2009

[SOCIOLOGIJA]
skripta

Binary factory ®

2

SADRŽAJ
1.Pojam tehničkog saznanja................................................................................................................……….….4 2.Izvor tehničkog saznanja……………………………………………………………………………………...4 3. Stvaraoci tehničkog saznanja………………………………………………………………………………….6 4. Naučno – tehnički potencijal……………………………………………………………………………….....7 5. Širenje znanja…………...…………………………………………………………………………………….7 6. Odnos nauke i tehnike………………………………………………………………………………………...9 7. Tehnika i etika………………………………………………………………………………………………...9 8. Društveni uslovi razvoja tehnike u predkapitalizmu………………………………………………………...10 9. Društveni uslovi razvoja tehnike u kapitalizmu……………………………………………………………..11 10. Industrijsko društvo………………………………………………………………………………………...12 11. Informatičko društvo……………………………………………………………………………………….13 12. Uticaj tehnike na čoveka……………………………………………………………………………………13 13. Pregled istorijskog razvoja komunikacionih sredstava………………………………………………….....15 14. Dimenzije i faktori globalizacije…………………………………………………………………………...15 15. Uzroci globalizacije………………………………………………………………………………………...16 16. Uticaj globalizacije na naše živote (obrasci rada, popularna kultura)……………………………………...16 17. Globalizacija i rizik………………………………………………………………………………………...17 18. Globalizacija i nejednakosti (nejednakosti i globalne podele, kampanja za globalnu pravdu)……………18 19. Faktori promena u modernom društvu……………………………………………………………………..18 20. Tipovi transnacionalnih kompanija………………………………………………………………………...19 21. Tehnologije i moderne organizacije (organizacije kao mreže)……………………………………………20 22. Tejlorizam i fordizam (transformacija rada)……………………………………………………………….20 23. Kriminal belih kragni (sajber kriminal)…………………………………………………………………….21 24. Globalno širenje liberalne demokratije……………………………………………………………………..22 25. Otuđeni rad…………………………………………………………………………………………………22 26. Outđenje belih kragni (otuđenje u dokolici)………………………………………………………………..23 27. Otuđenje i tehnologija……………………………………………………………………………………...23 28. Obrazovanje i nejednakost………………………………………………………………………………....24 29. Inteligencija i nejednakost………………………………………………………………………………….25 30. Emocionalna inteligencija………………………………………………………………………………….26 31. Elektronski univerziteti (učenje tokom celog života)………………………………………………………26 32. Novine i televizija……………………………………………………………………………………….….27 33. Uticaj televizije……………………………………………………………………………………………..27 34. Teorije o medijima………………………………………………………………………………………....28 35. Tehnologije novih komunikacija…………………………………………………………………………...29 36. Internet……………………………………………………………………………………………………...30 37. Globalizacija i mediji………………………………………………………………………………………31 38. Medijski imperijalizam……………………………………………………………………………………..31 39. Uticaj čoveka na prirodni svet (granice rasta, održivi razvoj, potrošnja)…………………………………32 40. Izvori opasnosti…………………………………………………………………………………………….33 41. Istrošenost resursa………………………………………………………………………………………….34 42. Rizik i životna sredina (globalno zagrevanje, genetski modifikovana hrana)……………………………...35

3

4 .

umešnost. Pojam tehničkog saznanja Za označavanje tehničkog saznanja koriste se termini tehnika i tehnologija. po Gelenu. Tehnika(tehnologija) je sistematično. 2. uglavnom teorijsko znanje o tehničkim delatnostima.Izvori tehničkog saznanja Čovek je jedino živo biće koje svesno pravi oruđa. ali i nauku i umetnost. je kompenzacija čovekovih biofizičkih nedostataka u preživljavanju i ona je svojim razvojem veštački povećavala čovekovu moć i sposobnost u prilagođavanju prirode.1. Faktori koji su kasnije nastajali su:       PROIZVODNO-PRAKTIČNE POTREBE LJUDI NAUČNO SAZNANJE KONTINUIRANI RAZVOJ TEHNIKE KOMPLEMENTARNOST TEHNIKE TRŽIŠNA KONKURENCIJA PRAKTIČNO-EXPERIMENTALNA RADOZNALOST TEHNIČKIH STVARALACA 5 . Reč tehnika potiče od starogrčke reči tehne. mišljenje. kao i postupke korišćenja tih sredstava radi ostvarenja određenih praktičnih ciljeva. koje koristi kao instrumente u delovanju na prirodu radi zadovoljavanja svojih potreba. odnosno zadovoljavanje praktičnih društvenih pojava. zanat. Tehničko značenje obuhvata ideje. Tehničko saznanje ima dve dimenzije: TEORIJSKO-SAZNAJNA-da racionalno iskustvenim putem otkrije objektivne osobine određenih pojava i principe međusobne povezanosti tih pojava. zbog ove osobine. Tehnika se koristi u Severnoj i Istočnoj Evropi. stavove i principe koji objašnjavaju način stvaranja i funkcionisanja materijalnih sredstava. Pošto se jako često pogrešno tumači pojam tehnike i tehnologije. koja znači mehaničku veštinu. Međutim. Npr. Neki autori smatraju da je čovek počeo da pravi oruđa da bi kompenzovao biofizičku slabost opstajanja u prirodnim uslovima. ne samo opšte. saznajemo o zajedničkim osobinama cele klase pojava Precizno-adekvatno izrađava. treba se zadržati na tome da značenje tehnika i tehnologija koristimo za tehnička sredstva i načine obavljanja praktičnih delatnosti na osnovu tih sredstava. materijalna sredstva koja su zasnovana na tim idejama i principima. a sa ciljem stvaranja materijalnog sredstva. da na osnovu teorijskih principa. već i osobine najsitnijih delova te pojave Sistematično-povezivanje u logičku celinu MATERIJALNO-PRAKTIČNA-izražava se u nastojanju tehničkog saznanja. Tehnologija-misao(znanje) o mehaničkim veštinama. razum. Tehnika. čovek se može odrediti kao biće koje pravi oruđa. Logos znači um. Mora posedovati:  Materijalni oblik-tehničko saznanje je u pravom smislu tehničko tek kada je izraženo u obliku konkretnog materijalnog sredstva  Praktično-instrumentalni karakter-usmerenost tehničkog saznanja na rešavanju određenih praktičnih problema. Tehničko saznanje mora biti:     Objektivno-da se otkriju realne pojave i da se one adekvatno teorijski izraze Opšte-ispitivanjem osobina pojedinih pojava. a tehnologija u engleskom govornom području. Za Marksa. spretnost. materijalnim i organizacionim oblicima tehničkog stvaralaštva i ostvarenim proizvodima. konstruiše tehnička sredstva koja praktično funkcionišu i zadovoljavaju konkretne potrebe ljudi. strela i koplje su kompenzovali nedostatak čovekove brzine u lovu. odnosno znanje o idejnim. samo u početku je biofizička slabost bila jedini izvor tehničkog saznanja.

 Posvećenost tehnici i vera u sebe-posedovanje sposobnosti da se u tehničkom stvaralaštvu vidi životni smisao. Tržišna konkurencija: U modernom društvu. Konstrukcija prvog aviona nije rešila probleme vazdušnog saobraćaja. već i o mogućoj stvarnosti i težnji da se te misli experimentalno provere. Vaga je nastala da bi ljudi lakše trgovali. ideja i iskustvenih sadržaja uspostave veoma različite logičke veze  Maštovitost povezana sa experimentalnom radoznalošću-sposobnost da se misli. između ostalog spadaju avion. osećaj lepote i ličnog zadovoljstva kada se radi na otkrivanju tajni. Pokazalo se da i najsloženija fundamentalna otkrića. pre ili kasnije. Kontinuitet tehnike: Tehnika u svom razvoju poseduje određeni kontinuitet. ma koliko god bio originalan i složen. a kao drugo prodaju tehničko saznanje u vidu licenci drugim kompanijama. Kompanije se moraju stalno usavršavati i povećavati kvalitet proizvoda uz smanjenje troškova proizvodnje da bi se izborila sa konkurencijom.Proizvodno-praktične potrebe: Najveći broj tehničkih pronalazaka ostvaren je zahvaljujući nastojanju darovitih ljudi da reše određene praktične životne probleme.. a kasnije i za mlevenje suvog voća. najznačajniji podsticaj za razvoj tehničkog saznanja predstavlja ekonomski interesi kompanija koje tehničko saznanje koriste kao važan faktor u povećanju produktivnosti rada i sticanju bogatstva.. kako konstruisati jače motore. radio.  Upornost i strpljivost-sposobnost da se veoma dugo i intenzivno radi na određenom problemu.. Otvorilo se pitanje koje materijale koristiti. Ljuske potrebe su dinamične. mehanička vršilica. 6 .  Sistematičnost i metodičnost-precizan cilj i precizan operacioni plan istraživanja. Experimentalna radoznalost: Za razvoj tehničkih saznanja veoma je važno i posedovanje određenih individualno psiholoških osobina od strane tehničkih stvaraoca. Oni su se trudili da misaonim udubljivanjem otkriju suštinu sveta. u toku istorije bilo je i puno izuma koji su bili ispred svog vremena. Kao prvo za proizvodnju različitih proizvoda koje prodaju na tržištu. Npr u početku su mlinovi služili za mlevenje žita. kako bi ljudima olakšali obavljanje određenih delatnosti radi zadovoljenja proizvodnih i životnih potreba. Parna mašina je prvo služila da reši probleme u rudarstvu. primene u celini ili sa delimičnim modifikacijama za rešavanje problema u nekoj drugoj oblasti. pojava. železničkom saobraćaju i mašinskoj industriji. da bi kasnije našla primenu u pomorskom. dalje se razvijao. Tek kasnije su počeli da se obraćaju jedno drugom za pomoć. i to iz dva razloga. Tehničko saznanje zahteva celu i jaku ličnost koja je sposobna da posle razočarenja krene iz početka. koji su stvoreni za rešavanje praktičnih problema u jednoj oblasti. Prvo: predmet proučavanja nije bio racionalno proučavanje konkretne stvarnosti i saznanja do kojih se tim putem dolazilo. Komplementarnost tehnike: Tehničko saznanje poseduje osobinu komplementarnosti. U podsticajne psihološke osobine spadaju:  Kreativnost-posedovanje potrebe i želje da se stalno traga za stvaranje nečeg novog. kao i u posedovanju samosvesti o značenju svog rada i sebe kao ličnosti.Drugo: naučnici i tehnički stvaraoci su bili dva odvojena sveta. čak i kada se ne nadzire kraj istraživanju ili su rezultati neizvesni. iako je postojala potreba za njihovim stvaranjem.. posedovanje sposobnosti da se između različitih činjenica. vodenice i vetrenjače da bi ljudi lakše mleli žito. mogu imati praktičnu svrhu i mogu biti osnova za konstruisanje sredstavakoja će služiti ljudima u zadovoljavanju određenih praktičnih potreba. kako rešiti stabilnost aviona. odnosno mogućnost da se tehnički pronalasci. Naučno saznanje: Naučno saznanje predstavlja potencijalni izvor tehničkog saznanja tek u XIX veku. mrvljenje gvozdene rude. proširuju i menjaju i svojim dinamičkim karakterom predstavljaju stalni podsticaj razvoju tehničkog saznanja. One se stalno razvijaju. Kompanije na dva načina koriste tehničko saznanje. ne toliko o postojećoj. Svaki prvobitno stvoren tehnički pronalazak. U te izume.

zbog religijskog uticaja se stvorio prezir prema konkretnoj stvarnosti. Oni nisu posedovali formalno tehničko obrazovanje. Do XIX veka zanatlije su davale najveći doprinos razvoju tehničkog saznanja. veliki doprinos su dali samouko obrazovani tehnički pronalazači.3. a ne istraživačke organizacije. koji su otkrivali i stalno i sistematski usavršavali ta tehnička sredstva. Sve do kraja XIX veka nosioci tehničkog saznanja su u najvećoj meri bili pojedinci. što dokazuje da je istraživački rad postao društveno organizovan. Visoki stepen samoobrazovanja omogućila im je praksa da se teorijska i praktična znanja zapisuju.Stvaraoci tehničkog saznanja Najznačajniji stvaraoci tehničkog saznanja u prošlosti bili su:  Zanatlije  Daroviti pojedinci  Tehnički pronalazači Najveći deo tehničkih pronalazaka u prošlosti su ostvarile zanatlije. teologije i prava. koje su stekli kao šegrti. Naravno umetnici zanatlije su najviše doprineli. kulture. Obrazovanje su stekli proučavanjem pisanih izvora i experimentalno-istraživačkim radom. U periodu između 1300 i 1600 godine postojale su tri grupe naučnika i to:  Naučnici na univerzitetima  Humanisti  Umetnici zanatlije Naučnici na univerzitetima i humanisti nisu dali skoro nikakav doprinos razvoju tehničkog saznanja.još u antičkoj grčkoj je bila stvorena oštra vredonosna razlika između mehaničkih i duhovnih delatnosti. Posle zanatlija. Razlike su bile sem u nazivu i u primanjima i pravima. 7 . Postojala je potpuna nezainteresovanost srednjevekovnih univerziteta na Zapadu i visokih škola u Grčkoj za razvoj prirodno-tehničkih nauka. jer tada takvo obrazovanje nije ni postojalo. Početkom XX veka u SAD su 20% tehničkih pronalazaka stvorile naučne organizacije.istorije. iz pojedinih oblasti kao čto su astronomija i matematika. Posebno su se isticali zanatlije višeg ranga koje su imale određeni stepen obrazovanja. Škole za sticanje tehničkog znanja nisu postojale. U ove zanatlije ubrajamo:       Umetnike-inženjere Lekare Graditelje muzičkih instrumenata Graditelje nautičkih i astronomskih instrumenata Geometre Navigatore Zanatlije višeg ranga su unapredili i određena teorijska znanja iz:       Mehanike Akustike Hemije Metalurgije Geometrije Anatomije Škole za sticanje tehničkog odnosno zanatnog znanja nisu postojale. kao predmetu naučnog proučavanja. U prošlosti. na visokim školama. Osoba koja je htela da uči zanat išla bi u porodicu majstora. jer vladajuća klasa nije bila zainteresovana. ljudi su se obučavali za obavljanje samo crkvenih i državnih poslova. Od XIV veka dolazi do definisanja statusa sluge i kalfe i šegrta. i sticali znanja iz filozofije. a 80% pojedinci. dok je sada to obrnuto. dok su naučnici u ovom periodu davali mali i ograničen broj saznanja.

Često kompanije dugo ne patentiraju svoja otkrića da bi što više na njima zaradili. jer najveći broj istraživača radi samostalno na projektima. najveći broj njih je postignut u razvijenim zemljama.ukoliko posmatramo naučno-tehnički potencijal prema broju Nobelovih nagrada i broju patenata. razvijene zemlje su opet na prvom mestu. Sa osnivanjem tehničkih fakulteta. osnovano 1660. Istraživanja su vršili iz oblasti astronomije. to znači da je rad u saznajnom pogledu značajniji. Berlinska akademija nauka i Petrogradska akademija. 5. koja je tražila praktično-tehnička saznanja. ali su i dalje bili manje značajni. Tek u XVII i XVIII veku se stvaraju akademije.Širenje znanja Stvaranje znanja je složen proces uslovljen mnogim faktorima:  Stepen razvijenosti materijalne proizvodnje i praktičnih mogućnosti primene naučnog saznanja  Postojanje vlastite organizacije naučno-istraživačkog rada  Stepen razvijenosti obrazovnog sistema  Stepen razvijenosti kulture i naučne tradicije 8 . jer imaju velika novčana sredstva. Tehnološki nerazvijene zemlje. I u pogledu brzine i sposobnosti primene naučnog znanja prednjače ekonomski razvijene zemlje. a da konkurencija se ne upozna sa njima. Najznačajniji stvaralac tehničkog saznanja u modernom društvu je tehnička inteligencija. U ekonomski nerazvijenim zemljama. Država najviše ulaže u fundamentalna istraživanja. stvoreni su institucionalni uslovi za školovanje tehničke inteligencije. čiji je cilj bio razvijanje naučno-istrašivačkog rada. jer država ima interes u razvoju visokih tehnologija. Tek u XIX veku se u Nemačkoj izjednačavaju sa ostalim fakultetima.Osnovne nastavne discipline su bile:     Pravo Filozofija Teologija Medicina U XIV i XV veku u Italiji uvode filozofiju prirode. hemije i biologije. primorani su da ga prodaju razvijenim zemljama. odnosno primena znanja. fizike. razvijenu tehnologiju i opremu potrebnu za experimente. 4. Zato se u Francuskoj 1794. čak i kada dođu do nekog značajnijeg otkrića. a ne čkolovanje kadra. Jako često se privatne kompanije potpomažu sredstvima iz državnog budžeta. U razvijenim zemljama ima i više inženjera. fiziku i matematiku. stepen osposobljenosti naučno-istraživačkog kadra da relativno brzo usvaja i stvara nova znanja u vidu otkrića i izuma. Znanja koja su ostvarena na akademijama bila su više teorijskog karaktera i nisu mogla da zadovolje specifične zahteve proizvodnje. a privatna industrija u primenjena. U tim zemljama ne postoji pozezanost između privrede i ovih institucija. Spisak naučnih navoda pokazuje da su radovi iz razvijenih zemalja daleko više citirani od radova iz nerazvijenih zemalja. kao i privredu koja je zainteresovana za te pronalaske. Praktična iskustva su i danas značajna zaposleni su u mogućnosti da uoče i svojim predlozima otklone nedostatke. naučni kadar ne samo da je malobrojan. Prirodni predmeti imali su sporedan značaj. Najviše ih ima u SAD. Razvijene zemlje imaju najpovoljnije uslove da tehnički realizuju i najsloženija otkrića iz drugih zemalja. Najpoznatije naučno društvo je Londonsko kraljevsko društvo. Ako posmatramo naučno-tehnički potencijal prema broju otkrića i izuma. Dolazi do bega mozgova. A od akademija: Akademija nauka u Parizu. dok sa druge strane neke patentiraju kako bi zaštitile svoje izume. Najviše matrijalnih sredstava ulažu najrazvijenije zemlje. kao ni između institucija.godine. Dva najvažnija izvora finansiranja su država i privatna industrija.Naučno-tehnički potencijal Pod naučno-tehničkim potencijalom podrazumeva se broj naučno-istraživačkog kadra. koja je bila početni oblik tehničkog fakulteta. Taj kadar je počeo kontinuirano da raste u razvijenim zemljama početkom XX veka. već i neorganizovan. Index citiranosti je takođe jedan od pokazatelja razvijenosti nauke u jednoj zemlji. Što je neki rad više citiran. kao i obim i brzina praktičnog korišćenja. Važan preduslov za naučno-istraživački rad su materijalna sredstva. Svi značajniji pronalasci u modernom društvu nastali su kao rezultat organizacionog i sistematskog rada tehničke inteligencije. Važan faktor stvaranja novih znanja je broj naučnika i inženjera kojim neka zemlja raspolaže.godine otvara prva politehnička škola.

kulturnog i naučnog razvoja. ali veoma često su predstavljale i opasnost za vlast. a i tada bi nastavili imati dobit putem licence. Te loše ideje su počev od kritikovanja vlasti. Tako na primer su Arapi doznali način pravljenja papira od kineskih zarobljenika. radija i ostalih tehničkih uslova. Tako je na primer u staroj Grčkoj bila razvine filozofija i umetnost. Prema društvenim uslovima širenja ideja i znanja razlikujemo sledeće oblike:      Slobodna razmena ideja i znanja Tajno širenje Nametanje pojedinih znanja kao vrednosno najznačajnijih Nasilno nametanje Prodaja. od kojih je najpoznatila bila u Aleksandriji. ovladavanjem novim vojnim tehnologijama dolazi do čuvanja tajni. tv i radio kao načini posrednog prenošenja znanja. otvoren i demokratski politički sistem. sve do pronalaska štamparije. Brzina širenja ideja i znanja je jako značajno. Do pojave pisma. Pronalazak štamparije uzrokuje nastajanje biblioteka. Na početku nije postoja organ koji bi pratio te ideje. Ovo je bio jedini način širenja znanja do pojave pisma. jer je u Kini način pravljenja papira čuvan kao tajna. ali su se najviše prenosila praktično-tehnička saznanja. Ljudi su zbog potrebe za komunikacijom razvili jezik. televizije. biblioteke. Bilo je skoro nemoguće ovim putem prenositi teorijska saznanja. razvijena kultura. S obzirom da su se do pojave štamparije knjige pisale rukom. interneta. lako je bilo kontrolisati ideje. Posredno širenje znanja počinje prolaskom pisma. To je omogućilo da se znanja prenose sa generacije na generaciju. Ne smemo zanemariti i inernet. Patentirali bi neki pronalazak tek kada bi bio zastareo. Širenje znanja se najbolje obavlja između zemalja sa približnim stepenom društveno-ekonomskog. Sem pisma. razvijena organizacija naučno-istraživačkog rada. Postoje tri različite teorije o odnosu stvaralaštva i širenja znanja i ideja:  Difuzionističko-koje potpuno razdvaja proces stvaralaštva od procesa širenja ideja i znanja  Ideja o postojanu nezavisnih otkrića i izuma i autonomni razvoj društva na osnovu tih otkrića  Stvaranje i širenje ideja i znanja su međusobno uslovljeni procesi Tehnički oblici širenja znanja Postoje dva načina širenja znanja:  Neposredno  Posredno Neposredno širenje znanja je usmenim putem.g pne otkriveni ukrasi od aluminijuma koji je u Evropi pronađen tek u XIX veku. razvijeni obrazovni sistem. Društveni oblici širenja saznanja: Moraju biti ispunjeni i tehnički uslovi i društveni uslovi da bi se znanje širilo. Nakon pojave štamparije dolazi do raznoraznih vidova cenzura. Pismo je mnogo pouzdaniji oblik prenošenja znanja. da ne bi svaka generacija iznova morala počinjati sakupljati. odnosno transfer znanja U početku. Kao prvo. Međutim. često su znanja umirala sa njihovim autorima. potrebna je i opšta pismenost. tako da su na primer japanske kopije bolje od originala. Vlast se trudila da suzbije loše ideje koje bi mogle da utiču na državu. ali ne i tehnika. sa druge strane zemlje mogu da prihvate i unaprede znanja. zemlje koje nisu došle do svojih saznanja mogu da koriste tuđa. Oblici sprečavanja širenja znanja: Nova znanja u toku istorije su delovala pozitivno na ubrzani razvoj. vladari država nisu sputavali širenje znanja jer nije postojala opasnost od toga.U različitim društvenim zajednicama su različiti uslovi za uspešan razvoj saznanja. U početku su knjige bile ručno pisane. U XVI veku u 9 . Obrazovanje i transfer tehnologije su danas dominantni oblici širenja tehničkog znanja. Danas neposredni način prenošenja znanja dobija na značaju zbog postojanja naučnih i poslovnih tajni. Npr 1956 godine je u kineskoj grobnici iz 297. Internet je nastao u Pentagonu 1969. Ranije se dešavalo da se znanja izgube. pa sve do zalaganja za uspostavljanje drugačijeg oblika vladavine. Putujući misionari su sem verskih učenja prenosili i praktično-tehnička znanja. broj korisnika interneta neprestano raste.godine.

Naročito za vreme velikog širenja proizvodnje u kapitalističkom društvu. Bilo je i obostrane međusobne podsticajnosti. pa su se te oblasti razvijale na nenaučnim pretpostavkama.godine je bilo obrnuto. One čine dve dimenzije jednog jedinstvenog saznajnog procesa. Zlo napred. dok tehnika prati naučna ostvarenja i nastoji da ih pretvori u tehniku. kvantna teorija i teorija relativiteta bile su oštro kritikovane u SSSR jer su bile nasuprot Staljinizmu. jer nije moglo da se prihvati da je nešto neodređeno i slučajno. shvativši da je uloga tehničke inteligencije mnogo značajnija.Odnos nauke i tehnike Nauka i tehnika su međusobno povezani. Sve čvršća povezanost nauke i tehnike smanjuje vreme potrebno da se otkriveni naučni pronalazak upotrebi u procesu proizvodnje. naređeno je da se spale sve knjige koje se protive ovoj ideologiji. Tehnika je sve do XVII veka bila razvijenija od nauke. Nisu od uvek nauka i tehnika bile povezane. znači da ne postoji. Ta organizacija koja je formirala index nepoželjnih knjiga je tesno sarađivala sa inkvizicijom. odnosno nedostaci tehničkih sredstava koje je fizika nastojala da teorijski reši. Dva puta sam čitao Aristotela i nigde se ne pominju sunčeve pege. gde se stvaraju problemi proizvodno-tehničke prirode. s obzirom da se verovalo da je Staljinizam ovladao svim naučnim oblastima. sine. Međusobna povezanost dovodi do expanzije hemije u XVIII veku. U drugom periodu. Ne mogu se razvijati jedno bez drugog. odnosno pojavu da se revolucija u nauci i tehnici odvija nezavisno jedna od druge. pa možemo razlikovati tri perioda i to:  Period do XVII veka  Period od XVII do pred kraja XIX veka  Period od pre kraja XIX veka U prvom periodu. odnosno inženjerski kadar nisu mogli da reše. pa su se obraćali naučnicima.rimokatoličkoj crkvi dolazi do formiranja indeksa nepoželjnih knjiga. već i od potreba i ciljeva društvene zajednice. U trećem periodu dolazi do spajanja nauke. Većina saznanja mogu biti i humanistički i antihumanistički iskorišćena. Nauka. zlo nazad. engleski fizičar. koje postojeća tehnika. tehnike i proizvodnje u jedinstven proces. fizičar. Nauka predstavlja teorijsku dimenziju saznanja. Dolazi do pojave naučno-tehničke revolucije. Korišćenje saznanja u 10 . ako grade male hale-ne poštuju ljude radničke klase. tehnika i proizvodnja danas čine jednu celinu. nauka i tehnika su se razvijale odvojeno. sa sve izraženijom tendencijom da nauka postane osnova tehnici i proizvodnji. nauka i tehnika su se razvijali paralelno. pokazao je dasu osnovni problemi kojima se bavila fizika u XVII veku bili proizvodno-tehnički problemi. a ne naučnika i da će ostvareni tehnički rezultati podsticajno delovati na razvoj prirodnih nauka i u XVIII veku. Dve najvažnije teorije dvadesetog veka. do 1500. radi zadovoljavanja praktičnih potreba ljudi. Hesen. Pošto su se bojali tehničke inteligencije. Smatra se da je moderna nauka nastala zahvaljujući tehnici. Pod nastupom fašizma u Nemačkoj. 6. Nauka dans istražuje stvarnost . Puno puta je i nauka saznavala nešto novo proušavajući način rešavanja praktičnih tehničkih problema.Tehnika i etika Naučna-tehnička saznanja mogu imati dvostruku društvenu funkciju:  Humanističku  Antihumanističku Koju će svrhu imati ne zavisi samo od prirode naučno-tehničkog saznanja. U to vreme se nauka bavila Aristotelovim shvatanjem sveta. a tehnika materijalnu dimenziju. 7. Oni su koristili mnoga materijalna sredstva. Barnal. Ako grade velike hale-rasipnici. što je nanelo veliku štetu razvijanju znanja SSSR. Tome svedoči primer kada je Kircher početkom XVII veka jednom jezuitskom profesoru dao da kroz teleskop pogleda sunčeve pege on je rekao:To je beskorisno. kada je preuzela experimentalni deo iz tehnike koji su razvili zanatlije. rukovodeći se prevashodno saznajnim ciljevima. smatra da je industrijska revolucija nastala kao rezultat rada tehničara. iako nisu sa naučne strane umeli da objasne njihov princip rada. odnosno zanatlije-pronalazača. izgradili su otvoren neprijateljski odnos i za sve što nije valjalo su okrivljivali inženjere. Ako nešto nije pisalo u Aristotelovim knjigama. ali je ipak tehnika imala više uticaja na nauku. Takođe dolazi do neprihvatanja teorija o genetici i nasledstvu. Tehnika se razvijala na osnovu praktičnoiskustvenih saznanja ljudi. Iako sada smatramo da je nauka roditelj tehnici.

tako da je želja za dominanciju i moć prouzrokovala razvoj ratne tehnike. naučnik koji je 1866. Ali moramo razumeti da pravac društvenog i vojno-tehnološkog razvoja stvara vladajuća elita. Openhajmerovo pokajanje nije bilo dovoljan opomen na buduće naučnike da ratna tehnika donosi samo nesreću. Imali su za zadatak usavršavanje postojeće ratne tehnike i konstruisanjem novih oruđa. kojima su bili obezbeđeni velika novčana sredstva i koji su imali veliki potencijal. čak se negde i tumači kao gest patriotizma i državne obaveze. Rat je tokom cele istorije bio podsticajan faktor razvoju ratne tehnike. Kapitulacija Nemačke nije sprečila SAD u razvoju nuklearne bombe. U početku se projekat zvao S-1.godine je prvi put oprobana atomska bomba. a sa druge strane. On je relativiziran po potrebi. shvativši razornu moć. Naučnici su stvaranjem atomske bombe ispunili svoj moralni dug prema slobodi i čovečanstvu. tako da se ubijanje pripadnika drugog naroda ili države ne smatra lošim. njega se ne pridržavaju. nikad se nije postavljalo kao pitanje moralne norme ogromno izdvanje sredstava i ljudskih talenata za razvoj ratne tehnike. koji je sedam godina proveo u kućnom pritvoru zbog protivljenja na izradi atomske bombe. što im ne uspeva. Iako u svim poznatim kulturama je prihvaćen etički princip-ne ubij.000.. naučnici su pokušali da atomsku energiju stave pod civilnu kontrolu.godine otkrio dinamit. Nijedna druga vrsta to ne čini. 16. Sa jedne strane stvaraoci ratne tehnike su krivi za masovna stradanja. a nakon uključenja države u projekat dobija ime Menhetn-projekat. svaka sila je imala svoj tim koji se bavio razvijanjem ratne tehnike.. Npr mač ima index 20. brzo su uvideli da mogu to koristiti za pokoravanje i ubijanje drugih ljudi. društvo je angažovalo sve veći broj ljudi i sredstava na unapređivanju ratne tehnike.000.Društveni uticaj razvoja tehnike u pretkapitalizmu Tehnićka saznanja su se veoma usporeno i sporadično razvijala u predkapitalističkom sistemu zbog:     Nezainteresovanošću vladajuće klase za usavršavanje materijalne proizvodnje Religiozno tumačenje sveta i vrednosnog sistema Objektivna nemogućnost potlačene klase da stiče i stvara nova znanja Stagnativni karakter poljoprivrednog načina proizvodnje 11 . Ratna tehnika i finansijska sredstva U podeljenom svetu. Openhajmer to odbija. ne možemo reći da su oni započeli i vodili rat. u SAD počinje izrada atomske bombe. ispoljenu na dva nivoa: društvenu i individualnu.antihumanističke svrhe govori da tehnika ima etičku dimenziju.jula 1944. Odmah nakon toga biva okarakterisan kao sovjetski špijun. On je svojim zaveštanjem ostavio da se svake godine deo zarade od prodaje dinamita dodeli kao nagrada za najznačajnije rezultate ostvarene u nauci. a nuklearna bomba od jednog megatona 600. strelu i ostala oruđa. Društvo i ratna tehnika ljudi su veoma rano počeli da prave luk. Stvaraoci ratne tehnike i moralne dileme Učešće u stvaranju i stvaranje ratne tehnike je kod malog broja pojedinaca dovelo do moralne dileme i pokajanja. ali i u ratnoj tehnici. Nemačka je prva započela proces stvaranja atomske bombe Uprojektom 1939. književnosti i miru. Na primer Alfred Nobel. jet do tada nisu postojala moderna oruđa za masovna ubijanja. dok drugi misle obrnuto. odnosno inženjerske profesije ne postoji univerzalan kodex kao što lekari imaju Hipokratov. zbog realne prenje Nemačke. Na ovaj način se Nobel moralno iskupio. Jedino ljudi prave sredstva koja imaju za cilj samo uništavanje svoje vrste. Ista sudbinja je zadesila i Fritjof Kapicu iz SSSR-a. Najviše ljudi je stradalo za vreme Drugog vetskog rata. Na nivou naučne. atomska bomba. Ključni pronalasci koji su ubrzali razvoj ratne tehnike su barut. Posle toga. jer se kajao zbog stvaranja nuklearne. Počinje zagovaranje naučnika za izradi vodonične bombe. Oni je i pored mnogih protivljenja upotrebljavaju za kapitulaciju Japana. Radikalne promene prema ratnoj tehnici nastaju pronalaskom vatrenog oružja. tenkovi. koji je našao veliku primenu u industriji. hemijska oružja. u toku istorije. koje je imalo za zadatak lakše preživljavanje i zadovoljenje materijalnih potreba. Međutim.godine. Dolazimo do toga da su ljudi koji su pobili najviše ljudi smatrani herojima. bomba. Moralne dileme i stvaranje atomske bombe Otac prve atomske bombe je Openhajmer. Tehnički progres ratne tehnike se meri stepenom njene efikasnosti u uništavanju broja ljudi i materijalnih dobara. Podeljena su mišljenja o značaju razvoja ratne tehnike za blagostanje društva. 8. Za vreme Drugog svetskog rata. Jedni misle da su najznačajniji pronalasci koji se danas koriste u privredi nastali u okviru vojnih istraživanja i za potrebe vojne tehnike.

ali nikad nisu uvedene u proces proizvodnje. To nam svedoče i mnogi građevinski objekti. Kovačnice su služile kao malo društveno središte. Mašine i nauka se ne mogu razvijati u društvu zasnovanom na robovskom radu. Vrednosni sistem i religiozno tumačenje sveta Nezainteresovanost vladajuće klase za razvoj materijalne proizvodnje. Za razliku od kapitalističkog društva. astronomija. trgovine i merenje vremena. način na koji se povećavao prinos nije bio vezan za unapređivanje proizvodnje. Imamo i usporeni razvoj znanja u oblastima pogonske energetike. Robovi i kmetovi su radili. kao obik olakšavanja njihovog rada.Nezainteresovanost vladajuće klase za razvojem tehnike Vladajuće klase nisu bile zainteresovane za usavršavanje materijalne proizvodnje. Glavni uzrok usporenog tehničkog znanja u srednjevekovnom društvu je nepostojanje proizvodnih potreba. i postaju ugledne ličnosti u selu. doveo je do toga da fizički rad uopšte nije poštovan. Tako imamo da je u staroj Grčoj smatrano da fizički rad nema smisao i da je čovek koji se bavi samo fizičkim radom radi sticanja bogatstva osuđivan i preziran. Društveni uticaj razvoja tehnike u kapitalizmu U kapitalizmu se stvaraju povoljni uslovi za razvoj tehničkog saznanja zahvaljujući buržoaziji kao vladajućoj klasi. Potrebe vladajuće klase su delovale takođe podsticajno na ubrzanom razvoju ove oblasti. To je prvi put da je klasa koja se bavi privrednom delatnošću. U srednjem veku. religioznim i političkim delatnostima. Iako je posedovala određena praktična znanja. a snaga vetra i vode sve do kraja XVIII veka. ovim su se bavili ili ljudi koji nemaju svoju zemlju ili ljudi koji od svoje zemlje ne mogu da prežive. Tek početkom dvadesetog veka seljaci počinju da se bave ovim poslom. već samo svojim privatnim poslovima su smatrani za idiote. U našim krajevima zanimanje kovač je bilo prezirano. S obzirom da se proizvodilo samo za svoje potrebe. poljoprivreda nije podsticala razvoj zanatstva i trgovine kao osnove industrijskog načina proizvodnje. a ne svoje sposobnosti. jer su se time bavili Romi. 9. U ta znanja spadaju graditeljstvo. Zanimljivo je da su mašine u antici upotrebljavane za ratovanje. Radom kojim su se bavile vladajuće klase je bio najćenjeniji. u predkapitalističkom društvu vladajući špoložaj je donosio materijalno bogatstvo. Dominantno su upotrebljavane alatke od drveta i delimično od metala. 12 . Prezir prema fizičkom i zanatlijskom radu srećemo i u rimskom carstvu. To je najbolji dokaz da su se znanja za kojima je postojala praktična potreba brzo razvijala. Poljoprivredni način proizvodnje Karakter tradicionalnog oblika proizvodnje je u velikoj meri uticao na usporeni razvoj tehničkog znanja. kao i ubiranjem rente od zemlje. Građani koji se nisu bavili političkim i javnim delatnostima. matematika i medicina. Robovski rad je bio previše jeftin da bi uvodili mašine. potlačena klasa ih nije mogla realizovati zbog nedostatka društvene moći da menja uslove i način proizvodnje. zbog malog broja tadašnjih građana. stekla materijalno bogatstvo i njime osvojila političku vlast i postala vladajuća klasa. ali bi to donelo dobit samo vladajućoj klasi. Prvi počeci matematičkih misli su se javljali zbog potrebe premeravanje polja. jer je do III veka ljudska i životinjska snaga bila pogonska. Ograničene mogućnosti potlačene klase Potlačena klasa je mogla subjektivno da bude zainteresovana za unapređivanje proivodnje. Slobodnog čoveka je nedostojan posao nadničara jer je prodavao svoju snagu. Sveštenici su bili još okoreliji od grčke aristokratije. s obzirom da su znanja koja su bila u interesu klase kontinuirano razvijana. Samo antički naučnici lišeni predrasuda su se usuđivali da experimentišu i seciraju. Čak i oni koji su ostvarili značajnije rezultate su takođe nipodaštavali manuelni rad. Oruđa su se sporo usavršavala zbog obilja radne snage na selu i specifične psihologije seljaka koji je na svemu štedeo sem na svom zdravlju i snazi. One se nisu direktno bavili proizvodnjom. Vladajuća klasa se bavila vojnim. a ne nemogućnost čoveka da na tom stepenu istoriskog razvoja stvara složenija znanja. a nije bilo viška prinosa da bi se razvijala trgovina. za zabavu kao igračke. Zbog postojanja prezira prema zanimanjima trgovca i zanatlije. već povećanjem obradivog zemljišta i radne snage. gde su svoj vladajući položaj dobijali na osnovu svoje ekonomske moći. Ograničenja u razvoju proizvodnje i tehničkog znanja su dolazila iz religije i religioznog tumačenja sveta. a vladajući položaj se nasleđivao. Prezir prema proizvodnji i tehničkom znanju se prostire i kroz srednji vek.

Naučno-tehnička revolucija radikalno menja dotadašnji način proizvodnje. Kao drugo: dolazi do stvaranja preduzeća kao novog organizacionog oblika rada zaposlenih i najamnih radnika. Mašine su mogle da rade neprekidno. Dolazi do pojave automatizacije proizvodnje polovinom XIX veka. dolazi do specijalizovanja radnika za obavljanje određenih poslova jer je bilo došlo do podele proizvodnje. bez obzira na pol i starost. To je prouzrokovalo nemotivisanost radnika. Pogonski izvori se menjaju od vetra i vode. A i takav način proizvodnje je bio jako jeftiniji. motora sa unutrašnji sagorevanjem. Kao peto:industrijski način proizvodnje i trgovine zahtevali su stvaranje centralizovanih nacionalnih država. i nisu tražile odmor ili povećanje zarade. izazivajući promene u predmetima rada. najekonomičnije je bilo da svi članovi porodice žive u jednoj kući. dok su slošeniji roboti uvedeni sedamdesetih godina pojavom mikroprocesora. kao nove kategorije zaposlenih. Kapitalisti su uočili da mogu steći veliki profit usavršavanjem mašina. a kasnije i u svim oblastima industrijske proizvodnje. Ranije se znanje i veštine u oblasti poljoprivrede i spremanje hrane prenosilo na osnovu promatranja praktičnog rada starijih i praktičnog učenja. Povećavanjem konkurencije. i buržoazija je favorizovala delatnost kojima se bavi. Potrebe materijalne proizvodnje postaju političke potrebe i materijalne potrebe. Čak i u neprivrednim delatnostima. 10. i da je to mnogo isplatljivije od povećanja broja radnika. planski i organizovan razvoj naučnog saznanja u preduzećima. dok se u vreme zanatlija prenosilo šegrtovanjem u zanatskim radionicama. 13 . Razvoj industrije utiče i na strukturu porodica. Kao prvo: razvoj tehnike smanjuje značaj poljoprivredne proizvodnje. Kao četvrto:dolazi do formiranja obrazovnih sistema.Industrijsko društvo Industrijska društva se često nazivaju modernim ili razvijenim društvima i tu spadaju ekonomski najrazvijenije države. U industrijskim preduzećima su zapošljavani radnici koji nisu imali sredstava da imaju sopstvenu proizvodnju. pa do parne mašine. Era parne mašine se završava krajem XIX veka.godine. Roboti su uvedeni u industriju u nešto većem obimu tek 1946. Vladajuće moralne vrednosti su materijalno bogatsvo i uspeh u životu. Npr u textilnoj industriji je uvedena mehanička predilica. prenosa i alatke. Svaka mašina se sastoji iz tri dela:motora. a zatim i u ostalim granama. Kao treće:dolazi do porasta broja stanovnika u gradovima. Stvaranje industriskih država je uzrokovano industrijskom revolucijom. početak ove revolucije vezujemo za početak upotrebe električne energije. Menja se vredonosni sistem porodice. kod industrijske proizvodnje. Krajem XIX veka dolazi do niza naučno-tehničkih otkrića koji ce usloviti nastanak naučno-tehničke revolucije. Kapitalistički način proizvodnje nastaje usavršavanjem zanatskog načina proizvodnje i prolazi dve faze: manufakturnu i industrijsku proizvodnju. logika i ekonomska zavisnost industrijske proizvodnje zahteva prostornu koncentraciju na jednom mestu različito ekonomsko povezanih fabrika što je uslovilo koncentraciju stanovništva. Naučno-tehnička revolucija i industrijski sistem Parna mašina je bila prvo primenjena u textilnoj industriji.Kao i ostale vladajuće klase do tada. Razvoj tehnike je doneo mnoge promene u društvu. što doprinosi težnji usavršavanju materijalne proizvodnje jer je svoj položaj obezbedila svojom ekonomskoj moći i bogatstvu. Prvo su uvedene u tekstilnoj proizvodnji. a broj zaposlenih u industriji stalno raste. smanjenje nadnice i produžavanja radnih sati. Menja se moralno shvatanje celog društva. U XIX veku nauka počinje da biva glavni činilac tehnološkog razvoja. jer je za razliku od poljoprivredne proizvodnje koja je zahtevala prostorno razbijena naselja. pa su tzv kontrolori morali da ih prevaspitaju da ekonomski troše vreme i odviknu se od zanatskog tempa rada. U gradovima se formira urbani način života. Sistemski. znanje je bilo tako slošeno da se nije moglo prenositi na ovakav način. Međutim. uglja i nafte. Manuelni rad se nije mogao takmičiti sa industrijskom proizvodnjom. Za vreme razvijene poljoprivredne proizvodnje i zanatstva. Dolazi do formiranja egalitarnih i demokratskih odnosa u porodici. i dolazi do uvođenja obaveznog osnovnog obrazovanja. jer dovode do radikalnih promena u procesu proizvodnje kao i radikalne promene u nauci i tehnici. Odvajanjem mesta življenja i rada to se menja. Razvijanjem manuelne proizvodnje. Zapošljavanjem punoletne mlade radne snage omogućava se mladim parovima da se osamostale. kao i tehnološka primena otkrivenih rezultala sada postaju najznačajniji izvor i metod u daljem povećanju proizvodnosti rada i sticanju profita. već su za najam radili.. proizvođači tragaju za novim načinima proizvodnje kako bi povećali produktivnost. to jest uvođenje mašina u proizvodnju. radnoj snazi i organizaciji rada. a kasnije i srednjeg i visokog obrazovanja. sredstvima rada. Parna mašina uzrokuje nastanak industrijskog procesa proizvodnje. čelika.

Uticaj tehnike na čoveka Tehnika i rad U radu je pod uticajem tehnike došlo do velikih promena. od kojih su dve najvažnije. ima puno pozitivnih stvari. da se međusobno povezuju sa drugim mašinama stvarajući jedinstvenu proizvodnu celinu. Ekonomija znanja Pod ekonomijom znanja podrazumeva se korišćenje naučnog. Prvi modeli fleksibilne automatizacije su mašine sa programiranim upravljanjem. Kompanije čiji je proces rada. računari. a i povećavala efikasnost u stvaranju 14 . kojeg omogućavaju računari koji se uvode pored mašina sa programiranim upravljanjem. organizaciji i upravljanju kako proizvodnih tako i neproizvodnih delatnosti. marketinga zasnovan na primeni stručnog znanja postaju najuspešnije. postaje osnovni izvor sticanja viška vrednosti. tehničkog i uopšte stručnog znanja u obavljanju. neki velike. 12. Ulaganje u ekonomiju znanja u vidu javnog obrazovanja. Uvođenje ovakvog načina proizvodnje. Primenjen naučno-istraživački rad ima najveći uticaj na povećanje proizvodnosti rada. da pretvaraju jedan oblik informacije u drugi. bila je potrebna mogućnost brze transformacije tehnologije da sa jednog proizvoda počne da proizvodi drugi proizvod. Informatička revolucija je uvođenje pametnih mašina u proces proizvodnje. menjaju se i tradicionalni obrasci rada zaposlenih. tako da naučno-istraživački timovi postaju samostalne proizvodne organizacije koje proizvode naučno znanje kao robu u vidu patenata. Razvoj i primena naučnih rezultata u procesu proizvodnje u savremenim uslovima. Jedna od naziva za društvo koje je tako nastalo je informatičko društvo. Tehnika je svojim usavršavanjem ljudima olakšavala poslove. ulaganje u razvijanje kompjuterskih paketa i u istraživanje i razvoj. u najrazvijenijim zemljama dolazi do kvalitativnih promena u svim oblastima društva i života ljudi. Paralelno sa uvođenjem numeričkih mašina. i jako brzo su propadali. a koje su poslovno i proizvodno povezane telekomunikacionim tehnologijama. Multinacionalne kompanije predstavljaju poslovne mreže velikog broja expozitura matičnih kompanija koje su raspoređene po celom svetu. Ljudi su primorani da šesto menjaju poslove i da se usavršavaju ceo život. Telekomunikacione tehnologije su omogućile stvaranje „elektronske ekonomije“.Informatičko društvo Primenu informacionih tehnologija u proizvodnji. Proces umrežavanja omogućava uspon informacione tehnologije. oronuli. pa je trebalo prilagoditi mašine za maloserijsku. Jednim delom migraciju je uslovila visoka stopa nezavisnosti. Pod uticajem informacione revolucije. numeričke mašine. Puno i teško su radili. Razlog cele ove promene je informatička revolucija. uvode se i roboti. raste broj belih kragni. licenci itd. Ne postoje više poslovi za ceo život. Te mašine su sposobne da primaju informacije. 11.čini danas važan deo budžeta mnogih zemalja. Informatičkoj revoluciji su doprinela četiri pronalazaka:     Pronalazak i usavršavanje performanski kompjutera Digitalizacija podataka Razvoj satelitskih komunikacija Vlaknasta optika Fleksibilni sistem proizvodnje Krajem dvadesetog veka se napušta stari (Fordov) model automatizacije jer je bio statičan i namenjen za visokoserijske proizvodnje. a druga je potreba za novcem radi ostvarivanjem životnih ambicija. i da sve to rade bez prisustva čoveka. roboti i sistem računarskog projektovanja čine fleksibilan automatizovan proces proizvodnje.Razlišiti nivo industrijskog razvoja uslovio je nastanak migracija u razvijene zemlje.srednjoserijsku i pojedinačnu proizvodnju. upravljanja. Umesto plavh kragni. Ljudi su sve do XIX veka se bavili jako teškim poslovima kako bi sebi i porodici obezbedili egzistenciju. organizacije. To je najznačajniji faktor u povećanju produktivnosti rada i društvenog razvoja. međutim kako su potrebe ljudi dinamične. Globalna ekonomija Multinacionalne ekonomije su danas najznačajniji faktori proizvodnje i trgovine u svetu. smanjeni materijalni tročkovi i brza orijentacija na proizvodnju drugog proizvoda. Proizvodno povezani u jednu celinu. čime se postepeno stvaraju uslovi za koordiniran rad više mašina. Organizacijama je veoma teško da opstanu na tržištu ako nisu deo neke mreže. Na primer neki su voleli male automobile.

jer je prepisivala neke pojave mističnim i višim stvarima. koji obavljaju poslove koji još nisu automatizovani. u tehnici je od samog početka dominirao racionalan pristup i princip. Radnici više ne kontrolišu rad mašina. Ljudi žive u udobnim stanovima i kućama. različite zarazne bolesti su predstavljale veliku pretnju egzistenciji ljudi. iako su molitvama i ritualima verovali da će postati uspešniji u lovu. Zato prve civilizacije niču pored reka. racionalnost. povećavali broj ljudi na zemlji i produženje ljudskog života. On je stvorio zbog toga religiju. da ne postoje boje i platna ne bi bilo slikarstva. Na primer da ne postoje muzički instrumenti ne bi bilo ni muzike. tehnika je u savremenom društvu preuzela obavljanje kontrolne funkcije u procesu rada. dakle stvarali realnu životnu lepotu. tako da je čovek sposoban da kontroliše prirodne i društvene uslove. različitost. Osnovni stvaralački princip u tehnici je uspešnost. Za to je kriv srenjevekovni vredonosni sistem. krajevima gde ima dovoljno plodova. sadržajno bogat. tobože nisu posedovali duhovnost i duhovne sposobnosti. Za razliku od opštih predstava o svetu i životu. Čovek se širio prema sve nepristupačnijim delovima zemlje. brodove. više se daje značaja duhovnoj kulturi. što objektivno nije povezano. Voće i povrće ne predstavljaju više sezonsku hranu. Uvođenjem tehnike javlja se mogućnost da se stvori višak proizvoda. Tehnika i čovek Čovek je u toku cele svoje istorije bio duhovno i praktično podređen prirodnim i društvenim uslovima. gladi. Savremena tehnička sredstva omogućila su ljudima dostupnost kulture i zabave što je stvorilo uslove za intenzivan. sa tendencijom da preuzme i složene intelektualne poslove. koji je tvrdio da se kultura javlja samo u nematerijalnom obliku.materijalnih dobara i proizvoda. a obavljaju se u tempu koji mašine zahtevaju. književnost i nauka. U njima nastaje urbani način života čije su odlike tolerantnost. Razlika između tehnike i duhovne kulture je u svrsi ispoljavanja sposobnosti. Mogu jesti hranu is svih delova sveta. sem što je sastavni deo materijalne kulture. oni su bili nosioci duhovnosti. koje su klimatizovane. Pored fizičkog rada. dok su oni koji su gradili piramide. Čovek je živeo u strahu od prirodnih sila i nepogoda. mada sada tehnika pored uspešnosti postaje i lepa. u lov kretali sa racionalnim oruđima. Tehnika i svest Tehnika je imala podsticajnu ulogu u nastajanju i razvijanju racionalne svesti kod čoveka. Ispitivanjem tih bolesti i pronalaskom lekova za njih. palate. a ne samo ona količina koja je potrebna za preživljavanje rednika i njegove porodice. odeću i kuću. Tako da ko su znali delove Biblije napamet.. Život ljudi u razvijenim zemljama se odvija u gradovima. Ljudi su se naseljavali u krajeve sa blagom klimom tokom cele godine. Tehnika je omogućila visoki životni standard i kvalitetan način života. Čovek je postao gospodar uslova svog opstanka.. i svaka tvrdnja da je konstruisano oruđe zasnovano na nerealnim principima i sa nerealnim dejstvom veoma se brzo odbacuje u konkretnom životu. Tako se otvara mogućnost da ljudi mogu da se bave i nemanuelnim radom. Čovekova svest je bila iracionalna. U toku istorije. Racionalna svest se na globalnom 15 . to jest ne postoji uzročno-posledična veza između različitih pojava. Tehnika i život Život u najvećem delu istoriskog razvoja. Pretvaraju radnike u mehaničke nastavke. Tehnika ne trpi iracionalne principe. kao i mnoge intelektualne rutinske poslove. Paralelno sa širenjem tehničkih sredstava širila se i racionalna svest. drugih ljudi i kultura. Pod materijalnom podrazumevamo ona dela koja imaju materijalni oblik izražavanja. kao i za druge bolesti koje imaju smrtni ishog. Omogućila mu je da praktično kontroliše prirodne uslove i da relativno lako sebi obezbedi hranu. Tehnika. uzbudljiv i raznovrsan način života. iako je materijalna kultura značajnija za zadovoljavanje ljudskih potreba. zavisio je od prirodnih uslova. dok se pod duhovnom kulturom podrazumevaju ona dela koja imaju simbolički oblik izražavanja kao što su muzika. U današnjem društvu malo prirosnih i društvenih pojava koje predstavljaju tajnu. Tehnika i kultura Kultura se deli na materijalnu i duhovnu. Razvoj tehnike im je omogućio da se oslobode zavisnosti prirodnih uslova i da prirodu podrede sebi. bolesti. dok je kod duhovnosti lepota. Nose garderobu koja je lepa i prilagođavaju je vremenu i raspoloženju. intelektualnost. nego mašine kontrolišu rad radnika. Tehnika zahteva iste stvaralačke sposobnosti kao umetnost. i osporavali čovekovu duhovnost koju je pokazivao kroz materijalno stvaralaštvo. a veoma često se materijalna kultura i ne smatra kulturom. gradovi i ne bi mogli na postoje na ovakav način. Da nije tehnike. ona je i materijalna osnova duhovne kulture. To ne znači da u istoriji nisu pripisivana mistična svojstva. Ljudi su na primer. ratova. što pokazuje da između stepena razvijenosti tehnike i stepena racionalne svesti postoji povezanost. književnost. Razvojem mašina sve više se smanjuje potreba za fizičkim radom. Tehnika je praktično oslobodila čoveka zavisnosti od prirodnih i društvenih sila.

internet pruža direktnu komunikaciju sa svetom. Najznačajniji deo interneta je World Wide Web (WWW). Dok su najranije postavljeni transatlanski kablovi mogli da prenesu jedva 100 razgovora. proizvodi su zasnovani na informacijama. države i državnih organa. Internet omogućuje globalnu lokalizaciju i lokalnu globalizaciju. Ovaj ekonomski kontext možemo definisati kao ekonomija znanja. Za razliku od radija. Internet je u Pentagonu do 1980.godine u Bostonu. i potrebom da država obaveštava građane o svojim odlukama. Razvoj mobilne telefonije omogućio je korišćenje interneta preko mobilnog telefona. a osobito sa razvojem televizije. Da bi imali efikasniji rad. 14.godine. u Americi 1939.godine u Pentagonu. U ovoj bestežinskoj ekonomiji. prijateljima. Globalizacija nastaje spajanjem političkih. dok u Americi nije prekidano emitovanje. Posle Drugog svetskog rata dolazi do expanzije razvoja telekomunikacionih sredstava. gde god se nalazio i u bilo kom doba dana ili noći. Internet omogućuje da lokalni događaji postaju globalni i obrnuto.godine. Drugi ukazuju na elektronsku integraciju globalnih finansijskih tržišta i ogromni obim globalnih tokova kapitala. međusobno su bili povezani. i u kojoj su radili stručnjaci iz različitih delova zemlje. svet postaje veoma integrisan. Jako puno stanovništva svakodnevno provodi sate ispred televizora. U Britaniji je tokom Drugog svetskog rata na neko vreme prekidano emitovanje televizije. grupe i nacije postaju sve više međusobno povezane. mediji. 16 . da bi nastavilo 1632. tako da pojedinci. 13. Ova mreža je u stvari jedna ogromna multimedijalna biblioteka koja se sastoji iz velikog broja informacija. tipa kompjuterski softver.godine. Novine su nastale kao izraz potrebe gradskog stanovništva za informisanjem. obrazovnog sistema. kulturnih i ekonomskih faktora. Redovno emitovanje televizijskog programa počelo je u Britaniji 1936. U početku se zvao ARPA. jako puno se koristi reč globalizacija. televizije i novina. Iznad svega. Uticaj štampe slabi pojavom radio-difuzne mreže. i imamo utisak da ga stalno i svuda koriste. Dostupnost naših prijatelja i porodice u svakom trenutku je lepo. Zahvaljujući internetu. Televizija je najpopularniji vid komunikacije i zabave. Pojava ekonomije znanja vezuje se sa razvojem široke baze potrošača koji su tehnološki opismenjeni i spremni sa integrišu nova dostignuća u svoj svakodnevni život. U zemljama sa visoko razvijenom telekomunikacionom infrastrukturom. Naziv je predstavljao skraćenicu vojno-istraživačke agencije koja se bavila istraživanjem vojnih problema. uzrok globalizacije predstavlja razvoj informacione i komunikacione tehnologije koja je povećala brzinu i obim interakcija među ljudima širom sveta. domaćinstva i poslovne kancelarije su opremljene višestrukim linkovima ka spoljnom svetu (telefonska i kablovska linija. S obzirom da su savremena društva mobilna. i da su zato odgovorne TNK čije se poslovanje proteže preko nacionalnih granica. Globalizaciju pojačava i integracija svetske ekonomije. kolegama. Trebamo napomenuti da je pojam globalizacije već pre desetak godina bio relativno nepoznat.godine. Internet je komunikaciono sredstvo sa najvećim stepenom razvoja. komunikaciju sa bilo kojim delom sveta i transferom podataka.godine povezao više od 500 računara. Internet je nastao 1969. sajtova i web sranica..Dimenzije i faktori globalizacije Tokom poslednjih par godina. zatim u Engleskoj 1588. kulture i nauke.društvenom planu odražava u racionalnoj organizaciji privrede. društvenih. U razvijenim i srednje razvijem zemljama. prve novine u Americi su se pojavile 1704. socijalno-penzijske zaštite. Često se pojam globalizacije opisuje kao isključivo ekonomski fenomen. ali smo i mi u svakom trenutku dostupni što stvara mobilnu presiju. Širenje telekomunikacionih satelita takođe igra bitnu ulogu u razvoju prenosa informacija.godine. Globalizacija se odnosi na činjenicu da svi sve više đivimo u jednom svetu. Sve ovo omogućuje kompresiju prostora i vremena. Prve novine u današnjem obliku su se pojavile u Kelnu 1580. Dok ostali pažnju usmeravaju na dotad neviđeni obim međunarodne trgovine i širi asortiman roba i usluga. internet). mobilna telefonija je nastala iz potrebe čoveka da uvek bude u kontaktu sa porodicom.. utičući na globalne proizvodne procese i međunarodnu podelu rada. Globalna ekonomija u svojoj osnpvi nije više prvenstveno poljoprivredna ili industrijska. Mobilna telefonija i internet su otvorili nove mogućnosti komunikacije među ljudima. čije je izdavanje brzo obustavljeno. Tradicionalni komunikacije preko telefona se zamenjuju integrisanim sistemima koji vrše kompresiju podataka i prenose ih velikom brzinom.Pregled istorijskog razvoja komunikacionih sredstava Novine predstavljaju prvo sredstvo masovnih komunikacija. sadašnji prekookeanski kablovi mogu da prenesu oko 600000 razgovora. ne postoji kuća koja nema barem jedan televizijski aparat. već njome dominiraju vrednosti koje su bestežinske i nematerijalne. pogotovo u zapadnoevropskim zemljama.

Prostorna i vremenska udaljenost više nisu predstavljale problem kod ostvarivanja komunikacije. kao i ukidanje granica i barijera pojedinih zemalja koje sprečavaju slobodu poslovanja i trgovine. popularna kultura) Globalizacija je pojava koja utiče na naš privatni i intimni život. U svim osamostaljenim državama je počeo proces tranzicije. povećavaju se tehničke mogućnosti.Uticaj globalizacije na naše živote (obrasci rada. Ukoliko kompanije imaju za cilj povećanje prodaje. Kod policentričnih su expoziture samostalne. Globalizacija iz korena menja prirodu našeg svakodnevnog života i način na koji razmišljamo o sebi samima i o svom odnosu sa drugim ljudima.15. policentrične i geocentrične. Uspon individualizma 17 . Ona utiče na nas preko bezličnih i ličnih izvora. Japan i Evropa. znanja. Tradicionalna komunikacija putem telefona zamenjena je sistemiam koji vrše kompresiju i prenos velikog broja podataka. tehnologije. One teže za stvaranjem univerzalnih ekonomskih i političkih sistema izmeću pojedinih zemalja. Zatim šezdesetih godina veliku ulogu preuzimaju i komunikacioni sateliti. 16. ali expanziju doživljavaju tek sedamdesetih godina.Uzroci globalizacije Ekonomski interesi multinacionalnih kompanija Ekonomski interesi multinacionalnih kompanija. isto. Osnovni cilj kompanija je sticanje profita. Političke promene Početkom devedesetih godina dvadesetog veka dolazi do raspada SSSR-a. Multinacionalne kompanije su kompanije koje imaju svoje expoziture i dve ili više zemalja. Sve veći broj multinacionalnih kompanija prerasta u transnacionalne kompanije. Raspadom Sovjetskog saveza i socijalizma nestale su najznačajnije političke i ideoločke podele i u Evropi i u svetu i pod tim uticajem je Evropa postala veoma integrisana globalna zajednica sa tendencijom da ujedini sve zemlje u Evropi. Ukoliko žele da racionalno organizuju proizvodnu delatnost. Kod geocentričnih postoji globalno usklađen sistem upravljanja. raspravljaju i vide tuđe reakcije. Dramatičan razvoj i rast broja korisnika mobilnih telefona i interneta doprinosi da svaki pojedinac aktivno učestvuje u procesu globalizacije. Razvojem kablovske tehnologije. Najveći broj multinacionalnih kompanija ima SAD. Zahvaljujući informacionim tehnologijama. da se međusobno vide. međunarodne vladine i međunarodne nevladine organizacije. jer je njihov krajnji cilj da ceo svet pretvore u polje svog tržišnog delovanja. Informacione tehnologije iako su multinacionalne kompanije značajan faktor globalizacije. Tada je svet bio podeljen na socijalistički i kapitalistički deo i vodio se takozvani hladan rat za očuvanje i proširenje političkog uticaja u svetu. Multinacionalne kompanije su počele da se razvijaju posle Drugog svetskog rata. Multinacionalne kompanije su osnov svetske ekonomije. Po drugim autorima postoje tri tipa transnacionalnih kompanija i to etnocentrične. Za razliku od multinacionalnih kompanija koje imaju sedište u matičnij zemlji i iz njega upravljaju expoziturama. povećanom prodajom ili racionalnom organizacijom proizvodne delatnosti. kapitala između različitih nacionalnih država. Da nije njih. sfera Varšavskog pakta koji je predvodio SSSR i NATO predvođen Amerikom. multinacionalne kompanije ne bi ni mogle da funkcionišu. to postižu otvaranjem pridružnica u skoro svakom delu sveta. Značajne političke faktore globalizacije predstavljaju i UN. radi odbrane svojih interesa. npr stručnjaci mogu da komuniciraju udaljeni po 5000km. čak i više značajan faktor su tehnička sredstva-saobraćajna i komunikaciona. transnacionalne kompanije nemaju jedno sedište i expoziture imaju veću autonomiju. a posebno optičkih kablova. Kod etnocentričnih korporacija poslovnu politiku i upravljanje odrećuje centrala u zemlji porekla kompanije. ljudi. To se može ostvariti na dva načina. to mogu učiniti na dva načina:  Da otvaraju svoje expoziture ili premeste delove kompanije gde je jeftina radna snaga  Da otvaraju expoziture i radne pogone gde su jeftinije sirovine Multinacionalne kompanije teže slobodnom protoku robe. One imaju ogranke po celom svetu i dve trećine svetske trgovine se odvija preko ovih kompanija. Do tada su postojale dve strane. razvoj informacionih tehnologija i političke promene u svetu krajem dvadesetog veka predstavljaju najznačajnije uzroke globalizacije.

17. a u nekim delovima nastaju i ozonske rupe. U uslovima globalizacije. tako da je uglavnom životni put bio poznat. Postoji mnogo primera proizvedenih rizika koji su vezani sa hranom. Rizici po zdravlje U protekloj deceniji su opasnosti koje proizvedeni rizici predstavljaju po ljudsko zdravlje privukli veliku pažnju. Ekološki rizici se jaljaju u nekoliko vidova. već i mnoštvo drugih filmova koji dolaze sa Zapada. pojedinac ima mnogo više mogućnosti da oblikuje svoj život. Popularna kultura Uticaj koji je globalizacija izvršila na kulturu izazvao je veliku pažnju. čak i vraćanje na posao posle porođaja. Pogotovo veliki uticaj film je imao u okruženjima sa tradicionalnim vrednostima. roba i stilovi prostiru svetom brže nego ikada. oluje. Mnoge promene do kojih dovodi globalizacija stvaraju nove vrste rizika. Trgovina. Zbog velkog stepena emisije štetnih gasova ozonski omotač se smanjuje. Obrasci rada Rad se nalazi u centru života mnogih ljudi. Drugi. pak povezuju procese globalizacije sa sve većom diferencijacijom kulturnih tradicija i oblika. Smanjuje se uticaj tradicije i uspostavljenih vrednosti..Globalizacija i rizik Globalizacija je nezavršen proces čije posledice ne možemo predvideti i kontrolisati. Ekološki rizici Jednu od najstrašnijih ilustracija čovekovog rizika trenutno predstavlja ugrožavanje čovekove okoline. kod rizika globalizacije to ne možemo. Mnogi ljudi smatraju da živimo u jedinstvenom informacionom poretku-masovnoj globalnoj mreži gde se informacije razmenjuju brzo i u velikim količinama. Na primer korišćenje hemijskih pesticida i herbicida u poljoprivredi i mnoge životinje se kljukaju hormonima i antibioticima. kakvi nisu postojali u prošlosti. Globalizacija prisiljava ljude da žive na otvoreniji i refleksivniji način. Sve brži industrijski i tehnički razvoj je doprineo da skoro ne postoji deo prirode kog nije dotakla ljudska ruka. Nekada je bilo uobičajeno da ljudi imaju posao za ceo život. Mnogi aspekti našeg postojanja oblikovani su obrascima rada. Jedna od centralnih tema filma je mogućnost ostvarenja romantične veze uprkos klasnim razlikama i porodičnoj tradiciji. navelo je mnoge žene da kasnije stupaju u brak i rađaju decu. što često podrazumeva da mora da ima različite veštine i sposobnosti. što dovodi do raspodele uloge u odgajanju dece između muškarca i žene.Doba u kojem živimo. Sada je to drugačije. Ranije je životni put pojedinca zavisio od roda. Za razliku od tih rizika iz prošlosti kod kojih smo mogli odrediti uzrok i posledicu. Globalizacija je izazvala duboke transformacije u oblasti rada. Žene su u velikom broju postale deo radne snage. nove proizvedene rizike je stvorio sam čovek sopstvenim znanjem i tehnologijom koje je primenjivap na svet prirode. Smatra se da je ova pojava nastala postepenim uništavanjem ozonskog omotača koji ima zadatak da nas zaštiti od ultravioletnih zraka. I ne samo Titanik.. Dok su to ranije bili spoljašnji rizici poput zemljotresa. U današnje vreme se slika. Novi obraski međunarodne trgovinei pomeranje ka ekonomiji znanja imali su značajan uticaj na tradicionalne obrasce zaposlenosti. religije. Posmatrajmo popularnost filma Titanik. Poslednjih godina se izlaganje suncu povezuje sa povećanim faktorom rizika dobijanja raka kože. Proširenje obrazovnih i profesionalnih mogućnosti. gladi. društvenog sloja. Lični identiteti pojedinaca bili su formirani u kontextu zajednice u kojoj su rođeni. ljudi moraju aktino da učestvuju u izgradnji svog života i definisanju sopstvenog identiteta. Filmovi i televizijske emisije snimljene na zapadu promovišu skup političkih. On je postao jako popularan jer je oslikavao skup ideja i vrednosti koje su pale na plodno tlo oličeno u publici širom sveta. Imamo i bolest ludih krava. U svakom slučaju pojedinac manje ili više utiče na svoju karijeru. ideje. nove informacijske tehnologije i globalna migracija su doprineli slobodnom protoku kulture izvan nacionalnih granica. socijalnih i ekonomskih stavova koji odražavaju specifičan zapadni pogled na svet. 18 . Rad predstavlja suštinski deo našeg života. Mnoge tradicionalne industrije su zastarele ili gube trku na tržištu jer konkurent ima manje troškove rada. Širenje „proizvedenog rizika” Ljudi su se od uvek susretali sa različitim vrstama rizika. nanoseći uništenje životne sredine. ne samo u svakodnevnom smislu. već i u smislu širih ciljeva života. Često pojedinac u toku života promeni više poslova. nego što je to ranije bilo. što je činjenica koja je u velikoj meri uticala na lični život oba pola. doprinosi menjanju tih vrednosti. a jedan od njih je efekat staklene bašte i globalno zagrejavanje.

Mnogi kritičari tvrde da je slobodna trgovina jednostrano rešenje od koga će imati koristi samo oni koji su već bogati. Sledeća zamerka za STO je donošenje odluka iza zatvorenih vrata i dovođenje u pitanje i ignorisanje zakona koji im ne odgovaraju. Novi oblici rizika predstavljaju složene izazove kako za pojedince. a ti domorodci ne dobijaju nikakvu novčanu nadoknadu. Rizici „rizičnog društva“ nisu prostorno. Protesti u Sijetlu su predstavljali najveću pobedu zagovornika „globalne pravde“ do sada. naročito oni koji se tiču ljudskog zdravlja i živitne sredine. Takođe se javlja podela i u pogledu zaštite prava o intelektualnoj svojini.Globalno „rizično društvo“ Globalno zagrevanje. Aktivisti antiglobalizma smatraju da je globalna trgovina neophodna i potencijalno korisna po nacionalne ekonomije. U najvećem delu sveta u razvoju.Faktori promena u modernom društvu Faktori promene u modernom društvu su:  Ekonomski uticaji  Politički uticaji  Kulturni uticaji 19 . Na primer visokorazvijene zemlje izvoze tehniku u niskorazvijene. uništavanje tradicionalnih oblika porodice i demokratizaciju ličnih odnosa. neodgovarajućih obrazovnih sistema i sistema zdravstvene zaštite i sve većih inostranih dugova. Globalna ekonomija raste i integriše se brzim tempom. tako i za zemlje u razvoju. Zatim. Demonstranti tvrde da je STO nedemokratska organizacija kojom dominiraju interesi najbogatijih nacija na svetu. dok je među najsiromašnijom četvrtinom taj porast iznosio manje od trostruko. prekomerne naseljenosti. vremenski ili društveno ograničeni. Expanzija nejednakosti u okviru i između društava predstavlja jedan od najozbiljnijih izazova sa kojim se suočava svet na pragu dvadeset prvog veka. a da će se samo pojačati već postojeći obrasci siromaštva i zavisnosti u okviru sveta u razvoju. Mnogi smatraju da slobodna trgovina predstavlja rešenje za ekonomski razvoj i pomoć siromačnima. nivo ekonomskog rasta i proizvodnje u toku prethodnog veka nije pratio stopu rasta populacije. a visokim standardom brane svoju poljoprivredu i onemogućavaju niskorazvijenim temljama da izvoze. sve veća nesigurnost radnog mesta. prostiru se preko nacionalnih granica. dok ju je nivo ekonomskog razvoja u industrijalizovanim zemljama daleko premašio. Nemački sociolog Ulrih Bek tvrdi da rizično društvo nije samo ograničeno na rizike po zdravlje i životnu sredinu-ono uključuje čitav niz međusobno povezanih promena u savremenom društvenom životu: promena obrasca rada. nemaju svi oni uticaja na politiku STO-a. ali ne po uslovima koje postavlja STO. Kampanja za globalnu pravdu Ne slažu se svi da slobodna trgovina predstavlja pravo rešenje za siromaštvo i globalnu nejednakost. velika zamerka je što SAD uglavnom kontroliše rad STO. Pojedinac je prisiljen da samostalno donosi odluke u vezi sa rizicima koje je spreman da prihvati. godine. Protestanti su uspeli da prekinu samit. U toku proteklog veka. Mnogi oblici proizvedenih rizika. čak nisu ni upućeni u zaštitu prava intelektualne svojine. Tako na primer farmaceutske kuće koriste znanje domorodaca za proizvodnju nekih patentiranih lekova.Globalizacija i nejednakosti (nejednakosti i globalne podele. Nejednakosti i globalne podele Ogromna većina svetskog bogatstva koncentrisana je u razvijenim zemljama sveta. Slobodna trgovina izvan nacionalnih granica smatra se dobitnom kombinacijom kako za razvijene zemlje. Iako STO ima predstavnike iz različitih zemalja. Globalizacija ima neujednačenu razvojnu putanju. genetski modifikovana hrana i ostali proizvedeni rizici donose pred ljude nove izbore i izazove u njihovim svakodnevnim životima. Kritike su najviše usmerene ka politici i aktivnosti STO. opadanje uticaja tradicije i običaja na samoidentitet. dohodak po glavi stanovnika se višestruko povećao. među najbogatijom četvrtinom svetske populacije. 18. više od 50000 ljudi iz celog sveta je protestvovalo na ulicama Sijetla gde se odigravao samit STO koji su između ostalog diskutovali o liberalizaciji uslova globalne trgovine i investiranje u poljoprivredu i proizvode šumske industrije. Decembra 1999. dok narodi zemalja u razvoju pate od opšteg siromaštva. 19. Takva neravnoteža ima sasvim vidljive posledice. bolest ludih krava. tako i za čitava društva koja su prinuđena da se snalaze na nepoznatom terenu. kampanja za globalnu pravdu) Jedan od najvažnijih rezultata globalizacije i tehnoločkog napredka je rizik.

Geocentrične transnacionalne kompanije su međunarodne po strukturi upravljanja. Nauka i tehnologija utiču na političke i kulturne činioce. Borba između nacija radi proširenja njihove moći. Politički uticaji Drugi važan tip uticaja na promenu u modernom periodu odnosi se na političke događaje. jednakosti i učešća u demokratskom procesu u glavnom su kreacije prošla dva ili tri veka. Politički razvoj je bio u interakciji sa razvitkom ekonomske sfere. Osamdeset od dve stotine transnacionalnih korporacija se nalazi u SAD i obavljaju nešto više od polovine svih prodaja. slobode. a utiču i na formiranje načih ideja i stavova o svetu uopšte. bivaju premešteni iz jedne zemlje u drugu. uvečanje bogatstva i vojnog trijumfa nad konkurentima predstavljala je dinamičan faktor promena u poslednja dva ili tri veka. I kao što privrede pojedinih zemalja postaju sve koncentrisanije. Vrednost njihovih prodaja prelazi bruto nacionalni dohodak mnogih zemalja. poslovnu politiku i upravljanje određuje centrala koja se nalazi u zemlji porekla kompanije. Vojan sila zapadnih zemalja od XVII veka pa naovamo omogućila je njihov uticaj u svim krajevima sveta. ali se ona prostire i izvan ekonomske sfere. Jedna aristokratska porodica bi. One se sastoje od expozitura koje imaju veliku autonomiju u svom poslovanju i kojima upravljaju kvalifikovani stručnjaci koji dolaze iz različitih zemalja sveta. Šest stotina najvećin TNK obuhvata više od petine industrijske i poljoprivredne proizvodnje u celom svetu. Upravljanje u ovom slučaju je globalno usklađeni sistem. Širenje transnacionalnih kompanija poslednjih trideset godina ne bi bilo moguće bez napretka u saobraćaju i komunikacijama. Japanske kompanije su u najvećoj meri etnocentrične. Primere nalazimo u razvoju savremenih oblika komunikacije kao što su radio i televizija. na primer zamenila drugu na vladajućoj poziciji. U našem veku transnacionalne kompanije zauzimaju sve značajnije mesto u svetskoj privredi. tako i na svetskom planu dominiraju velike transnacionalne kompanije. što znači da u njima glavnu reč vodi sve manji broj kompanija. nezavisno od sedišta kompanije. najdalekosežniji je onaj koji se odnosi na dejstvo industrijskog kapitalizma. razvoj nauke i sekularizacija misli doprineli su stvaranju kritičkog i inovativnog karaktera modernog pogleda na svet. V. 20. jer podrazumeva stalno širenje proizvodnje i sve veće uvećanje bogatstva. Neke čak imaju i sopstvene telekomunikacije. kao i obrnuto. Osim način na koji mislimo. jer ti elektronski mediji poslednjih godina dovode do promena u sferi politike. jer tu proizvodnju kontrolišu tri ili četiri korporacije koje su dominantne na tržištu. izmenila se i sadržina naših ideja. Perlmuteru postoje tri vrste transnacionalnih kompanija:  Etnocentrične korporacije  Policentrične kompanije  Geocentrične kompanije Kod etnocentričnih korporacija. Po H. Expoziture policentričnih kompanija su samostalne. Ideali samoizgrađivanja ličnosti. To u savremenim sistemima nije slučaj. dok se život većine stanovnika nastavlja neizmenjeno. u skladu sa potrebama. Kultura rada i način 20 .Tipovi transnacionalnih kompanija Za transnacionalne kompanije je karakteristično da nemaju jedno sedište. to jest raspodeli poslova u svetskim razmerama. One igraju vašnu ulogu u međunarodnoj podeli rada.Ekonomski uticaji Među ekonomskim uticajima. Politička promena u tradicionalnim civilizacijama najčešće je bila ograničena na elite. naš način života sve više zahvata racionalnu osnovicu. a menadžeri na visokim položajima često. Mi više ne polazimo od toga da su običaji ili navike prihvatljiviji samo zato što imaju težinu duge tradicije. Kapitalizam podstiče na stalan razvoj tehnologije proizvodnje. Centrala samo uspostavlja široke smernice u okviru kojih lokalne kompanije posluju. Kapitalizam se na fundamentalan način razlikuje od prethodnog sistema proizvodnje. Mnogi sektori svetske proizvodnje su oligopoli. Kulturni uticaji Od kulturnih činilaca koji su delovali na procese društvene promene u moderno vreme. Naprotiv. jer u njima aktivnosti političkih lidera i državnih funkcionera utiču na život većine stanovništva. Vojna moć i ratovi su bili takođe značajni. Delovanje nauke i tehnologije na naš način života velikim delom je pod uticajem ekonomskih činilaca.

U današnje vreme informaciona tehnologija i elektronska komunikacija omogućuju vršenje potpune kontrole nad prostorom i vremenom. koje su. Poseban tip japanskih transnacionalnih kompanija su gigantske kompanije sogo soša. Mnoge organizacije više nefunkcionišu nezavisko kao nekada. u stvari. već i sistem proizvodnje stvoren da maximalno poveća učinak u industriji. unela je promene u mnoge aspekte našeg života. Za uspeh je neophodna brza primena novih tehnologija. Masovna proizvodnja zahteva i masovna tržišta.000 čioda. Manuel Kastels smatra da „umreženo preduzeće“ predstavlja oblik organizacije koji najbolje odgovara globalnoj. Jedan od primera koji je naveo je fabrika čioda. što je prvi uočio Henri Ford. Pristup koji je Tejlor imao podrazumevao je detaljno proučavanje industrijskih procesa kako bi se oni razložili na jednostavne radne operacije koje bi se mogle tačno vremenski i organizaciono podeliti. Čitav spektar osnovnih zadataka se menja zahvaljujući potencijalu novih tehnologija. ali nije obraćao posebnu pažnju na rezultate. Jedan od primera umreženih organizacija je Beneton. čiji je broj jednak onima koji rade u fizički ograđenom prostoru. Japanske kompanije smatraju da njihova kultura rada i način upravljanja pružaju uslove za uspešnije poslovanje. Ako pojedinac radi sam. kao i na način koordiniranja njihovih aktivnosti. On smatra da je organizacijama teško da opstanu na tržištu ako nisu deo neke mreže. Međutim. Tako na primer možemo reći da se berza nalazi negde i nigde. već im se povremeno obraća u zavisnosti od situacija na tržištu. poznati kao tojotizam. informacionoj tehnologiji. Ford je uveo pokretnu traku u fabrike gde je svaki radnik radio po jedan posao. 22. 21. ali su deo šireg kompleksa za proizvodnju i prodaju Benetonovih proizvoda. Procesi globalizacije koji su istovremeno i uzrok i posledica ovakve tehnologije. Činjenica da je komplikovane podatke iz kompjutera moguće za delić sekunde prebaciti u bilo koji kraj sveta. 21 . ako se proces proizvodnje čioda podeli na jednostavnije delove operacija. Tejlor se bavio povećanjem industrijske efikasnosti.upravljanja. Međutim. Došlo se do zaključka da se poslovi obavljaju mnogo efikasnije ako su organizacije povezane u mrežu međusobnih odnosa sa drugim organizacijama i kompanijama. Benetonova struktura omogućava prilagođavanje narudžbina za svaku pojedinačnu franšizu. Fizička mesta i proizvodi ne mogu zauzimati isti prostor. On se sastoji od franšiza širom sveta čiji vlasnici nisu zaposleni u samoj kompaniji. Organizacije se sada nalaze pred izazovima i mogućnostima za koje su stare procedure zastarele ili irelevantne. Organizacije se nalaze u poslovnim centrima. Fordizam ili nastavak primene Tejlorovih načela odnosi se na sistem masovne proizvodnje povezan sa obradom masovnih tržišta. Elektronska trgovina i onlajn finansije predstavljaju još jedan primer kako organizacije mogu da budu locirane i svugde i nigde. združenim radom 10 radnika mogu proizvesti 48. razlikuju se u japanskim kompanijama u odnosu na zapadne kompanije. ali fizička mesta i informacije-niz odraza na kompjuterskom ekranu-mogu. Što znači da je jedan pojedinac proizvodio 240 puta više nego da je radio sam! Tu ideju Adama Smita je iskoristio Frederik Tejlor. Tejlorizam (naučni menadžment) je bio ne samo teorijska studija. koje moraju da konkurišu jedna drugoj na globalnom tržištu. Ono što omogućava proces umrežavanja jeste uspon informacionih tehnologija. Cela delatnost se zasniva na principu umrežavanja:Benetonova centrala u Italiji sklapa ugovore o proizvodnji odeće sa raznim proizvođačima na osnovu tražnje svojih franšiza širom sveta. Organizacije kao mreže Već smo videli kako se polako brišu fizičke granice organizacija zahvaljujući novoj informacionoj tehnologiji koja omogućava brz prelazak iz države u državu ili iz jedne vremenske zone u drugu.Tehnologije i moderne organizacije (organizacije kao mreže) Moderni način organizovanja podrazumeva novu preraspodelu prostora i vremena. on može da proizvede 20 čioda dnevno. menjaju i sam oblik mnogih organizacija. što je doskora bilo nezamislivo. isti proces ima uticaj i na posao kojim se organizacije bave. Beneton nema stalne ugovore sa dobavljačima. Ovo se naročito odnosi na poslovne korporacije. konglomerati ogromnih razmera čija je glavna aktivnost finansiranje i opšta podrška trgovini koju obavljaju japanske kompanije. ali se istovremeno i nigde ne nalaze jer ih čine mnogi pojedinci i grupe rade van poslovnih prostorija.Tejlorizam i Fordizam (transformacije rada) Adam Smit je ustanovio prednost podele rada u pogledu povećanja produktivnosti. pa usled toga nastoje u svim expoziturama da prenesu vlastitu kulturu rada i decentralizovani način upravljanja.

ali je teška i skupa preorijentacija na proizvodnju drugog tipa proizvoda. a time i ugrožavanje njihove privatnosti i različite oblike ucena  Elektronski vandalizam koji se ogleda i napadu i uništavanju kompjuterizovanih sistema  Krađa telekomunikacionih usluga koja se postiže nezakonitim korišćenjem telekomunikacionih usluga  Krađa autorskih prava koja se postiže nezakonitim kopiranjem materijala. u Sinsinatiju. Kod elastične proizvodnje omogućeno je da se promene u proizvodnji jako brzo učine. Širenje sajber kriminala primoralo je vlade nekih zemalja da uvedu posebno obučene policijske snage anti-hakersku policiju (Japan) za borbu protiv ovog kriminala. kriminal u cyber prostoru koji se obavlja korišćenjem informacionih tehnologija. Dobar je za masovne proizvodnje. automobili za brzo napuštanje mesta kriminalne radnje ili za napad na potencijalne žrtve. tako da je ovaj sistem rada može da izazove revolt i nezadovoljstvo radnika. kao i uvođenje fleksibilnijih obrazaca rada. pa nekad čak i sadržinu rada. Postfordizam obuhvata ideje fleksibilne proizvodnje. ali ne i pojedinačnu. filmova i kompakt diskova  Internet prostitucija i pojava velikog broja materijala koji sadrže uvredljive sadržaje za pojedince ili grupe. ali sam određuje tempo. Razni alati su se koristili za obijanje brava i kasa. Malverzacije preko interneta bile su najrašireniji oblik kriminala u Britaniji krajem devedesetih godina dvadesetog veka. softvera. Sajber kriminalci čine kriminalna dela u različitim zemljama sveta. prelazak sa specijalizovanih veština i obučavanja na posedovanje većeg broja veština i neposrednog usavršavanja. zato što je radniku određeno vreme obavljanja neke radnje i način obavljanja iste. Prvi robot kojim upravlja mini-kompjuter stvoren je 1974.Kriminal belih kragni(cyber kriminal) Tehnička sredstva su se i ranije koristila u kriminalnim radnjama.Ograničenje Tejlorizma i Fordizma je u krutosti toga sistema. što uljučuje automatske proizvodne trake i grupnu proizvodnju kod koje grupa ima dosta uticaja na prirodnu radnog zadatka.godine. 22 . Prema P. Ono što posebno otežava borbu protiv ovog kriminala je njegov globalni karakter. kada je pronađen uređaj koji automatski reguliše mašine u mašinskoj industriji. Roboti mogu a obavljaju mnoge poslove i postaju sve savršeniji i jeftiniji.Smitu tehnološki odnosno sajber kriminal se ispoljava u sledećim oblicima:  Ilegalno uključivanje u telekomunikacione sisteme koje omogućuje prisluškivanje ljudi. a time i veću efikasnost u pripremi i izvršenju kriminalnog dela. Tejlorizam i Fordizam se nazivaju i sistemi niskog poverenja. Graboskom i R. što nameće tuđi tempo rada i nemogućnost kreativnosti. Elastična proizvodnja Jedna od najvećih promena u svetskim proizvodnim procesima je uvođenje konstruisanja proizvoda uz pomoć kompjutera. kao i u izbegavanju kriminalne potrage Sajber kriminal postaje sve raširenija pojava u razvijenim zemljama. Počev od sedamdesetih godina. lažne prodaje  Upad u sisteme elektronske trgovine i elektronskog prenosa novca i mogućnost elektronske pljačke  Elektronsko pranje novaca se postiže tako što se nelegalno stečen novac elektronskim putem prebacuje u druge zemlje kako bi se prikrilo njegovo nelegalno poreklo  Dostupnost najmodernijih telekomunikacionih sistema omogućuje organizovanim kriminalnim grupama šifrovanu komunikaciju. Nasuprot tome postoje sistemi visokog poverenja gde pojedinac dobije smernice rada. Ipak. decentralizacije rada u timovima bez hijerarhijske strukture. Pojavio se poseban oblik kriminala. Automatizacija Roboti su uvedeni u industriju u nešto većem broju 1946. lažno reklamiranje dobrotvornih akcija. 23.N. experimentiše se sa alternativama sistemu niskog poverenja. kao i materijali koji direktno podstiču na kriminalno ponašanje  Prevare putem telemarketinga. Tejlorizam i Fordizam su bili pogodni za masovnu proizvodnju. tehnički napredak krajem dvadesetog veka stvorio je potpuno nove mogućnosti za kriminalnu delatnost. Postfordizam: Uvedena je praksa fleksibilne proizvodnje. a pri tome ne napuštaju svoju zemlju. oružje za zastrašivanje i ubijanje žrtava. Postfordizam opisuje eru kapitalističke ekonomske proizvodnje u kojoj dolazi do maximalne fleksibilnosti i inovacija kako bi zadovoljili uslove tržišta različitim proizvodima izrađenim po meri potrošača.

a ne sredstvo za zadovoljavanje potrebe pojedinaca i zajednice. Vlade ne mogu da utiču na delovanje gigantskih kompanija. Otuđenje u osnovi nastaje iz procesa razmene roba u tržišnom sistemu. Večina smatra da se predstavnici bav politikom zbog ličnih ciljeva i da nisu sposobni da utiču na globalna pitanja. odnos čoveka prema radu bio je destruktivan. postaju vidljivi. shvatajući da od tih događaja zavisi njihov svakodnevni život. Pošto radnik ne proizvodi predmete za sebe. individualno posedovanje sredstava za proizvodnju. Drugi razlog je globalizacija. tražiće načina kako se tim događajima vlada. dolazi do nezadovoljenja građana političkim sistemom. Demokratija je popularni način vladavine. čiji uticaj prelazi nacionalne i kulturne granice između država.Globalno širenje liberalne demokratije Demokratija je zastupljena u više od dve trećine država. a otvori u drugoj zbog jeftinije radne snage. što dovodi do ogorčenosti biračkog tela. U zajednici u kojoj svako radi da bi zadovoljio svoje individualne potrebe i potrebe drugih. 23 . naročito televizije i interneta. Iz razmene dobara na tržištu nastaje privatno vlasništvo.24. ali i može da uništi njegove sposobnosti i da dovede do poremećaja njegovih odnosa sa drugim ljudima. zato što se pokazala kao „najbolji“ politički sistem. a vlada ne može da utiče na to. a pošto je rad društvena aktivnost. sa druge strane vlade su postale „suviše velike da bi se uhvatile u koštac sa malim problemima pojedinih gradova ili oblasti“. jer što su više ljudi informisani o onom šta se događa u svetu. Treći faktor popularizacije demokratije je i uticaj masovnih telekomunikacija. Živimo u svetu u kome građani i vlada imaju pristup istim informacijama. olakšava prenos ideja po svetu i omogućava sličnim ljudima da se pronađu u carstvu cyber prostora. rad je delatnost koga čoveka može potpuno ispuniti. i u načelu se smatra poželjnim oblikom vladavine u mnogim zemljama sveta. a samim tim prenošenje različitih mišljenja i ideja. čak i na pitanja lokalnog karaktera. a kos kapitalizma planiranje i upravljanje ekonomijom. One omogućuju širenje slike o događajima u svetu svuda i u svako vreme. on je otuđen od sebe. već za tržište. Ankete kažu da se politički stav mladih i sredovečnih Britanaca odlikuje cinizmom. Zato neke zemlje stavljaju cenzuru i ograničenje u korišćenju interneta. Demokratija podriva autoritativne vlade koje su se zasnivale na održavanju moći putem tradicionalnog simbolizma ili bezuslovnoj pokornosti. osim možda na početku ljudske istorije. a sa druge strane. Rad može da obezbedi čoveku materijalna sredstva. 25. demokratija se širi svetom. poćev od različitog ekononomskog uređenja u odnosu na kapitalistička društva. U toku cele istorije. Pojedine vlade smatraju da to brzo širenje interneta može ugroziti njihovu vlast. Taj ideal nikad nije ostvaren. Paradox demokratije „Paradox demokratije“ deluje zbunjujuće: sa jedne strane. Popularnost demokratije zadnjih godina se krije u ekonomskim i društvenim promenama. tako da procesi koji su se ranije odvijali daleko od očiju javnošću. jer kod demokratije imamo mnogo efikasniju tržišnu ekonomiju. Pošto ne može da izrazi svoju pravu prirodu u radu. kod zemalja sa dugom demokratskom tradicijom. Rad najpotpunije omogućuje čoveku da ostvari svoje osnovne potrebe. Izvor otuđenja se nalazi u privrednom sistemu u kome proizvodi rada postaju „puki predmeti“ na tržištu za prodaju i kupovinu. Na primer ako neka kompanija odluči da zatvori pogone u jednoj zemlji. da ispolji svoju individualnost i ljudskost. Građani mnogih demokratskih država nemaju poverenja u svoje izabrane predstavnike i smatraju da nacionalna politika nema naročit uticaj na njihov život. otuđen je i od drugih ljudi. Čak i demokratske vlade već dugo upražnjavaju izvesne nedemokratske načine delovanja. što odmah dovodi do veće demokratije. Internet i demokratija Internet predstavlja moćno sredstvo demokratizacije. vlade nacionalnih država su postale „suviše male da bi se izborile sa velikim problemima“ kao što su uticaj globalne konkurencije na svetskom tržištu ili uništenje životne sredine. Objašnjenje ovog „paradoxa“ je povezan sa faktorima koji su i doveli do širenja demokratije-uticaj novih tehnologija i globalizacija društvenog života. Sve više ljudi u svetu redovno pristupa internetu i smatra ga važnim delom svog života. U današnjem dobu je to sve teže izvesti jer se do informacija dolazi brzo i lako. Po mišljenju američkog sociologa Danijela Bela. zatim da omogući da čovek ispolji svoje sposobnosti.Otuđeni rad Rad je najvažnija ljudska delatnost. Otuđenje u radu znači da čovek ne voli rad i da zbog toga nije u mogućnosti da pronađe zadovoljstvo i ispunjenje u obavljanju svog posla ili u proizvodima svog rada. i za ljudski duh i za ljudske odnose. radnici u prvoj državi će dobiti otkaz. prema proizvodu se odnosi kao prema stranom predmetu.

Rad prestaje da bude sam sebi svrha. U razvijenom industrijskom društvu je znatno smanjeno radno vreme. 26. Priroda rada u društvu se može shvatiti samo ako se analizira u ekonomskim kategorijama. tako da radnik nije imao nikakve mogućnosti da ostvari svoje potrebe u dokolici. američki sociolog Rajt Mils analizira otuđenje nemanuelnih radnika. prestaje da bude zadovoljstvo i ispunjenje ljudskih potreba. 27. ne razvija slobodno duhovnu i fizičku energiju. Gorc i Markuze veoma pesimistički gledaju na prirodu dokolice u industrijskom društvu. Mils taj sektor naziva „tržištem ličnosti“. već veštine sa ljudima“. Potrebe su lažne ako ne dovode do istinskog samoostvarenja i stvarnog zadovoljstva. Radnik otuđen od proizvoda rada otuđuje se i od samog rada. S obzirom da se aspekti ličnosti prodaju i kupuju kao i svaka druga roba. on postaje otuđen od samog sebe. tako on određuje i njihove aktivnosti u dokolici. Dokolica jednostavno obezbeđuje sredstvo za beg od problema inačin da se živi sa problemima. Tako je čovek u kapitalističkom društvu otuđen i od rada i od dokolice. Ličnim osobinama se pripisuje tržišna vrednost. Kapitalizam se zasniva na privatnom interesu i pohlepi. Radnik postaje dodatak mašini. Drugo. 24 . a životni standard stanovništva kao celine stalno raste. zaglupljujuće.Iz otuđenja radnika od proizvoda rada proizilaze drugi oblici otuđenja.. oseća se jadno umesto dobro. Ekonomsku osnovu možemo podeliti u dva dela. Nemanuelni radnici postaju roba prodajući svoje „veštine sa ljudima“ na otvorenom tržištu. već je fizički iscrpljen i duhovno ponižen. On radi da bi sebi i svojoj porodici osigurao egzistenciju. imali su samo vremena za jelo i spavanje. Možemo da zaključimo da su se mogućnosti samoostvarenja u slobodnom vremenu povećale. Kapitalizam donosi veliki stepen otuđenja. dok dokolica obuhvata „oblike relaksacije koji ublažavaju i produbljuju tu zaglupljenost“. Kako kapitalistički sistem određuje njihov radni dan. Ekonomski sistem je osnova društva. umesto da se problem aktivno rešava. a ne za dobrobit zajednice. sposobnosti za lični razvoj ugušene su u razvijenom industrijskom društvu. ona se delimično zasnivaju na prilično neodređenoj slici o tome šta bi čovek morao i mogao raditi. Radnik je roba kao i njegov proizvod. ona su sklona da zanemare vrednosti koje prihvataju članovi društva. Andre Gorc smatra da otuđenje u radu postiče radnika da samoostvarenje traži u dokolici. Kada je Marks prvi put izneo neke svoje poglede o otuđenom radu-godine 1844. Mils tvrdi da je expanzija tercijarnog sektora privrede u razvijenim kapitalističkim društvima dovela da se sve više od zaposlenih traže „ne veštine sa predmetima. Blauner definiše otuđenje kao: „opšti sindrom koji se sastoji od različitih objektivnih uslova i subjektivnih osećanja i stanja koja nastaju iz određenih odnosa između radnika i socio-tehničke radne sredine“.Otuđenje i tehnologija Robert Blauner smatra da proizvodna tehnologija predstavlja najbitniji faktor koji uslovljava stepen otuđenosti radnika. One služe kao sredstva za proizvodnju dobara. On jednostavno postaje sredstvo za održavanje u životu. Takav radnikmse ne ostvaruje u svom radu. Sebični interes postaje važniji od brige za društvenu grupu. Ponašanje se odvija prema uputstvima kapitalističke „agresivne reklame“ i bedna je zamena za kreativnu dokolicu prema vlastitim željama. Proizvodni odnosi su društveni odnosi i ono su povezani sa proizvodnim snagama. čak i da su imali vremena. a pošto je rad primarna ljudska delatnost.radnici u industriji su radili od dvanaest do šesnaest sati na dan. Marksistička shvatanja o prirodi rada i dokolice mogu se kritikovati sa više pozicija.Otuđenje belih kragni (otuđenje u dokolici) U knjizi Bele kragne. nego prepoznaju sebe u svojim predmetima za potrošnju. Takođe dve bitne karakteristike industrijskog društva doprinose otuđenju radne snage a to su mehanizacija i sve veća specijalizacija podela rada. Nisu imali gotovo nikakvih mogućnosti za samorealizaciju u dokolici. Po Markuzeu. neljudsko robovanje“. Ona se zasniva na lažnim potrebama koje usmeravaju i nameću uglavnom masovna sredstva komunikacije pod kontrolom vladajuće strukture. pojedinac se otuđuje od svojeg pravog ja. Sistem stvara pasivnog potrošača koji nalazi zadovoljstva u potrošnji proizvoda industrije robe i industrije zabave. Rad je „iscrpljujuće. Oni prikazuju „srećnog robota“ koji razmetljivo zadovoljava „lažne potrebe“. Pripadnici društva više ne traže zadovoljstvo u sebe samima i u svojim odnosima sa drugima. koja u krajnjoj liniji oblikuje sve ostale aspekte društvenog života prema svojim potrebama. već se negira. Od nadnica su zadovoljavali samo najosnovnije potrebe. Prvo. Marksovo rešenje otuđenog rada je ili kapitalističko ili socijalističko društvo. Proizvodne snage su važnije. na proizvodne snage i odnose u proizvodnji.

integrisanost i angažovanost. Radnici su vezani za mašinu. Počnimo od grafičke industrije. već odgovornost“. to jest. pomoći da se smanje razlike u bogatstvu i moći. kako se tvrdilo. Posao je dosadan. Nema kontrole odozgo. 28. brzina rada i broj proizvoda zavisi od njih samih. on ima kontrolu nad svojim poslom. Pod domainacijom mašine i strogom kontrolom nadzornika. Priroda štamparske tehnologije omogućuje grafičkom radniku da se identifikuje sa svojim zanatom i sa ostalim zanatlijama. Radeći na relativno celovitom delu proizvodnje. Radnici ne rade pojedinačno. Povećana odgovornost vraća radu smisao i svrhu. Štamparska tehnologija zahteva veštinu. Blauner smatra da u tehnologiji kontinuiranog procesa „dominantna osobina potrebna na poslu nije više manuelna veština. Blauner smatra da se otuđivanje u svom najextremnijem obliku pojavljuje u proizvodnji na pokretnoj traci u automobilskoj industriji. Radnici na pokretnoj traci su društveno izolovani. Blauner tvrdi da se odnos prema radu može objasniti stepenom razvijenosti proizvodnih tehnologija. Automatizacija zaustavlja „istorijski trend“ povećanja otuđenja u fabričkoj industriji. na obrazovanje se gledalo i kao na sredstvo za uvođenje jednakosti. a to predstavlja „važan izvor zadovoljstva i postignuća“. smisao i društvenu integraciju. No. a ne kao grupa i gotovo uopšte nemaju mogućnost da se druže sa kolegama s posla. tako da kvalitet rada. besmisla. Radnik na traci nema gotovo nikakve kontrole nad svojim radom. radnik ima znatnu kontrolu nad proizvodnjom i odgovornost za nju. Proizvodna tehnologija u textilnoj industriji ne pruža gotovo nikakve mogućnosti da se nađe smisao i svrha u radu. Blauner smatra da tehnologija uglavnom određuje količinu saznanja i inicijative koja se od radnika zahteva u radu. Pošto su radnici odgovorni za ceo proces. smisao. tako što će sposobnim 25 . Sveopšte obrazovanje će. razne faze prerade obavljaju mašine. Odnos između radnika i uprave je na dogovaranju. Textilna industrija je tipična za ranu industrijalizaciju. Pošto nije vezan za mašinu on se kreće po radionici i komunicira sa drugim zanatlijama. Blauner deli pojam otuđenja na četiri dimenzije:     Stepen kontrole radnika nad radom Stepen smisla i svrsishodnosti koji nalaze u svom radu Stepen u kojem su društveno integrisani u svom radu Stepen zaokupljenosti svojim radom Otuđeni radnik je radnik koji u sve četiri dimenzije ima osećaj nemoći. Svaki posao grafičara je drugačiji. Subjektivna osećanja i stanja odnose se na stavove i osećanje radnika prema njihovom poslu. Ona predstavlja preindustrijsku zanatsku tehnologiju. a kao posledica toga javlja se osećaj nemoći. Tehnologija pokretne trake uslovljava visok stepen samootuđenja. Stepen zadovoljstva poslom je bio najveći kod grafičara. i ona radniku vraća kontrolu. Budući da rad u industrijama s kontinuiranim procesom uključuje kontrolu. Blauer je analizirao rad u hemijskoj industriji. Reformatori vrednuju obrazovanje samo po sebi. dok marksizam kaže ukoliko je zadovoljan da je to znak njegove lažne svesti. Tehnologija pokretne trake ne omogućuje radniku skoro nikakvu kontrolu nad njegovim radom. radnik može da vidi i oceni rezultat svog rada. razmišljanjem ili inicijativom. Posao obavlja rukom.Obrazovanje i nejednakost Razvoj obrazovanja oduvek je bio tesno povezan sa idealima najšire demokratije. kao i stepen otuđenja koji takva tehnologija izaziva. Za razliku od zanatskog rada. Blauner je analizirao više industrija. tempo i ritam im određuje mašina. Traka mu nameće brzinu posla i ne omogućuje gotovo nikakvu slobodu kretanja.Objektivni uslovi odnose se uglavnom na tehnologiju koja postoji u pojedinim granama industrije. on teži više samoostvarenju nego samootuđivanju. u kojoj sirovine ulaze u proizvodni proces. Grafički radnik je neotuđen radnik. u kojoj je bila najrauvijenija proizvodna tehnologija. razmišljanje i inicijativu. već su organizovani u ekipe. Radnik uopšte nema mogućnost odlučivanja i zato se kod njega i ne pojavljuje nikakva potreba za veštinom. koje su pod automatskom kontrolom. Naftna i hemijska industrija imale su automatizovanu tehnologiju kontinuiranog procesa. Vezani su za mašinu i nemaju nikakvu slobodu kretanja. textilni radnici se osećaju nemoćni. Premda se artikli proizvode automatski. oni mogu pratiti i oceniti rezultat svog rada. tako da nije društveno izolovan. ocenjuju ga prema tome koliko pojedincima omogućuje razvoj njihovih sposobnosti i talenata. Imaju uslova da se druže. a ne na mašini. Oni su vezani za traku kao pojedinci. a druženje nastavlja i van posla. izolacije i samootuđenja. On nasuprot Marksističkoj teoriji izjavljuje da ukoliko je radnik zadovoljan poslom nije otuđen. a finalni proizvod izlazi „netaknut ljudskom rukom“. repetitivan i nekreativan. Na kraju. Blauner smatra subjektivne stavove radnika o zadovoljstvu poslom objektivnim merilom za stepen njihovog otuđenja.

a to se odražava i na nivo prihoda koji se kasnije u životu ostvaruje. Međutim istraživanja govore da obrazovanje mnogo jače ispoljava tendenciju da izrazi i potencira postojeće nejednakosti. pri čemu svaki od njih sprečava dete da postigne određeni uspeh u obrazovanju:  Dete. jer su ti testovi na početku bili namenjeni za predviđanje uspeha u školovanju.Inteligencija i nejednakost Šta je inteligencija Pojam inteligencije je teško definisati jer on obuhvata raznovrsne i među sobom nepovezane kvalitete. Tako da se inteligencijom jednostavno smatra ono „što u testu pokazuje količnik inteligencije“ (IQ). koji se koristi u nastavi. uspešni u tome nekad imaju slabe rezultate iz istorije ili umetnosti. Deca iz tog sloja kasnije imaju problema u školi sa apstraktnim idejama. da se većina neizgovorenih stvari podrazumeva. tako da oni smatraju da nisu dovoljno pametni da postizanje velikog uspeha u životu. religije ili nacionalne pripadnosti na postojeću nejednakost u oblasti obrazovanja. 29. nego ona deca koja su ovladala razrađenim kodovima  Detetu je teško da reaguje na apstraktni jezik. Materijalni element u školama nije znatnije delovao na uspeh učenika i da je odlučujući uticaj vršilo njihovo socijalno poreklo. Sledeće karakteristike dovode se u vezu sa ograničenim jezičkim kodovima. Količnik inteligencije i genetički faktori Rezultati testova količnika inteligencije ustvari su tesno povezani sa akademskim uspehom. lišen bilo kakvih osećanja. ono može naići na velike probleme u razumevanju pojmovnih razlika koje podrazumevaju uopštavanje i apstrakcije Razlike u uspehu u školovanju (Burundija) proizilaze i iz kulture i sistema vrednosti nižih slojeva. Rezultati su veoma često povezani sa društvenim. Na primer deca iz nižeg staleža imaju takav oblik govora. procesima ili odnosima zbog svog ograničenog koda. verovatno. Međutim. biti manje obavešteno i manje zainteresovano za svet svoje kuće. Deca koja su usvojila razrađene jezičke kodove. pa je tako dete u stanju da mnogo lakše uopštava i izražava apstraktne ideje. Kolmonovo izučavanje nejednakosti u obrazovanju u SAD Proučavanje u velikom broju zemalja pokazuju da na uspešnost u školi bitno utiče društvena i porodična sredina iz koje deca potiču. verovatno. Neodgovarajuća priroda ovog pristupa je u tome što do definice hoćemo doći kroz njihove elemente. 26 . pa će. Jer im obrazovanje ne uzima značajno mesto u kulturi. podrazumeva usvajanje razrađenog koda-stila izražavanju kojem se značenje reči individualizuju kako bi se odgovorilo zahtevima određenih situacija. Bazil Bernnstin smatrao je da deca koja potiču iz različitih društvenih sredina već u ranom detinjstvu razvijaju različite oblike govora koji kasnije utiču na njihov doživljaj škole. Učenici belci ili azijski Amerikanci su pokazali u testovima bolje rezultate nego crnci i druge etničke manjine. dobija ograničene odgovore na pitanja koja postavlja svojim roditeljima. Možemo predpostaviti da je najčistiji oblik inteligencije –sposobnost rešavanja apstraktnih matematičkih problema. nego ona deca koja koriste ograničene kodove. Istraživanja su pokazala da su većina dece u školama bila razdvojena na crnce i belce. Kasnija istraživanja u ovim zemljama su ipak pokazala da škola utiče na uspeh u obrazovanju kod dece. Najveći broj testova inteligencije je mešavina pojmovnih i računarskih problema. Način na koji deca iz srednje klase uče jezik manje su vezani za određene kontekste. jezički razvoj dece koje pripadaju srednjem društvenom sloju. to jest kod. To proističe iz tradicionalnog porodičnog i dobrosusedskog okruženja. nego da takvo stanje menja.mladim ljudima pružiti znanja i potrebne veštine da sebi nađu mesto u društvu. dete možepokušati da savlada ovu poteškoću tako što će prevoditi jezik učionice na jezik koji je njemu poznat-ali tada možda neće uspeti da shvati upravo one principekoje nastavnik želi da prenese  Dok će dete imati malih poteškoća sa mehaničkim učenjem ili učenjem po principu drila. S druge strane. Šezdesetih godina u Americi je su obavljena istraživanja o uticaju etničkog porekla. Iz Britanije su sugerisali da bi deca iz manjinskih grupa bili bolji đaci ako bi se izmešali sa onima iz imućnijih slojeva društva. sposobnija su da udovolje zahtevima formalnog akademskog obrazovanja. kao i da se prilagodi opštim odredbama školske discipline  Veliki deo onoga što nastavnik govori verovatno će detetu biti nerazumljivo jer nastavnik upotrebljava jezik na način na koje ono nije naviknuto.

kao stres na primer. Univerzitet u Fenixu nudi više od deset programa određenih diploma koji se mogu završiti potpuno online. pri čemu je prava geografska lokacija nekog studenta nebitna. Više nego ikad. Jedan od najvećih univeerziteta čiji je rad zasnovan na internetu nalazi se u Fenixu u SAD. Prema Golmanu. na takav način da to produženo školovanje ne dolazi u sukob sa njigovim brojnim privatnim i profesionalnim obavezama. Psiholog Ričard Herstajn i sociolog Čarls Mjurej su u svojoj knjizi rekli da je dovoljno dokaza da je inteligencija povezana sa genetskim nasleđem. U takvim situacijama veliki broj studenata je razočaran i napušta studije. nastavno osoblje i studente. akademskim osobljem i obrazovnim institucijama širom sveta.učenje na daljinu zahteva visoke stepene odgovornosti i samomotivacije da bi dalo dobre rezultate. Ne možemo inteligenciju svrstati u jednu opštu kategoriju. I struktura i sadržaji onoga što Univerzitet nudi usmerene su na starije stručnjake koji žele da steknu nove veštine i kvalifikacije. Ljudi različitih profesija i u srednjim godinama usavršavaju svoje veštine kroz obrazovne programe i kurseve preko interneta. Da bi ublažilo ove probleme. studenti nemaju kome da se obrate za pomoć. Pojam obrazovanja-koji predstavlja jasno strukturisani prenos znanja u okviru formalnih institucija-izmiče pred jednim širim konceptom učenja koje se odvija u razlučitim okruženjima. I tradicionalni se trude da što više budu elektronski. Na ovom univerzitetu studiraju oni koji su stariji od 23 godine i koji su zaposleni. jer je inteligencija mnogostruka i imamo različite vrste inteligencije. Ta razlika značajno doprinosi nastajanju društvenih podela u američkom društvu. obrazovanje i sticanje diplome sve je dostupnije ljudima. studenti za učenje na daljinu su podeljeni u grupama od 10-15 studenata. posedovanje samokontrole. to jest. njime se podrazumeva sposobnost sopstvenog motivisanja. Uočeno je da studenti belci u proseku postužu bolje rezultate nego crnci ili pripadnici drugih manje povlašćenih manjina. znanje i učenje je svima dostupno. Značajne razlike u inteligenciji između različitih etničkih grupa se mora bar jednim delom objasniti relacijama naslednog faktora. To je jedan razlog što mere za uobičajenu inteligenciju nisu u najboljoj korelaciji sa kasnijim dostignućima u životu.Elektronski univerziteti (učenje tokom celog života) Jedan o rezultata globalizacije i tehnološkog napretka je i stvaranje globalnog tržišta visokog obrazovanja.Emocionalna inteligencija U svojoj knjizi istog naslova. U testovima inteligencije postavljaju se pitanja apstraktnog karaktera na koja su više naviknuti imućniji studenti belci. Kroz učenje uz pomoć interneta i osnivanje elektronskih univerziteta. i „najpametniji od nas mogu potonuti u plićaku neobuzdane strasti i nesavladivih nagona. Svedočanstva. One su pre rezultat društvenih i kulturnih razlika. već zapravo vrlo raširena i izuzetno popularna pojava. Kritičari ovog gledišta poriču da su razlike u količniku inteligencije kod rasnih grupa genetičkog porekla. entuzijazma i istrajnosti. uverenja i diplome mogu se sada dobiti i van fizičkog okruženja učionice i tradicionalnih obrazovnih institucija. Proučavanja manje privilegovanih etničkih grupa u drugim zemljama snažno ukazuju da varijacije u količniku inteligencije između amričkih crnaca i američkih belca proizilaze iz društvenih i kulturnih razlika. Kada se suoče sa nekim problemom. i što se deca u tom smislu više vaspitavaju. imaju veće šanse da koriste svoje intelektualne sposobnosti. Ovaj Univerzitet za razliku od tradicionalnih posluje na principu ostvarivanja profita. Danijel Goleman dokazuje da je „emocionalna inteligencija“ u najmanju ruku važna koliko i količnik inteligencije u oceni našeg uspeha u životu. te međusobno dele akademske resurse. Studenti tog univerziteta sastaju se i međusobno komuniciraju uglavnom preko interneta. I sam tempo tehnoloških promena utiče na mnogo češće promene zanimanja nego što je to ranije bio slučaj. Pojam emocionalne inteligencije odnosi se na to kako ljudi koriste svoja osećanja. Isto tako treba uzeti u obzir ostale faktore koji ne utuču na inteligenciju. a ljudi sa visokim količnikom inteligencije mogu biti zapanjujuće loši kormilari svog privatnog života“. Iako je visoko obrazovanje uvek imalo međunarodnu dimenziju sada se javljaju radikalno nove mogućnosti za saradnju među studentima. Nastava se održava u blokovima od po pet do osam nedelja cele godine. mogućnosti za istraživanje.ekonomskim i etničkim razlikama koje se povezuju sa varijacijama u nivou obrazovnog uspeha. Prelaz sa obrazovanja na učenje 27 . 31. tako da mogu međusobno da razmenjuju ideje ili da pitaju predmetnog nastavnika putem elektronske pošte. Učenje na daljinu nije nova pojava. Učenje tokom celog života Nove tehnologije i uspon ekonomije znanja smenjuje tradicionalne ideje o poslu i obrazovanju. 30. Ove osobine se uglavnom ne nasleđuju.

U većini zemalja država je bila direktno uključena u upravljanje televizijskim kućama. i mora da igra ulogu u prelazu na društvo znanja. Televizija i nasilje Učestalost prikazivanja nasilja na televizijskim programima dobro je dokumentovana. Vesti su sada dostupne online skoro istovremeno sa odvijanjem događaja i stalno se ažuriraju tokom dana. pri čemu njihova maximalna dužina ne sme da iznosi više od šest minuta u jednom satu. Jeftina dnevna štampa se prvi put pojavila u SAD. postali su vremenom udarna politička snaga i to su ostali i do danas. dok žene u nešto većoj meri prate televizijski program od muškaraca. Na prelomu između dva veka pojavila su se dva prestižna dnevna lista. filma i televizije. koji su osvojili tržište. 28 .Uticaj televizije Vršena su brojna istraživanja u pokušaju da se proceni stepen uticaja televizije na ljude. Učestalost i trajanje reklamnih poruka regulisani su zakonom. Finansira se putem pretplate koju plaća svako domaćinstvo koje poseduje televizor. kada napuni osamnaest godina provodiće više vremena pred televizorom nego u bilo kojoj drugoj aktivnosti. televizor je prosečno uključen između pet i šest sati dnevno. Moć velikih TV mreža je opala sa pojavom satelitske i kablovske televizije.5 minuta reklama na sat u udarnom vremenu i 16 minuta van udarnog vremena. jer gledalac dobija da bira između jako puno kanala i sam pravi satnicu emisija koje bi gledao. sve veći uticaj televizije verovatno predstavlja najvažniji događaj u razvoju medija u poslednjih četrdeset godina. Ovakvi dnevni listovi. Stariji od četiri godine u Velikoj Britaniji gledaju televizor u proseku 24 sata nedeljno. Stariji ljudi pred televizorom provedu duplo više vremena od dece između četiri i petnaest godina starosti. razumljivih masovnoj čitalačkoj publici. Televizija Pored pojave interneta.Novine i televizija Novine U svom modernom obliku. Učenje ne sme biti obrazovanje u nekom smislu dobro obučene. već jedan sistem koji se posmatra u kontextu širih ljudskih vrednosti. Skoro više od pola veka. U New York-u i drugim većim američkim gradovima. i sredstvo i cilj u razvoju celovitog i samoukog obrazovanja u službi samorazvoja i samorazumevanja. što je potpuno prirodno ako se imaju u vidu vreme koje ona provedu pred televizorom i posledice koje to može imati po njihovu socijalizaciju. U Velikoj Britaniji. Canal 4 i Canal 5. prva kuća koja je emitovala televizijski program. Oni koji uče su aktivni. Kasnije se većina najuticajnijih dnevnih novina u drugim zemljama ugledala na ova dva lista. Elektronska komunikacija verovatno će još više uticati na tiraž novina. Njihov uticaj se smanjio sa pojavom radija. Situacija je slična i u ostalim zapadnoevropskim zemljama. Zakon sprečava ove mreže da u vlasništvu imaju više od pet licenciranih stanica.nije nekosekventan. BBC. Nasilje su. radoznali društveni delatnici koji stiču uvide iz mnoštvo izvora a ne samo u okviru nekog institucijalnog okruženja. 33. u rasponu od tekućih događaja do zabave i reklamnih oglasa. Ukoliko se tekući trend gledanja televizije nastavi. Učenje je. Učenje tokom celog života trebalo bi. Novine predstavljaju značajno otkriće u razvoju savremenih medija jer na malom i lako umnoživom formatu pružaju obilje različitih informacija. Najiscrpnija istraživanja vršili su Gerbner i njegovi saradnici. koji su analizirali uzorke programa emitovanih u udarno vreme tokom radnih dana i vikenda na svim važnijim američkim televizijama svake godine posle 1967. izuzev spavanja. Novine su postale „dnevne“ i stekle hziljade i miliona čitalaca tek krajem XIX veka. CBS i NBC. novine su bile glavno sredstvo saopštavanja brzih i kratkih informacija. Nekoliko godina BBC je bila jedina organizacija kojoj je bilo dozvoljeno emitovanje programa. počele su da izlaze novine koje su se prodavale po ceni od jednog centa. Po zakonu mogu emitovati 9. Najveći broj takvih studija odnosio se na decu. Danas u Britaniji pored dva BBC kanala ima i tri zemaljska komercijalna kanala ITV. Pri tome su izvršili klasifikaciju broja i učestalosti scena nasilja u različitim vrstama programa. Pojava jeftinih dnevnih listova dovela je do masovne rasprostranjenosti štampe. Mreže zavise od sopstvenih prihoda koji realizuju prodajom vremena za oglašavanje. novine vode poreklo od pamfleta i letaka koji su štampani i deljeni u XVIII veku. New York Times i Times. Danas praktično svako domaćinstvo ima televizor. motivisane radne snage. 32. U SAD tri vodeće TV organizacije jesu komercijalne mreže:ABC. dete koje je danas rođeno . u državnom je vlasništvu. Dve najčešće teme istraživanja jesu uticaj televizije na stepen nasilja i kriminala u društvu. istovremeno. ne oslanjajući se samo na jednu TV stanicu. za potrebe istraživanja. Mnoge novine su dostupne besplatno na internetu. i priroda televizijskih vesti.

koja je objavila niz radova u kojima se kritikuje način prezentacije vesti: Loše vesti. Cilj istraživanja bila je sistematska i nepristrasna analiza sadržaja vesti i načina njihove prezentacije. Emisije za decu pokazale su čak veću učestalost scena nasilja. znatna pažnja je posvećena vestima. Mekluan je dalje razvio neke Inisove ideje i primenio ih na medije u modernim. Inis je smatrao da priroda medija vrši snažan uticaj na organizaciju društva. Po mišljenju Mekluana. Ovi autori smatrali su da širenje industrije kulture i pojava njenih standardizovanih i ne preterano zahtevnih proizvoda. Vesti nikad nisu samo opis onoga što se zaista desilo u jednom danu ili nedelji. Crtani filmovi sadržali su veći broj scena nasilja od bilo koje druge vrste emisija. priroda medija koji postoje u jednom društvu više utiču na njegovu strukturu. odnosno kako te dve grupe vrše kategorizaciju programa na . vesterni. ali je televizijski program kao takav prava zbrka. godine. prateći pojavu a kasnije i propadanje javne sfere. Habermas je neke od tih tema prihvatio. Fajlou je zaključio da je veoma teško kritikovati vesti sa dominantnih televizija ako ne postoji pristup alternativnim izvorima informisanja. Jirgen Habermas: javna sfera Nemački sociolog i filozof Jirgen Habermas povezuje se sa frankfurtskom školom sociološke misli. prema tvrđenju Mekluana. ali koji su smatrali da je potrebno izvršiti radikalnu reviziju Marksovih gledišta i tako ih osavremeniti. u velikoj meri su se razlokovale po korišćenim metodama. bilo govorom ili putem masovnih medija. Televizija i žanr Televizija je neprekidan tok. stvaraju globalno selo-ljudi iz celog sveta gledaju događaje prikazane na vestima i u njima zajednički učestvuju. Veliki procenat stanovništva ne čita novine i njihov glavni izvor informacija su vesti. Televizijska drama pokazala se kao krajnje nasilnička. na primer. Svaki žanr ima svoja pravila i konvencije koje ga obeležavaju i razlikuju od drugih. sapunice. Taođe su ukazale na stav urednika informacionih emisija. Još loših vesti. Programi za jedno veče. „medij je poruka“. U skoro tri četvrtine ovih studija tvrdi se da postoji veza između nasilja na televiziji i agresivnog ponašanja dece. Zaključak Loših vesti bio je da su vesti o sporovima između radnika i poslodavaca prezentovane selektivno i iskrivljeno. nego poruke ili sadržaji koji se tim medijima prenose. Drugim rečima.. mada sa nešto ređim prikazivanjem scena ubistava. Veliki broj nasilnih scena na televiziji ne mora da proizvodi iste obrasce ponašanja kod gledalaca. Vest je komplexna tvorevina koja po pravilu utiče na ono o čemu govori. industrijalizovanim društvima. od velikog je značaja za svako društvo. Žanr se odnosi na to kako producenti i gledaoci tretiraju „ono“ što se prikazuje na televiziji.definisali kao pretnju ili upotrebu fizičke sile koja za posledicu ima povredu ili smrt. sadrži niz potpuno različitih emisija koje se emituju jedna za drugom. ali ih je razvio na drugačiji način. Loše vesti njihova prva i najuticajnija knjiga. U članku „Videti znači verovati“ Fajlou je izneo rezultate istraživanja koje se bavi sećanjima ljudi na prošle događaje. Tačnost vesti može i mora biti ispitivana. intenzitetu ustanovljene veze između nasilničkog ponašanja i uticaja televizije. On analizira razvoj medija od ranog osamnaestog veka do današnjih dana. a 3% tvrdi da nasilje na TV smanjuje sklonost ka agresivnom ponašanju. to jest industrija zabave.. Pod takvim okolnostima ne bi trebalo potcenjivati uticaj medija. recimo. Među najznačajnijim i najkontroverznijim proučavanjima televizijsksih vesti jesu studije Medijske grupe sa univerziteta u Glazgovu. umanjuje sposobnost pojedinaca da kritički i nezavisno misle. Javna sfera je arena u kojoj se odvija javna debata i formiraju mišljenja o 29 .Teorije o medijima Rane teorije Komunikacija-prenos informacije od jednog pojedinca do drugog ili od jedne grupe do druge. i po načinu definisanja „agresivnog ponašanja“.. U svim istraživanjima postoji tendencija da se gledaoci tretiraju kao pasivni posmatrači kojima nije važno šta će gledati. na njih možda veći uticaj vrše glavne moralne poruke takvih emisija. u ovom slučaju vesti o sporovima između radnika i poslodavaca. Frankfurtska škola posebno se bavila onim što su oni nazivali „industrija kulture“. vesti. Sociolozi proučavaju TV vesti U sociološkim proučavanjima televizije. Studije koje je Anderson razmotrio. U 20% studija zaključci nisu baš bili najjasniji. Zbog toga je pojam žanra značajan za unošenje izvesnog smisla u naizgled haotičnu strukturu TV programa. Mnoge događaje su ljudi opisali onako kako je o njima javljano u medijima. Dosta su kritikovani zbog stavova iznetih u ovoj knjizi. zasniva se na emisijama vesti koje su emitovala sva tri kanala u Velikoj Britaniji u periodu između januara i juna 1975. Elektronski mediji. Frankfurtska škola obuhvatala je grupu autora koji su inspiraciju nalazili u radovima mMarksa. 34. Zaista loše vesti i Vesti o ratu i miru.

opravdali ili legitimisali interesi vladajuće grupe u društvenom poretku. Od najranijih oblika štampe pa sve do elektronske komunikacije. zapravo. nije u potpunosti realizovano jer demokratsku debatu u modernim društvima guši razvoj industrijske kulture. analizira ogroman značaj digitalnih podataka u savremenoj tehnologiji komunikacija. Nove tehnologije u komunikacijama uzrok su dubokih promena u svetskom monetarnom sistemu i na tržištu akcija. mediji su imali odlučujuću ulogu u razvoju modernih institucija.od slika koje svoje značenje dobijaju isključivo od drugih slika i koje. neutralne koncepcije karakterišu pojave kao ideološke. Ideologija se odnosi na uticaj ideja na verovanja i ponašanja ljudi. 35. promenila je samu prirodu naših života. snabdevaju raznim oblicima informacija koje nam ranije nisu bile dostupne. ono što je rani razvoj javne sfere obećavao. stvara nova realnost-hiperrealnost u kojoj se prepliću ljudsko ponašanje i medijske slike.Tehnologija novih komunikacija Jedan od najvažnijih aspekata medija tiče se same infrastrukture pomoću koje se šalju i razmenjuju informacije. iluzorna ili usklađene sa interesima neke posebne grupacije. Vrednost gotovine koju imate u džepu zavisi od aktivnosti trgovaca na elektronski povezanim novčanim tržištima. Prema Tompsonu. Televizija ne samo da nam predstavlja svet. Suđenje Džej Simpsonu se nije odvijalo samo i sudnici. koja omogućava integraciju kompjutera i telekomunikacionih tehnologija Razvoj satelitskih komunikacija Optička vlakna koja omogućavaju prenošenje velikog broja različitih poruka kroz samo jedan mali kabl U svojoj knjizi „Biti digitalan“ osnivač medijske laboratorije na MIT-u Nikolas Negroponte. Tompson Detrasijevo gledište naziva neutralnim.pitanjima od opšteg značaja. Svet hiperrealnosti je konstruisan od simularkruma. „Realnost“je samo niz slika na TV ekranima širom sveta koje su suđenje definisale kao globalni događaj. podrazumevajući pod njim nauku o idejama. Pojava masovnih medija. Bodrijar smatra da se u doba u kojem su masovni mediji sveprisutni. Džon Tompson:mediji i moderno društvo Delimično se nadovezujući na radove Habermasa. Bodrijar:svet hiperrealnosti Bodrijar smatra da moderni masovni mediji imaju potpuno drugačije i mnogo dublje delovanje od bilo koje druge tehnologije. Ideologija se tiče korišćenja simboličke moći-ideje se koriste da bi se prikrili. kritičkoj koncepciji treba dati prednost jer povezuje ideologiju sa moći. Tompsonova teorija o medijima računa na razliku između tri tipa interakcije:  Interakcija licem u lice  Posredovana interakcija  Posredovana kvazi interakcija proučavanje medija stoji u bliskoj vezi sa uticajem ideologije u društvu. a pogotovo elektronskih medija poput televizije. Širenje masovnih medija i masovne zabave čini da javna sfera u velikoj meri postane optička varka. Samo suđenje je bilo pravi primer onoga što Bodrijar naziva hiperrealnost. Marks smatra da je ideologija lažna svest. Kritička shvatanja ideologije tretiraju taj pojam u negativnom. To je bio pravi televizijski spektakl u kojem su učestvovali milioni gledalaca i mnoštvo komentatora u medijima. nemaju uporište u „spoljašnjoj realnosti. nego sve više definiše kakav je svet u kome živimo. odnos Franfurtske škole prema industriji kulture je bio previše negativan. Važna tehnološka dostignuća u drugoj polovini dvadesetog veka potpuno su promenila prirodu telekomunikacija. Po njegovom mišljenju. Mada usvaja neke Habermasove ideje. Razmotrimo primer poznatog suđenja. Pojam ideologija stvorio je francuski pisac Destit Detrasi krajem XVIII veka. a Marksovo kritičkim konceptom ideologijom. Oni nas. Više ne postoji „realnost“(događaji u sudnici) čije nam gledanje omogućava televizija.novac je sve više elektronski novac. Međutim. kao što kritikuje Frankfurtsku školu i Bodrijara. tompson ga kritikuje. a da pri tom ne podrazumevaju da su takve pojave nužno lažne. stoga. Tompson je analizirao odnos između medija i razvoja industrijskog društva. Ovakvom razdoblju doprinela su četiri tehnološka trenda:     Stalan napredak performansi kompjutera uz smanjenje troškova Digitalizacija podataka. Digitalizacija i brzina leže u 30 . pežorativnom ili kritičkom smislu i sadrže implicitnu kritiku ili osudu. Savremeni masovni mediji ne uskraćuju nam mogućnost kritičke misli.

pokazala je mogućnost kombinovanja komunikacija i mobilnosti. Iako mnogi korisnici kompjutera tada toga nisu bili svesni. ukidajući čovekovo pravo na privatan život. mobilni telefon ima i loše strane. kako bi bolje sarađivali i ekonomičnije koristili skupu opremu. internet istovremeno preti da iz korena promeni ljudske odnose. mobilni telefoni su značajna prednost u doba koje karakteriše stalni pokret. Da bi posle sedam godina bilo 28. U početku su internet imali samo univerziteti i istraživačke laboratorije. Takozvana prva generacija mobilnih telefona koja je koristila analognu tehnologiju. Cilj mreže bio je ograničen. oko 88% korisnika interneta je živelo u najrazvijenijim zemljama. čime se briše granica između ličnog i profesionalnog života. nego u globalnom sistemu međusobno povezanih kompjutera-INTERNETU. mobilni telefoni samo ubrzavaju ionako silovit tempo života.-brišu se granice između globalnog i lokalnog. Posle druge. S jedne strane su oni koji svet interneta posmatraju kao mogućnost rađanja novih oblika elektronskih odnosa koji. 31 . Godine 1988. Korisnici se kreću mrežom pomoću browser-a. česta poslovna putovanja i dani prepuni radnih obaveza. 36. Digitalizacija dovodi i do razvoja interaktivnih medija.tako je nastao e-mail. tradicionalni oblici zabave poput pozorišta i knjige. godine i u početku se zvala ARPA mreža (Advanced Research Projects Agency). Izumeo ju je švajcarac 1992. Brzina kompjutera udvostručuje se svakih osamnaest meseci. Internet briše razlike između privatnog i poslovnog. Internet menja konture našeg svakodnevnog života. Devedesete godine prošlog veka bile su godine razvoja značajnog novog fenomena u oblasti telekomunikacije:sve veće popularnosti mobilnih telefona. U doba kada je radno vreme sve duže.000 kompjutera povezano. Mreža takođe služi kao posrednik u elektronskoj trgovini. vreme provedeno u prevozu ili van domašaja fixnog telefona može se iskoristiti za obavljanje ličnih i poslovnih obaveza. roditelji su u neprestanoj vezi sa svojom decom. Ta mreža predstavlja globalnu multimedijalnu biblioteku. Iako pruža uzbudljiva nova iskustva u istraživanju sveta. godine. Poreklo interneta Mreža je začeta u Pentagonu 1969. Digitalna tehnologija je proizvela drugu generaciju mobilnih telefona koji su brži. Arpa je služila za povezivanje naučnika koji su radili pod ugovorom za vojsku u različitim krajevima Amerike. Ali. pogodniji za korišćenje i privlačnijeg su dizajna. rađaju se novi kanali komunikacije i interakcije. Mobilna telefonija je po popularnosti daleko iznad fixne telefonije. a pred ljude se postavljaju sve veći zahtevi. Internet u Pentagonu povezivao je do početka 1980. Naknadno je ustanovljeno da je mrežu moguće koristiti i za slanje poruka. Najpoznatiji deo interneta je WWW. na red je došla treća generacija mobilnih telefona. danas može da se kombinuje na jednom mediju. a društveni život se svodi na najmanju moguću meru. Ona ima mogućnost bežičnog interneta. Početkom XXI veka preko sto miliona ljudi je imalo pristup internetu. koji omogućavaju aktivno učešće i kreiranje onoga što će se gledati ili slušati. Poslovi se efikasnije obavljaju. sve više obaveza je moguće završiti preko interneta. Mišljenje o uticaju interneta na interakciju među ljudima mogu se svrstati u dve kategorije. Širenje interneta po celoj planeti donosi pred sociologe mnoga pitanja. putovanje na posao. Ovaj izraz podrazumeva prostor interakcija stvoren putem globalne mreže kompjutera koja sačinjava internet. Da bi kasnije trend interneta zahvatio celu planetu. Kasnije dolazi do rasta korisnika interneta jer internet ulazi u domaćinstva i počinje da pruža veliki broj usluga. Polako im je postajalo jasno da budućnost ne leži u pojedinačnim kompjuterima. mreže koja nije vlasništvo nijednog pojedinca ili kompanije. mnogi stručnjaci iz oblasti industrije kompjutera i tehnologije smatrali su da je period vladavine PC-a završen. manji. drugi tabor misli da provođenje sve više vremena u komunikaciji preko interneta smanjuje vreme provedeno u komunikaciji sa drugim ljudima u fizičkom svetu.osnovi razvoja multimedija:ono što su nekad bili različiti mediji koji su zahtevali različite tehnologije. Ovo znači da su ljudi neprekidno dostupni.godine 500 kompjutera. Dejstvo interneta Mnogi u internetu vide primer novog globalnog poretka koji se rađa na prelomu dva veka. . Sa mreže je moguće skinuti razna dokumenta i programe. Nasuprot tome.Internet Do ranih devedesetih godina prošlog veka. PC je ubrzo postao mesto sa kojeg se moglo pristupiti dešavanjima u celom svetu preko mreže koja se prostire širom planete. Zbog toga trpe lični odnosi. ili pojačavaju ili dopunjuju postojeće interakcije licem u lice. Korisnici interneta žive u cyber prostoru.

počiva na sposobnosti da se pronađe. koju vrše najvažnije agencije sa Zapada.određuje granice nacionalnog diskursa“. Film Postoji nekoliko različitih pristupa fenomenu globalizacije filmske industrije. navela je mnoge teoretičare da govore o medijskom imperijalizmu. Jedan od njih jeste pokušaj da se razmotre mesta nastanka filmova i izvori njihovog finansiranja. Globalna muzička industrija. Do porasta globalne muzičke industrije došlo je do najviše zahvaljujući uspehu popularne muzike i širenje kulture i potkulture mladih koji se sa njom indentifikuju. Dejvid Held je ukazao na postojanje pet glavnih razloga za uspostavljanje novog medijskog poretka:      Povećana koncentracija vlasništva Prelazak sa državne na privatnu svojinu Transnacionalna struktura korporacija Diversifikacija različitih medijskih proizvoda Sve veći broj menadžera u medijskim kućama Globalizacija medija iznela je u prvi plan „horizontalne“ oblike komunikacije. Razlog tome je činjenica da muzika lakše premošćuje ograničenja usmene i pisane reči u dopiranju do masovne publike. Edvard Herman i Robert Mekčesni istražuju efekte međunarodnih medija na funkcionisanje demokratskih država. EMI i Bertelsmann. Najviše izvozi SAD.Globalizacija i mediji Internet pruža glavni doprinos tekućim procesima globalizacije. unutar granica nacionalnih država. Pet najvećih kompanija u svetu su: Universal. Putem elektronskih medija. zajedno sa reklamnim materijalom. Program koji izvoze američke TV stanice. U vestima se o zemljama u razvoju govori samo kada se dese prirodne katastrofe. kulturni proizvodi sa zapada rasprostranjeni su po celom svetu. Kao i ostali aspekti globalnog društva. Prema tom gledištu. predstavlja primer dominacije „zemalja Prvog sveta“. kojom dominira nekoliko multinacionalnih korporacija. Time Warner. Globalizacija menja opseg i dejstvo i drugih vrsta medija. pre svega SAD. Smatra se da je kontrola nad vestima iz sveta. Globalni mediji i demokratija U svom radu o globalnim medijima. tako da „američka kulturna dominacija. Nacionalna tržišta pretopila su se u jedno globalno fluidno tržište. produkuje i distribuira muzički talenat nebrojenih umetnika. S jedne strane.Medijski imperijalizam Dominantna pozicija industrijski najrazvijenijih zemalja u proizvodnji i distribuciji medija. Nije reč samo o raznim oblicima zabave. Pošro su američke korporacije dominantne na globalnom nivou. 38. globalizacija vodi ka horizontalnoj integraciji komunikacija. propagiraju komercijalizovanu kulturu koja podriva lokalne oblike kulturnog izražavanja. Globalizacija muzike postala je na taj način jedan od glavnih faktora širenja američkih i britanskij muzičkih stilova i žanrova u svetu. Globalna muzička industrija predstavlja jednu od najkoncentrisanijih industrija. širenje globalnih medija može uticati na autoritarne države da smanjuju kontrolu nad televizijom. i da se plasira do publike širom sveta.37. mogu se pratiti radio i TV stanice iz okolnih zemalja. Sedišta dvadest najvećih medijskih konglomerata na svetu nalaze se u industrijalizovanim zemljama. Drugi način da se pristupi pitanju globalizacije filma jeste nastojanje da se razmotri u kojoj meri se nacionalni filmovi izvoze u inostranstvo. Razvoj tehnologije omogućava nove. U poslednje tri decenije desile su se duboke promene unutar industrije medija. uspostavljena je kulturna imperija. sve sofisticiranije načine globalne distribucije muzike. Prema tim kriterijumima nesumnjivo postoji proces globalizacije filmske industrije. Video-kasete sa američkim filmovima uobičajena su pojava u islamskoj republici Iranu.. Muzika Held tvrdi da je muzička forma podložnija globalizaciji od ostalih formi. mnoga „zatvorena“ društva postaju svesna da mediji mogu postati moćni saveznik u 32 . a većina ih je u SAD. Čak i tamo gde vlade zabranjuju prikazivanje komercijalnog programa na domaćim televizijama.. Za razliku od tradicionalnih medijskih formi u kojima se komunikacija odvijala „vertikalno“. one su „preuzele dobar deo sveta“. i novi informacioni poredak razvija se neravnomerno i tako odražava podele između razvijenih i manje razvijenih zemalja sveta. a nove tehnologije fuzionisale su medije koji su do tada delovali nezavisno. državne krize ili ratovi. baš kao i audio kasete sa američkom popularnom muzikom koje se prodaju na crnom tržištu. Sony. Pošto je sve teže zadržati medijske proizvode u okvirima nacionalnih granica.

Uspon međunarodnih elektronskih imperija koje deluju van nacionalnih granica. Ljudi su tada postali svesni štetnih posledica koje mogu imati indistrijski i tehnološki razvoj. lljudska bića ostavila su svoj pečat ma prirodu. te zahteva za poštovanjem ljudskih prava i prava manjina. Sa pojavom zemljoradnje. Herman i Mekčesni ističu opasnost od globalnog medijskog poretka i pretnju koju on predstavlja po zdravo funkcionisanje demokratije. Jako su puno dobili kritika na to. Čak i u višepartijskim sistemima. Islamske države. komercijalizacija televizije omogućila je češće nastupe opozicionih političara. potrošnja) Još od samih početaka obrade zemlje. Oni su kompjuterskim simulacijama hteli da pokažu posledice kontinuiranog ekonomskog rasta. Osnovna ideja izveštaja Granice rasta bila je da postoje i društveni i prirodni uticaji koji ogranočavaju mogućnost planete Zemlje da 33 . Štaviše. otpor oblicima medija koji dolaze iz inostranstva. Tehnološki napredak je nepredvidiv. kombinovane i tradicionalne. Problem sa kojim se svi danas suočavamo u vezi je sa ekologijom odnosno zaštitom životne sredine. najverovatnije će doći do stvaranja novih državnih institucija. privrednih savetnika i civilnih aktivista u glavnom gradu Italije. pre razvoja moderne industrije. Čak i primitivne metode obrade zemlje mogu izazvati eroziju tla. Koreni nastanka pokreta zelenih mogu se naći u čuvenom izveštaju koji je prvi put objavljen početkom sedamdesetih godina pod naslovom Granice rasta koji je štampao Rimski klub. kreće se u rasponu od blage kritike do proklinjanja zapadnih satelita. jer izveštaj nije u dovoljnoj meri uzeo u obzir sposobnost ljudskog bića da odgovore na ekološke izazove kroz tehnološki napredak ili putem političkih sredstava. priroda je u mnogo većoj meri dominirala čovekovim životom nego što je on uticao na nju. Kako su postali izrazito koncentrisani/centralizovani i komercijalizovani. već mogućnosti koje nas čekaju ako stvari ostanu nepromenjene. Lovačka i sakupljačka društva uglavnom su živela od prirode. Reakcija na globalizaciju medija i mere koje se sprovode u pojedinim zemljama. Ipak. Taj oblik autocenzure medija slabi učešće građanstva u javnim aktivnostima i umanjuje njihovo razumevanje pitanja od javnog značaja. smatra se pretnjom kulturnom identitetu i nacionalnim interesima mnogih islamskih država. Glavni zaključak izveštaja Rimskog kluba bio je da su stope industrijskog rasta nespojive sa ograničenom količinom svetskih resursa i sposobnošću planete da izdrži priraštaj stanovništva i apsorbuje zagađenje. Za gajenje useva bilo je potrebno rasčistiti zemljište. smatraju za shodno da prihvate izvesne modifikacije svoje kulture kako bi sačuvale sopstveni kulturni identitet. Prihod komercijalizovanih medija zavisi od reklamnih poruka pa su primorani da daju prednost sadržajima koji obezbeđuju veću gledanost i prodaju. Lokalni propisi i domaće medijske institucije takođe mogu odigrati važnu ulogu u smanjenju uticaja globalnih medija. recimo u Indiji. kao i upozorenja o opasnostima daljeg zagađivanja životne sredine. Na to su se istraživači branili komentarom da nisu hteli da predvide budućnost. Rezultat toga biće trijumf zabave na uštrb kontroverznih pitanja i debate. Prema Mohamadiju. Globalni mediji stvorili su uslove za širenje ideje individualizma. 39. Religija.Uticaj čoveka na prirodni svet (granice rasta. poseći useve i ukloniti korov. Ali Mohamadi se bavio istraživanjem reagovanja islamskih zemalja na sile globalizacije medija. očuvanje pre nego iscrpljivanje resursa i zaštita preostalih životinjskih vrsta. da se može reći da gotovo oi nema prirodnih procesa na koje čovekove aktivnosti ne utiču. Otpor i alternativa globalnim medijima Mada su moć i širina globalnih medija nepobitni. u velikoj meri odražavaju njihov ukupni stav prema nasleđu zapadnog kolonijalizma. Zajednička nit ovih organizacija jeste zaštita životne sredine. mohamadi vrši podelu država na tri kategorije: modernističke. iako su burno reagovale na prodor zapadnih medija pokušajem da ih zabrane ili im nađu alternativu. Ekološka pitanja ne odnose se samo na to kako da na najbolji način tretiramo i sprečimo ugrožavanje životne sredine nego i na sam način života u industrijalizovanim društvima. u svim zemljama postoje snage koje mogu da uspore prodor medija i oblikuju karakter medijskih proizvoda u pravcu boljeg održavanja lokalne tradicije i kulture. pre više hiljada godina. Granice rasta Mnogi su zabrinuti zbog štetnog uticaja ljudskih bića na životnu sredinu. to jest od onoga što je takvo okruženje obezbeđivalo. Danas je čovekova agresija na prirodno okruženje tako intenzivna . U svojoj analizi reagovanja na globalizaciju medija. Ako se mora napustiti cilj neprestanog ekonomskog rasta.jačanju demokratije. tradicija i običaji predstavljaju jaku kočnicu globalizacije medija. tržišne sile mogu delovati tako da ograniče prekomernu exploataciju resursa. situacija se promenila. Reakcija u javnosti u vezi sa životnom sredinom dovele su do stvaranja „zelenih“ pokreta i partija kao što su Prijatelji Zemlje i Grinpis koji organizuju kampanje koje se tiču zaštite čovekove sredine. globalni mediji prete da ugroze važnu „javnu sferu“. održivi razvoj. Rimski klub je formirala grupa industrijalaca. pa su zato vrlo malo pokušavali da promene svet oko sebe.

zaštita životinjskih vrsta i raznovrsnost živih bića. 45% ukupnih količina mesa i ribe i oni su vlasnici 87% svih motornih vozila. kao i obaveza održavanja čistog vazduha.3% godišnje. koje nije čisto kao moderna goriva poput kerozina i propana. Nasuprot tome. institucije i društva. dok kod 20% najsiromašnijih taj procenat je samo 1. Do sredine 34 . Održivi razvoj Umesto da zagovaraju zauzdavanje privrednog rasta. Bogati su u boljoj poziciji da uživaju u mnogim blagodetima potrošnje i ne moraju da se suočavaju s njenim negativnim posledicama. odeće. a ne njihovo iscrpljivanje. U industrijalizovanim zemljama. iz 1987. nosioci novijih tendencija okreću se ideji održivog razvoja. Poslednjih godina dosta ima zagađenja i u zemljama u razvoju jer većinom koriste drvo i đubrivo. Nejednakost u potrošnji između bogatih i siromašnih su znatne. Sagorevanje fosilnih goriva se upetostručilo. ideja o održivom razvoju se usresređuje samo na potrebe bogatih zemalja. a ne uzima u obzir načine na koje se visoki nivoi potrošnje u bogatijim zemljama zadovoljavaju na račun drugih ljudi. Potrošnja se odnosi na dobra. Ljudi sa malo resursa imaju i malo izbora. stvari za lučnu upotrebu. 40. ekološka šteta koju prouzrokuje sve veća potrošnja ima najteži uticaj na siromašne. Najbogatijih 10% stanovništva. zbog velokog broja fabrika i motornih vozila. Izraz „održivi razvoj“ prvi put je upotrebljen u izveštaju Ujedinjenih nacija. Potrošnja je povezana sa privrednim razvojem – kako dolazi do povećanja životnog standarda. One se mogu grubo podeliti u dve osnovne vrste:  Zagađivanje i stvaranje otpadnih materija koje se izbacuju u životnu sredinu  Prekomerno trošenje prirodnih resursa koji se ne mogu obnoviti ZAGAĐENjE I OTPAD Zagađenje vazduha Tvrdi se da zagađenje vazduha. smanjena baza resursa trpi sve više pritisaka jer se povećava broj stanovništva. da bi se unapredio privredni rast.Izvori opasnosti Postoji mnogo različitih vrsta globalnih opasnosti sa kojima se današnji svet suočava. odnosi više od 2. Postoje dve vrste zagađivanja vazduha:  Spoljašnja zagađenja  Unutrašnja zagađenja Tradicionalno. 84% ukupne količine papira. godine pod nazivom Naša zajednička budućnost. godine do današnjih dana. automobila i tako dalje. Održivi razvoj definisan je kao upotreba resursa koji ser mogu reciklirati. usluge. slobodnog vremena. Potrošnja Veliki deo rasprava u vezi sa životnom sredinom i privrednim razvojem zavisi od obrazaca potrošnje. energiju i resurse koje koriste ljudi. dok je u Istočnoj Aziji taj rast bio 6% godišnje. uz minimalno zagađivanje okoline. potrošnja po glavi stanovnika rasla je po stopi od 2. Komisija pod vođstvom Brantlendove smatrala je da je održiv razvoj „zadovoljavanje sadašnjih potreba. odmora. bogate grupe mogu sebi da priušte da se isele sa onih područja u kojima ima problema. Siromaštvo samo pojačava ove ekološke pretnje.7 miliona života godišnje. jer obrasci potrošnje mogu da oštete bazu resursa životne sredine i povećaju nejednakosti. Kritičari smatraju da je pojam održivog razvoja isuviše neodređen i da zanemaruje specigične potrebe siromašnijih zemalja. nego što je to bio slučaj pre 25 godina. bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje sopstvene potrebe“. ljudi su u stanju da priušte sebi više hrane. ako na bilo koji način ograničavaju sopstveni industrijski rast. vode i zemljišta. Iako su bogate zemlje najveći svetski potrošači. a da siromašnima ostave da trpe štetne posledice. Prema ovim kritičarima.3.apsorbuje dalji ekonomski razvoj i rast stanovništva. Manje razvijene zemlje ne mogu nikada da sustignu bogatije. S druge strane ipak potrošnja može imati i negativnih uticaja. zagađivanje vazduha tretirano je kao problem koji najviše pogađa industrijalizovane zemlje. to jest jedino im ostaje da maximiziraju resurse koji su im dostupni. Održivi razvoj znači da bi idealno bilo ako bi se rast oslanjao na reciklažu fizičkih resursa. S jedne strane. To je fenomen koji ima svoje pozitivne i negativne strane. Kao posledica toga. prosečno afričko domaćinstvo troši danas 20% manje. troši 58% ukupne energije. Potrošnja drveta je za 40% viša nego pre 25 godina. Kod 20% najbogatijeg svetskog stanovništva 86% čine izdaci za ličnu potrošnju. Na lokalnom nivou. rastući nivoi potrošnje u svetu znače da ljudi danas žive u boljim uslovima nego ranije. koje nastaje ispuštanjem otrovnih materija u atmosferu. Potrošnja sveže vode se udvostručila od 1960.

U industrijalizovanim zemljama. a do kiše dođe u nekoj drugoj. Može se pretpostaviti da se podzemne vode neće tako brzo obnavljati kao pre. U nekim gusto naseljenim područjima. jer u očuvanom ekosistemu vremenom sami sebe automatski zamenjuju. kojim je bilo regulisano ispuštanje štetnih gasova iz dimnjaka. U nekim slučajevima sklopljeni su bilateralni ili regionalni sporazumi u cilju smanjenja štetnog uticaja kiselih kiša. Zagađenje vode odnosi se. Godinama. jer je količina predmeta koji se bacaju ogromna. Često se događa da gasovi koji dovode do stvaranja kiselih kiša se proizvedu u jednoj zemlji. ali je sve teže osloboditi se ogromnih količina otpada. dolazi do zajedničkih napora mnogih zemalja da se očuva kvalitet vode i da se zaštiti životinjski svet. Postoje izvesni dokazi da može doći do ovakvog procesa. Iako spoljno zagađenje vezujemo za industrijalizovane zemlje. ribolov i mnoge druge potrebe. bez imalo razmišlanja o posledicama. ako se naruši ravnoteža u potrošnji tih resursa. otpadne materije – organskog ili neorganskog porekla – bacane su direktno u reke i mora. manje i više. Ali se ne može celokupni otpad reciklirati. izuzetno su razvijene komunalne službe za uklanjanje smeća. Zato je 1956. Neadekvatno rešavanje kanalizacionih problema može dovesti ljude u izloženost bakterijama koje prouzrokiju : dijareju. useve i životinjski svet. Zato pojedine zemlje pokušavaju smanjiti emitovanje štetnih gasova primenom alternativnih metoda prevoza koji manje zagađuju vazduh. Industrijalizovana društva ponekad se nazivaju „društvima otpadaka“. Jedna od štetnih posledica zagađenja vazduha je i nastajanje kiselih kiša. Zagađenje vazduha utiče na ceo ekosistem. te da se obezbedi čista voda za ljudsku upotrebu. U nerazvijenim zemljama. tako i u količini otpada po osobi.dvadesetog veka. šume. problem stvaraju nerazvijene strukture komunalnih organa. kuvanje. koja često koriste i stari benzin koji sadrži olovo. Globalno zagrevanje takođe ima potencijalan uticaj na potrošnju zaliha vode. na zagađenje prouzrokovano toksičnim hemikalijama i mineralima. životinjski i biljni svet.zagađenej vazduha može da izazove različite zdravstvene probleme kao što su bolesti pluća ili rak pluća. Kisele kiše su štetne po šume. tako da se otpad gomila na ulicama što može dovesti do širenja različitih zaraznih bolesti. verovatno biti koncentrisan u onim oblastima koje već imaju problem sa nestašicom pijaće vode. dizenteriju i hepatitis. Međutim. poput voza ili autobusa. kako u apsolutnoj količini proizvedenog otpada. jer industrija ispušta veliku količinu gasova. Klimatski faktor takođe ima uticaja menjanjem obrazaca padavina i nemogućnošću predviđanja promena. Postoje nekoliko razloga zbog čega je to tako. široko gledano. Od šezdesetih godina dvadesetog veka glavni izvori zagađenja vazduha su ispuštanja gasova iz motornih vozila a pogotovo je opasno što oni ostaju u nižim slojevima atmosfere za razliku od gasova iz dimnjaka.Istrošenost resursa Ljudska društva zavise od mnogih resursa iz prirodnog sveta – kao što su voda. pranje. Kako dolazi do povećanja temperature na zemlji. naročito osetljiva na promene koje utiču na njihovu sposobnost da žive od zemlje. godine donet Zakon o čistom vazduhu. pesticidima ili neadekvatnim rešenjima sistema kanalizacije. Prvi je da će veliki deo prognoziranog priraštaja stanovništva u svetu u toku sledećih desetak godina. direktno od zemlje. 41. U 35 . Zagađenje vode Ljudi oduvek zavise od vode koja im služi za piće. Otpad u čvrstom stanju Jedan od najjasnijih pokazatelja čovekove potrošnje jeste velika količina otpada onoga što se svakodnevno odlaže u kante za smeće u domaćinstvima širom sveta. navodnjavanje. vazduh u Britaniji je bio jako zagađen zbog velike količine korišćenja uglja. Voda Za ljude u mnogim delovima sveta obezbeđivanje konstantnih rezervi vode predstavlja hronično ozbiljan problem. čovek je u velikoj meri pogrešno koristi. velika potražnja za vodom. prelazi se sve više sa organskog na neorganski otpad koji se raspada jako dugo. javlja se opasnost od njihovog potpunog iscrpljivanja. slučajevi zagađenja vode često su prouzrokovani preteranom upotrebom veštačkih đubriva u poljoprivrednim područjima. Ta je populacija. A razvojem društava. Iako je voda jedan od najdragocenijih i najosnovnijih prirodnih resursa. Tek u drugoj polovini dvadesetog veka. U svim zemljama sveta dolazi do povećanja. s toga. Ono predstavlja najveću pretnju ljudima u zemljama u razvoju. ono je veliko i u zemljama u razvoju. U vvećini zemalja industrijalizovanog sveta. Pogoršanje stanja u kojem se nalaze obnovljivi resursi zadaje veliku brigu mnogim ekolozima. jednostavno ne može da se zadovolji raspoloživim resursima vode.da bi se smanjila količina otpada. Ova tendencija sigurno će postati izraženija u predstojećim godinama. Razaranje i pustošenje tla Prema Izveštaju UNDP. nek ezemlje recikliraju otpad. a i dolazi do povećanja broja motornih vozila. trećina svetskog stanovništva izdržava se. Oni se često nazivaju resursima koji se mogu obnoviti. biće potrebno sve više vode za piće i navodnjavanja.

Neplansko krčenje šuma je kao uništavanje pošumljenih oblasti. Ovi rizici ne prave razliku na osnovu nacionalnosti. sve veće mešanje nauke i tehnologije u naš život dovodi do velikih problema i neizvesnosti. Industrijalizovane zemlje su se složile da smanje emisiju štetnih gasova za 20% do 40%. 42.mnogim oblastima Azije i Afrike. jer se ta pitanja javljaju kao posledica širenja nauke i tehnologije. Proces globalnog zagrevanja u tesnij je vezi sa efektom staklene bašte. Moguće posledice globalnog zagrevanja su:      Podizanje nivoa mora Pretvaranje plodnog tla u pustinjsko Širenje zaraznih bolesti Loše žetve Promene klimatskih obrazaca Reakcije na rizike od globalnog zagrevanja Već dugo se raspravlja o temi globalnog zagrevanja. dolazi do opadanja poljoprivredne produktivnosti i sve manje raspoložive plodne zemlje po glavi stanovnika. u Japanu. bogatstva ili društvenog porekla – oni su potencijalna pretnja svim ljudskim društvima. širenje poljoprivrednih delatnosti. One su takođe stanište mnogih biljaka od kojih se dobijaju ulja za izradu lekova. Tropske šume pokrivaju otprilike 7% zemljine površine i predstavljaju stanište velikog broja biljnih i životinjskih vrsta koje doprinose raznovrsnosti živih bića na zemlji. neplansko krčenje šuma. kojima predhodne generacije nisu bile izložene. kao što su industrijska proizvodnja. kao goriva. jer su gasovi koji se gomilaju i menjaju zemljinu atmosferu u velikoj meri posledica čovekovih aktivnosti. usko je povezan sa rizikom. a njeni dragoceni prirodni sastojci sve više nestaju zbog prekomerne „upotrebe“. sudbina tropskih šuma privlači najveću pažnju. Iako su mnoge vrste šuma ugrožene neplanskim krčenjem. godine znatno smanji ispuštanje gasova koji dovode do efekta staklene bašte. izazivaju ljudi. hrane. U onim područjima u kojima je tlo lošeg kvaliteta. Neplansko krčenje šuma Šume su osnovni element ekosistema: one pomažu u regulisanju rezervi vode. boje i lekova. Međutim. Industrijske zemlje proizvode daleko više gasova koji izazivaju efekat staklene bašte nego zemlje u razvoju. Globalno zagrevanje Globalno zagrevanje mnogi ljudi smatraju najozbiljnijim ekološkim izazovom našeg vremena. stvaranje deponija i ispuštanje štetnih gasova iz motornih vozila. Naučna otkrića donela su mnoge koristi. drvne građe. genetski modifikovana hrana) Veći broj pitanja. Razaranje tla jeste proces u kojem dolazi do pogoršavanja kvaliteta zemlje. Urlih Bek. uglavnom. koji je u vezi sa zaštitom čovekove okoline. obično sečom šuma u komercijalne svrhe. a sam proces teško da može da se zaustavi. Na svetskom samitu posvećenom ekologiji. Neki naučnici izražavaju sumnju u to da su efekti za koje se tvrdi da postoje realni. S druge strane. Rizik i životna sredina (globalno zagrevanje. a ne rezultat čovekove intervencije. Najviše ugljen-dioksida u atmosferu ispušta SAD. Globalno zagrevanje odnosi se na postepeno povećanje prosečne temperature zemlje usled promena hemijskog sastava atmosfere. problem razaranja tla preti da osiromaši milione ljudi. ova pojava ima moć da nepovratno promeni funkcionisanje klime na Zemlji i proizvede čitav niz razornih posledica po životnu sredinu u čitavom svetu. u kojim postoji brz priraštaj stanovništva. U mnogim slučajevima ljudi migriraju tražeći plodnu zemlju. sociolog koji je prvi došao na ovu ideju. Uprkos njihovom značaju više od trećine prvobitnih šuma na zemlji je nestalo. Danas živimo u jednom globalnom poretku u kojem se suočavamo sa rizicima po našu bezbednost. Smatra se da gllobalno zagrevanje. održanom 1997. One su takođe značajne za svakodnevni život ljudi. Tropske šume nestaju po stopi od otprilike 1% godišnje i mogle bi sasvim nestati do kraja XX veka ako se sadašnja tendencija krčenja šuma nastavi. iskopavanja ruda. uključujući i ekološke rizike. oslobađaju kiseonik u atmosferu i sprečavaju eroziju tla. suše ili neadekvatnog načina đubrenja. Dugoročni efekti razaranja tla ostavljaju ozbiljne posledice. postignut je sporazum da se do 2010. Ako su mnoge naučne pretpostavke tačne. danas su se naučnici ipak složili da je uzrok globalnog zagrevanja efekat staklene bašte. smatra da su mnogi rizici sa kojima se čovek suočava po svom obimu globalni. dok su druga mišljenja da promene svetske klime mogu biti posledica prirodnih kretanja. godine u Kjotou. Većina naučnika se slaže da se veliko povećanje ugljen-dioksida u atmosferi može pripisati sagorevanju fosilnih goriva i drugim ljudskim aktivnostima. bilo bi nedovoljo ili 36 . a često ostavljajući pustinje. Zbog nedostatka stočne hrane teško je ili čak nemoguće uzgajati stoku. Čak i kada bi se to ispoštovalo.

poznati su kao genetski modifikovana (GM) hrana. Ovaj postupak je poznat kao genetska modifikacija. ili sadrži neke sastojke takvih organizama. Doktor Arpada Puštaija je otkrio da genetski modifikovan krompir dovodi do znatnih oštećenja imunološkog sistema i usporenog rasta organizma. i usmerio svoju delatnost na plasiranje novih useva na tržištu. Kada se jednom nađu u prirodnoj sredini. Monsanto je pokrenuo ogromnu reklamnu kampanju. I kad bi se smanjilo emitovanje štetnih gasova. javlja se strah da će doći do još veće nestašice hrane. Posle toga dolazi do raspada kompanije Monsanto i protivljenje stanovništva i država oko uzgajanja genetski modifikovanih useva. Genetska modifikacija može se vršiti u različite svrhe – ne samo da poveća prinos useva. u kojoj su isticane prednosti genetski modifikovanih useva. koje je teško pratiti i kontrolisati. biljke koje se proizvode na takav način nazivaju se genetski modifikovani organizmi (GMO). Ovaj princip sugeriše da gde god postoji ozbiljna sumnja u vezi sa primenom novih postupaka. Prehrambeni proizvodi koji se ili prave od genetski modifikovanih organizama. moguće je povećati stepen fotosinteze koju vrši biljka i proizvesti veće količine useva. kao što je pirinač. kada su neke vodeće hemijske i poljoprivredne firme procenile da novo stečeno znanje u vezi sa funkcionisanjem gena može da promeni svetsku ponudu hrane. 37 . ili biljku otpornu na poljoprivredne herbicide. U skladu sa ovom dilemom. Genetski kod je veoma složen – dodavanjem novih gena biljkama ili organizmima može prouzrokovati nepredvidljive bolesti ili druge štetne posledice.prekasno jer bi trebalo da se smanji za 70%-80% da bi imalo pozitivan uticaj na klimatske faktore. Američka firma Monsanto bila je vodeća u razvijanju velikog dela nove tehnologije. Sa povećanjem svetskog stanovništva u predstojećim godinama. Kontroverze oko genetski modifikovane hrane Priča o genetski modifikovanoj hrani počela je pre nekoliko godina. potrebno je oko sto godina da ugljen-dioksid prirodnim putem nestane iz gornjih slojeva atmosfere. Jako su bili postali popularni genetski modifikovani usevi. Evaluacija rizika genetski modifikovane hrane Zabrinutost protivnika genetski modifikovane hrane je stvarna. Kampanja je bila usmerena na poljoprivredne proizvođače i potrošače. bolje je držati se postojeće prakse nego je menjati. niko ne može biti siguran kakve će efekte proizvesti kada se upotrebi u životnij sredini. Na primer mogu stvoriti biljku sa povećanim sadržajem vitamina. Niko ne može reći sa sigurnošću da je proizvodnja genetski modifikovanih useva bezbedna. prodao svoje odeljenje za hemijska istraživanja. Monsanto je okupio kompanije za proizvodnju semena. Neki ljudi smatraju da rešenje potencijalne krize hrane možda leži u najnovijim otkrićima u nauci i biotehnologiji. rizici koji su sa tim povezani nepredvidljivi su i nemerljivi. Genetski modifikovani organizmi proizvode se putem tehnike ukrštanja gena. Iako genetska modifikacija može imati ogromne potencijalne koristi. Na čelu sa izvršnim direktorom Robertom Šapiroom. Utičući na genetski sastav osnovnih useva. Genetski modifikovana hrana Glad i neuhranjenost trenutno pogađa više od 800 000 000 ljudi. Pošto su genetski modifikovani usevi sasvim nova sorta. GMO mogu pokrenuti niz lančanih efekata. mnogi ekologisti se zalažu za princip predostrožnosti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful