Nebojša Spaić ISTINITA I POUČNA ISTORIJA BLAGOUTROBIJA I TEK PONEKOG JOŠ UŽIVANJA sa zbirkom fantastičnih recepata © Nebojša Spaić 2010, tekst © Blueprint 2010, prelom
Restorani, kafane, kafići, klubovi, ugostiteljski objekti i, uopšte, svi oni koji se pominju u tekstu nemaju pravo da javno, bilo u medijima, bilo u sopstvenom prostoru, ističu citate i ocene iz ovog teksta, bez izričitog odobrenja autora ili izdavača.

Izdavač Dosije studio Za izdavača Mirko Milićević

Urednik izdanja Dušan Mrđenović Dizajn i prelom Blueprint

Nebojša Spaić

BLAGOUTROBIJA
I T E K P O N E K O G J O Š U Ž I VA N J A sa zbirkom fantastičnih recepata

ISTINITA I POUČNA ISTORIJA

Beograd 2010

koji nije stigao da napiše recept. . ali smo neke zajedno sastavili. od koga sam uzeo odgovor na pitanje “Kako ste?„ – kao i on. na to pitanje uvek iskreno odgovaram “Uživam„ – i na Slavena Kranjca.Posveñeno uspomenama na Dragoljuba Najmana.

.

. . . . . . . . . 9 Izgon i posledice Kuvari su prosvećeni hemičari Gurmanlučenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vreme uživanja . . . . . . . . . . . . . 59 105 139 Umesto pogovora . . . . . . . . . .S A D R Ž A J: Umesto predgovora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 Preobilje je lepota . . . . . . Blog 92 . . . Na ručku s neistomišljenicima . . . 21 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.

posredno i krajnje paradoksalno. a možda će vas i neki. Ali vas neće ni uhapsiti ni kamenovati! (U SAD. Ako se prisetimo Svete knjige. upravo je izbor hrane bio prvi greh. Isti zakoni se nisu oglašavali po pi­ tanju ishrane. hrana i ograničenja vezana za ish­ ranu nisu izazivali preveliku histeriju ni države ni crkve tokom duge istorije našeg roda. viljuškom jedete supu. jer je seks. od čitavog menija koji joj je bio na raspolaganju u all inclusive Rajskom vrtu. bilo adekvatno različitim i neuobičajenim tehnikama u sek­ su. došao tek kao posledica jedne druge životno važne aktivnosti. što bi.) I to je donekle čudno. Ljudi će vas najverovatnije samo čudno gledati. Eva je. i to u nekoliko država.Umesto predgovora Izgon i posledice Za razliku od seksa. ili konzumirate dezert pre glavnog jela. jedino misionarski položaj ne podleže zakonu protiv nemorala. Hoću da kažem da je demokratizacija ishrane (a sami smo se za to izborili) stigla do tačke da vas niko neće strpati u zatvor ako. teroru sklon francuski šef izbaciti iz restorana. na primer. ubrala i {9} . kod ustaljenih procedura obeda. na primer. pretpostavljam.

autori politički korek­ tnih pamfleta i radikalni frutarijanci. isključivo ono koje je sâmo palo na zemlju. a među onima koji su bili nezadovoljni preblagom kaznom više puta su se oglašavali zeloti.ponudila Adamu baš zabranjenu jabuku. Adam je za kaznu imao da radi u znoju lica svog. neproverenoj verziji. ruke i noge. lenjost. šef sale koji je obrok preporučio. Po jednoj. baš kao i preljuba. doduše. jezuiti. gordost ili gnev. pa je ova penološka mera bila ravna kažnjavanju deteta obavezom dnevnog konzumiranja čokoladnih bananica. { 10 } . vreme leči sve. Seks se od samog početka nekako nije doživljavao kao teška kazna. zavist. inkriminisan kasnijim biblijskim podzakonskim aktima. Jehovini svedoci. sada ćete seksom. Šta je izazvalo ovako žustru reakciju Svevišnjeg još uvek je predmet živih rasprava. Čak je i jedan od Smrtnih grehova. a Adam i Eva su izrodili potomstvo koje se u današnjoj nauci naziva svaštojedima i koje je vremenom zaboravilo na incident s jabukom. lagano izgubio na značaju. dobio je otkaz. a Eva da u bolu rađa decu. a Zmija. Najurio je neposlušne goste. Nema više pravljenja potomaka od gline i rebara. bez prava na otpremninu. Menadžment dotičnog objekta reagovao je prilično oštro. proždrljivost. Izgleda da je nebeski zakonodavac tu nešto pogrešno shvatio. sebi da pravite potomstvo. No more Mister Nice Guy! odjekivalo je mermernim stepenicama koje vode na Zemlju. Naprotiv. još dugo pošto su se za posramljenim i poniženim parom sa škripom i treskom zalupila biserna vrata. Novi svet je pružao silne mogućnosti za raznovrsnu ishranu. takođe u znoju lica svog (menadžment izgleda obožava ovu frazu). hasidi. pohle­ pa. jedu voće – mada. odgmizao je u daleki svet i vre­ menom stvorio vodeći lanac restorana brze hrane. Ali. koji.

kada se imaju držati postovi. religija i ostalo doći na red kada se zado­ volje ove potrebe. U mnogim kulturama se znalo i šta ko može i sme da jede i pije. U Južnoj Americi je kapibara (vrsta džinovskog morskog praseta) počasno proglašena za ribu zbog katoličkih propisa o ishrani petkom. Najveća predstava na Zemlji. kada je to njima bilo potrebno. Običan narod se jednostavno nije bavio legalističkim smicalicama. zabranila kuvanje na ulju u vreme posta. da pilići spadaju u ribe. crkve su i dalje pokušavale da zaviruju u tanjire. u odnosu na mesto koje zauzi­ ma na društvenoj lestvici. Umoče jagnjeći but u bunar i potom ga ’upecaju’. pa čak i da dokažu. (R. Dokins. Dobro. umetnost. ali nas to u ovom trenutku manje zanima. Stalnim napadima na barikade društveno­crkvenih ograničenja ishrana se demokratizovala. na primer. O tome Ričard Dokins kaže: Možda zbog toga što suncokret – budući da je biljka iz Novog sveta – nije eksplicitno pomenut u Bibliji. verovatno zato što živi u vodi. a koji ne.Istini za volju. kaže da su francuski katolici i sladokusci otkrili rupu u propisima koja im je omogućila da jedu meso petkom. Heliks 2009) Engels je na Marksovom grobu istakao doprinos ve­ likog kritičara kapitalizma rečima kako je ovaj utvrdio da je ljudima pre svega potrebno da jedu i piju. Teološki um ushićuju detaljni propisi u ishrani i pronicljivost kako bi se oni izvrdali. Nalagale su šta se i kada može pojesti i popiti. Mora da misle kako je baš lako nasamariti Boga. vešto su uspevali da pronađu „rupe u zakonu“. da bismo došli do { 11 } . pominjao je on i garderobu i pris­ tojni stan. Timovi kaluđerskih crkveno­ pravnika. budući da je jasno da nisu sisari (vi­ deti: Ishrana iza manastirskih zidina). nauka. Doris Rejnolds. koja piše o nutricionizmu. a da će politika. ali to nije važilo za suncokret. Pravoslavna crkva je. koji se primerci flore i faune mogu konzumirati. međutim.

Oni možda nisu bili u mogućnosti da zabranjuju sve ono što vam je prijatno. nov način pripreme hrane poslužio je da bi se širi spektar namirnica prilagodio ljudskoj ishrani. postala rud­ nik inspiracije za one koji su hranu pripremali. dakle. po svetu se nesmanj­ enim tempom svakodnevno otvaraju novi restorani naj­ raznovrsnijih kuhinja. možda s manjkom sredstava prinude. ali nipošto entuzijazma kada su u pitanju zastrašivanja i pretnje. s pravom. ali su svakako imali moć da vam ogade svaki iole ukusan obrok. Kada se kaže „umetnost“ i „publika“ onda se najčešće. jednom se živi. da konzumira šta želi. džogerima i ostalim propovednicima talibanske provenijen­ cije. bar u našoj civilizaciji. Neka košta šta košta. Zadovolji­ mo naše strasti za nektarom i ambrozijom. ali je nova tehnologija. podrazumeva podela na one koji stvaraju umetničko { 12 } . Izgleda da građanska neposlušnost prema „pravilnoj ishrani“ vuče korene od samih početaka kulinarstva. da bi se olakšalo varenje i izvuklo više hran­ ljivih sastojaka. Gastronomski raj je trajao dosta dugo. Ishrana je prestala da bude golo punjenje stomaka kaloričnim sastojci­ ma i počela da postaje umetnost. Nove generacije gurmana uživaju u specijalitetima bezbroj etničkih grupa. što je izgleda njihov cilj i program. Najpre. i to mnogo pre nego što su osnovane prve države. dakle – pre više od milion godina.trenutka u kome je. svako slobodan da jede i da bude pojeden. oličena u doktorima dijetetičarima. radikalnim vegeterijancima. I mada zastrašivanja i dalje traju. uko­ liko ima novca i mogućnosti da to sebi priušti. a internacionalizaci­ ja hrane kao cunami je preplavila sve kontinente. takođe. sve dok se u drugoj polovini prošlog veka nije pojavila varijanta španske inkvizicije. viču hedonisti. Duh je na­ jverovatnije pušten iz boce još od trenutka pronalaska načina da se vatra zauzda i koristi za potrebe ljudi.

pobogu. sem možda u slučajevima nekog bizarnog performansa – gde će vam biti dozvoljeno da umetnicu ili umetnika koji su pred­ stavljeni kao osobito i. ali se mora priznati da se vaše pravo da učestvujete u „performansu“ davanjem svog do­ prinosa „instalaciji“. Konzumenti vrhunske kuhinje. ali. biranjem sosova. sa takvima sam se sretao po Italiji i Francuskoj pre svega. Kada je gastronomija u pi­ tanju. ne postoji ravnopravnije učešće konzumenta i stvaraoca u jednom umetničkom činu.. seckate. bez dileme. Nigde. podela na autore i konzumente donekle je veštačka i nature­ na.. a ja bih je ovde. naručivati isključivo bečku i ništa osim bečke šnicle – pravdajući se ra­ zlozima „zihera“.) Nigde. that’s what cooking is all about – Majkl Kejn. kao i začinjavanja { 13 } . čine da dugotrajna krčkanja. (Ovde s gnušanjem i prezirom ignorišem one koji će u sva­ kom restoranu. šarate bojom i time po svom nahođenju i ukusu. dinstanja.delo i one koji ga konzumiraju. dakle. U redu. nedovršeno umetničko delo. u bilo kojoj zemlji na svetu.) U konzumiranju hrane. širom planete uglavnom shvata kao doprinos katar­ zi koja je i suština umetničkog poduhvata uživanja u hrani. intervencije i kombinovanja se od vas i očekuju. ima onih užasno rigidnih kuvara koji shvataju kao vrhunsku uvredu ako zatražite dodatak soli ili bibera. u filmu Blue Ice). prikrivajući time samo tragičan nedostatak mašte. dodavanjem začina ili preliva. ili da se iz publike pištaljkom pridružite Londonskoj fil­ harmoniji. kuvanja (Waiting. Oni ovu knjigu nikada neće shvatiti. ali. proglasio za umetnost. naprotiv. Ne da imam nešto protiv „bečke“. u stvari. (Zamislite samo smelu ideju da Devojci s bisernom minđušom docrtate jednu istu takvu ali na nozdr­ vi. zajedno sa autorom i delom stvarate kvalitativno novi „proizvod“ – nema takve simbioze između autora i konzumenta. bockate. kao u ovoj oblasti. u stvari.

mnogo. u kuhinju. mogu nazreti užurbane bele uniforme. ali podjednako energičan „Zabranjen ulaz nikako!“ Bez obzira na formulaciju zabrane. hiruršku salu i iza oltara se jednostavno ne ulazi bez preke potrebe i posebne dozvole. iskažemo poštovanje prema bar jednom od brojnih alhemičara i čarobnjaka čiji su doprinosi gas­ tronomiji bili takvi da ih je nemoguće zaobići u bilo kojoj istoriji kulinarstva. na vratima koja vode u kuhinju je čak stajalo zastrašujuće upozorenje „Zabranjen ulaz u reproduk­ tivno odeljenje“. već za koju stranicu povesti au­ tor Blagoutrobija. „Kuvari su prosvećeni hemičari“ (Ogist Eskofije) Da bi veza između koautora u procesu uživanja bila stabilna. čini nam se u najmanju ruku pristojnim da u ovom uvodu u gastronom­ sku avanturu u koju će nas. kao na primer u starom „Maršu na Drinu“. Otud „proverene“ i po kuhinji poznate kafane i restorani. naravno. mada se koautori u većini klasičnih restorana nikada i ne vide – odvojeni su zidom na kome se kroz „šuber“ za isporuku hrane. Pošto knjiga koja je pred vama predstavlja pre svega pogled na život sa restoranske strane „šubera“. a u jednoj kafani u Bosni nešto jednos­ tavniji. Da li da to bude Alek­ sandar Kurakin? Ovaj princ i diplomata je predstavljanjem „Ruskog obeda” (Service A La Russe) po diplomatskim { 14 } .i sve ostale predradnje u procesu kuvanja dobiju smisao u sjedinjavanju duhovnog i telesnog blaženstva. Kandidata je. U nekim kafanama. kroz oblake pare i uz zveket posuđa. ona mora da bude intenzivna i da se zasniva na poverenju i umerenim inovacijama. tek delimično.

nejekskluzivnijih bečkih hlebova i peciva? Malo je falilo da se odlučim za poštovanog Bovijera čoveka kome možemo da zahvalimo za koncept restorana i autora znamenite knjige L’Art du Cuisinier (1814). Jela više nisu bila naba­ cana na ogromne trpeze prilikom gozbe (nešto kao preteča „švedskog stola”). shvativši u kom grmu leži zec. pêche Melba itd. veal stock). ali ne i objašnjena i – “kodi­ fikovana”. do konjaka. kažu. koja se dobijala dugotrajnim iskuva­ vanjem. supe. stok je ono što nastaje kuvanjem najčešće telećih. Eskofije je. neophodan dodatak supama i sosovima. počeo { 15 } . kako će precizno reći istoričari kulinarstva. jedno po jedno. međutim. pao na dragocenog inovatora i jedinog kuvara koji je korigovao zvaničnu medicinu. već su predjela. gostima koji su sve vreme sedeli za stolom. Ova želatinasta masa je nestvarno ukusna baza za najrazličitija jela. Nazovite ovo pravom na privatni afinitet. tartu­ fa i iskuvanih ostataka od pečenja. ali i goveđih i pilećih kostiju. ali i neophodan sastojak sosova i supa. između ostalog (tournedo Rossini. Rihter. Za Eskofijea kažu da je usavršio i obogatio stok različitim dodacima. koji je u svojoj izuzetnoj knjizi Vienna Bread sa čitaocima nesebično podelio višedecenijsko iskustvo pravljenja. Ogist Eskofije. ali izbor je. genije čijom zaslugom je. nastao i teleći stok (fond de veau. jedan je od možda najvećih šefova i verovatno najplodnijih stvaralaca u oblasti gastronomije s kraja XIX i početka XX veka. glavna jela i dezerti donošeni i servirani. A. Ili Viktor F. bila je poznata (svaka francuska domaćica je koris­ tila i supu od iskuvanih kostiju). Tajna slasti želatinaste mase nebeskog ukusa.krugovima omogućio da Evropa počne da u obedu uživa na jedan mnogo sofisticiraniji način. Za neupućene. od peršuna i celera. ipak.).

a oni srećnici koji su bili u prilici da ih probaju tvrdili su da im je ukus bio „božanski“. po kojima je bio možda i najpoznatiji. slano. Eskofije nije dozvoljavao svojim pomoćnicima da peru i ribaju tiganje u kojima se pržilo meso: u tiganj je dolivao vodu. medicina je vekovima tvrdoglavo insistirala na tome da postoje samo četiri ukusa: gorko. kao što zna­ mo. slatko i kiselo (ljuto. konjak ili neki drugi alkohol. { 16 } . upoređujući svoja iskustva.prvi da klasifikuje stokove i da ih pakuje u bočice. a pre svega za pravljenje veličanstvenih sosova. da bi na osnovu njihovog istraživanja i inicijative. ukus umami (L­glutamate. koja ima za bazu teleći stok) ima tako osoben i predivan ukus – umami? (Umami – jap. sa sve mrvicama od prepečenog mesa i masnoćama koje su ostale posle pečenja. ne spada u ukuse. ukusno. Uz ovo. peti ukus. Pravog sagov­ ornika na ovu temu Eskofije je pronašao na potpuno drugoj strani planete. Eskofije je znao da je na pragu nečeg kvalitativno no­ vog. Međutim. decenijama posle njihove smrti. kako bi ovaj dodatak mogao da koristi u raznim prilikama. godine. Ljudi osetljivog nepca znali su da u simfoniji ukusa prepoznaju i ovaj dodatak. bio priznat i od zvanične medi­ cine tek 2004. jer ga prepoznaju receptori za bol) i nije bila sklona da prizna svoju uskogrudost. C5H­ NO4. kao i razno korenje povrća koje mu je bilo pri ruci. mnogo ukusnija varijanta opšteprihvaćene „moče“) prelivao je svoje čuvene sosove. koji je postavio sebi pitanje: zbog čega njegov dashi (klasična japanska supa.) Ova dva posvećenika su vremenom stupila u opsežnu prepisku. Zajedno sa stokom obogaćenim dron­ jcima od ispečenog mesa (kod nas je ovo poznato kao „gre­ ba“. i to ne kao mešavinu poznatih aroma. u liku japanskog hemičara Kikunaea Ikede. inače dominantna aminokiselina u formiranju života) 9 kao ravnopravni. već kao potpuno novi ukus.

Neka je slava i nama koji poštujemo njihovo delo.Neka je slava poznatim i nepoznatim kuhinjskim pre­ gaocima. Dušan Mrđenović { 17 } . daje nam snagu i inspiraciju da na putu uživanja. Ova knjiga. kao najnoviji naslov u seriji Dosijeovih Priručnika. istrajemo što duže.

GURMANLUČENJE

"Ali, dobro jesti i piti, braño moja, to doista nije isprazno umijeñe!"
Niåe, Tako je govorio Zaratustra

Pre ulaska u svakovrsne detalje, ova povest mora da počne jednim ovakvim uvodom, makar u ovoj jednoj jedinoj rečenici, o čitavom univerzumu kafana u kojima sam bio, a neću ih ovde podrobnije opisati, o jelima, piću i ostalim gas­ tronomskim užicima koji su me milovali ili udarali, pa ću krenuti od kafana u koje idem sa dvojicom prijatelja iz gim­ nazije – Acom Sisom, i Mikijem, isto Sisom, kao što i oni mene zovu – jednom mesečno, po običaju koji smo ustanovili onoliko meseci ranije, pa još malo više zbog nekolikih ponavljanja, koliko je kafana nabrojano, plus jed­ no 5­6 koliko smo se puta u početku redovno sastajali u Kaleniću koji, moram i to da kažem, nije u svojoj najboljoj fazi i u kome se hrana pomalo ofucala, posle čega smo krenuli u pohod po Beogradu od, čini mi se, Sporta, koji je od onih mladalačkih vremena renoviran i postao restoran sa odličnom domaćom hranom i naročito dobrim pečenim paprikama, pa sam više nego jednom tamo bio, a bili smo i u kafani Kosmaj, negde u Cvijićevoj, iz koje se sećam etno fazona i lutaka u narodnoj nošnji u izlogu, koje su nekako slatke i koje se skroz slažu sa odličnom hranom, taman samo malo, kako treba, redizajniranom tradicionalnom srp­ skom, pa onda klub Sokoj, u dvorištu Vremena, gde je sve toliko dobro da je čak musaka od tikvica vredna pamćenja, a da ne govorimo o teletini i roštilju, pa Oskar, na Dorćolu, gde smo kobasice od divljeg vepra uzeli umesto deserta, prethodno skroz zadovoljni srnećim gulašom i telećim re­ brima, pa Bella Italia, sa izvrsnom rozbratnom pečenom prvo na žaru, a potom u rerni s maslinovim uljem i ruzma­ rinom, u ambijentu tako prijatno napravljenom da se gubi svest o tome da se ta kafana nalazi u nekakvoj potpuno od­ bojnoj, bezličnoj zgradi na Novom Beogradu, nasuprot, re­ cimo, Kumbari, pod Avalom, gde je lepo pirkalo dok je u gradu bilo 39 stepeni, zahvaljujući čemu smo uspeli da poje­

{ 21 }

gde su. može meriti ona iz Pastuva na hipodromu. krajem sedamde­ setih. odmah iza Partizanovog stadiona. u stva­ ri. pa naravno Orač. ili u restoranu Jugoimporta-SDPR. mora biti.demo za predjelo neku smesu od preprženog mesa sa krme­ nadle uz kost i paprike iz turšije i gde je gušt kvarila jedino nepotrebna muzika. u kome sam poslednji put bio sa Mrkijem. u koji me je vodio drugi prijatelj iz { 22 } . ali ne i vodena. pa hoće ponovo. sa klasično vrhunskim roštiljem na mestu nekadašnje Vltave. desno. unuka valjda. koji im se baš svideo. koji moji prijatelji Sise toliko preferiraju da sam ih jedva ubedio da odemo u onaj neki kineski restoran. od Zlatara koji je s razlogom poznat decenijema i u kome sam prvi put s njima dvojicom probao pitu od heljde. roštilj. odnosno mešani roštilj prodinstan s povrćem. senovitoj vili podno Topčiderskog brda. koje srećom nije bilo u Zlatiborcu. nekada funkcioneri dolazili na švaleraciju i gde služe sjajnu supu od fazana. tamo odmah od Ru­ zveltove. sočna. legendarnog Race iz Boleča koji jagnjetinu peče po posebnoj recepturi pa je onako lepe. u kome su mi inače. gde me je Tamara odvela na sjajan šumski ćevap. koji je preživeli i unapređeni restoran funkcionerskog tipa. kod koga se u blizini nalazo uvek veoma dobar Trand(afilović). da se smire i da ih popusti grč od šoka tokom vožnje na prodaju i sa nje. kako priča. na usponu za nadvožnjak. u kojoj se sećam da sam pre ko zna ko­ liko godina jeo češke specijalitete. zlatno­braon boje. nedaleko. a bili smo nas trojica i kod Srbe. predivnoj. onda u restoranu Srbijašuma. pa mi je sugerisao da proverim kakva je njegova kafana Palilula. neko meso u sosu sa knedlama od hleba. ono­ mad. jagnjad uvek neko­ liko dana kod njega pre klanja. roditelji organizovali proslavu punoletstva i u kom je roštilj još uvek besprekoran kao i tada. mada sasvim drugačije spremljena. ali jagnjetina sa kojom se ipak. između ostalog i zato što su.

gde je fora da se petao šetka oko bubnjare koja greje salu. kao što se pominje negde kasnije. a unutra sasvim pristojno uređena kafana sa dvadesetak stolova i veoma dobrim leskovačkim uštipcima. ukusno sređen. lepi. restoran na vrhu jedne od onih no­ vobeogradskih zgrada. što kažu da je specijalitet { 23 } . pa ja moram ovu dvojicu. pa ću izbegavati da ponavljam kakogod ovde već pominjane kafane. ćutke pla­ tio i otišao. očišćena od kosti. pa Majdan. gore na Lionu. u kome je neza­ boravan specijalitet – svinjska rebra. Čubura. za koju mislim da ima najbolji roštilj u urbanizovanom delu Beograda. kod Hidrometeorološkog zavoda. u kome su njih dvojica bili bez mene. pošto sam u srednjim godinama omrzao da pravim skandale. pomalo čak i elegantan. pa smo išli u Savski ekspres. koji je jedna spolja rupetina iza hotela Bris­ tol. etno fazonu. po­ tom bogato prelivena kajmakom. gore na Zvezdari. pola gulaš od divlje svinje. uredan. čist. ali prejakim dimljenim vratom. do­ bro ispečena da se mast otopi. što se kaže. Peđa. pa Kovač. sređena u.gimnazije. tako da sam poslednji put opet video bubašvabu na sopstvenom stolu i. osim kad baš ne mogu da se uzdržim. koja je imala nekoliko meseci starog sjaja i ponovo propala. sa teletinom ispod sača u rangu naj­ boljih koje sam ikada jeo. a potom pola srneći paprikaš. slična joj je Pahuljica. a meso ostane sočno. a da nije prejaka i da ne opterećuje previše. na paštetu i supu od fazana. onako da se raspada. a nekako državni – vidi se da se tu zna red i pravila ponašanja. gore na Topčideru. a takva nije Kafanica. u nameri da nikad više tamo ne uđem. bila je tu i Mlava.

u stvari fino mešano meso sa dekoracijom od pomorandže što nam se onda činio kao vrhunac gastronom­ ske ekscentričnosti. ali sa specijalitetom koji se zove taštin jezik.kosovskih Srba. a atmosfera uvek nenametljivo opuštena i pri­ { 24 } . čuvenoj po roštilju i. gde Sisa kaže da je kolenica fantastična. itali­ janski restoran direktno preko puta mog stana u kome je hrana izvrsna. koji me podsećaju da je jedino razočarenje u turneji nas trojice bila kafana koja se zove valjda Čegar. ili ćemo ići u neku od kafana u kojima nismo bili. a dogovorili smo se da u narednim mesecima pohodimo Rubin. a koje ću ovde da pomenem. cene umerene. a nisam bio od fakulteta. a planiramo i da odemo u Miku Alasa. poznatiji kao Vidikovac. koji je voleo da vodi prijatelje po kafanama kad ima para. mada preskupa Kuća piva. u kome je. pa se sećam da sam sa njim prvi put išao u tada čuveni Klub 42. pre svih Trač. u trenutku pisanja ovog teksta. u sklopu neke radnje sa vodovodnim materijalom. gore kod Filmskog grada. ili tako nekako. ja sa druge strane čuo za tatar biftek. u koju sam se mnogo uzdao jer su se ljudi em potrudili da mi doture svoj promotivni CD. decenijama s razlogom čuvenu kafanu na starom obrenovačkom putu u kojoj me je iznena­ dilo da riba na roštilju može da bude toliko bolja od svake druge ribe na roštilju. em su držali kafanu na Čaglavici. negde u Baje Sekulića. sos od višanja koji ide preko bifteka precizno dozirane kiselosti. sa pokojnim Koki­ jem. u kome je sada prijatna. kao retko gde bilo i nečega osim svakodnevnih jela sa roštilja. osoblje izuzetno prijatno i ljubazno. a radi se o svinj­ skom fileu punjenom kajmakom. pa smo nas dvojica uvek uzimali «šatobrijan za dve osobe». sa iznenađujuće skromnim izborom upravo piva. ali dobrom atmosferom i živom svirkom. osim neuobičajenih pica u ono vreme. bila je u okviru turneje još i kafana Boem na čudnom mestu. iza Plavog mosta. šunkom i paradajzom.

ili. malo smetala previše poslovna publika. pa mi je. a na mestu meni pomalo sumnjivo izgorelog 20 oktobra.jateljska. što se pročulo po gradu. i naročito kafane Iguana. nego i kancela­ rije u to vreme. Potkovice. Njujorka i njegovih pristojnih pica. sa atraktivnim menijem punim raznoraznih sosova od oraha ili badema i primamljivih začina. od bivšeg Hajduka. najzad. ali od dva pokušaja – oba su bila razočaravajuća. pa do BASK­a i njegovih fenome­ nalnih šampinjona punjenih seckanom praškom šunkom i kačkavaljem. da bi. izvrsnoj seriji u kojoj Zoran Radmilović glumi automehaničara. što su. { 25 } . sa tatar biftekom i drugim ukusnosti­ ma od konjskog mesa. još dok je bio mali. dakle Iguanu u kojoj služi jela sa azijatskim nijansama i fantastične torte koje pravi njegova supruga i onaj neki topli puding. pamtim. i setim se restorana Pietro dell Oro. na mestu prve picerije u koju sam išao u Beogradu. kafančine nekada klasičnog tipa. uz popust od 20 odsto za redovne mušterije iz firme u kojoj sam radio. sa fenomenalnom kuhinjom. sa onim ćevapčićima što odskaču. za razliku od drugih kafana uz igrališta. naš ortak iz gimnazije.Na ćošku. da se vratim u kraj. opet. napravljenoj uz sportski centar Radnički. Iguanu. koja je delila klozet sa još uvek postojećim Kajmakčalanom. pa potom držao Iguanu . koja deluje strahovito obećavajuće. još boljim džezom i najboljom atmosferom. bio razlog da i po nekoliko puta nedeljno tu ručam makar supu od bundeve. otvorio Goran. kome ni zanimljiv jelovnik ne može da umanji odbojnost zbog opterećujuće količine fenseraja. obližnji Zaplet. koju je po povratku iz Australije. jednim od posled­ njih bircuza u gradu za koji neki tvrde da je bio mesto na kome su se snimale kafanske scene u onoj staroj. naravno. dole na pristaništu otvorio defini­ tivno najbolji restoran istočno od Njujorka. a iznad kafane Radnički – Muzej. pa zapečenim. ali je em blizina ne samo od stana.

čujem. koji je po hrani mogao da se meri (istina. za razliku od onog Smedereva kod Cvetkove pi­ jace koje valjda još uvek postoji i gde su. fenomemalnog mirisa. Radeta koji je potom imao istoimenu kafanu u Baje Sekulića. a u kome je. na ze­ munskom keju. ali kod njega s razlogom. ali i samo merenje već je nešto) sa ABC hedonizma. a njegov partner otvorio Kod kapetana. pre sadašnjeg solidnog kineskog. ali svakako najznačajniji period pre Iguane bio je dok je to bila kafana Kod Radeta. a koju sam. a taj Rade je posle kraćeg bo­ ravka u restoranu Sinatra. a sa iz­ borom vina bio je. što je postao vrhunski dokaz da je najbolji. Ohajo. ili El Barill. pa čak i u bivšoj Školjci. poseb­ no sviđalo što imaju točeni Ginis. uz sećanje da je tamo gde je bila Iguana. pa onolikih poseta čuvenoj kafani Dva ribara. sam izabrao ribu sa ovala. bivše Smederevo u Braće Jugovića. srča i tuča dan danas redovna pojava. kao student. rekao bih. pre nje bila neka palačinkarnica. a koja je sada nekakav centar u čijem { 26 } . Tuđman i Izetbegović kad su ih jednom pustili u grad iz vojne baze u Dejtonu. u kom sam prvi put pio rakiju od šumske jagode. jeo jednom u Holandiji. a sadašnjem Langustu. što sam proverio na jednom koktelu na kome sam tamo bio. otišao u bogataški klub Privrednik. koji ulazi u one u kojima sam uprkos svemu imao poverenja da jedem morsku ribu. u sjajnom restoranu za koji se više ne sećam da li je bio u Amsterdamu ili Hagu. u kome mi se. po mom mišljenju pomalo precenjenim mes­ tom gde je hrana uvek bila veoma dobra. iznad većine beogradskih restorana. jedno vreme solidan etno restoran. ali samo ponešto izvrsno. ipak bolju. s razlogom čuvenog Radeta iz Kluba književnika. bio riblji restoran Rafailović. mada je malo čudno za riblji restoran. a nekoliko puta sam iskreno uživao u Porto­u i Na dnu mora. na sopstvenu štetu. jer je na naj­ skupljem mestu.jeli Milošević. mislim prvoj u kojoj sam.

spajajući. možda još i lepšim restoranom kojih stotinak metara dublje u kopno. ali gde { 27 } . gde je čovek ni manje ni više nego napravio – škampe u medovini. sira kakvog ima i u konobi gore na Žvinjama. živ dan­danas. u Stolivu. jeli hobotnicu na žaru. gde smo u baštici. ili odmah preko. ili Ćatovića mlinima. u čemu sam uvek naročito uživao kod Gliga. usoljenih riba. nadam se sa onom neobičnom podrum­ skom salom i galerijom. zaboravio sam. koje je magistrala zaobišla pa su us­ peli da očuvaju onaj neki dah autentičnosti. u jednom od dva sjajna riblja restorana u samom starom Kotoru. morskih đakonija ­ kojekakvih pašteta. na Luštici. pa sa orasima. pa i uvek solidnom Galijotu. pa sa paprikom. mada ipak ništa ne može da se upo­ redi sa restoranima na morskoj obali. a nije mogla da se skine. na sred neizdržive gužve šetališta u Iga­ lu koju je samo Gligova ugostiteljska veština uspevala da an­ ulira. na nekoj prečici ko­ jom smo se uputili. sve to oko zidina u kojima je pijaca na kojoj redovno kupujem sir iz ulja pa sa maslinama. rasutim stolovima po širokom dvorištu. mediteransku i slovensku kulinarsku tradiciju. kada nam je pukla guma u nekoj vrleti. iz koje se vidi pola Boke. i izborom pr­ voklasne sveže ribe i. pa Polet. gde smo jedno veče došli posle ekskuzije na Lovćen. pod maslinom. pa smo se sati­ ma nešto mučili i došli u taj raj na zemlji. recimo onim prekrasnim Starim mlinima kod Kotora. ili kod beše li Dve ili Tri palme. na isto tamo nekoj rečici tamo negde između Kotora i Herceg Novog. restoranu u vodenici na ušću nekoliko desetina metara duge ponornice Ljute.smo podrumu jedno mesec dana imali kancelariju. sa osvetljenjem iz vode. jednom od mestašaca sa kotorske strane zaliva. Leutom. kako sam kaže. konoba Vino santo. nekoliko stotina metara nad­ morske visine iznad Njivica. pa sa pršutom. na samoj obali. u Mori­ nju. školjki na ovakvu i onakvu buzaru. meni uvek interesantnijih.

u sred Baltika. doživljavam kao deo sopst­ venog dvorišta.se glavno jelo mora naručiti dan ranije. mesta do kog je pomalo komplikovano stići za razliku od Amara. pa sač (uključiv hleb pod njim) sprema neke žena iz sela. bajatim hlebom. pošto smo je nekoliko dana jeli za doručak. pa se ima utisak neke primorske. da ne pominjem ribu na obali Bosfora. na ostrvu Bornholm. mada ne zabo­ ravljam jedan all you can eat doručak za neke smešne pare. a ja nisam smeo ni da okusim. Ribarsku kuću. uz obalu. koji je na samoj obali i na nepunih 30 metara od kuće pa ga. dok svira takav bend kakav ovde kada dođe na Jazz festival bude zvezda sezone. dužine desetak santimetara. da ne zaboravim i one restorane uz Savu. u ribarskom seocetu Svaneke. ipak dosadila. kao mi pljeskavice. mada je na kraju. skrovite plaže. a kad smo kod ribe. krabine krake. obližnju Ivanjicu. domaćin. Vagon. koja bude. onako baš izvađenu iz mora i odmah tu. sa dvorištem u kom je { 28 } . ali sa prijatnom atmo­ sferom u ogromnoj bašti. ručak i večeru. gorkim salatama. sa veoma dobrom picom i najboljim toplim sendvičima koje smo ikada jeli. na kraj Ostružnice. koje su moji domaćini slatko dr­ pali prstima. čak i sa kolica. ili. i ponajbolju morsku ribu. gde sam uživao u sirovim haringama koje oni jedu iz kioska. a ribu. sa mnogo masnijim prženjem ribe nego što je pristojno i to na ulju koje bi moglo biti razlog da državni organi preduzmu odgovarajuće mere. isprženu na nekoj plotni. ribetine fantastično privlačnog izgleda na plaži u Nigeriji. svakako zahvaljujući i prijateljstvu sa gazda Brankom i činjenici da suprugu mu Anicu poznajem 35 godina. koju sam otkrio vozeći bicikl. pa u Holandiji. koje pamtim iz Nju Orleanza bolje nego džez. koja nije videla ozbiljan led i još pomalo mrda. u svojevrsnoj rečnoj laguni u kojoj su vezane jahtice. poštujući zdravstvena uputstva za belce. gde po kafanama služe tu ribu upravo izvađenu.

malo slatkasta za moj ukus. osim ako ne svratim u neki Šeraton. sede. sve podseća na kafić na nekoj našoj provincijskoj železničkoj stanici usred leta. povezanom sa restoranom.. režiser TV dokumentaraca i spotova. uz još 2-3 piva. Normalno. sve sa perjem.Delovi dnevnika pisanog tokom boravka u Nigeriji: . koji je inače ukusan. ako se naleti na meso. koji nisam ni pomislio da probam.. dobra večera. Za večeru sam uspeo da dobijem komad kuvane ribe. iako imaju restoran) i dobijem – istu onu govedinu kao i prethodno veče. i – pirinač. užasno tvrdu (ne razumem zašto je tako.. Odlučujem da kafu više ne pijem. koji se na kraju ispostavio kao OK tip. Radi se o nekom internet kafeu. u kome na meniju ima hamburgera. sa vodom iz flaše. naravno – pirinač. od tolikih kostiju – odakle one postalo mi je jasno kada sam posle video kaiko mršavo. sa 4 parčeta tosta.. zabavljaju se. izgledaju te kokoške) – konačno. Inače.U bašti nas čeka Šojenkin sin.Ujutro se budim u 6. Ionako mi je OK hladna. Posle sam počeo da hvatam priliku za nes kafu. naručuju – izlazak visokog nivoa. bez putera. pomislio bih da su je poslali za mnom avionom. da li je ta voda bila uopšte prokuvana. užasno sam loše kasnije spavao. Pijem kafu – i danima posle se pitam da li sam smeo.. užasno. Jedem neku govedinu. već vidim. Smeši mi se kajgana sa pasuljem ujutro. montirani. vlažni smrad vrućine. samo bez sosa – od tri parčeta pojeo sam pola – i. u kombinaciji sa izbacivačima ispred neke beogradske diskoteke.. ali mi ne prija. B . ali sa nekakvim pasuljem slatkastog mirisa.Zovem ručak (iz nekog razloga teraju goste da ručaju po sobama. Doručkujem – omlet od jednog jajeta. a neki ljudi kao da je sve sasvim u redu. može da se žvaće. Javljaju se oko 7 i 15 – da će stići oko 8. B . B . zašto je nisu spremili na drugi način) sa pirinčem i tabasko umakom... ne mogu da odolim a da ne zabeležim da je posle još jednog ručka – beli pirinač i meso u ljutom sosu (kokošije.No. Vreo vetar. pica. ali u onom ljutom sosu. kada mogu sam da je napravim. pomfrita – blaženi duh McDonald’s-a mi se ukazao u svom najlepšem obliku – u ovom gastronomskom očajanju mi se čak učinilo { 29 } . pre 7 sam na recepciji – rekli su da će me pokupiti u 7.

posebno prebrancem i projom. zečevi. kod ponekog znalca i u nekoliko beogradskih restorana. re­ koh. sa etno jelovnikom veoma dobrog kvaliteta. već kevina klopa. kavurme. pa čorbe. kojih petnaestak minuta nizvodno od Pančevačkog mosta. punjeni zeleni paradajz. ma čuda svakojaka. koja se mogu naći samo tu. pa rakije. a ipak one nisu najprivlačnije što ima u samoj kafani. elegantne. apsolutno fantastičnim mestom na drugoj obali Du­ nava. gde sam. gde su konobarice najlepše devojke koje se mogu vi­ deti. ili opet { 30 } . naravno roštilj. svadbarski kupusi. divljač (fazani. atraktivne. mada ništa ne može da se meri sa Šekijevom kolibom. a sećam se nekadašnjeg odmarališta Investbanke. prvi put uživao u svadbarskom kupusu. šunke. dunje. kad ima samo one ribe koja je tu i ulovljena. tačnije restorančić na tom jezercetu koji ima prikladan naziv za atmosferu u njemu – Opušteno. svinje…). ri­ blji i mesni. već nekako prefinjene. kozji i kravlji. vrtoglavih dekoltea. zamamne. svinjski i teleći. ali ni najmanje proste i vulgarne. kajsije. onu jednu valjda zovu Kod Radeta majmuna. pa pečene od trešnje. vi­ ljamovke. isto domaća. švargle. pa i čorba od toga zavisi – a ja sam imao sreće da pogodim dan kada je bilo 4­5 vrsta sitne ribe. pa je bila izvrsna. pa bismo tamo išli na vikend­ ručkove još i kao studenti. pasulji. pa vina stona. pa kotlići i paprikaši. srnetina. a nekako u taj niz ulazi i Ada safari. jarebice. tvrdi. osim sjajne ribe i jednog smuđa od 2­3 kile kog dan­danas vidim onako ogaravljenog na ovalu. kojim su upra­ vljali porodični prijatelji. ma. musake. supe. višnje.nečiji grob. visoke. ljupke. pa njen sir. ali ne smeta. plus po koja glava ozbiljnije. čuda svakojaka. beli i žuti. al’ i negovana. sortna. vitke. sa nekog tu peščanog ostrva. senzualne. sarme. domaća. kobasice. ovčiji. jaretina. pileći. divlje kruške. u Groc­ koj. suvomesnato ­ krvavice. pa kuvano počev od te šunke. pa pečenja ispod sača. a setim se i kafana nizvodno.

da je za stepen ukusnije i kvalitetnije nego u Meku, a delovalo je podjednako pouzdano, «safe». Naručim pileću supu. Prvo proverim, kažu nije ljuta, tako da gorušica u kojoj sam od prve večeri nije od te supe dobila dodatnu vatru. U svakom slučaju radujem se klopi – ješću slobodno (bilo i espresa, al’ mi je bilo kasno da naručim). Stiže supa, fenomenalna. Uživam u prvoj kašiki njene kremastosti, prošarane kuvanim kukuruzom i mirišljavim graškom, kad – jedan od mojih domaćina u maniru lokalne, prijateljske, inače meni tako simpatične prisnosti – zagrabi kašiku iz mog tanjira. OK, razumem ja tu potrebu, ali – supa je ipak supa, i te neke klice putuju kroz tečnost, rekao bih, mnogo brže nego, recimo – kroz parčiće pomfrita, što bih ja sebi dozvolio da njemu štrpnem iz tanjira. To je ta kulturološka razlilika – štrpnuti pomfrit, ili supu. Mislim se – usred Beograda bih izbegavao da nastavim da jedem, mada, sa druge strane, jasno je da je to čovek sasvim kulturan i obrazovan. Opet – podneblje čini svoje, svako od nas ima svoje «prijateljske bakterije» u organizmu, ali – nisu prijateljske za drugoga. Pa obična belačka prehlada pobi tolika plemena po Latinskoj Americi i Pacifiku, možda i ovaj ima neku lokalnu bakteriju na koju ja nisam otporan. Sa druge strane – supa prija beskrajno. Šta sam mogao – na brzaka sam, opekavši nepce, ubacio još 7-8 kašika, birajući sa udaljenijeg dela tanjira, dok je on uzimao iz drugog. Na kraju – odustao sam od poslednje trećine tanjira. B ...Stiže dupli hamburger sa sirom. Obradujem se, zagrizem kad – ljuto, a ima i svežeg paradajza, krastavca, zelene salate i luka. Svi su mi rekli da nikako, nipošto, nikada i ni po koju cenu ne jedem sveže povrće – toliko su me naplašili da kad sam danas video jednu baštu sa nekim povrćem, pomislih – šta je tu ameba! Šta mi je ostalo – što sam progutao, progutao sam – možda su amebe na drugom kraju tanjira, izbacim salatu i – pojedem taj hamburger, intenzivnog, ali prijatnog ukusa, mada ljutog toliko da je gorušica dobro koliko i svih ovih dana. B ...U međuvremenu sam shvatio zašto im je govedina tako tvrda. To, naravno, nisu švajcarske krave, nego afrička goveda – video sam njihovo meso, na nekoj ovdašnjoj varijanti hamburgernice. Stoje komadi mesa na 33 stepena, sparušeni, crni, upljuvani od muva, skvrčeni – a čovek ih secka, nabija na ražnjić i peče na žaru od drveta, na nekavom burencetu. Meni gladnom to deluje, u stvari, veoma gustiozno i samo me je snaga razuma

{ 31 }

uzvodno, od Sent Andreje, koja se godinama renovira, a imala je jako neobičnu karađorđevu šniclu, sa praškom šunkom, ili susedne Stare carinarnice, u kojoj se grupa pri­ jatelja okuplja na kafi svake nedelje pre podne, a ja prizna­ jem da se neopravdano retko pojavljujem, a gde je hrana, uprkos podsticajnom jelovniku, sasvim skromna, kao što smo se jedne večeri šetajući Zemunom i uverili, tamo negde u Zemunu je i Zlatnik, u međuvremenu uznapredovao u hotel, ali verujem da je zadržao kvalitetnu kuhunju kakvu je imao i elegantnu salu, sa kristalnim čašama i srebrnim esca­ jgom, i kafana Brka, u kojoj je gazda bio pijaniji i od muzike i od nas koji smo ušli kada su prethodnu u kojoj smo bili za­ tvorili, odmah pored sadašnjeg ABC, a nekadašnje Bevande, koja je sad na Vračaru, pod mojim nosom, ali od ljudi kojima verujem čujem da je prevara, pa nisam ni probao, a negde kod pijace je Nana, u kojoj se roštilj naručuje na pola kile i kilo i u kojoj sam se uverio u smislenost izreke „samo polako i bez ’leba“, i na vrh Gardoša Kula Sibinjanin Janka, koja je jedno vreme radila kao najlepši kafić u gradu, a do njega se stigne uzbrdo pored Salaša, sa izvrsnom vojvođanskom klopom koji se u tu tipičnu zemunsku kuću sa ponajlepšom terasom u Beogradu preselio iz centra gra­ da, i koji nema nikakve veze sa onim, takođe ugodnim Salašima kod Novog Sada, neposredno pored legendarnog i uvek nekako posebno prijatnog Šarana, pa malo gore uz kej Reka, pre dvadesetak godina poznatija kao Tri sestre, (obešenjaci su je zvali Šest sisa) u kojoj je zabava i dan da­ nas vrhunska, ali gde se jede mnogo lošije nego u ranim danima, mada su pohovane masline izvrsne, ali nema više onakvih mešanih tanjira salata i brusketa, a u, na nju se naslanjajućem, Veslačkom klubu dugo nisam bio, mada mi se čini da je zadržao autentičnost, kao i onaj obližnji restorančić, što se popneš na sprat, ili kao čuveni Radecki,

{ 32 }

i znanja kako se bakterije razmnožavaju na vrućini, sprečila da ipak ne uzmem taj jedan ražnjić. B ...Ponovo sam jeo u onom internet kafeu. U stvari, klopa je očajna – samo je čista i lepo izgleda. Danas sam naručio čikenburger, i nisam ni pola pojeo, nego samo pomfrit. Uz nekakvu njihovu varijantu pogačice što sam dobio za doručak (liči, u stvari, na ono što amerikanci zovu muffin), ceo dan nisam drugo ni jeo. Bilo bi super ako stvarno ozbiljno omršavim (malo sam skinuo, osetim po kaišu), lakše ću nastaviti dijetu kada se vratim. B ...Prošao sam danas motorom kroz pijacu, uključiv – deo za meso. Pa oni stvarno drže to meso tako, na tim tezgama, sa gomilama muva, u nepojamnom smradu, prljavštini i užasnoj gužvi. I, zajedno sa mesom, tu su i kompletne iznutrice – kako tek to smrdi i privlači muve! Kladim se da ni ono što sam jeo svih ovih dana nije čuvano u specijalnim higijenskim komorama na minus 10, jer samo ako jeste – onda je to meso sigurno. Za divno čudo, da kucnem u drvo i pomerim se s mesta, osim tinjajuće gorušice nemam problema sa stomakom. B ...Kineski restoran sasvim je na nivou kineskih restorana po Evropi. Unutra – čisti stolnjaci, čaše, tanjiri, donose vlažne i tople peškire. I klopa je bila sasvim OK, mada mi se puževi koje je neko naručio nisu baš dopali. U povratku, ovdašnji domaćin i ja ostali smo na pivu – ispred hotela. Naime, okruženi zidovima sa bodljikavom žicom, koje štite 5-6 kuća, momci sede oko nekog, da kažemo, kioska – u stvari naherene straćare u kojoj se prodaje pivo i neke sitnice, a iz parkiranih automobila svira muzika. Slično nekim našim kioscima. B ...I restoran u kome smo večerali bio je interesantan. Ulazi se preko mostića nad bazenom u kome su krokodil od metar i nešto i gomila kornjača. Nije bilo vode u bazenu – menjaju je – pa je cela stvar delovala još neobičnije. Ostalo mi je nejasno da li krokodil jede te kornjače, il’ su i one ukras. Unutra, prostor sređen kao u nekom kafiću u Banović Strahinje, i vrlo primamljiv meni. Pod primamljivim menijem podrazumevam da mogu da

{ 33 }

na kraj keja, gde konobari rade svoj posao sa šarmom, ali i prilježnošću jednog Garfilda, što je sasvim suprotan kraj od svih onih fensi novobegradskih splavova, kojekakvih Žabara i koga sve ne na šetalištu kod hotela Jugoslavija, koje počinje nekada skromnim splavom koji se zvao, valjda, Paša, sa naj­ boljom ribljom čorbom u prečniku od tridesetak kilometara od centra grada (mora biti da je boljih čorbi oduvek bilo u mestima kraj reka, na sve tri strane) gde su onomad imali vezanog soma od svojih 7­8 kila, pa je Ognjen, sa nekih 3­4 godine, poverovao da je taj som u stvari riba­čuvar, rekli su mu i da se zove Milkica, ili splava Uduženja ribolovaca, kod kule Nebojša, sa drugom najboljom čorbom u gradu, pa onog nekog splava na Adi što smo mu jednom čamcem prišli, puta ni nema, ali i Kolibe, izuzetno ukusno uređenog splava na samom samcijatom Ušću, koji bez dileme ima naj­ bolju poziciju u gradu i nezaboravan pogled na Kalemeg­ dan, kulu Nebojša, Vojni muzej i Sabornu crkvu, ali jedva tek prihvatljivu hranu, mada je sve zajedno daleko, daleko bolje i prijatnije biti tu, gde možeš da naletiš na tamburaše sa kojima je Ljuba Živkov, nego na obližnjim, izvikanim Dijalogu i Argumentu, pa i samom Ušću, koje izgleda radi u ciklusima, i posle osamdesetih, kada se okupljala ekipa na motorima, i tavorenja devesedetih, ponovo izgeda veoma privlačno, Vodenice, koja je prekoputa i u kojoj je u neko­ liko navrata kečiga bila dobro očišćena, pa slatka, smuđ sočan a šaran nemasan i, uopšte, kažem, ta rečna riblja mes­ ta u Beogradu su uvek ulivala mnogo više poverenja, bez lažne pretencioznosti kao morska, ali sam mesta sa preten­ cioznim kontinentalnim jelom uvek voleo, poput sjajne, se­ novite bašte tek nekoliko godina starog restorana Violeta, kuća stara, u kome prave odličan biftek u nekim korama, sa sosom od bundeve, gde uz određene stekove daju preliv od marmelade od crvenog luka, odnosno kapule, a imaju i mi­

{ 34 }

viski (bez leda. u nadi da ću tako najčistije proći.Sinoć. dok su oni čekali da se ispeku 3 ribe. jer je jasno da se mora pokvariti ako stoji na toj vrućini duže od pola sata. ali.naslutim na koju temu će biti hrana. jelo. Rekao bih da je to. isto prvi put u životu. komadi od kilo ipo. koji sam prethodno jeo tačno 4 puta u životu. Istina.Onda smo promenili mesto. otišli do još jedne kafane na plaži. na 5 minuta od hotela. u Londonu. toliko je bilo «eksplicitno». kada smo kolima prešli preko bare fekalija. to je bio maskirani deo iznad fekalne kanalizacije koja tu protiče. ne razlikuje se previše od ostatka Nigerije. WC kafane je bio na pola metra od jedinog stola u njoj – u stvari. pio sam samo vodu jer je pivo bilo vruće. kod ćaleta koji je bio na specijalizaciji. za svaki slučaj... kad god bih naručio to jelo – do Lagosa – nije bio taj ukus.. vodio u kineski restoran. okružen «kartonkama» jedan veoma dobar kineski restoran. pirinač. od čega sam ga sam 2 puta spremao. otprilike. udaljene 500 metara.. ako ne od prethodnog.Dakle. B . ali svestan da ne dolazi u obzir da okusim tu ribu.. Jedva sam se suzdržao da ne povratim. srednja kategorija – nije super luksuzan.500 dinara. pa me je.. E. B . mada je sjajno izgledala. Tu smo seli u neku kafanu – popio sam koka-kolu. Dnevnice uopšte nisu prevelike – pogotovo što se ispostavilo da sam se uglavnom hranio u tom restoranu. bukvalno i nedvosmisleno. B . relativno gladan. ali je vrlo dobar. { 35 } . Naručio sam slatko-ljutu svinjetinu i prvu put je pojeo onako kako je pamtim kada sam bio prvi put u inostranstvu. jer amebe lepo žive u ledu) i 2 mala piva – 2. Od tada. a još jasnije da svakako stoji bar od tog jutra. tu sam sedeo oko 3 i po sata. a jednom Svetlana. shvatio sam da razlika ipak postoji. tu sam video i tu najveću afričku gradsku bedu. gde je čekao Maki sa nekim prijateljima. Ovaj put – jeste. Na prvi pogled. cena je bila prilična – supa. Izabrao sam ono što mi se učinilo najprepoznatljivije – kus-kus. sa slamkom.

zapečenog sa ovčjim sirom. neka beše piletina u nekom lepom sosu. musom od toblerone. sa grešnim. negde pri početku. Mitologiji. dok je drugo punjena teleća šnicla sa strahovito preciznim premazom od. gumenih bombona jakog ukusa što jedu Amerikanci. što je malo previše za moju potrebu da jedem na miru. a ima ukus između peperminta i onih crnih. tata kineski kupus. od kojih se jedno sastoji od krompira. sram me bilo. čiji svedeni šarm savršeno odgovara blagim. uvek zaboravim Jovanovoj ili Jevremovoj. lirskim kom­ pozicijama jelâ na meniju. karpaća i koječega. mislim. ali baš onako kako treba. ispod Que Passa. sreo Danu Drašković. samom svojom pojavom naglašava kvalitet užitka u serijama „gangova“. jedinog gastronomski mi prihvatljivog mesta u Strahinjića Bana. tvrdih. uz zaista vrhunsku hranu. ili Mitologija. odnosno ukusnih zalogaja od kojekakvih bifteka. koji mi se kas­ nije ipak obratio svojom lepotom na jednom drugom mes­ tu. a drugi put sam uzeo čuveni. prvi put jeo onu biljku što izgleda kao da mu je mama crni luk. Pire. pa je tu. a što izvrsno ide uz stek koji sam naručio. a u kojoj sam. nane. sa svim sopstvenim ukusima i sokovima. tri nedelje { 36 } . sa barenim povrćem. taj prvi put kad sam bio. uprkos izvikanosti i skupoći. sa šafranom. kažu. u kome kuvar. ka Francuskoj. u kojoj sam. slaninicom i začinima. za susednim stolovima. čak i za mene.risni paketić grilovanih tikvica sa kozjim sirom. ali još veća sramota je što do tada nikad nisam bio okusio jastoga. guščijih džigerica. da ostane skroz tvrdo. duplo gabaritniji od mene. belim vinom i mirisnim travama. za razliku od one kafane u. Čedu Jovanovića i Dragoslava Bokana. na kratko prebacio u Kraljevinu. koja nosi ime po sopstvenom kućnom broju. na primer 53 ili 37. u kojoj je bilo sjajnih jela i pre i pošto je taj otišao. onog nekog lista u rerni. čiji se kuvar. potom poznate Ipaneme. ipak soldina Tribeca.

a ostale arome upiće kroz kožu. Služiti mlako. Sedmog dana. list lorbera. prstohvat svežeg peršuna. ali – na kraju se itekako isplati. u najmanje 3 puta onoliko vode koliko je sam težak (za šarana od kilo i po – četiri i po litre vode). dosuti šaranovu krv. narendati malo muškatnog oraščića i ostaviti poklopljeno. naime. očistiti i iseći na komade. Potrebno je. koja je već primila miris svojevsrne marinade u kojoj je šaran živeo. Pustiti da se dinsta. Potom treba na dno šerpe sipati maslinovog ulja i kad se zagreje. Tom prilikom.Šaran u muŠkatnom mleku Za uspeh ovog neponovljivog gurmanluka najvažnija je dobra priprema. u vodu treba ubaciti jedan očišćen češanj belog luka. { 37 } . potrebno je u posudu uhvatiti koliko god je moguće krvi. pomalo njuškati beli luk. Posle 30 minuta skinuti sa vatre. kao za prženje. šarana držati živog najmanje 7 dana. preliti preko toga pola litre mleka po kilogramu šarana (za šarana od kilo i po – sedam i po deci mleka). sa barenim pirinčem. Tu vodu nepohodno je svakog jutra menjati. promešati i ubaciti komade ribe. uz postepeno dolivanje što gušćeg crnog vina. ribu treba izvaditi. Kad mleko provri (paziti da ne iskipi!). koja zahteva dosta organizacije. ubiti. pažnje i strpljenja. Prilikom čišćenja. narendati nekoliko trunčica kore od limuna i najviše 3 kapi aćeto balzamika. Šaran će jesti peršun. nekoliko zrna zelenog i crvenog bibera.

slovenski recept koji sam čuo od Slavena – ga­ rantovan etno. da se oseti jedinstveni ukus. Sve dobro promešati i ostaviti da se ohla­ di.SlavenSka bundeva Stari. sve sa korom. Propasirati. na svakih 5 – 7 santimetara. { 38 } . U strukturi romboida. tvrde kore i jakog mirisa. belu. Na pola preseći i očistiti bundevu. Poslužiti preliveno umućenim belancetom. ako kvasa nema) na laganoj vatri. čašu ovčijeg kiselog mleka na kilo bundeve. dosta aleve paprike. dodati malo prokuvanog kvasa. Kuvati je u kvasu (može i crnom pivu. po mogućnosti onu staru. probušiti koru i špikovati je po jednim zrnom karanfilića. Bez do­ datnog šećera. dok pot­ puno ne omekne. pregršt iseckanih suvih šljiva i kašiku meda.

Zvezdana noć i Tiha noć. gore na Zvezdari. na Zelenom vencu. gde smo jednom vodili neku važnu ženicu iz Brisela. Košute. čak blago. recimo Hajdučke pećine. potonje. u Narodnog fronta. za razliku od to­ likih. sa Vukom. opet restoran uz drugoraz­ redni fudbalski klub u kome smo pravili svadbu pa se i dan danas začudim kad pogledam slike koji smo klinci bili i kako su keve i ćalci bili mladi. sa baštom zaista kao u kakvom seoskom dvorištu i sjajno zapečenim. ali ću se Golfa. kakav je bio i Beli grad. kod kog sam poslednji put išao pre neko leto. po ukusu mesa sa ražnja koji se okreće iznad veštačkog jezerca u kome plove patke. verovatno najveća rupa koju smo redovno posećivali i u kojoj se teško prolazilo bez prisust­ { 39 } . u koju smo išli još ranih osamdesetih. i ta bašta. jednom smo videli i kod Ace 9. i ta vrhunska hrana sada srušene kafane ostaće mi u sećanju po čoveku koji je umro za susednim stolom. naravno. gde je nekadašnji Beli bagrem sada postao Stenka 2. no taj restoran još uvek postoji. gde je specijalitet bila zapaljena sablja na koju su nanizani komadi pečenog mesa. Miloševog konaka i. naručili joj vešalicu u maramici punjenu mozgom. gde je još i Krov Beograda. na obali Save. jednom od retkih mesta u koje se kasnih sedamdesetih i ra­ nih osamdesetih moglo ići do ujutru. sa ri­ bljom čorbom od simboličnih nekoliko dinara kao što je to i u Stenki. u kojoj je bivalo jaretine. a Danu. a nekolike babe i dede ne toliko nezamislivo matori kao što nam se tada činilo. ali dugo nisam išao. zagorelim jagnjećim pečenjem ispod sača. i KMG Trudbenik. taman da zamiriše. od kojih je onaj čokoladni savršeno išao. pa onda. kao i njihovih blizanaca sa Zvezdare. preko puta Ade. odmah pored bro­ da Stara Stenka. ili to beše specijalitet u Topčiderskoj noći. tu negde kao mi sad.u marinatu odstojali biftek sa raznim prelivima. uvek sećati po takođe savršenim baštama i. tokom svadbe. ne znajući da je vegetarijanka.

bar dok nije došao sadašnji vlasnik koji pravi neka srp­ ska posna jela i druge izazovne đakonije. Lipe. koji su bili među prvim splavovima uopšte. u kome se više pilo pivo. Sunce. a nekad picerije. ili obližnje baštice između zgrada. nešto bliža epicentru je još uvek posto­ jana Bosna. baštice nekad kafane. sećam po jednim ljutim škembićima sa sirom i špricerima na +42. sa Pizza Hut­om koji ne liči ni na jedan restoran iz tog lanca koji sam video u ko zna koliko zemalja Evrope. momku koji mu je tražio cigaretu na to odgovorio hladnim: „Ja takve koljem“. recimo. gde je sada sas­ vim prijatan. pa smo se mal’tene onesvestili kad smo izašli na ulicu ispod er­kondišna. tu u Zmaj Jovinoj. gde je gore bio bife. legendarna po glumačkom društvu i više nego po odličnoj kuhinji. pa splava Plava laguna. koje se. na ušću. u kojoj je sad ona neka šljašteća mesara. nakupaca i studenata. kod beogradskog kupatila. uvek pun i standardno kvalitetetan. nego što se jelo.vovanja tuči pijanih seljaka. sa solidnim roštiljem. u kome mi se čini da nisam nika­ da ništa pojeo. ili Šanse. na obodu sa druge strane su Mornar. gde je ponekad moralo da se pokaže da si mangup. a obe stvari se. odmah preko puta { 40 } . onda se prisećam Centrala. odnosno uz­ budljivog silaska u rupu u Čika Ljubinoj. u kome je sada valjda najuspešniji lanac restorana domaće kuhinje Perper. upravo vraćaju na nivo zlatnih dana. sa sardinama i kuvanim jajima. a zid mu je bio ispisan naj­ raznovrsnijim porukama. a dole restoran u kome su služili sasvim jestiva gotova jela. na Adi. na čijim su spoljnjim obodima Srpska kafana. ali i nestalog Šumatovca. a izuzetno kvalitetan restoran. koja mislim da se zvala Stari grad. na odmoru dok je službovao u Jordanu. pa se sećam kad je Đoka. stihovima i sentencama. ili Grmeča. ali bez atmosfere koju sam decenijama znao u tom takozvanom Bedrmud­ skom trouglu. kažu. splava Arka. ali sam ne jedno piće popio.

koji je u međuvremenu umro. restorančić sa ne više od 5­6 stolova u kome su služili nešto što se zvalo Zoranova šnicla i što je bila. pored kafane Delfin. koju je držao poznanik iz kraja i iz koje pamtim samo sladoled kup. osim tamo. ali koji me je. a koji se nalazi malo pred glavni ulaz u Skadarliju i Dva bela goluba. ćirilicom. gde je dolazio jedan stari. gore u Gospodara Vučića. a. rekao bi da je to kao porediti fiću i saab-a. i malo dole. vozim već trećeg. što će reći skoro uopšte ne. koji me opet podseća na samo posete libanskom restoranu Byblos. koliko se sećam. nikao uz knjižaru i raz­ vio se ka lancu novodobnih ekspres restorana. Herceg Novi. ali zato možda najautentičniji Tri šešira. kako sam saznao prilikom poslednje { 41 } . pa niže dole uvek prijatan Zlatni bokal. sa silnim činijicama i još silnijim začinima i mirisima.njega bifea koji se smešno zvao – Press. a kada bi se njegova kuhinja poredila sa onim drugim meksičkim. što je kafana koju je jedno vreme držao poznanik i bila je tada zaista u samom vrhu. meni ko zna zašto odboj­ ni Ima dana. koji govori engleski taman koliko ja francuski. sa dva s. sočna vešalica punjena nekim sirom ili kajmakom. restoranu uporedivim sa libanskim restoranom u koji me je u Latinskom kvartu u Parizu nekoliko puta vodio Žerar. u kome je glavni kuvar sve sastojke naručivao iz Meksika. što me podseti na nedaleki. na žalost. Dva jelena sa noazetama. za koje oni tvrde da ih ne prave od ostataka iz tuđih tanjira. uništio svoj razvojni krak koji se ogledao u izvrsnom Meksičkom restoranu. koji se šetucka po kraju. evo. niskim tavanicama i svećama na stolu. gde sam prvi put jeo levantsku kuhinju. što me je pod­ staklo da kupim prvog saab­a a sad. ulični mađioničar i uvek ostavljao bez reči društvo za stolom. sve sa kaljevom peći. prijatelj koji će se negde kasnije pominjati kao kuvar američkog ambasadora. is­ pod Poštanske štedionice. naravno i nekakvom šunkom. prvi Plato.

i jednom restoranu na Defansi. kad sam popio 2­3 stvarno ljute rakije. ili onaj jedan restoran malo iza Bobura. gde su mi sipali da pi­ jem iz jedne flaše umotane u dekorativnu tkaninu da bi mi. što je bilo rav­ no šoku kada sam. trećem i inom jelu (a jelovnici su različiti – za gospodu. gde sam. za dižestiv. na nagovor domaćina uzeo „isto što i oni“. u restoran koji drži četvrta ili peta generacija porodice po kojoj je inače jedna mera za burence vina od nekih 5 litara dobila ime. kod Jelisejske palate u koji i predsednici svrate. takođe na Monparnasu. pokazali da se u flaši krije prava. obližnjem Klubu saveznika. takođe čuven decenijama.posete. da se ne uznemiravaju njihovom visinom prilikom naručivanja). i uživao u jednom. uključiv fantastičnog petla u vinu. koja su se nadopunjavala jedno sa drugim i sa hranom koju je pra­ tilo blaženstvo na nepcima. normalni. u kome sam uvek uzimao po dva predjela – topli kozji sir na nekim travama i puževe. naravno. umesto tada omiljenog mi konjaka. i u kome su mi prvi put sipali vino u onu de­ belu bocu sa velikim otvorom. iz kojih nisu izbi­ jali Sartr i ekipa. ali je priča odlična. da ne govorim o hotelu Krejon. gde sam jeo meso morskog ježa. gde se uvek spremaju ista jela. naravno opet sa Žerarom. dakle posle 3­4 različita vina. Žerar koji me je vodio još i Kod Renea. što dan­danas nisam siguran da ima dejstvo za tako kratko vreme. pečene. ali ipak obična viljam­ ovka. a za dame. a to je bila. ispostavilo se. La Closerie des Lilas. u kome sam imao po prvi put zadovoljstvo da prisustvujem dogovorima sa somelijeom. koje obožavam za razliku od istoimenih morskih bića. da diše. što je uobičajen francuski specijalitet. bez cena. možda najluksuz­ nijem u Parizu. drugom. gde me je vodlila Svetlana. baštenske. veoma dobra. posle šampanjca u čuvenih Les Deux Magots. otišli u. pravcijata mrtva zmija otrovnica. čijom sam se samom idejom naslađivao. prodinstano u nekom { 42 } .

jednom ovaj put francuskom restorančiću na Mareu. koje je zaista jed­ nistvenog. u koju me je vodio Nikola. pa umoče u blagi biljni sirup. kineskom restoranu na Ma­ reu u kome prolećne rolnice daju sa listovima sveže nane. neposredno posle zimskih protesta devedesetih. za razliku od Surog. u kafanu Pogođena patka. a to se ne dešava gotovo nikad u Parizu. kako tvrde. što se sve nekako lepo slaže. u kome je specijalitet ćuretina u sosu od suvih smokava i belog grožđa. topi se u ustima“. ali sam tekst zagubio pa nije ušao u ovaj zbornik.sosu. staroj Srbiji. i jednom malom. u koje se one uviju. jakog ukusa. i u kome su te­ govi za automatsko otvaranje vrata od klozeta napravljeni od cepanica. prvog u kome se kokoške šetaju dvorištem. častili. sa sjajnom bis­ trom pačjom supom i pačjim grudima sa sirom. gde sam jeo odlične stekove sa sosom od belih i crnih tartu­ fa. gde su nas. na nekoliko desetina metara od Dake. { 43 } . utemeljivačem etno restorana sa Karaburme. služeno u njegovom oklopu. u čijem restoranu u Beogradu nisam čak ni bio. što me je direktno vratilo u centar Beograda. pripadala Dragi Mašin. kad su čuli da smo iz Beograda. još jednog od novootvorenih restorana vrhunskog jelovnika. u kući koja je. odmah ispod Kopitareve gradine. dakle pačjim grudima u sosu od pomorandže. jela spremaju s idejom o tome kakva su mogla biti u nekoj izmaštanoj. porodičnom restorančiću negde u drugom arondismanu. pačjim grudima za koje sam prvi put negde napisao frazu „ne može da se žvaće. koga nipošto ne treba mešati sa Dačom.

onako svežu. ili kačamak. jer je u pitanju najgori odnos kvaliteta i cene za koji znam – veoma dobar kvalitet. na skijanje. koliko je pljeskavi­ ca bila veća od tanjira. nego kakva je ona bila. a pola kajmak. gde.poznajući ga sa Kopaonika. u nekom motelu. što me podseti na još jednu hranu uz put. na sred Čubure. i došli nazad u priču o klasičnim kafanama. pa namazanu kajmakom i jajima. ali i po specijalitetu – mešanom mesu sa roštilja zapečenom u saču. pamtim iz­ vrsne kobasice i prijatnu baštu. kajmakom i sirom u Kusturičinom Mećavniku na Mokroj Gori zbog koga vredi ne samo pla­ { 44 } . pola pljeskavica. mada jagnjetinu sa ražnja. koja odgovara jedino do neu­ kusa naduvanoj priči o samima sebi i sopstvenim jelima. up­ ravo i raste lipa. ali pamtim i jednu izvrsnu jagnjetinu koju smo tamo jeli ja i Ognjen kada smo išli na uskršnji raspust u vikendicu. neku lepinju sa kajmakom na obroncima Zlatibora. gde smo. od vodeničnog. ma­ kar da sam ih mnoge i bolje jeo. uprkos tome što je kratko radila Romansa D. za razliku od. što mi je ostalo u pamćenju kao vrhunac luksuza u vreme zre­ log samoupravljanja. pa zapečenu u rer­ ni. recimo. zbilja autentične Čuburske lipe. a u kome smo spavali dok su deca bila mala kada smo putovali na Žabljak. ali prvenstveno po kod nas precenjenoj količini. videh nedavno. belog kukuruznog brašna sa prženom slanininom. pa i ja pamtim pljeskavicu na kajmaku od ukupno mora biti 700 grama. mislim da se zvao Bela reka. zatvoren. pa ćete češće čuti kada neko priča o hrani koliko je mesa dobio. od kojih se po čuvenju izdvaja Srbija. pamtim nekako ponajviše iz onog hotela kod starog mosta u Višegradu. uz neshvatljivo preteranu cenu. što mi se uveliko smučilo mnogo pre nego što sam batalio. čime smo se vratili u kraj. poput serije onih na Ibarskoj magis­ trali. koji je sada. autentične i po tome što u sred kafane. kad smo sa roditeljima išli na more uvek stajali na ručak.

pečenje i sač. tako da se u izbor može uvrstiti i onaj kineski restoran na Konjarniku. koju pozna­ jem pre svega po Indian Palace na Dušanovcu i jednom gostovanju Hajata iz biće Delhija ili Mumbaja u beograd­ skom. pa nam je ta tuđinska kuhinja nametana. u kome smo bežeći sa predavanja pili čaj od jasmina. kao recimo indijska. i tamo nekako čovek razume zašto je srbijanska kuhinja tako jednostavna – zato što nema potrebe da bude kompliklovana. kineski restorani su počeli da se polako oubičavaju. pa je dugo jedini postojeći Peking. britanske imperije. a to je da smo mi kroz istoriju često bili osvajani. naslednik izgorelog splava na kom sam jeo patku dinstanu sa kes­ tenom. koje je uspelo da zadrži potpuno isti izgled kao i pre nekoliko decenija. pod tuđom upravom.titi ekološku taksu. ali uprkos tome. kad bi bilo para. recimo. mislim. za razliku od. i nekoliko sjajnih kafana na obroncima Zlatibora. kuhinja u kojoj dominiraju aromatični. ljuti začini i raznorazne marinade. pored svih onih u samom centru i na Mačkatu. služi besprekoran roštilj. a u kojima se. što se nije zapatilo u Beogradu. ili Mao-Tao. u koji poslednje { 45 } . baš kao i Kolarac. sve više i više dobijao konkurenciju. i njegov parnjak. u kome se strana kuhinja ionako teško prima. gde su služili pohovani kamamber sa džemom od ribizle. u blizini sa ne baš jasnim razlogom legen­ darnog Vuka. možda baš zbog onoga što kaže Roda. a da os­ avremeni jelovnik nacionalnim specijalitetima i veoma uspešnim gotovim jelima. nego i ulaznicu. sa odličnom ljutom supom. koji je. gde prave veoma do­ bru kiselo­slatku pohovanu svinjetinu. do poslednje. a posle. što je stvorilo otpor prema stranom. i još legendarnijeg Proleća. inače na mestu nekadašnje Sove. posle nekoliko decenija. koja je osvajala i donosila kući ono što joj se sviđa. veliki kineski restoran u Zemunu. kad se turističkom centru pri­ lazi sa raznih strana. jeli između ostalog odličnu pekinšku patku.

jer je pivo bilo jeftino. kuvanu jagnjetinu. koji me nije ni služio. nekim hodnikom kroz garderobu i spremište. kada smo posle otišli verovatno u Koronu. recimo. u zgradu udruženja. onu čuvenu. onako malo svečanije. iz istog razloga. išlo u Tanjugov press centar. pa sam smatrao da mi je kao bubnjaru dužnost da ponesem sa sobom batić za gong na koji sam natrapao. ako bi posle svega ostao koji dinar za još po neku turu. u vreme kada se posle 1 ujutro odlazilo na Krsmanac. negde iznad bioskopa 20 oktobar. malo­ letnima. na. prve kafane u koju sam počeo da izlazim jer su nam. pošto sam sa oduševljenjem naručio kleku BB. sedeći za istim stolom 14 sati neprekidno. kada bismo na šifru – ime neke balerine koju je neko od nas znao – ulazili u restoran ispod Narodnog pozorišta. a u kome smo postavili sopstveni rekord u vreme fakulteta. namigne mi i pokaže palcem da su odlične. a posle Marša na Drinu. a ponekad bi bilo para i za pom­ frit. koja se tada nalazila u mojoj ulici. pa sam imao i taj užitak da. gde je sada valjda neki noćni klub. pa su nas trpeli za nekim stočićem kod ulaza u kuhinju ili toalet. pre Manježa i zajedno sa njim. davali vino i sifon. ili u rupu ispod Kolarca. i posle Trojke. i daleko. kad je trebalo negde izaći. stari konobar. kaže mladom „daj mu i pihtije“. iznad samiške. ili u Klub novinara. i radila do 3­4 ujutro. mesto na kome sam odrastao nekoliko godina. kod Au­ tokomande. daleko pre nego što je napravljen na istom { 46 } . u vreme u koje se. pre nego što se udruženje podelilo. ili. pre nego što se Trojka preselila u Dom inžinjera i tehničara.vreme ponovo redovno svraćam. od 10 ujutro do ponoći. pa čak i za vojnički pasulj koji su služili iz manjerke.

ali su jela u prijatnoj atmosferi. na izvestan način klasika već postaje Kalemegdanska terasa. iako je ta tolerancija narušena u restoranu Politike. Konoba u Prote Mateje. recimo. kojoj jedino ne odgovara ime. ali ne onoliko kao što je skrovita bašta opštinskog odbora DSS. što sve spada u listu starih. a nalazi se u kapetan Mišinom zdanju. koje pamtim kao i sva novinarska mesta – po solidnoj hrani i veoma visokoj toleranciji prema pijanim gostima. gde se jedna ekipa skupljala godinama. spratu. tu je i Park. dva puta. gde sam ja zakačio da obedujem do­ brih godinu­dve. restoran zatvorio. osim možda jednom. svake druge nedelje praveći ručkove. u koji mis­ lim da nisam odlazio. sa sigurno najlepšom baštom u centru grada. na ulasku na Kalemegdan. pa ustupali nama. od kako ne postoje oni JTO (jedinstveni topli obrok) bonovi koje su roditelji dobijali za ishranu na poslu. kao i Kod Šace. sa jagnjetinom u mleku i veoma ukusnim roštiljem posle kog bi nas često boleo stomak.mestu klub Štamparija. skrovitom. mada ništa nije dokazano. ali još jedne najlepše bašte i drugog najlepšeg pogleda u gradu. sa sigurno najboljim roštiljem u užem grad­ skom jezgru. Zlatno burence. ali je Žika Minović. gde je nekad bio čuven cordon { 47 } . i tako nešto. Kraljevo. kao restoran sasvim OK. a koji svakako ima najbolje ime za kafanu u gradu. izvrsnog jelovnika. sa onim silnim plata­ nima ili lipama. a tu liniju uspešno nastavljaju. sve neke zanimljive kombinacije i neki sosovi od oraha. mada kada je o bašti reč ne treba zaboraviti Zvezdara teatar. i na jelovniku još uvek ima jagnjeće pikljeve. pošto smo dolazili mi sa radija i provocirali njih iz Politike kao prodane duše Osme sednice. pouzdanih beogradskih restorana. a išli smo svejedno jer je ukusno i jer smo tu iznad nekih godinu dana radili. šta god da je. a njegov gazda Vesa se brzo snašao i dan danas drži Klub univerzitetskih radnika. Mikan. na 11. soldine karte pića.

krvavica. karpaćo koji sam prvi put jeo u jed­ nom zaista izvanrednom italijanskom restoranu u Parizu. a tog nivoa je bila i kafana Gedža. bolju nego u Leskovcu. kajgane zapečene u tavčetu sa kiselom paprikom. iz nekoliko poseta Rimu i Italiji ne pamtim neki naročit obed. isto negde uz prugu. osim neke kajgane koju smo jeli još kao klinci. što me podseti da začudo. posute uprženim sušenim lukom). pozaboravljao sam imena. mada iz Bugarske ne pamtim baš neku posebnu klopu. iako ću verovatno uvek da se sećam onog jednog italijanskog restorana u Amsterdamu. iz kog ipak pamtim uštipke. na ski­ janju u Pamporovu. zrnasti parmezan. debelu. i eto nas opet na izlasku iz Beograda. mislim da se zove Pinno. po povratku iz Sofije. pečenje u nekoj kafani kod Pirota.bleu. pečenog. naravno. na izlasku iz Kruševca. kuvanog i krčkanog mesa. u kafani Sandokan. gde sam posle ručka za dezert uzeo onaj listasti. šunki. upravo zbog albanskog okruženja. kobasica. ali kad pomislim na kafane van Beograda uvek se setim nekoliko njih u Kosovu Polju i Gračanici. mada dugo nisam bio. sa bes­ krajnim varijetetima šnicli (sećam se jedne. do perfekcije doveli pripremanje svinjskog mesa za roštilj. ili gastronomski užici Madrida. dinstanog. dok me je iznenadila nemačka kuhinja. istina prema Smederevu. zove se valjda 5. valjda sam na­ basavao na sve neka turistička mesta. iako je bila odlična i jedna na odlasku u Sofiju. kao i. kad se približavaš Kosovu. masnu kako treba. i sopstvenog oduševljenja kada su mi rendali parmezan u karpaćo. ali imam utisak da su Srbi tamo. sočnu i. gde sam jeo mislim najbolju pečenu pa­ priku. prženog. iz tog kraja. gde sam u kafanskom izlogu video pri­ premljene prasiće od nekih kilo – kilo i po. ali to je i bilo za očekivati. očigledno zakla­ { 48 } . opet sa vrhunskim pečenjem. rupetini do koje se stiže preko neke pruge. pa dalje gore decenijama smis­ leno etabliran Tabor. iz inata.

sira. a to me asocira na sva ona vraćanja kolima sa aero­ droma u Budimpešti i zaustavljanja i jela u Subotici. Sir iz Manče. a valjda će se Španci od­ upreti političkoj korektnosti na tom polju do mog sledećeg odlaska. neke neracionalne gadljivosti. nije ni bilo potrebe za brigu. paprike i krastvaca. da čovek pomisli da je to možda i najlepši grad koji je video. rakova. a rano ujutro odlazio. uz kriglu jednom dobio neku salaticu od školjki. točenog laganog piva kao aperitiv.B Grad u kome je vekovima na snazi kraljevski ukaz da se uz pivo ima služiti meze. B Ili. a često uzmu i malu čašu zaista ledenog. u Ribljoj čardi gde se uz činiju paprikaša dobija činija rezanaca. onda. već što sam se baš vraćao sa večere. Majkinom salašu.3 ni 0. pa kombinuješ koliko voliš. naročito imajući u vidu da se dâ naći i po koja jagnjeća osušena pršutica. ili zaustavlja­ { 49 } . kao glavno jelo posle paštete od guščije džigerice. obližnjoj Farmi nojeva. nije sladak. ne daj bože. grad u kome mera za žestoko piće nije ni 0. ne bi ni morao tako spektakularno da izgleda kao što izgleda Madrid. ili vermut. mirno i bezbrižno jer daju i ogromnu portiklu. opravdala je očekivanja. imaju neki lep. praške šunke. jer svi oni pomalo dlakavi papci svakoj od njih daju neku vrstu estetske autentičnosti. sekcija putovanja) ne dan­dva po rođenju. pa je to ostalo za sledeću priliku.5 – nego dok ne kažeš „dosta“. ali nisam mogao da ih probam – ne zbog. a za vino koje je išlo uz to. koje još nije bilo. čije šnicle i nisu baš nešto posebno. naravno. rekao bih. umesto deserta – pominje ga negde. Neobično – žestokih lokalnih apertitiva nemaju – piju ili sangriju. pa sam. grad u kome kada prvi put vidiš neku iz lanca radnji „Museo de Jamon“ – pomisliš da je stvarno u pitanju muzej šunke. e da se ne bi podanici previše napili. (Iz teksta pisanog za sajt B92. i Sančo Pansa. gastronomska uživanja – jedna marinirana jarebica. sigurno. a drugi put paštetu. na Pa­ liću. od čvaraka.

a može i ozbiljan sač da se dobije. veo­ ma dobar Pane e Vino. sa odličnim roštilj­ em. i uštipke od vodeničarskog braš­ na. u Petici ili kod koga već. mnogo senfa. kao i kesten. kao. gde služe nikad slađe ćevapčiće nego tu. kod Studenstkog parka. ekspresionizam. mada ne i rafinirana. impresio­ nizam. kubizam i tako dalje. a sada. a još i blizu. Bačkoj Topoli. ali volim i beogradske kioske. razblaženog. mada par minuta dalje od kuće. mada tamo ponekad posumnjam na soju. u nekoj šumici. a sjajnom supom od lista. kako kaže. pa Nišlija i dan danas. što me podseti na bizarno mesto prepu­ no lovačkih trofeja. pa zaista prijatno izne­ nađujući Panta Rei. na pauzi usred skijanja. bila je sjaj­ na Mara. i salatama interesantnih kombinacija. sa raznim mariniranim mesom i ri­ bom. i svaki ima svoje. mada im se ćevapčići svakako ne mogu objektivno meriti sa onima u Sarajevu. pa ono mesto na Dorćolu.nja u kafani u. da je to različit stil. mesta kao što je Ottimo. krem sosu od badema i kokosa. i gde smo sa kelnerom razgovarali o povratku sa Jahori­ ne i Rajskim vratima. i koja je toliko nedostajala onih godi­ nu ili dve dok se nije ponovo otvrorila. sada imamo ta­ kva fina. gde su kobasice bile izvrs­ ne. sa dva papagaja i freskama gazde i prijatelja po tavanici. koje su služi­ li sa senfom. nekog vodnjikavog. i pečeni i kuvani. a svi ti ulični doživljaji me podsetiše koliko obožavam kukuruz. italijanski restoran u kom sam jeo neki jako dobar pacifički specijalitet – ćureće belo u. koga sam upravo takvog obožavao. zimi. a podseti me i na one nekadašnje PKB viršle. pa ko je kome bolji stvar je ukusa. malo pre nego što se stigne do mosta za Šabac. mis­ lim. sa šarmantnom baštom i prihvatljivom italijanskom kuhin­ jom. a ispod bivšeg Dunavskog cveta. čini mi se. kod Hodžiča. u jednoj šumi u Sremu. megalomanske restorančine iz doba { 50 } . kad se pojavi s jeseni na ulicama. a za koje moj prija­ telj Boro voli da kaže da je nemoguće reći koji su najbolji.

za razliku od nikad naročito atraktivnog mi Vašingtona. ili jed­ nu Maderu. uvek sam ih brkao. ali je hrana prihvatljiva. pa ni ne prime­ ćujem da se tamo.procvata socijalizma. što me ko zna zašto podseti na Starca Vujadina. ili kla­ siku kao što je Franš. i kada sam prvi put služen srebrnim escajgom. slične onoj restorančini na petom spratu Beograđanke. sa onom savršenom baštom i legendama o nekakvom paralelenom centru moći koji se tu stvarao se­ damdesetih. kakav se često nalazi u Crnoj Gori kod pristalica jedinstva sa Srbi­ jom i. ali { 51 } . a pomislih da sam mogao da zaboravim takvu klasiku. opet bez ikakve konkretne asocijacije. bili u restoranu dekorisanom oklopima. pa se sada ne zna da li je to noćni klub. koji ću pamtiti po grotesknoj poro­ dičnoj večeri dok je pevajući brčiće sukao Žarko Dančuo ili Zafir Hadžimanov. jedan od prvih restorana hrane na brzinu prihvatljivog kvaliteta. mada da­ leko od dobre. ali koji nikad neće moći da se meri sa. resto­ ran ili predsoblje bordela. još u vreme komunizma. u Đenovićima. kuvanim rebrima i krilcima na žaru. koji su preuredili u Belle epoque. i kada smo gore. što je sve služilo kao osnova za bokale svetlog i tamnog. nekadaš­ njom Pivnicom. a gde je sada hotelski vinski bar. na primer. ali uvek zadržavao visok nivo usluge. koja je renovirana do neprepoznatljivosti. sa onakvim roštiljom iz inata. njenim kolenicama. od­ mereno luksuzan izgled i vrhunsku hranu. dole niz Cetinjsku. skupljaju kriminalci. a koji se stalno razvijao. opet ko zna zašto. kao što tvrde. jedan od prvih novootvorenih resto­ rana u vreme kada sam ja po njima počeo da izlazim. nefermentisanog piva. na Budimu. pa me to. podseti na beogradski Sport kafe. visa-vis Hiltona koji je pod zaštitom UNESCO­a jer je na ruše­ vinama neke stare crkve i na jednom od ulazaka u podzem­ ne hodnike koji se protežu kroz celo brdo. setih se večera kada smo osamdesetih išli na svadbeni put u Budimpeštu.

sada deo nekog šarmantnog. ali nekako sumnjiv. gde su majstori iza vrata mesili hleb i kore za burek. ali ne više od toga. sada neka­ kvom parfimerijom ili možda proda­ vnicom pelena. a videlo se da ima potencijala. istog koji je preuzeo Grčku kraljicu. novodošlu mi u kraj Piazza­u. sa vrlo dobrim. i uvek sam mislio da ću tu još koji put svratiti kad. kao ni u Domovinu.ipak sa nekakvim utiskom stila. pa hoću da kažem da je to neproživljeno iskustvo i žal za kafanama u koje nisam dovoljno išao slično onome što osećam kada se pomene Vidin kapija. zbog same činjenice da je dizajn u prvom planu. i gde se sećam da me je. nisam. lanca kafića. pa se setih onog restorana. i dostojanstveni mir prilikom kakve večere tokom nedelje. a ne kao sada. sve sa trepavicom. kažu domaćim pastama i picama. pa i Operu. mada sasvim mogu da prihva­ tim Operu. beše San { 52 } . u kojoj nisam mogao biti više od nekoliko puta. žal jer sam u njemu sedeo možda samo dva­tri puta u životu. koji nikada meni nije bio bog zna šta. izvrsnim kolačem od cimeta i badema koji nepo­ trebno prelivaju sa vanila i malina kremovima. kao ni za Backstage. ali na mestu jedne od najstarijih i najboljih klasič­ nih pekara. čija je sala za ručavanje jedna od najlepših od svih hotelskih u kojima sam bio. što izaziva žal za obližnjim Grgečom. kome doprinosi građanski žamor ogromne gužve u vreme ručka. čega mi je žao za razliku od Ruskog cara. eto ti vraga. dok se zvao Zagreb. kao studenta iz pihtije posmatralo svinjsko oko. ne više. onu u Nušićevoj. sa istina veoma dobrom rolovanom ćuretinom i rezancima sa ljutkastim prelivom i izvrsnim. onu kod Mažestika. a sada su napravili neki predizajniran restoran u kom je jelovnik jako primam­ ljiv kada se pročita. mada ni za jednu ne delim opšte oduševljenje.

pa Savskog galeba. za koju sam iskreno rekao da bi bila primer za hranu bogova da je bila za nijansu mekša. u kome mislim da sam bio jedan je­ dini put. na sred Trga Republike. pa na početku Kolarčeve mesto u kom je bilo sve i svašta. da bi poslednjih godina ponovo bio otvoren. da upravo to i rade vikednom. jer se potvrdila istinitost grafita koji je godinama stajao na bioskopu Balkan i koji smatram naj­ boljim opisom (beo)gradskog duha „Ovaj grad je veći od mene“. u kom je sada. a mislim da dan­danas radi. valjda. sada je. odmeri. a bilo je veo­ ma dobro mesište.Marino. što me podseti da u kafani { 53 } . koji je de­ cenijama čuvao ponovo učestali običaj da se dezerti nude sa kolica. kluba ispod paviljona koji je prošao kojekakve faze. kesten pireom. kog se ipak srećom setim svakih nekoliko godina. novembra i Cvijiće­ ve. kada je bio veoma dobar. takođe jedan jedini put. kolikogod i u drugim specijalite­ tima. poput Dušanovog grada. a čak je početkom osamdesetih bio i vegetarijanski restoran. pa odem da uživam u roštilju. ali je posle bio restoran za direktore Genexa. ili Kristala. jer je sport samo opravdanje sredovečnim muškarcima. a moram ovde da pomenem čuveni Šeher. a bio je riblji restoran u kom sam u Beogradu jedini put jeo žablje batake. Kneza. koji vole da jedu i piju. sećajući se uvek da je razlog što su ponajbolje tradi­ cionalne kafane uz drugorazredne fudbalske klubove. a nekako mi je baš drago što sam samo tada bio. u holu one zgrade na uglu 29. Stare trešnje. dok upravo pred odlazak ovog teksta u štampu ne otidoh i ne probah patku sa višnjama i. ili sasvim solidnih restorana za ručak na brzinu usred centra. u kom sam možda samo jednom jeo. pa tek potom izabe­ re. u kome sam bio tek nešto češće. da može da se lepo vidi. u koji je odlazio još moj deda. i obližnji Grafičar. pa Cvijete Zuzorić. pivnica. neka kockarnica. kada bi njihove žene htele da su oni kod kuće. aman. ali mi se čini da zvrji prazan. valjda.

a prva flaša Belana plaćena iznosom za tri nule manjim od druge. kakva je Stara Srbija. mada je i on bio pod pretnjom da će ga renovirati. mada je on daleko ispred pomenutog zahvaljujući paradajz čorbi očigledno pravljenoj od mlevenog paradajza. ali i dalje svratim. tražeći „nešto lagano pošto je baš ručao“ naručio šniclu od divlje svinje.Obilić nikad nisam ni bio. za Student. naravno. objašnjavajući da je u stvari hteo nešto suvo. malo gore stari. koja je dokaz kako uprkos sasvim dobroj kuhinji i prijatnoj atmosferi. da još jednom pomenem u intimnoj istoriji najznačajniju. čak i pre Manježa. u bivšoj Narodnog fronta. za koju nisam ni siguran da li još uvek postoji. evo. kao ni u moje vreme čuvenoj Mornarsrkoj kasini. mada sam uvek voleo i drugi tip mesta. a tu je blizu i Villa. sa prevarantskom teletinom i. u kojoj sam jeo najbolju teletinu ispod sača. dobri. odvede do Verone. kafanu koja je bila { 54 } . na kraju. kačkavaljem i ki­ selim krastavcima. mada ne onoliko sterilno koliko je to Monument. u zgradi DS. o kom sam. uvek isti Sokolac. i svoj prvi novi­ narski tekst sačinio. još maloletan. što me. mesto može da ostane sterilno. u Lipovom ladu. ima to negde ovde. obližnju od drugih hvaljenu Šumadiju. a kog se sećam recimo po jednom ručku iz doba hiperinflacije. ali koja je jedna od prvih kafana u koje sam. još gore uz bulevar. u koji sam isto rano krenuo. i Lovca. mada sam po pravilu tamo uvek naletao na neke istina izveštačene. što se dalo dogoditi i u Lava baru. punjenu slaninom. ali ipak vrhunske lepotice. kada je jelo poskupelo nekoliko desetina puta između naručivanja i služenja. još onomad odboj­ nu mi Stupicu i folirantsku baštu SKC­a. karpaću od je­ lenskog mesa i. skrovitoj baštici sa bazenom u sred grada. počeo da samostal­ no ulazim. ili po tome što je Miša. pa je uto­ liko vredan pažnje. ili da nisam nikad jeo u Zlatnom opanku ni. kada sam ga jedinog istakao u odnosu na obližnju Zonu Zamfirovu.

kako smo zvali napušteni plac kod Autokoman­ de. da pomenem. čak i ako bi se išlo negde drugde. Koronu. Koronu u kojoj smo i jeli i pili. a da vas neko služi. ali svakako otpočeli sopstvenu kafansku povest. a koji su ipak samo delić od njih oko tri hiljade i šesto. dakle. koliko je već bilo para.opredeljujući faktor sazrevanja i u kojoj sam provodio svako veče. u vojnom. ako se računa sve ono gde može da se jede i pije. koliko tvrde ozbiljni istraživači da ih ima u Beogradu. što je dovelo do svih ovih drugih kafana i restorana. bukvalno svako veče. { 55 } . a ko zna tek koliko na celom svetu. tamo bih svraćao pre ili posle.

.

VREME UŽIVANJA .

.

U samom zvuku te reči ima nečega što oslikava njenu kompleksnu prirodu. smisli načine da čuva i onu { 59 } . usled nijanse opo­ rosti i hrapavosti lista koja joj daje specifičan ukus. tehnologije i ukusa bilo potrebno da prođe do nastanka sarme od kiselog kupusa? Trebalo je. poput pirinča. Koliko je samo vekova sporog napretka i postepenog razvijanja znanja. prvo. Ono „r“ koje se smestilo u sredini reči svojom snagom ističe mekotu prethodnog „sa“ i potonjeg „ma“. pasulja ili žita. neizbežno. Milenijumi su. izmisliti kiseli kupus. Da ne bude zabune. ali ni ona ne može da se poredi sa jedinom sarmom koja s punim pra­ vom nosi to ime. Sarma o kojoj vredi pisati je isk­ ljučivo sarma od kiselog kupusa. istovremeno ih povezujući u neponovljivu „sarmu“. trajnih namirni­ ca. morali proći dok čovek ili neki njegov predak nije prvo shvatio potrebu pripremanja hrane za zimu. harmoničan i dinamičan ukus. Sarmu od vinove loze tre­ ba gledati sa nešto više blagonakonosti. dok je sarmica od zelja ili od slatkog kupusa samo zahvaljujući postupku pripreme uspela da zasluži to ponosno ime. pa za­ tim isto toliko vremena dok nije naučio kako da hranu čuva. pa onda da posle čuvanja samo osnovnih.Sarma S arma. punoću i izazovnost njenog mirisa.

Ne treba. suši ili kiseli i. Ona je. oblik. znati i za nadev sarme − isti kao kod. Kompletnost njenog ukusa. morala biti otkrivena i iz platonovskog sveta idealnih jela postati aristotelovska činjenica. mo­ rao je paralelno teći jedan drugi proces. toplina koju širi oko sebe nešto su. naime. i škampa i lososa. Ako ništa drugo. pojava prve sarme morala je ipak biti delo uma nepoznatog genija. pretpostavimo. boje. { 60 } . ali ideja da se sarma zavije spada. Ne može biti slučajno što baš u Dejtonu1 postoji restoran čija vlasnica tvrdi da kuva najbolje sarme na svetu. makar to 1 Tekst objavljen u vreme mirovnih pregovora o BiH. i to tako što će da je soli. jer sve sarme su najbolje na svetu − neizbežno je uticalo na pregovarače da prihvate mirovni sporazum. jednostavno. samo saznanje da su zatvoreni u bazi u kojoj ima i T­boun stejkova.hranu koja se inače kvari. Nikako. što je čak izazvalo i polemiku. misliti da bez pomenutog izumitelja ovog jela danas ne bis­ mo uživali u sarmi. najzad. bez čega čovečanstvo ne bi bilo potpuno. u vrhunske rezultate kreativnog duha. On je mogao. moralo ih je podstaći da konačno sklope sporazum i imaju mogućnost da odu na tu sarmu. koji se održava onoliko uspešno koliko traje magijski efekat sarmi. ali ne i najbolje sarme na svetu. Postojanje najboljih sarmi na svetu u neposrednoj blizini − a sigurno je da jesu takve. koji će se sa prvim sresti u čudu sarme − proces razvijanja načina obrade i pri­ preme mesa. međutim. mirisi. musake. Dok su razvojni procesi nastanka osnovnih sastojaka − kiselog kupusa i mesa − očigledno imali svoju nužnost. da baš kupus u glavicama ukiseli. punjene paprike i drugih jela − mogao ga je čak i jesti sa kiselim kupusom u vidu nekakve musake. recimo. Sa tim. zaključno sa otkrićem mešanog mlevenog mesa. nema sumnje.

bosiljka. ukoliko ispunjava sanitarne kriterijume. najmanje onoliko koliko ima mesa. jer je meso labuda ključni sastojak. pa je možda moguće spremiti ga i u Srbiji. nekoliko ljutih papričica koje svako kasnije može u tanjiru sebi da razdrobi. ruzmarina. Posuti sveže mlevenim biberom. Narendati malo krompira. marinirane šljive. Kao dodatak. dok se meso ne odvoji. { 61 } . aleve paprike. Doliti sav pac i meso. pa tamo možete da ga pro­ bate. ako voli ljuto. radi gustine. malo zeleni. Mislim da je uvoz smrznutog mesa dozvoljen. vlas­ ca i majčine dušice. ali takođe u mnogim po Africi. Servirati sa kačamakom od vodeničnog brašna. potrebno je tranžirati labuda mužjaka i najmanje 3 di­ vlja zeca. nane.nelegalni paprikaŠ Jelo je nelegalno u mnogim zemljama. Aziji i Južnoj Americi nije. bibera. pa kosti povaditi. Nalivati vinom tokom kuvanja. U kotliću na svinjskoj masti dobro prodinstati sitno iseckan luk. belog luka. soli. U svakom slučaju. Kuvati da lagano baca ključiće. Meso držati 3 dana u pacu od crnog vina.

na 150­170 stepeni. a mrsno jelo. celerom. dobro našpikovati karfi­ olom. preliti sokom od cvekle. pogodno za slavsku sezonu. prokeljom. zdravo. Lagano. kada smo umorni od svinjetine. . pok­ lopiti i lagano peći u rerni. od ruže. peršunom. paškanatom. šargarepom.Junetina Špikovana povrñem Komad junećeg buta. brokolijem. naj­ manje dva sata po kilogramu mesa.

drugačija. način sečenja. Previše je. u zavisnosti od dodataka izabranih u skladu sa raspolože­ njem onoga koji je priprema ili raspoloženjem koje se želi izazvati kada se za nekoga priprema − kobasica. slaninica. Za muškarce sarme su oble. Sarma je. Požurili su posle kući. notu težine. jedinst­ venosti i harmoničnosti kojom deluje na sva čula. od pirinča i bezbroj varijacija koje daju lični pečat. na sarmu. od dinstanog luka. da ne govorimo o biberu. išarane žilicama. kvalitet i vrsta cr­ nog luka.. mogućnosti da bude bez ili sa jačom ili slabijom zaprškom. jeste da je poslužena supa od bundeve u njenoj polovini i niz drugih đakonija ali − sarme.. alevoj paprici i drugim začinima.. odnos između junetine i svinjetine u mle­ venom mesu. stepen dinstanja. Ne može biti slučajno ni što je rat u Bosni uvek zimi. količina. ujed­ { 63 } . a za žene one su valjkaste. dok činjenica da tu ima nadeva usklađuje asocijacije oba pola.. zatim količina pirinča u svemu tome. izlazi iz kompletnosti. kompaktne. masnoća. jer. kombinacija različitih eleme­ nata da bi se ista mogla ponoviti − stepen kiselosti. stepen njegove usitnjenosti. jednostavno. pisala je svetska štampa. jer je i ta kućna sarma podjednako najbolja na svetu. mirovao. rekosmo. najbolje kad su dovoljno čvrste i pune mesa. tvrdoće i slanosti kupusa. bogougodne odlike. pa i komad od koga potiče. meke i vlažne.nisu i uradili. lakoće i pro­ zračnosti. Miris sarme ima no­ tu kiselosti. I uvek. Oblik je takav da kao retko koji podjednako privlači i muškarce i žene. u vreme kiselog kupusa. gustini i količini safta. nije bilo. rebarca. pa ne može da do­ sadi. Sarma je svaki put nova. tople. ozbiljnosti i odgovornosti od mesa. dužini ku­ vanja i jačini vatre. uvek. naravno od kupusa. Snaga sarme. zadržava svoje osnovne. Večera u najelitnijem lokalnom restoranu nije ništa promenila. već pominjanim dimljenim dodacima.

znači da se visoka kultura nije smela su­ očiti sa tako značajnim. kaprica da li je bolja sarma samo krčkana u loncu na ne previše tihoj vatri. za koju je teško dokučiti uzro­ ke. može da se prelije mileramom. i strukturalni fenomen. direktno sa šporeta. ni slikari ovekovečili na platnu. eventualno. što daje jelo koje je moguće jesti isključivo kašikom. meso i ostalo − u bilo kojoj od kombinacija među­ sobnih odnosa uvek daju podjednako dobar kvalitet. koja se jede viljuškom i nožem i ona. ali i da je sama tema pesme toliko važna. kombinacija oba − bla­ go zapečena posle kuvanja. ali to je nikakva uteha u umetničkom smislu. istina. a prava je sreća ako kupus iz­ drži do proleća da bi se sarma mogla jesti sa mladim roze krompirićima. za razliku od prvoopisane. vruće. onaj narodnjak „Otišo’ si. Predrasuda da je bolja što se više puta podgreva potpuno je neosnovana jer je. Pitanje je ukusa ili. mada svojih draži ima i suvlja sarma. Lično. možda.no. pre bi se reklo. Kao varijaciju na temu treba uvek imati u vidu prženi krompir. Ostaće večita nepravda. u ze­ mljanoj posudi u pećnici ili. mada je sociološki krajnje interesantno da se upravo ta pesma po­ minje kao etalon niske vrednosti i banalnosti te vrste muzi­ ke. sarmu pro­ bo’ nisi“. pre­ feriram dve­tri oveće sarme u tanjiru sa mnogo safta. To. uvek izvrsna. pre svega. ali prelivene hladnim jogurtom. Posebno pitanje je činjenica da se baš sarma uzima kao razlog za najveću ne­ { 64 } . misterioznim i kompleksnim fenomenom kao što je sarma. užitak i gurmansku radost. Postoji. toliko nezaobilazna da je morala biti uočena među intelektualnom i kulturnom elitom. Načina konzumacije takođe ima nekoliko. jednosta­ vno. da sarmu ni pesnici nisu opevali. pošto pomenuti elementi − kise­ li kupus.

Štrcaljke za pranje šo­ feršajbne nisu radile. Dogovor je bio da spavamo u Prijepo­ lju. U ovom slučaju. prvo onaj teški deo. dakle. molim) napora da se do njega dođe. da sutra pogledamo Mileševu. radi se o potvrđivanju ispravnosti one o tome da je uživanje utoliko veće ukoliko je došlo posle određenog (ne prevelikog. pa o sarmi može samo da mašta i piše. odmah vredi reći da se radi o – blagoutrobiju. u čemu je jasno sadržana i erotska aluzija. za one koji možda očekuju neku drugu temu.vericu što je „on otiš’o. Ostalo je. negde pre Bijelog Polja. Večera tamo nije dolazila u obzir. po kiši. bilo je zaista naporno voziti. ali i neizbežno priznati. već − odsustvom istih. usred tu­ rističke smene. da ni ovaj tekst nije inspirisan toliko dragim lepotama sarme. a ukus gospođe za hotel­ { 65 } . Na­ kinđurene Sandžaklije uživale su u muzici od koje se nije mogla čuti recepcionerka. Vizuelni efekat bio je utoliko strašniji. a gužva na putu. Teško je. zaboraviće na sve i prepustiti se čistom telesnom užitku. praznog stomaka. pošto je autor trenutno na dijeti. Dakle. ZaobiŒena veÅera Maksime su ponekad – mada retko − tačne. kao da se pojačala. ali ipak. a kada dođe vreme da je ponovo. a da prob’o nije“. osamdesetak kilometara. te da se tek pri kraju progovori o samom objektu zadovoljstva. ali – u hotelu svadba. Izgledala je kao hipertrofirana majka – modni sti­ lista pevaljke koja je probijala uši zapevanjem iz restorana. Onim krivinama. rav­ nopravno i demokratski sa svim drugim srećnicima jede. Najzad hotel u Prijepolju. Dinamika teksta koji sledi nalaže da se poštuje taj princip. Mrak i pljusak spustili su se zajedno. posle 4­5 sati vožnje na 40 stepeni.

ja skoro potpu­ { 66 } . vredi probati. Krenuli smo na sreću. kretao je u grad. mračno. ali ovo je bila prljavština koja pre­ nosi zarazne bolesti) – nekakav gulaš od loja mrljavilo je dvoje odrpanih staraca. koja se osmehnula na izlasku iz hotela – tak­ sista.“ Dobro je zvučalo – na stanicu u Prijepolju. Posle svega nekoliko minuta. Potražili smo kafanu – bila je na spratu. pa smo odbacili klasični način saznavanja najbolje kafane u okolini. Od večere na stanici odustao sam kad sam po­ gledao u tanjir za jednim od tri muvama ispljuvana stola (fleke od hrane poštujem. Krenuli smo nazad. „Pratite me.skim deskom bio je nesumnjivo sumnjiv. Ozbiljno sam posumnjao. idem na železničku stanicu. sparno i smrdljivo. entuzijazam me nije napuštao. tamo je najbo­ lja klopa. Uostalom. druga najbolja preporučivalačka struka. ako hotelsko osoblje omane. a Tamara me je već otvoreno odgovarala od svake večere. Ipak. još goreg izgleda nego sta­ nična čekaonica. stigli smo. što da ne – neka domaća kuhinja ili nešto. imajući u vidu i moju kilažu. Stanica je izgledala kao što bi se i očekivalo − prljavo. čo­ vek zna.

kakav kajmak. Hoćete li i šopsku. Nismo stali i nije mi bilo žao. E. „Ima. { 67 } . Uspeo sam da navedem Tamaru da uđemo. meša­ nim sirom. posle svega – konačno večera. ostale su lični eta­ lon neizvesnosti i strepnje. Kad. Uostalom. Ko god zna kakva je jagnjetina. pa sa kajmakom. uz domaći krušku. pre nego što je stigla jagnjetina. Tridesetak kilometara ranije. I tada. da li je ostalo jagnjetine kuvane u kajmaku. nego – kuvane u kajmaku! Tih desetak sekundi. sem da je Tamara pojela porciju i po – koliko sam ja. na jednoj okuci – privatna kafanica. ali dimljenu jagnjetinu. zna kako nam je bilo. dok se kel­ ner nije vratio iz kuhinje sa odgovorom.no bez nade da ću pojesti išta osim preostalog smokija u kolima.“ Jagnjetine kuvane u kajmaku! Ne jagnjetine u kajmaku. jeli smo ćevapčiće – tekst je o tome da su bili toliko dobri da me je bilo baš briga što sam preskočio jag­ njetinu kuvanu u kajmaku. možda i zato što smo dva dana pre toga na Žabljaku večerali takođe kuvanu. zlatarskim sirom?“ Jok i nećemo. u vreme ručka. pojeli smo. Zimus smo prošli pored iste kafane.“ „A neki vaš specijalitet?“ „Da vidim. sa domaćim. „Šta imate?“ „Sve sa roštilja. makar i u mleku. a kakav je mešani sir u tim krajevima. Po dve salate sa rendanim starim. prijatno. erkondišn. ili kuvane jagnjetine. Šta da kažem. u Plevljima. Unutra – čisto. ostaće bračna tajna. ovo nije tekst o toj jagnjetini i toj večeri.

A vrhunski podsticaj bila je Tamarina rečenica. kada se pomolio iz nekih pozadinskih prostorija ljubazni konobar na pitanje: „Imate li jagnjetinu pod sačem?“ Bilo je potpuno jasno da misli kako na „cijelome svijetu ne ima boljega jela no toga“. a ne tek da je kod njih jagnjetina pod sačem najbolja. a sa njim i ovaj tekst. jagnjetina pod sačem svakako je najbolje jelo na svetu. kada mu se donese neka pristojna flaša na poklon. kada ne pišem za Vreme uživanja o klopi. koje kao sporadični saradnik dobijam besplatno. I − bio je apsolutno u pravu.SaÅ „Eee. koji. još pre nego što smo došli do kafane „Velji mlin“. ako se prihvati pretpostavka da najboljih jela ima koliko i omiljenih vina jednog kolege. uz ogradu da sam ve­ liki protivnik tvrdnji da je ovo ili ono jelo. kada sam je nagovarao da idemo na jagnjetinu pod sačem. koji me je proteklih meseci u nekoliko navrata pitao − zar sam prestao da idem po kafanama. Ovo priznajem. nameravao da za Vreme uživanja opišem ono što sam znao da me čeka. Ipak. Činjenica da je bilo jagnjetine pod sačem već je najavila predstojeće uživanje. odgovorio je. kompletan ugođaj imao je dodatnu draž u tome što sam. ali pravi podsticaj je nedostajao. a pogotovo naše. že­ leo sam i da napravim zazubice jednom kolegi. da priznam odmah na početku. Pored prizemne želje da odradim primerke Vremena. Jer. između Tivta i Budve. po ranijem iskustvu. boljega ne ima“. obavezno konstatuje da je to jed­ no od njegovih najdražih stotinak takvih i takvih vina. Nisam. sa tog i tog podneblja. Tvrdila je da { 68 } . bolje od tolikih drugih poznatih mi i nepoznatih blagoutrobija koja se spremaju ili mogu spremiti diljem zemaljskoga šara. naravno. jer u srpskom kontekstu ta tvrdnja podrazumeva vrhunsku ignoranciju u sadejstvu sa nacionalnom ksenofobijom.

pun ukusa. slatkast i sočan. koliko je taj paradajz. a ne zbiljskog uznemirenja. „Imate li neku rakiju?“ „Ima. kakav se dugo ne pravi po većini beogradskih kafa­ na. pažljivi. šta ako nije onako dobro kao što ga pamtim?“. prepušten njegovom vođstvu kroz tajne onih pozadinskih prostorija u kojima je boravio. Jer. mirnim glasom odgovorio je konobar. Prvi pozitivan nagoveštaj bilo je − naručivanje rakije. lagani. stalni nagoveštaj osmeha na njegovom licu. Stigla je šopska! Ko god je na cr­ nogorskom primorju jeo paradajz. toliko je bolji bio i luk. Osećao sam se sasvim bezbedno. Poh boje starog zlata bio je preliven pravim pravcatim tartar sosom. mirisa. Naznake su. gde noga turista sa šlaufima još nije kročila2.nikada ne može da se ponovi oduševljenje hranom koje se pamti od prvog puta. na Luštici. stigla − karađorđeva. pro­ lazili su slatki strahovi kroz glavu. i krastavac. I nisam. bolji od ovog našeg. Očigledno. kojoj ne možemo da objasnimo da ima i drugih najboljih jela na svetu. onako mesnat. Potom je Jovani. beogradskog. bili su izazvani upravo redovnim. blago lelujavi hod i diskretni sjaj u očima. da ću se samo razočarati i da je bolje da klopamo u inače predivnoj uvali Mirišta. pa su strahovanja imala funkciju intelektualnog gastronomskog petinga. odgovorno tvrdim. ne sačekavši ni da pokušam da tražim eventualno domaću. ali sa sitno seckanim ki­ 2 Ko bi očekivao da ću devedesete po bilo čemu smatrati „zlatnim“? { 69 } . zna o čemu govorim. srećom. A sir ­ salata je bila posuta ni manje ni više nego obilnim količinama sira iz ulja. I do­ neo je. pa tek da se raspitujem o kojoj rakiji je reč.“ Tihim. najbolju domaću lozu koju sam pio. Dalje je bilo još bolje. bile pozitivne. Uživanje je pojačalo očekivanje jela. Umućen majonez i šta već ide. obazrivim doziranjem istog pića. „Šta ako je Tamara u pravu.

selim krastavčićima. Neko u toj kafani očigledno shvata značaj tog detalja za ukus tartar sosa. A kad je presekla šnic­ lu, unutra − baš kako treba: kajmak i seckani pršut. U međuvremenu, Ognjen je išao do sača, nameštenog na ražnju iznad vodeničnog kamena, jer tu je zaista nekada bio mlin, i utvrdio da je pepeo još topao. Greh mi na dušu, i ako ljudi iz te kafane ovo čitaju neka mi oproste, ali u jed­ nom trenutku sam pomislio da je možda pečenje starije nego što bi trebalo i da će ga možda podgrejati u rerni, ili, ne daj bože, mikrotalasnoj pećnici. Kao olakšavajuća okolnost molim da se uzme to što sam tu mogućnost prihvatao sa nekih 5 do 7 odsto verovatnoće, kao i to što su očekivanja od jela bila tolika da je svaka, čak i teorijska pretnja izazivala objektivnu zabrinutost. Na kraju, iz onih prostorija iza, pojavio se i − kuvar lič­ no. Razgrnuo je pepeo, otvorio je sač i sipao. Prvo sam pro­ bao krompir. Savršen. I onda − jagnjetinu. Tu je, naravno, bila kulminacija uživanja, ali ne i kraj. Konobar je sipao potpuno ledeno nikšicko pivo tako da sam morao da konstatujem da bi on mogao da bude šef sale u Hajatu. I, što je najbolje, na taj šlagvort je odgovorio onako kako se samo poželeti može: „A nijesam baš siguran da bih to htio biti“ − oprezno, da ne uvredi gosta, a ipak sasvim nedvosmisleno. Naravno da ne bi. U onoj kafani mu je sto­ put bolje. I, na kraju, kada su deca tražila kolače, još jedan adekva­ tan odgovor − ne držimo slatkiše. A i šta će tu slatkiši, kada se bolje razmisli. O samoj jagnjetini neće biti reči u ovom tekstu. Jedno­ stavno, nije da se ne može opisati, ali − ja ne umem. Kad bolje razmislim, ne znam ni ko bi. U svakom slučaju, poka­ zalo se da nije tačna tvrdnja da se u nekom jelu koje se pam­ ti kao savršeno, ne može ponovo maksimalno uživati. Baš

{ 70 }

može. Mada, iskreno, da nije bilo sve ove racionalizacije, svih okolnosti, straha i nade, pomalo i inata da pokažem da baš mogu da uživam, da nije bilo namere da napišem ovaj tekst, možda bih i priznao da je prošle godine jagnjetina pod sačem tamo bila daleko bolja. A možda mi se samo čini, možda je samo tako pamtim.

krap
„Naravno, srećemo se tamo gde se dobro klopa.“ Stari prijatelj, koga nisam video par godina, od kada smo išli na redovne ručkove nedeljom, po tom pitanju, kao i uvek, bio je u pravu. Uostalom, cela ekipa koja je išla na te ručkove slagala se u tom najbitnijem − šta je dobra klopa. Kruna gastronomskog užitka ovogodisnjeg crnogor­ skog primorja − posle tri mlina i jedne rupe u kojoj vrede jedino fritura i špricer (ali kakav, u čašama od tri deci, od debelog, brušenog stakla, sa puno leda, na pakost svim špri­ cerasko­gemišterskim legalistima, koji žive u devetnaesto­ vekovnoj predrasudi da led u to piće ne ide, ne znajući da ta stupidarija potiče od činjenice da kada su živeli njihovi pra­ dedovi nije bilo ledomata) − sačekala nas je na pružnom prelazu na ulasku u mestašce. Ne da nije obećavalo − nego: na tri i po metra od magistrale, uzan prolaz između dve kuće i odmah − centralni trg, sa bistom poginulog partiza­ na, ofucanim mostom, krilatim spomenikom borcima NOR­a na vrh stenčuge koja dominira mestom, kasarnom, policijskom stanicom, izanđalim hotelom − a sve tri zgrade su takvog sklada i elegancije da bi slobodno mogle da među­ sobno menjaju namenu − olupinom hidroglisera, presah­ lom česmom i kioscima. Virpazar, koji izgleda tačno onako kako se može pretpostaviti i sa magistrale, što je i razlog

{ 71 }

zbog kog putnici­prolaznici tu ne zastaju, ako ne znaju šta ih čeka. A čeka ih itekakav razlog za zaustavljanje. Još sa trga, gazdarica Zorka očekivala je na stražnjim vratima da zbla­ nuta porodica Beograđana dođe do njenog „Pelikana“ − a ni nema gde drugde. U nedostatku izbora, odnosno konku­ rencije, očekivanja nisu bila prevelika − to ti je, što ti je. Sam ulazak u kafanu, međutim, kroz dnevnu sobu, trpezariju i kuhinju, ispunjene mirisima i domaćom atmosferom, nago­ vestio je da tu ipak ima nešto. Dok smo čekali gazda Toška, da se dogovorimo o vozanju čamcem po jezeru, domaća loza izneverila je sva negativna očekivaja od domaćih loza, koje itekako znaju da imaju previše sličnosti sa daljim rođa­ kom − špiritusom. Bila je, jednostavno, odlična. Čitajući tekstić o jezeru, listajući privatne foto­albume, koje nam je ljubazni konobar dao da se zabavimo, posluženi „friganica­ ma“, kupinama i smokvama, uživali smo u ruskim romansa­ ma koje je svirao harmonikaš, ponosan što je iste pesme nekada svirao Titu na „Galebu“. Bilo je jasno da posle izleta jezerom, dolazi u obzir da ručamo isključivo tu i da podva­ rijanta odlaska do Rijeke Crnojevića otpada. I zaista − kuvar, Mađar, pokazao je zašto je njegova na­ cija poznata po ribljoj čorbi. Pa potom salata, od onog para­ dajza koji se može jesti samo u Crnoj Gori, kupusa, krasta­ vca i pečene paprike, sa tačno onim odnosom maslinovog

{ 72 }

ulja, vinskog sirćeta i belog luka, koji je pretvara u stvarnos­ no otelotvorenje te salate kakva bi se služila u raju, da po­ stoji onakav kakav je u onoj nekoj priči gde junak shvati da je tamo kada dobije čokoladu sa apsolutno najdražim mu procentom lešnika u njoj. I − sir. U jelovnuku lepo stoji kozji sir, pa smo isti i naručili. Konobar kaže u kuhinju: „I porciju sira.“ Uznemireno intervenišem: „Kozjeg sira!“ „Pa drugi i nemamo“, smiruje odgovor. I ne treba im drugi. Krap. Ko god kaže da je krap isto što i šaran, bez obzira na biološku sličnost, očigledno nije jeo krapa. Baš mi ga je žao. Ovaj naš bio je od trinaest kila, ulovljen koji sat ranije. Inače, Virpazar je u crmničkom regionu. Toliko o vinu. Gazda Toško, u prepunoj kafani, ukrašenoj sušenim travama, ljušturama školjki i puževa, starim fotografijama, uljima na platnu na kojima on ribari i sombrerima, od kojih je jedan na njegovoj glavi, od stola do stola zabrinuto prove­ rava − da li je svim damama spakovao rasad bosiljka. Deca se slikaju sa krapom koji je ribar upravo doneo u kafanu, a onda nas vodi u obližnje ribarsko selo. „Eno ga, ka’ prase leži zaklan“, hvali se ribar. Desetak riba − stotinak kila − do­ maćin Toško tovari u ofucalog kadeta, praćen čoporom dece koja mu mašu − seoce od stotinak duša, jedno je od retkih koje mladi ne napuštaju i svi se bave isključivo ribo­ lovom. Toško ima dva elitna restorana i jedan mali hotel u Budvi. Tamo je gazda. U Virpazaru, Toško je domaćin. Preko Virpazara, od Beograda do Herceg Novog je za 100 i kusur kilometara i nekoliko sati duže nego preko Tre­ binja, u kom, pride, na pijaci može da se kupi sir iz mjeha, koji zaslužuje poseban tekst u Vremenu uživanja. Nema sumnje da iduće godine do Novog idemo preko Virpazara, da ćemo da prespavamo u etno­sobi u Toškovim dvorima, pa ujutro sa njim brodom preko jezera uz Rijeku Crnojevića.

{ 73 }

Baš taj refren. odjekivao mi je u mislima dok sam samo sat i po. uključiv Klintona i Andreotija. Istovremeno sam. usred Tirane. mada sam u stvari po stoti put pokušavao da provalim ima li ikakvog smisla u tom cok­ tanju ili je u pitanju čisto foliranje. džeza i bluza.dokle tako? „I dooo­kle tako?“ – rapavi Čorbin glas. apso­ lutno uživao u svakom zalogaju. koje niko ne sme da pri­ zna) probajući izvrsno italijansko vino. i što su naši rokeri tako naivni i tako se nisko. prelivene sosom od tartufa. svi koji su bili istovremeno i protiv Miloševića i protiv bombardovanja. Smejurija je. zaključio sam – paralelizam koji mi je zasvirao refren je u toj dvojnosti osećanja. setiće se tog osećanja za koje je meni. naime. pomešan sa Bajaginim. da je u tom trenutku to sasvim u redu u. jedan od izra­ za bio upravo pomenuti refren. poručivao večeru – raviole sa spanaćem. valjda. džez klubu koji je definitivno bio najbolje sklonište u istoriji bombardovanja. moraju svrstati uz njega. i dok cokćem jezikom (praveći se da znam šta radim. Psihoanalizirajući sebe. koji bi po definiciji trebalo da budu protiv svakog sistema. dva posle fenomenalnog ručka u turskom restoranu. izazivao je nekakav samo­ ironični smeh kada bi ga neko tokom bombardovanja ot­ pevao u „Sir John­u“. a protiv države koja je postojbina roka i njegovih preteča. rekoh. posle predjela – rukole sa { 74 } . pra­ ćen klasičnim rokerskim rifom. u re­ storanu u kome na ulazu stoje fotografije znamenitih gosti­ ju. E. dnevnopolitički srozavaju i – uostalom. Đuleta Van Goga ili čijim već. histeričnoj činjenici da nas podjed­ nako nervira i što nas bombarduju i što imamo zajedničkog neprijatelja sa njima. bila u histeričnoj činjenici da se rok muzičari. sad – otkud baš on da mi zvoni u glavi dok jedem domaće zamešene raviole sa tartufima. kažem.

shvatio sam to. a ja mislim da { 75 } . Nemam pojma koji su to „slovenski elementi“ – on je za primer naveo borovnice koje je ubacio u jednu salatu − znam da je išlo predjelo. koji izgledom i ukusom podseća na ono što mi zovemo burekom taman koliko i naš burek na „pan cakes“. kafa i ratluk – za stvaranje te kombinaciju snage i harmonije suprotnosti tre­ ba zaista da postoji veoma definisan civilizacijski osnov – pa baklave. Pokušao sam da nago­ vorim Remzija da ga proba. A efendija je. Mislili bismo da poznajemo tursku kuhin­ ju. Rafinman je. nema ni dva sata kako sam ručak „Kod Efen­ dije“. Nije ni čudo. sa slo­ venskim elementima“. što bismo mi totalno po­ grešno preveli sa američke palačinke. sačinjeno od dva­ desetak tanjirića ko zna čega. pa su imali vremena za dekadenciju. jednom od dva turska restorana u Tirani. na čemu je uvek insistrirao jedan moj stari prijatelj. kada je čuo da na ručak dolazi neki Srbin. sve su to turski he­ donistički rituali. bez čega. Rekoh. sa petoro Albanaca – spremio. osnov rafiniranosti. presit – najeden i prejeden. uostalom – vekovima su bili imperija. pa je spo­ ljni deo jabuke primio crvenkastu boju i kiselkast ukus nara. ukoliko to znanje zasnivamo na kuvanom kukuruzu i čipsu iz samoposluge sa domaćim kečapom. uz domaći hleb („Kod nas u Albaniji jako je važan hleb“ – objašnjava ponosno Remzi.mocarelom i listićima parmezana. a ja shvatam da jeste tako. završio de­ sertom − tufahijom koja je kuvana u narovoj vodi. Nije probao. tulumbe i sve što uz to ide. opet − nema dobre kuhinje. Iskustvo iz „Efendije“ kaže – taman koliko i meksičku. pa potom prvo jelo – burek. ključna reč u turskoj kuhinji. uključiv nargile i ono poznato „Svima hašiša!“ iz Banović Strahinje. Uostalom. inače ne bi bio tako izvrs­ tan) i bio sit. ali nečega jako ukusno izmešanog. kako je sam rekao – „posebnu kombinaciju. pa makar i umro – on ima nesvakidašnju alegriju na sir.

sa desne – nekoliko kafana. gde sam dva puta jeo u izvesnoj „Koli­ bi“ – kafani koja miriše na kiseli kupus sa suvim mesom koji se krčka na vatri satima. bosiljka. toliko me je sram što sam Mačkat tek tada spo­ znao. posle šnicle od gofa („Kako ne znaš šta je gof. belog luka. I.ima zašto da mu bude žao. ukusima i drugim nadražajima nemam prostora da ovde više posvetim ni slova. Kakvoći. pa sam izvojevao besprekornu pobedu deljenjem porcije teletine ispod sača sa Ognjenom. Selo je to. Kada se uđe. Glavno jelo – kockice bifteka na nekoj vrsti krem­sira i ćuftice. U Srbiji rafiniranost nije jača strana. Pečenje. Koliko me nije sramota da priznam da po vinu cokćem bezveze. jake i mirisne rakije – dudovače. al’ lako je njemu da zna kako se zove koja jadranska riba. mi smo ipak bili raja. sa leve strane su seoske kuće. Zaista. { 76 } . naravno. prelivene gustim sosom od paradajza. al’ ne tvrdim da nema boljeg. pa i kod nas ga tako zovu. kojim se Albanci ponose kao najboljim domaćim proizvodom i uvereni su da je bolje od italijanskog i španskog. Gomile automobila. Za laika poput mene teško je da presudim – to njihovo ulje deluje savršeno. šnicle koja je stigla posle zai­ sta uzbudljivo jarko zelenog aperitiva. svih mogućih registracija iz cele bivše Jugoslavije. mirisima. „Dooo­kle tako?“. vina i maslinovog ulja. osim jedne reči – fenomenalno – jer je vrhunac ipak bio – Mačkat. i sa kojim sam uspeo da se izborim taktički pažljivo. mekoti. kad polovinu svake godine živi u Opatiji − za mene je to uvek bila „ona riba što liči na omanju tunu“). mislio sam uz one tartufe o večeri prethodnog dana. ide se na jednostavne. jedna do druge. A poseta Tirani je došla neposredno posle boravka na Zlatiboru – tri dana. Na domaći parfe od lešnika u četvrtom resto­ ranu išli smo dva puta – toliko je bio fenomenalan. smisleno je jesti isk­ ljučivo jagnjetinu. desetak kilometara od glavnog puta.“ kaže mi Štef.

dodati litru belog vina. Ne treba soliti. { 77 } . Sve to propržiti na vrelom maslinovom ulju. krabe os­ taviti žive. bibera.bokeŠka raŠtan mikStura Jelo čiji se glavni sastojci mogu jednostavno pokupiti u plićaku Boke Kotorske. Uzeti što više morskih ježeva. dva do tri morska krastavca. pljosnate. Veštiji dečaci mogu da uhvate i po koju krabicu. kojih su tamošnji molići prepuni. poneka zvezda bi dobrodošla. glatke morske trave. lorbera. prilepaka i pužića ima na sve strane). zvezde i travu iseći na komade. pa u tome ku­ vati raštan kupus. krastavce. ruzmarina i šta već ide. jer su plodovi mora ionako slani. malo one bra­ onkaste. Iz ježeva i školjki izvaditi meso. školjki najmanje koliko i ježeva (dagnji. nekoliko češnjeva belog luka.

dodati dosta ljute paprike. graška. čega već ima. dok se potpuno ne raspadne i pretvori u kašu što više. bamija. Na kraju nacediti dosta limuna. uz povremeno mešanje. boranije. da ne zagori.ÅobanSka kaŠa U surutki kuvati. sočiva. da se ne raspadne prerano). a najmanje dve vrste različitih žitarica (pšenica. ovas. takođe najmanje dve različite vrste. okrunjenog običnog kuku­ ruza (ne šećerca. raž) i dodati pasulja. ječam. . boba. soli i bibera.

na primer. učinila je da zažalim što sam kao glavno jelo uzeo { 79 } . Znalci kažu da u sadašnjoj državi samo na još dva mesta ima tako dobre jagnjetine – u nekoj kafani iznad Bora i negde tamo. koje je prethodilo svemu do sada opisanom. ali nije bitno ni zašto i oni ljudi pate od „najstarijitosti“. svakako meso koje je samo pre par sati trčalo po zlatiborskim pašnjacima. jedinstven. u kojima takođe kradu ili – kafani­ ce. snažan miris. od Atine ili. koji sam nosio po 16 sati. uvek sveže. I stvarno – dokle tako? Od pustog nabrajanja ne stiže se čak ni da se opiše makar osećaj blagoutrobija. taman kako treba. objedinjujuća slast meda i gorčijuća rapavost lešnika. jer stalna gužva obesmišljava potrebu postojanja frižidera u tamošnj­ oj kuhinji. jasne vrednosti. u planinama između Bara i Ulcinja. u gradiću koji se zove nešto kao „Nezbah“ i nalazi se na Crnom moru. u oba pravca zbog tog jed­ nog slobodnog prepodneva na trodnevnom seminaru. Bugari tvr­ de da je to najstariji stalno naseljeni grad u Evropi. Jer. Klasično: „ne može da se žvaće – topi se u ustima“. ne daj bože. Kombinacija ukusa. samo što je poluostrvo otprilike duplo veće. vredi pod obave­ zno ovde pomenuti i jedno predjelo u Bugarskoj. što bi značilo da je stariji. mlako. Bitno je da to mes­ tašce konfiguracijom terena nalikuje Svetom Stefanu. seo sam na terasu sa pogledom na pučinu i naručio. autobusom i kolima. Ne znam – možda ima još ta dva podjednako dobra mesta – bolja te­ orijski ne mogu da budu. za predjelo – pohovani sir preliven medom i lešnikom. Posle šezdesetak kilometara na biciklu. ili preskupe prodavni­ ce bezvrednih suvenira.izvorne. niti da li su u pravu. od nekog srpskog mesta. što jagnjeće pečenje svakako jeste. lepljiva toplota punomas­ nog belog sira. punoća oblaganja nepca koja se stvorila u toj kom­ binaciji. i da su sve kuće ili menjačnice u kojima ozbiljno kradu. koji se rađao sa bilo kojim od ovih zalogaja.

ulov iz celog { 80 } . nešto se ne sećam da sam to igde viđao. kažem – potonjih nekoliko meseci imao sam i malo sreće. dok se hladilo naslonjeno na kesten. Ne mogu da verujem da je to istina. Nastavilo se. a tako dobro. kamenom stazom. do kojih se stiže strmom. rastegljivo meso sa butkica i trbuha. postali suviše so­ fisticirani za jednostavniju lepotu pečenog praseta. prasiće koje je hranio taman kako treba. mamilo je da mu se pomalo kiducka savršeno reš. onako vruće. nalazi se petnaestak kilometara od Ohrida i u njemu se istovara sva riba koja se posle vozi uz obalu. da mirišu. vruća kožica i lepljivo. A u tom selu – dve kafane. Neki su čak hteli da odustanu.šašlik sa tri vrste mesa. bilo je savršeno. ne postim. na Balkanu. ili tako nekako. impozantnim stomakom garantovao da zna šta je do­ bra kafana – pa ne bi se on takav lomatao iz Skoplja. tom stazom za bezveze. Za sebe i mene. Čak nekako grešno. sa mladim lukom iz Nikoline bašte i renom. da ne budu premasni. Šiba Život Srećom. Selo se. U svakom slučaju. Uz ručak sam čuo da se samo kod nas. kad god može. onako hladno. umesto da ponovim predjelo. početak ove gastronomske serije ne bi bio onakav kakav dolikuje: Na Veliku subotu. No. A i sutradan. osim u Asteriksu. Uostalom. Nikola je pripremio dva praseta. toliko da sam se skoro pa i zasitio. naravno. prase peče na ražnju. jer – tako je jed­ nostavno. zove Trpejci. No. od tih galskih vremena. koji je kafanu prepo­ ručio. mada je post prošao. Inače. I. posle par dana. Mada – zaista. 15­16 kila. možda su Francuzi u međuvremenu. Dokle tako? – Do prve prilike. Dakle. valjda. pa je tu bilo svakojakih đakonija. mada je prijatelj. sa ražnja. na Ohridu.

svakako mastan. ne i na meso – ne bih se iznenadio da gazda drži raz­ ličite žice. vina dobro izabrana. i to taman kako treba. Miriše na ćumur. pastrmka i selsko meso (komadi raznog mesa s pečurkama. ne znaju ti oni to. da krcka“. A da je upravo kraj zime bilo je jasno po sunčanim danima. nekako kompak­ tan. pršut – njeguški. ovaj je iz Gacka“. kada je isti?“ A mora da jeste jer boljeg ne može biti. neodoljivi kajmak iz mjeha. „Najbolji cr­ { 81 } . Beli sir. Ima to neke veze sa sezonom. A ko je jeo. ispečeni. kupljen na pumpi. Ništa neće razumeti. bilo je jasno da o svemu vodi računa – terasa je iznad vode. za kaznu što mi nije obezbedila bicikl. komitska rakija hladna taman kako treba. za predjelo. to­ ple.. koje prve izaberu ribu. zubaca i tog lista. No. sa snežnim kapa­ ma na okolnim planinskim vrhovima. ribu i meso. naručili – bila bolja od nje. Morao je biti bar tri puta teži živ. dve – nek ne čita sledećih par redova. A zna. pa počela polako da dobija mast. kako je rekla kada nam je pomagala da se odlučimo između orade. ispošćena tokom zime. A na pijaci. Pa onda – Tivat. za sir. oko dve kile. „Ma kakvo Trebinje. Uostalom. od kilo i po. hobotnica na salatu. koju smo. po­ nosito kaže prodavac.. No. začinima. kajmak ni po jada. Iznenađenje serije bio je – sir sa roštilja.jezera istovara se ispred te dve kafane. nek uživa u sećanju na najbolju pastrmku koju je imao sreće da proba i nek zna da je ona treća. malo vina. neke pite od baš debelih kora. nešto riba je taman krenula gore. u kriškama ko dlan – na roštilju. reklo bi se mlad. Hercegovački. Ko nije jeo ohridsku pastrmku. pa list „Onako reš da bude. pa zapečeni u zemljanom sudu) poznati su svakom blagoutrobijašu koji je posećivao Ohrid. vodi me u najbolju kafanu koju zna. već siti. Dimljeni krap. 25 stepeni. Sir iz ulja. kaže gazdarica: „A što ću ići gore. Mira.

Belgijsko je svakako podjednako najbolje kao i irsko.nogorski proizvod“. Nisam neki znalac. koju je Tamara za tu priliku izmislila – očišćeno meso tog krapa. k’o svaka musaka. začini – pri kraju umućena jaja i pavlaka. I. E. definisao sam kroz ne­ gaciju – udaljena je i od evropske i od azijske taman onoliko koliko te dve međusobno. malo ulja. kada bi me neko pitao. crvenog bibera u zrnu. Skuvao sam ga kasnije po njegovom receptu – sa mladim krompirićima (belim. Da li da kažem da mi je vodič po restoranima u Parizu uvek bio čo­ vek koji ima svoj restoran i koji je nekoliko godina bio – glavni kuvar američkog ambasadora u Francuskoj? Od nje­ ga sam naučio. ovo drugo da uzmemo uslovno – zavisi ko šta od piva očekuje. na kraju – Brisel. češko. narav­ no). tvrdi Ranko.. dve kašike maslinovog ulja i dosta ruzmarina. mora da je točeno. krompir. Pivo zaslužuje poseban tekst. sa kojim smo ga posle zalivali i dok smo jeli. koliko znam. Liban­ sku kuhinju. ali su me neka­ da par puta vodili u jedan njihov restoran u Parizu. Ostalo je do­ sta. ovde u Beogradu.. kažu. naravno. nemačko. jeo sam pot­ puno ista ona jela kao i u onom restoranu u Parizu. Ajd’. bolji – ali nit’ je prestonica. prvim libanskim restoranom u Beogradu. pa su deca sutra uživala u musaki. belog luka i crnog. Nisam pogrešio. Prestonica sa najboljim dagnjama u Evropi (Antverpen je. Tu negde je bio rez sa. aleksandrovačkog domaćeg vina. holandsko. recimo. Na svoju ruku dodao sam lorbera. da se najbolje jede tamo gde ima najmanje jela na meniju – jer onda tamo prave samo to što prave. za nijan­ su možda blaže začinjena tim nekim travama koje daju spe­ cifičan miris svim onim činijicama punim koječega. nit’ sam ja primetio neku razliku) i sa najboljim pivom. { 82 } . Samo. ali to prave tako da vam je jasan sadržaj tako francu­ skog pojma – perfektno. zato – za sada toliko. da se zapeče.

Javlja se Šebek. „Ma vidim. Ja kažem da on nema pojma šta su školjke. Pa dagnje – uzeo sam lagane. a sve neke kafane. Tarot karte. On kaže da je dan ranije bio u Dubrovniku. Baš tu negde zazvonio mi mobilni. među svim tim turističkim. takva kafana. jeo sam njihove ču­ vene u pavlaci. turističke. kad smo bili tamo. jeo ostrige. zaista – lako sam našao. onako neuspešno polemisao sa mnom o jagnjetini pod sačem. nisam lud. fi­ gurice zmajeva. Tu pitam prodavca. prodaju magijske stvari. Svaka je odisala suštinom mora – takav bi ukus imale fotografije tropskih ostrva. na sve ljudi misle. „Mediteran je“. al’ ko mi je kriv što idem na ručak nespreman. Još mi mirišu u ne­ kom senzoru.“ I. Momak gleda. sa malo slobodnog vre­ mena. čudnu. negde na ivici svesnog i nesvesnog dela moz­ ga. „Mediteran. Kao. na istom ovom mestu. No. sa celerom i šargarepom – par godina ranije. onaj koji je onomad. pa { 83 } . Pred­ jelo – šest puževa na burgonjski način. Nervirao sam se što nisam poneo ni jednu cigaru – ali. tu je. al’ nekako otmenija. al’ ipak da ne jedem sa turistima?“ „Sad se razumemo. Kažem gde sam i šta jedem. nije mu jasno – „Kafane su na sve strane“. On kaže: „Ko nema pojma? Napiši tekst za Vreme uživanja. kažem. kada bi neko mogao da i to naslika. nego gde bi ti ručao dagnje to­ kom pauze za ručak?“ „Tako pitaš?“ „Tako pitam. vidi se. koje­ kakve trave i tako to. ako smeš“. kaže. al’ okean – okean“. nije baš Partagas. nabasah na jednu radnju. Evo. uz račun dono­ se i kutiju holandskih cigarilosa. Ajde.Ali dagnje! Samo dan i po u Briselu. Znači da nemam vremena da idem malo dalje.

zapečene u rerni. čvaraka. kriv sam. turšija. torti. sa krompir pireom. samo uz dvopeke. prebranaca i šta ti ja znam – ovde se može pogledati sadržaj bilo kog pristojnog kuvara i prepisati. pre odlaska na aerodrom. I potom jegulju na briselski način. otrovanog stomaka. opevanim toliko puta čak i u popularnoj muzici. šumskih jagoda. što reče Duško kad ga je neko zvao na mobilni dok smo sedeli na onoj terasi na Ohridu. ruskih salata. ni oblapornost – na junskoj vru­ ćini. ali i kod ozbiljnijih autora. U ime zdravog života možda da na kra­ ju priznam da sam se. uz čaše gorke soli. Pa kažu: „Opet si se ugojio“. u stvari. kao konačni. koliko i svim nabrojanim jelima. A naravno. s punim pravom zove „Sveta dagnja“. To. ko­ basica. Jesam. kada sam kupio kanticu svežih. U pavlaci. „šiba život“. šta ću kad me. To je. bez { 84 } . pečenja. uspeo sam i za sutradan da uglavim rani ručak. pirinač i baren krompir – sećati se gastro­enolo­ ške serije od zimus. To su one školjke što imaju meso veličine ko­ košije džigerice. Za predjelo – Sen Žak. što će reći sa zele­ nim sosom – rekao bih od mešavine provansalskih začina. kada je pomisao na hranu fizički mrska i izaziva mučninu. krvavica. Provere radi. šunki. ultimativni lek posle četiri dana neuspešne dijete. da se baš u goreopisanoj situaciji piše o onome što sledi. maÅor na pragu Nije to ni perverzija. štrud­ li. nije reč o redovnim zimskih uživancijama. A nisam mu bio ni re­ kao da se kafana. moglo bi se nazvati – opti­ mizmom i pobedom volje.baš da vidim sada šta će da odgovori. I sve to u malo više od mesec dana. u kojoj se nalazim. u istoj kafani. sa nabrajanjima sarmi. da­ nas obradovao na Kaleniću.

Pominjali su mi Bermet. jer je zaista ukusa kao kolač. po vino. kojeg takođe ima u Karlo­ vcima. U priču da je fruškogorski Bermet nađen na Titaniku3 nikad ni­ sam verovao. pomaže sećanje na neočekivane bljeske uživanja od zimus. { 85 } . 4 U okolini Beča vinogradarstvo je izuzetno razvijeno. kako bi Vinaver preveo Rablea. tako da ne stvaraju jedni drugima konkurenciju. vinima i fantastičnim svinjskim đakonijama sa kojima se čak ni sremačke ne mogu lako meriti. kao najstariji i kao muško. ali i u Austriji. u podsvesti. A i da naši mediji Austriju ne pominju – opet bi bio austrijski. međutim. a negde. kod Dulke.sumnje. pomalo. božićnih i slavskih ručkova. Fascinantno je i što se oni uspešno dogovaraju kad će ko biti otvoren – kakve bi to pogibeljnosti izazvalo po selima u Srbiji. I što sam. a tamošnji seljaci dogovorili su sistem da određene kuće na smenu u svakom selu budu otvorene za turiste po nekoliko nedelja. kod Dede i Nane u Sremskoj Mitrovici. mislim da sam ga se sećao sa uskršnjih. 3 Na Titaniku se. služio ausbruch. ali – nekako uobičajena. jer ne samo što je onda Fruška Gora bila deo Austrougarske – siguran sam da je Beč4 imao bolji marke­ ting i bolje kontakte sa kompanijom − vlasnikom Titanika. u stvari. dobijao više nego sestre – pa sam utvrdio i da ’vata k’o vino. a još više po tome što su davali i nama deci. jer ako domaći mediji ostavljaju mo­ gućnost da je možda i austrijski – onda je sigurno austrijski. hvale vredna niska gurmanluka i krkan­ luka. U pritisloj muci. Akcija broj jedan bio je pohod u Sremske Karlovce. Jedne večeri tako sam uživao u domaćim rakijama. naravno po tome što su ga odrasli hvalili.

vina od lokalne sorte belog grožđa koja daje suvo. Mačorčina od 10 kila. mirisan i rezak. koji se pokazao ispravnim. ali – u pravu je Slaven koji je ekspediciju i organizovao. U kafani u centru mesta nije bilo ribe. da se „mož’ pit’ i dok radiš“. pomalo oronolu kuću i nije smatrala za potrebno da se makne da uđemo nas četvorica. savršeno ispečena i – ipak smo u Sremu – punjena slaninom. sve se to prvo probalo. sa mnogo ribe. kada kaže da je Bermet „ne samo žensko. Za sve ostalo − a sva vina kod čoveka smo i probali i kupili – vrhunska ocena. kako Dulka pra­ vilno naziva derivat koji. da ne bude suva. zaista mu daju – i belom i crnom − specifičan buke. punog a pitkog.No. kao i vinjak. Naravno. svojim Bermetom i svojom dunjom za aperitiv. čorba je bila sjajna. dobro – Bermet na stranu. kada je sutrašnji mamurluk bio ravan nekim mamurucima iz gimnazije) – tako da je glad koju smo osetili bila sasvim razumljiva. a istovremeno vino punog ukusa. čvrst. pa osvežavajuće Ružice do opet bogatog. ali lagana. nego nekako i kič piće“ i da mu to dođe kao „oh­ lađeno kuvano vino“. u jednom drugom podrumu. i ako je spravljen van istoimene francuske pokrajine. nisu bile kao jednom ranije. ukus i miris. kod nas pogrešno vole da zovu konjakom. ispijajući ga crvenih obraza. ko šta već dodaje. za koji sam Dulka reče. narav­ no. izuzetno pitko. ne bi li se proverilo (posledice. da ostavi mesta za kasnije. trogodišnjeg Kabernea. pre svega jer me je kao takav. pa nas je gazda uputio kod svog kuma. srećom. bila je sjajan nagoveštaj. preko pruge. preko Župljanke. reskog Rizlinga. { 86 } . pa se vraćalo na nešto od ranije probanog. a štuka sveža. Uzeli smo i nešto voćne rakije. karanfilić. posle svih ovih godina razočarao – šećer. kiseli kupus hladan. koja se izležavala na naherenom ulazu u jednu sasvim običnu. cimet. Počev od mladog. Kafedžija nas je ponudio.

Neiskusnom. kako kad mi uspe. pokrivena krpom. skoro džabe – divlje prasence i mlada srnetina. divljač − tamo smo. oko 13­14 sati ujutro. domaćini su mi objasnili da se radi o postolju za kotlić. A izreka – k’o izreka. dakle. i ukus. bilo je hladno – pa nije bio problem) – jeli paprikaš. kao i sve okolne kućice u ribarskom naselju. činije sa na­ ravno domaćim rezancima i najzad – ono što ide na sve to. Naravno – riblji. kao i Tama­ rino majstorsko pečenje divlje krmenadlice ucelo. kad je tanjir lakše oprati nego krpu. Na stranu što sam kasnije bio skroz zadovoljan srnećim kotlićem koji sam napravio jednog vikenda (mada ga. Na tom primarnom nivou – nepogrešiva. tačnije Bački Monoštor. i osećaj punog sto­ maka i da u svemu tome uživam. pred doručak. što će reći. Za predjelo. zbog dece nisam zaljutio k’o što treba). gušće ili ređe – bez kombinacije soma. Vrlo povoljno. uključiv onih nekoliko dunja tako na tašte. prelivene (i zalivene) vinom sa začinima. paprikaš – meni isto. tako sjajno da u ovom stanju u kome sam dok pišem mogu da potpuno rekonstruišem i miris. na obali Dunava. valjda. Na stranu. namaza­ ne senfom. Potom. pri­ znajem. smuđa i šarana. Domaćini su iskusnim pogledom po bogatoj masi zaključili da se još uvek poštuje nekakva lokal­ na izreka koja rimovano kaže da nema dobrog „paprasa“ – to je. nego jer u funkcionalnom smislu to i jeste − na stubo­ vima je. sa leševi­ ma srne od 40 i praseta od 15 kila u gepeku (oko Nove go­ dine. sa krpom da ne isprlja tanjir – ostalo mi je nejasno kakve veze ima. neodoljive su bile tegle punjene ribom konzerviranom u ulju. unutra – bubnjare i mamurni gazda. tačnije čarda – i ne zato što se tako zove. ali ajde.Na povratku kući dogovorena je ekspedicija za sledeću nedelju – u Sombor. tog sunčanog dana. istopljenih ko­ stiju – mislim da smo uzeli štuku i smuđa. { 87 } . Kafana. A onda – na sto stiže tanjirčina.

Ne tvrdim – nisam bio.. njeguški pršut. Kafana – Olimpija. sladak od primorskog sunca. peskovite zemlje. sir iz ulja. nisu nam dali da ulazi­ mo unutra. jer to nipošto nije Karađorđeva. kad je shvatio da mi je svejedno. Garnirung – krompir. jasno je po tome što se pamti priča da je u klozetu te kafane stajao natpis – „Zabranjeno prati noge u lavabou“. Ja tamo – kad ono: sređena baštica. nego kreativno razvijena tema. čučali smo na ogradi uz magistralu i slušali mu­ ziku – kakva je bila. A sad – zatekoh se tamo i nema gde da se jede kuvano nego u Olimpiji. do proletos – nisam ni odlazio.. fontanica. isti onaj sir iz ulja. valj­ da. meko i besprekorno ispohovano. u na primer. Pre zemljotresa. mesto – Kumbor.Vraćen u realnost još jednom čašom rastvora gorke soli. Isprika što sam slušao narodnjake – tada sam počinjao da sviram bubnjeve i samo sam bubnjara „upijao“. Predložio sam im da promene ime tom jelu. zelenilo. Od tada. a posle. odnedavno. onako da preovlađuje kombinacija prezli i kukuruznog brašna. a ne mleka i jaja. Naručim Karađorđevu – dobijem čudo. Meso – sveže. „Carska šnicla“. oči­ gledno iz bašte iza kuće. ali uz još jedno kratko podsećanje. jutrošnje. setih se da kad god dam emocijama na volju dok pišem Vreme uživanja o hrani – Filip nešto izbaci (prvo je pitao šta. odkud znam od čega. izbacuje a da ne pita) – odlučih da privodim kraju tekst. koja ima biti sa kajmakom i praškom šunkom. Pa preko sve­ ga. rendani. kao klinci. A tek unutra – kajmak. { 88 } .

dobro ga izlupati. ali ne po spisateljskom talentu. koja bi ipak bila zanimljiva. i to u prezlama od u avanu istucanih ovsenih pahuljica i koristivši ćureće jaje. najmanje 72 sata. ali i sto veće šnicle. niti po psihološkoj konstituciji. { 89 } . Omiljen recept mog prijatelja kog zovu Kafka. nego po nesretnoj fizičkoj sličnosti sa velikim piscem. zbog specifične teksture. da ne bude previse hladno. staviti u metalnu posudu i držati u frižideru u delu za povrće. što bi on voleo. posoliti. da odmekne.kafkina beÅka Iseći komad zrele govedine na što tanje. naliti crnim vinom. ali na zagrejanom loju. a ne ulju ili masti. Ispohovati kao klasičnu bečku šniclu.

turističko-svadbarski specijalitet je kamila punjena kozama.. U zemljanu ili tučanu tepsiju. mešanog bibera. Jede se po malo od svakog mesa. pomeša se sa humusom i time se napuni burag. Služi se preliveno kamiljim ili kozjim kiselim mlekom. šafrana. ruzmarina. Odgore se stavi punjeni burag. semenki lana. pa peče ušuškano u pepelu – ne odgore. U međuvremenu. punjenim živinom. maramica ne bi izdržala toplotu – oko sat vremena. naravno soli.kamilJi burag u mleku (Sa oSvrtom na punJenu kamilu) Kamilji burag dobro se opere i skuva u kamiljem mleku. pa su svakojaka ona njihova čudesa potrebita. ali svakako dosta anisa. nane. majčine dušice. dok iznutrice ne budu gotove. najmanje četiri sata. karija. pokrije kamiljom maramicom. ljute mlevene paprike. jezik. Kad se smesa prohladi. da polako vri. na bivoljoj masti se proprži mešano mleveno meso kamile i koze. pečena na ražnju. srce. vlašca. mozak. { 90 } .. nalije vodom. može kao naš sač. može da se ubaci koji krompir. inače. kome se pri kraju dodaju pirinač i začini – bliskoistočni recept. U tim krajevima. nalije se maslinovog ulja i na komade isečeni delovi kamilje iznutrice – crna džigerica.

lepo ih skuvaju – čudim se sebi kako sam ih kao klinac jeo žive. manji ili veći. od kafanice do kafanice – čista secesija. samo sa kap­ ljicom limuna – pa još spreme jal’ sa mileramom.. da uživam u dagnjama – nemaju onaj specifičan miris živih morskih plodova. krcka.. A oni valjda znaju. ili nimalo obareni puževi. kad sam se ono­ mad otrovao od škampa na Hvaru. što sam preskočio te mor­ ske plodove. Pont l’Evek. pa dole. A sad. i zovu se po imenima tamošnjih sela − šta ja znam. Naravno. a baš ih sve volim. baš taj deo Normandije važi za – najbolji u Evropi. ipak. čak do Portugalije. Sve to na gomilama leda. Nema mi druge. uz istu tu obalu – od Holandije. reklo bi se. jal’ sa bosiljkom i kojekakvim travama. ta čudesa su na okeanskim obalama ponajbolja – a iz nekog razloga. od fasada do šankova. krcka li. možda je i Bri tamo negde. jal’ sa ka­ rijem i senfom. kažem. nisam uspeo da se nateram da se samo­ ispunjavam tamošnjim čuvenim korpama svežih morskih plodova – škampi. jal’ na još 99 načina. gambori. desetak puta veće no što ih znamo sa crnogorskog primorja. Na primer. u koje baš na te specijalitete dolaze „priokeanci“ koji žive i po nekoliko stotina kilometara se­ verno ili južno. L’Trepor. tako se zove mestašce. sa neka­ kvim krckalicama. Krabe. pri­ lepci. kozice. Žao mi. nisam siguran. dok smo bili u Normandiji.odriCanJe Dok nisam prestao da pušim. ali osim dagnji. Šta ću. nešto. kažu oni koji se razumeju − na sva­ kom stolu uz obalu. uživao sam samo u ostva­ renim zadovoljstvima. Kamamber. Stabla jabuke ne samo da su Normandiju { 91 } . Uspeo sam. ostrige. još od letos prekorevam sebe što. uživao sam i u sirevima – naj­ poznatiji smrdljivi francuski sirevi. uživam i u onima koja su mi uskraćena. malo. kako se već zovu svi ti rakovi. i jesu iz Normandije.

„No. pivu od jabuke. a što je u stvari – kobasica od škembića! Teško je opisati složeno zadovoljstvo izazvano tim gurmanlukom. Da ne pričam da sam tu otkrio stvar koja se zove. al’ em je bio tvoj izbor. an­ dujet. i ta podudarnost je konačni dokaz da slučaj­ nost ne postoji.). al’ kamo sve ostalo – tehnologija. burad. za jedno letovanje? Pa šta što ne volim morske plodove. dobro – ’ajde“. peti andujet“. ako ih volite..proslavila po Kalvadosu (i gorko greše svi oni koji ga zovu „jabukovačom“. nego i po „sidru“. andujet. peti andujet. em si se i inače nauživao tamo. To je dvoipolitar­ ska naprava za točeno pivo. u glavi i sad ponekad vrti refren „Andujet. kažem sam sebi. Malo li je. u melodiji jedine francuske dečje pesmice koju znam. koje ujedinjuje sve osvežavajuće elemente voćnog soka i omamljujuće odlike piva. kada budem siguran da cigaretu nikad više neću. možda ih vremenom i za­ voliš. čak ni cigare – zare­ kao sam se da ću sledeću zapaliti tek za 3­5 godina. osim uz apel da se zamisli divnoća ukusa kobasice (kojugod najviše volite) i škembića. jer je sličnost ta dva pića k’o i dobrog konja­ ka i domaće loze koja se kupuje na pijacama – i jedno i dru­ go piće pravi se od grožđa. Iz Normandije − još par reči o žirafi. pa ne morate da ju­ rite kelnera svako malo da vam donese još jedno točeno. da proviđenje upravlja našim zemnim živo­ tima nagoveštavajući tu i tamo postojanje raja.. sve sa slavinom i sistemom za hlađenje. na primer. sorta. Ili što više ne pušim. Pa ti se može da uživaš što nisi uživao samo { 92 } . dakle. ili tako već nekako. ili uz informaciju da mi se. Mark i ja smo je spoznali baš isto veče kada smo maštali kako bi bilo dobro da postoji pab u kome sam sebi možeš da nalivaš pivo. klime. koju vam lepo donesu za sto. k’o kavijar. uslovi zemljišta. „žao ti je što nisi uživao u tim ljigavim puževima.

naručujem kiselu. Ili. Al’ šta ti je to bilo jesenas u Sarajevu. odma’ se vidi – vrlo prijatan neki svet. jer ti nema druge već da uživaš što nemaš ono u čemu uživaš. poslaću ovaj tekst Adnanu. Mada. I. na primer. zajedno sa ostrvcetom na sred jezera. dođe neki Saraj­ lija u Beograd pa kaže da ide na jagnjetinu kod Race u Boleč. sledeći put kad odem u Sara­ jevo možda me opet zove “Kod Kibeta”. koji pejzažu daje autentičnu prijatnu sladunjavost kakvu nijedan kič majstor nikada neće moći da postigne. kojom odiše i koju izaziva. čekaju jagnje koje ima neku privlačno­bledunjavu drap boju dok se okreće na ražnju. svo­ jevoljno otišao. { 93 } . ko dalmatinski Pošip. Evo. kažem. Pitam Ljilju gde je ta kafana. Posle sam još dva puta bio u Sarajevu. a ja – imam temperaturu i boli me zub. popodne oko 6. kako sam prestao da pušim. neki dan. zovu da se pridružim. mezete neke kuglice od mesa u nekakvom kremu. I stvarno. Kafana božanstvena. nekako se mislim – mazohistički – uživaj u kafani koju nisu probao.u tome. koliko u atmosferi koja ga okružuje. šedrvan – prvi put sam doživeo razliku između onoga što označava taj pojam i naša reč vodoskok. pa sam počeo i Eminu da potpunije razumevam. to­ liko mi loše bilo. I sad. piju ko domaću viljamovku. a ona me pogle­ da ko’ ozbiljnog čoveka – ko’ da. uživaj. sedi tu Adnan sa dva prijatelja. na Bledu – u kafani u onom zamku na vrh one stene. i koja se sastoji ne u samom objektu označavanja. kaže mi Adan da dođem „Kod Kibeta“. pa ako se javi. elem. nisam se Adnanu ni javio – od sramote. puno zelenila. bilo je toga još. gde se klizaš po rapavom asfaltu – kako li im je zimi? − zaklonjena unutrašnja bašta. a ljudi ostadoše začuđeni. budalo. popijem za 15 minuta i odlazim. u čemu nisi uživao?“ A u Sarajevu. još Adnan kaže – pa sad će da počnu da pevaju sevdalinke! A ja. sklonjena negde u onim brdskim sokacima.

I baš me. rekao je sigurno neki pisac jeftinih bedekera ili netalentovanih putopisa. bilo briga. a nema pušenja. pobegavši sa konferencije. a ipak na najbolji mo­ gući način opisao pejzaž Bleda. pohovanog spanaća punjenog šunkom i kačkavaljem – ne mogu da objašnjavam. pa posle crno vino iz podruma zamka. ako ne idu deca ne nosim aparat. i sadjevac. ali tako je – i posle nekog punjenog rolata od mesa s knedlama od zrna integralne pšenice i. koji sam pre podne samostal­ no posetio.crkvicom i par kuća na njemu. na­ ravno. uz ribu belo. jezera „u kojima se ogledaju snežni vrhovi Triglava i stoletni borovi i jele koji pune pluća udisajima zadovoljstva“. takva kafana. sa podrumarom u nekakvoj fratarskoj odeći – iako nije. da probam. posle neke ribe u marinadi. za aperitiv medovina. Još uživam tamo što neki izlaze iz kafane da zapale na­ polju – EU je to. priznajem − nije mi bilo i lepo. već je radnik lokalnog turist­biroa) – a posle svega toga nisam zapalio cigaretu. nekako. jer sam ga se uželeo. Čak i drago mi bilo. i u kome mi se kao retko kada javio vulgarni turistički poriv da se fotografišem (srećom. koji je u zdravici pričao o tome da su za trećinu smanjili broj pušača tokom par god­ { 94 } . šampanjac. inače bih sada objavio uz ovaj tekst i svoju sliku ispred paučinom obavije­ nih flaša vina. mada. možda što je sa nama bio njihov ministar zdravlja. jer vo­ lim.

ina. pa mi je samo prvi dan bilo frka – ali. bezočno lažem. A ne pušim. teško da bismo mi. Eto. da nije glupo. zaista. Poslednje dve rečenice bih mogao da ispisujem ponovo i ponovo. i potvrđuje se ogromnom mrtvačkom glavom u crnom krugu na samom ulazu. Istina. paste. do u beskraj. Kažem. a teško da bi četnici motoriza­ ciju i naoružanje olako prepustili bilo kome iz socijalno­ kulturnog konteksta iz koga su i sami. makar sam uživao dok sam pisao ovaj tekst – mada bih radije zapalio cigaretu. Četnički kamp na Ravnoj gori – a da ne bude zabune. kad mogu da udaram paste. do ujutro. uz jedno ćirilično „Dobro došli“ − koji je „pao u ruke“ biciklisti­ ma. I to. na njemu i piše da je upravo to. uopšte i pokušali da „zauzmemo“ četničko naoružanje i motorizaciju. ne pušim. Kažem. I. isto tako. oni idu napolje. Pa uživam u odricanju. biCiklanJe Kada su propratne posledice toliko dobre. bar što se pušenja tiče. prenosi pozitivnu energiju jedne strane i { 95 } . po definiciji. ja baš volim da pušim. A ovo drugo. u bilo kojim drugim društvenim okolnostima. Dva sukobljena konteksta mogli su se samo tako sresti. koji. uživam u odricanju. iz čistog uživanja – nije nikakav problem ostaviti cigarete u smislu onom nekom fi­ ziološkom – ima te nikotinske žvake. paste. Šta mi drugo ostaje kad sam odlučio da ne pušim? Na kraju kra­ jeva. Bio je to više neki bliski susret treće vrste. vrlo pristojno. bili smo i brojčano nadmoćni – nas trojica na dva četnika − ali šta je to za njih. šta tek reći o onom glavnom. a ja ne prekidam da posle te večere i tog pića slušam neke momke koji sviraju džez klasi­ ku. al’ da im mnogo lošije ide sa kampanjom protiv alkoho­ lizma – dakle.

blagorodnu prirodu gibanice. više liči na Vuka Draškovića nego na ono što zna­ mo kao izgled Draže Mihailovića. Uz to. slatkih kupina. re­ klo bi se. pa ni ne znaju kako im je dobro. Samo na toj turi. duvan ispunjava pluća punije nego ikada. bezbriž­ nost. eto samozadovoljstva. uz oseća­ nja koja tim spajanjem suprotnosti izazivaju inat. može mi se“. A takvih doživljaja. blago talasasta (posle solidnog uspona). ili se lakše ode dalje. po ko zna koji put. i svako crveno krvno zrnce ga oseti. kao pro­ pratnih pojava kada se bicikla. zapali cigareta na nekoj ravnoj deonioci – nizbrdo ne valja. uživanje se. Na sve to ide i takmičenje sa samim so­ bom. koji se da opisati kao „baš me briga. pa kada se deonica od prošli put pređe brže. os­ vežavajući ukus skoro zrelih jabuka i krušaka i veoma pri­ stupačnih. kao i u činjenicu da lik „Čiče“ na njegovom spomeniku. A tek kad se zapali na kraj deo­ nice. po mogućstvu uspona. znaju u kakvoj su prednosti u odnosu na nesrećnike koji kondiciju čuvaju iz mladosti. Ako se. samosvesna ležernost i onaj stav. umnogostručava. uz to. a cigareta se puši s pu­ nom svešću o njenoj lepoti. o hrani (makar o voću) a pri tom – imati skoro dvadeset kilograma manje nego pre nekoliko meseci. uverili smo se u skrivenu lepotu Ribničke klisure.popravlja negativnu one druge. kad baš hoće. između ostalog. svakako nije na poslednjem mestu da se istovremeno može pisati za Vreme uživanja i to. ima na pretek. oni koji kondiciju nisu imali 20 go­ dina. je­ dinog jela na meniju u krčmi na vrh Ravne gore. { 96 } . ukusu i štetnosti. koja je u stvari prekrasno. pa je doživ­ ljaj potpuniji nego što obično jeste. može da bude istovreme­ no i sportista i da koristi sva blagotvorna dejstva duvana. prebrzo izgori – pa čovek dozvoli sebi da pomisli kako mu se. jedinim ozbiljnim takmacom koga svako ima. pa je zadobili. Što se pozitivnih propratnih efekata tiče.

poSlednJa mukiJeva veÅera1
Služilo se predjelo od jezika mladih prepelica u sosu od škampa i belog luka, kiflice od hmeljnog brašna iz sušne godine, punjene paštetom od struganog jedno­ rogovog roga, hladni naresci sa bedra nevine kobile u prelivu od pastuvovog mleka, supa od repova mlade iguane, pečenje od morskog praseta, salata od morskih i šumskih ježeva i kolači od maka u šećeru od konoplje. Kompletna receptura sačuvana je jedino u snovima kulinara i gastronoma Vojislava Kostića, poznatog po maksimi: „Najgora smrt je gušenje suvom tortom“, koga je uništio njegov 50 kilograma lakši dvojnik Voki Kostić.

Iz Zlatni pečat Bezlejema, Centar za stvaralaštvo mladih, Beo­ grad, 2002.

{ 97 }

valJuŠCi od rodniCa2
Samelju se biber i kim, dva omanja praziluka, očišćena sve do sredine, rutvica, presolac; umeša se dobro usit­ njeno meso i zatim proprži sa ovim samlevenim tako da se poveže, a zatim stavi biber u zrnu i pinjole, i napuni rodnica koja je prethodno dobro oprana. Tako se onda kuvaju sa vodom, uljem, presolcem, vezom praziluka i mirođije.

eCCe flamingo
Flaminga očerupaj, operi, uredi i stavi u lonac, dodaj vodu, so, mirođiju i malo sirćeta. Na pola kuvanja dodaj vezicu praziluka i korijandra, da se ukuva. Kada je skoro kuvan, stavi vino ukuvano do polovine, da do­ bije boju. Stavi u avan biber, kim, korijander, koren raskovnika, nanu, rutvicu, isitni, dolij sirćeta, kari­ otsku urmu, prelij sokom od kuvanja, izruči u lonac, poveži sa brašnom, prelij umakom, iznesi. Isto ćeš tako pripremiti i papagaja.
Recepti koje je B92 bloger sa nadimkom ecce-florian, stavio na autorov post o šaranu u muškatnom mleku, pozivajući se na Svetlanu Slapšak, odnosno njen prevod neimenovanog teksta.

{ 98 }

Pa čuđenje prijatelja i poznanika, koji bi kao poslednje što bi od vas mogli da očekuju, očekivali da poludite za bilo kojom zdravom stvari, pogotovo sportom, i uživanje u tome što i dalje uspevate da iznenadite ne samo sebe, nego i dru­ ge, pogotovo ako se ti drugi malko i zbune kada vas vide u onim gaćama i majici. Tu je i neočekivano smanjivanje uobičajenog cinizma, do čega dolazi kada se vidi da prazna fraza da su „ljudi najvažniji“ može da ima pun smisao u svetlu iskustva da još nisam upoznao nekog biciklistu koji je budala, zavidan, iskompleksiran, pokvaren, i uopšte, koji nije makar OK, ako ne mora odmah da se provali da je super tip. Mada, na kraju se najčešće ispostavi da jeste. Poverenje u ljude gotovo je isto kao ono koje se stiče u kontaktima sa iskrenim ljubitelji­ ma kubanskih cigara – sa naglaskom na iskrenim, jer se tu foliranata nakupilo koliko ima i pravih aficionados-a, ako ne i više. Ali lako se provale, pričaju o ceni, a ne odlikama cigara. A slatko je i ono kada se sretnete sa nekim ko pedala iz suprotnog pravca, pa mahnete jedan drugom, ili čak kada vam mahnu dvojica biciklista dok ste vi u kolima, sa maši­ nama na krovu, a vi im lepo ablendujete ili trubnete u znak otpozdrava. Ili, upadanje direktno u scenu iz Mad Max­a, što bi re­ kla jedna poznanica. Onaj put, od srušenog ostružničkog mosta do Surčina, naime, prav kao strela, ravnog asfalta, koji ne vodi nigde, dok se neki čudni zvuci prirode čuju u suton, a most se izdiže iznad reke i ni ne vidi se da je u stvari srušen, zaista ubacuje čoveka u neko potpuno drugo raspo­ loženje, na korak od druge dimenzije, i izraz „bajkanje“ do­ bija puni smisao. Ili, sećanja i uspomene, uglavnom pozitivne, vezane pre svega za bicikl i sve što ga okružuje, a ako ne, ono setne,

{ 99 }

nekako po svojoj prirodi dobre, koje se motaju kao u nekom polusnu dok vozite blage uzbrdice. Za pejzaže – možete i sami da pretpostavite, a upozna­ vanje detaljne topografije pojedinih krajeva stvara osećaj da vam je „zavičaj“ svugde gde ste vozili turu. Uz to, odmori po seoskim domaćinstvima, razgovori s ljudima u polju, rakija, sir ili makar sveža voda koje ponude, otkrivaju neupuće­ nom šta je to taj čuveni „srpski seljak“, i da, kao što bi se i moglo očekivati, ima svojih i dobrih i loših osobina. Tih pozitivnih propratnih efekata ima još, no o njima – neću više. Ostaje pitanje – koji je to osnovni efekat, kada su sve ovo propratni? Naravno, to može biti isključivo biciklanje samo po sebi.

{ 100 }

.

.

BLOG B92 { 103 } .

.

Sam meni je. malo cimeta i žumanceta. Na sve to. svesni su da me ne mrzi { 105 } . bolja je od vrlo uspešnog pokušaja kopije. na primer. mada je pobudio nadu. na primer običan roštilj. Jer. ali ništa spektakularno. ali je odgore nekakav čvrsti krem. Nije me impresionirao. sinoć je bilo drugačije. očigledno veoma lagana kombinacija. naravno. No. i eto ti. slatkog vrhnja. većih i manjih. tako da se nikad nisam posebno radovao obroku u istom . do specijalnih događaja. da se čovek ne mora osećati previše uštogljenim. Po jednom-dva put svaka ta stvar. najava na meniju priloženom na sedefastoj hartiji sa crvenom mašnom još bolja. ne samo da se sva nada ostvarila. ručkova i večera. I. preko i masovnih i užih radnih doručaka. ide sva ta opterećujuća poslovna blaziranost Hajata. Mille-feuille sa poširanim lososom. dakle.nekad bih radije pojeo dobar roštilj nego ta njihova solidna jela.> Meni Salata od srnetine sa prelivom od borovnice i hrskavim prazilukom. dovodeći hedonističke senzore na stepen blage ushićenosti. poput gostovanja kakve egzotične kuhinje. Vrlo visok kvalitet. koji bolje opisuje poslasticu čija osnova jeste vrhunski mus od čokolade. Mermerna torta od čokoladnog musa (moj prevod. Sa naglaskom na rečima pokušaj i kopiranje. I onda je stigla ta srnetina. nego je ukupnan užitak bio i od nje veći. hoću reći ekipa sa dovoljnim brojem novinara i sličnih zgubidana. odozgo još ukrašeno čokoladnim listićima i rendanim zaboravio sam već čime). svaka vrhunska stvar. vanile. Radilo se o proslavi 10 godina Blica i svakako je doprinelo to što je bila okupljena relativno normalna ekipa.činjenicu da je šampanjac bio sramno topao ostavljam samo uzgred pomenutu. benevolentan zbog svega ostalog). a Krstač je sasvim prihvatljivo vino (mada je mogao biti za čitav nivo hladniji . Jeo sam u Hajatu najviše 15-ak do 20 puta. zvučao savršeno. Šta da kažem? Oni koji me znaju. per definitionem. pa sve to učvršćeno nekim gustinom. kao retko kada. sa prelivom od borovnice i hrskavim prazilukom. lakših i težih. Atmosfera je bila dobra. Uvek mi je delovalo kao vrlo vešt pokušaj kopiranja kakve gastronomski vrhunske izvedbe. Od koktela u svako doba dana. Pileća prsa punjena Parma šunkom i mocarela sirom u sosu od belog vina.

valja se imati je kod sebe. No. a ipak precizni ukusi ovog blagog jela prijali su nepcima i jeziku na neki. neka mi bude dozvoljeno da iskoristim tu dragu mi. sa ni malo slatkim prelivom od borovnice. Debljina. u najboljem slučaju pašteta. kad volim i jedno i drugo. I tu unutra nekakav krem. Mi bismo rekli pogačica. Isečena kao karpaćo. masne mocarele i precizno odmeren stepen ispečenosti (jezikom. samo da kažem da sam se tek uz njega setio filmova Babetina gozba i Čokolada.sa kariranim stolnjacima. punoća sočne. punjeno pileće belo. Na nekakvom ručno spremanom majonezu. manje majonezolik nego prethodni (jel’ se vidi da nisam ljubitelj majoneza?) i santimetar i po debela šnica poširanog lososa. evo. Grešna mi duša! Sklad sastojaka. naravno. Bravo za kompozitora tog jela. { 106 } . reklo bi se. ponovo dakle sočno.da se ne ponavljam. nego zbog „softanosti”. izuzetno jak ukus mesa. lišen sa prva dva jela ovozemaljskog ometajućeg faktora zvanog glad. kelnericom srednjih godina i natprosečnih gabarita. Dakle. lekovit način.da otputujem stotinak kilometara da kupim lepo tranžiranu srnicu . ublažen tim majonezom. Posle onog snažnog prvog jela. A ova je bila tako fenomenalna.čudna mi čuda. nadam se da ću ovih dana ipak otići do neke kafane što mi prijatelji kažu da je kod plavog mosta . u borosani. međutim. snažan ukus šunke iz Parme. a radi se u stvari o nekakvom listantom testu od MoraBitiPuteraUmestoVode i BrašnaOdŽitaUzgajanogStrukPoStruk. da mi i dalje nije jasno šta su joj radili. a opet sasvim ravnomerno i dovoljno ispečeno pileće belo. da sočnije ne može biti. Hrskavi praziluk. ubrzo su me razuverili.sve lascivne insinuacije odbijam unapred . Čak i ja sam bio već sit i nisam se mnogo uzdao u treće jelo .Za livanogRužinomVodicom. rekao bih malko prosušena na dimu i odstojala u kakvom mirisnom pacu. Nikad se ne zna kad čovek može da se poželi paprikaša. nisam ni primetio. lagani. nije bitna zbog količine. a rekao bih nepravilnu reč. a po snazi čulnog užitka i Ziskindovog romana Parfem. Mille-feuille sa pravom nisu preveli. mišljah. ne uspevam da izrazim svu kakvoću ovog gurmanluka). i nekako zaveden sirupom od borovnice. priznajem. Šta ću. tako da sam uživao u svakom zalogaju. i vrhunskih kuvanih jela. Desert sam već opisao .

brancinom. takođe vrhunskim. najviši u serijskoj klasi. kako sam uprkos strahu od nastavka petodnevnog digestivnog mučenja praćenog gastronomskom apstinencijom (isključivio dvopek. a suši u Beogradu pogotovo. kada sam video kako sipaju votku. Sveže ostrige sam preskočio. sa popriličnim entuzijazmom. losos i kavijar behu tog nivoa. Prelivom. da krenem od kraja – sreća da me još drži ovaj stomačni virus. Nas dvojica smo obrnuli krug po sali. ali nečemu što ću nazvati škampima nisam mogao da odolim. “da se ne vidi kako su diplomate zamastile ruke”. mada je ovaj put bilo nepogrešivo – pogotovo sa prelivom koji su ponudili. da ne pominjem više nivo kvaliteta hrane i pića. kao i sve ostalo. Ali. ali svakako na osnovi soja sosa. { 107 } . rekoh već. posluženog u kupastim čašama sa oštrim sosom na bazi paradajza na dnu. pre nego zato što sam oklevao jer sam o sličnoj temi i istom mestu nedavno pisao. poslovno mi je neophodnmo. siguran da se škampima mogu zvati ta ukusna bića zbog njihove veličine – oko 8 cm dužine i dobra 2 cm prečnika mirisnog. Dakle. od ‘tice mleko i papci u saftu Opirao sam se nagovorima da obavezno napišem ovaj post. dakle. kao što je red. neću opet da pišem o tom mestu prema kome gajim trostruko šizofrena osećanja. blagog belog mesa. pomenuh da mi je stomak krajnje nepouzdan. mešanih – biće da sam neki zaboravio. shvatio sam da ne mogu da izdržim. I čudo jedno. Bilo je. naime. od nemam pojma čega. Prvi put sam se usudio da u Beogradu uzmem suši – morsku ribu ionako izbegavam na dalje od sat i po kolima od obale. pa se nisam prejeo. lososom.> Suši. jer me značenjski odbija. krabom. Krenuli smo od kanapeičića sa sjajnim dimljenim lososom i crnim kavijarom. Nije važno gde. samo da kažem da se kao konjak služio – Henesi XO. naravno. U stvari. uživao u svim tim đakonijama. Nisam. Ali. što reče Mici. “od ‘tice mleka”. pa još prigušeno svetlo. a blagoutrobijski me oplemenjava. hobotnicom. Nemam pojma zašto – valjda zbog usađenog voždovačkog zazora prema previše fancy mestima. supa iz kesice i pirinač). jer ne bih mogao da spavam do jutra. Potom smo uzeli nekoliko komada sušija – bilo ga je sa crvenim i crnim kavijarom.

U onom mraku. 6 meseci i deset dana nisam ništa zapalio. ali sam se uzdržao – evo. I red je da kažem već jednom za tu votku. > Usamljeno popodne Vojin odgovor: Puši. da sa što više ljudi podelim užitak. pa cigare samo gledam. Sve je bilo toliko prilvačno. razne turšije su se temperirale. blago. da čak ni činjenica da damice nisu imale pojma da mi odgovore na pitanja o cigarama nije izazvala ni nagoveštaj podsticaja mog mizantropskog karaktera. već dve godine. a cigaru ću zapaliti za još dve godine. bosiljka. pa pišem sms. negde pri sredini. nane. Treću ispijam uz Koltrejna. a ne blog. ukupne sms poslat prijateljima kad sam bio sam kod kuće: Dok se grejao tiganj. ostadoh tako uskraćen saznanja koje su cigare bile u pitanju – znam koje nisu. jer prepoznajem onih nekoliko najpopularnijih na daljinu do 3 metra. Biftek je stajao samo 7 dana. pitku. izdaleka onjušio. { 108 } . U međuvremenu. al’ bio je dobar – od matorog govečeta. crno. već sipano u običnu stolovaču. majčine dušice i anisa. soja sosa. vijuga tunel širine nekoliko milimetara. i probali suši od ananasa. jakog ukusa. 5 meseci i 20 dana. sa selekcijom kubanskih cigara – srce mi je počelo da tuče brže. Drugu čašu vina (manje disala) popio sam už žito koje sam prelio medom i cimetom. Tuda su se muvale dve izrazito ljupke dame. domaće iz Velike Hoče je disalo. razgledao sam. pio sam Ljubišinu šljivu. odvrnutog na preko 30W po kanalu. lisnati vanilin štapić uvijen u dinju i neke trešnjolike voćke sa crnom i belom čokoladom. malko smo prošetali do voćnih đakonija.Pre slatkiša. a sve to vreme kvasio se u pacu od bundevinog ulja. Flaše su stajale u ogromnim ledenim kockama. Mrzi me da se kačim na net. pa pun snage. a hleb sa maslinovim uljem nisam načinjao dok nisam seo. al’ ne žari. Kroz jednu od tih kocki. inače izvrsnih ručno pravljenih čokoladnih bombona. stranica od pola metra i metar. Jedino što sam ostavio duvan.

> Debeo ali srecan.dužine. kad sam otišao da sačekam Tamaru i Ognjena posle utakmice. do Dubrovnika. Dok smo išli magistralom. otišao sam iz okoline Novog. kafanu koju obožavam zbog činjenice da je u njoj moguće u bilo koje doba. bar nekoliko metara. sve je poznato. muči me taj stomak. Prvi put posle rata. i naravno Cavtata. kad bi se ispravio. a na dnu – pipa. po prvi put od 1990-te. evo. kao u sred bela dana. Sve je normalno. al’ sutra imam zakazan kasni ručak u jednom od omiljenih mi restorana. pa ću dotle nekako izdržati. nadam se. gulaš”. i baš mi se prijelo nešto od toga. Slanog. ali je nekako mnogo Konavoski dvori { 109 } . sarma. Biće. Žao mi je što sam se poalavio na one slatkiše i nisam shvatio da će biti još đakonija – stigli su jagnjeći kotleti preliveni sosom od kikirikija i nekakva piletina na žaru. šta ti ja znam. Ergo. mada sam navikao da se dok sam bio novinar smucam kojekuda. koliko i turisti. osim jednog “četnik” dobačenog više za sebe. naručiti štagod. nisu bile nikakav problem – interesantnije pitanje je zašto se ceo Novi. Valjda zato što sam znao da sam objektivno nedobrodošao. iščuđavao što sam išao svojim kolima. gde decenijama letujemo. ili lament uoci dijete Nikad neću razumeti Prustovu neutaženu čežnju za madlenama. Nekad je to bio obavezni izlet bar jednom godišnje. preko Grude. nekako nije naročito išlo. (4 i 15 noću. Čilipa. Seo sam u Užice. osećao sam se kao u nekakvom Antonijonijevom kadru. BG table. al’ saznanje da takva opcija uvek postoji daje čoveku određenu sigurnost. Na stranu to. prilike. Na vrhu je levak. meštani. uživao sam slušajući kelnera kako deklamuje – “papci u saftu. prolazli sva ona mesta. jer ja sam svoju sedamnaestogodišpnju potragu za sećanjem na jagnjetinu ispod sača uspešno završio. E. pa sam popio nanu. Još je interesantije zašto se ni meni. sedeći tamo. provereno onomad). potpuno privlačnog izgleda. sve je čak svakodnevno. Najčudije od svega desilo mi se potom. čorbas pasulj sa rebrima. od Molunata. a sad. Kažem. votka se tuda sipa. Nije da sam redovan tamo.

i Konavoski Dvori identični. bez rafiniranosti. Nema veze. pa tamošnje vino. na kombinaciju hercegovačkog krša i primorske bujnosti. Valjda se na meni videlo uživanje (stomak sigurno) i sigurno sam imao onaj blentavo-srećno-zadovoljan osmejah dok je servirao. kao retko koja rakija koju sam ikada pio. Uostalom. jer su najbolja na svetu.čudno. a meni poslednjem sipao. Domaća rikula bila je čak prejaka. lutajući k’o Odisej do Itake. ali ne spečen. nije sladak. naime. A tu reputaciju. ne vredi mu ni pričati. Kako je. sa pravom grad za koji se veruje da je jedan od nagospodskijih u tom (ovom) delu sveta. uz samu ledenu rečicu Ljutu. kontradiktorno ali istinito. I za vinograde. Vreo. zovu kozje sisice. što je uz prijatni povetarac spuštalo temperaturu sa onih preko 40 za dobrih desetak stepeni. Izrazito pitka. Konavle vekovima hrani Dubrovnik. ali jagnjetina ispod sača je ipak ono zbog čega sam to jelo postavio u onih 100 jela od mesa koje podjednako najviše volim. kukuruzni i pšenični. bez obzira na objektivnu snagu. od tamošnjeg seljaka. Strahujem da ću do { 110 } . To je bio i biće etalon za sve one jagnjetine ispod sača koje sam. Pod gustim hladom lovorovih stabala. neko mi reče. Priznao sam mu – njihov hleb ispod sača. najukusniji je proizvod od brašna koji sam ikada jeo. donosio za sve. savršen je za male količine vrhunske hrane i pića. čvrst i grub. travarica-dve za aperitiv. kvaliteta i sklada konavovskih namirnica nikada ne bi dostigao. koji kao da je malko vukao na karamel – a koji. Naravno. da kažemo. belog grožđa. kupio sam flašu loze napunjenu šakom zrna nekog njihovog lokalnog. a. avaj. mirisnih nadražaja i. ali je paradajz bio kao sama ideja samoga sebe. konobar se ponašao kao da nas sve lično poznaje. punoće. jer mi je prijateljski konobar samoinicijativno (istina na natuknicu prijatelja sa kojim sam bio) doneo još jedan komad jagnjetine ispod sača. O vinu toliko. izduženog oblika koji. bogatsva. Dubrovnik isti ko što je i bio. Ko ne zna šta su Konavle. sa mrežicom iznad koja zadržava lišće da ne pada. jedinstvenog ukusa na jeziku i nepcima i neprevaziđenog osećaja lagane prejedenosti u stomaku. to je poenta. zalomila mi se neka dva omanja parčeta. Podseća. isprobavao gdegod mi se učinilo da bi se mogao ponadati makar nagoveštaju te lepote. ali i bogat predeo. imala je boju konjaka i pun ukus. neobičnog. Cavtat takođe. Na odlasku.

Ćevapčići – blagog. pa su nas pričekale nedaleko. I da sudžukice nema. nigde do tu nije nikada ni išao. Izabrao sam onu koja mi je delovala najobičnija. nezapamćena gužva koja je bila letos na crnogorskom primorju uzrokovala je da do Starog Bara. posle noći koju sam probdeo na nekom pomoćnom ležajčiću dok me je mučila morska bolest. do njegova. I da od začina samo soli ide. gde sam doručkovao pljeskavicu. koje nisu bile ni kaubojske ni šminkerske. mrtvi gladni. onako uza zid. na ćumuru mora biti domaće proizvodnje. laganog. Kod Rize u Starom Baru { 111 } . nenametljivog mirisa na sveže meso. posle svog onog ljuljanja. i ušao sa Ognjenom . kada veterinar pregleda. ali da posle podneva dolazi jetrica. Bila je tako sočna.Tamara i Jovana nisu bile zainteresovane za ćevape u to doba. a ipak pljeskavica sa svim svojim svojstvima. Sećam se jedino da sam kupio neke tesne šimi čizme. a on mi potvrdi da je tada samo njegova ćevabdžinica radila. ko Prust za madlenama ili ja za jagnjetinom ispod sača. vazušastog ukusa. Prisećao sam se one pljeskavice i merkao gde bi mogla biti kafanica u kojoj sam je jeo. dva stola za 4-5 ljudi i dva za dvoje. stignemo oko 11. Bio mi je to prvi i poslednji roštilj za doručak (kiosci posle neprospavanih noći se ne računaju) do letos. Ali se sećam da nas je. rekoh. kaže da ih 27 godina ni jedna ruka nikad nije zamesila. a i zna pomenutog porodičnog prijatelja. Negde krajem sedamdesetih išao sam sa kevom i sestrom u Bari. pa apsolutno nisam mogao da ih nosim. Hvalim ih. Iako smo za letnje pojmove rano krenuli. mada ni ostale nisu baš ništa ekstra. da su ostali došli “poslednjih godina”. bar nas dvojica. i kao kroz maglu se sećam da je tamo sahranjen Sveti Nikola. da se ne zaglavimo na trajektu ili u Kotoru pred tunelom.sledećeg leta za tim ukusom tragati. trajektom u jednodnevni šoping. lagana. Dve – tri su bile sumnjive. oko 8. prve planirane stanke. koji im daje onu neophodnu aromu vrhunskog roštilja. gazda. u kafiću. porodični prijatelj sačekao u pristaništu i odvezao do Starog Bara. a Riza. Pričam mu svoje sećanje. osim zimi. koji naravno. A unutra. da mi ništa nije smetalo da je jedem u 10 ujutro. jer hoće da se ukvare. Išli smo na izlet do Ulcinja i Ade Bojane.

a biće i sada. jer se godišnja doba. nekakav šank i na zidu – ulje Nikole Gvozdenovića. koliko da probam da me ubedi da ima razloga da smršam. mada je meni najjači utisak ostavila hronologija Starog Bara. ljudi ozbiljno talentovani. pa tako i dostupne namirnice. osvajač Beograda i Budimpešte. Večeraću jela koja je Sulejman Veličanstveni. ratnik koji je držao Beč pod opsadom. neko crn. ali da je od tada napušten. U utorak idem kod nutricionistkinje. ne toliko dijete radi. i kupili su 7 ćevapa. Svima po jedan (pa i psu). pre skoro 5 vekova. jer su ga prilikom oslobađanja razorili tako da se više u njemu nije moglo živeti). neko je visok. Čini mi se to posebno značajnim. podudaraju. videćemo. { 112 } . sultan pod čijom vladavinom je Turska doživela zlatno doba. Bilo je. koju je priredio povodom obrezivanja sinova. pa valjda je OK da neko bude debeo. valjda 1878. žali se Riza da navrate turisti (a ima se šta videti. ali neki nikakvi. kaže. 5 Poljaka sa jednim psom. Epilog > Gozba Sulejmana Veličanstvenog zakonodavca Već uživam kao da sam jeo. poput Njegoševih u Crnoj Gori. neko plav. napuštenog kamenog grada pomenutog još u 9. Inače. obrazovani ili bogati. I sve nešto mislim. odnosno Sulejman Zakonodavac. skupljao umetnički. Naravno da sam rezervisao još odavde. Već dobrih godinu dana po prvu put u životu sam odlučio da ne razmišljam da li i šta goji. služio na gozbi 1539. reformator i zakonodavac. I tako oslobođen. veku. i da su tu mogli da se opuste i da budu ono što jesu.roštilj. filozof. Ajd. Posle od prijatelja u Beogradu čujem da se kod Rize nekada. tu gozbu je priredio u novembru. pesnik čiji stihovi su u Turskoj. ili tu negde oslobodili Crnogorci. kako ga zovemo na zapadu. kako ga zovu Turci. dobili status narodne mudrosti. mada ne kao što je to njegov prezimenjak Nedeljko. veoma priznatog slikara. iz Beograda. gde piše da su ga. nagurao sam više nego ikad. a neki gladan je pojeo dva. Jedino što visina i boja očiju ne utiču na zdravlje. neko nizak. Sulejman. intelektualni i poslovni krem Bara.

barikirani. Četiri drugara-brancina. čekaju ugora da mu se pridruže u brodetu. a tri različita Vranca (da uporedim. žuti. sveži... otomanska kuhinja je u velikoj meri zaboravljena. sa orasima.Inače. ili jagnjeća rebra u rerni. ili oni razni dimljeni − sa paprikom. 6-7 u kilu. pa izaberem za do kraja) čekaju u hladovitom kupatilu. pod sačem. a šta prekosutra. sa aromatiziranim začinima. Možda ćeš se zagrcnuti. Kozji mladi. Otkriće godine je kolašinski. Mostarski. > Otomanska večera „Ajd sad! Pokaži šta znaš. a suvi. pa onaj smrdljivi. kad si se već upleo u tu muku. sa pršutom. Teleći vrat sa raštan kupusom. nekoliko paketa raznih omanjih komada. maslinama. Popij lekove. spremni da se razbaškare na gradele kad mine vrućina. iz mjeha. Buteljke bele Korčulanke ostale su same dok završavam skovinski mirišljavi. Mešani plevaljski. pre nego sto ih spremimo sa krompirom i hladno ceđenim maslinovim. i naravno. Mikijev odgovor: { 113 } . u obliku palačinki. pravo iz mora. rupičasti. Dve sestrice-hobotnice koje je jutros donela iz mora komšinica su u zamrzivaču. Pršut izbegavam. iz ulja. zadaju mi brigu − šta ću od toga sutra. pa zgužvan. Muka. mozda. sad već očišćeni. pa žderi pršut. jer su recepti bili tajna koja se samo neposredno prenosila. Andrijin Rose pravi im društvo. a zna se šta je za odavanje tajni kod Turaka sledilo. zbog pritiska. kao gaza. ipak na salatu? Sa njima. da odmeknu. Kud si najavljivao da ćeš pisati o toj večeri! Da nisi. lisnat. Za dezert − sir. Ili. mogao si da se pokriješ > Dve sestrice i četiri drugara sms poslat prijateljima sa mora: Domaća trešnjevača. kruška. Paket malih limenki Becks-ova izgleda kao pešadija koja prati tenk − burence Grolsch-a. Muscat. a tako još tri nedelje. loza i šljivovica ponosno iz frižidera preziru gordi Glenfiddich na polici.

trbušni ples. kasnije stavljen na blog Dušica je lepo spavala. najzad. Alva. U taj rang ulazi večera kod Asitanea. jezik. da bude topla kad je budemo ručali. Ko si ti. harem. sem da odsvira šta i misli i oseća. uzeli smo supu od badema.> Dušica sms poslat prijateljima prilikom okretanja jedne prasice. povodom obaveze5 da postujem ovo. nargile. ušima i ćutiš. osećanje o kojem je govorio RM Točak kada je rekao da on ne može ništa da govori o muzici. prestao predamnom da ga zove turističkim „lavljim mlekom“). od kako sam okusio prvi zalogaj u Asitaneu. pokrivena čaršavom. al’ ju je Vlada brzo smirio i lepo spremio. { 114 } . osećanje nemoći da se ograničenim ljudskim jezikom opiše ono što su osetili vrhovi usana. da misliš da možeš da te ukuse rečima opišeš?“ Tako nekako bi se moglo opisati osećanje koje imam. kafa. blaženi želudac. Svaki od njih obuhvata čitav jedan kosmos čulnih užitaka. Juče je malo plakala. i. Posle raki (neka vrsta mastike ili uzoa . što je sjajna kombinacija jedinstva blaženih suprotnosti. 5 Obaveza je bila nastala objavljivanjem prethodng teksta na blogu. providno.za one koji ne znaju alkoholno piće sa jakim ukusom peperminta. užitaka istovremeno krajnje rafiniranih i besramno oblapornih. hašiš. Sad uživa. najupečatljiviji su i zapadnjaku najpoznatiji momemnti hedonističke kulture kakva je otomanska. ratluk. nepca. Nismo je rano probudili. poštovanja radi. obesni crvu zemaljski. za koje se prethodno veče u nekom turističkom restorančiću kelner iščuđavao kako mi klizi i. a pobeli kad se pomeša sa vodom ili ledom. okrećući se k’o na rigišpilu − više joj nije hladno. prilikom jednog od najfantastičnijih obeda koje sam u životu imao. amam.

a besprekornom mešavinom začina. odnosno neko okruglasto testo. bademima. naravno bademasta supica bila je jedva mlaka. i tu sva sličnost prestaje. Hasa burek po spiralnom obliku liči na sarajevski. Štagod da je. ali sasvim moguće da grešim – kasnije sam na pijaci začina shvatio da najmanje pola toga nemam pojma šta je. u kojoj se izdvajao miris. punjeno seckanim jagnjećim mesom. Zlatni rog i most Galata. Glavno jelo sam prvo pustio Tamaru da izabere. taman da se svi nežni ukusi koji je sačinjavaju jasno. Ja sam razmišljao o dva jela – teletini sa cimetom i jagnjetini „mutanjene“. pored nas. mekše. Testo je istovremeno suvlje. „Arefe”. ćuftica od jagnjeće džigerice i peršuna. grožđicama. sultanske palate. sa suvim kajsijama. panoramski pogled na stari grad koji je. inspirisao tu neku reč proglašenu najlepšom rečju na svetu. kule. kojoj snagu daje seckana jagnjetina – uopšte. mistične cisterne. Kakogod. bilo cimetom. rezak i hladan. u kom su fantastičan sklad džamija posle čije ogromnosti hram Svetog Save izgleda kao varoška crkva. a koja znači odsjaj mesečime u moru. ukus hasa bureka je nežniji i mirisniji od arefe. bilo samim mesom. Odlučio sam se za tu kuvanu ili dinstanu. U svakom slučaju. da pomenem uzgred da je sok od sveže ceđenog nara. Imala je neočekivanu. pistaćima. elegantnu notu koju su joj dala zrnca nara. i ko god to ne zna. Za predjelo smo uzeli dve stvari. a hrskavije. medom i bademima. sjajan za razbuđivanje. a ipak usklađeno osete. mirisni bazari. punjen je kozjim sirom. vlašcem i nečim što se na engleskom piše tarragon.Kremasta. Inače. rekao bih. čista dodatna korist. dolazila neke ruska grofica i troje-četvoro druge predratne gospode. ukusa kao milihbrot koji je moja baba-tetka pravila za slavu. zelenim maslinama. nirbah i mutanjene su se skladno { 115 } . dinamični Bosfor. đumbira. kada su joj u goste. a rečnici to prevode kao zmijina trava. pa zapečenu jagnjetinu. suvim grožđem i nepoznatom mi. rekao bih. mora biti. na ulici. cimeta i sirupu od nara. ujutro. i njihovi minareti. u nameri da prilagodim sopstveni izbor. „Nirbać” se zove to jelo od na kocke sečene jagnjetine. uzeo bih neki od sastojaka koje je i ona naručila. i šargarepe u sosu od korijandera. sve neki profesori klavira i jezika na dvoru Karđorđevića. seckano mese je neuporedivo robusnije od mlevenog. Neću znati da li sam pogrešio dok sledeći put ne odem tamo – a tvrdim da je samo zbog Asitanea vredno zapucati do Istanbula. dakle. orasima. onako gorak. nekakvog korijandera i cimeta. nema pojma šta je dobar tatarski biftek.

uz komentar “objektivna beogradska publika ocenjuje 5. Sjajan. kod Paraćina. obogaćen kombinacijom plemenitih ukusa začina i suvih delikatesa. sa dosta cimeta i meda. gajene u domaćinstvu Ivković. Ocenjivali smo tih tuce jela. I onda. Delovalo je. Vino ne pominjem – popili smo jednu flašu solidnog lokalnog kabernea. spontane i na mestu.0”. koji je uspešno pocrtavao užitak – jer. ali ove poslastice na njemu nema. o pihtijama od praseta lasaste mangulice sa farme u Kopljarima kod Orašca. bile su potpuno iskrene. apsolutno. rekao bih između alve i ratluka (pouzdao sam se u jelovnik na sajtu. 4. kako bi u bašti Kalenića ekipa ustajala i. tako da je i moj rečeni ispad oduševljenja možda nekako prošao kao koliko-toliko prihvatljiv. pa mu imena ne znam). te osmanlije.0. Jaču. Ovacije koje su kasnije dobili kuvari. iz domaćinstva Maletić. porozna smeša. a nežniju. aplauzom pozdravljala lepotice u prolazu. 5. gotovo raspadajuće jagnjetine. koji su na kraju večere davali olakšavajući miris. a neopterećujući desert. koji je meni oduvek prijao. biće. Ja sam uzeo nešto. Tamarin slatkiš je. potpuno neutralnog ukusa. snažan. mora biti. i Sujemnan Veličanstveni Zakonodavac teško da ga je na gozbi sa koje su bila sva ta jela služio. uopšte i nikada ne jede ni pihtije. plivala je u ružinom slatkom sirupu. Pre nego što pređem na druge detalje. a prijale su joj koliko i meni. koja je bila sa nama za stolom. međutim. Neka gumasto-želatinasta. { 116 } . oboje snažnog mirisa mekane. puniju. ni ljuto (a ove su baš dobro rezile). samo da kažem da Žana.dopunjavali. poslastice.0. ali ja sam se sećao Kićine priče od pre 2-3 decenije. dakle. bio apsolutni vrh celokupnog gastronomskog užitka. 5. kao što i treba da bude. a pihtije su nametule užasno visok standard – pa sam peticu dao još jedino supi od morke. sa komadićima suvog voća i listićima nane. ali izuzetno prijamčiva za ulazak sokova u njene pore.8. prepuna kuvanih badema i pistaća (da se ne mora čovek mučiti žvakanjem). bela. iz sela Glavica. > Da se dane dušom Pihtije su mi izmamile spontani aplauz. blazirano. kad su se pojavili na kraju večere na kojoj je pokrenuta inicijativa da se i u Beogradu osnuje Slow Food udruženje. Ozbiljna civilizacija.

oktobar i. hvala na pitanju. pa hladno predjelo. kaže. ali mogli su se bolje složiti – prejako meze. i da samo jedan zalogaj takvog jela ne može da znači ništa. dobro – zvali me u goste. Baš. sa istorijskim osvrtom na izgoreli 20. na skali do 5. a kombinacija ribljeg paprikaša. ali je. skrojeni su tako da sve to bude više degustacija. Izdvajaju se tartar od divljeg dimljenog šarana. koja se svela na čipsolike listiće sa mladim kajmakom. Svako jelo za sebe bilo je ili apsolutno sjajno. pa supa. istina. još stojeći Kajmakčalan. ili veoma dobro (izuzetak je neka greška u jelovniku. odnosno stvori { 117 } . mlak. Peticu sam. u Skveru imaju Henesi XO. nedostajao je sklad kompozicije. inače.takovih restauracija ima po koja. a ovoj je. kada su demantovali stereotipe o sopstvenoj romskoj nacionalnosti kao naročito talentovanoj za muziku. uopšte slučaj sa jelima u Zapletu kao takvom .o kome bi se mogao napisati koji hvalospevni pasus. špikovanom telećem butu od autohtone sorte „buša”.utrobomilujuću supu nisam nikada jeo. „gangu”. posle malo premišljanja dao – 6. ubeđen u ispravnost ciljeva udruženja (da se podstakne potrošnja. i teleća glava u škembetu. ili ribljeg paprikaša (koji. a ja tako. Dočim Brakus. al’ bolje ne ima . ali i savremenim pasažima o harmonijama ukusa koje se tamo otkrivaju). koji nije dobio 5 jer je bio malo prejak. pa nije iznenadilo što je zaboravljen dižestiv. uprkos mirisima samog mesa koje je isticao sos od začinskog bilja i bundeve. neizostavan završni takt svakog ozbiljnog obroka – sreća. a boljih nigde (što je. koja je dobila skromnu četvorku zbog neprikladnosti pristupa takvom jednom jelu kao tzv. dao i glavnom jelu. recimo. nego večera. kojima nisam dao keca samo zbog „dekonstruktivističke” ideje da se to nazove Mille-feuille – pita sa sirom i mladim kajmakom). I ostala jela bila su izvrsna – retko gde ima takvih u gradu. jednu noć sa kraja osamdesetih sa pijanim Kecom i Tonijem Montanom. Veoma dobra rakija i sasvim solidna vina pratili su liniju jela koliko su mogli – rekoh. jedva da je dobio trojku) treba shvatiti da je kvantitet neodvojiv od kvaliteta. glave u škembetu. dinstanom. mekanog toliko da bi u onom restoranu u kom se jede u potpunom mraku moglo da prođe kao pire. A supe voolim. No. sarmice od zelja i glave u škembetu bila je krajnje neusklađena. Kod. ono ipak zaostajalo za veličanstvenim pihtijama i supom. Zahvalan beskrajno. ne voli ih.

ali sa rezonantnom kutijom. utoliko pre što su i sami (Milutin. bez trube. dvoje troje ljudi iz medija koji nisu preterano poznati širokoj javnosti. > Na vodama U „noći između petka i nedelje“ ne samo što smo se nekoliko puta podnapili. apelujem da se aktivno suprotstavimo tom procesu pogubnom i po vino.tržište za takve. bili na koncertu. pa ovde. U Somboru smo svratili do Slavenovog i Klarinog prijatelja koji nam je pokazao gramofon na navijanje. a ne pojam koji se označava. i po jezik. iz naziva prebaciti i na praksu udruženja. to je arhaizam). da kažem merak. kao i da se razmisli o tome da se zabrani konobarima da se približavaju gostima u prvih 8 minuta po dolasku svakog od njih. a ne crnim. obišli razuman broj kafana. jer u savremenom srpskom jeziku vazda beše vino crno (man’te me. po koje poznato lice. direktor agencije i šef Zapleta) ozbiljni ljudi. jer to smatram vrhuncem pokondirenosti i bolesnom potrebom da se prevodi sa engleskog ili francuskog boja (red. da čovek može da dane dušem i oseti kud’ bi sa jelom i pićem u tom trenutku poš’o. crveno. I sam početak bio je obećavajući. pa je potrebna volja potrošača da plate mnogo više za malo bolje – a lepota i rafinman su baš u nijansama. spuštali se ogromnim čamcem niz rukavce. molim. specijalizovane proizvode. fantastičan mehanizam od mesinga i { 118 } . veslali do obližnje čarde na kanalu i kupali se u jezeru. savršeno jeli. zanosim se snom da će pitanje komercijalnog u njemu biti u drugom planu. konjaka. znam i ja kako se kaže). već smo i zujali trekerom po Dunavu. Za početak predlažem da se u svim prilikama vezanim za udruženje uvedu obaveze isključivanja mobilnih i sedenja najmanje za cigaretu vremena po okončanju poslednjeg posluženja (kafe.. čegagod). koji ne mogu da se komercijalno nose sa masovnom produkcijom. Gosti su. za tako skrojeno veče. evo.. rouge. tako da je to sasvim opravdano). vina rujnoga i rumenoga. Malo mi je smetalo što su točioci vino zvali crvenim. bili neočekivano nepretenciozni – uglavnom poslovan neki svet. a da će se ta usporenost. siguran sam da će domaćini razumeti dobronamernost i konstrukrtivnost kritike. U iskrenoj nadi da će koncept udruženja Slow Food uspeti i kod nas.

Smuđ je bio izvrstan. Rukavci su postali jezera. Veliki bački kanal i Bajski kanal. koju je pominjao gazda kuće. Okolo šume i lovišta na sve strane. rakiju.ima nove rukavce i zalive. A potom u barku od svojih 20ak { 119 } . sa svim uživanjima u jurcanju rekom. 3-4 kera prepuna buva koji su iz nekog razloga baš mene našli da ližu. malko pretopla. Tu je Dunav krivudao nekad onoliko. raspalismo vatru. nenadobudno. dvorište se završava molićem na jezeru. vikendica do vikendice na po 50ak metara. previše sam dinstao luk. pa mu to dođe i kao kafana i svratište. kafa. u uzaludnoj borbi protiv komaraca. za uz špricere. na traker. počinju tri velika kanala – Dunav-Tisa-Dunav. i njegova riblja pašteta. To je vrsta plovila. kod Bezdana. zaboravio sam priču o paprikašu od kombinacije divljeg zeca i štuke. otišli do čoveka – ribar. peršuna. prvo veče. a bez one gliserske naduvenosti. mamuran. nasip do kanala. pa ga je Marija Terezija (ili beše Franjo Josif. Prvo sam prodinstao luk i krompir. nekako šmekerski. a izgleda kao neki poludesantni čamac. Vode koliko hoćeš. sa gitarama i prepariranim ribama pokačenim na sve strane. do “druge vode”. delu tog fascinantnog vodeno-šumskog sistema. a na dvadesetak metara sa druge strane – čarda. vredi proveriti) prosekla. u cveću. a vikendaši paze kao svoje. Verovatno najbolje mesto na kom se može naručiti hrana i piće na kom sam bio u životu. svega… Jest. Pa polako do kućice na jezeru Korlatoš. Dakle. a i krompir je malko pocrneo. druga ivica dvorišta. Čista da čistija ne može biti – nema industrije. što kaže Slaven. u ribarskoj kolibu koja naherena stoji na obali jezera u blizini. al’ bilo je super. Sutradan rano se probudili. koje juri kao gliser. vezan čamac. ja preskočio. bibera.ružinog drveta koji je. dosta belog luka. praktično svako ima svoju plažu te širine. duboka. Pa noćno kupanje. tako reš. Naravno. “kombinacija violine i sata”. pristojno. sa krovom od trske. da skrati plovidbu. Pa do dunavskog rukavca. pa na kraju tikvice. Tu. Kućica. Slušali smo – somborske tamburaše na pločama iz ranih tridesetih. a koji nisam bio u prilici da probam – do sledećeg puta. Novi tok . osnovao ekološku radionicu. pa stavili tanjiraču. Najeden. na par stotina metara udaljenosti. Odmah tu. svinjski i pileci file. Nepretenciozno. pa dodao batake i karabatake.

pa se vrti kotlić. ja preveslao nas dvojicu do čarde. pa se niko nije kupao. al’ za sebe tvrdi da bi uzeo neku medalju.. pre onog rata. predvečernji perkelt za ručak u Novom Sadu. u jednoj prekrasnoj bašti na obali kanala – bilo baš ladno. Baš sam zahvalan Slavenu i Klari. još koje piće. No. da je lepo što ima raznih salatica i đakonija svakojakih. Na ručku bili Jovan iz Del Arna i supruga. Prethodila svinjska čorba. i osim malo vina i soli.. Grmeč. da od tolike ribe ne padne holesterol. inače. drugo ni ne ide. kada je otprilike u svojoj osamdeset i nekoj još mogao da izađe sa mnom u kafanu i popije po koji špricer i podeli kavurmu i crevca.. pričao kako je tamo negde gde je bio onaj kao kiosk-blagajna. ujedno i začuđen što su me trpeli. morali su stići i do konačnog zločina. mislim da su restorančići sa italo-srbijanskom kuhinjom super. Slaven nije učestvovao na takmičenjima. postajao “šuber” krpoz koji su iz kuhinje u restoran onomad.. > I Manjež je zatvoren Koliko god voleo kafane. Utvrdio je. Onda je krenulo dalje Arilje. toliku da se na njoj kuva paprikaš. Manjež i Zora bile se kafane u koje je išao i moj deda. dodavali { 120 } . pa se proba. pa na taj koncert u grad. Taj njihov paprikaš posebna je nauka. Manježa. pre ‘41-ve. nikad nisam bio od onih koji su smatrali da treba da kukaju nad Šumatovcem i Lipom. Manjež se tada zvao po ženi koja ga je držala. i.kvadrata. pod nadstrešnicom… Pa po šarane i kući da spremamo paprikaš. Pa se nešto tempira vatra. Po onome što sam probao – verujem mu sto posto. pa kasni. pa se pazi da se ne raspadne (može da se slomi. uvek sam mislio da se nove kafane. Kuva se sve zajedno. Zora je ozbiljno zabolela. to je pitanje veštine sipanja). polako gore dole. O Zori se sećam da mi je deda pre petnaestak godina. na primer bila je to Jula. kad tad. svratim i sam u Pizza Hut. oni otišli na tonsku probu za unplaged koncert. Sutradan oporavak uz smuđa za doručak u toj čardi. ili tako nekako. da od stavljanja ribe do završetka ručka prođe sat i 4 minuta. pa se ljulja. restorani i kafići skladno nadgrađuju na postojeću kafansku infrastrukturu. odmah se stavi i luk i paprika i riba. bio sjajan. Uostalom.

u Manježu sazrevao bar koliko i na studijama. Sećam se. smrt i umetnost (tim redom . istog kao i ranije. Tu su. kao nekad. kao i sada. iz prve polovine prošlog veka. Pričalo se o bitnim temama kao što su špricer.kraj. nego su generacije i genarecije to baš tamo činile. bilo fancy studurati takve stvari. ispostavlja se nepotrebno strahujući. video sam da je imao neku naivnu autentičnost i opravdani hvalospev Manježu. filozofije. koja je takođe. Sjajno obnovljena kafana. samo izglancanog. zablistala je punim sjajem. Prođoh pre par dana . I sad. koji je bio nešto skuplji.običan i zamašćen (sa prelivenom mašću preko njega). sa plasificiranom imitacijom nekakvih astečkih piramida. koja. Manjež je već ubod u srce. FLU-a i FMU-a. Kada sam 5-6 godina kasnije. A Manjež. ali prvenstveno oni koji su se time bavili iz neke istinske unutrašnje potrebe. taj tekst pročitao. Ne samo što sam. Tu je još ona drvena oplata po { 121 } . Tu su se skupljali studenti književnosti.kad ima šta da se vidi. FDU-a.naravno. Stupicu i baštu SKC-a. u ona vremena. poredići Manjež.pasulj . al’ jednom mesečno bih svratio na crvca ili brizle. prošlog juna. a ne oni drugi. Manjež je uvek bio oaza neke autentične duhovno-urbane atmosfere. ne 5 puta nedeljno. direktno. i točeno pivo. Renovirali su ga i pretila je opasnost da se pretvori u kakvu nesreću. Kafana građanskog duha. ili tako već nečega. a Manjež zvanično radio do ponoći. čujem . poput Zore i Arilja. pola 3. uz Koronu na Autokomandi. Poslednje vreme sam čak bio učestao . I tu se pre par godina pojavila neka skroz odvratna kockarnica. u Studentu sam objavio svoj prvi tekst uopšte. jer je i onda.ljubav se nije smatrala naročito bitnom. Ali su ga otvorili. opet sam se bio zabrinuo. koje je u socijalnom smislu već neko vreme zamenilo špricer. Zonu. ima sve najvažnije spoljne odlike starog Manježa. kada smo noćni program Radio Beograda radili odande. propala. mada je u njoj naizgled sve novo. nad sudbinom Manježa. > Manjež ponovo radi! Lamentirao sam. bila je nekako više podazumevajuća pojava). kada je još socijalizam vladao i kada su kafane bile otvorene do 11. čujem. tolerisali ostajanje i do 2. jer su hteli da sruše kuću u kojoj je. Pre godnu i nešto. učestvujući u prvoj odbrani Manježa.

“Bolje je nego ikad. ili za crevca (jednom su bila nedovoljno oprana. nedovoljno ‘ladno . a kuvarica je zveknula masnom krpom. kao i onaj iz Manježa.ko se gadi nek čita Džojsa) i špricer. mada u njoj za razliku od Zore i Manježa zajedno nismo bili) u najboljem smislu reči.‘93. reklo bi se kvalitetni. Kažem.. lepi. Mlava je bila kafana onako. pa je Tamara provalila mene i Rasu šta smo jeli .ali i dalje sa onim duplim ulazom. Prestao sam da idem kad je buba-švaba pretrčala preko tanjira. al’ će da nauči vremenom. citatom i arhitektonsko-dizajnerskim. naslonio na tradiciju (i Mlava je predratna. ali i citatom atmosfere. I tu.bilo je oko 4 popodne . nego kad sam onomad išao. Prvi put sam imao taj osećaj kad sam.gde su nam ribe. previše fancy za goste poput mene. Klijentela . ‘92. kad sam se usudio da gvirnem i vidim šta je uradio taj koji ju je renovirao. uđem unutra . ostavio je tradiciju negde u temeljima. da kažem.naravno.sad imaju i crno točeno”. a ona tamo nenametljivo. nije je ubila. Nekako se na nju nadgradio. evo. Cene pristojne.zidovima. A on se. odmereno daje solidnost. pa sam i u njemu uživao. nova vrata . istina. po drugi put osetim da je tranzicija za mene završena . I stolovi nekako liče . godine.a oni izlozi koji se leti otvaraju i povezuju prednju salu sa baštom su još tu . Čim mi se ukazala prilika.ja sam u svojoj normali. pa nas je kelner Steva (ili beše Mile. kod n-tog.opet nova. dok nije počela da propada u okviru neke URO. uživajući u špricerima i kojekakvim razgovorima. sva postavši dostojanstvena i ispravna. Tamo sam išao od početka osamdesetih do neke. kaže mi raspoloženo. svratio u Mlavu. bez društva devojaka. novi. Normalan neki svet . tu su ogledala . rekao bih da mi je i to deda pričao. što nije baš sasvim bila dok je bila aktuelna. dakle. što je najvažnije. ali nova. kelner mlad.al’ navika i nostalgija čine čudo. što me je navelo da se prisetim nekolikih anegdota. da nije Steva onaj iz Korone?) provocirao . otišao sam da isprobam. pa kad smo za opkladu otišli do Stupice i posle pola sata se vratili sa njih 5 (iz { 122 } . Srećom. pa neiskusan. isti takav stav prema tradiciji ima i Manjež. Nisam. dakle sinoć.stariji. da košava ne razbije oznojana leđa pijanaca..ko nekad.a tamo Zlaja. sve sa znakom da je to kafana od 1936. pre par meseci. I. točeno pivo onako smlačeno. k’o i obično što je bio. . beli bubrezi odlični. matori . tamo išao sve do nedavno. poput one kad smo jedan prijatelj i ja po hiljaditi put sedeli sami. recimo za kuvanu rakiju.

uplašio. Смедерево. I ne želim da znam ko je novi vlasnik kafane .. Марш на Дрину. { 123 } .. Мали Ексцелзиор. > DISKUSIJA6 Kafane Sepulturero (26 Februar. итд. Još pomalo osećam i neku vrstu razočarenja što je neko. mlava je wOK ali bude sumorna nekad orasac je dobar ljudi znak pitanja 6 Povodom ovog posta razvila se diskusija koja se pretvorila u glosarij beogradskih kafana. Poenta je da su počele da se pojavljuju stvari koje se. јер су углавном уништене све праве кафане у Београду: Шуматовац. obećao da će posle valjda psihologije da završi režiju. Uostalom. pa su me posle zvali na informativni razgovor. 2007 . Mogao bih da pišem o Manježu do prekosutra. jako. Al’ to nije poenta. ваљда онај који потврђује правило.bojim se da se ne razočaram.dva društva) i pili na Stevin/Miletov račun celo veče. 2007 . sa našeg stola.21:25) jeste jeste. Сувобор. jeste jeste.. Мислим да су се у центру Београда једино одржале кафане Морнар. od čega sam se onomad jako. Босна и Пролеће.итд. Мала Кремна. a ne isrivljuju ga ili uništavaju.23:16) Мањеж би стварно био изузетак. koje se na njega nadograđuju. Зора. mlava je OK ali Jasmina Tesanovic (27 Februar. nekako normalno. drukao pandurima za neke političke osetljive kontakte. Baš bi bilo lepo da arhitekta rekonstrukcije Manježa dobije neku nagradu. Ариље (ово ми је посебно било жао). nastavljaju na neki sistem vrednosti koji sam delio i delim. ili kad je sada jedan od danas najpoznatijih režisera tvrdio da svako može da pravi uspešne filmove i kada je. ko da je onaj URO bio neko i nešto. pa njene delove ovde prenosim.. Грмеч. Триглав. u inat onima koju su za stolom tvrdili da to treba da bude bog zna kakva umetnička duša i da je potrebno pročišćenje kroz patnju. u koji sam verovao kao u samog sebe.

Inace.trenutno my american man i ja radimo test muckalica po gradu rating cubura ima super hranu ali je puna radikala ima dobra kafana kod specialjnog suda za ratne zlocine. Nietzsches Aprentice (27 Februar. Borosana Sepulturero (27 Februar. No.. Za Manjez mi je izuzetno drago. i to ne u promeni u kafice. unutra je bila kao privatna kuca? Jedna od prvih stradalih. nego iz gradjevinskih razloga. jos pre par godina neki moji poznanici i prijatelji. Nebojša Spaić (27 Februar. Mislim da je bas na njenom mestu Komercijalna banka.super. Koliko se secam.. Ljudi ne kapiraju da u jurnjavi za parama bolje sanse imaju ocuvavanjem starog imidza jer je ovih dana stvarno malo pravih kafana i { 124 } . nosili su se mislju da osnuju NGO za zastitu drustvenih kafana i da osnuju nagradu “Borosana” za najmizantropskiju kelnericu koja uziva u svom poslu. kroz maglu ne samo zbog vremenske distance. ona u kojoj su sefovi u kojima je bilo 600 kg DB heroina.. 2007 .. 2007 . 2007 ..04:07) .. pa nikako da predju u management fazu. uglavnom knjizari koji prerastaju u izdavace.21:47) Ово је (била) одлична идеја..mislim da je i u Prolecu u planu renoviranje. ne mogu da se setim sada kako se zove seticu se jos da li se neko seca kafane BOKA u ulizi sto se nekad zvala ivo lola ribar Boka je bila. naravno. Ја бих предложио келнерицу из Сувобора у улици Краља Петра али пошто је и та кафана затворена жири не би имао пролике да је види на делу. napili bi se..21:40) . kad god bi se nasli da se o tome dogovore. na zalost.

15:10) 1) Zvezda (originalni naziv: “Velika Astronomija”. i uredno prijavio&dojavio Gos’n Srletu Mitrovicu! :)) Jeste... 2007 .. muckalica potpuno bezveze pecen papirke solidne crni hleb odlican usluga onako ustiogljena novina vegetarijanski meni i skuplje sve za jedno 30 posto { 125 } .ja. 2007 . to je i dalje Manjez! :-)) Top 5 Pedja Rafailovic (27 Februar.. Najvaznije da nisu drasticno promenili ambijent.. sto je najgore.. stvarno je dobar Manjez. bih pre zeleo da svratim u jednu takvu nego u x na kvadrat novih klonova necega sto je skroz nedefinisano i liseno duha i istorije i. do ‘87/88) 4) Boka (dok je nisu srusili) 5) Saran (do privatizacije i renoviranja) ovako stoje stvariupravo Jasmina Tesanovic (27 Februar.11:01) Ih srece Vam.17:07) ovako stoje stvari upravo sam rucala pivo nikiscko tamno velika pozitivna inovacija corba kobajagi ista ali ima zaprsku sa brasnom prema tome. E za njega ima da se borim na sve nacine ako zatreba.... 2007 .Pa ja jos pre 2 nedelje bio.. atmosfere i arhaicnosti koja je istoj doprinosila. .. Ostace mi ? kao poslednje utociste (nadam se). Meh. da sam turista npr... do rusenja) 2) Piknik (do ‘91) 3) Stenka (iskljucivo brod. meni se dopada kako su ga uredili. Vodzo Modzo (27 Februar..

19:46) Otišao i popio jednu za dušu Manježa. Poslednja zaista autentično beogradska mesta nestaju. neautentična okupljališta. otkupljene. sve sa svojom cuvenom dalmatinskom pasticadom. A izvan pogleda dušebrižnika. A biće najobičnija. međusobno identična. Otišao i popio jednu za zzzzz (27 Februar.u Skadarliji. dođite u Kajmakčalan. ali meni se sto dinara za pivo od 0. Kao u muzeju. Kod Milete Prodanovića pročitah definiciju kiča .. Menjaju ih konzulati kiča i bezličnosti.we will survive but it will never be as it used to nova uprava kazu.. al nije zazivelo. Nekakav dzez pokusali da uvedu popodne.33 ne čini pristupačnim. zamenjene mestima koje će sebe nazivati kafeima. Jedno vreme Rade drzao kuhinju.bez duše. 2007 . Ukratko. Nebojša Spaić (27 Februar. Biće te skadarlijske kafane poput nekog zarobljenika koji pred kamerom govori kako se prema njemu lepo postupa. 2007 .17:08) A sta je to bilo sa Smederevom ? Zatvoreno ili se “profancysalo” ? Sada se zove.Sinatra! Ultra fensi. 2007 .da je kič “lažna autentičnost”. Sve je u redu.. ma kako to zvučalo klišeizirano . pa čak i kafanama. nova kuhinja Quote:su uglavnom Strani placenik (27 Februar. bistroima. pabovima. Kafane će ostati tamo gde ima turista koji bi baš da ih vide . A ni diskretne kamere nad stolovima mi nisu privlačne. tavernama. cudo nevidjeno. Dok još postoji. kafane će biti nemilosrdno pouništavane.. { 126 } .18:34) .

21:41) (u neke od njih nisam ulazio .. ako bi je i bilo.21:41) 1. nsarski (27 Februar.. oktobar je sada Zaplet i mislim da je odlican. na koji se naslanjao. Додуше. телећу главу. Top Five Sepulturero (27 Februar. Сувобор 3. 2007 ... Сада је на томе месту нека банка. Golubac Kikevac Neimar.ko se gadi nek čita Džojsa)” . Пролеће 5. pa jedan sto je svakoga dana tu jeo crevca u saftu jednom zove kelnera i kaze: “sta je sa ovim crevcima danas. { 127 } .Boka Sepulturero (27 Februar.21:45) Nije on u domenu pomenutih kafana. Hrana nikad nije bila nesto. имали су изванредне специјалитете. то је тек права ствар. dakle klasican bife. A propos: “crevca (jednom su bila nedovoljno oprana. 2007 . 2007 . pa je Tamara provalila mene i Rasu šta smo jeli .21:37) Како да се не сећамо кафане Бока у бившој улици Иве Лоле Рибара.20. А становао сам одмах ту иза ћошка. iako je iz druge price. А прекопута је био још привлачнији бифе. mmmm... шкембиће и слично. ali kolenice u Golupcu. Delili su WC . Бриони. Tamo se pilo.bio u mom kraju i Oвчар. a jelo se u 20. Ариље Kajmakcalan je ipak nesto drugo Nebojša Spaić (27 Februar. Српска кафана 2. oktobru.bio sam mali). Ужичка Кремна 4. 2007 . Увек сам се чудио како су ондашњи властодршци трпели такво име за ту крчму.

mokrenjem. nove kafane. pozar ugasio . osamdesetih. A secam se. Ponela me ova secanja. evo. sa onim crvenim linijama sa strane: “Ko pijan padne. navodno. vezuje se prica da je. mora da se digne. obnovljeni na pravi nacin. u prostor za koji su tvrdili da će napraviti da bude istovetan. poznat i po tome sto se tukao sa 4-5 taksista istovremeno naslonjen na drvo ispred kafane Sport. pa godine sa praznim lokalom na mestu Oraca. A malo ispod su Sumadija i Odmor. dok su spriceri prevladavali. u sadasnjem Oracu i dalje odlicna. Golubac Nebojša Spaić (27 Februar. postujem takodje. vec neko vreme tamo je cigar bar. { 128 } . negde od 97/98. da se vrati na staro mesto. atmosfericu. nemam pojma sta je ispalo. pa se pitam da li se iko seca Komunalca. Sumadija je nedavno renovirana. bio sasvim prihvatljivo mesto za ozbiljnu klopu. i sad. u Brace Jugovica. pa nije znao. negde sedamdesetih bubnjara zapalila malo poda oko sebe. u Vojvode Stepe. I obliznji Trand(afilovic) radi i dalje�. Sad napravili ta neonska svetla. skoro kod Kralja Petra. Prvih godina jos se neko i pitao kad ce. Novo vreme. A cudna je prica oko Oraca. kelner ode.nekako nemaju isti ukus. da ne bude jedini koji ne pije iz “dve posude”. vec 15-ak godina u Vltavi. jos u vreme drustvene svojine. koji smo iz nekog razloga zvali Lavatinac. a da je Mica Crevar. Cujem da su Dalmatinac i Vardar. sa odlicnom kuhinjom. Bio sam vece pred zatvaranje i rusenje. inace. Priznajem. vrati se. Po dva istovremeno. ako mu je to uopste bilo pravo ime. inace preziveli akter afere Delon-Markovic. na njegovom izlogu je bio zalepljen rukom pisani papir. kaze: “izvin’te gospodine. onako na listovima istrgnutim iz onih svezaka “na velike kocke”. a Odmor je bar do pre par godina. po obecanjima svih mogucih vlasti i urbanista. On je jos onda. A za Dalmatinac. I onda su prolazile godine dok je zgrada nazidana. Klopa je. dosao nam novi mali u kujnu. ispijao piva. Njega mi je bas zao. 2007 . smek?”. Previse ih oprao.22:36) Jedna od najlepsih basti. da bi probo nase girice i lignje”.” Dzojs destilisan. Izvinjavam se.

04:20) “Rekao bih. bez emocija. na primer. Koliba (ili Konoba. Posle talasa picerija osamdestih i kvazi italijanskih restorana. Da bi poslednjih godina krenulo sve vise sa zaista ukusnim mestima. Rekao bih.. sve zajdeno. iako i to polako stize. “internacionalne kuhunje”. da kazem. Ima jedna odlicna u Grobljanskoj. na razlicitim obalama razlicitih reka. Golfa. al’ odlicna klopa) nadje se svasta po Zemunu.. prvenstveno onim u koje se nije islo da bi se jelo.nije tako lose. pa se posle pitaju mladji zasto { 129 } .. Ima. kad razmislim. i ako se ima para i jelo).Inace. pa cak ni da bi se pilo. Nekoliko splavova sa dobrom klopom. al kazem . odlicnih restorana sa odlicnom hranom je sve vise i vise. Graficara. nema dobrog susija. pa tamo blizu. cini mi se i Sehera. Daca.. Meni dosta. Kosute.” U tome je i problem. 2007 . pa ona neka noc. pozaliti. videli i pazarili. sto ce reci bifteka sa prelivima od gorgonzole. Ne mozemo se. I onda Manjez u koji mogu ponovo da idem.. poput Avalice. Kao. da je problem sa kafanama u centru. u kojima je osavremenjena i sofisticirana domaca kuhinja.. . prvenstveno onim u koje se nije islo da bi se jelo. brutalan.. nego da bi se sedelo (a onda naravno i pilo. ponekog trika i konacno salata koje su obrok i nesto vise od “sezonske”... ime joj je neki broj. Nietzsches Aprentice (28 Februar. pa cak ni da bi se pilo. Devetke. Neumitan.. Kapitalizam bato. Imamo pristojan indijski i libanski restoran nesto malo kineskih i ostalih azijskih.. da je problem sa kafanama u centru. valjda zvezdana.. nego da bi se sedelo (a onda naravno i pilo. Inace. i ako se ima para i jelo). ostale su kafane za rucak. ruzan i efikasan. Ono sto valja je opstalo. ‘sedenje’ nije ocenjeno kao profitabilna aktivnost i oni koji su skockali da od nekretnina u centru mogu mnogo vise novca da izmuzu su dosli. samo manje pretenciozno. kad razmislim. Kosmaj (mislim da je novo mesto.. Kalenic se ne menja. Nedostaje mi egzotika.. u Cvijicevoj... na Zvezdari 2-3 takve kafane (mislim da se zovu Pahuljica. tamo je Trudbenik. morsku ribu u bgd nikad nisam ni jeo (niti cu). imali smo jedan talas tzv. jeste nesto)...

ali nije tradic. lignjoslav.-))) Sjaaaaaaajna im je klopa.. ali naziv joj je stvarno za dijasporu (saznao sam za nju kada mi je dosao posle x godina drugar iz AUS. dobra je odmor nije kao sto je nekad bio vltava je ok a sta kazete na radecki u zemunu? Zavicaj Vodzo Modzo (28 Februar. sumadija je ta kafana kod Jasmina Tesanovic (28 Februar. tik pre raskrnice sa nekadasnjom Ognjena Price. ali sada lepse izgleda nego nekada. Bio sam tamo pre jedno dva meseca. valjda je toliko “ljudskosti” ostalo.. { 130 } . od kada znam za sebe isao sam tamo na razne klopice. pa mi rece da se vratio u Zavicaj.-))). nsarski. kao student finansija. ne bih trebao da pricam ili razmisljam na nacin na koji razmisljam o sistemu koji ce me prehraniti. A kada kazem kafana.. To je kafana iz mog zavicaja! :)) Inace.. ali eto. ili je makar nekada postojala. Mr. Ona se nalazi u Nebojsinoj ulici. poznata po telecoj glavi u skembetu! . list. Jedna jedina Vodzo Modzo (28 Februar. malcice prepravljena. mislim .19:39) Sumadija. 2007 .09:37) Postoji kafana “Zavicaj” na Zvezdari. Mada ja. morskarija. :-) Jos je na istom mestu.Sumadija.matori onolko kukaju za komunizmom. vec zubatac. 2007 . 2007 . a ne svinjarija.. evo pise iznad.09:31) sumadija je ta kafana kod specijalnog suda. na jednu ljutu . u Nebojsinoj. klopa pala. a sadasnjom Vajfertovom ulicom..

kad sam sedeo prvi put sa Tamarom i jednim ortakom sa vaterpoloa protrcao pacov.. zatim u kockarnicu.. ispred ulaza u bastu. potvrda je sadasnja. a sada je neki butik na cijim kompletima su nastampane psovke na spanskom i italijanskom. Nebojša Spaić (28 Februar. 2007 . u kom je veceras bila zabavna tuca.nova crna limuzina ili SUV. a pre samo nekih pola veka (prema kazivanju starijih). kako mi kaze ortak iz kraja. sa sve soferom). vec Zmaja od Nocaja (produzetak iste. Komunalac. u kom smo u basti ubedili jednog ortaka koji je dosao na odsustvo i zatekao devojku u 4 mesecu trudnoce iako je nije video 5 meseci. Eh.se tako zove u slengu donjeg Vozdovca. ne pomenusmo legendarni Kovac. a Tamara ga je prezrela (pacova. sadasnji Dalmatinac pre rata bio Lav.20:11) .00:33) bese na dobrom glasu i uvek pun.Lavatinac.. parkiran ispred. koji je renoviran “na dobro”. { 131 } . koji je bas bio nekako u to vreme. s tim sto se deo od PMF-a do benzinske pumpe zove Studentski trg). sa natpisom firme (ulaznica. jer je. Ulica nije Brace Jugovica. Pedja Rafailovic (1 Mart. za sada samo vikendom (!?). da je to moguce zbog Cernobilja. u kom je hrana odlicna. u kom smo pre par godina slavili cetvrt veka od mature. gde. 2007 . identican onima na grobljima.. Da kic nema granica. u Zori je pevala Sofka Nikolic. stoji crni granitni kamen. (renovirana) Madera (meni nikad omiljen restoran). Na temu starih kafana i kockarnica: trenutno se nekadasnji Mars na Drinu rekonstruise u kockarnicu (prijatelji koji stanuju sprat iznad zale se na nesnosnu buku.. Kod mene u kraju nekadasnja Mala Madera bila je prvo pretvorena u neki toboz meksicki fast food. Inace. u kom je.. ortaka onako devojacki samo ‘ladila).

Ljig. 2007 .09:50) Nisam siguran da je uopste naucio francuski.08:50) Boka. samo da jos Prolece pozivi i meni vise ne treba. { 132 } .. Mica Crevar Nebojša Spaić (1 Mart. Brioni.09:59) jeo sam u manjezu posle 2 godine i moram da kazem da je strava.. al bi se sigurno hvalio time da nije mogao. jel’ Mica Crevar taj koji se hvalio kako mu je trebalo 10 godina da progovori francuski (ako nije. onda su dvojica prezivelih). Orašac hrana je do j. Čubura 2. vladimir bgd (28 Februar. bivše “ Arilje” 5. Doboj.. Bio je autolakirer i voleo je daa pokazuje u kafani kako ima dlakave grudi. 2007 . Čuburska lipa� 3. 2007 ..09:43) 1. Stara Hercegovina. bivša “ Zora” 4. i sve to za extra pare. Top five sandu011 (28 Februar.PS: Spajo. Čuburska kasina Postoje (valjda) Sokolac. urnebes je da se smrznes a rolovano belo jos bolje i posle svega dobro pivo. Nedostaju abojic (1 Mart. 2007 .

2007 . ali i cena).-) A iako mozda nije klasicna kafana. Odmah pored bila je Dobra kapljica.nisam seo decenijama. sedeo sam sa Zoranom.. Nisam ja. da dam i svoj doprinos! :-))) I da zakljucim. Btw. pre nego sto opcija komentara ne otpadne. a nece da me posluze. Secam se da nisam uspeo da pojedem papke u saftu . Ovaj post se pretvorio u zabavan katalog kafana i nostalgije. I isto tako jedna matora kafana u Ilije Garasanina. netom potom poginuo nesrecnim slicajem. to je u Ruzveltovoj ulici. pise knjigu o radu u kafanama i gostima! Leti se tamo ide.pa preksionoc si se tukao. { 133 } . kada smo ocenjivali). ako neko pati za starim vremenima i katastrofalnim izgledom prave kafancine (uzasno je). koji je pred penzijom. u Trandi ima jedan sjajan kesa. Sad je to lepa poslasticarnica. majke mi ..13:01) Good thinking! Tamo je dobra klopa (a i jeftino je . Kazu . ko se usudi. Zoran Spasovic. na uglu pre nadvoznjaka. Pamtim je po tome sto jednom 3 meseca nisam bio u Bgd.. :) A ja se sada setih i Trande (Trandafilovic).21:10) . jerbo ima onaj stari cuburski platan i bastica. pa da ne zaboravimo: Brankovinu . a od tada ih nisam probao. al’ odlicno izgleda. Tukao se moj tada najbolji prijatelj. . Eto. Nebojša Spaić (1 Mart.bili mi premasni.sa jos par opazanja. Zatim.cak su dobili i dobre poene za skembice pre par godina. Mora bit najmanje cetvrt veka.Stara Hercegovina! Vodzo Modzo (1 Mart. moze da udje u ??? valjda Boem. mozda je tradicionalni restoran. I pasos sam bio spreman da pokazem. 2007 ..govorio sam i tada i sada. dodjem tamo. na uglu kod pijace. e to je vec vrhunska klopa u pitanju. ali imate Konobu (ili bese Cobanov odmor?) u Alekse Nenadovica (probao sam nekih 5-6 jela tamo.

21:11) “Nego sta. kuvana jaja i nekoliko umazanih stocica.veliki natpis na zidu iznad sanka. kao ni prekori koje dobije malo vece drustvo kada bi da spoji stolove. A i bila su dobra crevca. bife Central. Dalje .) Manjez se pretvorio u Skadarliju. 2007 .muzika u Manjezu??? +extra kicerica . Zidovi isarani grafitima. ali onu danasnju. Pa trebalo bi da se najavite unapred kada Vas ima toliko. A zasto da spojite? Pa ima nas desetak.“Manjez je nasa kafana”??? (Ko je bio zna o cemu pricam .11:05) I ja spadam u one koji su se odusevili sto Manjez ponovo radi (malo je falilo da pocnem da trcim unaokolo i vicem “ponovo radi bioskop”) ali vec prvi dolazak je gotovo ukinuo to odusevljenje. vidim danas. 2007 . Ali tema za blog svakako divna! RR { 134 } . pa da rezervisete.neiskreno ga preporucujem. iako se novi vlasnik (vlasnici. Drugo. Prvo. Poslao Rasa mailom Nebojša Spaić (1 Mart. previse ustogljeni (i neiskusni kelneri) se tu ne uklapaju ama bas nimalo. a publika .A u Cika Ljubinoj. Tamo kod sadasnjeg DHL-a. Aha. a to nije bio makar u prethodnih desetak godina a verujem i pre toga. preskupo je. Gore sank. A i secam se da Natasa nije htela tri dana da me poljubi” Premalo mesta za optimizam RRastko (26 April. rekao bih. takodje u fazi renoviranja. Takovski grm.lokalni svet koji sticajem okolnosti zivi u centru centra. Jeli se skembice i te stvari. ko god) trudi da “zadrzi duh stare kafane” itd. a u podrumu neobicna sala. tako da . (???!!!) I u tom smislu.

.

{ 136 } .

hrane. List je. IV. tursku. V. { 137 } . isto koliko i isto kako neistomišljenik kojugod i kakvugod kafu da neistomišljenik pije (vruću ili hladnu. Za poslednjih nekoliko tekstova sagovornik nije birao restoran. nego marketinško odelenje lista. posledično. espresso. sa mlekom ili bez. makar lično drugačije mislio Tekstovi objavljivani nekoliko meseci u listu Reporter. II.REPORTER NA RUČKU SA NEISTOMIŠLJENICIMA I... nes. pravila igre6 mesto za ručak bira neistomišljenik ručak plaća Reporter (odbija kafane preskupe bez pravog razloga) autor jede i pije isto što. autor je pije bez šećera autor se nužno ne slaže sa čim god ima ikakvog smisla ne slagati se. kao pokušaj da se kroz izbor restorana.). filter. III. ubrzo propao. pića i načina konzumiranja opiše sagovornik.

dodati kvasac i lagano dodavati mleko i mešati. dok se ne stvori srednje žitka masa. biberom i alevom paprikom. na masti izdinstati po 2 veće glavice crvenog i crnog luka. Dok stoji da se digne. pa kašikom uzimati testo i ukuvavati dok ne bude gotovo. pa dodati 2 litre vode i pola kile suvih rebara. pa samleti u blenderu što sitnije. začiniti solju. vezu zeleni. Pomešati sa pola kile brašna. 4 češnja belog luka. pa i to propržiti. . dodati malo seckane slanine i kobasice. 2 ja­ jeta. Kuvati dok rebra ne omeku.Åorba Sa knedlama od paSulJa Pola kile pasulja držati 24 sata u dve vode.

Kafana Loža u stvari je sasvim OK mesto na kome se da ručati. sa zakačenim bižuterijskim brošem i sa polu­ cilindrom. Sunčica. Još uvek je tu vratar­garderober. kada uđu – pre svega. imajući u vidu prljavštinu imanentnu tom zanatu. sada je on groteskno uniformisan u nekakvu košulju sa napadnim volančićima. kada se napiše – zvuči gore nego što jeste. poslovni ljudi. upravo zato što politiku promišlja iz pers­ pektive filozofa. hrastovih stočića. I nikad mi nije bilo jasno zašto se on uopšte bavi politikom. Vlasnica. Krsmanac i još ponešto. a htelo bi. ceo restoran je takav nekako. rasklimanih.loŽa . No.dragolJub miñunoviñ Oni koji se sećaju KPZ­a. pristojno. udobnih. U stvari. Razočaraće se. dakle. Odgovor me je iznenadio – Mićunović svoje bavljenje politikom objašnjava time što čovek nije tvorac sopstvene { 139 } . oni će se. pohabanih beržera. jednog od najstarijih liftova u Beogradu. političari. nužno obradovati kada čuju da je mesto renovirano i da pokušava da obnovi staru slavu. kaže. Mićunović je političar sa kojim je moguće imati najdu­ blje neslaganje. tapacira­ nog nekakvim meblom. s tim što je vratar samo preterano takav. za prihvatlji­ vu cenu. Samo nije nešto posebno. mada. njegove dekadentne oronu­ losti. Ovih dana objavio je knjigu Moja politika koja to potvrđuje. dolaze joj i javne ličnosti. Mada. da će na ručak ili večeru doći porodica koja ne želi da ide u obične kafančine. međutim. mirno. nada se da će privući onaj stari. ali ni u eksluzivne restorane. gde su tuče bile tako česte. oni koji su tamo ostajali do pred jutro kada su do tako kasno radile još samo neinteresantna Šansa. zatim ona socrealistička rupetina Beli grad. građanski Beograd. jer će još jednom osetiti ono što znaju ­ da prošlost ne može da se vrati.

Haber­ masom. „Tito je to malo pojednostavio. kada vas uhapse iz političkih razloga. da postoji jasan sistem vrednosti i da praktični rezultat nije njegovo merilo. „to nije obožavanje. ta ideologija. samo zarad sopst­ venog političkog cilja. reklo bi se. jeste jedna teleološka filo­ zofija. u duhu vremena. Priznao je i koja su mu bila najveća ogrešenja o princi­ pe za koje se zalaže – kada je paktirao sa drugim strankama. oni kri­ tikuju i mene i mi smo tako postali njegovi lični politički protivnici. Blohom. filozofija sa kompletnim korpusom Makijavelijeve misli. praksu. mada nije podržavao njihovu politiku. kada vas otpuste iz političkih razloga. inspirisani Markuzeom. dakle. Nije me ubedio – pre na intu­ itivnom. Ospo­ ravao je objašnjenjem da je u tom pogledu na svet kritičko ono što je dominantno. nelagodno oseća što je onomad išao sa ostalim opozicionim liderima da predlaže Tomislavu Karađorđeviću da se kandiduje za { 140 } . obavezni ste ljudima koje ste poveli sa sobom. Shvatio je ono ‘kritika svega postojećeg’ kao. bila njegov izbor. Raspad komunizma nametnuo je princip – ajd sad. ali isto tako i sa tim stavom unutar sebe. Još uvek se. nego argumentacijskom nivou – kao amater nisam mogao da se dostojno argumentovano suprotstavim stavo­ vima o filozofiji njenom teoretičaru i praktičaru prve garniture.biografije. Posle opet nije bilo druge. kritički posmatrate stvarnost. svakako mnogo složenijim od onog „cilj opravdava sredstva“. kaže. obavezni ste biračima. prihvati se politike kad o njoj godinama toliko pričaš. nego kritika prakse“. koja ga je odvukla u politiku. a posle toga to postaje posao. Kaže. kojoj profesor kaže da i dalje pripada. i kada vas takav misaoni stav postavi u politiku – onda njome morate da počnete da se i bavite. I ne samo to – filozofija Praxisa. obavezni ste stranci. kada se bavite filozofijom i.“ Nisam se složio – ipak je ta vrsta filozofije.

Priznao je da je politika strast. { 141 } . kao da možda i hoće. Da pogoduje narcizmu. I. rekao je šefu sale. Ljubazan. doći ću ovde i bez ovih iz Reportera“.predsednika. najdublji. ali nije to baš najčvršće obećanje koje je dao. Inače. ona se ipak ne nalazi valjana južno od Save i Dunava). priznao je i onaj konačni. vaspitan. sasvim prihvatljiva sarmica od blitve. najautentičnije i najtačnije što sam ikada čuo od ijednog političara. ali da je to „jedna velika strast koja ispunjava“. koga se mnogi sećaju kao vlasnika bivše Školjke (sada se to zove Langust). želji za pobedom. Vrhunski potaž od brokola. Pili smo vodu. kakav jeste – prih­ vatio je sve sugestije kelnera. toliku iskrenost – i to ne privatno. neku negaziranu. uostalom kao i jelovnik. Da je ona stalno nadmetanje. jeli smo sjajan crni hleb sa maslinama. Zvučalo mi je nekako praktično­ljubazno. nego za javnost – nisam očekivao. jagnjeće pečenje i pita od bundeve (ne i bundevara. Moram da priznam da sam za ovim ručkom od Mićunovića čuo nešto najiskrenije. Da je privlačna. prihvatam sve ne­ dostatne argumente. dobronameran. domaćoj kuhinji baziraju ponudu. Uz sve to. Priznajem. što mi se čini prilično obično. Da mnogo toga u njoj može da zaboli. Kada je nabrajao razloge zbog kojih je postao političar. „Za ručak čista desetka. ali i dalje misli da je u pravu i što je podržao Koštunicu protiv Labusa za predsednika i što se u dva navrata i sam kandidovao. u znak poštovanja tog gesta. koju je tražio bez šećera. jer puni nagonom za sukobom i borbom. to je bio dnevni izbor – kažu da na takvoj. istina sa biftecima u pečurkama i mocarelom s rukolom.

sede dlake u jelu. sa domaćom šunkom. Kad ono. gde uvek ide poslanička grupa kojoj pripadam. Mićunović je. podržavajući Feđu koji je pokušavao da im objasni da oni ne mogu njega i njegovo društvo da izbacuju iz spavaće sobe njegove babe.. novinarem BBC-ja. DM: A u Buenos Ajresu. jaretina ispod sača. sedeo sa unukom predratnog ministra Ninčića. bez onih vlakana. Istina odlični. sa medom i začinima. divno. neće da kažu šta je. I negde na pola večere. a čisto. i zbog njega i zbog nacionalizacije kao takve.Soba Feđine babe Seli smo u prostoriju u kojoj sam pre deset. insinuirajući ne uvek „transparentnu“ profitabilnost tog poziva. koja je te godine pobedila kao najbolja u Francuskoj. gde nam je sto. služe za predjelo tako savršene špargle. škembići u saftu. isto kaže – pogodite šta je. konstatovao da su ministri u Srbiji uvek lepo živeli. NS: U Normandiji ima jedna kafana.. da drugo ni ne jedem. još dok je tu bio KPZ. Tražio sam dugačke. NS: Nisam. a svi smo bili uvređeni kada su nas kelneri pijane izbacivali u ranu zoru.. bio je krevet moje babe.. osvrćući se po nekadašnjem prekrasnom stanu. pa mi celo veče ide slika kako se češlja dok leži. restoran jedan od nekoliko u svetu koji nisu u njihovom sistemu kategorizacije.“ Bilo mi je pomalo neprijatno. pa on bude. { 142 } . ali jeste neka afrička ptica. ali ima ih takvih bar u 30 restorana u Beogradu. kaže Feđa: „E baš ovde. I na kraju večere. isto tamo čisto. A negde u kopnu iznad Kana. petnaest godina. Ali sam jeo kuvanu dimljenu jagnjetinu. Feđom. gazda donese specijalitet kojim je pobedio. JagnJetina na vetru DM: Da li si na Durmitoru jeo jagnjeći but sušen na vetru? Samo ga okače. DM: U jednom selu kod Strazbura.. smatrajući da je pravda na našoj strani.. Čak sam i napisao tekst za. mirišu one travke. u jednom mlinu...

ali još manje za. Da ukusna i korektna hrana (u kojoj potaž i hleb od maslina zaslužuju veću ocenu više) opravdano nije dobila više od solidne trojke. Voda. kao izbor. svedoči činjenica da smo onoliko meračili o drugim jelima. jedina ocena iz politike veća od nule prvi i poslednji put data je ovde. šarmantne i duhovite kao što je Mićun nisu apsolutno pozitivni samo zbog bavljenja politikom. S druge strane. ako nekoliko decenija opstane bez novih dekoraterskih zahvata i ako okačene slike malo potamne od dima. { 143 } . Opšti stavovi osobe obrazovane.Merač nesaglasja +4 +3 0 +3 +1 +3 kafana jelo piće opšti stavovi politika ukupno Opisna ocena: Najbolji mogući prostor na najboljem mogućem mestu u gradu nije dobio vrhunsku ocenu zbog prisutne doze istina skupog i ukusnog. upravo zbog te aktivne svesti o svim njenim dubiozama – svi drugi mogu se nadati najviše nuli. ali ipak konfekcijskog enterijera i bezličnih servisa i escajga. Ili ih zamene. naravno neocenjiva – čovek ne može imati ništa protiv nje. inteligenentne. Nouveau riche koji može da podigne klasu.

.

sremački bircuz “Prika” ­ u kom “Romi što sviraju cigansku muziku” dozvoljavaju sebi da zaborave kodeks ponašanja i pokažu. a nenametljivog kvaliteta. u kasno popodne. pa mi je postala neinteresantna. što ne znam gde je restoran u koji me vodi.voJa Žanetiñ Laknulo mi je kada sam shvatio da nije bilo potrebe da me nekoliko dana brine činjenica što nemam pojma gde se to u Zemunu nalazi restoran ABC. domaćinskoj at­ mosferi. dak­ le. strahovao da će me nešto isfolirati (mada to od njega ne bih očekivao). Kasnije se utisak potvrdio – vrhunska. na semaforu pred kafanom mi je sinulo – pa tu sam u prošlom milenijumu išao u “Bevandu”. kao što je bio u odmerenom okruženju. dok se nije preselila kod mene u kraj. poput onih u Strahinjića bana. da znaju starog gosta. Muzika jeste bila preglasna. ali se etno fazon lepo uklapao u atmosferu rustičnog nameštaja. na par metara od nje najdomaćinskija rupa koju znam. nije umanjila pozitivno predubeđenje. tu je. nepretencioznog oblika. kad ne treba. odgovarajućeg. pa kojekude Ze­ munom. ali vrhun­ ska kuhinja. u nepretencioznoj. ne primetivši ispust dok smo se penjali u potkrovlje. izgledaju kao stak­ { 145 } .abeCeda HedoniZma . Dok sam prethodno. stvoreno i samim dolaskom na odredište posle mučne vožnje kroz grad. Možda je najbolji podatak koji opisuje to okruženje činjenica da vinske čaše. ni utisak hrane ne bi bio toliko dobar. nezadovoljan. prijatnoj. Bio sam radostan zbog prepoznavanja mesta. proklinjao činjenicu da gladan. Da smo sve to jeli u nekom fake mestu. opremljenog escajgom izvrsnog. a činjenica da sam ozbiljno udario teme. iako mi ga je Voja već par puta pominjao. putujem na ručak dobrih tri četvrt sata kroz smrdljivu maglu u Miloša Velikog i preko omražene Gazele.

u godinama u kojima je (a ja o istim godinama kada sam optimistički nastrojen mislim kao o najboljim. u pristojnom. mada je to jedna od najvećih društvenih laži). mislećem svetu. Sa Vojom sam neistomišljenik već skoro četvrt veka. kad god smo bilo šta zajedno radili – dosta smo se lepo slagali. gde je ključna reč – ivica. nađem polaz ­ neću se slagati sa njegovim filmom. Sticajem okolnosti. najgore govori o filmu. ali se brzo sabrao i odustao od te neodbranjive pozicije. Pa sama činjenica da neko nije gledao film. Kaže. umoran od kompromisa koje biznis podrazumeva. hteo je da se odmori u poslu u kome nije bio. Jedini pravi. do­ voljno da zapošljava 30 ljudi? Šta će mu kada iza sebe ima fantazmagoričnu monografiju “Bića o kojima malo znamo”. svestan negativan stav o bilo čemu. pomalo svetlucajuće i nužno zvonke. kaže. brzo se povukao i ob­ jasnio svoje razloge. nužno je – ne konzumirati. u prvom trenutku upecao se na udicu i pokušao da mi ospori pravo da kritikujem film koji nisam gledao. baš mi je takav sagovornik zapao za tekst. Voja kao znalac baš te kulture. nepristojno je toliko se slagati – pa bismo se uvek ponašali kao neistomišljenici. gomilu Indeksovih pozorišta – na radiju i van njega – na sve to čitavu jedno karijeru kolumniste kod Ćuruvije i verovatno još koješta što sam zaboravio? Naravno. Šta ću. već to bi bio dovoljan raz­ log da ne smem ni reč da kažem protiv – što sam ga onda uopšte gledao. ko­ liko se znamo. nastavak tradicije “Budimira Trajkovića” a nipošto “Ludih godina” ­ radni slogan za kampanju bio mu je “Slatka priča na ivici kiča”. Da sam ga gledao. mada – kad god smo o bilo čemu razgovarali. a imaju 30 odsto kristala u sebi – taman da budu do­ voljno bistre. { 146 } . Ali.lene. Tako se nekako osećam. kud ću. Šta će Voji scenario za film dok njegova firma sasvim lepo radi. Ergo. Film je. u konzumentskoj kulturi. i to pre svega zato što ga nisam gledao.

4 korena peršuna. “Često je vadio iz zadnjeg džepa čitko ispisan recept. o životu Pavla Vuisića. 1 fildžan vinskog sirćeta. 80-100 gr. 10­12 jabučastih babura bez semena. 1 korica cimeta.tagara3 Potreban je jedan goveđi rep.. A trebalo je i 10-12 jabučastih babura bez semena. 10 zrna karanfilića. 6 korena paškanata. bivšeg kafedžije i šofera filmske ekipe. uzduž rasečenog. zalijte vodom malo više od polovine i pecite u rerni na srednjoj vatri. kravljeg loja. U knjizi Posle fajronta. Složite sve u đuveč. 15­20 zrna bibera i 5­6 korenova izvađenih iz glavice kupusa. 200 gr. crnog luka veličine smokve. 300 g paradajza. jedan kilogram krompira u obliku kifle. 2 velike glavice be­ log luka sa ljuskom. pola kilograma ovčje plećke ili prsa. Nije znala šta da radi s paprikom ili korenima od kupusa bez listova. čitao ga naglas i odmah pitao: „Kada ćemo tagaru?“ Mirjani se dizala kosa na gla­ vi. koje je inače pravio po receptu Sara­ jlije Muzaferije. tvrdi se da mu je upravo to bilo omiljeno jelo. nerasečenog.“ { 147 } . rezanog na četvoro.

preliven sosom od semenki bundeve sa meni ne­ poznatim začinom polikakusom. u stvari. Sovinjonom (privatni podrum Kovačević iz Iriga – dobar. toliko je dobro da se moglo – još. pa biftek preliven sosom od guščije džigerice garniran pekmezom od šumskog voća i ćuretina s mlinicima. Za aperitiv smo uzeli u beogradskim kafanama sve popularniju dunjevaču. Ono što hoću da kažem. bilo bi pre­ mirisno da nije nematerijalno lebdelo i iritiralo nepce zajedno s pinjolama iz pomenutog ljutkastog sosa.I tako. pa teleći kotlet (medijum ­ krvav u sredini) u ljutkastom paradajz sosu s pinjolama. ostao uskraćen za mnogo važnije informacije. ali to je već naš problem. Ru­ binov tehnolog. ali za nijansu preagresivnog ukusa) i nas­ tavili crnim ­ kupažom četiri petine prokupca i po deseti­ nom vranca i kabernea. Ali. odlučnog (meni nepoznatog) bugarskog crnog. Ćira nam se pridružio i uz poslednja dva jela na slow food lancu častio bocu čvrstog. Biftek u kori za piticu. da se nastavi tekst o tome. uz neverovatnu anegdotu da je u neki katalog domaćih kafana baš ovaj restoran ušao u sekciju { 148 } . nego je i mnogo. Čitalac bi. Savršenu harmoniju davalo je svemu – piće. u kakvoj savršenoj simfoniji. još se pomalo nismo slagali. ne samo što je lepo. mogao bi da uradi samo vrhunski kompozitor. koje je os­ novnoj liniji hrane obezbeđivalo melodijsku i ritmičku pod­ logu. koju je specijalno za njega dizajnirao njegov prijatelj. samo za sebe. a konobar joj znalački ne predviđa više od još godinu­dve života – koji se savršeno harmonizovano slažu jedan na drugi. A one se odnose na hranu i prateće simfonijske linije pića. Počeli smo belim. pa piletina sa italijanskom pršutom i tikvicama u đenovljanskom sosu (onaj sa bosiljkom i pinjolama). Bez greške – dok gazda Ćira ne počne da služi rakiju od maline. Sve to. Naručujemo “gangove” ­ novogastronom­ ski jezik ne poznaje etimologiju te reči. Kasnije smo. I to vino.

pa je ambrozijsku seriju jela u fiskalnom računu nazvao “meni 4”. prelivenu domaćom slatkom pavlakom – mislim da znam tezgu na zemunskoj pijaci gde su je kupili. ne poznaje koncept uživanja. Prethodno smo pojeli suvu pitu (kao što zna svaki ljubitelj pomenutog deserta. da bi bila stvarno dobra. i duplo viša cena bila bi opravdana. naslutiti zbog računa – jer na njemu jela nisu definisa­ na. uz grižu savesti. ali odlična je – pa i ja je tamo kupujem kada. prihvatili da nas počasti i Henesijem. prevarim Kalenić. Poreski zakon. morala je biti izrazito sočna) sa lešnikom.“sendvič i salata bar”. pak. Pitanje skupoće irelevantno je – za potpunost ugođaja. jednostavno. { 149 } . “Gorak ukus” mogao se.

od kako sam prestao da lažem. Ne slažem se da je to moguće.bez Slika Sa cigaretom VŽ NS: VŽ: NS: (fotoreporteru Banetu): Nemoj da me slikaš sa cigaretom. VŽ: Mogu. pa baš možeš da biraš klijente. Ja čak ni za klijente ne uzimam cigarete. E. koliko mogu. svi me nerviraju. Što reče jedan naš poznanik na pitanje ima li ženskih “sa strane” . a foliraš da ne. Ako se ja slikam sa cigaretom. sad se baš ne slažemo. baš da odbijam klijente. al’. evo trudim se – nemam ni jednog političara. nego samo neću da makar i neka četiri klinca počnu da puše jer vide moju fotku sa cigaretom. naravno. VŽ: Ne radi se o mojoj važnosti. već se na tu temu ne slažemo. Zašto? Evo. i bilo ko – taj vaš Reporter ipak je nekakvo javno glasilo – sutra će po TV studijima da zadime samo tako. nego o javnom ponašanju. { 150 } . sve manje i manje. Pušiš. Ne mogu. NS: E. Ma ne foliram. Odakle ti ideja da si toliko važan da bi nekom bio ugled.

duhovitost i autentičnost. Najviša ocena za jelo i piće principjel­ no me je brinula. jednom od retkih osoba kojima priznajem vrhunsku inteligen­ ciju. { 151 } . dakle maksimalno. preziremo tu ljudsku delatnost. nužno su maksimalno saglasni. žalim što već sada znam da dugo neku kafanu neću oceniti ovako povoljno. što je dajem već u drugom tekstu u planiranoj seriji. Najniža ocena o politici ne znači da se ne slažemo. Opšti stavovi u poređenju sa Vojinim.Merač nesaglasja +4 +5 +5 +5 -5 +4 kafana jelo piće opšti stavovi politika ukupno Opisna ocena: Kafana bi dobila peticu i za opšti utisak da se nisamo smarali gladni po saobraćajnoj gužvi. Pa. ali onda sam shvatio da mi višedecenijsko iskustvo po kafanama i restoranima daje pravo za konačnu ocenu. Naprotiv. Ona znači da bih rekao da podjednako.

objavljenog u izdanju beogradskog Rada 1996. opet. doda malo muskata. odnosno dok im se ivice ne naberu. ostrige neka polagano vriju u sopstvenom soku dok ne budu mekane. pa se tučkom u posudi fino isitne i dodaju u sos. od kojeg se uzme polovina. namočenog u supi ili mleku.ZapiSi viteZa kloda od aragona4 Predjelo: Kroketi od ostriga Skuva se sos od pavlake od četvrt litre mleka. Mekano dinstani luk stavi se u sos i protera kroz sito. ogule i meko dinstaju na puteru. Rastopi se pedeset grama putera. biberom i muskatom. razmuti i preprži. Dotle. Zatim se oblikuju mali „čepovi“. pa sve to ponovo hladi jedan sat. očisti od kožica. Oblikuju se kašičicom mali kašičnjaci u obliku badema i stave u vruću supu. Čvrsti sneg od dva belanca se pažljivo umeša. { 152 } . utuku jedan po jedan dva žumanca i dve razmrvljene kriške belog hleba. soli. kao začin. Onda se. Po romanu – sotiji renesansnog autora Slobodana Perovića Klotilda putuje na istok. masa stavi na tanjir i ostavi da se hladi. a onda se kroketi u vrućem ulju tako isprže da postanu rskavo smeđi. Doda se pečeni mozak i začini sa nešto ribane limunove korice. Šampinjoni se. Supa: Supa sa bademima od mozga Opere se jedan mozak. uvaljaju u brašno i mrvice. stavi u posudu za koh i peče oko dvadeset minuta.

jednog režnja belog luka. Desert: Krem od krvi Najvažnije je kod mesara nabaviti sveže svinjske krvi i to celu litru. Onda se hrbat izvadi. Pomeša se sto grama brašna i pola kile šećera i doda uz mešanje. dva kisela krastavca. ali i žitak. doda se dobar gutljaj sambuka ili nekog drugog likera. Onda se skine poklopac sa posude. Krem nikako ne sme da provri. jednog do dva vrganja. hrbat. Kad se krem makne sa vatre. Uz njega se služe kne­ dle. bibera u zrnu – sve po nahođenju. U velikom loncu oprezno se rastopi pede­ set grama putera i trista grama čokolade. jedne veze peršuna. prelije se vinom i nešto rasola. pola limuna sa kori­ com. sirćeta. rezanci. Ulije se svinjska krv i polako zagreva masa dok joj sas­ tav ne postane gust. okruglice. žele od ribizle. stavi u posudu za pečenje. soli. voda dolije i sve se to na jakoj vatri dinsta jedan sat. lorberovog lista. dodaju se mirođije i limun. jedne kašike senfa i pola kila narezanog luka napravi krepki raso. sos od šipka i dunje u konjaku.Glavno jelo: Pečena veprovina Prvo se od litra vode. uz često dolivanje. Potom se u taj raso stavi veprov hrbat da stoji u njemu dva do četiri dana. posoli. { 153 } . peče u sopstvenom soku sve dok ne postane mekan.

.

ali sa uočljivim stepenom kvalite­ ta i likovnosti. Leti. najmanje godinu dana. otišli smo u donju salu. ambijent ne samo estetski uspešan. dakle najmanje stotinjak puta ukupno („svojom kafanom“ može se smatrati ili ona u koju neko ide najmanje 4 puta mesečno. Mada je u samom centru. kao jedan od predloženih restorana. vis-á-vis one pekare u kojoj je lepinja sa gulašem i ljutim sirom ista kao što je bila pre 30 i kusur godina. ali sporadično svraćanje u Guli.guli . Jeste ne­ nametljivo. Nisam baš redovan gost – pod re­ dovnim gostom podrazumevam kafanu u koju se ide naj­ manje 10 puta godišnje više od 10 godina. koja je takođe dizajnirana. svakih nekoliko meseci. može i poslovno. sa izborom dobre. Ima dve sale. Guli je ponekad i moj izbor. pomalo strog poredak mesta – i sve zajedno. ipak jeste nekakva učestalost. i ima stila – čvrste. jer su na spratu iznad Gulija prostorije Čede Jovanovića. { 155 } . a lagane hrane. činjenica da je sva nekako od cigle i drveta čini je intimnom i ne smetaju previše džipovi i telohranitelji koji se tuda mu­ vaju. Guli je idealan za dnevni predah uz lagani ručak. Jednostavnije stolice i drugi dodatni elementi rustičnosti čine atmosferu opuštenijom. bio bi Boja­ nin izbor ionako – to je njeno omiljeno mesto. ne preterano masivne stolice presvučene braon kožom. mada se enterijer bespotrebno osavremenio. obični drveni stolovi. ali tako da to baš i nije u prvom planu. Na početku Skadarlije. od kojih je veća očigledno „dizajnirana“ tako da se vidi da je to urađeno. nego i prijatan.boJana lekiñ Guli. spuštene svetiljke koje podsećaju na lustere u bilijar salama. kvalitetni. Iskreno. baš pored česme. manje obavezujućom. Ipak. ili ukupno više od 200 puta u životu). Tako je i uređen. bašta je takođe izuzetno prijatna.

Jelovnik se predstavlja kao italijanski. No. Em je dama. Guli jeste kafana sa dobrom klopom. sa stilom. em TV lice. Tim više dozvoljavam sebi i neke ne baš hvalospevne opaske. glavna i odgovorna urednica iste te televizije – njoj hrana nije najvažniji element u restoranu. duplu. koji je takođe veoma blizak redakciji. pa preko DOS­a i Centra za modernu politiku do sadašnje stranke. ovo sam morao da napišem. jeste neko ko se kod Gulija oseća dobro. Naravno da se apso­ { 156 } . kladim se. ali ja tako marokansku kuhinju ne zamišljam – ne poznajem je. Sećam se da smo na pitanje konobara „Koju votku?“ odgovorili sa: „Naravno. em jedna od najpoznatijih novinarki. „jeste ono što Guli čini najboljim restoranom u gradu“. taman toliko da joj nije potreb­ no da bude bolja. pa šta. poneka interesantna salata i po koje jelo koje liči na ono što se kod nas pod italijanskim jelom podrazumeva. da bi se sve činjenice znale i da ne bude da me je neko „uhvatio“ kako hvalim čoveka koga znam – znam. portparol CESID­a.“ Rekoh. slaveći pad Miloševića pili naš sadašnji glavni i odgovorni urednik. Hrana je dobra. Kafana je svejedno dobra. osim po začinima kojima su posuti. Tu smo. em kao direk­ torka BK TV poslovna žena najvišeg ranga. Bojana Lekić. u smis­ lu da dominiraju pice i paste.još od Saveza za promene. negde u gluvo doba noći 5. i ja. zatim Marko Blagojević. moram još da kažem i da sam relativno dobar sa vlasnikom. Iskreno. Džonijem. oktobra. ta hranu nije ujedno i vrhunska. ambijent i klopa“. Bude i poneka stvar koju Džoni zove marokanskom. Cela kafana je takva nekako – kvalitetna. Makar ih drže u nekoj marinadi. kaže Bojana. Reda radi. a nepretenciozna. ali mora biti da se njihovi ražnjići od naših razlikuju još po nečemu. „Enterijer. i da Guli ima simbolički veliki značaj upravo za Reporter. bez sumnje. mislim da na tako nešto ni ne pretenduje.

ajde na stranu njegov kulturološki milje – ali u najdirektnijoj su­ protnosti sa najosnovijim principima profesije jeste činjenica da je on ujedno i predsednik jedne velike političke stranke. Bojana kaže da ni tu nismo neistomišljenici. da se slažemo i da nismo nikakvi neistomišljenici. pak. { 157 } . a i prodaće vlasništvo nad televizijom. šta sam moga da radim? Ugovor me obavezuje na pet godina. Ključno neslaganje. a Bojana je dovoljno vrsna u svom poslu da eventualne probleme koje ima sa te strane uspešno kompenzuje novinarskim umećem.“ Tu smo se malo objašnjavali. „Ali. mora se priznati da je sigurno svesna onoga što radi i da tačno zna zašto to radi. i to je vrhunska vrlina. kako je sklon da sluša sugestije i ideje. čini ga kafanom sa najvišom ocenom za ukupni dojam. Bogoljub (izgleda da ga svi koji rade neposredno sa njim zovu imenom) se ne meša. ali je ostala pri svojim ar­ gumentima – kao prvo.lutno ne slažem. No. ali ipak nije kulinar vrhunskog nivoa. sa Bo­ janom jeste. naravno – njeno radno mesto. Ajde. Bojana. kako kreativno dopunjava ponudu svaki put kada se vrati sa nekog puta napolje. tu insistira na gas­ tronomskim užicima – pa priča kako Džoni voli da im­ provizuje. na stranu kako je vlasnik televizije koju vodi došao do para. Jeste Džoni sasvim OK.. uz krajnje prihvatljiv cenovnik. Nekako mi se čini da nisu i da mnogi profesionalni stomak ipak ne bi mogao sa tim da se pomiri. A i da me ne obavezuje. a zatim i da su prethodni argumenti do­ voljni. ta granica kod svakog je različita. ja sam pokušavao da joj oponiram. pored tog oko pića i hrane. kako se sa njim dâ dogovoriti o nekom jelu.. U našem beslovesnom društvu. ali kombinacija tri pomenuta elementa. I.

NS: BL: NS BL: NS: BL: { 158 } .. tim povodom. da nas ne bi previše mučila – naručuje koka kolu i ja sam sproveo profesionalni zavet rubrike.boJanina kombinaciJa Za espreso u Guliju skidam kapu. Ali Bogoljub zaista shvata da mu ni kao političaru ne valja da bude vlasnik televizije. da ne bude da krije. stepena prženosti zrna i podešavanja finoće mlina. pre svega neka novozelandska i čileanska. (sa nevericom): Shvata? Da. Jasno mu je da kao političar ima slabu tačku u koju mogu drugi da ga gađaju. u kampanji za lokalne izbore smo premašili. Znači. a da ne valjaju oni oko njih? Ma ne. a drugo da li i utiče. Eh. Po rezultatu bi se reklo da je uspeo – espreso je zbilja vrhunski. i to sa hladnim mlekom. Bojana mi kaže da joj je Džoni pričao da je godinama tražio pravi odnos mešavine kafe. pa ugrozi program. Neistomišljenica me ipak. bogolJub na SvoJoJ tv NS: BL: Kako može da ti bude sve profesionalno u redu kada ste u predsedničkoj kampanji forsirali Bogoljuba? Nije tačno. Ponekad preteruje. odvlači na samu ivicu kršenja profesionalne etike – otkriva da ga pije pre ručka. i jasno mu je da kao vlasnik televizije ima problem ako njegova politika bude previše prisutna. Srećom. ni kao vlasniku televizije da bude političar. Međutim. em je i tebi i meni jasno da kada on pusti napad na samog sebe. Pravila rubrike sprečila su me da ih probam – biće prilike. Jednostavno se nisam mogla od njih odbraniti. Jedno je da pokušava da utiče na program. em utiče direktno na program. pa traži da se pusti u celini neki napad na njega. to može samo da mu koristi. Šta hoćeš da kažeš? Da su Tito i Sloba OK.. Hvali nekoliko vina koja su u Guliju na vinskoj karti. demokratičnog. i seče ga – čajem od nane! Bio sam spreman da prekršim pravilo i pijem šta ja hoću. jer ga ljudi kapiraju kao otvorenog. Sva istraživanja minutaže govore da smo bili izuzetno fer.

kao uopšte sve pice. a i nadam se da će ovo pročitati kao opomenu. više kao da se jede umesto hleba) sa sušenim paradaj­ zom i pečurkama. kao ni toliko puta pre toga. i nije ništa – osim kada se jedu u Njujorku. moja ocena bi bila još niža. sa 5­6 santima debelim sirom ­ više mi dođu kao. pristojnu salatu od spanaća. na primer.Merač nesaglasja +5 +4 -5 0 -2 +1 kafana jelo piće ošti stavovi politika ukupno Opisna ocena: Piće je dobilo nedovoljnu ocenu i tako drastično uticalo na ukupan skor ne Bojani­ nom krivicom – sâm sam kriv što ne mislim i već treći put za redom idem na ručak sa ljudima koji ako i piju. pa ne mogu ni da cenim. od onih što bacaju testo uvis tako da se vrti. Kafana je. socijalista i Velje. jer je između ostalog bio pica majstor. nisam načisto. koja meni. ukupno uzev stvarno super. Sledeći put paziću koga zovem. Ako je njegov glasač iz uverenja. međutim. rukole i drugih zeleniša sa sirom i pinjolama i kaprićozu. { 159 } . a politički sam preventivno dao dobar minus – ako makar iz lojalnosti glasa za Bogoljuba. čips. Sa Bojaniniom opštim stavovima ni ovaj put. Glede jela ­ podelili smo porciju izvrsnih njoka (u Vojvodini to zovu šufnudle i uopšte ne misle da je nešto posebno. tu negde sa ocenama glasača radikala. Bane fotoreporter nije se složio – iz profesionalnih razloga. da zna gost da ću ga „masakrirarti u novinama“ ako bude pio vodu ili te lakopiše. piju kad ne rade – a posle ručka nastavljaju posao.

.

a ne u jednu drugu kafanu. poz­ natu. odnosno BBS grupe (preteča weba) na Sezamu „ka­ fane“. i to na mesto jednog od direktora Pinka za Bosnu. sve do 5. niti ću ja napisati da „sumnjam“. u kojoj su bili uglavnom novinari­izdajnici (nekoliko stranih dopisnika. odličnu. Bila je to grupa poznanika. mada je suština bila da jedemo i pijemo ­ i mnogo. on se setio da bi bio pravi potez da odemo upravo tamo. polovi­ nom devedesetih. ma koliko stvarnost bila komplikovanija. između ostalih. ili da je „očigledno“. Priznajem. Kovačić se povukao u – privatne konsultante. u kome smo bili i nas dvojica. Vestendorpu i Petriču. tada potpredsednik vlade. Potom je u ime SAD bio savetnik za medije u OEBS­u i posle diplomatsko­političko­medijskog sukoba koji se vodio tokom akcije Sablja i posle nje. poslednjih desetak godina na našem prostoru. izveštavanja za Rojters i druge sa mnogih ratišta i kriza u svetu.motel Šariñ . i dobro. Jovan Kovačić bio je četiri godine politički savetnik viso­ kim predstavnicima za Bosnu. kada je uz skandal otišao nje­ gov nominalni pretpostavljeni Đovani Porta. posle dugogodišnje karijere jednog od najuspešnijih ovdašnjih novinara u međunarodnim razmerama. Bilo kako bilo.Jovan kovaÅiñ Sa njim je imalo smisla ići u Motel Šarić – simbolika mesta na kome je uhapšen kao špijun general Perišić. sastav ljudi i ime pri­ { 161 } . kao i nekoliko vrlo visokih savetnika političkih lidera – uključiv poznate predstavnike SPO­a i JUL­a). pouzdanu. U šali smo to zvali – koordinacijom. kada je prvi put od kako se u Bosni bavio svojim poslom. radi balansa“ pa je zato konsultant. u gradu. plus kolege iz Vremena i B92. preko preteče današnjih chat room­ova. na takoz­ vanim koordinacijama. To je bilo jedno kafansko društvo. Poruka je jasna. ok­ tobra. može da kaže ono što niti će sam Jovan Kovačić reći. kafanu u kojoj smo se nekoliko puta već nalazili. mogao da uđe u Srbiju. skupljenih slučajno. i Lukoila. Za sebe kaže da se „zna čiji interes predstavlja“ mada „misli da je i rusko prisustvo ovde važno. Ali.

A potom – pečenje. Ipak. pa da stalno donosi. kajmak – sve sa dovoljno holes­ terola da ubije celu jednu američku porodicu više klase. pa je prostor izdeljen na intimnije delove. krivica je delom i moja – bila je to klasična klopačina. jaka i slana. u malim čašama. a već vidim i da mi se smeši besana noć. i digli sebi cenu do nebesa. Pre svega mnogo. svejedno) – hteo da ruča sa nama. Ponedeljak oko dva. Autentičnost se nazirala po postav­ ljenom Dynacord ozvučenju – nema sumnje. ne bi li saznao šta se sprema. onako kako je zamišljaju Srbi. delovalo je kao da ima sveta. Motel Šarić. ali neki ljudi su jeli za dva stola. pa je jednom čak Lord Oven (ili je to možda bio Sajrus Vens. u nigdini – očekivalo bi se da je motel potpuno prazan. šta li već Šarić pravi. sočna. O stomaku koji melje kamenje da ni ne govorim. a onda dobro. mizanscen špijunske farse koja je imala krajnje ozbiljne pos­ ledice. a onda slano. ispraćaji. naročito po bivšeg načelnika generalštaba i budućeg haškog sužnja Perišića. sa onim gredama koje otkrivaju krovnu konstruk­ ciju i pretenduju da budu etno. ili kad su neke svadbe. A po spisku restorana koje ima. A { 162 } . pa dve vrste sira. jer su u sredini neka­ kav šank i nusprostorije. ako nije iz Knina. Onako. pršuta. tu ozbiljno trešti uveče. No. Opet nisam imao sreće: neistomišljenik pije kiselu vodu! Na nesreću. Odbili smo ga. dok ovo pišem. Skoro prijatan. masline res­ pektabilne veličine i mesnatosti.vukli su pažnju raznih službi. njih 5­6 u Beogradu. a onda jako. svakako. ali – žeđ me mori više od deset sati. ni sam ne pijem preko dana. ili makar za puno točenog. Ibarskom magistralom do pred Lipovačku šumu. u sali od tridesetak. Pa goveđi pršut. Jagnjeća kožica koja doseže ideal jagnjeće kožice na ražnju direktno na ovom svetu. crnim. ovaj put to je imalo pogubnije posledice nego do sada – hrana je bila toliko jaka da je prosto plakala za vinom. Kažem. reklo bi se da ni gostiju ne manjka i da zna kako da napuni kafane. teškim. bez onih nekakvih igri senki. mnogo hladnog piva. naravno. onda je po tamošnjem receptu – meka. da se ne ugreju. Dakle.

Sada se i sam pitam da li je to uopšte bilo važno (mada. No.pogača. Neistomišljenici. da će Kosovo dobiti nezavisnost i da. „moja“ strana je bila u pravu). rekao bih da je ostalo jedno suštinsko neistomišljeništvo ­ taj neki utilitarizam. izazivaju neku vrstu psihološkog. { 163 } . ma koliko ne volimo što će radikali doći na vlast. bez obzira na činjenicu da je neslaganje prešlo i na sva tekuća slaganja. koji govori da je važno postići cilj sa što manje štete i što manje trošenja resursa. ako i nije. koliko američki. ja za B92. intuitivnog neslaganja. Pojednostavljeno. mada je ipak pravedno pomenuta. relativno ozbiljni. kada je on u pomenutom sukobu zastupao stavove za onaj i onakav Radiodifuzni savet (maliciozno sam primetio da u kolima sluša Radio Indeks. to ne znači ništa strašno. Možda zbog izvesne doze beskrupuloznosti. stanicu­odskočnicu za pola tog tela). koji može biti nasleđe dese­ togodišnjeg državnog rekorda u kraulu na 100 metara. ostaće neopevana zbog neprikladnosti poređenja sa kožicom. što reče. taj utisak efikasnosti kao vrhovne vrednosti. „sada treba pametan trgovac da izvuče sve njihove dugove prema Srbiji“. onim „cilj opravdava sredstva“ koje je i Đinđić pominjao. U racionalnoj analizi političke situacije složili smo se – čak i u tome da. emotivnog. bili smo u vreme posle Sablje. koja je bila ovozemaljski savršena. jer i oni sada prihvataju os­ novna pravila igre. toliko možda posledica obuke u 63. padobranskoj. A možda je sve to u prirodi njegovog posla. a ja bio aktivno protiv. on za Pink. koji je držao od ’71.

U mraku. Bio bi ti u pravu da kod nas ima izbora – ali u ovoj zemlji nema dovoljno sposobnih ljudi. Zna se ko radi prljave poslove. tada jednog od svojih najbližih saradnika. JK: NS: JK: NS: JK: JK: NS: Al’ je ovde neko zveknuo nečijom glavom o ogledalo. otišao odatle – pravo kod Montgomerija. Neko mora da radi prljave poslove za državu. ali ne zato što smo važni. JK: { 164 } . dogovorio se sa čovekom da se nađu na tom parkingu. drugi čovek stranke. ambasador nije u prvom trenutku video da su to zvučnici jedne poznate firme. Možda. Svejedno ti je zašto.. Za ovakav razgovor pre 20 godina obojica bismo fasovali po doživotnu u najboljem i metak u potiljak u verovatnijem slučaju. Ovaj mu kaže da je na parkingu ispred Motela Šarić. A možda je neko sam udarao glavom. Otvorio gepek i pokazao mu – četiri cevi prečnika 10-12 centimetara. koje je Kovačić išao da kupi. nego što su oni bili histeričnoparanoični.zabrinuti montgomeri Nekoliko dana po hapšenju Perišića. Ali to niti je dobro. tadašnji američki ambasador Vilijam Montgomeri zvao je Kovačića. naravno. pa potpredsednik vlade. ali i privatno bliskog čoveka. pa retki pojednici moraju da rade različite poslove. Pa Čeda ti je naš Oliver Nort. različite perSpektive U muškom toaletu razbijeno je ogledalo.. znajući dobro da se razgovor sluša i da će razne službe pomisliti da ko zna šta Kovačić tamo radi. Montgomeri se. a ko vodi politiku. Možda. pak. pa da ne luta po selima. u pijanom očaju. uzbudi. sa metkom u glavi. Ovaj je. niti je Oliver Nort ujedno predsednik poslaničke grupe.

A koliko se uopšte slažemo. nego je unutrašnjost turbo zdanja iznenađujuće ok. Jelo je bilo daleko od savršenog. { 165 } . i manja – u stvari. godinama. Sva objašnjenja o poslu. greškama pri pijanstvu koja su poslužila kao opravdanje za kiselu vodu apsolutno su neprihvatljiva u datoj situaciji. toliko se politički ne slažemo. i veća. zahvaljujući kojem je rešen ključni problem ovog teksta ­ kako predstaviti sagovornika. Mada bi ocena mogla da bude i suprotna.Merač nesaglasja +5 +4 -5 +2 -2 +2 kafana jelo piće opšti stavovi politika ukupno Opisna ocena: Ne samo što je Šarić apsolutno najbolji mogući izbor. i ocena bi bila mnogo manja da nije one kožice. ali se to nikako ne može oceniti nulom. podjednako se i slažemo i ne slažemo.

.

KALENIÑ – KSENIJA MILIVOJEVIÑ Kada vas odbiju Matija Bećković i Predrag Marković. jedinu kafanu u kojoj najprirodnije ručate sami. dakle. gde poslednjih meseci čak imate redovne sastanke sa ortacima iz gimnazije. ručak sa njom je prava profesionalna sreća. imate zadovoljstvo da vas pozove u kafanu u kojoj sedite najmanje četvrt veka. Čak i da nije simpatična i šarmantna koliko jeste. Pomislio sam da se neistomišljenica možda vešto marketinški postavila. bio iznenađujući izbor. u po vas teškim pravilima igre. kao predstavnik „običnog čoveka“. u poređenju sa prethodnom dvojicom (potonjem zahvaljujem što mi je sugerisao baš nju i ostvario kontakt). Nagomilane lepinje na priloženom računu ubrajam u lepe običaje. a prihvati Ksenija Milivojević. manje-više redovno (u proseku minimum 10 puta godišnje. ergo oko 250 puta u životu). nedavno je kelner pokušao da me pokrade – jednu krađu sam reklamirao. kako joj je ipak na pamet pao baš Kalenić? Kalenić volim zbog potpune autentičnosti. sa druge strane. koje ste sami sebi mazohistički nametnuli. jeste. poput bakšiša. Već na ovom ručku ljubazno me je pozdravio. dok strahujete od kojekakvih fensi mesta. opuštenosti i stabilnog kvaliteta. desi se tako nešto. kao u svojoj trpezariji – onda je stvar toliko dobra da posle nje mora ko zna šta loše da se desi – bojim se da ću šta je to saznati verovatno za mesec dana. Ali. ili se desi da im džigerica u sla- { 167 } . francuskih i inih evropskih restorana. A kada na sve to još. Kažem. nekako me je bilo sramota što sam ga baš na dva mesta provalio – ali. izrazom pokazujući da više neće pokušavati – samo zato što mu je jasno da neće uspeti. lažnih italijanskih. drugu sam mu pustio. Ajde. bio je nov. na sledećem ručku sa neistomišljenikom. Kalenić je. mogli biste pomisliti da je dobro krenulo.

i to stav koji se meni dopada. dok su pored njih bili naslagani džakovi praziluka i { 168 } . pa bi se oko 4 ujutro tu sretali zaostali. Taj tolerantni. ponekad može naleteti na pohovani mozak ili čak jagnjeća crevca u saftu. ’94­’95. turbo­folk autfita. na kriške ili kolutove. dakle. ma kako u stvari bila dobra. sa Versaće krpicama sa buvljaka i Gotje parfemima mešanim u lavori­ ma. od početka osamdesetih. jedan izražen životni stav. u principu. retko kada su bivali bliži svojim sugrađanima. u pristojnom društvu ne treba pominjati dok je žive Avalice. Kalenić je imao slavne periode kada je radio po celu noć. Glavu u škembetu. solid­ nom kuhinjom. teturajući gradski pijači i upravo pristigli seljaci koji su pili po koju pre nego što počnu da prodaju robu na pijaci. Morala je. baš ste tako navikli. (Inače. jako vam je važno. U to doba jutra reč Ciganin nije vređala prisutne Rome – naprotiv. da im točeno pivo ne bude baš najsvežije. i da im paradajz bude baš bljutav i svenuo. i kada vam kaže. kada su po njemu visile krpe sa vezom na kojima su pisale sentence poput jedine koju sam zapamtio ­ „Kuvarice manje zbori. rekoh. da ti ručak ne zagori“. Izbor Kalenića je. jedna ozbiljna izjava. Prosto je – pi­ tate konobara kako režu.) Ali. ipak. Okup­ ljala se tu. Kalenića se sećam. odmah prekoputa. u kontrastu prema popularanom kafiću Far. i kada je sa ogoljenih greda visio poneki klip kuku­ ruza. moja neistomišljenica znati šta je i kakav je baš Kalenić – nije on bilo koja stara dobra kafana.nini ostane unutra krvava. autentični duh Kalenića bio je posebno uočljiv sredinom devedesetih. u kojoj se – pored standardno prihvatljivog roštilja. vi zamolite za suprotno – tobož. ali nenametljivom atmosferom i. sve to nije ništa u poređenju sa prisnom. neka mladež. skoro sam naučio vrhunski trik koji obezbeđuje da u resto­ ranima uvek dobijete sveže sečen paradajz. Bila je to neka vrsta tadašnjeg Dače.

Činjenica da puši. više je uživala. Kako nalažu pravila. makar je to bio i dosadni Marllboro Light. I narudžbina je bila sasvim ispravna – uštipci od mesa (u Kaleniću – solidni. umešani sa kačkavaljem i šunkaricom. no – šta je. čak i personal touch – šopska bez luka. već i da se nekako usklade. o nekim drugim stvarima sigurno ima meni neprihvatljive stavove. a ne neki pokušaj harmonizacije ukusa. za Beograd u vrhu lestvice. dakle. nije ugasila započetu cigaretu. u Leskovcu. sigurna. al’ volim i koka­kolu. mnogo. nepogrešiva. po svemu bi se reklo privatno sasvim privlačna osoba. I. To što je naručila koka­kolu nije bio nikakav ra­ zlog protiv. da je postalo zabrinjavajuće. Shvatio sam da će postati sve teže naći mesta za neistomišljeništvo. Kombinacija. tu je. Sve zajedno. Ozbiljna zamerka – kada je stigla hrana. samo je budila zavist – sa svakom tom cigaretom. pomfrit i šopska. mada za dve klase lošiji nego kod Sandokana. 1990). pa su se uštipci nedopustivo ohladili. Na takvu porudžbinu. bivšem pušaču. koja su smetala jedan drugom. oba su uspevala ne samo da ne smetaju jedan drugom. nekako – bila su to dva sveta. A u Kaleniću. što je tradicionalna. Malo sam se razočarao što je razlog za izbacivanje luka prozaičan – njegova eterična svojstva. nezgodna u pola radnog dana. podra­ zumevam da u određenom trenutku ne pijem alkohol. Postalo mi je čak i krivo što jedna tako. za sasvim blagu nijansu hrabra ipak – nije to ni ćevap. takvu sam i ja pojeo – sasvim je ok.krompira. sigurna varijanta bez imalo mašte. { 169 } . dakle – toliko ok i na mestu. meni. lepo ispečeni. kada je u taj i takav Kalenić stigla tačno u sekundu. a prodavci spavali po prikolicama. sasvim – u po bela dana često ni sam ne pijem uz ručak. Volim alkohol. Hoću reći ­ pod „ne pijem“. kao i sav normalan svet. ražnjić i pljeskavica.

Samim dopuštanjem da je to nešto od čega bi valjalo bežati. nekritički je za Evropu. lakše je te pozicije kod nas braniti nego napadati – makar to.I ima. Kao inteligentna i obrazo­ vana osoba. a ne sadržinski. zar ne treba sarađivati i sa Kinom i Rusijom? Složila se odmah da treba i objasnila da je mislila simbolički. ali. Pomogao sam. Svakako. vratila se na poznate 7 U vreme tog ručka bili su aktuelni neuspešni referendumi o evrop­ skom ustavu. lako sam osporio. kuda ćemo – u Kinu ili Rusiju“. Holanđani. ali za ručkom – tu se ipak ljudi međusobno slušaju. Od toga sam odustao. Na početku razgo­ vora čak kaže da „od globalizacije pobeći ne možemo“. a sada odjednom – neko tu ubacuje novu dimen­ ziju. Čini mi se da se malko zbunila. kreativne pozicije u novim svetskim odnosima. mada ih ja koristim samo simbolički. omarketiniranih aspekata gomile različitih „istosti“. jer toliko puta je kao argument na pitanje imala odgovor iz jednog koordinatnog sistema. otkriva da je svesna svih nehumanih. Kao predsednik skupštinskog odbora za evrop­ ske integracije. Kada smo razjasnili da govorim o nekoj vrsti nove. tokom razgovora – grčevito brani pozicije da se u Evropu mora ići. { 170 } . očigledno. ne misle Francuzi. A to je – da li je ovde ikada iko mislio o trećem putu. koja zna o čemu govori – a ne govori o tome po prvi put – Ksenija Milivojević istresla je nekoliko argume­ nata. Njen prvi argumet – ono poznato „ako ne u Evropu. u koje Evropa i Amerika stišnjavaju svet. Kao prvo. a Britanci ne smeju ni da provere šta misle7. koji bi možda prošli na televiziji. birokratizovanih. zadovoljan sledećim pripremljenim ar­ gumentom. vulgarno se pozivajući na iskustva nes­ vrstanosti – sladostrasno znajući da će se na iste obrušiti. „na is­ tok“ – mada se i to objašnjenje dalje lako opovrgava.

situacije – Norvešku. i Srbiju i Srbiju i Crnu Goru. nekakav neza­ dovoljan izraz nekog uticajnijeg od nje na nekom koktelu. Švajcarsku i Island. napredno­ nazadno. I. od vrste čije ime čak zna na engleskom cost and benefit study. Nisam uspeo da objasnim da primeri koje pominje nemaju veze. dakle „studija troška i zarade“ nikada nije urađena. kao predsednica nadležnog skupštinskog odbora to nije pokrenula jer su joj (a nismo uspeli da utvrdimo ko su ti što su joj. već da ja samo govorim kako mislim da su stvari suviše jednostavno postavljene. Nije uspela da mi objasni ni kako je moguće da ima važnijeg posla i kog to ako je Evropa najvažniji društveni projekat. da ona. i skupštinu. ali – { 171 } . i to ne što nije htela da odgovori. uprkos pet­ naestominutnim razjašnjavanjima. Iznalazila je nove i nove argumente. nisam uspeo da shvatim zašto zahtev za takvu studiju njen odbor ne pokrene – po­ minjala je nešto i pare. Vratili smo se na suštinsko pitanje – što u Evropu? Neistomišljenica je priznala da ozbiljna studija. da ima važnijeg posla. već što je očigledno u pitanju neka plutajuća politička atmosfera. upravo po principu istok­zapad. ili nekakva čudna primedba stručnog osoblja u skupštini) predočili da nije vreme. i koješta. a da možda postoje neke druge kategorije. bila verovatno jedan od najubedljivijih zastupnika proevrospke ideje. i vladu. ali sve to zajedno bilo je – kontradik­ torno.

** U tekstu. mimo recepta. cimet i slično. Iz: Frojdov kuvar. 2005. dve kašike šećera. Pecite na namašćenom plehu na 180° C oko 15 minuta. Sada dodajte onaj erogeni dodatak*2 (neki će se zadovoljiti i cepanim trešnjama bačenim u testo).erogene muŠkaCone1 Napravite osnovno neerotično testo od tri šolje brašna. Razvaljajte ga na prst debljine i isecajte erotične oblike (noga. na primer. Dosije. trešnje. pola kašičice sode bikarbone. kašičice PZP. { 172 } . šolje mleka i malo muskat­ nog orašćića. karanfilić. ili derrière**3oblika srca – morate upotrebiti maštu ili od kolača neće biti ništa). navodi se da je potrebno osvrnuti se po kuhinji i potražiti suvo grožđe. ** Zadnjica na francuskom. 125 gr putera. korice limuna i narandže.

ne slažemo u tim manje važnim. Antiglobalista teško – biće tada već previše stara za mladalačko buntovništvo. verovatno zahvaljujući kom­ pletnom stavu tokom celog razgovora. Uostalom. Za nju sam pripremio i drugi čin neslaganja – šta će. kada se nakupi još malo ironije i cinizma. a ja oz­ biljno – Evropa će se već skroz razjediniti. a kada su iste te novine počele da igraju prljavo prema stranci. stranka odgovorila naravno prljavom igrom. pomalo detinje pitanje „A zašto u Evropu?“ ostalo je bez odgovora. dok mi do nje stignemo.ono osnovno. dakle. uopšte u politici. pa makar to bio i ulazak u Evropu. Definitivno se. možda zato što nema druge. OK. uspela je da me uveri da je – kada je onomad upravo iz principjelnih razloga podnela ostavku na sve funkcije u stranci – ostala poslanik smatrajući da na taj način može da doprinese nekakvom opštem cilju. političkim stvarima. kada su se nizale neprincipjelnosti. političke pogodbe i sve to zbog čega je nepristojno biti aktivan političar. složili smo se – ona u šali. { 173 } . Za svakoga ko ide na ručak u Kalenić ipak ima nade – za koju godinu. ne daj bože funk­ cionert ili ministar. Ksenija Milivojević ima šanse da postane jedan sasvim solidan skeptik. tim pre što mu ni sada nije sklona. Začudo. ako je već tako fina i principjelna. koja je igrala prljave igre sa prljavim novinama. prljavoj igri i kako se oseća u stranci u kojoj je u toku skandal Dinkić­ Davinić. u kojoj je do nedavno bujao skandal sa Jelašićevom kućom.

pravdajući to brigom za životinje. kulturološkog. korida i kanibali NS: Evropa pritiska Špance da obustave koridu. Zbog lake kvarljivosti. dakle. pa se sada proizvodi i troši više nego pre.kaFanSki argumenti NS: Ovde u Kaleniću u sezoni klanja uvek ima pohovanog mozga. KM: Neki drugi sistem vrednosti prihvata i kanibalizam. Deo sociološkog. hoće nju da jede. represivnom gestom hoće da nametnu jednom drugom sistemu. Ko god im dođe. Što da se priključujemo kada nema takvih stvari – i ko zna još čega? KM: I Mađari su se plašili da će guščija džigerica vremenom da nestane. ali to ne znači da je taj sistem prihvatljiv. A ispalo je da je postala hit. u Evropi iznutrice ne drže po kafanama. nacionalnog i tradicionalnogh identiteta Španaca koji bi se izgubio ukidanjem koride svakako bi po čovečanstvo (i Evropu) bio veća šteta od ubistva par stotina bikova godišnje. zbog brige o životinjama. { 174 } . Sopstveni sistem vrednosti. jer nije u evropskim standardima.

+2 jelo). ali reš uštipci su plakali za pivom (­2 kola.Merač nesaglasja 0 +2 -2 +2 0 +2 kafana jelo piće opšti stavovi politika ukupno Opisna ocena: Kalenić je vankategornik (0). Stavovi neistomišljenice su opšte uzev OK – dalo bi se ručati zajedno i bez poslovne obaveze (+2). a politika je kao takva u najboljem slučaju neocenjiva (0) – ne verujem da neko tu može da dobije pozitivnu ocenu. koka­kola se mogla tolerisati kao prvo piće. { 175 } .

.

predsednika NUNS-a u jednom mandatu. u kojima krajem nedelje i vikednom teško da se nađe mesto bez rezervacije. ako taj osmeh novinar pokuša da prikrije tako da se vidi da to pokušava. U suprotnom – oslovljavanje predsedničkom titulom je uvlakačko. predSednik Navikao sam se. do predsednika skupštine. U trenutku kada je na sto.SinŒeliñ . recimo. susreo sa time da nekog zovu – pred- { 177 } . na drvenim plad­ njima pokazali su da ne treba da ga zbog toga bude stid. Miki razume marketinški koncept koka kole. To je razumljivo do izvesne granice .predsedniku opštine. čak i van njegove organizacije. Ili. za razliku od većine srpskih privrednika. novinar se može obratiti tom titulom. Od predsednika opštine. da vole da svakog funkcionera. autor je shvatio da je beznadežno potkupljen. to činim: Miloša Vasića. i onaj koga oslovljavaju. Znao sam i da unutar sistema i predsednika tog sistema tako oslovljavaju – i to je skroz OK. Ili. pos­ le svega. stigao tanjir sa sirom. primerice. Au­ tor je. Lično. znajući ljude. može se tako obratiti i predsedniku države ili vlade. van sistema. a kao ne uspeva.milan boŽiñ Ovaj tekst napisan je u direktnoj suprotnosti sa kodek­ som redakcije lista Reporter. Ovo je. dvovršnim špicem. Priloženi kapar to je potvrdio. blago bezobrazno oseti ironičan podsmeh. međutim. ako je zvanje njegovog radnog mesta predsedničko – predsednikom i oslovljavaju. Ostalo je nejasno zašto je gazda Miki uopšte trebalo da potkupljuje autora. naime. kada je Sinđa jedna od najpoznatijih beogradskih kafana. ako je naglasi tako da se jasno. dan danas oslovljavam isključivo sa „jedini moj predsedniče“. države ili vlade. prvi put da sam se na javnom mestu. Noževi sa iskrivljenim. To voli i onaj koji oslovljava. saznao koja je njegova cena – savršen ručak koji traje četiri sata.

nije znao ko je Milan Božić. kad sam pitao da li je stigao Milan Božić. Taj VIP salon se upravo sprema – sigurno je da mnogi majstori ujedno postavljaju kamere i prislušne uređaje za najrazličitije službe. tajna garderoberki je što je jako mali procenat gostiju koji ili nisu javne ličnosti. kažu. gradonačelnika kada su „pukli“ Đinđića ledeni piSoar Garderoberke ne daju broj – pitaju za ime. ima se koga pratiti. ili nisu stalni gosti. koji neće da drugi vide da su ušli. koji je dominirao srednjim delom velike sale izbačen je i sada je sve to jedan poveći prostor. vodenicom. Ipak. Uostalom. kako kažu u kafani. lako im je pamtiti za taj dan.sednik. Ili se vadio što nije reagovao na krajnje negativnu reakciju Baneta fotoreportera na objašnjenje da je Milan bio SPO-ov v. iako je on predsednik ipak samo jednog preduzeća. kada sređene damice provrckaju. Bolji dezodorans od bilo kog. salon sa posebnim ulazom – za kriminalce. d. pa ne pripadaju tim kategorijama. sa pisoarima natrpanim gomilama leda i korama od pomorandži i limuna. A možda se konobar samo vadio što. sa nešto intime obezbeđene svetlom. Nekolicinu koji dođu povremeno. U stvari. to nikako nije turbo-folk ili novobogataško mesto. U Sinđu dolaze ljudi koji znaju godinama gde i zašto idu. policajce. Svetlarnik-staklenik. špijune. k’o modna pista. Sladak detalj tamo mi je uvek bio – WC. političare i biznismene. { 178 } . svećama i sličnim. bogatim zeleniliom. A prostor između mu dođe. makar i Upravnog odbora Telekoma. u ulaznoj sali najčešće sede telohranitelji i vozači – dakle. mada se oni sada dele već u tri sale – a uoči Nove Godine biće tu i četvrta. Uvek sam hteo da verujem da pamte svakog gosta.

ne možeš previše da popiješ i to joj je jedina mana. jedan kremast i jedan tvrdi. kao što ime kaže. koliko Miki ima na jelovniku i ponosno ističe da ih sve uvek može da posluži. mi smo dobili – na narudžbinu cenjenog neistomišljenika – kako je Miki kelnerima stalno govorio „preko reda“: dinstani file – odnosno komade filea. naravno sa tostom. dok nismo počeli sa kutjevačkim rozeom. ali sa odličnim dresingom «na bazi kombinacije» senfa i oranž đusa (dresing sa slatkom pavlakom i šumskim voćem nije mi legao – možda. odnosno medaljone zapečene sa blagim sosom od šunke i luka – valjda je ono sa zapečenošću lički deo. Neću slagati ako kažem da sam otišao posle 5-6 flaša – Milan je ostao da sedi sa Mikijem. jedan plesniv. pomenutim kaprom. uostalom. al’ se sećam značaja koji je njihovim imenima. ali kao da jeste). kao nekad . beogradske kobasice – kobasice sa roštilja u sosu od luka i pavlake. opera. kao i svaku voćnu.ona tanka. izvrsnu. kosačke ražnjiće – od filea i džigerice. Pokazalo se da je autor sam kriv što nije pazio sa kim ide na ručak prethodnih puta. puterom. neinteresantnu vitaminsku salatu. ne vazdušasta. davan na slavama pre nego što su slave postale mainstream. kakvu nam nameće hamburger kultura. čvrstu. nije bio baš od pomenutog. da ublaži snagu roštilja. što bi rekao Milan Božić – jer na stomak padaju kao pegla. pa ne tvrdim koliko je ukupno otišlo. puna sode. prelivene sosom od luka dinstanog u belom vinu (opis je autorova pretpostavka). Od 176 jela. malo ljutu. ljutu – dakle. reforma. Milan je bio u pravu – popiili smo samo po tri-četiri. taman da blago rezi turšiju. Esterhazi. dva poslužavnika torti „kao pegla“. dinstanog u sosu od vina i pečuraka. pljeskavicu kao nekad. { 179 } . orasima. debela. sa lukom u mesnoj masi. čačanske uštipke – uštipke od mesa u sosu od kajmaka i pečene paprike. naravno sveže. Vasina i sve ono što ni ne znam kako se zove. u skladu sa bečkim poreklom.činJenice na 50 kilometara Dunja je rakija koju. pa ga je stigla sudbina da tri puta za redom jede „pažljivu hranu“ i pije vodu. pladanj sa četiri vrste sira: jedan buđav. beogradske medaljone – napravljene kompromisom kuhinje žene iz Like i muža iz Šumadije.

a ne od okupatora. MB: Stvarno. to što ste na tapet stavili Jočića. Ili možda jeste. a ne može sam? Priča anegdote o Lenjinu. možda Tadić hoće da ga se reši. okrenuo se. spremate G17 – kao da možda niste ničiji. Koncept srpske kuhinje u tumačenju ovog restorana zasnovan je na tome što svi sastojci postoje živi u krugu od 50 kilometara. a možda što espreso nije ni Ili. ovaj Čeda Antić pravi Obrad Kesić u najavi. Možda samim tim što je espresso u jednom par exellance srbijanskom restoranu. Ali si verovatno najgori slušalac na svetu. MB: Šta hoćeš? Sloba je sjajno slušao – kad se onako nakrivi i zabulji na onom kanabetu. Polu Potu koji je bio u Beogradu i koga je tada upoznao. Čedu.u kafanu je ušao srbijanski domaćin. niste – pa imali ste na tapetu Đilasa. NS: Odlično pričaš. ni Lavaca. ni ništa nego – Donkafe. nezavisni ste od nas. espreso je očajan – kao blaga turska kafa. MB (gledajući naslovnu stranu prošlog broja): Vi ste neka antisrpska novina? MB (listajući prošli broj): Vidi ga. tačno primećuje Bane fotograf. Vesnu Pešić. Možeš misliti. Đilasa. pun para i rekao: „Ovde sviraju Šekspira i služe kinesko pile“. otišao i ženi kupio pljeskavicu na kiosku preko puta. ili se pravi da ne čuje. Taj koncept Sinđa je usvojio kada je shvatio grešku . kao i uvek. Ne čuje. svakom aktuelnom političaru – većinu najsarkastičnijih nadimaka svima redom lično je smislio i sistematski plasirao u javnim krugovima. Samo još malo da se ugoji. Ili ste Tadićevi? A ne. monolog MB: Naravno da ne čitam Reporter – znaš da ja nikad ne čitam novine u kojima ti pišeš. Ništa lično – ja to zbog biračkog tela. Pa šta što ne slušam!? { 180 } . MB: Vi nezavisni. kada pokušavam da razgovaram o tome da li je on prvi domaći Rišelje.Da ne bude pristrasno. čak su i ozbiljni ljudi izlazili od njega fascinirani.

osim ličnog uvažavanja činjenice da je SPO ubacivao klipove u točkove Miloševićevoj mašini dok je nije skroz pokvario. Sa Milanom. nemamo ništa zajedničko – ni kralja. Pardon. na granici uvrede. { 181 } .Merač nesaglasja + 4.5 + 4. ona je po definiciji još dugo vremena neosvojiva – kao da je u kvizu Milioner najveći iznos osvojen na početku serije. i da su iza nje – interesi. al’ u poslednje vreme na nju se čovek već uveliko navikao. blago mirisan i nenametljivo sadržajan kao pre rata. Kako nemamo ni zajedničkih. ni Dražu. kao da uveliko delimo osnovni sistem vrednosti i opšte stavove. čovek se nužno ne slaže.5 +4 +3 -4 +2 kafana jelo piće opšti stavovi politika ukupno Opisna ocena: Samo iz perspektive višedecenijskog iskustva u zemlji i svetu. Ipak. a kutjevački roze. Uostalom. Dunja je sjajna rakija. stepen političkog neslaganja uslovio je relativno nizak ukupan skor. bio je ABC pre nekoliko brojeva – sačekajte nekoliko sezona. U konačnoj oceni. ni narodnjaštvo. ako se u obzir uzme njegov cinizam kao istovremeno pozitivna i negativna crta. Naročito o politici – tu.. pa je stigao do ivice cenzusa. ali da nije bio sposoban da napravi neku drugu i pokrene je.. mada sasvim bez greške. Milan je to za ručkom definisao tvrdnjom da je u Srba ideologija laž. isto onako pitak. ni sukobljenih interesa – možemo se slagati u visokoj meri. uz sve međusobne komentare. ipak je po osnovnoj noti dosta jednostavan. ocena kafane i jela nije najviša moguća.

.

poznanstvo u oba smisla je površno. pa u Verdiju dugo nisam bio – ipak. pogrešno je samo moje tumačenje restorana. i privatno i kao pisca. I zaključio da je čovek sigurnih rešenja. muzike. Velikić je objasnio šta mu se dopada baš tu – i slažemo se. a ne nužno celu „buteljku“. espeesovci i ostali kriminalci. valjda su se otvorila i druga mesta za normalnu pub­ liku. Mada Velikića znam od ranije.verdi . Priznajem. ne toliko dugo da me konobari zaborave. Kad su vremena prošla. onako dosadno. ali nekako nisam bio tamo dosta dugo. toliko da ne mogu da proverim tačnost pomenute izreke. Nismo se mogli više složiti – mada { 183 } . bila je to jedna od retkih kafana dovoljno ekskluzivnih da se čovek može osećati luksuzno.dragan velikiñ „Reci mi u koju kafanu ideš i reći ću ti kakav si“. nametljivo uslužni i drugi. na kraju ovog poglavlja). Dve su. kaže. još važniji – da je moguće. dovoljno nepretencioznih da se ne oseća skorojevićki i dovoljno hermetičnih da nisu dolazili julovci. u Verdi sam i sâm išao relativno često. za komfor. knjiga ili koječega. a ne i princip o kafani kao lakmusu personaliteta. Čekajući Velikića. za zicer. ali – ako je pogrešna. Da je za proveren kvalitet. kao retko gde u Beogradu. u pos­ lednjem tekstu u ovom restoranskom serijalu (vidi Diskvalifikacija – prekršena pravila igre. za izbegavanje ne­ potrebnih rizika. dobiti pristojnu čašu ili dve bilo kog vina. U svakom slučaju. razmišljao sam šta mi izreka govori o njemu. ponizni. A Dra­ gan Velikić je izabrao upravo Verdi. možemo mnogo o neistomišljeniku da saznamo iz tog izbora. U ona vremena. tako da ovaj put. ključne stvari – to što konobari nisu napadni. svaka­ ko je tačnija izreka od onih o tome da nekog možeš da spoznaš preko prijatelja.

činjenica da se vino krčmi na čaše. udario sam najniže što sam mogao.znam još nekoliko mesta na kojima je to običaj – iz prostog razloga što činjenica da možete popiti vina koliko vam se hoće. „ko ga je izabrao“. nego i demonstracija taštine?“ Lako je odgovorio. ono bi se ili pokvarilo. kako god ona zvučala. „da li misli da je važan sam tim što je pisac i da je Pisac sa velikim „P“ prevaziđen kon­ cept“. Činjenica da je. unapred sam znao šta nam je osnovno nesla­ ganje. Naravno. bez ikavog diplomatskog staža. bez iskustva. tipa pitanja „a što baš on“. kada bi ga ostavio otvorenog. Shvatio sam da je čovek u pravu. učini merilom cele zemlje. ili bi konobari u flašu arhivskog vina sipali prokislog Cara Lazara. OK. i upravo toliko i platiti. čovek koji ima vrednost.. bilo mi je jasno da ne samo da on jako dobro poznaje Beč i Austriju. To je objašnjenje koje mi je izbacilo sve novinarstvujušće ba­ nalnosti. nekako oslobađa. a to je priznat pisac. kao i Nemačka. „da li shvata da je diplomatija zanat“. Velikić je. znanja. Dakle. ne morate ništa. rekao bih. Ergo.. kada se do­ bro vino pilo toliko retko da. tako da sam se malko čak i postideo pitanja. ugled i pozitivnu emanaciju. Ne morate da razmišljate o onome „da li ima smisla da popijem (još) jednu flašu sam“. jako dobro poznaju njega. sa njegovom ekselenci­ jom se apsolutno slažem o značaju tog detalja. Objašnjenje može da se svede na to da je ambasa­ dorska ponuda bila prilika da on dâ ono što on kao ličnost jeste tamo. nego i da Beč i Austija. ne morate da se dogovarate sa partnerima sa kojima ste izašli na piće. da ima smisla da se { 184 } . pitanjem: „Da li je činjenica da si prihvatio ambasadorsko mesto dokaz ne samo kon­ formizma. bilo čega – prihvatio da bude ambasador. tamo možda čak i priznatiji kao pisac nego kod nas – po onoj vulgarnoj uzrečici o popu i selu. Pri tom. zorno ilustruje civilizacij­ ski pomak u odnosu na socrealistička vremena.

može čak i pristojno da se mlatara tanjirom. Zahvaljujući fizičkim zakonima. pogotovo posle 15 godina teškog statusa slo­ bodnjaka – tim bolje za sve. čačkanje nosa i rukovanje. A kad su obe zauzete – ništa od tih stvari nije moguće raditi. Oni zupci koji su gore. a ona dva sa strane iznad ruba. čime se iscrpljuju mogućnosti za korišćenje ruke na koktelima. zaista može tek tako da pozove kolegu pisca i ponudi mu ambasadorsko mesto. Dodatni šmek priči dala je činjenica da je pomenutu spravu izvadio Habzburgov sekretar: čovek vodi sekretara da ponekom dâ taj savršeni izum! Radi se o predmetu (vidi sliku) koji služi za kačenje čaše za tanjir. naprava Velikić me je kupio za sva vremena kada je izvadio iz džepa napravu koju je na nekom koktelu u Beču dobio od Ota fon Habzburga.zanat kao takav nauči za šest meseci. zakače se za ivicu tanjira – srednji ide malo ispod. { 185 } . cigaretu. pa je fino čvrsto – a čaša se ubacu u rupu. a da se piće ne prospe. da Vuk. i uopšte – da je verovatno za našu zemlju jako dobro što je Velikić tamo. A ako je i njemu dobro – a kaže da jeste. da mu je neobično. koji se drži u ruci. a da takvih preleta preko austrijskog neba ima ko zna koliko. uključiv tehnološki prevaziđenu praksu da ambasada mora da obaveštava do­ micilno ministarstvo spoljnih poslova o svakom preletu državničkog aviona svoje zemlje. da ga sve to interesuje. To ostavlja drugu ruku slobodnu za viljušku. kao šef diplo­ matije koji misli da je pisac slovenske duše. da je zanimljivo i da je dobro. Pasuje svaka sa nogicom – probali smo rakijsku i dve vinske. razmenu vizit karti.

Beks. ozbiljno sam se pokajao što nisam uzeo ono vino. NS: NS: NS: DV: NS: Od piva šta imate? Imate neko točeno? Laško-Beks? Laško-Beks? Laško-Beks? Dajte mi Laško.).ozbilJne razlike DV: Ja ću goveđe listove Verdi. al’ je flaša od neobičnih četiri deci – prim. Amstel.) Konobar: MB. Hajniken. Ja uzeo Laško jer više volim. uz sos od tartufa. aut. Šta je to? { 186 } . NS: *** DV: Dunjevaču. DV: Uzeću to i to (zaboravio sam koje italijansko vino. Laško. Konobar: Ne... NS: Nastaviću s pelinkovcem. (Kasnije. I ja bih se o istom premišljao i isto uzeo – jer tamo ima Beksa.

nekako. pri tom. moglo bi da ide i gore i dole. Verdi je možda jedini autentičan. odmeren. Kad bismo se upoznali. { 187 } . kvalitetan restoran najviše klase. nešto što najviše liči na pravu klasu u Beogradu. rekosmo. Ocena za piće je ocena sopstvenog izbora. autentičnu klasu kao takvu – jer je kod nas klasa incident. Uveren sam. nepretenciozan. a ne pojava. usred centra a ipak malo skrajnuto – ipak je nekako previše vidljiv. pored krajnje ukusnog i nenametljivog enterijera.Merač nesaglasja +4 +4 +3 +4 0 +4 kafana jelo piće opšti stavovi politika ukupno Opisna ocena: Verdi. nekako. ona doza intimnosti – naravno. pa nije ni važno ako je za nijansu običniji nego što ste očekivali. bilo je podstica­ jno. a jelovnik zaslužuje čistu peticu – znaju. ali ono što smo razgovarali. uostalom. najviša moguća ocena – nema pozitivne ocene za tu stvar. u koji se čak uklapa neka kopija Direra i. da Beograd i Srbija i nemaju pravu. rekao bih. Mantenje (al’ nisam siguran). Da ne kažem da su imali i punjač za mobilni. a nula za politiku je. Nedostaje mi tamo. U tom smislu. sa možda ponajboljom pozicijom u gradu – u Čumićevom sokačetu. da vam nagoveste savršen obrok. Četvorka za opštu (ne)saglasnost tu je samo zato što mi se čini da je tako – ne poznajemo se dovoljno. Verdi je. ne i skrovitosti. Ocena za hranu je ocena za nju.

.

autor je odlučio da se samokazni i prestane da objavljuje rubriku „Na ručku sa neistomišljenikom“. koji je nastavio da pije čekajući neistomišljenika tri četvrt sata. u pola osam uveče. Sticajem okolnosti.DISKVALIFIKACIJA – PREKRŠENA PRAVILA IGRE Pravila igre. ne bi bila to što jesu da ih se autor ne pridržava. posle prilagođavanja i prilagođavanja termina. prilikom nastanka ovog teksta – prekršena su sva do jednog. bio je u prilici da se još dva sata ranije opredeli za piće – to je u datim okolnostima bio pelinkovac (sada se zove Gorki list). makar samonametnuta. Dogodilo se. Kršeći već sve što se moglo prekršiti. Na žalost. naime. ispao večera. pod žestokom prehladom. ali smo stoički sve podneli). Vino nikako nije išlo posle toga – pa je autor svojevoljno ispijao pivo. autor je na kraju izabrao i jelo različito od neistomišljenika. Zbog tolike serije prekršaja. Fotoreporter Bane. u skladu sa etičkim kodeksom Reportera. da je ručak. koji je obavešten nekih pola sata pre početka takozvanog ručka. . opet zbog organizacionog nesporazuma za koji je Velikić ponajmanje kriv. samo je dojurio i islikao šta je mogao. ne okusivši ni zalogaja – mada je u nepisana pravila ušlo da i on jede i pije isto što i neistomišljenik (proklinjali smo zajedno onih nekoliko salataraakvavivaša. autor.

{ 190 } .

PREOBILJE JE LEPOTA { 191 } .

.

rableovski preten­ cioznog naslova. bilo pisano. Zar ova šaka jada. Pa naravno da nije tako – i sve drugačije bilo bi lice­ merno i lažno. ima reći? Nekako je neprikladno. u kojoj „veličina znači“. da se mora otkopčati kaiš. nema bar nekoliko stotina strana. pri tom. Pa ipak. { 193 } . spavati. kojem­ god. ispalo bi iz samog koncepta uživanja. ima i tu snažnu komponentu prežderavanja. mnogo više je rad. ako već ne i koju hiljadu? Uživanje u jelu.Umesto pogovora Kako je moguće da knjiga ovakvog. A o radu veoma pronicljivo primećuje Tom Hodžkinson u knj­ izi Priručnik za dokoličare: Kako da lenčarite (Dosije. Samo pisanje retko kad je uživanje. manje od dve stotine strana. i treba da se jede toliko da se ne može disati. Beograd 2008): Nedavni izveštaj Ujedinjenih nacija tvrdi da rad ubije dva miliona ljudi godišnje: to je brojčano isto kao kad bi se svakog dana događale dve nesreće poput one od 11. septembra. da bude sve što se na temu u kojoj su količine bitne. ja ne vidim da su vlade širom sveta objavile „rat radu“. pa samim tim – sve što bi više o uživanju.

osim reš skakavaca) u čokoladi. kao uostalom ni pohovane oči gazela. da uvidi da je neumerenost.ne treba sumnjati da je meso bližnjeg iz­ vrsno. pa čak i praktični razlozi za kani­ balizam. kad bi pravio nekakvu mnogotom­ nu knjižurinu. i. sadržan je u Blejkovim Poslovicama pakla. a uz dokolicu i sve što ona slavi. koju od divljaštva razlikuje samo to što je sami divljaci nisu svesni.“ Kako. odakle je pozajmljen naslov ovog pogovora. u svojoj Istoriji kanibalizma. Rolan Vilnev. uživao u hra­ ni. ali gurmanska komponenta se ne zaboravlja. vaistinu. pošto je potražnja za njim. do kraja. pisati o uživanju u ukusu ljudskog mesa. živog šarančića samo malko spržene kože na vrelom ulju ili tarantule (pa ni druge bube. Veći problem od samog rada potrebnog za pisanje eventualno opsežnije knjige o čemu ovakvom. piše Vilnev: 8 Autor nevoljno (iz principjelnog stava o prevaziđenosti tradicionalnih kategorija moralnosti) priznaje da nema ama baš nikakvu želju da ga proba. da bi. pre svega bez sopstvenog iskustva8? Jeste da postoje ritualni.. dovodila do pravih pokolja. kaže dalje: „. { 194 } . I morao bi da ide dalje. magijski. Jer. kandže mladih krokodila.Bez mnogo pisanja. tvrdi da jedino čovek ubija iz gurmanskih poriva. nezasitost. poštujući tu veliku istinu. tokom vekova. a o čemu je imao za­ dovoljstvo da gleda dokumentarce. u ovoj brošuri tako manje postaje više i kratka knjiga o bla­ goutrobiju i tek ponekom još uživanju postaje jedino oprav­ dana i moguća. a još bolje ga ilustruje njegova čuvena sen­ tenca: Put neumerenosti vodi u dvorac mudrosti.. tek na jedan korak od neobuzdanosti. dakle. autor bi se našao u kontradiktornoj situaciji – da neumereno piše o neumerenosti i pretenduje da u tome istovremeno uživa. A kod divljaštva već dolazimo do tabua – kanibalizma.

ali i o tome da su Evropljani. devojčicama (Dahomejci. Konga) ili škope. veka. Ašanti. o mozgu kuvanom u lobanji. ili u obliku kobasica. ali on zna i da namrtvo pretuče svoju žrtvu kako bi joj koža omekšala (urođenici ostrva Rosel) ili da je sitno isecka (Arokanci). Moralo bi se tu dalje pisati o stvarima kao što je da „muški genitalni organi imaju ukus pirea od banane“. međutim. „slažu svi koji su ga probali“. Karibi i Solomonova ostrva). so­ ciolozi i spisi moreplovaca. ali ne i sam Kit). što je kas­ nije demantovao njegov pres agent. priznao je da je šmrkao pepeo svog oca pomešan s kokainom. anus. o uku­ su „dupenaca dečaka i sisica devojčica“. dlanove. veku ili Italiji čak krajem 19. čuvana u bambusovim stabljikama“. o kojoj se. koja bi morala da se pozabavi „izvrsnošću ljudskog mesa“. žrtvu ostavljaju potopljenu u vodi ili u ulju (Ubangi. kao na ostrvu Fidži. { 195 } . ali neobuzdan. čovek najčešće priprema svoju hranu i voli da podeli svoj gurmanski užitak. Dođe mu da neki put proždere pomalo ustajalo meso ili da svog srodnika ispeče živog. na primer u Francuskoj u 17. kažu antropolozi. kako bi ih što više podgojili (Ubangi. urođenici sa Novog Zelanda). o žrtvama koje se održavaju žive danima. gornji Kongo. poslužuju nedopečenu. kolektivno upražnjavali kanibalizam. Tekst o kulinarskim zadovoljstvima ljudožderstva. kuvaju je u komadima (Zulu). bedro. sasušena krv. On ima i svoje omiljene delove: rame. o mešanju ljudske masti s palminim uljem ili pivom. koje čuvaju jedno vreme (urođenici Fidžija. Kada žele da joj pojačaju ukus. da bi bile sveže. o tome da su najveće poslastice „moždina. dok im se odsecaju delovi tela. Nigerija). nasuprot zverima. ne divalj. Eto kuda bi vodila jedna neume­ rena knjiga o uživanju u jelu. On može davati prednost deci (Mobutu.Jer. uši (ostrva De la Sond) ili mozak (Maori). Guarani). ako ne i početkom 20. Kafre. Gabonci) ili zrelim muškarcima (Tupi. kao i o ispijanju pepela roditelja (Kit Ričards. pomalo otvrdla.

ne nanoseći zlo ni sebi ni bilo kome. ili bi se moralo utvrditi zbog čega je veza anar­ hizma (posebno onog individualističkog. za­ bavu kao takvu. lepotu. gotovo uvek u privatnom okruženju. ne samo čitaocima. pri­ jateljima? Zadovoljstvo u odmaranju. kojem se pokušava spisateljskom veštinom. literatura i kritika uživanja grana­ ju se na sve moguće strane. izmišljanjem mitova. istinskog nasuprot konzumentskom. Teorija. od Epikura koji je slavio dokolicu i uživanje. kam­ panjâ za turizam. kampanja zbog kojih me je pomalo sramota da priznam da popušim po koju. i Aristotela. zdravlje. ovom koji je nastao kao proizvod lifestyle kampanja za piće (tomovi su napisani o vinu. ovom i onom piću. jed­ nostavno. koktelima. nihilizma i hedonizma toliko prirodna i samonamećuća i zbog čega se prevazilazi upravo u zadovoljstvu. mladost. libertarijanskog). A gde su još sva ostala zadovoljstva? Zadovoljstvo u srećnoj ljubavi. nego i sa­ mom autoru. ili ljubavi uopšte? Zadovoljstvo svako­ dnevnim životom? Životom sa decom. pivu. čitava poglavlja morala bi biti posvećena fenomenu hedonizma.odvratan bi bio. nije tome dorastao. seks. rumu. Autor. porodicom. I ne samo to. dokoličarenju? Zado­ { 196 } . Moralo bi se upustiti u dijalog s tolikim misliocima. s pravom. poput Mišela Onfrea i njegovog Hedonističkog manifesta u kojem citira Šamforovu maksimu za koju kaže da funkcioniše kao hedonistički kategorički imperativ: „Uživaj i pružaj uživanje. bez obzira na njego­ vo potcenjivanje telesnih zadovljstava. ne ide u knjizi posvećenoj zadovoljstvu. konjaku. A da se sa odvratnošću piše o odvratnostima. sport. stidljivo već i naši pisuckaju o rakiji. U opsežnijem tekstu. a ne „uživalaštvom“). potrošnju ili kampanja za cigare. rituala i tradicije udahnuti život u „potrošastvo“ mrtvorođeno sop­ stvenom namenom – zaradom. to je sav moral“. do savremenih au­ tora.

zapaliti prvu cigaru. kada ovi pućkaroši što ne skidaju markice nisu smeli ni da pomisle da im je dozvoljeno tako se zadovoljavati). ovaj post pišem i da objavim prijateljima. Osim toga. ali da se vratim istinskom uživanju u cigarama. specijalno nabavljen komad jagnjetine od gospodina Tome. Priznajem. koji su nekad znali da se meni na poklon kupuju samo cigare – kubanske sorte – da im je slobodno isto ponovo činiti. ako se ne puši. očekujući ručak. u velikoj meri zato što više nisam rob multinacionalki koje ih proizvode i zbog specifične slobode koju kao pušač nisam mogao da pojmim ni na jednom sastanku dužem od pola sata. već i da sam tu zaveru prozreo. izgledaju sasvim dobro. koji keva sprema kako sam navikao još kod babe. poneku. ali ću nastaviti da ih uživam sebe radi.) Danas ću. prezirući sve koji se cigarama pokazuju. proverio sam hjumidor. ovlaživanja. da prostite. pa mi ovaj grad još više smrdi nego ranije. dakle biće negde ‘98-me. A od cigara će da zamiriše. ponekad. Pa. kad ovoliko vremena prođe (minus tih 19 dana). pa sam se bacio na operaciju. evo. U međuvremenu. namerio sam da. ‘99-te. ovako. cigare su u međuvremenu i kod nas postale i same deo konzumentske zavere (kao dokaz ne samo da nisam njena žrtva. ublažavam neizdrž.Spaja vaistinu voskrese (postovano na blog na Uskrs 2009. tih nekoliko Partagasa koje sam sačuvao i drugih kubanki. Još da kažem da sam srećan što sam ostavio cigarete. bez istinskog doživljaja oblaganja nepca neuhvatljivim supstancama. { 197 } . Jest. posle tačno 5 godina i 19 dana. upućujem na tekst (na blogu dat link) koji sam objavio u jednom od poslednjih brojeva Evropljanina. Update posle ručka: U boga nisam poverovao. Kad sam ostavljao duvan. ništa mi nije bolje – samo sam se ugojio i razvilo mi se čulo mirisa. nikad više ne zapalim cigaretu. al’ blažen jesam. onako. posle kog dolikuje častiti se cigarom.

o uživanju u ljudskim dostignućima. kakao i čaj. vitke i trbušaste boce sa likerima i esencijama za punč. Stil. i sve do vrha krcato đakonijama. ne bi smeo biti povod. da se podeli ljubav prema nekom trenutku. poput onog patološkog koje demonstriraju horde turista kada na Ibici. iverci i jegulje na tanjirima i na činijama. zadrži pisanjem. Tu su stajali i poslužavnici sa italijanskom salatom. prekrivale su zid od poda do tavanice. u svemu onome u čemu svakod­ nevno uživamo. ovih poslednjih u svim bojama i oblicima. crneo se svod. Ono je bilo pre tesno no prostrano. napisala stranice poput one u Feliksu Krulu: Nikada ovo raskošno mesto nisam mogao razgledati tako slobodno i neometano. a probrano voće. kada to hoćemo? Pa bi se imalo pisati o uživanju u prirodi. ali dosta visoko. u novom. u umetničkom delu? Uživanje u saznanju. nudile su se uživanju. autentičnom i proizvedenom. U staklenim vitrinama na tezgi. gusto poređanih. baštenske jagode i { 198 } . aplaudiraju kad sunce zađe za hori­ zont. u kafeu Del Mar. okeržutih. svakako. zlatasto su se i uljano prelivale u otvorenim sandučićima. šarene posude s marmeladom. gusto složene. zašto pisati već napisano. nekih nabijenih i okruglih kao kugle. da se on možda ukrade. crvenih i crnih. zmijuljice. a što predstavlja ova zbirka tekstova.voljstvo u kreativnosti (makar išlo sa radom)? Uživanje u lepoti. čvorugavih izlomljenih. Limene kutije i konzerve. kao što je Tomas Man. u stvari sas­ vim dovoljan. medom i kompotom. kad je jedna takva veličina. Na komadu leda jedan morski rak širio je svoja klešta. da li je zaista nužno prolaziti kroz svu tu literaturu iz praktičnih razloga − da se napiše knjiga? Ili je pokušaj da se ponudi samo sopstveni utisak o užitku. skuše. pušene sardele. a i dugačkih. zarobi. uživanju u saznanju. dimljene ribe. Čemu biti pretenciozan. Od šunki i kobasica. u drugačijem. belih. u izazovu.

Očerupani vratovi kljukane živine visili su sa gornjeg poslužavnika. davanju i primanju? Tu bi se morali komponovati čudesni erotski pasaži koji bi. a na pomoćnim stolovima stajahu otvorene limene kutije pune keksa. uzdizale se. dubini. dimljena lososovina i guščije grudi. i u uvodu za čiji kuvar se nalazi konačno razumevanje Jungove anime: „Šta žene žele? One žele ručak! Dobru večeru! Dobru vinsku kartu!“. behu naslagani iznad njih. divne male džigernjače u staniolu. istinitosti? O zado­ voljstvu i uzajamnosti? Igri. Koncept uživanja i princip zadovoljstva ne bi se mogao komentarisati. i pečeno meso. načinjene u obliku urni. stajali su unakrsno poslagani sjajno mrki medeni kolači. da bi bili opravdani. imali smisla jedino ako mogu da stanu u red sa tolikim besmrtnim erotskim stranicama. kao što su pokazivali dugački. koji su podsećali na obećanu zemlju. a da se ozbiljno ne poznaje Frojd.grožđe. u raskošnom izobilju behu rasprostrti na sve strane. senzualno i puteno svela na koitalno i { 199 } . A kamo još priča o erotskom. jezik. seksualnom užitku? O sladostrasti? O njegovoj snazi. Velika staklena zvona nadnosila su se nad sve moguće vrste sira: crveni kao cigla. Artišoke. Mesna roba koja se seče u kriške. staklene boce sa desertnim bombonama i ušećerenim voćem. od biblijske Pesme nad pesmama do Henrija Milera i Bukovskog. smenjivahu se sa malim građevinama od sardina u kutijama i oblapornim belim porcelanskim posudama sa kavijarom i paštetom od guščije džigerice. veze zelenih špargli. šunke. velikog erotskog svetskog pisca – pornografija je poslednjih deceni­ ja ponizila erotiku. A nije slučajno što od smrti potonjeg ni nema ozbiljnog. koji je bio takav uživalac (kokain na stranu) da je formulisao maksimu kao što je „ponekad je cigara samo cigara“. gomile šampinjona. uzani i masni noževi pokraj nje. marmorirani i onaj što u obliku zlatnog talasa curi iz svog srebrnog omota. mlečnobeli.

ali – kafane. uvek onoliko da ima gde da se jede i pije.. konobe. onako kako bi ih doživljavao. na žalost. boljih i boljih. rimske. jer dok piše. ova knjiga se ovde imala završiti iz jednostavnog razloga što ju je. neke nove autor je otkrio.. menze. istraživanja sopstvenih glasova. sve to je tu. picerije. savremene. restorani. ova knjiga bi se mogla nastaviti tako što bi autor unosio nova iskustva u tekst. brojnijih. To je. ili ispod nje. neko pogoršale. strahujem. egoistična i narcisoidna. a kod mlađih generacija. tako da se održava kosmička gastronomska ravnoteža. vole da puše“). postalo teorijski neus­ postavljivo. Naime. po njenoj prirodi. nenave­ denih digresija užitka. i u privatnoj. a ovaj zapis to ne može da isprati. orgije. nemoguće ikada završiti. pa to u tekst ući ne može. obedovaonice. tratorije. koje bilo. Jednos­ tavno. nešto se događa. po prirodi stvari neostvarivo. pa je tako moguće završiti je uvek. No. { 200 } . novih i novih. čak i bez svih navedenih i onih. Pa sva uživanja na prihvatljivoj liniji morala i zakona. ekstatično. kao što se Stern žali u Tristram Šendiju da ne može da napiše autobiografiju. o čemu su ljudi sa dubljim uvidom već toliko pisali da se ne bi imalo šta dodati. Valjalo bi da se tu nađe i teorijski osvrt na masovno trošenje vulgarnog (u kafićima gomile devojaka i mladića horski. neke nastale. a neke nestale.kopulativno. koja bi se malko narušila kada autor ne bi otišao u neku od njih. uživanja sadistička i mazohistička. pevaju uz globalni hit da „vole jebanje. kuhinje. a u neke stare prestao da ide. kafana i jela će uvek biti. Neke kafane su se u međuvremenu poboljšale. tako da je erotsko u javnoj sferi. nego ostao da piše.

uz Ljubišinu dunju. a onda bežim sms koji je poslat prijateljima kada je knjiga već uveliko bila na prelomu Moj sms . uz trebinjski crni Anđelkovićev tribun. u velikom finalu. pa ću moći da ubacim ovaj sms. { 201 } . naravno belim lukom. Biće mi pouzdan putokaz šta da nipošto ne okusim. aćetom. a posle na po manje od minut sa svake strane konjski ramstek (vizionarski ga nisam posolio) i konjska pljeskavica. nije mi žao što sam se nadimio. začinjeno maslinovim uljem.> Roštilj od vulkanskog kamena. mlevenim biberom. soja sosom. Zoranov odgovor Prascu! Naročito me boli konjski ramstek i kozji sir. završava ovakvim uživanjem u cigari. raduje me izlazak nagoveštene knjige. ali i starim kozjim sirom koji sam narendao i đumbirom. Uprkos svemu. radujem se što knjiga o blagoutrobiju još nije otišla u prelom. pekavši mešano povrće na roštilju od vulkanskog kamena.Dok se sve.

bilo u sopstvenom prostoru. bez izričitog odobrenja autora ili izdavača. svi oni koji se pominju u tekstu nemaju pravo da javno. uopšte.000 primeraka ISBN 978-86-6047-021-0 Štampa Dosije studio. ugostiteljski objekti i.rs . Beograd www.dosije. klubovi. bilo u medijima. kafići. prelom Restorani. ističu citate i ocene iz ovog teksta. kafane. Lektura i korektura Dosije studio Tiraž 1.Nebojša Spaić ISTINITA I POUČNA ISTORIJA BLAGOUTROBIJA I TEK PONEKOG JOŠ UŽIVANJA sa zbirkom fantastičnih recepata © Nebojša Spaić 2010. tekst © Blueprint 2010.

Београд .CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful