Dr Lopandi´ c

SKRIPTA iz EUKLIDSKE GEOMETRIJE -zadaci sa reˇenjimas

ˇ Stampali studenti II godine matematike PMF-a BEOGRAD, 1967

Zadaci iz Stereometrije Zadatak 1: Ako je u prostoru dato mnoˇtvo od n ravni u kom se svake dve ravni s seku, nikoje tri ne seku po jednoj pravoj, niti su uporedne nekoj pravoj i nikoje ˇetiri c ne seku u jednoj taˇki, dokazati da ravni tog mnoˇtva razlaˇu prostor na c s z αn = konveksnih delova, od kojih βn = (n2 − n + 2) dopire u beskonaˇnost, a ostalih c 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6) 6 delova su ograniˇeni. c Dokaz: Iz uvedenih pretpostavki sledi da navedenom mnoˇtvu ν ravni seˇe s c (ν + 1) − by ravan po ν pravih, od kojih nikoje dve nisu uporedne, i nikoje tri ne seku u jednoj taˇki. c Prema zadatku 17. tih ν pravih razlaˇe z (ν + 1) − by ravan na 1 2 (ν + ν + 2) 2 oblasti, od kojih 2ν oblasti dopire u beskonaˇnost, a ostalih c 1 2 (ν − 3ν + 2) 2 oblasti su ograniˇene. Svaka od tih oblasti razlaˇe izvestan deo prostora koji je dobijen c z razlaganjem sa ν pomenutih ravni na dva dela pa se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni broj delova prostora pove´ava za c 1 2 (n + n + 2). 2 Kako je za ν = 1 broj delova prostora α1 = 2, 1 3 (n + 5n + 6) 6

3 bi´e za ν = n c 1 1 1 αn = 2 + (12 + 1 + 2) + (22 + 2 + 2)... + [(n − 1)2 + (n − 1) + 2] 2 2 2 Kako je 12 + 22 + ... + (n − 1)2 = i 1 + 2 + ... + (n − 1) = nalazimo da je αn = n(n − 1)(2n − 1) 6 n(n − 1) 2

1 3 (n + 5n + 6). 6 Da bi se odredio broj ograniˇenih i broj neograniˇenih delova prostora, odredimo najpre c c za koliko se pove´ava broj neograniˇenih delova prostora dodavanjem (ν + 1) − bc ravni. c c Svaka od neograniˇenih oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇe jedan deo prostora dobijen c z razaganjem prethodnim ravnima na dva neograniˇena dela dok svaka od ograniˇenih c c oblasti iz (ν + 1) − bc ravni razlaˇe neki ranije dobijeni deo prostora na dva dela od kojih z je jedan istog tipa, a drugi obavezno ograniˇen. Stoga se dodavanjem (ν + 1) − bc ravni, c broj neograniˇenih delova prostora pove´ava za 2ν. Kako je za ν = 1 broj neograniˇenih c c c delova prostora β1 = 2, bi´e za ν = n c βn = 2 + 2(2 − 1) + 2(3 − 1) + ... + 2(n − 1) = 2 + 2[1 + 2 + ... + (n − 1)] n(n − 1) =2+2 2 = n2 − n + 2.

Kako je αn = βn + γn bi´e c γn = αn − βn , 1 γn = (n3 − 6n2 + 11n − 6). 6 Da bi se dokazalo da su dobijeni delovi prostora konveksni, primetimo da je svaki od tih delova presek n poluprostora, dakle n konveksnih likova, pa je prema poznatom stavu i taj deo prostora konveksan. tj.

ωn kojima su srediˇta c c s A1 .An taˇke u prostopu takve da je duˇ odredena bilo kojim dvema od tih n taˇaka manja ili jednaka duˇi d.. z c Dokaz: Analogno zadatku 3. gde s c je n ≥ (k + 1). S obzirom da postoji kugla polupreˇnika r koja sadrˇi bilo koje ˇetiri od z c z c n taˇaka.ωn kugle kojima su srediˇta A1 . svih n kugli ω1 . ωe ..An ... Ae bi´e srediˇte te kugle zajedniˇka taˇka kugli ωi . dokazati da postoji kugla polupreˇnika c z c √ 6 r= d 4 koja sadrˇi svih n taˇaka.. kugla ω kojoj je srediˇte O.. dokazati da postoji kugla polupreˇnika c c c r.An ... c c Dokaz: Analognim postupkom kao kod zadatka 12. a polupreˇnik jednak c z s c duˇi r. koja sadrˇi svih n taˇaka. pri ˇemu svake ˇetiri od tih c c c n taˇaka pripadaju nekoj kugli polupreˇnika r. z c Napomena: Ovaj stav predstavlja Jungovu teoremu za n taˇaka koje se nalaze u c prostoru.. konveksnih likova ω1 . a zatim metodom matematiˇke indukcije... recimo O..ωn imaju bar jednu zajedniˇku c c taˇku.ωn (n ≥ 5) konveksni prostorni likovi. ωj .. sadrˇi svih n taˇaka A1 ... S obzirom da taˇka O pripada svim kuglama ω1 ... ωk . z c Dokaz: Obeleˇimo sa ω1 .An . pa ´e prema prethodnom zadatku z c c c postojati kugla koja sadrˇi svih n taˇaka... c c s c c Stoga. z z c c z Zadatak 4: Ako su A1 . najpre treba dokazati da je teorema taˇna kada je n = 5.ωn imaju bar jednu zajedniˇku c c taˇku. s Zadatak 3: Ako su A1 .. Aj . koja je uporedna sa simetralom ugla ω.An a polupreˇnici jez s c dnaki duˇi r..... Ai . svake ˇetiri od n kugli. od kojih svaka ˇetiri c imaju najmanje jednu zajedniˇku taˇku dokazati da svih n pomenutih likova takode c c imaju bar jednu zajedniˇku taˇku... a polupreˇnici jednaki duˇi r. te prema Helijevoj teoremi..An proizvoljne taˇke u prostoru.. Analogno.. ..... npr. c Napomena: Ovaj stav pedstavlja uopˇtenje Helijeve teoreme na prostorne likove. tj.. Ak ... dokazuje se da je teorema taˇna i za n > 5. ovaj stav se uopˇtava za n taˇaka kodimenzionalnog prostora.. 2(k + 1) Zadatak 5: Ako je ugao ω ′ upravna projekcija ugla ω na izvesnu ravan π... kao pri reˇavanju c c s zadatka 13.. U tom sluˇaju bi´e c c r= k ... najpre treba dokazati da postoji kugla polupreˇnika c √ 6 r= d 4 koja sadrˇi bilo koje ˇetiri od n datih taˇaka A1 .. dokazati da je simetrala s ugla ω uporedna sa simetralom s′ ugla ω ′ .4 Zadatak 2: Ako su ω1 .

Duˇ P Q seˇe pravu s u c c z c ′ . = pa je ∠P ′ O′ S ′ = ∠Q′ O′ S ′ i prema tome je prava O′ S ′ simetrala ugla P ′ O′ Q′ . ugla ω ′ . bi´e prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ . c z s . a sa P i Q taˇke polupravih p i q takve da je c OP = OQ. Obeleˇimo sa c z O i O′ temena uglova ω i ω ′ . Dokaˇimo z da je prava O′ S ′ istovetna sa pravom s′ . pa je uporedna i sa svojom projekcijom O′ S ′ na ravan π.5 Q O P S Q′ O π ′ S P ′ ′ Slika uz zadatak 5 Dokaz: Neka su p i q kraci ugla ω. c Zadatak 6: Dokazati da je upravna projekcija pravog ugla na ravan koja seˇe oba c njegova kraka ili oba njegova produˇenja tup ugao. Po pretpostavci je prava s nekoj taˇki S. a sa P ′ i Q′ njima odgovaraju´e taˇke na polupravama p′ i q ′ . a duˇ c s z z ′ S ′ upravna na duˇi P ′ Q′ . a p′ i q ′ odgvaraju´i kraci ugla ω ′ . tj. Kako ugao moˇe da ima z samo jednu simetralu. Kod trougla OP Q taˇka S je srediˇte stranice P Q. a duˇ OS upravna na stranici P Q i c s z paralelna sa O′ S ′ . sledi da je O z △O′ S ′ P ′ ∼ △O′ S ′ Q′ . pa je pri navedenom projektovanju taˇka S ′ srediˇte duˇi P ′ Q′ . Stoga. oˇtar ugao. zatim da je upravna projekcija pravog z ugla na ravan koja seˇe jedan njegov krak i produˇen drugi krak. njenu odgovaraju´u taˇku obeleˇimo sa S c c c z uporedna sa ravni π.

pa je P Q2 > O ′ P 2 + O ′ Q2 . s Zadatak 7: Dokazati da je nagib kose prave prema nekoj ravni manji od svih uglova koje ta prava zahvata s pravama te ravni koje sadrˇe i njen prodor. P OQ bi´e c O′ P < OP O′ Q < OQ i P Q2 = OP 2 + OQ2 .6 S O R S′ O′ R′ Q π P Slika uz zadatak 6 c c Dokaz: Pretpostavimo da ravan π seˇe krake pravog ugla ∠P OQ u taˇkama P i ′ obeleˇimo upravnu projekciju taˇke O. Najzad uporedna projekcija pravog ugla ∠P OS kome projekcijska ravan π seˇe c ′ O ′ S ′ naporedan sa tupim uglom ∠P O ′ Q. kod pravouglih trouglova P OO ′ . z P p O q r R Q π Slika uz zadatak 7 . Stoga sledi da je upravna projekcija P O′ Q ugla ∠P OQ na ravan π tup ugao. Q. krak OP i produˇen drugi krak OS je ∠P z dakle oˇtar ugao. Ako sa O z c QOO′ . dakle tup c ugao. Upravna projekcija pravog ugla ∠ROS koji je unakrsan sa uglom ∠P OQ i kome projekcijska ravan π ne seˇe nijedan krak je ugao ∠R′ O′ S ′ unakrsan sa uglom ∠P ′ O′ Q′ .

P. Neka je P proizvoljna taˇka prave p koja je razliˇita od O. CA i C ′ A′ . BB ′ . C1 i C2 . Svaka od pravih a. prave BC i B ′ C ′ se seku te odreduju izvesnu ravan α. Dokaz: Neka dve prave p1 i p2 seku tri mimolilazne prave a. b. Taˇke A i A′ pripadaju ravni β i γ. sa q upravnu projekciju prave p na ravan π i sa r bilo koju drugu pravu ravni π c koja sadrˇi taˇku O. prave AB i A′ B ′ se seku te odreduju izvesnu ravan γ.β. c imala bi s ravni π po dve zajedniˇke taˇke A1 i A2 . CC ′ seku u jednoj taˇki ili su medusobno uporedne. ravni α. jednake stranice OQ i OR. Stoga su prave p1 i p2 s c takode mimoilazne. c R A A′ B′ O B C P C′ Q Slika uz zadatak 9 Dokaz: Po pretpostavci. B1 . Pri tome je trougao P QR pravougli. AB i A′ B ′ seku u taˇkama npr.7 Dokaz: Obeleˇimo sa p bilo koju kosu pravu spram ravni ω. Neka je zatim R taˇka prave r sa bilo c koje strane od O takva da je OQ = OR. c. Ako prave p1 i p2 ne bi bile c c c mimoilazne. Zadatak 8: Dokazati da su svake dve prave koje seku tri mimoilazne prave takode mimoilazne. one bi pripadale izvesnoj ravni π. b. Trouglovi c OP Q i OP R imaju zajedniˇku stranicu OP . sa O njenu prodornu z taˇku. pa je ∠P OQ < ∠P OR. a druga u taˇkama A2 . Njena z c c c upravna projekcija Q na ravan π je na pravoj q. saglasno definiciji. a stranica P Q c je manja od stranice P R. c pripadale ravni π. pa bi sve tri prave c c a. B1 i B2 . ˇto je nemogu´e. pa je hipotenuza P R ve´a od katete P Q. B2 .γ su razliˇite. R c dokazati da se prave AA′ . S obzirom da trouglovi ABC i A′ B ′ C ′ ne pripadaju jednoj ravni. b. Q. R pripadaju jednoj pravoj. pa je prava AA′ presek ravni β i c c . z Zadatak 9: Ako dva trougla ABC i A′ B ′ C ′ imaju takav poloˇaj u prostoru da se prave odredene stranicama BC i B ′ C ′ . jer su one mimoilazne. C2 . prave CA i C ′ A′ se seku te odreduju izvesnu ravan β. Prva prava neka seˇe u taˇkama A1 . Q. C1 . zatim c da taˇke P.

prema tome. Dokazati da je ravan c π uporedna sa dijagonalama AC i BD tog ˇetvorougla. Zadatak 11: Ako su P. . R. taˇke P. S obzirom da su ravni ABC i A′ B ′ C ′ razliˇite. CD. ona bi sekla recimo pravu BB ′ u nekoj taˇki O. BB ′ . Q. S u kojima stranice AB. su prave BB Dokaˇimo sada drugi deo stava. B ′ u c c jednoj ravni. jer z c s c ′ i CC ′ uporedne. Ako se prave BB ′ i CC ′ seku u nekoj taˇki O. S temena paralelograma. A′ . c c Dokaz: Kako je ravan π uporedna s pravom AC po kojoj se seku ravni ABC i ADC. c Zadatak 10: Ako su taˇke P. R. Na c isti naˇin dokazuje se da su i prave QR i P S medusobno uporedne. DA prostranog ˇetvorougla ABCD prodiru izvesnu ravan π temena paralelograma. BC. ako prava AA′ ne bi bila uporedna s pravama BB ′ i CC ′ . C. Kako su B. B ′ . a taˇke z c c P. CC ′ seku u jednoj taˇki. BC. R. Q. Stoga je prava AA′ uporedna sa pravama BB ′ i CC ′ . CD. ˇto je nemogu´e. prave BB ′ i CC ′ se seku ili c su medusobno uporedne. preseˇna prava AC ravni ABC i ADC uporedna s ravni π. c Zadatak 12: Ako su duˇi koje spajaju srediˇta naspramnih stranica prostornog ˇetvoz s c rougla ABCD uporedne jedna na drugoj. dokazati da su dijagonale tog ˇetvorougla c medusobno jednake. C ′ taˇke ravni α koje ne pripadaju jednoj pravoj. i ravni β i ravni γ. nalaze se na pravoj AA Stoga se prave AA′ . Otuda sledi da su c taˇke P. Q. R. S temena paralelograma.8 γ. taˇka O pripada c c ′ po kojoj se seku ravni β i γ. DA prostornog c ˇetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu sa dijagonalama AC i BD c tog ˇetvorougla. R zajedniˇke tim dvema ravnima. S taˇke u kojima stranice AB. Q. prave P Q i RS po kojima ravan π seˇe ravni ABC i ADC medusobno su uporedne. c Dokaz: S obzirom da su prave P Q i RS po kojim ravan π seˇe ravan ABC i ADC c c medusobom uporedne. Istim postupkom dokazuje se da je prava BD uporedna sa ravni π. Q. Ako su prave BB ′ i CC ′ uporedne. Isto tako je prava BB ′ presek ravni α i γ. jer su taˇke A. Q. Zaista. R su na preseˇnoj pravoj tih dveju c c c ravnih ABC i A′ B ′ C ′ . B. Prema dokazanom i prava CC ′ sadrˇala bi taˇku O. i c prava AA′ je uporedna sa njima. a prava CC ′ presek ravni α i β. dokazati da su taˇke P.

DA prostornog ˇetvoz s c rougla ABCD. dokazati da je prava koja sadrˇi srediˇta P c z s i Q dijagonala AC i BD zajedniˇka normala pravih AC i BD. Isto tako duˇi QR i P S su uporedne medusobno i jednake polovini z z duˇi BD. Kako je ∠CBD = ∠CBQ i ∠ADB = ∠ADQ. Q. BC. CD. dakle ne pripadaju z istoj pravoj. pa su mu z sve stranice jednake. R. Stoga su i dijagonale AC i BD ˇetvorougla ABCD medusobno c jednake. c C D P Q A Slika uz zadatak 13 B Dokaz: Iz podudarnosti trouglova BCD i DAB sledi da je ∠CBD = ∠ADB. . duˇi P R i QS su uporedne medusobno i jednake c z polovini duˇi AC. Otuda sledi da je P QRS paralelogram sa upravnim dijagonalama. S srediˇta stranica AB. S obzirom da su duˇi P Q i RS srednje linije trouglovova ABC i ADC koje z odgovaraju zajedniˇkoj stranici AC. Zadatak 13: Ako su naspramne stranice AB i CD.9 C R D Q S A P Slika uz zadatak 12 B Dokaz: Obeleˇimo sa P. zatim BC i AD prostornog ˇetvorougla ABCD medusobno jednake. Po pretpostavci su duˇi P R i QS upravne medusobno.

. i DD′ : CC ′ = DR : RC. D′ uporedne projekcije taˇaka A. B ′ . dokazati da je BQ : QC = AS : SD. i △RDD ′ ∼ △RCC ′ . stoga je trougao ACQ jednakokrak. pa je prava P Q upravna na dijagonali AC ˇetvorougla c ABCD. pa je prava P Q zajedniˇka normala pravih AC i BD. B. c c Zadatak 14: Ako su P i R taˇke stranica AB i CD prostornog ˇetvorougla ABCD c c takve da je AP : P B = DR : RC. D′ D R C C′ Q S B′ A A′ Slika uz zadatak 14 P B Dokaz: Ako obeleˇimo sa A′ . Na isti naˇin dokazuje se da je prava P Q upravna i na dijagonali BD tog c ˇetvorougla. D na raz c van π imamo da je △P AA′ ∼ △P BB ′ pa je AA′ : BB ′ = AP : P B Stoga je AA′ : BB ′ = DD′ : CC ′ i prema tome je AA′ : DD′ = BB ′ : CC ′ . C. Iz podudarnosti trouglova BCQ i ADQ sledi da je CQ = AQ. a Q i S taˇke u kojima stranice BC i AD prodiru proizvoljnu ravan π koja sadrˇi taˇke c z c P i R.10 bi´e c ∠CBQ = ∠ADQ. C ′ .

te je AQ : DQ = AQ′ : D′ Q′ . Zadatak 15: Dokazati da svaka ravan uporedna dvema naspramnim stranicama prostornog ˇetvorougla seˇe druge dve stranice na proporcionalne odnose. Obeleˇimo c c c z sa D′ taˇku ravni ABC takvu da je ˇetvorougao ABCD′ paralelogram. Iz uporednosti ravni π i CDD′ . sleduje z c da su prave P Q′ i CD′ po kojima one seku ravan ABC medu sobom uporedne. Iz dobijenih dveju proporcija nalazimo da je BP : CP = AQ : DQ. a taˇke A i D s raznih strana ravni π. Kako je CD′ AB. i BQ : QC = BB ′ : CC ′ . pa c c je ravan CDD′ odredena tim pravama uporedna s ravni π. bi´e taˇke A i D ′ s raznih strana ravni π. Isto tako je DD′ QQ′ . D c c c pa duˇ AD′ prodire ravan π u nekoj taˇki Q′ . . c c D′ C D Q′ Q A Slika uz zadatak 15 B P Dokaz: Neka proizvoljna ravan π uporedna naspramnim stranicama AB i CD prostornog ˇetvorougla ABCD seˇe druge dve stranice BC i AD u taˇkama P i Q. S obzirom da su taˇke D i ′ iste. i △QBB ′ ∼ △QCC ′ . Sad su dve prave CD i CD′ koje se seku uporedne s ravni π.11 Kako je △SAA′ ∼ △SDD ′ bi´e c AS : SD = AA′ : DD′ pa je AS : SD = BQ : QC. bi´e i CD′ π. c c a AB π. Stoga je AB P Q′ CD′ i prema tome BP : CP = AQ′ : D′ Q′ .

AD′ CD′ Kako je △QO′′ O′ ∼ △QSS ′ i △ASS ′ ∼ △ADD′ . z c c ′ uporedna s ravni π. Ta prava sadrˇi presek O′ duˇi P R′ i QS ′ . sto je suprotno pretpostavci. S pripadaju jednoj c ravni. pa su unutraˇnje taˇke O i c s c O′′ duˇi P R i QS s iste strane ravni ABCD′ . zatim QS ′ AB D′ C i SS ′ DD′ . a ravan CDD ′ uporedna s ravni π ′ . tj. Dokaˇimo da su taˇke O i O′′ istovetne. a taˇke R c c i S na duˇima CD i AD.12 Zadatak 16: Ako su P i R taˇke u kojima naspramne stranice AB i CD prostornog c ˇetvorougla ABCD prodiru proizvoljnu ravan π uporednu s drugim dvema stranicama. bi´e c c O′ O : R′ R = P O′ : P R′ = AS ′ : AD′ i R′ R : DD′ = CR′ : CD′ . na pravoj t s iste strane od z taˇke O′ . i prema tome. Pri tome. dokazati da taˇke P . c a Q i S taˇke u kojima stranice BC i AD tog ˇetvorougla prodiru proizvoljnu ravan π ′ c c uporednu s drugim dvema stranicama. da se duˇi c z c z P R i QS seku. a taˇke R i S s iste strane od te ravni. Ravni π i π ′ ne mogu biti istovetne. a seˇe duˇi P R i z z c z QS u izvesnim taˇkama O i O′′ . D′ R′ R D S ′ C O′ S O O′′ Q A P Slika uz zadatak 16 B Dokaz: Ako sa D′ obeleˇimo taˇku takvu da je ˇetvorougao ABCD′ paralelogram. jer bi tada sve stranice ˇetvorougla ABCD bile uporedne sa svakom od tih ravni. S obzirom da je taˇka D izvan ravni paralelograma ABCD′ . pa je O′ O = i prema tome AS ′ CR′ · · D′ D. bi´e c O′ O = O′ O′′ : S ′ S = QO′ : QS ′ = CR′ : CD′ (1) AS ′ · R′ R AD′ i R′ R = CR′ · D′ D CD′ . biˇe taˇke R i S s iste strane ravni ABCD′ . Otud sledi da se ravni π i c π ′ seku po nekoj pravoj t. Q. Sad su taˇke P z c c c i Q u ravni ABCD′ . R. pa bi c ˇetvorougao ABCD bio ravan. bi´e ravan ADD c duˇi CD′ i AD′ prodiru ravni π i π ′ u taˇkama R′ i S ′ takvim da je P R′ BC AD′ i z c RR′ DD′ . Kako je △P OO′ ∼ △P RR′ i △CRR′ ∼ △CDD′ .

CD. c . S pripadaju c c dvema raznim ravnima QDA i SBC. Q. BC. S u kojima prave AB. DA prostornog ˇetvorougla ABCD c pripadaju jednoj ravni je da bude AP BQ CR DS · · · = 1. c c Zadatak 17: Ako je ABCD prostorni ˇetvorougao i O proizvoljna taˇka prostora. R. pa su taˇke P . dokazati da taˇke P . Stoga. OAB. taˇke O. c c c S u jednoj ravni. CD. S pravih odredenih stranicama AB. Q. AS ′ CR′ · · D′ D AD′ CD′ (2) CR′ · S ′S CD′ i S′S = AS ′ · D′ D. AD′ C R D O S A P Slika uz zadatak 17 B Q Dokaz: S obzirom da taˇke O. pa se one takode nalaze na preseˇnoj pravoj tih c dveju ravni. Isto tako. pa se duˇi P R i QS seku. S c c z c pripadaju jednoj ravni. Q. c c R. pa je O′ O′′ = i prema tome O′ O′′ = Iz jednakosti (1) i (2) sledi da je O′ O = O′ O′′ . taˇke P. R. R. P . P B QC RD SA (Menelajeva teorema za prostorne ˇetvorouglove). Q. S obzirom da su duˇi O′ O i O′ O′′ jednake. OBC pripadaju jednoj ravni. Q. DA prodiru ravni OCD.13 i S ′ S : D′ D = AS ′ : AD′ . R pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB. Zadatak 18: Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod kojim ˇetiri taˇke P . c one se ne seku na preseˇnoj pravoj tih dveju ravni. c ODA. BC. a taˇke O i O′′ na pravoj t s iste strane od z c taˇke O′ . taˇke O i O′′ su istovetne. Otud sledi da je O zajedniˇka taˇka pravih P R i QS.

recimo π. T u kojima produˇene stranice CD. ona je uporedna i s pravama P Q i RS. BC. Q. pa bi ravan ABC sadrˇala dve taˇke C i R stranice CD. dakle i taˇku D. P B QC RD SA Ako je prava AC uporedna s ravni π. R. R. Zaista. Q. Zato pretpostavimo da taˇke z c P. P B QC RD SA C R Q i B D S A P T Slika uz zadatak 18 Sad dokaˇimo da je navedeni uslov dovoljan. U tom sluˇaju sva temena z c c c . RD SA T C Mnoˇenjem odgovaraju´ih strana nalazimo da je z c AP BQ CR DS · · · = 1. bi´e taˇke P. ako bi one bile na jednoj pravoj. pa je prema Menelajevoj teoremi AP BQ CT · · = −1 P B QC T A CR DS AT · · = −1. pa je AP BQ · =1 RD SA i prema tome AP BQ CR DS · · · = 1. AC trougla CDA c c z prodiru ravan π na jednoj pravoj. one bi bile u ravni ABC. T u c c c kojima produˇene stranice AB. Prava odredena dijagonalom AC prodire ravan π ili je sa njom uporedna. Q. Taˇke P. CA trougla ABC prodiru ravan π na jednoj pravoj. DA. Q. z isto tako bi´e taˇke R. R ne pripadaju jednoj z c c pravoj. S pripadaju jednoj ravni. S pripadaju jednoj ravni. Naime pretpostavljaju´i da je z c AP BQ CR DS · · · = 1.14 Dokaz: Dokaˇimo najpre da je navedeni uslov potreban. P B QC RD SA dokaˇimo da taˇke P. Ako je prodire u nekoj taˇki T . S.

. Q. Q4 . Dakle.. .. .. ili je uporedna s nekim od tih pravih. · · · . An Q4 A1 P2 A4 A3 P1 Q3 P4 P5 A6 P3 A2 A5 Slika uz zadatak 19 Dokaz: Ravan π seˇe prave odredene dijagonalama A1 A3 . dokazati da je A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n P1 A2 P2 A3 Pn A1 (Menelajeva teorema za prostorne mnogouglove). taˇke z c Qn−1 . P2 . . . .. .. A1 An−1 u izvec snim taˇkama Q3 . An .. .. .. . . Q3 . . Qn−1 . R ne pripadaju jednoj pravoj. Ako pretpoc stavimo da ravan π seˇe sve pomenute prave. S obzirom c s c da taˇke P . R. ... An A1 prostornog n-tougla A1 . sve ˇetiri taˇke P. bi´e taˇke P1 .. . . Pn−1 . S pripadaju c c c c jednoj ravni. An−1 Pn−1 An Pn A1 Qn−1 = −1 Pn−1 An · Pn A1 · Qn−1 Pn−1 A1 P 1 P 1 A2 A3 P 3 P 3 A4 (1) . P B QC RD S ′ A pa je DS DS ′ = ′ SA SA i prema tome taˇka S ′ istovetna s taˇkom S. Ako bi S ′ c bila taˇka u kojoj prava AD prodire ravan π. Q.. Q4 u koc jima produˇene stranice trougla A1 A3 A4 prodiru ravan π na jednoj pravoj .. Otuda je 2P · A2 A2 · A3 Q3 = −1. . Pn taˇke u kojima proizvoljna ravan π seˇe prave odredene c c stranicama A1 A2 .... Zadatak 19: Ako su P1 . one odreduju neku ravan π.. ˇto je nemogu´e..15 prostornog ˇetvorougla ABCD pripadala bi jednoj ravni. Pn u kojima produˇene stranice trougla A1 An−1 An prodiru ravan π na jez dnoj pravoj. imali bismo da je c AP BQ CR DS ′ · · · = 1. Q3 u kojima produˇene c c c z stranice trougla A1 A2 A3 prodiru ravan π na jednoj pravoj. ... .. .. A1 A4 . taˇke P3 . P 3 Q 3 A1 A4 Q 4 A1 Q 3 · Q4 A1 · Q3 A3 = −1..

dokazati da taˇke P ′ . A1 A4 . Q′ . SBC seku u jednoj taˇki izraˇen s jednakosti c z AP BQ CR DS · · · = 1. S u odnosu na srediˇta odgovaraju´ih stranica pripadaju jednoj ravni. c c Zadatak 20: Ako su P. S taˇke u kojima stranice AB. . Stoga je u c z tom sluˇaju jednakost (2) taˇna. RD = CR′ . QDA. . S ′ pripadaju istoj ravni. BC. c Zadatak 21: Neka su P. DA prostornog c ˇetvorougla ABCD prodiru neku ravan π. Dokazati da je potreban i dovoljan uslov pod c kojim se ravni P CD. CR = R′ D. P B QC RD SA S obzirom da su taˇke P ′ . pa je AP ′ BQ′ CR′ DS ′ · · · = 1. SA = DS ′ . . S taˇke pravih koje su odredene stranicama AB.16 Mnoˇenjem odgovaraju´ih strana ovih jednakosti. nalazimo da je z c A1 P1 A2 P2 An Pn · · ··· · = (−1)n . P1 A2 P2 A3 Pn A1 (2) Ako bi neka dijagonala A1 A3 . QC = BQ′ . bi´e c c AP = P ′ B. P ′ B Q′ C R ′ D S ′ A Otuda sledi da taˇke P ′ . CD. . Q. S ′ simetriˇne sa c c c taˇkama P. R′ . P3 A4 Q4 A1 jer bi u tom sluˇaju duˇi P1 P2 i P3 Q4 bile uporedne s dijagonalom A1 A3 . c s c c Dokaz: Prema Menelajevoj teoremi za prostorne ˇetvorouglove imamo da je AP BQ CR DS · · · = 1. Q. BC. P B QC RD SA ˇ (Cevijeva teorema za prostorne ˇetvorouglove). R′ . R. DA prostornog ˇetvorougla ABCD. R. prvim dvema iz gornjih jednakosti odgovaralo bi jednakosti A1 P1 A2 P2 · =1 P1 A2 P2 A3 i A3 P3 A4 Q4 · = 1. Q. Q. R′ . R. RAB. Q′ . A1 An−1 npr. c . S ′ simetriˇne taˇkama P. bila uporedna s ravni π. c CD. R. dijagonala A1 A3 . BQ = Q′ C. Q′ . DS = S ′ A. S u odnosu na srediˇta c c c s odgovaraju´ih stranica. P B = AP.

R. DD′ po kojima ta ravan seˇe ravni α. D i A′ . δ koje se seku po nekoj pravoj s. β. Ako pripadaju nekoj ravni π. D i A′ . P B QC RD SA Sad dokaˇimo da je taj uslov i dovoljan. P. . R. S obzirom da taˇke O. RAB. γ. dokazati da su dvorazmere taˇaka c c A. S pripadaju preseˇnoj pravoj QDA i SBC. D′ taˇke u kojima dve prave p i p′ prodiru c ˇetiri ravni α. C. Iz jednakosti z AP BQ CR DS · · · =1 P B QC RD SA sledi da taˇke P. QDA. Otuda c c sledi da taˇke P. Zato pretpostavimo da z se ravni P CD. δ uporedne su c sa pravom s ili se seku u nekoj taˇki koja se nalazi na pravoj s. BB ′ . S pripadaju jednoj ravni. RAB. (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). Q. C ′ . SBC se seku u taˇki O. D′ medu sobom jednake. da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). Q. . B. ravni P CD. B ′ . QDA. C ′ . Q. pa je prema Menelajevoj teoremi za c prostorne ˇetvorouglove c AP BQ CR DS · · · = 1. P. γ. B. a ravni QAD i SBC seku po pravoj QS. S pripadaju jednoj ravni. C. tj. R c c pripadaju dvema raznim ravnima P CD i RAB. pa se prave P R i QS seku u nekoj c konaˇnoj ili beskrajno dalekoj taˇki O. B ′ . Stoga je prema zadatku c . c Zadatak 22: Ako su A. prave AA′ . CC ′ . β. Isto tako taˇke O. Dokaz: Prave p i p′ pripadaju jednoj ravni ili se mimoilaze. S obzirom da se ravni P CD i RAB seku po c c pravoj P R.17 C R D O S Q A P Slika uz zadatak 21 B Dokaz: Dokaˇimo najpre da je navedeni uslov potreban. . taˇke O. SBC seku u nekoj taˇki O. R su na preseˇnoj pravoj tih c c dveju ravni.

. B ′′ . c Zadatak 23: Ako je A1 . taˇke A i D′ odreduju pravu p′′ koja prodire te ˇetiri ravni u c taˇkama A. te je prema c dokazanom delu ovog zadatka (ABCD) = (AB ′′ C ′′ D′ ). no moˇe c z z u svim dobijenim relacijama vaˇiti znak jednakosti. . An .18 s A B C D p B ′′ C ′′ S′ A B′ ′ C D′ α β S γ δ Slika uz zadatak 22 p′ ′ Pretpostavimo da su prave p i p′ mimoilazne. a R prav ugao. P An + P A1 An A1 . . dakle pripadaju jednoj ravni. bi´e z c P A1 + · · · + P An 1 (A1 A2 + · · · + An A1 ). prema tome. Dokaz: Prema poznatom stavu imamo da je P A1 + P A2 A1 A2 . prave p′ i p′′ se seku. . S obzirom da taˇka P ne moˇe pripadati svim stranicama poligona A1 . Prave p i p′ se seku. . δ npr. D′ . . An ravan ili prostorni poligon i P proizvoljna taˇka prostora. dokazati da je zbir duˇi koje spajaju taˇku P s temenima tog poligona ve´i od z c c poluobima tog poligona. γ. β. . . Dve prodorne taˇke pravih p i p′ koje nisu c c u istoj ravni α. . s dokazati da je S < (n − 2) · 2R. 2 Zadatak 24: Ako je S zbir unutraˇnjih uglova prostornog n-tougla. Isto tako. Iz dobijenih dveju jednakosti sledi da je (ABCD) = (A′ B ′ C ′ D′ ). C ′′ . dakle pripadaju nekoj ravni. Stoga je (A′ B ′ C ′ D′ ) = (AB ′′ C ′′ D′ ).

b′ . Zadatak 25: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´i c iviˇni uglovi (III stav podudarnosti triedara). B. An bi´e c ∠An A1 A2 i ∠A2 A1 A3 + ∠A1 A3 A4 + · · · + ∠An−1 A1 An ∠A2 A3 A4 ∠A2 A3 A1 + ∠A1 A3 A4 . A′ . c. pros stornog n-tougla A1 . B ′ S ′ C ′ . A1 . S ′ A′ . Kako je poligon A1 . BSC. SC. ∠An−2 An−1 An ∠An−2 An−1 A1 + ∠A1 An−1 An . SB. S < (n − 2) · 2R.. . ne moˇe u svim navedenim relacijama da vaˇi znak z z jednakosti. C ′ S ′ A′ pa su duˇi AB. c′ takve da su duˇi SA... a′ . b. . npr. < (∠A3 A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + ∠A2 A3 A1 ) + · · · + Podudarnost triedara 1. S ′ C ′ medu sobom jednake. c z ′ B ′ . .. . . ∠A3 A4 A5 ∠A3 A4 A1 + ∠A1 A4 A5 .19 A4 An A3 A1 A2 Slika uz zadatak 24 Dokaz: Ake se konstruiˇu sve dijagonale koje polaze iz istog temena. B ′ . treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´i diedri. BC. CSA podudarni S su redom trouglovima A′ S ′ B ′ . Jednakokraki trouglovi ASB.. C ′ taˇke polupravih a. c Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´im iviˇnim uglovima c c bili podudarni. prema tome bi´e c ∠An A1 A2 + ∠A1 A2 A3 + · · · + ∠An−1 An A1 < + (∠An−1 A1 A1 + ∠A1 An−1 An + ∠An−1 An A1 ) tj. CA jednake duˇima z z .... c C. Neka su A. An prostorni.

uglovi BAC i B ′ A′ C ′ medu sobom jednaki. S ′ B ′ .20 A′ B ′ . C.. b′ ). uglovi RP Q i R odgovaraju ivicama a i a′ . prema zadatku c ′ a′ b′ c′ podudarni. SAC su u taˇkama P i P c i S ′ A′ B ′ . prema tome. R′ . Dokaz: Da bi triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ sa jednakim odgovaraju´im diedrima bili poc dudarni. Neka z z su P i P ′ taˇke duˇi SA i S ′ A′ takve da su odseˇci AP i A′ P ′ jednaki. A′ P ′ R′ pa su Q. b′ . c c Zadatak 27: Ako su dva iviˇna ugla i njima zahva´eni diedar jednog triedra jednaki c c odgovaraju´im iviˇnim uglovima i odgovaraju´em diedru drugog triedra. i prema tome.. Ravni π i π A′ C ′ u taˇkama Q. 25. P R jednake duˇima P ′ Q′ . c′ ) datih triedara. S ′ C ′ budu medu sobom jednake. RP jednake duˇima P ′ Q′ . Q′ R′ . AC i A′ B ′ . SAC podudarni su trouglovima S ′ A′ B ′ . R′ . a duˇi AB i AC jednake duˇima A′ B ′ i A′ C ′ . z Sad iz podudarnih trouglova AQR i A′ Q′ R′ nalazimo da su uglovi QAR i Q′ A′ R′ . a π i π ′ pavni koje c z c ′ upravne na polupravama AS i A′ S ′ . C ′ A′ i prema tome. oni su podudarni. na ivicama a. AQR. B ′ . c) i (b′ . Analognim postupkom dokazuje se da c su ostali parovi odgovaraju´ih diedara takode jednaki. b). duˇi QR i Q′ R′ jednake. pomenuti triedri su c podudarni. . prema stavu III. pa su trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ takode podudarni. tj. B ′ C ′ . imaju jednake odgovaraju´e iviˇne uglove. AC i A′ B ′ . A′ . Otuda su. Triedri polarni c c ovim triedrima. b. Kao i (a c u primeru 1. AP R podudarni su trouglovima A′ P ′ Q′ . Pored toga. iviˇnih uglova (b. (a. Otud sleduje da su kod triedara Sabc i S ′ a′ b′ c′ jednaki c odgovaraju´i iviˇni uglovi. R i Q′ . Najzad. R′ P ′ i z z ′ P ′ Q′ jednaki. QR. pa su im c c i odgovaraju´i diedri jednaki. triedri Sabc i S (a′ . Kako su RP Q i R′ P ′ Q′ uglovi diedara koji prema tome. S ′ A′ . uglovi SAB i SAC na osnovicama pravih dvaju trouglova su oˇtri i jednaki uglovima s S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ . ARP podudarni su trouglovima c A′ P ′ Q′ . po predpostavci jednaki su. C ′ takve da c duˇi SA. tj. treba dokazati da su im jednaki i odgovaraju´i iviˇni uglovi. a iz podudarnih trouglova SBC i S ′ B ′ C ′ jednakost uglova z BSC i B ′ S ′ C ′ . Trouglovi AP Q. Pored toga. P ′ R′ . c) triedra Sabc jednaki iviˇnim uglovima c c ′ . A′ C ′ u taˇkama s c c c ′ . SC. a′ . Jednakokraki trouglovi z SAB. SB. Dokaz: Neka su iviˇni uglovi (a. ravni π i π ′ se´i ´e poluprave AB. bi´e i ti diedri jednaki. c′ ) triedra S ′ a′ b′ c′ i diedri zahva´eni tim uglovima takode jednaki. Trouglovi AP Q. c′ odredimo taˇke A. B. R i Q duˇi P Q. S ′ A′ C ′ oˇtri. iz podudarnih trouglova ABC i A′ B ′ C ′ sledi jednakost duˇi BC i B ′ C ′ . A′ Q′ R′ . uglovi BAC i B ′ A′ C ′ jednaki. uglovi RP Q i R′ P ′ Q′ kao uglovi z z diedara koji odgovaraju ivicama a i a′ pomenutih triedara. Zadatak 26: Dokazati da su dva triedra podudarna ako su im jednaki odgovaraju´i c diedri (VI stav podudarnosti triedara). S ′ A′ C ′ pa su oˇtri uglovi SAB i SAC s jednaki uglovima S ′ A′ B ′ i S ′ A′ C ′ . prema tome. Neka su P i P ′ taˇke duˇi SA i S ′ A′ takve da su odseˇci AP i A′ P ′ c z c ′ upravne na pravama SA i S ′ A′ seku poluprave AB. c. dokazati da su c c c pomenuti triedri podudarni (I stav podudarnosti triedara). A′ R′ P ′ pa su duˇi P Q. Kako su uglovi SAB. jednaki.

a diedri c c c naspram drugog para pomenutih iviˇnih uglova oˇtri. S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . Triedri polarni ovim triedrima imaju jednaka po dva odgovaraju´a iviˇna ugla i diedre zahva´ene c c c njima. dokazati da c s su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). c′ ). iviˇni uglovi (a. c) i (b s s c c tome.21 Zadatak 28: Ako su jedan iviˇni ugao i na njemu nalegli diedri jednog triedra jednaki c odgovaraju´em iviˇnom uglu i odgovaraju´im diedrima drugog triedra. c′ ). pomenuti triedri podudarni. S ′ a′ b′ c′ jednaki iviˇni uglovi (b. Triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ su podudarni (v. U ostala dva sluˇaja dovoljno je dokazati da su iviˇni c c ′ . Pored toga je ∠(a. c′ ) jednaki. c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je ∠(b. pa su unutraˇnji diedri koji odgovaraju s ′ medu sobom jednaki. b′ ) jednaki. Otuda sledi da su oba naspramna diedra. c′ ) jednaki. c′ ) su jednaki i. pravi ili tupi. Kod triedra Sac1 c jednaki su iviˇni uglovi (a. pravi ili tupi. dokazati da su ti c s triedri podudarni (V stav podudarnosti triedara). c′ ). U uglu (b. Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. c). pa su i diedri naspram njih c jednaki. c) jednaki iviˇnim c c ′ . c Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. 27). c′ ). odakle sledi da su i iviˇni uglovi (a. prema c1 . ˇto je nemogu´e. c) i (b c Pretpostavimo da iviˇni uglovi (b. c′ ) i prema tome ivicama c1 i c 1 ∠(a. stav je jednostavan. c′ ). c ) = ∠(a′ . (v. iviˇni uglovi (b. c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ . a diedri koji odgovaraju ivicama b. ve´ da je c c ∠(b. Dokaz: Neka su kod triedara Sabc. b) i (a. dakle. c1 ) = ∠(a. a oba c c c iviˇna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇtra. c) i (a′ . c) i (b′ . c′ ) nisu jednaki. pa su prema prethodnom stavu podudarni. c1 ) = ∠(b′ . prema tome. uglovi (b. b′ ) i (a′ . c′ . Ako su diedri koji odgovaraju ivicama c s i c′ pravi. oˇtra ili tupa. c1 ) i (a. zad. ˇija zajedniˇka ivica sadrˇi polupravu c c z ′ . c). dokazati da su ti c c c triedri podudarni (II stav podudarnosti triedara). (b′ . Zadatak 29a: Ako su dva iviˇna ugla i diedar naspram jednog od njih nekog triedra c jednaki odgovaraju´im iviˇnim uglovima i odgovaraju´em diedru drugog triedra. 25). diedri koji odgovaraju ivicama b i b′ jednaki. triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ podudarni. pa ´e pomenuti triedri biti podudarni. Zadatak 29b: Ako su dva diedra i iviˇni ugao naspram jednog od njih nekog triedra c jednaki odgovaraju´im diedrima i odgovaraju´em iviˇnom uglu drugog triedra. zad. prava ili tupa. S ′ a′ b′ c′ iviˇni uglovi (a. a diedri koji uglovima (a odgovaraju ivicama c i c′ oˇtri. b). a c . c) > ∠(b′ . c (a′ .

S Zadatak 29: Ako su dva diedra i iviˇni ugao naspram jednog od njih nekog triedra c jednaki odgovaraju´im diedrima i odgovaraju´em iviˇnom uglu drugog triedra. a diedri zahva´eni tim uglovima nejednaki. b) i (a s 1 1 1 1 1 1 1 1 prema predhodnom zadatku. S1 a′ b′ c′ su c 1 1 1 ′ a′ b′ c′ takodje podudarni prema prethodnom zadatku. b) = ∠(a′ . b) i (a. dokazati da je c naspram ve´eg od tih diedara ve´i iviˇni ugao. c′ ). c) = ∠(b. podudarni pa su i triedri Sabc i S ′ a′ b′ c′ takode podudarni. ∠(a. Iz uvedene pretpostavke sleduje da u diedru koji je zahva´en c pljosnima (a. Njima polarni triedri S1 a1 b1 c1 . dokazati da c s su ti triedri podudarni (IV stav podudarnosti triedara). podudarni. d) + ∠(d. c1 ) = ∠(a. c) ve´i od diedra naspram ugla (b′ . izvan njega ili je istovetna sa polupravom c1 . pravi ili tupi. c) > ∠(b′ . prema tome. Njima polarni triedri S a b c i S ′ a′ b′ c′ su. a oba c c c iviˇna ugla naspram drugog para pomenutih diedara oˇtra. c) i (a′ . . ona seˇe pljosan c c (b. b′ ). c) po nekoj polupravoj d. c) postoji poluprava c1 sa krajem S takva da je triedar Sabc1 podudaran triedru S ′ a′ b′ c′ . Treba dokazati da c je ∠(b. Poluravan koja sadrˇi c1 i ima ivicu odredenu polupravom z a nalazi se u diedru zahva´enom pljosnima (a. c1 ) i ∠(b. b′ )stri. b) i (a′ . d) + ∠(d. c) = ∠(a′ . a iviˇni c c ′ .22 ′ iviˇni uglovi (a. c′ ). pa su i triedri Sabc. S A B D b C1 c1 d c C a Slika 1 uz zadatak 30 U prvom sluˇaju bi´e c c ∠(a. prava ili tupa. uglovi (a. b′ ) oˇtri. c′ ) jednaki. c). Dokaz: Neka su kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ diedri koji odgovaraju ivicama b i c jednaki diedrima koji odgovaraju ivicama b′ i c′ . a naspram manjeg manji iviˇni ugao. c1 ). pravi ili tupi. c). c c c c Dokaz: Neka je kod triedra Sabc i S ′ a′ b′ c′ ∠(a. a diedar naspram ugla (b. b) i (a. Zadatak 30: Ako su dva iviˇna ugla jednog triedra jednaka odgovaraju´im iviˇnim c c c uglovima drugog triedra. iviˇni uglovi (a. Ta poluprava je u uglu (a. c′ ).

d) + ∠(d. c) + ∠(b. c) = ∠(b. c) > ∠(a. c1 ) + ∠(b. c1 ) > ∠(b. . ˇto je trebalo dokazati. d) − ∠(c1 . d) + ∠(d. d) ∠(b. c) > ∠(a. c1 ) = ∠(a. c) > ∠(b′ . d) − ∠(d. pa je ∠(b. c1 ). c1 ) > ∠(b. c) i ∠(b. odnosno ∠(b. c′ ). c1 ). pa je ∠(a. c) > ∠(b. d) + ∠(d. d) + ∠(d. kod triedra Sacd i Sbc1 d je ∠(a. c) > ∠(b′ . c1 ) su medu sobom jednaki. ∠(b. c1 ) + ∠(b. c) i (a. c) > ∠(b. d) + ∠(d. c1 ). d) + ∠(d. c1 ).23 Prema predhodnoj teoremi. c1 ). odnosno ∠(a. s S A B D b d c1 C1 C c a Slika 2 uz zadatak 30 U drugom sluˇaju bi´e c c i Kod triedara Sacd i Sbc1 d je ∠(a. c). c) + ∠(b. c′ ). c) > ∠(a. ∠(a. ∠(b. Uglovi (a. c) > ∠(a. c) i pa je kao u prvom sluˇaju c odnosno ∠(b. c1 ).

dokazati da je naspram c z ve´eg od tih uglova ve´i diedar. c) > ∠(b. b) i (a. c) u nekoj taˇki S. one c z se seku po nekoj pravoj koja sadrzi taˇku A i prodire ravan pljosni (b. sa β i γ ravni kroz taˇku A upravne na z c c ivicama b i c. c c . c′ ). c) > ∠(b′ . a sa B i C taˇke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c. c) medu sobom jednaki. a iviˇni uglovi na kojima naleˇu ti diedri nejednaki. 30) Zadatak 32: Dokazati da se naspram jednakih iviˇnih uglova triedra nalaze jednaki i c unutraˇnji diedri. zad. s O C A S a B b Slika uz zadatak 32 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc iviˇni uglovi (a. c c Dokaz: Koristiti svojstva njima polarnih rogljeva (v. c). odnosno c c c ∠(b. S c obzirom da su ravni β i γ kroz taˇku A upravne na kracima neopruˇenog ugla (b.24 S A B D C1 b d c1 C c a Slika 3 uz zadatak 30 U tre´em sluˇaju bi´e poluprava c1 u uglu (b. a naspram manjeg manji diedar. c Obeleˇimo sa A proizvoljnu taˇku ivice a. c1 ). c) pa je ∠(b. Zadatak 31: Ako su dva diedra jednog triedra jednaka odgovaraju´im diedrima druc gog triedra.

Zadatak 33: Dokazati da se naspram jednakih unutraˇnjih diedara triedra nalaze jes dnaki iviˇni uglovi. Sad je pa je ∠AOB = ∠AOC. i prema tome ∠(a. c). a sa B i C taˇke u kojima te ravni seku prave odredene ivicama b i c. Obeleˇimo sa A proizvoljnu taˇku ivice a. = . one c z se seku po nekoj pravoj koja sadrˇi taˇku A i prodire ravan pljosni (b. c). No uglovi ABS i ACS su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i c. sa β i γ ravni kroz taˇku A upravne na z c c ivicama b i c. b) = ∠(a. = pa je AB = AC. c △AOB ∼ △AOC.25 Pri tome je pa je AB = AC. c) u nekoj taˇki S. = O C A S a B b Slika uz zadatak 33 c Dokaz: Neka su kod triedra Oabc jednaki unutraˇnji diedri koji odgovaraju ivicama s b i c. = △SAB ∼ △SAC. △OAB ∼ △OAC. z c c Pri tome je △SAB ∼ △SAC. te su i diedri koji odgovaraju ivicama b i c medu sobom jednaki. S c obzirom da su ravni β i γ kroz taˇku A upravne na kracima neopruˇenog ugla (b. Sad je pa je ∠ABS = ∠ACS.

bi´e Sn < 4R.26 Zadatak 34: Ako su svi iviˇni uglovi ˇetvorostranog roglja medu sobom jednaki. c c dokazati da su naspramni diedri tog roglja medu sobom jednaki. c Dokaz: Prema zadatku 32. Stoga. Analogno se dokazuje da su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama a i c takode medu sobom jednaki. . Ako su A i C taˇke ivica a i c takve da je OA = OC. ugao svakog unutraˇnjeg diedra konveksnog roglja je sus plementan s odgovaraju´im iviˇnim uglom njemu polarnog roglja. a manji od 2n pravih diedara. Stoga je zbir svih unutraˇnjih diedara n-tostranog s konveksnog roglja manji od zbira 2n pravih diedara. ako obeleˇimo c c z ′ zbir iviˇnih sa Sn zbir uglova svih unutraˇnjih diedara datog konveksnog roglja. sa Sn s c uglova njemu polarnog roglja i sa R prav ugao. a podnoˇja normala na pravoj c z c z koja sadrˇi ivicu d je ista taˇka D. dakle. No uglovi ABC i ADC c su uglovi diedra koji odgovaraju ivicama b i d. pa je ∠ABC = ∠ADC. Zadatak 35: Dokazati da je zbir svih unutraˇnjih diedara n-tostranog konveksnog s roglja ve´i od zbira 2n−4 . Svaki unutraˇnji diedar konveksnog roglja takode je konveksan. Otuda je i zbir svih unutraˇnjih diedara n-tostranog konveksnog roglja ve´i od zbira 2n−4 s c pravih diedara. Pri tome su jednakokraki trouglovi ABC i ADC sa z c zajedniˇkom osnovom AC podudarni. O B A D a d b C c Slika uz zadatak 34 c c Dokaz: Neka je Oabcd ˇetvorostrani rogalj kome su svi iviˇni uglovi medu sobom jednaki. podnoˇja normala iz c z tih taˇaka na pravoj koja sadrˇi ivicu b je ista taˇka B. imamo da je ′ ′ Sn = 2n R − Sn · S. s manji je od zbira dva prava diedra. c ′ pa je Sn > (2n − 4)R. S obzirom da je polarni rogalj datog konveksnog roglja takode konveksan. pa su i diedri koji odgovaraju naspramnim ivicama d i b datog roglja medu sobom jednaki.

ne mogu istovremeno z vaˇiti jednakosti u svim navedenim relacijama. 2 Ako je poluprava p u tom triedru. ∠(p. ∠(a. ∠(p. b). Kako poluprava p ne moˇe istovremeno pripadati svim trima pljosnima triedra. a) + ∠(p. ne mogu z istovremeno vaˇiti jednakosti u svim navedenim relacijama. c). ∠(p. c z 2 Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog n-tostranog roglja Sa1 a2 . Otuda je z 1 ∠(p. . c) < ∠(a. a) + ∠(c. Kada c c se pomenuta poluprava nalazi u triedru. a) + ∠(a. a1 )]. bi´e c . a3 ) + · · · + ∠(an . a2 ) ∠(a1 . c) > [∠(b. . a2 ) + · · · + ∠(p. Ako se pomenuta poluprava nalazi u tom roglju. a1 ) + ∠(p. Poluprava p ne moˇe pripadati svim pljosnima roglja. an ). c) + ∠(p. Zadatak 37: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog n-tostranog roglja zahvata s njegovim ivicama ve´i od poluzbira iviˇnih uglova c c tog roglja. b) < ∠(c. bi´e c ∠(p. c Dokaz: Ako je p poluprava kojoj je kraj vrh S konveksnog triedra Sabc bi´e c ∠(p. a1 ) + ∠(p. a) ∠(p. c) < ∠(b. b) + ∠(p. a). prema tome. b) + ∠(p. a1 ). . a1 ) ∠(an . c) + ∠(c. a) + ∠(p. . an ) + ∠(p.27 Zadatak 36: Dokazati da je zbir uglova koje proizvoljna poluprava iz vrha konveksnog triedra obrazuje s njegovim ivicama ve´i od poluzbira iviˇnih uglova tog triedra. c) + ∠(b. an ) > [∠(a1 . c) ∠(p. Otuda je ∠(p. a) + ∠(a. b)]. bi´e c ∠(p. a). b) + ∠(p. b) ∠(b. . a) + ∠(p. dokazati da je zbir uglova koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇnih uglova tog roglja pomnoˇenog sa n−1 . b). b). a) + ∠(p. prema tome bi´e z c 1 ∠(p. a) < ∠(b. 2 Ako je poluprava p u tom roglju. b) + ∠(a. dokazati da je zbir uglova koje ona zahvata s ivicama manji od zbira iviˇnih uglova tog triedra. c). an . c) + ∠(p. c) + ∠(c. ∠(c. b) + ∠(p. . a2 ) + ∠(a2 .

2 Zadatak 38: Dokazati da se ravni. upravne su na ravnima (b. B. Ako su A. z s ′ . b. a2 ) + · · · + ∠(p. c). b). b. an ) + ∠(p. a2 ) + · · · + ∠(an−1 . teˇiˇtu T tog trougla. b′ . pa se seku u jednoj z zs taˇki. c Dokaz: Neka su a. trouglovi SBC. a′ . SCA. γ simetralne ravni spoljaˇnjih diedara koji odgovaraju ivicama s a. a3 ) + · · · + ∠(an . te poluprave a′ . a taˇka T u ravni ABC. a2 ) + ∠(a2 . b i b′ . b1 . C ′ duˇi BC. c takve da je c SA = SB = SC.28 ∠(p. c triedra Sabc i a1 . AB. (a. γ seku ravni (b. a1 ) < ∠(a1 . (c. (a′ . b′′ . c′′ raspolovnice njegovih iviˇnih uglova c (b′ . Obe pripadaju ravnima α. a2 ) < ∠(a2 . c′ sadrˇe srediˇta A′ . a). b. b. (c′ . su ivice jednog konveksnog triedra Sa′ b′ c′ . a1 )]. β. c. c c i c′ . C taˇke ivica a. b′ . b′ ). a1 ) + ∠(p. c′ raspolovnice njegovih iviˇnih uglova ∠(b. (a. c). od kojih svaka sadrˇi jednu ivicu triedra i raspoz lovnicu naspramnog iviˇnog ugla. γ ravni odredene polupravama a i a′ . a). c (c. β. β. SAB su jednakokraki. b) i α. ∠(a. an ) < n−1 [∠(a1 . Taˇka S je izvan ravni ABC. a1 ) -----------------------------∠(p. c′ koje imaju zajedniˇki kraj S. a). CC ′ teˇiˇne linije trougla ABC. Poluprave a′ . a′ ). seku po jednoj pravoj. CA. BB ′ . B z S A a C′ B′ T B b Slika uz zadatak 38 A′ C c Otud sleduje da su duˇi AA′ . neka su a′′ . c). c′ ). β. . Dokaz: Neka su α. a1 ) + ∠(p. γ pa se te tri ravni seku po pravoj ST . a3 ) + · · · + ∠(an . b′ . c Zadatak 39: Dokazati da simetralne ravni spoljaˇnjih diedara triedra seku ravni s naspramnih pljosni po pravama koje pripadaju jednoj ravni. b) a nalaze se s onih strana od tih ravni s kojih nisu poluprave a. an ) Otuda je ∠(p. ∠(c. c1 prave po kojima ravni α. c ivice triedra kome je vrh S. pa su S c zs c c i T dve razne taˇke.

γ simetralne ravni unutraˇnjih diedara koji odgovaraju z s ivicama a. c1 upravne u taˇki S na ravnima (a′ . a upravna na z preseku te ravni s ravni α. Prema prethodnom zadatku. npr. (b′ . . B. c) i (a. c′′ ). bi´e ravan odredena polupravama a c a1 ravni α i (b. c). b. = = pa su nagibni uglovi P SA. Stoga. Zadatak 40: Dokazati da se simetralne ravni unutraˇnjih diedara triedra seku po jes dnoj pravoj koja s pljosnima triedra zahvata jednake uglove. imaju zajedniˇku taˇku c c S. a′′ ). c triedra Sabc. β. Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela zadatka. one su upravne u taˇki c c S i na pravoj s po kojoj se seku te tri ravni. pa je i raspolovnica a′′ ugla (b′ . zatim da se simetralne ravni dva spoljaˇnja diedra i simetralna ravan unutraˇnjeg nesusednog diedra seku po jednoj s s pravoj koja takode s ravnima pljosni triedra zahvata jednake uglove. b1 . c). b) bi´e c △SP A ∼ △SP B ∼ △SP C. c) i α. b) i (b.29 a′′ b′ c′′ a′ c′ b′′ c a b Slika uz zadatak 39 Kako su poluprave b′ i c′ upravne na pljosnima (a. γ seku po pravoj s. ravni (a′ . one su upravne i na ivici a. (c. Isto tako. β. a). Ako je P proizvoljna taˇka prave s razliˇita od S. pa se sve tri ravni α. Kako su prave a1 . bi´e a′′ ⊥α. Kako su β i γ simetralne ravni diedra koje odgovaraju ivicama b i c. c1 pripadaju jednoj ravni. a ravan odredena polupravama c′ i c′′ upravna je na pravoj c1 . a sve taˇke ravni γ jednako c c udaljene od ravni (a. c). S obzirom da je poluprava a′′ sadrˇana u simetralnoj ravni diedra koji odgovara ivici a triedra Sabc. b′′ ). a delom u diedru koji je njemu unakrsan. a A. prava s pripada ravni α. Kako su poluprave a′ i a′′ upravne u taˇki S na c c ′ i a′′ upravna na preseˇnoj pravoj c ravnima (b. (c′ . a′′ ). ravan odredena polupravama b′ i b′′ upravna je na pravoj b1 . (c′ . c). c′ ) upravna na ivici a. P SB. prava s se nalazi delom u unutraˇnjem diedru s koji odgovara ivici a. s. P SC prave s prema tim ravnima jednaki. b1 . c). c′′ ) se seku po jednoj pravoj. Otud sledi da su taˇke preseka s ravni β i γ jednako c udaljene od ravni (a. Otud sleduje da prave a1 . Dokaz: Obeleˇimo sa α. (a. c) i (b. Dokaˇimo da prava s z z pripada i ravni α. b′′ ). dakle seku se po izvesnoj pravoj s koja sadrˇi vrh S triedra. b) i (a. sve taˇke ravni β jednako su udaljene od ravni (a. Ravni β i γ ne mogu biti istovetne. C upravne projekcije te taˇke c c c na ravnima (b. (b′ . b). Sem toga.

Isto tako. Isto tako c je b1 ⊥ s i c1 ⊥ s. pa bi morala da seˇe joˇ jedan c c c s iviˇni ugao triedra. Zadatak 42: Dokazati da simetrale uglova koji su naporedni iviˇnim uglovima triedra c pripadaju jednoj ravni koja s ivicama tog triedra zahvata jednake uglove. (a. c) i σ. b). ravan ω sadrˇi simetralu z iviˇnog ugla (a. γ seku se po izvesnoj pravoj s. ravni α. a). c1 upravne su na pravoj s u istoj taˇki S. bi´e a1 ⊥ α. sadrˇane u simetralnim ravnima z spoljaˇnjih diedara i upravne na odgovaraju´im ivicama pripadaju jednoj ravni koja s s c pljosnima pomenutog triedra zahvata jednake uglove. c). stoga prave odredene z c ivicama c i a zahvataju s ravni ω jednake uglove. Prave a1 i b1 se seku u taˇki S. Otud sledi da prave odredene ivicama a i b zahvataju s ravni ω jednake uglove.30 Zadatak 41: Dokazati da prave kroz vrh triedra. pa prema zadatku 40. a). Analogan postupak primenjuje se i pri izvodenju dokaza drugog dela ovog zadatka. c triedra zahvata jednake uglove. (a. Otud sleduje c da ravan σ zahvata s ravni (b. β. b) ili pak simetralu c1 njemu naporednog ugla. a α1 . b1 . Kako je a1 ⊂ α1 i α1 ⊥ α. b) jednake uglove. ona je upravna na svim pravama te ravni koje sadrˇe c z S. Prave a1 . c Dokaˇimo da ta ravan σ zahvata s pljosnima triedra Sabc jednake uglove. Stoga se prava s nalazi u ravni c koja je u taˇki S upravna na pravoj p. prema tome i na svakoj pravoj ravni α. c1 simetrale uglova koji su naporedni iviˇnim uglovima (b. s Dokaz: Neka su α. Kako je prava z s upravna u taˇki S na ravni σ. c1 pripadaju istoj ravni ω koja s ivicama a. . Istim postupkom dokazuje se da ravan σ zahvata s ravnima (c. γ simetralne ravni unutraˇnjih. a) i (a. ona bi sekla taj iviˇni ugao. prema tome. prave odredene ivicama b i c zahvataju s ravni ω jednake uglove. dakle i na preseˇnoj pravoj p ravni (b. γ1 simetralne ravni spoljaˇnjih diedara koji odgovaraju ivicama a. β. β1 . pa su i uglovi koje ravan σ zahvata s ravnima pljosni triedra medju sobom jednaki. a). Prema tome. prema tome i na ravnima (b. jer ravan ω seˇe naporedne uglove ostala dva iviˇna c s c c c ugla. b) triedra Sabc. ravan ω sadrˇi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇnim uglom (c. b1 . b). c1 prave kroz vrh S triedra. γ1 a upravne na ivicama a. z Prema prethodnom zadatku. c). zatim da simetrale dvaju iviˇnih uglova i simetrala ugla koji je naporedan tre´em iviˇnom uglu pric c c padaju jednoj ravni koja takodje s ivicama triedra zahvata jednake uglove. b. Iz ovog zadatka neposredno sleduje da postoje ˇetiri ravni koje sadrˇe vrh triedra od c z kojih svaka zahvata s ivicama triedra jednake uglove. a) i (a. pa je a1 ⊥ s . prave a1 . c triedra Sabc. b. sadrˇane u ravni α1 . Pored toga. prava s zahvata s pljosnima (b. Ako bi ravan ω sadrˇala c z simetralu iviˇnog ugla (a. b. prema tome. s b1 . ˇto je nemogu´e. neka su a1 . β1 . Dokaz: Neka su a1 . b) uglove komplementne s uglovima koje prava s zahvata s ravnima (c. c). Prema prethodnom zadatku. Kako ta ravan sadrˇi simetralu ugla koji je naporedan s iviˇnim uglom z c (b. c) s ravni σ. one odredjuju c izvesnu ravan ω. b1 . c one pripadaju izvesnoj ravni σ koja je u taˇki S upravna na pravoj s. c (c. c). (c. c) ugao komplementan s uglom koji prava s zahvata s ravni (b. b). c. Otud sleduje da ravan ω sadrˇi i simetralu c1 ugla koji je naporedan s iviˇnim z c uglom (a.

∠(c. simetrale uglova koji su naporedni s iviˇnim uglovima c triedra pripadaju izvesnoj ravni ω. c) i (c. c ivice triedra kome je vrh S. β. γ ravni njenih pljosni z ∠(b. Prema zadatku 41. Otud sledi da su sve prave c ravni α′ upravne na pravoj BC. pa se i te dve ravni seku po izvesnoj pravoj q koja sadrˇi taˇku S.31 Zadatak 43: Dokazati da se ravni koje sadrˇe simetrale iviˇnih uglova triedra i upraz c vne su na njima seku po jednoj pravoj koja je upravna na ravni odredenim simetralama uglova naporednih s uglovima tog triedra. S C c B′ A a C′ H B Slika uz zadatak 44 A′ b Dokaz: Obeleˇimo sa a. β ′ . a). Dokaz: Neka su α. (c. razliˇita od S. Kako su simetrale uglova koji su naporedni iviˇnim c uglovima (b. γ se seku po pravoj q. svaka prava ravni β kroz taˇku S zahvata s polupravama c i a jednake c uglove. b) i sa α′ . Ravan α′ sadrˇi ivicu a koja je c z upravna na ravan π. pa je i AA′ ⊥ BC. β.pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove. Otud sledi da prava q zahvata s polupravama a i b jednake te je. b) z c triedra Sabc i upravne su na njima. c). ravan α′ upravna je u izvesnoj taˇki A′ na pravoj BC po kojoj se seku ravni α i π. sa α. c). pa i prava q zahvata s tim polupravama jednake uglove. a) koje se seku. γ ′ ravni koje sadrˇe redom ivice a. (c. b) triedra Sabc upravne na ravnima α. Ivice b i c prodiru ravan π ili s njom nemaju zajedniˇkih taˇaka. Zadatak 44: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇi jednu ivicu triedra i upravna z je na naspramnoj pljosni seku po jednoj pravoj. duˇ AA′ je visina trougla z . β. ravni α. β. ∠(a. a π ravan upravna na ivici a u taˇki c c c A. Prema prethodnom zadatku. γ. a). Kako je α′ ⊥ π i α′ ⊥ α. sadrˇana u ravni γ. te je i α′ ⊥ π. svaka prava ravni α kroz taˇku S zahvata z c c s polupravama b i c jednake uglove. β. Isto tako. Neka je A proizvoljna taˇka ivice a. a). γ bi´e i ravan ω c upravna na ravnima α. Ravni α i β imaju zajedniˇku taˇku S i upravne c c su na ravnima (b. (a. Prema z tome. prema zadatku 41. b. Dakle. β. b. γ ravni koje sadrˇe simetrale iviˇnih uglova (b. c). Otud sledi da je prava q po kojoj se seku ravni α. (a. γ upravna na ravni ω. Pretpostavimo c c najpre da ivice b i c prodiru ravan π u taˇkama B i C. β. γ. c i upravne su z na ravnima α.

Istim postupkom dokazuje se da su i prave b1 . Dokaz: Neka su a.32 ABC. ∠(c. Dakle. AA z Taˇka S je izvan ravni π. c1 pripadaju jednoj ravni. c i c′ . c c Zadatak 45: Dokazati da prave kroz vrh triedra. a taˇka H u ravni π. S P M c a c′ A N C′ B Slika uz zadatak 46 b B ′ a ′ ′ C b A′ Dokaz: Neka je A proizvoljna taˇka ivice a razliˇita od S. U c c . te je i AC ⊥ BB ′ . b i b′ . c b1 . Otud sleduje da su sve prave ravni β upravne na pravoj BB ′ . c i c′ simetrale diedra triedra Sa′ b′ c′ . b.b1 . Obe te c c c ′ . c na ravnima naspramnih pljosni triedra Sabc. one se seku u ortocentru H tog trougla. c′ upravne projekcije ivica a. b. a zatim a1 . a sa α. a). pa je upravna na svim pravama te ravni. Na taj naˇin. te je takode duˇ CC ′ visina trougla ABC. pa se prema prethodnom zadatku seku po jednoj pravoj s koja sadrˇi taˇku S. CC ′ sadrˇe visine trougla ABC. dakle i na pravoj s. sve tri prave a1 . ravan β je upravna u izvesnoj taˇki B ′ na pravoj BB ′ po kojoj se seku ravni c β ′ i π. taˇke pripadaju ravnima α c Neka ˇitalac analizira sluˇaj kad ivice b i c ne prodiru ravan π. BB ′ . b) upravne na naspramnim ivicama a. Te tri ravni sadrˇe ivice triedra i z upravne su na naspramnim pljosnima. pa je β ⊥ π. c1 prave kroz S sadrˇane u ravnima pljosni ∠(b. duˇ BB ′ je visina trougla ABC. Prava a1 je upravna na na dvema polupravama a i a′ z c ravni α. c. c′ upravne projekcije ivica a. pa su S i H dve razne taˇke. U tom cilju. γ ′ te se one seku po pravoj SH. γ ravni odredene polupravama a i a′ . Ravan β sadrˇi ivicu a koja je upravna na ravan π. Kako prave c z ′ . b1 . c Zadatak 46: Ako su a′ . ∠(a. prema tome one pripadaju jednoj ravni. b. Dokaza´emo da prave a1 . c ivice triedra kome je vrh S. b i b′ . c1 seku pravu s u taˇki S i upravne su na njoj. z b. b′ . β ′ . c na ravnima naspramnih pljosni. Kako je β ⊥ π z i β ⊥ β ′ . obeleˇimo c z sa a′ . Ivice b i c prodiru ravan π ili ne . z Na potpuno isti naˇin dokazuje se da je i prava CC ′ po kojoj se seku ravni γ ′ i π upravna c na pravoj AB u nekoj taˇki C ′ . a π ravan upravna na ivici c c a u taˇki A. c1 upravne na pravoj s. dokazati da su ravni odredene polupravama a i a′ . neka ih prodiru u taˇkama B i C. sadrˇane u ravnima njegovih pljosni. z a upravne na naspramnim ivicama pripadaju jednoj ravni. β. c). b′ .

a imaju zajedniˇku taˇku S. CC ′ trougla ABC pa su prema zadatku 43. c i c′ seku ravan π po pravama koje sadrˇe visine AA′ . Istim postupkom dokazuje se da su i ravni odredene polupravama b i b′ . a iz podudarnih trouglova M AA′ i N AA′ da je M A′ = N A′ . c) romb. d) kvadrat. Otud sledi da taˇka A pripada simetriˇnoj ravni diedra koji odgovara c c ivici a′ triedra Sa′ b′ c′ i prema tome da je ravan odredena polupravama a i a′ simetralna ravan diedra a′ triedra Sa′ b′ c′ . Najzad je △SAM ∼ △SAN . Ravni trouglova △SAM i △SAN sadrˇe po dve prave z = upravne na pravama A′ B ′ i A′ C ′ . b i b′ . Primenom stava o trima normalama nalazimo da je c SM ⊥ A′ B ′ i SN ⊥ A′ C ′ . BB ′ . S C p D D P ′ B A q B′ Q C′ A′ Slika uz zadatak 47 Dokaz: Obeleˇimo sa Sabcd bilo koji konveksni ˇetvorostrani rogalj. dokazano je da ravni odredene polupravama a i a′ . Pored toga trouglovi SM A′ i SN A′ imaju zajedniˇku stranicu SA′ . b) pravougaonik. SA Stoga su duˇi AP i AQ visine podudarnih trouglova △SAM i △SAN . Obeleˇimo sa M i N podnoˇja z z ′ B ′ i A′ C ′ . dakle upravne i na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ . pa je SM = SN . c i c′ simetrale diedra b′ i c′ triedra Sa′ b′ c′ . po kojima ravni SAM i SAN seku ravni c ′ B ′ i SA′ C ′ . Zadatak 47: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima ´e presek jedne ravni sa c konveksnim ˇetvorostranim rogljem biti: c a) paralelogram. Otuda sledi da su taˇke P i Q na pravama SM i SN . dakle. Ravni ab i cd z c nisu istovetne.33 zadatku 45. podudarni c su. CC ′ simetrale uglova trougla A′ B ′ C ′ . z prave AA′ . a sa P i Q podnoˇja upravnih kroz upravnih kroz taˇku A na pravama A c z taˇku A na ravnima SA′ B ′ i SA′ C ′ . pa su medu z sobom jednake. dakle seku se po nekoj pravoj p koja sadrˇi c c z . BB ′ .

Prema tome. . da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram. i prema tome. presek ABCD roglja Sabcd sa ravni π koja je uporedna sa pravama p i q je pravougli paralelogram. dakle seku c c c se po nekoj pravoj q koja takode sadrˇi taˇku S. Zadatak 48: Odrediti potrebne i dovoljne uslove da presek ravni s tetraedrom bude: a) paralelogram. Sem toga. c) pravougaonik. da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio paralelogram potrebno je i dovoljno da ta ravan π bude uporedna s pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja. Prema tome. sa ravni π. preseˇne prave. ravni bc i ad seku se po pravoj q koja je uporedna sa ravni π. BD. S obzirom da se ravni ab i cd seku po pravoj p koja je uporedna c sa ravni π. ravan π seˇe ravni bc i ad po uporednim pravama BC i AD. Prema tome. c) S obzirom da je romb takode paralelogram. b) S obzirom da je pravougaonik paralelogram. potrebno je da ravan π bude uporedna sa pravama p i q po kojima se seku ravni naspramnih pljosni tog roglja. bi´e P Q RS i RS QR. ravni bc i ad nisu istovetne a imaju zajedniˇku taˇku S. moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prethodnom delu ovog zadatka. S obzirom da ravan π seˇe ravan ab i cd po uporednim c pravama AB i CD. BC. Otud sledi da je ˇetvorougao c ABCD paralelogram. Q. Dokaˇimo da su ti z uslovi i dovoljni. Dokaz: a) Ako izvesna ravan π seˇe ivice AC. Isto tako. AB i CD tih ravni sa ravni π medusobno su uporedne. zato pretpostavimo da neka ravan π seˇe rogalj c Sabcd po paralelogramu ABCD. AD tetraedra ABCD u taˇkama c c P . Isto tako je prava CD uporedna sa ravni π.34 taˇku S. ako bi presek ABCD neke ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougaonik prave p i q uporedne sa susednim stranicama AB i AD pravougaonika ABCD moraju biti uporedne medu sobom. Obrnuto. koja seˇe rogalj Sabcd po c ˇetvorouglu ABCD. pa su preseˇne prave c BC i AD tih ravni sa ravni π medu sobom uporedne. Isto c tako. pa je ravan c π uporedna i sa pravom q po kojoj se seku ravni bc i ad. moraju biti zadovoljeni uslovi navedeni u prvom delu ovog zadatka. Neka je π ravan uporedna sa pravama p i q. S takvim da je ˇetvorougao P QRS paralelogram. z c a) Odredimo najpre potrebne uslove. ako su prave p i q upravne medu sobom. Isto tako. ravan π je uporedna sa pravom p po kojoj se seku ravni ab i cd. njihova preseˇna z c prava AB uporedna je sa pravama P Q i RS. da bi presek ravni π sa rogljem Sabcd bio pravougli paralelogram potrebno je i dovoljno da ravan π bude uporedna sa pravama p i q i da prave p i q budu medu sobom jednake. d) kvadrat. c c S obzirom da ravni ABC i ABD sadrˇe dve uporedne prave P Q i RS. b) romb. R.

AD tetraedra ABCD u taˇkama P . c c Zaista. da bi presek ravni π s tetraedrom c ABCD bio paralelogram. S pri ˇemu je c c c AB : CD = BQ : CQ. pa su i preseˇne prave P Q i SR tih ravni sa ravni π uporedne sa pravom AB. Isto tako su prave P S i QR uporedne medu sobom. Sem c c toga je AB P Q i CD QR. BD. AD u taˇkama P .35 D S R A P Q B Slika uz zadatak 48 C Dakle. AB · CQ = CD · BQ. S bi´e ˇetvorougao c c c c P QRS paralelogram. (1) bi´e ˇetvorougao P QRS romb. Obrnuto ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇe ostale ivice AC. AD u taˇkama P . Q. b) Ako izvesna ravan π seˇe ivice AC. BD. R. BC. Sem toga je c AB P Q i CD QR. . S takvim da je ˇetvorougao P QRS romb. c dakle i medu sobom. pa je P Q : AB = QC : BC i QR : CD = BQ : BC. S obzirom da je kod romba P Q = QR. BC. c c Q. Zaista. potrebno je i dovoljno da ta ravan bude uporedna s naspramnim ivicama AB i CD. BD. Prema tome. prema (a) bi´e AB π i CD π. ako proizvoljna ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD seˇe ostale ivice AC. Obratno. iz dobijenih proporcija nalazimo da je AB : CD = BQ : CQ. tj. R. Q. ravan π mora da bude uporedna sa naspramnim ivicama AB i CD tog tetraedra. ravni ABC i ABD sadrˇe pravu AB koja je uporedna sa z ravni π. BC. iz (a) neposredno sledi da je ˇetvorougao P QRS paralelogram. Otuda sledi da je ˇetvorougao P QRS paralelogram. pa je AB : P Q = BC : CQ i CD : QR = BC : BQ. R.

BD. kao u prethodnom delu ovog c zadatka bi´e AB π. mogu se´i c s ravnima tako da preseci budu pravougaonici. pa je taj paralelogram romb. AD tetraedra ABCD u taˇkama P . Q. da bi presek ravni π s tetraedrom ABCD bio romb.Prema tome. CD π i AB ⊥ CD. R. AD u taˇkama P . R. tetraedri s uspravnim naspramnim ivicama.36 tj. c c P Q QR. da se samo specijalni tetraedri. (3) nalazimo da je P Q · BC = QR · BC. da bi presek ravni π s paralelogramom ABCD bio kvadrat. kao u prvom delu ovog zadatka c bi´e AB π i CD π. d) Ako izvesna ravan π seˇe ivice AC. pa je P Q = QR. Obrnuto tvrdenje dokazuje se kao u prethodnim sluˇajevima. BC. Iz jednakosti (1). Iz navedenog sledi da uvek postoje tri ravni koje seku tetraedar po rombovima. AB · BQ = P Q · BC i CD · BQ = QR · BC. ako neka ravan π uporedna naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD kod koga je AB ⊥ CD seˇe ostale ivice AC. c Prema tome. Sem toga. da bi presek ravni π s c tetraedrom ABCD bio pravougaonik. c) Ako izvesna ravan π seˇe ivice AC. c (3) (2) . BC. (2). potrebno je i dovoljno da bude π AB. π CD. Obrnuto. BD. c c Q. S obzirom da tetraedar ima tri para naspramnih ivica. S bi´e c c c ˇetvorougao P QRS pravougaonik. potrebno je i dovoljno da bude π AB. potrebno je i dovoljno da bude π AB. c bi´e P Q ⊥ QR pa je paralelogram P QRS pravougli. dokazati da je zbir iviˇnih uglova kod temena D ′ teme D c ve´i od zbira uglova kod temena D. Otuda sledi da su i susedne stranice paralelograma P QRS jednake. π CD i AB ⊥ CD. BC. R. AD tetraedra ABCD u taˇkama c c P . a AB ⊥ CD. a da postoje najviˇe tri ravni koje seku s takav jedan tetraedar po kvadratima. S takvim da je ˇetvorougao P QRS pravougaonik. AB : CD = BQ : CQ. kao u prvom delu ovog zadatka zakljuˇujemo c c da je ˇetvorougao P QRS paralelogram. Sem toga je AB P Q i CD QR. a c ′ se nalazi u tetraedru ABCD. Prema tome. kao u delu (b) ovog zadatka bi´e c c AB : CD = BQ : CQ. Zaista. Q. Uglovi svih paralelograma jedne c porodice jednaki su uglovima koje zahvataju odgovaraju´e naspramne ivice tog tetrac edra. Zadatak 49: Ako dva tetraedra ABCD i ABCD′ imaju zajedniˇku pljosan ABC. Kako je P Q AB i QR CD. a kod ˇetvorougla P QRS. S takvim da je ˇetvorougso P QRD kvadrat. postoje tri porodice paralelograma po kojima ravni mogu se´i jedan tetraedar. π CD i AB : CD = BQ : CQ. pa je AB ⊥ CD. BD.

BD′ . Sabiranjem odgovaraju´ih strana dobijenih nejednakosti nalazimo da je c ∠CBD′′ + ∠BCD′′ + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠CBD′ + ∠BCD′ . BD′′ je ∠D′ BD′′ + ∠CBD′′ > ∠CBD′ . a kod konveksnog triedra s vrhom C i ivicama CB. CD′ . Uglovi AD′ B i AD′ C su spoljaˇnji uglovi trouglova BD′ D′′ i CD′ D′′ . pa je ∠BD′ C + ∠D′ BD′′ + ∠D′ CD′′ > ∠BD′′ C. Dokaˇimo najpre da je zbir iviˇnih uglova kod temena D ′ tetraedra taˇke D c z z c ABCD′ ve´i od zbira iviˇnih uglova kod temena D′′ tetraedra ABCD′′ .37 D D′′′ D′′ C D′ A B Slika uz zadatak 49 Dokaz: Kako je taˇka D′ u tetraedru ABCD. zatim je taˇka D′′ izmedu taˇke B i neke unutraˇnje s c c ′′′ duˇi CD. ona je izmedu temena A i neke unuc c s traˇnje taˇke D′′ pljosni BCD. Ako sa R obeleˇimo prav ugao. Kod konveksnog c c triedra s vrhom B i ivicama BC. kod trouglova BCD′ i BCD′′ bi´e z c ∠CBD′ + ∠BCD′ = 2R − ∠BD′ C i ∠CBD′′ + ∠BCD′′ = 2R − ∠BD′′ C. i prema tome ∠BD′ C + ∠AD′ B + ∠AD′ C > ∠BD′′ C + ∠AD′′ B + ∠AD′′ C. pa je s ∠D′ BD′′ = ∠AD′ B − ∠AD′′ B i ∠D′ CD′′ = ∠AD′ C − ∠AD′′ C. . CD′′ je ∠D′ CD′′ + ∠BCD′′ > ∠BCD′ .

pa je taˇka E ortocentar trougla ABC. z D A C′ B′ E A′ B Slika uz zadatak 50 C Dokaz: Ravan ADE sadrˇi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD upravnu z na ravni BCD. dokazati c da se podnoˇje E iz temena D poklapa s ortocentrom trougla ABC.38 Analognim postupkom dokazuje se da je zbir iviˇnih uglova kod temena D′′ tetraedra c ABCD′′ ve´i od zbira iviˇnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ . c c Zadatak 50: Ako su svi iviˇni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi. Na isti naˇin c dokazuje se da je BE ⊥ AC. Otuda sledi da je zbir iviˇnih uglova kod temena D′ tetrac edra ABCD′ ve´i od zbira iviˇnih uglova kod temena D tetraedra ABCD. pa je ravan ADE upravna na ravnima ABC i DBC. dakle i na pravoj BC po kojoj se seku ravni ABC i DBC. c Zadatak 51: Ako je E srediˇte visine DD′ pravilnog tetraedra ABCD. c D E A D ′ B C Slika uz zadatak 51 . zatim da je c c zbir iviˇnih uglova kod temena D′′′ tetraedra ABCD′′′ ve´i od zbira iviˇnih uglova kod c c c temena D tetraedra ABCD. Otuda sledi da je AE ⊥ BC. dokazati da s su iviˇni uglovi kod temena E tetraedra ABCE pravi.

A2 seku u jednoj taˇki. pa je √ a 2 ′ DD = √ 3 i prema tome a ED ′ = √ . 2 Iz podudarnih trouglova AED ′ i BED′ nalazimo da je AE = BE. teˇiˇtu T tog poliedra. pa su i iviˇni uglovi kod temena E tetraedra ABCE takode pravi. pri ˇemu je Aν T = (n − 1)T Tν . pa je AE 2 = AD′2 + ED ′2 . S obzirom da je √ a 3 AD = 3 ′ a i ED′ = √ 6 bi´e c a2 . 6 Kod trougla AED ′ ugao D′ je prav. pa je AE 2 = AE 2 + BE 2 = AB 2 . c zs c A1 T A2 T1 T2 A4 S A3 Slika uz zadatak 52 . Isto tako su uglovi E trouglova BCE i CAE pravi. c zs Zadatak 52: Dokazati da se teˇiˇne linije Aν Tν bilo kojeg poliedra koji ima i temena A1 . Iz toga sledi da je ugao E trougla ABE prav. Duˇi AD′ i DD′ su katete pravoc z z uglog trougla ADD′ . pa je c s c √ a 3 ′ AD = .39 Dokaz: Taˇka D′ je srediˇte jednakostraniˇnog trougla ABC. 3 pri ˇemu je duˇ a jednaka ivicama tetraedra ABCD.

A4 . pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 S obzirom da je A1 A2 = nT1 T2 .. seku u jednoj taˇki koja je simetriˇna sa srediˇtem c c s opisane sfere u odnosu na teˇiˇte tog tetraedra. pa se duˇi A1 T1 i A2 T2 seku u nekoj taˇki T.. zs i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 . pa se i sve te preseˇne taˇke poklapaju. sve c c teˇiˇne linije poliedra se seku u jednoj taˇki T takvoj da je Aν T = (n − 1)T Tν . pa c z je A1 A2 T1 T2 . n temena. . 7. Sem toga. i prema tome A1 A2 = 3T1 T2 . An bi´e taˇke T1 i T2 na duˇima A2 S i A1 S. taˇke T1 i T2 duˇi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = 3ST1 i SA1 = 3ST2 . bi´e c A1 T = 3T T1 i A2 T = 3T T2 . i A1 A2 : T1 T2 = A2 T : T T2 . . . Ako sa S obeleˇimo srediˇte ivice A3 A4 bi´e taˇke T1 i T2 na duˇinama z s c c z A2 S i A1 S. . taˇke T1 i T2 duˇi A2 S i A1 S su takve da je SA2 = nST1 c c z i SA1 = nST2 . c c Zadatk 53: Dokazati da se ravni od kojih svaka sadrˇi srediˇte jedne ivice tetraedra. Zato. . . zs c c c U prvom delu dokazali smo da je tvrdenje taˇno kada poliedar ima ˇetiri temena. An Tn seku duˇi A1 T1 u temezs z nima koja imaju istu osobinu. Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 .40 Dokaz: Izvedimo dokaz metodom indukcije. . 6.. . . . pa se duˇi A1 T1 i A2 T2 c c c z z seku u nekoj taˇki T. z c Sem toga. a dokaˇimo c z da on vaˇi i u sluˇaju kad poliedar ima n temena. Istim postupkom dokazuje se da i teˇiˇne linije A3 T3 . pa se sve te preseˇne taˇke poklapaju. Ako sa S obeleˇimo teˇiˇta mnoˇtva z c z zs s taˇaka A3 . . 4 tetraedra A1 A2 A3 A4 seku u jednoj taˇki T takvoj da je c Aν T = 3T Tν . Istim postupkom dokazuje se i da teˇiˇne linije A3 T3 . . Sad je △T A1 A2 ∼ △T T1 T2 . . prema tome. i prema tome. bi´e c A1 T = nT T1 i A2 T = nT T2 . pa je A1 A2 T1 T2 . najpre dokaˇimo da se dve teˇiˇne z zs linije Aν Tν za ν = 1. i prema tome A1 A2 = nT1 T2 . tvrdenje je taˇno i u sluˇaju kad poliedar ima 5. z s a upravna je na naspramnoj ivici. pa je A1 A2 : T1 T2 = A1 T : T T1 Kako je A1 A2 = 3T1 A2 = 3T1 T2 . c c Pretpostavimo sad da je stav dokazan za sluˇaj kad poliedar ima n−1 temena. A4 T4 seku A1 T1 u taˇkama koje zs c imaju istu osobinu. . i prema tome sve teˇiˇne linije c c zs tetraedra imaju zajedniˇku taˇku T takvu da je Aν T = 3T Tν .

A′ B ′ C ′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ seku u jednoj taˇki O. D tetraedra ABCD upravne na pljosnima B ′ C ′ D′ . B sadrˇi prave OA i OB male kroz temena C c z upravne na ravnima B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ . DAB. a upravna je na naspramnoj ivici tog tetraedra. B. B ′ . teˇiˇte T tetraedra ABCD poklapa se sa srediˇtem duˇi zs s z koja spaja srediˇta bilo kojih dveju naspramnih ivica. njima c s simetriˇne ravni u odnosu na taˇku T takode se seku u nekoj taˇki M koja je simetriˇna c c c c sa taˇkom O u odnosu na taˇku T. srediˇtu O sfere opisane oko tog tetraedra. C ′ . Ravan ν odredena taˇkama O. c c Zadatak 54: Ako se prave kroz temena A. C. ABC takode seku u jednoj taˇki O′ . pa je ravan koja sadrˇi srediˇte s z s jedne ivice. C ′ D′ A′ . D′ A′ B ′ . c D D′ C′ O′ O A C A′ B Slika uz zadatak 54 B′ Dokaz: Najpre dokaˇimo da se prave kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ z upravne na odgovaraju´im pljosnima tetraedra ABCD seku. D′ upravne na pljosnima BCD. Izvedimo dokaz za norc ′ i D ′ .41 D P′ Q′ T A R B Q R′ C P Slika uz zadatak 53 Dokaz: Prema zadatku 52. simetriˇna sa simetralnom c ravni te naspramne ivice u odnosu na teˇiˇte T tog tetraedra. A. pa je ravan ν upravna i na pravoj C ′ D′ po kojoj . c dokazati da se i prave kroz temena A′ . S obzirom da se simetriˇne zs c ravni ivica tetraedra seku u jednoj taˇki.

42 se seku ravni B ′ C ′ D′ i C ′ D′ A′ . S obzirom da ivica AB pripada ravni ν koja je upravna na ivici C ′ D′ bi´e AB⊥C ′ D′ . Iz toga sledi da postoji ravan ν ′ koja sadrˇi ivicu C ′ D′ , a c z upravna je na ivici AB. Ta ravan sadrˇi upravne kroz C ′ i D′ na pljosnima DAB i CAB, z prema tome, te upravne se seku u nekoj taˇki O′ . Analognim postupkom dokazuje se da c se upravne kroz bilo koja dva temena tetraedra A′ B ′ C ′ D′ na odgovaraju´im pljosnima c tetraedra ABCD takode seku. Sad dokaˇimo da se sve te preseˇne taˇke poklapaju, z c c tj. da i prave kroz temena A′ i B ′ upravne na pljosnima BCD i ACD sadrˇe taˇku z c O′ . S obzirom da te upravne seku prave O′ C ′ i O′ D′ , a ne pripadaju ravni O′ C ′ D′ , te upravne sadrˇe presek O′ upravnih kroz C ′ i D′ . Pri tome, sve prave kroz temena tetraez dra A′ B ′ C ′ D′ upravne na odgovaraju´im pljosnima tetraedra ABCD takode se seku u c jednoj taˇki O′ . c Zadatak 55: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇta krugova ispisanih u pljosni BCD, CDA, s DAB, ABC tetraedra ABCD. a) Ako se duˇi AA′ i BB ′ seku, dokazati da je AC : AD = BC : BD. z b) Ako je AC : AD = BC : BD, dokazati da se duˇi AA′ i BB ′ seku. z c) Ako se duˇi AA′ , BB ′ seku, dokazati da se i duˇi CC ′ i DD′ seku. z z d) Ako se duˇi AA′ , BB ′ , CC ′ seku u jednoj taˇki O, dokazati da i duˇ DD′ sadrˇi z c z z taˇku O. c Dokaz: a) S obzirom da se duˇi AA′ i BB ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π. Taˇke C i D z c su s raznih strana te ravni, pa duˇ CD prodire istu u nekoj taˇki M . Ta taˇka je presek z c c simetrale AB ′ ugla CAD sa stranicom CD trougla ACD, pa je CM : DM = AC : AD. CM : DM = BC : BD Iz proporcija (1) i (2) sledi da je AC : AD = BC : BD.
A

(1) (2)

Isto tako, M je taˇka u kojoj simetrala ugla CBD seˇe stranicu CD ugla BCD, pa je c c

B

O A′

B′

D

M

C Slika uz zadatak 55

43 b) Ako je M taˇka u kojoj simetrala AB ′ ugla CAD seˇe stranicu CD trougla ACD c c i M ′ taˇka u kojoj simetrala ugla CBD seˇe stranicu CD trougla BCD, bi´e c c c AC : AD = CM : M D Po pretpostavci je AC : AD = BC : BD, pa je CM : M D = CM ′ : M ′ D. Iz ove dve proporcije sledi da su taˇke M i M ′ istovetne. S obzirom da su taˇke A′ i B ′ c c unutraˇnje taˇke stranica BM i AM trougla M AB, duˇi AA′ i BB ′ se seku. s c z c) S obzirom da se duˇi AA′ i BB ′ seku, prema prvom delu zadatka, bi´e z c AC : AD = BC : BD, pa je AC : BC = AD : BD. Iz ove proporcije, primenom prethodnog dela ovog zadatka, zakljuˇujemo da se i duˇi c z CC ′ i DD′ seku. d) S obzirom da se duˇi BB ′ i CC ′ seku, one odreduju izvesnu ravan π. Iz pretpoz ′ i BB ′ seku, prema prethodnom delu zadatka, sledi da se i duˇi stavke da se duˇi AA z z CC ′ i DD′ seku, a iz pretpostavke da se duˇi AA′ i CC ′ seku, sledi da se duˇi BB ′ i DD′ z z seku. Dakle, prava DD′ seˇe dve prave BB ′ i CC ′ ravni π, te ona ili pripada ravni π, ili c prodire tu ravan u taˇki O. Prava DD′ ne moˇe biti u ravni π, jer bi u tom sluˇaju ravan c z c π sadrˇala taˇke B, C, D pa bi ona bila istovetna sa ravni BCD, ˇto je nemogu´e, jer z c s c ′ i C ′ koje su izvan ravni BCD. Prema tome, duˇ sadrˇi preseˇnu ravan π sadrˇi taˇke B z c z z c taˇku O duˇi AA′ , BB ′ , CC ′ . c z Zadatak 56: Ako su proizvodi naspramnih ivica tetraedra medu sobom jednaki, dokazati da se duˇi koje spajaju temena tog tetraedra sa srediˇtima krugova upisanim u z s naspramnim pljosnima seku u jednoj taˇki. c
D M B

i BC : BD = CM ′ : M ′ D.

S A

A′

C

B Slika uz zadatak 56

44 Dokaz: Neka su A′ , B ′ , C ′ , D′ srediˇta krugova upisanih i pljosni BCD, CDA, DAB, s ABC tetraedra ABCD kod koga su proizvodi naspramnih ivica medu sobom jednaki. Iz jednakosti AD : BC = BD : AC sledi da je AC : AD = BC : BD. Ako obeleˇimo sa M i N taˇke u kojima simetrale AB ′ i BA′ uglova CAD i CBD seku z c duˇi CD, imamo da je z AC : AD = CM : M D Otuda je CM : M D = CN : N D, pa su taˇke M i N istovetne. S obzirom da je M taˇka prave CD koja je mimoilazna sa c c pravom AB, taˇka M nije na pravoj AB, pa su taˇke A, B, M temena izvesnog trougla c c ABM . Taˇke A′ i B ′ su unutraˇnje taˇke strania BM i AM tog trougla, prema tome, c s c duˇi AA′ i BB ′ se seku u nekoj taˇki S. Na isti naˇin dokazujemo da se duˇi AA′ i CC ′ z c c z seku u nekoj taˇki S ′ , a duˇi BB ′ i CC ′ seku u nekoj taˇki S ′′ . Prava CC ′ seˇe dve c z c c prave AA′ i BB ′ ravni ABM , prema tome, one pripadaju toj ravni, ili pak prodire tu ravan u taˇki S. Prava CC ′ ne moˇe biti u ravni ABM , jer bi u tom sluˇaju dve taˇke c z c c C i M ivice CD bile u ravni ABM pa bi i taˇka bila u toja ravni, ˇto je nemogu´e. c s c ′ prodire ravan ABM u taˇki S i s obzirom da su taˇke C i S obzirom da prava CC c c C ′ sa raznih strana od te ravni, duˇ CC ′ sadrˇi taˇku S. Na isti naˇin dokazujemo da z z c c i duˇ DD′ sadrˇi taˇku S, prema tome, duˇi AA′ , BB ′ , CC ′ , DD′ se seku u jednoj taˇki. z z c z c c Zadatak 57: U tetraedru ABCD odrediti taˇku T takvu da zapremine tetraedra ABCT , BCDT , CDAT , DABT budu medu sobom jendnake.
D

i BC : BD = CN : N D.

T C A F E

B Slika uz zadatak 57

Dokaz: Neka je T taˇka u tetraedru ABCD takva da su zapremine tetraedra ABCT , c BCDT , CDAT , DABT medu sobom jednake. Ako obeleˇimo sa F taˇku u kojoj ravan z c

dokazati da se prave odredene drugim dvema visinama takode seku. imamo da je c V (ACDT ) S(CDT ) = V (ACDF ) S(CDF ) otud je V (ACDT ) V (BCDT ) = . pretpostavljaju´i da je T teˇiˇte tetraedra z c zs ABCD. Stoga je taˇka F srediˇte ivice AB. Tetraedri ACDF i BCDF imaju zajedniˇku osnovicu CDF i jednake zapremine. V (BCDF ) S(CDF ) Zadatak 58: Ako se prave odredene dvema visinama tetraedra seku. i V (BCDT ) S(CDT ) = . V (ACDF ) V (BCDF ) S obzirom da je V (ACDT ) = V (BCDT ). dokaˇimo da je z V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ). . Otud sledi da je taˇka T teˇiˇte tetraedra ABCD. naime. 4 Isto tako je 1 V (BCDT ) = V (ABCD). 4 1 V (DABT ) = V (ABCD). bi´e taˇka T izmedu taˇaka D i E takva da z zs c c c je DE = 4T E. imamo da je V (ACDF ) = V (BCDF ). pa su c im jednake i visine. Ako obeleˇimo sa E teˇiˇte trougla ABC. 4 1 V (CDAT ) = V (ABCD). 4 pa je V (ABCT ) = V (BCDT ) = V (CDAT ) = V (DABT ). S obzirom da tetraedri ABCT i ABCD imaju zajedniˇku pljosan ABC c 1 c i s obzirom da je T E = 4 DE. z s c zs Dokaˇimo sad obrnuto poredenje. z c s Analognim postupkom dokazuje se da ravan odredena taˇkom T i bilo kojom drugom c ivicom sadrˇi srediˇte naspramne ivice. bi´e 1 V (ABCT ) = V (ABCD).45 CDT seˇe ivicu AB. dakle i duˇi AF i BF .

Ravan β odredena taˇkama N . A D B A′ C Slika uz zadatak 59 . dakle i na pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD. da je tetraedar ortogonalan. Kako z je ravan β upravna na pravoj AB koja pretstavlja presek ravni ABC i ABD. bi´e ABM trougao kome je c c c c H ortocentar. pa je P H ⊥ AB u izvesnoj taˇki N . ravan β upravna je na ravnima ABC i ABD. a kako su upravne na ravnima koje se seku i te dve prave se seku u nekoj taˇki H ′ . Kako je α ⊥ CD. pa je i sama upravna na toj pravoj. Ta ravan sadrˇi upravne AA′ i BB ′ na ravnima BCD z i ACD. sve prave ravni α upravne su na pravoj CD. tj. Otud sledi da su prave CC ′ i DD′ sadrˇane u z ravni β. c D sadrˇi prave CD i M N upravne na AB. pa je i sama upravna na tim ravnima. Kako se prave AA z A. Ako je M taˇka u kojoj α seˇe CD. dokazati da je i tre´i par naspramnih ivica upravan. one odreduju izvesnu ravan α koja sadrˇi temena seku. dokaˇimo da je AB ⊥ CD. C. B i prema tome ivicu AB. a dokaˇimo da se prave odredene visinama CC ′ i DD′ takode c z ′ i BB ′ seku. c z Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD BC ⊥ AD i BD ⊥ AC.46 A B′ H B A′ M D C Slika uz zadatak 58 Dokaz: Pretpostavimo da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ tetraedra ABCD seku u izvesnoj taˇki H. pa je i AB ⊥ CD. c Zadatak 59: Ako su dva para naspramnih ivica tetraedra upravna.

pa je i preseˇna prava A′ C te ravni sa ravni BCD c upravna na pravoj BD. pri ˇemu taˇke H i H ′ c c c pripadaju zajedniˇkoj normali mimoilaznih pravih AB i CD. Isto tako je prava BE upravna na pravoj AC. c c C. dakle i na pravoj AB. dokazati da se prave odredene visinama AA′ i BB ′ seku u izvesnoj taˇki H. Ako pretpostavimo da je taˇka A′ razliˇita od tih taˇaka. Ako se taˇka A′ poklapa s jednom od taˇaka B i C. bi´e duˇi c c c c z A′ C i A′ D upravne projekcije ivice AC i AD na ravan BCD. Stoga je prava AE upravna na pravoj BC. Zadatak 60: Dokazati da su podnoˇja visina ortogonalnog tetraedra ortocentri pljosni z tog tetraedra. Dokaz: Neka je E podnoˇje visine iz temena D ortogonalnog tetraedra ABCD. Sad je prava CD upravna na dvema pravama AB i BC ravni ABC. Analogno se z dokazuje da su i podnoˇja ostalih visina ortocentri odgovaraju´ih pljosni. Otud sleduje da prave A′ C i A′ D sadrˇe visine iz temena C i D z ′ tih pravih ortocentar trougla BCD. pa je upravna i na pravoj AB. a c prave odredene visinama CC ′ i DD′ seku u izvesnoj taˇki H ′ . dakle i na pravoj c CD. pa je podnoˇje E visine iz temena D ortocentar trougla ABC. C ili se poklapa c c sa nekom od njih. bi´e prava AB upravna na ravni BCD pa je upravna i na pravoj c c CD koja se nalazi u toj ravni. pa je upravna i na toj ravni. z c Zadatak 61: Ako su kod tetraedra ABCD naspramne ivice AB i CD medu sobom upravne. bi´e prava BC upravna na dvema pravama AC i AD ravni ACD. Stoga je prava A′ B trougla BCD. Sad je prava CD upravna na dvema pravama AA′ i BA′ ravni AA′ B. z D C B′ A C′ E A′ B Slika uz zadatak 60 Prava BC upravna je na dvema pravama AD i DE ravni ADE. Dve prave AA′ i AC ravni AA′ C upravne su na pravoj BD. pa je presek A upravna na pravoj CD. pa su upravna na svim pravima te ravni. Isto tako je preseˇna prava A′ D ravni AA′ D sa ravni BCD c upravna na pravoj BC. npr. c .47 Upravna projekcija A′ temena A na ravan BCD razliˇita je od taˇaka B. Ako se taˇka A′ c poklapa s taˇkom B.

AA′ . Stoga prave AA z A i B trougla AM B. ˇto je s nemogu´e jer se ravni ACD i BCD seku po pravoj CD. pa se seku u izvesnoj taˇki H. Sad je ravan α upravna na c pravoj CD po kojoj se seku ravni ACD i BCD. Prava CD upravna je na dvema pravama AB i AA′ ravni α. Otuda c sleduje da je prava M H upravna na pravoj AB u izvesnoj taˇki N i prema tome da c taˇka H pripada zajedniˇkoj normali M N mimoilaznih pravih AB i CD. c Zadatak 62: Dokazati da se prave odredjene visinama ortogonalnog tetraedra seku u jednoj taˇki. razliˇita od prave AB i prema tome da prave AB i AA′ c odreduju izvesnu ravan α. c z pa su visine AA′ i BB ′ sadr”zane u ravni α i upravne na preseˇnim pravama BM i c ′ i BB ′ sadrˇe visine iz temena AM te ravni s ravnima BCD i ACD. ortocentru tog tetraedra. Zaista. dakle uporedne medu sobom. ortocentru tog trougla. Otud sleduje da je bar jedna c od pravih AA′ i BB ′ .48 A N H B′ C′ H′ A′ D ′ D B M C Slika uz zadatak 61 Dokaz: Prave i ne mogu biti istovetne. Istim postupc c kom se dokazuje da se seku i prave CC ′ i DD′ u nekoj taˇki H ′ koja pripada pravoj M N . te je upravna i na ravnima ACD i BCD. Taˇke A i B su sadrˇane u ravni α koja je upravna na ravnima BCD i ACD. pa je i sama upravna na toj ravni u izvesnoj taˇki M . c A AA′ BB ′ C′ H D′ B A′ B′ D C Slika uz zadatak 62 . ako bi one bile takve. npr. bile bi ravni ACD i BCD upravne na istoj pravoj.

S. npr. U tom sluˇaju. dakle i medu sobom. CD. ona prodire ravan π u preseˇnoj taˇki c c ′ i BB ′ . Dakle. z . DA. a sama ne pripada toj ravni. Otud sles c ′ ne pripada ravni π. ortocentru tog tetraedra. ˇto je nemogu´e. CC ′ i DD′ visine tetraedra ABCD. BB ′ . ravan π sadrˇi upravne AA′ i c z BB ′ na ravnima BCD i ACD. pa je upravna z i na preseˇnoj pravoj BD tih dveju ravni. dve stranice BD i CD trougla BCD c upravne su na ravni π i prema tome medu sobom uporedne. Otud sleduje da je ˇetvorougao P QRS paralelogram. R. sa H taˇku u kojoj z c ′ i BB ′ . pa je paralelogram P QRS pravougli. ravan π sadrˇi upravne AA′ i CC ′ na ravnima BCD i ABD. BB ′ . c Kako su naspramne ivice AC i BD tetraedra ABCD medu sobom upravne. z c z c ona bi sekla prave AA′ i BB ′ u dvema raznim taˇkama H1 i H2 koje pripadaju ravni c π. Istim postupkom dokazuje se da i prava DD ′ prodire ravan π u H pravih AA taˇki H. DD′ takode sadrˇe taˇku H. Kako prava CC ′ seˇe obe prave AA′ i BB ′ koje duje da prava CC c se nalaze u ravni π. Q. Obeleˇimo sa AA′ .49 Dokaz: Kod ortogonalnog tetraedra sve nasprame ivice upravne su medu sobom. CC ′ . a sa π ravan odredenu tim dvema pravama. Dokaˇimo da i z se seku prave AA prave CC ′ . i DD′ ortogonalnog tetraedra c ABCD seku u istoj taˇki H. upravne su medu sobom i njima uporedne duˇi P Q i RS. D R S V T A P B Slika uz zadatak 63 ′ T Q C U Duˇi P Q i RS kao srednje linije trouglova ABC i ADC uporedne su ivici AC. U i V srediˇta ivica AB. pa se prema prethodnom zadatku prave odredene bilo kojim dvema visinama tog tetraedra seku. dakle z i medu sobom. a duˇi P S i QR kao srednje linije trouglova ABD i CBD uporedne su z ivici BD. pa sve prave odredene visinama AA′ . zs Dokaz: Neka su P . c isto tako. Kada prava. AC i BD s ortogonalnog tetraedra ABCD. CC ′ ne bi sadrˇala taˇku H. c Zadatak 63: Dokazati da kod ortogonalonog tetraedra srediˇta ivica i podnoˇja zas z jedniˇkih normala naspramnih ivica pripadaju jednoj sferi kojoj se srediˇte poklapa sa c s teˇiˇtem tog tetraedra. BC. pa je upravna i na preseˇnoj pravoj CD tih dveju ravni. pa bi i prava CC ′ pripadala ravni π.

su srediˇta iste duˇi QS. Obe taˇke. U . s Zadatak 64 : Dokazati da kod ortogonalnog tetraedra teˇiˇta pljosni. Istim postupkom dokazuje se da je ˇetvorougao U SV Q pravougli paralelogram c kome su dijagonale QS i U V jednake. pa je T = T ′ . teˇiˇta i srediˇta opisanih zs s krugova pljosni naspram temena A1 . c ′ . one se seku u izvesnoj taˇki T ′ koja ih polovi. S. No podnoˇja visina z pojedinih pljosni su na Ojlerovim krugovima tih pljosni. je OO c c c A1 i DT ∗ = 3T ∗ D′ . ortocentri zs pljosni i taˇke koje dele duˇi ˇto spajaju ortocentar s temenima tako da odseˇci pri c z s c ortocentru budu dva puta manji od odseˇaka pri temenima. 4) ortocentre. E1 O′ H T2 T T1 H1 A4 A2 H′ O A3 Slika uz zadatak 64 Dokaz: Obeleˇimo sa H. V c s c pripadaju izvesnoj sferi ω kojoj je srediˇte T .50 Stoga su njegove dijagonale P Q i RS jednake. a sa Hi . Q. one se seku u izvesnoj taˇki T koja ih c polovi. Ti . Otud sleduje da se srediˇte T duˇi SQ poklapa sa taˇkom T ∗ . a polupreˇnik jednak tre´ini polupreˇnika opisane sfere tetraedra. S obzirom da su duˇi P R. 2. taˇke P . prema tome i Ojlerove krugove tih pljosni. Prema zadatku 63. a c s z prema Ojlerovoj teoremi. Teˇiˇne z s s zs zs ′ i DD ′ tetraedra ABCD seku se u taˇki T ∗ . Ta sfera sadrˇi srediˇta stranica svih s z s pljosni tetraedra ABCD. pa se i srediˇte sfere ω s z c s poklapa sa srediˇtem tetraedra ABCD. R. teˇiˇte i srediˇte opisane sfere ortogonalnog z zs s tetraedra A1 A2 A3 A4 . O ortocentar. S obzirom c z . taˇka Ti je na duˇi Oi Hi takva da je Hi Ti = 2Ti Oi . U V sa zajedniˇkim srediˇtem T medu sobom jednake. pri ˇemu je linije AA c c AT ∗ = 3T ∗ A′ zatim AD′ = 2D′ Q i DA′ = 2A′ Q. taˇka T je srediˇte duˇi OH. T i T c s z z QS. pripadaju jednoj sferi λ c kojoj je srediˇte O′ izmedu ortocentra H i srediˇta O opisane sfere tetraedra pri ˇemu s s c ′ = 2O ′ H. Oi (i = 1. a ta podnoˇja istovetna sa z podnoˇjima zajedniˇkih normala naspramnih ivica ortogonalnog tetraedra ABCD taˇke z c c sfere ω. T . Dokaˇimo joˇ da se srediˇte T sfere ω poklapa sa teˇiˇtem T ∗ tog tetraedra. 3.

c c Zadatak 65: Dokazati da su potrebni i dovoljni uslovi pod kojima je tetraedar ABCD ortogonalan izraˇeni jednakostima z AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . pretpostavljaju´i z c da je tetraedar ABCD ortogonalan. c c c Kako je taˇka O′ srediˇte duˇi HH ′ . HHi H ′ Ti . prave Ai Hi se seku u taˇki H. a taˇka H ′ srediˇte duˇi O′ O. . bi´e c c z c te taˇke simetriˇne taˇkama Ti u odnosu na O′ . S obzirom da je taˇka O′ srediˇte duˇi HH ′ . a uglovi Hi i Ti trapeza HH ′ Ti Hi pravi bi´e O′ Ti = O′ Hi . O − T − O′ i HT = 3T H ′ . H − T − H ′ c i Ai T = 3T Ti . c s z c ′ je srediˇte sfere λ opisane oko tetraedra T T T T pa iz O ′ T = O ′ H sledi da Taˇka O c s 1 2 3 4 i i i taˇke Hi pripadaju sferi λ. Iz Ai − T − Ti . pa je OAi = 3O′ Ei i prema tome polupreˇnik c sfere λ jednak tre´ini polupreˇnika sfere opisane oko tetraedra A1 A2 A3 A4 . a upravna je na ivici BC i ravan β koja z sadrˇi ivicu BD. te i one pripadaju sferi λ. tj. S obzirom da je tetraedar ABCD ortogonalan. D A C B Slika uz zadatak 65 Dokaz: Dokaˇimo najpre da su navedeni uslovi potrebni. bi´e srediˇte O′ sfere c s z c s z c s λ taˇka duˇi OH takva da je OO′ = 2O′ H. dokaˇimo da je z AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . Prema zadatku 52. Kako je ravan α upravna na ivici BC.51 da se podnoˇja visina ortogonalnog tetraedra poklapaju sa ortocentrima odgovaraju´ih z c pljosni. a upravna je na ivici AC. Ako su Ei taˇke duˇi HAi takve da je Ai Ei = 2Ei H. naime . duˇi Ai Ti seku se u taˇki T c z c tako da je Ai T = 3T Ti . imamo da je AD ⊥ BC i BD ⊥ AC. razlika z kvadrata odstojanja svake njene taˇke od taˇaka B i C je stalna. Otud sledi da je tetraedar T1 T2 T3 T4 takode c ortogonalan da mu se ortocentar H ′ i srediˇte O′ opisane sfere nalaze na pravoj OH pri s ˇemu je H − T − H ′ . Taˇke O′ i Ei su na stranicama OH i Ai H c z c takve da je OO′ = 2O′ H i Ai Ei = 2Ei H. pa je c c AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 . HT = 3T H ′ sledi da je HAi H ′ Ti . OT = 3T O′ . Stoga postoji ravan α koja sadrˇi ivicu AD. pa je T1 T2 T3 T4 tetraedar sliˇan i u sliˇnom poloˇaju s tetraec c z drom A1 A2 A3 A4 u odnosu na taˇku T .

B ′ . dokaˇimo da iz jednakosti z z AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan. c iz jednakosti AD2 + BC 2 = AB 2 + CD2 sledi da je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 . pa su taˇke A i D u nekoj ravni α upravnoj na ivici BC. razlika kvadrata odstojanja svake taˇke ravni β od taˇaka A i C je stalna. C. pa c c je AB 2 − BC 2 = AD2 − CD2 .52 i prema tome BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 . B ′ . naime. Otuda je AD2 + BC 2 = BD2 + CA2 = CD2 + AB 2 . i prema tome AB 2 + CD2 = BC 2 + AD2 . Isto tako. Sad dokaˇimo da su navedeni uslovi dovoljni. BD. C ′ taˇke u kojima ivice AD. B. Stoga je BD ⊥ AC. pa su B i D u nekoj ravni β upravnoj na ivici AC. Isto tako. C ′ uporedna sa ravni π koja u temenu D dodiruje sferu opisanu oko c tetraedra ABCD. S obzirom da je BD2 + AC 2 = CD2 + AB 2 bi´e c AB 2 − AC 2 = BD2 − CD2 . dokazati da je ravan π ′ odredena z taˇkama A′ . Stoga je AD ⊥ BC. Zadatak 66: Ako su A′ . CD tetraedra ABCD c pripadaju izvesnoj sferi λ′ koja sadrˇi temena A. Otuda sledi da je tetraedar ABCD ortogonalan. .

Iz uporednosti odgovaraju´ih stranica tih trouglova takode sleduje da su ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ medu c sobom uporedne. a t′ ⊂ B ′ . dokazuje se da je A′ B ′ p. B. a sa sferom λ′ zac c jedniˇke taˇke A. ∠B c obzirom da ravan π dodiruje sferu λ u taˇki D i prava s dodiruje krug k u taˇki D. q. C ′ i A′′ . D. BCD.A′ . C ′ A′ r i A′′ B ′′ p. C ′′ taˇke u kojima ivice AD. B ′′ C ′′ q. B. a s′ ⊂ A′ . prema tome. tj.53 S D π A′ B A λ B ′ T π′ C′ C λ′ Slika uz zadatak 66 Dokaz: Ravan ABD ima sa sferom λ zajedniˇke taˇke A. prema tome. B ′ C ′ q. A′ . Kao u prethodnom primeru. dokazati da su tetraedra ABCD prodiru dve sfere λ z trouglovi A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ sliˇni. ravan ABD ima sa ravni π zajedniˇku c c taˇku D. S B. a c c taˇke A′ i B ′ unutraˇnje taˇke duˇi AD i BD. bi´e ˇetvorougao ABB ′ A′ tetivan i konvec s c z c c ksan. pa je ∠SDA ≡ ∠SDA′ . a dve c c neparalelne prave s i t ravni π uporedne sa dvema pravama s′ i t′ ravni π ′ . CAD seku ravan koja u temenu D dodiruje sferu λ opisanu oko tetraedra ABCD. B ′ na krugu k′ . Otuda je ∠B ′ A′ D = ∠SDA′ . a k′ ⊂ A. B. Otud sleduje da su odgovaraju´e stranice trouglova A′ B ′ C ′ c i A′′ B ′′ C ′′ medu sobom uporedne. Kako su ravni π i π ′ razliˇite. ona seˇe sfere λ i λ′ po krugovima k i k′ pri c c c ˇemu k ⊂ A. B ′ . r prave po kojima ravni ABD. CD c ′ i λ′′ koje sadrˇe temena A. bi´e ∠ABD ≡ ∠SDA′ . C ′ . te je A′ B ′ A′′ B ′′ . BD. a ravni A′ B ′ C ′ i A′′ B ′′ C ′′ uporedne. C. B ′′ . c Dokaz: Neka su p. c c ′ . c c Taˇka A je na polupravoj DA′ . a sa ravni π ′ zajedniˇke taˇke A′ i B ′ . B ′ . Ako c c je S proizvoljna taˇka prave s one strane prave AD s koje nije B. bi´e kraci DS i A′ B ′ upravni. pa je ∠ABB ′ ≡ ∠ABD. B. Kako su taˇke A. D. iπ Zadatak 67: Ako su A′ . pri ˇemu s ⊂ D. pa je ∠A′ B ′ C ′ ∼ ∠A′′ B ′′ C ′′ . A′ . . pa je njegov spoljaˇnji ugao kod temena A′ jednak unutraˇnjem uglu kod temena s s ′ A′ D = ∠ABB ′ . Na isti naˇin dokazuje se da i ravan BCD seˇe ravni π i π ′ po upravnim pa je i s s c c pravama t i t′ pri ˇemu t ⊂ D. B. bi´e ravni π c ′ medu sobom uporedne. B ′ . C ′′ A′′ r. C ′ A′ C ” A” . B ′ C ′ B ′′ C ′′ . Taˇka D je na polupravoj BB ′ . B ′ . Sem toga. ona seˇe ravni π i π ′ po c c c c pravama s i s′ . B. c Kako su uglovi ∠B ′ A′ D i ∠SDA′ naizmeniˇni i jednaki.

c D R P P ′ C Q R′ A Q′ B Slika uz zadatak 68 Dokaz: Dokaˇimo najpre da su uglovi kod temena P i P ′ trouglova P QR i P ′ Q′ R′ z jednaki. . dokazati da su AD. te su im spoljaˇnji uglovi DP Q i AP ′ Q′ jednaABQP i BDP s ki istom naspramnom unutraˇnjem uglu. P ′ Q′ . B. Q′ . C a P ′ . P R i P ′ A. a ivicama P D. c c odakle sleduje da su i tre´i iviˇni uglovi jednaki. P ′ R′ imaju jednaka po dva iviˇna ugla i diedri zahva´eni njima. tj. D. BD. Isto tako je s ∠DP R = ∠AP ′ R′ . C. Triedri s temenima P i P ‘ . da je ∠RP Q = ∠R′ P ′ Q′ . AB.54 q p π r A′′ A′ A B D C ′′ B ′′ C′ B′ C Slika uz zadatak 67 Zadatak 68: Ako su P . Stoga je ∠DP Q = ∠AP ′ Q′ . R′ taˇke u kojima ivice z c ′ koja sadrˇi temena B. CD tetraedra ABCD c prodiru proizvoljnu sferu λ koja sadrˇi temena A. Kako je c c ∠DP Q ∼ ∠DBA i ∠DP R ∼ ∠DCA. Q. P Q. bi´e c P Q : P D :: AB : BD i P R : P D :: AC : CD. S obzirom na date pretpostavke neposredno zakljuˇujemo da su ˇetvorouglovi c c ′ Q′ konveksni i tetivni. pa su isti podudarni. AC prodiru proizvoljnu sferu λ z trouglovi P QR i P ′ Q′ R′ sliˇni. R taˇke u kojima ivice AD.

pri ˇemu krugovi k i k ′ pripadaju jednoj sferi. dokazati da je z s c presek svake ravni π ′ uporedne s ravni π koja u taˇki S dodiruje sferu opisanu oko te c ′ . Isto tako je P ′ Q′ : P ′ R′ :: (AB : CD) : (AC : BD). P Q : P R :: (AB : CD) : (AC : BD). Iz poslednjih dveju proporcija nalazimo da je P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ . kupe s omotaˇem te kupe krug k c c . Zadatak 69: Ako je kruˇna povrˇ (k) osnova i taˇka S vrh jedne kupe.55 i prema tome. S obzirom da je kod trouglova ∠QP R = ∠Q′ P ′ R′ bi´e c ∠P QR ∼ ∠P ′ Q′ R′ . dokazati da je z s c presek svake sfere koja sadrˇi rub osnove te kupe s njenim omotaˇem krug ˇija je ravan z c c uporedna s ravni koja u taˇki S dodiruje sferu opisanu oko te kupe. c S π k k′ Slika uz zadatke 69 i 70 Zadatak 70: Ako je kruˇna povrˇ (k) osnova i taˇka S vrh neke kupe. i P Q : P R :: P ′ Q′ : P ′ R′ .

koje dodiruju ravni odredene s c pljosnima tetraedra ABCD. R odreduju izvesnu ravan π. sedam ili osam z s z s sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima jednog tetraedra. c z c . Q. no takvih z pravih moˇe biti najviˇe tri. Jedna od pomenutih sfera nalazi se u gamom tetraedru. Otuda sleduje da moˇe postojati pet. nalaze se po jedna u krovovima. Zaista. S u kojima stranice AB. s2 . Q. Neka od pravih s1 . Stoga. R sfere λ ne pripadaju jednoj pravoj. s4 moˇe da bude uporedna s jednom od ravni τ1 i τ2 . ADB tetraedra ABCD su ˇetiri prave. Q. po jedna sfera nalazi se u svakom od zarubljenih rogljeva. u opˇtem sluˇaju postoji osam sfera. u osam taˇaka. Zadatak 72: Dokazati da taˇke P .56 Zadatak 71: Dokazati da u opˇtem sluˇaju postoji osam sfera koje dodiruju ravni s c odredene pljosnima jednog tetraedra. BC. ACD. to su spolja upisane sfere drugoga reda nekog tetraedra. Te ˇetiri prave c z c sustiˇu simetralne ravni τ1 i τ2 diedara odredenih ravnima pljosni ABC i BCD. Napomena: Ravni odredene pljosnima tetraedra razlaˇu prostor na petnaest delova z i to na: 1 tetraedar. 4 roglja. Svaka od tih taˇaka jednako je udaljena od ravni svih pljosni c c c tetraedra. s4 . s3 . 4 zarubljena roglja i 6 krovova. to je upisana sfera tetraedra. CD. i najzad ostale tri sfere. ˇto je nemogu´e. s4 S2 S1 s2 s1 s3 Slika uz zadatak 71 s Dokaz: Skup srediˇta svih sfera koje dodiruju ravni odredene pljosnima ABC. c Dokaz: Tri razne taˇke P . to su spolja upisane sfere prvog reda. svaka od njih je srediˇte sfere koja dodiruje ravni svih pljosni s tog tetraedra. R. prema tome. Obeleˇimo ih sa s1 . s2 . ako bi one c bile na jednoj pravoj imala bi ta prava sa sferom λ tri zajedniˇke taˇke. s3 . c c s c Stoga taˇke P . DA c prostornog ˇetvorougla ABCD dodiruju izvesnu sferu λ pripadaju jednoj ravni. ukoliko postoje. ˇest. u opˇtem c s sluˇaju. dokaˇimo da i taˇka S pripada toj ravni.

Zatim su taˇke C. pa je nagib duˇi DR prema ravni π ve´i od nagiba duˇi DS ′ prema ravni π. D na jednoj pravoj. Otud sleduje da taˇke P . Obe taˇke S i S ′ su medu taˇkama A i D. Iz A − S ′ − S z i A − S − D nalazimo da je DS<DS ′ . pa z c su nagibi duˇi BQ i CQ prema ravni π jednaki. taˇka D s one strane ravni π s c c koje nije C. Ta’cke A. pa bi sve taˇke te stranice bile u c c ravni π. Nijedno teme ˇetvorougla ABCD ne pripada ravni π. i prema tome nagib duˇi AP prema ravni π manji od nagiba AS=AP . Zaista. Dakle. P . z c R. pa je AS z duˇi AS ′ prema ravni π. Zatim bi dve taˇke C i R stranice CD pripadale ravni π. S ′ . ˇto je nemogu´e. prema tome bi´e S ′ S. R. Istim postupkom dokazuje se da nije ni S − S ′ − D. a zatim da se prodorna z taˇka poklapa s taˇkom S. te s obzirom na DR=DS imamo DR<DS ′ . B su na istoj pravoj. U tom sluˇaju je AS ′ <AS i c ′ <AP . Zatim su taˇke B. pa z su nagibi tih duˇi prema ravni π jednaki. dve taˇke D i A stranice AD pripadale ravni π. Stoga nije A − S ′ − S. nagib duˇi z c z z AS ‘ prema ravni π je ve´i od nagiba duˇi DS ′ prema ravni π. Otud sleduje da duˇ AD prodire c z ′ . s . Pretpostavimo da je A − S ′ − S. pa c bi sve taˇke te stranice bile u ravni π. pa je A − S ′ − S ravan π u izvesnoj taˇki S c c c ili S − S ′ − D ili S ′ S.57 D R C S S′ Q P A Slika uz zadatak 72 B U tom cilju dokaˇimo najpre da stranica AD prodire ravan π. pa su nagibi tih duˇi prema ravni π jednaki. pa bi sve taˇke te stranice bile u ravni π. Tada c c c bi dve taˇke B i Q stranice BC pripadale ravni π. Zadatak 73: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje svih ˇest ivica tetraedra. pa bi sve taˇke te c c stranice bile u ravni π. taˇka B s one strane ravni π s c c koje nije A. c c c ako bi neko teme tog ˇetvorougla. C na jednoj pravoj. Najzad. pa su nagibi duˇi CR i DR prema ravni π jednaki. no krajevi P i Q jednakih duˇi BP i BQ pripadaju ravni π. npr. ˇto je c c s suprotno pretpostavci. taˇka C s one strane ravni π s koje nije B. D pripadaju istoj pravoj. teme A bilo u ravni π. imala bi stranica AB c dve taˇke A i P zajedniˇke s pravom π. Q. Q. no krajevi Q i R jednakih duˇi CQ i z z CR pripadaju ravni π. pa su taˇke A i D s raznih strana ravni π. S pripadaju c c jednoj ravni. bio bi ˇetvorougao ABCD ravan. jer taˇke c z s c c A. pa su nagibi duˇi AP i BP z z prema ravni π jednaki. Stoga je taˇka A izvan ravni π. Dakle.

AR odseˇci na tangentama kroz taˇku z c c A na sferu σ. z c AD. Isto tako je BP = BQ′ = BR. Dokaˇimo da je taj uslov z i dovoljan. pa je AB + CD = BC + AD = AC + BD. CD. imamo da je AR = 1 1 (AB + AC − BC) i AR′ = (AB + AD − BD). R′ dodirne taˇke te sfere s ivicama AB. naime. pretpostavljaju´i da su zbirovi naspramnih ivica tetraedra ABCD c medu sobom jednaki. dokaˇimo da postoji sfera koja dodiruje sve njegove ivice. Otuda je AB + CD = AR + RB + CR′ + R′ D = AP ′ + P ′ D + BP + P C = AD + BC. CA. 2 2 . Q. potrebno je da zbirovi s naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednaki. DP ′ = DQ′ = DR′ . D P′ Q A Q′ R R′ C P B Slika uz zadatatk 73 Stoga. Q′ . P ′ . AQ′ . Iz z jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD.58 Dokaz: Pretpostavimo da postoji sfera σ koja dodiruje svih ˇest ivica tetraedra s ABCD. obeleˇimo sa P . imamo da je AP ′ = AQ = AR. BC. CP = CQ = CR′ . da bi postojala sfera koja dodiruje svih ˇest ivica tetraedra. BD. R. S obzirom da su duˇi AP ′ . Isto tako je AB + CD = AC + BD. Ako sa R i R′ obeleˇimo taˇke u kojima krugovi upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju z c stranicu AB.

AD. Otuda je AD − BC = DP ′ − AP ′ − BP − CP = DQ′ − BQ′ − AQ − CQ = BD − AC.R.CA. Otuda sledi da se taj krug taˇkama P i Q c poklapa s upisanim krugom trougla BCD. Na isti naˇin dokazuje se da i c c krugovi upisani u bilo koje druge dve pljosni tetraedra dodiruju zajedniˇku stranicu tih c pljosni u istoj taˇki. prema tome. Stoga sfera σ dodiruje dve ivice tetraedra. prema tome. Na taj naˇin dobijamo na ivicama AB. respektivno u taˇkama P . Sfera σ dodiruje c ivice BC i BD u taˇkama P i Q′ . duˇ CD dodiruje taj krug.AB.BD tetraedra ABCD u taˇkama P . Stoga su taˇke R i R′ istovetne.R′ . imamo da je AP ′ = AQ = AR. CP = CQ = CR′ . da bi postojala sfera koja dodiruje tri ivice i produˇenja ostalih triju ivica tetraz edra. CA. Ta sfera dodiruje pet c ivica BC.Q. BP = BQ′ = BR. S obzirom da krugovi P QR i P ′ Q′ R upisani u trouglove ABC i c ABD dodiruju pravu AB u istoj taˇki. DP ′ = DB ′ = DC ′ . potrebno je da razlike naspramnih ivica tog tetraedra budu medu sobom jednake. ona seˇe pljosan BCD po krugu koji u c c ′ dodiruje stranice BC i BD trougla BCD.Q′ . Q. Stoga.59 pa je AR = AR′ .R. CA. AD. prema tome. dakle z i sferu σ u taˇki R′ .Q′ . krugovi upisani u troc uglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇki R.P ′ . P c D Q A R P′ B Q′ P C R′ Slika uz zadatak 74 Kao u prethodnom zadatku. BD. R ′ . Isto tako je AD − BC = CD − AB.Q. BD. BC. z z Dokaz: Pretpostavimo da neka sfera σ dodiruje ivice BC. R. Q′ . .AD. CD c c taˇke P .P ′ . c Zadatak 74: Odrediti potrebne i dovoljne uslove pod kojima postoji sfera koja dodiruje tri ivice tetraedra i produˇenja ostalih triju ivica. AB i produˇenja ivica ′ . oni odreduju neku sferu σ. CD tetraedra ABCD. pa je stav dokazan.

Q′ . AD. te se c prave P P ′ i QQ′ seku. D P′ B′ C′ A R B Slika uz zadatak 76 Q′ Q O D′ P A′ C Ako su R i R′ taˇke u kojima krugovi ABC i ABD dodiruju stranicu AB. 2 2 . AB. CA. Zadatak 75: Dokazati da se prave koje spajaju dodirne taˇke sfere s naspramnim c ivicama tetraedra seku u jednoj taˇki. Pri tome je ˇetvorougao P QP ′ Q′ konveksan. taˇke P. Dokaz: Neka je kod tetraedra ABCD zbir naspramnih ivica BC i AD jednak zbiru naspramnih ivica CA i BD. dokazati da je zbir diedara koji odgovaraju pravim dvema naspramnim ivicama jednak zbiru diedara koji odgovaraju drugim dvema naspramnim ivicama tog tetraedra. Iz jednakosti AD + BC = BD + CA sledi da je AB + AC − BC = AB + AD − BD. c Zadatak 76: Ako je zbir dveju naspramnih ivica jednak zbiru drugih dveju naspramnih ivica tetraedra. QQ′ . c c S obzirom da prava RR′ ne pripada ravni π. DB prostornog ˇetvorougla BCAD dodiruju c sferu ω pripadaju izvesnoj ravni π. Na isti naˇin dokazujemo da i prava RR′ seˇe prave P P ′ i QQ′ . prave P P ′ . BD. Q. Te sfere nazivamo poluupisanim sferama tetraedra. imamo da je c AR = 1 1 (AB + AC − BC) i AR′ = (AB + AD − BD). R. odnosno produˇenja ivica s z tetraedra. RR′ seku se u jednoj taˇki. R′ taˇke u kojima poluupisana sfera ω dodiruje c ivice BC. Q. CD tetraedra ABCD.60 Na analogan naˇin kao u prethodnom zadatku dokazuje se da je ovaj uslov i dovoljan. Q′ u kojima stranice BC. AD. c P ′ . P ′ . c Dokaz: Neka su P . Prema zadatku 72. CA. c Napomena: Postoji najviˇe pet sfera koje dodiruju ivice.

△OP ′ B ∼ △OQB ′ . c Obeleˇimo sa k i k1 krugove opisane oko pljosni ABCD i z ABB1 A1 . B ′ . ∠C ′ Q′ O = ∠C ′ P ′ O. CA. A1 D1 B1 C1 O S2 S D S1 A B C Slika uz zadatak 77 Dokaz: Neka je ABCDA1 B1 C1 D1 heksaedar kome su sve pljosni tetivni ˇetvorouglovi. a sa n i n1 prave kroz S i S1 upravne na s . AD. D′ njene upravne projekcije na pljosnima z s BCD. P ′ . = = bi´e c ∠OQD′ = ∠OP D′ . Otuda sledi da su desne strane jednakosti (1) i (2) medu sobom jednake. Zadatak 77: Ako su sve pljosni heksaedra tetivni ˇetvorouglovi. imamo da je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠B ′ P ′ O + ∠OP ′ C + ∠A′ P O + ∠OP D′ ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ = ∠C ′ Q′ O + ∠OQ′ A′ + ∠B ′ QO + ∠OQD′ S obzirom da je △OQD ∼ △OP D′ . Otuda sledi da su taˇke R i R′ istovetne. ∠B ′ P ′ O = ∠OQB ′ . Stoga je i zbir diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama AD i BC jednak zbiru diedara koji odgovaraju naspramnim ivicama BD i AC. △OP A ∼ △OQ′ A′ . pa je ∠B ′ P ′ C ′ + ∠A′ P D′ = ∠C ′ Q′ A′ + ∠B ′ OD′ . ABC. C ′ . sa S i S1 srediˇta tih krugova. Q′ . CDA. prema tome. dokazati da njegova c temena pripadaju jednoj sferi. krugovi c upisani u trouglove ABC i ABD dodiruju stranicu AB u istoj taˇki R. ∠A′ P O = ∠A′ Q′ O. = = (1) (2) △OQ′ C ′ ∼ △OP ′ C ′ . Ako c obeleˇimo sa O srediˇte sfere ω i sa A′ . DAB. te pripadaju c jednoj sferi ω koja dodiruje ivice BC. BD u izvesnim taˇkama P.61 pa je AR = AR′ . Q.

Najpre dokaˇimo da se prave n i n1 seku u taˇki koja je jednaz c ko udaljena od temena A. A1 . D. B1 .62 ravnima krugova k i k1 . Kako c prava n2 seˇe prave n i n1 . a koja sadrˇi pomenutih ˇest taˇaka. Tim je stav dokazan. obe prave n i n1 pripadaju z simetralnoj ravni duˇi AB. C. Neka je S2 srediˇte toga kruga. a ne pripada simetralnoj ravni duˇi AB u kojoj se nalaze n c z i n1 . bice i C1 taˇka sfere c c c ω. bi´e c OA : OB = OB ′ : OA′ . Sad se istim postupkom dokazuje da prava n2 seˇe obe prave n i n1 .D1 pripadaju sferi ω. te postoji krug k2 koji sadrˇi c z njegova temena. B. (Salmonova teorema). one se seku i medu sobom u nekoj taˇki O. c a C i D podnoˇja upravnih iz taˇaka A i B na ravnima β i α. DA. A1 . B. D. CD. te s obzirom da su upravne na ravnima krugova k i k1 koje z se seku po pravoj AB. B1 . Ta taˇka jednako je c c udaljena od taˇaka A. Dokaˇimo da i taˇke C1 . ˇetvorougao BCC1 B1 je tetivan. dokazati da je z c OA : AC = OB : BD. Istim postupkom dokazuje se da taˇka D1 pripada sferi ω. Taˇke prave n jednako su udaljene od c temena A. taˇke prave n1 jednako su udaljene od temena A. S obzirom da je c OA · OA′ = OB · OB ′ . Iz sliˇnosti trouglova OAA1 i OBB1 sledi da je c OA : OB = OA1 : OB1 (2) (1) . a z c sa A1 i B1 upravne projekcije taˇaka A i B na pravama OB i OA. c Zadatak 78: Ako su α i β polarne ravni dveju taˇaka A i B u odnosu na sferu σ(O. B′ C B A1 O A B1 A′ D Slika uz zadatak 78 Dokaz: Obeleˇimo sa A′ i B ′ taˇke u kojima prave OA i OB prodiru ravni α i β. B. BC. postoji sfera ω kojoj je srediˇte c s O. Dakle. A1 A. S obzirom da je OC = OC1 . BB1 . z Isto tako. C. D pa je prava n presek simetralnih ravni duˇi AB. B1 . prema tome. r). prava n2 seˇe n i n1 u taˇki O. A1 pa je prava n1 c presek simetralnih ravni duˇi AB. B1 A1 . C. z s c z c Saglasno pretpostavci. B. a n2 prava kroz S2 upravna na ravni s kruga k2 .

pa su sve taˇke s z c jednakim potencijama u odnosu na sfere σ1 i σ2 u izvesnoj ravni π koja je upravna na pravoj O1 O2 . ako je P ′ bilo koja taˇka ravni π. Zadatak 79: Dokazati da je skup svih taˇaka kojima su potencije u odnosu na dve c date sfere medu sobom jednake. Zadatak 80: Dokazati da je razlika potencija neke taˇke P u odnosu na dve date sfere c ω1 i ω2 jednaka dvostrukom proizvodu duˇi koja spaja srediˇta tih sfera i odstojanja taˇke z s c P od radikalne ravni tih dveju sfera. tj. tj. . Iz ove jednakosti sledi da je razlika kvadrata duˇi O1 P i O2 P stalna. 2 2 O1 P ′2 − r1 = O2 P ′2 − r2 . bi´e c c c 2 2 O1 P 2 − r1 = O2 P 2 − r2 . Obrnuto. Stoga. i sa P taˇku ˇije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 medju sobom jednake. a sa r1 i r2 polupreˇnike dveju sfera σ1 i σ2 . skup c svih taˇaka ˇije su potencije u odnosu na sfere σ1 i σ2 jednake je izvesna ravan upravna c c na pravoj O1 O2 . bice c 2 2 O1 P ′2 − O2 P ′2 = r1 − r2 . pa su potencije taˇke P ′ u odnosu na sfere σ1 i σ2 medu sobom jednake. 2 2 O1 P 2 − O2 P 2 = r1 − r2 . ravan upravna na pravoj koja je odredena srediˇtima s tih dveju sfera.63 Iz dobijenih jednakosti (1) i (2) nalazimo da je OA : OB = (OA1 − OB ′ ) : (OB1 − OA′ ) = A1 B ′ : B1 A′ = AC : BD. P D1 D2 O1 σ1 π O2 σ2 Slika uz zadatak 79 z s c Dokaz: Ako obeleˇimo sa O1 i O2 srediˇta.

pa su potencije te taˇke jednake i u odnosu na sfere ω1 i ω2 . ω1 i ω2 . r1 i r2 polupreˇnici i π radikalna ravan sfera ω1 i ω2 . radikalnoj osi tih triju sfera. prave O2 O3 i O3 O1 c se seku. c Dokaz: Neka su O1 . Prema tome. Ako taˇke O1 . ω3 . O3 nisu kolinearne.64 Q P O1 O R O2 ω2 ω1 π Slika uz zadatak 80 s c Dokaz: Ako su O1 i O2 srediˇta. imamo da je 2 2 2 2 (O1 P 2 − r1 ) − (O2 P 2 − r2 ) = (O1 P 2 − O2 P 2 ) − (r1 − r2 ) = (O1 R + RO2 )(O1 R − RO2 ) − (O1 O + OO2 )(O1 O − OO2 ) = O1 O2 [(O1 R − O1 O) + (OO2 − RO2 )] = O1 O2 (OR + OR) = 2O1 O2 · OR = 2O1 O2 · P Q. ravan uporedna s radikalnom ravni tih dveju sfera. skup svih taˇaka prostora c c kojima je razlika potencija u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna je ravan uporedna sa radikalnom ravni tih dveju sfera. π3 pomenutih c = (O1 R2 − O2 R2 ) − (O1 O2 − O2 O2 ) . a Q i R podnoˇja upravnih iz taˇke P na ravni π i pravoj O1 O2 i O taˇka u kojoj prava z c c O1 O2 prodire ravan π. ω3 i ω1 . dokazati da su radikalne ravni tih sfera medu sobom uporedne ili istovetne. pa se radikalne ravni π1 . a π1 . Zadatak 82: Dokazati da se radikalne ravni triju sfera s nekolinearnim srediˇtima s seku po jednoj pravoj. c Otuda sledi da ta taˇka pripada i ravni π3 . O2 . u c odnosu na dve sfere ω1 i ω2 stalna. ω2 . π2 . Dokaz: S obzirom da razlika potencija neke taˇke u odnosu na dve sfere ω1 i ω2 zac visi samo od odstojanja te taˇke od radikalne ravni tih sfera. π2 . pa se i ravni π1 i π2 upravne na njima seku po nekoj pravoj s. π3 radikalne ravni s sfera ω2 i ω3 . Zadatak 81: Dokazati da je skup svih taˇaka prostora kojima je razlika potencija. tako i u c odnosu na sfere ω3 i ω1 . Ako su srediˇta triju sfera kolis nearne taˇke. O2 . O3 srediˇta triju sfera ω1 . bilo koja taˇka prave s ima jednake potencije kako u odnosu na sfere ω2 i ω3 .

ili se dve odnosno sve tri poklapaju.O3 . c s Dokaz: Ako su ω1 . O3 sfera ω1 . radikalne ravni bilo kojih triju od sfera ω1 . OA · OB A′ A O B B′ σ Slika uz zadatak 84 Dokaz: Iz jednakosti uglova AOB i B ′ O′ A′ i iz jednakosti OA · OA′ = OB · OB ′ . s2 pripadaju radikalnoj pravoj sfera ω3 . Ako su srediˇta O1 . OA : OB = OB ′ : OA′ . ω1 . O3 . ω4 .65 sfera ω1 . c s2 . a upravne su na ravnima O2 O3 O4 i O3 O4 O1 koje se seku. O3 . ω4 . c prema prethodnom zadatku. O2 . ω3 . s π2 . ω2 . tj. radikalnom srediˇtu tih sfera.O4 seku u jednoj taˇki . radikalnoj osi tih triju s sfera. pa se i prave s1 . c s Zadatak 84: Ako su A. ω2 . ω4 . O2 . ω3 . ω3 s nekolinearnim srediˇtima seku po jednoj pravoj. pa se sve radikalne ose kao i sve radikalne ravni sfera ω1 . ω4 . ω4 ˇetiri sfere sa nekomplanarnim srediˇtima O1 . s2 . s4 radikalne ose z sfera ω2 . Radikalne ose s1 . s2 seku u nekoj taˇki S. ω2 . ω2 . ω1 . ω4 seku u jednoj taˇki. ω3 . ω3 . O2 . ω2 . B ′ dva para inverznih taˇaka u odnosu na sferu σ(O. ω2 . s4 i svim radikalnim ravnima sfera ω1 . ω2 . ω3 na jednoj pravoj. Pri tome. c dokazati da je: r2 A′ B ′ = AB · . ω3 . ω1 . ω3 . c s Zadatak 83: Dokazati da se radikalne ravni ˇetiri sfera sa nekim planarnim srediˇtima O1 . r). ω3 . ω4 . ω2 . c s O4 i nikoje tri nisu od taˇaka O1 . radikalnom srediˇtu tih sfera. one su medu sobom uporedne. A′ i B. s3 . Obeleˇimo sa s1 . Otuda sledi da taˇka S pripada svim pravama s1 . s3 . ω3 . π3 tih sfera upravne su na toj pravoj. ω4 .O2 . taˇka S ima jednake potencije c c u odnosu na sfere ω1 . prema tome. ω4 seku po jednoj pravoj radikalnoj osi tih triju sfera. ω2 . radikalne ravni π1 . Stoga se. O4 ne pripadaju jednoj pravoj.

a Q taˇka u α z c c c kojoj prava OQ′ seˇe ravan α . i njemu jednak ∠OP ′ A′ je prav. S obzirom da je ∠OAP prav. saglasno definiciji .66 sledi da je △AOB ∼ △B ′ O′ A′ . pa je OA : OB = OP ′ : OA′ . Stoga je taˇka P ′ na sferi c ′ kojoj je duˇ OA′ preˇnik. svaka taˇka Q′ ravni c c α je inverzna nekoj taˇki Q te iste ravni. a sa A c c OA · OA′ = OP · OP ′ . Sada pretpostavimo da ravan α ne sadrˇi srediˇte O sfere σ. sa P proizvoljnu taˇku z z c c ′ i P ′ taˇke inverzne taˇkama A i P u odnosu na sferu σ. ako je Q′ bilo koja taˇka sfere α′ . OA · OB Zadatak 85: Dokazati da je inverzan lik ravan α u odnosu na sferu σ(O. pa je △OAP ∼ △OP ′ A′ i prema tome ∠OAP = ∠OP ′ A′ . z z s A′ B ′ = AB · OB ′ OA P α′ ρ O Q ′ P′ α A ′ A Q Slika uz zadatak 85 Dokaz: Ako ravan α sadrˇi srediˇte O sfere σ. z s Ako obeleˇimo sa A podnoˇje upravne iz taˇke O na ravni α. pa je AB : A′ B ′ = OA : OB ′ Otuda je A′ B ′ = AB · i prema tome r2 . pa je inverzan lik ravni α u odnosu na sferu σ c ta ista ravan. r) takode ravan lik ili sfera. imamo da je ravni α. Obrnuto. prema tome da li ravan α sadrˇi ili ne sadrˇi srediˇte sfere σ. . Sem toga je ∠AOP = ∠P ′ O′ A′ . svakoj taˇki P z s c ravni α odgovara taˇka P ′ koja takode pripada ravni α. imamo da je c ∠OAQ = ∠OQ′ A′ i ∠AOQ = ∠Q′ OA′ . i obrnuto.

tj.67 pa je △OAQ ∼ △OQ′ A′ . inverzan lik c c ravni α koja ne sadrˇi srediˇte O inverzije je sfera α kojoj je duˇ OA′ preˇnik. imamo da je c OA · OA′ = OP · OP ′ i ∠AOP = ∠P ′ OA′ . i njemu jednak ugao P ′ A′ O je prav. ako je Q′ sfere ω pripadaju ravni ω c proizvoljna taˇka ravni ω ′ i Q taˇka u kojoj prava OQ′ seˇe sferu ω. pa je taˇka Q′ inverzna sa taˇkom Q u odnosu na sferu σ. pa je △AOP ∼ △P ′ OA′ . S obzirom da je ugao AOP prav . z s z c Zadatak 86: Dokazati da je inverzan lik sfere ω u odnosu na neku sferu σ(O. OA · OA′ = OQ · OQ′ . prema tome da li sfera ω sadrˇi ili ne sadrˇi srediˇte sfere σ. z z s P′ σ ω P O Q Q ′′ P ′′ S′ ω′ Q′ Slika uz zadatak 86 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇaj kada sfera ω sadrˇi srediˇte O sfere σ. Otuda je OA : OQ = OQ′ : OA′ . . i ∠AQO = ∠Q′ A′ O. Prema tome. Otuda sledi da inverzne taˇke svih taˇaka c c ′ koja je u taˇki A′ upravna na pravoj OA. tj. imamo da je c c c ∠AOQ = ∠Q′ OA′ pa je △AOQ ∼ △Q′ OA′ . Otuda je OA : OQ′ = OQ : OA′ . Ako c z s ′ i P ′ taˇke inverzne s obeleˇimo sa OA preˇnik i sa P proizvoljnu taˇku sfere ω. r) ravan ili sfera . a sa A z c c c taˇkama A i P u odnisu na sferu σ. OA · OA′ = OQ · OQ′ . i prema tome ∠AP O = ∠P ′ A′ O. Obrnuto.

i OQ · OQ′′ = t2 . Prema tome. C u odnosu na sferu ω. B ′ . C ′ taˇke inverzne taˇkama A. Q′′ njoj hipotetiˇna taˇka na sferi ω i Q druga zajedniˇka taˇka prave OQ′′ sa c c c c sferom ω . Stoga je c OP ′ : OP ′′ = r 2 : t2 . S s c c obzirom da krugovi ABD. z s Ako je P proizvoljna taˇka sfere ω. pa se inverzne taˇke svih taˇaka sfere ω u odnosu na sferu σ nalaze na izvesnoj sferi ω ′ c c koja je homotetiˇna sa sferom u odnosu na taˇku O. D ω A′ B ′ C′ A B C Slika uz zadatak 87 Dokaz: Obeleˇimo sa ABCD proizvoljan tetraedar. Stoga je taˇka Q′ inverzna s taˇkom Q u odnosu na sferu σ. B. z s Zadatak 87: Dokazati da je ugao pod kojim se seku krugovi opisani oko dveju pljosni tetraedra jednak sa uglom pod kojim se seku krugovi opisani oko druge dve pljosni tog tetraedra. inverzan lik c c sfere koja ne sadrˇi srediˇte inverzije je takodje sfera. inverzan lik sfere c c ω koja sadrˇi taˇku O u odnosu na sferu σ je ravan ω ′ koja je u taˇki A′ upravna na z c c pravoj OA. Obrnuto. CAD sadrˇe srediˇta D te inverzije. a sa A′ . imamo da je OQ′ : OQ′′ = r 2 : t2 pa je OQ · OQ′ = r 2 . Prema tome. ako je Q′ bilo koja taˇka c c c sfere ω ′ . BCD. imamo da je c c OP · OP ′ = r 2 i OP · OP ′′ = t2 gde je t2 potencija taˇke O u odnosu na sferu ω.68 pa je taˇka Q′ inverzna s taˇkom Q u odnosu na sferu σ. Sad pretpostavimo da sfera ω ne sadrˇi srediˇte O sfere σ. a P ′ njena inverzna taˇka u odnosu na sferu σ i P ′′ c c druga zajedniˇka taˇka prave OP sa sferom. sa ω bilo koju sferu kojoj je z srediˇte D. njima inverzni z s .

S σ k O Q P Q′ T P′ π k′ Slika 1 uz zadatak 88 Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇaj kada krug k sadrˇi srediˇte S stereografskog proc z s jektovanja. prava SQ′ je razliˇita od dirke kruga k u taˇki S. prema tome da li krug k sadrˇi ili ne sadrˇi srediˇte tog stereografskog z z s projektovanja. Obrnuto. dakle prodire tu c ravan u nekoj taˇki V ′ . Stoga prava SV nije uporedna s ravni π. ako je Q′ c proizvoljna taˇka kruga k′ . Dirka kruga k u taˇki S uporedna je sa pravom k′ . krug ABC ne sadrˇi taˇku D′ pa je njegov z c lik takode krug A′ B ′ C ′ . Ako je k mali krug sfere c σ. c . No ugao pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ jednak je uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . S obzirom da taˇka S nije na krugu k. Kako je inverzno preslikavanje konformno. prema c c c tome ona seˇe krug k u joˇ nekoj taˇki Q. s Sad pretpostavimo da krug k ne sadrˇi srediˇte S projektovanja. Neka je π ravan koja z s je upravna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇki. Zadatak 88: Dokazati da je stereografska projekcija kruga k koji se nalazi na sferi σ prava ili krug. z c c ona projektuje taˇku S kruga k u beskrajno daleku taˇku prave k′ . postoji konusna povrˇ koja dodiruje sferu σ po tom krugu. s c s tj. Ako je P proizvoljna taˇka kruga k razliˇita od S. Neka je V vrh te konusne s povrˇi. prema tome. Stoga je taˇka Q′ stereografska projekcija c s c c izvesne taˇke Q kruga k. ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak je uglu pod kojim se seku krug A′ B ′ C ′ i prava A′ B ′ . Otud sleduje da c c stereografske projekcije svih taˇaka kruga k pripadaju pravoj k′ . Dve razne ravni π i α imaju zajedniˇku taˇku P ′ . na primer T . pa je i ugao pod kojim se seku krugovi ABC i ABD jednak uglu pod koji se seku krugovi BCD i CAD. prema tome. ona prodire ravan π u nekoj taˇki s c P ′ . dakle seku se po nekoj pravoj k′ c c koja sadrˇi taˇku P ′ .69 likovi su prave A′ B ′ . c recimo T . a ugao pod kojim se seku krugovi BCD i CAD je jednak uglu pod kojim se seku prave B ′ C ′ i C ′ A′ . dirka sfere σ u taˇki S. a α ravan kruga k. B ′ C ′ . prava c c SP zahvata sa pravom ST oˇtar ugao. Naprotiv. Otuda sleduje da je stereografska projekcija kruga koji sadrˇi c z srediˇte S projektovanja prava linija. prava SV nije izvodnica te konusne povrˇi. Neka je π ravan koja je uporedna na dijametru ST sfere σ u nekoj taˇki. C ′ A′ .

Obeleˇimo sa Q1 taˇku u kojoj prava kroz taˇku V uporedna sa pravom V ′ P1 z c c ′. prema tome. ona prodire tu sferu u nekoj taˇki P1 . Pri tome je △RSP ∼ △V QP . iz istih razloga prava SP prodire ravan π u nekoj c ′ . pa je V ′ P ′ = V Q SV ′ SV ′ =VP . pa je z c V Q = V P. seˇe pravu SP1 c ′ S obzirom da je △SV ′ P1 ∼ △SV P1 imamo da je ′ V ′ P1 : V P1 = SV ′ : SV. Dokaˇimo da je prava P1 taˇka c z c ′ kruga k.70 S σ Q O k V P T P′ V′ π Slika 2 uz zadatak 88 k′ R Ako je P proizvoljna taˇka kruga k. Kako je △SV ′ P ′ ∼ △SV Q. imamo da je V ′ P : V Q = SV ′ : SV. a polupreˇnik s c r′ = V P SV ′ . ako je P1 bilo koja taˇka kruga k′ . Duˇi RS i RP su jednake kao odseˇci na tangentama sfere σ. Obeleˇimo sa Q taˇku u kojoj prava kroz taˇku V uporedna s pravom V ′ P ′ taˇki P c z c c seˇe pravu SP ′ . SV SV Iz ove jednakosti sleduje da duˇ V ′ P ′ ne zavisi od izbora taˇke P na krugu k. SV ′ ′ Obrnuto. pa je RS : RP = V Q : V P. prema z c tome stereografsko projektovanje svih taˇaka kruga k iz taˇke S na ravan π pripadaju c c izvesnom krugu k′ kome je srediˇte V ′ . . a sa R taˇku u kojoj prava kroz S uporedna s pravom V Q seˇe pravu c c c V P . a prava SP1 ne dodiruje sferu σ u taˇki c c S.

da je ′ V ′ P1 = V P1 SV ′ . c Ako je k veliki krug sfere σ. imamo da je V ′ P ′ : SV = QP ′ : P Q. pa je V P1 dirka sfere σ. pa je i RS = RP . iz istih razloga prava SP prodire c c ′ . prema tome. Iz ove jednakosti sledi da duˇ V ′ P ′ ne zavisi od poloˇaja taˇke P z z c na krugu k. c c . SV SV ′ SV Otuda i iz jednakosti ′ V ′ P1 = V P sledi da je V P1 = V P. a polupreˇnik jednak duˇi s c z ′ . c z c Obeleˇimo sa Q1 i R1 taˇke u kojima prava kroz taˇku P1 uporedna s pravom SV ′ seˇe z c c c ′ P ′ i pravu kroz taˇku S uporednu s pravom V ′ P ′ . i prema tome ′ ′ R1 S : R1 P1 = V ′ P1 : V ′ P1 = V ′ S. pa je P1 taˇka kruga k. pa je ′ △P1 R1 S ∼ △SV ′ P1 . stereografske projekcije svih taˇaka kruga k iz taˇke S na c c ravan π pripadaju izvesnom krugu k′ kome je srediˇte V ′ . pa je z c c QP ′ = P Q.71 tj. Pri tome je pravu V 1 c 1 ′ △P1 R1 S ∼ △P1 Q1 P1 ′ ′ i △P1 Q1 P1 ∼ △SV ′ P1 . pa je P R : RS = P Q : QP ′ . Obeleˇimo sa Q i R taˇke u kojima izvodnice cilindriˇne povrˇi ravan π u nekoj taˇki P c z c c s kroz taˇku P seˇe pravu V ′ P ′ i pravu kroz taˇku S uporednu s pravom V ′ P ′ . Dokaˇimo da je P1 taˇka kruga k. S obzirom da taˇka S nije na krugu k prava kroz taˇku S uporedna sa izvodnicama c c pomenute cilindriˇne povrˇi nije dirka sfere σ u taˇki S. Kako je △SP ′ V ∼ △P QP ′ . prema tome. ako je P ′ bilo koja taˇka kruga k ′ . pa je V ′ P ′ = SV . Obrnuto. postoji cilindriˇna provrˇ koja dodiruje sferu σ po krugu c s k. Stoga je c svaka taˇka kruga k′ stereografska projekcija neke taˇke kruga k. Duˇi P R i RS su jednake kao odseˇci na tangentama sfere σ kroz taˇku R. prava SP ′ ne dodiruje sferu σ u taˇki SV c c 1 1 S. prema tome. i prema tome P1 taˇka kruga k. ona prodire istu u nekoj taˇki P1 . Pri tome c c c je △RSP ∼ △QP ′ P . Ako je P proizvoljna taˇka kruga k. Otuda je prava R1 P1 dirka sfere σ. ona prodire ravan c s c π u nekoj taˇki V ′ . Stoga je svaka taˇka kruga k′ c c stereografska projekcija neke taˇke kruga k.

. a sa krugom k nema zajedniˇkih taˇaka. Stoga postoje dve ravni koje sadrˇe pravu p i dodiruju c c z sferu σ. Obeleˇimo sa S taˇku kojoj ravan π1 dodiruje z c sferu σ. Neka je π1 bilo koja od njih. dokazati da postoje u prostoru takva ravan π i taˇka S da centralna projekcija c c kruga k iz taˇke S na ravan π bude takode krug. Krug k sfere σ ne sadrˇi taˇku S pa je prema zadatku . a nemaju zajedniˇkih taˇaka. stereografska projekcija kruga k sfere σ koji ne sadrˇi srediˇte projektoz s vanja je takode krug. a sa π ravan koja dodiruje sferu σ a uporedna je sa ravni π1 . prava p nema ni sa c c sferom σ zajedniˇkih taˇaka. α p π1 k σ S k′ π Slika uz zadatak 89 Dokaz: Neka je σ proizvoljna sfera koja sadrˇi krug k. c Zadatak 89: Ako krug k i prava p pripadaju izvesnoj ravni α. centralna projekcija kruga k iz taˇke S na z c c . . . a centralna projekcija prave p iz taˇke c c S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni π. S obzirom da se prava p z nalazi u ravni kruga k.72 S σ R O P P1 k1 R1 T V′ Q π P ′ k′ Q1 ′ P1 Slika 3 uz zadatak 88 Prema tome.

BC i AD c tetivnog ˇetvorougla ABCD. a c c centralna projekcija p′ prave p iz taˇke S na ravan π bude beskrajno daleka prava ravni c π. z c c kod tetivnog ˇetvorougla A′ B ′ C ′ D′ bi´e naspramne stranice medu sobom uporedne. C ′ . prema prethodnom zadatku (zad. Ako obeleˇimo sa A′ . a centralna projekcija P c c s kruga k′ . C. sa l1 i l2 dve linije sfere σ koje se seku u nekoj taˇki P . S obzirom da se linije l i l seku u izvesnoj l2 c 1 2 taˇki. B ′ . B. tj. Stoga. F p E S D A P C′ D′ C k B π P′ A ′ B′ k ′ Slika uz zadatak 90 Dokaz: Neka su AC i BD bilo koje dve tetive kruga k koje sadrˇe taˇku P .73 ravan π takode krug. a E i z c F taˇke u kojima se seku prave odredene naspramnim stranicama AB i CD. kome se dijagonale A′ C ′ i B ′ D′ seku c u taˇki P ′ . beskrajno daleka prava ravni π. c c Zadatak 90: Ako je P proizvoljna taˇka u krugu k. c s Zadatak 91: Dokazati da pri stereografskom projektovanju uglovi ne menjaju svoju veliˇinu.89.). D iz taˇke S na ravan π. T . c c c c c . dokazati da u prostoru postoje takva ravan π i taˇka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇke S na ravan π bude c c ′ taˇke P iz iste taˇke S na ravan π bude srediˇte takode krug. pa je njena centralna projekcija iz taˇke S na ravan π. i projekcije tih linija ´e se se´i u taˇki P ′ . c Dokaz: Obeleˇimo sa π projekcijsku ravan koja je upravna na dijametru ST sfere σ z ′ u njenoj taˇki. projekciji taˇke P na ravan π. npr. prava p odredena taˇkama E i F nema sa krugom k zajedniˇkih c c c taˇaka. postoje u prostoru takva ravan π c i taˇka S da centralna projekcija k′ kruga k iz taˇke S na ravan π bude takode krug. pa c c je ˇetvorougao A′ B ′ C ′ D′ pravougli paralelogram. S obzirom da je preseˇna taˇka P dijagonala AC i BD tog c c c ˇetvorougla u krugu k. D′ projekcije taˇaka A. a sa l1 i c c ′ projekcije tih linija iz taˇke S na ravan π. da je stereografsko projektovanje komformno preslikavanje. Prava p je u ravni π1 koja sadrˇi taˇku S a uporedna je s ravni z c π. srediˇtu kruga k′ .

Ako su D1 i D1 proizvoljne taˇke pravih d1 i d′ s one strane c c 1 1 od prave P P ′ s koje nije taˇka M . dokazati da je s > 3d. Isto tako prave d2 i d′ . a d najve´a od duˇi koja spaja njegova c z dva temena. tj. pa je i c c ′ P ′ D′ .74 S l1 d1 ′ l2 O P T σ l2 d2 d′ ′2 l1 d′ 1 π P′ Slika 1 uz zadatak 91 Dokaˇimo da je ugao pod kojim se seku linije l1 i l2 u taˇki P jednak s uglom pod kojim z c ′ i l′ u taˇki P ′ . c 1 2 d1 D1 M P S k d′ 1 ′ D1 P′ N Slika 2 uz zadatak 91 Prave d1 i d′ pripadaju izvesnoj ravni koja seˇe sferu σ po nekom krugu k1 . ∠D1 P D2 = ∠D1 2 Zadatak 92: Ako je s zbir svih ivica poliedra. . Triedri P (P ′ D1 D2 ). P ′ (P D1 D2 ) su podudarni jer imaju 2 jednake po dve odgovaraju´e pljosni i zajedniˇki dijedar odreden tim pljosnima. a njegov polupreˇnik M S upravan na z c c c ′ pravoj d′ u nekoj taˇki N . taj krug c 1 sadrˇi taˇku S i dodiruje pravu d1 u taˇki P . imamo da je c ′ ∠D1 P P ′ = R + ∠SP M = R + ∠P SM = ∠P P ′ D1 gde je R prav ugao. da dirke d i d linija l i l u taˇki P zahvataju ugao se seku linije l1 2 c c 1 2 1 2 ′ ′ jednak s uglom kojeg zahvataju dirke d′ i d′ linija l1 i l2 u taˇki P ′ . Stoga prave d1 i d′ zahvataju s pravom P P ′ jednake suprotne 1 ′ ′ uglove.

Sve pljosni te povrˇi moraju biti trostrane. itd.75 Dokaz: Obeleˇimo sa A i B dva najudaljenija temena poliedra a sa α i β ravni koje z su u taˇkama A i B upravne na pravoj AB. bila bi duˇ koja spaja c c z temena A i P ve´a od duˇi koja spaja temena A i B. Zadatak 95: Dokazati da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ koja ima manje od s ˇest ivica. dakle l je paran broj. Sva ostala temena tog poliedra nalaze se c izmedu ravni α i β. zbir ivica svih m rogljeva s s parnim brojem pljosni je paran broj. povrˇ ω ima bar ˇest ivica. svaki od njih ve´i je od duˇi C1 C2 ili je c c z jednak toj duˇi. c z Zadatak 93: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇi broj pljosni s s neparnim brojem stranica paran. zbir stranica svih m pljosni s s parnim brojem stranica je paran broj. Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ koja ima m pljosni s parnim i n pljosni s s neparnim brojem stranica.. svako teme te pljosni je zajedniˇki kraj c c . i prema tome s > 3d. pa su i ravni kroz ta temena upravne na ravni AB izmedu ravni α i β. a sa C1 i C2 . pa je i zbir svih c c z ivica poliedra ve´i od trostruke duˇi AB. Zaista. s s ako bi neka pljosan bila npr. ako se neko teme P poliedra ne bi nalazilo izmedu ravni α i β. Dokaz: Neka je ω zatvorena poliedarska povrˇ koja ima m rogljeva s parnim i n s rogljeva s neparnim brojem pljosni. a zbir tih odseˇaka ve´i je od 3AC1 . te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. taˇke u kojima te ravni seku duˇ AB. U tom temenu sustiˇu se najmanje tri ivice povrˇi ω koje su razliˇite od stranica c s c pljosni λ. niti postoji zatvorena poliedarska povrˇ koja ima sedam ivica. ve´ npr. prema tome. Zadatak 94: Dokazati da je kod svake zatvorene poliedarske povrˇi broj rogljeva s s neparnim brojem pljosni paran. Zbir l ivica svih rogljeva povrˇi ω jednak je dvos strukom broju ivica te povrˇi.. C1 C2 . itd. ˇto je pretpostavkom iskljuˇeno. s s Drugi deo stava dokaˇimo indirektno. Medutim. itd. ˇetvorostrana. Izmedu ravni γ1 i γ2 nalaze se najmanje z c c tri odseˇka koji pripadaju ivicama poliedra. Zaista. Izvan ravni koje sadrˇi pljosan λ postoji bar jedno teme povrˇi z s ω. svaki od njih ve´i je od duˇi AC1 ili je jednak c c z toj duˇi. itd. Medutim. Izmedu ravni α i γ1 nalaze se najmanje tri c z odseˇka koji pripadaju ivicama poliedra. c z s c Dakle. zatim dokazati s s da postoji zatvorena poliedarska povrˇ koja ima n ivica. Obeleˇimo sa γ1 onu od tih ravni koja je z susedna ravni α. s Dokaz: Neka je λ proizvoljna pljosan zatvorene poliedarske povrˇi ω. dakle l je paran broj. u ravni β ili s one strane ravni β s koje nije taˇka A. Stoga pretpostavimo da postoji zatvorena poliz edarska povrˇ koja ima sedam ivica. te da bi l bio paran broj mora i n biti paran broj. a γ2 onu od tih ravni koja je susedna ravni γ1 . gde je n ≥ 8. sva ostala temena poliedra su izmedu ravni α i β. Minimalan broj s stranica te pljosni je tri. Otud sledi da je zbir svih z c pomenutih odseˇaka na ivicama ve´i od zbira svih duˇi AC1 . Zbir l stranica svih pljosni povrˇi ω jednak je dvostrukom s broju ivica te povrˇi. pa je i njihov zbir ve´i ili jednak 3C1 C2 .

i 2i = 3p3 + 4p4 + · · · . s Da bi smo dokazali tre´i deo zadatka. Otud c s z c sleduje da ne postoji zatvorena poliedarska povrˇ koja ima sedam ivica. od kojih su dve stranice te pljosni. ˇto je nemogu´e. obeleˇimo broj temena u kojima se sustiˇu tri. analizirajmo sluˇaj kada je n paran broj i sluˇaj c c c n kada je n neparan broj. Zadatak 96: Ako je t broj temena. t4 . dokazati da je 6p − 12 ≥ 2i ≥ 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i ≥ 3t ≥ i + 6. ˇetvorostranih. postoja´e piramida c c koja ima n−3 boˇnih pljosni i prema tome n−3 ivica. Zamenjuju´i p iz Ojlerove teoreme u nejednakost 2i ≥ 3p nalazimo da je c 2i ≥ 3(i − t + 2). p4 . . 2i ≥ 3p. Ako je n neparan broj ve´i od osam. . . . obeleˇimo broj trostranih. dakle 14. i broj ivica i p broj pljosni poliedarske povrˇi ω s nultog roda. . .76 najmanje triju ivica povrˇi ω. . tj 2i ≥ 3t. z c c Dokaz: Ako sa p3 . Ako je n paran broj postoja´e piramida koja ima 2 boˇnih c c pljosni i prema tome n ivica. jer koliˇnik 14:3 nije ceo broj. U tom s sluˇaju broj pljosni povrˇi ω ne moˇemo odrediti. . Broj z ivica tog poliedra za tri je ve´i od broja ivica pomenute piramide. stoga taj poliedar ima c n ivica. stoga bi broj ivica s povrˇi ω bio najmanje 8. . . Dakle. Ako sa t3 . Izvesna ravan seˇe ivice te piramide c c 2 koje polaze iz istog temena osnove i razlaˇe istu na jedan tetraedar i jedan poliedar. . pa je 3t ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. sve pljosni povrˇi ω su trostrane. Zbir s s c s stranica svih tih pljosni jednak je dvostrukom broju ivica povrˇi ω. pljosni bi´e p = p3 + p4 + · · · pa je 2i ≥ 3(p3 + p4 + · · · ). Zamenjuju´i t iz Ojlerove teoreme u nejednekost 2i ≥ 3t nalazimo da je c 2i ≥ 3(i − p + 2). ivica bi´e z c c c t = t3 + t4 + · · · pa je 2i ≥ 3(t3 + t4 + · · · ). i 2i = 3t3 + 4t4 + · · · . . . ˇetiri. tj.

s z s sedmostranih. petostranih. Ako sa p6 . 2i ≥ 6t. . Dobijena nejednakost protivreˇna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12. . stoga ne c postoji poliedarska povrˇ kod koje se u svakom temenu sustiˇe viˇe od pet ivica. . temena z (rogljeva) povrˇi ω. Ako sa p. 2i ≥ 6p. pljosni bi´e c p = p6 + p7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(p6 + p7 + · · · ). c s Dokaz: Naprotiv. i 2i = 6t6 + 7t7 + · · · . i 2i = 4p4 + 5p5 + · · · . sedam. Dokaz: Naprotiv. sa p4 . . . . . ivica bi´e z c s c t = t6 + t7 + · · · Otuda je 2i ≥ 6(t6 + t7 + · · · ). s c s Ako sa t6 . .77 pa je 3p ≥ i + 6 i 6t − 12 ≥ 2i. s c s Zadatak 98: Dokazati da kod poliedarske povrˇi nultog roda bar jedna pljosan mora s biti trostrana ili bar jedan njen rogalj mora biti triedar. petostranih. Zato pretpostavimo da postoji poliz edarska povrˇ ω nultog roda kod kojeg se u svakom temenu sustiˇe viˇe od pet ivica. p5 . . . . broj ˇetvorostranih. tj. ivica. s c broj ˇetvorostranih. . niti trostranih rogljeva. Drugi deo stava dokaˇimo analognim postupkom. . . . i 2i = 6p6 + 7p7 + · · · . zatim da ne postoji poliedarska povrˇ nultog roda kod koje se s s u svakom temenu sustiˇe viˇe od pet ivica. . obeleˇimo broj ˇestrostranih. . . t5 . t obeleˇimo broj pljosni. pretpostavimo da poliedarska povrˇ ω nultog roda nema trostranih s pljosni. i. . Dobijena nejednakost protivreˇna je sa nejednakosti 2i ≤ 6t − 12 iz c prethodnog zadatka. bi´e c c p = p4 + p5 + · · · t = t4 + t5 + · · · Otuda je 2i ≥ 4(p4 + p5 + · · · ) i 2i ≥ 4(t4 + t5 + · · · ). pretpostavimo da postoji poliedarska povrˇ ω nultog roda kod koje s svaka pljosan ima viˇe od pet stranica. . p7 . . i 2i = 4t4 + 5t5 + · · · . obeleˇimo broj temena u kojima se sustiˇe ˇest. stoga ne postoji poliedarska povrˇ kod koje svaka pljosan ima viˇe s s od pet stranica. rogljeva. . t7 . pljosni i sa t4 . . tj. Zadatak 97: Dokazati da ne postoji poliedarska povrˇ nultog roda kojoj svaka pljosan s ima viˇe od pet stranica. . .

dvostrukog c broja ˇetvorostranih pljosni i broja trostranih rogljeva poliedarske povrˇi ω nultog roda c s ne moˇe biti manji od dvadeset. . Zadatak 99: Dokazati da zbir broja trostranih pljosni i broja triedara poliedarske povrˇi nultog roda ne moˇe biti manji od osam. . (1) (2) (3) (4) Mnoˇenjem Ojlerovog obrasca t+p = i+2 sa 2 i zamenom obrazaca (1). Sabiranjem odgovaraju´ih strana dobijenih dveju nejednakosti c nalazimo da je t + p ≤ i. . z (6) . (2). bi´e c c p = p3 + p4 + p5 + · · · . prema tome ne postoji poliedarska povrˇ nuls s tog roda koja nema trostranih pljosni i trostranih rogljeva. (6) Isto tako. da je 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . broj trostranih. . t4 . sa p3 . . 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + · · · . rogljeva. broj c trostranih. pljosni i sa t3 . . (3) nalazimo z da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3p3 + 4p4 + · · · + 4. z (4) nalazimo da je 2(t3 + t4 + · · · ) + 2(p3 + p4 + · · · ) = 3t3 + 4t4 + · · · + 4. i. Ova nejednakost protivreˇna je Ojlerovoj teoremi koja se c odnosi na poliedarske povrˇi nultog roda. tj. (2). ˇetvorostranih. . . p4 .78 tj 2i ≥ 4p i 2i ≥ 4t. da je 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · Sabiranjem odgovaraju´ih strana jednakosti (5) i (6) dobijamo da je c t3 + p3 = 8 + (t5 + p5 ) + 2(t6 + p6 ) + · · · . . Zadatak 100: Dokazati da zbir ˇetvorostrukog broja trostranih pljosni. mnoˇenjem Ojlerovog obrasca t + p = i + 2 sa 2 i zamenom obrazca (1). . temena (rogljeva) poliedarske povrˇi z s ω nultog roda. s z Dokaz: Ako sa p. t obeleˇimo broj pljosni. (5) tj. ˇetvorostranih. . 2i = 3p3 + 4p4 + 5p5 + · · · . . ivica. odakle neposredno sledi da je t3 + p3 ≥ 8. t = t3 + t4 + t5 + · · · .

79 Dokaz: Ako obeleˇimo sa p3 , p4 , . . . broj trostranih, ˇetvorostranih, . . . pljosni i sa z c t3 , t4 , . . . broj trostranih, ˇetvorostranih, . . . rogljeva povrˇi ω, prema obrascima (5) i c s (6) iz prethodnog zadatka, bi´e c 2(t3 + t4 + · · · ) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + · · · . 2(p3 + p4 + · · · ) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + · · · . (1) (2)

Mnoˇenjem obeju strana obrasca (1) sa dva, a obrasca (2) sa tri, zatim sabiranjem z dobijenih jednakosti nalazimo da je 4p3 + 2p4 + t3 = 20 + 2t4 + 5p5 + · · · + 2p6 + 4p7 + · · · , otuda je 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. s Zadatak 101: Dokazati da poliedarska povrˇ ω nultog roda koja nema trostranih i ˇetvorostranih pljosni ima najmanje 20 trostranih rogljeva. c Dokaz: Ako sa p3 i p4 obeleˇimo broj trostranih i ˇetvorostranih pljosni, a sa t3 broj z c trostranih rogljeva povrˇi ω, prema prethodnom zadatku, bi´e 4p3 + 2p4 + t3 ≥ 20. Kako s c je p3 = 0 i p4 = 0, bi´e t3 ≥ 20. c Zadatak 102: Dokazati da zbir ˇetvorostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog c broja ˇetvorostranih rogljeva i broja trostranih pljosni poliedarske povrˇi ω nultog roda c s ne moˇe biti manji od dvadeset. z z c Dokaz: Ako obeleˇimo sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, ˇetvorostranih,. . . pljosni, a sa t3 ,t4 ,. . . broj trostranih, ˇetvorostranih,. . . rogljeva, prema obrascima (5) i (6) iz zadatka c 99, bi´e c 2(t3 + t4 + ...) = 4 + p3 + 2p4 + 3p5 + . . . , 2(p3 + p4 + ...) = 4 + t3 + 2t4 + 3t5 + . . . .

Mnoˇenjem obeju strana prve od ovih jednakosti sa tri, a druge sa dva, zatim sabiranjem z dobijenih jednakosti nalazimo da je 4t3 + 2t4 + p3 = 20 + 2p4 + 5p5 + · · · + 2t6 + 4t7 + . . . Otuda je 4t3 + 2t4 + p3 20. .

Zadatak 103: Dokazati da poliedarska povrˇ ω nultog roda koja nema trostranih i s ˇetvorostranih rogljeva ima najmanje 20 trostranih pljosni. c Dokaz: Ako obeleˇimo sa t3 i t4 broj trostranih i ˇetvorostranih rogljeva, a sa p3 broj z c trostranih pljosni povrˇi ω, prema prethodnom zadatku, bi´e 4t3 + 2t4 + p3 20. Kako s c

80 je t3 = 0 i t4 = 0, bi´e p3 c 20.

Zadatak 104: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih pljosni, dvostrukog broja ˇetvorostranih pljosni i broja petostranih pljosni jednostruko povezane poliedarske povrˇi c s ω ne moˇe biti manji od dvanaest. z z s Dokaz. Ako sa t, i, p obeleˇimo broj temena, ivica i pljosni povrˇi ω, a sa p3 , p4 ,. . . broj trostranih, ˇetvorostranih,. . . pljosni povrˇi ω, bi´e c s c p = p3 + p4 + . . . , 2i = 3p3 + 4p4 + . . . . (1) (2)

Zamenom vrednosti za i i p iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac t = i − p + 2 nalazimo da je 1 t = (3p3 + 4p4 + . . . ) − (p3 + p4 + . . . ) + 2 . . . . (3) 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3t, pa se zamenom i i t odgovaraju´im vrednostima iz (2) i c 3 (3p3 + 4p4 + . . . ) − 3(p3 + p4 + . . . ) + 6, 2 12.

3p3 + 4p4 + · · · tj.

3p3 + 2p4 + p5 − p7 − 2p8 − 3p3 − · · · Otuda je 3p3 + 2p4 + p3 12.

Zadatak 105: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ ω: s a) koja nema ˇetvorostranih i petostranih pljosni ima bar ˇetiri trostrane pljosni; c c b) koja nema trostranih i petostranih pljosni ima bar ˇest ˇetvorostranih pljosni; s c c) koja nema trostranih i ˇetvorostranih pljosni ima bar dvanaest petostranih pljosni. c z c Dokaz: Ako sa p3 , p4 , p5 obeleˇimo broj trostranih, ˇetvorostranih i petostranih pljosni povrˇi ω, prema prethodnom zadatku, bi´e s c 3p3 + 2p4 + p5 a) Ako je p4 = 0 i p5 = 0, bi´e 3p3 c b) Ako je p3 = 0 i p5 = 0, bi´e 2p4 c c) Ako je p3 = 0 i p4 = 0, bi´e p5 c 12. 4. 6.

12, pa je p3 12, pa je p4 12.

81 Zadatak 106: Dokazati da zbir trostrukog broja trostranih rogljeva, dvostrukog broja ˇetvorostranih rogljeva i broja petostranih rogljeva jednostruko povezane poliedarske c povrˇi ω ne moˇe biti manji od dvanaest. s z Dokaz: Ako sa t, i, p obeleˇimo broj temena, ivica i pljosni povrˇi ω, sa t3 ,t4 ,. . . broj z s trostranih, ˇetvorostranih,. . . rogljeva povrˇi ω, bi´e c s c t = t3 + t4 + t5 + . . . i 2i = 3t3 + 4t4 + 5t5 + . . . . (2) (1)

Zamenom vrednosti za i i t iz ovih jednakosti u Ojlerov obrazac p = i − t + 2 nalazimo da je 1 (3) p = (3t3 + 4t4 + . . . ) − (t3 + t4 + . . . ) + 2 . 2 Prema zadatku 96. je 2i (3) dobija da je 3p, pa se zamenom i i p odgovaraju´im vrednostima iz (2) i c 3 (3t3 + 4t4 + . . . ) − 3(t3 + t4 + . . . ) + 6, 2 12.

(3t3 + 4t4 + . . . ) tj.

3t3 + 2t4 + t5 − t7 − 2t8 − 3t9 − · · · Otuda je 3t3 + 2t4 + t5 12.

s Zadatak 107: Dokazati da jednostruko povezana poliedarska povrˇ ω: a) koja nema ˇetvorostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇetiri trostrana roglja; c c b) koja nema trostranih i petostranih rogljeva ima bar ˇest ˇetvorostranih rogljeva; s c c) koja nema trostranih i ˇetvorostranih rogljeva ima bar dvanaest petostranih rogljeva. c Dokaz: Ako sa t3 , t4 , t5 obeleˇimo broj trostranih, ˇetvorostranih i petostranih z c rogljeva povrˇi ω, prema prethodnom zadatku, bi´e s c 3t3 + 2t4 + t5 a) Ako je t4 = 0 i t5 = 0, bi´e 3t3 c b) Ako je t3 = 0 i t5 = 0, bi´e 2t4 c c) Ako je t3 = 0 i t4 = 0, bi´e t6 c 12, pa je t3 12, pa je t4 12. 12. 4. 6.

82 Zadatak 108: Dokazati da je zbir S unutraˇnjih uglova svih pljosni poliedarske povrˇi s s ω nultog roda koja ima t temena, jednak dvostrukom zbiru unutraˇnjih uglova prostog s ravnog poligona koji takode ima t temena, tj. da je S = 4R(t − 2), gde je R prav ugao. Dokaz: Ako sa i i p obeleˇimo broj ivica i pljosni povrˇi ω, sa p3 ,p4 ,. . . broj trostranih, z s ˇetvorostranih,. . . pljosni, bi´e c c S = 2R(3 − 2)p3 + 2R(4 − 2)p4 + 2R(5 − 2)p5 + . . . , tj. S = 2R(3p3 + 4p4 + 5p5 + . . . ) − 4R(p3 + p4 + p5 + . . . ). Zbir u prvoj zagradi jednak je dvostrukom broju ivica povrˇi ω, a zbir u drugoj zagradi s jednak je zbiru pljosni povrˇi ω, pa je S = 4iR−4pR, tj. S = 4R(i−p). Prema Ojlerovoj s teoremi za poliedarske povrˇi nultog roda je i − p = t − 2, stoga je S = 4(t − 2). s Definicija: Defektom konveksnog n-tostranog roglja nazivamo razliku izmedu zbira ˇetiri prava ugla i zbira iviˇnih uglova tog roglja. Ako obeleˇimo sa def 0 defekt i sa c c z S zbir iviˇnih uglova konveksnog n-tostranog roglja 0a1 . . . an , a sa R prav ugao, bi´e c c def 0 = 4R − S. Zadatak 109: Na konveksnoj poliedarskoj povrˇi ω sa temenima A1 , ..., An konstruis san je prost m-tougao B1 , ..., Bm . Taj m-tougao razlaˇe povrˇ ω na dve povrˇi, neka je z s s λ jedna od njih. Dokazati da je zbir S svih unutraˇnjih uglova na rubu povrˇi λ jednak s s zbiru unutraˇnjih uglova prostog ravnog poligona koji ima m temena uve´anim za zbir s c defekata onih k rogljeva A1 , ..., Ak povrˇi ω koji se nalaze na povrˇi λ, tj. da je s s
k

S = (m − 2)2R + (Gaus-Boneova teorema za poliedarske povrˇi). s

def Aν
ν=1

A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A5 A4 B5 A8 B4 B3 B2 A7 B1 A6

Slika 1 uz zadatak 109

83 Dokaz: Primenimo metod matematiˇke indukcije s obzirom na broj rogljeva povrˇi c s ω koji se nalaze na povrˇi λ. Najpre pretpostavimo da se ni jedno ni drugo teme povrˇi s s ω ne nalazi na povrˇi λ. U tom slucaju poligon B1 , ...Bm pipada jednoj, dvema, ili viˇe s s pljosni povrˇi ω. Ako pripada jednoj pljosni povrˇi ω, dokaz sledi neposredno. Ako s s pripada dvema ili viˇe pljosni (vidi sliku), dijagonale tog m-tougla p koje se nalaze na s ivicama povrˇi ω razlaˇu povrˇ λ na l + 1 poligonskih povrˇi λ1 , ..., λl+1 , gde je l broj s z s s dijagonala povrˇi λ koje se nalaze na ivicama povrˇi ω. Ako sa m1 , ..., ml+1 obeleˇimo s s z broj stranica respektivno poligonskih povrˇi λ1 , ..., λl+1 , bi´e m1 + ... + ml+1 = m + 2l. s c Zbir S svih unutraˇnjih uglova na rubu povrˇi λ jednak je zbiru unutraˇnjih uglova svih s s s l+1 poligonskih povrˇi λ1 , ..., λl+1 , pa je s S = (m1 − 2)2R + (m2 − 2)2R + ... + (ml+1 − 2)2R = (m + 2l)2R − (l + 1)4R = (m − 2)2R Pretpostavimo sad da je teorema istinita za sluˇaj kada povrˇ λ sadrˇi k − l temena c s z povrˇi ω. Dokaˇimo da je ona taˇka i u sluˇaju kad povrˇ λ sadrˇi k temena A1 , ..., Ak s z c c s z povrˇi ω. Neka rogalj Ak povrˇi ω ima l ivica, dakle i l pljosni. Obeleˇimo sa q poligon s s z na povrˇi λ ˇija su temena C1 , ..., Ci na ivicama roglja Ak . Taj poligon razlaˇe povrˇ λ s c z s ′ ; neka je λ ona od tih povrˇi koja sadrˇi teme A . na dve povrˇi λl i λl s s z l k
A9 A10 A11 A3 A12 A2 A1 A6 A5 A4 A7 A8

= (m1 + ... + ml+1 )2R − (l + 1)4R

Slika 2 uz zadatak 109

Spojimo jedno teme poligona p s jednim temenom poligona q dvema prostim poligonskim linijama koje se nalaze na povrˇi λ′ , koje medu sobom nemaju zajedniˇkih taˇaka sem s j c c ˇto imaju zajedniˇke krugove, koje nemaju s rubom povrˇi λ′ zajedniˇkih taˇaka sem s c s l c c ˇto su im krajevi na njenom rubu, i koje ne sadrˇe ni jedno teme a seku iste ivice povrˇi s z s ω. Iz tih pretostavki sledi da te dve poligonske linije odreduju jedan poligon v koji ima, recimo, j stranica, i koji razlaˇe povrˇ λ′ na dve povrˇi λ2 i λ3 ; naka je λ2 ona od tih z s 1 s povrˇi kojoj je rub r. Na taj naˇin povrˇ λ razloˇena je poligonima q i r na tri povrˇi s c s z s λ1 , λ2 i λ3 . Prva od njih ima i stranica, druga j stranica, a tre´a m + i + j stranica. c Povrˇ λ3 sadrˇi k − l temena povrˇi ω. Da bi smo odredili zbir S unutraˇnjih uglova s z s s na rubu povrˇi λ, potrebno je od zbira unutraˇnjih uglova na rubovima svih povrˇi λ1 , s s s

. An temena konveksne poliedarske povrˇi ω.. a A. Neka su A1 . S2 . S3 zbirove unutraˇnjih z s uglova na rubovima povrˇi λ1 . Dokaz: Prvi naˇin. s A9 A10 A11 A3 A12 A5 A4 A7 A B A2 C A1 A6 A8 Slika uz zadatak 110 Trougao ABC razlaˇe povrˇ ω na dve povrˇi ω1 i ω2 . Zadatak 110: Dokazati da je zbir defekata svih rogljeva konveksne poliedarske povrˇi s s bilo kojim brojem temena jednak zbiru osam pravih uglova.... dok povrˇ ω2 s s z s s sadrˇi sva njegova temena A1 .. trougaona z s s povrˇ (ABC). λ2 . Ako obeleˇimo sa S1 zbir unutraˇnjih uglova povrˇi z z s s ω1 . a sa S2 zbir unutraˇnjih uglova na rubu povrˇi ω2 . Ta trougaona prvrˇ ω1 ne sadrˇi ni jedno teme povrˇi ω.. + def An . Ako obeleˇimo sa S1 ... λ3 bi´e s c S1 = (i − 2)2R + def Ak S2 = (j − 2)2R Otuda je S3 = (m + i + j − 2)2R + def A1 + . + def Ak = (i − 2)2R + (j − 2)2R + (m + i + j − 2)2R − (i + j − 2)4R + def A1 + i prema tome S = (m − 2)2R + def A1 + .. npr. An .. .. + def Ak . prema prethodnom zadatku. + def Ak−1 S = S1 + S2 + S3 − (i + j − 2)4R + .84 λ2 . λ3 oduzeti i + j − 2 punih uglova.. ω1 . od kojih je jedna... c s B.. s s imamo da je S1 = 2R i S2 = 2R + def A1 + . C temena proizvoljnog trougla koji se nalazi na jednoj pljosni povrˇi ω.

tj.. zatim ˇetvorougaone. Ako su z sve pljosni topoloˇki pravilnog poliedra trougaone povrˇi. .. ν=1 Prema poznatom stavu.85 gde je R prav ugao.. + def An = 8R. s c itd. Obeleˇimo sa Sν za ν = 1. p broj temena. zbir svih iviˇnih uglova konveksne poliedarske povrˇi koja ima c s n temena iznosi n ν=1 Sν = 4R(n − 2). i.. pa je Sν + def Aν = 4R. Stoga je n n Sν + ν=1 ν=1 def Aν = 4nR. Da bismo ispisali koje vrste topoloˇki pravilnih poliedara postoje. An . Drugi naˇin. bi´e c S1 + S2 = 12R. Definicija: Za poliedar kaˇemo da je topoloˇki pravilan. n zbirove iviˇnih uglova kod roglja Aν c z c konveksne poliedarske povrˇi ω koja ima n temena A1 . U tom cilju obeleˇimo sa t.. bi´e s s c 2i = 3p (1) .. ako: z s a) svaka njegova pljosan ima isti broj stranica. tj. Otuda je def A1 + .. S obzirom da je zbir unutraˇnjih uglova na rubovima obeju povrˇi s s ω1 i ω2 jednak 3 · 4R. n ν=1 n def Aν = 4nR − Sν . i b) svaki njegov rogalj ima isti broj ivica. gde je R s prav ugao. analizirajmo postupno poliedre kod kojih su sve pljosni trougaone povrˇi. svaki njen rogalj A je konveksan. . + def An = 12R. Zadatak 111: Dokazati da postoji samo pet vrsta topoloˇki pravilnih poliedara.. S obzirom da je poliedarska s povrˇ ω konveksna. ivica i pjlosni takvog poliedra. da je 2R + 2R + def A1 + .. s s Dokaz. Otuda je n ν=1 def Aν = 4nR − 4R(n − 2) = 8R..

(2) i (4) nalazimo da je t = 6. p = 4. Ako su sve s c pljosni topoloˇki pravilnog poliedra petougaone povrˇi. p ≥ t. tj. bi´e s s c 2i = 5p (9) . bi´e s c s c 2i = 4p a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. 2. p = 6. ako bi takav c c s poliedar postojao. Ne postoji topoloˇki pravilan poliedar kome su sve pljosni trougaone povrˇi. i = 12. Takav topoloˇki pravilan poliedar s nazivamo heksaedar. Takav topoloˇki pravilan s poliedar nazivamo tetraedar. bi´e c c c 4t = 3p (4) Iz (1). (2) i (3) nalazimo da je t = 4. (7) i (8) nalazimo da je t = 8. p = 8. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇu po pet ivica. bi´e c c p=t (3) (2) Iz (1). (2) i (5) nalazimo da je t = 12. bi´e c c 5t = 3p (5) Iz (1). Takav topoloˇki pravilan s poliedar nazivamo oktaedar. Ako su sve pljosni s c topoloˇki pravilnog poliedra ˇetvorougaone povrˇi. Takav topoloˇki pravilan s poliedar nazivamo ikosaedar. 3. p ≥ 2t. ako bi takav poliedar c s postojao. pa je p = 2t − 4 1. tj. bilo bi 4t ≤ 4p. bilo bi 6t ≤ 3p. Ne postoji topoloˇki pravilan poliedar kome su sve pljosni ˇetvorougaone povrˇi. Zaista. i = 6. Zaista. p = 20. pri ˇemu s s c se u svakom njegovom temenu sustiˇe viˇe od pet ivica. ˇto je protivreˇno obrascu (2). pa je p=t−2 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇu po tri ivice. Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇu po ˇetri ivice. bi´e c c 3t = 4p (8) (7) (6) Iz (6). i = 30.86 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. ˇto je protivreˇno obrascu (7). Ako se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇu po tri ivice. pri s c s ˇemu se u svakom njegovom temenu sustiˇe viˇe od tri ivice. i = 12.

Ako se ti rogljevi ignoriˇu za c c s . tj. p ≥ 4 t.87 a prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. pa je 3p = 2t − 4 Pretpostavimo li da se u svakom temenu takvog poliedra sustiˇu po tri ivice. c Dokaz: Postojanje pet vrsta konveksnih pravilnih poliedara ne navodimo jer se isti nalaze u postoje´em udˇbeniku euklidske geometrije. pri ˇemu s s c se u svakom njegovom temenu sustice viˇe od tri ivice. Ne postoji topoloˇki pravilan poliedar kome su sve pljosni petougaone povrˇi. Takav topoloˇki pravilan s poliedar nazivamo dodekaedar. a s prema Ojlerovoj teoremi t − i + p = 2. i = 30. od kojih pet konveksnih i ˇetiri konkavna. n (1 − )p ≥ 2. ˇto je protivreˇno pretpostavaci . p = 12. ako bi takav poliedar s postojao. z c pa je prema (12) n n p − p + p ≥ 2. Navodimo skra´eni dokaz postoc z c janja ˇetiri tipa konkavnih pravilnih poliedara. bilo bi 4t ≤ 5p. (10) i (11) nalazimo da je t = 20. b) Svi roglji pravilni. c 3 s Najzad. 3 2 tj. bi´e 3t ≤ np. ˇto je protivreˇno obrascu (10). 6 tj. bi´e c c 3t = 5p (11) (10) Iz (9). pa je t− n p+p=2 2 (12) Kako se ni u jednom temenu poliedra ne moˇe susticati manje od tri ivice. dokaˇimo da ne postoji topoloˇki pravilan poliedar kome su sve pljosni nz s tougaone povrˇi. 6 Otuda je n 1 − > 0. Time je stav dokazan. Ako bi takav poliedar postojao. gde je n ≥ 6. n < 6. bilo bi 2i = np. c 1◦ Produˇene susedne pljosni nekoj pljosni konveksnog pravilnog dodekaedra seku se z u jednoj taˇki odreduju´i pritom pravilan tetarni rogalj. Zadatak 112: Dokazati da postoji devet vrsta pravilnih poliedara. Zaista. s c s c Napomena: Za razliku od topoloˇki pravilnih poliedara postoje metriˇki pravilni poliedri kod kojih su a) Sve pljosni pravilne.

a temena vrhovi zvezdastih pravilnih desetostranih rogljeva. 3◦ Produˇene ne susedne i ne paralelne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog z dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju zvezdasti pravilan petougao. 30 ivica i 12 pljosni. a njegova temena vrhovi zvezdastih pravilnih rogljeva. 30 ivica i 20 pljosni. 30 s ivica i 12 pljosni. taˇke prave n 2 jednako su udaljene od temena povrˇi s c s ω2 . Ako se za sve pljosni konstruiˇu takvi petougli nastaje poliedar koji ima 20 temena. postoji sfera koja O n3 M A n2 O2 ω2 T O3 ω3 N n1 O1 S ω1 B Slika uz zadatak 113 Dokaz: Obeleˇimo sa O 1 i O 2 srediˇta dveju susednih pljosni ω1 i ω2 bilo kojeg z s pravilnog poliedra Π. 4◦ Produˇene susedne pljosni jednoj pljosni i konveksnog pravilnog ikosaedra seku z ravan pljosni koja je naspram pljosni i po pravama koje odreduju jednaki graniˇni trouc glovi. a sa n 1 i n 2 prave kroz O 1 i O 2 upravne na pljosnima ω1 i ω2 . c) dodiruje sve njegove pljosni. Ako se za sve pljosni konstruiˇu ti petougli dobija se poliedar koji takode ima 12 temena. s 30 ivica i 12 pljosni. Isto tako.88 sve pljosni na taj poliedar koji ima 12 temena. pa je prava n 1 presek simetralnih s ravni stranica povrˇi ω1 . Zadatak 113: Dokazati da kod svakog pravilnog poliedra a) sadrˇi sva njegova temena. Ako se za sve pljosni konstruiˇu takvi trouglovi nastaje poliedar koji ima 12 s temena. Temena od vrhova konveksnih pravilnih triedara. Taˇke c prave n 1 jednako su udaljene od temena povrˇi ω1 . 2◦ Produˇene ne susedne i ne podudarne pljosni jednoj pljosni konveksnog pravilnog z dodekaedra seku ravan te pljosni po pravama koje odreduju konveksan pravilan petougao. Njegove pljosni su konveksni pravilni tetraedri. pa je prava n 2 presek simetralnih ravni stranica povrˇi ω2 . Temena tog poliedra pravilni zvezdasti petougli. a pljosni su zvezdasti pravilni petougli. z b) dodiruje sve njegove ivice. Otuda sleduje da obe s . Njegove pljosni su pravilni trouglovi.

a koja sadrˇi sva temena poliedra Π. 2 2 bi´e c ∠OTO2 = ∠OTO3 . Iz OT = OT. Po pretpostavci pljosni ω1 i ω2 su susedne. prema tome. Kako su uglovi OO 2 T i OO 2 M pravi. Otud sledi da je prava n 3 odredena taˇkama O i O 3 upravna u taˇki O 3 na c c dvema duˇima O 3 T i O 3 M pljosni ω3 . c c ona je jednako udaljena od svih temena pljosni ω1 . npr. pa je prava n 3 u taˇki O 3 upravna na pljosni ω3 . a T srediˇte zajedniˇke stranice MN pljosni ω2 c s c i ω3 . S obzirom da je ugao OTO 2 deo ugla O 2 TO 3 i 1 1 ∠OTO2 = ∠OSO2 = ∠O1 SO2 = ∠O2 SO3 . pljosni ω2 . TO2 = TO3 i ∠OTO2 = ∠OTO3 sledi da je pa je OO2 = OO3 a iz OM = MO.89 prave n 1 i n 2 pripadaju simetralnoj ravni zajedniˇke stranice AB pljosni ω1 i ω2 . MO2 = MO3 i OO2 = OO3 sledi da je pa je ∠OO2 M = ∠OO3 M. c c △OMO2 ∼ △OMO3 . itd. Istim postupkom dokazuje se da je taˇka c jednako udaljena od svih temena susednih pljosni ω2 i ω3 . postoji sfera λ kojoj je srediˇte O. c a) S obzirom da je taˇka O na pravoj n 1 koja je u taˇki O 1 upravna na pljosni ω1 . Sfera λ je opisana oko poliedra Π. Sad dokaˇimo da su prave odredene taˇkom c z c O i srediˇtima ostalih pljosni upravne na tim pljosnima. = . itd. pa je taˇka O jednako c udaljena od svih temena obeju pljosni ω1 i ω2 . = i ∠OO2 T = ∠OO3 T. Isto tako. z c Istim postupkom dokazuje se da je prava odredena taˇkom O i srediˇte najmanje jedne c s pljosni upravna na toj pljosni. i prave n 1 i n 2 se seku u nekoj taˇki O. a upravne na ravnima pljosni ω1 i ω2 koje se seku. Ako je S srediˇte s zajedniˇke stranice AB pljosni ω1 i ω2 . Obeleˇimo sa O 3 srediˇte pljosni s z s ω3 koja je susedna bar sa jednom od pljosni ω1 i ω2 . bi´e uglovi O 1 SO 2 i O 2 TO 3 jednakih diedara koji odgovaraju ivicama AB i MN c poliedra Π medu sobom jednaki. Otud sleduje da je taˇka c O jednako udaljena od temena svih pljosni poliedra Π. S c obzirom da su prave n 1 i n 2 u istoj ravni. Otud zakljuˇujemo da se prave kroz srediˇte pljosni c s pravilnog poliedra Π upravne na tim pljosnima seku u jednoj taˇki O. i njima jednaki uglovi OO 3 T i OO 3 M takode su pravi. taˇka O je na pravoj c n 2 koja je u taˇki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je taˇka O jednako udaljena od svih c c temena pljosni ω2 . △OTO2 ∼ △OTO3 . s z b) S obzirom da je taˇka O na pravoj n 1 koja je u taˇki O 1 upravna na pljosni ω1 .

s . dakle medu sobom jednaki. ona sadrˇi z srediˇte dijagonale DB 1 i uporedna je na njoj. Sfera λ1 zove se poluopisana sfera pravilnog poliedra Π. s Dokaz: Ravni ACD1 i BA1 C1 odredene temenima kocke ABCDA1 B1 C1 D1 (v. ˇestougao PQRSTV je presek ravni Π sa tom kockom. QR. c) Taˇka O jednako je udaljena i od svih pljosni poliedra Π. Stranis ce tog ˇestougla su srednje linije koje odgovaraju osnovicama podudarnih jednakokrakih s trouglova BAC. prema tome. S obzirom da za svaki par nasprams nih temena kocke postoji jedna takva ravan. Istim postupkom dokazuje se da je taˇka jednako c udaljena od svih stranica susednih pljosni ω2 i ω3 . ST. AA1 B. taˇka O je na pravoj c c n 2 koja je u taˇki O 2 upravna na pljosni ω2 pa je ona jednako udaljena od svih stranica c pljosni ω2 . A1 A taˇke izvesne ravni Π. postoji c sfera λ2 kojoj je srediˇte O a koja dodiruje sve pljosni poliedra Π. T. TV. Ta sfera je upisana u s poliedar Π.90 taˇka O je jednako udaljena od svih stranica pljosni ω1 . CBC 1 . S obzirom da su duˇi PQ. Otud dokazujemo da je taˇka O c jednako udaljena od svih ivica poliedra Π. s D 1 A1 . Zadatak 114: Dokazati da se kocka moˇe prese´i sa ravni tako da presek bude praviz c lan ˇestougao. Prema tome. C 1 CD 1 . VP preseci c z ravni Π s pljosnima kocke. S. BC. Isto tako. itd. Po pretpostavci su pljosni ω1 i ω2 susedne. one su medu sobom jednake. postoje ˇetiri koje seku kocku po pravilnim c ˇestouglovima. C C 1 . postoji sfera λ1 kojoj je srediˇte s O i koja dodiruje sve ivice poliedra Π. C 1 D 1 . R. A1 D 1 A. Q. V. pa su srediˇta P. prema tome. RS. pa je taˇka O jednako udaljena c od svih stranica obeju pljosni ω1 i ω2 .sliku) uporedne su medu sobom. Ravan Π odgovara naspramnim temenima D i B 1 . D 1 C 1 A1 . D1 T A1 B1 R V D Q A P B Slika uz zadatak 114 C S C1 Unutraˇnji uglovi ˇestougla PQRSTV suplementni su unutraˇnjim uglovima jednakos s s straniˇnog trougla BA1 C 1 . Otuda sleduje da je ˇestougao c s PQRSTV pravilan. ivica AB.

S. BCF . F C. ST . ABE. Na isti naˇin dokazuje se da su i ostac li uglovi tog ˇestougla P QRST V jednaki uglu 4 ·L. Otuda sledi da je ˇestougao P QRST V pravilan. Tri petougaone pljosni tog dodekaedra koje se sustiˇu u temenu P1 ˇine izvesnu c c otvorenu poliedarsku povrˇ ω1 . V P preseci ravni π s z pljosnima ABF . R. EA taˇke s c izvesne ravni π. CD. ostalih ˇest pljosni dodekaedra ˇine izvesnu otvorenu s s c poliedarsku povrˇ ω3 .91 Zadatak 115: Dokazati da se pravilan oktaedar moˇe prese´i s ravni tako da presek z c bude pravilan ˇestougao. Q. S obzirom da c s za svaki par naspramnih pljosni oktaedra postoji jedna takva ravan. Stoga je ∠V P Q = 3 ·L. Kraci spoljaˇnjeg ugla ∠V P P ′ tog ˇestougla su istosmerni sa s s kracima ugla ∠DEA pa je ugao ∠V P P ′ = ∠DF A = 2 · L. s Dokaz: Naspramne pljosni BCE i ADF pravilnog oktaedra ABCDEF medu sobom su uporedne. pa su i svi unutraˇnji uglovi tog s s 3 ˇestougla medu sobom jednaki. postoje ˇetiri ravni c koje seku pravilan oktaedar po pravilnim ˇestouglovima. DAE. S obzirom da su duˇi P Q. Prema s s tome. V ivica AB. one tri pljosni koje se sustiˇu u temenu P2 ˇine izvesnu s c c otvorenu poliedarsku povrˇ ω2 . QR. T V . BF . SDE. s Dokaz: Neka su P1 i P2 dva naspramna temena pravilnog dodekaedra (videti sliku 116. ˇestougao P QRST V je presek ravni s π s oktaedrom ABCDEF . Ivice povrˇi ω3 koje ne pripadaju rubu obeleˇavamo redom sa: s s z . DE. s Zadatak 116: Dokazati da se pravilan dodekaedar moˇe prese´i s ravni tako da presek z c bude pravilan ˇestougao.). E T V P′ A P D S C B Q F R Slika uz zadatak 115 Stranice tog ˇestougla su srednje linije podudarnih jednakostraniˇnih trouglova. pa su srediˇta P . 3 4 gde je L prav ugao. CDF . pa su s c medu sobom jednake. RS. T . ravan π seˇe pravilan oktaedar ABCDEF po pravilnom ˇestouglu.

a N taˇka visine BM pljosni BCD pri ˇemu je c c AO : ON = 3 : 1 i BN : N M = 2 : 1. . s c one su medu sobom jednake. po z s s kome njegova ravan seˇe dodekaedar. pa su i njima c jednaki uglovi F AB i ABC takode medu sobom jednaki.92 A1 A2 . E. Srediˇte O pravilnog tetraedra ABCD je taˇka visine AN tog s c tetraedra. D1 D2 . C1 D1 . ravan π seˇe dodekaedar po pravilnom ˇestouglu. Stoga je ˇestougao ABCDEF s s pravilan. prema tome. F1 pripadaju z c izvesnoj ravni π1 . B1 B2 . B. B2 . Duˇi AB. taˇke A1 . DE. a duˇi c z D1 E1 i A1 F1 uporedne s duˇima A1 B1 i S1 D1 . postoji deset z ravni koje seku pravilan dodekaedar po pravilnim ˇestouglovima. Na isti naˇin dokazuje se da c su svi uglovi ˇestougla ABCDEF medu sobom jednaki. B1 C1 . D1 E1 . D1 . F tih ivica temena pravilnog ˇestougla. F A su uporedne sa stranicama z A1 B1 . s Stranice ˇestougla ABCDEF su dijagonale pljosni pravilnog dodekaedra. F1 na c c rubu povrˇi ω1 . F2 na rubu povrˇi ω2 . jednaki su uglovi F1 A1 B1 i A1 B1 C1 . a taˇke A2 . B1 . E1 . E2 . D2 . B1 . E1 E2 . CD. E1 F1 . F1 A1 ˇestougla A1 B1 C1 D1 E1 F1 koji pripada ravni π1 . S obzirom da c s se za svaki par naspramnih temena moˇe konstruisati jedna takva ravan. C1 C2 . s Zadatak 117: Odrediti polupreˇnik ro opisane sfere. pri ˇemu su taˇke A1 . s c s F1 F F2 A1 A A2 B1 B B2 S E1 E E2 D1 D C1 C C2 D2 Slika uz zadatak 116 Dokaˇimo da su srediˇta A. C1 . S obzirom da se prave A1 F1 i B1 C1 seku u nekoj taˇki S pri ˇemu je trougao SA1 B1 jednakokrak. C2 . polupreˇnik rp poluupisane sfere c c i polupreˇnik ru upisane sfere svakog pravilnog poliedra kao funkcije njegove ivice d. F1 F2 . C. S obzirom da se prave A1 B1 i C1 D1 seku. DE. D. C1 . D1 . c Dokaz: a) Pravilan tetraedar. BC. EF . E1 . Prema tome.

bi´e taˇka M srediˇte ivice AD a taˇka N srediˇte pljosni ADF . 4 12 b) Pravilan oktaedar. Srediˇte O pravilnog oktaedra ABCDEF poklapa se s pres sekom dijagonala tog oktaedra. 4 4 3 4 √ a2 a 2 2 − CM 2 = 2− ro rp = OM = CC = . Ako obeleˇimo sa M i N podnoˇja upravnih iz taˇke O na z z c ivice AD i pljosni ADF . 4 4 √ 1 a 6 ru = ON = · AN = .93 A O B M D N C Slika 1 uz zadatak 117 Stoga je √ √ 3 3 a 6 a 6 ro = OA = · AN = · = . c c s c s E D M A N O B C F Slika 2 uz zadatak 117 .

D. Najzad iz pravouglog trougla ASF nalazimo da je FS = pa je a = 2ro · a · i prema tome rO = 2 AF 2 − AS 2 =a· √ 5− 5 . imamo da je AS = a · 5+ 10 √ 5 . Krajevi A.94 Stoga je 1 1 ro = OA = · AC = · 2 2 1 a rp = OM = · AB = . C. 10 √ 5− 5 10 √ a · 10 + 2 5. a2 = 2ro ·F S. gde je duˇ a jednaka z ivici ikosaedra. E ivica c koje se sustiˇu u temenu F su temena pravilnog petougla ABCDE (vidi sliku). Duˇ koja spaja bilo koja dva naspramna temena E i G z pravilnog ikosaedra je preˇnik sfere oko tog ikosaedra. S obzirom da je duˇ SA polupreˇnik kruga opisanog oko pravilnog z c petougla ABCDE. 2 2 ru = ON = OF 2 − FN2 √ a 2 = . √ 7+3 5 . 4 Ako obeleˇimo sa M i N podnoˇja upravnih iz taˇke O na ivici AB i pljosni ABF . tj. 6 4 3a2 a − · = · 9 4 2 . Prema Euklidovom stavu. B. ˇija je c c ravan upravna na dijagonali F G u srediˇtu S tog petougla. iz z z c pravouglih trouglova OAM i OAN nalazimo da je : rp = OM = ru = ON = OA2 − AM 2 = OA2 − AN 2 = 2 ro − 2 ro a2 a = · 4 4 √ 6 + 2 5. 2 AB 2 + BC 2 = 2 ro √ 4 a 6 2 = . − · FM 9 6 c) Pravilan ikosaedar. s kod pravouglog trougla AF G je AF 2 = F G·F S.

zs s c dokazati da je P A2 + · · · + P A2 = 2nr 2 . 1 n Dokaz: Prema uopˇtenoj Lajbnicovoj teoremi. . . .. . imamo da je s P A2 + · · · + P A2 = OA2 + · · · + OA2 + nOP 2 = nr 2 + nr 2 = 2nr 2 . kome se teˇiˇte poklapa sa srediˇtem O te sfere i ako je P proizvoljna taˇka sfere ω. . . . c Zadatak 119: Ako su A1 . dokazati da je P A2 + · · · + P A2 = n(r 2 + ρ2 ). . 1 n . T uporedne projekcije taˇaka c c A1 .. ρ polupreˇnik upisane (poluupisane) sfere i P proizvoljna taˇka te upisane c c (poluupisane) sfere. An . . . r polupreˇnik c opisane sfere. An . . An temena poliedra Π upisanog u sferu ω polupreˇnika r. . .T na ravan π. dokazati da je TT′ = 1 (A1 A′ + · · · + An A′ ). . . . . . An bilo koji skup taˇaka u prostoru. 1 n 1 n Zadatak 120: Ako je Π pravilan poliedar sa temenima A1 .95 F E A M N S B O D C G Slika 3 uz zadatak 117 c zs Zadatak 118: Ako je A1 . . An . T teˇiˇte tog ′ ′ ′ skupa taˇaka. 1 n n Dokaz: Dokaz analogan dokazu stava. π proizvoljna ravan i ako su A1 . .

. An nalaze na nekoj sferi ω i ako je O srediˇte i r polupreˇnik sfere ω. T Bi r − d2 . nalazimo da je c A1 T An T 1 n(r 2 − d2 ) + ··· + = 2 (A1 T 2 + · · · + An T 2 ) = = n. . 1 n Dokaz: Prema uopˇtenoj Lajbnicovoj teoremi. . .96 Dokaz: S obzirom da se teˇiˇte pravilnog poliedra poklapa sa srediˇtem O opisane i zs s srediˇtem upisane (poluupisane) sfere. . koriste´i prethodni zadatak. Bn temena dvaju poliedara koji su upisani u istu sferu ω i kojima se teˇiˇta poklapaju sa srediˇtem sfere ω i ako je P proizvoljna zs s taˇka prostora. . 1 n 1 n Zadatak 122: Ako je T teˇiˇte poliedra Π ˇija se temena A1 . a d duˇ odredena taˇkama O i T . imamo da je s T A2 + · · · + T A2 = OA2 + · · · + OA2 − nOT 2 = n(r 2 − d2 ). . 1 n 1 n zs c Zadatak 121: Ako je T teˇiˇte poliedra Π ˇija se temena A1 . An nalaze na nekoj zs c sferi ω i ako su B1 . . . . . . . . . 1 n Ai T Ai T 2 = 2 . . dokazati da je c 2 2 P A2 + · · · + P A2 = P B1 + · · · + P Bn . imamo da s s je P A2 + · · · + P A2 = OA2 + · · · + OA2 + nOP 2 = n(r 2 + ρ2 ). . prema uopˇtenoj Lajbnicovoj teoremi. T B1 T Bn Dokaz: Ako obeleˇimo sa O i r srediˇte i polupreˇnik sfere ω. s c z c dokazati da je T A2 + · · · + T A2 = n(r 2 − d2 ). . An T seku sferu ω. dokazati da c je A1 T An T + ··· + = n. An i B1 . . sa P i Q taˇke u kojima z s c c prava OT seˇe k i d duˇ odredena taˇkama O i T . . imamo da je c z c Ai T · T Bi = P T · T Q = (r + d)(r − d) = r 2 − d2 ⇒ Otuda. Bn taˇke u kojima prave A1 T. . T B1 T Bn r − d2 r 2 − d2 Zadatak 123: Ako su A1 . . . .

.B. Primenom Stjuartove c teoreme na kolinearne taˇke A. . pa su sve taˇke P koje imaju navedenu osobinu u ravni π koja je u taˇki Q upravna na c c ′ pravoj AB.97 Dokaz: Obeleˇimo sa O srediˇte i sa r polupreˇnik sfere ω. skup svih taˇaka P prostora c z c takvih da je ℓ2 AP 2 − BP 2 = m je ravan π koja je u taˇki Q upravna na pravoj AB. c z c Dokaz: Analizirajmo najpre sluˇaj kada je m + n = 0. 1 n Zadatak 124: Dokazati da je skup svih taˇaka prostora kojima je zbir kvadrata rasc tojanja od n datih taˇaka A1 . nalazimo da je c c CP 2 = m n 2mn AP 2 + BP 2 − AB 2 ⇒ m+n m+n m+n . imamo da je 2 2 P A2 + · · · + P A2 = n(r 2 + OP 2 ). Dakle. Prema Lajbnicovoj z s c teoremi. taˇka P pripada traˇenom skupu. prema tome. ako je P proizvoljna taˇka u ravni π. m i n dati koeficijenti i ℓ data duˇ. c Sad analizirajmo sluˇaj kada je m + n = 0. Zadatak 125: Odrediti u prostoru skup svih taˇaka P takvih da je c mAP 2 + nBP 2 = ℓ2 gde su A i B date taˇke. ako je AP 2 − BP 2 = ℓ2 . imamo da je c AP ′ ′2 − BP ′2 = AQ2 − BQ2 . Obrnuto. m ℓ2 −d2 n gde je Ako je Q podnoˇje normale iz P na pravoj AB. imamo da je z AP 2 − BP 2 = AQ2 − BQ2 . Ako obeleˇimo sa C taˇku prave AB takvu c z c da je AB : CB = m : n.C i na taˇku P . An jednak kvadratu date duˇi ℓ sfera kojoj se srediˇte c z s poklapa sa teˇiˇtem T datog skupa taˇaka i kojoj je polupreˇnik r = zs c c 2 = T A2 + · · · + T A2 . d n 1 Dokaz: Vidi zadatak 121. . P B1 + · · · + P Bn = n(r 2 + OP 2 ) ⇒ 1 n 2 2 ⇒ P A2 + · · · + P A2 = P B1 + · · · + P Bn . tj. bi´e AC : CB : AB = n : m : (m + n). .

m + n (m + n)2 Obrnuto.98 ⇒ SP 2 = ′ ℓ2 mn − AB 2 . m + n (m + n)2 ′2 + nBP ′2 = ℓ2 . primenom c Stjuartove teoreme. a polupreˇnik c s c r2 = ℓ2 mn − AB 2 . ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ . m + n (m + n)2 Skup svih taˇaka P prostora. nalazimo da je mAP Otuda sledi da pri m + n = 0 i ℓ2 mn − AB 2 > 0. Sabiranjem odovaraju´ih strana ovih dveju jednakosti nalazimo da je c 2(2AB 2 + BC 2 + B C 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 . D′ C′ A′ B′ O D C A B Slika uz zadatak 126 Dokaz: Ako je ABCDA B C D paralelopiped. ako je P bilo koja taˇka koja zadovoljava dobijenu jednakost. ˇetvorouglovi ABC D i A B CD c bi´e paralelogrami. pa je c 2(AB 2 + BC 2 ) = AC 2 + BD 2 i 2(A B 2 + B C 2 ) = A C 2 + B D2 . Zadatak 126: Dokazati da je kod paralelopipeda zbir kvadrata ivica jednak zbiru kvadrata njegovih prostornih dijagonala. predstavlja sferu kojoj je srediˇte C.

da je S 2 (ABC) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). s s tj. 2 2 2 2 2 AD FD DE BD CD F D2 odakle sledi 1 1 1 1 + + = . pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC. 2 2 2 AD BD CD DE 2 D ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ ′ C A E F B Slika uz zadatak 127 Dokaz: Ravan ADE sadrˇi pravu DE upravnu na ravani ABC i pravu AD upravnu z na ravni DBC. . dakle i na njihovoj preseˇnoj pravoj BC u nekoj taˇki F . dokazati da je c 1 1 1 1 + + = . pa c c su DE i DF visine koje odgovaraju hipotenuzama pravouglih trouglova ADF i BDC. dokazati c da je kvadrat povrˇine pljosni ABC jednak zbiru kvadrata povrˇina ostalih triju pljosni. 2 2 2 AD BD CD DE 2 Zadatak 128: Ako su svi iviˇni uglovi kod temena D tetraedra ABCD pravi. Stoga je AF ⊥ BC i DF ⊥ BC. bi´e i z c BC 2 + B C 2 = 2(BC 2 + BB 2 ) pa je 4(AB 2 + BC 2 + BB 2 ) = AC 2 + A C 2 + BD 2 + B D2 .99 Kako su duˇi BC i B C dijagonale paralelograma BCC B . Zadatak 127: Ako je taˇka E podnoˇje visine iz temena D tetraedra ABCD kod koga c z su svi iviˇni uglovi kod temena D pravi. Stoga je 1 1 1 1 1 1 + = i + = .

. c c Trouglovi ABC i DBC imaju zajedniˇku osnovicu BC i nejednake visine AF i DF . Iz sliˇnih trouglova ADF i DEF nalazimo da je AF : DF = DF : EF .100 D C A E F B Slika uz zadatak 128 Dokaz: Prvi naˇin: Ravan ADE sadrˇi pravu DE upravnu na ravni ABC i pravu AD na c z ravan DBC. tj. AF ⊥ BC i DF ⊥ BC. trouglovi DBC i EBC imaju zajedniˇku osnovicu BC i nejednake visine DF c i EF . dakle i na njihovoj preseˇnoj pravoj BC u nekoj taˇki F . Otuda je i c S(ABC) : S(DBC) = S(DBC) : S(EBC) i prema tome S(ABC) · S(EBC) = S 2 (DBC). pa c je S(ABC) : S(DBC) = AF : DF. Isto tako. S obzirom da je taˇka E u trouglu ABC bi´e c c S(EBC) + S(EAC) + S(EAB) = S(ABC). pa je ravan ADE upravna na obema ravnima ABC i DBC. Stoga je AE. Isto tako je i S(ABC) · S(EAC) = S 2 (DAC) i S(ABC) · S(EAB) = S 2 (DAB). pa je S(DEC) : S(EBC) = DF : EF. Sabiranjem odgovaraju´ih strana dobijenih triju jednakosti nalazimo da je c S(ABC) · [S(EBC) + S(EAC) + S(EAB)] = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD).

A. B drugoga tetraedra pa je V (P ABC) S(ABC) S(P AC) S(P BC) PC = = = = . imamo da je S 2 (ABC) = 1 · BC 2 · AF 2 4 1 = · BC 2 · (AD2 + DF 2 ) 4 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · (BD2 + CD2 ) 4 4 1 1 1 = · BC 2 · DF 2 + · AD2 · BD2 + · AD2 · CD2 4 4 4 = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). B prvoga jednake visinama iz temena P . Drugi naˇin: S obzirom da je AF visina trougla ABC. ADB i ADC pravi.101 pa je i S 2 (ABC) = S 2 (ABD) + S 2 (BCD) + S 2 (CAD). A. a uglovi kod temena D trougla c ADF . Zadatak 129: Ako je P taˇka u kojoj simetralna ravan π diedra odredenog pljosnima c ABC i ABD seˇe ivicu CD. dokazati da je c S(P AC) S(P BC) PC S(ABC) = = = . V (P ABD) S(ABD) S(P AD) S(P BD) PD . S(ABD) S(P AD) S(P BD) PD D P C A B Slika uz zadatak 129 Dokaz: Ravan π razlaˇe tetraedar ABCD na dva tetraedra P ABC i P ABD kod z kojih su visine iz temena P .

C i C ′ . 3 Dokaz: Ravni od kojih svaka sadrˇi jednu ivicu tetraedra ABCD a uporedna je s z naspramnom ivicom. dokazati da je V = 1 · V1 . Pri tome je V (ABCD) = V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D) − V (A′ BCD)− − V (AB ′ CD) − V (ABC ′ D) − V (ABCD′ ).102 Zadatak 130: Ravni od kojih svaka sadrˇi jednu ivicu tetraedra a uporedna je s z naspramnom ivicom odreduju paralelopiped. B i B ′ . odreduju paralelopiped AD′ BC ′ B ′ CA′ D kome su A i A′ . D i D′ naspamna temena. 6 · V1 . Ako je V zapremina pomenuntog tetraedra i V1 zapremina nastalog paralelopipeda. Zadatak 131: Ravni od kojih svaka sadrˇi jedno teme a uporedna je s naspramnom z pljosni tetraedra ABCD odreduju neki tetredar A′ B ′ C ′ D′ . Dokazati da je V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ). 27 . A′ D B′ C C′ B A D′ Slika uz zadatak 130 S obzirom da je V (A′ BCD) = V (AB ′ CD) = V (ABC ′ D) = V (ABCD′ ) = 1 = · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D). 6 bi´e c V (ABCD) = i prema tome V = 1 3 2 · V (AD′ BC ′ B ′ CA′ D).

C. pa je srediˇte P duˇi B s z c zs liniji D′ P trougla B ′ C ′ D′ . CA. Otuda je zs D′ P : DA = D′ C : D′ C1 = 3 : 2. C1 A1 . a uporedne su sa stranicama BC. B. No duˇi B1 C1 i B ′ C ′ su c s z z ′ C ′ na pravoj D ′ A. Kako je S(A1 B1 C1 ) = 4 · S(ABC). i prema tome taˇka A je na teˇiˇnoj uporedne. pa i 1 · D′ N ′ . Analogno se dokazuje da je taˇka A na joˇ jednoj teˇiˇnoj c s zs liniji tog trougla pa je A teˇiˇte trougla B ′ C ′ D′ . A1 B1 sadrˇe temena A. AB z trougla ABC. i prema tome 2 S(A′ B ′ C ′ ) : S(A1 B1 C1 ) = D′ C ′2 : D′ C1 = 9 : 4. 1 · S(A′ B ′ C ′ ). 3 Mnoˇenjem odgovaraju´ih strana jednakosti (1) i (2) nalazimo da je z c DN = V (ABCD) = 1 · V (A′ B ′ C ′ D′ ). 9 Ako su DN i DN ′ visine tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ bi´e c S(ABC) = D′ N ′ : DN = D′ C ′ : C1 C ′ = 3 : 1. Otuda sledi da je taˇka A srediˇte duˇi B1 C1 .103 B′ P C′ D A′ B1 A C1 B C A1 D′ Slika uz zadatak 131 Dokaz: Ravan ABC seˇe povrˇ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ po trouglu A1 B1 C1 ˇije stranice c s c B1 C1 . 27 bi´e c (1) (2) .

a d nors malno odstojanje pravih koje su odredene s tim dvema ivicama AB i CD. S povrˇina paralelogramske s povrˇi kojoj su stranice uporedne i jednake s naspramnim ivicama AB i CD. F povrˇina trougaone povrˇi s s kojoj su stranice jednake proizvodima naspramnih ivica tog tetraedra i r polupreˇnik c opisane sfere oko tog tetraedra. dokazati da je V = 1 F. dokazati da je 1 V = ·S·d 6 Dokaz: Obeleˇimo sa V1 zapreminu paralelopipeda AD′ BC ′ B ′ CA′ D koji je odreden z s ravnima od kojih svaka sadrˇi po jednu ivicu a uporedna je s naspramnom ivicom z 1 tetraedra ABCD (vidi sliku). 2 Zadatak 133: Ako je V zapremina tetraedra ABCD. bi´e i c V1 = Otuda je i V = 1 · S · d. S obzirom da je odstojanje izmedu uporednih ravni koje su odredene naspramnim pljosnima AD′ BC ′ i B ′ CA′ D dobijenog paralelopipeda jednake normalnom odstojanju d izmedu pravih koje su odredene naspramnim ivicama AB i CD tetraedra ABCD. Prema zadatku 130.. imamo da je V = 3 ·V1 .104 Zadatak 132: Ako je V zapremina tetraedra ABCD. a povrˇina paras lelogramske povrˇi AD′ BC ′ jednaka polovini povrˇine paralelogramske povrˇi kojoj su s s s stranice uporedne i jednake ivicama AB i CD. 6 1 · S · d. 6r D σ C A N E A′ N′ E′ B′ Slika uz zadatak 133 B C′ .

DB · DC abc abc abc Zadatak 134: Ako su p. AB. Sfera λ opisana oko c c tetraedra ABCD sadrˇi srediˇte D te inverzije. imamo da je DE · DE ′ = k2 . pa je DE ′ = k2 . (4) sledi da je V = 1 6r F . k2 · BC k2 k2 k2 = ′ ′ ′ aa′ . A′ B ′ = ′ ′ ′ cc′ . B ′ . C ′ . B i B ′ taˇke prave q. c. . DC ′ = ′ a′ b c (2) Ako sa a. a sa c s c A′ . r tri medusobno uporedne prave koje ne pripadaju jednoj ravni. DB ′ = ′ . Ako je DE preˇnik sfere λ i E ′ taˇka inverzna sa taˇkom E u odnosu taˇkama A c c c c na sferu σ ′ . B. CA. q. C ′ A′ = ′ ′ ′ bb′ . 2r (1) Pri tome je duˇ DE ′ visina tetraedra A′ B ′ C ′ D. B ′ . Stoga je a k4 (4) S(A′ B ′ C ′ ) = ′2 ′2 ′2 F a b c Iz jednakosti (1). pri ˇemu je koeficijent sliˇnosti c c k2 ′ b′ c′ . A i A′ taˇke prave p. pa je njen inverzan lik ravan odredena z s ′ . c′ obeleˇimo ivice BC. a C i D taˇke prave r dokazati da je c c c V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). 3 S druge strane. a′ . b. (3). (2). CD. imamo da je z DA′ = i B′C ′ = (3) Iz poslednjih triju jednakosti sledi da je △A′ B ′ C ′ sliˇan sa trouglom kome su stranice c jednake proizvodima naspramnih ivica tetraedra ABCD. BD. V (ABCD) S(ABD) · CN DA · DB · DC Otuda je S(A′ B ′ C ′ ) · DE ′ DA′ · DB ′ · C ′ D = 3V DA · DB · DC k2 k2 k2 .105 Dokaz: Oznaˇimo sa σ proizvoljnu sferu sa srediˇtem D i polupreˇnikom k. ako sa CN i C ′ N ′ obeleˇimo visine iz temena C i C ′ tetraedra ABCD i z A′ B ′ C ′ D imamo da je S(A′ B ′ D) · C ′ N ′ DA′ · DB ′ · C ′ D V (A′ B ′ C ′ D) = = . b′ . AD. pa je z V (A′ B ′ C ′ D′ ) = DE ′ S(A′ B ′ C ′ ). C ′ taˇke inverzije sa taˇkama A. C u odnosu na sferu σ ′ .

C ′ . ˇ (Stajnerova teorema). B ′ taˇke prave p i C. Taˇke A i A′ su na pravoj p koja je uporedna na ravni u kojoj se nalaze pljosni (BCD) i c (B ′ CD). C′ D′ C D q p A B A′ B′ Slika uz zadatak 135 . dokazati da je taˇke prave q takve da je AB = A c V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). pa je nicu CD i jednake visine iz temena B i B S(BCD) = S(B ′ CD). pa su visine iz temena A i A′ tetraedra ABCD i A′ B ′ CD medusobno jednake. D. A′ .106 A A′ p B B′ q C D Slika uz zadatak 134 r Dokaz: Osnove (BCD) i (B ′ CD) tetraedra ABCD i A′ B ′ CD imaju zajedniˇku strac ′ . Otuda je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). Zadatak 135: Ako su p i q dve mimoilazne prave A. D′ c ′ B ′ i CD = C ′ D ′ . B.

F E F ′ D C E′ A Slika uz zadatak 136 B Dokaz: Prava EF prodire ravan paralelograma ABCD ili je uporedna sa tom ravni. c Zadatak 136: Ako su E i F dve razne taˇke izvan ravni paralelograma ABCD dokazati da je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|.107 Dokaz: Trouglovi ABC i A′ B ′ C imaju jednake stranice AB i A′ B ′ i njima odgovaraju´e visine. Neka prava EF prodire ravan paralelograma ABCD u nekoj taˇki E ′ i neka je F ′ jedna od c taˇaka prave EF takva da je EF = E ′ F ′ . pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). pa je V (ACE ′ F ′ ) = |V (ABE ′ F ′ ) ± V (ADE ′ F ′ )|. Pri tome tetraedri ABCD i A′ B ′ CD imaju jednake pljosni ABC i A′ B ′ C i zajedniˇku c visinu iz temena D. Prema predhodnom zadatku je V (ACE ′ F ′ ) = V (ACEF ). pa je V (ABCD) = V (A′ B ′ CD). V (ADE ′ F ′ ) = V (ADEF ). V (ABE ′ F ′ ) = V (ABEF ). pa je c S(ABC) = S(A′ B ′ C). Isto tako je V (A′ B ′ CD) = V (A′ B ′ C ′ D′ ). . imamo da je S(ACE ′ ) = |S(ABE ′ ) ± S(ADE ′ )|. S obzirom da je taˇka E ′ u ravni paralelograma c c ABCD.

D′ z taˇke takve da su duˇi AA′ . BB ′ . obeleˇimo sa A′ . AD i EF jednaka odstojanju d prave EF od ravni paralelograma ABCD. a s c visina koja odgovara toj osnovici prve povrˇi jednaka je zbiru ili razlici visina koje odgos varaju toj istoj osnovici drugih dveju povrˇi. B ′ . a odstojanje izmedu tome taˇke A c mimoilaznih pravih AC i EF . C ′ . Ako je prava EF uporedna sa ravni paralelograma ABCD. 6 6 V (ADEF ) = d S(ADD′ A′ ). CC ′ . Otuda je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. Sada imamo da je V (ACEF ) = d d S(ACC ′ A′ ). V (ABEF ) = S(ABB ′ A′ ). ABB ′ A′ . C ′ . D ′ pripadaju ravni paralelograma ABCD. DD′ jednake i istosmerne sa duˇi EF . dokazati da je V (ABCD) S(ABC) · S(ABD) = .108 pa je V (ACEF ) = |V (ABEF ) ± V (ADEF )|. AB i EF . B ′ . Zadatak 137: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra kod kojih su ivice AB i A′ B ′ medusobno jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode jednaki. ADD′ A′ imaju zajedniˇku osnovicu AA′ . pa je s S(ACC ′ A′ ) = |S(ABB ′ A′ ) ± S(ADD′ A′ ). ′ B ′ C ′ D′ ) V (A S(A′ B ′ C ′ ) · S(A′ B ′ D′ ) D D1 C1 E E1 F1 F B C A Slika uz zadatak 137 . Pri c z z ′ . 6 Paralelogramske povrˇi ACC ′ A′ .

a sa DF i D1 F1 visine pljosni ABD i ABD1 . AD postoje taˇke B1 . AC. imamo da je V (ABCD) V (ABCD) S(ABC) DE = = · ′ B ′C ′ D′ ) V (A V (ABC1 D1 ) S(ABC1 ) D1 E1 S(ABC) DE S(ABC) S(ABD) · = · = S(ABC1 ) D1 F1 S(ABC1 ) S(ABD1 ) S(ABC) · S(ABD) . C) i (AB. takve da su tetraedri AB1 C1 D1 c i A′ B ′ C ′ D′ podudarni. na ivicama AB. D) taˇke C1 i D1 takve da su tetraedri A′ B ′ C ′ D′ i c ABC1 D1 podudarni. Ako obeleˇimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedra z ABCD i ABC1 D1 . = S(A′ B ′ C ′ ) · S(A′ B ′ D′ ) Zadatak 138: Ako su ABCD i A′ B ′ C ′ D′ dva tetraedra s podudarnim triedrima A i A′ . AB. Obeleˇimo sa DE i D1 E1 visine iz temena D i D1 tetraedara z ABCD i AB1 C1 D1 . D D1 C1 A E1 E B1 B Slika uz zadatak 138 C Tada je V (ABCD) V (ABCD) S(ABC) DE = = · = V (A′ B ′ C ′ D′ ) V (AB1 C1 D1 ) S(AB1 C1 ) D1 E1 = AB · AC · AD AB · AC · AD = ′ ′ . D1 . C1 .109 Dokaz: S obzirom da su kod tetraedra ABCD i A′ B ′ C ′ D′ ivice AB i A′ B ′ jednake i diedri koji odgovaraju tim ivicama takode medusobno jednaki. dokazati da je AB · AC · AD V (ABCD) = ′ ′ . D) diedra (C. postoje u pljosnima (AB. AB1 · AC1 · AD1 A B · A′ C ′ · A′ D′ . V (A′ B ′ C ′ D′ ) A B · A′ C ′ · A′ D′ Dokaz: S obzirom da su triedri A i A′ tetraedara ABCD i A′ B ′ C ′ D′ podudarni.

Obeleˇimo sa V zapreminu tetraedra ABCD i sa V1 zapreminu poliedra. CQ : CA = q. BC BA BD V (BP RQ′ ) = . Q. Q. AB. p′ = 1 − p′ = AP ′ : AD. DQ′ : DB = q ′ . ′ r1 = 1 − r ′ = CR′ : CD. BD. R′ u datim odnosima. R. P ′ . AD. koji je odreden datim taˇkama i tetraedra ABCD. nalazimo da je V (AQRP ′ ) = AQ AR AP ′ · · · V = q1 · r · p′ · V. CD tetraedra ABCD podeljene su taˇkama P . 1 q1 = 1 − q = AQ : AC. R. c Dokaz: Neka je BP : BC = p. CA. koji je odreden z deonim taˇkama P . DP ′ : DA = p′ . R′ . DR′ : DC = r ′ . 1 AC AB AD BP BR BQ′ ′ · · · V = p · r1 · q1 · V.P ′ . Odrediti odnose zapremina konveksnog c poliedra. ′ q1 = 1 − q ′ = BQ′ : BD. c D Q′ P′ R′ A R Q P C B Slika uz zadatak 139 Tada je V1 = V − V (AQRP ′ ) − V (BP RQ′ ) − V (CP QR′ ) − V (DP ′ Q′ R′ ). AR : AB = r.110 Zadatak 139: Ivice BC. Primenom zadatka 138. r1 = 1 − r = BR : BA. Q′ . Stavimo da je p1 = 1 − p = CP : CB. Q′ .

Piramide P QRSC i P QRSD imaju zajedniˇku osnovu i c jednake visine. u ravni π. CD. taˇke A i D s jedne. prema c c zadatku 138. DA DB DC ′ ′ V1 = V · (1 − r · q1 · p′ − p · r1 · q1 − p1 · q · r1 − p′ · q ′ · r ′ ). pa su im i zapremine medusobno jednake. z Dokaz: Obeleˇimo sa π proizvoljnu ravan koja sadrˇi srediˇta P i R naspramnih ivica z z s AB i CD tetraedra ABCD. pa su im i zapremine jednake. ivice BD i AC prodiru ravan π u taˇkama Q c c i S. npr. a tetraedri BCP Q i BCDA zajedniˇki triedar B. 1 Zadatak 140: Dokazati da svaka ravan kroz srediˇta bilo kojih dveju naspramnih ivica s tetraedra razlaˇe taj tetraedar na dva jednaka poliedra. svaka od njih prodire tu ravan. CB CA CD DP ′ DQ′ DR′ · · · V = p′ · q ′ · r ′ · V. D R S A C P Q B Slika uz zadatak 140 Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π. Prvi z od tih poliedara se sastoji iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD. a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC. Ako je jedna od ivica AB i CD. Pri tom su taˇke C i D s raznih strana od ravni π. S obzirom da tetraedri AP SD i ABCD imaju zajedniˇki triedar A.111 V (CP QR′ ) = V (DP ′ Q′ R′ ) = pa je CP CQ CR′ ′ · · · V = p1 · q · r1 · V. imamo da je V (AP SD) AP · AS · AD AS = = V (ABCD) AB · AC · AD 2 · AC . U tom sluˇaju. tada je tetraedar ABCD s ravni π razloˇen na dva tetraedra AP CD i P BCD koji imaju z jednaku osnovu i jednake visine. neka su npr. pa je tetraedar ABCD s ravni π razloˇen na poliedre P QRSAD i P QRSBC. a B i c c C s druge strane ravni π.

Dokaz: Proizvoljna ravan π kroz taˇke P i R sadrˇi jednu od ivica AB i CD. . Pri tome su taˇke A i B. Q. Ako ravan π sadrˇi ivicu. i prema tome V (P QRSAD) = V (P QRSBC). CA c c prostornog ˇetvorougla ABCD. Ako nijedna od ivica AB i CD ne pripada ravni π. ili ne c z sadrˇi nijednu od tih dveju ivica. QD SC c Zadatak 141: Ako su P i R taˇke naspramnih ivica AB i CD tetraedra ABCD takve da je AP : P B = m : n. pa je tetraedar ABCD razloˇen s c z ravni π na poliedre P QRSAD i P QRSBC. P B QD RC SA pa je BQ CS · = 1. Q i S. ravan π razlaˇe z z z tetraedar ABCD na dva tetraedra P CDA i P CDB koji imaju zajedniˇku osnovu P CD. npr.112 Otuda je V (BCP Q) BC · BP · BQ BQ = = . CD. BD. S taˇke u kojima ravan π seˇe ivice AB. DC. imamo da je c AP BQ DR CS · · · = 1. svaka od njih prodire tu ravan. Prvi od tih poliedara sastoji se iz piramide P QRSD i tetraedra AP SD. prema Menelajevoj teoremi. V (ABCD) BC · BA · BD 2 · BD AS · BD V (AP SD) = . BD AC Stoga je V (AP SD) = V (BCP Q). c c taˇke A i D s jedne strane. U tom sluˇaju ivice c c c BD i AC prodiru ravan π u taˇkama. npr. a drugi iz piramide P QRSC i tetraedra P QBC. QD SA i prema tome BQ AS = . BQ AS = . pa je z V (P CDA) : V (P CDB) = m : n. tj. pa je c z V (P QRSD) : V (P QRSC) = m : n. V (BCP Q) AC · BQ S obzirom da su P . R. a isto tako i taˇke C i D s raznih strana od ravni π. dokazati da svaka ravan kroz taˇke P i R razlaˇe taj tetraedar c z na dva poliedra kojima je odnos zapremina takode jednak m : n. Piramide P QRSD i P QRSC imaju zajedniˇku osnovu i visine srazmerne duˇima DR i RC. neka su npr. a taˇke B i C s druge strane od ravni π. c a visine srazmerne duˇima AP i BP .

sa V zapreminu. imamo da je V (AP DS) : V (BP CQ) = m : n. . AS : AC = BQ : BD. 3 3 Zadatak 143: Odrediti povrˇine i zapremine pravilnih poliedara kao funkcije njihovih s ivica.Sn obeleˇimo povrˇine c s z s pljosni datog poliedra. V (AP DC) : V (P BCD) = m : n i prema zadatku 140. Povrˇ pravilnog oktaedra sastoji se iz osam podudarnih pras vilnih trougaonih povrˇi.. Ako obeleˇimo sa S povrˇinu. V = Dokaz: a) Pravilan tetraedar. V (P BCQ) : V (P BCD) = BQ : BD. S toga ako sa S1 . imamo da je √ √ a2 · 3 S = 4 · S(ABC) = 4 · = a2 · 3. Povrˇ pravilnog tetraedra ABCD sastoji se iz ˇetiri podudarne s c pravilne trougaone povrˇi. 4 √ √ √ 1 a2 · 3 a · 6 a3 · 2 1 · = . imamo da je . dokazati da je c 1 · S · ρ. .113 Kako je V (AP DS) : V (AP DC) = AS : AC. sa V zapreminu. V (P QRSAD) : V (P QRSBC) = m : n. Ako obeleˇimo sa S povrˇinu. . Stoga je. sa a ivicu i sa s z s EF dijagonalu pravilnog oktaedra ABCDEF . sa a ivicu i s z s sa DE visinu tog tetraedra. 3 Dokaz: Trougaone povrˇi odredene ivicama takvog poliedra i srediˇta sfere upisane s s u taj poliedar razlaˇu isti na piramide kojima su osnovice pljosni poliedra i kome je z zajedniˇki vrh srediˇte pomenute sfere. imamo da je V = ρ 1 · (S1 + · · · + Sn ) = · S · ρ. Zadatak 142: Ako je S povrˇina i V zapremina poliedra kome sve pljosni dodiruju s neku sferu polupreˇnika ρ. V = · S(ABC) · DE = · 3 3 4 3 12 b) Pravilan oktaedar.

3 3 3 c) Pravilan ikosoedar. Ako obeleˇimo sa S povrˇinu. Povrˇ pravilnog ikosoedra se sastoji iz dvadeset podudarnih s pravilnih trougaonih povrˇi. imamo da je c S = 12 · a2 · 4 25 + 10 · √ √ 5 = 3 · a2 · √ 25 + 10 · √ 5. ABC s i V zapremina tetraedra ABCD. ρA polupreˇnik spolja c c upisane sfere kojoj odgovara teme A i ρAB polupreˇnik spolja upisane sfere koja odgovara c ivici AB. SD povrˇine pljosni BCD. Povrˇ pravilnog dodekaedra se sastoji iz dvanaest podus darnih pravilnih petougaonih povrˇi. V = a3 . sa a ivicu i s z s sa ρ polupreˇnik upisane sfere. . d) Pravilan heksaedar. CDA. SB . a ρ polupreˇnik upisane sfere. Ako obeleˇimo sa S povrˇinu i sa V zapreminu kocke ivice a. b) V = ρA 3 (−SA + SB + SC + SD ). e) Pravilan dodekaedar. Zadatak 144: Ako su SA . 4 √ √ 1 a2 a3 · 2 V = · S(ABCD) · EF = ·a· 2= . imamo da je c √ √ a2 · 3 = 5 · a2 · 3. 1 V = · S · ρ = a2 · 3 25 + 10 · a 5· · 2 25 + 11 · 10 5 = a3 · 4 10 · (47 + 21 · √ 5). dokazati da je: ρ a) V = 3 (SA + SB + SC + SD ). sa V zapreminu. sa s z s a ivicu i sa ρ polupreˇnik upisane sfere pravilnog dodekaedra.114 √ √ a2 · 3 S = 8 · S(ABE) = 8 · = 2 · a2 · 3. sa V zapreminu. S = 20 · 4 1 5 · a2 · V = ·S·ρ= 3 3 √ 3 a · · 2 7+3· 6 √ 5 5 · a3 = · 6 7+3· 2 √ 5 . s z s imamo da je S = 6 · a2 . Ako obeleˇimo sa S povrˇinu. DAB. SC . Povrˇ pravilnog heksaedra (kocke) se sastoji iz ˇest podus s darnih kvadratnih povrˇi.

dokazati da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). CC ′ boˇne ivice zarubljene prizme ABCA′ B ′ C ′ . z . Ravni c i A′ B ′ C razlaˇu tu zarubljenu prizmu na tri tetraedra ABCA′ . OA srediˇte spolja upisane s s sfere koja odgovara temenu A i OAB srediˇte spolja upisane sfere koja odgovara ivici AB. A′ B′ C′ A C B Slika uz zadatak 145 A′ BC Dokaz: Neka su AA′ . = 3 Zadatak 145: Ako su ABC i A′ B ′ C ′ osnove zarubljene trostrane prizme. BCA′ B ′ . A′ B ′ C ′ C. Dokaz: Ako je O srediˇte sfere upisane u tetraedar ABCD. BB ′ . 3 b) V = V (ABCOA ) + V (ABDOA ) + V (ACDOA ) − V (BCDOA ) ρA = (−SA + SB + SC + SD ). 3 c) V = V (BCDOAB ) + V (ACDOAB ) − V (ABCOAB ) − V (ABDOAB ) ρAB (SA + SB − SC − SD ). s imamo da je a) V = V (BCDO) + V (CDAO) + V (DABO) + V (ABCO) ρ = (SA + SB + SC + SD ).115 c) V = ρAB 3 (SA + SB − SC − SD ).

V (ABCC ′ ) = CC ′ . c Zadatak 146: Ako je S povrˇina normalnog preseka zarubljene trostrane prizme s ABCA′ B ′ C ′ kojoj su boˇne ivice AA′ . CC ′ dokazati da je c V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). Stoga je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). a zapremina ove prizme jadnaka proizvodu povrˇi osnovica (ABC). Isto tako tetraedri A′ B ′ C ′ C i AB ′ C ′ C imaju zajedniˇku pljosan B ′ C ′ C i jednake visine iz temena A′ i A. BB ′ . 3 3 S AA′ . Definicija: Poliedar ograniˇen nekom prizmatiˇnom povrˇi i dvema neparalelnim c c s ravnima naziva se zarubljena prizma. te su im zapremine takode jednake. pa su im i zapremine c jednake. a boˇna ivica AA c s S njenog normalnog preseka i ivice AA′ . Pljosni zarubljene prizme koje su sadrˇane u z pomenutim neparalelnim ravnima su osnove. pa su im zapremine medu sobom jednake. 3 B′ A′ C′ A0 C0 B0 A C B Slika uz zadatak 146 Dokaz: Prema prethodnom zadatku imamo da je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = V (ABCA′ ) + V (ABCB ′ ) + V (ABCC ′ ). S obzirom da je zapremina tetraedra ABCA′ jednaka tre´ini zapremine prizme kojoj je c ′ . 3 .116 Tetraedri BCA′ B ′ i ABCB ′ imaju zajedniˇku pljosan BCB ′ i jednake visine iz temena c A′ i A. ostale pljosni te zarubljene prizme su boˇne. i tetraedri AB ′ C ′ C i ABCC ′ imaju zajedniˇku pljosan AC ′ C i jednake visine c iz temena B ′ i B. bi´e c V (ABCA′ ) = Isto tako je V (ABCB ′ ) = S S BB ′ .

. a S povrˇina z s upravne projekcije tog tetraedra na nekoj ravni π koja je upravna na ivicu AD. dokazati da je 1 V (ABCD) = Sl. Am ) i (B1 . . . Bn ) osnove. . npr. dokazati da je h (S1 + S2 + 4S3 ). . zapremina tetraedra ABCD bi´e jednaka razlici zapremina c c zarubljenih prizmi A0 B0 C0 DBC i A0 B0 C0 ABC. Bn ). Am i OB1 . . S obzirom c s da su S1 i S2 povrˇine poligonskih povrˇi (A1 . bi´e zapremine V1 i V2 s s c piramida OA1 . sa (C1 . 6 Dokaz: Obeleˇimo sa (A1 . a h visina i V njegova zapremina. AD tetraedra ABCD.117 pa je V (ABCA′ B ′ C ′ ) = S (AA′ + BB ′ + CC ′ ). . . . C0 upravne projekcije taˇaka A. . 3 Zadatak 147: Ako je l duˇina bilo koje ivice. . . . B0 . Cl . Odredimo 6 6 V = . . Ako su A0 . . tj. bi´e c V (ABCD) = V (A0 B0 C0 DBC) − V (A0 B0 C0 ABC) = = S S S S (A0 D + B0 B + C0 C) − (A0 A + B0 B + C0 C) = AD = l 3 3 3 3 s s Zadatak 148: Ako su S1 i S2 povrˇine osnova i S3 povrˇina srednjeg preseka bilo kojeg prizmatoida. Bn odredene obrascima V1 = h S1 i V2 = h S2 . Am ) i (B1 . B. C na ravan π i pri tome taˇka c c A izmedu taˇaka A0 i D. 3 C D A B B0 A0 π C0 Slika uz zadatak 147 c c Dokaz: Pretpostavimo da ravan π nema sa tetraedrom ABCD zajedniˇkih taˇaka. Cl ) srednji presek bilo z kojeg prizmatoida i sa O proizvoljnu taˇku iz unutraˇnjosti poligona C1 . .

Definicija: Poliedar kome su dve pljosni ω1 i ω2 poligonske povrˇi sadrˇane u dvema s z uporednim ravnima. . 6 4 6 hS3 . Dokaz: Ako obeleˇimo sa r polupreˇnik osnove. Zadatak 149: Ako je S povrˇina i V zapremina jednakostrane kupe. Pljosni ω1 i ω2 su s osnove. sa h visinu i sa l izvodnicu jednakoz c strane kupe. imamo da je c √ √ r = ρ 3. a taˇka O zajedniˇki c c c vrh. svaku od tih c c s ˇetvorougaonih povrˇi razloˇimo dijagonalom na dve trougaone povrˇi. trougaonu povrˇ c s s (A1 A2 B1 ) po srednjoj liniji C1 C2 . Boˇne pljosni prizmatoida su trougaone ili ˇetvorougaone povrˇi. npr. ali i ne moraju imati jednak broj stranica. a S1 povrˇina i s s V1 zapremina kugle upisane u toj kupi. b) V1 : V = 4 : 9. h = 3ρ. a ostale pljosni su trougaone i ˇetvorougaone povrˇi kojima se c s temena poklapaju sa temenima povrˇi ω1 i ω2 naziva se prizmatoid. Pri tome je 4 V (A1 A2 B1 O) = 4V (C1 C2 B1 O) = h(OC1 C2 ).118 sad zapremine piramida kojima su osnove boˇne pljosni prizmatoida. a sa ρ polupreˇnik kugle upisane u toj kupi. . dokazati da je a) S1 : S = 4 : 9. Normalno odstojanje izmedu c ravni koje su odredene osnovama ω1 i ω2 je visina prizmatoida. a ostale pljosni su boˇne pljosni tog prizmatoida. Ravan poligona c s z s C1 . Prizma je specijalan prizmatoid. Osnove prizmatoida mogu. . Cl seˇe svaku od tih trougaonih povrˇi po srednjoj liniji. l = 2r = 2ρ 3. 6 Bn B1 Cl O A3 B3 C3 Am C1 A2 A1 Slika uz zadatak 148 Otuda sledi da je zbir V3 zapremina svih tih piramida odreden obrascem V3 = Stoga je h V = V1 + V2 + V3 = (S1 + S2 + 4S3 ).

.119 Otuda je a) S1 = 4ρ2 π i prema tome S1 : S = 4 : 9..... Vc2 = cb2 . 1 1 1 + 2 = 2 2 b c h nalazimo da je 1 1 1 = 2 + 2..=Sn .ONn i sa S1 . dokazati da je zbir odstojanja te taˇke od ravni svih njegovih pljosni c konstantan..ωn .dn duˇine odseˇaka ON1 . dokazati da je 1 1 1 = 2 + 2.. Vb2 = bc2 ... Vc zapremine tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko hipotenuze a i kateta b i c.Sn z c povrˇine pljosni ω1 . + Sn dn ).. 3 3 i S = rπ(r + l) = 9ρ2 π.... S .. 2 Va Vc Vb Dokaz: Tela koja nastaju obrtanjem pravouglog trougla oko njegovih stranica su kupe......Nn obeleˇimo podnoˇja upravnih kroz taˇku O na ravnima z z c svih pljosni ω1 .. Ako sa h obeleˇimo visinu koja odgovara hipotenuzi imamo da je z Va2 = Koriste´i jednakosti c π π π 2 ah .. 3 3 3 i bc = ah. 4 b) V1 = ρ3 π 3 i prema tome V1 : V = 4 : 9... sa d1 ..ωn poliedra .. 3 3V .. Vb . Va2 Vc Vb Zadatak 151: Ako je O proizvoljna unutraˇnja taˇka konveksnog poliedra s c s jednakim pljosnima. + dn = S (d1 + d2 + .. 3 S obzirom da je S1 =S2 =. Zadatak 150: Ako su Va . + dn ). a sa S i V povrˇinu i zapreminu poliedra . Dokaz: Ako sa N1 .... bi´e s s c 1 V = (S1 d1 + .. i V = r2π 9 = ρ3 π. imamo da je V = i prema tome d1 + .

dokazati da je c 1 1 1 1 2 + + + = . D taˇke u kojima neka ravan π seˇe ivice roglja S c c pravilnog oktaedra. D taˇke u kojima neka ravan π seˇe ivice roglja S. Otuda je 1 1 1 + = . SA SC h Isto tako je 1 1 1 + = . SA SB SC SD h i 1 1 1 + = . a sa h odstojanje taˇke M od polupravih SA. SB SD h pa je 1 1 1 1 + = + . SD. SB. 2 SA SC SB SD Dokaz: Obeleˇimo sa M taˇku u kojoj dijagonala iz temena S oktaedra prodire z c ravan π. dokazati da je 1 1 1 1 + = + . SA SB SC SD h Dokaz: Pri dokazivanju prethodnog stava. C. M taˇka u kojoj dijagonala iz temena S tog oktaedra prodire ravan c π i h odstojanje taˇke M od polupravih SA. C. SA SC SB SD Zadatak 153: Ako su A. SD. SB SD h .120 Zadatak 152: Ako su A. c c pravilnog oktaedra. B. SC. pa je SA · h + SC · h = SA · SC. B. Taˇka M je presek c c simetrale ugla S sa hipotenuzom AC pravouglog trougla ASC. SC. dobili smo da je 1 1 1 + = SA SC h pa je 1 1 1 1 2 + + + = . SB.

Pri tome je AD DO DA′ = ′ . = ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 a+b+c+d 1 + + + = = . R taˇke u kojima prave c ′ . CD u taˇkac ma A′ . dokazati da je c DO DA′ DB ′ DC ′ = ′ + ′ + ′ .121 Zadatak 154: (Teorema Van Obela). ′′ A A AP DO DB ′ = ′ . Ako je ABCD proizvoljan tetraedar i O taˇka c prostora takva da ravni OBC. ha hb hc hd ρ Dokaz: Ako sa a. ABC i sa V z s zapreminu tetraedra ABCD. B. CA. ′′ C C CR Sabiranjem odgovaraju´ih strana prvih triju jednakosti. hb . C ′ . ha hb hc hd 3V ρ i a+b+c+d = 3V . ρ . C ′′ taˇke u kojima prave kroz temena A. A′′ A AA i OD′ D′ P = . B ′′ B BB OD′ D′ Q = . hc . OCA. B ′′ . C. prodiru ravni OBC. hd duˇine visina tetraedra ABCD i ρ duˇina polupreˇnika z z c lopte upisane u taj tetraedar. c. BD. zatim ostalih triju jednakosti i c deljenjem ostalih nalazimo da je 1 1 1 DO( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) = 1 1 1 OD′ ( A′′ A + B ′′ B + C ′′ C ) DA′ A′ A D′ P AP + + DB ′ B′ B D′ Q BQ + + DC ′ C′C D′ R DR Dobija se da je DA′ DB ′ DC ′ DO = ′ + ′ + ′ . b. uporedne z c sa pravom DD′ . Q. CD ′ seku prave BC. bi´e c 1 a 1 b 1 c 1 d = . = . a sa P. DAB. B ′ . dokazati da je 1 1 1 1 1 + + + = . d obeleˇimo povrˇine pljosni BCD. BD. AB. OD′ AA BB CC Dokaz: Obeleˇimo sa A′′ . OAB seku respektivno prave AD. OD′ AA BB CC Zadatak 155: Ako su ha . OAB. ′′ B B BQ DO DC ′ = ′ C ′′ C CC OD′ D′ R = . SDA. OCA. = . a prava DO prodire ravan ABC u nekoj taˇki D′ .

DAB. Pri tome je V = V (ACDSa ) + V (ABDSa ) + V (ABCSa) − V (BCDSa ) = tj. ρa 3V 1 (b + c + d − a)ρa . a sa a. 3 Isto tako je 1 1 1 1 1 1 = (c + d + a − b). ρb . CDA. ABC i sa Sa srediˇte spolja upisane sfere tog tetraedra koja s dodiruje pljosan BCD. ABC. c. c ρc . ρa 3V 3V ρb 3V ρc 3V ρd 3V pa je . a ρa . a sa a. ρb 3V ρc 3V ρd 3V Sabiranjem odgovaraju´ih strana dobijenih jednakosti. CDA. b. = . 2 ρa ρb ρc ρa ρb ρc ρd ρd Dokaz: Ako obeleˇimo sa V i S zapreminu i povrˇinu tetraedra ABCD. c. hb . hc . DAB. DAB. ρb . ρc . ρa ρb ρc ρd ρ Dokaz: Obeleˇimo sa V zapreminu tetraedra ABCD. hd visine tetraedra ABCD. = . = (d + a + b − c). d povrˇine njegovih z s pljosni BCD. d z s povrˇine njegovih pljosni BCD. ρa ρb ρc ρd 3V ρ c Zadatak 157: Ako su ha . DAB. bi´e s c 1 1 S − 2a 1 S − 2b 1 S − 2c 1 S − 2d = (b + c + d − a) = .122 Zadatak 156: Ako je ρ polupreˇnik sfere upisane u tetraedar ABCD i ako su ρa . nalazimo da je c 1 1 1 1 2 2 + + + + (a + b + c + d) = . = (a + b + c − d). ρd polupreˇnici spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni BCD. ABC. dokazati da je 1 1 1 1 2 + + + = . CDA. = . CDA. 1 1 = (b + c + d − a). b. ABC dokazati da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ). ρd polupreˇnici spolja upisanih sfera tog tetraedra koje respektivno dodiruju pljosni c BCD.

123 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = [(S − 2a)2 + (S − 2b)2 + (S − 2c)2 + (S − 2d)2 ] = 2 ρa ρb ρc 9V 2 ρd 4 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) (1) 9V 2 S druge strane imamo da je 1 a 1 b 1 c 1 d = . kb . BO. CDA. dokazati da je ka kb kc kd + + + = 1.CDA. = . ha 3V hb 3V hc 3V hd 3V pa je 1 1 1 1 1 + 2+ 2+ 2 = (a2 + b2 + c2 + d2 ) h2 hc 9V 2 hb hd a (2) Iz jednakosti (1) i (2) nalazimo da je 1 1 1 1 1 1 1 1 + 2 + 2 + 2 = 4( 2 + 2 + 2 + 2 ). = . kc . = . DO prodiru respektivno pljosni su A c BCD. hb c= 3V . DAB. B ′ . 2 ρa ρb ρc ha hb hc ρd hd Zadatak 158: Ako su ha . ha hb hc hd 3V . d povrˇine pljosni BCD. Kako je taˇka O u tetraedru ABCD. b. CDA. hd duˇine visina tetraedra ABCD i ka . ha b= 3V . kd z odstojanja proizvoljne taˇke O koja se nalazi u tom tetraedru od ravni BCD. D ′ taˇke u kojima prave AO. DAB. hc . ha hb hc hd Dokaz: Obeleˇimo sa a. hc d= 3V hd Zadatak 159: Ako je O proizvoljna taˇka koja se nalazi u tetraedru ABCD i ako c ′ .ABC. dokazati da je . CO. hb . ABC i sa V zaz s preminu tetraedra ABCD. bi´e c c aka + bkb + ckc + dkd = 3V. C ′ . c. Otuda i iz jednakosti a= nalazimo da je ka kb kc kd + + + = 1. ABC. c DAB.

imamo da je ka kb kc kd + + + = 1. ABC. DAB. hd DD′ Prema zadatku 158. DO = DD′ −OD′ . DD′ tetraedra ABCD prodiru sferu opisanu oko tog tetraedra. CC ′ . B ′′ . kd odstojanja z taˇke O od ravni BCD. c BB ′ . c C ′ taˇke u kojima prave kroz O uporedne s ivicama AD. hc CC ′ kd OD′ = . hc . bi´e c c ka OA′ = . BO = BB ′ −OB ′ . hb . AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 160: Ako su A′′ . CAD. OA′ OB ′ OC ′ + + = 1. D′′ taˇke u kojima prave odredene visinama AA′ . dokazati da je AA′′ BB ′′ CC ′′ DD′′ + + + = 6. CO = CC ′ −OC ′ . CDA. bi´e c AO BO CO DO + + + = ′ ′ ′ AA BB CC DD′ AA′ − OA′ BB ′ − OB ′ CC ′ − OC ′ DD′ − OD′ = + + + = AA′ BB ′ CC ′ DD′ OA′ OB ′ OC ′ OD′ =4−( + + + ) = 4 − 1 = 3. kc . = 3. AD BD CD . hb BB ′ kc OC ′ = . dokazati da je B′. hd visine tetraedra ABCD i sa ka . AA′ BB ′ CC ′ DD′ Zadatak 161: Ako je O proizvoljna taˇka pljosni ABC tetraedra ABCD i ako su A′ . ha hb hc hd pa je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. Dokaz: a) Ako obeleˇimo sa ha .124 a) b) OA′ AA′ AO AA′ + + OB ′ BB ′ BO BB ′ + + OC ′ CC ′ CO CC ′ + + OD ′ DD ′ DO DD ′ = 1. C ′′ . CD prodiru pljosni c BCD. kb . ha AA′ kb OB ′ = . ABD. BD. AA′ BB ′ CC ′ DD′ b) Kako je AO = AA′ −OA′ .

125 D B′ C′ A O A′ C B Slika uz zadatak 161 Dokaz: Trougaonim povrˇinama OAD. Ravan odredena uporednim pravama AD i OA′ po pravoj AO koja pripada ravni ABC i seˇe duˇ BC u nekoj taˇki P . DAB. OCD tetraedar ABCD je razloˇen na s z tetraedre OBCD. Zadatak162: Ako su A′ . OABD. C ′ . Isto tako je V (OACD) : V (ABCD) = OB ′ : BD. pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OO1 : AA1 . pa je c z c OO1 : AA1 = OP : AP Iz ovih dveju proporcija sledi sledi da je OO1 : AA1 = OA′ : AD. Pri tome je △P OO1 ∼△P AA1 i △P OA′ ∼△P AD. Tetraedri OBCD i ABCD imaju zajedniˇku pljosan c BCD kojoj odgovaraju visine OO1 i AA1 tih tetraedara. D′ taˇke u kojima proizvoljna prava p kroz teˇiste T c z tetraedra ABCD prodire ravni BCD. OACD. B ′ . i OA′ : AD = OP : AP. OBD. ABC dokazati da je 1 1 1 1 = + + . CDA. pa je V (OBCD) : V (ABCD) = OA′ : AD. Otuda je OA′ OB ′ OC ′ 1 + + = [V (OBCD) + V (OACD) + V (OABD)] = 1 AD BD CD V (ABCD) V (OABD) : V (ABCD) = OC ′ : CD. T A′ T B ′ T C ′ T D′ a) .

D′ s jedne. C. C ′ . Neka je npr.126 ako je A′ s jedne. D′′ se ne poklapaju i nikoje tri ne pripadaju jednoj pravoj. 3 V (T ABC) = bi´e c S(B ′′ C ′′ D′′ )T A′ = S(C ′′ D′′ A′′ )T B ′ = S(D′′ A′′ B ′′ )T C ′ = S(A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . S obzirom da prava p prodire ravni c svih pljosni tetraedra ABCD i da je ravan Π upravna na pravoj p. 1 1 1 1 + = + . C ′′ . U tom sluˇaju bi´e na pravoj p taˇke B ′ . C ′ . c c taˇka A′′ u trouglu B ′′ C ′′ D′′ . 3 1 V (T DAB) = S(D′′ A′′ B ′′ )T C ′ . Dokaz: Neka je Π proizvoljna ravan upravna na pravoj p i neka su A′′ . B ′′ . Sem toga je c c S(B ′′ C ′′ D′′ ) = S(A′′ B ′′ C ′′ ) + S(A′′ C ′′ D′′ ) + S(A′′ D′′ B ′′ ). D′′ upravne projekcije taˇaka A. C ′′ . Dakle. T ABC jednaki i da je V (T BCD) = 1 S(B ′′ C ′′ D′′ )T A′ . a C ′ i D′ s druge strane od T . T CDA. jedna od tih taˇaka nalazi se u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇkama. 3 1 V (T CDA) = S(C ′′ D′′ A′′ )T B ′ . S obzirom da su tetraedri T BCD. c c c c a taˇka A′ s druge strane od taˇke T . B ′′ . Otuda je S(B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ 1 S(A′′ B ′′ C ′′ )T D ′ . B. 3 = = S(C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ S(C ′′ D′′ A′′ ) 1 T C′ + S(D′′ A′′ B ′′ ) + 1 T B′ = S(D′′ A′′ B ′′ ) = S(A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ S(A′′ B ′′ C ′′ ) + 1 T C′ + 1 T D′ i prema tome . T DAB. a B ′ . D′ s druge strane od T . nikoje dve od taˇaka c A′′ . ili se pak nijedna c c od tih taˇaka ne nalazi u trouglu koji je odreden ostalim trima taˇkama. ′ ′ ′ TA TB TC T D′ b) ako su A′ i B ′ s jedne. D na tu ravan.

ρ2 r 2 ρ Dokaz: Ako obeleˇimo sa O srediˇte osnove i sa V vrh prave kruˇne kupe. sa S z s z srediˇte sfere upisane u toj kupi i sa B taˇku u kojoj proizvoljna izvodnica AV te kupe s c dodiruje upisanu sferu. h . ρ = r (h − ρ)2 − ρ2 = h h2 − 2ρh . Pri c c c c tome je takode S(B ′′ C ′′ D′′ ) 1 T A′ = S(C ′′ D′′ A′′ ) 1 T B′ = S(D′′ A′′ B ′′ ) 1 T C′ = S(A′′ B ′′ C ′′ ) 1 T D′ . 1 1 1 1 T A′ + T B ′ T C ′ + T D′ Otuda je 1 1 1 1 + = + . dokazati da je 1 1 2 − = h. U tom sluˇaju su taˇke A′ i B ′ s jedne. a ρ polupreˇnik sfere upisane u toj kupi. OA VO tj. pa je S(B ′′ C ′′ D′′ ) + S(C ′′ D′′ A′′ ) S(D′′ A′′ B ′′ ) + S(A′′ B ′′ C ′′ ) = . bi´e npr.imamo da je △V SB∼△V AO. a taˇke C ′ i D′′ s druge strane od taˇke T . c c S(A′′ B ′′ C ′′ ) = S(A′′ C ′′ D′′ ) = S(A′′ B ′′ D′′ ) + S(B ′′ C ′′ D′′ ). ′ ′ ′ TA TB TC T D′ c z c Zadatak 163: Ako je r polupreˇnik osnove i h visina prave kruˇne kupe. T A′ T B ′ T C ′ T D′ Ako je taˇka A′′ izvan trougla B ′′ C ′′ D′′ . pa je SB VB = .127 1 1 1 1 = + + .

dokazati da je c 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA). kod tetraedra OABC. BCD. 2 1 OA + OD + OB > (AD + DB + BA). 2 Zadatak 164: Dokazati da je kod svakog tetraedra ABCD AD + BD + CD > Dokaz: Kod trouglova ABD. 2 Zadatak 165: Ako je O proizvoljna taˇka u tetraedru ABCD. r2 h i prema tome 1 1 2 − = h. pa je AD + BD + CD > BD + CD > BC. OADB. 3 Dokaz: Saglasno prethodnom zadatku. CD + AD > CA. 2 1 OA + OC + OD > (AC + CD + DA). OACD.128 V B ρ S A O Slika uz zadatak 163 Otuda je ρ2 2ρ =1− . ρ2 r 2 ρ 1 (AB + BC + CA). 2 .CAD je AD + BD > AB. OBCD imamo da je 1 OA + OB + OC > (AB + BC + CA). 1 (AB + BC + CA).

ABC. OA′ OB ′ OC ′ OD′ a) b) . B c CDA. Pri tome je d < d1 + c i d1 < a + b. b. DAB. C ′ . obelezimo sa d1 dijagonalu pljosni kojoj su ivice a i b. dokazati da je A′ . pa je d < a + b + c. AO BO CO DO 3 AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. DO prodiru respektivno pljosni BCD. Zadatak 167: Ako je O proizvoljna taˇka iz unutraˇnjosti tetraedra ABCD i ako su c s ′ . 3 1 d2 ≥ (a + b + c)2 . 2 Sabiranjem odgovaraju´ih strana ovih nejednakosti nalazimo da je c 1 OA + OB + OC + OD > (AD + BD + CD + AB + BC + CA). D ′ taˇke u kojima prave AO. 3 √ 3 (a + b + c). c ivice i d dijagonala pravouglog paralelepipeda. AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ . 3 Da bismo dokazali drugi deo ovog zadatka. dokazati da je √ 3 (a + b + c) ≤ d < a + b + c. CO.129 1 OA + OB + OC > (BC + CD + DB). 3 Zadatak 166: Ako su a. 3 Dokaz: S obzirom da je d2 = a2 + b2 + c2 bi´e c i prema tome d≥ 1 i a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . BO.

imamo da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ + + + = 1. AO BO CO DO 3 b) Prema zadatku 159. AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + AO BO CO DO ≥ 16. imamo da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + AA′ BB ′ CC ′ DD′ a prema zadatku 159(b). da je OD′ OA′ OB ′ OC ′ + + + = 1. ′ BB ′ CC ′ DD ′ AA 256 a) b) AO BO CO DO 81 · · · ≤ . imamo da je AO BO CO DO + + + ′ ′ ′ AA BB CC DD′ a prema zadatku 159(a). CDA. B c DAB. DO prodiru respektivno pljosni BCD. AA′ BB ′ CC ′ DD′ . CO. OA′ OB ′ OC ′ OD′ AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + OA′ OB ′ OC ′ OD′ ≥ 16. ′ ′ ′ AA BB CC DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ 16 + + + ≥ . AA′ BB ′ CC ′ DD′ pa je AA′ BB ′ CC ′ DD′ + + + ≥ 16. ABC dokazati da je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 · · · ≤ . C ′ taˇke u kojima prave AO. c s Zadatak 168: Ako je proizvoljna taˇka iz unutraˇnjosti tetraedra ABCD i ako su A′ . ′ . da je AO BO CO DO + + + = 3. ′ BB ′ CC ′ DD ′ AA 256 Dokaz: a) Prema zadatku 159(a).130 Dokaz: a) Prema zadatku 159. BO.

ili izvan njega. na njemu. njihov proizvod bi´e maksimalan ako su c te razmere medu sobom jednake. ako je BO CO DO 3 AO = = = = . tj. imamo da je AO BO CO DO + + + = 3. ′ ′ ′ AA BB CC DD′ 4 Stoga je 1 1 OA′ OB ′ OC ′ OD′ · · · ≤ ( )4 = . ′ ′ ′ ′ AA BB CC DD 4 Stoga je AO BO CO DO 3 81 · · · ≤ ( )4 = .131 S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan. njihov proizvod bi´e maksimalan ako su c te razmere medu sobom jednake. ako je OA′ OB ′ OC ′ OD′ 1 = = = = . ′ BB ′ CC ′ DD ′ AA 4 256 b) Prema zadatku 159(b). . AA′ BB ′ CC ′ DD′ 4 256 Zadatak 169: Dokazati da je povrˇina bilo koje pljosni tetraedra manja od zbira s povrˇina ostalih triju njegovih pljosni. imamo da je c S(ABC) = S(ABD′ ) + S(BCD′ ) + S(CAD′ ) < S(ABD) + S(BCD) + S(CAD). ′ ′ ′ AA BB CC DD′ S obzirom da je zbir svih ovih razmera stalan. s D A D′ B Slika uz zadatak 169 C Dokaz: Upravna projekcija D′ temena D na ravni ABC je u trouglu ABC. Ako je taˇka D′ u trouglu ABC. tj.

prema nejednakosti za aritmetiˇku i geometrijsku sredinu.132 Ako je taˇka D′ na trouglu ABC. imamo da je S(ABC) = S(ABD′ ) + S(ACD′ ) − S(BCD) < S(ABD′ ) + S(ACD) < < S(ABD) + S(ACD) < S(ABD) + S(ACD) + S(BCD). pa je S 3 ≥ 216V 2 . b. npr. u uglu BAC. imamo da je c (ab + bc + ca)3 ≥ 27a2 b2 c2 . dokazati da s je 2 S ≤ (a + b + c)2 . na stranici BC. Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) i V = abc. 3 2 S ≤ (a + b + c)2 . npr. Ako je taˇka D′ izvan trougla ABC. a sa obe strane od prave BC sa c koje nije teme A. c ivice i S povrˇina pravouglog paralelopipeda. . 3 1 S ≤ (a + b + c)2 − (a + b + c)2 . dokazati s da je S 3 ≥ 216V 2 . 3 Dokaz: S obzirom da je S = 2(ab + bc + ca) = (a + b + c)2 − (a2 + b2 + c2 ) i pa je 1 a2 + b2 + c2 ≥ (a + b + c)2 . Zadatak 170: Ako su a. 3 i prema tome Zadatak 171: Ako je S povrˇina i V zapremina pravouglog paralelopipeda. imamo da je c S(ABC) = S(ABD′ ) + S(ACD′ ) < S(ABD) + S(ACD) + S(BCD).

a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇku c sredinu duˇi 2 . 27 Zadatak 173: Ako je V zapremina. πh 2 2 (r + r1 r2 + r2 ). 2 b) S obzirom da je V = r 2 πh. a prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇku c sredinu. 4 pa je π M ≤ (r + h)2 . dokazati da je s c a) M ≤ π (r + h)2 . 2 h imamo da je z r r r2h ≤ pa je V ≤ 4π (r + h)3 . 3 Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇnici osnova zarubljene prave kruˇne kupe. imamo da je 1 rh ≤ (r + h)2 . Dokaz: a) S obzirom da je M = 2rhπ. dokazati da je z 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ. h visina i r polupreˇnik srednjeg kruga zarubljene c prave kruˇne kupe. 3 1 r1 + r2 = 2r 1 i r1 r2 ≤ (r1 + r2 )2 4 .133 Zadatak 172: Ako su r i h polupreˇnik osnove i visina pravog kruˇnog valjka. 27 4 (r + h)3 . 2 b) V ≤ 4π 27 (r + h)3 . a M c z povrˇina omotaˇa i V zapremina. imamo da c z je V = Iz 2 2 r1 + r1 r2 + r2 = (r1 + r2 )2 − r1 r2 .

S povrˇina i V zapremina bilo c s kojeg kruˇnog valjka. V V 3 V2 + ) ≥ 27 2 . dokazati da je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ. 6 6 c c Dokaz: Ako su r1 i r2 polupreˇnici krugova koji odreduju loptin sloj. h3 π hπ 2 2 + (r + r2 ). 6 2 1 . Dokaz: S obzirom da je S = 2π(r 2 + rh) i V = πr 2 h. pa je 4 r 2 hπ ≤ V ≤ r 2 hπ. bi´e V = S obzirom da je (r1 + r2 )2 2 2 ≤ r1 + r2 ≤ (r1 + r2 )2 2 i r1 + r2 = 2r. 2rπ 2rπ 4π Zadatak 175: Ako je V zapremina.134 sledi da je 2 2 r1 + r1 r2 + r2 ≥ 3r 2 . imamo da je c S = 2π(r 2 + (r 2 + pa je S 3 ≥ 54πV 2 . bi´e c V V V ) = 2π(r 2 + + ). πr 2rπ 2rπ Prema nejednakosti za geometrijsku i aritmetiˇku sredinu. dokazati da je z S 3 ≥ 54πV 2 . 3 Zadatak 174: Ako je r polupreˇnik osnove. h visina i r polupreˇnik srednjeg kruga loptiˇnog c c sloja. h visina.

hc . pa je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ. njihov proizvod bi´e najve´i ako je c c 1 1 1 1 1 = = = = . ha hb hc hd 4ρ Stoga je 1 1 1 1 1 · · · ≤ . Dokaz: Prema zadatku 155. hb . dokazati da je ha + hb + hc + hd ≥ 16ρ. hc . hb . Zadatak 177: Ako su ha . Dokaz: Prema nejednakosti za aritmetiˇku i geometrijsku sredinu. ha hb hc hd ρ S obzirom da je zbir ovih sabiraka stalan. hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇnik lopte c upisane u taj tetraedar. dokazati da je ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . 6 6 Zadatak 176: Ako su ha . imamo da je 1 1 1 1 1 + + + = . ha hb hc hd 256ρ4 i prema tome ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . a prema prethodnom zadatku ha hb hc hd ≥ 256ρ4 . pa je h3 π h3 π + r 2 hπ ≤ V ≤ + 2r 2 hπ. .135 bi´e c 2 2 2r 2 ≤ r1 + r2 ≤ 4r 2 . imamo da je c ha + hb + hc + hd ≥ 4 4 ha hb hc hd . hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇnik lopte c upisane u taj tetraedar.

c.hd ). hc . dokazati da je min(ha . hb . (CDA). hc . hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha .136 Zadatak 178: Ako su ha . hd ). hd visine tetraedra ABCD i ρ polupreˇnik sfere c upisane u taj tetraedar. b. CDA. Otuda je min(ha . bi´e c c aka + bkb + ckc + dkd = 3V. hd ). hd visine tetraedra ABCD. tj. a 3V . . hb . hc . dokazati da je min(ha . ka . hb . hc . DAB. Ako pretpostavimo da je povrˇina a najmanja.hd ). hb . hb . tj. 3V . hc . d povrˇine pljosni (BCD). hc . hc . ka + kb + kc + kd ≤ i prema tome ka + kb + kc + kd ≤ ha . hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . S obzirom da je taˇka O u tetraedru. hb . hb . (ABC) i sa V zapreminu tetraedra ABCD. hb . hc . hd ) ≤ ka + kb + kc + kd ≤ max(ha . kc . Stoga je ka + kb + kc + kd ≥ min(ha . z s Dokaz: Obeleˇimo sa a. hb . bi´e s c aka + akb + akc + akd ≤ 3V. bi´e s c c aka + akb + akc + akd ≥ 3V. a Zadatak 179: Ako su ha . kd odstojanja proizvoljne taˇke O koja se nalazi u tetraedru ABCD od ravni BCD. kb . (DAB). hc . ka + kb + kc + kd ≥ i prema tome ka + kb + kc + kd ≥ ha . Ako pretpostavimo da je povrˇina a najve´a. c ABC.

D′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ . kc . B. C ′ . OR. z Dokaz: Obeleˇimo sa ABCD bilo koji pravilan tetraedar koji je opisan oko lika z ′ B ′ C ′ D ′ njemu homotetiˇan tetraedar koji je takode opisan oko lika ω i sa O ω . hc . hc . dokazati da postoji c √ pravilan tetraedar ivice a ≤ 6d koji sadrˇi lik ω. Q′ . OS jednak visini h tetraedra ABCD. kd taˇke S od pljosni BCD. c . i da svaka od njih sadrˇi pljosnima tetraedra ABCD i A z najmanje po jednu taˇku datog skupa taˇaka kome je i dijametar d. OR + OR′ ≤ d. B ′ . CDA. Prema poznatom stavu. nalazimo da je c OP + OQ + OR + OS + OP ′ + OQ′ + OR′ + OS ′ ≤ 4d. kb . a zbir duˇi OP ′ . da je h + h′ ≤ 4d. R′ . OS ′ z z jednak visini h′ tetraedra A′ B ′ C ′ D′ .hd ) Zadatak 180: Ako je d dijametar ograniˇenog prostornog lika ω. S ′ upravne projekcije taˇke O na pljosnima koje se nalaze naspram c temena A′ . D tetraedra c ABCD a P ′ . R. OQ′ .137 Dokaz: Ako obeleˇimo sa S srediˇte sfere upisane u tetraedar ABCD. pa je i ivica odgovaraju´eg tetraedra manja ili jednaka 6d. Stoga je jedna od visina h i h′ tetraedara ABCD i √ ′ B ′ C ′ D′ A manja ili jednaka 2d. hb . imamo da je zbir duˇi OP. hb . Sabiranjem odgovaraju´ih strana ovih jednakosti. OR′ . S upravne c projekcije taˇke O na pljosnima koje se nalaze naspram temena A. hd ) ≤ 4ρ ≤ max(ha . Q. DAB. imamo da je c c OP + OP ′ ≤ d. tj. sa A c proizvoljnu taˇku koja se nalazi u svakom od ta dva tetraedra. OQ. S obzirom da su ravni odredene odgovaraju´im c ′ B ′ C ′ D ′ uporedne medu sobom. C. bi´e odstojanja z s c ka . pa je prema c z prethodnom zadatku min(ha . OQ + OQ′ ≤ d. OS + OS ′ ≤ d. ABC jednaka duˇi ρ. Neka su P.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful