1.ТРЖИШТЕ РАДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3
1.1. Тражња за радом и изведена тражња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
1.2. Трансферне зараде и економска рента . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1.3. Понуда радне снаге . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
1.4. Производна функција и маргинални производ рада,
вредност маргиналног производа и тражња за радом . . . . . . . 8
1.5. Померање кривих тражње и понуде рада и
успостављање равнотеже на тржишту рада . . . . . . . . . . . . . . 11
1.5.1. Померање криве понуде рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1.5.2. Померање криве тражње рада . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
2. ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
2.1. Тражња за услугама капитала и вредност маргиналног
производ капитала. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
2.2. Краткорочна и дугорочна понуда услуга капитала . . . . . . . 17
2.3. Успостављање равнотеже на тржишту услуга капитала у
кратком и дугом року . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
2.4. Земљишна рента, природни ресурси, кориснички
трошак и цена употребе исцрпивих ресурса . . . . . . . . . . . . . . . 20
2.5. Равнотежа на тржиштима земље и капитала . . . . . . . . . . . . 21
3. Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

1

TРЖИШТЕ РАДА

2

тј. Количина ресурса коју једно предузеће купује зависи од продуктивности и од тога колике се реалне плате очекују у предузећу. У том смислу.ТРАЖЊА ЗА РАДОМ И ИЗВЕДЕНА ТРАЖЊА Тражња за радном снагом је количина рада коју су послодавци спремни и у стању да ангажују по различитим платама. Ово значи да тражња за радом зависи од тражње за производима тог рада. Изведена тражња за радом значи да тражња за радом зависи од тражње за финалним производима(аутпутима). Слика 1 3 . изведена тражња. кажемо да је тражња за производним инпутима. односно надницама у датом периоду(ceteris paribus). робама и услугама које ти инпути производе. укључујући рад.

Слика 2 4 . потребан је рад L1. економска рента представља разлику између плаћања за инпут производње и минималног износа који се мора платити да би се могао користити тај инпут. Износ који инпут прима је изнад трансферне зараде неопходне да би се он привукао да понуди своје услуге за дату намену. тражи се већа количина рада и то са L1 прелази се у тачку L2. Ако плата пада са w1 на w2. ТРАНСФЕРНЕ ЗАРАДЕ И ЕКОНОМСКА РЕНТА На тржишту инпута производње. Крива тражње за радом следи закон опадајуће тражње. При плати w1.Слика 1: Што је већа плата (надница) мања је количина потребног рада.

В.Начин на који становинштво проводи расположиво време можемо посматрати са аспекта радних активности. Становништво – Веома битан инпут стварања националног дохотка. На одлуке о понуди радне 5 . 2. представља равнотежну плату. ПОНУДА РАДНЕ СНАГЕ Радна снага обухвата све појединце који раде или траже посао. а који је изнад трансферне зараде неопходне да би се он иницирао да понуди своје услуге за дату намену. односно трансферних зарада (опортунитетног трошка) означеног са 0. то би било 84 часа недељно (7х12 часова дневно). морталитетом и имиграцијом. Понуда представља број сати које радна снага жели да ради на пословима који доносе зараду. Представља разлику између исплаћених плата w и минималног износа потребног за унајмљивање радника. па су они напуштали земљу са ниским надницама и усељавали се у земље које су имале боље економске могућности. L. Почетком прошлог века границе многих земаља су биле отворене за кретање људи. оивичено тачкама E. Тачка Е у пресеку криве понуде рада и криве тражње за радом . Е. Затамњено подручје 1. Трансферне зараде ноког инпута који се користи представљају минимална плаћања. Главне одреднице понуде рада су: 1.Слика 2: Економска рента је повезана са инпутом рада. неопходна да би се инпут ангажовао за дати рад. Економска рента повећава износ који инпут прима. представља економску ренту коју су примили сви радници. а колико ће времена да посвети доколици и разоноди. у току неделје. Од тих 84 часа свако треба да одлучи колико ће да ради. године итд. Бројност становништва је одређена наталитетом. w. месеца. B. затамњено поље 2. Ако бисмо од дана добили часове спавања и нужног одмора.

Замислимо да смо добили повишицу са 15 на 20 долара на сат. што значи. опортунитетни трошак доколице се повећава. Што више сати проведемо радећи. Ако је наша надница 15 долара на сат. за вечеру са пријатељима. А када добијемо повишицу на 20 долара на сат. Можда ћемо закључити да уз ово додатно богатство мозжемо себи да приуштимо више сати доколице. што показује реалну куповну моћ. Још један од десет принципа економије гласи да је трошак нечега оно чега се одричемо да бисмо то добили. Вероватно ниједан избор није очигледнији у животу неког човека од онога између рада и доколице. Реална плата представља однос номиналне плате или наднице. па ће самим тим наша понуда рада имати обрнути нагиб. Ова одлука између рада и доколице стоји иза криве понуде рада. Доходак наспрам доколице – један од десет принципа економије гласи да се људи суочавају са избором.снаге утиче реална надница или плата. али смо и ми богатији него раније. једночасовне наднице. или за свој омиљени хоби. Растућа крива понуде рада значи да повећање надница подстиче раднике да повећају количину понуђеног рада. 3. Опортунитетни трошак доколице сада је већи. то мање сати имамо на располагању за гледање телевизије. подељене са ценама добара и услуга. Ако нам је надница већа. Важно је напоменути да крива понуде рада не мора да има узлазни нагиб. Да бисмо добили један сат доколице одричемо се једног сата рада. опортунитетни трошак једног сата доколице износи 15 долара. 6 . можда ћемо одлучити да мање сати проведемо радећи.

ВРЕДНОСТ МАРГИНАЛНОГ ПРОИЗВОДА И ТРАЖЊА ЗА РАДОМ Да би предузеће донело одлуку о броју радника које ће унајмити. потребно је да размотри како број берача јабука утиче на количину јабука коју оно може да обере и прода. Табела 1 Рад Аутпут Маргинални производ рада Вредност Наднице Маргинални профит маргиналног производа рада L (број радника) Q (бушела недељно) MPL=ΔQ/ΔL (бушела недељно) VMPL=P*MPL W ΔПрофит=VMPL-W 0 0 100 $1.ПРОИЗВОДНА ФУНКЦИЈА И МАРГИНАЛНИ ПРОИЗВОД РАДА. Другим речима. У табели 1 дат је један нумерички пример.000 $500 $500 80 $800 $500 $300 60 $600 $500 $100 40 $400 $500 -$100 20 $200 $500 -$300 1 2 3 4 5 100 180 240 280 300 7 . потребно је да размотри како обим радне снаге утиче на произведени аутпут.

Трећа колона приказује маргинални поризвод рада. Производна функција овог предузећа показује да ако предузеће унајми јеног радника.У првој колони дат је број радника. Зато је. Други радник остварује додатни приход у износу од 800 долара. онда тај радник остварује приход у износу од 800 долара. Опадајући маргинални производ је својство по којем маргинални производ неког инпута опада са повећањем количине тог инпута. када је унајмљена само неколицина радника. 8 . Када одлучују колико радника да унајми. како се унајмљује све више радника. маргинални производ другог радника износи 80 бушела. Вредност маргиналног производа је маргинални производ неког инпута помножен ценом аутпута. Наше предузеће које максимизира профит води више рачуна о новцу него о јабукама. а јабуке су аутпути. Након трећег радника. Овакво својство назива се опадајући маргинални производ. они беру јабуке са најбољих стабала у воћњаку. профит у износу од 500 долара. профит у износу од 300 долара. Дакле. предузеће мора да размотри колико ће профита донети сваки радник. та два радника заједно ће обрати 180 бушела недељно. Уочимо да се маргинални производ рада смањује са повећањем броја радника. тај ће радник обрати недељно 100 бушела јабука. Претпоставимо да тржишна надница берача јабука износи 500 долара недељно. Ако се бушел јабука продаје за 10 долара и ако додатни радник производи 80 бушела јабука. Како се број радника повећава. У том случају. односно. Сада размотримо колико ће радника унајмити предузеће.000 долара. односно. 100 долара профита. Профит од додатног радника представља разлику између доприноса радника приходу и његове наднице. односно. Ако предузеће унајми 2 радника. повећање количине аутпута од додатне јединице рада. Ове две колоне показују способност предузећа за производњу. додатни радници морају да беру са стабала са мање јабука. Вредност маргиналног производа сваког инпута израчунава се када се маргинални производ инпута помножи са тржишном ценом аутпута. У почетку. Трећи радник остварује 600 долара додатног прихода. У другој колони дата је количина јабука коју радници оберу сваке недеље. Овде су инпути берачи јабука. Маргинални производ рада је повећање количине аутпута од додатне јединице рада. први радник којег предузеће унајми је профитабилан: први радник остварује приход у износу од 1. произведена количина јабука се повећа са 100 на 180 бушела. Када предузеће повећа број радника са 1 на 2. допринос производњи сваког додатног радника све мањи.

даље унајмљивање радника постаје непрофитабилно. Крива је опадајућа због опадајућег маргиналног производа. У случају конкуретног предузећа које максимизира профит. крива која има силазни нагиб јер маргинални производ рада опада са порастом броја радника. ова крива вредности маргиналног производа представља и криву тражње за радом тог предузећа. Крива вредности маргиналног производа представља криву тражње за радом конкурентног предузећа које максимизира профит. Четврти радник оствариће само 400 долара додатног прихода.међутим. предузеће унајмљује само 3 радника. 9 .Графички део вредности маргиналног производа. унајмљивање четвртог радинка значило би да се профит смањује за 100 долара. предузеће унајмљује раднике све до тачке пресека ове две криве. Пошто надница радника износи 500 долара. Дакле. Да би максимизирала профит. На овој слици се налази и хоризонтална линија која означава тржишну надницу. Слика 3: Показује како вредност маргиналног производа зависи од броја радника . Конкуретно предузеће које максимизира профит унајмљује раднике до тачке у којој је маргинални производ рада једнак надници.

Вишак рада обара наднице са W1 на W2 .ПОМЕРАЊЕ КРИВИХ ТРАЖЊЕ И ПОНУДЕ РАДА И УСПОСТАВЉАЊЕ РАВНОТЕЖЕ НА ТРЖИШТУ РАДА Понуда и тражња за радом заједнички одређују равнотежну надницу. па им треба мањи број берача. који су спремни да беру малине. 10 . јер други посао не могу да нађу. Истовремено. па је за узгајиваче малина профитабилније да запосле више берача малина. због чега се повећава продуктивност рада. претпоставимо да су власници плантажа инвестирали у нову машинерију. максимирање профита власника плантажа подразумева да ће равнотежна надница увек бити јендака вредности маргиналног производа рада. и у тачки Е3 су поново изједначене наднице W3 са вредности маргиналног производа рада(VMPL). При почетној равнотежној надници(W1) количина рада која се нуди је већа од количине која се тражи. Како се број берача малина повећава на свакој плантажи. То помера криву понуде рада са AS1 на AS3. а тиме и вредност маргиналног производа рада(VMPL). Тако ће се повећати понуда рада са AS1 на AS2. Претпоставимо да се због Срба пристиглих са Косова и из Хрватске повећао број берача малина. 1. Померање кривих понуде и тражње за радом условљава и промену равнотежне наднице. Померање криве понуде рада. Насупрот претходној ситуацији. Запосленост опада са L1 на L3. маргинални производ рада опада. Новоуспостављена равнотежа је у тачки Е2.

који опада са L1 на L3. када се цена малина смањи у Европи. 11 . Померање криве тражње рада. То повећање неће променити маргинални производ рада(MPL).Слика 4: Померање криве понуде рада 2. Но. Истовремено. што условљава смањење вредности граничног производа рада. које опадају са W1 на W3. а равнотежна запосленост са L1 на L2. али ће се повећати вредност маргиналног производа рада(VMPL). произвођачи малина остварују мањи профит. Тражња за радом помера се са AD1 на AD2 тако да равнотежна надница расте са W1 на W2. То повећава тражњу малина. а берачи ниже наднице. Сада је. Претпоставимо да су малине из Србије далеко траженије и квалитетније. уз нижу цену малина. Такође се смањује ниво запослености. а тиме ће се повећати и њихова цена. профитабилно запослити додатне бераче. равнотежа се помера у тачку Е3.

Слика 5: Померање криве тражње 12 .

ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА И ПРИРОДНИХ РЕСУРСА 13 .

држећи остале инпуте константним. При дефинисаним количинама осталих инпута производње. представља додатну вредност аутпута када се користе додатне услуге капитала. 14 . Сваки трошак(цена коштања) је резултат изнајмљивања услуга инпута. компанија разматра. када се повећа улагање капитала. што значи да гранични физички производ капитала проузрокује опадајуће приносе. вредност маргиналног производа капитала(marginal value product of capital – VMPk). Слика 6: Тражња за услугама капитала. при осталим непромењеним улагањима. Анализа тражње за реалним капиталом слична је анализи тражње за радном снагом. Идеалан пример за то је када неко предузеће рентира возило или даје под закуп канцеларијски или неки други простор. колико ће додатне услуге капитала допринети повећању њеног аутпута.ТРАЖЊА ЗА УСЛУГАМА КАПИТАЛА И ВРЕДНОСТ МАРГИНАЛНОГ ПРОИЗВОДА КАПИТАЛА Тражња за услугама капитала. Као што знамо. Када тражи услуге капитала. висина ренте капиталних добара мења висину наднице. При било којој другој закупнини предузеће изнајмљује услуге капитала до тачке у којој је рента по јединици капитала једнака VMPk. Слабљење маргиналне продуктивности указује на пад криве VMPk. односно укупном приходу. VMPk опада са повећаним коришћењем капитала.

предузеће купује онолико капиталних добара колико је потребно да гранични издатак буде јендак вредности граничног производа капитала. због повећања цена аутпута. Предузеће потражује услуге капитала Ко при висини ренте од Rо. VMPk = MR * MPk = R овде је MR маргинални приход предузећа. Продразумева се да је у тој тачки. Утврђивање вредности маргиналног производа капитала. па се претходна једначина може трансформисати у једноставнији облик: 15 . вредност маргиналног производа капитала је крива тражње предузећа за услугама капитала. Иако је цена тржишно одређена величина пошто је реч о конкурентном тржишту. При дефинисаној висини ренте и услугама капитала у односу на остале инпуте производње. Теорија о захтеву појединачног предузећа за радном снагом може без промене да се примени на захтев за улагања у друге инпуте. маргинални физички производ капитала је елемент ослабљених профита. његов маргинални приход је сама његова производна цена.С обзиром да су дате количине осталих инвестиција. Пример за то је. а MPk је маргинални физички производ капитала. радне снаге или због нових технологија које повећавају продуктивност рада што утиче на повећање цене физичког производа капитала. Али. вредност маргиналног производа капитала више опада ако се капитал више користи. запосленост капитала (VMPk) еквивалентна висини ренте (R). ако је предузеће савршени конкурент на свом производном тржишту. Крива VMPk се може померити споља. Предузеће закупљује услуге капитала до тачке на којој је њен маргинални трошак(стопа закупнине или висина ренте) изједначен са њеном вредношћу маргиналног производа капитала.

Ако обезбеди већу зараду. трошак одржавања и амортизације. а самим тим и услуге које пружа капитална имовина су фиксне величине. 2. Дугорочна крива понуде услуга капитала за привреду. Амортизација зависи од методологије како се врши њен обрачун и колико брзо машина застарева. Разлика између тржишта капитала и тржиште радне снаге је у томе што радници теже да се специјализују у појединим врстама активности. произвођачи капиталних добара ће више производити и понудити капиталних добара по вишој цени.VMPk = P * MPk = R где VMPk означава вредност маргиналног производа капитала. капитална добра треба да обезбеде зараду. коју одређује постојећа количина капиталне имовине. финансијски капитал. Захтевану ренту или ренталну стопу одређује цена капиталног добра. 16 . зграде. Понуда капитала је зато вертикална крива. итд). док су извори капитала. возни парк. односно реални капитал скоро потпуно непромењени. Дугорочна понуда услуга капитала. Реална каматна стопа се одређује на нивоу привреде. Краткорочна понуда услуга капитала. реална каматна стопа. У краткорочном периоду. односно захтевану ренту. укупна понуда услуга капитала (машине. Исто тако. послодавци ће више куповати машине и обрнуто. где је референтна тржишна каматна стопа основ за дефинисање реалне каматне стопе. КРАТКОРОЧНА И ДУГОРОЧНА ПОНУДА УСЛУГА КАПИТАЛА 1. У дугом року. 3. а Р је цена производње предузећа.

Већа и снажнија индустрија може да повећа ренту и тиме привуче већи део понуде капитала на нивоу целе привреде. мале и недовољно развијене индустрије се. У дугом року индустрија може да дође до колико год жели капиталних добара. што значи да се индустрија суочава са растућом кривом понуде услуга капитала. 17 . ако је спремна да плаћа захтевану висину ренте. при текућој висини ренталне стопе суочавају са хоризонталном кривом понуде услуга капитала.Слика 7: Понуда услуга капитала у привреди 4. С друге стране. Дугорочна крива понуде услуга капитала за индустрију.

УСПОСТАВЉАЊЕ РАВНОТЕЖЕ НА ТРЖИШТУ УСЛУГА КАПИТАЛА У КРАТКОМ И ДУГОМ РОКУ Дугорочну равнотежу индустрије на тржишту услуга капитала илуструје слика 8. При висини ренте Rо. изведене из MRPk кривих свих предузећа. Слика 8: Краткорочна и дугорочна равнотежа на тржишту услуга капитала Повећање надница наводи многе индустрије да замене радну снагу капиталом. Равнотежа се остварује у тачки Ео у пресеку хоризонталне криве понуде S1 и опадајуће криве тражње D1. индустрија ангажује Ко услуга капитала. 18 .

Сем тога. КОРИСНИЧКИ ТРОШАК И ЦЕНА УПОТРЕБЕ ИСЦРПИВИХ РЕСУРСА 1. тј. потпуно нееластична . Пораст тражње за земљиштем (померање криве тражње удесно) проузрокује вишу цену по ару земљишта и вишу економску ренту. Цену таквог фиксног чиниоца производње називамо рентом. За гране привређивања чија је производња непосредно повезана са коришћењем земљишта важи концепт граничних услова производње. Економска рента се користи када је снабдевање неким инпутом нееластично.укупна понуда земљишта фиксна. односно вредност граничног производа земљишта (VMPL). природом дат инпут производње и не може се повећавати. када је: . Дакле. To jе зато што је земљиште релативно фиксан инпут производње. ПРИРОДНИ РЕСУРСИ. Рента и природни ресурси. Микроекономска анализа омогућава увид у одређене интересе у случају исцрпивих извора. Осим машина и друге опреме које је човек направио. У основи можемо узети да је земљиште инпут који је фиксна величина у понуди. треба знати да незарачунавање надокнаде за употребу земљишта засигурно условљава преинтензивно екплоатисање јавних ресурса. Природни извори као инпути производње – цена употребе ограничених ресурса. Због тога се обично и каже да сејање култура обезбеђује чисту економску ренту. и природни извори су важан инпут у многим производним процесима.ЗЕМЉИШНА РЕНТА. Земљиште представља трајно добро у нечијем власништву које доноси принос (ренту) у неком временском периоду. Оно се не може производити. Обично се каже да је земљиште “неисцрпан извор и дар природе”. Земљиште се обично не може повећавати као одговор на више цене или смањивати када је у питању нижа цена.кад се земљиште не може користити у друге сврхе. али има пресудну улогу у развоју сваке националне економије. Сви произвођачи који имају мање трошткове производње од вредности граничног производа земљишта (на најлошијој парцели земљишта) остварују екстра доходак – ренту. Земља и природни ресурси имају фиксну понуду. За разлику од других инпута. свако плаћање употребних фиксних чинилаца је рента. Исцрпиви извор је онај извор 19 . те је битно уочити како тржиште одређује њихову цену. 2. основна специфичност земљишта је и то да је укупна понуда одређена неекономским чиниоцима.

мораћемо дати све од себе да се снађемо без њих. И у случају земље и у случају капитала. односно: (MRt+1-C) = (1+r) (MRt-C) РАВНОТЕЖА НА ТРЖИШТУ ЗЕМЉЕ И КАПИТАЛА Куповна цена земље или капитала јесте цена коју неко плаћа да би стекао неограничено власништво над тим фактором производње. предузеће повећава унајмљену количину све док се вредност маргиналног производа фаткора не изједначи са ценом тог фактора.који људи не могу обновити. У случају земље. Кориснички торшак. Ту очито постоји додатни опортунитетни трошак. Због тога конкурентно тржиште на специфичан начин третира исцрпиве или ограничене изворе. 3. титанијум и алуминијум. На конкурентном тржишту ограничених ресурса цена превазилази гранични трошак. 20 . зато што производња и продаја јединице ресурса данас онемогућава производњу и продају у будућности. цена закупа (закупнина) се назива рента. Цена закупа јесте цена коју неко плаћа да би у ограниченом временском периоду користио тај фактор. Тај опортунитетни трошак називамо кориснички трошак производње. Укупни гранични трошак производње ограниченог ресурса је виши од граничног трошка вађења тих ресурса из земље. Једном када ових исцрпивих супстанци нестане. Пример за то су нафта. Вредност додате јединице ресурса расте по стопи која је једнака каматној стопи. злато.

Слика 9: Понуда и тражња одређују надокнаду која се исплаћује власницима земље. као што је представљено у делу (а). истовремено. Тражња за сваким фактором. као што је представљено у делу (б). и надокнаду која се исплаћује власницима капитала. 21 . зависи од вредности маргиналног производа тог фактора.

Др. Београд. Миомир Јакшић. Проф. Проф. Н. Београд. 2009. 2003. Проф. 3. Др. 5. 2004. Др. 22 . 2008. ЕКОНОМИЈА. Београд. ОСНОВИ МАКРОЕКОНОМИЈЕ. 4. Проф. Београд. ПРИНЦИПИ ЕКОНОМИЈЕ. 2. Јелица Петровић. Георги Манкју. Јово Једнак. Проф. М. Београд. Лабус.ЛИТЕРАТУРА: 1. МЕТОДИ МИКРОЕКОНОМСКЕ АНАЛИЗЕ. ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ. 2002.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful