Uputstvo za korišćenje aplikacije Electronics

Workbench
2003.

Electronics Workbench

2

SADRŽAJ
ELEMENTI DIGITALNE ELEKTRONIKE.................................................................6
Tranzistor..........................................................................................................................................6 Bulova algebra.................................................................................................................................8 Digitalna elektrons ka kol a .........................................................................................................8
NE kol o .............................................................................................................................................................9 I kol o ..................................................................................................................................................................9 IL I kol o .............................................................................................................................................................9 NI kol o ............................................................................................................................................................10 NIL I kol o .......................................................................................................................................................10 EOR kol o ........................................................................................................................................................11 Pol us ab i r a č ....................................................................................................................................................11 Pun sab i r a č ....................................................................................................................................................12

Memorijske jedinice ....................................................................................................................12
RS fl i p- fl op ...................................................................................................................................................12 Ta kt ov a n R S fl i p- fl o p ...............................................................................................................................13 D fl i p - fl op .....................................................................................................................................................14 JK fl i p- fl op ...................................................................................................................................................14 MS fl i p - fl op ..................................................................................................................................................14

RAD U EWB OKRUŽENJU............................................................................................15
MENIJI............................................................................................................................................16 Umetanje komponenti .................................................................................................................19 Povezivanje kom ponenti ............................................................................................................21 Kreiranje "podkol a" ..................................................................................................................24 Alatke kartice Digital .................................................................................................................24

PRIMERI IZABRANIH KOLA.......................................................................................26
Polus abirač.....................................................................................................................................26 2-bitna aritmetičko logička jedinica ....................................................................................31
R e al i z a c i j a .....................................................................................................................................................32

INSTRUMENTI..................................................................................................................43
Multimetar......................................................................................................................................43 Generator funkcija ......................................................................................................................43 Oscilos kop .......................................................................................................................................44
P ri m er upo t r eb e osci l osk op a . .................................................................................................................45

Ploter................................................................................................................................................47 Generator reči...............................................................................................................................47 Logič ki analizator ........................................................................................................................47 Logič ki konvertor ........................................................................................................................47

GENERATOR REČI..........................................................................................................49
Unos ...................................................................................................................................................49 Snimanje ..........................................................................................................................................49 Brzina ulaza ...................................................................................................................................49 Adresiranje.....................................................................................................................................50

Electronics Workbench
O kidanje..........................................................................................................................................50 Podaci spremni ..............................................................................................................................50 Frekvencija.....................................................................................................................................50

LOGIČKI KONVERTOR..................................................................................................52
Minimizacija logičkih funkc ija ..............................................................................................54

PREVODIOCI......................................................................................................................56
Heksadecimal ni / sedmosegmenmtni dekoder ...................................................................57 Brojač impul sa po modul u 10 .................................................................................................60

PRETVARAČI.....................................................................................................................63
PRETVARAČ PARALELNO U SERI JSKI .........................................................................63 PRETVARAČ SERIJSK I U PARALELNO .........................................................................65

LITERATURA.....................................................................................................................66

4

Electronics Workbench

5

Electronics Workbench

ELEMENTI DIGITALNE ELEKTRONIKE
Tranzistori i integrisana kola su zasnovani na poluprovodnicima. Poluprovodnik se dobija kada se u čist kristal silicijuma ili germanijuma dodaju primese elemenata iz treće (bor, aluminijum) ili pete periode (fosfor, arsen) periodnog sistema elemenata. Postoje dve vrste poluprovodnika: N-tip i P-tip. Ako se u kristalnoj rešetci silicijuma, neki atomi Si zamene atomima fosfora ili arsena (koji imaju jedan elektron više u poslednjoj, valentnoj, ljusci elektronskog omotača), dobije se N-tip poluprovodnika. Naime peti, valentni elektron, donora (P ili As) nemože da se upari sa četiri valentna elektrona Si, tako da se slobodno kreće u kristalnoj rešetci. P-tip polupropvodnika nastaje dodavanjem primesa elemenata treće periode (B, Al) u kristalnu strukturu Si. U ovom slučaju ne mogu se formirati četiri veze izmedju Si i primesa koje imaju samo tri elektrona u valentnoj ljusci. Tako ostaje "šupljina" u vezi, koja je delimično popunjena sa jednim elektronom (inače, za hemijsku vezu je potreban elektronski par). Spajanjem jednog kristala P-tip poluprovodnika i jednog kristala N-tipa, nastaje PN spoj, na čijoj se dodirnoj površini odigravaju procesi razmene nosioca naelektrisanja (elektroni i šupljine). Kao posledica, sloj se polarizuje i onemogućava proizvoljno kretanje elektrona i šupljina. Dovodjenjem električnog napona na krajeve tog spoja, biće omogućen protok struje, ali samo u jednom smeru. Takav spoj predstavlja diodu (na slici). Smer > označava tok struje, a u obrnutom smeru se kreću elektroni. Pošto provode struju samo u jednom smeru, diode se koriste za ispravljanje naizmeničnog u jednosmerni napon.

Tranzistor Spajanjem dva sloja N-tipa poluprovodnika izmedju kojih se postavi jedan sloj P-tipa poluprovodnika nastaje tranzistor NPN tipa. Tranzistor PNP tipa nastaje spajanjem redom P, N i P tipa poluprovodnika.

6

Electronics Workbench

Krajnji izvodi spojeva tranzistora su kolektor i emiter, koji se različito polarizuju kod NPN i PNP tranzistora. Srednji izvod je baza. Protok struje kroz bazu kontroliše protok struje kroz kolektor i emiter. Tranzistor se koristi kao pojačivački elemetn, ali u digitalnoj elektronici, tranzistor se koristi kao prekidački element:

Na ovoj šemi je tranzistor prikazan kao prekidački element. Uključivanjem prekidača (Space), tranzistor provodi struju, jer je tada doveden pozitivan napon na bazu. Taj napon baze u odnosu na napon emitera mora da bude za 0,7V viši kod silicijumskih tranzistora (za germanijumske 0,2V). Pošto je emiter preko otporniku 330 Ω vezana na masu a baza spojena, prekidačem i otpornikom od 10K Ω, na izvor napajanja, to je dovoljno da tranzistor provede. Usled toga struja teče od kolektora ka emiteru, elektroni teku u suprotnom pravcu. Ovo važi za NPN tranzistor. Za PNP tranzistor, analogno, sve važi, ali u obrnutom smeru i uz negativan napon napajanja.

7

Electronics Workbench V cc S ig n a l n a iz la z u

P re k id a ~ is k lju ~e n O V Bulova algebra Negacija (NE) A Q 0 1 1 0

P re k id a ~ u k lju ~e n

P re k id a ~ is k lju ~e n

P re k id a ~ u k lju ~e n

KONJUKCIJA (I)

DISJUNKCIJA (ILI)

A B Q A B Q 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 0 1 1 1 1 1 1 1 Tabela istinitosti osnovnih operacija Bulove algebre Tačnost nekog iskaza se izražava sa dva stanja, tačno ili netačno. Ova stanja se mogu označiti sa 0-netačno i 1-tačno. Dodavanjem operacija negacije, konjukcije i disjunkcije, definiše se Bulova algebrana nad nekim skupom kako je dato u prethodnoj tabeli. Za primenu u digitalnoj elektronici, treba se podsetiti i de Morganovih zakona:
______

________

A ⋅ B = A+ B

__

__

A + B = A⋅ B

__ __

Jedna interpretacija operacija logičke algebre je data na sledećoj slici i izvedena je pomoću prekidača:

Digitalna elektronska kola Digitalna elektronska kola su prekidačka kola sastavljena od više komponenti (tranzistora, otpornika, dioda i dr.). Dele se na kombinaciona kola (stanje na izlazu zavisi samo od trenutnog stanja na ulazu, ali ne i od prethodnog stanja) i 8

Electronics Workbench sekvencijalna kola (stanje na izlazu zavisi i od prethodnog stanja i od stanja na ulazu). U kombinaciona kola spadaju logička kola, polusabirač i pun sabirač. logička kola odreduju tačnost nekog iskaza. Logička Mogu da sadrže jedan ili više ulaza. Na ulaze logičkih kola se dovode vrednosti promenljivih Bulovih funkcija, a na izlazu se dobije vrednost te funkcija. U nastavku su data osnovna logička kola (NE kolo, I kolo, ILI kolo, NI kolo, NILI kolo, EOR kolo). Sakvencijalna kola su memorijske jedinice (RS flip-flop, taktovan RS flip-flop, D flip-flop, JK flip-flop, MS flip-flop), registri i brojači impulsa.

NE kolo NE kolo (NOT) ima jedan ulaz i jedan izlaz. Zadatak NE kola je da izvrši negaciju ulaznog signala. Ako se na ulaz A dovede napon logičke jedinice (+5V), na izlazu Q se dobija napon logičke nule (0V). Obrnuto, ako se na ulaz dovede napon logičke nule, na izlazu se dobija napon logičke jedinice. Tabela istinitosti za NE kolo je data u tabeli istinitosti osnovnih operacija Bulove algebre

I kolo I kolo (AND) vrši operaciju logičkog množenja (konjukcije). Izlaz Q, je na nivou logičke jedinice samo ako je napona na oba ulaza (A i B) na naponu logičke jedinice, inače napon na izlazu je u stanju logičke nule. Tabela istinitosti za I kolo je data u tabeli istinitosti osnovnih operacija Bulove algebre. Ako sadrži više ulaza tada je na izlazu Q=A⋅B⋅C⋅...=A∧B∧C∧...

ILI kolo ILI kolo (OR) vrši operaciju logičkog sabiranja (disjunkcije). Izlaz Q, je na nivou logičke nule samo ako je napona na oba ulaza (A i B) na naponu logičke nule, inače napon na izlazu je u stanju logičke jedinice. Tabela istinitosti za ILI kolo je data u tabeli 9

Electronics Workbench istinitosti osnovnih operacija Bulove algebre. Ako sadrži više ulaza tada je na izlazu Q=A+B+C+...=A ∨B∨C∨...

NI kolo NI kolo (NAND) vrši operaciju negacije konjukcije:
Q = A ⋅ B ⋅ C ⋅...
________________

Može se realizovati kao sekvenca I kola i NE kola:

Tabela istinitosti NI kola sa dva ulaza: A 0 0 1 1 B 0 1 0 1 Q 1 1 1 0

NILI kolo

NILI kolo (NOR) vrši operaciju negacije disjunkcije:
Q = A + B + C + ...
________________

Tabela istinitosti NILI kola sa dva ulaza: 10

Electronics Workbench A 0 0 1 1 EOR kolo EOR, isključivo ILI (XOR) kolo vrši sledeću operaciju:
Q = A⋅ B + A ⋅ B = A ⊕ B
__ __

B 0 1 0 1

Q 1 0 0 0

gde je simbolom ⊕ označena operacija isključive disjunkcije. Na izlazu je stanje logičke jedinice samo ako je ili prvi ulaz ili drugi ulaz (ali ne oba) na stanju logičke jedinice. Drugim rečima, izlaz je na visokom nivou ako je na ulazu neparan broj jedinica. A 0 0 1 1 Polusabirač Polusabirač (half-adder) je logičko kolo za sabiranje dva jednobitna broja. Neka su jednobitni brojevi, A i B i neka je Suma rezultat a C prenos. Tada: A B C Suma 0 + 0 = 0 0 0 + 1 = 0 1 1 + 0 = 0 1 1 + 1 = 1 0 Prenos je identičan logičkom množenju (I) cifara A i B, dok je rezultat isti kao za operaciju isključive disjunkcije (EOR): C = A⋅B Suma = A⊕B Prema tome, za realizaciju ovog kola će se koristiti dvoulazno isključivo ILI (XOR) kolo i dvoulazno I (AND) kolo, B 0 1 0 1 Q 0 1 1 0

11

Electronics Workbench Ovde je data šema a kasnije je deta;jno opisan, korak po korak, postupak praktičane realizacije polusabirača.

Pun sabirač Za istovremeno sabiranje tri binarne cifre, koristi se pun sabirač (full-adder). A B C Preno Sum s a 0 0 0 0 0 0 0 1 0 1 0 1 0 0 1 0 1 1 1 0 1 0 0 0 1 1 0 1 1 0 1 1 0 1 0 1 1 1 1 1 Iz tabele se vidi da je suma rezultat operacije EOR za tri ulaza (suma je jednaka 1 ako je na ulazu neparan broj jedinica). Prenos se dobija kao rezultat sledećih operacija: Prenos = A⋅B + A⋅C + B⋅C Na osnovu toga se realizuje sledeća šema:

Memorijske jedinice RS flip-flop RS flip-flop je sekvencijano kolo, tako da stanje njegovih izlaza Q i Q', zavisi od stanja na ulazima R i S i od prethodnog 12

Electronics Workbench stanja na izlazima. Realizuje se pomoću dva EOR kola povezanih na sledeći način:

Tabela stanja RS flip-flopa S R Q 0 0 nepromenj eno 0 1 reset (0) 1 0 set (1) 1 1 Neodredjen o Iz tabele stanja se vidi da ako se na oba ulaza dovede napon logičke nule, stanje izlaza se ne menja i ostaje jednako prethodnom stanju. Ako se na ulaz R dovede napon logičke jedinice a na S napon logičke nule, fip flop se resetuje odnosno izlaz Q prelazi u stanje logičke nule a izlaz Q' u stanje logičke jedinice. Obrnuto je ako se na ulaz R dovede napon logičke nule a na S napon logičke jedinice, fip flop se setuje odnosno izlaz Q prelazi u stanje logičke jedinice a izlaz Q' u stanje logičke nule. U slučaju da se na oba ulaza dovede napon logičke jedinice, tada je izlaz RS flip-flopa neodredjen.

Taktovan RS flip-flop Sinhronizacija rada složenih kola se vrši dovodjenjem odredjenih signala, takt T akt signala, na sva kola istovremeno. Kod RS R ’ Q ’ R flip-flopa se takav signal može dovoditi preko dvoulaznog I kola. Jedan ulaz I kola je rezervisan za takt signal. Pošto je izlaz I kola na visokom nivou samo kad su oba ulaza na visokom nivou, ulaz u flip-flop se reguliše prisustvom ili odsustvom takt signala. Pr Pr S’ Q S Q C k R Q ’ S im b o l R S flip -flo p a S Q S Q C k C k R Q ’ R Q ’ C r C r R S flip -flo p sa p rik lju ~c im a z a p re se t (P R ) i b ris a n je (C r). K ru ` i} z n a ~i d a je p o tr e b a n n i v o l o g i~k e n u le z a a k tiv a c iju . S

13

Electronics Workbench D flip-flop Setovanje RS flip-flopa samo jednim signalom se može izvršiti dodavanjem inventora na ulaz. Tako se dobija D flipflop: Pr D S Q D Q D Q C k R Q ’ Q ’ C k Q ’ D flip -flo p JK flip-flop Pr Q Pr J Q C k K Q ’ C r S im b o li D flip -flo p a C r

C k K

J

S R J K flip -flo p

Q Q ’

J C k K Q ’ C r

S im b o li J K flip -flo p a MS flip- flop J C k K

M

Q Q ’

J C k K

S

Q Q ’

J C k K

M S

Q Q ’

M S J K flip -flo p

S im b o l M S J K flip -flo p a

14

Electronics Workbench

RAD U EWB OKRUŽENJU
Electronics Workbench (EWB) je simulator elektronskih uredjaja, komponovan od editora šema, simulatora i generatora signala. Omogućava dizajn i potpunu analizu elektronskih kola. Simulira se rad analognih, digitalnih i mešovitih analogno/digitalnih kola. EWB se isporučuje sa sopstvenom bibliotekom modela elektronskih komponenti. Biblioteka modela je bogata i u njoj se mogu pronaći uredjaji za najraznovrsnije potrebe. Pored toga, EWB omogućava razmenu podataka izmedju različitih aplikacija, tako da se šeme realizovanih uredjaja mogu kopirati u druge aplikacije. Aplikacija EWB je dizajnirana za rad pod Windows-om. Pošto nisu neophodni veliki računarski resursi, minimalna konfiguracija za rad je: Intel 80386, 8 MB RAM ili bolje. Hard disk 8 MB ili više. Windows 3.x ili noviji.

Instalacija se vrši iz samoraspakujuće datoteke SETUP.EXE. Podrazumeva se folder Program Files (u Windows-u 95 i novijem). Korisnički interfejs EWB se sastoji od sledećih komponenti: meniji sa alatkama raznih kola i prekidač za napajanje, kao što se vidi sa sledeće slike, radnog prozora EWB:

15

Electronics Workbench
M e {o v iti I C A n alo g n i IC T r a n z is to r i D io d e O s n o v n e k o m p o n e n te Iz v o ri P o d sk lo p D ig ita ln a I C L o g i~k e k a p ije S lo ` e n ija d i g ita ln a I C I n d ik a to ri G e n e ra to ri f u n k c ija R a z n e k o m p o o n e n te I n s tru m e n ti

P re k id a ~ z a a k tiv ir a n je s im u la c i je

U radnom prozoru elektronska kola se dizajniraju prema odgovarajućoj šemi. Komponente i instrumenti su grupisana prema nameni. Svaka komponenta ima odgovarajuće dugme za aktiviranje u liniji alatki. Klikom na neko od ovih dugmadi prikaže se druga alatka koja sadrži tastere koji reprezentuju komponente i instrumente vezane za nadre|enu alatku. Finalna klomponenta menija je prekidač izvora napajanja. Da bi se aktiviralo izgradjeno kolo potrebno je kliknuti na prekidač za napajanje. Rad u okruženju EWB se sastoji u izboru komandi i opcija, koje su dostupne na tri načina: - Iz menija, - Preko alatki, - Kombinacijom tastera (shortcut).

MENIJI Meniji su sledeći: 1. File, sadrži komande za rad sa datotekama, i to: New (Ctrl/N), kreiranje novog kola. Open (Ctrl/O), učitava kolo ranije komponovano i snimljeno na disk. Save (Ctrl/S), snima radno kolo. Save As, promena naziva. Revert to Saved (Revert) , vraća kolo na stanje koje je postojala pri poslednjem snimanju. 16

Electronics Workbench Import , uvozi komponente iz druge format). Export - izvoz komponenti u datoteku. Print (Ctrl/P), štampa šeme kola. Print Setup - opcije za štampu. Exit (Alt/F4), završetak programa. Install , nadogradnja programa. datoteke (SPICE

2. Edit, za rad sa označenim blokovima kola, kroz klipbord: Cut (Ctrl/X), označene komponente kopira u klipbord i uklanja iz kola. Copy (Ctrl/C), pravi duplikat označenih komponenti kola u klipbordu. Paste (Ctrl/V), umeće komponente iz klipborda u kolo. Delete (Del), briše označene komponente iz kola. Select All (Ctrl/A), označava sve komponente kola. Copy as Bitmap , kopira u klipbord označene komponente u formatu bit mape. Show Clipboard , prikazuje sadržaj klipborda. 3. Circuit, komande za izmenu karakteristika komponenti: Rotate (Ctrl/R), rotira označenu komponentu za 90 ° u smeru kazaljke na satu. Tekst vezan za komponentu, kao što su labele, vrednosti i informacije o modelu mogu biti pomerene na drugo mesto, ali se ne rotiraju. Ako je potrebno provodnici vezani za komponentu se mogu postaviti drugim putem. Pri rotaciji ampermetra i voltmetra, rotiraju se samo njihovi priključci. Flip Vertical , preslikava označene komponente, oko središnje horizontalne ose, gornji deo u donji i donji deo u gornji (kao u ogledalu). Provodnici vezani za komponente koje se preslikavaju se mogu drugačije orjentisati. Tekst vezan za komponentu, kao što su labele, vrednosti i informacije o modelu mogu biti pomerene na drugo mesto, ali se ne obrću. Flip Horizontal , preslikava označene komponente, oko središnje vertikalne ose, levi deo u desni i desni deo u levi (kao u ogledalu). Provodnici vezani za komponente koje se preslikavaju se mogu drugačije orjentisati. Tekst vezan za komponentu, kao što su labele, vrednosti i informacije o modelu mogu biti pomerene na drugo mesto, ali se ne obrću. Component Properties , izmena svojstava označenih komponenti. Dostupna je dvostrukim klikom na komponentu. Mogu se menjati dodeljene labele, vrednosti, modeli itd. Create Subcircuit , kreiranje podkola. Zoom, uvećava / umanjuje prikaz kola. Schematic Options , kontroliše način prikaza kola, grid, fontove i drugo. 4. Analysis, parametri koji se koriste za analizu rada kola: 17

Electronics Workbench Activate (Ctrl/G), postavlja kolo u rad (isto se postiže pritskom na prekidač za napajanje), Aktiviranjem kola pokreće se niz matematičkih operacija, kojim se izračunavaju električne vrednost u tačkama kola, predvi|enim za test. Simulacija se vrši sve dok se ne isključi prekidač za napajanje. Aktiviranje se može izvršiti pomoću generatora reči. Pause (F9), privremeno zaustavlja simulaciju tokom analize rada kola. Resume (F9), nastavlja rad privremeno zaustavljene simulacije tokom analize rada. Stop (Ctrl/T), zaustavlja simulaciju. Isti efekat se postiže pritiskom na prekidač za napajanje. Podaci se brišu a vrednosti i rezultati se postavljaju na početno stanje. Analysis Options (Ctrl/Y), EWB nudi različite mogućnosti kontrole simulacije, kao što je reset tolerancije grešaka, izbor simulacione tehnike i pregled rezultata. DC Operating Point , odre|uje radnu tačku kola (jednosmerni naponi). Za analizu radne tačke, naizmenični izvori se nuliraju a na kondenzatore se posmatra kao na otvoreno kolo a induktiviteti kao kratak spoj. Rezultati DC analize se koriste kao medjuvrednosti za dalju analizu. Rezultati DC analize su vidljivi na grafikonu prikazanom nakom izvršene analize. DC Sweep, izračunava radnu tačku čvora u kolu za različite vrednosti jednog ili dva izvora jednosmernog napajanja kola. AC Frequency , odre|uje odziv kola kao funkciju frekvencije ulaznog signala. Transient , izračunava odziv kola kao funkciju vremena. Svaki ulazni ciklus se deli u intervale a DC analiza se vrši za svaku tačku ciklusa. Fourier , Furijeva analiza. Odredjuje DC, osnovnu i harmonijske komponente signala. Noise, odredjuje snagu šuma na izlazu kola. Distortion , meri harmonijska ili intermodulaciona izobličenja ulaznog signala. Parameter Sweep , analiza ponašanja kola za različite vrednosti parametara komponenti. Korisnik bira početak, inkrement i kraj vrednosti parametara koji se analiziraju. Temperature Sweep , analizira rad kola pri različitim temperaturama. Podrazumeva se temperatura od 27 °C. Pole-Zero, odre|uje polove i nule transferne funkcije kola, za male ulazne signale. Koristi se za odre|ivanje stabilnosti električnog kola. Transfer Function , odre|uje transfernu funkciju za male ulazne DC signale. Funkcija se izračunava izme|u ulaza i dve izlazne tačke (za napon) ili jedne izlazne tačke (za struju) kolaa. Sensitivity , izračunava osetljivost izlaznog čvora napona ili struje u odnosu na parametre svih komponenti (DC osetljivost) ili jedne komponente (AC osetljivost) u kolu. Obe analize izračunavaju izmene u izlaznom naponu ili struji, 18

Electronics Workbench uzrokovane pertubacijom svakog parametra pojedinačno a rezulatat postavljaju u tabelu. Worst Case , statistička analiza kojom se izračunava najgori mogući scenario u zavisnosti od različitih parametara komponenti. Prva simulacija se vrši sa uobičajenim vrednostima. Zatim se analizira AC ili DC osetljivost. Moguće je izračunati osetljivost izlaznog talasnog oblika u odnosu na sv aki parametar. Kad se izv rši kompletna analiza osetljivosti, konačnom an alizom se odredjuje najgori mogući slučaj. Monte Carlo, metod statističke analize kojom se odre|uje kako izmena svojstava komponenti utiče na ponašanje kolaa. Graphs , grafička prikaz analize rada kola. 5. Window , komande za rukovanje radnim prozorima. 6. Help , uputstvo i pomoć u radu. Na sledećoj slici su prikazane alatke za obrtanje komponenti u ravni crteža (flip) i često korišćene komponente kartice logičke kapije.
V e rtik a ln i f lip H o riz o n ta ln i flip R o tira n je U m e ta n je p o d k o l a P rik a z a ti g r a f S v o js tv a k o m p o n e n te

I k o n a k a rtic e lo g i~k ih k a p ija

2 -u la z n a I k a p ija 2 -u laz n a IL I k a p ija N E k a p ija 2 -u laz n a N IL I k a p ija 2 -u la z n a N I k a p ija 2 -u la z n a Is k lju ~iv o N IL I k a p ija 2 -u la z n a I s k lju ~iv o I L I k a p ija

Umetanje komponenti

19

Electronics Workbench Elektronske komponente su logički organizovane u kartice, kao što je na primer, kartica osnovnih komponenti:
I n d u k ti v i te t (k a le m ) T ra n s fo r m a to r O tp o rn ik P re k id a ~ R e le j K o n d e n z a to r V rem en sk i p re k id a ~ N ap o nsk i k o n tr o l is a n p re k id a~ P rek id a ~ k o n tr o lis a n s tru jo m

I k o n a a la tk e B a s ic ( o s n o v n e k o m p o n e n te )

T a ~k a sp o ja P o te n c i o m e ta r

P a k o v a n je o tp o rn ik a N a p o n s k i k o n tr o lis a n a n a lo g n i p re k id a ~ P o lariz o v a n ( e le k tro li ts k i) k o n d e n z a to r P ro m e n ljiv i k o n d e n z a to r P ro m e n ljiv i in d u k tiv ite t

P u ll u p o tp o r n ik

N e lin e a rn i tr a n s f o r m a to r

Da bi se postavila komponenta ili instrument u radni prozor, kliknuti levi taster miša na ikonu alatke a zatim na ikonu odgovarajuće komponente u kartici alatke ili instrumenta. Držeći levi taster miša, prevući komponentu ili instrument u radni prozor, a zatim otpustiti taster miša. Alatke intrumenata sadrže: digitalnu skalu, generator reči, logički analizator i logički konverter. Ovi instrumenti se mogu prevući u radni prozor i koristiti za testiranje izgradjenih kola, baš kao i što se koriste instrumenti u laboratoriji. Dobavljanje informacije o komponenti ili instrumentu, vrši se tako što se označi komponenta, (klikom levog tastera miša na komponentu) a zatim pritisnuti taster F1. Na primer za I kolo, u help prozoru, se dobije tabela istinitosti. Za postavljanje labele, vrednosti ili modifikaciju broja ulaznih ili izlaznih kapija, označiti komponentu i pritisnuti desni taster miša. Pojavi se padajući meni, sa koga treba izabrati Component Properties ... , čime se aktivira dijalog prozor. Kad su u pitanju logička kola dijalog prozor Component Properties, sadrži pet kartica: - Label , ukucati oznaku (Label) i referencu za identifikaciju (Reference ID). - Models , bira se tehnologija izrade (cmos, ttl, mešovito) i model (idealan). - Fault , podešavanje otpora kola i slično. - Display , odre|uje šta će biti prikazano (labele, model, ID ili prema globalnim opcijama). - Number of inputs , broj ulaza (2-8)

20

Electronics Workbench Pritiskom na desni taster miša, pored karakteristika komponenti, dostupne su i opcija za odsecanje (Cut), kopiranje (Copy), brisanje (Delete), rotaciju (Rotate) i vertikalno i horizontalno preslikavanje (Flip) komponenti. Povezivanje komponenti Da bi se komponente spojile provodnicima, pritisnuti levi taster miša na izvod komponente, tako da se pojavi tačka koja označava spoj. Držeći levi taster miša, prevlačiti do izvoda komponente sa kojom treba napraviti električnu vezu. Kada se na tom mestu pojavi tačka koja simbolizuje spoj, pustiti taster miša i time je kontakt ostvaren. Provodnik se orjentiše udesno. Povlačenjem tačke spoja sa jednog priključka na drugi, nakon otpuštanja tastera miša, automatski se uspostavlja novi spoj. U alatkama Basic , se nalazi dugme konektora, kojim se tačka spoja može umetnuti na provodnik u kolu, što omogućava da se poveže više komponenti na istom mestu. Na jedan konektor se mogu povezati do četiri provodnika. Na prethodnoj slici su prikazane alatke kartice Basic. Na primer, neka je potrebno usmerač sa simetričnim izlazima u sledećom šemom: je napraviti dvostrani odnosu na masu, dat

Sve komponente za ovaj usmerač se nalaze u kartici Basic, tako da se brzo dolazi do sledeće konstrukcije.

21

Electronics Workbench

Da bi se naznačile tačke priključka za napone od +35V i -35V, iz kartice Basic, prevući dve tačke spoja i postaviti ih kao na sledećoj slici:

Postaviti pokazivač miša malo sa leve strane tačke spoja A, tako da se pojavi senka tačke A 1 A

B 1

B

i držeći levi taster miša prevući provodnik do tačke A1. Na isti način uspostaviti kontakt tački B i B1. 22

Electronics Workbench A 1 A

C

C 1

B 1

B

Tačka A ovog ispravljača se nalazi na +35V, a tačka B na -35V. To se može naznačiti tako što se u tački A, dvostrukim klikom, pokrene dijalog prozor Connector Properties . Izabrati karticu Label i u polje Label ukucati +35V .

Na isti način ukucati labelu -35V za tačku B. Još treba spojiti tačku C na masu. U tom cilju prevući još jedan konektor iz kartice Basic, i postaviti ga u tačku C.

23

Electronics Workbench A 1 A C

C 1

B 1

B

Postaviti pokazivač miša malo sa donje strane tačke spoja C, tako da se pojavi senka tačke i držeći levi taster miša prevući provodnik do uzemljenja tačke C1. Kad se pojavi tačka spoja na provodniku uzemljenja, pustiti taster miša. Time je realizovana polazna šema za dvostrani usmerač. U složenijim kolima se mogu koristiti obojeni provodnici. Da bi se promenila boja provodnika, načiniti dvostruki klik na provodnik, zatim u kartici Wire Properties , izabrati boju klikom na neku od 6 ponu|enih boja.

Kreiranje "podkola" Kombinovanje selektovanih delova kola u podkolo, sa ciljem da se kreira integrisano kolo. Označiti komponente koje se koriste za podkola. Iz menija Circuit izabrati komandu Create Subcircuit ili pritisnuti kombinaciju tastera Ctrl/B. Zatim je potrrebno ukucati naziv podkola. Tada se otvara novi prozor, prozor podkola. Ovako kreirano podkolo, postaje dostupano preko alatke Favorites . Podkolo može da sadrži proizvoljan broj komponenti. Svaki provodnik koji vodi do drugih komponenti ili konektora u kolu postaje priključak na ikoni podkola. Kasnije, u delu 2-bitna aritmetičko logička jedinica je detaljno opisano umetanje i rad sa podkolima.

Alatke kartice Digital U kartici Digital se nalaze nešto složenije digitalne komponente, kao što su polusabirač (Half Adder), pun sabirač (Full Adder), RS flip-flop, JK flip-flop i D flip-flop. U nastavku će biti korišćene neke od ovih komponenti za konstrukciju različitih kola, zato su na sledećoj slici detaljno prikazane alatke kartice Digital . Ostale kartice sa alatkama će biti razmatrane u odeljcima opisa kola gde se koriste komponete iz tih kartica. 24

Electronics Workbench D ig ita l

P o lu sa b ira ~

Pun sab ira~

R S flip flo p

J K flip -flo p PR E C LK C L R C L K C L R J K flip -flo p PR E C L K

D flip -flo p PR E C L K C LR D flip -flo p

25

Electronics Workbench

PRIMERI IZABRANIH KOLA
U ovom odeljku će biti opisano dizajniranje polusabirača i 2-bitna aritmetičko logička jedinica.

Polusabirač Polusabirač (half-adder) je logičko kolo koje omogućava sabiranje dva jednobitna broja. Neka su data dva jednobitna broja, A i B i neka je R rezultat a C prenos. Tada su mogući sledeći slučajevi: A 0 + 0 + 1 + 1 + B 0 1 0 1 C R = 0 0 = 0 1 = 0 1 = 1 0

Vidi se da je prenos identičan logičkom množenju cifara A i B, dok je rezultat isti kao za operaciju isključive disjunkcije: C = A⋅B R = A⊕B Prema tome, za realizaciju ovog kola će se koristiti dvoulazno isključivo ILI (XOR) kolo i dvoulazno I (AND) kolo.

26

Electronics Workbench

L o g i~k e k a p ije

2 - u la z n a A N D k a p ija

2 -u la z n a X O R k a p ija

Kliknuti levi taster miša na alatku Logičke kapije . U kartici Logičke kapije , kliknuti levi taster miša na ikonu 2-ulazna I kapija i držeći levi taster, prevući ikonu u radni deo prozora EWB. Na isti način prevući jednu 2-ulaznu EOR kapiju . Izgled ekrana za izbor ovih logičkih kapija je prikazan na prethodnoj slici. Pored ovih logičkih kola, za rad polusabirača još su potrebni masa (uzemljenje), dva prekidača i jednosmerni izvor napajanja od 5V. Ova kola se nalaze pod alatkom Izvori . Prevući masu i bateriju u radni deo ekrana EWB, kako je to opisano za logičke kapije. Izgled ekrana je sledeći: Iz v o ri

M asa

B a te r ija

Dvostrukim klikom na ikonu Baterija , u radnom prozoru, aktivirati dijalog prozor Battery Properties . Klikom na karticu Value , aktivirati istu i zatim ukucati vrednost napona od 5V u polje Voltage (V) pritisnutio taster Enter ili kliknuti na prekidač Ok.

27

Electronics Workbench

Setovanje i resetovanje ulaznih brojeva A i B se može vršiti prekidačima. Prekidači se nalaze pod alatkom Osnovne komponente (Basic). Kliknuti levi taster miša na ikonu Basic. Pored prekidača, u alatki osnovnih komponenti, se nalaze, redom, tačka spoja, otpornik, kondenzator, induktivitet, transformator, relej, prekidač, vremenski prekidač, prekidač kontrolisan naponom, prekidač kontrolisan strujom, pull-up otpornik, potenciometar i drugo. Prevući dva prekidača u radni prozor EWB. O s n o v n e k o m p o n e n te

P re k id a~ Za uključivanje i isključivanje prekidača, po difoltu se podrazumeva pritisak na taster Space. Me|utim, kad je u kolu više prekidača, tada je potrebno svakom prekidaču dodeliti drugi taster za uključivanje / isključivanje, inače bi se svi istovremeno aktivirali. Promena tastera se vrši dvostrukim klikom na prekidač, čime se otvori dijalog prozor Switch 28

Electronics Workbench Properties . Kliknuti na karticu Value i u polje Key ukucati taster za aktiviranje prekidača.

Za praćenje rada polusabirača, indikatora stanja odabranih tačaka kola. će biti za rezultat sabiranja i jedan indikatori stanja će se koristiti sonde. alatkom Indikatori . I n d i k a to r i

još su potrebni dva Jedan indikator stanja za prenos bita. Kao Sonde se nalaze pod

C rv en a so n d a Prevući sondu u radni deo prozora EWB. Dvostrukim klikom na sondu dobije se dijalog prozor Red Probe Properties , za podešavanje raznih svojstava sonde. Za izmenu podrazumevanih (default) svojstava sonde na raspolaganju su sledeće opcije: - Label, izmena oznake (polje Label) i refrence (polje Refernce ID), - Models , cmos, podrazumevani, mešoviti, ttl, - Fault , radni otpor i drugo, - Display , koja svojstva prikazati na ekranu, 29

Electronics Workbench - Choose Probe , promena boje ( crvena, zelena, plava ).

Sada se u radnom prozoru EWB nalaze sve komponente potrebne za rad polusabirača i praćenje rada polusabirača. Potrebno ih je još povezati na odgovarajući način. Šema za povezivanje je na sledećoj slici. Da se uspostavi kontakt, dovesti pokazivač miša do kontaktnog kraja komponente. Kad se pojavi tačka koja označava kontakt, kliknuti levi taster miša. Držeći levi taster prevlačiti do priključnog kraja komponente sa kojom je potrebno ostvariti kontakt. Kad se pojavi druga tačka koja označava kontakt, otpustiti taster miša. Time je veza uspostavljena. Povezivanjem svih komponenti kola, kolo je spremno za rad. Sada uključiti prekidač za aktiviranje simulacije, koji se nalazi u desnom gornjem uglu prozora EWB.

Pošto su oba prekidača polusabirača isključena, A i B su resetovani (vrednosti i za A i B su jednake 0), ne sija ni jedan indikator, rezultat je 0 i prenos je 0. Uključivanjem prekidača (1), vrednost za A postaje 1, B ostaje 0, rezultat je 1 + 0 = 1 a prenos je jednak 0. Zato sija indikator koji označava zbir. Isto 30

Electronics Workbench se dogadja ako je prekidač (1) isključen a prekidač (2) uključen. Najzad, uključivanjem oba prekidača, rezultat je 0 a prenos 1, tako da sija samo indikator za prenos.

2-bitna aritmetičko logička jedinica Realizacija 2-bitne aritmetičko logičke jedinice (ALU) je daleko složeniji problem od već opisanog polusabirača. Funkcije koje će da realizuje ALU su: negacija 2-bitnog broja, sabiranje dva 2-bitna broja, logičko množenje i logičko sabiranje dva 2bitna broja. Pored toga, za realizaciju ALU, potrebno je na pogodan način birati koja operacija treba da se izvrši. Za to će poslužiti 2-bitni dekoder. Prema tome, za realizaciju ALU koji će izvršavati navedene operacije, su potrebna sledeća podkola: - Dekoder operacija. Operacije su kodirane sa dva bita, i to prema sledećoj tabeli: P 0 1 0 1 Ako se označi: D - niži bit prvog operanda, E - viši bit prvog operanda, L - niži bit drugog operanda, M - viši bit drugog operanda, R0 - niži bit rezultata, R1 - viši bit rezultata, C - prenos kod sabiranja, tada rezultati nakon obavljenih logičkih i aritmetičkih operacija treba da budu sledeći: NOT OP E 0 0 1 1 AND OP 2 D 0 1 0 1 REZ R1 R0 1 1 1 0 0 1 0 0 OR OP 2 O 0 0 1 1 Funkcija Negacija (NOT) Logičko sabiranje (OR) Logičko množenje (AND) Sabiranje (+)

OP 1

REZ 31

OP 1

REZ

Electronics Workbench E 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 D 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 M 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 L 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 R1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 0 0 1 1 R0 0 0 0 0 0 1 0 1 0 0 0 0 0 1 0 1 E 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 D 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 M 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 L 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 R1 0 0 1 1 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 R0 0 1 0 1 1 1 1 1 0 1 0 1 0 1 1 1

OP E 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 Realizacija

1 D 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1

SABIRANJE OP 2 Rezultat M L C R1 R0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 1 0 0 1 0 1 1 0 1 1 0 0 0 0 1 0 1 0 1 0 1 0 0 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 1 0 0 1 0 1 1 1 0 1 0 0 1 1 1 0 1 0 0 0 1 1 0 1 1 0 0 1 0 1 0 1 1 1 1 1 0

Iz prethodnih razmatranja funkconisala, aritmetičko logička sledeće podsklopove: Kolo Kolo Kolo Kolo Kolo za za za za za

sledi da bi pravilno jedinica treba da sadrži

negaciju (NOT). logičko sabiranje (OR). logičko množenje (AND). aritmetičko sabiranje (ADDER). izbor linija. 32

Electronics Workbench - 2 bitni registar za pohranjivanje rezultata. - Indikatori, i to za bitove rezultata (dva) i jedan za prenos pri sabiranju. - Izvor napajanja 5V. - Masa. - Prekidači, 2 za kodiranje komandi, 4 za ulazne podatke (dva 2-bitna broja). Može se koristiti i jedan prekidač za omogućivanje rada memorijskog registra. 1. Dekoder operacija . Kodiranje operacija se vrši preko priključaka P i O, na koje se dovodi pozitivan napon. Ovaj dekoder daje signale za aktiviranje odredjenih linija, tako da se odgovarajući rezultat izvršene operacije može preneti u memorijski registar. Šema dekodera je data na sledećoj slici: P D 1 D 2 O D 3

D 4 Mogući su sledeći slučajevi: (i) O=0, P=0. Tada će izlaz D1 biti na nivou logičke jedinice, jer se na oba ulaza tog kola dovodi invertovan napon sa ulaza O i invertovan napon sa ulaza P. Prema tome, oba ulaza prvog AND kola su u stanju logičke jedinice, pa prema tome i izlaz D1 je na visokom nivou. (ii) O=1, P=0. Izlaz D2 je na visokom nivou. (iii) O=0, P=1. Izlaz D3 na nivou logičke jedinice, (iv) O=1, P=1. Izlaz D4 je na visokom nivou. Realizacija dekodera je izvršena kao podkolo. Dekoder ima 6 priključaka kojim se povezuje sa drugim komponentama u osnovnom kolu. To su dva priključka za izbor operacije (priključci P i O) i četiri priključka za izbor kola za vršenje operacije (priključci D1, D2, D3 i D4). Zato je potrebno ukupno 6 tački spoja. Tačke spoja, iz kartice Basic,

33

Electronics Workbench

T a~k a sp o ja

prevući u osnovnu šemu i rasporediti ih na sledeći način:

Na rasporedjene tačke spoja potrebno je povezati komponente iz dekodera. Zato iz kartice Digital , prevući 2 NE kola i četiri I kola. Povezati kola prema datoj šemi za dekoder. Da bi se tako dobijen sklop deklarisao kao podkolo, označiti komponente koje ulaze u podkolo, ali tako da priključci prema ostalim delovima glavnog kola ostanui van selekcije, odnosno mišem selektovati sledeću oblast:

34

Electronics Workbench Iz menija Circuit , izabrati kombinacija tastera Ctrl/B). komandu Create Subcircuit , (ili

Ukucati naziv DECODER u polje Name, dijalog boksa Subcircuit . Posle zadavanja naziva podkola na ekranu se pojavi radni prozor podkola DECODER. D 1 -D 4

P O

Kao što se vidi u šemi podkola DECODER se nalaze priključci za povezivanje sa spoljnim komponentama. Kad se podkolo pravilno poveže, zatvoriti radni prozor podkola klikom na dugme za zatvaranje prozora. Obrisati komponente podkola DECODER iz glavnog kola (selektovati i pritisnuti taster Delete a zatim potvrditi pritiskom na prekidač 35

Electronics Workbench Yes). Inače, podšema se može snimiti u posebnu datoteku a zatim umetati u kola prema potrebi. Prekidač Favorities , prikazan na sledećoj slici, se koristi za dalji rad sa podkolima.

Prevući ikonu Sub , iz Subcircuit Template , u radni prozor i postaviti je na potrebno mesto u kolu. U dijalog prozoru Choose Sub , pritisnuti prekidač Accept,

ili izabrati neko od podkola sa liste, ukoliko ih ima više, i potom pritisnuti prekidač Accept.

Podkolo DECODER se sada može povezivati sa drugim komponentama glavnog kola, preko svojih priključaka koji su označeni crticama. Pritiskom na desni taster miša

36

Electronics Workbench

otvara se prekidač Component Properties, koji se koristi za brisanje ( Delete ) ili promenu naziva ( Rename ) podkola. Dvostrukim klikom na skicu DECODER dospeva se u radni prozor podkola radi izmena komponenti podkola i dogradnje. 2. Kolo za invertovanje (NOT) . Sastoji se od dva invertora, na čije ulaze se dovode signali D i E linija (niži i viši bit operanda). Izlazi su R0 i R1, pri čemu važi: R0 = D , E R 1
_

R1 = E
D R 0

_

I ovaj sklop je realizovan kao podkolo. Radi toga, prevući četiri konektora i dva NE kola u radni prozor. Povezati komponente prema šemi

i označiti deo prikazan na skici. Iz menija Circuit , izabrati komandu Create Subcircuit , zatim ukucati naziv podkola. Neka je naziv "NOT". Zatim zatvoriti radni prozor podkola "NOT" i obrisati komponente iz glavnog kola, koje su služile za kreiranje podkola "NOT". Pritiskom na Favorities , prevući Sub u radni prozor i sa liste izabrati "NOT" podkolo. Pritisnuti Accept. Podkolo "NOT" je sada u glavnom kolu i može se povezivati sa drugim komponentama glavnog kola preko svoja četiri priključka. 3. Kolo za logičko množenje (AND) . 37

Electronics Workbench Kako je logičko množenje binarna operacija a operandi su dužine dva biti, potrebna su dve dvoulazne logičke AND kapije. Na ulaze jedne kapije se dovode niži bitovi oba operanda a na izlazu istog je niži bit rezultata. Druga AND kapija obavlja istu operaciju ali na višim bitovima operanda. R1 = E ⋅ M E M D R0 = D ⋅ L L

R 1

R 0

Realizacija kola za logičko množenje se može izvesti kao podkolo, na sličan način, kako je to već opisano za "DECODER" i "NOT" podkolo. 4. Kolo za logičko sabiranje (OR) . Radi slično kao kolo za logičko množenje, samo što se sada koriste dve dvoulazne OR logičke kapije. R1 = E + M E M D R0 = D + L L

R 1

R 0

Realizacija kola za logičko sabiranje se može izvesti kao podkolo, na sličan način, kako je to već opisano za "DECODER" i "NOT" podkolo. 5. Sabirač . Vrši sabiranje dva dvobitna broja a kao rezultat dvobitni broj i prenos. šema je na sledećoj slici: E M D L daje

C R 1 38 R 0

Electronics Workbench Kao što se vidi, koristi se kolo za paralelno sabiranje. Ovo kolo se sastoji od polusabirača na čije ulaze A i B se dovode niži bitovi operanda, D i L. Rezultat, Σ, je niži bit rezultata, R0. Prenos iz polusabirača, C0 i viši bitovi oba operanda, E i M, se dovode u pun sabirač, koji daje viši bit rezultata i prenos. Podkolo "SABIRAČ" ima 7 priključaka kojima se povezuja sa komponentama glavnog kola. Zato, u radni prozor, postaviti 7 tački spoja, jedan polusabirač i jedan pun sabirač. Polusabirač i pun sabirač se nalaze u kartici Digital , kako je to ranije navedeno. Povezati komponente i označiti ih. Iz menija Circuit , izabrati komandu Create Subcircuit , zatim ukucati naziv podkola. U ovom slučaju "ADDER". Zatim zatvoriti radni prozor podkola "ADDER" i obrisati komponente iz glavnog kola, koje su služile za kreiranje podkola "ADDERT". Pritiskom na Favorities , prevući Sub u radni prozor i sa liste izabrati "ADDER" podkolo. Pritisnuti Accept . Podkolo "ADDER" je preneto u glavnom kolu i može se povezivati sa drugim komponentama glavnog kola preko svojih priključka. 6. Memorijski registar . Za privremeno čuvanje rezultata realizovane aritmetičko logičke jedinice potrebna su dva bita memorije. Kao memorijski element će se koristiti dva JK flip-flopa. Šema memorijskog registra je data na sledećoj slici:

U laz 0

R 0

U laz 1

R 1

+5V Pored JK flip-flopova, za memorisanje rezultata, potrebna je dodatna logika za kontrolisanje toka podataka. Tu funkciju će 39

Electronics Workbench obaviti 4 dvoulazne NI kapije i 2 dvoulazne I kapije. Na logičke NI kapije U1 i U2 se dovodi rezultat nakon obavljenih operacija u sabiraču, I kolu, ILI kolu i NE kolu, dok se sa kapija U5 i U6 može očitati rezultat. Regulisanje rada logičkih kapija U1-U6 se vrši spoljnim impulsom +5V. Tako će kapije U5 i U6 biti aktivne samo ako je na odgovarajući ulaz doveden napon logičke jedinice, +5V, kako je naznačeno na šemi. Kod računara bi to odgovaralo liniji READ ENABLE. Memorijski registar poseduje 5 priključaka za povezivanje sa ostatkom kola. Dva su ulazi, dva izlazi i jedna za aktiviranje signalom +5V. Za realizaciju ovog podsklopa prevući 5 tački spoja u radni prozor. Pored 4 NI kola, 2 I kola, potrebni su i dva JK flip flopa i to " JK Flip-Flop with Active Low Asynch Inputs ": K a r ti c a D ig i ta l

Kod ovog JK flip-flopa se postavljanje u setovano stanje (preset) i brisanje na logičku nulu (clear) obavlja logičkom nulom. Postaviti sve te komponente u radni prozor a zatim ih povezati prema sledećoj šemi:

Označiti deo šeme sa komponentama, ali tako da priključci Ulaz0, Ulaz1, R0, R1 i +5V ostanu van selekcije. Zatim iz menija Circuit , izabrati komandu Create Subcircuit , (ili kombinacija tastera Ctrl/B). Ukucati naziv podkola "2BITREG" i zatvoriti prozor podkola. Iz glavne šeme obrisati nepotrebne komponente. Pritiskom na Favorities , prevući Sub u radni prozor i sa liste izabrati odgovarajuće podkolo i pritisnuti Accept . Podkolo memorijskog elementa je sada u glavnom kolu i može se povezivati sa drugim komponentama glavnog kola. 40

Electronics Workbench 7. Kolo za izbor linija . Ovo kolo se sastoji od 8 dvoulaznih AND logičkih kapija, kako je dato u sledećoj šemi: I n v e rto r D ekoder K o lo z a lo g i~k o m n o ` e n je K o lo z a lo g i~k o s a b ira n je S a b ira ~

R e g is ta r Po dve logičke kapije su vezane na izlaze svakog od kola za obavljanje logičkih i aritmetičkih operacija. Na primer, prva dva AND kola su vezana na izlaz invertora, i to po jedan ulaz za svaki bit rezultata. Drugi ulaz svake kapije je vezan na D1 izlaz dekodera. Na taj način, aktiviranjem D1 linije, bira se operacija invertovanja. Tada signal iz invertora dospeva do sledećeg dela kola, dva četvoroulazna OR kola. Izlaz ovog kola će biti na visokom nivou, kada je bar jedna od operacija dala kao rezultat logičku jedinicu. Kroz ova OR kola, signal konačno dospeva u registar gde se pohranjuje. Rezultati ostalih operacija nemaju uticaj, jer su linije D2, D3 i D4 u stanju logičke nule, pa su blokirani izlazi preostalih AND kola. Ako je aktivna linija D2 dekodera, tada će se signal iz kola za logičko množenje preneti u registar, jer će stanja na izlazima sledeće dve AND kapije zavisiti samo od stanja izlaza kola za logičko množenje. Izlazi logičkih kapija AND kola vezanih na invertor, kolo za logičko sabiranje i sabirač su u stanju logičke nule, jer su linije D1, D3 i D4 takodje na niskom nivou. Aktiviranjem linije D3 dekodera, prenosi se rezultat iz kola za logičko sabiranje u memorijski registar. Najzad, aktiviranjem linije D4 dekodera, rezultat sabiranja se prenosi u memorijski registar. Realizacijom pojedinačnih kola i njihovim komponovanjem u celinu, dobije se kompletno kolo ALU, dato na sledećoj slici:

41

Electronics Workbench

42

Electronics Workbench

INSTRUMENTI
EWB može da simulira rad sledećih instrumenata: K a r ti c a I n s tr u m e n ti Multimetar Generator funkcija Osciloskop Ploter Generator reči Logički analizator Logički konvertor

M u ltim e ta r G e n e r a to r fu n k c ija O s c ilo sk o p

L o g i~k i k o n v e r to r G e n e r a to r re ~i L o g i~k i a n a liz a to r

P lo te r

Multimetar

Multimetar , koristi se za merenje AC ili DC napona ili struje,
otpora ili gubitaka (u decibelima) izmedju dve tačke kola. Multimer je samopodešavajući, tako da se ne mora poešavati merni opseg. Unutrašnji otpor i struja multimera su, po difoltu, skoro idealni.

Generator funkcija

Generator funkcija , naponski izvor za kreiranje sinusnih,
trougaonih ili kvadratnih talasa. Oblik signala, amplituda, dužina ciklusa, DC ofset i frekvencija se mogu menjati. Frekventni opseg se kreće od najnižih frekvencija sve do radio talasa. Generator poseduje tri priključka za povezivanje u kolo. Zajednički priključak obezbedjuje referentni nivo za signal. Da bi masa bila referentni signal, potrebno je zajednički priključak spojiti na masu. Pozitivni priključak (+) obezbedjuje talasni oblik u pozitivnom smeru u odnosu na neutralni zajednički priključak. Negativni priključak (-) obezbedjuje talasni oblik u negativnom smeru. 43

Electronics Workbench Opcije signala su sledeće: - Frekvencija (1 Hz — 999 MHz), ovom se opcijom odredjuje broj ciklusa u sekundi, funkcije koja se generiše. - Ciklus rada (1% — 99%), podešava periodu prisustva i odsustva signala. Utiče na oblik trougaonog i kvadratnog signala, medjutim, na sinusni signal nema uticaja.

D v o s tru k i k lik

P rev u }i d r` e}i le v i ta s te r m i{ a

K lik G e n e r a to r fu n k c ija

- Amplituda (1 V — 999 kV). Kontroliše napon signala, mereno od DC nivoa do vrha. Ako su vodovi priključeni na zajednički vod i bilo na pozitivni ili negativni priključak, napon od vrha do vrha talasa jednak je dvostrukoj amplitudi. Ako izlaz potiče iz pozitivnog i negativnog priključka, napon od vrha do vrha talasa jednak je četvorostrukoj amplitudi. - Ofset (-999 kV and 999 kV). Ovom opcijom se kontroliše DC nivo oko koga signal varira. Ofset 0 pozicionira talasnu formu duž X ose osciloskopa. Pozitivna vrednost pomera DC nivo naviše, dok negativna vrednost pomera isti naniže. Za ofset su iste mere kao za amplitudu.

Osciloskop

Osciloskop ,

dvokanalni osciloskop prikazuje veličinu i varijaciju frekvencije električnih signala Njime se može dobiti grafik signala u funkciji vremena ili porediti talasni oblici signala. Kad se aktivira simulacija, priključci osciloskopa se mogu pomerati sa jedne na drugu tačku kola. Talasni oblici prikazani na ekranu osciloskopa se automatski podešavaju, prema obliku signala na odabranoj priključnoj tačci. Predefinisane vrednosti parametara osciloskopa se mogu menjati prema potrebi, a prikaz signala se preračunava automatski.

44

Electronics Workbench Primer upotrebe osciloskopa. Neka je potrebno sastaviti kolo za praćenje oblika signala nekog naponskog izvora. Najjedostavnioji slučaj je oscilator, sa sinusnim oblikom signala. Kao takvo kolo se može koristiti naponski kontrolisanai oscilator sinusniog talasnog oblika. Na sledećoj slici su prikazane alatke gde se nalaze potrebna kola: masa, oscilator i osciloskop. Navedena kola i osciloskop, uz pritisak na levi taster miša, prevući na radnu površinu.
Izvori Instrumenti

Masa

Oscilator, generator sinusnog signala

Osciloskop

Izabrana kola povezati prema sledećoj šemi:

K anal B

K anal A

Kolo preikidač pratio rad Na ekranu

je spremno za rad. Aktiviranje se vrši pritiskom na za uključivanje. Da bi se grafički, na osciloskopu, kola potreban je dvostruki klik na skicu osciloskopa. se pojavi sledeći, detaljan prikaz table osciloskopa:

45

Electronics Workbench

Na slici osciloskopa, sa leve strane, se vidi oblik generisanog signala. Sa desne strane osciloskopa se nalaze prekidači za podešavanje parametra osciloskopa, kao što su vremenska baza, nivo signala, pozicije po X i Y osi i drugo. Takodje, tu je i taster Expand , koji se koristi za uvećanje prikaza.

Uvećan prikaz osciloskopa izgleda kao na sledećoj slici. Pritiskom na prekidač Reduce, prikaz osciloskopa se vraća na prethodnu veličinu.

46

Electronics Workbench

Ploter

Ploter , kreira grafik frekventnog odziva kola, na primer kod
filtera.

Generator re č i

Generator

reči , koristi se za testiranje kola serijom digitalnih reči, odnosno uzoraka bitova. Proizvodi 16 bitne reči.

Logi č ki analizator

Logički analizator , prikazuje nivoe do 16 digitalnih signala.
Koristi se za prikupljanje podataka o logičkim stanjima i analizu

Logi č ki konvertor 47

Electronics Workbench

Logički

izvršava različite transformacije reprezentacije kola. Može se dodati kolu da bi se izvela tablica istinitosti ili Bulov izraz kola i slično.

konvertor ,

48

Electronics Workbench

GENERATOR RE Č I
Koristi se za slanje digitalnih reči ili uzoraka bitova u kolo radi testiranja. Unos

prikazuje redove 4-znakovnog heksadecimalnog broja. Vrednosti 4-znakovnog heksadecimalnog broja se kreću od 0000 do FFFF (decimalno od 0 do 65535). Svaki horizontalni red reprezentuje binarnu 16-bitnu reč. Kad se generator reči aktivira, red bitova se paralelno šalje odgovarajućim priključcima na dnu instrumenta. Da bi se izmenila vrednost bita u generatoru reči, ukucati 16-bitni broj u polje označeno Binary. Time se menja heksadecimalni broj u skrol boksu. Drugi način izmene je kucanje heksadecimalnog broja u skrol boks, sa leve strane generatora reči, pri čemu se mogu koristiti uobičajene funkcije kurzorskih tastera. Najzad, treći način izmene vrednosti reči u generatoru je da se otkuca ekvivalentan ASCII znak u polje označeno ASCII. U dnu generatora se nalaze krugovi sa upisanim vrednostima za svaki bit reči na izlaznom priključku.

Unos reči . Leva strana instrumenta generatora reči

Snimanje

snimanje uzoraka reči i ponovno učitavanje koristiti prekidač Pattern na generatoru reči.

Kreiranje, snimanje i upotreba uzoraka reči . Za

Brzina ulaza

Step , Burst ili Cycle. Tekuća reč se ispiše u polju Current . - Step , prenosi pritiskom na Step ). reč po reč 49 u kolo (jedna reč

Brzina ulaza . Za slanje 16-bitne reči u kolo kliknuti na
jednim

Electronics Workbench - Burst , prenosi serijski sve reči u kolo. - Cycle, prenosi serijski sve reči u kolo a zatim isto ponavlja. Zaustavlja se ponovnim pritiskom na Cycle. - Breakpoint , zaustavlja rad generatora.

Adresiranje

adresu, izraženu kao 4-znakovni heksadecimalni broj. Kada se reč u skrol boksu promeni, njena reč se pojavi u Edit boksu. Takodje, kada generator pošalje reč u kolo, njena adresa se pojavi u polju Current . Polja Initial i Final se koriste za referenciranje početne i poslednje adrese reči koja treba da se prosledi.

Adresiranje . Svaka reč u generatoru reči ima svoju

Okidanje

časovnik kojim okida slanje reči u kolo. Ako se koristi unutrašnji časovnik izabrati Internal a za spoljašnji External. Okidanje može biti uzlaznom ili silaznom ivicom signala.

Okidanje (triggering) . Generator reči ima sopstveni

Podaci spremni

signalizira da su podaci generatora reči spremni za slanje.

Podaci spremni (Data Ready) . Izlazni priključak koji

Frekvencija

reči. Frekvencija se može zadati u Hz, KHz ili MHz. Svaka reč se nalazi na izlaznim priključcima generatora u trajanju od jednog ciklusa.

Frekvencija . Postavlja frekvenciju časovnika generatora

50

Electronics Workbench
I n s tr u m e n ti G e n e r a to r r e ~ i P r e k i d a ~i z a p o k r e ta n j e i z a u s ta v lja n je re d a g e n e r a to r a

A d r e s e te k u } e re ~i O k id a n je F rek v en c ija

P rik lju ~c i z a p o v e z iv a n je sa d ru g im k o m p o n e n ta m a k o la

P ro zo r z a u n o s re~i

P odaci sp rem n i

Za primer, na sledećoj slici je dato elektronsko koo koje se pokreće generatorom reči. U generator je ukucan sledeći niz reči: 0002, 0005, 0001, 0007, 0001, 0003, 0002, 0005, 0003, 0003, 0000, 0003, 0000, 0005, 0002. Zadate su početna adresa 0 i poslednja adresa E (odnosno decimalno 14).

51

Electronics Workbench

LOGIČKI KONVERTOR
U cilju minimizacije logičkih funkcija, u EWB je ugradjen logički konvertor. Logički konvertor ima 8 ulaza i jedan izlaz, tako da može da vrši optimizaciju logičkih funkcija sa do 8 nezavisnih promenljivih.

I n s tr u m e n ti

L o g i~k i k o n v e rto r
Logički konvertor se nalazi u kartici Instruments . Klikom na ikonu Instrumenti , aktivira se alatka sa instrumentima. Izabrati Logički konvertor i prevući ga u radni deo prozora. Ekran tada izgleda kao na prethodnoj slici. Dvostrukim klikom na logički konvertor instrument će biti prikazan kao na sledećoj slici:

52

Electronics Workbench

P rik lju ~c i A -H lo g i~k o g k o n v e rto ra

D a j e ta b li c u i s ti n ito s ti n a o s n o v u e l e k tr i~n e {e m e k o la

P r e v o d i ta b li c u is tin i to s ti u B u lo v iz ra z

U laz i

I z la z p rik lju ~iti ovde P r e v o d i ta b li c u is tin i to s ti u m in im iz o v a n B u lo v iz ra z

B u lo v iz ra z z a ra d n o k o lo n a slic i P rev o d i B u lo v iz raz u ta b l ic u is tin ito s ti

P rev o d i B u lo v iz raz u d ig ita ln o k o lo

P rev o d i B u lo v iz raz u d ig i ta ln o k o lo s a s ta v l j e n o sa m o o d N A N D k a p ija

Klikom na prvi prekidač u boks Conversions logičkog konvertora, , (generisanje tabele istinitosti na osnovu šeme kola), dobije se sledeća tablica istinitosti za kolo dato na prethodnoj slici:

Boks Conversions nudi razne mogućnosti za transformaciju i minimizaciju logičkih izraza. Na primer, klikom na prekidač označen sa , (prevodjenje Bulovog izraza u ekvivalentno kolo izgradjeno od NAND kapija), računar generiše ekvivalentno kolo, kolu sa prethodne šeme, ali napravljeno samo od NI kola. Tako kreirano kolo je dato na sledećoj šemi. Medjutim, vidi se da je uvedena jednoulazna NE kapija umesto dvoulazne NI kapije.

53

Electronics Workbench

Minimizacija logičkih funkcija Često je logičku funkciju moguće predstaviti drugim izrazom koji obavlja identičko preslikavanje. Takvi postupci se primenjuju sa bi se dobio što kraći zapis logičke funkcije, odnosno da se izvrši minimizacija. Minimizacija je u praktičnim sklopovima bitna iz više razloga a naročito zbog pouzdanostii, brzine i cene realizovanog sklopa. Na primer za funkciju datu sa __ __ __ __ __ ω = ABC + A B C + A B C , minimalni izraz je
__ __

ω = ABC + A B
i vidi se da zahteva manje elemenata za realizaciju. Pri minimizaciji logičkih funkcija koriste se pravila logičke algebre, od kojih su posebno važni De Morganovi zakoni, koji se u opštem obliku mogu zapisati na sledeći način:

ω( A, B, C ,...,+,⋅) =ω( A, B, C ,⋅,+)
U cilju minimizacije logičke funkcije se može poći od konjuktivne ili disjunktivnme normalne forme funkcije. Postoji više metoda rešavanja ovog problema, evo nekih: 1. Tablično rešenje problema minimizacije. Ideja je da se ispišu sve tablice minimalnih formi i zatim koristile prema potrebi. Nedostatak je što broj funkcija N, zavisi od broja nezavisnih promenljivih n, gde je N(n) = N(n - 1 ) 2 . 2. Metoda algebarskih transformacija. Koriste se ekvivalencije algebarskih izraza. Teško su primenljive kod složenih algebarskih izraza. 3. Metoda hiperkubova. 54

__ __ __

__

Electronics Workbench 4. Karnoove karte. Ovim postupkom se odredjuje minimalna disjunktivna normalna forma (DNF). U tabele, koje se nazivaju Karnoove karte, se unose kanonske elementarne konjukcije. U preseku svake vrste i kolone se nalazi po jedna kanonska elementarna konjukcija, čiji broj zavisi od broja promenljivih. Na taj način se Bulov izraz transformiše u kanonsku DNF. Izdvajanjem zajedničkih potkonjukcija obrazuje se minimalna DNF. U poglavlju PREVODIOCI , dat je pojenostavljen primer primene Karnoovih karti. 5. Tablica prostih implikanata. Inače Bulov izraz za prvu opisanu šemu, u ovom odeljku, je FG'H+FGH, dok je minimiziran Bulov izraz za istu šemu sledeći: FH, a dobija se pritiskom na prekidač . Šema minimiziranog Bulovog izraza je data na sledećoj slici:

55

Electronics Workbench

PREVODIOCI
Prevodioci ili translatori prevode informaciju datu u jednom numeričkom sistemu ili kodu u drugi numerički sistem ili kod. Translatori spadaju u familiju prekidačkih matrica. To su složena digitalna kola sa više ulaza i sa više izlaza. Logičko stanje svakog od izlaza matrice zavisi od logičkog stanja na svim njenim ulazima. Analiza i sinteza matrice se obavlja pravilima logičke algebre. Postoje različiti numerički sistemi, od kojih su, za ovu namenu, najbitniji sledeći: - Decimalni numerički sistem, osnova 10, cifre 0, ..., 9. - Binarni numerički sistem, osnova 2, cifre 0 i 1. - Heksadecimalni numerički sistem, osnova 16, cifre 0, ..., 9, A, B, C, D, E, F. - BCD (binary- coded decimal) numerički sistem. Koristi deset grupa od po četiri binarne cifre. Svaka takva grupa binarnih cifara predstavlja jednu BCD cifru. Postoji više načina BCD kodiranja. Na primer 8421 sistem odgovara sistemu u kome težine cifara rastu sdesna ulevo. Bit najmanje težine, krajnji desno ima težinu 1, sledeeći 2, zatim 4 i krajnji levo ima težinu 8. Tako kombinacija 1011 ima ekvivalent 11 u dekadnom brojnom sistemu. U praktičnoj primeni još se koriste Grejov , "više 3", 2421, 2421S i 4221S BCD kodovi. - Sedmosegmentni sistem. Koristi grupu od po 7 binarnih cifara. Svaka a takva grupa binarnih cifara predstavlja jednu 7b segmentnu cifru. Ovi segmenti se mogu napraviti od f tečnih kristala (LCD), sijalica, svetlećih vlakana, LED e g c dioda, i drugo. Svetlenjem pojedinih segmenata ovakvog displeja, obrazuju se cifre decimalnog ili d heksadecimalnog numeričkog sistema. Na primer, svetlenjem segmenata a, f, g, c i d dobije se cifra 5, dok bi se nula dobila svetlenjem segmenata a, b, c, d, e, f. Zavisno od načina proizvodnje indikatora sa LED diodama, razlikuju se dve vrste sedmosegmentnih indikatora - sa zajedničkom anodom i - sa zajedničkom katodom. Kod displeja sa zajedničkom anodom, anode LED dioda su paralelno vezane, a katode su odvojene i obeležene slovima a56

Electronics Workbench g. Kad se na katodu segmenta dovede napon logičke nule, dioda provede i segment svetli. Obrnut slučaj je sa displejima sa zajedničkom katodom. U ovom slučaju sve katode LED dioda su paralelno vezane, dok su anode odvojene i obeležene slovima a-g. Da bi LED dioda svetlela, potrebno je na njenu anodu dovesti napon logičke jedinice. Veza izmedju heksadekadnog, BCD i sedmosegmentnog kodnog sistema je data u sledećoj tabeli:

Heksadecimalna cifra 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F

Binarno D C B A 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 1 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 0 1 1 1 0 1 1 1 0 0 0 0 0 1 0 1 0 0 1 1 1 0 0 1 0 1 1 1 0 1 1 1 Tabela 1.

7-segmentna cifra a b c d e f g 1 0 1 1 0 1 1 1 1 1 1 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 0 0 1 1 1 1 0 0 1 0 0 1 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 1 0 0 1 0 1 1 0 1 1 0 1 1 0 1 1 1 1 0 1 0 1 0 0 0 1 0 1 0 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 1 1 1 0 1 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 1 1 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1

Heksadecimalni / sedmosegmenmtni dekoder Heksadecimalni / sedmosegmentni dekoder prevodi električni signal koji predstavlja heksadecimalne cifre, u signal sedmosegmentnog indikatora, koji prikazuje te heksadecimalne cifre. Tačnije rečeno, ulaz u ovo kolo će biti 4-bitni bitni broj koji se zadaje u rasponu od 0000 do 1111, što odgovara heksadecimalnim ciframa 0-F. Kolo koje generiše takve signale može se sastaviti od 4 prekidača. Budući da su za rad dekodera potrebne i inverzne vrednosti ulaznih signala, potrebno je dodati još 4 NE kola. Tako se dolazi do sledeće šeme izvora signala:

57

Electronics Workbench

Svaka kombinacija otvorenih i zatvorenih prekidača kodira jedan broj. Prekidač A odgovara bitu najmanje težine, dok je prekidač D odredjen za bit najveće težine. U prethodnoj tabeli se mogu uporediti ekvivalenti ovih kodova za tri brojna sistema, BCD, sedmosegmentni i heksadecimalni. DC DC' D'C D'C' BA BA' B'A F E d b A 9 7 6 5 3 2 1 Tabela 2. B'A' c 8 4 0

Iz tabele 1. se vidi da kroz segment a ne teče struja pri nailasku sledećih binarnih signala označenih sa DCBA: 0001, 0100, 1011, 1100, 1101, tj. 1, 4, b, c, d heksadecimalno (u preseku vrste i kolone za segment a je 0). U skladu sa tim, popunjena je sledeća Karnoova karta (sa ' je označeno stanje logičke nule): a DC DC' D'C D'C' BA * * * Tabela 3. Za kombinaciju 0001, potrebno je da je linija A na visokom nivou, dok su ostale linije na niskom nivou. Zato, u preseku vrste D'C' i kolone B'A upisati *. Slučaj 0100 znači da u preseku vrste D'C i kolone B'A' treba upisati zvezdicu. Kod 1011 znači da u presek vrste DC' i kolone BA treba upisati zvezdicu. Za 1100 upisati zvezdicu u presek vrste DC i kolone B'A'. Konačno, za 1101 upisati zvezdicu u presek vrste DC i kolone B'A. 58 BA' B'A * B'A' *

Electronics Workbench Tabela 3. će poslužiti da se odredi Bulova funkcija koja definiše ulaz a displeja u zavisnosti od stanja ulaza dekodera (A, B, C, D). Na osnovu te tabele se može generisati funkcija koristeći pravilo zbira proizvoda: Fa = AB'CD + A'B'CD + ABC'D + A'B'CD' + AB'C'D' = = (A + A')B'CD + ABC'D + A'B'CD' + AB'C'D' = = B'CD + ABC'D + A'B'CD' + AB'C'D' što odgovara funkciji za segment a. Medjutim, ako se pogleda u tabelu 2., uočljivo je da se kombinacija A'B'CD' javlja u slučaju da je na ulazu zadata dekadna cifra 4, odnosno binarno 0100. Vodeća nula sa leve strne se može odbaciti kao nepotrebna, tako da je konačan minimalni oblik funkcije za segment a dat formulom: Fa = B'CD + ABC'D + A'B'C + AB'C'D' Na sličan način se odrede minimalne funkcije za ostale segmente dekodera, čiji su Karnovi dijagrami dati sledećim tabelama: b DC DC' D'C D'C' d DC DC' D'C D'C' f DC DC' D'C D'C' BA * * BA' * * B'A * B'A' * c DC DC' D'C D'C' e DC DC' D'C D'C' g DC DC' D'C D'C' BA * BA' * * BA * * BA * * * BA' BA' B'A * * * B'A B'A' * B'A' B'A B'A' *

BA * *

BA' *

B'A

B'A' *

* BA * * BA' B'A * * B'A' *

*

Fb = AB'CD' + ABD + A'BC+ A'CD Fc = A'BC'D' + BCD +A'CD Fd = AB'C'D' + A'BC'D + A'B'CD' + ABC Fe = AB'C' + B'CD' + AD' Ff = ABD' + AC'D' + BC'D' +B'CD Fg = ABCD' + AB'C'D' + A'B'C'D' Na osnovu ovih funkcija (za gašenje segmenata) može se pristupiti realizaciji kola. Pošto se koristi sedmosegmentni 59

Electronics Workbench dekoder sa zajedničkom katodom, funkcije treba invertovati pa se koriste NILI kola, ukupno 7 NILI kola. Sedmosegmentni displej se nalazi u kartici Indicators . Pored displeja, potrebno je još 8 četvoroulaznih I kola, 12 troulaznih I kola, jedno dvoulazno I kolo, 4 četvoroulazna NILI kola, 3 troulazna NILI kola i, već S e d m o s e g m e n tn i d is p le j opisani, sklop za kodiranje ulaznih informacija pomoću prekidača i NI kola. Kompletna šema kola koje obavlja opisane funkcije se nalazni na slici "Heksadecimalni / sedmosegmentni dekoder". I n d i k a to ri

Brojač impulsa po modulu 10 Još jedna primena sedmosegmenthih dekodera. Generator impulsa je realizovan sa 4 JK flip-flopa. Reset generatora se vrši tasterom R. Impulsi se generišu prekidačem I. U skladu sa generisanjem impulsa, stanje na izlazima flip-flopova, Q1 - Q4 se menja. Izlazi Q1 - Q4 se vode na ulaze (A, B, C i D) integrisanog kola 7447 koji je dekoder iz BCD u sedmosegmentni sistem. Na displeju se može pratiti broj dovedenih impulsa (okidanje je negativnom ivicom signala, tako da je za svaku promenu potrebno dva puta pritisnuti prekidač I). Dodatne logičke kapije, označene sa U1, U2 i U3 imaju zadatak da resetuju generator pri nailasku kombinacije 1010 B = 10 D . Logička jedinica na izlazu kola U3 ima funkciju reseta. Zato oba ulaza u U3 moraju biti na visokom nivou. Izlaz logičke kapije U1 će biti u stanju logičke jedinice samo kada su ulazi A i C u IC 7447 u stanju logičke nule, dok će izlaz U2 biti pozitivan ako su ulazi B i D u stanju logičke jedinice. Ovo je baš slučaj za deseti impuls (1010).

60

Electronics Workbench

Heksadecimalni / sedmosegmentni dekoder 61

Electronics Workbench

Brojač impulsa po modulu 10 7447 - BCD sedmosegmentni dekoder / pobudjivač

EWB samostalan sklop za dekodiranje Decoded Seven-Segment Display

62

Electronics Workbench

PRETVARAČI
Prenos podataka izmedju računara i periferijskih jedinica se može odvijati prenosom podataka bit po bit (serijski) ili više bitova odjednom (paralelno). Tipično, prenos podataka modemom se odvija serijski, dok se prenos podataka u štampač, priključen na PRN port, odvija paralelno 8 bita. Uskladjivanje prenosa podataka izmedju različitih uredjaja se vrši u odgovarajućim pretvaračima. Da bi se obezbedila komunikacija izmedju uredjaja koji na različite načine prenose podatke, potrebne su dve vrste pretvarača: - paralelno u serijski i - serijski u paralelno. PRETVARAČ PARALELNO U SERIJSKI Ovde će biti opisan nesinhronizovan pretvarač paralelno u serijski čija je šema data na sledećoj slici:

63

Electronics Workbench

Ovaj pretvarač ima 4-bitni paraleni ulaz putem prekidača 1-4. Izlaz se nalazi u tački priključka LED diode L1. Pretvarač se zasniva na JK flip-flopovima uz dodatna kola koja sinhronizuju rad pretvarača. JK flip-flopovi prihvataju ulazne podatke a zatim ih prenose na serijski izlaz L1. Ulaz podataka se kontroliše linijom vezanom na prekidač P a takt impulsima prekidča T se podaci pomeraju iz jednog flip-flopa u drugi ka izlazu L1. Pre puštanja u rad, prekidače P i T isključiti a linije 1-4 postaviti u potrebnu kombinaciju bitova koji se prenose. Neka je to na primer binarna reč 1101. Zato uključii prekidače 1, 3 i 4 a prekidač 2 isključiti. Pustiti kolo u rad i zatim uključiti prekidač P. Dovodjenjem na visoko stanje linije P, izlazi NI kola koja vode na Preset liniju flip-flopova, zavise samo od ulazne reči, tako da se flip-flopovi setuju/resetuju u skladu sa ulazom, što se može pratiti po stanju dioda L1-L4. Da bi se omogućio prenos bitova ulazne reči na izlaz, ka diodi L1, isključiti prekidač P. Prvi bit je praktično već na izlazu. Da bi se preneo sledeći bit uključiti prekidač T, za davanje takt impulsa. Uneta reč se pomera sleva udesno, što se može pratiti po stanju LED dioda. Davanje impulsa se dalje vrši isključivanjem i uključivanjem prekidača T, dok se ne prenesu svi bitovi ulazne reči. Prekidač T je neaktivan ako je prekidač P uključen.

64

Electronics Workbench PRETVARAČ SERIJSKI U PARALELNO Pretvarč serijski u paralelno je isto što i pomerački (shift) registar. Pomerački registri su memorije malog kapaciteta i mogu se realizovati sa različitm flip-flopovima. Ovde je data šema sa D flip-flopovima.

Na ulaz D prvog flip-flopa se dovodi signal, serijski bit po bit. Nakon očitavanja 4 bita na izlazima P1 - P4 je zapisana informacija i podrazumeva se njeno istovremeno, paralelno, očitavanje. Nakon uključenja kola, izlazi P1 - P4 se postavljaju u stanje logičke jedinice. Da bi se informacija očitala, prekidač I se postavi u položaj koji odgovara prvom bitu ulaznog podatka (0 ili 1). Za očitavanje je potrebno dati takt signal prekidačem T. Ako je to bila 1, tada se izlaz prvog flip-flopa prenosi na ulaz drugog flip-flopa a prvi flip-flop se setuje na 1. Za prenos sledećeg bita, isključiti prekidač T i postaviti prekidač I u odgovarajući položaj (0 ili 1). Zatim dati takt prekidačem T. Stanje flip-flopova se pomera sleva u desno. Opisani postupak ponavljati dok se ne prenesu sva 4 bita. Zapis na slici bi odgovarao ulazu 1 pa 0, zatim 1 i na kraju 1.

65

Electronics Workbench

LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. Tihomir Ž. Aleksić, LOGIČKA SINTEZA DIGITALNIH SISTEMA, Naučna Knjiga, Beograd, 1991. Tihomir Ž. Aleksić, RAČUNARI O R G A N I Z A C I J A I A R H I T E K T U R A , Naučna Knjiga, Beograd, 1991. Dragan M. Pantić, Janko S. Pešić, PRIMENA INTEGRISANIH KOLA, Tehnička Knjiga, Beograd, 1977. Z. Mijatović, S. Djurović, OSNOVI ELEKTRONIKE I DIGITALNE ELEKTRONIKE, PMF Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2000. Andreja Tepavčević, Branimir Šešelja, MATEMATIčKE OSNOVE INFORMATIKE, Stylos 1995. B. Šešelja, MATEMATIKA INFORMATIKE, Novi Sad, Institut za matematiku, 1990.

7.

"Radio amater", časopis, brojevi: 4. apr. 1983., 5. maj 1983., 6. jun 1983., 2. feb. 1984.

66

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful

Master Your Semester with Scribd & The New York Times

Special offer: Get 4 months of Scribd and The New York Times for just $1.87 per week!

Master Your Semester with a Special Offer from Scribd & The New York Times