Multimedija Na Internetu

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA
NIŠ
SEMINARSKI RAD
Multimedija na Internetu
Predmet: Napredne Internet i WEB tehnologije
Mentor: Student:
Veličković Zoran Pavlović Milan
RTs 24/10
Niš, 2011
1
Multimedija na Internetu
Sadržaj
Sadržaj .................................................................................................................................... 1
1. Uvod .................................................................................................................................. 2
2. Tekst ………………………….. ....................................................................................... 3
3. Slika …………………………........................................................................................... 6
4. Zvuk ………………………………………….. ................................................................ 10
5. Video ……………………………… …………... ............................................................. 14
6. Zaključak ........................................................................................................................... 19
7. Literatura ............................................................................................................................ 20
Multimedija na Internetu - Uvod -
1. UVOD
Multimedija je zajednički naziv za medije koji kombinuju više tipova pojedinačnih medija,
da bi se stvorila jedna celina. U običnom govoru multimedija najčešće znači interaktivni
računarski projekat u kome se koristi film, tekst i zvuk. Multimedija je već duže vreme oko nas i
upotrebljava se u različitim okolnostima, uključujući korporacijske prezentacije, edukativne
aktivnosti i reakciju u obliku video igara. Smatra se da je multimedija postala fenomen
savremenog društva, koga posmatramo kao sredstvo u procesu interakcije čoveka sa okruženjem.
Multimedija svojim postojanjem i napretkom postavlja nove izazove i granice razvoju

tehnologije, jer se pojavljuje potreba za bržim prenosom signala, efikasnijim načinom kodiranja i
kvalitetnijim prikazom. Multimedija nalazi široku primenu skoro u svim oblastima a jedan od
njih su i Web prezentacije. U ovom radu pokušaću da objasni na koji način je moguće da se
multimedijalni sadržaj prikaže na jednoj HTML strani i kako će on uticati na vizuelni doživljaj
korisnika.
Multimedija na Internetu - Tekst -
2. TEKST
Čitači HTML dokumenta prikazuju tekst stranice u svom podrazumevanom fontu i stilu,
podrazumevane boje i veličine. Upotrebom početne i završne oznake i definiše se
kako će izgledati tekst na web stranici. Savremeni način promene izgleda teksta se ostvaruje
primenom CSS pravila.

Atributi navedeni unutar početne oznake nalažu čitaču weba na koji način da prikažu tekst iz
HTML fajla. Atribut „color“ određuje boju teksta. Vrednosti ovog atributa mogu biti simboličke
(yellow, red, green...) ili heksadecimalne vrednosti (#00C000, #FF0000, #990000“...). Atribut
„size“ određuje veličinu fonta. Atribut „face“ određuje ime fonta kojim će se ispisati tekst (npr.
Times New Roman, Arial, Helvetica...) Ako traženi font nije instaliran na računaru posetioca
weba, čitač će ignorisati ovaj atribut i zameniti ga podrazumevanim fontom.
Pored ovih atributa u HTML-u postoje i nekoliko oznaka za formatiranje teksta koji se mogu
koristiti za menjanje izgleda teksta. Formatiranje teksta može se obavati unošenjem početne
oznake formata na sam početaka teksta. Najčešće oznake koje se koriste su :
PREDMET: Tekst koji se nalazi između ovih oznaka biće prikazan polucrnim fontom.
MENTOR: Tekst koji se nalazi između ovih oznaka biće prikazan kurzivom.
STUDENT: Tekst koji se nalazi između ovih oznaka biće podvučen.
Čitač weba kontroliše podrazumevane vrednosti boja, veličine i fonta. Povratak ispisivanja
teksta na podrazumevani font obezbeđujemo stavljanjem završne oznake na kraju teksta
koji ste menjali atributima oznake . Takođe treba napomenuti da postavljanje teksta na
željenom mestu na web stranici zna da predstavlja problem, zbog ćega se često koriste tabele u
kojima se ubacuje tekst.
U nastavku rada prikazan je slika prve vežbe za uređene teksta i kompletan kod:
Slika 1. Vežba 1 – tekst
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-Language" content="en-us">
<meta http-equiv="Content-Type" content="text/html; charset=windows-1252">
</head>
<body>
NAPREDNE

INTERNET I WEB TEHNOLOGIJE

<hr>

<table border="2" style="border-collapse: collapse" width="100%"
bgcolor="#C0C0C0" bordercolor="#000000">
<tr>
<td align="center"><a href="index.htm">
TEKST</a></td>
<td align="center"><a href="zvuk.htm">
color="#990000">ZVUK</a></td>
<td align="center"><a href="slika.htm">
color="#990000">SLIKA</a></td>
<td align="center"><a href="video.htm">

VIDEO</a></td>
</tr>
</table>
 
PREDMET: Napredne Internet i WEB
tehnologije
MENTOR: mr. Veličković
Zoran
STUDENT: Pavlović
Milan
BROJ INDEKSA: RTs
24/10
Visoka tehnička škola Niš

<hr>
</body>
</html>
Multimedija na Internetu - Slika -
3. SLIKA
Glavni cilj kada radite sa grafikom je da zadržite odgovarajuće veličine a da pritom ne

žrtvujete kvalitet. Razumevanje postojećih formata fajlova koji se koriste za grafiku na webuje
osnova. Osim toga, jedan od bitnih faktora za konstruisanje web sajta je potreba za
visokokvalitetnom dobro dizajniranom grafikom.
GIF je format fajla koji upotrebljava tip kompresije koja se naziva “lossless” (najmanji
gubitak kvaliteta). Kompresija je bazirana na komplikovanom matematičkom algoritmu koji radi
tako šro proverava koliko slika upotrebljava istu boju.
GIF je ograničen na maksimalno 256 boja, pa je prema tome rezultujući numerički obrazac
veoma specifičan. Ako imate 15 nijansa plave u okviru grafike koja je snimljena u GIF formatu,
to se prevodi u 15 pojedinačnih šablona. Ako postoje više od 256 nijansi algoritam kompresije
mora da odluči koja nijansa će biti izostavljena. Ovo se određuje ograničavanjem boje koja se
najmanje pojavljuje.
JPEG dozvoljava visoki kvalitet kompresije, dok istovremeno može da sadrži milione boja.
JPEG definiše “lossy” metod kompresije. Algoritam se bazira na uklanjanju podataka za koje se
ispostavlja da su nebitne, a prazna mesta se popunjavaju informacijama koje treba da budu
sačuvane. JPEG metod izvodi ovu kompresiju tako što deli podatke na slici na pravougaone
delove pre nego što se primeni algoritam. JPEG format je dizajniran pre svega za rad sa
fajlovima koji imaju veliki broj boja.
PNG format je definisan tokom 1995, i 1996, godine da bi bili nadvladani problemi zbog
autorskih prava GIF formata koji je tada postojao. Kao i GIF, PNG upotrebljava “lossless”
kompresiju. Jedna od velikih prednosti po kojoj PNG nadmašuje GIF kompresiju je mogućnost
smeštanja slike koja obuhvata alfa kanal. Ovo omogućava odgovarajuće smanjivanje prelaza,
eleminišu se oštre ivice oko fontova i slika i dozvoljava se kreiranje transparentnih slika.
Dodavanje slike na web stranama je prvi korak napred od jednostavnog formatiranja

dokumenta u svetu dizajna. Slike dodaju indetitet, boju, oblik i prisustvo. Upotrebom oznake
<img> možete postaviti sliku na web stranicu. Da biste prikazali sliku oznaka <img> treba da
sadrži atribut „src“, koji šitašu predočava putanju do datoteke sa traženom slikom.
Mnogi atributi moga da budu dodati oznaci “img” da bi bio kontrolisan način na koji
pretraživač kontroliše sliku. Ovi atributi obuhvataju sledeće:
- src=”x” - Ovo je atribut ya iyvor koji se upotrebljava ili sa apsolutnim ili relativnim
URL-om koji ukazuje na lokaciju slike.
- width=”x” – Ovim atributom se dozvoljava da pretraživač preddefiniše širinu koja je
potrebna za sliku.
- height=”x” – Ovim atributom se dozvoljava da pretraživač preddefiniše visinu koja je
potrebna za sliku.
- border=”x” – Ovaj atribut se koristi za dodavanje ili uklanjanje okvira oko slike.
- align=”x” – Možete da poravnate sliku na strani horizontalno i vertikalno upotrebom
ovog atributa.
- alt=”opis slike” – Ovaj atribut obezbeđuje tekst za čitače koji ne mogu da prikažu sliku.
Rezervni tekst čitači koriste i kao tekst koji se prikazuje u blizini pokazivača miša na
ekranu kada je on na slici.
- hspace=”x” – Horizontalni prostor se upotrebljava za dodavanje prostora, sa numeričkom
vrednošću oko horizontalne ose slike.
- vspace=”x” – Vertikalni prostor definiše razmak slike uz vertikalnu osu.
<img border="0" src="images/Slika1.jpg" width="160" height="120"

alt="Slika 1" title="Slika 1" vspace="10" hspace="10">
U nastavku rada prikazana je slika prve vežbe sa postavljenim slikama i kompletan kod.
Slika 2. Vežba 1 – slika
<html>
<head>
</head>
<body>


<hr>

<tr>
</tr>
</table>
<center>
<a href="images/Slika%2011.jpg">
<img border="0" src="images/Slika%201.jpg" width="160" height="120" alt="Slika
1" title="Slika 1" vspace="10" hspace="10"></a>
2" title="Slika 2" vspace="10" hspace="10"></a>
3" title="Slika 3" vspace="10" hspace="10"></a>
<img border="0" src="images/5.gif" width="160" height="160" alt="Slika 4"
title="Slika 4" onmouseover="this.src='images/6.gif'"
onmouseout="this.src='images/5.gif'">
</center>

Visoka tehnička
škola Niš
<hr>
</body>
</html>
Multimedija na Internetu - Zvuk -
4. ZVUK
Postavljanje audio fajlova na web stranici može dodatno da “oživi” web sajt. Prilikom
postavljanja audio fajlova treba obratiti pažnju na njegovu veličinu. Uvek treba smanjiti audio
fajlove što je više moguće. Jedan od važnih faktora koji direktno utiče na veličinu fajla je
kvalitet. Kvalitet zvučnog zapisa dosta varira i formati određenih fajlova su boji za bolji kvalitet
audio zapisa.
Viša frekvencija odmeravanja i rezolucija zahtevaju više prostora i veći propusni opseg.
Morate da odlučite da li želite da žrtvujete prostor na disku i propusni opseg i korist kvaliteta
audio fajlova. Audio zapisi dužine od jednog minuta koji je 8-bitni mono zapis, sa frekvencijom
od 8 KHz ima veličinu oko 150 KB, a 16-bitni stereo fajl koji je odmeravan sa frekvencijom od
44.1 KHz može da ima do 10 MB. Ponekad će manji kvalitet audio fajla ispuni očekivanja
posetilaca sajta.
Audio formata koji se najviše upotrebljavaju su:
- WAV
Kao odgovarajući format za Microsfot i IBM, najviše se koristi na Windows platformi. Podržan
jeod strane svih računara sa operativnim sistemom Windows, i svih popularnih web browsera.
radi se o formatu baziranom na RIFF specifikaciji koja govori o načinu čuvanja (memorisanja)
multimedijalnih datoteka.
- MP3 (MPEG)
Jedan od svakako najraširenijih standarda zvučnih zapisa u svetu je svakako MP3 (MPEG-1
Audio Layer 3) format zapisa. To je tehnologija kompresije audio signala koja je u stanju da fajl
za digitalni audio svede na oko 10% svoje veličine, uz samo neznatan gubitak u kvalitetu zvuka.
- MIDI
Za razliku od drugih formata Musical Instrument Digital Interface (MIDI) nije specifikacija za
digitalni audio zapis. MIDI datoteke neuporedivo su manje od svih pre spomenutih datoteka
upravo zbog činjenice da se u MIDI datotekama čuvaju note i mnoštvo parametara, a ne
uzorkovani zvuk. Naravno, zbog toga je kvalitet reprodukovanih MIDI zapisa daleko manji od
uzorkovanog zvuka.
- RMF
Rich Music Format je relativno nov format koji se emituje na Beatnik programu. RMF upotrebljava Java
Script da bi dodao audio fajl web strani, a ti fajlovi su dosta mali i brzo se učitavaju. Ako korisnik nema
ovaj program za emitovanje onda jednostavno neće da čuje muziku.
Postoje dva načina na koje može da se postave audio zapisi na Web sajt i koji će biti
odgovarajući za pretraživače: upotrebom oznake sidra i pomoću elementa embed. Upotreba
elementa sidra je ista kao i smeštanje linka u okviru dokumenta:
<a href="Letnja sema.mp3">Pusti pesmu</a>
Ako upotrebljavate ovaj metod korisnici će moći da snime fajl na svoj računar. Ako želite da
se audio zapis prikaže na strani sa ostalim sadržajem morate da upotrebite element embed.
Upotreba oznake embed je slična kao i upotreba oznake img. Međutim oznaka embed zahteva da
imate instalirane određene dodatke inače nećete moći da pustite pesmu.
<embed src="file:///C:/User/Desktop/Vezba1/Letnja sema.mp3"

type="application/x-mplayer2" width="300" height="42"
autostart="false" loop="false"
pluginspage="http://www.microsoft.com/Windows/MediaPlayer/download/default.as
”></embed>
Atributi za oznaku embed i njihove vrednosti su sledeće:

 height=”pixel/percent”
Ovim atributom određujete visinu plejera na Web stranici.
 width=”pixel/percent”
Najbolje je da se širina kontroliše u pikselima, ali možete da navedete i procente da bi ste
rekli pretraživaću koliko prostora strane treba da zauzme.
 autostart=”true/false”
Ako je vrednost true pesma će početi odmah pri učitavanju web strane. Ako je vrednost
false korisnik mora da klikne na dugme da bi pustio pesmu.
 loop=”true/false”
Ako želite da se pesma stalno ponavlja podesite ovu vrednost na true. Ako želite da se
pustite pesmu samo jednom a zatim da stane podesite ovu vrednost na false.
 pluginspage=”gohere.html”
Ovo vodi korisnike koji nemaju odgovarajuće pluginove na odgovarajuću stranu gde
mogu da ih nađu.
U nastavku rada prikazana je slika prve vežbe sa plejerom preko kojeg može da se pusti
pesma i kompletan kod.
Slika 3. Vežba 1 – zvuk
<html>
<head>
</head>
<body>


<hr>

<tr>
</tr>
</table>

<embed src="file:///C:/Users/Pavle/Desktop/Vezba1/Letnja sema.mp3"
type="application/x-mplayer2" autostart="false" width="300" height="42"
p"></embed>


<hr>
</body>
</html>
Multimedija na Internetu - Video -
5. VIDEO
Izbor video formata će zavisiti od odsta faktora, kao što su mogućnost platforme, editori koji
se koriste za obradu i lično iskustvo. MPEG je format koji se najviše koristin na Webu. Ovo je i
ujedno i najefikasniji format, zato što ima i najbolje tehniku za kompresovanje. Dosta
programera više voli QuickTime fajlove ili AVI fajlove zato što su obično manji i brže se
preuzimaju. MPEG i QuivkTime fajlovi su ipak najbolji izbor jer je MPEG pre svega dosta
rasprostranjen a QuickTime alati i danas su veoma popularni. AVI je ipak dosta okrenut
Microsoftu i radi samo unutar IE pretraživača a podržava i neke druge.
Ako želite da dodate video Web sajtu treba da eksperimentišete sa ovim fajlovima da biste i
sami uvideli koji je format najbolji za korisnike. Takođe morate da razmotrite da svi alati za
editovanje video zapisa ne odgovaraju svim formatima.
Video formata koji se najviše upotrebljavaju su:
- AVI
Audio/Video interfejs se upotrebljava u Windows operativnim sistemima za obezbeđivanje audio

i video zapisa, gde se audio zapis tretira kao važniji. Može se desiti da se ispuste neki kadrovi ali
zvuk i dalje mora da postoji. Ovaj format radi na skoro svim Windows mašinama od onih vrlo
slabih do najjačih.
- WMV
Za WMV potrebno je imati instaliran operativni sistem Windows i na njemu poslednju verziju
Windows Media Player-a, programa s kojim se WMV može reprodukovati (i drugi programi
mogu reprodukovati video zapise ako je na računaru instaliran odgovarajući video kodek, ali je
obično slika nekvalitetna u tom slučaju, zbog Majkrosoftove politike softvera zatvorenog koda).
Verzije WMV 7 i 8 su vlasnički, tek je verzija 9 slobodna za upotrebu.
- MPEG
Međunaradna organizacija za standarde je kreirala Moving Picture Expert Group (MPEG) format za
audio i video kompresiju fajlova. MPEG koderi su omiljeni velikom broju korisnika weba. Tehnika
kompresije stvara male fajlove koji su obično manji od svih ostalih a visokog su kvaliteta. Danas se
koriste MPEG, MPEG1, MPEG2 i MPEG4 a u razvoju su i još naprednije varijante ovog
standarda (MPEG7 i MPEG21).
- MOV
MOV format je razvijen od strane Apple. MOV je čest format na Internetu i za njegovu reprodukciju
potreban je QuickTime Player. Zbog toga da bi Windows pustio MOV format potrebno je instalirati
dodatne komponente.
Postavljanje video zapisa na Web stranicu je slično kao i kod postavljanja audio zapisa. Jedan od
načina da se postavi video jeste pomoću oznake <object>.
<object id=MMPlayer1
codebase=http://activex.microsoft.com/activex/controls/mplayer/en/nsmp2inf.ca
b#Version=5,1,52,701
type=application/x-oleobject height="350" width="350" align=absmiddle
classid=CLSID:22d6f312-b0f6-11d0-94ab-0080c74c7e95 >
<param name="FileName" value="file:///C:/Users/ Desktop/Vezba1/Heineken.wmv"
>
<param name="ShowControls" value="1">
<param name="ShowStatusBar" value="0">
<param name="ShowDisplay" value="0">
<param name=”PlayCount” value="1">
<param name="Autostart" value="0">
</object >
U okviru oznake „object“ mogu se koristiti razni atributi. Jedni od njih su „codebase” koji
definiše gde mogu da se nađu kodeci za taj “object”, “height” i “width” definišu visinu i širinu,
pomoću “FileName” definišemo gde se nalazi video zapis, “Autostart” određuje da li video zapis
poćinje odmah ili je potrebno da korisnik startuje video. Međutim pošto jedan deo pretraživača
ne podržava oznaku <object> preporučuje se korišćenje oznake <embed> ili da se oznaka
<embed > ubaci u okviru oznake <object>.
<embed src="file:///C:/Users/Desktop/Vezba1/Heineken.wmv" height="350"

width="350" autostart="0" loop="0"
align="absmiddle" type="application/x-mplayer2"
p"
showcontrols="1" showdisplay="0" showstatusbar="0" > </embed>
Kao i kod audio zapisa i kod video zapisa moguće je koristiti razne atribute u okviru oznake
<embed>. Neke od tih atributa su:
 “hight” i “width”
Određuju visinu i širinu video plejera.
 “autostart”
Određuje da li video zapis počinje odmah ili je potrebno da korisnik startuje video.
 “loop”
Pomoću ovog atributa određujemo da li će se video ponavljati ili ne.
 “align”
Ovim atributom definišemo poziciju video zapisa u okviru oznake <embed>.
 “type”
Ovim atributom definišemo tip video plejera.
 “pluginspage”
Ovaj atribut vodi korisnike ako nemaju odgovarajuće pluginove tamo gde ih ogu naći.
 “showcontrols”
Pomoću ovog atributa određujemo da li če biti prikazana kontrolna tabla (play, pause,
stop…)
 “showdisplay”
Ovim atributom prikazujemo u okviru plejera ime video fajla.
 “showstatusbar”
Ovaim atributom možemo da prikažemo napredak baferovanja.
U nastavku rada prikazana je slika prve vežbe sa plejerom preko kojeg može da se pusti video
zapis i kompletan kod.
Slika 4. Vežba 1 – video
<html>
<head>
</head>
<body>


<hr>

<tr>
</tr>
</table>

<object id=MMPlayer1
codebase=http://activex.microsoft.com/activex/controls/mplayer/en/nsmp2inf.cab
#Version=5,1,52,701
type=application/x-oleobject height="350" width="350" align=absmiddle
classid=CLSID:22d6f312-b0f6-11d0-94ab-0080c74c7e95 >
<param name="FileName"
value="file:///C:/Users/Pavle/Desktop/Vezba1/Heineken.wmv" >
<param name="ShowControls" value="1">
<param name="ShowStatusBar" value="0">
<param name="ShowDisplay" value="0">
<param name=”PlayCount” value="1">
<param name="Autostart" value="0">
<embed
src="file:///C:/Users/Pavle/Desktop/Vezba1/Heineken.wmv" height="350"
width="350" autostart="0" loop="0"
align="absmiddle" type="application/x-mplayer2"
pluginspage="http://www.microsoft.com/Windows/MediaPlayer/download/default.asp
"
showcontrols="1" showdisplay="0" showstatusbar="0" > </embed></object>


<hr>
</body>
</html>
Multimedija na Internetu - Zključak -
6. ZAKLJUČAK
Iz ove vežbe smo videli da dodavanjem multimedijanog sadržaja HTML stranici možemo
znatno da “oživimo” našu Web prezentaciju. Glavna uloga dodavanja multimedijalnog sadržaja
je da krajnji korisnik bude zainteresovan za našu Web prezentaciju. Zbog toga ne treba
pretrpavati Web prezenraciju raznim slikama i audio/video zapisima. To treba da odradimo što
jednostavnije gledano sa strane korisnika i pritom treba da obratimo pažnju da izgled Web
prezentacije bude zanimljiv korisniku.
Iako ubacivanje muldimedijalnih zapisa u HTML kod izgleda jednostavno u nekim

slučajevima zna da predstavlja veliki problem. Programe mora da pazi da njegova Web
prezentacija bude podržana od strane svih pretraživača kako bih zadovoljio sve korisnike.
Jednostavno rečeno, programer pri pravljenju Web prezentacije mora u nekim slučajevima da
razmišlja kao krajnji korisnik kako bi uspeo da napravi dobru Web prezentaciju.
Multimedija na Internetu - Literatura -
7. LITERATURA
[1] Molly Holzschlag, "HTML and XHTML", David Culverwell, 2003.
[2] David Flanagan, "250 HTML and Web Design Secrets", Wiley Publishing, 2004.
[3] Zoran Veličković, "Internet tehnologije", 2006.
[4] Web sajt " http://sr.wikipedia.org/sr-el/Multimedija ", 08.01.2011.
[5] Web sajt " http://en.wikipedia.org/wiki/Multimedia", 08.01.2011.

Multimedija Na Internetu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Multimedija Na Internetu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA

Predmet: Napredne Internet i WEB tehnologije

Multimedija svojim postojanjem i napretkom postavlja nove izazove i granice razvoju

<font color="#990000" size="6" face="Arial"></font>

<u>STUDENT:</u> Tekst koji se nalazi između ovih oznaka biće podvučen.

Slika 1. Vežba 1 – tekst

<p align="left"><font color="#990000" size="6" face="Arial"><b>NAPREDNE

Glavni cilj kada radite sa grafikom je da zadržite odgovarajuće veličine a da pritom ne

Dodavanje slike na web stranama je prvi korak napred od jednostavnog formatiranja

<img border="0" src="images/Slika1.jpg" width="160" height="120"

Slika 2. Vežba 1 – slika

<p align="left"><font color="#990000" size="6" face="Arial"><b>NAPREDNE

Audio formata koji se najviše upotrebljavaju su:

<a href="Letnja sema.mp3">Pusti pesmu</a>

<embed src="file:///C:/User/Desktop/Vezba1/Letnja sema.mp3"

Atributi za oznaku embed i njihove vrednosti su sledeće:

Slika 3. Vežba 1 – zvuk

<p align="left"><font color="#990000" size="6" face="Arial"><b>NAPREDNE

Video formata koji se najviše upotrebljavaju su:

Audio/Video interfejs se upotrebljava u Windows operativnim sistemima za obezbeđivanje audio

<embed src="file:///C:/Users/Desktop/Vezba1/Heineken.wmv" height="350"

Slika 4. Vežba 1 – video

<p align="left"><font color="#990000" size="6" face="Arial"><b>NAPREDNE

Iako ubacivanje muldimedijalnih zapisa u HTML kod izgleda jednostavno u nekim

[3] Zoran Veličković, "Internet tehnologije", 2006.

[4] Web sajt " http://sr.wikipedia.org/sr-el/Multimedija ", 08.01.2011.

[5] Web sajt " http://en.wikipedia.org/wiki/Multimedia", 08.01.2011.

You might also like