TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE P ENICE Mr Dragan Tomic PSS Vranje

P enica (lat. Triticum) je biljka koje se uzgaja irom sveta. Poreklom je iz jugozapadne Azije, a najverovatnije mesto odomacivanja p enice Dijarbekir u Turskoj. irenje uzgoja p enice pocelo je tokom neolitskog perioda, da bi se pre 5000 godina mogla naci u Etiopiji, Indiji Irskoj i paniji. Milenijum kasnije stigla je i u Kinu. P enica se u svetu gaji na oko 100 miliona ha, u evropi na oko 23 miliona ha dok proizvodnja p enice u Srbiji je zasnovana na blizu 500.000 ha. Na teritoriji Pcinjskog okruga pod p enicom je zahvaceno oko 17.000 ha a na teritoriji Vranja na oko 6.500 ha. P enicno zrno ima iroku primenu pocev od upotrebe za ljudsku ishranu, preko upotrebe za stocnu hranu i u industriji alkohola. Strna tita gaje se od 67° severne geografske irine do 40° jutne geografske irine. Za grupu biljnih vrsta iz jedne familije (Poaceae) ovo je veoma irok areal. Nove sorte poseduju genetski potencijal za prinos i kvalitet zrna na znatno vi em nivou od sorti ranijih generacija. Ogranicavajuci faktori proizvodnje ostali su agroekolo ki uslovi, dostignuti stepen razvoja tehnologije gajenja i informisanost korisnikaproizvodaca odnosno transfer znanja.

Zahtevi p enice prema zemlji tu :

suncokret i rani hibridi kukuruza. ostavlja busen).8 7. mak. Tete se gaji na te kim zbijenim zemlji tima opterecenim suvi kom vode. gde imamo veliku brojnost vazdu nih pora i mali kapacitet za vodu mnogo lak e dolazi do izmrzavanja biljaka i nedostataka vode u letnjim mesecima. Dobri predusevi su: zrnene mahunjace (soja. krompir. gra ak). dobrih fizickih. jer dolazi do smanjenja prinosa zbog nepodno enja(korenskih izlucevina) i tetocina. konoplja za seme. Na lakim peskovitim zemlji tima. Najuspe nije gajenje je na cernozemu. jer je ona teba da dode . livadskoj crnici. muhar. koren u povr inskom sloju. ozima uljana repica. krecnim i plodnim aluvijalnim zemlji tima gde je pH vrednost 6.P enica ima velike zahteve u pogledu plodnosti i fizickih osobina zemlji ta. protima zemlju. ali ne podnosi monokulturu. Plodored : P enica je biljna vrsta koja podnosi ponovljenu setvu (ne sejati istu sortu). suncokreta. kao i predusevi koji ostavljaju zemlji te cisto od korova. Treba je gajiti na poslednjem mestu u ploderedu. pasulj. kasne sorte ecerne repe ( ecerna repa ne bi trebala da bude predusev. Lo i predusevi su: sirak (ostavlja isu eno zemlji te. hemijskih i biolo kih osobina. kasni hibridi kukuruza. konoplja za proizvodnju vlakna. Pogoduje joj plitka obrada i predusevi koji rano napu taju parcelu zbog adekvatne pripreme zemlji ta i setve. rane sme e za zrna za ishranu stoke. duvan. ozime sme e za proizvodnju zelene stocne hrane.

Kod nas su najce ci predusevi: kukuruz. jer se skida sa parcele rano i sve agrotehnicke mere mogu da se izvr e na vreme. jer se brte sletu. da bi se sprecili gubici vode isparavanjem). a p enica na poslednje). nacin i vreme osnovne obrade za proizvodnju p enice zavise od preduseva. ali se tetveni ostaci moraju kvalitetno . Ukoliko su vlatne jeseni bez obzira na predusev i stanje zemlji ta mora se vr iti klasicna obrada zemlji ta oranjem. Na lakim i peskovitim zemlji tima obraduje se plice. osobina zemlji ta. koristeci cizel plugove. rat. ima dosta vremena za obradu zemlji ta kao i za suzbijanje korova. Ako su suve jeseni. Ona je dobar predusev za sve osim za jecam. prethodni usev iskoristi vlagu iz dubljih slojeva zemlji ta. ovas. Dubina bi trebala da bude to manja.na prvo mesto u plodoredu. ecerna repa ne treba da bude predusev. klimatskih uslova podrucja. Osnovna obrada : Dubina. gra ak i konoplja su dobri predusevi. p enica u ponovnoj setvi je dobar predusev.ako se posle ranih hibrida suncokreta ne izvr i za titna obrada zemlji ta. Na taj nacin postite se samo rastresanje povr inskog sloja zemlji ta ali bez okretanja. suncokret (koji mote biti dobar i lo . Radni organi nebi trebali da prodiru dublje do 20 cm. Na tetim zemlji tima obraduje se dublje. a u povr inskom sloj (10 15 cm) ima minimum vlage primenjujemo obradu bez otvaranja plastice. sudbine tetvenih ostataka i sistema obrade. U tom slucaju tetveni ostaci moraju biti odstranjeni sa parcele.

23 cm. sabilo zemlji te. kontakt korena i zemlji nih cestica lo i u slucaju su e. a drugi sloj optimalno zbijen obezbeduje dobar kontakt izmedu semena i zemlji nih cestica. Ako za predhodnu kulturu nismo izvr ili dublju obradu motemo povecati dubinu oranja na 20 . a plug odmah za njim sece koren. Ako nemamo pravilno obezbedena ova dva sloja otpor klici pri klijanju mote biti velik. Ako se ore odmah na pravu dubinu korenovi koji su blizu zemlji ta ce se regenerisati i ugu iti p enicu. da bi se u drugom oranju zaorao i vrat sa korenom.zaorati. Rastresiti sloj smanjuje otpor klici pri nicanju. ako je klasicna obrada u suvim jesenima (suvo zemlji te) predsetvena priprema se izvodi paker valjcima da bi se rasitnile buse. Predsetvena priprema : Predsetvenom pripremom treba obezbediti rastresit povr inski sloj koji ce prekriti seme i optimalno zbijen sloj na koji ce se polotiti. Ako je optimalno zbijen sloj vlaga se dute zadrtava i ova vlaga ce trajati 5 7 (10) dana pa ce biljka pri prvoj ki i nastaviti razvoj. u zavisnosti od obrade: ako je obrada izvr ena cizel plugom dovoljno je jednom preci setvospremacem. Ukoliko se p enica gaji posle lucerke vr e se dva oranja ili oranje sa predplutnjakom. a ako su veliki tetveni ostaci onda i na 25 cm. Kasnije taj sloj treba da obezbedi pravilno ukorenjavanje biljke. Predsetvena priprema se izvodi razlicitim orudima. U prvom oranju se samo odseca krunica ili vrat lucerke i zaorava se. Predplutnjak odseca vrat. Kasnije se prolazi .

kod raspadanja lesa ima mnogo kalijumovih jona. potencijala regiona za stvaranje prinosa. jer ce se raspadom nadoknaditi ostalo. a preko 40 mg pocinje toksicna vrednost (postoje zemlji ta sa 100 200 mg). Vracamo samo ono to iznosimo prinosom. drljacom (lakom ili te kom). od potencijala sorte. rotacionom drljacom. sa nivoa obezbedenosti 15 20 mg prinos stagnira. Kod kalijuma. Izbor sorte : .P2O5 8 16 kg :K2O 17 25 kg Kod fosfora vracamo vi e od iznetog prinosa. a predsetvena obrada setvospremacima. 1 t zrna + vegetativna masa N 20 30 kg . Ako se poveca kolicina P2O5 i K2O do 15 mg tada se prinos povecava. dterminatorom. posle 25 mg prinos pocinje da pada. Oni uticu na planirani prinos. a u zavisnosti od potreba hraniva ista se vracaju na osnovu obezbedenosti zemlji ta hranljivim elementima. u glinenim mineralima. Broj prohoda zavisi od kvaliteta osnovne obrade. U vlatnom jesenskom periodu (klasicna obrada plugom). jer u zemlji tu nema mineralne materije iz koje bi se mogao osloboditi fosfor.setvospremacem dva puta. njive i od agroekolo kih uslova godine. Ðubrenje: Ðubrenje svake biljne vrste zavisi od agroekolo kih uslova. predsetvena priprema se izvodi lakom tanjiracom ili lakim paker valjkom.

kvalitet (prinosne sorte lo kvalitet hleba. biolo ke osobine dutina vegetacije. 1. novembar. organizacioni elementi dobra organizacija i upo ljavanje radne snage. Seme treba da bude zdravo da ima dobru klijavost i da je dezinfikovano od patogena koji se nalaze na povr ini semenjace (vr i se hemijskim i biofizickim metodama plazmom elektrona). ekonomskom aspektu i organizacionim elementima.u tom slucaju je uspe no prezimljavanje. treba gajiti vi e sorata jer se produtava optimalni rok setve i tetve (ne sazrevaju jednovremeno). period prihranjivanja je u razlicito vreme. oktobra. . Optimalni rok setve odreduje se na osnovu dugogodi njih obezbeduje da p enica u zimu ude u fazi punog bokorenja i zavr enim procesom I i II faze kaljenja . nacin i dubina setve. visok prinos . sorte pobolj ivaci vrlo dobar kvalitet hleba. Setva : Za uspeh setve veom su bitni vreme.Prilikom odabira sotrti p rnice treba voditi racuna o sledecim elementima: biolo kim osobinama. osrednji prinos . niski prinosi) 2. Prilikom odlucivanja o vremenu setve treba uzeti u obzir agroekolo ke uslove regiona kao i agroekolo ke uslove u datoj godini. Za setvu treba koristiti sortno cisto seme jer se povecanje prinosa opravdava time. ekonomski aspekti razlicita cena za ove tri sorte 3. hlebne sorte kvalitetan hleb. U na im uslovima povoljan rok setve je od 5 25. a tolerantni rok setve je 10 15. u zavisnosti od sortimenta rok se pomera od 1 30. oktobra.

Nevesinjka. a na te kim i vlatnim plice. optimalni rok (5 31. Mina) Izracunavanje upotrebne vrednosti i kolicine semena: Uv % = Kl % x C % (Uv upotrebna vrednost . Pobeda. ali ce to imati znacajan uticaj na umanjenje prinosa.X) Prima. srednje rani rokovi (5 20. Evropa 90. ako je kasnija setva seje se dublje (jer se povecava temperatura i zemlji te se brte su i pa dolazi do su enja klijanaca).X) Pobeda. Anastasija. 500 550 klijavih zrna (Prima. Renesansa. Rani rokovi (1 10. Stepa . Sofija . Renesansa. Rusija. Kod jarih sorti vati obrnuto. Kl klijavost . Mina. C cistoca) 100 Ks = broj klijavih zrna na m2 x masa 1000 zrna (Ks kolicina semena) upotrebna vrednost Nacin setve p enica se seje uskoredo sa razmakom redova 12. a ukoliko je setva ranija od optimalnog raka za datu sortu i godinu dublje. Kolicina semena po 1 m2: u zavisnosti od sorte seje se od 450 -650 klijavih zrna. Sara. Nevesinjka. Proteinka. U koliko se kasni sa setvom trebalo bi seme polotiti plice. Bajka. Na lakim i suvljim zemlji tima setvui treba obaviti dublja. Pesma. a kao je ranija plice.5 cm (mali broj sejalica 15 cm).X) Evropa 90. Sanja.P enica se mote sejati i posle ovog roka. Rusija) . . Seme treba polotiti na dubinu od 3 5 cm. 450 500 klijavih zrna (Lira.

podite se vlaga 5 10 cm i skuplja oko semena. a nocu smrzava mote doci do podizanja gornjeg sloja zemlji ta. Ona restresa povr inski deo zemlji ta dubine 1 2 cm i prekida kapilarnu mretu koja bi vodu dovela do povr ine i omogucila njeno isparavanje to u ovakvim godinama sigurno ne telimo.Mere nege : Valjanje se izvodi u su nim jesenima nakon setve p enice radi boljeg kontakta semena i zemlji nih cestica. a samim tim i cele biljke. Razbijanje ledene kore u na im agroekolo kim uslovima ne primenjuje se vec duti niz godina kao mera nege. Ledena kora mote da se pojavi kao leteca ili viseca (na snetnom pokrivacu . To dovodi don su enja korena. na taj nacin stvaraju se kapilarne pore. Ukoliko se krajem zime. Prilikom valjanja potrebno je koristiti glatke valjke. Valjak ne treba koriostiti na vlatnim zemlji tima. cupanja korenovog sistema (koren gubi kontakt sa zemlji tem) i stvaranja vazdu nih dtepova ispod povr ine zemlji ta. No u zlu netrabalo objasniceno kao se motemo boriti protiv nje. Ova pojava naziva se podlubljivanje. smenjuju topli dani i hladne noci pri cemu se zemlji te danju otpu ta. Valjanje se vr i sa glatkim valjcima za koje se kaci brana (satoji se od tankih tica ili lanca). Valjanje treba obaviti pre su enja zemlji ta kako bi se ponovo obezbedio kontakt zemlji ta i korena. bez snetnog pokrivaca.

U proletnjem periodu navodnjavanje se vr i u slucaju su e. Drljanje se v i u uslovima vlatne zime kada velika kolicina vode prouzrokuje nedostatak kiseonika u zemlji tu. Na taj nacin uni tavaju se i tek iznikli korovi. Prihranjivanje se vr i krajem januara ili prvih dana februara. a drljanje se obavlja popreko po redovima. ledena kora ne dozvoljava da toplota isparava povecavajuci temperaturu u prizemnom sloju.je opasnija. Zalivanje se mote obavlja kako u jesenskom tako i u proletnjem periodu godine. Uzimaje uzoraka zemlji ta vr i se rucno ili automatskim sondama (jedan prosecan . Lomljenje kore vr i se gatenjem traktorima to medutim mote dovesti do secenja guma na njima i dodatnih tro kova. Za drljanje se koriste lake drljace. Kako bi ga obezbedili vr imo drljanje. Razbijanjem ledene kore omogucavamo prodor hladnog vazduha to proces disanja vraca u ravnotetu. Povecanje temperature dovodi do povecanog disanja i dolazi do nedostatka kiseonika ispod ledene kore kao i povecanja potro nje materija iz cvora bokorenja to prouzrokuje slabljenje biljke. Ako je zemlji te toplo. ali se i lak e razbija). U jesensko periodu imamo najce ce problem sa nedostatkom vlage u peridu klijanja i nicanja useva. Navodnjavanje se mora obaliti pre predsetvene pripreme. a zalivna norma je 30 60 litara/m2. Potrebna kolicina azota odereduje se Nmin metodom.

Tetva Tetva se mote obavljat jedofazno. jednom pri kraju bokorenja 70% i ostalih 30% na pocetku vlatanja. Trebalo bi koristiti AN ili KAN (jer N treba brzo iskoristiti). Prima. Ako je vlatnost 16 % vr i se isu ivanje tj.C u prenosne fritidere i odnose u laboratoriju. a ako je njena vlatnost 16 21 % mora se vr iti ve tacko dosu ivanje zagrevanjem. Dvofazna tetva izvodi se u dve faze: prva faza je ko enje i odlaganje poko enih biljaka u otkose na visoko poko enu strnjiku pri vlatnosti od 21 24 %. KG . Uzorak se stavlja na 0 6 . svaki sloj pojedinacno. 30 60 cm i 60 90 cm. 100% (Pobeda. Ne bi trebalo koristiti URE-u jer postoji mogucnost gubitka N u gasovitom stanju ako se ne rastvori u kracem vremenskom periodu. dvofazno i vi efazno.100) III grupa od 70.91 kg N/ha + 15 kg N (Proteinka.uzorak uzima se na povr ini od 10 -20 ha). produvavanje svetim vazduhom do vlatnosti od 13 %. Uzorci se uzimaju sa tri dubine 0 30 cm.91 kg N/ha Nevesinjka. Renesansa. N-minom se meri (mineralni azot). U zahtevnosti prema N postoje tri osnovne grupe sorata: I grupa od 70. takve biljke brzo .56) II grupa 15 kg N (Evropa 90. Zlatka) Ukoliko je potrebno vi e od 100 kg N/ha tada se dva puta vr i prihranjivanje. KG . Jednofazna tetva obavlja se kombajnima u punoj zrelosti (vlatnost zrna ispod 16%).

Primenom najsavremenijih metoda. Na osnovu rezultata istrativanja iz razlicitih eksperimenata. Povecanje broja stanovnika i sve vece potrebe za hranom namecu istrativacima da tragaju za novim putevima u proizvodnji. . zatim se voze na ekonomsko dvori te. oplemenjivanje strnih tita ponudice trti tu nove genotipove sa vecim genetskim potencijalom za prinos. Proizvodni potencijal novih sorti mote se iskoristiti jedino primenom sortne agrotehnike. snopovi se denu u krstine.gube vlagu i vr i se kombajniranje kombajnima kod kojih je na hederu formiran pick-up. iroke proizvodnje i statistickih izvora podataka motemo zakljuciti da ce brte efekte u unapredenju proizvodnje p enice doneti izmenjena tehnologija gajenja. slatu u kamare i tada se vr e na vr alici.Vi efazna kosidba pocinje vezivanjem poko ene mase u snopove. Prednost je to biljke brzo gube vlagu i mote se poceti pre sa tetvom. Jedino po tovanje zahteva svakog genotipa i ublatavanje klimatskih uticaja preko agrotehnickih mera mogu se stvoriti uslovi za visoku i stabilnu proizvodnju. Ovaj cilj moraju podrtati i dru tveno politicki cinioci jer bez stalne finansijsko-politicke podr ke proizvodaci su nemocni da postavljeni cilj dostignu sami. edukacijom proizvodaca i brtim transferom naucnih saznanja u proizvodnju.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful