Fakultet za poslovne studije Univerzitet Megatrend Požarevac

Seminarski rad iz predmeta: Medjunarodni ekonomski odnosi

Tema:
Kako politike MMF-a i trezora SAD-a uvode zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji u krizu i kako pomažu da iz iste izadju -Analiza tranzicije u Rusiji-

Profesor: Dr Božidar Mihajlović Asistent: Ivan Ivanović

Student: Slobodan Stamenković Broj ideksa: f/026/08
Požarevac 25.12.2010.

Sadržaj: Uvod Politika uslovljenosti MMF-a Problemi transfera kapitala u zemlje u razvoju Prezaduženost zemalja u razvoju i tranziciji kao glavni problem upadanja u krizu Uticaj SAD-a i trezora federalnih razervi na zemlje u razvoju i uopšte svetsko tržište kapitala Analiza tranzicije u Rusiji Zaključak 3 4 5 6 7 10 12 .

U svakom slučaju. brzo uspeva da odvrati ljude od pokušaja da je razumeju. ali ih iste uz vrlo slične metode vraćaju u stabilno stanje.000 dece umire svaki dan od posledica siromaštva i izlečivih bolesti i gde 50% svetske populacije živi sa manje od 2 dolara dnevno. Nažalost. Jedna stvar je jasna. žila kucavica svih naših institucija i samog društva. U skladu sa medjunarodnim ekonomskim odnosima (ali i drugim političkim odnosima) ove dve “institucije” uvode zemlje i razne institucije u krizu. 1 Johan Volfgang Gete (1749-1832) . zastrašujuće matematike. Stvorena da sakrije jednu od najparalizirajućih struktura."1 Monetarnu politiku svih zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji kontrolišu oni kojima je bilans stanja beskonačno veliki. Beskrajni niz finansijskih žargona. jer da nema duga ne bi bilo ni novca. U svetu u kome 34. razumevanje politike monetarnih institucija je kritično za razumevanje naših života onakvih kakvi jesu. koju je čovečanstvo imalo.Uvod U svetu gde 1% populacije poseduje 40% bogatstva planete. Nešto je veoma pogrešno i bez obzira da li smo toga svesni ili ne. a to su MMF i Federalni trezor Sjedinjenih Američkih država. je novac. "Niko nije tako beznadežno porobljen od onih koji pogrešno veruju da su slobodni. činjenica je: Složenost finansijskog sistema je samo maska. ekonomija se često smatra konfuznom i komplikovanom. Zato. Novac se stvara dugovanjem.

Po mišljenju Fonda. kao što su: kvantifikacija gornje granice bankinih kredita i ponude novca. Time se unapredjuje ponuda i jača produktivna osnova privrede. To se odnosi na tradicionalne makroekonomske pokazatelje. U izvršavanju ovih zahteva. to je teret koji se jedva podnosi. fond je ustanovio PERFORMANSNI KRITERIJUM. Od 70-tih godina kriterijum uslovljenosti postaje strožiji. Putem tih mera treba da se obnovi domaća i spoljna ravnoteža u privredi. Za mnoge zemlje u razvoju koje su prezadužene. preko čijeg izvršenja prati ostvarenje dogovorenog programa platnobilansnog i strukturnog prilagodjavanja. održavanje stabilnm ključne elemente sistema cena (devizni kurs. cena novac-kamata) i prihvatljiv nivo spoljnog duga i medjunarodnih rezervi. uvedena je 60-tih godina.Politika uslovljenosti MMF-a Uslovljenost kao kriterijum pri odobrenju Fondovih sredstava. U početku je ovaj zahtev bio liberalan u izvršenju. uslovljenost treba da obezbedi održiv ekonomski rast i zadovoljavajuću platnobilansnu situaciju zemlje u toku nekog razumnog perioda. . Medjutim korišćenju ovog kriterijuma upućene su i brojne kritike. Kao mera sigurnosti da će zemlja koristiti sredstva Fonda u skladu sa prezentiranim stabilizacionim programom.

s tim što su njihove otplate po inostranim dugovima oko 5 milijardi. Tako eksperti UN ističu da bi za nerazvijene zemlje trebalo obezbediti besplatnu pomoć. Posle II svetskog rata dekolonizacijom nastaje niz novih nezavisnih država. preko medjunarodne organizacije za razvoj u okviru UN. U tim uslovima nerazvijene zemlje tragaju za nekim srednjim rešenjem: da stvore uslove za što veći priliv privatnog kapitala. . potreba dodatnih sredstava spolja. a u druga ga otežavaju). Znači da priliv sami “kompenzuje” otplate. Ponekad prihodi od kapitala investriranog u inostranstvu prevazilaze izvoz svežeg kapitala. državni uticaj. Da bi ostvarile brži privredni razvoj bila su im potrebna dodatna finansijska sredstva. raspad svetskog monetarnog jedinstva. 3. razvoj državnog kapitalizma u razvijenim zemljama (njihove vlade forsiraju izvoz kapitala u odredjena područja. otkazivanje obaveza po spoljnim zajmovima. spremnost da na svojim plećima iznesu glavni teret razvoja. Privatni kapital pokazuje suzdržljivost iz više razloga: sprovedene nacionalizacije i konfiskacije u nerazvijenim zemljama. velike potrebe za kapitalom samih zapadnoevropskih zemalja radi obnove ratom razorenih privreda. a da time ne ugrožavaju svoje bitne ciljeve i vrednosti. a da je priliv u ove zemlje od 4-8 milijarde. promena odnosa snaga izmedju industrijski nerazvijenih zemalja. politička nestabilnost ovih zemalja. inflacija u skoro svim evropskim zemljama. Bilo je jasno da privatni kapital neće moći dovoljno da struji prema mestima gde je potreban. Tokom II svetskog rata napuštene su stare metode medjunarodnog finansiranja. Ekonomski eksperti UN utvrdili su da bi za razvoj tih zemalja bilo potrebno oko 20 milijardi dolara godišnje.Problemi transfera kapitala u zemlje u razvoju Ovi faktori koji su još izmedju II svetskog rata uticali na kretanje kapitala su: velika svetska ekonomska kriza. pa će državni budžet to omogućavati umesto tržišnog kapitala. To bi bio samo jedan od kanala za priliv kapitala u nerazvijene zemlje. težnja da se industrijalizuju. Osnovne karakteristike nerazvijenih zamalja danas su : 1. tako da je to “prikriveni” vid seljenja kapitala iz nerazvijenih u razvijene zemlje. 2. nekonvertibilnost njihove valute.Tako je u BretonVudsu nastala i medjunarodna banka za obnovu i razvoj. Medjunarodno finansiranje je usmereno na medjudržavno finansiranje.

Najveći deo priliva kapitala u zemlje u razvoju. a jedno vreme su bile i realno negativne. Takva politika je . Zemlje u razvoju uvoznice nafte su povoljne uslove kreditiranja koristile za finansiranje svog privrednog razvoja.Prezaduženost zemalja u razvoju i tranziciji kao glavni problem upadanja u krizu Ukoliko se uzimaju novi zajmovi. a svaka otplata glavnice smanjuje dug. Neto transfer sredstava u istom periodu. a takodje i u mnogim drugim razvijenim zemljama. Stanje duga predstavlja rezultantu pomenutih tokova. Oštra antiinflatorna monetarna politika je uvedena 1979. Kamatne stope su pale. Služba duga u godini t. predstavlja prirast duga Ot umanjen za plaćanje kamate: NTt = Ot – PKt = Not . DSt se sastoji iz plaćanja kamate PKt i otplate glavnice PGt. umanjeno za otplatu glavnice. DSt = PKt + PGt Neto promene duga u istom periodu Ot daju novo korisćenje zajmova u tom periodu NOt. To znači da je reč o dugu koji se formira po osnovu korišćenja odobrenih zajmova. počeli su da se stvaraju oblaci koji su doveli do ispoljavanja dužničke krize.PGt. Za vreme ekspanzije kreditiranja u SAD. ostvarivao se u obliku javnog kapitala. označen sa NTt. Dug jedne zemlje možemo da označimo sa DI polazimo od pretpostavke da je dug jedne zemlje izražen samo u jednoj valuti i uvek je reč o dugu koji je u korisćenju. pored već postojećih. pa dobijamo: Ot = NOt . došlo je do učetvorostručenja cena nafte i to predstavlja početak ekspanzije kreditiranja zemalja u razvoju od strane komercijalnih banaka. Organizovana je reciklaža petrodolara i na taj način su se finansirali deficiti tekućih bilansa plaćanja ostalog sveta. Važno je napomenuti da se u dug ne uračunavaju odobreni ali još ne korišćeni zajmovi. do ranih 70-tih godina. to dovodi do povećanja duga. U periodu 1973-1974. kratkoročnog izvoznog kredita i privatnih direktnih investicija.DSt Zemlja troši više od svoje proizvodnje dok prima neto transfer sredstava iz inostranstva. godine u SAD. Do rasta dužničke krize je došlo pod uticajem raznih okolnosti.

svetska privreda je pala u duboku depresiju. Promene realnih kamatnih stopa i kursa dolara su dosta uticale na zemlje u razvoju. i odredjivanjem rezervnog količnika. dopiranje do šire zajednice. ekonomsko obrazovanje. godine Meksiko obaveštava inostrane finansijske vlasti da je njegova centralna banka utrošila sve devizne rezerve i da ne može više da otplaćuje dugove. Zajmovi zemalja u razvoju sa plivajućim kamatnim stopama doveli su do velikog odliva kamata. koristile su se svojom privilegovanom pozicijom.svetsku privredu gurnula u recesiju 1981. a došlo je do naglog skoka kursa dolara. godine. Među ostalim zadacima su i: • • • ekonomska istraživanja. održavanje jakog platnog sistema. kontrolisanje količine novca koji se sačini i uništi svakog dana. a avgusta 1982. pozajmljujući više novca nego bilo koja druga zemlja. U periodu 1981. Uticaj SAD-a i trezora federalnih razervi na zemlje u razvoju i uopšte svetsko tržište kapitala Glavni zadaci Saveznih rezervi su: • • • • nadlgedanje i regulisanje banaka. Situacija je postala još gora jer je najveći deo duga zemalja u razvoju bio ugovoren u dolarima. da bi sada imale rekordan iznos stranog duga. Kriza je izbila u Meksiku. sprovodjenje monetarne politike dejstvima na otvorenom tržištu. godine. SAD imaju viši nivo deficita tekućeg računa nego bilo koja druga država u istoriji. kao najmoćnija svetska ekonomija. odredjivanjem diskontne stope. Sjedinjene Američke Države. zbog toga što je vrednost uvoza u SAD .

Apsurd je slaba reč u odnosu na to kako funkcioniše finansijski sistem u stvarnosti. Džeksonova celokupna politička platforma je bila skoncetrisana na zatvaranje Centralne Banke. U stvari. poslednji put u Američkoj istoriji kada je nacionalni dug bio otplaćen je bilo 1835. Trgovinski deficit SAD koji je finansiran novim zaduživanjem. Što je više duga. Stoga. Sada. godine vredeo 21. Finansiranje nacionalnog duga SAD vrši se prevashodno u Aziji. dok su ekonomije i zemlje u razvoju bile snabdevači. To je 96% devalvacije od kada postoji Federalni Trezor. To se odvijalo u kombinaciji sa medjunarodno niskim kamatnim stopama. ne bi bilo ni novca". doveo je do finansijske krize 2007-2008. u odnosu na novčane rezerve. Ovaj kratki primer govori kako uticaj jedne nacionalne ekonomije može uticati na ostale svetske ekonomije. Izjavljujući jednu stvar: "Značajni napori koje je sadašnja banka uložila . brzi pogled na istoriju vrednosti američkog dolara. Jer novac u finansijskom sistemu je zapravo dug a dug je novac. tj. Zapravo. Uzajamna veza je očigledna. a naročito Kini. Jedan dolar iz 1913. Sistem monetarne ekspanzije je elementarno inflatoran. povećanjem duga. ako se uzme u obzir njena uloga i pozicija u medjunarodnoj razmeni. "Kada ne bi bilo duga u našem sistemu.mnogo veća od vrednosti izvoza. to je više i novca.60 dolara. kada bi svako u zemlji bio sposoban da vrati novac uključujući i državu. Da li manipulacijom vlastitih finansijskih tržišta ili neki drugi način. Ustvari. ako ova realnost elementarne i konstantne inflacije se čini apsurdom i ekonomski samoporažavajućom. bez toga da postoji proporcionalna ekspanzija robe i usluga u ekonomiji. Amerika je bila primalac svetske štednje. To se dogodilo istovremeno sa rekordno visokim fiskalnim deficitom SAD. Drugačije rečeno. te načini za koje se opredeljuju u rešavanju kriznih situacija npr. kako se trgovinske neravnoteže rešavaju na finansijskim tržištima. a tokom poslednjih pet godina uključivalo je priliv od oko dve milijarde američkih dolara dnevno. Jedini način da novac postoji u realnosti jeste dug ili kredit. novca ne bi ni bilo u opticaju. Jer činjenica da povećanje količine novca. godine nakon što je predsednik Endrju Džekson ugasio Centralnu Banku. će uvek podkresati monetu. dokazuje ovu priču definitivno. Drugim rečima. godine bi 2007. koji se pokriva izdavanjem novog duga (državne hartije od vrednosti). Svaki dolar u vašem novčaniku je pozajmljen od nekoga za nekog.

Komplikacije koje iz ovoga nastaju su zaprepaštajuće. . a to su kamate. naravno uz plaćenu kamatu. prouzrokovano potrebom da se naplati kamata. Federalni Trezor." Nažalost ova poruka je kratko živela i tako su medjunarodni bankari uspeli da osnuju drugu centralnu banku 1913. Nejednakost nastaje tamo gde su ljudi naterani da se takmiče za posao kako bi izvukli dovoljno novca i pokrili svoje troškove života. neko ispada iz igre i u tome je poenta. Kako god sve ovo čudno izgledalo. Ovo je naročito uznemirujuće kada shvatite da ovo nije jedina neizbežnost praksi federalnog trezora. podkresujući postojeće novčane zalihe i dižući cene u društvu. Količina novca koju banke treba da vrate davajući kredite i pozajmice ljudima će uvek prevazići količinu novca koja je u opticaju. Drugim rečima.godine tj. Analogija ovome bi bila "igra muzičkih stolica" jer kad muzika prestane. Kada država pozajmljuje novac od Federalnog Trezora ili kada osoba pozajmljuje novac od banke u većini slučajeva se taj novac vraća uz ogromnu kamatu. Ali. Uvek će bogatstvo pripasti pojedincima i bankama. Zbog toga je inflacija konstanta u ekonomiji. zapravo uopšte nije ni postojao. Ovi dugovi su bazirani na bankarskim rezervama. pričali smo o stvarnosti u kojoj se novac pravi od dugova i pozajmica. ukoliko se sav novac pozajmljen od Centralne Banke koji se širi uz pomoć komercijalnih banaka koje daju pozajmice. ljudi bivaju odvojeni od svog prvobitnog duga. oni će vam oduzeti imovinu. Onda nastaje pitanje gde je novac koji pokriva kamate. skoro svaki dolar koji postoji mora biti vraćen bankama. Ovo takodje znači da je bankrot. matematički. zato što je svež novac uvek potreban da pomogne da se pokriju deficiti koji su veštački umetnuti u sistem. Medjutim. S obzirom da je sav ovaj novac napravljen od duga i da nasumično cirkuliše kroz trgovinu. Zauzvrat. Ukoliko ste nemoćni da platite hipoteku. Do sada. jednostavno se naziva "principom" kreiranim od novčanih zaliha. Dok god ova institucija postoji večiti dug je zagarantovan. a rezerve su proistekle od depozita i kroz frakcijalni sistem rezervi svaki depozit može da stvori devet puta veću vrednost od početne. Taj novac zapravo ne postoji. još uvek postoji jedna stvar koja bitno utiče na celokupnu situaciju. ugradjen u sistem i da će uvek postojati siromaštvo u društvu i da će neko uvek izvući deblji kraj. takodje i zbog činjenice da novac koji vam je banka pozajmila.da bi kontrolisala vladu su samo predvidjanja sudbine koja čeka američki narod koji će biti obmanut od strane ove institucije ili samog establišmenta.

Druga etapa ruske tranzicije počela je nakon monetarne i finansijske krize Rusije u avgustu 1998. Šta se zaista desilo u Rusiji i zašto su rezultati toliko suprotni od obećavanih? Iako je u uslovima kontrole slobodnih medija do pravih informacija teško doći. U toj slici preovladjujuću ulogu dobija grupa ljudi iz neposrednog okruženja bivšeg predsednika Rusije. snagama koje su vodile promene i metodima koji su korišćeni. zemlja je zapala u duboku i dugotrajnu krizu. Ova etapa tranzicije ima svoje specifične probleme. Nasuprot obećanjima reformatora o oslobadjanju privatne inicijative i na tome zasnovanom nesputanom razvoju i porastu standarda. Najznačajnija se odnosi na metod tranzicije: šok terapija ili gradualizam. koja je najveća i po mnogim mišljenjima najbogatija zemlja sveta. korišćenjem bezobzirnih otimačkih i pljačkaških metoda obogatila na račun najširih slojeva ruskog stanovništva i rasprodaje u bescenje ruskih ogromnih . Uopšteno govoreći prva etapa postsocijalističke ekonomske tranzicije u Rusiji označava transformaciju planske u tržišnu privredu. Najvažniji od njih odnosi se na repatrijaciju ruskog kapitala iz inostranstva. koju čine njegova najbliža rodbina i širi krug prijatelja. Jedna od osnovnih komponenti tranzicije u Rusiji na njenoj drugoj etapi jeste njeno puno uključivanje u svetsku privredu i procese integracije i globalizacije. uz ogromno osiromašenje ogromne većine stanovnika. posebno sa Medjunarodnim monetarnim fondom i Svetskom trgovinskom organizacijom. U radu se opisuje kako se ta grupa skrivena iza „liberalnih“ parola. Jedan od puteva za njihovu realizaciju je puna saradnja Rusije sa medjunarodnim organizacijama. godine. U periodu dužem od decenije i po od početka procesa tranzicije tzv. Nakon toga počinje oporavak privrede Rusije. godine. neke od publikacija ipak se probijaju u javnost i daju sliku o do sada predjenom putu. Tranzicioni procesi u Rusiji bili su praćeni mnogobrojnim dilemama. komunističkih privreda ka tržišnoj ekonomiji prikupljeno je dosta empirijskog materijala o tokovima i rezultatima procesa tranzicije u Rusiji. Oni zavise od puteva i radikalizma reformskih promena.Analiza tranzicije u Rusiji Postsocijalistička tranzicija u Ruskoj Federaciji počela je 1992. Rezultati tranzicije u Rusiji su pozitivni i negativni.

MMF ukida pomoć. pa čak nelegalnih i neustavnih zakona i drugih propisa. Ukoliko se uspostavi da vlada nije poštovala ugovor. Šteta do sada naneta zemlji od ove grupe meri se već mnogim desetinama milijardi američkih dolara i zasada joj se ne vidi kraj.prirodnih i drugih bogatstava. Najveća je ironija što je ta grupa dobar deo svojih akcija uspela da prikaže kao zakonite donošenjem loših. Protivio sam se ovom prilazu zbog toga što MMF nije institucija prikladna za ovu vrstu zadatka. . program pomoći bio je osudjen na propast. Strana pomoć svela se praktično na dve institucije. jer zapadne vlade nisu bile spremne da ulažu iz sopstvenih budžeta. Medjutim kada se uzme u obzir koliko je učesnika bilo neodgovorno uključujući i vladu Rusije. MMF zahteva od vlade da potpiše ugovor kojim se obavezuje da će poštovati odrednice programa koje se najčešće odnose na monetarnu stabilnost. nejasnih. MMF i Svetsku banku.

Da bi neko ostvario uspeh potrebno je da neko doživi neuspeh. bili smo svedoci opraštanja dugova. Ostaje pitanje šta je rešenje ovom svetskom poretku. a naravno mnogo više puta smo bili svedoci kada su nam kamate bile veće nego li sam dug. Naravno isto važi i u obrnutom slučaju kada odredjenu zemlju guraju ka dobrom životnom standardu i izlasku iz krize. kao što je trenutno slučaj.Zaključak Uzimajući u obzir sve faktore i probleme koji se javljaju u ovim procesima kao i principe kojima se vode MMF i trezor Sjedinjenih Američkih država zaključićemo da zemlje u razvoju i tranziciji zavise od diktiranih uslova ova dva organa. Za primer ovog slučaja uzeću novu reformu MMF-a koja je izglasana od G20 u Južnoj Koreji nedavno. za saradnju. a odgovor sigurno ne zavisi od truda. Ukoliko su i oni u krizi. kao i sama organizacija MMF i zato se uvek ističu odredjene olakšice koje bi trebalo da zamaskiraju realnu sliku stanja zemalja koje se bore da bukvalno ne proglase bankrot. teških vlada. Na primeru naše zemlje možemo zaključiti kako se diktiraju odredjeni uslovi. jer po principu potpornih stubova ove zemlje i funkcionišu. Sve funkcioniše po principu interesa i ako MMF i njegove vodeće članice ili SAD vide interes da odredjenu zemlju u razvoju guraju ka ivici propasti oni će to i uraditi. Postoji jedna ravnoteža čega su zemlje G20 svesne. Mora se uzeti u obzir i u kakvom se stanju nalaze SAD i zemlje članice MMF-a. ali će SAD imati podršku ovih zemalja zato što se smatra da je to korak napred ka izlasku iz krize. sav teret će probati da svale na dužnike. ali verovatno samo ove zemlje. što označava izlaz iz krize. Ovaj potez koji povlači američki sekretar daje lažnu nadu zemljama u razvoju zato što oni zapravo ništa neće odlučivati. ali i od svojih korumpiranih i. . zalaganja i bezbroj drugih rešenja koje zemlje u razvoju pokušavaju da donesu već od interesa paradoksalno kamate i niz drugih političko-ekonomskih faktora najrazvijenijih zemalja. Američki sekretar finansija Timoti Gajtner pozvao je Medjunarodni monetarni fond da sprovede reforme koje bi zemljama u razvoju omogućile da se njihov glas više čuje u finansijskim institucijama.

komunizam i socijalizam. MMF-a. Uz pomoć spoljnih i unutrašnjih finansijskih sredstava Rusija je obezbedila 500$ mesečno za 40. Rusija je oduvek bila medju vodećim silama sveta i ima neverovatne potencijale da bude najjača na svim poljima privrede. izuzetno je obimna teorija (ne)uspeha ovog procesa. Potrebna je složnost i rešenost u rešavanju svega ovoga. Vlada ove zemlje je možda i suviše ponosna da prihvati i ovako retku pomoć od strane SAD-a. Svetske banke i drugih te se iz tih razloga teško može govoriti o skorijem napretku Rusije po ovom pitanju. takodje država se mora okrenuti unutrašnjim problemima i nastojanju da ih reši. Bez obzira na ishod tranzicije bitno je načiniti što više pozitivnih poteza. kao i podeljenost naroda kome je još uvek u sećanju SSSR. a nakon toga će se mnogo lakše rešiti pitanje spoljnog poslovanja. ali to nije slučaj.“ . Nestabilnost i ratni sukobi.Što se tiče tranzicije u Rusiji. ne može smanjiti uvoz i povećati izvoz. nestabilnost domaće valute i još mnogo drugih problema. ne može smanjiti budžetski deficit dok je o bilo kakvom suficitu suvišno polemisati. jer „od dva zla uvek treba birati manje zlo. Ovaj proces lako možemo razumeti zato što je Srbija u sličnom položaju. ne može poslovati bez spoljne pomoći. ugrožen joj je teritorijalni integritet. Sve su to kulturno sociološki faktori koji sprečavaju korak više na nepreglednom stepeništu tranzicije. Neuspeli plan stavljanja akcenta samo na jednu privrednu granu. održavanja proizvodnih cena i postepeno dizanje istih nije urodilo plodom. Potrebni su i kvalitetni kadrovi koji će raditi na tome i to je verovatno najpozitivniji korak Rusije u tranziciji.000 svojih najtalentovanijih stručnjaka iz raznih oblasti za razvijanje svoje privrede.

LITERATURA: 1. Beograd. godine 3. godine . Univerzitet Megatrend. prof. 2001. „Međunarodni ekonomski odnosi”. Kovačević R.liberalizam u izvedbi 'porodice'“. Beograd 2005.Univerzitet Megatrend. Beograd 2. Bukvić Rajko.org/ 4. „Tranzicija i trgovinska politika”.wikipedia. dr Ivica Stojanović. http://www.. „Tranzicija u Rusiji .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful