ISTORIJA UMETNOSTI I KULTURE

SLIKARSTVO I VAJARSTVO

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Sadržaj

Sadržaj:
Praistorija

NASTANAK UMETNOSTI (magija i ritual, umetnost praistorijskog čoveka)................3
Stari vek

EGIPATSKA UMETNOST....................................................................................................4 STARI BLISKI ISTOK – UMETNOST MESOPOTAMIJE..............................................6 EGEJSKA UMETNOST.........................................................................................................8 GRČKA UMETNOST.............................................................................................................9 ETRURSKA UMETNOST....................................................................................................13 RIMSKA UMETNOST..........................................................................................................14 RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST....................................................................................16 VIZANTIJSKA UMETNOST...............................................................................................17
Srednji vek

PREROMANIKA...................................................................................................................19 ROMANIKA...........................................................................................................................21 GOTIKA..................................................................................................................................23 RENESANSA..........................................................................................................................28 RANA RENESANSA NA SEVERU – POZNA GOTIKA..................................................28 RANA RENESANSA U ITALIJI..........................................................................................30 VISOKA RENESANSA U ITALIJI......................................................................................33 MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI........................................................................................36 RENESANSA NA SEVERU..................................................................................................39 BAROK....................................................................................................................................41 BAROK U ITALIJI................................................................................................................41 BAROK U NEMAČKOJ.......................................................................................................42 BAROK U FLANDRIJI.........................................................................................................43 BAROK U HOLANDIJI........................................................................................................44 BAROK U ŠPANIJI...............................................................................................................45 BAROK U FRANCUSKOJ – KLASIKA XVII VEKA......................................................46 ROKOKO................................................................................................................................49
Novi vek

MODERNI SVET...................................................................................................................52 NEOKLASICIZAM...............................................................................................................52 ROMANTIZAM.....................................................................................................................55 REALIZAM............................................................................................................................59 IMPRESIONIZAM................................................................................................................61 POSTIMPRESIONIZAM......................................................................................................65

2

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Praistorija

NASTANAK UMETNOSTI
(MAGIJA I RITUAL, UMETNOST PRAISTORIJSKOG ČOVEKA) PRAISTORIJA LJUDSKOG DRUŠTVA: EOLIT (pojava kamenog doba, 1 000 000 – 500 000 godine p.n.e.) PALEOLIT (starije kameno doba, 500 000 – 20 000 godine p.n.e.) MEZOLIT (srednje – prelazno kameno doba, 20 000 – 12 000 godine p.n.e.) NEOLIT (novo – mlađe kameno doba, 12 000 – 3 000 godine p.n.e.) BRONZANO DOBA (3 000 – 1 000 godine p.n.e.) GVOZDENO DOBA (1 000 godine p.n.e. – 1 000 godine) EOLIT Većina umetničke proizvodnje u ovom periodu je izgubljena zbog nepostojane podloge na kojoj je nastala (kora drveta, drvo, koža), tako da se umetnost u paleolitu javlja kao već zrela. PALEOLIT MEZOLIT Najznačajnija dela paleolitskog čoveka su slike životinja urezane ili naslikane u dubini pećina. Najčešći motivi su bizon, jelen, konj, goveda itd. Najčešći par su bizon – konj (Evropa) i slon – žirafa (Afrika). Ove slike su bile sastavni deo magijskog obreda koji je trebao da obezbedi uspešan lov. Osim ovih crteža ljudi mlađeg paleolita su radili male crteže i rezbarije u kosti, rogu, kamenu, kao i ženske figurice, simbole plodnosti – «Venere» i slike ljudi - ritualne igre i slike lova. Slike u pećinama:
Altamira (u Španiji) – Ranjeni bizon, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. Lascaux (u Francuskoj) – pećinske slike životinja, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. La Madelaine (u Francuskoj) – Naga žena, 15 000 – 10 000 godine p.n.e. Addauri (Monte Pellegrino – Palermo) – Ritualna igra, 15 000 – 10 000 godine p.n.e.

NEOLIT Mlađe kameno doba počinje neolitskom revolucijom na Bliskom istoku (bilo je to doba poslednjeg ledenog perioda u Evropi, tako da se nije mogla ni javiti. Klima severno od Alpa je bila kao sad u Sibiru i na Aljasci). Ona je trajala više hiljada godina i počela je oko 8.000 godine p.n.e. kad su ljudi po prvi put sa uspehom pripitomili životinje i proizveli zrnastu hranu. To je bio put prelaska od lova ka zemljoradnji. Nomadski život se zamenjuje sedelačkim. Novim načinom života u trajnim seoskim zajednicama došlo je i do novih pronalazaka: grnčarija, tkanje i predenje. Osnovne metode građevinskih konstrukcija su od drveta opeke i kamena. Iz ovog perioda poznati su ostaci veoma impresivnih skulptura ljudskih glava strogih individualnih obeležja – «Jerihonske glave», oko 7000 godine p.n.e., (lobanja obložena obojenim gipsom sa očima od školjki). Ljudi Neolita su verovali u duhove predaka i verovalo se da se oni nalaze u glavi čoveka, koja je mogla da nadživi telo i zadrži moć nad sudbinom svojih pokoljenja. Zato su oni te duhove trebali umiriti. Sačuvane glave bile su «klopke za duhove». Pored verovanja u duhove predaka postojalo je i verovanje u animizam – u svakoj stvari postoji duh. U svakodnevnom dodiru sa svetom duhova primitivan čovek se nije zadovoljio što će samo vršiti obrede, već je osećao potrebu da svoj odnos izrazi igrama i sličnim dramskim ceremonijama, stavljajući maske, a ta opčinjenost traje i do današnjih dana.

već povećava statičnost. koji je bio vladar Gornjeg Egipta. uniformnost.n.Istorija umetnosti Stari vek EGIPATSKA UMETNOST Sa razvitkom zemljoradnje i stočarstva. predstavljao božanstvo.1085 godine p. One su bile građene da večno traju i naše poznavanje egipatske civilizacije počiva samo na grobnicama i njihovom sadržaju.). Svojstva: smiren stav i kod sedeće i kod stijeće figure. njegov Ka mogao da uživa u njoj i gledao je da za svoj Ka obezbedi mumificirano telo ili statuu. Glava je prikazana u profilu. Egipćanin je opremao svoju grobnicu kao neku vrstu replike u senci svoje svakodnevne okoline. Naglašena je osa simetrije.n.e. glavnu karakteristiku egipatske civilizacije i određivao razvoj egipatske umetnosti). ukočenost – reprezentativnost. Uzdržanost. izbrisana je granica između života i smrti. domaćinstvo za njihov Ka. ilustruju život umrlog. Međutim u dolinama velikih reka.e. da bi njegov duh. prve civilizacije. kraj carstva zbacivanjem VI dinastije SREDNJE CARSTVO (2050 – 1778 godine p. Koriste izokefalij – glave ličnosti istog ranga su u istoj veličini (hijerarhijsko dimenzionisanje). Reljef je plitak i bliži slikarstvu nego vajarstvu.) XVIII – XX dinastija Egipćani su verovali u kult mrtvih. Egipat nastaje u dolini reke Nil. (plitak je). Sagledava se i put umrlog ka «onom svetu». često je bojen istim bojama kao u slikarstvu. to ih je povezivalo sa neolitskom prošlošću. robovi su najmanji. Posrednim putem su dočaravali dubinu prostora. Pod Narmerom (Menes). noge su u profilu. «neolitska revolucija» je doživela veliki uspeh i dozvolila je lokalnom stanovništvu da se umnoži više nego što je dozvoljavala postojeća količina hrane. U egipatskoj umetnosti važi zakon frontaliteta. a vladari najveći. te figure nikad nisu slobodne. ona ne pokazuje kretanje. 4 Jandrić Jovan . STARO CARSTVO (3000 – 2105 godine p. Postoji princip superponiranja za dubinu prostora. Vajalo se pomoću projekcija pa su figure «sapete» i predstavljene su čeono. Pronalaskom pisma počinje istorija. ortogonalno predstavljanje i uglovi se menjaju za 90 ili 180 stepeni.n. Oblici se vide pod pravim uglom. Religija diktira monumentalnost. Muška tela su tamnija od ženskih. Ponekad izbačena noga. stopala su razmaknuta i oba viđena sa strane palca. Bojenje je kontinuirano i uniformno. RELJEF I SLIKARSTVO Imaju iste pobude kao i skulptura – motivi vezani za život. oko je frontalno.e. tj pripitomljavanjem biljaka i životinja čovek odnosi pobedu nad prirodom. Ne poznaju perspektivu. Bila je razvijena zemljoradnja. U slikarstvu nema treće dimenzije. nema svetlosti i senke. Zadnja strana skulpture je vezana za zid – pozađe. piramide). Postoje dve vrste: niski bareljef (blago ispupčeni oblici) upušten reljef (urezan) Reljef je blizak gravuri. ali nikad nije statična. bez nijansi. Robovlasničko društvo sa faraonom na čelu (sin boga Ra. ujedinjuje se Gornji i Donji Egipat i nastaje Staro Carstvo. ali mračni strah od duhova mrtvih nije postojao. Osim arhitektonskih ostvarenja egipatsku umetnost čine: portretne statue biste slike reljefi PORTRETNA SKULPTURA Radi se za slučaj da mumija propadne.). Rešenje je međuplemenski rat ili ujedinjavanje u veća i naprednija društva – nastaju prva utvrđenja. Poznavali su samo upravan način predstavljanja. međutim egipatska umetnost se koleba između konzervatizma i novatorstva. monumentalnost. XI – XII dinastija NOVO CARSTVO (1500 – 1166 ili 1570 . Egipćani su sebi gradili grobnice (mastabe. frontalnost i ukočenost u umetnosti.

realistične. 1365 godine p. kolorit je raznovrstan. Uzimaju se otisci za posmrtne maske. drvo Ti posmatra lov na nilske konje. hladno. bez perspektive. nisu više zdepaste. Reljefi su puni života. Figure su gracioznije.n. dostojanstvene. SREDNJE CARSTVO Povećava se uopštavanje i idealizacija forme. STARO CARSTVO Naglašena je snaga.e. Dela: Paleta kralja Narmera. opterećenje plastike. draperija. kubične. Dela: Brat preminuloga. 1365 godine p. vertikalna osa simetrije.n..n. 2400 godine p. 1365 godine p.e. bez osmeha. krečnjak (izuzetno prefinjena figura.n.n.e.e. NOVO CARSTVO Doba egipatskog akademizma. 1375 godine p. Javljau se elegantnije proporcije.e. način češljanja.e. 2400 godine p. 3100 godine p. naglašen je realizam 3.n.n.n. Dela: Kraljica Nefretiti. 2530 godine p.... Skulptura predstavlja nastavak umetnosti Starog carstva. figure duže sa dužim vratovima.n. Umetnost teži ka eleganciji. Raznolikost se javlja u skali tonova. graciozna. Figure su zdepaste. prefinjenošću detalja i inventivnošću dela. SREDNJE CARSTVO Javlja se težnja za novim detaljima i pozama. 2500 godine p. perspektiva je prikladna. muška i ženska figura su ravnopravne. vitka.n. kvarcit 3.e. obojen krečnjak Kefren. jednostavna.e.. prelepa linija profila) Statua Ramzesa III (konvencionalna i stilizovana) 4.. plitki. čistoti linija i boja. STARO CARSTVO Ukočen stav. NOVO CARSTVO Izuzetan luksuz.n. 1850 godine p. škriljac Portret Hesy – Raa. rađeni po utvrđenim pravilima. kruto. svola. Dolazi do naturalizovanja figura. a glava je perikom vezana za trup. zaobljenih formi.e.e Akhenaton (Amenhotep IV). 2610 godine p. SLIKARSTVO 1.. diorit Mikerin i njegova žena.n.Istorija umetnosti Stari vek SKULPTURA 1. Dela: Sestrozis III. 2.. simetrične su. izveštačeno. krhkije. portretna bista.e. bojeni reljef u krečnjaku 2.e. manje važne ličnosti pravljene od trošnih materijala. 2650 godine p. SAITSKO DOBA Naturalističke pojedinosti. Dela: Princ Rahotep sa ženom Nofret. teži da «otkravi» ukočenost Akhenatonove kćeri. Pisar. 5 Jandrić Jovan .

samo je Vavilon od 1760 – 1600 godine p. Neopterećeni životom posle smrti. Hititi pokoravaju Mitance.e. Dela: Glava akadskog vladara 2300 – 2200 godine p.). kad je osvaja Aleksandar Veliki). njiohova umetnost je utilitarna i pragmatična uz veoma malo religijskih motiva. vladar Kir Veliki Persija dinastija Sasanida SUMER (državno uređenje «teokratski socijalizam») Sumeri su tvorci klinastog pisma. vladaju plemena sa severoistoka Novosumersko razdoblje (2125 – 2000 godine p. osnivač Hamurabi Asirija (1000 – 612 godine p. te Asirija ponovo stiče samostalnost. dubina se prikazuje pomoću ravni.n. a Mitanci Siriju.. Sumerska skulptura je geometrijska i ekspresivna. bronza Pobednička stela Naram – Sina. U skulpturi su sugestivnost i sakralnost više izražene. dok južni deo države ostaje slobodan – Novi Vavilon Novi Vavilon (612 – 539 godine p. Dela: Ženska glava iz Uruka. najstariji spomenik u slavu osvajača NOVOSUMERSKO RAZDOBLJE Arhitektura je religijska. 1360 godine p.n.n.e.e. uz osećanje sumerskog vajara za formu putem kupe i valjka. vladar Sargon i njegovi naslednici. vladar Navukodonosor. a ne prikazuju lepotu..n.e.e.n.n. a ne čisto i kubično kao kod egipćana.e.n.e.n. Semiramidini vrtovi Persija (osvaja Vavilon 539 godine p. 2500 godine p. od 2000-1500 godine p. AKAD Umetnost se našla pred novim zadatkom – glorifikacija suverena.e.n. – do 331 godine p. Asur i SZ Mesopotamiju. stapanje Semita sa Sumerima.e. Mnogo elastičniji i realističniji je kod skulpture koja je rađena dodavanjem. dinastija Ahmenida. te je tako omogućen kontinuitet u razvoju umetnosti. njegov unuk je Naram-Sin 2180 – 2125 godine p. jer je njihov građevinski materijal čerpić i drvo. Veća je realističnost predstavljanja. kao novo shvatanje kraljevskog dostojanstva.n. Reljef: nema perspektive i skraćenja. bez istaknutog pokreta. koji su se prilagođavali osnovnoj kulturnoj matrici koju su stvorili Sumeri. Hititi naseljavaju Anadoliju.n.n.).Istorija umetnosti Stari vek STARI BLISKI ISTOK – UMETNOST MESOPOTAMIJE Mesopotamija je skup različitih kultura i naroda koji su se nastanjivali oko 2500 godine p. a ne realistična. Udaljavanje od formalne apstrakcije kod skulptura.e.e. Oči su velike.). 612 godine p. Javlja se stilizacija kose i brade. pad Asirije.n.n.n.e. glavni grad Ur.n. Slike pričaju priču. veliki nos. neidealnih proporcija: kratak vrat. 3500 – 3000 godine p. a ne oduzimanjem (modelovana od raznih vrsta materijala da bi bila izlivena u bronzi ili kombinuje više maaterijala). samo je Lagaš bio samostalan grad-država – vladar Gudea 2000 – 1000 godine p. široka ramena.e.e. na području između reka Tigra i Eufrata. važi zakon frontaliteta (oko i gornji delovi tela frontalno. zamišljenog izraza.e. Reljef postaje slobidniji – piramidalne kompozicije. Epohe : Sumer (3500 – 2340 godine p.n.. a lice i noge u profilu). samostalan. «Stijeg» iz Ura..e.. Kipovi iz Abuovog hrama. Hiksi i drugi narodi u Mesopotamiji. 2700 – 2500 godine p. Figure su snažne zdepaste.).n. Dela: Glava Gudea VAVILON 6 Jandrić Jovan .) glavni grad Uruk Akad (2340 – 2180 godine p. Imaju malo ostataka iz oblasti arhitekture.e. 2300 – 2200 godine p. Ovo je područje stalnih ratova i doseljavanja raznih naroda. Umetnost je svetovnog karaktera i veliča kralja.e.n.e.

bikova i lavova.Istorija umetnosti Stari vek Kulturno središte Sumera. Reljef je plitak. Statična je. ali zahvaljujući utančanoj gradaciji površine. Statična je. Palate asirskih vladara dostigle su veliku veličinu i sjaj. Svim predmetima je zajednički repertoar oblika poznat kao «životinjski stil». 721 – 705 godine p.n. Takvi predmeti od kosti drveta ili metala. Životinje su velike fizičke snage. Preokupirana je dekorativnim efektima iz nomadske prošlosti. reljef. Dela: Hamurabijeva stela. verski obred vrše pod vedrim nebom na oltarima sa vatrom. konjska oprema. 850 godine p.e. a kapije i niži delovi unutrašnjih zidova važnih prostorija oblagali su velikim kamenim pločama. Nemaju religioznu arhitekturu. Persijska vera – učenje Zoroastra. reljef. pehari. Reljef je pun dramatske snage. gleđosana opeka sa bordurom i modelovano živom bojom. Za vreme Sasanida umetnost je mešavina rimskih elemenata i elemenata umetnosti bliskog istoka. ceremonijalna. peščane i gleđosane opeke. predstavljaju vrstu pokretne umetnosti. ulazna kapija u Vavilon. Asurbanipal II u lovu na lavove. Zgrade su od opeke. stražari na vratima. Mnoštvo fantastičnih životinja. Njihovu umetnost poznajemo sa predmeta koje su sahranjivali sa mrtvima. U palatama su se nalazili reljefi koji su opisivali kraljeve vojničke podvige sa natpisima i drugim podacima. diorit ASIRIJA Asirci su bili za Sumere ono što su rimljani bili za Grke.n. nemaju trajnih spomenika i pisanih izveštaja. Reljefi su sa figurama u svečanom maršu. nasleđujući njena temeljna obeležja. naodvezuje se na mesopotamsku tradiciju. 7 Jandrić Jovan . zdele i slično. kako nazivamo nomadsku opremu: oružje.e. To su najstariji narativni reljefi – slikarsko pripovedanje. velike je mase i zapremine. Skulptura je u arhitektonskom okviru.e. 1760 godine p. Hamurabijev zakonik. najpoznatije arhitektonsko delo. Životinje su ljupke i vedre. elegantne i graciozne PERSIJA Persijanci su bili stalni nomadi. kopče. dualizam svetlosti i mraka. fibule. bez uzora sa slojevima odeće jednim preko drugog. Persijska umetnost pod Ahmenidima je sinteza više elemenata. Dela: Kapija na tvrđavi Sargona II – krilati bik sa ljudskom glavom. One su ukrašene niskim reljefima ili pak predstavljaju demone čuvare u kombinaciji reljefa i slobodne plastike sa zadatkom da na pojedinca ostave utidak moći i veličanstva kralja. Smrtno ranjena lavica.n. od klesanog kamena. Dela: Ištarine dveri.e. Od Asiraca uzimaju celebrativni reljef.n. Svilene tkanine su ponos sasanidske umetnosti. Umetnost slična novosumerskoj. Ramena i ruke se fino probijaju kroz draperiju. NOVI VAVILON Vavilonska kula. 650 godine p.

n. Dela: Riton u obliku ljavlje glave. već označava i civilizacije koje su se razvile u ovoj oblasti tokom III i II milenijuma p. terakota Krčag sa siskom. a sedišta ovog života bila su posvećena mesta. Figure su obojene.Istorija umetnosti Stari vek EGEJSKA UMETNOST «Egejska umetnost» nije samo geografski pojam. frontalnog stava. 1600 godine p. KIKLADSKA UMETNOST – umetnost Kikladskih ostrva Ljudi koji su naseljavali Kikladska ostrva u periodu 2600 – 1100 godine p. hobotnice.e. Imale su pljosnat. maske i sl. Na njihovu umetnost su uticale minojska tradicija i egipatska umetnost. te nisu ni imali ni velikih kultnih statua. Gradili su raskošne palate sa oslikanim unutrašnjim zidovima.n. U njima je nađeno veoma mnogo predmeta za ličnu upotrebu: posude za piće.e.e. čije se poreklo vezuje za mit o božanskom detetu koje su odgajile nimfe. kamares stil. osim svojih skromnih kamenih grobova i stvari koje su sahranjivali sa mrtvima.e. a ono što je izdvaja je nepostojanje kontinuiteta. za koje mi znamo i više stotina godina su jedino oni to činili. Kasnije slike su biljnog i životinjskog sveta: ribe. dobrim dijelom zlatnih i izvrsno zanatski izrađenih.n. oružje. a malo kasnije i konične kamene komore – košnice npr. u ritualnoj igri sa zmijama. 1550 godine p..n. 2600 – 1100 godine p. dali su samo nešto jednostavne grnčarije i poneki komad bronzanog oružja.n.e.n. Dela: Zmijska boginja. Freska toreadora.e. 1500 godine p. Minojski stanovnici nisu gradili hramove.e.e. ali ipak odvojene: KRITSKA (MINOJSKA) umetnost KIKLADSKA umetnost.n. To su uglavnom mermerni idoli i skoro svi predstavljaju nagu žensku figuru u stojećem stavu. 1500 godine p.e.n. Vaza sa oktopodom. KRITSKA (MINOJSKA) UMETNOST Minojska civilizacija je najbogatija. a čak i dela manjih dimenzija sa religioznim temama su retka. To su uglavnom vitke ženske figure. a suknj je kupasta. nakit.e.e. Ovi likovi bujaju od života – živost ritualnih igri. U domenu mikenskog vajarstva nađena je skulptura bogato izvajanog oblika i gipkih pokreta. otkrivenih grudi.e. a oblici su lišeni težine. oni prosto «lebde». Atrejeva riznica. pećine i gajevi. Figure su u izvesnom obliku «elegantne» i prefinjenje sa nežnim oblinama obrisa. U periodu 2000 – 1700 godine p.. javljaju se duboke grobnice u vidu okna. To su tesno povezane. dugačak nos u obliku grebena. Zastupljen je ritmičan talasast pokret. 1800 godine p. Religiozni život minojskog Krita je teško odrediti. na Kritu je rađena čuvena grnčarija po svom tehničkom savršenstvu i dinamičnom spiralnom ornamentu sa apstraktnom šarom. Iako nisu nađene pretpostavlja se da je postojala bogata dekorativna šema zidnih slika i plastičnih ornamenata u kraljevskoj dvoravi za audijencije – megaron. HELADSKA (MIKENSKA) umetnost Svaka od njih je podeljena u tri faze: najstariju. nisu ostavili za sobom skoro nikakve tragove. Kikladski vajari II milenijuma p. za koju se pretpostavlja da je bila majka i boginja plodnosti. Oči su velike.n. MIKENSKA UMETNOST Skromni grobovi iz perioda 2000 godine p. stubast vrat. srednju i najmlađu. Minojskom umetniku je važnija elastična lakoća pokreta. Tu se javlja nežna igra pokreta i prisno ljudsko osećanje. Tela su vitka.n. tranke u struku. Oko 1600 godine p. ali i najneobičnija u egejskom svijetu. nego činjenična tačnost ili dramatska snaga. klinast oblik tijela. a glavno božanstvo bilo je ženskog roda blisko majci ili boginji plodnosti. Od svih vidova umetnosti najznačajnije je zidno slikarstvo. školjke. stvorili su prve ženske aktove u pravoj veličini. zlato 8 Jandrić Jovan .n. što je paradoks jer na Kritu nije pronađen kult zmija. Velik broj ovih slika prikazuje scene iz prirode koje prikazuju životinje ili ptice među rastinjem ili morske životinje (omiljena tema minojskog slikarstva).n. boginje ili čak životinje.

n. 1550 – 1400 godine p.Istorija umetnosti Tri božanstva.e. slonovača Stari vek 9 Jandrić Jovan ..

Dve glavne grupe plemena čine: Dorci – plemena koja su se naselila uglavnom na kopnu Jonci – naseljavaju grčka ostrva i obližnju obalu Male Azije I pored jakog osećanja srodstva i povezanosti.) ARHAJSKI STIL (kraj VII vek p.) KLASIKA (400 – 325 godina p. Naročito visok umetnički nivo uočavamo među atinskim vazama (atinski stil – crne figure na crvenoj podlozi – VI vek p. Na posuđu iz sredine šestog veka se nalazio potpis umetnika.) – je rana faza klasičnog vajarstva KLASIKA (polovina V – 400.n. Ovaj stil je bio viši po rangu od geometrijskog. Oni su bili prvi narod u istoriji koji je opširno pisao o svojim umetnicima. kao sto su npr.Istorija umetnosti Stari vek GRČKA UMETNOST Grčka civilizacija se formirala od 1100 – 700 godina p.) – pozna klasika ili predhelenizam HELENIZAM (325 . ksoane – skulpture od drvenog debla čija je primarna forma forma debla. legendi i života. šahovski ornament.n. a zapažamo i spiralne preplete i rozete kao nove motive. Najveće partije određene su za narativne scene.e.) STROGI STIL (480 – polovina V veka p. Arhajsko slikarstvo nije bilo ograničeno samo na vaze. glava je predstavljena kao krug.n. Mi ga poznajemo samo sa bojene grnčarije i sitne skulpture. Helenski narodi su u skulpturi.n.e. Geometrijski ornament je još uvek prisutan. 675 – 650 godina p. a dolazi do opadanja slikanja grnčarije. Rađene su figurine malih dimenzija.). ne samo u grnčariji. Početna tačka grčke hronologije je 776 godina p. a prikazani su prizori iz mitologije. grčka umetnost ulazi u novi period – orijentalizujući stil .e.n. Iako mu nedostaju glavne odlike klasičnog stila uravnoteženost i osećanje savršenog. U V veku p. Mi. tj. grčku umetnost poznajemo sa originala.31 godina p. doseljavaju sa severa na grčko poluosrvo.n.n.e. pa prema tome zidne slike se nisu razlikovale od slika na posuđu. Mnogo je jače isticanje teme.e. noge su paralelne.e. Dela: Dipilonska vaza.e. torzo kao trougao. ali oko 800-te godine p. Dela su slobodna. pisanih izveštaja i rimskih kopija. Arhajske vaze su manje od svojih prethodnica (grnčarija nije više služila za nadgrobne spomenike).) GEOMETRIJSKI STIL Geometrijski stil je najstariji karakteristično grčki stil u umetnosti. oblici su šematski.e.n. u okviru tog geometrijskog ornamenta javljaju se životinjske i ljudske figure.: četiri velike Panhelenske (Svegrčke) svečanosti. a ruke su uz telo.e.e. Sve je rađeno bez detalja i neskladno. godina p. figure su jasnije i dominiraju u odnosu na dekorativne elemente. ali je ograničen na periferne zone amfora i vaza.e. odlikuje se svežinom. Nju formiraju plemena koja se oko 1100 godine p. zasnovane na jeziku.n.n. Razvoju ovog stila je doprineo razvoj trgovine.e. nisu vezana za arhitekturu.n.n. već i u monumentalnoj arhitekturi i vajarstvu.e. koji je pod snažnim uticajem Egipta i Bliskog Istoka. Oko 700 godine p. veri i tradiciji. dakle. grčko zidno slikarstvo dolazi do punog izraza. VIII vek p. Za arhajsko slikarstvo je karakteristična jasna ravnomerna boja.n. «stil crnih figura» 10 Jandrić Jovan . Periodi u grčkoj umetnosti: GEOMETRIJSKI STIL (XI – VIII vek p. Skulpture su svedene i geometrijske. Grnčarija je najpre bila ukrašena apstraktnilm šarama (trouglovi.e. – osnivanje Olimpijskih igara.e. koncentrični krugovi).n. slikarstvu i arhitekturi stvorili tipove i oblike i vrednosti na kojima se temelji zapadna estetika. a te izveštaje su revnosno sakupljali Rimljani i preneli ih nama. Grci su ostali podeljeni u puno malih nezavisnih polisa (grad-država).480 godina p. ARHAJSKI STIL Arhajski stil je period procvata umetnosti.e. Neke od arhajskih vaza poseduju tako karakterističan stil da se njihov umetnički rukopis može poznati i bez potpisa.n. Rađeno je i zidno slikarstvo i slike na pločama. . Amfora iz Eleuzine – oslepljenje Polifema i Gorgone.n.

650 g. Nešto kasnije reljef na zabatima se napušta.e. Kuros. Friz Sifinijske riznice. Arhajska skulptura. Direktan pogled njihovih ogromnih očiju pruža najrečitiji kontrast nežnom izgubljenom pogledu Egipatskih figura. tj. nova tzv. Poslednja Kora gubi svoju krutost. pa stoga odvaja ruke od rupa i noge jednu od druge.e. Paralelno sa gradnjom hramova javlja se i plastika vezana za arhitekturu u vidu skulpture reljefa. pozadina se boji). predstavljaju doba razvoja filozofije. Od raskošnog plastišnog dekora najjači utisak ostavlja friz. slika. neusiljeno. bronzi.n. Rađene su kao slobodne skulpture. U V veku p.n. Draperija nije više tako kruta. 540 g. Skulptura je monumentalna. 570 – 560 g.p.. već nešto između kao ideal fizičkog savršenstva i životnosti koji pripada i smrtnima i besmrtnima. Osa tela više nije ravna nego je blago kriva u 11 Jandrić Jovan . Eventualno su stavljali slobodne skulpture na vrh i krajeve zabata.e. Glava Rampin. Život prožima celu figuru. Isto tako nov je i mnogo organskiji način obrada kose koja pada na ramena u nekim kovrdžavim pramenovima. Tip kore je nešto promenjiviji nego tip Kurosa.e. 560 g. preterano prefinjenoj ljupkosti.n. a glava dobija lak pokret. Ona se naziva slobodnom nogom . Visoki reljef i duboko zasečene figure dočaravaju prostor u dubinu. Statua po prvi put «stoji» u punom smislu reči. Desna noga je isturena i njeno koljeno je niže od koljena leve noge.n.n.p.n. 570 g.n. 525 g.p.Istorija umetnosti Stari vek (kompozicije sa crnim siluetama na crvenkastoj podlozi.e. 530 g.e.p. a na njegovo mesto dolaze pojedinačne staute . Umetnici ovog doba su: Hagelades.p.p. ima više fantazija. Ovakva procedura favorizuje dekorativni i dimenzionalni efekat.) su tretirane ukočeno. a reljef ispod zabata. Pored zabata koji je sadržao narativne scene nije bilo jos puno mesta za koje su Grci smatrali pogodnim za plastiku na arhitekturi. Javlja se uravnotežena nesimetrija opuštenog prirodnog stava contrapposto (protivteža). Gubi se frontalnost i simetrija. «slobodne». Psijaks Dionis u čunu. – Grci su radili skulpturu u mermeru.e.p. 600 g. «Hera» izgleda kao oživeli stub.e. slobodna ili vezana za arhitekturu.n. dramskih umetnosti i književnosti.n. STROGI STIL Krajem VI v. Celo telo pokazuje veću svesnost masivnih zapremina.. razvijaju se polis i demokratija a dolazi i do uspona i u umetnosti. Tempo razvoja grčke statue je očigledan i tako Kuros umesto oštro uokvirenih apstraktih površina dobija zaobljene krivine. detalji urezani iglom.e. Izražena je plemenitost duha. Dela: Atička amfora iz Vulčija – Herakle davi Nemejskog lava.e. nestaje «arhajski osmeh” – znak života. ali i jednu novu elastičnost i bezbroj anatomskih detalja koji su dati mnogo funkcionalnije nego ranije.p. Moskoforos. su zaista slobodne skulpture. Grčka statua je čudno neizdiferencirana.. komponovane da se uklope u zabat. Veza između arhitekture i skulpture je tačno određena bez improvizacija. bliže figure su dublje izvajane. nosač teleta. a dobija na kitnjastoj.n. mada i taj razvoj ide po istoj šemi. Grčke statue devojke (Kore) obučene i mladića (Kurosa) nagog.n. slonovači i zlatu. slika.p. Dok se ranija Kora ponavlja kao odjek površine četvorougaone ploče. ali ne stoje slobodno – možemo ih zvati «super reljef».n. ali na egipatskim figurama nikada nema šupljina. za razliku od pređašnje masivne krute perike.e. bele dodato preko crnog da se istaknu delovi) – VI vek p. one nisu ni bogovi ni ljudi. Dotle se Grčki vajar ne boji šupljina ni najmanje.p. 525 g. a zamenjuje ga zamišljen izraz. dok druga noga koja nosi glavni deo težine se zove angažovanom nogom. frizure nalik na periku i pripijene odeće (ženska skulptura). tome doprinosi i boja. Kuros.n.p. Grčke su napete i pune skrivenoga života. Njihovi preci su egipatske statue. Kritijas i Talamis. «Hera » ima mnogo prirodniji i nežniji osmeh od svih do tada viđenih.e. Dok egipatske skulpture izgledaju smirene. Rane grčke statue (650-625 godina p.n. Eksekijas Kora.e. prikazuje «arhajski osmeh» Hera sa Samosa. VI i V v. crne figure na crvenoj podlozi postaju crvene figure na crnoj podlozi (figure se ostavljaju crvene.e.

p. Haljina je pripijena uz telo.e. svoj duh i telo. ali nije uspeo da senči i modeluje – na vazama.p.p. Lepota tela iskazuje i duhovnu lepotu. a ne užasavajuća..n. jasnoću figure kroz određen stav . Fidijin stil dominirao je do kraja V v. spoljne manifestacije i unutrašnje sadržine.e. kao i nacrte za Partenonski friz i skulpture Partenona urasle u pozadinu..kontrapost i pokret možemo reći da su osnovne karakteristike klasike.n. već prikazuje ideal čoveka koji je uskladio sebe spolja i iznutra. U arhaici je bila prisutna fantazija. Posle pada Tiranida probija se čvrsti Dorski stil koji dovodi do stvaranja klasike V veka – novog pravca.e. najstariji ženski akt kod Grka Partenonski friz. Polikleta i Fidije.. Najpoznatiji su: Zeuksid. 480 g. utvrdio ljudske proporcije ( glava: telo=1:7 ).. uzor otelovljenja klasičnog ideala ljudske lepote MIRON – istraživao figure u naglašenom pokretu. bronza. ali se javlja i specifičan način oblikovanja glave i lica.n. položaj u mirovanju. Sve ove osobine su karakteristične za ranu fazu klasičnog stila iliti strogog stila. Posejdon.n. a u klasici je pažnja usresređena na ljudsku figuru koja se analizira kroz proporciju.) obustavljena izrada velikih skulptura SLIKARSTVO Slikari ovog razdoblja su bili veoma uznapredovali u osvajanju iluzionističkog prostora. Klasika ne prikazuje čoveka onakvim kakvim jeste. ritnmična ljupkost kompozicije. mermer. 160m. Eufranor. usavršio kontraposto. Klasika teži neporemećenom miru. prelaz ka klasici KLASIKA Grčka klasika počinje 461 g.e. Iako do danas nije sačuvano slika ni na drvetu ni na zidovima.. najlepša statua u pokretu.n.p. Hagelad koji je pripadao strogom stilu je bio učitelj Mirona..p.450 g. nema ličnog izraza.e. POLIKLET je pomerio stopala. Za klasičnu Grčku umetnost je karakterističan prikaz patnje (patos) koja je plemenita i uzdržana. Dela: Kritijev mladić. bronza Dva zabata sa Zevsovog hrama u Olimpiji.n. Skulptura se ne zanima za portretnu umetnost.. Dela: Doriforos (koplonoša).e.440 g. pa tu teoriju možemo proveriti sa slika sa posuđa. tj. 450-440 g.p.p.n. Posebno su važne slike sa grupa vaza – lektijosi (krčazi za ulje) – za prinošenje žrtve na pogrebu. 12 Jandrić Jovan . radio ženske figure koje su pokrivene draperijom kroz koju se pokazuje anatomija tela.n.p. prvi put contrapposto Auriga (vozar). univerzalnom tipu lepote. Velike slobodno postavljene statue u pokretu najvažnije su ostvarenje strogog stila. Grčki slikar je savladao skraćenje.p. Napisao je delo o proporcijama – Kanon. Poikušao je da proširi svoju skalu boja. Za sklad proporcija. 470 g. Dela: Niobida na umoru. pokret i kompoziciju. 450 . zbog Peloponeskog rata (431-404 g.e.Istorija umetnosti Stari vek obliku slova S. Delo: Diskobol FIDIJA. stapanje reljefa sa pozadinom. besprekornu anatomsku čistotu.n. Do detalja razradio anatomiju tela.p. Ističe se duh i telo iz čijeg odnosa proizilazi stav o lepom. Radio je u slonovači i zlatu. 460 g.n. One imaju belu prevlaku na kojoj je slikar mogao da slika slobodno i sa istim prostornim efektima kao i njegov moderni naslednik koji se služio hartijom i perom. najznačajnija grupa klasične skulpture Hegesina stela. prebacio težište na desnu nogu. 460 . Umetnost ide ka opštem tipu.e. prvi put patos. a posle vladavine Tiranida Perikle uvodi demokratiju 510 g. Skopas itd. Teži se ravnoteži duha i tela. Grčko – persijski ratovi zaustavljaju arhaiku. u Atini.e.e.

n. duboko klesane figure Nike sa Samotrake. dolazti do vitkijeg tela (glava : telo = 1:8). šaljivo i slikovito. ostalo je da se izrazi.n. Ovo je stil eksplozivne snage. Slobodu naglašava i dijagonalna linija slobodne noge i neposlušna kosa.p.. umetnost priča i zabavlja.e.n. možda Brijaksisovo delo).e. Posle Fidijske vedre snage.n.p. aktivna povezanost figure i prostora. Menja polikletove proporciji. Prakistelove čežnjive lepote i Lisipove elegenacije... Dela: Afrodita.p. Analizira i menja kontrapost tako što prikazuje figuru u trenutku promene oslonca s jedne noge na drugu. Predhelenističku skulpturu karakterišu velike statue.p..Istorija umetnosti Stari vek POZNA KLASIKA Najočiglednija razlika između klasike V i klasike IV v.p. Figure ovog perioda imaju jasno izražene lične osobine – portretne (statua Mausola. Nike sa Samotrake. najslavnija statua. 120m.p. razdvajanje duha i tela Faun Barberin. promene u oblikovanju glave. kopija HELENISTIČKA ERA SKULPTURA O razvoju grčke skulpture u prvom veku helenističke ere znamo malo. izražena napetim pokretima i strasnim izrazima lica.e. portret i sad cveta. neklasična žestina. prenaglašenost je izraza. To nisu svojstva skulpture velike umetnosti. original. 360 . Ucinio je smeli prodor u prostor.e. Povezanost i sklad bili su žrtvovani da bi svaka figura dobila više slobode za snažne i neobuzdane pokrete. mlade pomodarke i sl.p. 220 g. grimasa. rukom opružene u horizontalno ispred tela i time osposobio figuru za spontan trodimenzionalni pokret. Počev od IV v. seljaci. ulični svirači. 200 g. teatralnost i fizički bol. portret.e. borba Grka i Amazonki.e.n. kopija. ima tri friza – istočni uradio Skopas . Naracija je jaka. On teži ka eleganciji.350 g. Duboko usađene oči – Skopasov stil. prikazana strepnja i psihološki patos Igračica pod velom. bronazana statueta 13 Jandrić Jovan . Ovaj umetnik je doprineo promeni kontra posta. simbol savršenstva. U ovoj eri su rađene i male skulpture za privatne vlasnike. njegove figure poseduju mekoću senke. 230 – 220 g. npr. prva potpuno naga slika ove boginje Grupa Hermes sa malim Bahom. 200-190 g. fizička i emocionalna.n.320 g. prosjaci.p. Novi motiv je linija nabora u obliku slova S preko grudi koja stvara efektnu protivtežu obliku tela ispod nje.p. unosi emocije i narušava miran izraz lica. koriste se nevažni efekti. Dela: Istočni friz na Mausoleumu. Dela su brojne teme iz svakodnevnog života.e. Dela: Apoksimenos (strugač) Pesničar. PRAKISTEL – najveći Atinski predstavnik «lepog stila». LISIP – treće važno ime predhelenističke ere.e. odraz duhovnog. uveo je oslonac pod ruku i dobio veću izvijenost tela.p.n. Čak se prikazuju i motivi iz ljubavne mitologije.n. Često se javlja međuzavisnost između statue i prosotra. Dela: Gal na umoru. patetičnost. Najznačajniji umetnici ovog perioda: SKOPAS – on unosi strast. dostojanstvo i patos.e. vidimo na Mausoleumu. kopija Friz Zevsovog hrama u Pergamu. prikazan etnički tip. Groteskno.n.. Teme: osim mitoloških..živa draperija. patetika.e. Majstor je ženske ljupkosti i čulnog oživljavanja puti.n. Važna grana grčkog vajarstva je portret. kopija Heraklo koji se odmara. Duboko usađene oči. 330 . uravnotežen pokret. a velika produkcija dovodi do serijskog stvaranja. najveće remek delo helenističke ere Glava sa Delosa. 180 g. mermer. 330 g. bronza.

p. Tokom V v. (mešanje sa Grčkom umetnosti) PRODUŽENA ARHAIKA.. Razvijali su se paraleleno sa Grčkom. VII – početak VI v.p. Apolon iz Veja. Etrurci su radili monumentalne grobnice koje kasnije Rimljani nisu skrnavili i iz njih mi poznajemo svu njihovu umetnost.e.n.e.e. Oni su bili majstori u obradi metala. urne dobijaju ljudski oblik (poklopac predstavlja glavu).p.n. dela su zdepasta i mišićava.e.n. stopala i noge i glava u profilu. 520 g. ARHAIKA.n. Grobnice postaju sve složenije.n. imali su visok kvalitet livačkog rada i doterivanja počev od VI v.n. Plesačica i plesač. za domaće tržište i izvoz. a ne produžetak života. Takođe kopiraju Grke.p.n.e. energija i živahnost plesa.n.n. detalj sa zidne slike iz groba sa lavicama. trodimenzionalnošću.p.p.p.p. (arhajska dekadencija) HELENIZAM Etrurci su bili mnogobožci kao i Grci. pun efekata.e.p.p. a preteče su Rima.n. po legendi odhranila Romula i Rema Portret dečaka. do VII v.p.n. Etrurci su posvetili veliki značaj portretu u vidu glave bronzanih statua. ogledala i sl.Istorija umetnosti Stari vek ETRURSKA UMETNOST Bronzano doba na Italijanskom poluostrvu se zadržalo do VIII veka p.e.). a u I v.n. Etrurski slikar (zidno slikarstvo) znao je da postavi čoveka u prirodan okvir.p. ali je bila samostalna u tokovima umetnosti.e Mladić i demon smrti (sud za pepeo).n.e. U periodu VI do kraja V v.e. 500 g. ali im je religija mračna i mistična. Etrurska monumentalana skulptura odlikuje se masivnošću. Oko 700 g. Toscanu osvajaju Rimljani.n.e.p. oporost.n. VI i V v. bronza. 500 g. rade bronzane statuete.n. U tom veku Etrurci naseljavaju područje današnje Toscane (legenda o postanku Rima 753 g. slonovača analizira se cela figura Etrurska umetnost zagrobnog karaktera tema zagrobnog života sumornost. Faze Etrurske umetnosti: GEOMETRIJSKA FAZA. trup iz anfasa POREĐENJE: Grčka umetnost namenjena estetskom uživanju teme manifestacije ljudskog života optimistična beli mermer.e.n. Njihova kultura je trpela Grčke uticaje. pokojnici su predstavljeni u punoj veličini u poluležećem stavu na poklopcu sarkofaga koji je imao oblik ležaja. Urna je sud od pečene gline sa ostacima pokojnika i opremom potrebnom za zagrobni život. snagom i naznakom da je telo u pokretu. bronza.p. Dela: Sarkofag iz Cerverterija.p.e..p. turobnost pečena zemlja.e. manje sklono veselju.e. 520 g.p. od Grka preuzimaju alfabet. pa smrt znači rastanak.n. prestaje administrativno da postoji Etrurska država. dok im je «arhajski osmeh» poigravao sa usana. etrurska umetnost je pokazala najviše životne snage.e.e. U kulturnom i istorijskom pogledu tesno su vezani za Malu Aziju i stari Bliski Istok.. od V v.e. 280 g.. zlato. Po Herodotu oni su došli iz Male Azije što je i danas predmet i rasprava. kao da učestvuje u kakvom svečanom obredu. bronza. bronza. meki kamen razvoj portreta 14 Jandrić Jovan . uz suprotnost u boji tela muške i ženske figure. III v. IV v. etrursko shvatanje zagrobnog života postaje kompleksnije. (istovremeno sa Grčkom) ORIJENTALNA FAZA. glina Vučica.

Rimljani nisu posedovali stepene uspona u likovnom stvaranju i nikada nisu dostigli vrh kao Grci. slično grčkom patosu. Oni prihvataju grčku kulturu. Oseća se psihološka obnaženost koja nas podseća na agoniju rimskog sveta.n. 476 god. umetnost je slavila velike pobede Rima i rimskih imperatora – osnova za portrete. rimska nam na prvi pogled izgleda samo kao podroban izveštaj o topografiji lica i kao da karakter izbija na površinu samo slučajno. Grade ogromnu državu (od 331 g. a glave dodavane.n.e.p. Rimska umetnost je produžetak etrurske umetnosti pod velikim grčkim uticajem. pretvorenom u rimsku plemenitost ksraktera. koja nije bila samo fizička već i duhovna.p. Njihova dela su bila angažovana i u službi države.e. dok su poza i draperija uzeti od Grka. a Istočno – Vizantija traje još hiljadu godina. mitologiju. Period oko 75 g. pravi voštana figura njegovog lica koja se čuva u udubljenju zida ili porodičnom oltaru. oni su imali kult pokojnika. postaje carstvo sa Oktavijanom – Augustom na čelu) koja se 395 godine deli na Zapadno i Istočno Rimsko Carstvo.n. Ipak ostaje činjenica da je rimska umetnost u celini drugačija od grčke umetnosti. postojale su šematizovane poze za određenu društvenu funkciju. pobunjuju proiv Etruraca i osnivaju republiku. Velika je relističnost portreta (oči) čiji je cilj u izrazu. (bio je 15 Jandrić Jovan . a pažnja je usresređena na oči «nadahnutog» pogleda.e. istorijski narativni reljef i reprezentativna statua. mermer REPREZENTATIVNA STATUA Rimske političke i vojne vođe bile su odlikovane na taj način što su se njihove statue postavljale na javnim mestima. način oblačenja.n. 30 g. mada je rimska toga obilnija i sa više nabora. A zapravo se radi o «praotačkom liku» strahovitog autoriteta. nikada nisu dostigli grčki duh u skulpturi (idealizovau lepotu i apstraktan tip). Uvoze na hiljadu originala arhajskih.e.p. VAJARSTVO I RELJEF Vajarstvo i reljef osljanjaju se na grčku skulpturu.e.u rimskom portretu retko se iskazala želja za dubljim doživljavanjem dela. Nemaju velikih umetnika. 80 g. Prikazuju se sve mračne ljudske strasti ljudske naravi: strah. umetnost i zanatski perfekcionizam. a ne u dokumentu. ali se njena originalnost ogleda u portretu.n. kriza se odražava i u umetnosti. Nešto kasnije Plotin – filozof je u tolikoj meri prezirao nesavršenstvo fizičkog sveta da upošte nije ni hteo da ima portret.p. a i dela su retko potpisivana. a još ih više kopiraju.e. realističnom prikazu lica. kada umre glava porodice. U III veku krize. 396 g. kad Rimljani osvajaju Grčku. U periodu Augustove vladavine figura je trebalo da predstavi i boga i ljudsko biće.p. te postaju trajniji i monumentalniji u fizičkom i duhovnom smislu. PORTRET – koreni su u helenizmu. tj. Tela su tipska. klasičnih i helenističkih dela. Glava iako idealizovana (helenizovana) ima potisnute detalje. Takođe.Istorija umetnosti Stari vek RIMSKA UMETNOST Rimljani se 509 g.n. Dela: Portret rimljanina. Portret iz Trajanovog vremena (98 – 117 godine) zrači čudnom snagom . naročito posle 146 g.e. razaraju Veje i počinju potčinjavati Etrurce. Vremenom se ovakvi portreti počinju raditi u mermeru. pad Zapadnog Rimskog Carstva. Najjače ukorenjene teme u rimskoj skulpturi: portret. a ovakvo poimanje božanskog vladara potiče iz Egipta i sa Bliskog Istoka.p. Skulptura je samo spoljna manifestacija oblika. mermer Rimski patricije sa poprsjem svojih predaka. Dok helenistička (grčka) glava ostavlja na nas utisak svojim utančanim poimanjem psihologije modela. Rimljani su lepotu tražili u karakteru (portret i kada je svečan u prvi plan iznosi lične osobine). značajan je po uobličavanju monumentalnog i nesumnjivo rimskog stila.. Mnogi njihovi umetnici su grčkog porekla.n. Bili su zadovoljni kopijama i nije im smetalo što su originali bili neponovljivi. podozrenje i svirepost.p.. U ovakvim portretima se vidi prastari rimski običaj da se.

kojim se htelo pomoću iluzionističkih perspektiva i prozorskih efekata. arhitektura je spljoštena uz pozadinu reljefa. Reljefi: na Ari Pacis (Oltar mira) – izrađen 13 g. dočaravanje dubine prostora na reljefu upuštanjem oblika na osnovnu ravan.n. Ni senke nisu dosledne. teme su idealizovane.. pa zbog toga i kompleksaš – prim.e. a 395. mrtva priroda i dr.e.e. te se uvećavaju. Ovaj friz po broju figura i gustini pripovedanja i dužini od preko 190m predstavlja do tad najambiciozniju kompoziciju. nanosi. Reljef ne uspeva da pomiri ciljeve imperijalne umetnosti (narativne ili simbolične) sa realističnom obradom prostora. godine postalo državna religija) menja se rimski portret. jer bi posmatrač morao da trči oko stuba da bi pratio priču. SLIKARSTVO U slikarstvu uočavamo uticaj grčke i etrurske umetnosti. Figure podsjećaju na lutke: velike glave. 160 – 180 godina Filip Arabljanin.e. Pod uticajem hrišćanstva (koje je 313.n. ali je nedosledna i nije naučno dokazana. Koristi se tehnika skjaćaturo. 244 – 249 godina Karakala . 79 godine Pompeju zatrpao je Vezuv Arhitektonska panorama.kompozicija je simetrična i naglašava položaj imperatora u frontalnom stavu. portreti. prvi stil iz II v. Zastupljene su sve teme: mitološke. Friz od zidnih slika u Vili Misterija. ENKAUSTIKA. dostigao svojh najveći izraz. Slikalo se na drvetu. žanr-scene. ali ništa nije sačuvano.Istorija umetnosti Stari vek ružan. Osnovni koncept i grčkog i rimskog slikarstva je realističko-iluzionistički. Uočava se veća briga za dubinu prostora nego kod prethodnika iz klasične Grčke. mermer Ženski portret.. postaju izuzetno značajne i oblikovane. slikanje na vlažnom – Al Fresco. probiti i produbiti ravna površina zida.e. kopija u mozaiku Igra piljaka. Oko 100 g. Tu je “helenski stil” koji teži ka klasičnom. 100 godina Konjanička statua Marka Aurelija.. i ima više nedogleda i vazdušna perspektiva – skiagrafia.n. uključujući predele i figure. Pompeja. autora). ovaj stil zamenjuje jedan mnogo ambiciozniji. Boje su biljne i veštačke. 50 godine 16 Jandrić Jovan . Pošto je perspektiva nedosledna i kod arhitektonskih crteža i kod pejsaža jedinstvo slike i crteža nije strukturno. Slikanje portreta kao i portetnih poprsja služilo je kultu predaka. Ovde nema kosih linija.p. slavolucima i stubovima. prefinjen linearni stil na mermernoj ploči Soba sa Iksionom. tj. Prvi je plan malo izbačen. U hrišćanstvu su oči «prozori duše».p. Nestao je kontraposto. 211 – 217 godina Plotin. dve vrste: preko oslikane površine utiskuje se sloj voska vosak se meša sa pigmentom. pejsaži. On je takođe i najveći promašaj. složeniji stil. Dela: August iz Primaporte. godine legalizovano Milanskim ediktom. a ovakvo gledište predstavlja kraj portretne umetnosti koja je do tad postojala. 90 godina. reljefi na Konstantinovom slavoluku – slavoluk je izgrađen 312 – 315 godine.n. figure koje su nam bliže su izrađene u većoj plastici. ali pune stvarnih pojedinosti. Tehnike: FRESKA.mermer Trajan. Dela: Bitka kod Isa. patuljasta tela i neraščlanjena. Izdvojene su tri faze ovog drugog stila: drugi.n. Poznati su fajanski portreti.p.p. kraj III veka Konstantin Veliki ISTORIJSKI (NARATIVNI) RELJEF Nastao iz želja rimskih imperatora da ovekoveče svoje najznamenitije podvige u narativnim reljefima na monumentalnim oltarima. utiskivanje raznobojnih kamenčića u svež malter na podu.. I vek p. već poetsko. istorijske. je povezana sa helenizmom. 63 – 79 godine. 20 g. zidu .n.e. treći i četvrti stil. na polusuvom – Meco Fresco i na suvom malteru – Al Seco MOZAIK. nema skraćenja. pa glača Najranija faza zidnog slikarstva tzv. Koristi se linearna perspektiva – skenografia. I vek p. zidu i sl. Reljefi na njemu prikazuju novi konstantinovski stil u punoj snazi. Trajanov stub – izrađen 106 – 113 godine u čast pobede nad Dačanima. drugi malo upušten tj.

Istorija umetnosti Stari vek RANOHRIŠĆANSKA UMETNOST Javlja se sa pojavom hrišćanstva i traje od II do početka VI veka. Kada je monumentalna skulptura izgubila pokroviteljstvo crkve zadržala je neko vreme pokroviteljstvo države. Tako se vajarstvo od samog početka razvijalo u antimonumentalnom pravcu (od prostorne dubine i masivnih razmera grčko-rimskih statua ka plitkim oblicima malih dimenzija i čipkastoj dekoraciji površina). Vatikanske pećine. Petra i Sv. Figure su u dve dimenzije i udaljuju se od realizma. Solun. Marcellina. Dela: Sarkofag Junija Basa. Slikar katakombi koriste tradicionalni rečnik da saopšti novu simboličnu sadržinu. Sve do 313 godine kad je car Konstantin legalizovao hriščanstvo. Mozaik negira ravninu zidne površine da bi ostvario «iluziju nestvarnosti» nebeskog carstva. čija je vera počivala u nadi u večni život. Ranohrišćanske crkve zahtevaju mozaik isto kao što su grčki hramovi zahtevali skulpturu. Teme su scene iz Starog i Novog Zaveta. Brz razvoj hriščanske arhitekture velikih dimenzija imao je revolucionarno dejstvo i na razvoj ranohrišćanskog slikarstva. Nažalost. 450 godona. Potencira se duhovno. Do 200 godine nemamo nikakvih sačuvanih spomenika ranohrišćanske umetnosti. nije više opipljiva realnost. To je bio kraj grčke tradicije slobodne skulpture za narednih 100 godina. Rim. slonovača Eutropijev portret. veličaju se duhovne osobine. Umetnost podržava crkvu koja je kosmička struktura. ali sve bezličnijeg. od dekoracije crkava IV veka je jako malo ostalo. crkva Sv. Pogrebni ritual i obezbeđenje predstvljali su vitalni interes za ranog hrišćanina. Ranohrišćanska umetnost je osnova srednjevekovne evropske civilizacije. Umetnost je kultnog karaktera. a veoma su često u molitvenom stavu sa podignutim rukama. Ovaj umetnički izraz odlikuje logička povezanost i jasnoća. večnost. SLIKARSTVO Slikarstvo katakombi jasno izražava preokupaciju za drugim svetom. Prvi očuvani oblici ranohrišćanske umetnosti potiču iz katakombi. pa je za njega prvobitno značenje oblika manje važno. već ni samo ljudsko telo. katkad veoma izražajnog. Biblijska zabrana u pogledu idola zabranjuje velike kultne statue. pa se često u skulpturi moralo kloniti figura u pravoj veličini. Pozadina ne igra nikakvu ulogu. Dela: Slikana tavanica u katakombama Sv. početak IV veka Mozaik u kupoli. dobijaju formalni izraz i transcedentni karakter. fizičku ili emocionalnu. Iz ovog procesa rodio se jedan novi umetnički oblik – ranohrišćanski zidni mozaik. tako da se ovaj razvoj slikarstva teško može pratiti. o hrišćanskoj umetnosti znamo veoma malo. Već od 450 godine spoljašnja sličnost portretne skulpture se povlači pred likom duhovnog ideala. 430 godina. crkva Sta Maria Maggiore. Zanemaruju se likovne i estetske karakteristike. Đorđa. početak VI veka. Figura nosi poruku – ima velike oči. Ljudske figure su sve izduženije. usađenih u gipsani malter. kraj IV veka Razilazak Lota i Avrama. smrt). Granice izmedju ranohrišćanske i vizantijske umetnosti nisu tačno određene. Iz nje se razvija vizantijska umetnost i preromanika. te su se skrivali u katakombama – podzemne prostorije za zajednički obred i grobna mesta). Mozaik je kompozicija sastavljena od sitnih obojenih komada materijala. Odjednom je trebalo ogromne površine zidova pokriti slikama dostojnim njihovog arhitektonskog okvira. Ne samo individualnost lika. Rim Minijatura iz Vatikanskog Vergilija iz Biblije. Izbegavano je modelovanje. sa mermernih ploča za zatvaranje grobova (hrišćani u rimskom carstvu bili su proganjani. kasnije prerasta u zlatno – simbol božijeg. mermer 17 Jandrić Jovan . Prikazivani događaji i ličnosti nemaju ulogu da pričaju svoju istoriju. a verske istine se prikazuju kroz simbole (kosmos. 359 godina Arhanđeo Mihailo (krilo diptiha). Najstarija dela hrišćanske skulpture su mermerni sarkofazi. već da u našem duhu prizovu jedno više simboličko značenje koje ih veže. početak V veka VAJARSTVO U poređenju sa slikarstvom i arhitekturom imalo je sporednu ulogu. Nasledstvo prošlosti je i apsorbovano i prerađeno.

Istorija umetnosti

Stari vek

VIZANTIJSKA UMETNOST
395 godine car Teodosije deli Rimsko Carstvo na dva dela: Zapadno Rimsko Carstvo (pad 467 godine) i Istočno Rimsko Carstvo – Vizantija (pad 1453 godine). Vekovne rasprave o primatu u crkvi između rimskih papa i carigradskih patrijarha dovodi do crkvenog raskola 1054 godine. Vizantijski carevi su prvo bili sveštenici, pa tek onda svetovni vladari. Vizantijska umetnost (vizanzijski stil, stil carskog dvora u Carigradu) izdvaja se ubrzo posle deobe carstva, ali sve do početka VI veka teško ju je razlikovati od ranohrišćanske umetnosti. Iz ranohrišćanske umetnosti ostaje otpor prema vajarstvu, te nema monumentalne skulpture, tako da je zastupljeno samo slikarstvo tj. mozaik, ikona i freska. Vizantijska umetnost se razvija na grčkom tlu: Mala Azija, Grčka, Balkan, Italija, ali ona nije nastavak grčke umetnosti. Vizantijska umetnost je simbolična, edukativna i komemorativna. Osnovne teme su religiozne. Antropomorfizam ovde dobija novi smisao. Figure su idealizovane, asketizam izraza prigušuje lične crte, a figure su predmet divljenja i služe za tumačenje religiozne teme. Oči su velike i one su «prozori duše». Figure su višestruko naglašene: kompoziciono, prostorno, dimenzionalno. Postoji disproporcija između figure i prostora, figure i pejzaža, koji je namerno smanjen. Ide se ka ortogonalizmu, negira se perspektiva i zastupljena je polihromija. Simbolika u vizantijskoj umetnosti: svetlosni zraci – usmerena energija Božije volje boje: crvena – Božanska energija bela – Božanska svetlost crna – smrt zelena – mladost i cvetanje plava – večno, nebesko, transcedentno hram – simbolična pedstava celog kosmosa Dekor u crkvi: mozaik u gornjem delu hrama, dok se ispod njega spuštaju polihromne mermerne ploče. Svaki deo crkve, pošto ima određenu simboliku, ima i specifičnu dekoraciju. Periodi u vizantijskoj umetnosti: I epoha – Zlatno Justinijanovo doba (527 – 726 godine) II epoha – Ikonoklazma (VIII – IX vek) III epoha – doba Makedonske dinastije (IX – XI vek), drugo zlatno doba IV epoha – doba vladara Komnena (XI – XIII vek) V epoha – Latinsko carstvo (1204 – 1261 g.), doba Krstaških ratova VI epoha – epoha Paleologa i kraj vizantijske umetnosti (XIII – XV vek) SLIKARSTVO Vizantijsko slikarstvo je religiozno i crkveno, ali i raskošno, svečano, dvorsko. Služi i Bogu i vladarima. Vizantijsko slikarstvo je dalo Hrišćanstvu poseban umetnički izraz. Slika iskazuje Božiju istinu. Ona utiče na maštu vernika dematerijalizacijom. Vizantijsko slikarstvo je spiritualno, prikazivane su ličnosti iz Jevanđelja. To je umetnost koja negira stvarnost i ne imitira realnost. Izraz duhovnog je važniji od prikaza telesnog. U vizantijskom stilu dominira kruta hijerarhičnost, mirna svečana poza i odmeren svečani gest dvorskog ceremonijala ili crkvenog obreda. Figura više lebdi, nego što stoji ili sedi. Teži se dvodimenzionalnoj predstavi. Podloga je plava ili zlatna. Predmeti su lišeni težine ili zapremine. Tela su laka i izdužena. Pojedini predmeti su postavljeni u tzv. inverznoj perspektivi, da bi se stvorila dubina prostora, ali se zadržava utisak iracionalnog. Disk oreola u kompoziciji igra važnu ulogu. Forma lica, ruku, nabora, dekoracije i dr. je ustaljena. Glava je ovalna, čelo je visoko – pamet, nos je dug, usta mala, oči su ogromne i one su «prozori duše». Svaki predmet ima svoju perspektivu i prikazuje se tako da se vidi ono najvažnije. Ljudska figura je osnovni motiv u vizantijskoj umetnosti. Bog otac se nikad ne prikazuje, on se samo evocira. Ako su u kompoziciju uneti arhitektonski elementi ili elementi pejsaža, njihova uloga je da objasne mesto dešavanja radnje i oni su određeni kao dekorativni dodaci. Osnovni vidovi slikarstva:

18

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Stari vek

IKONA je portretna slika Bogorodice, Hrista, svetaca ili predstava scena. Rađena je na drvenoj ploči prepariranoj gipsnom podlogom u tehnici tempere. Slikani portreti razvili su se u ranom hrišćanstvu iz grčko-rimskih portreta. Veza sa grčko-rimskim portretnim slikarstvom nije samo u medijumu enkaustici (tehlika slikanja starih Grka koja se sastojala u tome da se voštane boje putem zagrevanja prenose na osnovu slike, obično na drvo), nju vidimo i po finoj gradaciji svetlosti i senke. Ikona je izvanredno snažno delo, verovalo se u natprirodno poreklo svetih slika. Najdragocenije su rađene u tehici mozaika. Sa pravoslavnom verom slikarstv ikona dolazi i na Balkan i Rusiju. Jedna od glavnih tema su 12 velikh praznika iz Jevanđelijskog ciklusa. Frontalnost i krupne oči dominiraju nad asketskim telom. MOZAIK se radi utiskivanjem malih kockica bojenog stakla u svež malter i uglavnom se nalazi u gornjim delovima hrama. FRESKA je slika na vlažnom, polusuvom i suvom malteru. Pokriva velike površine u unutrašnjosti hrama. Jeftina je tehika, a u vizantijskoj umetnosti je malo ima. VAJARSTVO Pošto u vizantijskoj umetnosti nema monumentalnog vajarstva,a statue velikih razmera izumrle su sa poslednjim carskim portretima, vajarstvo je ograničeno na arhitektonske ornamente i reljefe manjih razmera, naročito u slonovači i metalu. I epoha Za vreme vladavine Justinijana 527 – 565 g. najviše se radi mozaik, dok se ikonografija tek začinje. Figure su neobično tanke i visoke, tela izgledaju sposobna samo za ceremonijalne spore pokrete. Svaki nagoveštaj pokreta je isključen. Odeća je prikazana u raskošnim šarama. II epoha Počinje carskim ediktom,izdao Lav III, 726 godine kojim su zabranjene religiozne slike. Borba je trajala 100 godina. Postojala su dva tabora: Ikonoborci – želeli su ograničiti umetnost na apstraktne simbole, na biljne i životinjske oblike, elemente su crpili iz helenističkog dekora i savremene ornamentike islamskog istoka. Ikonofili – podržavali su izradu ikona. III epoha 843 godine pobeđuju ikonofili. Ova epoha je bila drugo zlatno doba vizantijske umetnosti. Dolazi do obnavljanja svetovne umetnosti, kao i poznih klasičnih motiva. Najlepša dela odlikuju se klasicizmom koji je skladno sajedinjen sa duhovnim idealom ljudske lepote. Kompozicija je uravnotežena i jasna. Najznačajniji vid klasičnog nasleđa je emocionalan, to je onaj plemeniti patos izražen gestovima i izrazima lica. Najveće ostvarenje II zlatnog doba je unošenje samilosne crte u crkvenu umetnost. IV epoha - je period vrhunca u slikarstvu. Glavni elemenat stila je linearna arabeska,ornament na arapski način. Figure su izrazito izdužene i vitke. Kompozicje su velike sa više figura datim u širokim potezima. V epoha Započinje padom Carigrada u toku IV Krstaškog rata. Period stagnacije u umetnosti. Linearni stil se zamenjuje plastičnim stilom, veća je monumentalnost. Izbegava se dekorativnost VI epoha Izrazito narativan period. Zbog slabljenja i osiromašenja carstva freske se više rade. Javlja se nagomilavanje novih ikonografskih tema. Naglašena je inverzna perspektiva. Kompozicije su manje. Figure su plastičnije, naglašava se pokret, draperija je često pokrenuta radi pojačavanja dramatičnosti prikazivanja. Više je boja i detalja, nema monumentalmosti.dela:
Justinijan sa pratnjom, mozaik, 547 g., crkva S. Vitale, Ravena Carica Teodora sa pratnjom, mozaik, 547 g., crkva S. Vitale, Ravena Bogorodica, enkaustika na drvetu, crkva Sta Francesca Romana, Rim, VI – VII vek Unutrašnjost apside u crkvi S. Apollinare in Classe, Ravena, 533 – 549 g. Mozaik na kupoli, manastirska crkva u Dafni, Grčka, XI vek Prizori iz Knjige Postanja, mozaik, 1200 g., katedrala Sv. Marka, Venecija Anastazis, freska, 1310 – 1320 g., crkva Svetog Spasa u Hori, Carigrad Starozavetna Trojica, ikona, 1410 – 1420 g., Andrej Rubljov Bogorodica na prestolu, XIII vek, ikona

19

Jandrić Jovan

Istorija umetnosti

Stari vek

20

Jandrić Jovan

Irci su tokom ovog perioda preuzeli duhovno i kulturno vođstvo Zapadne Evrope. Jedino očuvano slikarstvo su bile minijature. tako da je ostataka veoma malo. U toku perioda neprosvećenosti ovi se elementi životinjskog stila u Zapadnoj Evropi rade i u kamenu i u iluminaciji rukopisa. mermer. Iz književnih izvora saznajemo da su se u karolinškim crkvama nalazili zidne slike. Sadržaj preromanske umetnosti je uglavnom religiozan. Ovakva umetnost karakteristična je za sve varvare: Kelte. životinjski oblici.. disciplinom forme i ornamentalnog karaktera. Uglavnom su izrađivani predmeti primenjene umetnosti. Pipin Mali je krunisan za kralja Franačke države. slažu se elementi različitih kultura da bi nagovestili formiranje novog kulturnog jedinstva. zajednički imenitelj obe crkve je Hrišćanstvo. Uticaji različitih kultura: ostaci antičke kulture istočno hrišćanska kultura kultura varvara Dozvljeno je trodimenzionalno prikazivanje figure. Samim tim umetnost Zapadne Evrope ponovo veže za antiku. životinjskog stila.Istorija umetnosti Srednji vek PREROMANIKA Preromanska umetnost je umetnost Zapadne Evrope i samo se prirodno razlikuje od umetnosti Istočne Evrope. (mračno doba. Sačuvali su se samo iluminirani rukopisi. Dela: Stranica sa krstom iz Lindisfarnskog Četvorojevanđelja. Stil je anarhičan. presto i sarkofazi) i reljefna. plitak reljef u dve ravni. Skulptura je vezana za arhitekturu (vrata. radovi u slonovači i zlatu. Slovene. Njegov naslednik Karlo Veliki je pokušao da rekonstriše Rimsko Carstvo. Podela preromanike: VI – VIII vek – Kultura varvara. Motivi su ograničeni ikonoklasičnim temama – zoomorfni. To je umetnost seobe naroda. Marka iz Ehternaškog Četvorojevanđelja. Podela Rimskog Carstva izazvala je rascep hrišćanske crkve na istočnu – pravoslavnu i zapadnu – katoličku. nego vajarstvo. Likovne umetnosti imale su važnu ulogu u karolinškom programu. Takođe se dosta radilo u drvetu i koži. Italija Simbol Sv. Irska KAROLINŠKA UMETNOST 751 g. a to su trošni materijali. nema skulpture većih razmera jer je postojao strah od paganske idolatrije. VIII vek. krstionica katedrale Cividale. Na preromaničku skulpturu uticalo je mnogo činilaca. 650 – 750 g.. mozaici i reljefi. Rad u metalu različitih vrsta i tehnika u zanatskom pogledu često izvanredno prefinjen. romanika i gotika.Dablin. a 800 g. Normane i dr. Životinjski stil se odlikuje kombinacijom geometrijskih (apstraktnih) oblika i organskih oblika slobodne uobrazilje. naglašavanje svetlosti i senke. bio je glavni medijum životinjskog stila. kao deo svesne političke obnove. ornamentu i šarama životinjskog stila. je proglašen od strane pape za cara Rimljana. Ipak. ali je sve skoro iščezlo.. Umetnik 21 Jandrić Jovan . sa knjiškog poveza. On je značajan element u keltsko-garmanskoj umetnosti ranog srednjeg veka. Razvija se vrlo plitka plastika. 725 – 750 g. i plastikom hrišćanskog istoka. nazvan Zlatno doba Irske. potpis patrijarha Sigvalda. dok veliku pažnju poklanjaju dekorativnom ukrašavanju. Raspeće. 700 g. geometrijski. «Karolinška obnova» može se nazvati prvom i najvažnijom fazom stvarnog sjedinjavanja keltsko-germanskog duha sa duhom sredozemnog sveta. Paralelno sa vizantijskom umetnošću na zapadu se javljaju preromanika. pa je period od 600 – 800 g. Njihove pisarne radionice – scriptarie postale su središte umetničkih nastojanja. Irska Reljef sa parapetne ploče. Češće je slikarstvo. 700 g. Za njih su slike koje su ilustrovale biblijske događaje bile sasvim malo zanimljive. doba neprosvećenosti) Germanska plemena koja su prodrla u Zapadnu Evropu sa istoka nosila su sa sobom jednu staru i duboko rasprostranjenu tradicuju tzv. doba Merovinga VIII – IX vek – Karolinška umetnost X – XI vek – Otonska umetnost KULTURA VARVARA.

dakle. Radilo se slikarstvo. Dinamizam linije podseća na plahovit pokret iz doba neprosvećenosti. 796 – 895 g. obećava obnoviti državu Karla Velikog ženidba Otona I udovicom langobardskog kralja. krunisao ga Sv. Plavo vidljivo nebo menja zlatnu pozadinu. sto predstavlja značajnu versku obnovu 936 g. 983 g. (westwerk – spajanje svetovnog i duhovnog) Sv. Oton I u Aachenu je krunisan za cara. 816 – 835 g.. početak XII veka. nastaju tri anarhična kraljevstva.. Marko iz Jevanđelja renskog nadbiskupa Eba. katedrala u Aachenu. Kraj karolinške umetnosti se poklapa sa krajem Karolinškog Carstva. Sv. Od vizantije je uzet estetski simbolizam. kruniše za cara Svetog Rimskog Carstva 972 g. koji od tada postaje glavna snaga nemačke umetnosti. Otonska umetnost počinje kao obnova karolinških tradicija. druga plovina IX veka... katedrala u Kelnu Bronzana vrata biskupa Bernwarda za crkvu St. Mateja iz Jevanđelja Karla Velikog. kojim vladaju saksonski kraljevi.. drvo. Otonski umetnik prevodi vizantijski jezik na jezik skulpture velikih dimenzija. Benedikt. Plemeniti patos menja izražajnim realizmom. Minijature iz Jevanđelja manastirske poglavarice Hilde. 800 – 810 g. 870 g. Karakteristike karolinške umetnosti: orijentacija od simbolike ka naraciji uvedena ljudska figura koje ima negativan odnos prema antici funkcionalno dimenzionisanje figure. uz dodatno naglašavanje ceremonijalnih i kulturnih vrednosti. 975 – 1000 g. te ga papa 962 g. Poznata je Renska škola karolinških rukopisa. postaje vodeća sila u Evropi u političkom i kulturnom pogledu. osnovana opatija Cluny. Dela: Gerovo raspeće. živahno pripovedanje Prednje korice Četverojevnđelje iz Lindaua. 850 g. zlato idrago kamenje OTONSKA UMETNOST Raspadom Karolinškog Carstva 843 g.. skulptura – reljef i crtež snažne grafike.. Oton II ženi vizantijsku kneginju (princezu) Teofanu Nemačka. Michael. Hildeshajm Korice za Codex Aureus iz Echternacha.Istorija umetnosti Srednji vek naglašava «prozorski» vid slike. Stalne provale Normana predstavljaju smetnju decenijama dalji razvoj umetnosti. 1015 g. Četiri važna događaja za razvoj Otonske umetnosti su: 910 g. Verdenskim ugovorom. uz jake vizantijske uticaje. prema značaju rade se minijature i freske skulpture nemaju treću dimenziju Dela: Odo iz Melza.Darmstadt 22 Jandrić Jovan . ustreptala energija koja sve stavlja u pokret Ilustracije iz Utrehtskog psaltira Adam i Eva iz Biblije Karla Ćelavog. Linearni je stil.

već i izražajnu. Zrela romanika se javlja u XII veku. Dela: Apostol. 1090 g. Dakle. frontalni strav. Takođe postoji i izokefalij. trodimenzionalni. kamena ploča. Španiji na i u crkvama.. Romanička umetnost nije nastala iz jednog izvora. Francuska ima vodeću ulogu. Đenova . brodovi su zasvođeni. To je doba intenzivne intelektualne aktivnosti. Italija. grifona i sličnih životnja se uvode u crkvenu službu (ritualno pranje ruku sveštenika). Skulptor se boji prazne površine. karakterističnih i tesno povezanih.Istorija umetnosti Srednji vek ROMANIKA Traje od 1050 – 1200 godine. One su masivne. a nadahnuti su motivima sa Biskog Istoka. ni otonska umetnost nisu pokazivale težnju u tom pravcu. i počinju se širiti po Zapadnoj Evropi (Cluny-jevski Benediktinski red je držao glavne manastirske crkve na hodočasničkim putevima ka Santiago da Campostelu i Rimu) pobeda Hrišćanstva u Evropi: hristijanizacija Viknga pad Kordovskog kalifata 1031 g. karolinških i vizantijskih crkvi. ornament i skulpturu. Izražena mu je monumentalnost i lični stil. Nema smisla za red.. Skulpture u niši: imaju arhitektonski okvir poreklo iz vizantijskog izvora. te je pretrpava likovima u horizontalnom ili vertikalnom rasporedu. bogato su razuđene. ali se javljaju problemi proporcije i anatomije. 23 Jandrić Jovan . Skulpture uz trimo i bočne stubove portala: obrađene su sa neverovatnom savitljivošću uz stub. VAJARSTVO Romaničko vajarstvo se javlja u dva vida: monumentalna skulptura kamena reljefna dekoracija vezana za arhitekturu Obnova monumentalne skulpture začuđuje. masivnost. a potom Španija. Razvoj vajarstva u kamenu se najpre dešava u JZ Francuskoj i Sj. Predstavljaju zaleđene demone ili figure čuvare. a crkve dobijaju jednostavnu koncepciju. Benedetto Antelami je najveći vajar u Italiji romaničke umetnosti. U kompoziciji postoji nebeska i zemaljska hijerarhija. te samim tim i obnova gradova: Venecija. oko 1050 – 1100 g. nemaju samo dekorativnu namenu. u niši i uz trimo (srednji stub koji nosi nadvratnik). Osnovni faktori su: naslađe iz karolinške i otonske umetnosti poruke iz Cluny-ja se učvršćuju do 1000 g. jer ni karolinška. skulptura je u timpanonu. arhitektonski oblici su svedeni na pravilne geometrijske oblike. Dotle su arhitektonski dekorativni reljef i slikarstvo imali kontinuiran tok razvoja. Vajarstvo i slikarstvo su u službi arhitekture. Skulpture na portalima: imaju snažan izraz. imaju bogatu spoljnu dekoraciju. «Mezanska» romanička skulptura: izvrsni radovi u metalu i skladne kompozicije i dobra izrada. crkva St. Piza. Romanika uvodi figuraciju u skulpturu. funkcionalno dimenzionisanje – delovi tela u akciji su naglašeniji i obrađeniji od onih u mirovanju. te dobijaju te dobijaju naziv romaničke pa otud i naziv romanika. Sastoji se od velikog broja raznolikh regionalnih stilova. reljefni likovi su mnogo više realni od slika. nebesko je iznad zemaljskog. neobuzdanu maštu i nervoznu gipkost oblika . Veoma je retka slobodna skulptura. Touluse. daleko su više «rimske» po izgledu od starohrišćanskih. Bronzani krčazi za vodu u obliku lavova. Sernin. zmajeva. Razlog: masivni. otonskih. Nemačka i Engleska. Javlja se u čitavoj Zapadnoj Evropi. Njeno korišćenje je ograničeno na dekoraciju kapitela i portala. Javljaju se raznovrsne dekoracije kapitela. Razvija se od doba Karla Velikog i Otona III. Dolazi do povećane građevinske aktivnosti. veliki. hodočasničko putovanje dostiglo je vrhunac u Krstaškim ratovima obnavljanje trgovine u Sredozemlju. koje se nalaze na hodočasničkom putu za Santiao da Campostelu.uticaj iz iluminiranih rukopisa.

«fizički» slobodno stoji u niši. jedina potpuno slobodna romanička statua SLIKARSTVO Romaničko slikarstvo se ne odlikuje kao i skulptura iznenadnim revolucionarnim razvojem.. Vezelay. 1181. početak XII veka Strašni Sud. Ono predstavlja kontinuirani razvoj karolinškog i otonskog slikarstva. 1025 – 1050 g. Mihovil. Glavni cilj slikarstrva je naracija. Belgije i J. tako da je trodimenzionalnost slike svedena na naleganja ravnih ploča. Isčezao je i poslednji trag klasičnog iluzionizma. Prelazak preko Crvenog mora. timpanon srednjeg portala narteksa. kao kod Vizantije. 1160. plus razni uticaji. Figure su oivičene debelom konturom. oko 1110. Zidanje Vavilonske kule. bronza. Le Puy. Marko iz Jevanđelja u Corbieu. Maissac. koje su ispunjene svetlim. prvi pejzaž u umetnosti Zapada posle klasičnog doba 24 Jandrić Jovan . Benedetto Antelami. 1180 – 1190 g. a ne likovna lepota. XI vek Portret lekara. simbolični i dekorativni elementi kompozicije spojeni u jedinstven sklop. Notre-Dame. Ljudska figura je dominantna u odnosu na arhitekturu. Pierre. Ubrzo posle 1150 g. g. To je početak postepenog prelaza u gotiku. minijatura. zapadni timpanon katedrale u Autunu. 1166 g. Engleske. Radi se na jednoobraznoj podlozi. Francuske. Braunschweig. te pokrete i stavove. Kao i kod vizantijskog slikarstva teži se iluziji prostora. Slikarska dela su jasna i precizna i tek sad možemo reći da su figuralni. Odašiljanje apostola. Dakle. freska. Zidno slikarstvo je rađeno u tehnici Al Fresco. postoji snažno osećanje za kompoziciju. punim bojama. ne reprodukuju prirodne proporcije i forne. početak XIII veka. emajlirana ploča. Austrija Proletni pejsaž. Od mnoštva regionalnih stilova najveća ostvarenja proizašla su iz manastirskih pisarnica Sj. freska.Istorija umetnosti Srednji vek Južni portal crkve St. Sv. iz rukopisa Carmina Burana. Sv. 1120 – 1132 gKralj David. Figure su stilizovane. Obnavlja se interesovanje za perspektivu. zapadno pročelje katedrale Fidenca. g.. crkva St. koja služi da istakne predstave figura i predmeta. Nikolas iz Verduna. plastičnog modelovanja renske škole i njenog nagoveštavanja svetlosti i prostora. naročito iluminiranih rukopisa.dela. oseća se zunatna promena u stilu: umesto apstraktne šeme javljaju se trodimenzionalni oblici sa nagoveštavanjem oble mase tela. 1130 – 1135 g. svetloj ili tamnoj. Polako se sve više uvažava lepota antičkih umetničkih dela. trg pred katedralom.–Savin-sur Gartempe. ali zahteva arhitektonski okvir Spomenik Lava.

period od kraja XII do početka XIII veka RAZVIJENA GOTIKA. konzolama i drugo. naspram zbijenosti figure stoje kao samostalni entiteti. a u poznoj gotici dolazi do odvajanja skulpture od arhitekture. zodijački znaci. Suger je želeo da ova opatija bude duhovno središte Francuske. Ubrzo posle toga ovo jedinstvo se raspada. a Flandrija poznu gotiku. ali se umetnost i dalje smatra vidom zanata. varvarski (gotski). Materijalni svet je proizvod dobrote stvaranja Boga. naglašavajući realizam gotičkog vajarstva figure na timpanonima međusobno «opšte» pogledom ili gestom 25 Jandrić Jovan . Osobine: slobodnija kompozicija. Javlja se od 1137 – 1144 godine kada je opat Suger preziđivao (proširio i prepravio) opatijsku crkvu u Saint-Denisu. to je prvi korak ka osvajanju monumjentalne skulpture. proporcionalnost oblika. sredinom XIV veka ove varijante imaju jak međusobni uticaj. pa oko 1400. najprestižnjia hodočasnička crkva. te nisu međusobno povezane figure na dovratnicima su u suštini statue sa sopstvenom osnovom. Poklonjenje mudraca. sadržaji su humaniji (rođenje Hrista. Razvija se iz romaničkog vajarstva. a bilo je većinom vezano za crkveni dekor. Italija sa Firencom stvara ranu renesansu. Gotička umetnost. al boje su nestale Gotski vajani dekor: u okviru portala. godine. Skulptura je bila polihromna. kao pogrdno ime za stil koji predstavlja poslednje razdoblje srednjevekovnog stvaranja. Dostiglo vrhunac 1220 – 1420. VAJARSTVO FRANCUSKA Gotičko vajarstvo traje od 1150 – 1420. no one neće dugo održati tu nepomičnosti i neprirodnu srazmeru glave figure na dovratnicima odišu plemenitošću i čovečnošću. Gotika počinje u arhitekturi. internacionalan stil. na kapitelima. godine skulptura je bila strogo vezana za arhitekturu. koje se ogleda u nebeskoj i zemaljskoj hijerarhiji sveta. Tek u renesansi dobija ime gotika. Vajarstvo ostaje u sastavu arhitekture. Kruti obličasti oblik stuba «pozajmljen» za ljudksu figuru uzrokovao je da ove skulpture budu apstraktnije nego romanske prethodnice. Podela Gotike: RANA GOTIKA. njegov razvoj možemo pratiti razvojem skulpture na portalima katedrala u Francuskoj. tačnije u Ile-de-Franceu i širi se u celoj Evropi. Zagovara se trodimenzionalnost. Izraz «gotički» je prvenstveno skovan za stil u arhitekturi. u XIII veku gubi svoju «uvoznu čar». a regionalne varijante preovlađuju. Stil XIII veka je idealistički. prozora.Istorija umetnosti Srednji vek GOTIKA Traje od XII – XV veka. Gotička umetnost počinje kao lokalna forma. krunisanje Bogorodice). profane ličnosti). poznata pod imenom Opus Modernum ili Francigenum (moderan ili francuski rad). a u arhitekturi se karakteristike ovog stila najlakše raspoznaju i dostižu svoju najvišu manifestaciju. od XIV veka idealizam zamenjuje živopisni realizam. širi se po celoj Evropi. figure kao da stoje mirno naglašava se simetrija i jasnoća. XV i XVI vek Gradovi postaju centri umetnosti. a Bog više ne kažnjava nego prašta. osim verskih i profane teme (kalendari. godine gotika predstavlja homogen. godine. Nestaje strogi dualizam koji je do tad postojao. Do 1200. odlikuje se vedrinom. Upoređenje gotskog sa romaničkim portalom: novo osećanje za red. te žiža verskih i rodoljubivih osećanja. javlja se lična nota. XIII i XIV vek POZNA (CVETNA) GOTIKA. Gotiku možemo tumačiti kao proizvod novog tumačenja sveta. kao stil manje vredan. ali gubi dekorativni karakter i arhaične stilizovane forme. simboliku zamenjuje naturalizam i realizam. Gotička umetnost počinje u Francuskoj. plemenitošću i duhovnošću. kao ni jedan stil do tada. kada je kao savetnik Luja XVI iskovao savez monarhije i crkve i u slavu toga podigao ovu opatiju. ima tačno određeno mesto i vreme postanka. Pošto je gotičko vajarstvo počelo u Francuskoj.

katedrala u Naumburgu. nema više nikakve veze sa klasičnim kontrapostom. koji je radio u službi burgundijskog vojvode. remekdelo kasnogotičkog naturalizma. godine NEMAČKA Nemačko vajarstvo je manje bilo vezano za arhitektonski okvir. Blagovesti i Poseta. ističu ljudsko saosećanje. blago kriva u obliku slova S. 1225 – 1245 g. jako izražen klasični stil. Kartuzijanski manastir u Champmolu. horske pregrade. 1250 – 1260 g. godine: ENGLESKA Najbogatiji materijal nam pružaju grobnice. Osa tela je slobodna. godine). kod Dijona.. Ekkeheard i Uta. Claus Sluter Mojsijev kladenac. Izbočine su svedene na minimum. Figura postaje šupljikava i apstraktna. a ne na celinu figure – «sladunjava elegancija». Početkom XIV veka nestaje i poslednji trag klasicizma iz gotičke skulpture. izvijena. Dela: Zapadni portal. ali se radi i anfas. škrinje. Notre-Dame. Najznačajnija dela ovog stila su skulpture manjih dimenzija. Giovanni Pisano (sin). Unosi se što veća emocionalna snaga u skulpturu. Pieta. Detalji su tačno odrađeni. na horskoj pregradi. pa izgledaju kao linije. nadgrobne spomenike). 1395 – 1406 g. Stubovi su totalno potisnuti. Simbioza statue i stuba se razlaže. zapadni portal katedrale u Reimsu. katedrala u Chartresu. Dominira profil. unutrašnji zapadni zid katedrale u Reimsu Pariska Bogorodica. Vrhunac gotičkog klasicizma 1225 – 1245.. statua u drvetu. Najpoznatiji predstavnici su: Nicola Pisano (delovao 1258 – 1278. 26 Jandrić Jovan . 1220g. godine u doba «Međunarodnog stila». 1250 – 1260 g. U italijanskom gotičkom vajarstvu nalazimo i veoma razvijen crkveni mobilijar (predikaonice. Skulptura ima očigledan. Najlepša dela su stvarana za unutrašnjost crkve. Najpoznatiji nosilac ovog stila je Claus Sluter. usresređen na pojedinosti. katedrala u Naumburgu.. širina figure i njihova detaljno obrađena postolja zasenjuju stub. Katedrala u Strasbourgu. katedrala u Chartresu. Portal južnog transepta. figure su toliko velike da skoro guše arhitektonski okvir ITALIJA Gotička skulptura kao i arhitektura u Italiji stoji po strani od čitave Evrope. koje nisu uništili borci protivnika katolicizma. Statue u nišama. katedrala u Naumburgu. Vrhunac je 1400. Claus Sluter.. 1250 – 1260 g. Melhisadek i Avram. Dela: Raspeće. početak XIV veka. a ne kao zapremine. godine javlja se ponovno osećanje za masivnost i zapreminu. Delo: Grob viteza. na horskoj pregradi. godine kad su izgrađeni novi portali katedrale u Chartresu posle požara. Najkarakterističniji tip je Pieta (Bogorodica oplakuje Hrista u tragičnom realizmu). početak XIV veka. kao i reljefi manjih dimenzija. (na dovratnicima katedrale u Reimsu). Arnolfo di Cambio. 1145 – 1170 g. po čemu ovo i jeste gotička skulptura. Dela: Portal kartuzijanskog manastira. Figure postaju toliko velike da guše arhitektonski okvir. g. 1215 – 1220 g. Statua je sačuvala emocionalnu draž – srž gotičke umetnosti. odraz mršavosti i splasnulosti. Smrt Bogorodice. 1230 – 1250. Pokrajinski muzej. Gotički realizam je realizam «osobitog». Bon Tek posle 1350. ali ne samo zbog realizma.Istorija umetnosti Srednji vek Rana faza zrele gotičke skulpture počinje 1195. nizozemac. u Champmolu. timpanon na portalu južnog transepta. izraženija je krivina ose tela. 1385 – 1393 g. koje pokazuju pokojnika u snažnoj akciji palog junaka. kod Dijona. Statua je bestelesna. herojski i dramski patos Judin poljubac. Pred kraj XIII veka dolazi do nove vrste religioznih kipova namenjene za privatne potrebe vernika – Andachtsbild. To prouzrokuje individualnost i izražajnu slobodu veću nego kod Francuza. Figura je živa. Draperija je bogato naglašena. Pariz Širenje gotičkog vajarstva izvan Francuske posle 1200. već zbog vedre i uravnotežene slike čoveka koji taj realizam izražava.

Više je figura.. Već od 1250g. Nicola Pisano Grobnica kardinala de Brayea.. Od 1200 – 1250 g. gde smo zapazili novo smelo naglašavanje prostornog okvira.) Za razliku od arhitekture i skulpture gotičko zidno slikarstvo se sporije razvijalo. Muzej Verona SLIKARSTVO (1200 – 1420 g. okvir ne gospodari kompozicijom. Do zapostavljanja dolazi iz konstruktivnih razloga arhitekture katedrala – skeletni konstruktivni sistem gotičkih katedrala nije ostavljao mnogo površina za zidne slike. ne kao radnu površinu. tehnika vitraža (bojeno staklo) kao sastavnog dela gotičke arhitekture (skeletni sistem je stvorio ogromne prozore) doživljava puni razvoj. Giovanni Pisano Madona. U drugoj polovini XII veka vitraž postaje vodeća grana slikarstva zamenjujući iluminirane rukopise. tzv «Međunarodnog stila».. doslikavaju se elementi. Do XIII veka iluminacija rukopisa je usresređena na pisarnice po manastirima. Umetnik je sastavljao nacrt. 1282 g.Istorija umetnosti Srednji vek Tokom druge polovine XIV veka severna Italija prihvata uticaje severno od Alpa. Dakle. već kao prostor iz kojeg izranjaju vajani oblici. nema pokušaja stvaranja dubine prostora. sa malim minijaturama u obojenom staklu. Kompozicija je velika. rade se velike jednobojne sive površine stakla. utančanog i prefinjenog ukusa. propovedaonica u katedrali u Sieni. Konjanička statua Cana Grande della Scala. na mermernoj predikaonici. mnogo prirodnije osećanje dubine i prvi put posle klasične antike doživljavamo pozadinu ploče.. Figure pokazuju karakteristike elegantnog stila (uticaj skulpture). u slikarstvu primat opet preuzimaju iluminirani rukopisi. Kompozicija je apstraktna i monumentalna. nema nijansi. Orivieto. nadgrobni spomenik. 1330 g. San Domenico. Dela: Mermerna predikaonica. zbog kojeg dvorska umetnost Pariza postaje uzor celoj Evropi. mozaik i zidno slika2 727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727 272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272 7272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272 727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727 272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272 727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727 272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272 727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727 272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272 727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727 272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272 727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727 272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272 727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727 272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272 727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727272727 27 Jandrić Jovan . Krajem XIV veka slabi kvalitet vitraža. reljefnije. koji potiče iz romanike. Jedino fini detalji su naknadno slikani. čak i do 300. katedrala Prato. traži se trodimenzionalna predstava. puno je nijansi. 1259. Boje: rubin crvena. kolorit sveden. ali sad već potpuno pod uticajem vitraža i vajarstva. nije se slikalo na staklu već pomoću stakla. slično nacrtu za slaganje pločica mozaika. nijanse plave. 1302 – 1310 g. Nicola Pisano Rođenje Hristovo. 1265 – 1268 g. je «zlatno doba bojenog stakla». U XV veku propada vitraž.-1260 g. krstionica Piza... Figure su veće. manje su kompozicije. Vitraž: je tehnika bojenog stakla rađena ubacivanjem velikog broja komada bojenog stakla između olovnih traka. Prozor čuva dvodimenzionalnost. 1315 g. mermerna statua. Arnolfo di Cambio Rođenje Hristovo. katedrala Piza. ni senke. jarko zelena i oker. Nasprot zidnom slikarstvu. Slikarstvo na drvetu. olovne trake čine crtež.

Istorija umetnosti Srednji vek 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 28282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 28282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 28282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 2828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 82828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 28282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 28282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 28282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828 282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282828282 28 Jandrić Jovan .

1365 g. freska. sinopija. Piza. 1340 g. Piza. slika na drvetu. sa poleđine oltara Maesta Anđeo najavljuje Bogorodici Smrt. triptih. FRANCESCO TRAINI Dela: Trijumf smrti. Pietro L: Dobra i zla uprava.. 1342 g. freska. Prve četiri decenije Firenzu i Sienu pogađaju niz katastrofa..Istorija umetnosti Srednji vek 929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929 292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292 929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929 292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292 929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929 292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292 929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929 292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292 929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929 292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292929292 9292929292929292929292929292929292929aesta. Siena. 1325 – 1350 g. 1315 g. Camposanto Trijumf smrti. Dela: Rođenje Bogorodice.. 1338 – 1340 g. Camposanto GOVANNI DA MILANO Dela: Pieta. 29 Jandrić Jovan . Sinopije su skice crvenom bojom na malteru preko kojih su se slikale freske. pa se javljaju nove tema u slikarstvu – trijumf smrti. To je uspio kombinujući Dučov arhitektonski slikarski prostor i Đotov vajarski slikarski prostror. PIETRO i AMBROGIO LORENZETTI Pietro je ostvario da površina slike dobije odliku providnog prozora kao u stvarnosti.. Dela: Prestolje mudrosti.. freska Put do Golgote. muzej katedrale.. sa oltara Maesta SIMONE MARTINI Dučov naslednik. Siena Hristov ualzak u Jerusalim. 1325 – 1350 g. slika na drvetu. Siena. Ambrogio L.

Dela: Rođenje Hristovo. utančanost modelovanja BRAĆA IZ LIMBOURGA Delo: Minijature iz kalendarskog molitvenika. 1413 – 1416 godine. Karakteristični su fantastični crteži – drolories (lakrdije) na marginama iluminiranih rukopisa.. slika na drvetu. basna. vlada «međunaraodni stil». groteska. šala. 1400 g. svetlost gospodari celom slikom. 1394 – 1399 g. Minijatura Januar. Les tres riches heures du Duc de Berry. prikaz gotičkog Louvrea. prvi put senke na tlu posle klasične antike GENTILE DA FABRIANO On je najveći slikar «međunarodnog stila». jedini gruoni prizor u enterijeru Minijatrura Februar. delo sa lakrdijama MELCHIOR BROEDERLAM Dela: Sretenje i bekstvo u Egipat.Istorija umetnosti Srednji vek SEVERNO OD ALPA (FLAMANSKO SLIKARSTVO) U drugoj polovini XIV veka gotičko slikarstvo je bilo određeno uticajem velikih Italijana. jako senčenje Poklonjenje mudraca. najstariji oredeo sa snegom u istoriji umetnosti Minijatura Oktobar. rađeno u Parizu. 1325 – 1328 g. tema je sejanje ozimog žita. Minijature su glavni vid slikarstva severno od Alpa. naivan arhitektonski prostor. ona je nezavisan činoic. JEAN PUCELLE Dela: Blagovesti.. liči na kuću za lutke. slika na drvetu. Sadrže niz motiva: fantazija. slika na drvetu 30 Jandrić Jovan .

Renesansa je prvi period u istoriji koji je svestan svog postojanja i koji je sam sebi dao ime. dok neki istoričari smatraju da počinje sa Đotom.Istorija umetnosti Srednji vek RENESANSA U XV veku humanizam i renesansa raskidaju sa srednjevekovnom sholastičkom tradicijom.početak XV veka ( 1495 godina). 1425 – 1428 g. Prvi je put spomenut termin renesansa u knjizi «Životi najslavnijih slikara. čime on svakoj pojedinosti na slici daje simboličnu poruku. Renesansa se deli na: RANA RENESANSA – kraj XIV . boju. Umetnik poseduje veliku individualnost. u poznoj gotici to je tehnika ulja. U Flandrijskom slikarstvu nema naglog raskida sa prošlošću. Zato on koristi tzv. Smelo napuštanje tradicije (religiozne predstave nadprirodnih događaja iz simboličnih okvira stavlja u svakodnevni ambijent) nameće mu problem kako da svakodnevni ambijent ne bude trivijalan. skulptora i arhitekata» Giorgio Vasaria (1511 – 1574 g.) Dok je osnovna tehnika u srednjevekovnom slikarstvu bila tempera (mešavina fino samlevene boje sa razblaženim žumancetom). Naziv «pozna gotika» ne odgovara u potpunosti karakteru severnjačkog slikrstva XV veka. Renesansa u slikarstvu se javlja oko 1420 g. istovremeno u Firenci i Holandiji. U Italiji se umetnici okreću rimskoj umetnosti . dok slikari međunarodnog stila nikad nisu težili tolikoj doslednosti. te žive prikaze (naturalistične) vidljive stvarnosti. 1330 g. VISOKA RENESANSA – 1495 -1520 godine MANIRIZAM (i drugi pravci) – 1525 – 1600 RANA RENESANSA NA SEVERU – POZNA GOTIKA SLIKARSTVO Počinje u Flandriji 1420 godine. Petrarka – italijanski pesnik i humanista. triptih. omogućuje baršunasto tamne prelaze. Posle njih. On je i arhitekta i slikar i skulptor i pesnik i naučnik. «prerušeni simbolizam». Svakom detalju pa i najmanjem daje maksimalnu konkretnost. U očima Italijana pozno gotičko slikarstvo javlja se kao postmedijevalno. pa sve do impasta (debele naslage guste teške boje). Ova tehnika omogućava: bolji tonalitet. omogućava tzv. stepen elastičnosti i tretman osvetljenja. ulje postaje osnovni medijum slikanja. skale boja su elastičnije i prelivi su mekši i širi. fakturu površine.). istražuje se pokret i perspektiva. Cilj renesanse nije bio da se dela antike podražavaju. Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji odlikuju: neograničena dubina.. slika na drvetu. materijal. Svest o renesansi se rodila u Italiji. Homo universale je umetnik renesanse.tanke providne premaze. On je podražavao istinu i potpunu istinu. on im je polazna tačka. Na svojim slikama čak pravi tačnu razliku između direktnog i difuznog osvetljenja. «glazuru» . mišolovka i dr. Prvu fazu slikarske revolucije u Flandriji predstavlja jedan umetnik poznat kao: MAJSTOR IZ FLEMALLEUA To je verovatno bio Robert Campin. lični stil i izraz. a u flamanskim gradovima «obnova» se izražava u jačoj sklonosti ka naturalizmu. Postoji spremnost da se posumnja u tradicionalno verovanje i običaje. već da se dostignu i prevaziđu. Majstor iz Flemallea se držao istovremeno realizma i simbolizma. Za razliku od Italijana oni nisu odbacili međunarodni stil. Obnavlja se zanimanje za jezik. povezanost i potpunost. Renesansa u arhitekturi se javlja ubrzo posle 1400 g. svakodnevni ambijent + prerušeni simbolizam (sveća. stabilnost. 31 Jandrić Jovan . Zato flamanske majstore zovemo «očevima modernog slikarstva». Iz spoja ova dva tumačenja se zapravo rodila moderna evropska umetnost. individualni oblik i veličinu. U umetnosti preovlađuje problem proporcije ljudskog tela. Dela: Oltar Merode. književnost i čuda antičkog sveta.

Lorenz. umro je kao fratar. Tako je bilo do 1500 godine. pa su figure često i reprodukovali sa svojih slika. ROGIER VAN DER WEYDEN On je treći veliki slikar flamanskog slikarstva. Optički efekat. to je najraniji «portret» pejsaža. poliptih. čini da nam udaljeniji likovi nejasnije izgledaju.. Najkarakterističnija dela vajara «pozne gotike» su drveni oltari u obliku škrinje. čudno iracionalno delo kao iz sveta snova. triptih. Oni su realisti skoro mikroskopski precizni. Osnovna dvosmislenost vrta: u prikazu grešnog čovečanstva ima čednosti... ideja ponoćnog rođenja HIERONIMUS BOSCH Holanđanin. Dela: Vrt uživanja. pa je postala uzor mnogim umetnicima. Likovi su blagi i uproščeni. Čovek u crvenom turbanu.. Slikarstvo XV veka severno od Alpa možemo nazvati «prvi vek slikarstva na drvetu». poliptih. 1471 – 1481 g.. 1518 g. crkva St. Takođe pozadina se stapa sa nebom. Nesrećni genije. pa čak i čudno poetske lepote. Austria. VAJARSTVO Vajari su često bili i slikari.. slika na drvetu. Snažna realnost teme. CONRAD WITZ Iz Basela je. Skidanje sa krsta. Dela: Anđeo koji lebdi. Dela: Francesco d'Este. Veit Stosz Krunisanje Bogorodice. Kad se približimo granici vidljivosti on ih sve prekrije. slika na drvetu. slika na drvetu Jan van Eyck Triptih je osnovni oblik slike novog stila. jasna svetlost razblažuje ivice senke. Michael Pacher GRAFIČKA UMETNOST 32 Jandrić Jovan . 1435 g. javljaju se razlike u veličini figura GEERTGEN TOT SINT JANS Holanđanin. parohijska crkva St.. slika na drvetu. «atmosferska perspektiva» je magličast zastor koji pravi vazduh. Egzotične životinje ali i hibridna i deformisana čudovišta. tragično je završio. Pored donatora u sve većem broju srećemo nezavisne likove. na njemu se vidi Goesovo interesovanje za nadprirodno.. Kod njih nenaglašava neke crte. 1444 g. Dela: Portinarijev oltar. Dela puna tajanstvenih i naizgled iracionalnih prizora. Jan van Eyck Giovanni Arnolfini i njegova žena.Istorija umetnosti Srednji vek BRAĆA HUBERT I JAN VAN EYCK Oni su usavršili razne efekte tehnike ulja. prikazan optički izgled vode. često ogromnih dimenzija i neverovatno zamršenih detalja. Dela: Petrov ribolov. Ona je za naše opažanje dubine prostora bitnija od linearne perspektive (prividno smanjenje dimenzija sa udaljenošću). Nurnberg. drveni oltar.1434 g. Sve ovo što važi za Rogierova religiozna dela. slika na drvetu. Dela: Rođenje Hristovo. U delu Jan van Eycka istraživanje stvarnosti i njeno prikazivanje pomoću svetlosti i senke je dostiglo granicu koja neće biti prevaziđena za naredna dva veka. a ističe druge da bi naglasio karakter. nego spoljašnji vid događaja. 1455 g. Wolfgang. slika na drvetu..slika na drvetu. Dela: Ganski oltar. važi i za njegove portrete. 1490 g. portret na drvetu. slika na drvetu. Uči od prethodne dvojice slikara. 1432 g. 1500 g. Ponovo je obuhvatio osećajnu dramatiku – patos gotičke umetnosti. najveći spomenik ranog flamanskog slikarstva Raspeće i Strašni Sud. Tek od Majstora iz Flemallea portret igra važnu ulogu u slikrstvu severa – realistično portretisanje. Meka. Avinjonska Pieta je najčuvenija francuska slika XV veka. 1476 g.. 1470 g. Braća van Eyck su prvi u potpunosti sistematski upotrebili atmosfersku perspektivu. 1420 – 1425 g. slika na drvetu. 1433 g. Rogierova umetnost je opisana kao fizički čistija i duhovno bogatija od Jan van Eyckove. HUGO VAN DER GOES On je Rogierov sledbenik. Više ga interesuje svet ljudskih osećanja.

Za vreme renesanse skulptura se odvaja od arhitekture. VARSTVO Vajarstvo se služilo primerima antike više nego druge umetnosti. gotovo da su skice. Može se pratiti individualni stil. ćudljivog osobenjaka. detalju. Ova tehnika dozvoljava veoma tanke linije. U XV veku ponovo se otkriva čulna lepota akta. godine. 1480 – 1490. Sjedinjuje klasični oblik i sadržinu. 1435 g. Sjedinjuju se klasični oblik i sadržina. Najranije štampane knjige pojavile su se u oblasti Rajne 1450 god. snažni pokreti itd u delu: Iskušenje Sv. Zadnji deo statue obrađuje se kao i prednji. u društvu naučnika i pesnika. obrazovan. Primetan je uticaj i romanike i gotike. Što se tiče klasične nagote. «Block-buch» su popularne slikovnice u XV veku. mada postoje i dela vezana za arhitekturu. Porta della Mandorla 33 Jandrić Jovan .. Razvile su se dve vrste umetnika: tip svetskog čoveka i tip usamljenog genija. Neobuzdana izražajnost i formalna preciznost.Firenca Uspenje Bogorodice.. gravura. 1410 – 1414 g. Svoje crteže u bakarnu ploču je urezivao finom čeličnim iglom – tehnika «prost bod». koje je htelo da je osvoji. Primećuje se uticaj antike u dobroj proporciji. Antonija (1480 – 1490. MAJSTOR HAUSBUCHA Njegovi otisci su mali.Istorija umetnosti Srednji vek Severno od Alpa razvila se štamparska veština ne samo za knjige već i za slike. Antički primeri direktno utiču na renesansu. Masvnost i monumentalnost sasvim prevazilazi okvire srednjovekovne skulpture. Čine kombinaciju slike i teksta. intimne atmosfere i spontani. Rani drvorezi imaju ornamentalnu šemu. baršunaste senke i drug koje se rezaljkom ne mogu postići.. prostornu dubinu i bogatstvo fakture. suva igla RANA RENESANSA U ITALIJI Rana renesansa se razvila u Firenci – «Novoj Atini» kao jedan vid borbe protiv Milanskog vojvodstva. Konture su izvedene jednostavnim punim linijama. reljef. krstionica Firenca NANNI DI BANCO Prevazilazi srednjevekovni klasicizam. Prvi graveri su bili zlatari. vazdušaste efekte. već je čovek mislilac. mermer. 1450 god. Vajarstvo rane renesanse u Italiji je delovalo kao zbir različitih pojedinaca. polazi se od prirode i proučava se anatomija. gde se god srećemo sa nagim telom od 800 – 1400 godine možemo reći da počiva iz klasičnog izvora. LORENCO GHIBERTI Dela: Rajska vrata. Njegove gravure imaju složenu kompoziciju. su se pojavila metalna slova. pozlaćena bronza. kao perom. kopoziciji. položaju. crkva Or San Michele. MARTIN SHONGAUER (1430 – 1491. 1420 g. Obnavlja se antički duh. godine). U XV veku i pored crkvenih zabrana počela se izučavati anatomija. godine su modelovane finim šrafiranim linijama.(a Gutenberg?) Drvorezi sa početka XV veka su drvene ploče sa kojim su se štampale slike.. godine) Bio je poznati štampar i slikar koji je stekao međunarodnu slavu. Ona dopušta meke. Dela: Sveta Bogorodica. Dela: Četiri sveca. Umetnik više nije zanatlija kao do tad. Gravure oko 1430. reljef. Likovne umetnosti su smatrane bitnim za podizanje firentinskog duha i one dobijaju status slobodnih umetnosti. Umetnost rane renesanse za razliku od pozne gotike teži stavu prema ljudskom telu koji je bio sličan klasičnoj sredini.

ali i vičan i u slikarstvu na drvetu. Njegova dela su monumentalne veličine. crkva Or San Michele. bronzana statua. Đorđe. Dela: Sv. TOMMASO DI GIOVANNI – MASACCIO (1401 – 1428 g. 1440 – 1450 g. Firenca Poreski novčić.Firenca Prorok (Zuccone). Rešio je većinu problema u vajarstvu. istražuje pokret. Prostor je predstavljen što vernije. S. freska. slika na drvetu FRA GIOVANNI DA FIESOLE . a ne imitiranje. U njegovoj kompoziciji postoji red i dostojanstvo. mermer. crkva Sta Maria Novella.FRA ANGELICO On je glavni slikar firentinske renesanse posle Masaccia. Takođe rešava probleme svetlog-tamnog i modelovanja. Dela: Blagovesti. slika na drvetu FRA FILIPPO LIPPI (1406 – 1469 g. Siena. 1427 g. crkva Or San Michele. 1426 g. Pošto taj postupak pretpostavlja da posmatračevo oko zauzima određen položaj u prostoru. Giovanni.Istorija umetnosti Srednji vek DONATELLO (1386 ) On je najveći vajar Italije posle Mikelanđela. Dela: Sveta trojica sa Bogorodicom i Sv. ne idealizuje ih toliko. Donatello je govorio statui: «Govori. boje i perspektive.. plastične i prirodno stoje u prostoru.. Težio je jačanju realizma i pristupačnosti umetničkom delu. sve više se ističu portreti. stabilne..Firenca. prva statua posle antike sa klasičnim kontrapostom Sv. manastir Sv. Figure su mu masivnije.) Likovi su mu masivni.. konjanička statua. Osnova je promatranje čoveka. To je geometijski postupak kojim se prostor projektuje na jednu ravan. Najveća sačuvana grupa dela su mu freske u Brancacciovoj kapeli u Sta Maria del Carmine. Potpuno je ovladao naučnom perspektivom. 1415 – 1417 g. Crkvene ličnosti se rade kao obični ljudi sa individualnim karakteristikama. SLIKARSTVO Odlike slikarstva rane renesanse su: nema jakih kontrasta svetlosti i senke. freska. Vlada perspektivom i naglašava treću dimenziju. Sredinom XV veka su pronađene uljane boje – nov kvalitet se prenosi sa freske na platno.. Dela: Madona na prestolu.. mermerna statua. govori inače će te Đavo odneti»! Irodova gozba. 1425 g. mermerna statua. 1430 – 1432 g. 1427 g. reljef na ploči od pozlaćene bronze. Posle 1430g. freska. Učio je kod Ghibertija. Služi se kontrastima svetlosti i senke. čija draperija pada kao prava tkanina. njegova dela znače temeljnu novinu u pogledu kopozicije. Marko. perspektiva je nedisciplinovana. kapela Brancacci. slikari su oslobođeni kanona. U prvoj polovini XV veka boja modeluje tematiku – vrhunac je Venecijansko slikarstvo. zvonik firentinske katedrale. Kompozicije fresaka su velike i monumentalne.. što postiže dajući svojim figurama izraženija lična obilježja.) On je mladi genije koji je pokretač novog pravca i Đotov naslednik. 1425 g. koristi na linearnu perspektivu David. Pronašao je sistem linearne perspektive.... 1445 – 1450 g. Jovanom. slika u perspektivi nam automatski kazuje gde treba da stanemo da bi smo je pravilno posmatrali. Marko. bronza FILIPPO BRUNNELESHI Bio je arhitekta. trodimenzionalni.. 1423 – 1425 g. Firenza Izgnjanje iz raja. Naglašava se psihologija likova. Dostiže jedinstvo i povezanost prostora. Ne koristi oštre kontrase svetlosti i senke. Krajnji individualizam Donatelovog stila potvrđuje činjenicu usamljenog genija. Kroz izraz lica postiže unutrašnju dinamiku. Blage polusenke stvaraju čitavu skalu prelaznih varijanti.. a likovi su realistični i brutalni. Njegova najbolja dela su rađena u bronzi.. likovi su odeveni aktovi. 1437 g. forma se deformiše linijom i jakom konturom. freska. Njegovi likovi stoje u divno uravnoteženom contrapostu. Obnavlja se antički duh i proučava se anatomija. Bio je freskista. ela Brancacci – Sta Maria del Carmine Firenza Madona na prestrolu. prvi muški akt posle antike u prirodnoj veličini Gattamelata. Preuzima oblike iz prirode. U njegovom realizmu neki vide prefinjenost. boja je sekundarni element. Firenca 34 Jandrić Jovan . 1411 – 1413 g.

slika na drvetu. slikno kao kod Nike sa Samotrake ANDREA DEL VERROCCHIO Bio je Leonardov učitelj. Verovao je u naučnu perspektivu kao osnovu slikarstva i pokazao kako se ona primenjuje na stereometrijska tela. Firenca David. ruku ili komad draperije on je u njima vidio varijacije ili spojeve lopte. 1483 – 1488 g. Likovi opšte među sobom.) Jedini je vajar u Firenzi posle Donatelovog odlaska. Bio je poznat po reljefima u mermeru. Kolorit je integralni deo dela. Stvara dela koja izgledaju zaista moderno. komemorativni.. 1460g. mermer ANTONIO DEL PALLAIUOLO Prvi je umetnik koji je secirao leševe zbog izučavanja anatomije i pored crkvenih zabrana. 35 Jandrić Jovan .) Ovaj toskanac je bio najbolji Domenicov učenik. spoj pokreta i emocija. Dok je slikao glavu. Dela: Herkul i Antej. 1456 g. gleđosanaterakota BERNARDO ROSSELLINO (1409 – 1464 g.Istorija umetnosti Srednji vek DOMENICO VENEZIANO (1410 ) 1439 g. Stvara nonovi tip oltarsk slike Sacra Conversazione – Sveti razgovori. gravura. ovim spomenikom su izmirena dva suprotna stava prema smrti: retrospektivni.. bronza. dolazi u Firencu. 1460 g. 1445 – 1450 g. 1445 g. smatrana je za prvi spomenik koji potpuno označava duh nove ere. snažan centrifugalni zamah Bitka desetorice nagih ljudi. 1465 – 1470 g.) 1436 g. kupe. 1435 g.. anatomija tela u pokretu NICCOLO DELL'ARCA Dela: Oplakivanje Hrista. reljef. mermer.. freska.. Arezzo ANDREA DEL CASTAGNA Dela: Tajna večera... prikazan je pokret LUCA DELLA ROBBIA (1400 – 1482 g... Spaja Masacciovu plastičnost.. 1476 g. freska. kocke. Oseća se Donatelov uticaj. Dela: Putto sa delfinima. 1450 – 1457 g. ali ne i da im priđemo. zovemo ih kupidonima) obično na veseo i šaljiv način. iz Venecije dolazi u Firenzu. 1445 – 1450 g. arhitektonske oblike i ljudsku figuru. dok su slobodne statue potpuno retke.. terakota. značajno delo po koloritu i kompoziciji PIERO DELLA FRANCESCA (1415 – 1492 g. 1485 – 1490 g. bronza. ANTONIO ROSSELLINO Dela: Portretna bista Giovanni Cellinija. slika na koži. geometriju urbinskog dvora. 1470 g. bronzana statuetea. crkva San Fracesco. Firenca. kao u pozorištu.. predstavljaju duhove raznih vrsta (ako predstavljaju duhove ljubavi. katedrala Firenca Madona sa anđelima. Fra Angelicove žarke boje i severni naturalizam. Dela: Grobnica Leonarda Brunija. razvija se tradicija realističnog portretnog vajarstva i sve više raste popularnost među mecenama. Putti) – naga deca sa krilima.. dozvoljavaju da budemo u njihovom prisustvu. Oko 1450 g. Venecija Putto (mn. Firenca. Dela: Anđeli koji pevaju. klasicistički i hrišćanska briga o zagrobnom životu. Palata Vechio. spasenju Bernardo Rossellino i njegovi sledbenici najviše rade crkveni mobilijar. Dela: Madona sa detetom i svecima. cilindra i piramide. Dela: Otkrivanje Časnog Krsta. Firenza Konjanička statua Colleonija.

Sikstinska kapela Vatikan. fizičar. naslikao je izvestan broj svečanih oltarskih slika tipa Sacra Conversazione. Boje su mu jednostavne. freska. botaniku. pejsaži i arhitektura izgledaju kao da su izliveni u bronzi. a više za vizuelni efekat.. freska. statična i simetrična. navodila je umetnika-genija na subjektivna a ne na objektivna merila istine i lepote. tvrdu. 1473 g. Voli patos. zanet paganskom lepotom. freska. kapela Oretari. Rafaelo. Venice. senčenje je ravnomerno. Preokupacija mu je istraživanje ljudskog tela. Boje su hladne. umetnici visoke renesanse su manje zaintersovani za racionalni red. 1471 – 1474 g. Dela: Rođenje Venere. Camera degli Sposi. Beleži svaki detalj. Mantova. Nema jakog kontrasta. naročito ženskog. Vera u božansko poreklo genija. Istaknuti je predstavnih Venecijanskog slikarstva. Sv. Platonovo shvatanje genija. Zaccaria. arhitekta. Koristio je kompoziciju karakterističnu za Firencu ( tri dela – centralni deo sa dva krila). Oni predstavljaju vrhunac. Figure su mu istinski nage i uživaju punu slobodu kretanja.matematičar. umesto razgovora osećamo duboku povezanost likova. Oculus. vajarstvo i slikarstrvo). Sebastian.) Bio je firentinski slikar. Dela: Madona sa svecima. anatomiju i dr. proučavao je mehaniku. jasno konstruisanu formu. Kult genija je imao velikog uticaja na duhove visoke renesanse. Smatra se da su veliki geniji XVI veka: Leonardo.. Mikelanđelo. crkva S. Njihova imena su postala sinonim za savršenstvo. Bio je mladi genije. pa se shvatanje duha genija proširio i na likovne umetnosti (arhitekturu.. Njegove figure. Bolesno osećajan umetnik. Dok su umetnici rane renesanse bili sputani pravilima univerzalno važećim. On je istaknuti predstavnik Padovanske škole. Sa njegovim delom se otvaraju vrata zrele renesanse. Posle odlazi u Firenzu u kojoj je bila prihvaćena filozofija neoplatonista. čvrsto nacrtanu. PIETRO PERUGINO Dela: Predaja ključeva. Giorgione. sa 30 godina dolazi u Milano gde otvara slikarsku školu. Teže idealnoj lepoti kompozicije koja je mirna.Istorija umetnosti Srednji vek ANDREA MANTEGNA On je posle Masaccia najznačajniji predstavnik rane renesanse. Bramante. 1455 – 1460 g.) Bio je Verrocchijev učenik. Galerija Ufizzi. slika na drvetu.. slika na platnu. matematički tačna perspektiva VISOKA RENESANSA U ITALIJI (1495 – 1520) Trajala je kratko i dala je mali broj umetnika. napulj SANDRO FILIPEPI – BOTTICELI (1445 – 1510 g. Radio je freske. Napušta je. jer je bio aristotelovac. Jakova vode na pogubljenje. a bio je hrišćanin. duha koji obuzima pesnika i navodi ga da stvara u «Božanskom zanosu» . 1482 g. Bio je genije u pravom smislu reči (slikar. srušena 1944 g. jasnoća prostora. Firenza Rim krajem XV veka postaje značajan pokrovitelj umetnosti.. a kasnije koristi jače boje i naglašava emocije. Mantova GIOVANNI BELLINI Bio je Mantegnin šurjak. veliki prizor. 36 Jandrić Jovan .oni utiču na osećanja posmatrača.. 1455 g.. slika na drvetu. slika na drvetu Freske u Camera degli Sposi. Jedan od najuniverzalnijih umetnika visoke renesanse. klasičnu fazu renesansne umetnosti. Slabo se interesuje za dubinu prostora. Koristi žablju perspektivu.. 1480 g. ispaštanju i kajanju.). čak i kad stoje. Tizian imali iste ideale kao i njihovi prethodnici. Ova mešavina misti cizma i paganskog osećanja je odlika njegovog slikarstva. Dela: Sv. Simetričnost postiže rasporedom masa. 1480 g. Figure mu «lebde». su proširili neoplatonisti. Bio je zanemaren papskim izgnanstvom u Avionjon. 1505 g. tako da su svi govornički gestovi nepotrebni Preobraženje. Padova. LEONARDO DA VINCI (1452 – 1519 g. sklon misticizmu.

. Stvaralački rad je usmerio ka čoveku. aki je nije podražavao. Njegove skulpture odišu napetošću. Portretista i slikar Bogorodice.. mermerna statua. 1534 – 1541 g. crtež perom. a forma joj je podređena. a nije bio vernik. nego na običnu sliku stvarnosti. precizno izgrađenim prostorom u perspektivi i trodimenzionalnim telima. 1465 g. Paris. Njegova svetlost uobličuje formu i daje joj prelaze. Bio je tip svetskog čoveka.. slikarski bogata. Kod njega postoji načelo subordinacije (postoji jezgro slike na koje je usmerena pažnja posmatrača). Stalno se vraćao svojim delima. To je Leonardov sfumato (fine izmaglica). freska. Sta Maria delle Grazie. Vezao se za klasičnu antiku V veka. Delfska Sibila (proročica). a vajarski solidna. mudrost i bol. Antiku je voleo. Da bi postigao dinamiku uvlači dijagonale. slika na drvetu. Dvorac u Windsoru MICHELANGELO BUONAROTTI (1475 – 1564 g. ali sve ovo on utapa u svoj lični stil i daje mu drugo značenje. Kompozicioni postupak dovodi do savršenstva. Vatikan Začetak u materici. Još kao mlad opredelio se za skulpturu. pesnik. slikar.. Rim: Stvaranje Adama. Figure su obavijene senkama i polusenkama.. 1546 – 1564 g. Petra. 37 Jandrić Jovan .. Slikao je verske teme. 1513 – 1516 g. najranija monumentalna statua visoke renesanse. Strašni Sud. Rekao je: « Najviši i najteži cilj slikarstva je da gestovima i pokretima udova predstavi «nameru čovečije duše»».. 1501 – 1504 g. 1513 – 1515 g. Rafaelo je u Vatikanskim lođama i stancama stvorio monumentalne freskokompozicije u kojim je grupisao veliki broj figura. U njegovom delu nema traga hrišćanskoj potištenosti. «terribilita» . usavršeni sfumato Tajna večera. mermer. nažalost bio je ciničan i nesrećan. 1508 – 1512 g. slika na drvetu. radio je dugo i isporo.) Bio je učenik Pietra Peruginoa. a ne iluzionistiške predstave. Koristi svetlost onog dela dana kad Sunce zađe – difuznu. mermerna statua Freske u Sikstinskoj kapeli. Sikstinska kapela. Zbog ovakvog načina prikazivanja. njegovi narativni prizori su slikarski pandan reljefima. Mikelanđelu duguje za izražajnost. Bio je oprezan kao slikar. Firenza Bogorodica u Pećini. nego na perspektivne vidike.. Dvojstvo između duše i tela daje njegovim statuama patos. fizičku snagu. skulptura. radnja u mirovanju Rob na umoru. Grobnica Giuliana Medicija. Firenca. najlepši trg na svetu Kupola crkve Sv. 1510 g. Louvre. izolovan od sveta. Za njega su govorili da je kao slikar loš kolorista. Bio je sjajan crtač. koje ih utapaju uprostor.. koji u prvi plan ističe način modelovanja (svetlo-tamno) – chiaroscuro. Vatikan. 1508 – 1512 g. Njegova umetnost je istovremeno i lirska i dramska. Stvorio je sopstveni tip lepote. Zamišljao je da su njegove statue tela oslobođena iz mermernih tamnica. 1545 g. Njegova kompozicija se odlikuje geometrijskim redom. Firenza Campidoglio. Oseća se psihološka akcija. Dela: David. Intenzivna svetlost i faktura. tako da ni jedna ne smeta drugoj. 1481 – 1482 g. sabijena energija. mistici. fizičku snagu i dramatično grupisanje likova. Lorenzo. te likovi više nisu oštro dovojeni jedni od drugih. asketizmu. a telo je bilo zemaljska tamnica duše. slika na drvetu Prvi greh i Izgnjanje iz Raja. mermer. Dela: Monaliza. Zadojen teorijama neoplatonizma priznavao je autoritet samo svog genija. Takođe koristi i Leonardovski sfumato. Milano Poklonjenje Mudraca. Takođe je bio genije. Teži da iskaže čovekove strasti. Nijedno njegovo velliko delo nije završeno. možda nepravično.strahovita duhovna snaga RAFFAELLO SANZIO – RAFAEL ( 1483 – 1520 g. slika više liči na poetsku viziju. Izrazita stvaralačka snaga. 1495 – 1498 g. On je glavni slikar visoke renesanse. Da bi stvorio slikarski prostor on se više oslanjao na pokrete figura. 1503 – 1505 g. 1509 – 1510 g.. Rim Mojsije.Istorija umetnosti Srednji vek U slikarstvu polazi od prirode koju proučava. freska. S.. Oblici su nedovršeni i njihovi oblici se mogu samo naslutiti.) Toskanski vajar – klesar mermernih statua. arhitekta.

nego u Firenci i Rimu.. g. 1570.. koji su ipak prozračni i fino modelovani) dobila je puno ostvarenje. Portreti su blagih kontura i oštrih senki. do tada jedva vidljivi postali su znatno slobodniji.. remek-delo. Koristi istu paletu boja kao i Bellini. Beč. duboki tamni tonovi.. Osećajem za atmosferu koju slika Giogione pokazuje vezu sa Leonardovskom školom. Razlozi su brojni: prerana smrt. Posle Rafaelove smrti Ticijan je postao najtraženji portetista. «Tajanstveni» Giorgione . sjajno postavljena arhitektonska pozornica. Rim. On prikazuje svet klasičnih motiva kao deo prirodnog sveta. oličenje klasičnog duha visoke renesanse. g. slika na platnu. Tehnika u ulju (tople i meke osvetljene površine. akcija i emocija. Firenca Ciklusi fresaka u Vatikanskim stancama: «Atinska škola». g.Istorija umetnosti Srednji vek Od početka svoje karijere pokazao je isobit talenat za portretisanje. kombinujući realizam portreta XV veka sa ljudskim idealom visoke renesanse.. suparništvo sa Tizianom. a i završio je i mnoga njegova nedovršena dela. koji nije nastanjen živim statuama. služeći se samo bojom i svetlošću. 1526. Villa Farensina. harmonično uravnoteženo telo i duh. spiralni i dinamični pokreti figura VENECIJA U Veneciji je manje uočljiva razlika između rane i visoke renesanse.. g. pretpostavlja se da je bio Jevrej. 1520.. a poznavajući i usavršavajući tehniku uljanih boja. Svojstvo vedre živahnosti pojavljuje se na mnogim njegovim religioznim slikama. Louvre. Dva najpoznatija dela: Oluja. već bićima od krvi i mesa. Dva glavna slikara visoke renesanse u Veneciji su Giorgione i Tizian. 1505 g. aluzija na tri čovekova doba TIZIANO VECELLI – TIZIAN (1485 – 1576 g. Temu Sacra Conversazione potpuno je preobrazio zamenjujući uobičajen pogled en face pogledom pod kosim uglom. platno.) Tek u poslednjim godinama svoje karijere izlazi iz senke Giovanni Bellinija.nekoliko vekova pothranjuje se tajna koja obavija venecijanskog umetnika. Pinakoteka Minhen 38 Jandrić Jovan . Izloženi uticajima vizantijske umetnosti kroz ceo srednji vek. 1513 g. u gradu u kom su sunčeva svetlost i njeni odblesci na vodi stalno prisutne pojave.. venecijanski slikari posebno ističu intenzitet boja i atmosferu pejsaža i prirode. Imao je strašnu moć zapažanja ljudskog karaktera. On se toliko pouzdavao u svoju sposobnost izgradnje kopozicije da je često slikao bez prethodne skice. erotska alegorija Tri filozofa. Paris Madona sa članovima porodice Pesaro. živa rasprava o atribuciji njegovih dela i sad. Narodni muzej u Napulju Hristos sa trnovim vencem. Galerija Akademije Venecija. 1546. Dela: Čovek sa rukavicom. U snažnom i izražajnom baratanju boja nije mu bilo premca. Dela: Madona del Granduca. Pojedinačni potezi četkice. Stanca della Segnatura (papina biblioteka) Galatea.. 1505 – 1506 g. Bio je pod presudnim Giorgionea. 1057 – 1510 g. Venecija Pavle III sa unucima. freska. slika na drvetu. crkva Frari. uništenje fresaka u Fondacio dei Tedeschi. freska. 1510 – 1511 g. GIORGIONE (1477 – 1510 g. freska.) Najveći venecijanski slikar XVI veka.

slika na drvetu. Ubrzo zatim je postao međunarodni. dvosmisleno. Žestokim kontrastima tamno-svetlo. glavne su odlike ovog stila. Itali Studija mlade devojke. dok se o manirizmu danas najviše raspravlja.. ukazuje na unutrašnju zebnju. 1535 g. Galerija Uffizi. kao npr: Toskanskom vojvodi ili Francuskom kralju.. Drugačiji je odnos prema boji – individualna koncepcija. U novije vreme hladan i gotovo prazan fomalizam njihovog dela priznat je kao specijalan oblik šireg pokreta koji je «unutrašnju viziju» ma kako subjektivnu ili fantastičnu stavljao iznad prirode ili klasika. izduženih udova. Tanki izduženi oblici. Pokazuje isto tako čudne osobine. Uznemirenost jednog sveta u previranju. ali je takođe bio udaljen i od stila visoke renesanse. Antiklasični. ćudljivi vizionarski stil. izduženim figurama. JACOPO ROBUSTI . vitke. odrazila se u novoj umetnosti kroz čudesno. Firenza AGNOLO BRONZINO Bio je dvorski slikar Cosimo I Medičija. Dela: Hristos pred Pilatom. duboko uznemirujući. Ovaj stil je dao sjajne potrete. Manirizam se najpre razvio u Italiji. Nova umetnost je izraz krize evropskog društva izazvane reformacijom crkve i versko političkim ratovima. 1566 – 1567. 1524 g. San Michel. jedna od prvih manirističkih slika JACOPO PONTORMO Bio je Rossov prijatelj. Figure su visoke. Elegantna faza je bio stil koji je manje bio opterećen subjektivnim osećanjima. u kom je vera bila zamenjena sumnjom. PARMIGIANINO (1503 – 1540 g. kao posebna vrsta ljudi. 1521 g. platno. Dela: Eleonora od Toleda sa sinom Giovannijem Medičijem. svetlost nema izvor i svojstva. slika na drvetu Madona dugog vrata. Dela: Skidanje sa krsta. Umetnik čudesne energije i pronalazačkog duha. smelim perspektivnim skraćenjima. Dela: Autoportret. Maniera (ital.. nerealna svetlost. te se njegovi portreti odlikuju velikom psihološkom dubinom. Dela: Maijin pohod Elizabeti. 1528 g.) Venecijanski majstor dramatičnog manirizma.) Na njega je uticala ritmična ljupkost Rafaelove umetnosti. slika na drvetu. a njegovo prvobitno značenje je usko i puno potcenjivanja. Galerija Uffizi.izobličeno.Istorija umetnosti Srednji vek MANIRIZAM I DRUGI PRAVCI (1525 – 1600) U umetnosti posle visoke renesanse (1525 – 1600 g. Manirizam predstavlja raskid sa klasičnom umetnošću. 1550 g.TINTORETTO (1518 – 1594 g.=stil). a sigurnost isčekivanjem. «izveštačeni». Čudesno osećajni crteži. napregnut i uznemiravajući ili pak hladan i bezličan izraz likova i perspektivne proizvoljnosti. kroz dosetku i iluziju. koji iz prvog plana dijagonalno probijaju u dubinu prostora negira vrednosti renesanse.. ANTIKLASIČNA FAZA MANIRIZMA ROSSO FIORENTINO U Firenci je najekstremniji član novog stila. Grozničava. Scuola di San Rocco. Firenza MANIRIZAM U VENECIJI Sjedinjavao je antiklasičnu i elegantnu fazu. Slike su subjektivne. pa zatim u Francuskoj i Šaniji... jer je označavalo grupu slikara sredine XVI vek u Rimu i Firenzi čiji je samouvereni. Venice 39 Jandrić Jovan . Ovaj stil se posebno obraćao aristokratskim mecenama.) je poniklo nekoliko suparničkih stilova. 1526 g. crtež crvenom pisaljkom ELEGANTNA FAZA MANIRIZMA Ubrzo zamenjuje prethodnu fazu. Introspektan i snebljiv zazire od spoljnog sveta. usiljeni stil izveden iz izvesnih crta Rafaela i Mikelanđela.

1532g. Leonardovski sfumato je kombinovao sa venecijanskim osećajem za boju i fakturu. freska. Mikelanđelova divovska ličnost je obeshrabrila nove talente sa kraja XVI veka. Mateja. Giorgio Maggiore. 1535 g. koja je težila da izrazi nezamislivo i apstraktno. Scuola di San Rocco. kupola katedrale u Parmi. BENEVUTO CELLINI (1500 – 1571) Najpoznatiji umetnik druge fazr manirizma. PAOLO CALLARI – VERONESE (1528 – 1588 g. FRANCUSKA U Francuskoj se vajarstvo javlja pod Italijanskim uticajem i biva dominantan stil XVI veka. crkva S. blistavo osvetljen prostor ispunjen likovima koji lebde Jupiter i Jo. Sv.. 1592 – 1594.Istorija umetnosti Srednji vek Na Mojsijevu zapovjed voda izlazi iz stene. 1525 g.. u Madrid i u Španiji ostaje do kraja života. Bio je kolorista velike obdarenosti sa živim prikazom detalja i oblika. Fontainbleau. Venice Tajna večera. svetlost. 1541 – 1545 g. 1570 g. jednak je duhovni i telesni zanos UMETNOST BRESCIE I VERONE To je oblast severnog ruba Lombardijske nizije. Podučava se Ticijanom i Tintoretom. izvestan broj. Venice. Mikelanđela i Rafaela. zlato i emajl. platno. Posle Tintoreta je najznačajniji slikar Venecije. Severnoitalijanski realizam je dobio sjaj raskošne pozorišne predstave. platno PROTOBAROKNI STIL Pojavio se oko 1520 g. negira sve vrednosti klasične komozicije DOMENIKOS THEOTOCOPOULOS – EL GRECO (1541 – 1614 g. remek-delo iluzionističke perspektive. a 1576 g. dolazi sa Krita u Veneciju. Bio je firentinski zlatar i vajar. Široki fluidni potezi kista odaju uticaj Ticijana. GIROLAMO SAVOLDO Teži da svete događaje prikaže u okviru trošnih kuća i običnog naroda. boju. Punoća. Dela: Hristos u Levijevoj kući. alegorično značenje kompozicije FRANCESCO PRIMATICCIO Cellinijev suparnik na dvoru Fransoa I. svetlost je utcaj Geertgen tot Sint Jansa. CORREGGIO (1589/94 – 1534 g. Dela: Dekoracija u štuku... to je bila karakteristika i pozne gotike. Dela: Slanik Fransoa I. 40 Jandrić Jovan . ali je ove uticaje podredio jakom ekspresionizmu unutrašnje vizije. 1567 g. Izbegava svaku vezu sa natpirrodnim. Dela. oslanjaju na Giorgionea i Tiziana. Španija Fray Felix Hortensio Paravicino. 1575 – 1577 g. Krajnje subjektivno koristi liniju.) Najklasičniji umetnik svoga vremena. Nikad nije zaboravio svoje vizantijsko poreklo. ide u Rim... Tek od 1600 g. 1605 g. Umetnici. Oseća se uticaj Parmigianina. 1539 – 1543 g. Pustolov. slika na platnu.) Najveći maniristički slikar. platno. Toledo. Dela: Uspenje Bogorodice. Santo Tome. 1586 g. 1573 g. muse dive i cene njegovo delo do 1750 g.. freska. Prva faza manirizma nije imala pandana u vajarstvu. Živeo je u Parmi i bio je pod uticajem Leonarda i Venecijanaca. Dela: Sahrana grofa Orgaza. Venecija VAJARSTVO Vajari XVI veka ne mogu da se porede sa slikarima toga doba. Druga faza manirizma pojvljuje se na bezbrojnim skulpturama u Italiji i vanj nje.) Bio je fenomenalno obdaren slikar. ali imaju mnogo veće interesovanje za stvarnost sadašnjice – realisti.

što je do tad bilo mogućno samo u bronzi. Divimo se disciplini. ali nema pravog patosa.. Loggia dei Lanzi. 1529 – 1608 g. On je italijanizirani francuz. Uradio je monumentalne skulpture u mermeru velikih razmera uz mogućnost sagledavanja sa svih stana. Dela: Otmica Sabinjanke.Istorija umetnosti Srednji vek JEAN DE BOULOGNE (GIOVANI BOLOGNA). mermer. Firenca 41 Jandrić Jovan . 1583 g. Radio je u Firenzi.

Od slikarstva pozne gotike preuzeo je osećanje za pokret (sve treperi i kreće se kao da živi svojim životom). Autoportret. Naslikao je najraniji “čist” pejsaž Dobar je poznavalac perspektive i italijanskog slikarskog rečnika. «Ekspresionistički manirizam». 1500g. slika na drvetu ALBRECHT ALTDORFER (1480 – 1538 g. nadareni pejsažista. Dela.) Bio je bavarski slikar. Lepotu oblika i materije Direr segladava u jasnoj. slika na drvetu.. Reoformacija je mnogo neposrednije delovala na umetnost severno od Alpa. gravura Četiri Apostola. Njegovi drvorezi imaju preciznu raščlanjenost zrelog grafičkog stila. sjedinjuje vremena i večnosti. on je prihvatio ideal umetnka kao plemića i humanističkog naučnika. 1495 g. 1504 g. 1513 g. Prihvatajući italijansko mišljenje da likovne umetnosti spadaju u slobodne umetnosti. Bio je najveći graver svog doba i vršio je velik uticaj svojim drvorezima i gravurama koji su kružili čitavim zapadnim svetom.-1498 g.. nego u Italiji.. On je u slikarstvu. Njegove slike pokazuju neobuzdanu maštu. 1530 g. Još kao mlad posećuje Veneciju 1494 – 1495 g. nepomućenoj liniji.. slika na drvetu LUCAS CARNACH STARIJI (1472 – 1553 g. Pored Durera najznačajniji je umetnik rene sanse u Nemačkoj.Istorija umetnosti Srednji vek RENESANSA NA SEVERU U XV veku umetnici severno od Alpa ostaju ravnopdušni prema italijanskim stilovima i idejama. slika na drvetu Rapeće.. visoko renesansni. slika na drvetu. Grunewaldovi oblici su meki. On je reprodukovao razne umetnike. 1503 g.. za njega je renesansa imala bogato značenje. Smrt i Đavo. realnosti i simbolizam Blagovesti Koncert Anđela ( Apoteoza Marije) Vaskrsenje ALBRECHT DÜRER (1471 – 1528 g. Takođe je od Italijana nasledio individualistički duh. kao i u grafici pretežno umetnik crtanja. Skala njegovih boja bogata je i sa njenim raponom jedva se mogu meriti Venecijanci. 1510 – 1515 g. maniristički. 1497 . najznačajnije je delo. gdje su se odigrale glavne bitke “rata stilova”. Svetlost i kolorit upotrebljava sa besprimerenom smelošću i prilagodljivošću. Veoma je brzo stekao međunarodnu slavu. bitniji je pejsaž 42 Jandrić Jovan . 1523 – 1526 g. Kao i El Greko postao je slavan tek u našem veku... elastični i meki. Bio je prvi umetnik očaran svojim portretom.. gravura Vitez. akvarel Četiri jahača Apojkalipse.) Bio je protestant i najveći prdstavnik nemačke renesanse.) Danas je poznat po svojim portretima i čarobno naslikanim mitološkim prizorima. NEMAČKA Zavičaj reformacije. u spletu i tkanju linija. Na severu se javlja raznolikost pravaca u XVI veku koja je veća nego u Italiji. Ta izolacija naglo prestaje 1500 g. Dela: Parisov sud. Dela: Bitka kod Isa. Italijanske planine. Uticaji su bili razni: ranorenesansni. ptičija perspektiva. Takođe je vrhunski upotrebljavao obojenu svetlost. Dostigao je čuda pomoću svetlosti koja ni danas nisu prevaziđena. deluje silinom na nas koja je ravna silini Sikstinske tavanice Raspeće sa Izenhajmskog oltara. MATTHIAS GRÜNEWALD (MATHIS GOTHARD NITHARTT) – 1528 g. slika na drvetu Adam i Eva.. Dela: Izenhajmski oltar. Bio je genije i arhitekta i slikar i inžinjer. drvorez. Poznavanje perspektive i fizička bujnost njegovih likova je italijanski uticaj. 1529 g.

Njegova glavna dela su monumentalne grognice. Dva glavna nastojanja karakterišu Holandsko slikarstvo XVI veka: asimilacija italijanske umetnosti od Rafaela do Tintoreta razvoj repertoara tema koje će dopuniti. Slikao je pejsaže i žanr-scene.. Pokazuje izvanredno interesovanje za jasnoću detalja. To su tzv. koji su utrli put velikm holandskim i flamanskim majstorima sledećeg veka – u baroku. slika na drvetu Slepac vodi slepca. spojivši manirizam Fontainbleaua sa elementima antičke skulpture Mikelanđela i gotičke tradicije. brižljivo urađene detalje. Renesansni stil se najpre i najviše razvio u vajarstvu Francuske. Dela: Reljefi sa česme Nevinih. žanr-scene – prizori iz svakodnevnog života) PIETER AERTSEN Bio je pionir samostalne mrtve prirode. “portable portreti”. 1588 g. portret na drvetu Henri VIII. slika na drvetu Povratak lovaca. Istražuje dekorativne vrednosti linije i površine. portret na drvetu. 1540g.. Oni su izmišljeni još u antici. Pariz GERMAIN PILON 1535 – 1539 g. mrtva priroda. Perspektiva je smela. Predstavnik je “linearnog stila”. kao i Direr. a kopozicija je monumentalna i uravnotežena. Dela: Mesarnica. Dela: Mladić među ružama. Ljupki likovi podsjećaju na manirizam Cellinija. Paris Ležeći kipovi kralja i kraljice (grobnica Henrija II). 1548 1549 g. a i kad je radio religiozne teme bile su dvosmislene.Istorija umetnosti Srednji vek HANS HOLBEIN MLAĐI (1497 – 1453 g... slika na drvetu VAJARSTVO Do 1520 g. Dela: Seljačka svadba.) Iz Augsberga. a oživljeni su u XV veku. Nikada nije radio za crkvu. Koristi monoton kolorit. Prihvatanje italijanskih elemenata je bilo sporije nego u Nemačkoj. 1565 g.. nepogrešiva karakterizacija nemilosrdne i tiranske ličnosti ENGLESKA NICHOLAS HILLIARD (1547 – 1619 g. 1551 g.) Bio je zlatar koji se specijalizovao u minijaturnim portretima na pergamentu. usled teške istorijske političko-verske krize. St. 1565 g. i minimum oblikovanja i senki.. slika na pergamentu HOLANDIJA Holandsko slikarstvo XVI veka.. Oni su bogati i neplastični. Bio je dvorski slikar Henrija VIII. 1586 g. Rado je reljefe u Luvru. Dela: Grobnica Henrija II. Napulj i Mesinsku prevlaku prouzrokovalo je divne pejsaže posebno alpskih predela.. patos i lepota koji traju i u smrti 43 Jandrić Jovan . Najznačajniji je vajar XVI veka. U doba 1550 – 1600 g. a eventualno i zameniti tradicionalne religiozne teme (pejsaž. 1563 – 1570 g. Poznat je i kao portretista. Denis. JEAN GOUJON Najsjajniji francuski vajar sredine tog veka. Putovanje na jug 1552 – 1553 g. ubrzo razvija sopstveni jezik. u Rim. Mnogo je naučo od Francesco Primaticcioa . No je bio visoko obrazovan. prijatelj humanista i prijatelj Habsburškog dvora. Holandija je dala najveće slikare severne Evrope i pored nemira u zemlji. Koristi ravnomerno osvetljenje i preterano. Njegovo interesovanje za narodne običaje i svakidašnji život prostih ljudi proizašao je iz jednog složenog filozofskog stava.) Jedini je genije među holandskim slikarima. 1523 g.. slika na drvetu PIETER BRUEGEL STARIJI (1525/30 – 1569 g. italijanski uticaji su bili veoma slabi severno od Alpa. nije ravno po sjaju slikarstvu XV veka. Dela: Erazmo Roterdamski.

veliki evropski stil. ako je nešto naglašeno osvetljava se skulpture su jakih i izvijenih pokreta. a najviše slikarstvo izražava ukus buržoazije u prikazivanju malih i građanskih tema: pejsaž. Potpuno izbacuje pozadinu. barokna umetnost se razvijala kao stroga klasicistička varijanta u Holandiji. stil podrumskog osvetljenja. a naručilac je bila katolička crkva. on nema opšti zajednički karater kao renesansa ili manirizam. oltari.) 1593 g. a grimasa ide do neukusa. Predstavnik je rimske škole. sa temom da se izazove poštovanje i vrati vernik u crkvu) u Francuskoj.. BAROK U ITALIJI U italijanskom baroku teži se naturalizmu i patetičnosti. Radi u novom obliku svetlo-tamnog. Postoje dve velike škole: Rimska (Karavađo) – realistični pristup Bolonjska (Anibale Karači) – kolasični pristup SLIKARSTVO MICHELANGELO MERISIA DA CARAVAGGIO (1571 – 1610 g. tako da one postaju nove vrednosti: simetrija renesansne slike se zamenjuje asimetijom – nemamo dve (levu i desnu) uravnotežene polovine slike sigurni i jaki smerovi – vodoravni i uspravni. tamno.Istorija umetnosti Srednji vek BAROK (1600 – 1750) Barok je poslednji. Zagovarao je povratak prirodi sirovoj i ružnoj. žanr-scene i portret Barokni stil se razvio u Rimu krajem XVI veka iz umetnosti renesanse i manirizma. dramatičan je. patetičan. mržnja. U izrazu lica se iskazuju jake strasti: zanos. umetnost. bol. Bio je beskompromisan revolucionarni realista. U baroku se nacionalne osobenosti jače ističu: u Italiji. dolazi u Rim. mračno. Takvim smerovima prostor se produbljuje. Španiji i Flandriji barok je umetnost kontrareformacije (verskog karaktera. bronzi. mnoštvo masa i oblika se međusobno prožimaju i prepliću . mrtva priroda. 44 Jandrić Jovan . građanskoj i protestantskoj. a senka je tamna i teška. Njegov realizam je brutalan i surov – odgovara izraz naturalizam. uglavnom. skulptur i slikarstvo i čine jedinstveno delo. Njegove knjige su svetovno-hrišćanske. Daje utisak velike plastičnosti pomoću kontrasta jako tamnih i jako osvetljenih masa. masa i zapremina. Zanima ga stvarnost tela. Pojačava se gestikulacija pojačava se odnos svetlo-tamno. Figure postavlja u jako zamračenu atmosferu koju reflektorski osvetljava odozgo i pušta veštački mlaz svetlosti na glave ličnosti. Barokna umetnost razvija i prenaglašava vrednosti visoke renesanse. netaknute teološkim dogmama. stepeništa i nameštaj. Teloške teme su prikazane u svetovnom ambijentu. raznobojnom mermeru. a ne kao pojedinost pojačava se izraz lica. Najčešće se radi u štuku. tako da delo ostavlja utisak kao celina . To je tzv. a presecanjem oblika okvira slike. karakteristični za visoku renesansu podređuju se u baroku dijagonalnom i ovalnom usmeravanju. bez radikalnog prevrata. Svetlo je neprirodno i veoma naglašeno. Pod uticajem pozorišne i scenske umetnosti u vajarstvo ulaze patetika i teatralnost dekorativnom skulpturom su ukrašeni zidovi. Iako je . koje najbolje obrađuje. prizor teži da nastavi i izvan nje nestaje renesansni odnos glavnih i podređenih delova. koja je pod Lujem XIV u XVII veku postala najizrazitiji primer apsolutističke monarhije . balkoni. a isto se obraćaju i katolicima i protestantima. zapadnoevropski stil. pozlaćuje se i boji radi sjaja i živopisnosti prepliću se arhitektura. Veštačko svetlo daje njegovim slikama veliku dramatičnost. snažni chiaroscuro = Stil Tenebrozo. pretvarajući je u tamnu masu.

U Bolonji sa još dva člana svoje porodice 1580 g. na tavanicama. Karavađizam je tamno slikarstvo. crkva S. Mateje..) Bio je najveći barokni vajar XVII veka. Hals nije isticao njegove stalne osobine. kopozicijsko rešenje. ako isečak iz života i kao trenutna impresija viđenog. a komponuje po takonu dijagonaliteta. Rim Raspeće Sv. suprotno renesansi. GIANLORENZO BERNINI (1598 – 1680 g. pejsaž «civilizovan». Dela: Veseli pijanica. Na njega utiče Mikelanđelo. Dela: Pozivanje Sv. tipičan potez) FRANS HALS (1580 – 1666 g. čini da njegove slike deluju neposredno.) Bio je više reformator.. Predstavnik je Bolonjske škole. interesovanje za trenutno. 1604 g. Radio je u 454 545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545 454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454 545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545 454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454 5454545454545454545454545454545454545454545454545454545 454 545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545 454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454545454 54545454545454545454545454545 boja) II generacija je burnija (sa kontrastima koji stvaraju napetost. vuna. Na njegovim freskama. Tizianov način boja. Bio je portretista. on nema savremenih odela. dolazi u Rim.) Bio je predstavnik Harlemske slikarske škole. Rim VAJARSTVO U vajarstvu se kombinuju razni materijali: kamen. Dela: Aurora. kao i Rafaelo i Venecijanci. Bio je vajar i arhitekta. slika na platnu. a u obradi se često mešaju glatke.karavađovski uticaj. 1627 g. ni osećaj za tkanine i nema dramatike svetlosti. Cerasijeva kapelica.Rim. Likovi proleću kao da ih nose stratosferski vetrovi. bronza.. Rim. sjaj u očima i dr.. Santa Maria del Popolo. nego revolucionar. 1600 – 1601 g. sa usresređenošću u «dramatičnom trenutku» . likovi su manje važni. stvara antimaniristički stil. Luigi dei Francesci. delo koje najavljuje pejsaže Nicolasa Poussina i Claudea Lorraina GIOVANNI FRANCESCO BARBIERI – GUERCINO (1591 – 1666 g.) U njegovim slikama je dostignut vrhunac dinamizma baroknog stila. Tako se obradom postižu i najzahtevniji efekti: tkanina. krajnje polirane površine sa grublje obrađenim površinama. arhitektonska perspektiva kombinovana sa slikarskim iluzionizmom Correggia i jakom svetlošću i bojom Tiziana. Uticao je na mnoge umetnike širom Evrope. svila. Spaja klasične i savremene osobine u slikarstvu. Petra. brzi potezi kista. Pastozna faktura. detalj stropne freske Vila Ludovisi. Njegove slike su doterane: Freska na tavanici palate Farnese. 1597 – 1601 g. Kao kiparev sin bio je pod uticajem antičke grčke i rimske umetnosti. On slika spontanim širokim potezima kista koji njegovim slikama daje utisak skice. raznobojni mermer. 1621 – 1623 g. dramatične kopozicije i velikih emocija. On je «slikar osmeha». Beg u Egipat. pretvara čitavu površinu u jedan bezgraničan prostor. Slikajući model. On je preteča impresionizma. Državni muzej Amsterdam 45 Jandrić Jovan . U ranim delima se oseća uticaj Rubensa. Rim ANNIBALE CARRACCI (1560 – 1609 g. 1595 g. 1597 – 1601 g. Zahvaljući njemu zavladao je barokni stil u vajarstvu. jakih kontrasta. U poređenju sa Karavađovim religioznim slikama. dok je zreli stil kombinacija Rubensove snage i širine. već realnost trenutnog izraza. kao i talijanskih majstora XVI veka.. pokreta i osvetljenja sa živo izraženim karakteristikama.Istorija umetnosti Srednji vek Figure gusto grupiše.

Državni muzej. U enterijeru Vermer prikazuje jednu ili dve figure prilikom slikanja. I etapa – je eksperimentalan stil.. Radi sa kiselinom u kombinaciji sa suvom iglom.. dolazi u Amsterdam . Dela: Devojka sa turbanom.. 1664 g.. 1655 g. tj. Nijedan slikar posle Van Eycka nije video tako intezivno kao Vermer. Paris Čipkarica. zbirka Frick. III etpa . najčešće njegovi drvorezi i bakrorezi predstavljaju reproduckije. kako ona ističe oblike. slika na drvetu. 1652 g.) Bio je najveći genije holandske umetnosti. Kao i kod ostalih umetnika XVII veka... Tada je bio najtraženiji slikar portreta i veoma imućan čovek. duboko realistične i jako osvetljene. Preokupiran je portretom (uradio je oko 80-tak autoportreta). On opaža stvarnost kao mozaik obojenih površina. Radio je mitološke teme. kolekcija baronice Bentinck. Kao grafički umetnik Rembrandt stoji odmah iza Direra. Muzej Ermitraž. Svetlost na Rembrandtovim slikama ne dolazi iz jednog određenog ugla. crtač i bakropisac. čitanja pisma. izvanredne svetlosti. 1666 g.Čas anatomije. čiji je pigment nanosio čas u debelim. daje dublji smisao svetlotamnom.Istorija umetnosti Malle Babbe. Produbljuje psihološku studiju i postaje iskren i samoanalitičan.) su malih dimenzija. Vermer ističe kontrast toplih i hladnih boja. NY Jakov blagosilja Josifove sinove. Njegovi enterijeri odišu osećajem vedrine zbog čistih boja i senzualne. Stvara dramatične dubine u slici. Svetlost obasjava lica. ulje na platnu.. 1656 g. Rijkmuseum.. sipanja mleka.. gravura Poljak na konju. 1665 g. Bio je slikar. njegov stil izbegava retoriku visokog baroka i zamenjuje ga lirskom istančanošću i slikarskom širinom.. Institut Staedel. Prostor je neutralan. Razvojne tri etape njegove ličnosti obeležavaju njegova tri dela: I etapa .Suknari. nego su uvek u nekoj akciji. 1656 g. širenje i rasipanje svetlosti od njenog izvora. Njegove najranije slike (Lajdensko doba. slika na platnu. bestidno prerušen. Galerija slika Kasel Čas anatomije dr Deymana. Mnoge od njih obrađuju starozavetne teme. Muzej Fransa Halsa. 1642 g. Mauritshuis. Pariz Čas anatomije dr. 1668 g. Haag Oslepljivanje Samsona. 1650 g. Dela: Tobija i Ana sa jaretom. 1632 g. nakon desetogodišnje krize (dosta je osiromašio) i unutrašnje nesigurnosti. ona zrači iz samih boja. On fenomenalno gradira svetlost. čas u tankim. Subjektivni tretman svetlosti dostiže krajnju slobodu u poznijim delima. Državni muzej Amsterdam Astronom. Haarlem Srednji vek REMBRANDT VAN RIJN (1606 – 1669 g. U centru pažnje mu je odnos između ljudske figure i prostora. Pristalica Karavađa i najbarokniji majstor među holanđanima. Umro je siromašan i nepriznat.. obično zabavljene nekim poslom i razbibrigom. sviranja ili stavljanja ogrlice. razvija stil visokog baroka. najčešće žene. koje je slikar tokom svog veka najviše voleo. 1660 – 1663 g. prozirnim namazima. Frakkfurt Noćna straža. slika na platnu.1626 g. Lenjingrad JAN VERMEER VAN DELFT (1632 – 1675 g.) Najčešće je radio žanr-scene na kojima najčešće prikazuje kućne enterijere i likove.Noćna straža. Hag Pismo. 1636g. III etapa – posle 1650 g. Ličnosti ne miruju. II etapa – 1631 g. Louvre. 1669 – 1670 g. Naročito ispituje svetlost. Tulpa. II etapa . 1636 g. teatralan i dramatičan. Mauritshuis. kontrast različitih faktura predmeta.. Amsterdam Hristos propoveda.. ispupčenim.. eksperimentiše sa različitim osvetljenima lica. Članice Upravnog odbora u Domu staraca u Harlemu. 1625 – 1631 g. dok pejsaže radi tek u zrelom dobu. Amsterdam Povratak bludnog sina. Izraz je ličniji. Pariz PEJSAŽISTI 46 Jandrić Jovan . Muzej Luvr. grupne portrete.

London Pijanci (Bakhov trijumf). 1656 g. 1657 g. vetrenjače. ali ne i slikare. na vrhuncu svoje političke i ekonomske moći. 1628 – 1629 g. i u Madridu – od 1622 – 1623 g. poklanjajući istu pažnju vladarima i neveselim dvorskim ludama. a njegov cilj nije da pokaže likove u pokretu.. za razliku od Italijana koji neguju fresku. Louvre. Muzej Prado. 1630 g. Madrid BAROK U FRANCUSKOJ (klasika XVII veka) 47 Jandrić Jovan . Rade se: ravnice. upoznaje Rubensa. Telo Sv. živim lagano nijansiranim bojama i brzim ležernim potezima kista. peščane morske obale. Madrid Tkalje (Priča o Arahni). Likovi su realni. Španski majstori počinju da razvijaju svoje verzije mrtve prirode. Madrid Vulkanova kovačnica. Predstavnici: Paulus Poter. Domen Španaca u slikarstvu je štafelajno slikarstvo (mala slika) koga isključivo neguje.. 1629 g.Istorija umetnosti Srednji vek «Holandskim pejsažom» se smatra onaj pejsaž u kojem se neki predeo slika kao neka ličnost – portret pejsaža.) Takođe je slikao na karavađovski način u svojim ranim godinama. Prado. 1628 g. gde radi kao dvorski slikar i uglavnom slika portrete kraljevske porodice. dok su religiozne teme su gotovo izostavljene. monumentalnih dekorativnih slika.. trudi se da bude nepristrasan. On slika istinsku hroniku jedne kraljevske kuće. se zapostavlja. Glavni motiv je ljudska figura. Zato će se u Španiji u oblasti portreta stvoriti vrhunska dela. ali se njegovo interesovanje usresredilo više na žanr-scene i mrtvu prirodu.. Španija nije mnogo razvijala skulpturu. Njegove boje se odlikuju venecijanskom punoćom. 1619 g.. već pokret same svetlosti i beskrajan niz njenog delovanja na formu i kolorit. vodopadi . žanr-scene i religiozne teme na karavađovski način. remek-delo. U njegovom umetničkom životu ima dva perioda ima dva perioda: u Sevilji – gde radi žanr-scene i mrtvu prirodu. gubi se pejsaž. Slikarstvo je realistično. Ni El Greco nije bio podsticaj za mlade talente. što kasnije koriste impresionisti. XVII vek je zlatno doba španskog slikarstva. nego u Halsa. ne teži se ostavljanju utiska. lišena težnje za ulepšavanjem. nema mitoloških šizea. Bonaventure. Sva oko nje. u kojima se ogleda red i svečana ozbiljna jednostavnost. Ono je ograničeno na posmatranje. Inače. Pejsažisti podređuju svaku radnju dejstvu svetlosti. freski i kupola. sa nežnim prozračnim glazurama. Madrid. Jan van Goyen. ne idealizuje ih. Dela: Sv. u njemu nema mašte. 1624 g. uvek je radio po modelu. krave.. Svojim delima ne daje lične ispovesti. Za Velaskeza svetlost stvara vidljivi svet. Boja i svetlost su glavni predmeti interesovanja.. heroizmom i idealizovanjem. Seraphion. do 1622 g.. vešto spojena mitologija sa svakodnevnim životom Mlade plemićke. prozračnost vazduha i vode oblaci imračni dani. U kraljevoj zbirci proučava Tiziana. Jacob van Ruisdael. On je portretista. Njegova tehnika je daleko raznolikija i istančanija. autorovo prisustvo se ne oseća. Prado. barokni stil se javlja kao veoma jak. a od 1629 – 1631 godine odlazi u Italiju. Njegovo delo se odlikuje slobodnom i neusiljenom tehnikom. Muzej Wellington. Prado. BAROK U ŠPANIJI U toku XVI veka. Nasuprot Rembrandtu njega su više zanimale optičke.) Slikao je mrtvu prirodu. nego metafizičke tajne svetlosti. koje su pune asketske pobožnosti karakteristične za Španjiu. Dela: Vodonaša iz Sevilje. FRANCISCO DE ZURBARAN (1598 – 1664 g.. Španja je dala velike svetitelje i književnike. nema građanskih i familijarnih tema. nasuprot severnjačkog izlaganja hrane i skupocenih predmeta. pa i pejsaž. Pariz DIEGO RODRIGUEZ DE SILVA Y VELASKEZ (1599 – 1660 g. Podsticaj dolazi od Karavađa i flamanskog slikarstva. ulje na platnu. koje ističu impast najosvetljenijh površina.

ulje na platnu.) Što se likovnih umetnosti tiče. Radili su portrete. 3) nije bilo kontrareformacije. ali za razliku od Karavađa. Pariz BRAĆA LE NAIN Antonie. sa jakim kontrastima svetlih i tamnih (osvetljenih) partija. Louis Le Nain im daje ljudsko dostojanstvo i monumentalnu težinu. odlazi u Rim i tamo ostaje. Klod Loren) Karavađovci (po ugledu na Karavađa: Žorž de La Tur) GEORGES DE LA TOUR (1593 – 1652 g. Italiji. je vladao kardinal Mazaren (Luj XIV je bio meloletan).Istorija umetnosti Srednji vek Od 1624 – 1642 g. kao paralela Rimskoj renesansi i Periklovoj Ateni. Njihova dela se izdižu iznad žanr slike. u njegovom delu je sve namerno i sračunato. 1640 g. U umetnosti Francuske XVII veka nema baroka. kupe. 1645 g. Oni umetnost i književnost toga doba zovu «klasičnim». religiozne i mitološke teme. Kolorit je sveden. Luvr. On je realista. je vladao Luj XIV.). Dela: Magdalena Pokajnica. koliko u Španiji. Slika verske teme. na tamnoj podlozi kontrastira crvene tonove.. reprezentativne umetnosti dvora. Mathieu – još kao mladi rade u Parizu. dolazi u Pariz. tako da bi se moglo pomisliti da radi žanr-scene. je vladao Luj XIII (kardinal Rišelje). Forma je geometrijski pročišćena. 48 Jandrić Jovan . Razlikuju se dva perioda: Stil Luja XIII Stil Luja XIV (Versajska umetnost. Holandiji i Flandriji. slika scene u noći i mraku. Od 1660 – 1685g. 2) postojanje tradicionalnog manirističkog duha – publika nije spremna za nove ideje. ali nije naturalista. 1642 g. 1640 g. valjka. Između 1630 – 1640 g. što su odlike Renesanse i Klasicizma. Louis. a bio je učenik i Venecijanske škole. Bili su i pod Karavađovskim uticajem. pa se nisu mogli razviti prenaglašeni i kitnjasti barokni oblici. 1640 – 1644 g. Naziv klasičan ima tri značenja: sinonim za «vrhunsko ostvarenje» takmičenje forme i sadržine Klasične antike i Visoke renesanse svojstvo uravnoteženosti i uzdržanosti Vladao je osećaj za meru. vreme čuvene Versajske uglađenosti. U slikarsrvu ovog perioda svuda se oseća italijanski uticaj u dva pravca: Rafaeliti (umetnost pod uticajem Rafaela: Nikola Pusen. NY Josif drvodelja. Skoro čitavo je vreme radio u Rimu. ovaj period je bio vrhunac vladavine i apsolutizma. To je za njih Stil Luja XIV. XVII vek u Francuskoj nije onoliko značajan. napušta barokni stil i prihvata strogo klasični. Ima osećaj za meru. Razlozi su: 1) kraljevski apsolutizam – Luj XIV je nametnuo svoj ukus. Pariz. koji je vidljiv (sveća. koja prestaje 1690g. NICOLAS POUSSIN (1594 – 1665 g.) Karavađovski uticaj se oseća samo po koncepciji osvetlenja. Taj klasični dvorski stil proistekao je iz tradicije XVI veka u Francuskoj.. on u središte slike stavlja izvor svetlosti – veštački. a 1642 g. Luj Le Nain. «Klasicizam» Francuske XVII veka je vek kulturnog uzdizanja. telo svodi na detalje lopte. a koristi jak kolorit. Ovaj period u francuskoj umetnosti Francuzi nerado zovu barokom. Komponuje po horizontalama i vertikalama. Dok su holandske žanr-scene satirične i humoristične. Dela: Seljačka porodica.) Nikola Pusen je bio najistaknutiji predstavnik klasične umetnosti. Krajem XVII veka Pariz zamenjuje Rim kao metropola likovnih umetnosti. Originalan je u shvatanju forme (nema anatomskih detalja). kao da se radi o temama iz svakodnevnog života. Metropolitan museum.. Luj Le Nain. Od 1643 – 1661 g. To je epoha Luja XIV. La Tour se bavio efektima svetla. Svetlost je ravnomerno raspodeljena na slici. tj. Pariz Seljački obed. Luvr.. baklja i sl. Louvre. Za vreme Luja XIV Francuska postaje najmoćnija nacija u Evropi na vojnom i kulturnom polju. jasnoću i red. a nema baroknih dijagonala.

U tu svrhu se osnivaju umetničke akademije. biblijske scene i pejsaži koje spaja sa mitološkim. Rim Pejzaž iz Kampanje.) Klod Loren je bio pejzažista. Pariz CLAUDE LORRAINE (1600 – 1882 g. Forme pejsaža su idealizovane. dovodi kasnije impresionizma. 49 Jandrić Jovan . Radio je «idilične» vidove pejzaža.. kraljev plašt je nošen vetrom u poređenju sa njegovim antičkim prototipom. 1650. British museum. Svetlo izbija iz pozadine slike.. crtež tušem. Praveći bezbrojene crteže na licu mesta koji služe kao građa za njegove slike. Klasicista.. 1648 g. NY Pejzaž sa pogrebom Fokiona. Ona se moraju prikazati na logičan i sređen način. Dela: Pejzaž sa Apolonom i Merkurom.. Pre Pusena niko ne podvlači takvu bliskost slikarstva i književnosti. Pejzaži imaju nestvarnu svetlost koja obasjava prostor. galerija Doria Pamphili. Bernini vaja bistu Luja XIV koja biva odbačena kao suvišno dinamična da bi sačuvala dostojanstvo kralja. London Otmica Sabinjanki. Slike su doterane i udešene sa arhitekturom koja je pomalo neprijatna i sa figurama koje je zapostavljao. Konjaničke statue Luja XIV koje se kasnije postavljaju širom Francuske bivaju srušene u vreme francuske revolucije. bakrorez VAJARSTVO Do zvaničnog stila u vajarstvu –«Kraljevski stil» dolazi se kao i u arhitekturi. provodi skoro čitav život u Rimu i sa puno ljubavi istražuje predele Kampanje. Prostor se prostire ravnomerno i dah nostalgije lebdi nad takvim vidicima. a Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva u Parizu 1648 godine. okoline Rima. 1636 – 1637 g. treba da izbegne jeftina sredstva. ANTONIE COYSEVOX Lebrun ga je zaposlio u Versaju. 1650. i da naglasi oblik i kompoziciju. ali kad su likovne umetnosti dobile status «slobodnih umetnosti» umetnici su hteli da praksu potkrepe teorijskim znanjem. Metropolitan museum. 1630 godina. u kojima ne teži za topografskom tačnošću. narodna galerija. Prva takva se pojavila u Italiji u drugoj polovini XVI veka. mermer. ne onako kako bi se stvarno dogodilo. Dela: Veliki reljef u štuko-malteru u Salonu rata u Versaju PIERRE PUGET (1620 – 1694 g. g.) On je najveći i najbarokniji vajar 17 veka u Francuskoj. 1645. Cilj slikarstva po njegovom mišljenju jhe da predstavi ozbiljna i plemenita ljudska dela.Istorija umetnosti Srednji vek Teme su mu: mitološke. Dela: Milo iz Krotone. 1671 – 1683 g. koje znamo sa reprodukcija i modela koji deluju ukočeno. nego onako kako bi se dogodilo da je priroda savršena. Kompozicija mu je uzdržanija od Berninijeve. London Pastorala. Dela: Cefalus i Aurora. već pruža poetsku suštinu predela ispunjenim oblicima antike. drveće je brižljivo postavljeno. Radio je rafinirane reljefe. Luvr. Taj interes za svetlost. kao što su žive boje. Barokna svojstva se ističu u plastičnom modelovanju. Takođe. Realizam i utančanost lica. Pariz Tokom cele antike srednjeg veka i renesanse umetnici su učili šegrtovanjem. Približio se baroku u arhitekturi onoliko koliko mu je Lebrun dozvolio. FRANCOIS GIRARDON Radio modele Luja XIV i statue u Versaju. Luvr. U tu svrhu umetnik treba da teži za opštim i tipičnim. magličasto svetlo koje preliva atmosferu ranog jutra ili popodneva.

Slikarstvo rokokoa je stvorilo novi stil inspirisan Rubensom i venecijancima. idiličnim pejzažima udvaraju se rečima. Pariz FRANCOIS BOUCHER (1703-1770 g. Dela: Hodočašće na Kiteru. Luvr Pariz. na osnovu nje došao na Akademiju.. pejzaže.ljubavnica Luja XIV. Pod uticajem je Rubensa. 1717 g. radio je scenografije. «Rubensovci» su izvojevali definitivnu podbedu.. Umetnost teži da osvoji posmatrača. L'indifferent (Nonšalantni mladić). Dela: Gospođa de Pompadour. kada je u akademiju primljen Vato. društva zabave i dokolice. Ona više nije monarhistička ni versajska. To su galantne slike sa prizorima pastoralnih zabava. Nova tehnika u slikarstvu je pastel.Istorija umetnosti Srednji vek ROKOKO (XVIII vek) FRANCUSKA 1648 godine u Parizu se osniva Kraljevska akademija slikarstva i vajarstva. 1717 g.. koja je imala veliki uticaj na dvorsku umetnost i po kojoj je umetnost razvijeg baroka dobila ime stil Pompadur. često prelazeći granicu dobrog ukusa. Slike mu se graniče sa pornografijom. Svuda se oseća uticaj Rubensa i venecijanaca. iz kog se za vreme Luja XIV umetnost preselila u Versaj. Minhen Porodica za doručkom.. Svet posmatra kao «pozorište prirode» u kom pripadnici mondenskih društvenih krugova uživaju u dokolici. na osnovu svog «Hodočašća na Kiteru». Krajem XVII veka javljaju se dve struje na akademiji povodom spornog pitanja crteža i boje: «Konzervativci»– crtež stoji iznad boje. Slika na platnu. Slikarstvo je ljupko i čulno. Inače. Rokoko = vesela dekoracija pećina školjkama i kamenjem. ljubav je neobavezna. nanete u sitnim mrljama lakim dodirom četkice sugerišu oblike pokret i atmosferu. Stavio je eleganciju iznad lepote i dopadljivost iznad snage. gradi slike svetlošću i bogatim koloritom. umetnost XVIII veka u Francuskoj se dosta razlikuje od XVII veka.boja je bitnija od crteža jer je vernija prirodi Lebrunov autoritet opada. neobavezno i površno. Radio je i mnoge mitološke predstave Venere. Tad centralnu kontrolu nad likovnim umetnostima vrše Colbert i Lebrun. lišena dubine i strasti. Njegovi pejzaži podsećaju na pozorišne kulise. ženski akt. konture ne postoje. Više se ne radi za « Kralja Sunca». ružičasta i plava. koja deluje na čula «Rubensovci» . 1717 g. Ovo slikarstvo pokazuje ukus visokog pariskog društva za vreme Luja XV. Boje su svetle. JEAN–ANTOINE WATTEAU (1684 – 1721 g. 1756 g. Pariz. Lebrun postaje njen direktor. igrom i muzikom. Zovu ga i stilom Luja XV. ne samo zahvaljujući novcu. mada je slika rušila sva akademska pravila. koristi njegovu paletu boja.) Antoan Vato je tvorac i tipičan predstavnik rokokoa stila. bez emocionalne dubine. Najviše voli svetlo ružičastu i plavu boju. puno je površne lepote i elegancije. Tada i francuska aristokratija teži za lakom zabavom. Bio je i dvorski portretista. krupne trgovce. Bitna je dopadljivost. dizajnirao je porcelan tapiserije. Pusenu. Od 1663 g. Pariz 50 Jandrić Jovan . Luvr. Ima težnju da se dopadne.. Radi se i portret. Radio je portrete. Sve je lako. 1739 g. već i novom sistemu školovanja u odobrenom stilu. već za novu klijentelu – obogaćenu buržoaziju. a sa tim je savladana diktatorska moć akademije. Slika na platnu Luvr. Rafaelu. 1715 g.) Bio je pod uticajem Vatoa i ljubimac Markize Pompadour (1721 – 1764) . Slike su malih formata.flert. svakodnevnog života i scena iz pozorišta. umire Luj XIV. Alte Pinakothek. Slika vedra životna zadovoljstva. Grupe muškaraca i žena u nestvarnim. Umetnost rokokoa se javlja posle smrti Kralja Sunca i traje do 60-tih godina XVIII veka. Učenje u akademijama se zasnivalo na klasicima. Teme su fetes galantes – galantne zabave (uvodi ih na Akademiju) ljudi iz visokog društva i pozorišne glumice u vrtu. ponovo postaje centar.

1730 – 1735 g. manja je plastičnost oblika. koji će prerasti u svojevrstan oblik romantizma. Dela: Orgija – Prizor III iz puta razvratnika. 1749 – 1750 g.) Radio je novu vrstu slika koje sam opisuje kao «moderne moralne teme». Pariz Buđenje Ljubavi. Luvr.. Muzej Sir Joshua Sonaea. On sadrži flamanski realizam. Dela: «Kupačice» 1765 g. Pariz. građanski i jednostavan i pejzaži.. Umro je siromašan i zaboravljen. ulje na platnu. Nacionalna galerija. Preovlađuju smeđi i zagasiti tonovi. Bio je kritičar engleskog društva sa ironičnim humorom. spontanošću stila i elengatnom pristupu temama udahnjuje nov život pokretu rokokoa. a kasnije i prizora iz građanskoga porodičnog života. Pokazivali su veću sklonost ka formalizmu i naglašavali su tradiciju što u Engleskoj dovodi do ranog prihvatanja klasicizma. Nacionalna galerija..) Od svojih dvaju učitelja Bouchera i Chardina. koje su kao tipične za rokoko. Slika brzim pokretima kista sa nanošenjem bogatih slojeva boje. erotske prizore i ljubavne susrete. London THOMAS GAINSBOROUGH (1727 – 1788 g. mada još uvek sa nekim vrednostima rokokoa. Muzika.) Žan Batista Šarden-ov stil se uslovno može nazvati rokokoom. 1785 g. Ima prozirnu tehniku i lakoću poteza. 1734 g. To su skromna platna sa toplim ružičastim tonovima uz prigodan naturalizam. ulje na platnu. od većeg značaja. Kanadska nacionalna galerija. Suprostavlja se rokokou i pod uticajem holandskog slikarstva (bio je realista) slika slike iz života običnih ljudi. London 51 Jandrić Jovan . ali Engleska nikad nije prihvatila rokoko koji je došao za njim. a završio kao omiljeni portretista toga doba britanskog viskog društva. visoki barok pobeđuje klasicističku tradiciju. Ashmoleov muzej Oxford0 Guvernanta. 1738 g. a slike mu prikazuju prekrasne pastoralne predele. ulje na platnu. Sa nadahnutom lakoćom. Odlučno postupanje sa bojom i snažan naturalizam podsećaju na Halsa i Rembrandta. njegove slike izlaze iz mode približavanjem Revolucije. Dela: Robert Andrews i njegova žena... Dela: Kuhinjska mrtva priroda. veći uticaj na njega Buše. London Gđa Siddons. Bio je majstor i žanr-scena i mrtve prirode. Fragonard je nadživeo svoju eru. Oko 1700 godine. slika na platnu.. Pariz ENGLESKA Engleska arhitektura XVII veka u opštim crtama ide za razvojem francuske arhitekture. Engleski slikari nisu prihvatili ekstravaganciju i lakomislenost. 1771 – 1773 g. Najviše se radi portret. jaka atmosferska magla..Istorija umetnosti Srednji vek JEAN BAPTISTE SIMEON CHARDIN (1699 – 1779 g. NY. Luvr. 1778 g. Elipsasti pokret. Slikarstvo je zasnovano na liniji. Svojim «moralitetima» podučava vrlinama srednjeg staleža. ali nepriznat. uticaj na englesko slikarstvo XVIII veka i doprinosi osnivanju prve engleske slikarske škole posle srednjeg veka. Počeo je kao slikar mrtve prirode. On je verovatno prvi umetnik u istoriji koji je postao kritičar društva po svom sopstvenom pravu. Sumrak. 1739.) Gejnzboro je počeo da radi kao pejzažista. preovlađivale u Evropi.. Pariz JEAN HONORE FRAGONARD (1732 – 1806 g. zbirka Frick. Otava Povratak sa pijace. slika na platnu Luvr. spontanost podseća na Rubensa. naručila gospođa Barry – ljubavnica posle de Pompadourove. 1769 g. WILLIAM HOGARTH (1697 – 1764 g.. Francusko rokoko slikarstvo ipak ima presudan.

) Bio je predsednik Kraljevske Akademije od njenog osnivanja 1768 godine i protagoniste akademskog pristupa umetnosti. Škotska Gđa Siddons. 1784 g. koje je stekao tokom dve godine provedene u Rimu. Dela: Portret Johna Campbella. Kalifornija 52 Jandrić Jovan . U njegovom stilu se oseća uticaj venecijanaca. flamanaca i Rembrandta više nego što je hteo da prizna u teoriji.. San Marino. 1778 g. kao muza tragedije. Većinu svojih portreta «oplemenjuje» aligorijskim dodacima ili prerušavanjima. Dvorac Cawdor.Istorija umetnosti Srednji vek JOSHUA REYNOLDS (1723 –1792 g..

Filozofi iz doba prosvećenost pružaju jaku podršku antirokoko slikarstvu. stvara društvo koje je otvoreno. bez oštrih vremenskih i stilskih razlika i granica: Neoklasicizam Romantizam Realizam Impresionizam Postimpresionizam Između različitih umetničkih ideja. reda. bio je u Rimu.) Rođen je u Parizu u građanskoj porodici. u Francuskoj je ovaj pravac imao najviše uslova za razvoj. Preterivanju baroka i kitnjastim ukrasima rokokoa. Pokretač je razum. te industrijska revolucija u Engleskoj. Engleska – Regency. mere. kada se mišljenje i delovanje jednih stavlja pod sumnju drugih.. Od 1775 – 1780 g. a počinju «izmi». Oko 1780 g. Dolazi do interesovanja za antičke gradove na jugu Italije (otkriće Herankuleje 1783 g. izazvale su krupne društveno-ekonomske promene. Vrhunac neoklasicizma u evropskim državama: Francuska – stil Empire. Od 1780 – 1805 godine pobeđuje neoklasicizam. simetrije. čistote. Napoleonov slikar. na njihovu preteranu ornamentiku i frivolnost. vode se žestoke borbe. Antička umetnost se uzima kao uzor. Nestaju veliki stilovi. gde su na njega uticale antički kipovi i Rafaelo. naučnom i umetničkom. naročito rimskih oblika u umetnosti. (Napoleon je bio najveći klasicistički junak). kao reakcija na barok i rokoko. reda i jasnoće) idejom klasičnosti. Širi se čitavom Evropom. i Pompeje 1748 g. Mlade aristokrate zbog obrazovanja odlaze u Italiju na «grand tour» veliko putovanje. ekonomskom. Nema kontrasta svetlo-tamnog i ne narušava se mir i ne izražavaju se osećanja. U XIX veku se umetnost. u Rim dolaze umetnici sa svih strana i tada Rim postaje prestonica evropske kulture. uspon buržoazije i nižih klasa postaju značajan društveni činilac koji utiču na rušenje tradicionalne kulture i umetnosti. Boja se uglavnom svodi na ahromatske nezasićene tonove i nanosi se na podlogu ravnomerno u tankom sloju. takođe i iskopavanja u Rimu. Neoklasicizam znači ponovno oživljavanje antike i to doslednije nego klasicizam. pokreti i pravci koji se brzo smenjuju. u neprestanom sukobljavanju i suprostavljanju.Istorija umetnosti Novi vek MODERNI SVET Brze promene u umetnosti počinju od Francuske buržoaske revolucije 1789 g. društvenom. koje traju još i danas. Jačanje socijalne svesti. te zvanične i nezvanične umetnosti. JACQUES LOUIS DAVID (1748 – 1825 g. a naročito slikarstvo brže razvija. Njegove slike su trebale biti moralna pouka revolucionarima. načela koja se ne dovode u pitanje. Slikari se nadahnjuju uzorima iz prošlosti. Nemačka – Biedermeir. Renesansno i barokno društvo je bilo takvo društvo u kojima svi prihvataju načela mišljenja i stvaranja male grupe pojedinaca. ravnoteže. SLIKARSTVO U njemu je bila izražena jasna i čista kontura. u blizini Napulja). neoklasicizam se suprostavlja (odlike neoklasicizma: lepota mere. Ona obeležava početak revolucije u svim oblastima života. NEOKLASICIZAM (1750 – 1850) Neoklasicizam je pravac koji se javlja polovinom XVIII veka. te ponovno interesovanje i prihvatanje antičkih. kako se za ideju bori i umire. 53 Jandrić Jovan . simetrije. Bio je najveći klasicista svoga doba i zvanični slikar revolucije i od 1804 g. Nasuprot tome XIX vek. Najviše je cenio i slikao antičke i savremene kompozicije. naročito Rafaelom. Velika Francuska buržoaska revolucija. ali je nepodražavaju slepo. zahvaljujući racionalizmu i novim društvenim odnosima. Iako je kolevka ovog pravca bio Rim. nego je nanovo obrađuju na osnovu novih načela racionalnosti.

prelepa i dražesna žena bogatog bankara. Luvr. snažnu čulnost i izuzetnu psihološku dubinu. a isto tako «Odaliska» nije akt klasičnog ideala lepote. To je tzv. strogim bojama metalnog odsjaja. Musee National du Chateau de Malmaison.. difuzno osvetljenje i finoća konture. 1813 g. koje upućuju na duhovnu snagu.. izradio je seriju slika u Dvorani Karijatida u Palazzo Reale u Milanu.. dominacija pravih linija i naturalistično prikazivanje 54 Jandrić Jovan . Rueil Madam Rekamije.. Pariz Ossianov san. Francuska Odaliska. Prvo je bio neoklasicista. 1784 g. Dela: Psiha prima prvi Amorov poljubac.. Nacionalna galerija London. dok je portret za koje kaže da nije voleo. Njegov rad se odlikuje moralnom strogošću. Pariz. Pariz Sokratova smrt. On je bio prusenovac.) Engr je studirao u Toulousu. Dela: Edip i Sfinga. «romantički neoklascizam».. Bio je direktor Francuske akademije u Rimu i profesor na Ecole des Beaux-Arts. Luvr. a njegove protivnike romantičarima. Luvr. U kasnijim delima. kombinira klasičnu ikonografiju sa proniciljivim portretisanjem modela Madame Moitessier. Luvr. slika u ulju. Brisel Napoleon prelazi Alpe. 1842 g. 1856 g. a kasnije spaja dva pravca kao i Ingres. klasičan mit o spoju duše i tela. FRANCOIS GERARD (1770 – 1837 g. Bio je najcenjeniji i najuticajniji francuski slikar. Kraljevski muzej likovnih umetnosti. postoji nešto ljupkosti svojstvene rokokou Madame Recamier. Pariz «Roger oslobađa Angelicu». Musee Ingres. crtež olovkom Louis Bertin. radi u Davidovom ateljeu u Parizu. a minijaturu i kameju sa divovskim. pozirala mnogim slikarima).. iako Engr govori da treba obožavati Rafaela. 1789 g. Od 1803 – 1807 g. Ta dva tabora oživela su staru raspravu između «pusenovaca» i «rubensovaca». Pariz Maratova smrt. trezvenošću i hladnom ozbiljnošću. 1832 g. Pariz (Madam Juliette Recamier. od 1797 g. Luvr. tako i njegov slikarski jezik postaje kompleksniji. koja predstavljaju spoj neoklasicizma i romantizma. strogost. spoj psihološke dubine i fizičke tačnosti Luigi Cherubini i muza lirske poezije. Pariz. Pariz. 1801 g. ljudski akt bez strasti. jednostrana elegancija i nadahnjivanje uzorima iz prošlosti – Rafaelom. bilo je njegova životna težnja. izražava svoju prefinjenu osećajnost. a u neoklasicizmu to je razum. 1814 g. 1805 g.. Čistotu forme razvija kroz ponešto artificijelnu finoću proporcije tela... 1819 g. 1808 g. Muzej Carnavalet. Luvr. Luvr.. kako ga je definisao Pursen.) Bio je predstavnik italijanskog neoklasicizma. slika u grčkom stilu. Kako se povećava broj motiva. 1787 g. 1793. Javile su se dve tendencije: sićušno je jukstaponirao monumentalnom. ali njegova «Odaliska» ipak otkriva izvanredno osećanje za boju.) Bio je Davidov učenik. kao kontrast nežnim pastelnim bojama tipičnim za jednu vrstu senzualnijeg klasicizma. 1832 g. Koristi snažan chiaroscuro po uzoru na Karavađa. kontraverzna slika. Istorijsko slikarstvo.Istorija umetnosti Novi vek Odlike njegovog slikarstva su: jasnoća prostora. slika na platnu. ANDREA APPIANI (1754 – 1841 g. Bio je Napoleonov dvorski slikar u Italiji.. U romantizmu su pokretač osećanja. Luvr. ali kao i ostali prusenovci nisu primenjivali u pravoj meri ono što su govorili.. bio njegov najveći izvor prihoda. Metropolitan museum. Pariz. preciznost i bogatstvo detalja na kostimu naglašavaju čulnu lepotu i dražesne pregibe tela. Njegovi rani radovi sadrže sve neoklasicističke elemenjte: jasnoća forme. renesansna priča u romantičnom ambijentu Louis Bertin. 1798 g. Pariz. Dela: Zakletva Horacija. Luvr. u slavu carevih poduhvata. XIX vek Otmica Sabinjanki JEAN AUGUSTE DOMINIQUE INGRES (1780 – 1867 g. hladnoća. jasnoća i plemenitost konture. Obično ga nazivaju neoklasičarem.. NY Brut. VAJARSTVO U vajarstvu neoklasicizma se ističe čistota oblika. Uvek je smatrao da je crtanje izvor slikanja.

Radio je u skladu sa Winkelmanovim načelom: «plemenite jednostavnosti i mirne veličine». mermerna statua.. Avgustinska crkva. Radio je portrete svih članova Bonapartove porodice. Portret je jedina oblast u kojoj vajarstvo može da opstane. Razvijeno je portretno vajarstvo. London Italska Venera. mermerna statua Pauline Borghese kao Venera. ANTONIO CANOVA (1757 – 1822 g. to jest.Istorija umetnosti Novi vek detalja. vajare pritiska autoritet pridavan antičkim statuama (Apolon Belvederski). 1804 – 1812 g. Radio je nagu statuu Napoleona. 1808 g..) Ovaj Venecijanac je bio veliki neoklasicistički vajar i slikar. učvrstio je svoju karijeru u Rimu. mermerna statua. U stvari. prikazivanje savremenih ličnosti u antičkoj nagoti je bilo uobičajeno. kao najviši ideal grčkoga genija. 1798 – 1805 g.. Apsley House. Druga teškoća je ideal beskompromisne realistične «istinitosti». Dela: Grobnica grofice Marije Kristine. te je izbegavao suvišan mermer da bi dočarao raskošne nabore draperije. 1803 – 1808 g. Od 1779 g. Rim 55 Jandrić Jovan . Galerija Borghese. Beč Napoleon kao Mars Mirotvorac.

. Cambridge 56 Jandrić Jovan . Posmatrano u tom smislu i neoklasicizam je samo jedan oblik romantizama. jer je on više stanje duha i senzibiliteta umetnika. Muzej Fitzwilliam. Luvr. spontanost. promenljivost prirode i osećanja. Česte teme kojima su se bavili romantičari: Natprirodno tumačenje snova Mitski doživljaj noći (česta tema «romantičarska noć») Složenost ljudske duše (istražuju dublje. radio je portrete svojih prijatelja i saputnika. Luvr.. a manje nosilac jedne ozakonjene ideje.. slika na platnu. 1846 g. Kako izražavaju dramatične i dinamične tokove ljudskog bića. Daje dramatične kontraste svetlosti i senke. Teme: haremske odaje. 1845 – 1850 g. ne jednom. grčki rat za nezavisnost protiv Turaka Frederik Šopen. pokazuju da je bio «rubensovac». bili su izvor romantičarskog nemira i bekstva u san. U početku karijere upoznaje Žerikoa. boje.. dok je slikarstvo pejzaža izraz određenih društvenih stanja. ali je razlika u izboru motiva: Neoklasicisti obnavljaju antiku jer smatraju da je ona najviši umetnički izraz. Više je težio ka «poetskoj istini» nego da da stvaran istorijski događaj. Pariz Odaliska. Pariz Otmica Rebeke. Dela: Pokolj na Hiosu. koju su smatrali besciljnom i ružnom i nezadovoljstvo zvaničnom akademskom umetnošću. književnosti i pozorištu.. inspirisane književnošću i istorijom srednjeg veka. To je pravac koji se prvo javlja u muzici. oni se približavaju baroku i njegovim sredstvima izraza: dijagonalna usmerenost oblika. Muzej likovnih umetnosti. 1827 g. a veliki uticaj za izbor motiva imala su njegova putovanja u Španiju. Pariz Grčka izdiše na ruševinama Missolonghija. Bordeaux. FERDINAND VICTOR EUGENE DELACROIX (1798 – 1863 g. Luvr. Bio je najveći kolorista romantizma. imaginaciju i maštu. Joachim Winckelman (1717 – 1768 g. Ovaj pravac neguje indivudualnost umetničkog izraza. Alžir i Maroko. I romantičari kao i neoklasicisti pokazuju težnju vraćanju i obnavljanju starih stilova. prizori sa ulice. kao osnovnu sadržinu umetničkog stvaralaštva. NY Sardanpalova smrt.Istorija umetnosti Novi vek ROMANTIZAM Romantizam je pravac koji nastaje oko 1820 g. Nije lako odrediti bitne osobine romantizma. već velikom broju stilova.) Bio je jedan od najvećih predstavnika francuskog i evropskog neobaroknog romantizma. Rade se dramatično-sentimentalne teme. 1838 g. ulje na platnu Metropolitan museum. SLIKARSTVO Slikarstvo romantizma započinje kao reakcija protiv barokne i rokokoovske izveštačenosti i plitkosti i površnosti. radi čvrstu kompoziciju i kompaktnu. koji se suprotstavlja neoklasicizmu.) bio je istoričar umetnosti i teoretičar moderne umetnosti. Nezadovoljstvo civilizacijom buržoazije. lov na lavove. 1822 – 1824 g. Snažni fluidni potezi četkicom. Retko je slikao portrete po porudžbini. kontrasti svetlog-tamnog. egzotiku – daleke zemlje i srednjevekovnu prošlost. mračnije nivoe ljudske duše) Religija Odnos čoveka i prirode. pojam beskraja i «povratak prirodi» bezgraničnoj i divljoj Romantizam daje prednost obnovi. Nasuprot internacionalizmu i racionalizmu neoklasicista ističe u prvi plan nacionalne osobine. Divio se Constableu. a Romantičari beže u prošlost jer su nezadovoljni vremenom u kojem žive i koje preziru. koji na njega presudno utiče.

za sat ili dva – prikazivao je svojstva jednog mesta u određenom trenutku. privatna zbirka.. izložio svoj «Meduzin splav» koji prikazuje tragičan brodolom sa svim realističnim pojedinostima i izražajnoj snazi.. Njegovi glavni uzori su: George Stubbs – engleski slikar životinja. Najznačajniji su Kamij Koro i Fransoa Mile. 1811 g. gde je i umro u dobrovoljnom izgnanstvu. Pariz «Meduzin» splav.. Napušta rokoko i počinje da radi u jednom neobaroknom pokretu pod uticajem Rembrandta i Velaskeza. 1812 g. Oni odgovaraju stanju njegove duše izraženom kroz harmoniju masa i fini sklad boje. realistične pojedinosti Ludak. Pariz.) Dela: Sejač. ironija. – dvorski slikar Karla IV. 1818 – 1819 g. Njegova rana dela pripadaju poznom rokokou pod uticajem Tiepola. a još u mladosti slikao ih je u stajama Versaja i za vreme boravka u Rimu 1817 g. ta sposobnost da se u žrtvama duševne bolesti vide sebi ravna ljudska bića. Luvr. Dela: Oficir carske garde na konju. On se ne može zvati realista.) Bio je jedini veliki umetnik romantizma koji se nije grozio stvarnosti i trzavica industrijske revolucije. 1826 g. Dela: Ovoga možemo mirno da pustimo na slobodu. 1834 g. 1840 godine prelazi na slikanje. naklonosti ka prosvećenosti i revoluciji. Nijedan od njegovih pejzaža (Francuska. otišao u Italiju i proučavao predele oko Rima.. Sa povratkom apsolutističkog režima Ferdinanda VII odlazi u Pariz. saosećanje za dostojanstvo sirotinje Don Kihot napada vetrenjače. Radio je satirične crteže za pariske novine. NY bio je opčinjen pustolovinama Don Kihota (Cervantes. 1763 g. roman XVI vek) BARBIZONSKA ŠKOLA Francuski pejzažisti su osnovali slikarsku koloniju u seocetu Barbizon kod Fontanbloske šume i radili su pejzaže i prizore seoskog života. posle nesrećnog slučaja prilikom jahanja. Rembrandta i prirode: 57 Jandrić Jovan .. Luvr.1828 g.Istorija umetnosti Novi vek THEODORE GERICAULT (1791 – 1824 g. 1821 – 1824 g. Figure su mu snažne vajarske jednostavnosti. a 1825 g. jeste jedan od najplemenitijih plodova romantičarskog pokreta.. 1850 g. Pariz. nastanio se u Bordou. On je radio mala platna na licu mesta. litografija Vagon treće klase. Umro je 1824 g. Sam sebe opisuje kao učenika Velaskeza. veliki majstori baroka.. Ostao je u svoje vreme nepoznat kao slikar. bio je cenjen na dvoru kao portretista. CAMILLE COROT (1796 – 1875 g..) 1825 g. Muzej likovnih umetnosti. Rim) nije slikanje prirode u smislu oponašanja stvarnosti. a ne prokleti ili opčinjeni izopštenici. Boston FRANCISKO JOSE DE GOYA Y LUCIENTES (1746 . izmaglicom i sanjarenjem koje govori samo njemu. NY. Istraživao je krajnosti ljudskih stanja. Muzej likovnih umetnosti. Konji su bili njegova velika strast. Joseph Bonaparta mu dodeljuje Kraljevski orden Španije. Svetlošću i srebrnkastim odblescima pejzaže obogaćuje atmosferom.) Bio je sin siromašnog zlatara iz Saragose. postaje sve veći liberal. 1862 g. Bio je jedini umetnik–genije svoga doba. Cirih FRANCOIS MILLET (1814 – 1875 g. David i Mikelanđelo. Gand HONORE DAUMIER (1808 – 1879 g. Prikazuje patnju i smrt bez imalo plemenitosti i dostojanstva. prikazao čudno moderno ljudsko stanje – «usamljena gomila». seli se u Madrid. Divio se Rembrandtu i njegovom ispitivanju karaktera sa širinom ljudskog saosećanja. Čiste konture i sistematsko senčenje unakrsnim crtama. Metropolitan museum. ponovo dolazi u Madrid. Bio je zajedljiv politički karikaturista.) Žeriko je prouzrokovao bučnu pojavu romantičarskog pokreta kada je 1818 g. interesuje se za emocionalnu interpretaciju svakodnevnog života. U toku 80-tih XVIII veka. 1866 g. slikajući čak i portrete duševnih bolesnika. 1776 g. nakon razdoblja ispunjenog putovanjima i postaje uspešan umetnik 1799 g. Dela: Papigno. Pa ipak.

Prado.) Engleski pejzažista. Pejzaž okupan svetlošću. svetle i prozirne boje). kao trenutak prirode u borbi kosmičkih sila. lepih i ružnih..g. ugnjetavači.. muzej Prado Madrid. vode i vazduha i vatre. Galadiano Porodica Karla IV. Institute of Art. JOHN CONSTABLE (1776 – 1837.Radio je i tehniku bakropisa. 58 Jandrić Jovan . nemilosrdno ubijanje Bobabilicon. dvorski portreti plemića i kraljevske porodice. London. 1797 – 1798. prikazano streljanje i ustanička hrabrost. Madrid.g. vezan za stvarni izgled predela ali stavlja naglasak na svetlost i atmosferu. Opčinjen je svetlošću i bojom. Umrla mu je majka kad mu je bilo 7g.g. Kompozicija mu je slobodna. 1802 – 1803. narodni ustanak). njegove portrete karakteriše zapanjujuća snaga karaktera. Madrid.. Gadska umetnička galerija. Boston CASPAR DAVID FRIEDRICH On je bio Nemac.g. (Akvarel tehnika omogućuje nežne. Svetlošću i bojom on dematerijalizuje oblike u kolorističke mase. 1821. Slobodan i ličan potez četkice. ulje na platnu.. sunca i mora. a društveni krug mu se sastojao od naprednih intelektualaca toga doba. Goja je bio slobodnouman čovek. imao je potresno detinjstvo. Rembrandtu duguje sklonost ka tamnim i tajanstvenim ugođajima.. Goja je bio jedinstven u svome vremenu i nagovestio je mnoge teme moderne umetnosti. Za njegov stil slikanja Constable je rekao: «Vazdušaste vizije naslikane obojenom vodenom parom». Dela: Hempstedska pustara.g.. Manchester Stoke kraj Naylanda. ciklus bakropisa «Strahote rata» (1810 – 1820. ciklus «crnih slika» (radio od 1819. tonske prelaze koji se postižu nanošenjem boje u slojevima.maj 1808. boja sveža. a Prirodi bezkrajnu raznolikost oblika. 1839.). prosvetiteljskih nazora. ratna tematika (francuski napad. oblaci na nebu i atmosferske prilike nagoveštavaju impresionizam.. tajanstveni svet veštica i čarobnjaka. slika na platnu.g. skica uljem. Metropolitan Museum.g. Prado. U svojim pejzažima slikao je borbu između prirodnih sila. te veliko bogatstvo palete. Muzej likovnih umetnosti. mlađa sestra sa dvadeset meseci. Bio je pronicljiv promatrač društva svog vremena. 1800.. Prado. Teme su mu uglavnom veličanstvenost neba. lažni moral i tobožnja pobožnost.). 1814.g.) Takođe je bio jedan od najpoznatijih engleskih slikara pejzaža.Istorija umetnosti Novi vek Velazquezu zahvaljuje na osećaju za mekane.g. Dela: «Ranjeni zidar». Skice za slike radio je u ulju – studije. 1818. Minneapolis. a brat mu se utopio spašavajući mu život prilikom nesreće na klizanju.g. muzej Lazzaro. Započeo je kao akvarelist u tehnici koja možda može objasniti njegovo slikarstvo «obojene svetlosti». Tehnika u slikanju portreta uticala je na kasno romantičke i impresionističke portrete. Bleštav kolorit. Prikazuje moć i nepredvidivost prirode.. Dela: Snežna oluja: Hanibalov prelaz preko Alpa.g..g. Madrid 3. majstorski prikaz moćne i nepredvidive prirode Brod sa robljem. 1812. snažno razotkrio karaktere ličnosti Kolos. 1786 – 1787.Arrietom. 1836.g. NY Auto portret sa dr.g. široki tečni potezi četkicom. najpre se zvala «Pijani zidar» «Veliki jarac». Chicago JOSEPH MALLORD WILLIAM TURNER (1775 – 1851.. kada je poludeo pa do smrti 1828.g. Teme su mu bile: religija svet osiromašenih ljudi..g.

stvarnog i natprirodnog. Berlin JOHANN HENRICH FUSELI (1741 – 1825. Kunsthaus.g. Friedrich je umro siromašan. je jedino remek delo romantičarskog vajarstva. kralj Aleksandar i dr. Međutim. Stvarao je i objavljivao knjige svojih pesama sa ugraviranim tekstom i rukom bojenim ilustracijama. živeo je Italiji. iz koje će izaći krajem XIX veka. Goethe Museen. no u njemu se razvio otpor ka crkvenoj dogmi.g. a potom je otišao u Dresden. Vajarstvo je shodno tome doživelo krizu.Istorija umetnosti Novi vek Studirao je na Kopenhagenskoj akademiji (jedna od najvažnijih u Evropi). Dela: Redovnik na morskoj obali. Od 1770 – 1777.g.. «vizionarske slikare». Neue Nationalgalerie.1810. njegova prostorna realnost. 1809 .g. neukrotivo i nepredvidivo.g.. nije osećao potrebu da posmatra vidljivi svet oko sebe. iskustva i mašte. Bio je najpoznatiji i najznačajniji Nemački romantičarski slikar. 1802. nije odgovarala romantičarskom temperamentu. Postao je član Kraljevske umetničke akademije.g.. Za njega je moć razuma krajnje razorna. mada je ono mnogo manje smelo.g. a Prophecy. 1824. Spomenik maršalu Neju. Berlin. Svoj stil je zasnovao na Mikelanđelu i maniristima. 1803 – 1810. 1830 – 1835. Za Blakea je: «svet imaginacije je svet večnosti». Svojim jednostvanim izrazom dočarao je mistično osećanje usamljenosti i čovekove drame. 1853. 1822. Washington DC Njutn. Za njega je «unutrašnje oko» bilo jedino značajno. Vajarstvo je takođe pritiskao autoritet koji je pridavan (posle Winckelmana) antičkim statuama. Berlin Brodolom «nade». On prikazuje nadmoć prirode i sila svemira nad čovekom. Stadtliche Museen. Priroda je za njega živo biće. Novi ideal beskompromisne realistične «istinitosti» zadavao je teškoće vajarima. Jedinstvena vrlina vajarstva.g. Osećao je divljenje za srednji vek i približio se više no ijedan drugi umetnik romantičarskoj obnovi prerenesansnih oblika (njegove knjige su smatrali potomcima iluminiranih rukopisa).g. punu leptira i konja. Stadtliche Museen. Tate Gallerie. Ofort tehnika. Dela: Prauzrok stvari – Bog. 1833 – 1836. Dela: Košmar. Berlin Putnik nad morem magle. Hamburg Kunsthalle.g.. 1818.g.g.. Po očevoj želji trebao je biti svetštenik. naslovna strana knjige Europe.. bojen rukom. moža neprijateljski svet je njegova česta tema. religijski simbolizam Opatija u Hrastovoj šumi. Pariz 59 Jandrić Jovan . Fusselijev učenik. vizionarski pesnik i slikar. Njegovi likovi su se odlikovali klasičnom lepotom i čistoćom linije. Tema putnika lutalice.g.g.g. On je preobrazio ljupku.. a kasnije Friedrich Vilim IV. car Nikola.) Bio je usamljenik. pošto guši viziju i nadahnuće.) Bio je Englez švajcarskog porekla..) Dela: «Marseljeza».. u kojem nema razgraničenja između istine i varke. 1795. na Triumfalnoj kapiji u Parizu. Šekspir i Mikelanđelo su za njega bili božanstva. simboličnu faunu neoklascizma. zastrašujućih slika i erotskih iskušenja. Neue Nationalgalerie. Hamburg Muškarac i žena posmatraju mesec. putovanje u tajnoviti. Pravo ime mu je bilo Johann Heinrich Fussli. San je sa svim svojim iracionalnim implikacijama postao kraljevstvo fantastičnog. London VAJARSTVO Razvija se slično slikarstvu. On spada u tzv. reljef u metalu. 1785 – 1790. 1794. u Londonu. u čudna i zbunjujuća čudovišta iz mašte. Zurich WILLIAM BLAKE (1757 – 1827. bronza.g..g. Frankfurth Sotona doziva Blezebuba preko mora vatre.. Hamburg Kunsthalle. Od 1780. Njegove slike kupuju pruski kralj Friedrich Vilim III. Jedan od najslavnijih njegovih učenika je William Blake.. živi u Londonu. FRANCOIS RUDE (1784 – 1853. Hamburg Mesečina nad morem.

Pokušao je da umetnost približi narodu. Kupačice. Musee Fabre. postao glavno glasilo pokreta. uzvišene ideale i nadmoć mašte). i slikarskim nožem – špatulom. koji smatraju da je umetnost činjenica jednaka dostignućima nauke i tehnike i da kao i one moraju odražavati društvo. Kao sredstvo za stvaranje boljeg i pravednijeg društva realizam ukazuje na socijalne nepravde radnika i seljaka. romanopisca i kritičara Edmonda Durantya. a potencira se objektivnost. Najveći predstavnik realizma.g. Te godine je Gustave Courbet izložio svoja dela u Pavillon du Realisme (na Svetskoj izloži u Parizu 1885. tačnost i istinitost. 1855. društva i naroda uopšte. osuđuje se mašta. Paris. Musee Petit Palais. Ali slikari realizma nisu pretvarali ono što su videli u slikovita i uzvišena dela.g. Realizam je izrazio i materijalizaciju boje: gust reljefni namaz. 1854 – 1855. te mnogi umetnici – pravci. pri čemu se služio. Tj. 1844. Po njemu umetnik mora biti realista. pažnju pojedinačnim. Državna galerija slika. te obeležja i običaje savremenog života. a ponekad i sama dela imaju jaka realistična obeležja: 60 Jandrić Jovan . Ovaj pravac je i izraz borbe u revolucijama u Francuskoj 1830. njegovi autoportreti su maštovitih poza. regionalnim i etničkim obeležjima.g. S posustajanjem romantizma. utopista. Potiskuje se subjektivan sud. pored četkice. Musee d'Orsay. izražajnu istinu jednostanog i ružnog. Musee Fabre. Prizore cene zbog njihove običnosti. kad su odbili njegove slike jer je bio pobunjenik protiv izveštačenosti akademskog slikarstva pa je napravio sam svoj paviljon). Paris. sa buđenjem socijalne svesti i velikim društvenim i ekonomskim promenama. dobija realistični ton. Na razvoj realističke misli utiču naučna otkića kao i gledišta pozitivista i socijalista. istinita alegorija u kojoj je sadržano sedam godina mog života. društvenih odnosa i obeležja pojedinaca. a odbaciti religijsku. grubi realizam u pristupu temi Sastanak («Bonjour Monsieur Courbet»). ali 1848 g.Istorija umetnosti Novi vek REALIZAM Realizam je pravac koji se javlja sredinom XIX veka.. svetovna antiherojska slika. rekao je: «Savremeni umetnik se mora držati svog ličnog.g. neposrednog doživljaja». Tucači kamena.g. 1849 . rubensovska (punija) putenost. Borio se protiv Pompiera (pogrdan naziv za francuske akademske slikare). Dresden.. realizam se često preklapao i dodirivao sa mnogim romantičarskim pokretima. od nas traži saosećanje Pogreb u Ornansu.) Počeo je kao noebarokni romantičar.. Gustave Courbet (Gistav Kurbe) rekao je: «Ja ne slikam anđele jer ih ne vidim». slikari su nastojali prikazati svet na doslovniji način. neka druga je i zadržao. Unutrašnjost mog ateljea. i 1848. delo bez patosa i osećanja. Dakle. Poklonik Le Naina i Rembrandta. 1855.g. škole. koji je bio protiv romantičarske nostalgije za izgubljenom tradicijom. U Francuskoj je realizam dobio najsistematičniji i najkoherentiji oblik.g. France. 1849. solidno i činjenički.. Novi realizam je poprimio različite oblike u različitim zemljama u kojima se ukorenio. Paris.g.1850. GUSTAV COURBET (1819 – 1877 g. te uzdizanje umetnika do nivoa junaka. Njegova osnovna vrednost na platnu je snaga i skladnost.. je od 1856 – 1857. mitološku i alegorijsku tematiku. delo je prouzrokovalo skandal na Salonu 1855. Montpellier Iako je realizam odbacio mnoga načela romantizma (egzotične i istorijske teme. Dela: Autoportret sa crnim psom. Musee d'Orsay. 1853.g. je bitna za pojavu realizma u Evropi. Zaokupljenost idealizmom ustupila je mesto realističnom prikazu prirode. Optuženo je za vulgarnost i nedostatak duhovnog sadržaja (kontemplacija).g.g. pod uticajem revolucionarnih pobuna dolazi do uverenja da je romantičarsko isticanje osećanja i mašte samo bežanje od stvarnosti.umetnici moraju prikazivati savremeni svet i život onakav kakav jeste. Pavillon du Realisme je izdao katalog za izložbu – Manifest Realizma. Časopis Le Realisme. Montpellier. cenjenje prirodne lepote u njenom nesavršenom obliku.g. čvrsto je vezan za tradiciju Karavađa.

ADOLF FON MENZEN . Uključivao je umetnike iz cele Italije istih socijalnih i političkih uverenja. Ilja Rjepin. Podržavali su Risorgimento. nacionalno obojen. pokret za Italijanski preporod. Predstvanici su: Adriano Cecioni (1836 – 1886. Honore Deumier je prikazivao stvarni život kroz mešavinu stvarnog i emocionalnog. Predstvanici Vasilij Perov. Giovanni Fattori. RUSKI REALISTI – Primesa misticizma božanske prirode čoveka i večite patnje. Joseph Mallord William Turner. REALIZAM U ITALIJI – pokret Macchiaiolli je naglašavao stvarnost i istinu.Nemac.) je bio teoretičar Macchiaiolli-a. Predstavnici: Constantin Meunier (1831 – 1905.g. Imali su veliki uticaj na evorpsko slikarstvo. prikazivao motive socijalne nepravde.g.g.) koji je prikazivao život radnika i Charlex de Groux (1825 – 1870. Nino Costa.) koji je od 1848. koji je uspeo prikazati opštu ideju siromaštva i patnje kroz verske teme koje nisu više morale prikazivati samo crkvena zbivanja. Silvestro Lega. Najpoznatiji: John Constable.g. Černiševski. Richard Parkes Bonington.Istorija umetnosti Novi vek BARBIZONSKA ŠKOLA – svojim suprotstavljanjem akademskim konvencijama i realističnosti u prikazu detalja ENGLESKI PEJSAŽISTI – su uveli poštovanje prema tačnom mestu i verovali da je običan prizor vredan slikanja. 61 Jandrić Jovan . prikazuje savremeni život građanskog Berlina BELGIJSKI REALISTI – Flamanska tradicija + Courbetov uticaj.kao pripadnici barbizonske škole su: Jean Baptiste Camille Corot i Jean Francoise Millet. FRANCUSKI «REALISTI» .

vrućina. simetriju. Nema nekog naročitog datuma vezanog za početak impresionizma ali su već krajem 60tih godina Monet. Sa lakoćom su hvatali brze pokrete.Istorija umetnosti Novi vek IMPRESIONIZAM Prvi znaci impresionizma javljaju se 60-tih godina XIX veka u Francuskoj. a ne određen odnos prema Evropskoj kulturi omogućuje impresionistima korišćenje likovnih elemenata svih naroda i nacija. izmaglica.pa se senka mora sijati u hiljadu nijansi. kada je grupa od 30-tak umetnika počela eksperimentisati sa novim oblikom izražavanja. Impresionističke slike u početku nisu naišle na odobravanje ni kod konzervativne publike ni kod kritičara. pariski bulevari. skandal izazvao Manetov «Doručak na travi» 1867 . Mnogobrojne boje u odsjajima na vodi dali su im ideju da svetlost slikaju upotrebljavajući pruge kontrastnih boja. itd. prihvativši Manetovo načelo o «čistom slikarstvu» (veri da sami potezi kista i mrlje boje. nesvesno primenjujući teoriju komplementarnih boja. ravnotežu mase i boje i čvrstoću oblika. prizori iz sveta zabave. Njihov stil je slobodan.g. Njutnovo otkriće o spektralnoj prirodi svetlosti se primenjuje u slikarstu impresionista. bez tamnih tonova za senke.g. Spontan namaz boje se kroz vidljivi potez četkice osamostaljuje kao vrednost sam po sebi. to je bila želja nekolicine umetnika da slikarstvu pristupe na posve drugačiji način koji je zastupala Akademija i službeni krugovi Pariskih institucija. poput skica. Javlja se novo shvatanje boje. javlja se zajednička svest 1873. svakodnevna realnost.1869. gracioznost. Pokret je dobio ime po Monetovoj slici «Impresija. 1863. Dao ga je kritičar Louis Leroy. Impresionistička slika je impresija – rezultat neposrednih vizuelnih utisaka o sunčevoj svetlosti i predmeta obasjanih njome. Renoir i Pisaro. su bili povod za impresionističku sliku. Oni su smatrali da su njihova dela vulgarna. već su je prenosili kao kretanje i pulsiranje prirode. okret. oni i svetlost i senku izražavaju bojama. živahnim potezom kista u vidu zareza. koncerti. magla. razliku između srednjeg plana i pozadine. Teme su: pejzaž. zalazak sunca» na izložbi 1874. Impresionisti nisu prikazivali prirodu statičnu i nepromenjivu. kao pogrdan pojam. ritmove. zbog Japanskih grafika i dr. igranke. revolucionarna ideja. ni kod režima Napoleona III. oblaci. Koriste primarne boje u kombinaciji sa komplementarnim bojama. Oni su bili oduševljeni Japanskom umetnošću. – impresionisti izlažu u Salonu odbijenih. – prave vlastitu izložbu 1877. lokvanji. a psihološka percepcija je važnija od stvarne teme. Boju nanose u pahuljama – mrljama boja. Saznanjem da je svetlost sastavljana od toplih i tamnih boja i da ne postoji crna i bela. a naročito odsjaj u vodi. Impresionisti odbacuju akademski način slikarstva (mirnoću. Impresionisti stvaraju radosno i svetlo slikarstvo sposobno da izrazi i treperenje vazduha i drhtaj sunčevog odbleska.. živahan. – ponovo izlažu u Salonu odbijenih 1874. osvetljenja spreda potrebno za chiaroscuro. Odbacuju se istorijske mitloške i sentimentalne teme. Svoje palete čine svetlijima. Verovali su da je boja senke pod uticajem osnovnih boja. neposredan i promenjiv. balet. kafane. – raspada se skupina 62 Jandrić Jovan .g. skok. a ne ono što oni čine.g. Odblesci na vodi.g. a ne kroz nju (boju)». Spontan odnos prema svetu. Po Manetu: «Slika je platno oslikano bojom i mi treba gledamo na nju. nedovršena. odlazili na obale Seine i Oise i tamo slikali prirodu. svežina . Pokret nije proistekao iz nekog odrđenog programa ili teorije.. – usaglasili su se. Sadržaj zamenjuju vizuelnim utiskom.. zbog njihovog odnosa prema prirodi. jasnoću. jasnoću obrisa. Posledice slikanja izvan ateljea (plein air) izazvala je rastočenost i dematerijalizaciju oblika.g. pozorište. čine umetnikovu osnovnu stvarnost).g. red). – treća izložba pod nazivom «Exposition des Impressionistes» + prvi broj časopisa L'Impressioniste 1880. a ne cilj. boja je središnja tema slike. sneg.

EDOUARD MANET (1832 – 1883. Austriju i Nemačk6 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 36363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 63636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 36363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 63636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 36363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 63636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636 363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363636363 63 Jandrić Jovan . 1882. a kasnije i Japanske umetnosti. Italiju. 70-tih pod uticajem Morissotove. Tek tada impresionisti dobijaju priznanje. Posetio je Brazil. Dakle. Pod uticajem je bio Courbeta i Velazqueza.g. impresionizam je bio veoma kratak pokret u istoriji umetnosti. Belgiju. – tih godina slabi solidarnost i impresionizmu se bliži kraj. Majstorski je radio sa pigmentom i prvi je radio pomoću «bojenih mrlja». Holandiju.g. ali sa velikim uticajem na moderno slikarstvo.Istorija umetnosti Novi vek 1881. dolazi više u dodir sa grupom impresionista.) Mane je bio sin pariskog sudije i otmen gospodin. 1886.

Dela: La Grenouilire. satkane od svetla boje i atmosfere. 1869 g. e kreću.. Nacionalni muzej Stokh6 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 4646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 6464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 4646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 6464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 4646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 6464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 4646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64 Jandrić Jovan . Tek pred kraj 70-ih XIX veka razvio je stil sličan Manetu i Monetu. postaje neprepoznatljiva povećavajući gustinu i zasićenost biljnim svetom.) Ogist Renoar je učio je tradicionalno slikarstvo i bio je «najklasičniji» među Impresionistima.Istorija umetnosti Novi vek 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646 46464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464646464 64646464646464646464646464646464646464646464da pokriva čitavo platno. te učvršćuje komopoziciju PIERRE-AUGUSTE RENOIR (1841 – 1919 g.

Radio je teme iz boemskog života (zabave. te im se pridružio. Takođe slika svetlost u enterijerima. više nego ono trenutno u optičkim efektima (kao Monea). koncerti. Slikao je žene u trenutku kad ga ne vide. no lica nisu portreti već pojave koje s ne portrete. ali se ne bavi psihološkim aspektima modela. Nikad se sam nije smatrao pravim impresionistom.Istorija umetnosti Novi vek 6565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 65656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 56565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 5656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 65656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565 656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656565656 56565656565656565656565656565656565Privlači ga čarolija svetlosti i privlačne atmosfere. boje i tonova. putovao je po Italiji i oduševio se ranim renesansnim slikama. Na svojim slikama je istraživao i pokret ljudske figure. Razbija utisak tradicionalne perspektive. Pretežno je bio figurativni slikar. igranke. dok nije upoznao Impresioniste u kafani Guerbois. Od 1854 – 1859 g. upisuje se u Ecole de Beaux-Arts. više nego slikarstvo na otvorenom. nego pejsaž. U starosti mu se pogoršao vid te je prešao na vajarstvo. Više posmatra lica. slika trenutni pokret.. Večito nastoji da uhvati pokret balerine ili akrobatkinje u vežbaonici. Vremenom menja svoj stil. Dela: 65 Jandrić Jovan . 1855 g.jedan je od najvećih kolorista svog vremena. bio je slikar savremenog pariskog društva. Međutim. strogiji je. forma je čvršća. Veliki broj njegovih slika i ne pripada impresionizmu.. U slikarstvu polazi od crteža. nije napustio svoju mladalačku sklonost ka crtanju. pozorište). niti je prihvatio sve njihove zamisli. te je počeo slikati mitološke i istorijske motive i velike portrete. Njegova najlepša dela su rađena u pastelu – tehnika koja je omogućavala istovremeno efekte linije.

. 1886 – 1898 g.. Luvr. smatrali da su njegova dela nedovršena. žrtvovana harmonija i lepota zbog izraza lica Gospođica La-La u cirikusu Fernando. pokret Cafe-Concert u Ambassadeurs. pastel. baš kao i što je i Mane oslobodio slikarstvo fotograskog realizma. Tate Gallery. Posećivao je Francusku 60-tih i bio je u kontaktu sa impresionistima. prikazana unutrašnja patnja 66 Jandrić Jovan . 1868 – 1869 g. Louvre. mada deluje nenamešteno Primabalerina. NY. 1879 g. NY. kao skica. Rodinov muzej. umetnikova majka. 1892 – 1897. obnovljeno je interesovanje za problem formev – postimpresionizam JAMES McNEIL WHISTLER (1834 – 1903 g. Detroit. samo je po koloritu impresionistička.. uticaj «Mikelanđelovih robova» sa komadima stena koje ih zarobljavaju. Metropolitan museum. Pariz. 1877 – 1880 g. Dela: Aranžman u crnom i sivom. gospoda džokeji. + AUGUSTE RODIN (1840 – 1917 g. On je hteo da istakne «proces nastajanja» dela. pastel. Pariz. kao i za impresioniste. Pariz. takođe za Vrata pakla. bronzana glava.) Ogist Roden je bio prvi genijalni vajar posle Berninija. Smatrao je svoje slike muzičkim komadima i zvao ih je «simfonijama» ili «nokturnima»... vidi se uticaj Ingrsa Operni orkestar. 1874. Muzee d'Orsay. 1879 – 1889 g. Na njegovim skulpturama brazde i bore stvaraju na uglačanoj bronzi stalno promenjivu šaru efekata. akrobatkinja usred leta u vazduhu Na konjskom trkalištu. ima oblik preteće utvare.. Dao je novo značenje vajarskih oblika. Balzac. 1876 g. Umetnički institut. kao što su Mone i Mane dali slikarstvu. bronzana statua. 1864 g. 1871 g... godine. Fogg Art Museum. 1855 g. Rodinov muzej. 1886 g. Pariz.. 1876 g. London Kupanje u legenu.. «nefigurativnija» slika od ijednog francuskog impresioniste SKULPTURA Impresionizam je ponovo ulio život skulpturi kao i slikarstvu. Metropolitan Museum. 1865 g.) Amerikanac. 4 godine kasnije odlazi za London. oseća se uticaj Maneta u naglašavanju ravnih površina i uticaj Degasa u strogoj preciznosti portreta Nokturno u crnom i zlatnom: vatromet. Luvr.. za Rodina tu stvarnost predstavlja gipka masa iz koje on gradi svoje oblike – on je modelovao u vosku i glini. Pariz. Bio je duhovit pobornik umetnosti radi umetnosti. smelo proračunata kompozicija.. Dela: Čovek slomljenog nosa.. 1878 g. skulptura u gipsu. Mislilac. Kao što za slikare impresioniste primarnu stvarnost čine mrlje boje. Roden je oslobodio vajarstvo mehaničke verovatnoće. Pariz Mala četrnaestogodišnja plesačica.. Cambridge.Istorija umetnosti Novi vek Edouard Manet. Louvre. Rodinov mutej. Muzee d'Orsay. dolazi u Pariz da studira slikarstvo. Kritičari su. crtež olovkom. bila je namenjene za Vrata pakla na ulazu u Muzej primenjenih umetnosti u Parizu Poljubac. Muzej likovnih umetnosti. 1875 – 1877 g. Pariz Čaša apsinta. 1880 g. skulptura. Muzee d'Orsay. Paris. Lion Pevačica sa crnom rukavicom. Pariz. Paris.

pridaje se značaj «dekorativnoj» kompoziciji slike često guše svoju osećajnost. slikarstvo ravnoteže. preovlađuje plava i oker boja. pa tako čisti paletu i fluidno postavlja oblike. te su ga prevazišli u raznim pravcima. Želeo je da shvati bit stvarnosti. godine Musee d'Orsay Pariz Mont Sainte Victorie gledan iz kamenoloma Bibemus. slika slike. čaša i jabuke. 1868 – 1870. U svakom slučaju oni nisu bili «antiimpresionisti». 1898 – 1900. Le Comte Pariz. Takav pristup postao je trend. senke tretira kao samostalne oblike i jasno ograničene. već da se ona primenjuje i na predmete. Posle prelazi u postimpresionizam i suprotno impresionistima. kao i to da slikar stvara oblike kakvih nema u prirodi. Boja i oblik su osnovna građa slike. ali ih ograničenja impresionista nisu zadovoljila. Auto portret. kritičko obezvređivanje impresionizma Postimpresionistima je bio cilj da impresionizam učine čvrstim i trajnim. što traje kratko. 1883. 1886. Pisaro ga nagovara da pređe u impresionizam. jaki i samostalni potezi kistom Zdela s voćem. 1893. kupu i loptu. godine) Pol Sezan je bio jedan od najvećih postimpresionista. divi se Delacroixu. Pokušavaju da poprave nedostatke impresionizma: tumačenje stvarnosti je ograničeno. Bili su postimpresionisti. izložio sliku koja će postati vizuelni manifest novog stila – poentilizma Le Figaro izdao manifest simbolizma. Dela: Hristos u čistilištu.Istorija umetnosti Novi vek POSTIMPRESIONIZAM Tokom 80 – tih godina XIX veka impresionizmu kao da je ponestalo ideja. 1898 – 1905. da se ne bi izgubio sjaj. Modulirao je predmet smišljeno kontrolisanom bojom. kao impresionisti. što osiromašuje slikarstvo PAUL CEZANNE (1839 – 1906. 1861. godine. gust impast. valjak. Umetnički muzej Filadelfija. čvrstine i geometrijske stvarnosti. izjednačivši ih sa istim mrljama boje i svetlosti. godine: umire Manet (1882. a ne klasični chiaroscuro. «netačna perspektiva» Žena sa posudom za kafu. a ne njene promenljive pojave. godine. organizovanje prirode u skladu sa geometrijskim oblicima Velike kupačice. već kakvi postoje u duhu slikara. naročito kod kubista. postoji nekoliko verzija slike. a ne sadržaj opasnost da se stil svede samo na optičko. Ovim stavom Cezanne je uticao na generacije slikara. godine odlikovan je legijom časti). 1879 – 1882. zbirka Le Comte Pariz. 67 Jandrić Jovan . racionalnije slikarstvo. koji su uništili i prostor i predmet. To su bili umetnici koji su prošli kroz impresionističku fazu. Galerija Tate London. dok su postimpresionisti bili pristalice naučne i precizne metode. Karakteristike postimpresionizma: različite boje stavljaju u vidu malih mrlja i tačkica. raspoređenom u određene geometrijske planove. trougaoni raspored. arhitekturalna kompozicija. Ubrzo nakon kratkotrajnog razdoblja impresionizma evropska umetnost doživljava novi procvat različitih stilova i skupina. vizuelno posmatranje opasnost da se svaki oblik razloži i pretvori u određenost boja Impresionisti nisu nikad imali određem program. godine. impresionizam je postao priznat te više nije bio pokret koji krči nove puteve. savršena geometrija kompozicije. Predmete iz prirode je razložio na osnovne geometrijske oblike. 1879. stvorio je konstruktivnije. koji su sa njegovih slika mogli da uoče da geometrija ne služi samo za označavanje nedoglednih perspektiva. bitna je impresija. izmiruje zahteve površine i dubine. zbijeni ritam. ali se nikad nije interesovao za teme «isečaka iz života». Jeana Moreasa Izdavanje Zolinog «Dela». godine. godine: poslednja impresionistička izložba Vincent Van Gogh dolazi u Pariz Georges Seurat. godine dolazi u Pariz i tad u početku radi u znaku romantizma. umesto pigmentnog mešanja (divizionizam).

Van Gogh je prvi veliki holandski posle XVIII veka. Svojim mahnitim potezom kista i snažnim osećanje za boju i pokret on je bio dramatičar čiste umetnosti. godine) Zajedno sa Serom je osnivač divizionističke tehnike poentilizma. U tom razdoblju je psihički oboleo. 1885. godine je naslikao svoja najbolja dela. godine. Poput Karavađa i Van Gogha su poštovali oni koji su se divili umetnosti silovitih emocija. Musej Savremene Umetnosti Pariz Portret Felixa Feneona. Zbog raznolikosti snage i originalnosti svoga stila on je jedna od vodećih figura u umetnosti XIX veka. Njegove slike su sad plamtele bojom. godina Musee d'Orsay Pariz PAUL SIGNAC (1863 – 1935. Sa Serom je 1884. provodeći i po godinu i više dana nad njima. ali slikarstvo je i pored toga ostalo samo glavni nosilac njegovih ličnih osećanja. 1888. godine. slično Egipćanima Cirkus. te je bio «veliki ludi umetnik» svoga vremena. godine. Tad još nije bio otkrio značaj boja. Cambridge 68 Jandrić Jovan . godine. Nije postao slikar sve do 1880. Nastavio je impresionističko proučavanje svetla i boje. 1884 – 1886. Teme su mu veselije. te je jedno vreme i on bio misionar među siromašnim rudarima. On je začetnik kolorističkog ekpresionizma. 1890. Fondacija Vincent Van Gogh. Cirih Ulaz u Marsejsku luku. godine Muzej Savremene Umetnosti NY VINCENT VAN GOGH (1853 – 1890. National Gallery London. Umetnički muzej Fogg. godine. tj slikanje upotrebom malih mrlja čiste boje. 1886. 1885. Amsterdam Umetnikova soba u Arlesu. On se posvetio malom broju veoma velikih slika. oblici su svedeni na geometrijska tela poređani u skladne odnose izražene svetlom i bojom Parada. godine. Pariz mu je otvorio oči za čulnu lepotu vidljivog sveta i naučio ga slikarskom jeziku bojenih mrlja. Dela: Krojačica. Krajem veka slika je apstraktnijim stilom koristeći mrlje sjajne boje kako bi postigao veću izražajnost. a kratko vreme je čak i vršio opite sa Serovom divizionističkom tehnikom. modelovanje i skraćivanje svedeno na minimum. godine seli se u Pariz gde upoznaje vodeće umetnike. sjajan kolorit i jaka sunčeva svetlost Nedeljno popodne na otoku La Grande Jatte. ulje na platnu Muzej Savremene Umetnosti NY. London Zvezdano nebo. slika na platnu. 1890. naglašeni potezi kista. 1911. Od tad pa do 1890. prava izražajna snaga kompozicije proizilazi iz čiste i snažne boje Autoportret sa obrijanom glavom. Posle je pručavao linearne vrednosti. Čak je bio sebi odrezao uvo. 1887 – 1888. već nužnosti potrebe da izrazi svetle i tamne strane svoga bića. ubrzo je postala manifest poentilizma. godine je napisao ključno delo neoimpresionizma. U ovom razdoblju posvećuje se pejzažu. godine. 1888. slika na platnu Nacionalna Galerija. 1883 – 1884. godine osnovao Societe des Artistes Independants. 1889. Metropolitan Museum NY. Pošto je izražavanje osećanja bila njegova glavna preokupacija. godine) Žorž Sera je kao i Sezan hteo da impresionizam učini čvrstim i trajnim. ozbiljne teme). kao i pesnik ljudske patnje. 1889. U njemu dominira snažno osećanje za siromašne slojeve. 1889. privatna zbirka NY Žitno polje i čempresi. odlazi u umobolnicu u Saint Remyu. Bio je sin holandskog protestanskog sveštenika. 1888.Istorija umetnosti Novi vek GEORGES SEURAT (1859 – 1891. Amsterdam Autoportret. godine) Smatrao je da impresionizam ne pruža umetniku dovoljno slobode da izrazi svoja osećanja i subjektivni izraz. godine – preimpresionističko razdoblje slikarstva (tamni gusti nanosi boje. Dela: Ljudi koji jedu krompir. likovi sasvim u profilu ili sasvim frontalno. koji kod njega nije bio posledica teorije. Fondacija Vincent Van Gogh. Pravio je beskrajne nizove prethodnih studija. stoga ga zovu i ekspresionistom. godine. razvijajući poentilizam (neoimpresionizam = divizionizam). Umetnički Institut Čikago. 1880 – 1885. godine. Dela: Kupači na Asnieresu. godine seli se u Arles (južna Francuska). 1899. godine.

ilustraciji.. 1889.g..g.). 1886. Škotska Nacionalna Galerija. čitavu skupinu je objedinjavao prezir prema naturalizmu.g. Paul Ranson (1864-1909.).g. Zamerao je impresionistima zbog odsustva misli i mašte i njihovoj naučnoj analizi svetlosti suprotstavio je oslobađanje od podražavanja prirode. srednjovekovne emajlirane pločice i japanske grafike. je sa Van Goghom. Modelovanje i perspektiva su ustupili mesto ravnim. boja stvara različite odnose i harmonije.). godine) Istraživanje religioznog iskustva imalo je značajnu ulogu u njegovom delu i životu.g. Ta Matete (Tržnica). dizajnu pozornica. Boje su primarne i na njegovim slikama boje ne opisuju predmet ni senku. Nirvana.). Pierre Bonnard (1867-1947.g. najviše orijentalnim i drevnim. Henri Gabriel Ibels (18671936. nego Gogena.). privatna zbirka. Smatrao je da se jedino u zemljama nezaraženim zapadnjačkim idejama napredka. Boston NABIS Bili su simbolisti. EDOUARD VUILLARD Bio je najtalentovaniji od svih mladih umetnika u Nabisu. 1892. drvorez.g.Istorija umetnosti Novi vek PAUL GAUGIN (1848 – 1903.g.. ritmično obojene harmonije oblikovane u vitražima. Basel (CH). posećuje Tahiti i 1895. religiozni obred na Tahitiju Odakle smo? Ko smo? Kuda idemo? 1897. Boje su neprirodne i blistave. Tu je uspostavljena ravnoteža između 2D i 3D efekata. Edinbourgh.g. Likovni izraz koji je stvorio Pol Gogen nazvao je sintetizam. a i zapauzio je da je religija sastavni deo svakodnevnog života seoskog stanovništva. On kombinuje ravne površine i iztazite konture sa svetlucavim divizionističkim mozaikom boja. konvencija i zakona može izraziti potpuno slobodno i sa istinskim osećanjima.g. jedna pored druge. Niko prije njega nije išao tako daleko da učenje o primitivizmu primeni u teoriji i praksi. Osećanje i emocije prevodili su u dekorativne kompozicije. posvetio se umetnosti. Umetnost XX veka mu duguje približavanje različitim izrazima. Muzej Likovnih umetnosti. 1891-1893. prikazuje jednostavnu neposrednu veru seljaka. nadahnutim svim kulturama. plakata i novina. ni svetlost. ponovo odlazi tamo nakon retrospektivne izložbe u Parizu. ulje na platnu. Dela: Enterijer.. 1888. Pariz 69 Jandrić Jovan . Grupa je nagovestila i početak moderne umetnosti. te priklanjanje figurativnim izvorima.g. su osnovali grupu Nabi. Mladih umetnici su bili Gogenovi simbolični sledbenici.. Smatrao je da obnova zapadnjačke umetnosti i civilizacije mora početi od primitivnog sveta. «sintetizirane» oblike koji su podsećali na intarzije. Od 1888. Gogen je podsticao na slobodno biranje modela i stilova.g. Njegovi simbolični sledbenici. zbog gnušanja od modernog industrijskog života. Za njega su boja i linija osnovna sredstva samostalnog izraza. a ne samo onima sa zapada. 1898 g.).g. 1883. Predstavnici: Maurice Denis (1870-1943. Kunstmuseum.g. Samo raspoređivanjem obojenih površina uokvirenim linijama je moguće izraziti celinu vizuelnog iskustva i proizvode mašte. slika na platnu. Dok su neki članovi grupe Nabi slikali prizore iz pariskog života drugi su slikali teme iz mašte i mitologije.g. Ipak. Dela: Vizija posle propovedi (Jakov se rve sa anđelom). tokom prve posete Tahitiju Žrtve zahvalnice. snažno uokvirenim crnim linijama. uprošćenim oblicima. Skupina Nabis smatrala je da su dekorativne umetnosti jednako vredne kao i slikanje pa su mnogo vremena posvetili grafičkim umetnostima. već nanete čiste u velikim površinama. Felix Vallotton (1865-1925. Unutar skupine svaki je od umetnika imao svoju ulogu. 1891. Edouard Vuillard(1868-1940. Bio je više pod uticajae Seurata. koji su sebe nazivali Nabi (hebrejska reč = prorok) bili su manje značajni po svom kreativnom talentu nego po sposobnosti da formulišu i opravdaju ciljeve postmodernizma u obliku teorije. 1892.g.g. seli se u Bretanju.

Kurashiki. 1893 g. On je «slikar Saloma».) Jedan je od najstarijih umetnika kojeg su simbolisti svojatali.. stvorio je svet lične fantazije. Dela_ Balon-oko. koji ima mnogo zajedničkog sa srednjevekovnim sanjarijama nekih engleskih prerafaelita. litografija Kiklop. USA Saloma pleše pred Herodom.. iz serije Edgar Poe. Dela_ Pikaza (Salomina igra). Muzej Ohara. Paris Pesma nad pesmama. 1876 g. Foggov umetnički muzej.. Musee Gustave Moreau. tajanstvene i fantastične aluzije. Potomak je romantičara. Paris Priviđenje. ali je jezik njegovih slika još više ličan. 1876 g. Ilustrirao je knjige pesama i proze. Radi egzotične teme. 1876 g. teme smrti. Majstor radirunga (crtež urađen radiranjem) i litografije (umnožavanje crteža presom) Redon se inspirisao fantastičnim vizijama španskog slikara Franciska Goje i romantičarskom literaturom. ulje na platnu. Teskobni vizuelni paradoksi naći će široku primenu kod Dadaista i Nadralista. Kao i Moreau imao je opsednutu imaginaciju. ulje na platnu.) Bio je drugi usamljenik kojeg su svojatali simbolisti. čudan usamljenmik. Cambridge. Musee Gustave Moreau. divio se Delacroixu. 1885 g. Pariz Jednorozi. Japan ODILON REDON (1840 – 1916 g..Istorija umetnosti Novi vek GUSTAVE MOREAU (1828 – 1898 g.. Louvre. 1898 – 1900 godina 70 Jandrić Jovan . Tek kasno u životu je stekao priznjanje. 1882 g..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful