Seminarski rad

Uvod
Sa stanovišta savremenog koncepta zdravlja čoveka i sistema zdravstvene zaštite ljudi, nedvosmislen je zaključak da je stepen demokratičnosti nekog društveno-ekonomskog i političkog sistema veći ukoliko je razvio efikasan i racionalan sistem zdravstvene zaštite. U samoj definiciji zdravlja akcentovano je stanje kohezije fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, uz odsustvo bolesti i stanja onesposobljenosti. Drugim rečima, zdravlje polazi od stanja unutrašnje ravnoteže, koja vodi ekonomski i socijalno produktivnom životu, i ravnoteže sa okolinom. Pitanje ravnoteže se tumači naporima pojedinca i zajednice da uspostave interakciju sa svojom socijalnom, kulturnom, ekonomskom sredinom putem razmene, komunikacije, rada i sl. odluka. U okolnostima potpune adaptacije pojedinca spoljnoj sredini, on će biti zdrav, odnosno u stanju unutrašnje dinamičke ravnoteže. Uticaj nepovoljnih faktora će smanjiti adaptabilnu moć pojedinaca, što za posledicu ima poremećaj ravnoteže i stanje bolesti. Pored stepena adaptacije spoljnoj sredini, na održavanje ravnoteže pojedinca utiče i njegov potencijal da sam kreira i kontroliše situaciju. Zdravstveno vaspitanje nije toliko poseban predmet, koliko je stav prema poučavanju u celini. Pravo vaspitanje u najširem smislu je zdravstveno vaspitanje, u kojem su opšta atmosfera, filozofija i praksa škole usmereni prema jedinstvenom cilju, tj sveopštem razvoju tela, razuma i duha. Čitav život u školi mora davati osećaj sigurnosti i ohrabriti zdrave navike. Procesom promocije zdravlja ljudi se osposobljavaju da povećaju kontrolu i unaprede svoje zdravlje, a samim tim i da se na globalnom nivou održi zdravstvena ravnoteža. Kako zdravlje predstavlja refleksiju svakodnevice, aspiracije pojedinaca da ostvare koheziju fizičkog, mentalnog i socijalnog zdravlja se ispoljavaju kroz identifikaciju i zadovoljenje vlastitih potreba, te istovremenog pozitivnog adaptiranja i menjanja spoljnog okruženja. Karakteristike promocije zdravlja su: obezbeñuje ravnotežu individue i okoline, potencira pozitivne aspekte zdravlja; orijentisana je na celokupno stanovništvo, odnosno na svakodnevni život kroz osnovne faktore
1

1 Pomenuti pravilan način života je u pogledu razvoja zdravstvene zaštite. uklanjanje otrovnih materija i sl. urbana politika. koja predstavlja branu pojavi bolesti ili poremećaja.. a prevencija individui. U strategiji zdravlja glavna komponenta od koje direktno zavisi pravilan način života stanovništva.150. koji se ogleda u pravilnom uticaju na životni stil ljudi. Ono što ga razlikuje od individualnog pristupa su usmerenost ka raznim sferama socijalne. praćenu odgovarajućim dijagnostičkim merama i lečenjem.str. Učiteljski fakultet u Vranju. 1 Cekić S. Na nivou celokupne zajednice primarno je jačanje socioekološkog zdravstvenog potencijala. očuvanje prirode. Kako je promocija okrenuta široj populaciji. ekonomske. pored stalne težnje za produženjem ljudskog života. kontrola zagañenja. rehabilitacija i sl.Seminarski rad zdravlja. mentalni i socijalni domen zdravlja. fizičku kondiciju. Vranje. 2001. neophodno je istaći značaj strategije prevencije bolesti. 2 . ekonomske i kulturne sredine. i sekundarnu prevenciju. odnosno fizički. U cilju poboljšanja individualnog zdravlja. kao i adekvatno korišćenje zdravstvene službe je zdravstveno vaspitanje. smanjuje osetljivost organizma na agense i smanjuju posledice postojećih bolesti. sva istraživanja oko kvaliteta života okrenuta su definisanju stepena učešća zdravstvene zaštite (lečenje. kulturne sredine. od pojedinca se traži da menja način života u pravcu unapreñenja zdravlja socijalne. Paralelno sa promocijom zdravlja. Treba razlikovati primarnu prevenciju. Sledstveno tome. čijim merama se smanjuju rizični faktori za odreñene bolest. npr. uz paralelnu modifikaciju zakonodavne politike. koja zaustavlja širenje bolesti.: Vaspitanje u autičkoj i feudalnoj epohi. moguće je istaći i komplementarne aktivnosti kojima se one preklapaju. kao što su smanjenje rizika od bolesti i sl.) u sposobnosti za rad i obavljanje svakodnevnih životnih funkcija individua. direktno proporcionalan sa sposobnošću ljudi da vode ekonomski i društveno produktivan život. i sl.

Prema tome. Cilj higijensko zdravstvenoig vaspitanja Cilj Novog zdravstvenog vaspitanja je sveošti razvoj. On ima na umu da je svako dete jedinstveno i utvrñuje njegov identitet. Opšti ciljevi vaspitača u higijensko zdravstvenom radu su: 2 3 Kamenov E. i treba pothranjivati njihove zdrave navike.69. zdravstveno vaspitanje u školi je proces u kojem dete treba da bude najaktivniji učesnik. Beograd. Prosveta. 2 U vezi sa tim on proučava kognitivne. bistar razum pun interesa i ličnost koja ima skladne odnose sa drugima. 1989.269. U svemu tome pojedinac je okružen uslovima i podsticajima koji ga ohrabruju da izrazi svoju prirodnu težnju za maksimalnim istraživanjem svojih mogućnosti.3 1. razume vezu izmeñu porodice i škole. ðorñević B. str. ZUNS. fizičke i socijalne karakteristike deteta. str. 3 . Rezultat njegovog delovanja treba da bude aktivno telo. Uloga vaspitača u higijensko zdravstvenom radu Deca su aktivni učesnici u životu škole i zajednice. Učitelj zdravlja i čitav njegov život imaju uticaj na zdravlje u školi i zajednici i od najveće su važnosti za svakog grañanina. harmonija.. ravnoteža emocija. Stalno ima na umu prirodne potrebe deteta da usklañuje njegove zahteve sa zahtevima društva. pa prema tome razume oba sveta. (1985): Savremena porodica i njena vaspitna uloga. On stvara sliku o životu deteta u dva različita sveta – dete u školi i dete izvan škole. Učitelj zdravlja – profesor razredne nastave – pomaže razvoju znanja i osnovnih veština deteta. Tako shvaćeno novo zdravstveno vaspitanje usmereno je na prilagoñavanje stavova i ponašanja prema životu i zdravlju.Seminarski rad 1. duha i tela kao i intelekta. ne samo deteta. emocionalne. učitelj zdravlja održava duh istraživanja i eksperimentisanja u svom radu. Da bi to mogao. Beograd.: Predškolska pedagogija.

• Da deca steknu osnovne informacije o zdravlju. ko se brine o našem zdravlju i kako to sami radimo. školama i zajednici. druženje. Neophodno je. telo. a naročito u neposrednom radu sa decom svih uzrasta sprovoditi zdravstveno vaspitanje kroz rad u grupi. čuvanje. zelene površine i zdravlje. osnovnim i srednjim školama. Zdravstveno vaspitanje sprovodi se organizovanim i sistematskim radom sa: • predškolskom i školskom decom • roditeljima (majkama. briga za zdravlje. Specifični ciljevi su: • Osposobljavanje dece svih uzrasta da vrše pravilne izbore onih oblika ponašanja koji se odnose na zdravlje. higijena odeće i obuće. • Da deca formiraju navike i razviju veštine neophodne za postizanje zdravog ponašanja. • Lična i opšta higijena (ruke. a vezano sa hranom. tolerancija. roditelja) za zdrav način života. očevima) i • zaposlenim u predškolskim ustanovama. predškolske dece. udobna. • Motivisanje dece i onih koji brinu o deci (vaspitača. prosvetnih radnika. • Bolesti koje se mogu preneti. učenika. sa aktivnim uključivanjem dece. • Lepa. • Da deca primene stečenog znanja i veštine u svakodnevnom životu. u predškolskim ustanovama.Seminarski rad Sticanje znanja. izbegavati sebičnost. čuvanje odeće i obuće. • Ishrana i njen značaj za pravilan rast i razvoj. kosa). poštovanje (uzajamno i starijih). roditelja i vaspitača u skladu sa zdravim načinom života. • Lepo ponašanje. ponašanje za vreme obroka i izmeñu obroka. uklanjanje otpadaka. ali i sprečiti. formiranje stavova i ponašanja predškolske dece i učenika. • Podsticanje prosvetnih radnika. potrebe. Na svim nivoima edukacije. obroci. vaspitača i roditelja kroz sledeće metode i oblike rada: • 4 . dakle. roditelja i zajednice na aktivan odnos prema unapreñenju zdravlja i životne sredine kroz različite aktivnosti. uzajamno pomaganje. bezbedna i čista životna sredina. obezbediti informacije i osnovne pojmove koji su vezani za sledeće sadržaje: • Zdravlje kao pojam.

Seminarski rad • • • • • • • • • • • Pranje ruku posle igre. nego potencirati redovno i pravilno pranje ruku posle igre i pre obroka. kreativne radionice. igru i rad. lečenja. vaspitače i roditelje da zahtevaju stvaranje optimalnih higijensko-epidemioloških uslova u predškolskim ustanovama. Igra sa igračkama: upotreba igračaka koje je lakše čistiti. prati ili dezinfikovati. U osnovnim i srednjim školama kroz pojedine predmete obraditi sadržaje na temu "Bolesti prljavih ruku". likovni radovi na temu "Bolesti prljavih ruku". bilo bi uputno da se oprane ruke brišu papirnim ubrusima za jednokratnu upotrebu. Treba ohrabrivati decu. radionice. prema uputstvu proizvoñača za upotrebu. Razgovor i predavanja. upotreba i značaj tople vode. Na časovima matematike raditi zadatke u cilju analize troškova i koštanja bolesti. pre i posle jela. a ne platnenim peškirima. više puta u toku dana davati "ocenu" stanja higijene sanitarnih prostorija (topla voda za pranje ruku. osnovnim i srednjim školama u cilju stvaranja zdravog okruženja za život. nakon korišćenja sanitarnog čvora: kada i koliko često u toku dana. Na časovima srpskog jezika vršiti analizu literature (pesme. higijene i pisanje sastava na temu "Bolesti prljavih ruku". nakon korišćenja sanitarnog čvora. čistoće. Formirati "savet učenika" koji će u svakoj smeni. upotreba sapuna ili sredstva za dezinfekciju ruku (kroz pozitivan i negativan primer). Razgovor i primer da se igračke i prsti ne stavljaju u usta. kada i koliko često u toku dana. modelovanje i izložbe na temu "Bolesti prljavih ruku". stanje higijene). značaj pranja ruku posle igre. upotreba i značaj tople vode. dužina pranja. dužina pranja. pre i posle jela i užine u školi. pozorišnu predstavu. igru. upotreba tečnog sapuna ili sredstva za dezinfekciju ruku (kroz pozitivan i negativan primer). Organizovati u predškolskim ustanovama. odsustva iz škole učenika i nastavnika. Takoñe. ispravni vodokotlići. prozni sastavi) na temu zdravlja. Ne ograničavati upotrebu pojedinih vrsta igračaka. crtanje. 5 .

ðokić. • razvijanje istraživačkih sposobnosti. • razvijanje navika kod učenika za očuvanje i negovanje svoje okoline. jednakosti i otvorene komunikacije. • motivisanje i osposobljavanje učenika da budu aktivni učesnici u očuvanju svog zdravlja. iskrenosti. kao što su: fizička aktivnost i boravak u prirodi. • upoznavanje sa najosnovnijim elementima zdravog načina života. uz prepoznavanje pravih životnih vrednosti i podsticanje optimalnog razvoja ličnosti. • sticanje znanja. • usvajanje i prihvatanje pozitivnih i suzbijanje negativnih oblika ponašanja značajnih za očuvanje zdravlja. Reforme u oblasti zdravstvene zaštite. umenja. P. 6 . • promovisanje pozitivnih socijalnih interakcija u cilju očuvanja zdravlja. uvažavanja ličnosti.4 Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja su: • razvijanje psihički i fizički zdrave ličnosti. D. • razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i drugima. • podsticanje saznanja o sebi. Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja Učenje sadržaja zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevoñenje onoga što znamo o zdravlju u željeni način ponašanja. Grujić. • uključivanje porodice na planu promovisanja zdravlja i usvajanja zdravog načina života. V. Beograd 1997. Institut za zaštitu zdravlja Srbije.Seminarski rad 2. str. 4 ð. • stvaranje pozitivnog odnosa i motivacije za zdrav način življenja. • vaspitavanje učenika za rad i život u zdravoj sredini. • razvijanje psihičkih i motornih sposobnosti u skladu sa individualnim karakteristikama.250. Jakovljević. • razvijanje meñusobnog poštovanja. svom telu i sopstvenim sposobnostima. poverenja.. • proširivanje znanja o jedinstvu i sveopštoj povezanosti procesa u prirodi. • upoznavanje sa protektivnim faktorima za zdravlje. kritičkog mišljenja i kreativnosti. odgovorme prema sopstvenom zdravlju. stavova i vrednosti u cilju očuvanja i unapreñivanja zdravlja. Mićović.

Ono je produkt meñusobnih odnosa i uticaja nasledne konstitucije i životnog iskustva. Stalno proučava dete. a istovremeno da uskladi svoje unutrašnje težnje sa razumnim zahtevima društva. Učitelj mora da shvata važnost veza razumevanja izmeñu doma i škole kako bi se bolje upoznao sa sredinom iz koje dete dolazi. Ovo znači da proučava svako dete pojedinačno i njegove potrebe. Beograd. njihove meñusobne odnose i odnose prema njemu. uslove kod kuće.26. shvatanja činjenica. Dete živi u dva različita sveta. i ima bar jedan faktor svojstven samo njemu. Učitelj upoznaje dečju prošlost. Ovo proučavanje se odnosi na sve faze života deteta. indukcije i dedukcije? Potom dolazi do praćenja emocionalnog sazrevanja: da li mu njegov rad u školi pruža osećaj postignuća i uspeha ili ga ograničava i stvara mu osećaj manje vrednosti. Dužnost vaspitača zdravlja – profesora razredne nastave . upoznaje i razume njegove potrebe i značenje njegovog ponašanja. str. njegove roditelje. On prati i proučava intelektualno sazrevanje: da li napreduje ili nazaduje njegova sposobnost koncentracije. često sa dva različita ponašanja i dva sistema vrednsti. odlučnosti i odgovornosti. samoupravljanju. položaj u porodici.Seminarski rad 3. opažanja. njegovo menjanje iz dana u dan.je da mu pomogne da postigne što veći duševni i fizički razvoj i da usvoji znanje i osnovne veštine potrebne u njegovoj životnoj sredini. (1985): Savremena porodica i njena vaspitna uloga. da li raste i da li je živahno. Kakva je uloga vaspitača u higijensko zdravstenom radu? Zdravstveno vaspitanje u školi je proces u kojem dete treba da bude najaktivniji učesnik.5 Učitelj stalno vrši analizu i utvrñuje pravu konstituciju deteta (nervni. Svako dete je jedinstveno. odnose sa braćom i sestrama. Učitelj zdravlja mnogo uči. i onda pokušao. Konačno prati saradnju: koliko živi u zajednici sa 5 ðorñević B. samodisciplini. Učitelj utvrñuje individualnost deteta. Prosveta. da ostalu decu približi savršenom prosečnom primeru. maskulini ili adipozni tip i razne prelazne tipove). Ovo predstavlja konfliktno područje za učitelja zdravlja. proučava i pregleda fizičke karakteristike: da li se menja na bolje ili na gore. Pogrešno bi bilo kada bi stvarao sliku o savršenom. prosečnom detetu. a sa druge strane sasvim nepoznato područje – sve što se zbiva sa njime izvan škole. da li se uči samosavladavanju. Na ovaj nacin se stvara slika o životu deteta – sa jedne strane se vidi dećji život u školi. On ga prati. Tokom analize i sam mnogo uči proučavanjem sredine iz koje dete dolazi. 7 .

Ako nije u stanju da reši takav problem. pak. Uvod u andragogiju Svet knjige. kao sledbenik? Može li se osećati u razumnoj meri kao član školske zajednice koja ga ceni. 2004.. Dete poseduje prirodni poriv da uskladi svoje zahteve zahtevima društva. ne samo da će njemu biti nanesena šteta. pokazuje li bilo kakav problem u ponašanju. 6 Kulić R.. poštuje i da je u stanju da doprinosi toj zajednici? Ukoliko to nije tako. Despotović M. Moraju nastojati da otkriju prve znakove smetnji duha ili tela. kao voña ili.Seminarski rad drugovima.62. kao ravnopravan član. već čitava njegova ličnost može biti oštećena. str. potrebno je da zatraži savet profesionalca. 8 . Učitelj zdravlja je u naročito povoljnom položaju da primeti prvi znak takve sklonosti i da se upita šta to znači. Beograd.6 Da li se dete ponaša na poželjan način.. reaguje se pitanjem »kakvo značenje to ima?«. tako da mogu preduzeti potrebne mere dovoljno rano. a posledica može biti i fizičko oboljenje.

Seminarski rad 4.7 Tek tada će učitelj biti u stanju da neprestano proverava potrebe i uslove koji bi omogućavali. Školska okolina – ureñenje školske zgrade Postoji školska okolina kao celina. Dužnost je učitelja zdravlja da podstakne odgovorne da se pobrinu za ureñenje školske zgrade. zastarele. Vodosnabdevanje je obično udaljeno od nužnika i potpuno neprikladno.: Predškolska pedagogija.. ZUNS. loše planirane. Zadrže li duh istraživanja i eksperimentisanja u svom radu. Učitelji kao celina. Beograd. a zahodi su vrlo često udaljeni od same zgrade. U školskoj zgradi mnogo toga je u suprotnosti sa poukom u školi i nije u skladu sa ohrabrivanjem da se usvoje ispravne higijenske navike. Njegovi će se pogledi menjati kao što se menjaju pedagoški nadzori. 9 . 1989.67. najpovoljniji razvoj deteta. Većina škola su uglavnom nepodesne. Ako shvate tu svoju dužnost i preuzmu na sebe odgovornost. moći će dati koristan prilog razvoju vaspitnih principa i tehnika. str. učitelji su u stanju da preko roditelja povedu akciju za ureñenje školske zgrade. ne uzimaju aktivno učešće u stvaranju vaspitne politike onako kako bi mogli. ali kada te promene nastupe on će ih moći uočiti i osigurati sve što je potrebno da ih zadovolji. a istovremeno da podupre nastojanje za ureñenje prostorija za zdravlje. 7 Kamenov E.

Seminarski rad 5. tj sveopštem razvoju tela. da mogućnost koju mu pruži škola i zajednica nisu rezultat spontanog rada generacija.. Beograd.. o disanju i svežem vazduhu u prostoriji koja je hermetički zatvorena. Zdravstveno vaspitanje u školi Neophodno je razmotriti zdravstveno vaspitanje deteta i roditelja– zdravstveno vaspitanje deteta u prvom redu. Besmisleno je govoriti o čistoći škole ako ona to nije ili o pranju ruku ako nema vode. filozofija i praksa škole usmereni prema jedinstvenom cilju. Uz malo dobre volje i saradnje sa obe strane. Potkonjak M. Učitelj zdravlja razmatra čitavo to pitanje prilagoñavanja deteta zahtevima života i sudelovanje u zajednici i objašnjava mu da shvati.8 Zdravstveno vaspitanje nije toliko poseban predmet. atmosfera i opšti ton u školi su vrlo važni. 8 10 . savetovalište dispanzera). str. Čitav život u školi mora davati osećaj sigurnosti i ohrabriti zdrave navike. nema sapuna ni peškira. 1974. Svaka socijalna situacija u školi može biti korisna prilika za diskusiju o zdravlju. u kojem su opšta atmosfera. Pravo vaspitanje u najširem smislu je zdravstveno vaspitanje. razuma i duha. Zdravstveno vaspitanje se može uspešno sprovoditi u saradnji sa školskom zdravstvenom službom (školska sestra. Zato je normalno da deca postanu aktivni učesnici u životu škole i zajednice i da igraju ulogu u održavanju čistoće. patronažna sestra. Okolina.25. koliko je stav prema poučavanju u celini. Potkonjak N. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. redovni lekarski pregledi mogu biti koristan deo zdravstvenog vaspitanja.: Opšta pedagogija.

.. str. Uticaj učitelja na zdravlje u školi i zajednici mnogo će zavisiti od njegovog zdravlja. Beograd. A učitelj koji ima osećaj za zajednicu može mnogo učiniti da stvori nove standarde i nove ideale lične i društvene odgovornosti.120. Kultura. 1990. 9 Zvačko – Pehar L. Učitelj zdravlja kao član zajednice Primeri vrede više od pretpostavke. To je velika šteta. njegovog stava i njegovog ličnog primera. Stručno znanje mu omogućuje da o mnogim problemima govori sa autoritetom i na taj način utiče na dobrobit zajednice. već na njegov čitav život. jer on vrši dužnost koja je od najveće važnosti za svakog grañanina. Danas postoji osećaj da je učitelj odeljen od svoje zajednice.9 Na kraju rada ćemo prikazati koji sve faktori utiču na nivo zdravlja i na šta sve vaspitač treba da obrati pažnju u higijenskom zdravstvenom radu. Razvojni problemi i vaspitanje predškolske dece. 11 . Ovde se ne misli na njegove pedagoške metode i akademsku naobrazovanost.Seminarski rad 6.

Zaključak Sa stanovišta savremenog koncepta zdravlja čoveka i sistema zdravstvene zaštite ljudi. U samoj definiciji zdravlja akcentovano je stanje kohezije fizičkog. Uloga vaspitača u higijenskom zdravstvenom radu je da razmatra čitavo to pitanje prilagoñavanja deteta zahtevima života i sudelovanje u zajednici i objašnjava mu da shvati. Drugim rečima. Besmisleno je govoriti o čistoći škole ako ona to nije ili o pranju ruku ako nema vode. da mogućnost koju mu pruži škola i zajednica nisu rezultat spontanog rada generacija. nema sapuna ni peškira. zdravlje polazi od stanja unutrašnje ravnoteže. Pitanje ravnoteže se tumači naporima pojedinca i zajednice da uspostave interakciju sa svojom socijalnom. nedvosmislen je zaključak da je stepen demokratičnosti nekog društveno-ekonomskog i političkog sistema veći ukoliko je razvio efikasan i racionalan sistem zdravstvene zaštite. rada i sl. psihičkog i socijalnog blagostanja. Tako da zaključna razmatranja će mo svesti na definisanju zdravstvene higijene kao osnovu za voñenje jednog najprostje rečeno zdravog življenja. ekonomskom sredinom putem razmene. Život u školi mora davati osećaj sigurnosti i ohrabriti zdrave navike. 12 . komunikacije. Nadam se da će ovaj rad doprineti bar malo većem interesovanju za iznalaženje adekvatnog rešenja i sticanja navike muanjivanja mogućnost i sticanja navike sprečavanja bilo kakve zaraze koja će i tekako ostaviti pečat na našem organizmu. i ravnoteže sa okolinom. odluka.Seminarski rad 2. Zato je normalno da deca postanu aktivni učesnici u životu škole i zajednice i da igraju ulogu u održavanju čistoće. o disanju i svežem vazduhu u prostoriji koja je hermetički zatvorena. kulturnom. koja vodi ekonomski i socijalno produktivnom životu. uz odsustvo bolesti i stanja onesposobljenosti.

1965.. Beograd. 1989. Grujić. Dimitrijević Z. 2001. 1985. Prosveta. 11. Vranje. Beograd 7.: Pedagogija. Beograd. ZUNS. Socijalno ponašanje učenika. Svet knjige. Despotović M.: Pedagogija. 10. Beograd.Seminarski rad 3. 2004. Učiteljski fakultet u Vranju... Jovanović B. ðorñević J. P. Potkonjak M. Potkonjak N. Metode procene zdravstvenog stanja.: Škola i vaspitanje. Kulić Radivoje: Pedagogija. Kačapor Sait. D. 2002.: Predškolska pedagogija. V. Literatura 1. Kulić R. 3. 12.. 5. Gradski zavod za zaštitu zdravlja. Jakovljević. ðorñević B..ðokić. Učiteljski fakultet u Jagodini.. Beograd 4. 13 . Cekić S. Mićović. Krneta LJ. Jovanović Branko (1998): Porodično vaspitanje. Učiteljski fakultet. Beograd 1997. 9..Beograd. 2. Potkonjak N. 6. Simić S. (1985): Savremena porodica i njena vaspitna uloga. ð.. Naučna knjiga. Bergant Milica (1973): Promene u porodici i problemi porodičnog vaspitanja. Uvod u andragogiju Svet knjige. 8. 13. Pedagogija. Kamenov E. Krulj S.: Vaspitanje u autičkoj i feudalnoj epohi. Krnjajić S. Institut za zaštitu zdravlja Srbije. Beograd. Jagodina. Reforme u oblasti zdravstvene zaštite.. Beograd. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Srbije. Anñelski H. Radenko. Beograd 1996. 2004. Jagodina.

1974 16. Kultura. Beograd.. Potkonjak M. Beograd. Beograd. Trebješanin Ž. Zvačko – Pehar L. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.: Opšta pedagogija. 2001 18. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.. 1995. Potkonjak M. Naučna knjiga. Stubovi i kulture. Beograd. 19. Beograd. Beograd..: Pedagogija.: Opšta pedagogija. Razvojni problemi i vaspitanje predškolske dece. drugo izdanje. Potkonjak Nikola (1996): Pedagoški leksikon. Potkonjak N. 15. ðorñević J. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Potkonjak N. 1990. 14 .: Rečnik psihologije. 17. 1974..Seminarski rad 14. Trnavac N.

........... Literatura ........................................ Školska okolina – ureñenje školske zgrade . Uloga vaspitača u higijensko zdravstvenom radu................................................................... Učitelj zdravlja kao član zajednice....................... 3 1..................... Kakva je uloga vaspitača u higijensko zdravstenom radu?......................... Zaključak ........................................ 7 4..........................................Seminarski rad Sadržaj Uvod....... 13 15 .................................................. 9 5............................................... 11 2........................... 6 3. 12 3............................................................................... 3 2................................ Zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja.......................... Zdravstveno vaspitanje u školi.......................................................... Cilj higijensko zdravstvenoig vaspitanja..... 10 6............ 1 1...

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful