You are on page 1of 39

POSEBNA IZDANJA

COPYRIGHT © 2020 Besna kobila

ZA IZDAVAČA
Goran Lakićević

UREDNIK EDICIJE
Predrag Mladenović

GRAFIČKI UREDNIK
Miloš Trajković

ILUSTRACIJA NA NASLOVNOJ STRANI


Nikola Kolja Božović
po motivima slike Vladislava Šćepanovića RAF, Poliptih
(ulje na platnu)

LEKTURA
Srđan Jovanović

ŠTAMPA
Forma B, Beograd

TIRAŽ
500

IZDAVAČ
IP Besna kobila
Branka Pešića 20, Zemun
Tel. / fax: 011 261 50 60
info@besnakobila.co.rs

Sva naša izdanja možete naručiti i putem našeg sajta


www.besnakobila.co.rs
Miloš Mladenović

Heroji
Sadržaj

7 Prolog

23 Superheroji

147 Putovanje

279 Arhanđeli

407 Appendix
Prolog

Šta ne piše, toga nema niti ga je bilo.

Pozivanje na legendu i usmeno predanje, nedohvatno zubu


vremena, samo je kap u moru mistifikacija spevanih u božje
ime, izvorna i jedina istina, oslobođena ljudske prolaznosti i
bezumlja, mora biti da objektivnog vremena nema, panta rei
je laž i svetogrđe, sve suštinski neporecivo skupljeno je u tren
koji upravo prolazi, bolno i neuništivo magnovenje koje nazi-
vamo sada i ovde, tu nemerljivo malu tačku oslonca, omeđenu
iluzijom metričkih prostora, na koju se oslanja bezbožni svet
euklidovske geometrije — iz zavere nesavršenih čula i vekov-
nog zaklinjanja u Dekartov koordinatni sistem i obmanjujuću
perspektivu, od prethrišćanskog svetilišta paganerije nastade
najveća zabluda čovečanstva, prokleta avlija iz koje se ne beži.
A da umeju da slušaju, čuli bi ljudi, Bog svedržitelj je uvek
jedan te isti, nepromenjivi kosmos, krug čije je središte svug-
de, a obim nigde, lepo reče Trismegist, obla i meka, uvek ista
majka priroda koja ne dozvoljava sebi blasfemiju pravog ugla,
nađite mi pod ovim suncem devedeset stepeni, a da nije od
čovekove ruke i odreći ću se vere i krsne slave, vaseljena živi
potpuno slobodna, obrće se, širi i urušava u sebe, ta nesagle-
diva elipsa sa suncem u svojim žižama, ćutljiva i apsolutno
8 H E RO J I

nezainteresovana za gorke plodove dijalektike koje olako na-


zivamo velikim imenima — obdanica čovečanstva, dah prve
inteligencije spušten na Adamovo čelo ili razorni civilizacijski
napredak. Pa zar tako nije uvek bilo, zapevaće večernji peva-
či, baklje, zvona i praporci nisu ni pisani živom mesu, u ime
krvi, sperme i ugljovodonika u propadanju, već za unuke i
dedovinu, u večnu slavu kontinuiteta i zauzdanog Tanatosa,
tople, umirujuće epistolarije koje će bez muke poterati stado
u ravnodnevicu i miran san, ali nama koji vidimo, nesrećnoj
božjoj deci, sleduje ništa do ledena rosa na čelo i strah u kosti,
možemo se mi ponositi slavom i mudrošću predaka koliko
hoćemo, ustajati s prvim petlovima i kao zapenušani volovi
upinjati za lepši život potomaka i bolje sutra, ali, na žalost,
na veliku i zajedničku žalost, dragi epistolari i palikuće, bu-
dućnost u koju se decom kunemo, ništa je do bledi hologram
nad horizontom, vešto smišljena fikcija za umirenje smrtne
duše, a navodna, iskonstruisana prošlost tek nakazni golem od
ilovače što, po želji umiven i čist, ostaje posle svega kao bleda
projekcija kolektivnog iskustva, odraz iskrivljenog ogledala u
rukama malih bogova, nas koji poznajemo veštinu manipu-
lacije sentimentom i nacionalnim ponosom — demijurzi u
službi održanja hrišćanskog ideala i ljudske rase.
Znam koliko ovo ujeda za ponos, smanjuje muda i
suši bubrege, ali čak i ta nevolja ništa je spram jedinog pre-
ostalog izbora, u večnu ćutnju i korov urastao krst od ce-
rovine; nismo žrtve loše sudbine ili kuće na putu, kako nas
odmalena uče, već u detinjstvu nepreležanog busanja u gru-
di i mitomanije, dok ne legnu merice na kantar, dok nam
skromnost i posvećenje ne spuste ruku na rame, biće i di-
leme vredi li manuti se bezrazložne gordosti i samoljublja,
pa uveriti sebe da je ljudski život tek nejaka, tinjajuća luča,
P RO L O G 9

u mastilu ništavila, jedva iskričava mikrokozma, nema nas,


niti nas je ikad bilo izvan drugih koji će nas se, sa pergame-
nata ili nadgrobnih ploča kasnije godinama sećati. Zato i ne
treba čuditi što uvek kad prigusti, kad ponestane vremena i
damaranja u žilama, u dim i pepeo, bez traga kajanju ili ne-
doumici, odlazi sve naučeno o spasenju i večnom životu, pa
se, noktima i izranjavljenim prstima, ako zatreba, grabi ono
jedino preostalo (o divna, beznadežna maglo omamljujuće
reminiscencije), umetanje svog u tuđe živote kao poslednji
opipljiv dokaz postojanja, umilne laža i paralaža zbog kojih
ću i ja, više po dužnosti, nego po savesti, biti upamćen kao
spiritus movens buđenja nacionalnog bića, oslikan živim boja-
ma na svim pamfletima od ustanka naovamo, ustavobranitelj
od utisnutog olova i hartije, onaj što mudro zbori izvaljen na
svilu i perine u kneževim dvorima i zarad večnog poštovanja
odbija mlade naložnice, makovu vodicu i od ptice mleko, a
ne tek prosta utvara, usahla crna senka što se, evo već treći
dan umotana u ovnujske kože i staračku nemoć, kotrlja na
volovskim kolima ka jugu, slepa vera u oslobođenje i Pravi-
teljstvujušči sovjet samo su zaboravljena prašina, a od kuratog
ovna predvodnika nastade tek nemušta noćna ptica u potrazi
za potvrdom svog obesmišljenog postojanja.
Putujem tajno, ni gonič volova ne zna ko sam, novac mu je
uzeo i vid i sluh, svi telesni otvori zašiveni su mu zlatnom niti
izlivenom od zarađenih dukata, pa, uplašen iznenadnim imet-
kom više no mojom zlokobnom pojavom, ne jede, ne priča i
ne vrši nuždu, tabana tupo i nečujno, ne pitajući se zašto pre-
vozi balvane, konopljanu užad i grumenje soli kroz klisuru ka
Vranju, uski kameni drum urezan u stenu poput nezarastivog
ožiljka i naša spora zaprega što hrabro mili napred, hraneći se
njegovom prašinom, znojem i krvlju onih koji su ga vekovima
10 H E RO J I

unazad usecali u planinu, progledaj i progovori, dečače, život


udahnut ilovači vraća me u poziciju umornog poluboga, četiri
decenije nepisanog je mnogo, davni moj, neprežaljeni prijate-
lju, kao dva veka ćutnje, njegov otac je o tebi mnoge pesme
pevao, a on se čak ni legende o glavi koja svetli ne seća, ne
smem preko Kukavice, gospodaru, tamo je hajduk Džubril i
dželat i sudija, nabiće nas na kolje, a duše nam baciti besnim
psima, maše sirot rukama, tera demone da mu ne uđu u uši,
ako nije preterana žurba, bolje je kroz Grdelicu, dalje je, ali
sigurnije, idi kuda te noge nose, drago dete, ako nečega imam
napretek to je vreme, pa pružam jutenu vrećicu sa dukatima,
svejedno je đavolu da li mu se na zdravim ili polomljenim
nogama prilazi, a je l’ to u Poljanicu kod čudotvorca idete,
jedna briga mu je manje nad čelom, prva reč nije bolela, pa
ohrabren, pokušava sa mnom da prozbori kao sa sebi ravnim,
čak do Niša se za njega čulo, priča se da od njegovog pogleda
voćke i suncokreti cvetaju, već šestu nedelju posti na stubu
i priča samo sa gavranima i vetrom, na vazduhu i vodi kaje
naše grehe, čuješ li, i ne pominju te više, Mladene, slavo srp-
ska, zaboraviše se brzo tvoja čudesa i jeres, kažu da je apostol
božji, ono što Džubrilov jatagan nesrećniku u šumi poseče,
samo pljuvačkom na mesto vraća, bez trava i bajalica, umesto
tvojih plemenitih poslanica, nove priče o razbojniku i stol-
pniku, odmetnutom janjičaru i još jednom mesiji, novi noć i
dan, koliko li ih je samo u ova kužna vremena, četiri decenije
nepisanog je mnogo, a tvoja lobanja je do sada toliko uglača-
na vetrom i jarećom kožom da svetli jače i od meseca koji je
obasjava, nerotkinja koju taj odsjaj okupa godinama će rađati
samo mušku decu, ali svejedno ne pričaju o tebi, drugim se
svecima klanjaju, ko nije zapisan, nije ni postojao...
Ne verujem u čudo potpunog iskupljenja, da sam rođen
P RO L O G 11

kao razbojnik ili jezuita, možda bih i gajio nadu u zlato ili
ogrlice od teškog srebra položene pred oltar, a ovako, nemam
ništa sem proste duše i modrih očiju, da je sve tako lako i
jednostavno putovao bih pogrbljen, oslonjen na kedrov štap,
per pedes apostolarum kako i dolikuje, ali nisu samo pokajanje
i vrlina to što Gospod od nas pred smrt očekuje, simplex sigi-
llum veri na sve strane viču jurodivi, zato je, uostalom, i tajna
euharistije tako lako dostupna svakom ko gleda, ne samo pra-
vovernima, hleb iz Hristovog tela ne donosi večni život onom
ko ga je blagosiljao, već onome ko ga jede, ne traži i pružiće
ti se, ne pitaj i bićeš spasen, budi žena i rodićeš, bićeš majka i
zemlja, ostani Čovek, čekaju te odbrana i poslednji dani. Ne
kajem se zbog ovog u čemu sam, nije grešno nepravdu činiti
zarad vere i crkve, jedino me grize što sam znao, a ćutao, pu-
stio da dođe do duvara, kada je Savet saznao bilo je prekasno,
đavolska je to rabota, simonija i bogohuljenje!, znao sam odav-
no i ćutao, kupio je čudo isceljenja, raspopite ga!, gledao sam,
kao prijatelj i brat, kako taj mladi monah, prerano uzdignuti
eklistijarh dečanski, nesvestan veličine svog greha, u zaveri sa
ubogima i oduzetima uzima na sebe božanska prava raspodele
zdravlja i sreće, bili smo na istoj strani, pomagao sam slepima
da pronađu put do njegove kelije iz koje su, nedugo zatim,
izlazili nemi od ushićenja, novim vidom se klanjajući Bogu
koji je sišao među njih na zemlju, sakupljao kužne i gubave po
Metohiji, nalazio ih po zvonjavi kojom su ih žigosali da im se i
stoka sklanja s puta, a onda ih vraćao među ljude blagoslovene
i zdrave da, umesto teškog zadaha raspadanja i smrti, mirišu
na njegov dlan, zdravac i majčinu dušicu, kupio je čudo več-
nog života, zar ne vidite da uopšte ne stari, blasfemija i svetogr-
đe!, svojim očima sam, skriven u porti, gledao kako pepelom
umešanim u belu smolu garavi bradu i slepoočnice, ne bi li
12 H E RO J I

uverio, i skeptike i one verujuće, da svoje godine nosi kako


dolikuje, ako Visoki Dečani ćute o tome, mislio sam, zašto
ne bih i ja, iz dana u dan sam zdušno pohranjivao nelečenu
bolest i, svako veče iznova ogorčen na svoju okopnelu snagu,
gledao kako, tela zategnutog poput bivolje kože na talambasu,
zašiljenim ćurećim perom useca bore oko usta i očiju, a sa
ramena mu ravno u zvezdanu tavanicu isparavaju vrućina i
znoj dve raspaljene naložnice, koliko sinoć nerotkinje, što se
zauzdane okamenjenom žilom rađaju i umiru na moje oči, sve
su to dela čistog milosrđa, uvaljane u slamu, detelinu i guščije
perje, sledeće godine će umesto njega dojiti zdravu Srpčad,
ali, da sam tada izdao, možda bi mu bilo oprošteno, možda ga
ne bih morao zbrisati sa lica zemlje, priča se i da ima poroda,
pogazio je monaški zavet celibata!, deset godina sam skrivao
postojanje njegovog sina Serafima, lepog i zdravog kao sunce,
i tajnu zaštićenu vrećicom od jareće kože u kojoj čuva paperje
što mu je, odmah po rođenju, počupano ispod plećki, krunski
dokaz nasleđene bolesti i anđeoskog porekla, kupio je umeće le-
tenja, simonija!, priča se da je na Malajnici duže od sata lebdeo
nad zanemelim turskim alalima, ali zato smo, pobogu, tamo i
pobedili, nahranili zemlju turskim kostima da sledeće godine
rađa travu što odiše na cimet i urme, pa zar nije dosta što ste
ga iz Dečana oterali, ne slušaju me, simonija, bogohuljenje!,
predajmo ga zaboravu, anatema na njega i anahorete što su ga
učili, u ime časnog krsta i budućeg trećeg Rima cepajte knjige
i poslanice, preorite zemlju, smrvite krajputaše na kojima je
njegovo ime, ne odmah, episkop Leontije ga podržava, tek on
je na Mišaru razbuktao ustanak, a do njega za dve godine hao-
sa nismo imali ništa, sem poklanih dahija i subaša, popaljenih
hanova i opasanih bula, neka još raste u narodu, lakše će ga
zaboraviti, nema kolektivnog sećanja u Srba, samo beskonač-
P RO L O G 13

na stradanja, oceubistva i ljubav ka muškoj deci, godinama


sam znao, a ćutao, pred Bogom i narodom, batibijus duboko
zaronjen u blato pretvorne ljubavi ka prijatelju, sačekajte prvu
klanicu i utopite ga u vrućoj srpskoj krvi, rađanje novog mita
o bogočoveku, dajmo narodu ono što želi, razvejaće sećanje na
njega u prah i pepeo, koji su ga znali pomreće, kojima je zla
učinio, takvi pamte duže, zaboraviće, kojima je činio dobra
već jesu, spalite knjige u kojima je pisan i neće ga biti, niti ga
je ikada bilo...
Balvani za crkvu pokajnicu, ne sme biti gvozdenih eksera
u njoj, ne želim biblijske motive, samo drveni klinovi i ko-
nopljana užad, slepa vera i grumen soli na oltaru kao klica
novog ploda u kolektivnom biću, zaživeće kroz nju ono što se
zove pokajanje i oprost, nikada više krvna osveta, nikada od-
sečena ruka za ukradeno jagnje i iščupan jezik za uvredu kuć-
nog praga, ni oko za oko, ni zub za zub, hukće u bradu moj
mladi vodič i mršti se, sve češće ogrnut mojom kožom, to što
sam ga kupio za šaku dukata i upregao u jaram zajedničkog
bitisanja ne opravdava i jasnu želju da uskrsne u moje drugo
ja, pogrbljeno i jednako mrko u licu kao prvorođeno, saučešće
tuđim godinama nije milost već poruga, ali ne shvata, potko-
van istom mukom kao i oni, drži se senke svoje rogate braće,
oprez koji ga neće dovoljno zaštititi, jer vidim ja i u mraku, a
staračka tuga je zarazna, crni prišt žala za mladošću, ponovo
bi progovorio, puteni, mladi zlatousti, ali mu usta, srećom,
prekriva tanka, tek rođena mladica ružičaste kože, ima li veće
kazne za starca od tuđe neizlečive jedrine, prepoznajem da
nije smrtan, beati pauperes spiritu, njegovo je carstvo nebesko,
naslućuje da sam sveti čovek, da ga mogu pretvoriti u pseći
izmet ili lanjski sneg, pa se plaši dotaći me čak i u snu, ali i da
želim, nemam snage podići ruku i pozvati ga u uspavljujuću
14 H E RO J I

mekotu planinske lađe, pa on, bez ičijeg blagoslova ili moli-


tve, odlazi na svoj fantazmagorični dvosatni počinak, okačen
širokim kožnim kaišem o volovska pleća, pripijen uz stomak
jalovog brda mesa visi naglavce kao čovekoliki slepi miš, a ja,
odbačen i sam, buljim u prohujali život i mrklu noć te, začu-
đen brzinom kojom, uspavan sporim otkucajima ogromnog
srca, umire na moje oči, strpljivo čekam da se, mlađi onoliko
koliko sam ja bliži smrti, ponovo rodi.
Poljanica, gospodaru, široko osmehnut, pokazuje na sliku
što se pomalja iza savladanog planinskog prevoja, Poljanica je
dokle vam pogled seže, pruža mi visoravan na dlanu, pruže-
nom ka izlazećem suncu, dobri Gospod je bio darežljiv kada je
ovde spuštao šake, nigde jada, ni ugašenog ognjišta, samo žito,
ružičnjaci i dečja pesma, slušam ono što odavno već znam,
požnjevenom žitu o klasanju pričaš, sine, kažu i da, do prvih
hodočasnika, deca mlađa od deset godina nisu znala za sušu i
glad, a ja se prisećam istog prizora od pre pola veka, dolina
presečena rekom kao tankim vijugavim usudom, božjom mi-
lošću oživela grimizna zmija, a iz nje i mladi Plutonov rog u
punoj snazi, zarobljen muljevitim dnom, prska izobilje na
obalu, u zemlju i nebo, je li moguće da sam ja, zaista, ova one-
moćala utvara, beznadežno upletena u konopljanu užad i gri-
žu savesti, a ne onih četvrt veka života, takvog me slikajte u
knjigama!, što na zapenušalom vrancu jure ka kući prijatelja,
sa obe strane puta, obešeni o stoletne šljive, sačekuju me osle-
pljeni i raščerečeni sejmeni, nikad više Turci u Poljanici, srpski
gavranovi riju im po zinulim telima, a skorena krv bazdi po
zlu i loju, nikad više Turci u Poljanici!, urlam uz vetar razvigo-
rac koji mi odjekom sopstvenog glasa udara u damare i, negde
gore, iz utrobe planine porađa zmijoliku kolonu zdrave muške
snage koja se, svaka sa po kamenom gromadom na plećima,
P RO L O G 15

spušta u zagrljaj rastućoj građevini u centru sela, eno, gospo-


daru, crkve koju je čudotvorac, kažu sam-samcit, kamen po
kamen sneo iz planine u selo, kad pre stigoše da drugome pri-
pišu njegova dela, vox populi je naše najjače oružje, jače od
paljevine i usijanog gvožđa, narod će ga sam, lošim sećanjem,
bez ognja i mača prekriti mahovinom, proriču da čeka izabra-
ne sa kojima će iz severnih gradova doneti zvono za crkvu, a u
njemu i Džubrilovu glavu ispunjenu pamukom, bolje je vero-
vati u to, gospodaru, ova zgarišta koja od Vranja naovamo
usput sretasmo jesu popaljene kuće onih dovoljno hrabrih, ili
ludih svejedno, koji se usudiše da ga pred hodočasnim uvom
poreknu, pale ih ne iz slepog, nerazumnog besa, već iz čiste
vere, za svaku šaku tog pepela čudotvorac miropomazanjem
plaća, kad bi samo znao koliko sam spreman da platim njegov
mladi zanos, pričao bi dok mi ne uzme i poslednji ćup blaga
duboko zakopan u očevini, ali neću ponovo upasti u zamku
poznavanja istine, morao bih da mu protivurečim i učinim da,
ovaj put možda i zauvek, zaćuti, a suviše sam u njega zalju-
bljen da bih to još jednom podneo, ne u njegov pol, u muški-
ma nikad nisam uživao, a čak se ni uživanja u ženama više ne
sećam, njegovu mladost volim i dane koji su pred njim, bistro
nebo te iza horizonta čeka, modroplavo kao tvoje oči, dečko,
samo ti lamentiraj i galami, a ja ću se, još manji i ništavniji,
skupiti među balvanima, uvući se u sopstvenu ušnu školjku i
slušati novu istoriju iz mednih usta mladog arhanđela, zatru-
bite snažno Eustahijeve trube!, da li sam zaista tu, kost i koža
pretvorena u ogluvelo uvo, ili sedim pod belim dudom i gle-
dam Mladenovu decu kako timare oznojenog vranca, dok is-
pijamo već treću dudovaču, daj još vode, Serafime, snago oče-
va, iz njegovog u moje skute seli se petogodišnji anđeo, a za-
tim namah skače i prinosi kondir pun tečnog kristala sa kla-
16 H E RO J I

denca, još vode, Serafime, svojim postojanjem produžavaš ži-


tije zamonašenog oca, igrajući se zaustavljenog vremena ispi-
jamo jednu za drugom, dok nam pred očima, dole u selu, raste
crkva kao iz Veternice iznikla, nikad više Turci u Poljanici,
ustanak sam došao, Mladene, da dižemo, sve su nam knezove
posekli, znam, prijatelju, i tvoga oca među njima, ali tuđu
kuću ne mogu da rušim, dok svoju ne pokrijem, počeli smo
crkvu da dižemo, zvono može da sačeka, ali kamen sam obe-
ćao i sebi i Bogu, pokušali smo kod Oplenca, Crni Đorđe i
hajduci, ali ne ide, plaši se narod, a ti kad kreneš, tebe će slu-
šati, a jesu li me zato sklonili iz Dečana, najurili kamenjem i
toljagama kao šugavo pseto, ne progovara naglas, ali znam da
o tome misli, uvređen je, ali oprostiće, suviše dobro ga pozna-
jem, morali su da ne ogordiš suviše, počeli se, rekoše, ljudi
klanjati tebi umesto Hristu, odgovaram na nepostavljeno pi-
tanje, a to je, ipak, samo medovina za ono što ćemo ti tek
učiniti, prijatelju, popijena dudovača me pred samim sobom
učini bratoubicom, Kain i Avelj zarobljeni milinom dudovog
soka, sad me prave i od blata, kažu, stavljaju moje slike ume-
sto ikona nad trpezu, znam i ja da si već postao svetac, a tek će
doći Mišar i dvadeset perčina, dokaz posečenih turskih glava,
što ti vise niz pleća, a u ruci visoko podignut tug, sa sve zlat-
nom jabukom na vrhu koplja, relikvija velike pobede nad ne-
vernima, biće i Deligrad, svaku noć iznova, raširenih ruku u
krst, nadlećeš turske rovove i, dok zapaljeni katran sa svetlećih
zolja prlji mantiju, časni krst pružen po noćnom nebu priziva
Alaha zaštitnika na turske usne, Alah ekber, džabe su molitve,
čuda se ne rađaju pod polumesecom, doći će i Štublik i Malaj-
nica, vraćaš se iz noćnih pohoda u turske bivake ukrašen bro-
janicama od palčeva i ušiju, a nad čelom mirisni oblak kao
oreol, mešavina lavande, maslinovog ulja i zaostalih uzdaha na
P RO L O G 17

prepad zajahanih bula iz vezirovog harema, a onda će osvanu-


ti Čegar i izdaće te, prijatelju, još vode, Serafime, snago očeva,
pustiće da vas podavi bujica podivljalih janjičara, da sam znao
ne bih dozvolio, Bog mi je svedok, pa ponovo nazdravljamo
svemu i svačemu, smejemo se uliveni u napukli kondir, a ja
plačem, ne od previše pića kao što misliš, ronim dušu ne što
smo te ubili, svi ćemo ionako umreti, nego što će tvoja čuda
pripisati drugima, i vaskrsenja novovremenih Lazara, i idolo-
poklonstva, i silazak crkve u dolinu, i prvi ustanak, i pucanj u
barutanu, i svetleću glavu nad Čegrom, i beg napola odrane
lobanje iz piramide srpskih glava, ilovače i otelovljenog užasa,
slučajem oživljena Kalvarija, monument hrišćanske patnje
koji će te progutati, to nam je trebalo, samo si kap u moru
krvi, drugi će zanavek ostati mesije umesto tebe, a dobra ti je
i neponovljiva ova hladovina pod dudom, prijatelju, više i ne
brojimo čokanje, lica nam pomodrela, moje od pića i žalosti,
tvoje od kotrljanja po zubatom stenju i rasušenoj zemlji, veli-
ka je suša po Srbiji, od provlačenja kroz bršljan i plivanja
usahlim potocima, kotrljajući svedok još jednog od mnogih
stradanja, obrok natrulog mesa, beonjača i uvoštene kože u
zamenu za večni drugi život, prevarili su me za Čegar, brate,
nisam znao da će izdati, očinjim vidom se kunem, znam, gos-
podaru, sve znam, vodič mi vlažnim krpama hladi čelo, upa-
ljeno davnim sećanjima, koliko i neprolaznom grižom savesti,
prepustite se meni i učiniću od vas arhimučenika, razapeću
vas naopako kako razum i hrišćanska skromnost nalažu, takve
čudotvorac rado blagosilja, sreća je da uvek ima gorih, jedini
melem za sopstvenu nesreću je beda drugih nevoljnika, više
nikada neću biti sam, ispred i iza nas duga kolona sakatih i
bolesnih, kažu da i decu unesrećuju ne bi li ih on celivao, hra-
ne ih pepelom dok ne obnevide, a na temenu im ostavljaju
18 H E RO J I

belege raspaljenim čamovim žarom, i čudotvorac je kao mali


upao glavom u ognjište, pa mu osta na temenu ćosava mrlja,
kroz tuđu bol učimo mir božji, a crkva srpskog pokajanja će
sačekati bolja vremena, tako je momče, u naručje me uzmi i
ne ispuštaj, privi mi glavu uz grudi i biću tvoj tek rođeni sin,
a ti moja bludnica majka, primalna sisa novog života, malo će
boleti dok ukucam klinove, gospodaru, to je samo trenutak
spram večnosti koja vas čeka, ništa mene više ne boli, Varava,
sve mi skini, sem prtene krpe oko pojasa, znam za sram otkad
sam okusio plod sa drveta saznanja, budi mi roditelj, a ja ću
biti tvoj bezubi potomak, ako treba upišan i zanemeo od pla-
ča, leprozne dovlače čak sa Levanta, plaćaju ih, kažu, i posled-
njim zrnom žita iz kuće, daju za njih od dva grla dobro uhra-
njene stoke, pa naviše, ali isplati se, takvima njegovo milosrđe
ne gine, čujete li, gospodaru, a vas neće koštati ni dukata, Ili!
Ili! lama savahtani, jesam grešan, ali ne toliko da se ponovo
rodim, sred gomile ubogih, razapet na sve četiri strane sveta,
idem svojim putem, da li skida mrenu sa očiju, slep sam od
rođenja, mene je pauk u snu pod grlo ujeo, otad sanjam samo
užas i vatru, dete mi pod pazuhom ima tvrde guke, kažu da se
iz takvih kad omeknu poskoci legu, da li skida uroke, mužu
mi je snaga usahnula, nek učini da me bar jednom još zajaše i
slaviću ga kao drugu slavu, mene srećom niko ništa ne pita,
niko me ne prepoznaje, samo uz neljudsku dreku kolju volo-
ve, otimaju balvane sa kola i pale velike lomače, signalne vatre
za nesrećne koji će, privučeni mirisom oprosta i žrtvi paljeni-
ca, tek doći, od konopljane užadi prave ulare za sebe i svoje
bližnje, namaknite i meni jedan na gubicu, i ja sam stoka po-
kajnica kao i vi, mrve so dlanovima i trljaju njome žive rane, i
meni dajte, i moje rane nisu dovoljno bolne, niko me više ne
prepoznaje, goniču su vrelom vodom uzeli vid, i njega će bla-
P RO L O G 19

gosiljati isceliteljska ruka, dragi Bože, kakav melem za moje


umorne oči, svojevoljna Golgota i veliki inquisitor ignorantiae
razapet na točku volovskih kola što ga, umesto u blagodet
oproštaja, nose pod noge uzdignutom sinu davnog prijatelja,
poslednje i jedine preživele uspomene na onoga koga nema,
niti ga je ikada bilo...1

1 HUMANIORA: ISKUPLJENJE — odlomci iz spisa nepoznatog autora,


pronađeni početkom sedamdesetih na zgarištu čuvene Spiridonove
antikvarnice, neposredno nakon požara koji je, zajedno sa zgradom i u njoj
zatečenim vlasnikom, progutao još na stotine unikatnih i vrlo vrednih knjiga.
Ovo kontroverzno delo doživelo je mnoga tumačenja, počev od tvrdnji da
se radi o provokaciji “siminovaca”, naročito nakon objavljivanja, a odmah
i zabrane čuvenog 27/28 dvobroja časopisa za likovnu kulturu i kritiku
Umetnost, početkom sedamdesetih, kao i grupe umetnika okupljenih oko
Manifesta kometaizma (jedino što ih je nepobitno povezivalo je činjenica da
su ova dva teksta često javno čitana u umetničkim krugovima, po udvoričkoj
štampi često krštenim i kao dekadenti ili bela inteligencija, okupljanim u
Francuskoj 7 i kafanama Mornar i Dubočica, tako da je, između ostalog, i
taj dokument iskorišten u kasnijem montiranom procesu koji je doveo
do zabrane, kao i kasnije presude na brisanje i slanje u zaborav Manifesta,
kao i društveno-političkog progona njegovih sledbenika, tzv. kometaista),
pa do teze prof. dr Milije Milivojevića da je u pitanju mnogo starije delo,
nastalo negde sredinom 19. veka, vrlo verovatno pisano rukom nekog od
visokih crkvenih velikodostojnika tog vremena, koje, osim nesumnjivog
istoriografskog i književnog značaja, istovremeno predstavlja i metaforični
putokaz ka konspirativnoj klerikalnoj organizaciji Inquisitia ignorantiae
(Sudije opšteg zaborava; organizacija koja se, ne priznajući šizmu i raskol
hrišćanske crkve, bavi zaštitom interesa celokupnog hrišćanstva tako što
post festum menja istoriju i usmerava je u željenom pravcu — preuzeto iz
Rečnika okultnog i paracrkvenog — S. Vlajić, Metamorfoza, Beograd, 1998.),
čija se navodna sedišta nalaze u Rimu, Konstantinopolju i Moskvi (teza o
prvom, drugom i trećem Rimu kao svetim mestima ekumenizma i ponovnog
ujedinjenja hrišćanske crkve). Ne zna se zasigurno da li postoji sačuvan
integralni reprint originalnog spisa, dok se pojedina ručno prepisivana
poglavlja, većinom sumnjive autentičnosti, čuvaju u privatnom vlasništvu.
PRVI DEO

Superheroji
Što se nešće u lance vezati, to se zbježe u ove planine.

— Umro Pjacola, Astor Pjacola je mrtav!


Nekoliko trenutaka za galamom koja ga je najavljivala, ga-
ravi dečak će se, vitlajući novinama nad glavom kao razvijore-
nim jedrima, pojaviti iza ćoška iz pravca pijace i poput met-
ka uleteti u još uvek pustu baštu Kalenića. Zastavši nakratko
kraj dva već primetno umorna ranoranioca, daj, mali, ljubi te
čiča, dve Politike, otrča do susednog stola i mladića ogrnutog
preširokim trenčkoutom boje peska, ispod koga je izvirivao
donji deo prugastih bolničkih pidžama što je, kompletirano
jednostavnim plastičnim papučama, davalo njegovoj pojavi
oreol neshvaćenog genija. Još jedan krug, Džoni, i gotovo, re-
konvalescent, malom garaganu očigledno dobro poznat, pri-
jateljski ga pomilova po obrazu i gurnu mu svežanj novčanica
u šaku, dovoljno da se glasnik još hitrije uputi niz ulicu, umro
Pjacola, Astor Pjacola je mrtav!, vijorilo se za njim sve dok ne
skrete naglo u Sinđelićevu i nestade u vrevi razigranih seljaka
i nakupaca.
— Šta je, bre, ovom klincu — zabrunda Kritičar, do pre
nekoliko godina jedan od najvećih autoriteta kad je srpska
moderna u pitanju, a sada tek olinjali profesor Pete beograd-
ske gimnazije u penziji, — pola Srbije od sinoć u mraku, dina-
mit gruva na sve strane, murija već dva dana batina kog stigne,
24 H E RO J I

a on se dernja o Pjacoli. Poštujem, naravno, ali ne sećam se da


su trubili po ulicama i kad je Crnjanski umro.
— Ne biju dovoljno, ja da ti kažem, ovi iz distribucije kažu
da će im bar mesec trebati da poprave sve što je porušeno. I
te teroriste su nam Švabe namestile, majku im jebem — ogla-
si se Toma, bivši trener BASK-a, Voždovačkog i Šećeranca iz
najboljih dana, pa, zadubljen u sportsku stranu, sruči ostatak
čokanja u grlo — da im jebem. Kakva urbana gerila, sloboda
narodu i ekološki teror, trice i kučine. Pogledaj najnoviju vest,
prete dušmani da nam zbog ovih sranja sa protestima uvedu
sportske sankcije, pa da neće možda Deju i Piksija da vrate
iz Švedske, a tek što su počeli da karaju boraniju. Sve je to
nameštaljka, samo da ne bi dobili Amere u Barseloni, ja da ti
kažem...
— Ma, ’oće kurac da ih vrate, u usta ih škrbava. Nego, da
smo mi živi i zdravi, a za Pjacolu i ostale dušmane ćemo lako...
— Omaž, gospodo, omaž Bertolučiju i veku na samrti —
lak kao pero, mladić naglo ustade, zaleprša pelerinom i pri-
druži im se za stolom. — Ne nazdravljajte u svoje ime, već
u ime rađanja novog doba, epohe čovekoljublja i oživljenih
čudesa. Daj ’vamo, dečko, za veterane šta piju!
Oni nisu pitali, a mladi hajduk nije želeo da priča, tako da
su njegovu potencijalno uzbudljivu predistoriju bez nepotreb-
ne diskusije ostavili po strani. Oko Kalenića se još uvek osećao
blagi miris baruta i zapaljenih guma, ali osim toga nije bilo
tragova skorašnjeg okršaja, ni skorenih mrlja od mešavine krvi
i benzina, ni barikada od prevrnutih kontejnera na platou
ispred biblioteke, ni vodenih topova koji su nedaleko odatle,
zatvorivši prolaz ka Proleterskih brigada, proveli ceo jučerašnji
dan. I mladić se, baš kao i dobro umiveni Vračar, svojski trudio
da se rodi nov i svež, papa’s got a brand new bag, rođaci, ako je
S U P E R H E RO J I 25

i bilo traume, nije je pokazivao, nego se utrkivao sa veteranima


u piću na prazan stomak i lepom raspoloženju, tako da ni dru-
gu rundu još nisu ispili, a već ga zavoleše kao sina, litar belog i
sifon sode, ispijani u ovako lepo jutro i ne mogu doneti ništa
sem brda poljubaca i razmenjenih hvalospeva, tebe gledam, ba-
tice, a sebe vidim od pre tri’es i neku, pa još po jedan letnji,
tanak da ne hvata iz prve, u zdravlje živih i pokoj duše upoko-
jenih, nemoj vodu u vino da nalivaš, loše su te učili, slušaj čiču,
uvek prvo voda, pa vino, bolje da oplemenjuješ jalovinu, nego
da zdravlje razvodnjavaš, treba ponekad i starijima kapa dole,
znaš li ti, batice, i dan-danas u pola noći da me probudiš, ima
da ti izdeklamujem Beara–Stanković–Crnković bolje nego
Očenaš, a otkad je umro herojski fudbal, otkad se ne igra za
dušu, nego za pare, svi su isti bre, kô čovečje ribice, daje im
delija za pravo kada su loptanje ili veština kiseljenja kupusa u
pitanju, ali ne i kad se o filmu priča kao o igralištu gordih i
neprilagođenih, Ford, Tarkovski i Kurosava su stožeri ove civi-
lizacije, plemenita gospodo, šta god mislili, bez njih ne bilo ni
Lajke, Gagarina, ni Armstronga, pa ni mašina za pranje sudova
i četvrte industrijske revolucije, a ako mene pitaš, ne bi bilo ni
Krojfa, Garinče i Di Stefana, bar ne ovakvih kakve smo ih za-
pamtili, olabavljeni zavoji ispod mantila i sveži ožiljci po licu
daju njegovim rečima argumentaciju u koju ne valja sumnjati,
u mnogo čemu su nebo i zemlja, ali nigde teških reči, ni povi-
šenih glasova, jedino zbog čega se kajem je što sam odustao od
poezije, otvara se Kritičar kao bulka pred izranjavljenim mla-
dim bikom, umesto da uživam u ulozi nepriznatog genija i
odricanju svega materijalnog zarad lakih ženskih uzdaha i zavi-
sti mastiljara koji bi mi, samo da bi ih se dalo videti u mom
društvu, plaćali pića i objavljivali o meni hvalospeve, ja sam ti
se, bato, dohvatio ćorava posla, pišem prikaze za lošije i ružnije
26 H E RO J I

od sebe, matori Katul, sine moj, to sam ti ja, omatoreli, izra-


njavljeni Katul, upetljan u paučinu neprolazne nesanice, sme-
njuju se egzaltacija, galama i trenuci ćutnje, opušteno kao kod
starih prijatelja, bistri sestrić i omiljeni ujaci, podsećate me na
oca, obojica, takvog ga se sećam iz doba kada smo imali dovolj-
no samo za krov nad glavom, redovne obroke i nezaboravne
posete rođacima na selu, divni dani pre no što se prodao đavo-
lima koji nam seku najbolje šume i jebu najlepše žene, na tren
pomisli da bi se možda mogao javiti majci, da ne brine, prirod-
no rođena balerina i zavodnica, zakopčana u bukagije majčin-
stva i brige o kući, ali, čaša po čaša i reč po reč, pa svaka misao
postaje kristalno jasna, bez uplitanja nepotrebnih metafora ili
nedoumica, pomirenje svega što se imalo miriti, dvojica troš-
nih recituju Božu Mladenovića i ranog Disa, tako bismo svi
imali zdrava srca i Viktor bi se vratio iz Peći dok deca jedu žito
— da sa nama zapeva, braćo moja, a mladić deklamuje nove
gradske proroke, sa devojkama blagim, lepookim, igraju igre pre-
puštanja, potpunog, kao reka i more, suviše je blizak trubaduri-
ma da bi im se mogao diviti, ali iz poštovanja i ljubavi tu i tamo
zastane, nesiguran u svoje pamćenje, često, izdišući gradski
vazduh, zamirišu na slanu vodu, odlaze onda u parkove, Taš-
majdan i Karađorđev, pod lipe sade marcipanska srca, a zatim
nastavlja da recituje glasno i jasno, pravo iz pluća, kako se samo
drage pesme pevaju, dočekaše da im u zavičaju za života pesme
pevaju, do juče pesnici, čitači misli, sanjači, čudotvorci, slikari,
postaše stih, misao, san, čudo i slika; uvek isti, u novu dekadenciju
se odmetnuše, u urbanu gerilu, kako samo briljira u jutru posle,
nimalo ne čudi što su ga starci tako lepo prihvatili, kao sebi
ravnoga, ali i arhanđel bi želeo da poveruje da su seniori zaslu-
žili njegovo društvo, samo da može, pevajte, divni starci, dok
nad glavama rasprskavaju zvezde kao metafore, da imalo znaju,
S U P E R H E RO J I 27

da im je iko rekao, već bi bili dole na kolenima i gledali u njega


kao u jarko podnevno sunce, isti smo mi, ćale, urbana gerila,
superheroji na umoru, ispijaju jedan špricer za drugim, pomi-
renje davno upokojene vere u bolje sutra i raspojasane tran-
smoderne, razdragani pratioci slavlja gudalima mašu od radosti i
vozile me krave svete, Džarmuš i Okudžava za istim stolom,
Kavafi i Herbert, izvikana Medijala i fascinantni brat Kolja,
neprolazni šlageri i novi talas, zlatnozubi Šaban i akrobata Šar-
lo, bistriji ili tuplji čovek biva kad, braćo moja, kad nas više ne
bude, nestaće i svega čemu se vredelo klanjati, ustaje nakon
trećeg litra pomazani, uneređen kako kavalerijama i dolikuje,
pa teatralno raskopčava mantil i pušta ga da slobodan leprša na
vračarskom povetarcu, a zatim polako, jedan za drugim, razvija
izgužvane zavoje i otkriva pelcere iznikle ispod lopatica, da su
ga u drugoj prilici ovako golog videli, kao od majke rođenog
pod zavijorenom zastavom, bilo bi im žao još jedne izgubljene
duše, šta postade od onakvog naroda, pojede nam droga mla-
dice, pa koliko jutara su samo, udobno zavaljeni u svoje kafan-
sko carstvo, lamentirali gledajući mlade duhove u povratku iz
noćnih orgijanja, ali sada je sažaljenje poslednje što prema
ovom divnom biću mogu osetiti, naročito ne posle najave apo-
kalipse koja se proteklog dana spustila na grad, i pored svega,
jutro je mirisalo na uobičajeni jul u Beogradu i tek probuđenu,
još uvek krmeljivu Kalenić-pijacu, ali oni su dobro znali da
neće moći zaboraviti ovu oživelu ikonu gordosti i savršenstva,
I’ve seen things, you people, wouldn’t beleive, jedan učenik mu u
neverici dodiruje, skoro zaraslu, ali još svežu prostrelnu ranu
na slabini, a drugi spremno ustaje i prihvata ogrtač koji delija
stresa sa sebe kao potrošenu kožu, zna stara kuka da posle ovo-
ga više ništa neće biti isto, ali se ipak nada da je pred njim još
kišnih dana u kojima će mu ovako dobro očuvan mantil dobro
28 H E RO J I

doći, blago onima koji ne videše, a verovaše, gde je sad Ljupka


da naplati svoju meku dušu, mrmlja sebi u bradu, čime li sam
toliku milost zaslužio, svako jutro, ona u crkvu, ja u kafanu, a
anđeo se ipak meni ukazuje, prebira po mislima, ne bi li se
prisetio o koga se sve u životu ogrešio, ako je moguć oprost
grehova, Sudnji dan je zasigurno pravo vreme za to, hromi Ci-
ganin Jašar, sitni lopov i kotlokrpa, kome je uoči rata, igrajući
se benzinom i prangijama sa jednako nestašnim drugarima, iz
nehata zapalio straćaru, zatim vredni južnjak Paskal, gospodar
urmašica i ćeten-alve, iz čiste obesti optužen pred novom vla-
šću za kolaboraciju, par šamara i dobro izvučene uši zbog šake
ukradenih šećernih kuglica, izmetnuće se u dovoljan razlog za
okrutnu posleratnu osvetu, a posle svega i njegova dobra, me-
lanholična žena, neizlečivi zaljubljenik u Balzaka i nerotkinja,
dugo je držao kao malo vode na dlanu, da bi je poslednjih go-
dina nekako zagubio u dijaboličnoj miksturi fudbala i prepeče-
nice, možda bi se mogla naći još neka brza, neprimetna ne-
pravda u prolazu, udarac po kakvoj nemoćnoj gubici tokom
pijanih noći ili psovka po musavom Cigančetu kada mu se ci-
pele ne bi sijale kako zakon esnafa zapoveda, i to bi uglavnom
bilo sve, priznaćeš, presvetli, ne suviše zlobe za skoro sedam
decenija bitisanja, smeje se i Toma, pokazuje zube kako ga se
dugo nije moglo videti, mogô bi vam, ako treba, usput i perje
istimariti, nije posle rata u celom Banatu bilo veštijeg od mene
kad je umornog dorata trebalo vratiti na noge, utrkuju se starci
ko će više ugoditi ovoj neopisivoj prikazi, dok dan sve jasnije
miriše na velika dela i potonju nevericu onih koji će ga gledati
dok im zaklanja sunce, blagosloveni jahači oluje razaslati na sve
četiri strane sveta, kume Džimi, bog ti pomogao, nad tobom se
ne našlo junaka, dopire iz daljine glas seljaka što na pijaci hvali
svoj ivanjički krompir, utkan u topli huk ponjave, upravo istre-
S U P E R H E RO J I 29

sene nad malom kuhinjskom lođom negde tamo iz pravca Ču-


burskog parka, pa zatim zvon tramvaja iz pravca Bulevara i le-
pet klepetuše iz dvorišta u Baba Višnjinoj, gotova je bundevara
sa cimetom, doručak za hrabre i blagorodne, a zatim potmula
i daleka, ali jasno dolazeća tutnjava i štektanje mitraljeza koje
lede krv u žilama, i ne tražim plena: oh, ja sam željan zraka, u
vazduh odlaze čelik i staklo, nema više dužnih, ni ujarmljenih,
i mleka, i bele jutarnje rose, serveri i baze podataka, arhive ubo-
gog dužničkog roblja, sada su samo bezvredni, istopljeni metal,
zatrpan čelikom i šutom, sa najdražim fotografijama pod miš-
kom, držeći decu u naručju i žene za tople dlanove, uputiće se
ljudi nazad ka pašnjacima, povratku zemljoradnji, zaboravismo
kako lep je ljudski dodir i kako lekovita može biti reč, tek tu i
tamo još zakevtaće retka, bespotrebna paljba preostalih unifor-
misanih otpadnika, ali samo dok ih ne utiša bujica pravover-
nih, i nema više elektrifikacije, ni advertajzinga i portparola, a
ako bude do nas, neće ni biti sajberljubavi, ni društvenih mre-
ža, za koji život treba da se rodim, za koji Sudnji dan treba da
živim, braćo i sestre, usud promene i novog početka valja se
utrnulom beogradskom kaldrmom kao nabujala modra reka,
od centra radijalno ka predgrađima, urbana gerila u trijumfal-
nom, beskonačnom orgazmu, oh, ta ja sam Čovek! Čovek! cela
vaseljena se u jednu tačku uliva, u reski, uznemirujući zvuk
češagije koja pero odvaja od pera, krst od nekrsta i pravedne od
grešnih, a zatim i nalet nezadržive tišine koja i reč mrzne u
vazduhu, pa dok dlanom o dlan, trenutak tek minu u širenju
snežnobele lepeze koja mu se otvara pod plećima, novorođeni
božji vojnik će se, sporo zamahujući krilima poput omatorelog
goluba, naizgled tromo odvojiti od zemlje i, nakratko se tek
zadržavši na ivici naherene kafanske strehe, zaroniti u mlado
jutarnje nebo, nečujno i meko kao u sveže rastresene perine.
30 H E RO J I

Najbolje bi bilo zapisivati događaje iz dana u dan. Voditi


dnevnik, besomučno ulivati činjenice u diktafon ili se ponav-
ljati poziranjem pred hladnim okom objektiva, sve samo da se
sačuva slika sveta koji prolazi i koji se više nikada neće pono-
viti, kada se to čuje i iz dobronamernog očevog grla, svakako
da je mnogo dragocenije od puke uvodne rečenice izvikanog
stožera egzistencijalizma, ali na sreću ili na žalost, braćo moja
i sestre, meni to otac nikada nije savetovao.
Carpe diem, ljubavi, sećam se kako je blagim glasom smi-
rivao majčino nezadovoljstvo kada bi, umorna od neprekid-
ne borbe sa svakodnevicom, kao poslednji adut u igri mačke
i miša potezala želju za fotografisanjem potomaka, postulat
malograđanštine uvijen u strah od prolaznosti, živeti kao sav
normalan svet, šta je tu toliko loše, gubi se njen glas u oluji
očevog i mog smeha dok se valjamo po ugaženom pirotskom
ćilimu, baca me u igri toliko visoko da mogu dotaći nebo, a
ja se bez straha strmoglavljujem nazad u bezdan, u sigurnost
njegovog zagrljaja, sestra mirno spava u kolevci, njenih neko-
liko meseci života ne poznaju strah od mraka, niti nesanicu,
imam ružan san, već sklopljenih očiju, šapućem mu u našem
malom ritualu pred počinak, a on sakuplja šake u trubu, za-
tvara u njih sve moje strahove, detinje dileme i nedoumice,
oduvaj ga, tata, da se više nikad ne vrati, pre no što će ih
samo jednim potezom, zatrubivši u njih poput nepobedivog
boga vetra, razvejati u ništavilo, kraj njega, uvučen u Eolova
topla, zaštitnička nedra, kao i da ne umem sanjati ništa, sem
talasanja, do struka visokog mora žita kroz koje me nosi na ra-
menima, sasvim očekivan standard raja, jedinog kakvog dete
ume videti, čudesno snoviđenje koje za prvom uzvišicom, za
S U P E R H E RO J I 31

prvim dosegnutim vrhom, menja ogromno i crveno umiruće


sunce u zavičaju, ovde nam je korenje, sine, njegov čaj se pije
kada te umore otrovi kratke pameti ili pomodarstva, a odmah
zatim, dok dvaput trepneš, i nesagledivo duga peščana obala,
izujedana našim skorašnjim stopama koje, zapljuskivane ko-
trljajućim krestama, nestaju takvom brzinom da ih, osvrnuvši
se preko ramena, ni do deset ne uspevam nabrojati, a onda i
svakog leta po navici na pleća crnog, toplokrvnog dorata sa
lavićem oslikanim na zapenušanim čeljustima, pa na obale
prijateljske južne zemlje, u tople krajeve, gde samuju pitome
plaže Jerisosa i obrisi Svete Gore na horizontu, otac i majka za
uzdama vatrenih kočija, jedu kilometre i noć uz smeh i ljubav
na obrazima, a mi deca pospali na zadnjem sedištu, kao na
najmekšim perinama, povorka božanskih slika koja će, svake
noći iznova, uspavljivati moje umorno čelo, sve dok ih jedna
iluminacija, oživljeno sećanje na tragični događaj o kome se
u našoj kući, ni godinama kasnije, reč više neće prozboriti, ne
zameni jastučnicom teških, činilo se neizlečivih, slika.
Prvo sećanje. Težak je mrak sobe što pritiska tek razbuđeni
krevetac, daščice od mirisne kedrovine, kao otete sa libanskih
gora, svuda naokolo razigrane seni i miris mastiljave, ultimativ-
ne tišine, a tamo negde, tik iza vrata, i odjeci bliske svetkovine,
dođite po mene, i ja sam nečije dete, mislim na sav glas, budan
kao razgorela bubnjara u podne, trudim se da dozovem, vri-
štim nemoćnom telepatijom, ali ne plačem, čak ni pokušao
nisam, plač u snu je rđav znak, znamenje koje ionako ne bi
čuli, veselje je u punom jeku, sreća da je rešenje, kao i uvek, tu
pod nosem, tamo kraj fotelje, pa u ćošak po debele knjige, u
onaj dalji, kraj sklopljenog dupka (kako mi smešna beše bezra-
zložna roditeljska sreća dok su ga mali je najzad prohodao pako-
vali, a ni pomišljali nisu da sve ne beše stvar koordinacije ili
32 H E RO J I

nauke o ravnoteži, već samo pitanje moje dobre volje), veličan-


stveni kvartet i magija Kavafijeve Aleksandrije poput monolit-
nog pijedestala, pobednik trijumfalno pritiska kvaku i otvara
bučnu prazninu iza, vašarište u kojem me dočekuju travnjak i
svetao majski dan, mećava od konfeta i aplauza, ne želim gubi-
ti vreme, pa odmah dižem ruke, ne bi li ubrzao mamu koja me
baš sada sunce moje malo, probudio si se uzima u naručje i nosi
kroz gomilu, što je sladak mali, pravi anđeo ka hladovini razgra-
natog stogodišnjeg duda, šta si to sve dobio, srećo mamina, pod
drvetom gomila igračaka i slatkiša, čitavo brdo šećera i besmi-
slica, nameštam srećno lice, ne bih da ih razočaram, a evo naj-
zad i čika Meseca, daj ga malo nama, mamice, usne su mu
modre od prezrelih dudinja, baca me gore-dole, gore-dole, ovo
mi već prija, zarobljen u međuprostoru, uživam u odsustvu
gravitacije i ljudske gluposti, baš kao nekada, u izgubljenoj le-
poti uterusa, a kako su samo smešni svi okolo, dok lebdim vi-
dim ih u pravom svetlu gde se naizmenično, brzinom mog
propadanja kroz vazduh, stanjuju i šire, odozgo su nalik pira-
midama zašiljenih vrhova, sa dva okrugla, crna dugmeta pribi-
jena uvrh kosmatog šiljka, a odozdo obrnutim kupama, pljos-
natih, skoro ispeglanih lica, baca me i drmusa ovaj snažni ma-
loumnik, a ja mu kao najrođenijem sklapam ruke oko vrata,
čudna je naklonost koju osećam za tog melanholičnog natur-
ščika, sa lica mu se, uz dovoljno vremena i strpljenja, može
pročitati gomila davnih krvoprolića, jasno kao sa razvijenog
papirusa, a mali još ne govori, baš šteta... biće valjda dobro, malo
si ti nama lenj, je li, mališa, ćutim, nego šta, ovaj put znam za
jadac (a kako bih rado na sav glas objavio koliko je staridobri
Lobačevski bio u pravu), jebite se s vašim učenjem o trodimen-
zionalnom shvatanju sveta, gde li su sve one mudre reči, zagu-
bljene u močvarama jalovih godina i žurbi za punim stoma-
S U P E R H E RO J I 33

kom, besede o neporecivoj zakrivljenosti kontinuuma pro-


stor-vreme, ne može se lako prevariti dete hipergravitacije i
singulariteta, eno ga i roditelj vreme je za sveće, vrpoljim se i
pružam ruke hajde, dušo, kod tate, da duvamo svećice, naginje
me nad divnu markiza-tortu, nepopravljivo naruženu nekim
bizarnim motivima, da li nas je veće zlo od Vorhola uopšte i
moglo zadesiti, svinju, pa nek je ogrnuta svilom i kadifom, ne
možeš učiniti paunom, ma koliko joj se konzervi kembela ser-
vira uz pomije, duvam najslabije što mogu ne bi li ih usrećio
jače malo sine, hajdemo zajedno, kako su mili i lakoverni, u paru
sa svojim tvorcem, ikonom čiju sam ljubav otelotvorio, gasimo
i drugu zajedno bravo, srećan rođendan... dođi da te poljubi tvoj
jedini, pa stavlja cilindar na glavu i, mesta za mađioničara, po
ko zna koji put, prezentuje auditorijumu od prijatelja i razno-
raznih vucibatina iz kafane i zavičaja onaj trik sa kecom pik
hajde, Prospero, u oči me gledaj... zamisli kartu, pajac sa štapom
i smešnim krznom oko vrata pokazuje svima šta je zamislio,
dok otac žmuri i vešto prebira po špilu, da nije ova, u oči me
gledaj, školski izveden prvi promašaj, dama herc, znači nije ta,
u oči me gledaj... a šta je ovo u mališinom uvetu, dobar je nema
šta, vadi mi kartu iz uveta, mašući njome nad glavom kao još
vrućim lovačkim trofejom, a onda, kao i obično, dosadniji deo
performansa, ono sa satovima i novčanicima, da nije ovo tvoj
novčanik, Ajante, baš je debeo, svaka čast, sad će ono što najviše
volim, u oči me gledaj, brada mu kao brzorasteći korov raste
pred zapanjenim očima prisutnog populusa, da bi, zatim,
istom brzinom vratio licu svežu izbrijanost, stvarno je dobar...
bravo, majstore, jeste dobar i efektan primer masovne hipnoze,
ali za moj ukus nedovoljno pitoreskan (dođe mi da im pod
nogama rascvetam poljsko cveće), hajde, tata, kreni sa tombo-
lom, lupaj u talambase i uzvikuj na sav glas brojeve izvučene iz
34 H E RO J I

gomile raznobojnih kugli, pa šalji među svetinu tužne, patetič-


ne poklone — pištaljke, priveske i školjke iz kojih se čuje more,
tombola, narode, spremaj listiće... evo i za tebe jedan, sine, tata će
da ti zaokružuje, kako je sladak i prostodušan, veruje u moju
lažnu, nepotkupljivu nemoć, a šta li bi rekao da prozborim o
prenatalnoj mudrosti koju nisam hteo potisnuti, Platon i svet
ideja, skorojevići, a ne zvona i praporci, ili da na sav glas izvu-
čem kvadratni koren rastojanja Zemlje od Sunca, da se onako
muški proderem: 12.231,107 √km, svi anđeli su pali, šapuće
đavolak na ramenu, ali ja neću na tako jeftin trik, ne može me
se tek tako, bez teškog otpora i napuklih lobanja, zaglibiti u
blato svakodnevne razmene banalnih pristojnosti i besmislica,
ako baš ne možeš od svog života učiniti ono što hoćeš, pokušaj bar
da postigneš ono što možeš, tutamuta-utata, dugo će mi komšij-
ska deca, u nekim kasnijim danima i moja buduća braća, kači-
ti repove poruge o leđa, ne unižavaj ga prečestim druženjem sa
svetom, silnim izlascima i razgovorima, jesam mutav, ali i vi ćete
umreti jednako brzo, nerazumna brbljiva deco, na mene kame-
nom što nisam po rođenju bacio u blato sve popijeno kosmič-
ko iskustvo, pa srećan u blagoslovenom neznanju opet počeo
da učim od početka, od kaži mama, tata, baba i evo kašičica,
bebo, sama da ručkaš, jedino me Lamuši razume, biće moga
bića, nemi saputnik i srebrni letač, seci tu tortu već jednom, zar
ne vidiš koliko žurimo na svom putu nazad ka Kasiopeji i
kosmičkim maglinama, ali ne, dragoceno vreme kao pesak isti-
če kroz majčine prste, kroz prazne reči o prvim zubima, sto-
mačnim grčevima i mom nepokolebljivom ćutanju, je li neko
za tortu, ima li ikoga da nije, strvinarima daj njihovo, draga
roditeljko, plodna crnice iz koje sam iznikao, kao i uvek, izbo-
riće se za obilni zalogaj svog sina prvenca, pa mi gura u ždrelo
slatku čokoladnu masu, a ja upijam iz nje svu snagu i ljubav,
S U P E R H E RO J I 35

ovaj park mi je posteljica, a čitav svet pohabana kolevka, svetlo


je sve jače, a dan sve mirisniji, lepota će spasti svet, braćo i se-
stre, nezaboravna toplota koju očas smenjuje bučna i nerazu-
mljiva histerija, ima li negde lekara, stavite je na stranu, da se ne
uguši, histerični strah od gubitka voljene osobe i buduća, skoro
nestvarna brzina uznemirenog četvorotočkaša koji mi se otima
kontroli, čitav svet implodira i urušava se u sebe, uz reski zvuk
lima koji se uvija i puca po svim šavovima, a zatim i gomila
nepoznatih oko mene koji oduzimaju dah i sužavaju vidik, po-
mera se, izgleda da otvara oči, polako, bez panike, da mi se
prvo dužica i mrežnjača naviknu, iznad i oko stola gomila kibi-
cera, pitomim suncem oprljenih južnjaka, žamori na svom
smešnom jeziku, sa njega li će igraš, batke, vidi kolicni je, svi su
isti, anđeli garava lica kao preslikani sa keramičkih šoljica moje
majke, jednog je tepaja otoič, preda mnom na stolu šahovska
tabla, a prekoputa antički lep mutavac, brata odmah prepo-
znam, na prvi pogled čini mi se dvotrećinski nem, kako li te
prevariše, brate, šta čekamo ovde na agori okupljeni, bruje siro-
mašni duhom iz prvih redova, treba danas varvari da stignu, a
on me čisto, skoro očinski gleda, da proverimo, možda i razu-
me nešto, propinjem se na drvenu hoklicu i ređam figure po
tabli (beli: Kc8, Df6, Lg4; crni: Ke8, Th7, La3, c7)2, mnoštvo
2 V. I S. PIMENOV 1929. TEMA GRIMŠO: uzajamno prekrivanje topa i lovca na
jednom polju — beli vuče i daje mat u dva poteza.

Rešenje: 1.Le6! (...Le7 2.Ld7 MAT; ...Te7 2.Dh8 MAT)


36 H E RO J I

ruku se gura i stavlja figure na početne položaje, ne tuj kralj,


ovdena na crno, gledam mutavca, smeši se i postavlja belog lov-
ca na e6, potcenio sam ga, isuviše laka dvopotezna matna slika,
ne znaje ni da gi ređa, gde će on da igra sas Stefana, rušim figure,
onako detinje ljuto, da ne posumnjaju, dobro de, ne se srdi...
hajde, mutavi, progovori, daj mi par kilodžula fore, uzimam
sebi crne, providan gradski trik de-te, ti bele jes, naseo je, poma-
lo mi ga je i žao, ali nema sentimenta, suviše je dukata na stolu,
trinaest srebrnjaka u moj ili njegov džep, krećemo sa 1.e4 c5
2.Sf3 e6 3.d4 cd4 4.Sd4 Sf6 5.Sf3 Ne tuj, laufera igraj... ne di-
raj be, dete, ono znaje d6 6.Le2 Le7 Sega rokadu... Ne ga diraj,
reko’, polako samo, bez nervoze i nasrtaja, gledam ih, vuk i
usrana, retardirana deca, trese mi se brada, ne da zaplačem, ni
slučajno, igraj dalje, ne obaziri se tuj, sega šah lauferom... ne šah,
konja će da igra, cvilim već u sebi od nemoćnog besa, mutavi
razume, vidim da mu je žao de-te samo, samo, ne vredi, brate,
lešinari su to, vuku me za ruke, pusti ih, igraj dalje, igraj, ali ne
daju đavoli, bacaju senke rogova i izuvijanih repova na tablu,
sega laufer, daj mu šah, ne treba mi vaša pomoć, hidrocefalusi i
vegetarijanci, brada mi se uveliko trese, samo da mi neka reč ne
izleti, pazi mali, će ti ape konja, a toliko želim da dozovem tatu,
da ih sravni sa licem zemlje, tata, tata, jedva čujno klizi mi uz
grlo, tu mi je, maltene u ustima, još malo samo da izdržim, već
je trideseti potez sega dama, tuj na belo, kako bih mu odgrizao
taj debeli kažiprst kojim mi maše pred očima i zakucao ga baš
tu, na belinu polja e6, ništa ne valja, gubim živce, a nogama već
dodirujem zemlju, sega šah, be, ne valja, ne ga slušaj batke...
pešaka da braniš, tuj topa, ne mogu više, gurkaju me sa svih
strana, tata, tata!, ceo svet se utiša i samo moj zvonki, još ni
dvogodišnji glas odjekuje, bučna i očekivana predaja, nadjača-
na iznenadnom plimom opšte konfuzije i panike, ima li lekara,
S U P E R H E RO J I 37

stavite je na stranu, da se ne uguši, vidim oca nagnutog nad


omlitavelo devojačko telo, bićeš dobro, Dunjice, drži se, zar sam
te ikada slagao, vidim i svog sadruga u šahu i nemuštosti gde, u
očaju na kolenima, čupa kosu i zemljom umiva izobličeno lice,
a onda i usplahirenog čika Vuka gde užurbano dovodi ljude u
belom, pustite lekare da prođu, adrenalin mora ravno u srce,
mikstura uzaludne žurbe, neverice i ogoljenog straha, kao loš
usud kojim ću, iznova iz jutra u jutro, od sada pa do kraja sve-
ta, dočekivati bujicu nadolazećeg, neminovnog buđenja.
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-31

МЛАДЕНОВИЋ, Милош, књижевник, 1968-


Heroji / Miloš Mladenović. - Beograd : Besna kobila,
2020 (Beograd : Forma B). - 417 str. ; 21 cm. - (Edicija
Posebna izdanja / [Besna kobila])

Tiraž 500.

ISBN 978-86-88389-25-9
COBISS.SR-ID 15019273