Jozef Hajdn

Franc Jozef Hajdn (nem. Franz Joseph Haydn; Rorau, 31. mart 1732 ² Be , 31. maj 1809) je bio austrijski kompozitor i dirigent. ire muzi ko obrazovanje stekao je kao lan de a kog zbora Be ke katedrale. U kompoziciji zapravo samouk, Hajdn se i kasnije, kao kompozitor i dirigent dvorske muzike knezova Esterhazi, razvijao samostalno, Äodse en od sveta³, kako sam ka e, Äi prisiljen da postane originalan³. Proveo je tri decenije, od 1761. do 1790, na kne evskim dovorovima u Ajzen tadu i Esterhaziu, dok je nakon 1790. ve inom boravio u Be u. ÄDobri tata Hajdn³, uvar klasi ne tradicije, prvi u velikoj trojki be kih klasika, Mocartov prijatelj i u itelj mnogih muzi ara svoga doba stekao je za ivota veliku popularnost i po tovanje koji su nakon smrti izbledeli, da bi ga 20. veka ponovo otkrilo kao vrelo nepresu ne muzi ke dobrote. Hajdn je dao neizmerno bogat i raznovrstan opus, to svedo i o lako i stvaranja i o potrebi tada njeg muzi kog tr i ta koje je stalno tra ilo nova dela. Njegove 104 simfonije, 24 klavirska koncerta, 5 koncerata za violon elo, mno tvo komornih kompozicija za razli ite instrumente i ansamble, tridesetak opera, oratoriji, mise, kantate ² sve to ini jedan od najbogatijih opusa u istoriji komponovanja uopste. Kako je Hajdn stario, u svoja dela uklju ivao je sve vi e selja kih narodnih melodija koje je slu ao u mladosti. Savr eni primer je poslednji stav njegove poslednje simfonije, br. 104 ² Londonske simfonije. Te i te njegovog stvaranja je na instrumentalnoj muzici, a posebno je razvio klavirsku sonatu, guda ki kvartet i simfoniju. U operi daje ve u va nost karakterizaciji likova. Najstariji je od trojice majstora be ke klasike. Dela y y y y y y y udak, Nenadani susret, Mese ev svet, Simfonija rastanka, Oksfordska, 6 Pari kih i 12 Londonskih simfonija, 84 guda ka kvarteta, oratorijumi Stvaranje i Godi nja doba.

po ev i sa koncertom 1762. Maria Ana. godine. Leopold je ubrzo shvatio da mo e zaraditi mnogo novca ako predstavi svog sina evropskim dvorovima kao udo od deteta. ponovo u Parizu. svoje prve kompozicije je napisao kada je imao svega pet godina. Otac ga je i nau io da svira violinu i klavir. Kr ten je dan nakon ro enja u katedrali sv. ija je uticajna knjiga Pisani lanak o osnovama sviranja violine (nem. Versuch einer grundlichen Violinschule) objavljena godine kada je ro en Mocart. Tako ine sve i arobna frula) mise . decembar 1791) je bio jedan od najzna ajnijih i najuticajnijih svetskih kompozitora klasi ne muzike. natrag domu kroz Cirih i Minhen.Mocart je ro en u Salcburgu u dana njoj Austriji. Ruperta imenom Johan Hrizostom Volfgangus Teofilus Mocart. Hagu. Don ovani. Tokom godina u kojima se formirao kao muzi ar.najpoznatije su Krunidbena misa i Velika misa) rekvijem .najpoznatiji su br.najpoznatiji su Hajdn kvarteti guda ki kvinteti serenade . Linc. . godine na dvoru princa Bavarske u Minhenu i na austrijskom carskom dvoru u Be u. Dela Volfgang Amadeus Mocart je bio veoma plodan kompozitor. Simfonija br. na dvorove u Minhenu. Duga koncertna turneja odvela ga je. Hafner. Oti li su ponovo u Be pri kraju 1767. kad je Mocart bio bolestan. Njegov opus obuhvata preko 600 dela najrazli itijih anrova: y y y y y y y y y y y simfonije . 26 violinski koncerti . godine i ostali tu do decembra 1768.najpoznatija je br. i na kraju. 11 ili Turski mar violinske sonate guda ki kvarteti . Njegova muzi ka ve tina ve je bila vidljiva kada je imao samo nekoliko godina.najpoznatije su Pariska.najpoznatiji su br.Volfgang Amadeus Mocart Volfgang Amadeus Mocart (nem. bila je ve ta pijanistkinja i esto je pratila svog brata na Leopoldovim turnejama. Manhajmu. 21.najpoznatija je Mala no na muzika opere . januar 1756. 3 i br. 25 i br. Jedanput. Parizu.najpoznatije su Otmica iz saraja. jedan od vode ih evropskih u itelja muzike. 40 i Jupiter klavirski koncerti . tada glavnom gradu nezavisne nadbiskupije u Svetom rimskom carstvu. Mogu e je da su stalna putovanja i hladna klima doprineli Mocartovoj bolesti kasnije u ivotu. a kako je brzo u io.5. Pra ka. Figarova enidba. Otac mu je bio Leopold Mocart. br. zvana Nanerl. nego o dobrobiti svog sina. Leopold je izjavio da vi e brine o gubitku prihoda. Londonu. Wolfgang Amadeus Mozart) (27. Mocartova starija sestra. Mocart je nekoliko puta putovao po Evropi. zajedno sa ocem. 5 klavirskih sonata .

morao se u izvo enje uklju ivati i pomo nik. Zbog toga je tokom vremena imao specifi nu sudbinu i kao dirigent. flamanskog porekla. Odlaze i iz Bona po etkom poslednje decenije osamnaestog veka. zbog ega je 1808. a gotovo saginjao pod pult kod umerenih. 16. decembar kao Betovenov datum ro enja. Njegova porodica se generacijama bavila muzikom . koji je ujedno i primao sponzorstvo Upravni kog elektorata. emotivan. sna no uspravljao kod silovitih i brzih zvu nih pokreta. ali i veoma izra ajan. decembar 1770. prosledio je Betovena Johanu Albrehtsbergeru. 1827). veliki broj referentne literature ozna avao je 16. ² 26. kada bi po injale lekcije. Pojavio se jo samo jednom. sporih i raspevanih. godine Betoven se seli za Be gde je nameravao da studira kod Jozefa Hajdna. nema ki kompozitor. Posle o eve smrti 1792. ali 1818. moderno u enje odbacuje takvu pretpostavku. Betoven mu je rekao: Ako ikada postanem veliki muzi ar. mart. Po to je Hajdn imao malo vremena za predavanje. . decembra. Magdalena Keverich van Beethoven) (1744²1787).amatera Tobajasa Pfajfera (koji mu je zapravo bio prvi u itelj). Betoven je ostao bez majke sa 17 godina i obaveza uzdizanja dva mla a brata pala je na njega. 1814. drugi su ubrzo i sami primetili Betovenov talenat. Uop te uzev. muzi ar u izbornoj skup tini u Bonu i alkoholi ar. pa ak i savr en. Betovenova pijanisti ka tehnika bile je revolucionarna za ono doba. godine. i majke Magdalene Keferih van Betoven (nem. Me utim. u vremenu kada su novoro ena deca kr tavana dan nakon ro enja. Johann van Beethoven) (1740²1792). po kom je dobio ime. bio je tenor peva na istom dvoru. bio je bas peva na dvoru Keln kog elektorata. budio usred no i u dru tvu muzi ara . to e biti i Va a zasluga. Kristijan Gotlob Nef je podu avao i zaposlio Betovena. godine gluvo a je postala i definitivna. plahovit. Betovenov prvi muzi ki u itelj bio je njegov otac. Me utim. a davao je i asove klavira i violine kao dodatni izvor prihoda.Ludvig van Betoven ro en je u Bonu u Nema koj. Kada bi dirigovao orkestrom. Ubrzo je dobio reputaciju klavirskog virtuoza i. a kasnije i kapelmajster (svojevrsni muzi ki direktor). Njegov sin. godine morao okon ati pijanisti ku karijeru. U pojedinim trenucima. Bila je to prava detonacija eksploziva prema pijanisti koj tehnici starog kova koja je krasila Betovenove prethodnike. kao interpretator bio je nemiran.njegov deda Lodewijk van Beethoven (1712±1773). Betoven bi se visoko uzdizao. a izrazita melodioznost u laganim i raspevanim. postepeno. a sve to poku avaju i da ga na ini Ämuzi kim udom³ poput Mocarta. Krasila ju je neverovatna snaga u brzim i sna nim muzi kim tokovima. koja se ubrzo pretvorila u jo ve i podsticaj za umetni ko stvaranje: sa nepunih 26 godina po eo je gubiti sluh. Betovenovo najlep e stvarala ko doba obele ila je i jedna nesre a. a Betovenov otac. Za Nefa je imao puno po tovanja. koja je upore ivana sa baratanjem lukom i strelom. jer je bio kr ten 17. koji ga je u vi e navrata tukao. kako bi se interpretacija spasla. nadmo na muzi ka figura u prelaznom periodu izme u ere klasicizma i romantizma. Ludwig van Beethoven. kompozitora.Ludvig van Betoven Ludvig van Betoven (nem. Sve donedavno. od oca Johana van Betovena (nem.

violon elo. izbegavao ljude. za klavir. Poslednjih devet godina svog ivota. zatvarao se u sebe. kada je gluvo a postala definitivna. Ono to je manje poznato i uglavnom se iz odre enog obzira ne navodi u zvani nim izvorima. Hamerklavir sonatu. zaradio zahvaljuju i preteranom konzumiranju alkohola. sa svojim prijateljima komunicirao preko sve ica. koje su kasnije tampane i prodavane. u kome stvara svoja najve a remek dela: Misu Solemnis. 9. Dela y y 38 klavirskih sonata Klavirski komadi. Najpoznatije su Eroika . Dela za violinu i orkestar. 17 guda kih kvarteta 9 Sonata za violinu i klavir. y y y y y y y y . jeste mogu nost da je Betoven svoju gluvo u.Kako je gluvo a postajala izra enija. povukao se u svoj vlastiti svet ti ine. on je to sve te e podnosio. Misa Solemnis (Sve ana Misa). Vokalni ciklusi: najpoznatiji su pesma Adelaida. klavir i orkestar. . samostalni ili ujedinjeni u cikluse. C-dur. Simfoniju i poslednje Guda ke kvartete. 5 Sonata za violon elo i klavir Koncert za violinu. i ciklus Udaljenoj dragoj.Varijacije i 33 Varijacije na temu Dijabelijevog valcera. Dve romanse . naj e e u obliku varijacija na osnovnu temu. Koncert za violinu i orkestar. pa tako i polaganu i preranu smrt. a otkrile su dobar deo du e ovog umetnika.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful