2009

[SOCIOLOGIJA]
skripta

Binary factory ®

2

SADRŽAJ
1.Pojam tehničkog saznanja................................................................................................................……….….4 2.Izvor tehničkog saznanja……………………………………………………………………………………...4 3. Stvaraoci tehničkog saznanja………………………………………………………………………………….6 4. Naučno – tehnički potencijal……………………………………………………………………………….....7 5. Širenje znanja…………...…………………………………………………………………………………….7 6. Odnos nauke i tehnike………………………………………………………………………………………...9 7. Tehnika i etika………………………………………………………………………………………………...9 8. Društveni uslovi razvoja tehnike u predkapitalizmu………………………………………………………...10 9. Društveni uslovi razvoja tehnike u kapitalizmu……………………………………………………………..11 10. Industrijsko društvo………………………………………………………………………………………...12 11. Informatičko društvo……………………………………………………………………………………….13 12. Uticaj tehnike na čoveka……………………………………………………………………………………13 13. Pregled istorijskog razvoja komunikacionih sredstava………………………………………………….....15 14. Dimenzije i faktori globalizacije…………………………………………………………………………...15 15. Uzroci globalizacije………………………………………………………………………………………...16 16. Uticaj globalizacije na naše živote (obrasci rada, popularna kultura)……………………………………...16 17. Globalizacija i rizik………………………………………………………………………………………...17 18. Globalizacija i nejednakosti (nejednakosti i globalne podele, kampanja za globalnu pravdu)……………18 19. Faktori promena u modernom društvu……………………………………………………………………..18 20. Tipovi transnacionalnih kompanija………………………………………………………………………...19 21. Tehnologije i moderne organizacije (organizacije kao mreže)……………………………………………20 22. Tejlorizam i fordizam (transformacija rada)……………………………………………………………….20 23. Kriminal belih kragni (sajber kriminal)…………………………………………………………………….21 24. Globalno širenje liberalne demokratije……………………………………………………………………..22 25. Otuđeni rad…………………………………………………………………………………………………22 26. Outđenje belih kragni (otuđenje u dokolici)………………………………………………………………..23 27. Otuđenje i tehnologija……………………………………………………………………………………...23 28. Obrazovanje i nejednakost………………………………………………………………………………....24 29. Inteligencija i nejednakost………………………………………………………………………………….25 30. Emocionalna inteligencija………………………………………………………………………………….26 31. Elektronski univerziteti (učenje tokom celog života)………………………………………………………26 32. Novine i televizija……………………………………………………………………………………….….27 33. Uticaj televizije……………………………………………………………………………………………..27 34. Teorije o medijima………………………………………………………………………………………....28 35. Tehnologije novih komunikacija…………………………………………………………………………...29 36. Internet……………………………………………………………………………………………………...30 37. Globalizacija i mediji………………………………………………………………………………………31 38. Medijski imperijalizam……………………………………………………………………………………..31 39. Uticaj čoveka na prirodni svet (granice rasta, održivi razvoj, potrošnja)…………………………………32 40. Izvori opasnosti…………………………………………………………………………………………….33 41. Istrošenost resursa………………………………………………………………………………………….34 42. Rizik i životna sredina (globalno zagrevanje, genetski modifikovana hrana)……………………………...35

3

4 .

saznajemo o zajedničkim osobinama cele klase pojava Precizno-adekvatno izrađava. Tehničko značenje obuhvata ideje. Mora posedovati:  Materijalni oblik-tehničko saznanje je u pravom smislu tehničko tek kada je izraženo u obliku konkretnog materijalnog sredstva  Praktično-instrumentalni karakter-usmerenost tehničkog saznanja na rešavanju određenih praktičnih problema. treba se zadržati na tome da značenje tehnika i tehnologija koristimo za tehnička sredstva i načine obavljanja praktičnih delatnosti na osnovu tih sredstava. uglavnom teorijsko znanje o tehničkim delatnostima. materijalnim i organizacionim oblicima tehničkog stvaralaštva i ostvarenim proizvodima. koja znači mehaničku veštinu. samo u početku je biofizička slabost bila jedini izvor tehničkog saznanja. mišljenje. Pošto se jako često pogrešno tumači pojam tehnike i tehnologije. materijalna sredstva koja su zasnovana na tim idejama i principima. koje koristi kao instrumente u delovanju na prirodu radi zadovoljavanja svojih potreba. Neki autori smatraju da je čovek počeo da pravi oruđa da bi kompenzovao biofizičku slabost opstajanja u prirodnim uslovima. ali i nauku i umetnost. odnosno zadovoljavanje praktičnih društvenih pojava. Faktori koji su kasnije nastajali su:       PROIZVODNO-PRAKTIČNE POTREBE LJUDI NAUČNO SAZNANJE KONTINUIRANI RAZVOJ TEHNIKE KOMPLEMENTARNOST TEHNIKE TRŽIŠNA KONKURENCIJA PRAKTIČNO-EXPERIMENTALNA RADOZNALOST TEHNIČKIH STVARALACA 5 . zbog ove osobine. stavove i principe koji objašnjavaju način stvaranja i funkcionisanja materijalnih sredstava. čovek se može odrediti kao biće koje pravi oruđa. Tehnologija-misao(znanje) o mehaničkim veštinama. Za Marksa. a sa ciljem stvaranja materijalnog sredstva. umešnost. 2. razum. Tehničko saznanje ima dve dimenzije: TEORIJSKO-SAZNAJNA-da racionalno iskustvenim putem otkrije objektivne osobine određenih pojava i principe međusobne povezanosti tih pojava. Pojam tehničkog saznanja Za označavanje tehničkog saznanja koriste se termini tehnika i tehnologija. Npr. zanat. već i osobine najsitnijih delova te pojave Sistematično-povezivanje u logičku celinu MATERIJALNO-PRAKTIČNA-izražava se u nastojanju tehničkog saznanja. Tehnika(tehnologija) je sistematično. je kompenzacija čovekovih biofizičkih nedostataka u preživljavanju i ona je svojim razvojem veštački povećavala čovekovu moć i sposobnost u prilagođavanju prirode. Reč tehnika potiče od starogrčke reči tehne. spretnost. Tehnika. Tehnika se koristi u Severnoj i Istočnoj Evropi. konstruiše tehnička sredstva koja praktično funkcionišu i zadovoljavaju konkretne potrebe ljudi.Izvori tehničkog saznanja Čovek je jedino živo biće koje svesno pravi oruđa. Međutim. po Gelenu. odnosno znanje o idejnim. Tehničko saznanje mora biti:     Objektivno-da se otkriju realne pojave i da se one adekvatno teorijski izraze Opšte-ispitivanjem osobina pojedinih pojava. kao i postupke korišćenja tih sredstava radi ostvarenja određenih praktičnih ciljeva.1. strela i koplje su kompenzovali nedostatak čovekove brzine u lovu. da na osnovu teorijskih principa. ne samo opšte. a tehnologija u engleskom govornom području. Logos znači um.

Npr u početku su mlinovi služili za mlevenje žita. Tek kasnije su počeli da se obraćaju jedno drugom za pomoć.  Posvećenost tehnici i vera u sebe-posedovanje sposobnosti da se u tehničkom stvaralaštvu vidi životni smisao. posedovanje sposobnosti da se između različitih činjenica. Experimentalna radoznalost: Za razvoj tehničkih saznanja veoma je važno i posedovanje određenih individualno psiholoških osobina od strane tehničkih stvaraoca. već i o mogućoj stvarnosti i težnji da se te misli experimentalno provere. ideja i iskustvenih sadržaja uspostave veoma različite logičke veze  Maštovitost povezana sa experimentalnom radoznalošću-sposobnost da se misli. U podsticajne psihološke osobine spadaju:  Kreativnost-posedovanje potrebe i želje da se stalno traga za stvaranje nečeg novog.  Upornost i strpljivost-sposobnost da se veoma dugo i intenzivno radi na određenom problemu. Komplementarnost tehnike: Tehničko saznanje poseduje osobinu komplementarnosti. Kontinuitet tehnike: Tehnika u svom razvoju poseduje određeni kontinuitet. Parna mašina je prvo služila da reši probleme u rudarstvu. Ljuske potrebe su dinamične.. mrvljenje gvozdene rude. železničkom saobraćaju i mašinskoj industriji. Tržišna konkurencija: U modernom društvu. kako bi ljudima olakšali obavljanje određenih delatnosti radi zadovoljenja proizvodnih i životnih potreba. Pokazalo se da i najsloženija fundamentalna otkrića. One se stalno razvijaju. osećaj lepote i ličnog zadovoljstva kada se radi na otkrivanju tajni. mehanička vršilica. pre ili kasnije. Naučno saznanje: Naučno saznanje predstavlja potencijalni izvor tehničkog saznanja tek u XIX veku. pojava. Prvo: predmet proučavanja nije bio racionalno proučavanje konkretne stvarnosti i saznanja do kojih se tim putem dolazilo. koji su stvoreni za rešavanje praktičnih problema u jednoj oblasti. između ostalog spadaju avion. Kao prvo za proizvodnju različitih proizvoda koje prodaju na tržištu. primene u celini ili sa delimičnim modifikacijama za rešavanje problema u nekoj drugoj oblasti. Svaki prvobitno stvoren tehnički pronalazak. iako je postojala potreba za njihovim stvaranjem. dalje se razvijao. mogu imati praktičnu svrhu i mogu biti osnova za konstruisanje sredstavakoja će služiti ljudima u zadovoljavanju određenih praktičnih potreba. Tehničko saznanje zahteva celu i jaku ličnost koja je sposobna da posle razočarenja krene iz početka. najznačajniji podsticaj za razvoj tehničkog saznanja predstavlja ekonomski interesi kompanija koje tehničko saznanje koriste kao važan faktor u povećanju produktivnosti rada i sticanju bogatstva. Oni su se trudili da misaonim udubljivanjem otkriju suštinu sveta.  Sistematičnost i metodičnost-precizan cilj i precizan operacioni plan istraživanja. Kompanije se moraju stalno usavršavati i povećavati kvalitet proizvoda uz smanjenje troškova proizvodnje da bi se izborila sa konkurencijom. Kompanije na dva načina koriste tehničko saznanje. ma koliko god bio originalan i složen. u toku istorije bilo je i puno izuma koji su bili ispred svog vremena. Otvorilo se pitanje koje materijale koristiti. odnosno mogućnost da se tehnički pronalasci. kako rešiti stabilnost aviona. vodenice i vetrenjače da bi ljudi lakše mleli žito. Vaga je nastala da bi ljudi lakše trgovali. a kao drugo prodaju tehničko saznanje u vidu licenci drugim kompanijama. kako konstruisati jače motore.. proširuju i menjaju i svojim dinamičkim karakterom predstavljaju stalni podsticaj razvoju tehničkog saznanja. kao i u posedovanju samosvesti o značenju svog rada i sebe kao ličnosti. i to iz dva razloga. radio. da bi kasnije našla primenu u pomorskom.Proizvodno-praktične potrebe: Najveći broj tehničkih pronalazaka ostvaren je zahvaljujući nastojanju darovitih ljudi da reše određene praktične životne probleme.. U te izume. Konstrukcija prvog aviona nije rešila probleme vazdušnog saobraćaja.Drugo: naučnici i tehnički stvaraoci su bili dva odvojena sveta. ne toliko o postojećoj. 6 .. a kasnije i za mlevenje suvog voća. čak i kada se ne nadzire kraj istraživanju ili su rezultati neizvesni.

dok su naučnici u ovom periodu davali mali i ograničen broj saznanja. ljudi su se obučavali za obavljanje samo crkvenih i državnih poslova. jer tada takvo obrazovanje nije ni postojalo. Posle zanatlija. Početkom XX veka u SAD su 20% tehničkih pronalazaka stvorile naučne organizacije. a 80% pojedinci. a ne istraživačke organizacije. U ove zanatlije ubrajamo:       Umetnike-inženjere Lekare Graditelje muzičkih instrumenata Graditelje nautičkih i astronomskih instrumenata Geometre Navigatore Zanatlije višeg ranga su unapredili i određena teorijska znanja iz:       Mehanike Akustike Hemije Metalurgije Geometrije Anatomije Škole za sticanje tehničkog odnosno zanatnog znanja nisu postojale. teologije i prava. Visoki stepen samoobrazovanja omogućila im je praksa da se teorijska i praktična znanja zapisuju. Obrazovanje su stekli proučavanjem pisanih izvora i experimentalno-istraživačkim radom.još u antičkoj grčkoj je bila stvorena oštra vredonosna razlika između mehaničkih i duhovnih delatnosti. i sticali znanja iz filozofije. Sve do kraja XIX veka nosioci tehničkog saznanja su u najvećoj meri bili pojedinci. Postojala je potpuna nezainteresovanost srednjevekovnih univerziteta na Zapadu i visokih škola u Grčkoj za razvoj prirodno-tehničkih nauka. kulture. Razlike su bile sem u nazivu i u primanjima i pravima. Do XIX veka zanatlije su davale najveći doprinos razvoju tehničkog saznanja. koje su stekli kao šegrti. što dokazuje da je istraživački rad postao društveno organizovan. veliki doprinos su dali samouko obrazovani tehnički pronalazači. na visokim školama. dok je sada to obrnuto. Od XIV veka dolazi do definisanja statusa sluge i kalfe i šegrta. Osoba koja je htela da uči zanat išla bi u porodicu majstora. Škole za sticanje tehničkog znanja nisu postojale. jer vladajuća klasa nije bila zainteresovana.zbog religijskog uticaja se stvorio prezir prema konkretnoj stvarnosti. iz pojedinih oblasti kao čto su astronomija i matematika.istorije. Posebno su se isticali zanatlije višeg ranga koje su imale određeni stepen obrazovanja. koji su otkrivali i stalno i sistematski usavršavali ta tehnička sredstva.3. U periodu između 1300 i 1600 godine postojale su tri grupe naučnika i to:  Naučnici na univerzitetima  Humanisti  Umetnici zanatlije Naučnici na univerzitetima i humanisti nisu dali skoro nikakav doprinos razvoju tehničkog saznanja. 7 . Oni nisu posedovali formalno tehničko obrazovanje. U prošlosti. Naravno umetnici zanatlije su najviše doprineli.Stvaraoci tehničkog saznanja Najznačajniji stvaraoci tehničkog saznanja u prošlosti bili su:  Zanatlije  Daroviti pojedinci  Tehnički pronalazači Najveći deo tehničkih pronalazaka u prošlosti su ostvarile zanatlije. kao predmetu naučnog proučavanja.

U ekonomski nerazvijenim zemljama. Važan preduslov za naučno-istraživački rad su materijalna sredstva. Sa osnivanjem tehničkih fakulteta. fizike. fiziku i matematiku.godine. jer država ima interes u razvoju visokih tehnologija. A od akademija: Akademija nauka u Parizu. Tek u XIX veku se u Nemačkoj izjednačavaju sa ostalim fakultetima. koja je bila početni oblik tehničkog fakulteta. stepen osposobljenosti naučno-istraživačkog kadra da relativno brzo usvaja i stvara nova znanja u vidu otkrića i izuma. primorani su da ga prodaju razvijenim zemljama. Najviše ih ima u SAD. U razvijenim zemljama ima i više inženjera. dok sa druge strane neke patentiraju kako bi zaštitile svoje izume. ali su i dalje bili manje značajni.ukoliko posmatramo naučno-tehnički potencijal prema broju Nobelovih nagrada i broju patenata.godine otvara prva politehnička škola. a ne čkolovanje kadra. Država najviše ulaže u fundamentalna istraživanja.Naučno-tehnički potencijal Pod naučno-tehničkim potencijalom podrazumeva se broj naučno-istraživačkog kadra. Znanja koja su ostvarena na akademijama bila su više teorijskog karaktera i nisu mogla da zadovolje specifične zahteve proizvodnje. Index citiranosti je takođe jedan od pokazatelja razvijenosti nauke u jednoj zemlji. Ako posmatramo naučno-tehnički potencijal prema broju otkrića i izuma. hemije i biologije. Taj kadar je počeo kontinuirano da raste u razvijenim zemljama početkom XX veka. Tek u XVII i XVIII veku se stvaraju akademije. Prirodni predmeti imali su sporedan značaj. I u pogledu brzine i sposobnosti primene naučnog znanja prednjače ekonomski razvijene zemlje. Zato se u Francuskoj 1794. Praktična iskustva su i danas značajna zaposleni su u mogućnosti da uoče i svojim predlozima otklone nedostatke. Što je neki rad više citiran. kao i privredu koja je zainteresovana za te pronalaske. naučni kadar ne samo da je malobrojan. 4. jer najveći broj istraživača radi samostalno na projektima. Dva najvažnija izvora finansiranja su država i privatna industrija. kao i obim i brzina praktičnog korišćenja. razvijene zemlje su opet na prvom mestu. Tehnološki nerazvijene zemlje. Jako često se privatne kompanije potpomažu sredstvima iz državnog budžeta. Najviše matrijalnih sredstava ulažu najrazvijenije zemlje. čak i kada dođu do nekog značajnijeg otkrića. kao ni između institucija. koja je tražila praktično-tehnička saznanja. Dolazi do bega mozgova. U tim zemljama ne postoji pozezanost između privrede i ovih institucija. Često kompanije dugo ne patentiraju svoja otkrića da bi što više na njima zaradili. Važan faktor stvaranja novih znanja je broj naučnika i inženjera kojim neka zemlja raspolaže.Širenje znanja Stvaranje znanja je složen proces uslovljen mnogim faktorima:  Stepen razvijenosti materijalne proizvodnje i praktičnih mogućnosti primene naučnog saznanja  Postojanje vlastite organizacije naučno-istraživačkog rada  Stepen razvijenosti obrazovnog sistema  Stepen razvijenosti kulture i naučne tradicije 8 . jer imaju velika novčana sredstva. Razvijene zemlje imaju najpovoljnije uslove da tehnički realizuju i najsloženija otkrića iz drugih zemalja. Istraživanja su vršili iz oblasti astronomije. već i neorganizovan. Spisak naučnih navoda pokazuje da su radovi iz razvijenih zemalja daleko više citirani od radova iz nerazvijenih zemalja. razvijenu tehnologiju i opremu potrebnu za experimente. a da konkurencija se ne upozna sa njima. osnovano 1660. Najpoznatije naučno društvo je Londonsko kraljevsko društvo. Najznačajniji stvaralac tehničkog saznanja u modernom društvu je tehnička inteligencija. najveći broj njih je postignut u razvijenim zemljama. a privatna industrija u primenjena. to znači da je rad u saznajnom pogledu značajniji. 5. odnosno primena znanja. čiji je cilj bio razvijanje naučno-istrašivačkog rada. stvoreni su institucionalni uslovi za školovanje tehničke inteligencije. Svi značajniji pronalasci u modernom društvu nastali su kao rezultat organizacionog i sistematskog rada tehničke inteligencije.Osnovne nastavne discipline su bile:     Pravo Filozofija Teologija Medicina U XIV i XV veku u Italiji uvode filozofiju prirode. Berlinska akademija nauka i Petrogradska akademija.

Pismo je mnogo pouzdaniji oblik prenošenja znanja. sa druge strane zemlje mogu da prihvate i unaprede znanja. Te loše ideje su počev od kritikovanja vlasti. pa sve do zalaganja za uspostavljanje drugačijeg oblika vladavine. jer je u Kini način pravljenja papira čuvan kao tajna. Ne smemo zanemariti i inernet. Prema društvenim uslovima širenja ideja i znanja razlikujemo sledeće oblike:      Slobodna razmena ideja i znanja Tajno širenje Nametanje pojedinih znanja kao vrednosno najznačajnijih Nasilno nametanje Prodaja. Ranije se dešavalo da se znanja izgube. Sem pisma. biblioteke. U XVI veku u 9 . Brzina širenja ideja i znanja je jako značajno. Kao prvo. odnosno transfer znanja U početku. lako je bilo kontrolisati ideje. Bilo je skoro nemoguće ovim putem prenositi teorijska saznanja. vladari država nisu sputavali širenje znanja jer nije postojala opasnost od toga. To je omogućilo da se znanja prenose sa generacije na generaciju. Do pojave pisma. Patentirali bi neki pronalazak tek kada bi bio zastareo. Tako je na primer u staroj Grčkoj bila razvine filozofija i umetnost. razvijena organizacija naučno-istraživačkog rada. od kojih je najpoznatila bila u Aleksandriji. U početku su knjige bile ručno pisane. da ne bi svaka generacija iznova morala počinjati sakupljati. ovladavanjem novim vojnim tehnologijama dolazi do čuvanja tajni. broj korisnika interneta neprestano raste. Postoje tri različite teorije o odnosu stvaralaštva i širenja znanja i ideja:  Difuzionističko-koje potpuno razdvaja proces stvaralaštva od procesa širenja ideja i znanja  Ideja o postojanu nezavisnih otkrića i izuma i autonomni razvoj društva na osnovu tih otkrića  Stvaranje i širenje ideja i znanja su međusobno uslovljeni procesi Tehnički oblici širenja znanja Postoje dva načina širenja znanja:  Neposredno  Posredno Neposredno širenje znanja je usmenim putem. otvoren i demokratski politički sistem. potrebna je i opšta pismenost. tako da su na primer japanske kopije bolje od originala. kulturnog i naučnog razvoja. Oblici sprečavanja širenja znanja: Nova znanja u toku istorije su delovala pozitivno na ubrzani razvoj. Međutim. radija i ostalih tehničkih uslova. interneta. Vlast se trudila da suzbije loše ideje koje bi mogle da utiču na državu. Putujući misionari su sem verskih učenja prenosili i praktično-tehnička znanja. Na početku nije postoja organ koji bi pratio te ideje. Nakon pojave štamparije dolazi do raznoraznih vidova cenzura. često su znanja umirala sa njihovim autorima. Posredno širenje znanja počinje prolaskom pisma. Internet je nastao u Pentagonu 1969. S obzirom da su se do pojave štamparije knjige pisale rukom. Obrazovanje i transfer tehnologije su danas dominantni oblici širenja tehničkog znanja. Ovo je bio jedini način širenja znanja do pojave pisma. tv i radio kao načini posrednog prenošenja znanja.U različitim društvenim zajednicama su različiti uslovi za uspešan razvoj saznanja. Tako na primer su Arapi doznali način pravljenja papira od kineskih zarobljenika. Pronalazak štamparije uzrokuje nastajanje biblioteka.godine. ali veoma često su predstavljale i opasnost za vlast. a i tada bi nastavili imati dobit putem licence.g pne otkriveni ukrasi od aluminijuma koji je u Evropi pronađen tek u XIX veku. razvijena kultura. Danas neposredni način prenošenja znanja dobija na značaju zbog postojanja naučnih i poslovnih tajni. sve do pronalaska štamparije. razvijeni obrazovni sistem. televizije. ali ne i tehnika. Npr 1956 godine je u kineskoj grobnici iz 297. ali su se najviše prenosila praktično-tehnička saznanja. Društveni oblici širenja saznanja: Moraju biti ispunjeni i tehnički uslovi i društveni uslovi da bi se znanje širilo. zemlje koje nisu došle do svojih saznanja mogu da koriste tuđa. Ljudi su zbog potrebe za komunikacijom razvili jezik. Širenje znanja se najbolje obavlja između zemalja sa približnim stepenom društveno-ekonomskog.

tehnike i proizvodnje u jedinstven proces. Nauka. a tehnika materijalnu dimenziju. odnosno nedostaci tehničkih sredstava koje je fizika nastojala da teorijski reši. 7. odnosno zanatlije-pronalazača. Dve najvažnije teorije dvadesetog veka. Hesen. iako nisu sa naučne strane umeli da objasne njihov princip rada. Ako nešto nije pisalo u Aristotelovim knjigama. kvantna teorija i teorija relativiteta bile su oštro kritikovane u SSSR jer su bile nasuprot Staljinizmu. U to vreme se nauka bavila Aristotelovim shvatanjem sveta. shvativši da je uloga tehničke inteligencije mnogo značajnija. a ne naučnika i da će ostvareni tehnički rezultati podsticajno delovati na razvoj prirodnih nauka i u XVIII veku. smatra da je industrijska revolucija nastala kao rezultat rada tehničara. sine. Nauka predstavlja teorijsku dimenziju saznanja. dok tehnika prati naučna ostvarenja i nastoji da ih pretvori u tehniku. Iako sada smatramo da je nauka roditelj tehnici. 6. pokazao je dasu osnovni problemi kojima se bavila fizika u XVII veku bili proizvodno-tehnički problemi. Dva puta sam čitao Aristotela i nigde se ne pominju sunčeve pege. Ako grade velike hale-rasipnici.Odnos nauke i tehnike Nauka i tehnika su međusobno povezani. radi zadovoljavanja praktičnih potreba ljudi. s obzirom da se verovalo da je Staljinizam ovladao svim naučnim oblastima. U trećem periodu dolazi do spajanja nauke. Zlo napred. U drugom periodu.godine je bilo obrnuto. Nisu od uvek nauka i tehnika bile povezane. Sve čvršća povezanost nauke i tehnike smanjuje vreme potrebno da se otkriveni naučni pronalazak upotrebi u procesu proizvodnje. Ne mogu se razvijati jedno bez drugog. Tome svedoči primer kada je Kircher početkom XVII veka jednom jezuitskom profesoru dao da kroz teleskop pogleda sunčeve pege on je rekao:To je beskorisno. Oni su koristili mnoga materijalna sredstva. Tehnika se razvijala na osnovu praktičnoiskustvenih saznanja ljudi. odnosno pojavu da se revolucija u nauci i tehnici odvija nezavisno jedna od druge.Tehnika i etika Naučna-tehnička saznanja mogu imati dvostruku društvenu funkciju:  Humanističku  Antihumanističku Koju će svrhu imati ne zavisi samo od prirode naučno-tehničkog saznanja. što je nanelo veliku štetu razvijanju znanja SSSR. Korišćenje saznanja u 10 . fizičar.rimokatoličkoj crkvi dolazi do formiranja indeksa nepoželjnih knjiga. Dolazi do pojave naučno-tehničke revolucije. Smatra se da je moderna nauka nastala zahvaljujući tehnici. pa su se te oblasti razvijale na nenaučnim pretpostavkama. Ta organizacija koja je formirala index nepoželjnih knjiga je tesno sarađivala sa inkvizicijom. koje postojeća tehnika. gde se stvaraju problemi proizvodno-tehničke prirode. pa možemo razlikovati tri perioda i to:  Period do XVII veka  Period od XVII do pred kraja XIX veka  Period od pre kraja XIX veka U prvom periodu. Pod nastupom fašizma u Nemačkoj. nauka i tehnika su se razvijale odvojeno. Takođe dolazi do neprihvatanja teorija o genetici i nasledstvu. Barnal. nauka i tehnika su se razvijali paralelno. rukovodeći se prevashodno saznajnim ciljevima. Nauka dans istražuje stvarnost . izgradili su otvoren neprijateljski odnos i za sve što nije valjalo su okrivljivali inženjere. zlo nazad. sa sve izraženijom tendencijom da nauka postane osnova tehnici i proizvodnji. Bilo je i obostrane međusobne podsticajnosti. Puno puta je i nauka saznavala nešto novo proušavajući način rešavanja praktičnih tehničkih problema. odnosno inženjerski kadar nisu mogli da reše. ali je ipak tehnika imala više uticaja na nauku. ako grade male hale-ne poštuju ljude radničke klase. Naročito za vreme velikog širenja proizvodnje u kapitalističkom društvu. One čine dve dimenzije jednog jedinstvenog saznajnog procesa. Većina saznanja mogu biti i humanistički i antihumanistički iskorišćena. tehnika i proizvodnja danas čine jednu celinu. engleski fizičar. naređeno je da se spale sve knjige koje se protive ovoj ideologiji. znači da ne postoji. jer nije moglo da se prihvati da je nešto neodređeno i slučajno. već i od potreba i ciljeva društvene zajednice. Tehnika je sve do XVII veka bila razvijenija od nauke. Pošto su se bojali tehničke inteligencije. kada je preuzela experimentalni deo iz tehnike koji su razvili zanatlije. do 1500. pa su se obraćali naučnicima. Međusobna povezanost dovodi do expanzije hemije u XVIII veku.

hemijska oružja.Društveni uticaj razvoja tehnike u pretkapitalizmu Tehnićka saznanja su se veoma usporeno i sporadično razvijala u predkapitalističkom sistemu zbog:     Nezainteresovanošću vladajuće klase za usavršavanje materijalne proizvodnje Religiozno tumačenje sveta i vrednosnog sistema Objektivna nemogućnost potlačene klase da stiče i stvara nova znanja Stagnativni karakter poljoprivrednog načina proizvodnje 11 . 8. naučnici su pokušali da atomsku energiju stave pod civilnu kontrolu. shvativši razornu moć. Počinje zagovaranje naučnika za izradi vodonične bombe. ali i u ratnoj tehnici. Nemačka je prva započela proces stvaranja atomske bombe Uprojektom 1939. Posle toga. u toku istorije. Dolazimo do toga da su ljudi koji su pobili najviše ljudi smatrani herojima. Za vreme Drugog svetskog rata. Ista sudbinja je zadesila i Fritjof Kapicu iz SSSR-a.000. Na nivou naučne. Nijedna druga vrsta to ne čini. Jedni misle da su najznačajniji pronalasci koji se danas koriste u privredi nastali u okviru vojnih istraživanja i za potrebe vojne tehnike. atomska bomba. književnosti i miru. dok drugi misle obrnuto. koji je sedam godina proveo u kućnom pritvoru zbog protivljenja na izradi atomske bombe. Stvaraoci ratne tehnike i moralne dileme Učešće u stvaranju i stvaranje ratne tehnike je kod malog broja pojedinaca dovelo do moralne dileme i pokajanja.godine je prvi put oprobana atomska bomba. bomba. Ključni pronalasci koji su ubrzali razvoj ratne tehnike su barut. Jedino ljudi prave sredstva koja imaju za cilj samo uništavanje svoje vrste. strelu i ostala oruđa. kojima su bili obezbeđeni velika novčana sredstva i koji su imali veliki potencijal. Oni je i pored mnogih protivljenja upotrebljavaju za kapitulaciju Japana. Rat je tokom cele istorije bio podsticajan faktor razvoju ratne tehnike. naučnik koji je 1866. koji je našao veliku primenu u industriji. ispoljenu na dva nivoa: društvenu i individualnu. jet do tada nisu postojala moderna oruđa za masovna ubijanja. koje je imalo za zadatak lakše preživljavanje i zadovoljenje materijalnih potreba.. Iako u svim poznatim kulturama je prihvaćen etički princip-ne ubij. ne možemo reći da su oni započeli i vodili rat. a sa druge strane.godine. U početku se projekat zvao S-1. jer se kajao zbog stvaranja nuklearne. On je svojim zaveštanjem ostavio da se svake godine deo zarade od prodaje dinamita dodeli kao nagrada za najznačajnije rezultate ostvarene u nauci. Ali moramo razumeti da pravac društvenog i vojno-tehnološkog razvoja stvara vladajuća elita. Openhajmer to odbija. Kapitulacija Nemačke nije sprečila SAD u razvoju nuklearne bombe.. Radikalne promene prema ratnoj tehnici nastaju pronalaskom vatrenog oružja. 16.jula 1944. Imali su za zadatak usavršavanje postojeće ratne tehnike i konstruisanjem novih oruđa. nikad se nije postavljalo kao pitanje moralne norme ogromno izdvanje sredstava i ljudskih talenata za razvoj ratne tehnike. a nakon uključenja države u projekat dobija ime Menhetn-projekat.godine otkrio dinamit. čak se negde i tumači kao gest patriotizma i državne obaveze.antihumanističke svrhe govori da tehnika ima etičku dimenziju. tenkovi. društvo je angažovalo sve veći broj ljudi i sredstava na unapređivanju ratne tehnike. Moralne dileme i stvaranje atomske bombe Otac prve atomske bombe je Openhajmer. zbog realne prenje Nemačke.000. Najviše ljudi je stradalo za vreme Drugog vetskog rata. Na ovaj način se Nobel moralno iskupio. njega se ne pridržavaju. Odmah nakon toga biva okarakterisan kao sovjetski špijun. tako da je želja za dominanciju i moć prouzrokovala razvoj ratne tehnike. On je relativiziran po potrebi. što im ne uspeva. a nuklearna bomba od jednog megatona 600. Npr mač ima index 20. Podeljena su mišljenja o značaju razvoja ratne tehnike za blagostanje društva. Openhajmerovo pokajanje nije bilo dovoljan opomen na buduće naučnike da ratna tehnika donosi samo nesreću. Tehnički progres ratne tehnike se meri stepenom njene efikasnosti u uništavanju broja ljudi i materijalnih dobara. u SAD počinje izrada atomske bombe. Naučnici su stvaranjem atomske bombe ispunili svoj moralni dug prema slobodi i čovečanstvu. tako da se ubijanje pripadnika drugog naroda ili države ne smatra lošim. brzo su uvideli da mogu to koristiti za pokoravanje i ubijanje drugih ljudi. Na primer Alfred Nobel. svaka sila je imala svoj tim koji se bavio razvijanjem ratne tehnike. Ratna tehnika i finansijska sredstva U podeljenom svetu. Sa jedne strane stvaraoci ratne tehnike su krivi za masovna stradanja. Društvo i ratna tehnika ljudi su veoma rano počeli da prave luk. Međutim. odnosno inženjerske profesije ne postoji univerzalan kodex kao što lekari imaju Hipokratov.

jer su se time bavili Romi. Čak i oni koji su ostvarili značajnije rezultate su takođe nipodaštavali manuelni rad. One se nisu direktno bavili proizvodnjom. U ta znanja spadaju graditeljstvo. Za razliku od kapitalističkog društva. već povećanjem obradivog zemljišta i radne snage. Prezir prema proizvodnji i tehničkom znanju se prostire i kroz srednji vek. U srednjem veku. Vrednosni sistem i religiozno tumačenje sveta Nezainteresovanost vladajuće klase za razvoj materijalne proizvodnje. Kovačnice su služile kao malo društveno središte. Iako je posedovala određena praktična znanja. 9. trgovine i merenje vremena. a nije bilo viška prinosa da bi se razvijala trgovina. s obzirom da su znanja koja su bila u interesu klase kontinuirano razvijana. a vladajući položaj se nasleđivao. Ograničenja u razvoju proizvodnje i tehničkog znanja su dolazila iz religije i religioznog tumačenja sveta. Vladajuća klasa se bavila vojnim. 12 . kao obik olakšavanja njihovog rada. u predkapitalističkom društvu vladajući špoložaj je donosio materijalno bogatstvo. a ne svoje sposobnosti. To nam svedoče i mnogi građevinski objekti. Sveštenici su bili još okoreliji od grčke aristokratije. Društveni uticaj razvoja tehnike u kapitalizmu U kapitalizmu se stvaraju povoljni uslovi za razvoj tehničkog saznanja zahvaljujući buržoaziji kao vladajućoj klasi. Tek početkom dvadesetog veka seljaci počinju da se bave ovim poslom. jer je do III veka ljudska i životinjska snaga bila pogonska. Samo antički naučnici lišeni predrasuda su se usuđivali da experimentišu i seciraju. S obzirom da se proizvodilo samo za svoje potrebe. Dominantno su upotrebljavane alatke od drveta i delimično od metala. Poljoprivredni način proizvodnje Karakter tradicionalnog oblika proizvodnje je u velikoj meri uticao na usporeni razvoj tehničkog znanja. U našim krajevima zanimanje kovač je bilo prezirano. matematika i medicina. stekla materijalno bogatstvo i njime osvojila političku vlast i postala vladajuća klasa. način na koji se povećavao prinos nije bio vezan za unapređivanje proizvodnje. kao i ubiranjem rente od zemlje. potlačena klasa ih nije mogla realizovati zbog nedostatka društvene moći da menja uslove i način proizvodnje. Prezir prema fizičkom i zanatlijskom radu srećemo i u rimskom carstvu. za zabavu kao igračke. Slobodnog čoveka je nedostojan posao nadničara jer je prodavao svoju snagu. Građani koji se nisu bavili političkim i javnim delatnostima. i postaju ugledne ličnosti u selu. Radom kojim su se bavile vladajuće klase je bio najćenjeniji. Prvi počeci matematičkih misli su se javljali zbog potrebe premeravanje polja. gde su svoj vladajući položaj dobijali na osnovu svoje ekonomske moći. Mašine i nauka se ne mogu razvijati u društvu zasnovanom na robovskom radu. već samo svojim privatnim poslovima su smatrani za idiote. To je najbolji dokaz da su se znanja za kojima je postojala praktična potreba brzo razvijala. a snaga vetra i vode sve do kraja XVIII veka. doveo je do toga da fizički rad uopšte nije poštovan. Zanimljivo je da su mašine u antici upotrebljavane za ratovanje. To je prvi put da je klasa koja se bavi privrednom delatnošću.Nezainteresovanost vladajuće klase za razvojem tehnike Vladajuće klase nisu bile zainteresovane za usavršavanje materijalne proizvodnje. poljoprivreda nije podsticala razvoj zanatstva i trgovine kao osnove industrijskog načina proizvodnje. Potrebe vladajuće klase su delovale takođe podsticajno na ubrzanom razvoju ove oblasti. Ograničene mogućnosti potlačene klase Potlačena klasa je mogla subjektivno da bude zainteresovana za unapređivanje proivodnje. astronomija. Robovski rad je bio previše jeftin da bi uvodili mašine. a ne nemogućnost čoveka da na tom stepenu istoriskog razvoja stvara složenija znanja. Tako imamo da je u staroj Grčoj smatrano da fizički rad nema smisao i da je čovek koji se bavi samo fizičkim radom radi sticanja bogatstva osuđivan i preziran. ovim su se bavili ili ljudi koji nemaju svoju zemlju ili ljudi koji od svoje zemlje ne mogu da prežive. Imamo i usporeni razvoj znanja u oblastima pogonske energetike. ali nikad nisu uvedene u proces proizvodnje. religioznim i političkim delatnostima. Glavni uzrok usporenog tehničkog znanja u srednjevekovnom društvu je nepostojanje proizvodnih potreba. Robovi i kmetovi su radili. Oruđa su se sporo usavršavala zbog obilja radne snage na selu i specifične psihologije seljaka koji je na svemu štedeo sem na svom zdravlju i snazi. zbog malog broja tadašnjih građana. Zbog postojanja prezira prema zanimanjima trgovca i zanatlije. ali bi to donelo dobit samo vladajućoj klasi.

Kapitalistički način proizvodnje nastaje usavršavanjem zanatskog načina proizvodnje i prolazi dve faze: manufakturnu i industrijsku proizvodnju. i nisu tražile odmor ili povećanje zarade. najekonomičnije je bilo da svi članovi porodice žive u jednoj kući. Kao drugo: dolazi do stvaranja preduzeća kao novog organizacionog oblika rada zaposlenih i najamnih radnika. Stvaranje industriskih država je uzrokovano industrijskom revolucijom. U industrijskim preduzećima su zapošljavani radnici koji nisu imali sredstava da imaju sopstvenu proizvodnju. Razvoj industrije utiče i na strukturu porodica. Svaka mašina se sastoji iz tri dela:motora. dok se u vreme zanatlija prenosilo šegrtovanjem u zanatskim radionicama. 13 . Roboti su uvedeni u industriju u nešto većem obimu tek 1946. pa su tzv kontrolori morali da ih prevaspitaju da ekonomski troše vreme i odviknu se od zanatskog tempa rada. Naučno-tehnička revolucija i industrijski sistem Parna mašina je bila prvo primenjena u textilnoj industriji. Pogonski izvori se menjaju od vetra i vode. Čak i u neprivrednim delatnostima. a kasnije i srednjeg i visokog obrazovanja. a kasnije i u svim oblastima industrijske proizvodnje. Menja se vredonosni sistem porodice. prenosa i alatke. Odvajanjem mesta življenja i rada to se menja.godine. i dolazi do uvođenja obaveznog osnovnog obrazovanja. kao i tehnološka primena otkrivenih rezultala sada postaju najznačajniji izvor i metod u daljem povećanju proizvodnosti rada i sticanju profita. logika i ekonomska zavisnost industrijske proizvodnje zahteva prostornu koncentraciju na jednom mestu različito ekonomsko povezanih fabrika što je uslovilo koncentraciju stanovništva. Kao peto:industrijski način proizvodnje i trgovine zahtevali su stvaranje centralizovanih nacionalnih država. i da je to mnogo isplatljivije od povećanja broja radnika. Naučno-tehnička revolucija radikalno menja dotadašnji način proizvodnje.. Kao treće:dolazi do porasta broja stanovnika u gradovima. bez obzira na pol i starost. smanjenje nadnice i produžavanja radnih sati. Sistemski. Npr u textilnoj industriji je uvedena mehanička predilica. Razvijanjem manuelne proizvodnje. radnoj snazi i organizaciji rada. dok su slošeniji roboti uvedeni sedamdesetih godina pojavom mikroprocesora. Zapošljavanjem punoletne mlade radne snage omogućava se mladim parovima da se osamostale. U XIX veku nauka počinje da biva glavni činilac tehnološkog razvoja. to jest uvođenje mašina u proizvodnju. početak ove revolucije vezujemo za početak upotrebe električne energije. a broj zaposlenih u industriji stalno raste. kod industrijske proizvodnje. sredstvima rada.Industrijsko društvo Industrijska društva se često nazivaju modernim ili razvijenim društvima i tu spadaju ekonomski najrazvijenije države. Kao prvo: razvoj tehnike smanjuje značaj poljoprivredne proizvodnje. kao nove kategorije zaposlenih. To je prouzrokovalo nemotivisanost radnika. Potrebe materijalne proizvodnje postaju političke potrebe i materijalne potrebe. već su za najam radili. Era parne mašine se završava krajem XIX veka. Kao četvrto:dolazi do formiranja obrazovnih sistema. motora sa unutrašnji sagorevanjem. Dolazi do formiranja egalitarnih i demokratskih odnosa u porodici. Parna mašina uzrokuje nastanak industrijskog procesa proizvodnje. što doprinosi težnji usavršavanju materijalne proizvodnje jer je svoj položaj obezbedila svojom ekonomskoj moći i bogatstvu. Međutim. U gradovima se formira urbani način života. Ranije se znanje i veštine u oblasti poljoprivrede i spremanje hrane prenosilo na osnovu promatranja praktičnog rada starijih i praktičnog učenja. a zatim i u ostalim granama. Dolazi do pojave automatizacije proizvodnje polovinom XIX veka. i buržoazija je favorizovala delatnost kojima se bavi.Kao i ostale vladajuće klase do tada. Razvoj tehnike je doneo mnoge promene u društvu. A i takav način proizvodnje je bio jako jeftiniji. izazivajući promene u predmetima rada. dolazi do specijalizovanja radnika za obavljanje određenih poslova jer je bilo došlo do podele proizvodnje. Povećavanjem konkurencije. znanje je bilo tako slošeno da se nije moglo prenositi na ovakav način. planski i organizovan razvoj naučnog saznanja u preduzećima. Za vreme razvijene poljoprivredne proizvodnje i zanatstva. jer je za razliku od poljoprivredne proizvodnje koja je zahtevala prostorno razbijena naselja. Mašine su mogle da rade neprekidno. proizvođači tragaju za novim načinima proizvodnje kako bi povećali produktivnost. Manuelni rad se nije mogao takmičiti sa industrijskom proizvodnjom. Krajem XIX veka dolazi do niza naučno-tehničkih otkrića koji ce usloviti nastanak naučno-tehničke revolucije. Prvo su uvedene u tekstilnoj proizvodnji. uglja i nafte. Kapitalisti su uočili da mogu steći veliki profit usavršavanjem mašina. 10. pa do parne mašine. jer dovode do radikalnih promena u procesu proizvodnje kao i radikalne promene u nauci i tehnici. Menja se moralno shvatanje celog društva. Vladajuće moralne vrednosti su materijalno bogatsvo i uspeh u životu. čelika.

Uvođenje ovakvog načina proizvodnje. organizaciji i upravljanju kako proizvodnih tako i neproizvodnih delatnosti. od kojih su dve najvažnije. a druga je potreba za novcem radi ostvarivanjem životnih ambicija. Jedna od naziva za društvo koje je tako nastalo je informatičko društvo. Organizacijama je veoma teško da opstanu na tržištu ako nisu deo neke mreže. Te mašine su sposobne da primaju informacije. raste broj belih kragni. roboti i sistem računarskog projektovanja čine fleksibilan automatizovan proces proizvodnje.Uticaj tehnike na čoveka Tehnika i rad U radu je pod uticajem tehnike došlo do velikih promena. neki velike. smanjeni materijalni tročkovi i brza orijentacija na proizvodnju drugog proizvoda. To je najznačajniji faktor u povećanju produktivnosti rada i društvenog razvoja. oronuli. Multinacionalne kompanije predstavljaju poslovne mreže velikog broja expozitura matičnih kompanija koje su raspoređene po celom svetu. upravljanja. Primenjen naučno-istraživački rad ima najveći uticaj na povećanje proizvodnosti rada. Ljudi su primorani da šesto menjaju poslove i da se usavršavaju ceo život. Pod uticajem informacione revolucije. Proizvodno povezani u jednu celinu. menjaju se i tradicionalni obrasci rada zaposlenih. Puno i teško su radili. Kompanije čiji je proces rada. ulaganje u razvijanje kompjuterskih paketa i u istraživanje i razvoj. Ekonomija znanja Pod ekonomijom znanja podrazumeva se korišćenje naučnog. da se međusobno povezuju sa drugim mašinama stvarajući jedinstvenu proizvodnu celinu. 11. Telekomunikacione tehnologije su omogućile stvaranje „elektronske ekonomije“. a i povećavala efikasnost u stvaranju 14 . Ne postoje više poslovi za ceo život. da pretvaraju jedan oblik informacije u drugi.čini danas važan deo budžeta mnogih zemalja. Umesto plavh kragni. čime se postepeno stvaraju uslovi za koordiniran rad više mašina.Razlišiti nivo industrijskog razvoja uslovio je nastanak migracija u razvijene zemlje. 12. i jako brzo su propadali. kojeg omogućavaju računari koji se uvode pored mašina sa programiranim upravljanjem. uvode se i roboti. licenci itd. organizacije. Razvoj i primena naučnih rezultata u procesu proizvodnje u savremenim uslovima. marketinga zasnovan na primeni stručnog znanja postaju najuspešnije. postaje osnovni izvor sticanja viška vrednosti. numeričke mašine. u najrazvijenijim zemljama dolazi do kvalitativnih promena u svim oblastima društva i života ljudi. tako da naučno-istraživački timovi postaju samostalne proizvodne organizacije koje proizvode naučno znanje kao robu u vidu patenata. tehničkog i uopšte stručnog znanja u obavljanju. Globalna ekonomija Multinacionalne ekonomije su danas najznačajniji faktori proizvodnje i trgovine u svetu. međutim kako su potrebe ljudi dinamične. Informatička revolucija je uvođenje pametnih mašina u proces proizvodnje.Informatičko društvo Primenu informacionih tehnologija u proizvodnji. a koje su poslovno i proizvodno povezane telekomunikacionim tehnologijama. Razlog cele ove promene je informatička revolucija. Informatičkoj revoluciji su doprinela četiri pronalazaka:     Pronalazak i usavršavanje performanski kompjutera Digitalizacija podataka Razvoj satelitskih komunikacija Vlaknasta optika Fleksibilni sistem proizvodnje Krajem dvadesetog veka se napušta stari (Fordov) model automatizacije jer je bio statičan i namenjen za visokoserijske proizvodnje. Tehnika je svojim usavršavanjem ljudima olakšavala poslove. pa je trebalo prilagoditi mašine za maloserijsku. Jednim delom migraciju je uslovila visoka stopa nezavisnosti. Ulaganje u ekonomiju znanja u vidu javnog obrazovanja. Proces umrežavanja omogućava uspon informacione tehnologije. Na primer neki su voleli male automobile. Paralelno sa uvođenjem numeričkih mašina. bila je potrebna mogućnost brze transformacije tehnologije da sa jednog proizvoda počne da proizvodi drugi proizvod. ima puno pozitivnih stvari. računari. i da sve to rade bez prisustva čoveka.srednjoserijsku i pojedinačnu proizvodnju. Ljudi su sve do XIX veka se bavili jako teškim poslovima kako bi sebi i porodici obezbedili egzistenciju. Prvi modeli fleksibilne automatizacije su mašine sa programiranim upravljanjem.

Pretvaraju radnike u mehaničke nastavke. i svaka tvrdnja da je konstruisano oruđe zasnovano na nerealnim principima i sa nerealnim dejstvom veoma se brzo odbacuje u konkretnom životu. Tehnika i život Život u najvećem delu istoriskog razvoja. što pokazuje da između stepena razvijenosti tehnike i stepena racionalne svesti postoji povezanost. kao i mnoge intelektualne rutinske poslove. Paralelno sa širenjem tehničkih sredstava širila se i racionalna svest. Voće i povrće ne predstavljaju više sezonsku hranu. u lov kretali sa racionalnim oruđima. u tehnici je od samog početka dominirao racionalan pristup i princip. književnost. Ljudi žive u udobnim stanovima i kućama. Zato prve civilizacije niču pored reka. intelektualnost. bolesti. dok je kod duhovnosti lepota. Tako da ko su znali delove Biblije napamet. Pored fizičkog rada. Ispitivanjem tih bolesti i pronalaskom lekova za njih.. Tehnika i svest Tehnika je imala podsticajnu ulogu u nastajanju i razvijanju racionalne svesti kod čoveka. tehnika je u savremenom društvu preuzela obavljanje kontrolne funkcije u procesu rada. To ne znači da u istoriji nisu pripisivana mistična svojstva. Za razliku od opštih predstava o svetu i životu.. Da nije tehnike. odeću i kuću. Tehnika zahteva iste stvaralačke sposobnosti kao umetnost. dakle stvarali realnu životnu lepotu. On je stvorio zbog toga religiju. kao i za druge bolesti koje imaju smrtni ishog. uzbudljiv i raznovrsan način života. U toku istorije. koji je tvrdio da se kultura javlja samo u nematerijalnom obliku. Nose garderobu koja je lepa i prilagođavaju je vremenu i raspoloženju. a ne samo ona količina koja je potrebna za preživljavanje rednika i njegove porodice. i osporavali čovekovu duhovnost koju je pokazivao kroz materijalno stvaralaštvo. Savremena tehnička sredstva omogućila su ljudima dostupnost kulture i zabave što je stvorilo uslove za intenzivan. Tehnika i kultura Kultura se deli na materijalnu i duhovnu. Omogućila mu je da praktično kontroliše prirodne uslove i da relativno lako sebi obezbedi hranu.materijalnih dobara i proizvoda. sem što je sastavni deo materijalne kulture. ona je i materijalna osnova duhovne kulture. različitost. književnost i nauka. dok se pod duhovnom kulturom podrazumevaju ona dela koja imaju simbolički oblik izražavanja kao što su muzika. brodove. Razvoj tehnike im je omogućio da se oslobode zavisnosti prirodnih uslova i da prirodu podrede sebi. a veoma često se materijalna kultura i ne smatra kulturom. jer je prepisivala neke pojave mističnim i višim stvarima. palate. Tako se otvara mogućnost da ljudi mogu da se bave i nemanuelnim radom. Razlika između tehnike i duhovne kulture je u svrsi ispoljavanja sposobnosti. gradovi i ne bi mogli na postoje na ovakav način. sa tendencijom da preuzme i složene intelektualne poslove. tako da je čovek sposoban da kontroliše prirodne i društvene uslove. ratova. više se daje značaja duhovnoj kulturi. U njima nastaje urbani način života čije su odlike tolerantnost. Ljudi su se naseljavali u krajeve sa blagom klimom tokom cele godine. U današnjem društvu malo prirosnih i društvenih pojava koje predstavljaju tajnu. Mogu jesti hranu is svih delova sveta. koje su klimatizovane. oni su bili nosioci duhovnosti. drugih ljudi i kultura. iako su molitvama i ritualima verovali da će postati uspešniji u lovu. Čovek se širio prema sve nepristupačnijim delovima zemlje. racionalnost. što objektivno nije povezano. Razvojem mašina sve više se smanjuje potreba za fizičkim radom. Radnici više ne kontrolišu rad mašina. Čovek je postao gospodar uslova svog opstanka. iako je materijalna kultura značajnija za zadovoljavanje ljudskih potreba. Za to je kriv srenjevekovni vredonosni sistem. Čovek je živeo u strahu od prirodnih sila i nepogoda. povećavali broj ljudi na zemlji i produženje ljudskog života. koji obavljaju poslove koji još nisu automatizovani. krajevima gde ima dovoljno plodova. da ne postoje boje i platna ne bi bilo slikarstva. Tehnika i čovek Čovek je u toku cele svoje istorije bio duhovno i praktično podređen prirodnim i društvenim uslovima. Tehnika. Tehnika je praktično oslobodila čoveka zavisnosti od prirodnih i društvenih sila. mada sada tehnika pored uspešnosti postaje i lepa. a obavljaju se u tempu koji mašine zahtevaju. Osnovni stvaralački princip u tehnici je uspešnost. tobože nisu posedovali duhovnost i duhovne sposobnosti. Pod materijalnom podrazumevamo ona dela koja imaju materijalni oblik izražavanja. različite zarazne bolesti su predstavljale veliku pretnju egzistenciji ljudi. Na primer da ne postoje muzički instrumenti ne bi bilo ni muzike. Život ljudi u razvijenim zemljama se odvija u gradovima. Uvođenjem tehnike javlja se mogućnost da se stvori višak proizvoda. Tehnika ne trpi iracionalne principe. gladi. sadržajno bogat. Racionalna svest se na globalnom 15 . nego mašine kontrolišu rad radnika. Ljudi su na primer. Tehnika je omogućila visoki životni standard i kvalitetan način života. to jest ne postoji uzročno-posledična veza između različitih pojava. Čovekova svest je bila iracionalna. zavisio je od prirodnih uslova. dok su oni koji su gradili piramide.

svet postaje veoma integrisan.godine. Za razliku od radija. televizije i novina. kolegama. mobilna telefonija je nastala iz potrebe čoveka da uvek bude u kontaktu sa porodicom. Zahvaljujući internetu.Dimenzije i faktori globalizacije Tokom poslednjih par godina. Pojava ekonomije znanja vezuje se sa razvojem široke baze potrošača koji su tehnološki opismenjeni i spremni sa integrišu nova dostignuća u svoj svakodnevni život. kulture i nauke. već njome dominiraju vrednosti koje su bestežinske i nematerijalne. u Americi 1939. Dok su najranije postavljeni transatlanski kablovi mogli da prenesu jedva 100 razgovora. i imamo utisak da ga stalno i svuda koriste. U početku se zvao ARPA. države i državnih organa. Drugi ukazuju na elektronsku integraciju globalnih finansijskih tržišta i ogromni obim globalnih tokova kapitala. zatim u Engleskoj 1588. ne postoji kuća koja nema barem jedan televizijski aparat. a osobito sa razvojem televizije. prijateljima. Novine su nastale kao izraz potrebe gradskog stanovništva za informisanjem.godine. i u kojoj su radili stručnjaci iz različitih delova zemlje. Redovno emitovanje televizijskog programa počelo je u Britaniji 1936. Globalna ekonomija u svojoj osnpvi nije više prvenstveno poljoprivredna ili industrijska. Internet je nastao 1969.godine. sadašnji prekookeanski kablovi mogu da prenesu oko 600000 razgovora. Internet omogućuje da lokalni događaji postaju globalni i obrnuto. mediji. Televizija je najpopularniji vid komunikacije i zabave. proizvodi su zasnovani na informacijama.godine. tako da pojedinci. gde god se nalazio i u bilo kom doba dana ili noći. S obzirom da su savremena društva mobilna. domaćinstva i poslovne kancelarije su opremljene višestrukim linkovima ka spoljnom svetu (telefonska i kablovska linija. i potrebom da država obaveštava građane o svojim odlukama.godine u Pentagonu. Ova mreža je u stvari jedna ogromna multimedijalna biblioteka koja se sastoji iz velikog broja informacija. Najznačajniji deo interneta je World Wide Web (WWW). ali smo i mi u svakom trenutku dostupni što stvara mobilnu presiju. 16 . U Britaniji je tokom Drugog svetskog rata na neko vreme prekidano emitovanje televizije. 14. komunikaciju sa bilo kojim delom sveta i transferom podataka. Internet je komunikaciono sredstvo sa najvećim stepenom razvoja. Globalizaciju pojačava i integracija svetske ekonomije. tipa kompjuterski softver. kulturnih i ekonomskih faktora. internet pruža direktnu komunikaciju sa svetom. Internet je u Pentagonu do 1980. U razvijenim i srednje razvijem zemljama. dok u Americi nije prekidano emitovanje.Pregled istorijskog razvoja komunikacionih sredstava Novine predstavljaju prvo sredstvo masovnih komunikacija. prve novine u Americi su se pojavile 1704. Jako puno stanovništva svakodnevno provodi sate ispred televizora.društvenom planu odražava u racionalnoj organizaciji privrede. Prve novine u današnjem obliku su se pojavile u Kelnu 1580. Sve ovo omogućuje kompresiju prostora i vremena. U zemljama sa visoko razvijenom telekomunikacionom infrastrukturom. Širenje telekomunikacionih satelita takođe igra bitnu ulogu u razvoju prenosa informacija. i da su zato odgovorne TNK čije se poslovanje proteže preko nacionalnih granica.godine u Bostonu.godine.godine povezao više od 500 računara. Iznad svega. uzrok globalizacije predstavlja razvoj informacione i komunikacione tehnologije koja je povećala brzinu i obim interakcija među ljudima širom sveta. Naziv je predstavljao skraćenicu vojno-istraživačke agencije koja se bavila istraživanjem vojnih problema. utičući na globalne proizvodne procese i međunarodnu podelu rada. 13. društvenih. Dok ostali pažnju usmeravaju na dotad neviđeni obim međunarodne trgovine i širi asortiman roba i usluga. Tradicionalni komunikacije preko telefona se zamenjuju integrisanim sistemima koji vrše kompresiju podataka i prenose ih velikom brzinom. Mobilna telefonija i internet su otvorili nove mogućnosti komunikacije među ljudima. jako puno se koristi reč globalizacija. čije je izdavanje brzo obustavljeno. grupe i nacije postaju sve više međusobno povezane.. Internet omogućuje globalnu lokalizaciju i lokalnu globalizaciju. socijalno-penzijske zaštite. Globalizacija nastaje spajanjem političkih. internet). Dostupnost naših prijatelja i porodice u svakom trenutku je lepo. Da bi imali efikasniji rad. Posle Drugog svetskog rata dolazi do expanzije razvoja telekomunikacionih sredstava. Često se pojam globalizacije opisuje kao isključivo ekonomski fenomen. sajtova i web sranica. da bi nastavilo 1632. obrazovnog sistema. Razvoj mobilne telefonije omogućio je korišćenje interneta preko mobilnog telefona. pogotovo u zapadnoevropskim zemljama. međusobno su bili povezani. U ovoj bestežinskoj ekonomiji.. Trebamo napomenuti da je pojam globalizacije već pre desetak godina bio relativno nepoznat. Uticaj štampe slabi pojavom radio-difuzne mreže. Ovaj ekonomski kontext možemo definisati kao ekonomija znanja. Globalizacija se odnosi na činjenicu da svi sve više đivimo u jednom svetu.

16.15. razvoj informacionih tehnologija i političke promene u svetu krajem dvadesetog veka predstavljaju najznačajnije uzroke globalizacije. Dramatičan razvoj i rast broja korisnika mobilnih telefona i interneta doprinosi da svaki pojedinac aktivno učestvuje u procesu globalizacije. Multinacionalne kompanije su kompanije koje imaju svoje expoziture i dve ili više zemalja. sfera Varšavskog pakta koji je predvodio SSSR i NATO predvođen Amerikom. Zatim šezdesetih godina veliku ulogu preuzimaju i komunikacioni sateliti. Razvojem kablovske tehnologije. Globalizacija iz korena menja prirodu našeg svakodnevnog života i način na koji razmišljamo o sebi samima i o svom odnosu sa drugim ljudima. To se može ostvariti na dva načina. povećavaju se tehničke mogućnosti. transnacionalne kompanije nemaju jedno sedište i expoziture imaju veću autonomiju. Kod policentričnih su expoziture samostalne. Za razliku od multinacionalnih kompanija koje imaju sedište u matičnij zemlji i iz njega upravljaju expoziturama. Informacione tehnologije iako su multinacionalne kompanije značajan faktor globalizacije. Japan i Evropa. Sve veći broj multinacionalnih kompanija prerasta u transnacionalne kompanije. One imaju ogranke po celom svetu i dve trećine svetske trgovine se odvija preko ovih kompanija.Uzroci globalizacije Ekonomski interesi multinacionalnih kompanija Ekonomski interesi multinacionalnih kompanija. tehnologije. Osnovni cilj kompanija je sticanje profita. Raspadom Sovjetskog saveza i socijalizma nestale su najznačajnije političke i ideoločke podele i u Evropi i u svetu i pod tim uticajem je Evropa postala veoma integrisana globalna zajednica sa tendencijom da ujedini sve zemlje u Evropi. Prostorna i vremenska udaljenost više nisu predstavljale problem kod ostvarivanja komunikacije. Ukoliko žele da racionalno organizuju proizvodnu delatnost. Ukoliko kompanije imaju za cilj povećanje prodaje. popularna kultura) Globalizacija je pojava koja utiče na naš privatni i intimni život. Kod etnocentričnih korporacija poslovnu politiku i upravljanje odrećuje centrala u zemlji porekla kompanije. raspravljaju i vide tuđe reakcije. to postižu otvaranjem pridružnica u skoro svakom delu sveta. npr stručnjaci mogu da komuniciraju udaljeni po 5000km. čak i više značajan faktor su tehnička sredstva-saobraćajna i komunikaciona. da se međusobno vide. Tradicionalna komunikacija putem telefona zamenjena je sistemiam koji vrše kompresiju i prenos velikog broja podataka. Značajne političke faktore globalizacije predstavljaju i UN. One teže za stvaranjem univerzalnih ekonomskih i političkih sistema izmeću pojedinih zemalja. povećanom prodajom ili racionalnom organizacijom proizvodne delatnosti. Političke promene Početkom devedesetih godina dvadesetog veka dolazi do raspada SSSR-a. Uspon individualizma 17 . jer je njihov krajnji cilj da ceo svet pretvore u polje svog tržišnog delovanja. Do tada su postojale dve strane. radi odbrane svojih interesa. Ona utiče na nas preko bezličnih i ličnih izvora. isto. Zahvaljujući informacionim tehnologijama. Po drugim autorima postoje tri tipa transnacionalnih kompanija i to etnocentrične. policentrične i geocentrične. međunarodne vladine i međunarodne nevladine organizacije. ali expanziju doživljavaju tek sedamdesetih godina. Multinacionalne kompanije su osnov svetske ekonomije. Kod geocentričnih postoji globalno usklađen sistem upravljanja. Najveći broj multinacionalnih kompanija ima SAD.Uticaj globalizacije na naše živote (obrasci rada. ljudi. Multinacionalne kompanije su počele da se razvijaju posle Drugog svetskog rata. Da nije njih. to mogu učiniti na dva načina:  Da otvaraju svoje expoziture ili premeste delove kompanije gde je jeftina radna snaga  Da otvaraju expoziture i radne pogone gde su jeftinije sirovine Multinacionalne kompanije teže slobodnom protoku robe. kapitala između različitih nacionalnih država. a posebno optičkih kablova. U svim osamostaljenim državama je počeo proces tranzicije. kao i ukidanje granica i barijera pojedinih zemalja koje sprečavaju slobodu poslovanja i trgovine. multinacionalne kompanije ne bi ni mogle da funkcionišu. Tada je svet bio podeljen na socijalistički i kapitalistički deo i vodio se takozvani hladan rat za očuvanje i proširenje političkog uticaja u svetu. znanja.

nove informacijske tehnologije i globalna migracija su doprineli slobodnom protoku kulture izvan nacionalnih granica. čak i vraćanje na posao posle porođaja. Dok su to ranije bili spoljašnji rizici poput zemljotresa. kakvi nisu postojali u prošlosti. Ekološki rizici Jednu od najstrašnijih ilustracija čovekovog rizika trenutno predstavlja ugrožavanje čovekove okoline. Poslednjih godina se izlaganje suncu povezuje sa povećanim faktorom rizika dobijanja raka kože. Postoji mnogo primera proizvedenih rizika koji su vezani sa hranom. Žene su u velikom broju postale deo radne snage. 17.. religije. Često pojedinac u toku života promeni više poslova. Mnogi aspekti našeg postojanja oblikovani su obrascima rada. pojedinac ima mnogo više mogućnosti da oblikuje svoj život. već i u smislu širih ciljeva života. Rizici po zdravlje U protekloj deceniji su opasnosti koje proizvedeni rizici predstavljaju po ljudsko zdravlje privukli veliku pažnju.. društvenog sloja. Mnoge promene do kojih dovodi globalizacija stvaraju nove vrste rizika. a jedan od njih je efekat staklene bašte i globalno zagrejavanje. Lični identiteti pojedinaca bili su formirani u kontextu zajednice u kojoj su rođeni. oluje. kod rizika globalizacije to ne možemo. navelo je mnoge žene da kasnije stupaju u brak i rađaju decu. Globalizacija je izazvala duboke transformacije u oblasti rada. Nekada je bilo uobičajeno da ljudi imaju posao za ceo život. Na primer korišćenje hemijskih pesticida i herbicida u poljoprivredi i mnoge životinje se kljukaju hormonima i antibioticima. Novi obraski međunarodne trgovinei pomeranje ka ekonomiji znanja imali su značajan uticaj na tradicionalne obrasce zaposlenosti. Drugi. 18 . Smatra se da je ova pojava nastala postepenim uništavanjem ozonskog omotača koji ima zadatak da nas zaštiti od ultravioletnih zraka. Trgovina. što dovodi do raspodele uloge u odgajanju dece između muškarca i žene. Popularna kultura Uticaj koji je globalizacija izvršila na kulturu izazvao je veliku pažnju. doprinosi menjanju tih vrednosti. a u nekim delovima nastaju i ozonske rupe. socijalnih i ekonomskih stavova koji odražavaju specifičan zapadni pogled na svet. Rad predstavlja suštinski deo našeg života. nanoseći uništenje životne sredine.Doba u kojem živimo. U uslovima globalizacije. nove proizvedene rizike je stvorio sam čovek sopstvenim znanjem i tehnologijom koje je primenjivap na svet prirode. tako da je uglavnom životni put bio poznat. Proširenje obrazovnih i profesionalnih mogućnosti. Mnogi ljudi smatraju da živimo u jedinstvenom informacionom poretku-masovnoj globalnoj mreži gde se informacije razmenjuju brzo i u velikim količinama. gladi. ideje. Širenje „proizvedenog rizika” Ljudi su se od uvek susretali sa različitim vrstama rizika. već i mnoštvo drugih filmova koji dolaze sa Zapada. ljudi moraju aktino da učestvuju u izgradnji svog života i definisanju sopstvenog identiteta. nego što je to ranije bilo. Pogotovo veliki uticaj film je imao u okruženjima sa tradicionalnim vrednostima. Mnoge tradicionalne industrije su zastarele ili gube trku na tržištu jer konkurent ima manje troškove rada. Obrasci rada Rad se nalazi u centru života mnogih ljudi. U svakom slučaju pojedinac manje ili više utiče na svoju karijeru. što često podrazumeva da mora da ima različite veštine i sposobnosti. Smanjuje se uticaj tradicije i uspostavljenih vrednosti. Jedna od centralnih tema filma je mogućnost ostvarenja romantične veze uprkos klasnim razlikama i porodičnoj tradiciji. Za razliku od tih rizika iz prošlosti kod kojih smo mogli odrediti uzrok i posledicu. Sve brži industrijski i tehnički razvoj je doprineo da skoro ne postoji deo prirode kog nije dotakla ljudska ruka.Globalizacija i rizik Globalizacija je nezavršen proces čije posledice ne možemo predvideti i kontrolisati. Imamo i bolest ludih krava. Ranije je životni put pojedinca zavisio od roda. pak povezuju procese globalizacije sa sve većom diferencijacijom kulturnih tradicija i oblika. Filmovi i televizijske emisije snimljene na zapadu promovišu skup političkih. Zbog velkog stepena emisije štetnih gasova ozonski omotač se smanjuje. Posmatrajmo popularnost filma Titanik. roba i stilovi prostiru svetom brže nego ikada. ne samo u svakodnevnom smislu. Globalizacija prisiljava ljude da žive na otvoreniji i refleksivniji način. Ekološki rizici se jaljaju u nekoliko vidova. U današnje vreme se slika. I ne samo Titanik. Sada je to drugačije. što je činjenica koja je u velikoj meri uticala na lični život oba pola. On je postao jako popularan jer je oslikavao skup ideja i vrednosti koje su pale na plodno tlo oličeno u publici širom sveta.

uništavanje tradicionalnih oblika porodice i demokratizaciju ličnih odnosa. dok ju je nivo ekonomskog razvoja u industrijalizovanim zemljama daleko premašio. godine. a ti domorodci ne dobijaju nikakvu novčanu nadoknadu. Decembra 1999. Rizici „rizičnog društva“ nisu prostorno. naročito oni koji se tiču ljudskog zdravlja i živitne sredine. Nemački sociolog Ulrih Bek tvrdi da rizično društvo nije samo ograničeno na rizike po zdravlje i životnu sredinu-ono uključuje čitav niz međusobno povezanih promena u savremenom društvenom životu: promena obrasca rada. velika zamerka je što SAD uglavnom kontroliše rad STO.Globalizacija i nejednakosti (nejednakosti i globalne podele. kampanja za globalnu pravdu) Jedan od najvažnijih rezultata globalizacije i tehnoločkog napredka je rizik. opadanje uticaja tradicije i običaja na samoidentitet. Takva neravnoteža ima sasvim vidljive posledice. a visokim standardom brane svoju poljoprivredu i onemogućavaju niskorazvijenim temljama da izvoze. više od 50000 ljudi iz celog sveta je protestvovalo na ulicama Sijetla gde se odigravao samit STO koji su između ostalog diskutovali o liberalizaciji uslova globalne trgovine i investiranje u poljoprivredu i proizvode šumske industrije. neodgovarajućih obrazovnih sistema i sistema zdravstvene zaštite i sve većih inostranih dugova. 18. Globalizacija ima neujednačenu razvojnu putanju. dohodak po glavi stanovnika se višestruko povećao. nemaju svi oni uticaja na politiku STO-a. U najvećem delu sveta u razvoju. dok je među najsiromašnijom četvrtinom taj porast iznosio manje od trostruko. sve veća nesigurnost radnog mesta. Nejednakosti i globalne podele Ogromna većina svetskog bogatstva koncentrisana je u razvijenim zemljama sveta.Globalno „rizično društvo“ Globalno zagrevanje. Mnogi oblici proizvedenih rizika. Slobodna trgovina izvan nacionalnih granica smatra se dobitnom kombinacijom kako za razvijene zemlje. Protesti u Sijetlu su predstavljali najveću pobedu zagovornika „globalne pravde“ do sada. U toku proteklog veka. prekomerne naseljenosti. vremenski ili društveno ograničeni. Zatim. Sledeća zamerka za STO je donošenje odluka iza zatvorenih vrata i dovođenje u pitanje i ignorisanje zakona koji im ne odgovaraju. prostiru se preko nacionalnih granica. genetski modifikovana hrana i ostali proizvedeni rizici donose pred ljude nove izbore i izazove u njihovim svakodnevnim životima. Aktivisti antiglobalizma smatraju da je globalna trgovina neophodna i potencijalno korisna po nacionalne ekonomije. ali ne po uslovima koje postavlja STO. Mnogi kritičari tvrde da je slobodna trgovina jednostrano rešenje od koga će imati koristi samo oni koji su već bogati. Mnogi smatraju da slobodna trgovina predstavlja rešenje za ekonomski razvoj i pomoć siromačnima. nivo ekonomskog rasta i proizvodnje u toku prethodnog veka nije pratio stopu rasta populacije. Tako na primer farmaceutske kuće koriste znanje domorodaca za proizvodnju nekih patentiranih lekova. Kritike su najviše usmerene ka politici i aktivnosti STO. Expanzija nejednakosti u okviru i između društava predstavlja jedan od najozbiljnijih izazova sa kojim se suočava svet na pragu dvadeset prvog veka. Globalna ekonomija raste i integriše se brzim tempom. 19. Novi oblici rizika predstavljaju složene izazove kako za pojedince. Takođe se javlja podela i u pogledu zaštite prava o intelektualnoj svojini. Iako STO ima predstavnike iz različitih zemalja. dok narodi zemalja u razvoju pate od opšteg siromaštva. tako i za zemlje u razvoju. Na primer visokorazvijene zemlje izvoze tehniku u niskorazvijene. tako i za čitava društva koja su prinuđena da se snalaze na nepoznatom terenu. Pojedinac je prisiljen da samostalno donosi odluke u vezi sa rizicima koje je spreman da prihvati. među najbogatijom četvrtinom svetske populacije. Protestanti su uspeli da prekinu samit. čak nisu ni upućeni u zaštitu prava intelektualne svojine.Faktori promena u modernom društvu Faktori promene u modernom društvu su:  Ekonomski uticaji  Politički uticaji  Kulturni uticaji 19 . bolest ludih krava. Demonstranti tvrde da je STO nedemokratska organizacija kojom dominiraju interesi najbogatijih nacija na svetu. Kampanja za globalnu pravdu Ne slažu se svi da slobodna trgovina predstavlja pravo rešenje za siromaštvo i globalnu nejednakost. a da će se samo pojačati već postojeći obrasci siromaštva i zavisnosti u okviru sveta u razvoju.

tako i na svetskom planu dominiraju velike transnacionalne kompanije. Upravljanje u ovom slučaju je globalno usklađeni sistem. jer tu proizvodnju kontrolišu tri ili četiri korporacije koje su dominantne na tržištu. jer ti elektronski mediji poslednjih godina dovode do promena u sferi politike. U našem veku transnacionalne kompanije zauzimaju sve značajnije mesto u svetskoj privredi. a menadžeri na visokim položajima često. Mnogi sektori svetske proizvodnje su oligopoli. Vrednost njihovih prodaja prelazi bruto nacionalni dohodak mnogih zemalja. Expoziture policentričnih kompanija su samostalne. u skladu sa potrebama. Naprotiv. jer u njima aktivnosti političkih lidera i državnih funkcionera utiču na život većine stanovništva. Geocentrične transnacionalne kompanije su međunarodne po strukturi upravljanja. One se sastoje od expozitura koje imaju veliku autonomiju u svom poslovanju i kojima upravljaju kvalifikovani stručnjaci koji dolaze iz različitih zemalja sveta.Ekonomski uticaji Među ekonomskim uticajima. Perlmuteru postoje tri vrste transnacionalnih kompanija:  Etnocentrične korporacije  Policentrične kompanije  Geocentrične kompanije Kod etnocentričnih korporacija. Kulturni uticaji Od kulturnih činilaca koji su delovali na procese društvene promene u moderno vreme. Japanske kompanije su u najvećoj meri etnocentrične. Osim način na koji mislimo. One igraju vašnu ulogu u međunarodnoj podeli rada. Borba između nacija radi proširenja njihove moći. Primere nalazimo u razvoju savremenih oblika komunikacije kao što su radio i televizija. Politička promena u tradicionalnim civilizacijama najčešće je bila ograničena na elite. Ideali samoizgrađivanja ličnosti. ali se ona prostire i izvan ekonomske sfere. nezavisno od sedišta kompanije. Vojan sila zapadnih zemalja od XVII veka pa naovamo omogućila je njihov uticaj u svim krajevima sveta. To u savremenim sistemima nije slučaj. dok se život većine stanovnika nastavlja neizmenjeno. izmenila se i sadržina naših ideja. Vojna moć i ratovi su bili takođe značajni. naš način života sve više zahvata racionalnu osnovicu.Tipovi transnacionalnih kompanija Za transnacionalne kompanije je karakteristično da nemaju jedno sedište. Jedna aristokratska porodica bi. Kapitalizam se na fundamentalan način razlikuje od prethodnog sistema proizvodnje. Neke čak imaju i sopstvene telekomunikacije. Šest stotina najvećin TNK obuhvata više od petine industrijske i poljoprivredne proizvodnje u celom svetu. Centrala samo uspostavlja široke smernice u okviru kojih lokalne kompanije posluju. Po H. najdalekosežniji je onaj koji se odnosi na dejstvo industrijskog kapitalizma. poslovnu politiku i upravljanje određuje centrala koja se nalazi u zemlji porekla kompanije. što znači da u njima glavnu reč vodi sve manji broj kompanija. I kao što privrede pojedinih zemalja postaju sve koncentrisanije. a utiču i na formiranje načih ideja i stavova o svetu uopšte. jednakosti i učešća u demokratskom procesu u glavnom su kreacije prošla dva ili tri veka. slobode. bivaju premešteni iz jedne zemlje u drugu. Politički uticaji Drugi važan tip uticaja na promenu u modernom periodu odnosi se na političke događaje. Osamdeset od dve stotine transnacionalnih korporacija se nalazi u SAD i obavljaju nešto više od polovine svih prodaja. kao i obrnuto. Politički razvoj je bio u interakciji sa razvitkom ekonomske sfere. V. na primer zamenila drugu na vladajućoj poziciji. uvečanje bogatstva i vojnog trijumfa nad konkurentima predstavljala je dinamičan faktor promena u poslednja dva ili tri veka. Mi više ne polazimo od toga da su običaji ili navike prihvatljiviji samo zato što imaju težinu duge tradicije. 20. Delovanje nauke i tehnologije na naš način života velikim delom je pod uticajem ekonomskih činilaca. to jest raspodeli poslova u svetskim razmerama. Širenje transnacionalnih kompanija poslednjih trideset godina ne bi bilo moguće bez napretka u saobraćaju i komunikacijama. Kultura rada i način 20 . razvoj nauke i sekularizacija misli doprineli su stvaranju kritičkog i inovativnog karaktera modernog pogleda na svet. Nauka i tehnologija utiču na političke i kulturne činioce. Kapitalizam podstiče na stalan razvoj tehnologije proizvodnje. jer podrazumeva stalno širenje proizvodnje i sve veće uvećanje bogatstva.

već i sistem proizvodnje stvoren da maximalno poveća učinak u industriji. konglomerati ogromnih razmera čija je glavna aktivnost finansiranje i opšta podrška trgovini koju obavljaju japanske kompanije. informacionoj tehnologiji. Ono što omogućava proces umrežavanja jeste uspon informacionih tehnologija. Ako pojedinac radi sam. Čitav spektar osnovnih zadataka se menja zahvaljujući potencijalu novih tehnologija. koje moraju da konkurišu jedna drugoj na globalnom tržištu. ali su deo šireg kompleksa za proizvodnju i prodaju Benetonovih proizvoda. poznati kao tojotizam. Ford je uveo pokretnu traku u fabrike gde je svaki radnik radio po jedan posao. ali fizička mesta i informacije-niz odraza na kompjuterskom ekranu-mogu. Organizacije se nalaze u poslovnim centrima. Benetonova struktura omogućava prilagođavanje narudžbina za svaku pojedinačnu franšizu. združenim radom 10 radnika mogu proizvesti 48. 22. Organizacije kao mreže Već smo videli kako se polako brišu fizičke granice organizacija zahvaljujući novoj informacionoj tehnologiji koja omogućava brz prelazak iz države u državu ili iz jedne vremenske zone u drugu. Fordizam ili nastavak primene Tejlorovih načela odnosi se na sistem masovne proizvodnje povezan sa obradom masovnih tržišta. kao i na način koordiniranja njihovih aktivnosti. u stvari. 21. On se sastoji od franšiza širom sveta čiji vlasnici nisu zaposleni u samoj kompaniji. Činjenica da je komplikovane podatke iz kompjutera moguće za delić sekunde prebaciti u bilo koji kraj sveta. Mnoge organizacije više nefunkcionišu nezavisko kao nekada. Ovo se naročito odnosi na poslovne korporacije. Tako na primer možemo reći da se berza nalazi negde i nigde. ako se proces proizvodnje čioda podeli na jednostavnije delove operacija. Što znači da je jedan pojedinac proizvodio 240 puta više nego da je radio sam! Tu ideju Adama Smita je iskoristio Frederik Tejlor. 21 . Beneton nema stalne ugovore sa dobavljačima. Japanske kompanije smatraju da njihova kultura rada i način upravljanja pružaju uslove za uspešnije poslovanje. što je doskora bilo nezamislivo. Pristup koji je Tejlor imao podrazumevao je detaljno proučavanje industrijskih procesa kako bi se oni razložili na jednostavne radne operacije koje bi se mogle tačno vremenski i organizaciono podeliti. Organizacije se sada nalaze pred izazovima i mogućnostima za koje su stare procedure zastarele ili irelevantne. razlikuju se u japanskim kompanijama u odnosu na zapadne kompanije. Za uspeh je neophodna brza primena novih tehnologija. Procesi globalizacije koji su istovremeno i uzrok i posledica ovakve tehnologije. Tejlorizam (naučni menadžment) je bio ne samo teorijska studija.000 čioda. Tejlor se bavio povećanjem industrijske efikasnosti.Tehnologije i moderne organizacije (organizacije kao mreže) Moderni način organizovanja podrazumeva novu preraspodelu prostora i vremena. Međutim. On smatra da je organizacijama teško da opstanu na tržištu ako nisu deo neke mreže. on može da proizvede 20 čioda dnevno. ali nije obraćao posebnu pažnju na rezultate. pa usled toga nastoje u svim expoziturama da prenesu vlastitu kulturu rada i decentralizovani način upravljanja. Jedan od primera koji je naveo je fabrika čioda. Fizička mesta i proizvodi ne mogu zauzimati isti prostor. Cela delatnost se zasniva na principu umrežavanja:Benetonova centrala u Italiji sklapa ugovore o proizvodnji odeće sa raznim proizvođačima na osnovu tražnje svojih franšiza širom sveta. koje su. ali se istovremeno i nigde ne nalaze jer ih čine mnogi pojedinci i grupe rade van poslovnih prostorija. čiji je broj jednak onima koji rade u fizički ograđenom prostoru. Međutim. menjaju i sam oblik mnogih organizacija. U današnje vreme informaciona tehnologija i elektronska komunikacija omogućuju vršenje potpune kontrole nad prostorom i vremenom. unela je promene u mnoge aspekte našeg života. već im se povremeno obraća u zavisnosti od situacija na tržištu. Jedan od primera umreženih organizacija je Beneton.Tejlorizam i Fordizam (transformacije rada) Adam Smit je ustanovio prednost podele rada u pogledu povećanja produktivnosti.upravljanja. što je prvi uočio Henri Ford. Manuel Kastels smatra da „umreženo preduzeće“ predstavlja oblik organizacije koji najbolje odgovara globalnoj. isti proces ima uticaj i na posao kojim se organizacije bave. Poseban tip japanskih transnacionalnih kompanija su gigantske kompanije sogo soša. Masovna proizvodnja zahteva i masovna tržišta. Došlo se do zaključka da se poslovi obavljaju mnogo efikasnije ako su organizacije povezane u mrežu međusobnih odnosa sa drugim organizacijama i kompanijama. Elektronska trgovina i onlajn finansije predstavljaju još jedan primer kako organizacije mogu da budu locirane i svugde i nigde.

Tejlorizam i Fordizam se nazivaju i sistemi niskog poverenja. a time i veću efikasnost u pripremi i izvršenju kriminalnog dela. kao i materijali koji direktno podstiču na kriminalno ponašanje  Prevare putem telemarketinga.N. Pojavio se poseban oblik kriminala. ali je teška i skupa preorijentacija na proizvodnju drugog tipa proizvoda. 23.godine. Graboskom i R. Ono što posebno otežava borbu protiv ovog kriminala je njegov globalni karakter. kao i u izbegavanju kriminalne potrage Sajber kriminal postaje sve raširenija pojava u razvijenim zemljama. Roboti mogu a obavljaju mnoge poslove i postaju sve savršeniji i jeftiniji. Razni alati su se koristili za obijanje brava i kasa. lažne prodaje  Upad u sisteme elektronske trgovine i elektronskog prenosa novca i mogućnost elektronske pljačke  Elektronsko pranje novaca se postiže tako što se nelegalno stečen novac elektronskim putem prebacuje u druge zemlje kako bi se prikrilo njegovo nelegalno poreklo  Dostupnost najmodernijih telekomunikacionih sistema omogućuje organizovanim kriminalnim grupama šifrovanu komunikaciju. Prema P. Sajber kriminalci čine kriminalna dela u različitim zemljama sveta. Postfordizam obuhvata ideje fleksibilne proizvodnje. kriminal u cyber prostoru koji se obavlja korišćenjem informacionih tehnologija. prelazak sa specijalizovanih veština i obučavanja na posedovanje većeg broja veština i neposrednog usavršavanja. Postfordizam opisuje eru kapitalističke ekonomske proizvodnje u kojoj dolazi do maximalne fleksibilnosti i inovacija kako bi zadovoljili uslove tržišta različitim proizvodima izrađenim po meri potrošača.Kriminal belih kragni(cyber kriminal) Tehnička sredstva su se i ranije koristila u kriminalnim radnjama. Automatizacija Roboti su uvedeni u industriju u nešto većem broju 1946. a pri tome ne napuštaju svoju zemlju. Širenje sajber kriminala primoralo je vlade nekih zemalja da uvedu posebno obučene policijske snage anti-hakersku policiju (Japan) za borbu protiv ovog kriminala. ali ne i pojedinačnu. zato što je radniku određeno vreme obavljanja neke radnje i način obavljanja iste. Ipak. ali sam određuje tempo. kada je pronađen uređaj koji automatski reguliše mašine u mašinskoj industriji. Tejlorizam i Fordizam su bili pogodni za masovnu proizvodnju. Postfordizam: Uvedena je praksa fleksibilne proizvodnje. što nameće tuđi tempo rada i nemogućnost kreativnosti. decentralizacije rada u timovima bez hijerarhijske strukture. što uljučuje automatske proizvodne trake i grupnu proizvodnju kod koje grupa ima dosta uticaja na prirodnu radnog zadatka. kao i uvođenje fleksibilnijih obrazaca rada. filmova i kompakt diskova  Internet prostitucija i pojava velikog broja materijala koji sadrže uvredljive sadržaje za pojedince ili grupe. Malverzacije preko interneta bile su najrašireniji oblik kriminala u Britaniji krajem devedesetih godina dvadesetog veka. 22 . lažno reklamiranje dobrotvornih akcija. Prvi robot kojim upravlja mini-kompjuter stvoren je 1974. Nasuprot tome postoje sistemi visokog poverenja gde pojedinac dobije smernice rada. pa nekad čak i sadržinu rada. tehnički napredak krajem dvadesetog veka stvorio je potpuno nove mogućnosti za kriminalnu delatnost. oružje za zastrašivanje i ubijanje žrtava. Dobar je za masovne proizvodnje. softvera. a time i ugrožavanje njihove privatnosti i različite oblike ucena  Elektronski vandalizam koji se ogleda i napadu i uništavanju kompjuterizovanih sistema  Krađa telekomunikacionih usluga koja se postiže nezakonitim korišćenjem telekomunikacionih usluga  Krađa autorskih prava koja se postiže nezakonitim kopiranjem materijala.Ograničenje Tejlorizma i Fordizma je u krutosti toga sistema. u Sinsinatiju.Smitu tehnološki odnosno sajber kriminal se ispoljava u sledećim oblicima:  Ilegalno uključivanje u telekomunikacione sisteme koje omogućuje prisluškivanje ljudi. tako da je ovaj sistem rada može da izazove revolt i nezadovoljstvo radnika. experimentiše se sa alternativama sistemu niskog poverenja. Elastična proizvodnja Jedna od najvećih promena u svetskim proizvodnim procesima je uvođenje konstruisanja proizvoda uz pomoć kompjutera. Kod elastične proizvodnje omogućeno je da se promene u proizvodnji jako brzo učine. automobili za brzo napuštanje mesta kriminalne radnje ili za napad na potencijalne žrtve. Počev od sedamdesetih godina.

čak i na pitanja lokalnog karaktera. a vlada ne može da utiče na to. i u načelu se smatra poželjnim oblikom vladavine u mnogim zemljama sveta. već za tržište. Internet i demokratija Internet predstavlja moćno sredstvo demokratizacije. tako da procesi koji su se ranije odvijali daleko od očiju javnošću. jer kod demokratije imamo mnogo efikasniju tržišnu ekonomiju. odnos čoveka prema radu bio je destruktivan. olakšava prenos ideja po svetu i omogućava sličnim ljudima da se pronađu u carstvu cyber prostora. shvatajući da od tih događaja zavisi njihov svakodnevni život. Objašnjenje ovog „paradoxa“ je povezan sa faktorima koji su i doveli do širenja demokratije-uticaj novih tehnologija i globalizacija društvenog života. rad je delatnost koga čoveka može potpuno ispuniti. U toku cele istorije. Ankete kažu da se politički stav mladih i sredovečnih Britanaca odlikuje cinizmom. a otvori u drugoj zbog jeftinije radne snage. a pošto je rad društvena aktivnost. radnici u prvoj državi će dobiti otkaz.Globalno širenje liberalne demokratije Demokratija je zastupljena u više od dve trećine država. Čak i demokratske vlade već dugo upražnjavaju izvesne nedemokratske načine delovanja. Sve više ljudi u svetu redovno pristupa internetu i smatra ga važnim delom svog života. dolazi do nezadovoljenja građana političkim sistemom. demokratija se širi svetom. što odmah dovodi do veće demokratije. postaju vidljivi. Večina smatra da se predstavnici bav politikom zbog ličnih ciljeva i da nisu sposobni da utiču na globalna pitanja. a sa druge strane. čiji uticaj prelazi nacionalne i kulturne granice između država. a samim tim prenošenje različitih mišljenja i ideja. Po mišljenju američkog sociologa Danijela Bela. ali i može da uništi njegove sposobnosti i da dovede do poremećaja njegovih odnosa sa drugim ljudima. Otuđenje u osnovi nastaje iz procesa razmene roba u tržišnom sistemu. Drugi razlog je globalizacija. Paradox demokratije „Paradox demokratije“ deluje zbunjujuće: sa jedne strane. i za ljudski duh i za ljudske odnose. Na primer ako neka kompanija odluči da zatvori pogone u jednoj zemlji. One omogućuju širenje slike o događajima u svetu svuda i u svako vreme.24. Zato neke zemlje stavljaju cenzuru i ograničenje u korišćenju interneta. Demokratija je popularni način vladavine. tražiće načina kako se tim događajima vlada. Popularnost demokratije zadnjih godina se krije u ekonomskim i društvenim promenama.Otuđeni rad Rad je najvažnija ljudska delatnost. Iz razmene dobara na tržištu nastaje privatno vlasništvo. Treći faktor popularizacije demokratije je i uticaj masovnih telekomunikacija. Pošto radnik ne proizvodi predmete za sebe. otuđen je i od drugih ljudi. jer što su više ljudi informisani o onom šta se događa u svetu. Taj ideal nikad nije ostvaren. kod zemalja sa dugom demokratskom tradicijom. Vlade ne mogu da utiču na delovanje gigantskih kompanija. a kos kapitalizma planiranje i upravljanje ekonomijom. vlade nacionalnih država su postale „suviše male da bi se izborile sa velikim problemima“ kao što su uticaj globalne konkurencije na svetskom tržištu ili uništenje životne sredine. poćev od različitog ekononomskog uređenja u odnosu na kapitalistička društva. Demokratija podriva autoritativne vlade koje su se zasnivale na održavanju moći putem tradicionalnog simbolizma ili bezuslovnoj pokornosti. zatim da omogući da čovek ispolji svoje sposobnosti. sa druge strane vlade su postale „suviše velike da bi se uhvatile u koštac sa malim problemima pojedinih gradova ili oblasti“. što dovodi do ogorčenosti biračkog tela. individualno posedovanje sredstava za proizvodnju. osim možda na početku ljudske istorije. Rad može da obezbedi čoveku materijalna sredstva. da ispolji svoju individualnost i ljudskost. naročito televizije i interneta. Izvor otuđenja se nalazi u privrednom sistemu u kome proizvodi rada postaju „puki predmeti“ na tržištu za prodaju i kupovinu. prema proizvodu se odnosi kao prema stranom predmetu. 25. Rad najpotpunije omogućuje čoveku da ostvari svoje osnovne potrebe. U današnjem dobu je to sve teže izvesti jer se do informacija dolazi brzo i lako. on je otuđen od sebe. 23 . Pošto ne može da izrazi svoju pravu prirodu u radu. a ne sredstvo za zadovoljavanje potrebe pojedinaca i zajednice. zato što se pokazala kao „najbolji“ politički sistem. U zajednici u kojoj svako radi da bi zadovoljio svoje individualne potrebe i potrebe drugih. Pojedine vlade smatraju da to brzo širenje interneta može ugroziti njihovu vlast. Otuđenje u radu znači da čovek ne voli rad i da zbog toga nije u mogućnosti da pronađe zadovoljstvo i ispunjenje u obavljanju svog posla ili u proizvodima svog rada. Živimo u svetu u kome građani i vlada imaju pristup istim informacijama. Građani mnogih demokratskih država nemaju poverenja u svoje izabrane predstavnike i smatraju da nacionalna politika nema naročit uticaj na njihov život.

Dokolica jednostavno obezbeđuje sredstvo za beg od problema inačin da se živi sa problemima. Potrebe su lažne ako ne dovode do istinskog samoostvarenja i stvarnog zadovoljstva. sposobnosti za lični razvoj ugušene su u razvijenom industrijskom društvu. Ona se zasniva na lažnim potrebama koje usmeravaju i nameću uglavnom masovna sredstva komunikacije pod kontrolom vladajuće strukture. već veštine sa ljudima“. neljudsko robovanje“. na proizvodne snage i odnose u proizvodnji. On jednostavno postaje sredstvo za održavanje u životu. Radnik otuđen od proizvoda rada otuđuje se i od samog rada. Sistem stvara pasivnog potrošača koji nalazi zadovoljstva u potrošnji proizvoda industrije robe i industrije zabave. Ponašanje se odvija prema uputstvima kapitalističke „agresivne reklame“ i bedna je zamena za kreativnu dokolicu prema vlastitim željama. pojedinac se otuđuje od svojeg pravog ja. Drugo.Otuđenje belih kragni (otuđenje u dokolici) U knjizi Bele kragne. Po Markuzeu. već je fizički iscrpljen i duhovno ponižen. Marksistička shvatanja o prirodi rada i dokolice mogu se kritikovati sa više pozicija. oseća se jadno umesto dobro.. Nisu imali gotovo nikakvih mogućnosti za samorealizaciju u dokolici. One služe kao sredstva za proizvodnju dobara. Oni prikazuju „srećnog robota“ koji razmetljivo zadovoljava „lažne potrebe“. Radnik postaje dodatak mašini. Radnik je roba kao i njegov proizvod. Proizvodne snage su važnije. zaglupljujuće.Otuđenje i tehnologija Robert Blauner smatra da proizvodna tehnologija predstavlja najbitniji faktor koji uslovljava stepen otuđenosti radnika. Kapitalizam se zasniva na privatnom interesu i pohlepi. on postaje otuđen od samog sebe. umesto da se problem aktivno rešava. imali su samo vremena za jelo i spavanje. Andre Gorc smatra da otuđenje u radu postiče radnika da samoostvarenje traži u dokolici. Možemo da zaključimo da su se mogućnosti samoostvarenja u slobodnom vremenu povećale. Od nadnica su zadovoljavali samo najosnovnije potrebe. a ne za dobrobit zajednice. tako da radnik nije imao nikakve mogućnosti da ostvari svoje potrebe u dokolici. Kako kapitalistički sistem određuje njihov radni dan. Nemanuelni radnici postaju roba prodajući svoje „veštine sa ljudima“ na otvorenom tržištu. Rad je „iscrpljujuće. S obzirom da se aspekti ličnosti prodaju i kupuju kao i svaka druga roba. On radi da bi sebi i svojoj porodici osigurao egzistenciju. Pripadnici društva više ne traže zadovoljstvo u sebe samima i u svojim odnosima sa drugima. dok dokolica obuhvata „oblike relaksacije koji ublažavaju i produbljuju tu zaglupljenost“. Tako je čovek u kapitalističkom društvu otuđen i od rada i od dokolice. ne razvija slobodno duhovnu i fizičku energiju. već se negira. Mils tvrdi da je expanzija tercijarnog sektora privrede u razvijenim kapitalističkim društvima dovela da se sve više od zaposlenih traže „ne veštine sa predmetima. Kapitalizam donosi veliki stepen otuđenja.radnici u industriji su radili od dvanaest do šesnaest sati na dan. Ekonomski sistem je osnova društva. američki sociolog Rajt Mils analizira otuđenje nemanuelnih radnika. Kada je Marks prvi put izneo neke svoje poglede o otuđenom radu-godine 1844. Gorc i Markuze veoma pesimistički gledaju na prirodu dokolice u industrijskom društvu.Iz otuđenja radnika od proizvoda rada proizilaze drugi oblici otuđenja. ona su sklona da zanemare vrednosti koje prihvataju članovi društva. Takav radnikmse ne ostvaruje u svom radu. nego prepoznaju sebe u svojim predmetima za potrošnju. Mils taj sektor naziva „tržištem ličnosti“. Ekonomsku osnovu možemo podeliti u dva dela. Rad prestaje da bude sam sebi svrha. ona se delimično zasnivaju na prilično neodređenoj slici o tome šta bi čovek morao i mogao raditi. Ličnim osobinama se pripisuje tržišna vrednost. a životni standard stanovništva kao celine stalno raste. Proizvodni odnosi su društveni odnosi i ono su povezani sa proizvodnim snagama. tako on određuje i njihove aktivnosti u dokolici. U razvijenom industrijskom društvu je znatno smanjeno radno vreme. koja u krajnjoj liniji oblikuje sve ostale aspekte društvenog života prema svojim potrebama. Takođe dve bitne karakteristike industrijskog društva doprinose otuđenju radne snage a to su mehanizacija i sve veća specijalizacija podela rada. čak i da su imali vremena. 26. Marksovo rešenje otuđenog rada je ili kapitalističko ili socijalističko društvo. a pošto je rad primarna ljudska delatnost. prestaje da bude zadovoljstvo i ispunjenje ljudskih potreba. Prvo. 27. Sebični interes postaje važniji od brige za društvenu grupu. Priroda rada u društvu se može shvatiti samo ako se analizira u ekonomskim kategorijama. 24 . Blauner definiše otuđenje kao: „opšti sindrom koji se sastoji od različitih objektivnih uslova i subjektivnih osećanja i stanja koja nastaju iz određenih odnosa između radnika i socio-tehničke radne sredine“.

smisao i društvenu integraciju. Grafički radnik je neotuđen radnik. Radnici su vezani za mašinu. Stepen zadovoljstva poslom je bio najveći kod grafičara. smisao. kao i stepen otuđenja koji takva tehnologija izaziva. Štamparska tehnologija zahteva veštinu. Blauner smatra subjektivne stavove radnika o zadovoljstvu poslom objektivnim merilom za stepen njihovog otuđenja. razmišljanjem ili inicijativom. koje su pod automatskom kontrolom. a druženje nastavlja i van posla. Za razliku od zanatskog rada. Vezani su za mašinu i nemaju nikakvu slobodu kretanja. Na kraju. radnik ima znatnu kontrolu nad proizvodnjom i odgovornost za nju. Traka mu nameće brzinu posla i ne omogućuje gotovo nikakvu slobodu kretanja. Pošto su radnici odgovorni za ceo proces. radnik može da vidi i oceni rezultat svog rada. već odgovornost“. Blauner tvrdi da se odnos prema radu može objasniti stepenom razvijenosti proizvodnih tehnologija. Automatizacija zaustavlja „istorijski trend“ povećanja otuđenja u fabričkoj industriji. Imaju uslova da se druže. a finalni proizvod izlazi „netaknut ljudskom rukom“. Blauner smatra da tehnologija uglavnom određuje količinu saznanja i inicijative koja se od radnika zahteva u radu. razmišljanje i inicijativu. Premda se artikli proizvode automatski. Radnik na traci nema gotovo nikakve kontrole nad svojim radom. Ona predstavlja preindustrijsku zanatsku tehnologiju.Objektivni uslovi odnose se uglavnom na tehnologiju koja postoji u pojedinim granama industrije. Naftna i hemijska industrija imale su automatizovanu tehnologiju kontinuiranog procesa. On nasuprot Marksističkoj teoriji izjavljuje da ukoliko je radnik zadovoljan poslom nije otuđen. Textilna industrija je tipična za ranu industrijalizaciju. pomoći da se smanje razlike u bogatstvu i moći. Počnimo od grafičke industrije. No. Radnici ne rade pojedinačno. Tehnologija pokretne trake ne omogućuje radniku skoro nikakvu kontrolu nad njegovim radom. a ne na mašini. Posao obavlja rukom. besmisla. već su organizovani u ekipe. Blauner smatra da se otuđivanje u svom najextremnijem obliku pojavljuje u proizvodnji na pokretnoj traci u automobilskoj industriji. a ne kao grupa i gotovo uopšte nemaju mogućnost da se druže sa kolegama s posla. izolacije i samootuđenja. Nema kontrole odozgo. Sveopšte obrazovanje će. Priroda štamparske tehnologije omogućuje grafičkom radniku da se identifikuje sa svojim zanatom i sa ostalim zanatlijama. a to predstavlja „važan izvor zadovoljstva i postignuća“. Blauner deli pojam otuđenja na četiri dimenzije:     Stepen kontrole radnika nad radom Stepen smisla i svrsishodnosti koji nalaze u svom radu Stepen u kojem su društveno integrisani u svom radu Stepen zaokupljenosti svojim radom Otuđeni radnik je radnik koji u sve četiri dimenzije ima osećaj nemoći. Povećana odgovornost vraća radu smisao i svrhu. textilni radnici se osećaju nemoćni. i ona radniku vraća kontrolu. Budući da rad u industrijama s kontinuiranim procesom uključuje kontrolu. Radnik uopšte nema mogućnost odlučivanja i zato se kod njega i ne pojavljuje nikakva potreba za veštinom. u kojoj je bila najrauvijenija proizvodna tehnologija. Odnos između radnika i uprave je na dogovaranju. tako što će sposobnim 25 . Radnici na pokretnoj traci su društveno izolovani. Oni su vezani za traku kao pojedinci. a kao posledica toga javlja se osećaj nemoći. dok marksizam kaže ukoliko je zadovoljan da je to znak njegove lažne svesti. Pod domainacijom mašine i strogom kontrolom nadzornika. kako se tvrdilo. Reformatori vrednuju obrazovanje samo po sebi. Radeći na relativno celovitom delu proizvodnje. na obrazovanje se gledalo i kao na sredstvo za uvođenje jednakosti. integrisanost i angažovanost. Blauer je analizirao rad u hemijskoj industriji. tempo i ritam im određuje mašina. Svaki posao grafičara je drugačiji. Subjektivna osećanja i stanja odnose se na stavove i osećanje radnika prema njihovom poslu.Obrazovanje i nejednakost Razvoj obrazovanja oduvek je bio tesno povezan sa idealima najšire demokratije. ocenjuju ga prema tome koliko pojedincima omogućuje razvoj njihovih sposobnosti i talenata. 28. Blauner smatra da u tehnologiji kontinuiranog procesa „dominantna osobina potrebna na poslu nije više manuelna veština. on ima kontrolu nad svojim poslom. razne faze prerade obavljaju mašine. u kojoj sirovine ulaze u proizvodni proces. Pošto nije vezan za mašinu on se kreće po radionici i komunicira sa drugim zanatlijama. to jest. tako da kvalitet rada. Blauner je analizirao više industrija. on teži više samoostvarenju nego samootuđivanju. Proizvodna tehnologija u textilnoj industriji ne pruža gotovo nikakve mogućnosti da se nađe smisao i svrha u radu. repetitivan i nekreativan. brzina rada i broj proizvoda zavisi od njih samih. tako da nije društveno izolovan. oni mogu pratiti i oceniti rezultat svog rada. Posao je dosadan. Tehnologija pokretne trake uslovljava visok stepen samootuđenja.

procesima ili odnosima zbog svog ograničenog koda. uspešni u tome nekad imaju slabe rezultate iz istorije ili umetnosti. verovatno. Istraživanja su pokazala da su većina dece u školama bila razdvojena na crnce i belce. Na primer deca iz nižeg staleža imaju takav oblik govora. to jest kod. 26 . ono može naići na velike probleme u razumevanju pojmovnih razlika koje podrazumevaju uopštavanje i apstrakcije Razlike u uspehu u školovanju (Burundija) proizilaze i iz kulture i sistema vrednosti nižih slojeva. Rezultati su veoma često povezani sa društvenim. nego ona deca koja su ovladala razrađenim kodovima  Detetu je teško da reaguje na apstraktni jezik. Iz Britanije su sugerisali da bi deca iz manjinskih grupa bili bolji đaci ako bi se izmešali sa onima iz imućnijih slojeva društva. biti manje obavešteno i manje zainteresovano za svet svoje kuće. Količnik inteligencije i genetički faktori Rezultati testova količnika inteligencije ustvari su tesno povezani sa akademskim uspehom. pri čemu svaki od njih sprečava dete da postigne određeni uspeh u obrazovanju:  Dete.Inteligencija i nejednakost Šta je inteligencija Pojam inteligencije je teško definisati jer on obuhvata raznovrsne i među sobom nepovezane kvalitete. Kasnija istraživanja u ovim zemljama su ipak pokazala da škola utiče na uspeh u obrazovanju kod dece. Kolmonovo izučavanje nejednakosti u obrazovanju u SAD Proučavanje u velikom broju zemalja pokazuju da na uspešnost u školi bitno utiče društvena i porodična sredina iz koje deca potiču. religije ili nacionalne pripadnosti na postojeću nejednakost u oblasti obrazovanja. dobija ograničene odgovore na pitanja koja postavlja svojim roditeljima. Deca koja su usvojila razrađene jezičke kodove. Najveći broj testova inteligencije je mešavina pojmovnih i računarskih problema. Materijalni element u školama nije znatnije delovao na uspeh učenika i da je odlučujući uticaj vršilo njihovo socijalno poreklo. Možemo predpostaviti da je najčistiji oblik inteligencije –sposobnost rešavanja apstraktnih matematičkih problema. da se većina neizgovorenih stvari podrazumeva. Međutim. kao i da se prilagodi opštim odredbama školske discipline  Veliki deo onoga što nastavnik govori verovatno će detetu biti nerazumljivo jer nastavnik upotrebljava jezik na način na koje ono nije naviknuto. verovatno. Međutim istraživanja govore da obrazovanje mnogo jače ispoljava tendenciju da izrazi i potencira postojeće nejednakosti. tako da oni smatraju da nisu dovoljno pametni da postizanje velikog uspeha u životu. jer su ti testovi na početku bili namenjeni za predviđanje uspeha u školovanju. koji se koristi u nastavi. pa je tako dete u stanju da mnogo lakše uopštava i izražava apstraktne ideje. sposobnija su da udovolje zahtevima formalnog akademskog obrazovanja. nego da takvo stanje menja. Neodgovarajuća priroda ovog pristupa je u tome što do definice hoćemo doći kroz njihove elemente. Deca iz tog sloja kasnije imaju problema u školi sa apstraktnim idejama. To proističe iz tradicionalnog porodičnog i dobrosusedskog okruženja. podrazumeva usvajanje razrađenog koda-stila izražavanju kojem se značenje reči individualizuju kako bi se odgovorilo zahtevima određenih situacija. Šezdesetih godina u Americi je su obavljena istraživanja o uticaju etničkog porekla. nego ona deca koja koriste ograničene kodove. Tako da se inteligencijom jednostavno smatra ono „što u testu pokazuje količnik inteligencije“ (IQ). Bazil Bernnstin smatrao je da deca koja potiču iz različitih društvenih sredina već u ranom detinjstvu razvijaju različite oblike govora koji kasnije utiču na njihov doživljaj škole. S druge strane. Učenici belci ili azijski Amerikanci su pokazali u testovima bolje rezultate nego crnci i druge etničke manjine. 29. dete možepokušati da savlada ovu poteškoću tako što će prevoditi jezik učionice na jezik koji je njemu poznat-ali tada možda neće uspeti da shvati upravo one principekoje nastavnik želi da prenese  Dok će dete imati malih poteškoća sa mehaničkim učenjem ili učenjem po principu drila.mladim ljudima pružiti znanja i potrebne veštine da sebi nađu mesto u društvu. pa će. Sledeće karakteristike dovode se u vezu sa ograničenim jezičkim kodovima. jezički razvoj dece koje pripadaju srednjem društvenom sloju. Način na koji deca iz srednje klase uče jezik manje su vezani za određene kontekste. Jer im obrazovanje ne uzima značajno mesto u kulturi. a to se odražava i na nivo prihoda koji se kasnije u životu ostvaruje. lišen bilo kakvih osećanja.

Kada se suoče sa nekim problemom. I sam tempo tehnoloških promena utiče na mnogo češće promene zanimanja nego što je to ranije bio slučaj. i „najpametniji od nas mogu potonuti u plićaku neobuzdane strasti i nesavladivih nagona. Svedočanstva.Elektronski univerziteti (učenje tokom celog života) Jedan o rezultata globalizacije i tehnološkog napretka je i stvaranje globalnog tržišta visokog obrazovanja. tako da mogu međusobno da razmenjuju ideje ili da pitaju predmetnog nastavnika putem elektronske pošte. studenti za učenje na daljinu su podeljeni u grupama od 10-15 studenata. Na ovom univerzitetu studiraju oni koji su stariji od 23 godine i koji su zaposleni. Pojam obrazovanja-koji predstavlja jasno strukturisani prenos znanja u okviru formalnih institucija-izmiče pred jednim širim konceptom učenja koje se odvija u razlučitim okruženjima. Prelaz sa obrazovanja na učenje 27 .Emocionalna inteligencija U svojoj knjizi istog naslova. Ta razlika značajno doprinosi nastajanju društvenih podela u američkom društvu. Uočeno je da studenti belci u proseku postužu bolje rezultate nego crnci ili pripadnici drugih manje povlašćenih manjina. Nastava se održava u blokovima od po pet do osam nedelja cele godine. Isto tako treba uzeti u obzir ostale faktore koji ne utuču na inteligenciju. Ove osobine se uglavnom ne nasleđuju. Pojam emocionalne inteligencije odnosi se na to kako ljudi koriste svoja osećanja. Ne možemo inteligenciju svrstati u jednu opštu kategoriju. i što se deca u tom smislu više vaspitavaju. obrazovanje i sticanje diplome sve je dostupnije ljudima. 31. pri čemu je prava geografska lokacija nekog studenta nebitna. uverenja i diplome mogu se sada dobiti i van fizičkog okruženja učionice i tradicionalnih obrazovnih institucija.ekonomskim i etničkim razlikama koje se povezuju sa varijacijama u nivou obrazovnog uspeha. Prema Golmanu. Učenje tokom celog života Nove tehnologije i uspon ekonomije znanja smenjuje tradicionalne ideje o poslu i obrazovanju. Kroz učenje uz pomoć interneta i osnivanje elektronskih univerziteta. Psiholog Ričard Herstajn i sociolog Čarls Mjurej su u svojoj knjizi rekli da je dovoljno dokaza da je inteligencija povezana sa genetskim nasleđem. I tradicionalni se trude da što više budu elektronski. Studenti tog univerziteta sastaju se i međusobno komuniciraju uglavnom preko interneta. a ljudi sa visokim količnikom inteligencije mogu biti zapanjujuće loši kormilari svog privatnog života“. To je jedan razlog što mere za uobičajenu inteligenciju nisu u najboljoj korelaciji sa kasnijim dostignućima u životu. Proučavanja manje privilegovanih etničkih grupa u drugim zemljama snažno ukazuju da varijacije u količniku inteligencije između amričkih crnaca i američkih belca proizilaze iz društvenih i kulturnih razlika. već zapravo vrlo raširena i izuzetno popularna pojava. entuzijazma i istrajnosti. akademskim osobljem i obrazovnim institucijama širom sveta. njime se podrazumeva sposobnost sopstvenog motivisanja. One su pre rezultat društvenih i kulturnih razlika. znanje i učenje je svima dostupno. nastavno osoblje i studente. mogućnosti za istraživanje. Učenje na daljinu nije nova pojava. U testovima inteligencije postavljaju se pitanja apstraktnog karaktera na koja su više naviknuti imućniji studenti belci. jer je inteligencija mnogostruka i imamo različite vrste inteligencije. Značajne razlike u inteligenciji između različitih etničkih grupa se mora bar jednim delom objasniti relacijama naslednog faktora. posedovanje samokontrole. studenti nemaju kome da se obrate za pomoć. Ljudi različitih profesija i u srednjim godinama usavršavaju svoje veštine kroz obrazovne programe i kurseve preko interneta. I struktura i sadržaji onoga što Univerzitet nudi usmerene su na starije stručnjake koji žele da steknu nove veštine i kvalifikacije. Kritičari ovog gledišta poriču da su razlike u količniku inteligencije kod rasnih grupa genetičkog porekla. Ovaj Univerzitet za razliku od tradicionalnih posluje na principu ostvarivanja profita. Iako je visoko obrazovanje uvek imalo međunarodnu dimenziju sada se javljaju radikalno nove mogućnosti za saradnju među studentima. Više nego ikad. Danijel Goleman dokazuje da je „emocionalna inteligencija“ u najmanju ruku važna koliko i količnik inteligencije u oceni našeg uspeha u životu. U takvim situacijama veliki broj studenata je razočaran i napušta studije.učenje na daljinu zahteva visoke stepene odgovornosti i samomotivacije da bi dalo dobre rezultate. to jest. te međusobno dele akademske resurse. na takav način da to produženo školovanje ne dolazi u sukob sa njigovim brojnim privatnim i profesionalnim obavezama. Univerzitet u Fenixu nudi više od deset programa određenih diploma koji se mogu završiti potpuno online. Da bi ublažilo ove probleme. kao stres na primer. 30. imaju veće šanse da koriste svoje intelektualne sposobnosti. Jedan od najvećih univeerziteta čiji je rad zasnovan na internetu nalazi se u Fenixu u SAD.

Jeftina dnevna štampa se prvi put pojavila u SAD. izuzev spavanja. jer gledalac dobija da bira između jako puno kanala i sam pravi satnicu emisija koje bi gledao. u državnom je vlasništvu. dete koje je danas rođeno . Kasnije se većina najuticajnijih dnevnih novina u drugim zemljama ugledala na ova dva lista. Moć velikih TV mreža je opala sa pojavom satelitske i kablovske televizije. U New York-u i drugim većim američkim gradovima. Zakon sprečava ove mreže da u vlasništvu imaju više od pet licenciranih stanica. koji su osvojili tržište. Elektronska komunikacija verovatno će još više uticati na tiraž novina. 28 . U Velikoj Britaniji.nije nekosekventan. Vesti su sada dostupne online skoro istovremeno sa odvijanjem događaja i stalno se ažuriraju tokom dana. dok žene u nešto većoj meri prate televizijski program od muškaraca. razumljivih masovnoj čitalačkoj publici. Skoro više od pola veka. pri čemu njihova maximalna dužina ne sme da iznosi više od šest minuta u jednom satu. Situacija je slična i u ostalim zapadnoevropskim zemljama. novine su bile glavno sredstvo saopštavanja brzih i kratkih informacija.Uticaj televizije Vršena su brojna istraživanja u pokušaju da se proceni stepen uticaja televizije na ljude. Televizija Pored pojave interneta. Učenje tokom celog života trebalo bi. U većini zemalja država je bila direktno uključena u upravljanje televizijskim kućama. Mreže zavise od sopstvenih prihoda koji realizuju prodajom vremena za oglašavanje. Na prelomu između dva veka pojavila su se dva prestižna dnevna lista. Učenje je. u rasponu od tekućih događaja do zabave i reklamnih oglasa. koji su analizirali uzorke programa emitovanih u udarno vreme tokom radnih dana i vikenda na svim važnijim američkim televizijama svake godine posle 1967. Pojava jeftinih dnevnih listova dovela je do masovne rasprostranjenosti štampe. novine vode poreklo od pamfleta i letaka koji su štampani i deljeni u XVIII veku. Televizija i nasilje Učestalost prikazivanja nasilja na televizijskim programima dobro je dokumentovana. već jedan sistem koji se posmatra u kontextu širih ljudskih vrednosti. Ukoliko se tekući trend gledanja televizije nastavi. Učenje ne sme biti obrazovanje u nekom smislu dobro obučene. prva kuća koja je emitovala televizijski program. i mora da igra ulogu u prelazu na društvo znanja. Po zakonu mogu emitovati 9. Učestalost i trajanje reklamnih poruka regulisani su zakonom.5 minuta reklama na sat u udarnom vremenu i 16 minuta van udarnog vremena. BBC. Najveći broj takvih studija odnosio se na decu. Dve najčešće teme istraživanja jesu uticaj televizije na stepen nasilja i kriminala u društvu. Njihov uticaj se smanjio sa pojavom radija. Finansira se putem pretplate koju plaća svako domaćinstvo koje poseduje televizor. motivisane radne snage. Oni koji uče su aktivni. Danas u Britaniji pored dva BBC kanala ima i tri zemaljska komercijalna kanala ITV. Novine predstavljaju značajno otkriće u razvoju savremenih medija jer na malom i lako umnoživom formatu pružaju obilje različitih informacija. što je potpuno prirodno ako se imaju u vidu vreme koje ona provedu pred televizorom i posledice koje to može imati po njihovu socijalizaciju. Mnoge novine su dostupne besplatno na internetu. kada napuni osamnaest godina provodiće više vremena pred televizorom nego u bilo kojoj drugoj aktivnosti. postali su vremenom udarna politička snaga i to su ostali i do danas. Nasilje su. Danas praktično svako domaćinstvo ima televizor. Ovakvi dnevni listovi. radoznali društveni delatnici koji stiču uvide iz mnoštvo izvora a ne samo u okviru nekog institucijalnog okruženja. Pri tome su izvršili klasifikaciju broja i učestalosti scena nasilja u različitim vrstama programa. sve veći uticaj televizije verovatno predstavlja najvažniji događaj u razvoju medija u poslednjih četrdeset godina. i sredstvo i cilj u razvoju celovitog i samoukog obrazovanja u službi samorazvoja i samorazumevanja. istovremeno. filma i televizije.Novine i televizija Novine U svom modernom obliku. Stariji ljudi pred televizorom provedu duplo više vremena od dece između četiri i petnaest godina starosti. CBS i NBC. New York Times i Times. Stariji od četiri godine u Velikoj Britaniji gledaju televizor u proseku 24 sata nedeljno. Canal 4 i Canal 5. ne oslanjajući se samo na jednu TV stanicu. i priroda televizijskih vesti. Novine su postale „dnevne“ i stekle hziljade i miliona čitalaca tek krajem XIX veka. počele su da izlaze novine koje su se prodavale po ceni od jednog centa. 32. Najiscrpnija istraživanja vršili su Gerbner i njegovi saradnici. U SAD tri vodeće TV organizacije jesu komercijalne mreže:ABC. za potrebe istraživanja. Nekoliko godina BBC je bila jedina organizacija kojoj je bilo dozvoljeno emitovanje programa. 33. televizor je prosečno uključen između pet i šest sati dnevno.

Žanr se odnosi na to kako producenti i gledaoci tretiraju „ono“ što se prikazuje na televiziji. Crtani filmovi sadržali su veći broj scena nasilja od bilo koje druge vrste emisija. Frankfurtska škola obuhvatala je grupu autora koji su inspiraciju nalazili u radovima mMarksa. „medij je poruka“. Programi za jedno veče. odnosno kako te dve grupe vrše kategorizaciju programa na . On analizira razvoj medija od ranog osamnaestog veka do današnjih dana. sapunice. bilo govorom ili putem masovnih medija. recimo. to jest industrija zabave. stvaraju globalno selo-ljudi iz celog sveta gledaju događaje prikazane na vestima i u njima zajednički učestvuju. Studije koje je Anderson razmotrio.. industrijalizovanim društvima. Ovi autori smatrali su da širenje industrije kulture i pojava njenih standardizovanih i ne preterano zahtevnih proizvoda. Drugim rečima. Cilj istraživanja bila je sistematska i nepristrasna analiza sadržaja vesti i načina njihove prezentacije. priroda medija koji postoje u jednom društvu više utiču na njegovu strukturu. godine. Veliki procenat stanovništva ne čita novine i njihov glavni izvor informacija su vesti. Vesti nikad nisu samo opis onoga što se zaista desilo u jednom danu ili nedelji. Frankfurtska škola posebno se bavila onim što su oni nazivali „industrija kulture“. na primer. zasniva se na emisijama vesti koje su emitovala sva tri kanala u Velikoj Britaniji u periodu između januara i juna 1975. vesterni. umanjuje sposobnost pojedinaca da kritički i nezavisno misle. ali je televizijski program kao takav prava zbrka. Habermas je neke od tih tema prihvatio. Taođe su ukazale na stav urednika informacionih emisija. sadrži niz potpuno različitih emisija koje se emituju jedna za drugom. mada sa nešto ređim prikazivanjem scena ubistava. intenzitetu ustanovljene veze između nasilničkog ponašanja i uticaja televizije. Fajlou je zaključio da je veoma teško kritikovati vesti sa dominantnih televizija ako ne postoji pristup alternativnim izvorima informisanja. a 3% tvrdi da nasilje na TV smanjuje sklonost ka agresivnom ponašanju. prateći pojavu a kasnije i propadanje javne sfere. Po mišljenju Mekluana. i po načinu definisanja „agresivnog ponašanja“. na njih možda veći uticaj vrše glavne moralne poruke takvih emisija. U svim istraživanjima postoji tendencija da se gledaoci tretiraju kao pasivni posmatrači kojima nije važno šta će gledati. ali koji su smatrali da je potrebno izvršiti radikalnu reviziju Marksovih gledišta i tako ih osavremeniti. Tačnost vesti može i mora biti ispitivana. u ovom slučaju vesti o sporovima između radnika i poslodavaca. Dosta su kritikovani zbog stavova iznetih u ovoj knjizi. Emisije za decu pokazale su čak veću učestalost scena nasilja. u velikoj meri su se razlokovale po korišćenim metodama. vesti. Televizija i žanr Televizija je neprekidan tok. znatna pažnja je posvećena vestima. Zaista loše vesti i Vesti o ratu i miru. koja je objavila niz radova u kojima se kritikuje način prezentacije vesti: Loše vesti. U skoro tri četvrtine ovih studija tvrdi se da postoji veza između nasilja na televiziji i agresivnog ponašanja dece. Vest je komplexna tvorevina koja po pravilu utiče na ono o čemu govori. Jirgen Habermas: javna sfera Nemački sociolog i filozof Jirgen Habermas povezuje se sa frankfurtskom školom sociološke misli. nego poruke ili sadržaji koji se tim medijima prenose.definisali kao pretnju ili upotrebu fizičke sile koja za posledicu ima povredu ili smrt. od velikog je značaja za svako društvo..Teorije o medijima Rane teorije Komunikacija-prenos informacije od jednog pojedinca do drugog ili od jedne grupe do druge. Zbog toga je pojam žanra značajan za unošenje izvesnog smisla u naizgled haotičnu strukturu TV programa. Javna sfera je arena u kojoj se odvija javna debata i formiraju mišljenja o 29 . ali ih je razvio na drugačiji način. Mekluan je dalje razvio neke Inisove ideje i primenio ih na medije u modernim. Elektronski mediji. U članku „Videti znači verovati“ Fajlou je izneo rezultate istraživanja koje se bavi sećanjima ljudi na prošle događaje.. Sociolozi proučavaju TV vesti U sociološkim proučavanjima televizije. U 20% studija zaključci nisu baš bili najjasniji. prema tvrđenju Mekluana. Zaključak Loših vesti bio je da su vesti o sporovima između radnika i poslodavaca prezentovane selektivno i iskrivljeno. Loše vesti njihova prva i najuticajnija knjiga. Pod takvim okolnostima ne bi trebalo potcenjivati uticaj medija. Svaki žanr ima svoja pravila i konvencije koje ga obeležavaju i razlikuju od drugih. Televizijska drama pokazala se kao krajnje nasilnička. Još loših vesti. Inis je smatrao da priroda medija vrši snažan uticaj na organizaciju društva. Mnoge događaje su ljudi opisali onako kako je o njima javljano u medijima. Veliki broj nasilnih scena na televiziji ne mora da proizvodi iste obrasce ponašanja kod gledalaca. 34. Među najznačajnijim i najkontroverznijim proučavanjima televizijsksih vesti jesu studije Medijske grupe sa univerziteta u Glazgovu.

Tompson je analizirao odnos između medija i razvoja industrijskog društva. Pojava masovnih medija. neutralne koncepcije karakterišu pojave kao ideološke. Od najranijih oblika štampe pa sve do elektronske komunikacije. a Marksovo kritičkim konceptom ideologijom. Vrednost gotovine koju imate u džepu zavisi od aktivnosti trgovaca na elektronski povezanim novčanim tržištima. Ideologija se odnosi na uticaj ideja na verovanja i ponašanja ljudi. Suđenje Džej Simpsonu se nije odvijalo samo i sudnici. Televizija ne samo da nam predstavlja svet. Bodrijar:svet hiperrealnosti Bodrijar smatra da moderni masovni mediji imaju potpuno drugačije i mnogo dublje delovanje od bilo koje druge tehnologije. Tompsonova teorija o medijima računa na razliku između tri tipa interakcije:  Interakcija licem u lice  Posredovana interakcija  Posredovana kvazi interakcija proučavanje medija stoji u bliskoj vezi sa uticajem ideologije u društvu. Mada usvaja neke Habermasove ideje. Ideologija se tiče korišćenja simboličke moći-ideje se koriste da bi se prikrili. stvara nova realnost-hiperrealnost u kojoj se prepliću ljudsko ponašanje i medijske slike. Samo suđenje je bilo pravi primer onoga što Bodrijar naziva hiperrealnost. Džon Tompson:mediji i moderno društvo Delimično se nadovezujući na radove Habermasa. 35. Svet hiperrealnosti je konstruisan od simularkruma. tompson ga kritikuje. odnos Franfurtske škole prema industriji kulture je bio previše negativan. Razmotrimo primer poznatog suđenja. a pogotovo elektronskih medija poput televizije. Bodrijar smatra da se u doba u kojem su masovni mediji sveprisutni.od slika koje svoje značenje dobijaju isključivo od drugih slika i koje. analizira ogroman značaj digitalnih podataka u savremenoj tehnologiji komunikacija. ono što je rani razvoj javne sfere obećavao. opravdali ili legitimisali interesi vladajuće grupe u društvenom poretku. a da pri tom ne podrazumevaju da su takve pojave nužno lažne. Tompson Detrasijevo gledište naziva neutralnim. pežorativnom ili kritičkom smislu i sadrže implicitnu kritiku ili osudu. nego sve više definiše kakav je svet u kome živimo. Nove tehnologije u komunikacijama uzrok su dubokih promena u svetskom monetarnom sistemu i na tržištu akcija. „Realnost“je samo niz slika na TV ekranima širom sveta koje su suđenje definisale kao globalni događaj. podrazumevajući pod njim nauku o idejama. Savremeni masovni mediji ne uskraćuju nam mogućnost kritičke misli. iluzorna ili usklađene sa interesima neke posebne grupacije. Ovakvom razdoblju doprinela su četiri tehnološka trenda:     Stalan napredak performansi kompjutera uz smanjenje troškova Digitalizacija podataka. mediji su imali odlučujuću ulogu u razvoju modernih institucija. Važna tehnološka dostignuća u drugoj polovini dvadesetog veka potpuno su promenila prirodu telekomunikacija. zapravo. Digitalizacija i brzina leže u 30 . Marks smatra da je ideologija lažna svest. Kritička shvatanja ideologije tretiraju taj pojam u negativnom. kritičkoj koncepciji treba dati prednost jer povezuje ideologiju sa moći.pitanjima od opšteg značaja. promenila je samu prirodu naših života. To je bio pravi televizijski spektakl u kojem su učestvovali milioni gledalaca i mnoštvo komentatora u medijima. Oni nas.Tehnologija novih komunikacija Jedan od najvažnijih aspekata medija tiče se same infrastrukture pomoću koje se šalju i razmenjuju informacije. Više ne postoji „realnost“(događaji u sudnici) čije nam gledanje omogućava televizija.novac je sve više elektronski novac. Po njegovom mišljenju. Prema Tompsonu. Pojam ideologija stvorio je francuski pisac Destit Detrasi krajem XVIII veka. nije u potpunosti realizovano jer demokratsku debatu u modernim društvima guši razvoj industrijske kulture. nemaju uporište u „spoljašnjoj realnosti. Širenje masovnih medija i masovne zabave čini da javna sfera u velikoj meri postane optička varka. Međutim. koja omogućava integraciju kompjutera i telekomunikacionih tehnologija Razvoj satelitskih komunikacija Optička vlakna koja omogućavaju prenošenje velikog broja različitih poruka kroz samo jedan mali kabl U svojoj knjizi „Biti digitalan“ osnivač medijske laboratorije na MIT-u Nikolas Negroponte. kao što kritikuje Frankfurtsku školu i Bodrijara. stoga. snabdevaju raznim oblicima informacija koje nam ranije nisu bile dostupne.

S jedne strane su oni koji svet interneta posmatraju kao mogućnost rađanja novih oblika elektronskih odnosa koji. godine. čime se briše granica između ličnog i profesionalnog života. Korisnici se kreću mrežom pomoću browser-a. Mobilna telefonija je po popularnosti daleko iznad fixne telefonije. a društveni život se svodi na najmanju moguću meru. česta poslovna putovanja i dani prepuni radnih obaveza. putovanje na posao. Najpoznatiji deo interneta je WWW. Polako im je postajalo jasno da budućnost ne leži u pojedinačnim kompjuterima. Korisnici interneta žive u cyber prostoru. Ali. Arpa je služila za povezivanje naučnika koji su radili pod ugovorom za vojsku u različitim krajevima Amerike. vreme provedeno u prevozu ili van domašaja fixnog telefona može se iskoristiti za obavljanje ličnih i poslovnih obaveza.-brišu se granice između globalnog i lokalnog. Iako mnogi korisnici kompjutera tada toga nisu bili svesni. manji. mobilni telefoni su značajna prednost u doba koje karakteriše stalni pokret. Digitalizacija dovodi i do razvoja interaktivnih medija. ukidajući čovekovo pravo na privatan život. mobilni telefoni samo ubrzavaju ionako silovit tempo života. pokazala je mogućnost kombinovanja komunikacija i mobilnosti. rađaju se novi kanali komunikacije i interakcije. Digitalna tehnologija je proizvela drugu generaciju mobilnih telefona koji su brži. tradicionalni oblici zabave poput pozorišta i knjige. pogodniji za korišćenje i privlačnijeg su dizajna. Ta mreža predstavlja globalnu multimedijalnu biblioteku. Internet briše razlike između privatnog i poslovnog. koji omogućavaju aktivno učešće i kreiranje onoga što će se gledati ili slušati. Da bi posle sedam godina bilo 28. PC je ubrzo postao mesto sa kojeg se moglo pristupiti dešavanjima u celom svetu preko mreže koja se prostire širom planete. Širenje interneta po celoj planeti donosi pred sociologe mnoga pitanja.Internet Do ranih devedesetih godina prošlog veka.tako je nastao e-mail. Cilj mreže bio je ograničen. mobilni telefon ima i loše strane. Početkom XXI veka preko sto miliona ljudi je imalo pristup internetu. Izumeo ju je švajcarac 1992.000 kompjutera povezano. sve više obaveza je moguće završiti preko interneta. internet istovremeno preti da iz korena promeni ljudske odnose. Devedesete godine prošlog veka bile su godine razvoja značajnog novog fenomena u oblasti telekomunikacije:sve veće popularnosti mobilnih telefona.osnovi razvoja multimedija:ono što su nekad bili različiti mediji koji su zahtevali različite tehnologije. Posle druge. a pred ljude se postavljaju sve veći zahtevi. Poslovi se efikasnije obavljaju. drugi tabor misli da provođenje sve više vremena u komunikaciji preko interneta smanjuje vreme provedeno u komunikaciji sa drugim ljudima u fizičkom svetu. 36. Ona ima mogućnost bežičnog interneta. oko 88% korisnika interneta je živelo u najrazvijenijim zemljama. mnogi stručnjaci iz oblasti industrije kompjutera i tehnologije smatrali su da je period vladavine PC-a završen. Godine 1988. Naknadno je ustanovljeno da je mrežu moguće koristiti i za slanje poruka. Ovaj izraz podrazumeva prostor interakcija stvoren putem globalne mreže kompjutera koja sačinjava internet. Sa mreže je moguće skinuti razna dokumenta i programe. roditelji su u neprestanoj vezi sa svojom decom. Iako pruža uzbudljiva nova iskustva u istraživanju sveta. . kako bi bolje sarađivali i ekonomičnije koristili skupu opremu. Da bi kasnije trend interneta zahvatio celu planetu. Zbog toga trpe lični odnosi. Ovo znači da su ljudi neprekidno dostupni. Takozvana prva generacija mobilnih telefona koja je koristila analognu tehnologiju. mreže koja nije vlasništvo nijednog pojedinca ili kompanije. nego u globalnom sistemu međusobno povezanih kompjutera-INTERNETU. Internet menja konture našeg svakodnevnog života. Nasuprot tome. Brzina kompjutera udvostručuje se svakih osamnaest meseci. 31 . U početku su internet imali samo univerziteti i istraživačke laboratorije. Mišljenje o uticaju interneta na interakciju među ljudima mogu se svrstati u dve kategorije. danas može da se kombinuje na jednom mediju. Kasnije dolazi do rasta korisnika interneta jer internet ulazi u domaćinstva i počinje da pruža veliki broj usluga. na red je došla treća generacija mobilnih telefona. ili pojačavaju ili dopunjuju postojeće interakcije licem u lice. Internet u Pentagonu povezivao je do početka 1980. U doba kada je radno vreme sve duže. godine i u početku se zvala ARPA mreža (Advanced Research Projects Agency).godine 500 kompjutera. Poreklo interneta Mreža je začeta u Pentagonu 1969. Mreža takođe služi kao posrednik u elektronskoj trgovini. Dejstvo interneta Mnogi u internetu vide primer novog globalnog poretka koji se rađa na prelomu dva veka.

mogu se pratiti radio i TV stanice iz okolnih zemalja. a većina ih je u SAD. tako da „američka kulturna dominacija. mnoga „zatvorena“ društva postaju svesna da mediji mogu postati moćni saveznik u 32 . Globalna muzička industrija predstavlja jednu od najkoncentrisanijih industrija. Prema tom gledištu. Globalni mediji i demokratija U svom radu o globalnim medijima. navela je mnoge teoretičare da govore o medijskom imperijalizmu. Sedišta dvadest najvećih medijskih konglomerata na svetu nalaze se u industrijalizovanim zemljama. Globalna muzička industrija. Muzika Held tvrdi da je muzička forma podložnija globalizaciji od ostalih formi. Putem elektronskih medija. koju vrše najvažnije agencije sa Zapada. Film Postoji nekoliko različitih pristupa fenomenu globalizacije filmske industrije. S jedne strane. U vestima se o zemljama u razvoju govori samo kada se dese prirodne katastrofe. Razlog tome je činjenica da muzika lakše premošćuje ograničenja usmene i pisane reči u dopiranju do masovne publike. Čak i tamo gde vlade zabranjuju prikazivanje komercijalnog programa na domaćim televizijama.Globalizacija i mediji Internet pruža glavni doprinos tekućim procesima globalizacije. Nacionalna tržišta pretopila su se u jedno globalno fluidno tržište. Program koji izvoze američke TV stanice. Pošto je sve teže zadržati medijske proizvode u okvirima nacionalnih granica.. i da se plasira do publike širom sveta. širenje globalnih medija može uticati na autoritarne države da smanjuju kontrolu nad televizijom. predstavlja primer dominacije „zemalja Prvog sveta“. uspostavljena je kulturna imperija.37. Globalizacija muzike postala je na taj način jedan od glavnih faktora širenja američkih i britanskij muzičkih stilova i žanrova u svetu. Pet najvećih kompanija u svetu su: Universal. Do porasta globalne muzičke industrije došlo je do najviše zahvaljujući uspehu popularne muzike i širenje kulture i potkulture mladih koji se sa njom indentifikuju. Smatra se da je kontrola nad vestima iz sveta. Pošro su američke korporacije dominantne na globalnom nivou. U poslednje tri decenije desile su se duboke promene unutar industrije medija. Globalizacija menja opseg i dejstvo i drugih vrsta medija. kulturni proizvodi sa zapada rasprostranjeni su po celom svetu. one su „preuzele dobar deo sveta“. Prema tim kriterijumima nesumnjivo postoji proces globalizacije filmske industrije. globalizacija vodi ka horizontalnoj integraciji komunikacija. Razvoj tehnologije omogućava nove. državne krize ili ratovi. baš kao i audio kasete sa američkom popularnom muzikom koje se prodaju na crnom tržištu.Medijski imperijalizam Dominantna pozicija industrijski najrazvijenijih zemalja u proizvodnji i distribuciji medija. počiva na sposobnosti da se pronađe. Edvard Herman i Robert Mekčesni istražuju efekte međunarodnih medija na funkcionisanje demokratskih država. EMI i Bertelsmann. Za razliku od tradicionalnih medijskih formi u kojima se komunikacija odvijala „vertikalno“. propagiraju komercijalizovanu kulturu koja podriva lokalne oblike kulturnog izražavanja. Drugi način da se pristupi pitanju globalizacije filma jeste nastojanje da se razmotri u kojoj meri se nacionalni filmovi izvoze u inostranstvo. Kao i ostali aspekti globalnog društva. sve sofisticiranije načine globalne distribucije muzike. Sony. a nove tehnologije fuzionisale su medije koji su do tada delovali nezavisno. Time Warner. pre svega SAD.. zajedno sa reklamnim materijalom. i novi informacioni poredak razvija se neravnomerno i tako odražava podele između razvijenih i manje razvijenih zemalja sveta. kojom dominira nekoliko multinacionalnih korporacija. unutar granica nacionalnih država. Nije reč samo o raznim oblicima zabave. produkuje i distribuira muzički talenat nebrojenih umetnika. Jedan od njih jeste pokušaj da se razmotre mesta nastanka filmova i izvori njihovog finansiranja. Video-kasete sa američkim filmovima uobičajena su pojava u islamskoj republici Iranu. Najviše izvozi SAD. Dejvid Held je ukazao na postojanje pet glavnih razloga za uspostavljanje novog medijskog poretka:      Povećana koncentracija vlasništva Prelazak sa državne na privatnu svojinu Transnacionalna struktura korporacija Diversifikacija različitih medijskih proizvoda Sve veći broj menadžera u medijskim kućama Globalizacija medija iznela je u prvi plan „horizontalne“ oblike komunikacije. 38.određuje granice nacionalnog diskursa“.

globalni mediji prete da ugroze važnu „javnu sferu“. privrednih savetnika i civilnih aktivista u glavnom gradu Italije. Zajednička nit ovih organizacija jeste zaštita životne sredine. pa su zato vrlo malo pokušavali da promene svet oko sebe. tržišne sile mogu delovati tako da ograniče prekomernu exploataciju resursa. U svojoj analizi reagovanja na globalizaciju medija. Jako su puno dobili kritika na to. da se može reći da gotovo oi nema prirodnih procesa na koje čovekove aktivnosti ne utiču. Lokalni propisi i domaće medijske institucije takođe mogu odigrati važnu ulogu u smanjenju uticaja globalnih medija. Reakcija u javnosti u vezi sa životnom sredinom dovele su do stvaranja „zelenih“ pokreta i partija kao što su Prijatelji Zemlje i Grinpis koji organizuju kampanje koje se tiču zaštite čovekove sredine. Uspon međunarodnih elektronskih imperija koje deluju van nacionalnih granica. Lovačka i sakupljačka društva uglavnom su živela od prirode. te zahteva za poštovanjem ljudskih prava i prava manjina. Koreni nastanka pokreta zelenih mogu se naći u čuvenom izveštaju koji je prvi put objavljen početkom sedamdesetih godina pod naslovom Granice rasta koji je štampao Rimski klub. kreće se u rasponu od blage kritike do proklinjanja zapadnih satelita. Taj oblik autocenzure medija slabi učešće građanstva u javnim aktivnostima i umanjuje njihovo razumevanje pitanja od javnog značaja. recimo u Indiji. Tehnološki napredak je nepredvidiv.jačanju demokratije. Prihod komercijalizovanih medija zavisi od reklamnih poruka pa su primorani da daju prednost sadržajima koji obezbeđuju veću gledanost i prodaju. to jest od onoga što je takvo okruženje obezbeđivalo. već mogućnosti koje nas čekaju ako stvari ostanu nepromenjene. Islamske države. situacija se promenila. Danas je čovekova agresija na prirodno okruženje tako intenzivna . održivi razvoj. Kako su postali izrazito koncentrisani/centralizovani i komercijalizovani. Glavni zaključak izveštaja Rimskog kluba bio je da su stope industrijskog rasta nespojive sa ograničenom količinom svetskih resursa i sposobnošću planete da izdrži priraštaj stanovništva i apsorbuje zagađenje. Za gajenje useva bilo je potrebno rasčistiti zemljište. Religija. smatraju za shodno da prihvate izvesne modifikacije svoje kulture kako bi sačuvale sopstveni kulturni identitet. Ali Mohamadi se bavio istraživanjem reagovanja islamskih zemalja na sile globalizacije medija.Uticaj čoveka na prirodni svet (granice rasta. najverovatnije će doći do stvaranja novih državnih institucija. otpor oblicima medija koji dolaze iz inostranstva. poseći useve i ukloniti korov. očuvanje pre nego iscrpljivanje resursa i zaštita preostalih životinjskih vrsta. pre razvoja moderne industrije. Ako se mora napustiti cilj neprestanog ekonomskog rasta. Ipak. kao i upozorenja o opasnostima daljeg zagađivanja životne sredine. Sa pojavom zemljoradnje. u velikoj meri odražavaju njihov ukupni stav prema nasleđu zapadnog kolonijalizma. lljudska bića ostavila su svoj pečat ma prirodu. potrošnja) Još od samih početaka obrade zemlje. Rezultat toga biće trijumf zabave na uštrb kontroverznih pitanja i debate. Na to su se istraživači branili komentarom da nisu hteli da predvide budućnost. Globalni mediji stvorili su uslove za širenje ideje individualizma. pre više hiljada godina. Prema Mohamadiju. priroda je u mnogo većoj meri dominirala čovekovim životom nego što je on uticao na nju. kombinovane i tradicionalne. Ekološka pitanja ne odnose se samo na to kako da na najbolji način tretiramo i sprečimo ugrožavanje životne sredine nego i na sam način života u industrijalizovanim društvima. Herman i Mekčesni ističu opasnost od globalnog medijskog poretka i pretnju koju on predstavlja po zdravo funkcionisanje demokratije. Štaviše. Granice rasta Mnogi su zabrinuti zbog štetnog uticaja ljudskih bića na životnu sredinu. u svim zemljama postoje snage koje mogu da uspore prodor medija i oblikuju karakter medijskih proizvoda u pravcu boljeg održavanja lokalne tradicije i kulture. iako su burno reagovale na prodor zapadnih medija pokušajem da ih zabrane ili im nađu alternativu. Problem sa kojim se svi danas suočavamo u vezi je sa ekologijom odnosno zaštitom životne sredine. Čak i u višepartijskim sistemima. smatra se pretnjom kulturnom identitetu i nacionalnim interesima mnogih islamskih država. Oni su kompjuterskim simulacijama hteli da pokažu posledice kontinuiranog ekonomskog rasta. tradicija i običaji predstavljaju jaku kočnicu globalizacije medija. Otpor i alternativa globalnim medijima Mada su moć i širina globalnih medija nepobitni. komercijalizacija televizije omogućila je češće nastupe opozicionih političara. mohamadi vrši podelu država na tri kategorije: modernističke. Reakcija na globalizaciju medija i mere koje se sprovode u pojedinim zemljama. Ljudi su tada postali svesni štetnih posledica koje mogu imati indistrijski i tehnološki razvoj. jer izveštaj nije u dovoljnoj meri uzeo u obzir sposobnost ljudskog bića da odgovore na ekološke izazove kroz tehnološki napredak ili putem političkih sredstava. 39. Osnovna ideja izveštaja Granice rasta bila je da postoje i društveni i prirodni uticaji koji ogranočavaju mogućnost planete Zemlje da 33 . Čak i primitivne metode obrade zemlje mogu izazvati eroziju tla. Rimski klub je formirala grupa industrijalaca.

usluge. Nejednakost u potrošnji između bogatih i siromašnih su znatne. iz 1987. uz minimalno zagađivanje okoline. Kritičari smatraju da je pojam održivog razvoja isuviše neodređen i da zanemaruje specigične potrebe siromašnijih zemalja. vode i zemljišta. rastući nivoi potrošnje u svetu znače da ljudi danas žive u boljim uslovima nego ranije. Kod 20% najbogatijeg svetskog stanovništva 86% čine izdaci za ličnu potrošnju. institucije i društva. Sagorevanje fosilnih goriva se upetostručilo. nego što je to bio slučaj pre 25 godina. Nasuprot tome. To je fenomen koji ima svoje pozitivne i negativne strane. koje nije čisto kao moderna goriva poput kerozina i propana. 84% ukupne količine papira. Potrošnja drveta je za 40% viša nego pre 25 godina. Održivi razvoj Umesto da zagovaraju zauzdavanje privrednog rasta. Prema ovim kritičarima. ideja o održivom razvoju se usresređuje samo na potrebe bogatih zemalja. S druge strane ipak potrošnja može imati i negativnih uticaja. Kao posledica toga. to jest jedino im ostaje da maximiziraju resurse koji su im dostupni. Potrošnja je povezana sa privrednim razvojem – kako dolazi do povećanja životnog standarda. Bogati su u boljoj poziciji da uživaju u mnogim blagodetima potrošnje i ne moraju da se suočavaju s njenim negativnim posledicama. slobodnog vremena. potrošnja po glavi stanovnika rasla je po stopi od 2. Iako su bogate zemlje najveći svetski potrošači. stvari za lučnu upotrebu. Najbogatijih 10% stanovništva. dok kod 20% najsiromašnijih taj procenat je samo 1. bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe“. a ne uzima u obzir načine na koje se visoki nivoi potrošnje u bogatijim zemljama zadovoljavaju na račun drugih ljudi. a da siromašnima ostave da trpe štetne posledice. Siromaštvo samo pojačava ove ekološke pretnje. Do sredine 34 . Ljudi sa malo resursa imaju i malo izbora. Manje razvijene zemlje ne mogu nikada da sustignu bogatije. prosečno afričko domaćinstvo troši danas 20% manje. odmora. koje nastaje ispuštanjem otrovnih materija u atmosferu. godine pod nazivom Naša zajednička budućnost. zagađivanje vazduha tretirano je kao problem koji najviše pogađa industrijalizovane zemlje.3. smanjena baza resursa trpi sve više pritisaka jer se povećava broj stanovništva. Potrošnja se odnosi na dobra. godine do današnjih dana.Izvori opasnosti Postoji mnogo različitih vrsta globalnih opasnosti sa kojima se današnji svet suočava. Održivi razvoj znači da bi idealno bilo ako bi se rast oslanjao na reciklažu fizičkih resursa. ljudi su u stanju da priušte sebi više hrane. 45% ukupnih količina mesa i ribe i oni su vlasnici 87% svih motornih vozila. 40. Na lokalnom nivou.apsorbuje dalji ekonomski razvoj i rast stanovništva. a ne njihovo iscrpljivanje. One se mogu grubo podeliti u dve osnovne vrste:  Zagađivanje i stvaranje otpadnih materija koje se izbacuju u životnu sredinu  Prekomerno trošenje prirodnih resursa koji se ne mogu obnoviti ZAGAĐENjE I OTPAD Zagađenje vazduha Tvrdi se da zagađenje vazduha. U industrijalizovanim zemljama. jer obrasci potrošnje mogu da oštete bazu resursa životne sredine i povećaju nejednakosti. Postoje dve vrste zagađivanja vazduha:  Spoljašnja zagađenja  Unutrašnja zagađenja Tradicionalno.7 miliona života godišnje. kao i obaveza održavanja čistog vazduha. S jedne strane. energiju i resurse koje koriste ljudi. ako na bilo koji način ograničavaju sopstveni industrijski rast. zaštita životinjskih vrsta i raznovrsnost živih bića. Poslednjih godina dosta ima zagađenja i u zemljama u razvoju jer većinom koriste drvo i đubrivo. Komisija pod vođstvom Brantlendove smatrala je da je održiv razvoj „zadovoljavanje sadašnjih potreba. troši 58% ukupne energije. automobila i tako dalje.3% godišnje. Održivi razvoj definisan je kao upotreba resursa koji ser mogu reciklirati. ekološka šteta koju prouzrokuje sve veća potrošnja ima najteži uticaj na siromašne. dok je u Istočnoj Aziji taj rast bio 6% godišnje. zbog velokog broja fabrika i motornih vozila. Potrošnja Veliki deo rasprava u vezi sa životnom sredinom i privrednim razvojem zavisi od obrazaca potrošnje. bogate grupe mogu sebi da priušte da se isele sa onih područja u kojima ima problema. odnosi više od 2. da bi se unapredio privredni rast. odeće. Potrošnja sveže vode se udvostručila od 1960. Izraz „održivi razvoj“ prvi put je upotrebljen u izveštaju Ujedinjenih nacija. nosioci novijih tendencija okreću se ideji održivog razvoja.

poput voza ili autobusa. kojim je bilo regulisano ispuštanje štetnih gasova iz dimnjaka. Iako spoljno zagađenje vezujemo za industrijalizovane zemlje. Oni se često nazivaju resursima koji se mogu obnoviti. biće potrebno sve više vode za piće i navodnjavanja. Može se pretpostaviti da se podzemne vode neće tako brzo obnavljati kao pre. a do kiše dođe u nekoj drugoj. problem stvaraju nerazvijene strukture komunalnih organa. bez imalo razmišlanja o posledicama. koja često koriste i stari benzin koji sadrži olovo. Od šezdesetih godina dvadesetog veka glavni izvori zagađenja vazduha su ispuštanja gasova iz motornih vozila a pogotovo je opasno što oni ostaju u nižim slojevima atmosfere za razliku od gasova iz dimnjaka. na zagađenje prouzrokovano toksičnim hemikalijama i mineralima. Postoje izvesni dokazi da može doći do ovakvog procesa.Istrošenost resursa Ljudska društva zavise od mnogih resursa iz prirodnog sveta – kao što su voda. Ali se ne može celokupni otpad reciklirati. a i dolazi do povećanja broja motornih vozila. Ta je populacija. U vvećini zemalja industrijalizovanog sveta. Često se događa da gasovi koji dovode do stvaranja kiselih kiša se proizvedu u jednoj zemlji. vazduh u Britaniji je bio jako zagađen zbog velike količine korišćenja uglja. U svim zemljama sveta dolazi do povećanja. Industrijalizovana društva ponekad se nazivaju „društvima otpadaka“. Kisele kiše su štetne po šume. nek ezemlje recikliraju otpad. Zato pojedine zemlje pokušavaju smanjiti emitovanje štetnih gasova primenom alternativnih metoda prevoza koji manje zagađuju vazduh. verovatno biti koncentrisan u onim oblastima koje već imaju problem sa nestašicom pijaće vode. široko gledano. godine donet Zakon o čistom vazduhu. Postoje nekoliko razloga zbog čega je to tako. Kako dolazi do povećanja temperature na zemlji. Zagađenje vode Ljudi oduvek zavise od vode koja im služi za piće. Pogoršanje stanja u kojem se nalaze obnovljivi resursi zadaje veliku brigu mnogim ekolozima. ono je veliko i u zemljama u razvoju. s toga. Ova tendencija sigurno će postati izraženija u predstojećim godinama. U nekim gusto naseljenim područjima. jednostavno ne može da se zadovolji raspoloživim resursima vode. trećina svetskog stanovništva izdržava se. Tek u drugoj polovini dvadesetog veka. Globalno zagrevanje takođe ima potencijalan uticaj na potrošnju zaliha vode. čovek je u velikoj meri pogrešno koristi. kuvanje. U 35 . Prvi je da će veliki deo prognoziranog priraštaja stanovništva u svetu u toku sledećih desetak godina. pranje. 41. U nekim slučajevima sklopljeni su bilateralni ili regionalni sporazumi u cilju smanjenja štetnog uticaja kiselih kiša. Neadekvatno rešavanje kanalizacionih problema može dovesti ljude u izloženost bakterijama koje prouzrokiju : dijareju. dizenteriju i hepatitis. U industrijalizovanim zemljama. izuzetno su razvijene komunalne službe za uklanjanje smeća. životinjski i biljni svet. pesticidima ili neadekvatnim rešenjima sistema kanalizacije. direktno od zemlje. ribolov i mnoge druge potrebe. Zagađenje vazduha utiče na ceo ekosistem. prelazi se sve više sa organskog na neorganski otpad koji se raspada jako dugo. Jedna od štetnih posledica zagađenja vazduha je i nastajanje kiselih kiša. jer industrija ispušta veliku količinu gasova. Međutim. useve i životinjski svet. jer je količina predmeta koji se bacaju ogromna. tako i u količini otpada po osobi. Iako je voda jedan od najdragocenijih i najosnovnijih prirodnih resursa. naročito osetljiva na promene koje utiču na njihovu sposobnost da žive od zemlje. otpadne materije – organskog ili neorganskog porekla – bacane su direktno u reke i mora. te da se obezbedi čista voda za ljudsku upotrebu. Zagađenje vode odnosi se. Voda Za ljude u mnogim delovima sveta obezbeđivanje konstantnih rezervi vode predstavlja hronično ozbiljan problem. navodnjavanje. ako se naruši ravnoteža u potrošnji tih resursa. manje i više. šume. Zato je 1956.zagađenej vazduha može da izazove različite zdravstvene probleme kao što su bolesti pluća ili rak pluća. Godinama. Klimatski faktor takođe ima uticaja menjanjem obrazaca padavina i nemogućnošću predviđanja promena. jer u očuvanom ekosistemu vremenom sami sebe automatski zamenjuju. ali je sve teže osloboditi se ogromnih količina otpada. velika potražnja za vodom.dvadesetog veka. tako da se otpad gomila na ulicama što može dovesti do širenja različitih zaraznih bolesti. Ono predstavlja najveću pretnju ljudima u zemljama u razvoju.da bi se smanjila količina otpada. slučajevi zagađenja vode često su prouzrokovani preteranom upotrebom veštačkih đubriva u poljoprivrednim područjima. A razvojem društava. U nerazvijenim zemljama. Razaranje i pustošenje tla Prema Izveštaju UNDP. Otpad u čvrstom stanju Jedan od najjasnijih pokazatelja čovekove potrošnje jeste velika količina otpada onoga što se svakodnevno odlaže u kante za smeće u domaćinstvima širom sveta. dolazi do zajedničkih napora mnogih zemalja da se očuva kvalitet vode i da se zaštiti životinjski svet. javlja se opasnost od njihovog potpunog iscrpljivanja. kako u apsolutnoj količini proizvedenog otpada.

Zbog nedostatka stočne hrane teško je ili čak nemoguće uzgajati stoku. Međutim. Industrijske zemlje proizvode daleko više gasova koji izazivaju efekat staklene bašte nego zemlje u razvoju.mnogim oblastima Azije i Afrike. U mnogim slučajevima ljudi migriraju tražeći plodnu zemlju. Iako su mnoge vrste šuma ugrožene neplanskim krčenjem. kao što su industrijska proizvodnja. Tropske šume pokrivaju otprilike 7% zemljine površine i predstavljaju stanište velikog broja biljnih i životinjskih vrsta koje doprinose raznovrsnosti živih bića na zemlji. ova pojava ima moć da nepovratno promeni funkcionisanje klime na Zemlji i proizvede čitav niz razornih posledica po životnu sredinu u čitavom svetu. Uprkos njihovom značaju više od trećine prvobitnih šuma na zemlji je nestalo. obično sečom šuma u komercijalne svrhe. genetski modifikovana hrana) Veći broj pitanja. One su takođe stanište mnogih biljaka od kojih se dobijaju ulja za izradu lekova. hrane. postignut je sporazum da se do 2010. Tropske šume nestaju po stopi od otprilike 1% godišnje i mogle bi sasvim nestati do kraja XX veka ako se sadašnja tendencija krčenja šuma nastavi. U onim područjima u kojima je tlo lošeg kvaliteta. koji je u vezi sa zaštitom čovekove okoline. Ovi rizici ne prave razliku na osnovu nacionalnosti. sociolog koji je prvi došao na ovu ideju. problem razaranja tla preti da osiromaši milione ljudi. a često ostavljajući pustinje. Neki naučnici izražavaju sumnju u to da su efekti za koje se tvrdi da postoje realni. Neplansko krčenje šuma Šume su osnovni element ekosistema: one pomažu u regulisanju rezervi vode. uglavnom. širenje poljoprivrednih delatnosti. Dugoročni efekti razaranja tla ostavljaju ozbiljne posledice. iskopavanja ruda. Globalno zagrevanje odnosi se na postepeno povećanje prosečne temperature zemlje usled promena hemijskog sastava atmosfere. Naučna otkrića donela su mnoge koristi. Na svetskom samitu posvećenom ekologiji. bogatstva ili društvenog porekla – oni su potencijalna pretnja svim ljudskim društvima. a ne rezultat čovekove intervencije. One su takođe značajne za svakodnevni život ljudi. suše ili neadekvatnog načina đubrenja. u kojim postoji brz priraštaj stanovništva. kao goriva. Globalno zagrevanje Globalno zagrevanje mnogi ljudi smatraju najozbiljnijim ekološkim izazovom našeg vremena. Ako su mnoge naučne pretpostavke tačne. neplansko krčenje šuma. Većina naučnika se slaže da se veliko povećanje ugljen-dioksida u atmosferi može pripisati sagorevanju fosilnih goriva i drugim ljudskim aktivnostima. održanom 1997. izazivaju ljudi. u Japanu. dolazi do opadanja poljoprivredne produktivnosti i sve manje raspoložive plodne zemlje po glavi stanovnika. godine u Kjotou. bilo bi nedovoljo ili 36 . a njeni dragoceni prirodni sastojci sve više nestaju zbog prekomerne „upotrebe“. Čak i kada bi se to ispoštovalo. 42. smatra da su mnogi rizici sa kojima se čovek suočava po svom obimu globalni. godine znatno smanji ispuštanje gasova koji dovode do efekta staklene bašte. stvaranje deponija i ispuštanje štetnih gasova iz motornih vozila. Neplansko krčenje šuma je kao uništavanje pošumljenih oblasti. Danas živimo u jednom globalnom poretku u kojem se suočavamo sa rizicima po našu bezbednost. Smatra se da gllobalno zagrevanje. danas su se naučnici ipak složili da je uzrok globalnog zagrevanja efekat staklene bašte. kojima predhodne generacije nisu bile izložene. S druge strane. jer su gasovi koji se gomilaju i menjaju zemljinu atmosferu u velikoj meri posledica čovekovih aktivnosti. Rizik i životna sredina (globalno zagrevanje. usko je povezan sa rizikom. Moguće posledice globalnog zagrevanja su:      Podizanje nivoa mora Pretvaranje plodnog tla u pustinjsko Širenje zaraznih bolesti Loše žetve Promene klimatskih obrazaca Reakcije na rizike od globalnog zagrevanja Već dugo se raspravlja o temi globalnog zagrevanja. Industrijalizovane zemlje su se složile da smanje emisiju štetnih gasova za 20% do 40%. jer se ta pitanja javljaju kao posledica širenja nauke i tehnologije. uključujući i ekološke rizike. boje i lekova. sve veće mešanje nauke i tehnologije u naš život dovodi do velikih problema i neizvesnosti. Razaranje tla jeste proces u kojem dolazi do pogoršavanja kvaliteta zemlje. a sam proces teško da može da se zaustavi. Najviše ugljen-dioksida u atmosferu ispušta SAD. sudbina tropskih šuma privlači najveću pažnju. dok su druga mišljenja da promene svetske klime mogu biti posledica prirodnih kretanja. oslobađaju kiseonik u atmosferu i sprečavaju eroziju tla. Urlih Bek. drvne građe. Proces globalnog zagrevanja u tesnij je vezi sa efektom staklene bašte.

kada su neke vodeće hemijske i poljoprivredne firme procenile da novo stečeno znanje u vezi sa funkcionisanjem gena može da promeni svetsku ponudu hrane. 37 . I kad bi se smanjilo emitovanje štetnih gasova. Utičući na genetski sastav osnovnih useva. i usmerio svoju delatnost na plasiranje novih useva na tržištu. ili biljku otpornu na poljoprivredne herbicide. Na čelu sa izvršnim direktorom Robertom Šapiroom. rizici koji su sa tim povezani nepredvidljivi su i nemerljivi. U skladu sa ovom dilemom. Ovaj princip sugeriše da gde god postoji ozbiljna sumnja u vezi sa primenom novih postupaka. Monsanto je okupio kompanije za proizvodnju semena. Kampanja je bila usmerena na poljoprivredne proizvođače i potrošače. javlja se strah da će doći do još veće nestašice hrane. Ovaj postupak je poznat kao genetska modifikacija. moguće je povećati stepen fotosinteze koju vrši biljka i proizvesti veće količine useva. bolje je držati se postojeće prakse nego je menjati. biljke koje se proizvode na takav način nazivaju se genetski modifikovani organizmi (GMO). koje je teško pratiti i kontrolisati. potrebno je oko sto godina da ugljen-dioksid prirodnim putem nestane iz gornjih slojeva atmosfere. mnogi ekologisti se zalažu za princip predostrožnosti.prekasno jer bi trebalo da se smanji za 70%-80% da bi imalo pozitivan uticaj na klimatske faktore. Evaluacija rizika genetski modifikovane hrane Zabrinutost protivnika genetski modifikovane hrane je stvarna. Genetski modifikovani organizmi proizvode se putem tehnike ukrštanja gena. prodao svoje odeljenje za hemijska istraživanja. Neki ljudi smatraju da rešenje potencijalne krize hrane možda leži u najnovijim otkrićima u nauci i biotehnologiji. niko ne može biti siguran kakve će efekte proizvesti kada se upotrebi u životnij sredini. GMO mogu pokrenuti niz lančanih efekata. Genetska modifikacija može se vršiti u različite svrhe – ne samo da poveća prinos useva. Genetski modifikovana hrana Glad i neuhranjenost trenutno pogađa više od 800 000 000 ljudi. Sa povećanjem svetskog stanovništva u predstojećim godinama. Prehrambeni proizvodi koji se ili prave od genetski modifikovanih organizama. Posle toga dolazi do raspada kompanije Monsanto i protivljenje stanovništva i država oko uzgajanja genetski modifikovanih useva. Pošto su genetski modifikovani usevi sasvim nova sorta. ili sadrži neke sastojke takvih organizama. Kada se jednom nađu u prirodnoj sredini. Monsanto je pokrenuo ogromnu reklamnu kampanju. kao što je pirinač. Jako su bili postali popularni genetski modifikovani usevi. Američka firma Monsanto bila je vodeća u razvijanju velikog dela nove tehnologije. Genetski kod je veoma složen – dodavanjem novih gena biljkama ili organizmima može prouzrokovati nepredvidljive bolesti ili druge štetne posledice. u kojoj su isticane prednosti genetski modifikovanih useva. Iako genetska modifikacija može imati ogromne potencijalne koristi. Na primer mogu stvoriti biljku sa povećanim sadržajem vitamina. Doktor Arpada Puštaija je otkrio da genetski modifikovan krompir dovodi do znatnih oštećenja imunološkog sistema i usporenog rasta organizma. Kontroverze oko genetski modifikovane hrane Priča o genetski modifikovanoj hrani počela je pre nekoliko godina. Niko ne može reći sa sigurnošću da je proizvodnja genetski modifikovanih useva bezbedna. poznati su kao genetski modifikovana (GM) hrana.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful