UVOD U PRAVO

KNjIGA II

Teorija dr ave i prava II
1. Pojam prava (48-52); 2. Pravne kole (53-60); 3. Pravna norma (61-72); 4. Pravni akt (73-87); 5. Stvaranje prava (88,89); 6. Pravni odnos (90-102); 7. Primena prava (103-116); 8. Zakonitost (117-119); 9. Pravni sistem (120-133); 10. Pravne vrednosti (134-141);

Pitanja koja fale: 53-60, 70, 133

Teorija dr ave i prava II
- Ispitna pitanja ± 48. Pojam prava ± Uvodne napomene 49. Pojam prava u anti koj epohi 50. Srednjevekovno shvatanje poma prava 51. Novovekovno stanovi te o pojmu prava 52. Pojam prava u savremenoj pravnoj teoriji 53. Jusnaturalizam 54. Istorijsko-pravna kola 55. Pravni pozitivizam 56. Sociolo ke teorije prava 57. Itegralisti ka teorija prava 58. Kulturalisti ka koncepcija prava 59. Ameri ki pravni realizam 60. Skandinavski pravni realizam 61. Pojam norme 62. Pojam dru tvene norme 63. Vrste dru tvenih normi 64. Pojam pravne norme 65. Struktura pravne norme ± Uvodne napomene 66. Hipoteza dispozicije 67. Dispozicija 68. Hipoteza sankcije 69. Sankcija 70. Dru tvena funkcija pravnih normi 71. Odnos izme u dru tvenih i pravnih normi 72. Klasifikacija pravnih normi 73. Pojam pravnog akta 74. Forma i sadr ina pravnog akta 75. Hijerarhija pravnih akata 76. Pojam izvora prava 77. Materijalni izvori prava 78. Formalni izvori prava ± Pojam op teg pravnog akta 79. Hijerarhija op tih pravnih akata ± Ustav 80. Hijerarhija op tih pravnih akata ± Zakon 81. Op ti podzakonski pravni akti 82. Op ti pravni akti dru tvenih organizacija 83. Obi ajno pravo 84. Pojam pojedina nog pravnog akta 85. Vrste pojedina nih pravnih akata 86. Va enje pravnih akata 87. Zakonitost pravnih akata 88. Pojam stvaranja prava 89. Pojam i vrste metoda stvaranja prava 90. Pojam pravnog odnosa 91. Pojam pravnog subjekta 92. Fizi ko lice 93. Pravno lice 94. Pravni objekat 95. Pojam subjektivnog prava 96. Vrste subjektivnih prava 97. Zloupotreba subjektivnih prava 98. Pojam i vrste pravnih obaveza 99.Pojam pravne injenice 100. Vrste pravnih injenica 101. Pravo i prostor 102. Pravne predpostavke i fikcije 103. Pojam primene prava 104. Proces primene prava 105. Pojam i predmet tuma enja 106. Subjekti tuma enja 107. Jezi ko tuma enje 108. Primena logi kih zakona 109. Oblici logi kog tuma enja 110. Doslovno, pro ireno i su eno tuma enje 111. Sistematsko tuma enje 112. Istorijsko tuma enje 113. Ciljno tuma enje 114. Subjektivno i objektivno tuma enje 115. Stati ko i evolucionisti ko tuma enje 116. Vezano i slobodno tuma enje 117. Pojam na ela zakonitosti 118. Vrste zakonitosti 119. Sredstva za obezbe enje zakonitosti 120. Pojam sistema 121. Pojam pravnog sistema 122. Pravni sistem kao podsistem dru tvenog sistema 123. Pravni sistem i pravni poredak 124. Principi pravnog sistema ± Koherentnost pravnog sistema 125. Principi pravnog sistema ± Princip potpunosti 126. Principi pravnog sistema ± Princip odre enosti 127. Elementi pravnog sistema 128. Javno i privatno pravo 129. Materijalno i formalno pravo 130. Unutra nje i me unarodno pravo 131. Dr avno i autonomno pravo 132. Glavni pravni sistemi danas 133. Dinamika pravnog sistema 134. Pravne vrednosti ± Mir 135. Pravne vrednosti ± Sloboda 136. Pravne vrednosti ± Sigurnost 137. Pravne vrednosti ± Istina 138. Pravne vrednosti ± Pojam pravde 139. Pravne vrednosti ± Oblici pravde 140. Pravda i pravi nost 141. Druge pravne vrednosti

- SADR AJ GLAVA 1
POJAM PRAVA
1. 2. 3. 4. 5. Uvodne napomene....................................................6 Pojam prava u anti koj epohi....................................6 Srednjevekovno shvatanje pojma prava....................7 Novovekovno stanovi te o pojmu prava...................8 Pojam prava u savremenoj pravnoj teoriji................9 6.2.1. Ustav.....................................................19 6.2.2. Zakon....................................................20 6.2.3. Op ti podzakonski pravni akti...............21 6.2.4. Op ti pravni akti dru t. organizacija....21 6.2.5. Obi ajno pravo.....................................22 7. Pojedina ni pravni akti...........................................22 7.1. Pojam pojedina nog pravnog akta...............22 7.2. Vrste pojedina nih pravnih akata................22 8. Va enje pravnih akata.............................................23 9. Zakonitost pravnih akata.........................................24

GLAVA 2
PRAVNE KOLE
1. Klasi ne pravne kole................................................i 1.1. Jusnaturalizam................................................i 1.2. Istorijsko-pravna kola...................................i 1.3. Pravni pozitivizam..........................................i 1.4. Sociolo ke teorije prava.................................i 2. Savremene pravne kole............................................i 2.1. Integralisti ka teorija prava............................i 2.2. Kulturalisti ka koncepcija prava....................i 2.3. Ameri ki pravni realizam...............................i 2.4. Skandinavski pravni realizam........................i 2.5. kola ekonomske analize prava.....................i 2.6. Critical Legal Studies.....................................i

GLAVA 5
STVARANJE PRAVA
1. Pojam stvaranja prava.............................................26 2. Metodi stvaranja prava............................................26 2.1. Pojam metoda stvaranja prava..........................26 2.2. Vrste metoda stvaranja prava...........................26 2.2.1. Spontano stvaranje prava.....................26 2.2.2. Svesno stvaranje prava.........................27 3. Pravni pluralizam i pravni monizam.........................n 3.1. Uvodne napomene.........................................n 3.2. Pravni pluralizam ± ideja i pojam..................n 3.3. Spontanisti ka shvatanja prav. pluralizma....n 3.4. Elasti ka koncepcija pravnog pluralizma......n 3.5. Pravni plur. i (samo)ograni enje dr ave........n

GLAVA 3
PRAVNA NORMA
1. 2. 3. 4. 5. Pojam norme...........................................................12 Pojam dru tvene norme...........................................12 Vrste dru tvenih normi...........................................12 Pojam pravne norme...............................................12 Struktura pravne norme...........................................13 5.1. Uvodne napomene.......................................13 5.2. Hipoteza dispozicije....................................13 5.3. Dispozicija...................................................13 5.4. Hipoteza sankcije.........................................14 5.5. Sankcija.......................................................14 6. Dru tvena funkcija pravnih normi.............................i 7. Odnos izme u dru tvenih i pravnih normi..............15 8. Klasifikacija pravnih normi....................................15

GLAVA 6
PRAVNI ODNOS
1. Pojam pravnog odnosa............................................29 2. Elementi (statika) pravnog odnosa..........................29 2.1. Uvodne napomene.......................................29 2.2. Pravni subjekt..............................................29 2.2.1. Pojam pravnog subjekta......................29 2.2.2. Fizi ko lice..........................................29 2.2.3. Pravno lice..........................................30 2.3. Pravni objekt................................................31 2.4. Subjektivno pravo........................................31 2.4.1. Pojam subjektivnog prava...................31 2.4.2. Vrste subjektivnih prava......................32 2.4.3. Na ini i sredstva ostvarivanja subjektivnih prava.................................n 2.4.4. Zloupotreba subjektivnih prava...........32 2.5. Pravna obaveza............................................32 2.5.1. Pojam pravne obaveze.........................32 2.5.2. Vrste pravnih obaveza.........................33 3. Dinamika pravnih odnosa.......................................33 3.1. Pojam pravne injenice................................33 3.2. Vrste pravnih injenica................................33 3.2.1. Pravo i vreme........................................34 3.2.2. Pravo i prostor......................................34 3.2.3. Pravne predpostavke i fikcije ("Pravne figure")..................................................34 3

GLAVA 4
PRAVNI AKT
1. 2. 3. 4. 5. 6. Pojam pravnog akta.................................................17 Forma i sadr ina pravnog akta................................17 Hijerarhija pravnih akata.........................................17 Pojam izvora prava.................................................18 Materijalni izvori prava...........................................19 Formalni izvor prava (Op ti pravni akt).................19 6.1. Pojam op teg pravnog akta..........................19 6.2. Hijerarhija op tih pravnih akata..................19

GLAVA 7
PRIMENA PRAVA
1. Pojam primene prava..............................................36 2. Proces promene prava.............................................36 3. Tuma anje pravne norme........................................37 3.1. Pojam tuma enja..............................................37 3.2. Predmet tuma enja...........................................37 3.3. Subjekti tuma enja...........................................38 4. Sredstva tuma enja pravne norme..........................38 4.1. Uvodne napomene............................................38 4.2. Jezi ko tuma enje.............................................38 4.3. Logi ko tuma enje prava.................................38 4.3.1. Primena logi kog zakona....................38 4.3.2. Oblici logi kog tuma enja...................38 4.3.3. Doslovno, pro . i su eno tuma enje....39 4.4. Sistematsko tuma enje.....................................39 4.5. Istorijsko tuma enje.........................................39 4.6. Ciljno tuma enje...............................................39 5. Metodi tuma enja pravne norme............................40 5.1. Uvodne napomene............................................40 5.2. Subjektivno i objektivno tuma enje.................40 5.3. Stati ko i evolucionisti ko tuma enje..............40 5.4. Vezano i slobodno tuma enje...........................40 1. 2. 3. 4. 5.

GLAVA 9
PRAVNI SISTEM
Pojam sistema.........................................................45 Pojam pravnog sistema...........................................45 Pravni sistem kao podsistem dru tvenog sistema...46 Pravni sistem i pravni poredak................................46 Principi pravnog sistema.........................................46 5.1. Uvodne napomene............................................46 5.2. Koherentnost pravnog sistema.........................46 5.3. Princip potpunosti.............................................46 5.4. Princip odre enosti...........................................47 Elementi pravnog sistema.......................................47 6.1. Pravne ustanove (institucije)............................47 6.2. Pravne grane.....................................................48 Grupe prava.............................................................48 7.1. Javno i privatno pravo......................................48 7.2. Materijalno i formalno pravo............................48 7.3. Unutra nje i me unarodno pravo.....................48 7.4. Dr avno i autonomno pravo.............................48 Glavni sistemi danas...............................................49 Dinamika pravnog sistema.........................................i

6.

7.

8. 9.

GLAVA 10
PRAVNE VREDNOSTI
Uvodne napomene..................................................51 Mir...........................................................................51 Red .........................................................................51 Sloboda...................................................................52 Sigurnost.................................................................52 Istina........................................................................53 Pravda.....................................................................53 7.1. Pojam pravde....................................................53 7.2. Oblici pravde....................................................54 7.3. Pravda i pravi nost...........................................54 8. Druge pravne vrednosti...........................................55 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

GLAVA 8
ZAKONITOST
1. Pojam na ela zakonitosti........................................42 2. Vrste zakonitosti.....................................................42 3. Sredstva za obezbe enje zakonitosti.......................43

Legenda:

i ± izostavljeno pitanje n ± nije predmet ispitivanja

4

-1POJAM PRAVA
(48-52)

5

Pstoje dve vrste pravednosti u okviru kojih se jednakost iskazuje na dva razli ita na ina. odre eno iskustvo. a ne mitskim re enjima. Vremenom re sofist dobijala je druga ija zna enja: ve tinu izvdravanja misli. pravnog. kao i predvi anje kakvu e odluku doneti sudovi i td. Hipija iz Elide. A. U ovkiru miletske kole po prvi put se pravi razlika izme u pozitivnog i prirodnog prava. Filozofska miso sokrata okrenuta je unutra njosti oveka. a druga je distributivna ili "polo ajna" pravda. Hart: "Mali je broj pitanja o ljudskom dru tvu koja su ozbiljni mislioci postavljali i nanjih odgovarali s takvom uporno u. Oni su razvijali tehniku i ume e uveracvanja. a proporcija zna i jednakost odnosa". nego zna i da se nejednakima uvek doda prema njihovod prirodi". Sokrat "zakonito" posmatra kao neku vrstu pravedbnog budu i da je poslu nost u odnosu na zakone bila obavezna. po Platonu. U enje sofista obi no se deli u dva perioda. kao osnovne vrline. ili norme koje se efektivno primenjuju. odnosno.1. politi kog. Protivre nost izme u prirode i zakona Sokratov u enik Platon re avao je u skladu sa celokupnom svojom idealisti kom filozofijom. Jedan broj pisaca pod pravom podrazumeva odre enu vrstu dru tvenih odnosa. subjektivno pravo. izme u fizisa i nomosa. strogo odvajaju i svet ulnis stvari i svet istih ideja. govori o pozitivnom pravu kao sistemu spolja nje prinude jer "zakon kao tiranin ljudski primorava nas na mnog stvari mimo prirode". L. Distributivna pravda vodi ra una o dostojanstvu lanova zajednice i njihovim individualnim zaslugama za dr avu. da ustinu u ine sumnjivom. Rodona enici prvog. izjedna avaju a i "niveliraju a" pravda. prosvetiteljstva bili su sofisti. la da u ine verovatnom. obi aja i morala stoje u suprotnosti sa prirodnim propisuju i podelu na bogate i siroma ne. javljaju se i brojni nesporazumi i razli ite definicije prava. ili na in na koji zvani ne vlasti re avaju sporove. U srednjem veku ova se polarizacija izra ava kroz suprotnost izme u bo ijeg i ovekovog prrava. Aristotel razlikuje i tre u vrstu pravde ± zakonsku pravdu. ili va e e norme. na tako razli ite. Pravda je potpuna vrlinakoja u sebi obuhvata sve druge vrline. POJAM PRAVA U ANTI KOJ EPOHI Anti ka miso o pravu se javlja kao poseban i nov oblik ljudske duhovnosti." H. bitno razli ita od dotada njeg sudbinskog odnosa oveka prema svetu i skepti na prema mitskim predstavama o mo i bogova. "bo anski element" u oveku. Hipija. 6 . Kant: "Pravnici jo ne znaju ta je pravo. Trasimah. njegov u enik. Prirodno pravo je. Ipak. Anaksimandar. Sofisti su se podelili oko pitanja: kakva je to pravda koju zahteva priroda uop te. Ali norme pozitivnoga takona. a posebno ljudska priroda. stvarni za etnik u enja o pravdi bio je Aristotel.. dok je za druge iz iste ljudske prirode proisticala dru tvena i op ta nejednakost. Jedna je pravda razmenska. Oni nastoje da verovanje u mit zamene ovekovom verom u snagu ljudskog razuma. ostvaruje se op te dobor dru tva i pojedinca. Kritija). Ako je neki lan dostojniji i zaslu niji. "Nepraqvedno se sastoji u nejednakosti. Kroz pojam prava izra en je za etak jednog racionalnog u enja o pravdi i priodnom pravu. a preko nje. Kada bi sledili svoju prirodu.pravedno se sastoji u nekoj proporciji. "senka" prirodnog prava. Drugi period obuhvata delovanje "mla ih sofista" (Kalikle. jedna vrsrta idealne stvarnosti iji je osnov u razumu. pra ak i paradoksalne na ine kao to je pitanje: ta je pravo?" Stanje u ovoj nauci ne mo e se porediti sa ostalim naukama "koje su izu avane na sistematski na in kao posebne akademske discipline.. Pravednost ne zna i "svima podjednako. Prvi period obuhvata delatnost "starijih sofista" (Protagora. oni bi inili ono to je za njihovu prirodu najkorisnije. Jedni su iz jednakog biolo kog sastava ljudi izvodili na elo jednakosti. ili princip pravde. Preko nje dolati do izra aja i dru tvena obsaaveza pojedinca u odnosu na celu zajednicu. Cilj prirodnog prava je da titi pravdu. ljudi su po psrirodi slobodni i jednaki. dr avnog. a ograni ava se na na e pone enje prema drugima. Prodik i Antifont). 2. esto se pod pravom podrazumeva i ovla enje koje proizilazi iz norme ili tzv. argumentovanja i dokazivanja kao uslove za uspehe u prakti nom ivotu. religijskog i svakog drugog ivota. ovekovoj vlastitoj subjektivnosti. koje je kasnije dobilo sledbenike u Ciceronu. Sofist zna i mudrac. njemu vi e pripada. Komutativna pravda uzima u obzir ste enu korist ili pretrpljenu tetu. Pitanje ta je pravo? nudi obimnu literaturu za razliku od govora ta je hemija? ili ta je medicina?" Pod pravom se shvata jedna vrsta dru tvenih normi. Anaksimen) tragali su za fizi kim. princip da svakome treba dati ono to mu pripada. iako toliko raspravljaju o njemu. UVODNE NAPOMENE Termin pravo ima vi e zna enja. dok je pozitivno pravo nesavr en odraz. Gorgija. Sokrat je utemeljio nativisti ko u enje o prirodnom pravu (prema kojem postoji ne to uro eno. hlenskog. Filozofija i misao o pravu zapo inju kada ovek rasutu pojedina nost prirodnih i ljudskih stvari podvodi pod zajedni ke pojmove mi ljenja kako bi izrazio op ta na ela moralnog. Po to nema jednog op teprihva enog zna enja. Augustinu i dr. Za Antifonta. Sa Aristotelom anti ko u enje o prirodnom pravu i pravdi dostiglo je svoj vrhunac. pa ak i kada se radilo o lo im ili zlo ina kim zakonima. od prirode dato i usa eno u ljudsko bi e). Jonski filozofi (Tales. udne.

On smatra da nepravedan zakon koji odstupa od prirodnog nije zakon nego izopa enost zakona. pouzdan i ve an. postoji jedino ljubav bo ija koja nastaje na osnovu njegovog milosr a i ovek nije u stanju da van tog milosr a ini bilo ta. stvoreni su ulovi za stvaranje sistema hri anske patristike (period povezivanja hri anstva sa autenti nom filozofijom. hri anska prirodna pravna teorja dostigla je svoj vrhunac. izme u ostalog. koji su. kome prethodi anticipacija renesansnog induividualizma Dunsa Skota. Nominalizam je bio "verni pratilac" pozitivizma kao u enja o samostalnoj vladavini pozitivih zakona. Ideja prirodnog prava koja je dominirala celom antikom. Pod uticajem Cicerona nastaje Ius Gentium. prirodi. pa se zbog toga i naziva filozofija crkvenih otaca). jer predstavlja participaciju ili u e e u ve nom bo anskom zakonu. niti ga delimi no. predlo i. Tako Ciceron odbacuje ropstvo. ve e sve narode. konkretizovanu primenu prirodnoga prava. nikoga ne vre ati i svakome dati ono to mu pripada". to e predstavljati kao neko bekstvo od samoga sebe. va ilo za svakog oveka. Prirodni zakon (lex naturalis) je slika ve nog bo ijeg zakona unutar ovekove svesti. a drugi u Atini. u itelja i zapovednika svih. Razlikuju se dva razdoblja: razdoblje rane sholastike (IX-XII v. Zastupali su prili no razli ita u enja. a istovremeno i prva figura modernog doba. na osnovu koga zakonodavac odre uje ta e u nekom vremenskom preiodu biti dozboljeno. Tog zakona nas ni narod ni senat ne mogu osloboditi. Sholasti ka misao razvija se u okviru hri anske crkve. Prirodni zakon Toma Akvinski izvodi iz bo anskog zakona. On nalazi da ovek poseduje sposobnost razlikovanja izme u dobra i zla. on naredbom priziva na du nost. dok je Toma Akvinski bio vi e naklonjen Aristotelu. preuzeta je i u srednjem veku. slobodnom oveku ili robu. prezrenje svoje ljudske prirode. a ne zavisi od toga da li je usvojeno ili ne". ovek te vrednosti mo e saznati samo parcijalno. Stoi ari su uticali na povezivanje gr ke i rimske filozofije. Tre a vrsta prava je Lex temporalis. a prirodno pravo nalazi svoj izvor u pravi nosti. Luter govori o prirodnom zakonu. Pozitivno pravo vodi poreklo iz volje zakonodavca. do renesanse). U vreme klasi nog perioda rimskog prava. koji nije predstavljeo me unarodno pravo u dana njem smislu re i.pravi zakon predstavlja ispravno na elo koje je u saglasnosti sa prirodom. koje su izvr ili crkveni oci. Posle u enje Kilmenta. ve "prirodno pravo naorda". Ako mu se ko ne povinuje. pa e takav ovek samim tim inom ispa tati najve e kazne. Osnova Tomine doktrine po iva na trojnoj podeli zakona: bo anski zakon (lex aeterna). ve je ono isklju ivo "proizvod teorije". Nasuprot tome. 3. Bio je vi e blizak Platonovom u enju. Niti je pravedno takav zakon zameniti novim. bo ijom voljom i nepromenljiv je kao sam Bog. Sa Vilijamom Okamom. u sva doba obuhvatiti jedan zakon. za njega nije potreban neko ko e ga protuma iti ili razjasniti. prema kome prirodno pravo nije ne to to je unapred dato. jer su svi ljudi po prirodi slobodni. Marko Tulije Ciceron misao o prirodnom pravu stoi ara izrazio je na slede i na in: ". Pomo u vrednosti izra enih u bo anskom zakonu ure eno je ne samo ljudsko dru tvo. SREDNJEVEKOVNO SHVATANJE POJMA PRAVA Hri anska filozofija i u enje o prirodnom pravu nezamislivi su bez anti kog nasle a. U stoi koj ideji svetske dr ave (kosmopolisa) ogledala se mogu nost unutra nje prirodne zajednice ljdskog roda i sveop te politi ke povezanosti sveta. U delu Tome Akvinskog. prirodni zakon mo e biti otkriven direktno posredstvom ove ijeg uma. Tako ljudski zakon poti e iz prirodnog prava i ne sme mu se protivure iti. donese.. niti u potpunosti ukinuti. nego i celokupni univerzum. to zna i kola i re je o kolskoj filozofiji. Sholastika poti e od latinske re i shola.Odnos pravde ne va i izme u gospodara i roba. Sponu izme u anti kog i srednjevekovnog pojma prava inili su stoi ari. preko njihovih manifestacija. te je kao takvo. primenljiv na sve. Aristotel je delio itavo pravo na dve vrste: pozitivno i prirodno. a onaj ko ga smisli. Toma Akvinski je pravi hri anski aristotelovac i on obele ava vrhunac sholasti e filozofije. jedan sada. a drugi kasnije. "Prirodno je (pravo) ono koje svuda ima istu va nost. bez obzira na to da li se radi o gra aninu. po inje kraj sholastike i obnavljanje nominalizma. Ve ni zakon (lex aeterna) je identi an sa bo ijim razumom ili pak. 7 . nastojali da odrede i pojam prava. Nakon Aristotela pojavio se veliki broj kola i razli itih pravaca. a ta zabranjeno. ve an i nepromenljiv. to je u inio Aurelije Augustin "sveti" bla eni. zakonu prirode koji je upisan u srcima i smatra da zapovesti Mojsija hri ani mogu da prihvate jedino ako se one podudaraju sa tim zakonom. Ulpijan je u svojim Digestama postavio univerzalnu definiciju pojma prava koja glasi: "pravo je ume e (ve tina) dobrog i pravi nog". pozitivno pravo. a zabranom odvra a od nedela. Duh stoi ara na ao je svoj uticaj i u Corpus Iuris Civilis-u: "po teno iveti. predstavlja e kao nekog zajedni kog Boga. Ukoliko mu protivure i. prirodni zakon (lex naturalis) i ljudski zakon (lex humana) tj. Niti e postojati jedan zakon u Rimu. dok asni ljudi njegove naredbe i zabrane po tuju. Izma u bo ijeg cartva i carstva ljudi ne postoji pravni most. ne mora biti po tovan. Ljudski zakon je tvorevina oveka. Ambrozija i drugih. Kod Aristotela po prvi put u istoriji nailazimo na definiciju prava. Tako je Okam poslednja velika figura sholastike. koji stvara pozitivno pravo. ak i ako bude izbegao sve drugo to se patnjom smatra".) i razdoblje visoke sholastike (od XII v. za ne asne te narebe i zabrane ne predstavljaju neku opomenu. pa ipak.. koje predstavlja posebnu.

Jedan glasi: postupaj uvek tako da mo e hteti da princip svoga delovanja va i kao op ti zakon! Drugi glasi: radi tako da ove nost u tvojoj osobi. Bit i su tina jednog zakona jeste da se on prema gra anima odnosi na op ti na in. koje nemaju svrhu u drugome. a ona je uvek u skladu sa ljudskim razumom. Pravo i mo su identi ni. ija je svrha savr enstvo svih ljudi. ocek je u potpunosti upu en na svoje vlastite snage spoznavanja. U cilju njihove to bolje za tite. a nikada samo kao sredstvo! Dok moral govori o 8 . Zbog toga se njegova teorija esto ozna ava kao po etak laiciziranja prirodnih prava. Hugo Gorcijus se obi no smatra osniva em i glavnim predstavnikom racionalisti ke prirodnopravne kole. koji dr ava i pravo moraju da stimuli u. Politi ka zajednica je ona dr ava koja je utemeljena (na) zakonima. svrstava se u istinske nauke potpunom zasnovano u na novoj logici i metodi koja dolazi od "prirodne svetlosti uma i zdravog ljudskog razuma". ve njegovo usavr avanje. Kristijan Volf. a me u njima i Pufendorfa. unutra nji mir oveka. Osnovno prirodno pravo oveka je pravo na ivot. Rene Dekart "otac novovekovne filozofije". D on Lok je u vreme Druge engleske revolucijestajao na suprotnoj poziciji. Za razliku od Hobsa. politike i prava. Gotfrid Vilhem Lajbnic verovao je u univerzalnu vrednost razuma. Prirodno stanje je stanje bez vlasti. morala i prava jo dalje je oti ao Kristijan Tomazijus. pojedinci stvaraju organizovano dru tvo. Ruso nalazi da pojedinci postignutim dogovorom slobodno utvr uju svoja me usobna prava i obaeze. Dr ava je samo sredstvo koje ljudi stvaraju radi o uvanja svojih prirodnih i neotu ivih prava. Pojedinac je nosilac izvesniih neotu ivih prava koja sti e ro enjem i koja se stoga nazivaju prirodnim pravima. uklju uju i i dr avu.4. ali je ne vezuje za bo iju volju. koji su do tad iveli u prirodnom stanju. Zajednica nastaje tek kad svi slobodni pojedinci. To zakonodavstvo je izraz ovekovog prakti kog uma. ne postoji zadata istina kao u sholastici. a pravo dalje deli na prirodno i pozitivno. Holandski filozof Baruh Spinoza je iz filozofije isklju io svaki vid traganja za svrsishodno u i priznavao je jedino strogo va enje kauzaliteta. Pobornik racionalisti kog prirodnog prava. jer u njemu postoje odre ena prirodna prava. a potrebe iz ljudskog prirodnog nagona. U novom veku nastaju brojne pravno-filozofske i pravno-teorijske kola i pravci koji izu avaju pojam prava. U pitanju je unutra nja ast. Ne postoje ideje same po sebi. prirodna prava i pozitivno pravo. Hobs ne izvodi prirodna prava oveka ni iz prirodnog ni iz bo anskog zakona. sklope sporazum o udru ivanju. Njegov u enik. U pravcu razdvajanja religije. Pravo ± iustum je vrhovni princip ije "negativno zlatno pravilo" glasi: ono to ne eli da tebi bude u injeno. to treba da bude i glavni princip prirodnog prava.ak Ruso polazi od prirodnog stanja i prirodnih prava. prirodni zakon. Pufendorfovo u enje polazi od razdvajanja sfere prava i sfere teologije. politi ku zajednicu. pactum unionis. koji je svojom teorijom stao na stranu vladara protiv pralamenta u vreme Prve engleske revolucije. Pravo ima svoj temelj u Bo ijoj pravdi. kao jedan vid demonstriranja ljudske mudrosti. Pravna filozofija se izdvojila iz teologije. pactum subjectionis. U svom delu Levijatan. Moderno prirodno pravo isti e da ovek (pojedinac) prethodi svakom obliku dru tvenog organizovanja. Gorcijus zato pravdu smatra nepromenljivom kategorijom. Pravo. Prirodni zakon nije dovoljan za ure en ivot oveka jer mu nedostaje efikasna sankcija. Ona su u prirodnom stanju efektivna prava. jedan od prvih nema kih i evropskih prosvetitelja. kao i u osobi svakoga drugoga. Osnovna mu je ideja da su tinu prirodnih prava ini pravda. Treba razlikovati dva ugovora. Celokupno njihovo prirodnopravno shvatanje javlja se kao izraz postoje ih prilika. ne ini drugima. Drugim ugovorom. iz kojega se dalje izvode druga prava. on samo u ograni enoj meri mo e da ostvari taj perfekcionizam. Zato cilj oveka nije ostvarenje najve e mogu e sre e. gra anskog stanja i dru tvenog ugovora kojim se projektuje budu e dru tvo u kome e biti ostvareno prirodno pravo na slobodu i jednakost. Ove maksime Kant isti e kroz 2 postulata kategori kog delovanja. Imanuel Kant "konstatuje da je ovakov prakti ki um zakonodavan po to sebi mo e odre ivati iste du nosti. a jedino mo stvara pravo. Pojam prava sadr an je upravo. an. Ova prava oveku niko ± pa ni dr ava ± ne mo e oduzeti. Etika honestum ± po tenje predstavlja moralnu obavezu prema samome sebi. Njegov glavni cilj je bio da napravi jasnu razliku izme u etike. koji sebi mo e postaviti maksime htenja i delovanja. NOVOVEKOVNO STANOVI TE O POJMU PRAVA Prirodnim pravom novog veka u potpunosti vlada racionalisti ki pojam nauke. Prvim. utemeljio je osnovne principe modernog postsholasti kog prava. kojima pozitivno pravo mora da se pokorava kao idealu. Smisao dr ave je u za titi ljudskih prava. Prirodna prava postoje u prirodnom stanju kao nu na i nepromenljiva. U Lokovoj teoriji treba razlikovati bo ansko pravo. ve za ljudski razum. Shodno tome. Tomas Hobs obrazla e prirodnopravnu koncepciju koja se temelji na pet osnovnih kategorija: prorodno stanje. ve iz uro enih nagona oveka. dru tveni ugovor i apsolutisti ka dr ava. i pravo i dr ava predstavljaju deo prirode. Svetovna jednakost prirodnih prava proiza la je direktno iz jednakosti uo enih potreba. Samuel Pufendorf spada u redove najkontroveznijih autora kole prirodnih prava. pojedinci sklapaju dru tveni ugovor. bez obzira na njen ustavni oblik. nego u sebi samima". Najve i broj pristalica prirodno-pravnog shvatanja isti e da temelj svakog socijalnog udru ivanja i svake politi ke obaveze mora biti injenica da zajednicu ine ljudi kao nosioci neotu ivih prirodnih prava. Specifi nost nema kih teoreti ara prava toga vremena. Po to je ovek prepu te samom sebi. u ispunjavanju ovog perfekcionisti kog zadatka. reguli e se odnos gra ana i dr avne vlasti. prirodno pravo. jeste da nisu bili tako odlu ni na antifeudalnim pozicijama kao ostali zapadnoevropski mislioci. vr e povezuje pravo i moral oslanjaju e se na u enje o eti kom perfekcionizmu. uvek uzima kao svrhu.

Istaknuti predstavnik analiti ke teorije prava. ona ne sadr i svo bogatstvo i raznovrsnost savremenih pristupa pravu. imaju i u vidu vreme u kome je nastala. umesto definicija. Kant podrazumeva "skup uslova pod kojima se samovolja jednoga mo e sjediniti sa samovoljom drugoga po nekom op tem zakonu slobode" i preko ovog zakona se mo e osigurati sloboda li nosti. On smatra da ne postoji generalno prihva ena definicja pojma prava. Hart razvija svoje shvatanje prava. 5. Prao je ona stvarnost iji je smisao da slu i pravnoj vrednosti. Paund isti e da se iz ovih stanovi ta vidi da pravo ipak postoji zbog toga da zadovolji najvi u dru tvenu te nju za op tom sigurno u. dok. Nema ki pravni teoreti ar Nikolas Luman smatra da je pravo sistem. On je u pravnu teoriju uveo pravilo priznanja koje pripada sekundarnim normama. koja po iva na temeljima pravne dr ave. "trodimenzionalno". Pod pojmom prava. Ameri ki pravni teoreti ar i filozof prava Rosko Paund istra uju i problematiku pojma prava uo io je 12 koncepcija koje nastoje da odgovore na pitanje ta je pravo. POJAM PRAVA U SAVREMENOJ PRAVNOJ TEORIJI Do po etka XXI veka iskristalisali su se brojni i razli iti pravno-teorijski pravci i koncepcije u kojima se oblikuje i pojam prava. pravo ne pita za namere ve se bavi spolja njim du nostima delovanja koja se mogu iznuditi. poznat kao autor " iste teorije prava". pravo je injenica. Nagove taj kraja teorije prirodnog prava izra en je u filozofiji nema kog idealizma. A. uslovom ekonomi nosti i idealom pravednosti. Code civile (Naoleonov gra anski zakonik) i Austrijski op ti gra anski zakonik. Herbert L. Kada je u pitanju Paundova tipologija pojma prava. Prema prvom stanovi tu. ideji prava". italijanske. Ako se pravo shvati integralisti ki. s druge strane. 9 .du nostima namere. posebno na svoje jedinstvo postulatom pravne sigurnosti. Da bi odgovorio na ovo pitanje. Fuler isti e da je pravo poduhvat pot injavanja ljudskog pona anja vladavini pravila. Kao i u drugim zemljama. mnogo je plodonosnije da se. Tu spadaju: Prusko op te zemaljsko pravo. Pravo je celina sastavljena od elemenata ± pravnih propisa povezanih zahtevom me usobne neprotivure nosti. Ideja prava. skundarne utvr uju na ine na koje se primarne norme mogu neposredno ustanoviti. razjasne uslovi pod kojima se daju pojmovi u odre enom kontekstu. Pravo je samoreferentno. ali nije opravdano da se ona smatra obele jem po kojem se pravo identifikuje. a ne "koje je pravo va e e". vrednosni stavovi i normativna sfera uzro no i funkcionalno povezani i me uzavisni. Prema drugom stanovi tu. nego norma. U okviru razli itih pravaca. ne mo e biti ni ta drugo nego sama pravda. Hart polazi od stava da se neprestano javljaju 3 problema. Ameri ki profesor filozofije prava Lon Fuler odgovor na piranje ta je pravo tra io je u okviru stanovi ta o unutra njoj moralnosti prava i svojevrsnog proceduralnog jusnaturalizma. posebno u Hegelovoj filozofiji. to zna i da pravni sistem upu uje sam na sebe. odre enih konfliktnih dru tvenih odnosa. Austrijski pravnik Hans Kelzen. kola ili koncepcija. onda se ono iskazuje kao poseban dru tveni proces u kome su pona anja. Prinuda es u pravu ne mo e izbe i. granica legitimnog delovanja politi ke vlasti i osnov pozitivnog prava. dok se primarne norme ti u du nosti. odre eno pona anje ljudi koje se doga a u vremenu i prostoru i koje mo e biti opa eno pomo u na ih ula. Vrednosti same po sebi predstavljaju isklju ivo deo idealnog. tako i na u teorijsko-pravnu miso obele ava mno tvo razli itih odgovora na pitanje ta je pravo. vrednosnih stavova i ciljeva. Pravo inidinami no jedinstvo normi. Hart nalazi da je pojam prava osnovno pitanje teorije prava. "Pojam prava je kulturni pojam. Prirodno pravo u gra anskim revolucijama i kasnijem procesu kodifikacije i politi ko-pravnog uobli avanja novog dru tva imalo je tri osnovne karakteristike: ono je izvor individualnih sloboda i prava. Nema ki filozof prava Gustav Radbruh vezuje pojam prava za vrednosti. Sistem prava je obele en visokim stupnjem autonomije. pravo nije injenica. Kelzen zastupa ovo drugo stanovi te. Tako su shvatanja prirodnog prava u zna ajnoj meri uticala na prirodnopravne zakonike XVIII i XIX veka. Impresivan civilizacijski domet i razvoj pravne misli izra en je kroz 4 glavna toka nema ke. Kakva je razlika ime u prava i naredbi pod pretnjom i na koji na in su ove dve pojave povezane? U emu se pravna obaveza razlikuje i na koji na in je vezana sa moralnom obavezom? ta su to norme i do koje je granice pravo pitanje normi? Prema Hartu. Postoje dva razli ita odgovora na ovo pitanje. po Radbruhovom mi ljenju. Re avaju i problem "kako je pravo mogu e". Naime. isticao je da u analizi pojma prava valja pre svega odgovoriti na pitanje ta je i kakvo pravo jeste?. a ne i stvarnog sveta. francuske i angloameri ke teorije i filozofije prava. s jedne strane ona se detaljno odnosi na anti ko shvatanje prava. istakli su se i brojni pravni mislioci koji su dali zna ajan doprinos pojmu prava.

-2PRAVNE KOLE (53-60) * Ova glava nije obra ena iz prostog razloga to dosadna iapsolutno nepotrebna za u enje 10 .

-3PRAVNA NORMA (61-72) 11 .

Me utim. Njima se manje ili vi e. fizi ko sredstvo da bi se povukla prava linija ili pravi ugao. to ini njeno generi ko obele je ili najbli i rod. to zna i da se dalje "ne mo e" deliti. Pravni karakter norme vezuje se i za pripadanje odre enom pravnom sistemu ili pravnom poretku. i pozitivne ± nagrade. propis. to zna i pravilo. ve od odre enih "ehni kih standarda". ast). tehni ke norme su uputstva i mogu se prekr iti.1. dakle. nalazi se u injenici da njovo izvr enje obezbe uje dr ava monopolom sile.adresate. zakon. pona anjem na odre eni na in. Preko njih. Ona ne zavise od dogovora ljudi. "atom prava". Dru tvena norma je razli ita od prirodnih zakona jer prirodne zakone "otkriva" ljdski duh i utvr uje ono to se de a po op tim prirodnim zakonima. lingvistika. ona se javlja kao regulator intersubijektivnih odnosa i dru tvenog uticaja. obi ajno pravilo. Kod dru tvenih normi razlikujemo slede e subjekte: onek koji stvaraju norme . Sankcije predstavljaju sredstvo dru tvene (i normativne) kontrole kojima se uti e na ljude da primanjuju i po tuju norme. Obi aji nastaju spontano i neorganizovano. Ona ne sadr e sankcije. i ini samo bi e norme. ka emo da ljudi imaju normativnu svest koja usmerava pona anje. Moral je deo svesti i vrsta dru tvenih normi. Prvi pojam. Obi aj se kao norma ne mo e pro itati jer nije napisan. prezir. Za razliku od dru tvenih normi. 12 . Sankcije za prekr aj obi aja su raznosvrsne: osuda. Normativni poredak je relativno stabilan i ure en skup dru tvenih normi (pravila) i pona anja. Pravna norma se ne mo e shvatiti izolovano. koji ozna ava odredbu. U latinskom jeziku norma se pojavljuje kao regula. red. dok dru tvena norma propisuje ono to treba da bude. pomo u kojih se usmerava ljudska delatnost i ujedno im se preti sankcijom ako ne postupe prema zahtevu.adresante i one kojima su norme upu ene . pravo je svet normi. sa ovog ili onog aspekta bave pravne nauke. adresatima je predo ena kazna zbog nepo tovanja zahteva dispozicije. zdravlja. uzori. psihologija. VRSTE DRU TVENE NORME Treba razlikovati termin pravila u dru tvu od dru tvenih pravila. Razlika izme u ove dve vrste normi. sankcije u u em smislure i. Dru tvene norme (pravila) su zahtevi ili iskazi o trebanju. Dru tvene norme imaju zadatak da uti u na pona anje ljudi. sociologija. koje odvra aju od nepo eljnih aktivnosti. U pravnoj teoriji pravna norma se ozna ava kao najsitinije samostalno bi e. konvencije. pored dru tvenih pravila. svrha i instrumentalnost pravne norme. tj. a ono to zabranjuje zlo". 4. i ozna avala je pravilo. skup normi i pravila pona anja. delanja i vrednovanja nazivaju se jo i propisi. Jedno od na e ih merila izvedeno je iz injenice primene sankcija ili prekr aja kome sledi sankcija. estetika. POJAM DRU TVENE NORME Dru tvene norme ka pravila pona anja. prigovor. ali u slu aju moralne norme one vuku svoju obaveznu snagu da je "ono to moral nare uje dobro. Zato je i specifi na sankcija gri a savesti koja prati prekr aj moralne norme. Moralne norme po ivaju na svesti. Tehni ka pravila su. POJAM PRAVNE NORME Pravna norma predstavlja posebnu vrstu dru tvenih normi. ali ona ne ure uju odnose me u ljudima. nego i za njihove me usobne odnose. da usmeravaju ili ure uju dru tvene odnose. u gr kom jeziku javlja se u dvojakom obliku: kao kanon. propis. Tako se moral odnosi na su tinska shvatanja vrednosti dobara oveka i njegovog dru tva ( ivot. tako e. Pravna norma ini prvi normativni deo pravnog poretka. taj kriterijum ne omogu ava da se pavne norme razlikuju od drugih dru tvenih normi. 3. nego odnose ljudi prema prirodi. Sankcije mogu biti negativne ± kazne. Ona predstvalja zahtev po kojem se adresati moraju pona ati. Tehni ka pravila su uspe na ako se zasnivaju na pouzdanim i proverenim nau nim saznanjima. Dispozicija je centralni i najva niji element norme. 2. uklju uje i tehni ka pravila. Tehni ka norma ne va i samo za odnos ljudi prema prirodi. kojima se podsti e odre eno po eljno pona anje. jer poseldice nepo tovanja dolaze same po sebi. pre svega: cilj. dru tvene i pravne. Tehni ki standardi su skup povezanih dru tvenih i tehni kih pravila Obi aj je deo svesti i vrsta dru tvenih normi koja nastaje dugotrajnim vr enjem. nomotehnika. etika. Sastoje se iz 2 bitna elementa: dispozicije i sankcije. kada se ustali svest o obavezi takvog pona anja.Moral nastaje spontano i neorganizovano. dostojanstvo. garantovana dr avnim autoritetom. Prema objektu pravne norme. smernice. Kako dru tvene norme postoje u svesti ljudi (bilo da su one izra ene pisano ili usmeno). jer ga ljudi nose u svojoj svesti i pona aju se prema njemu. li avanje ivota i td. POJAM NORME Izraz norma. filozofija. i kao nomos. pa ak i materijalno. referentni okviri i sl. zbog toga se ovom kriterijumu dodaju i drugi. koja ure uju dru tvene odnose me u ljudima. dru tvena jer nastaju u dru tvu. merilo. bez uva avanja drugih pravnih normi. obavezno pravilo. zapovest o pona anju u dru tvu. standardi. Pravna norma je.

imperativnim. 5. adresat. pasivnom dr anju i u vidu ovla enja. Apsolutno odre ene dispozicije nazivaju se jo i kategori kim. u krajnjoj liniji. 13 . izvr i svoju obbavezu. injenje. a zapovest adresatima ozna ena je "tako i nikako druga ije". 2) zabranjuju e ili negativne (prohibitivne) tra e uzdr avanje od neke radnje. a to je sankcija. oli enu. Dispozicija sadr i glavni.1 Uvodne napomene U enje o strukturi pravne norme vezuje se za kraj XIX i po etak XX veka. dispozicije sa diskrecionom vla u i dispozitivne (zamenljive) dispozicije. sankciju ne mo e izbe i. U slu aju apsolutno odre enih hipoteza dispozicija sasvim precizno su odre eni uslovi za koje se vezuje pona anje pravnog subjekta po duspoziciji. subjekat. Kod njih je zahtev ta no odre en. dozvole. Pravne norme su od trenutka nastanka. primarni zahtev o pona anju. One su povezane u hijerarhijski sistem koji ima funkciju ostvarijvanja specifi nih dru tvenih interesa i ciljeva. razlog poslu nosti. sredstvo u ostvarenju zahteva iz norme. za koje se vezuje izvesni instrumentalni zahtev ( injenje. Pravne norme su zapovesti o pona anju subjekta sankcionisane u krajnjoj liniji fizi kom prinudom dr ave. Takve su nare uju e i zabranjuju e dispozicije. Taj zapovedni na in norme nazivsa se preskriptivnom upotrebom jezika ili preskriptivni govor. STRUKTURA PRAVNE NORME 5. dr ava e to ostvariti svojom nadmo nom silom. treba da se primeni sankcija. Relativno odre ene dispozicije mogu biti. 5 razlika izme u normi. trpljenje) koji odre uje neku posledicu u slu aju da se udovolji ili ne zahtevu. zapovest mora biti obezbe ena sredstvom podesnim da prinudi na poslu nost. Ona sadr i zapovest kojom se od obaveznog subjekta tra i da prema ovla enom subjektu. pre svega. Dispozicija je primeran zahtev u tom smislu da e se subjekat obaveze pona ati po dispoziciji ukoliko eli da izbegne primenu sankcije. 4) deklarativne ili interpretativne (eksplikativne) sadr e obja njenje. tj. s obzirom na slobodu adreata. dispozicije sa neodre enim pojmovima i pravnim standardim. S obzirom na stepen slobode ovla enih i obaveznih subjekata razlikuju se: apsolutno odre ene i relativno odre ene dispozicije. jer zna ajnu ulogu igraju i moralne. Obaveza subjekta da se pona a po zahtevu sadr anom u dispoziciji nastaje tek po to se ispune uslovi iz hipoteze dispozicije. relativnu i alternativnu zapovest. u polo aju da bira da li e se pona ati u skladu sa normom ili e je prekr iti. to zna i da je ona upu ena u nameri da iznudi poslu nost. ne injenje.Pravno pravilo predstavlja sadr aj misli i volje (pisane ili usmene). a da je subjekat. jer e dr ava. opis ili definiciju. Hipoteza dispozicije je neophodan element svake pravne norme. u okviru dru tvenih pravila uop te. Sila je pravno korisna i potrebna kao tehni ka pomo . Pravna norma ima 2 elementa i to se skra eno izra ava sudom "ako A treba B". Sadr ina hipoteze mo e biti manje ili vi e odre ena. primene i promene vezane za ekonomsku i politi ku vlast. bitan deo pravne norme. Ako izostane pona anje po pravnoj normi. razlikujemo 4 vrste dispozicije: 1) nare uju e ili pozitivne (preceptivne) tra e neku pozitivnu radnju. njenu primenu obezbediti silom. pozitivnu radnju.2 Hipoteza dispozicije Hipoteza ili predpostavka dispozicije je onaj deo pravne norme koji odre uje injenice ili okolnosti ijim je postojanjem uslovljen zahtev. Ako primarnu zapovest iz dispozicije ne ispuni. tj. Pravna norma kao zapovest upu ena je razumu i slobodnoj volji oveka. obi ajne i druge norme. pa se hipoteze dispozicije mogu razliovati kao apsolutno i relativno odre ene. ali se dispozicija mo e sastojati i u zabrani aktivnosti.3 Dispozicija Dispozicija je centralni. ako se izvr i prekr aj norme. Da bi pravna norma bila delotvorna. adresat. Zapovest mo e biti u vidu nare enja upravljena na aktivnost. Na taj na in dispozicija ure uje odnose u dru tvu raspore ivanjem prava i obaveza me u ljudima. Pravo nije jedini instrument. u predvi enoj situaciji. zapovesti i saveta: izvor. S obzirom na koji na in se izra ava zapovest. u dr avi. 5. cilj i posledica nepridr avanja. injenje. ali ona nikako ne ini temelj prava. dok kod relativno odre enih hipoteza dispozicije uslovi nisu precizno utvr eni kao obrazac pona anja po dispoziciji. Dispozicija sadr i uslovnu. 5. da bi se pona ao po dispoziciji. Mnogobrojnost i slo enost dru tvenih odnosa uslovljava da se u pravu nu no koriste dispozicije sa nedovoljno odre enim pojmovima. alternativne dispozicije. dispozicija. akt. obaveza pona anja odnosno. 3) ovla uju e ili dopu taju e (premisivne) predvi aju ovla enje da se ne to ini ili zahteva.

slobode. pravnih ovla enja. koji se nazivaju pravnim standardima (npr. delikta koji treba da se desi da bi se primenila sankcija. Mnogobrojne. primenjuje se dispozitivna dispozicija. dispozicije sa slobodnom ocenom. materijalne i moralne. oduzimanje ivota. s tim to je odluka koju donose obavezna za adresate. zato je on negacija dispozicije i uslov za primenu sankcije. treba da izvr i sankciju u odnosu na delikventa. "savestan". Dispozitivne ili zamenljive dipozicije dozvoljavaju subjektima da svoje odnose urede druga ije od predlo enog. fakta prekr aja. Pona anje koje se kvalifikuje kao prekr aj suprotno je onome koje je ozna eno kao obaveza i sastoji se u injenju ili ne injenju. ona dejstvuje od sada i ubudu e (ex nunc = od sada). Prema prvoj grupi. Ukoliko se to ne u ini. razlikujemo sankciju prema licima i sankciju prema aktima. dele se na ni tave i ru ljive. Delikt ili prekr aj sastoji se u pona anju suprotnom od onog koje szahteva dispozicija. U unutra njem pravu izdvajaju se etiri osnovne vrste delikta: krivi nopravni. da sami stvore dispoziciju. Va i na elo autonomije volje. "op te moralno shvatanje" i sl. Postoji i tre a grupa u koju spadaju oni koji zastupaju me ovit. ve njihova pripadnost jednom poretku pravnih normi. sa diskrecionom vla u. dok autori u okviru druge skupine dokazuju da prinuda nije bitno obele je prava.5 Sankcija Sankcija u odnosu na dispoziciju predstavlja alternativno i sekundarno pravilo o pona anju pravnih subjekata. za fizi ku prinudu. Kod ru ljivosti zainteresovanom subjektu ostavljena je sloboda da li e zahtevati sankciju i. U slu aju ni tavosti po slu benoj du nosti poni tavaju se sve pravne posledice nezakonitog pravnog akta ra unaju i od dana njegovog dono enja do trenutka njegovog poni tenja. sudske) da u primeni dispozicije biraju izme u vi e mogu nosti. Dispozicije sa diskrecionim ovla enjem ili. U pogledu vezanosti pravne norme za sankciju kao fizi ku prinudu u teoriji su se iskristalile dve velike grupe shvatanja: sankcionisti ka i antisankcionisti ka. da postoje u dispoziciju zamene nekom drugom. s obzirom na vrstu prekr aja. Nulla poena sine lege. upravnopravni i disciplinski. ukoliko je to potrebno. 5. a sud donosi pojedina an akt u kome odre uje konkretnu sankciju. a kod restitutivnih naknada tete i povra aj u pre a nje stanje. U strukturi pravne norme delikt pokazuje odnos ili na in povezivanja primarne i sekundarne zapovesti. Alternativne dispozicije daju slobodu subjektu adresatu da bira jednu od predvi enih alternativa. DRU TVENA FUNKCIJA PRAVNIH NORMI 14 . koja sadr i opis. gra anskopravni. Ako se sankcija shvati kao prinudna mera. s obzirom na stepen nezakonitosti. prema vrsti dobra koja se oduzimaju mogu podeliti na telesne. diskrecionim pravom su dispozicije koje ovla uju organe dr avne vlasti (upravne. "dobar doma in". mogu biti: krivi nopravne. gra anskopravne. Predpostavka sankcije nije isto to i prekr aj kao deo stvarnosti. 3 do 5 godina zatvora). Bitno je da organ postupa u okviru svoje nadle nosti. raznovrsne sankcije (npr. odnosno. kako ih jo zovu. Za pravo je bitno ono to ustanovljava pravni poredak kao delikt. ali samo u okvirima ponu enih. Sankcije prema licima (fizi kim i pravnim). "brza vo nja". a ne mala in se (zla po sebi). "op ti interes". dispozicije i sankcije. Op te pravne norme sadr e apstraktnu sankciju (npr.4 Hipoteza sankcije Hipoteza ili predpostavka sankcije ini deo pravne norme. Sankcije se. "pravi na naknada". 5.) mogu se klasifikovati prema razli itim kriterijumima. za pravo je bitna njegova vezanost za sankciju. tj.Stvaralac norme ponekad upotrebljava i neodre ene pojmove. pri tome. Pravni standardi su pojmovi koji menjaju svoju sadr inu u zavisnosti od konkretnih okolnosti u kojima se primenjuju. Odnos volje prema prekr aju ± umi ljaj i nehat u krivi nom i dolus i culpa u gra anskom pravu. slede i principe zakonitosti i celishodnosti. "javnim interesom" ili nekim posebnim dru tvenim interesima. disciplinske i td. "javni red i mir". Kod retributivnih sankcija cilj je odmazda. Sankcije mogu biti apstraktne i konkretne. realisti ko-normativni pristup prema kome bitno obele je prava nije ni stvarna primena ni usanovljenost sankcije za ve inu normi jednog pravnog sistema. ukidanje pravnog akta i td. u okviru svojih prava i obaveza. i u pro losti (ex tunc = od onda). Prema cilju dele se na retributivne i restitutivne. ako se izrekne. 6. Ona je usmerena prema delikventu. po iniocu prekr aja i prema dr avnom organu koji. Sankcije prema pravnim aktima. prekr aj-mala prohibita (zabranjena zla). imovine. Nu an je i sastavni deo norme. nullum crimen sine lege ± nema sankcije bez zakonske norme koja odre uje taj delikt. Obi no se u normi izrazom "ako se stranke druga ije ne dogovore" negla ava se da se radi o dispozitvinoj dispoziciji. Dr avni organ kao subjekat nadle nosti prilikom dono enja odluke bira koja e dispozicija najbolje odgovarati potrebamakonkretnog slu aja rukovode i se.

npr. kada su upu ene svim pravnim subjektima ili grupi ljudi. I. Formalno odre enje zna i da se vi im normama odre uje nadle nost (stvarna i mesna). esnafsko. fizi ka prinuda organi represije i pravosu e U pravnoj teoriji navode se razli iti kriterijumi me usobnog razlikovanja pravnih normi od moralnih i obi ajnih. 2. Pojedina na norma upu ena je ta no odre enom pojedincu. Ovo shvatanje zastupaju: H. op te i konkretne norme (zakon o op toj mobilizaciji za konkretnu situaciju). apstraktnosti.7. koja jednu strukturu odnosa ne isklju uje nego uklju uje. Tomazijus. doga aje i radnje koje se jo nisu dogodile. Fihte. 3. 15 . Me u zastupnicima glavnu re je imao H. menjane ili stavljane van snage ni e pravne norme. ubistvo. pojedina nosti i konkretnosti). bojkot neodre eno Pravne dr ava (prete no) odjednom utvr en postupak prete no. 4. retroaktivnom dejstvu pravne norme Adresanti stvaranja pravne norme ± U odnosu na pluralitet subjekata stvaralaca prava. Bezuslovne pravne norme odnose se na odre enu situaciju. Izme u njih postoji odnos relativne suprotnosti. tvorac normi bez uslova reguli e neku konkretnu situaciju. koje reguli u neodre en broj slu ajeva i koje se odnose na itav niz skup doga aja i va i dok se ne ukine. Mogu e su i kombinacije etiri osobine pravnih normi (op tosti. Tre e gledi te nalazi se izme u dve krajnosti jedinstva prava i morala.G. Grocijus. Uslovne pravne norme predvi aju jedan ili vi e uslova da bi se dispozicija primenila. 5. Ovo gledi te podrazumeva da je moral kriti ko merilo za pravo. kasnije Hart i Raz. KLASIFIKACIJA PRAVNIH NORMI 1. Intenzitet snage pravne norme ± Prema pravnoj snazi. izolovanja prava od morala. krivi ni zakon). i konkretne. prezir neodre eno Moralne neodre en spontano dugotrajno nepisane autonomija osuda. pravo me unarodne trgovine isl. Drugo shvatanje polazi od potpunog odvajanja. i njihovog potpunog odvajanja. K. Pravna norma aktuelno obavezuje kad stupi na snagu. postupak. cehovsko. Prvo shvatanje je da pravo i moral ine jedinstvo. A. Iz hijerarhijske zasnovanosti pravnih normi proisti e princip koherentnosti. Pravne norme nedr avnog porekla ine tzv. Materijalno odre enje zna i da vi e norme odre uju menje ili vi e odre eno. ODNOS IZME U DRU TVENIH I PRAVNIH NORMI Kriterijum Stvaralac Nastanak Trajanje Oblik Prihvatanje Sankcija Subjekt sprovo enja sankcija Obi ajne neodre en spontano dugotrajno nepisane autonomija kritika. Kaufman 8. korelacije. precedentne norme i td. teta). Ispunjenost uslova za primenu pravne norme ± S obzirom na to da li je zapovest data pod nekim uslovom ili bezuslovno. pojedina ne i apstraktne norme (zakon koji odre enoj osobi dodeljuje zvanje sudije ustavnog suda). Ukoliko se pravna norma primanjuje i na one slu ajeve koji su ve nastalipre njenog stupanja na snagu. Neke pravne norme su vi e u odnosu na duge po tome to ih prinudno odre uju i materijalno i formalno. koje se odnose na jedan konkretan slu aj. autonomno pravo. kojima treba da budu donesene. Krug subjekata na koje se norma primenjuje ± Op te norme su u slu aju kada se odnose na neodre en broj lica. pa tako imamo: op te i apstraktne norme (takav tip normi sadr i najve i deo zakona. stanje. J. pravne norme mogu da se podele na bezuslovne i uslovne. a to zna i prema meri uticaja koji pravna norma trpi i vr i. pravne norme se mogu podeliti na vi e i ni e. crkveno. pravne norme se dele na norme sa aktivnom i na norme sa retroaktivnom snagom. pojedina ne i konkretne norme (sudska presuda). Kelzen. pravne norme mogu biti dr avnog porekla: ustavne. zakonske. Istorijski i danas poznati oblici autonomnog prava su: obi ajno. kada va i za slu ajeve koji tada nastaju i koji e tek nastati u budu nosti. doga aj (kra a. kleveta. Pravo i moral se ne dodiruju. Pravac delovanja pravnih normi ± Prema pravcu delovanja pravnih normi u vremenu. Takvom pravnom normom. Kant. postupak i oblik. radi se o povratnom. a u XX veku takvo shvatanje je bezmelo postalo vladaju e. situacije. sadr inu ni ih normi. kratko pisane (ve inom) heteronomija pravne sankcije. Broj slu ajeva na koje se pravna norma odnosi ± Dele se na apstraktne. One se odnose na stanja.

-4PRAVNI AKT (73-87) 16 .

a s obzirom na sadr inu materijalni pojam pravnog akta. Strukturu pravnog akta ine dva elementa: unutra nji. 2.1. op irnije. sSvi pravni propisi su podjednako pravno obavezni. sve an ili unapred predvi en i strogo odre en. psihi ki akt kao odluka volje i spoljni akt kao izjava volje. U pravnoj teoriji isti u se tri osnovna elementa it kojih se sastoji forma pravnog akta. Forma pravnog akta defini e se kao skup materijalnih sredstava kojima se ona stvara i izra ava. odredbi u kojima su ili celovite pravne norme ili pojedini elementi pravnih normi. a to zna i da ure uju pona anja imenom i prezimenom ozna enih subjekata. pravni osnov dono enja. 3) Materijalizacija pravnog akta sastoji se u preduzimanju radnji ili upotrebi drugih sredstava kojima se akt izra ava i ini trajnim. POJAM PRAVNOG AKTA Pravni akt predstavlja pored pravne norme deo pravnog poretka. Obi no se ozna ava vrsta pravnog akta. redovan ili skra en. Pisani akti omogu avaju da se pravne norme izraze precizno i. dok pojedina ni pravni akti sadr e pojedina ne pravne norme. Naj e e se akt ispoljava jezikom. kao i svoj polo aj ± ni i ili vi i. ostale nedovolno odre ene. S obzirom na formu mogu e je izgraditi formalni pojam pravnog akta. Svaki pravni akt ima odre enu pravnu snagu ± manju ili ve u. kao i primenu od strane adresata. time to e se uz njih dati i pismeno obrazlo enje. Pisani tekstovi omgu uju da se zajedno i istovremeno iska e ve i broj pravnih normi koje reguli u jedan ili vi e srodnih dru tvenih odnosa. postoji jedan paralelizam hijerarhije pravnih akata i hijerarhije dr avnih organa. materijalizacija forme akta to je "podesnost za ulno opa anje i izra avanje pravnog akta". po to su deo jedinstvenog pravnog sistema. Pravni akt je psihi ki akt kojem se dodaje akt volje kojima se stvaraju pravne norme. Sadr ina ne uti e na pravnu snagu pravnog akta. tada se pravna snaga odre uje prema postupku dono enja tog pravnog akta. Pravni akt je akt normativnog karaktera i sastoji se od jedne ili vi e re enica. Op ti pravni akti sadr e op te pravne norme i oni usmeravaju pona anje grupa ili irih kategorija subjekata. ako treba. njegov drugi normativni element. Pisani tekstovi omogu avaju jasno. i koja donosi promene u pravnom poretku. Ukoliko je jedan organ nadle an za dono enje vi e akata. ili uslovi za primenu pravne norme. HIJERARHIJA PRAVNIH AKATA Na elo hijerarhije zna i da se u nekoj celini ili u nekom sistemu koji je sa injen iz brojnih sastavnih delova. trajno i objektivnije iskazanje. dugotrajan ili kratak. Glavni deo pravnog akta predstavlja odluku razuma i volje koja izaziva odre ene pravne posledice. postupak po kome se donosi. u kom cilju se donosi i sl. Uticaj vi eg pravnog akta na ni i naziva se pravna snaga pravnog akta. Hijerarhija pravnih akata zavisi pre svega od "nivoa". Pravna snaga pravnog akta jeste njegov polo aj nadre enosti ili podre enosti prema drugim pravnim aktima u hijerarhijskoj lestvici pravnog sistema. koje bi ina e. sama pravna norma i njen materijalni izraz. o uvanje i razumevanje pravnih normi. Pravna snaga pravnog akta ozna ava meru uticaja koju jedan akt vr i na druge (od njega ni e) akte. nadle an (organ) za dono enje pravnog akta. Materijalni znaci mogu biti konkludentne radnje. Hijerarhijska lestvica dr avnih pravnih akata potpuno odgovara hijerarhijskoj lestvici dr avnih organa. ona se izra ava materijalnim aktima ± jezikom (govornim ili pisanim) ili drugim "materijalnim znacima". koji ga subjekat donosi. Re dolazi iz letinskog jezika iz re i actus koja zna i in ili delo. Valja imati u vidu i razliku izme u pravne snage pravnih akata i njihove pravne obaveznosti. 1) Nadle nost (organ) za dono enje pravnog akta predstavlja ovla enje i obavezu odre enih subjekata da donose pravne akte. Sporedni elemenat sadr ine pravnog akta ini ozna avanje samog akta kako bi se to ta nije odredilo njegovo mesto u pravnom poretku. postupak ± procedure potrebne za njegovo dono enje. zna aja pravnog akta. 2. tj. u pravnom sistemu. FORMA I SADR INA PRAVNOG AKTA Sadr ina je zapravo ono to ini "materiju" pravnog akta i ona ima 2 dela: 1. i mogle bi se tuma iti na razne na ine. Pravni akti se nej e e izra avaju u pisanom obliku. 17 . ili uslovi za primenu pravne norme. a sve to zavisi od subjekta dono enja. Nju odre uju: subjekt. 3. Pisani tekstovi olak avaju objavljivanje i upoznavajne pravnih normi. Pravnim aktom se ozna ava akt stvaranja norme. da nisu napisane. Postupak dono enja pravnog akta mo e biti slo eniji ili jednostavniji. 2)Postupak po kome se pravni akt donosi obuhvata konkretne radnje pomo u kojih tvorac stvara pravni akt. i kao mera uticaja koju trpi od drugih (u odnosu na njega) vi ih akata. Dakle. silja koji se eli posti i i sl. mesto i vreme dono enja. Pravni akt ima onoliku snagu kolika je vlast organa koji ga donosi. ali to mogubiti i drugi materijalni znaci podesni za ulno opa anje i razumevanje njegove sadr ine. unutra nji sklad i sre enost ostvaruje prema nekom kriterijumu vrednosti. "koli ine" vlasti dr avnih i dru tvenih subjekata koji ih stvaraju i donose. Sadr inu pravnog akta ine pravne norme ili uslovi za primenu pravne norme.

koji onda te vi e akte dopunjavaju i izvr avaju u konkretnim dru tvenim odnosima. odluke. pravna nauka i td. a time i ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti. i predstavljaju njihovu konkretizaciju. kako u pogledu forme. individualisti ka i racionalisti ka filotofija prirodnog prava. obi aj. kolektivni ugovori izme u poslodavaca i sindikata. uputstva statuti i odluke presude upravna re enja Organa i akata ima najmanje na vrhu. me unarodni ugovori i sl. pravni akti velike pravne snage. u sociologiji prava. rimsko i obi ajno pravo. sudski izve taji. kanonsko pravo itd. Ali i zu ima izuzetaka: tako su u savremenim dru tvima. H. Prve ideje vezane za izvore prava nalazimo kod Ulpijana koji pravo deli na pisano i nepisano. Utvr ivanje hijerarhije pravnih akata neophodan je uslov za ustanovljavanje i funkcionisanje pravnog poretka. POJAM IZVORA PRAVA Najzna ajnija podela je na op te i pojedina ne. 4. Organi i pravni akti su brojniji to su ni i i postaju izvr ni prema vi im pravnim aktima. po to oni nastaju na osnovu njih. po to i zakonodavac i ef dr ave mogu doneti individualne akte visoke pravne snage (npr. izvor prava upu uje na dru tvene. naredbe. izvor prava ima zna enje vezano za op tu pravnu nauku kada se pod izvorima prava smatra zakon. materijalni izvor prava ± predstavlja dru tvenu injenicu iz koje nastaje. Op ti pravni akti su vi i u odnosu na pojedina ne i smatraju se "izvorima" pojedina nih. Pravni akt manje pravne snage mora biti saglasan sa aktom ve e pravne snage. redovno obavezuju i kako za sudove tako i za upravu. Kelzen smatra da ovaj termin treba izbaciti zbog izrazito metafori kog karaktera. Tre e. jer samo jedan suvereni ustavotvorac donosi jedan ustav.). a samo u jednom od njih ozna ava se op ti pravni akt. dok su pojedina ni pravni akti ni i u pravnom sistemu. jasno je da su ni i pravni akti manje pravne snage u odnosu na vi e (ustav. u odnosu na op te akte. U savremenoj pravnoj teoriji izrazu izvor prava pridaju se dva zna enja. Akti nedr avnih organizacja i gra ana po pravilu su ni e pravne snage u odnosu na ve i broj dr avnih akata. Izraz izvor prava dobija preciznije zna enje u zavisnosti od konteksta. Op ti pravni akti su vi i akti. kao to ima i op tih pravnih akata sa ni om pravnom snagom (npr. odnosno. Uovom svojstvu izvor prava ozna ava op ti pravni akt pomo u koga se izra avaju materijalni izvori prava. pre svega ekonomske inioce koji uti u na evoluciju prava.ustavotvorac zakonotvorac ef dr ave vlada ministarstva op tinske skup tine sudovi ni i upravni organi ustav zakoni ukazi uredbe pravilnici. Pravna snaga svakog akta. Sintagma "izvor prava" ulazi u iru upotrebuu op toj teoriji prava tek u XIX veku jer upu uje na problem porekla prava. Prvo zna enje je tzv. 18 . upravna uputstva). U tome ima izuzetaka. tako i u pogledu sadr ine. u istoriji prava ovaj izraz ima razli ita zna enja (npr. Drugo zna enje je formalni izvor prava. zakon). To je zato to pojedina ne akte e e stvaraju organi i drugi subjekti s manje vlasti. zbirke zakona. etvrto. U angloameri koj literaturi pod izvorima prava podrazumevaju se i itvori saznanja o pravu (literary souces) ± knjige i drugi spisi iz kojih se mo e saznati kako glase ve e a pravna pravila (npr. Neophodno je da se svaki put unapred i izri ito naglasi u kom konkretnom smislu se izra ava sintagma izvori prava. Osnovni uslov efikasnosti i opstanka pravnog sistema jeste injenica da se na op tim i vi im pravnim aktima temelje. akti o postavljanju ministara). Prvo. pojedina ni i ni i pravni akti. izme u anglosaksonskog i kontinentalnog tipapravnog sistema razlika se u izvorima prava manifestuje ne samo u vrstamaizraza nego i u samom izrazu. "izvire" pravo. administraztivni izve taji. Ako se istovremeno posmatra odnos ni ih pravnih akata prema vi im. isto kao i vlast dr avnog organa. Drugo. na primer. je relativna i relaciona.

Iz ovih dru tvenih odnosa "izviru" pravne norme koje potome te odnose regulisanjem "pretvaraju" u pravne odnose. ljudski razum" i td. a u ni im hijerarhijskim redovima su akti dru tvenih organizacija i obi ajno pravo. Drugo stanovi te ± materijalni izvor prava predstavlja sna na socijalna komponenta ije dejstvo prouzrokuje stvaranje prava. odnosno izgradnja pravnog sistema u jednoj dr avi (Kelzen). Op ti pravni akt je svaki akt koji sadr i op tu pravnu normu i uslove za primenu op te pravne norme ne osnovu koje se stvaraju i iz koje proizilaze pojedina ni pravni akti. mogu se sresti i drugi nazivi: povelja. zatim slede zakoni. razmena. Pravno je relevantna podela formalnih izvora prava na anglosaksonski i evropskokontinentalni tip prava. Pri tome. U vreme bur oaskih revolucija termin ustav u pravnoj i politi koj teoriji dobija novo zna enje koje je u upotrebi i danas. englesko pravo sadr i jo i pisano (zakonsko) pravo (statute law). sistem pravi nog prava (equity law) i kanonsko pravo. U feudalnom dru tvu katoli ka crkva preuzima izraz ustav iz rimskog prava koriste i ga esto kao naziv za propise. zakon (zakonsko pravo) i obi aj (op te obi ajno pravo ± Common law ± najstariji deo engleskog prava). organski zakon.). organizacija i njeno funkcionisanje i td. potom dolaze op ti podzakonski akti. 6. U rimskom pravu. dogra uje ga. Ustav u materijalnom smislu ozna ava sadr aj ustavne materije. osnovna norma. 6. Ustav Re ustav prvi je u savremenom zna enju upotrebio Ciceron. U tom pogledu razlikuju se u teoriji etiri grupe shvatanja. iako se retko upotrebljavaju kao sinonimi.). odnosno. Me u va nijim faktorima svakako su dru tveni odnosi u kojima nastaju sna ni sukobi interesa. ve konkretan sistem dru tvenog i dr avnog ure enja polisa. deklaracija.Jelinek). Pored op teg prava. Formalni izvor "odra ava materijalni izvor i istovremeno ga menja u izvesnoj manjoj ili ve oj meri. Hijerarhija op tih pravnih akata Svi op ti pravni akti pore ani su na hijerarhijskoj lestvici po pravnoj snazi. politi ki (odnosi vlasti. Naziv ustav vodi poreklo od latinske re i constitutio. u prirodnopravnoj teoriji mo e biti "bo ja volja". pravno-strukturalnom shvatanju. njihove me usobne odnose i izgradnju sistema dr avne vlasti. Formalne izvore u kontinentalnom tipu prava ine op ti pravni akti. 6.1. Na vrhu stoji ustav kao najvi i pravni akt dr ave. 19 . stvaranje i upotreba novca i sl. U anti koj filozofskoj misli (Platon i Aristotel) izraz ustav upotrebljava se prvenstveno u zna enju osnovnih obele ja politi kog ure enja konkretnog polisa. ure uju i ovim aktima i niz pitanja koja su se odnosila na dr avnu organizaciju i njeno funkcionisanje. "ljudska priroda". osnovni zakon. Me u najzna ajnije izvore spada sudska presuda.2. Unapred donet. dru tveno-eknomskom poimanju ustav ine pravila o svojinskim odnosima u dru tvu (F. ustav obuhvata sva on pravila kojima se utvr uje stvaranje prava. postupci i na ini kojima se norme uklju uju u pravno postojanje ili va enje. slede i izrazi: ustavni zakon. dovr ava njegovo dejstvo". Uzrok nastanka prava. kulturni i td. ustav obuhvata sva ona pravila koja se odnose na organizaciju i funkcionisanje dr avnih organa. izdr avanje dece i dr. u savremeno doba. ljudskih prava i pravne sigurnosti gra ana. ustav. Pored izraza ustav sre u se jo . odnosno akte kojima se ure uje sistem organizacije crkve. Lasal). Tre e (politi ko) shvatanje vezuje ustav za politi ku vlast i odnose koji se uspostavljaju u vr enju politi ke vlasti (Leven tajn).2. Ovim nazivom ne ozna ava se pravni akt. nije mogu e napraviti "spisak" svih tih va nih i konfliktnih odnosa jer postoje njihove brojne vrste. u zemlje engleskog govornog podru ja. Civilizacijski pincip u vezi sa formalnim izvorima prava ± njihova svrha je garantovanje individualnih sloboda. FORMALNI IZVOR PRAVA (OP TI PRAVNI AKTI) 6. biolo ki (o uvanje ivota. Tu svakako spadaju: ekonomski odnosi (ljdski rad. Pojam op teg pravnog akta Formalni izvor prava ine oblici formiranja pravnih normi i odnosa. Prema etvrtom. Anglosaksonski tip prava poti e iz Engleske i s vremenom se preneo uglavnom.5. Sasvim izuzetno. to zna i uredba. a pored toga su i istorijski promenljivi.1. Materijalni izvor prava je neki presudni faktor na temelju kojeg je jedno pravo takvo kakvo jeste. MATERIJALNI IZVORI PRAVA Prema jednom stanovi tu materijalni izvor prava je svojevrstan "uzrok" koji izaziva stvaranje prava. zdravlje.). Prema drugom. op ti pravni akt obezbe uje pravnom subjektu izvesnost kako treba da se pona a. konstitucijama su se nazivali edikti koje su donosili rimski imperatori. Prema prvoj (dr avno-organizaciono shvatanje .

2. i ako je tako propisano ustavom za pojedine zakonske materije. ali oni obavezuju pravnio i moraju se po tovati da bi se izbeglo ve e zlo. redi se o pisanim ustavima. tada se radi o nepisanom ustavu. Posle toga. Narodna suverenost se u demokratskim dr avama izra ava u vladavini zakona kao op tih i prema svima jednakih normi. Zakon je posle ustava najvi i pravni akt koji donosi zakonodavni organ u zakonodavnom postupku. ustavne dodatke i ustavne amandmane. Pitanje sukoba bo anskih i zemaljskih zakona. obezbe uje odre enu sferu slobode i prava oveka i predstavlja sredstvo ograni enja nosilaca politi ke vlasti. Ako su doneti u obliku jednog ili vi e pravnih akata. Zatim se isti postupak ponavlja u odborima i na plenumu drugog doma. Zakonodavni postupak je spor i dugotrajan kako bi se najva nije norme bri ljivo donele s ciljem da se to adekvatnije re e dru tveni odnosi. Ustav hronolo ki prethodi zakonima i sadr i na iru materiju pravnog regulisanja. Njega donosi ustavotvorni organ u ustavotvornom postupku u obliku ustava. Ciceron izla e racionalisti ko u enje o zakonu prema kojem treba da bude najvi i izraz razuma. ako ovaj postoji. tvrdi) i meki (fluidni) se razlikuju po tome to je za promenu krutog ustava potreban slo eniji postupak od redovnog zakonodavnog postupka. U zemljama u kojima ne postoji ustav u formalnom smislu postoje pisani propisi koji u materijalnom smislu imaju ustavni zna aj. obnovljeno je u srednjem veku. Ulpijan voluntaristi ki stav prema zakonu koji glasi: " to se vladaru dopadne.Ustav u formalnom smislu je akt najve e pravne snage. Vreme od promulgacije novog zakona do stupanja na snagu naziva se vacatio legis. ustavne paktove (donosi parlament i monarh) i oktroisani ustav (donosi monarh). treba da bude objavljen da bi postao deo pozitivnog prava. oni se dele na: narodne ustave (donosi narod i parlament). nego i na projektovanje budu ih eljenih odnosa. Posle usvajanja sledi promulgacija. On je najvi i pravni akt i najja e pravne snage. Akvinskog: u konstataciji da zemaljski zakoni ne obavezuju moralno. Pisani i nepisani ustavi razlikuju se po tome kako su doneti. Savremeni pojam zakona. Formalnom smislu treba "dodati" i pojam ustava u materijalnom smislu ± Ustav je najvi i pravni akt jedne zemlje koji institucionalizira postojanje i funkcionisanje politi ke vlasti. Predlog ili nacrt najpre razmatra odgovaraju i specijalizovani odbor sastavljen od manjeg broja poslanika i predstavnik svih politi ih stanaka iz parlamenta. Zakonom u materijalnom smislu ozna ava se op ti pravni akt. mora biti u skladu sa ustavom. odnosno amandmana na njega. DA bi se teorijski i prakti no razgrani io zakon kao op ti pravni akt. koji je proiza ao iz rimske pravne tradicije. Pravo na predlaganje zakona ima svaki pojedinac. nego i po u em pradmetu regulisanja. Sa stanovi ta subjekta koji donosi ustav. ure uje osnovne dru tveno-ekonomske i politi ke odnose. Zakon u odnosu na op te podzakonske akte utvr uje prava i obaveze predvi ene zakonom. On po inje predlaganjem i izradom nacrta zakona. Zakon Svaki pravni akt i pravna norma morali bi biti utemeljeni na zakonu. zajedni ka komisija sprovodi postupak usagla avanja stavova me u domovima. Zakon se razlikuje od ustava ne samo po ni oj pravnoj snazi. a onda se odlu uje glasanjem "za" ili "protiv" predloga. To je zakon u formalnom smislu. to zna i da ef dr ave svojim potpisom potvr uje da je zakon zaista donet u skladu sa propisanim postupkom. donose ga najvi i predstavni ki organi dr ave. pravednih i nemoralnih zakona. Stoji na vrhu piramide pravnih akata. a u slu aju da ustav sadr i norme obi ajnog prava. Nakon toga se zakon objavljuje u slu benom glasniku kako bi se adresati upoznali s njim. vlada ili grupa gra ana. a u pravnoj dr avi u vlasti koja je podre ena ustavu i zakonu. Oni naj e e sadr e vi e pravnih norami kojima se reguli e jedno podru je va nih dru tvenih odnosa. U slu aju da se izglasani tekstovi zakona u prvom i u drugom domu ne sla u. Zakonodavni postupak uobi ajeno ima vi e faza. Zakon je usvojen ako je izglasan sa kvorumom (potrrebnom ve inom prisutinih poslanika) i ve inom glasova poslanika koje odre uje ustav.2. od ostalih op tih pravnih akata pojam zakona uzima se kao jedinstvo materijalnog i formalnog odre enja. normativni deo. Svi zakoni treba da budu formalno i materijalno u skladu sa ustavom ime se po tuje na elo ustavnosti. predlog i nacrt zakona sa eventualnim dopunama i izmenama odbora dolaze na plenum jednog od domova parlamenta gde se vodi rasprava o celini predloga i o pojedinim njegovim normama. Pojam zakona sre e se jo u antici kod sofista. Zadatak odbora je da prethodno ispita osnovanost predloga i da da mi ljenje o njemu. 20 . jer se odnosi ne samo na postoje e. nalazi kompromisno re enje u u enju T. Struktura ustava mo e da sadr i slede e elemente: preambulu. Razlike izme u kodifikovanih i nekodifikovanih uspostavljaju se prema tome da li se norme ustava nalaze u jednom aktu ili u vi e pravnih akata. osnovna na ela. Radi se o politi kom aktu. sadr i vi e elemenata: to je posle ustava najvi i op ti pravni akt. Kruti ( vrsti. Postoje razli ite klasifikacije ustava. u obliku zakona. stare odnose. A oni ine osnovu svih ostalih pravnih akata shodno na elu zakonitosti. 6. ima snagu zakona". a posle izvesnog vremena stupa na snagu.

Svaka dru tvena organizacija ima svoja pravila i konstitui e se kao organizacija i kao pravno lice upravo preko tih pravila. doga a se da zakonodavna tela. sedi te. dru tvene organizacije donose i druge pravne akte koji su im potrebni za funkcionisanje ± npr. Op ti pravni akti dru tvenih organizacija Op ti pravni akti koje donose razne dru tvene organizacije (privredna dru tva.) ili poslovnike oradu pojedinih organa pravnog lica. Stepen autonomije ove normativne delatnosti zavisi od toga koliko su organizacija i rad dru tvenih organizacija dr avno normirani. ure uju svoje unutra nje i me usobne odnose. Uredbe su. Odluka je naziv za op te akte koje donose razni organi. obaveze i ovla enja njenih lanova. ali statutarne normesvakako moraju biti u saglasnosti sa ustavom. Njihovo vremensko dejstvo vezuje se za okolnosti koje su izazvale dono enje te uredbe. Dono enje statuta mo e biti manje ili vi e zavisno. Uredbe sa zakonskom snagom donosi vlada na osnovu posebnog ovla enja predstavni kog tela kojima se nadle nost zakonodavca prenosina uredbodavnu vlast (vladu). sportske i druge organizacije i udru enja) ine nedr avno. Kada je op ti akt organa uprave on ozna ava izvor prava. ili posebnog ovla enja utvr enog zakonom. kao najvi i podzakonski pravni akti. u materijalnom smislu op ti pravni akti. Tako razlikujemo zakone i zakonike ili kodekse. vlastitim aktima. zdravstvene. naziv organizacije. Saglasnost sa vi im op tim pravnim aktima je uslov za registracijuili upis organizacije u dr avne registre pravnih lica. platama i dr. dok su u formalnom smislu akti koje donose uredbodavni organi (vlada). esto ne mogu da nea vreme i kvalitetno normiraju dru tvene odnose koji tra e brzo i stru no regulisanje. autonomno pravo. sastav. Oni onda predstavljaju obavezuju a akta za sklapanje pojedina nih ugovora o radu. Osobito su va ne odluke op tinskih skup tina. Klasifikacija nije ujedna ena. Pored statuta. naj e e u cilju primene zakona.2. odnosno "osamostaljeno" od dr ave. prosvetne. nadle nosti i hijerarhija njenih organa. a koliko im dr avni propisi ostavljaju slobode da same. sa njihovim komplikovanim i spornim postupcima. Pravilnik predstavlja zajedni ki naziv za mnogobrojne akte dr avnih i nedr avnih organa. neka vrsta "ustava" pravnog lica. Zato zakonodavac ovla uje vladu. Uredbe za slu aj nu de donosi izvr ni organ vlasti (vlada ili ef dr ave) u slu aju vanrednog stanja. Naredba je izvor prava kojim organ uprave reguli e pojedina nu situaciju na op ti na in (npr. vlada i ministarstva. Statut je njihov osnovni op ti akt. kojima e precizirati ono to je ustavom i zakonom propisano. odluke i naredbe. Urebe za izvr enje zakona donose uredbodavni organi na osnovu generalnog ovla enja. Ti akti imaju odre ene zajedni ke karakteristike: njihova pravna snaga je manja od zakona. neposredne ratne opasnosti ili rata i sl. na ini sticanja. Mogu e je razlikovati: uredbe za izvr enje zakona.3. U savremenim dr avama. uredbe sa zakonskom snagom i uredbe za slu aj nu de. on je naj iri po svom karakteru (npr. odr avanje i evidencija imovine. dru tveno. zakoni mogu biti u i i iri. naredba o ograni avanju saobra aja za pojedine vrste vozila na javnim putevima). a donose ih izvr no-politi ki. Ovim uredbama konkretizuju se odredbe sadr ane u zakonu.4. upravni i lokalni organi samouprave. kojima se reguli u glavnni predmeti iz nadle nosti tih najvi ih tela lokalne vlasti.2.Ako se gleda sadr aj. Najvi i normativni akt op tine jeste statut op tine. zakonom i drugim dr avnim aktima. 6. pravilnici. osnovni odnosi u radu i td. odnosno njenih korisnika. U savremenom dru tvu sve su va niji kolektivni ugovori kojima radni ki sindikati i udru enja poslodavaca. dogovnorno ure uju osnovne uslove rada i naknade za rad. Re je o tome da su zakonske norme esto previ e apstraktne da bi mogle biti neposredno primenjene na konkretne dru tvene odnose. po uredbodavnom postupku u obliku uredaba. Najva niji podzakonski akti su: uredbe. 6. Oni mogu da obuhvataju samo jedno podru je dru tvenih odnosa ili vi e srodnih podru ja dru tvenih odnosa. pravilnike (o radnim mestima. Statutarnim normama propisuju se: ciljevi. ministarstva i druge upravne organe da donose op te akte ni e pravne snage. sadr anog u ustavu. pravilnik o radu mati ara u postupku zaklju enja braka). ali su neophodno i pravni preduslovi. ali i me usobno prema njihovoj hijerarhiji. oni proisti u iz zakona i donose se. Op ti podzakonski akti moraju biti formalno i sadr ajno uskla eni sa ustavom i zakonima. razvijenost ekonomskog i politi kog sistema. u nekim posebnim okolnostima. ma u kojim parlament. uz eventualno u estvovanje ili posredovanje dr ave. 21 . Dono enje tih zakonika naziva se kodifikacija. Op ti podzakonski pravni akti Op ti podzakonski pravni akti su dr avni op ti pravni akti ni i od zakona. Da bi kodifikacija uspela potrebno je da se stekne vi e uslova: pre svega stabilnost.

pojedina nu dispoziciju i pojedina nu sankciju. unutra njem i me unarodnom. i u savremenom trgova kom pravu. tj. Pojedina ni pravni akti predstavljaju pisane tekstove ili usmene iskaze koji sadr e individualne pravne norme. koje se sporo kodifikovalo. Obi ajno pravo Obi ajno pravo jeste jedan specifi an skup op tih pravnih normi koje predstavljaju izvor prava. ili deo norme za konkterne odnose izme u imenom i prezimenom odre enih subjekata. UKAZ je pojedina ni pravni akt kojim ef dr ave odlu uje o poslovima iz svoje nadle nosti: vr i promulgaciju zakona.. upravno re enje i pravni posao. dugotrajnim ponavljanjem istovrsnog pona anja. Samo op ti pravni obi aj. Svi ti obi ajno pravni sistemi i podsistemi me usobno se dosta razlikuju. ako ga je u inio. ukaz o pomilovanju odre enog zatvorenika. To je akt koji ima veliku pravnu snagu. Ono nastaje "podr avljenjem" obi ajnih normi. a sve vi e organizovano. POJEDINA NI PRAVNI AKTI 7. ali im je zajedni ka dugotrajnost pravila i uverenje ljudi o potrebi obaveznosti i sankcionisanja pravila. U modernom pravu (sa izuzetkom Engleske) obi ajno pravo se smanjuje i obimom i po pravnoj snazi. U pravnoj teoriji i praksi jasno se izdvaja podela pojedina nih pravnih akata na potpune i nepotpune pojedina ne akte. Vrste pojedina nih pravnih akata Pojedina ni pravni akti se u teoriji nej e e dele na etiri glavna tipa: ukaz. kroz sistematizovanje i objavljivanje uzansi.2. kodeksima. Pravila germanskih i slovenskih plemena zapisana su u Salijskom zakonu i Ripuarskom zakonu i u drugim varvarskim zakonima koji su se primenjivali na teritoriji frana kog kraljevstva. a pravni posao je privatni akt fizi kih lica. Izra avaju se fakti kim pona anjem i usmeno (ius non sctripta). 1. Te dve osobine se u pravnoj teoriji smatraju bitnim za nastanak obi aja i za prelaz obi aja u obi ajno pravo. SUDSKA PRESUDA je glavna vrsta suskog akta. dru tvenih pravnih lica i dr ave kada ona ne nastupa kao vlast. gra anskom. Pojam pojedina nog pravnog akta Pojedina ni pravni akt je onaj psihi ki akt kojem se dodaje akt volje koji stvara pojedina nu normu. konzorcijum). ve sadr i pravnu normu za konkretan odnos (npr. ili drugom sudskom postupku. u dvema granama modernog prava. Prva tri tipa su dr avni akti. U srednjevekovnoj Srbiji pravila su zapisana u Du anovom zakoniku. npr. 7. 2. Sudskim aktom se uvek na temelju zakona ili drugih op tih akata. dodeljuje odlikovanja i sl. tj. postavlja diplomate. 7. U XVIII veku prosve eni monarsizapo inju proces kodifikacije. re ava jedan sudski spor i odre uju sankcije u krivi nom. bilo u celini ili delimi no. Sudski akt u formalnom smislu je akt koji donosi sud u sudskom postupku u obliku sudskog akta. zapisivanja prava u "velikim" zakonicima. Obi ajno pravo se zadr ava. Potpuni pojedina ni akti jabvljaju se re e u odnosu na nepotpune jer se pojedina na dispozicija i pojedina na sankcija toliko razlikuju pa se zato ovla enja za njihovo dono enje i primenu daju razli itim subjektima (npr. Na po etku razvoja dr avnopravnog poretka i u evropskom ranom srednjem veku obi ajno pravo je bila glavna vrsta formalnih izvora prava.5. Jedno je me unarodno javno pravo. ali nije op ti akt. Sa druge strane.2. kada se ustali svest o obaveznosti takvog pona anja. u ve oj meri. Sudska presuda sadr i pojedina nu normu koja postavlja pravne obaveze i pravna ovla enja strankama u konkretnom sporu.6. 22 . bez kojih je te ko zamisliti me narodnu trgovinu u dana njim uslovima. sa kakvim stepenom krivice ga je u inio i kako treba da bude ka njen. neorganizovano. nego kao ravnopravna ugovorna strana. sud izri e sankciju. U me unarodnom trgova kom pravu norme se stvaraju preko obi aja u odre enim odnosima. po to se ono zasniva na dogovorima suverenih dr ava koje vrlo esto imaju razli ite i suprotstavljene interese. uzanse za promet itarica i td. privrednici stvaraju svoja obi ajna pravila koja su pogodnija za br i i sigurniji robni i finansijski promet od dr avnog prava. Ustavno pravo se ispisuje u ustavima i deklaracijama o pravima oveka i gra anina. lu ke uzanse. daje pomilovanja. ili stvara uslove za primenu pojedina nih normi. Nepotpuni pojedina ni aktistvaraju ili samo pojedina nu dispoziciju ili samo pojedina nu sankciju. odnosno. Obi ajne pravne norme nalaze se u tragovima gentilnog rimskog prava (npr. Imovinsko i porodi no pravo modernizuju se zadr avaju i norme rimskog prava. Tada je ve ina normi bila obi ajne prirode. Sudski akt u materijalnom smislu konkretizuje po pravilu sankciju. podr avljenjem postaje izvor prava. ona je pojedina ni pravni akt koji utvr uje da li je optu eni u inio delikt za koji je tu en i. Upravno pravo se izgra uje na novim na elima racionalne administracije i javnih slu bi. ali je ne sprovodi). Iz krivi nog prava potpuno se isklju uju obi ajne norme.1. Obi ajne norme nastaju spontano. sudska presuda. Potpuni pojedina ni akti stvaraju oba glavna elementa pravne norme. tj. za njegovo priznanje od strane dr ave. ponekad se i upisuju u zbornicima obi ajnog prava da bi im na kraju dr ava dala svoju (sudsku i upravnu) za titu.

ali e se ipak po tovati u budu im sli nim slu ajevima. UPRAVNO RE ENJE je vrsta upravnog aktakojim dr avni upravni organi ili nedr avni organi odlu uju. 23 . za odre ene osobe i na odre enoj teritoriji. oni ipak moraju biti saglasni. Moraju se imati u vidu razlike izme u va enja op tih i pojedina nih pravnih akata i pravnog poretka u celini. raspore uju radnici na pojedina radna mesta. kojom one. s obzirom na pravne norme koje reguli u njihov odnos (pravna pitanja) i drugo. a zatim tu bom sudu. u dopu tenim granicama pravnog sistema. prevare. jer postaju obavezan uzor za dono enje budu ih presuda u sli nim slu ajevima. odre uje vreme godi njih odmora ili izri e disciplinska kazna pojedincima zbog povrede radnih obaveza. Presuda ima etiri obavezna dela: 1) uvod ± sa osnovnim podacima o sudu. dok kod dobro inih druga strana ne daje nikakvu nadoknadu za ono to od druge strane dobija. Privatni subjekti slobodno odlu uju ho e li ili ne e sklopiti pravni posao. Upravni akt je autoritativan pravni akt. U materijalnom smislu upravnim aktom se po pravilu konkretizje dispozicija. 8. radnim i drugim odnosima. Takvim konkretnim odlu ivanjem primenjuju se op ti pravni akti. Pravni poslovi se dele na jednostrane i dvostrane u zavisnosti od toga koliko treba izjava volje da bi pravni posao nastao. materijalno i formalno. Ako se tu ba odbija. U kontinentalnoevromskom pravu presude vrhovnih sudova predstavljaju tzv. Presuda se donosi na kraju slo enog sudskog postupka koji je detaljno propisan u krivi nom. 2) izreku ± osu uju a ili osloba aju a presuda. individualne odluke nedr avnih javnoravnih organizacija. o individualnim stvarima iz njihovog delokruga. Upravni akt u formalnom smislu predstavlja akt upravnog organa koji se donosi po propisanom upravnom posupku u obliku upravnog akta. odre eno lice se poziva na odslu enje vojnog roka. slobodno zasnivaju. menjaju ili ukidaju neke pravne odnose. PRAVNI POSAO je izraz volje jedne. dve ili vi e osoba. vrsti postupka. presuda je osu uju a. sa zakonom i drugim op tim pravnim aktima koje postavljaju jasne granice autonomiji volje. U dr avama sa kontinentalnoevropskim pravom objavljuju se publikacije sa izborom sudske prakse. na osnovu zakona i drugih op tih akata. Re enja su. SAD. a oni koji nastaju prostom saglasno u volja su neformalni. 3) obrazlo enje odluke. presude vi ih sudova. fizi ka i pravna lica. neke pravne obaveze i pravna ovla enja. Te sudske odluke nisu formalno obavezuju e za ni e sudove. Pravni poslovi se dele na: jednostrane i dvostrane. tj. protivljenja moralu. obligacionim. kontinentalnoevropskog tipa prava. a to zna i da je stupio na snagu i da su adresati du ni da se pona aju u skladu sa njim. Precedent nastaje u jednom odre enom sporu (pa se i naziva prema strankama tog slu aja. presuda je uvek pojedina ni pravni akt koji se odnosi samo na imenovane stranke. formalne i neformalne. i to prvo albom vi em upravnom organu. daje se ili odbija dozvola za gradnju ku e i sl. norme uvek va e u odre enom vremenu (od-do). Presuda se progla ava usmeno. potrebna odre ena forma su formalni. npr. tj. U slu aju nezakonitosti sud mo e izre i sankcije ni tavosti ili ru ljivosti pravnih poslova zbog suprotnosti sa strogim pravnim normama. u koji spada i na e pravo. presudom se utvr uje da tu eni nije odgovoran za tu eni delikt.Pravni poslovi za ije zaklju vanje je. tako e. preduze a i ustanova. Kanadi i drugim biv im engleskim kolonijama. tj. 4) pouku o pravnom leku (uputstvo). Teretni pravni poslovi su oni kod kojih se daje naknada za ono to se od druge strane dobije. Pravni subjekti. Va enje ili obaveznost pravnog akta odvija se nu no u odre enim vremenskim i prostornim okvirima. Thomas vs Patrick. na osnovu zakona i sporazuma stranaka. 4. sti u jo i svojstvo op tih pravnih akata. gra anskom i drugim sudskim postupcima. tu eni ili tu itelj. Takve presude se nazivaju sudskim precedentima i njih stvaraju vi i sudovi u Engleskoj. a zatim su svi sudovi du ni da ponavljaju tu prvu odluku u svakom budu em istovrsnom sporu. 1990). U sistemu tzv. pored toga to su va e e za konretne stranke-adresate. npr. kojima se. ima pravo u onome to tvrdi: prvo. stvara se pravo u konkretnim slu ajevima. zablude i prinude. teretne i dobro ine i td. 3. Va enje je svojstvo pravnog akta da obavezuje. sudsku praksu. npr. Ako se tu ba usvaja.Sudskom presudom se ili usvaja ili obija tu ba kojom je postupak pokrenut i to tako to sudija odlu uje koja od stranaka. formalnih izvora prava. Uprkos irini autonomije volje stranaka u pravnim poslovima. VA ENJE PRAVNIH AKATA 1. strankama. Naime. to zna i da se subjektu name e odre eno pona anje. dok se u angloameri kom pravu precedenti objavljuju u posebnim zbornicima. Pravni posao je zasnovan na principu autonomije volje u gra anskim. Upravni akt na elno ima istu strukturu kao presuda i mo e se osporavati zbog fotrmalne ili materijalne nezakonitosti. a strankama se dostavlja u pisanom obliku i od tada te e rok za pravni lek. s bozirom na utvr ene injenice njihovih radnji ( injeni na pitanja). U angloameri kom pravnom sistemu. Ta sloboda stranaka u pravnim poslovima nastaje kao posledica na ela autonomije volje koje vlada celokupnim privatnim pravom. slobodno raspola u vlastitom imovinom i sposobnostima zbog ostvarivanja eljenih ciljeva koji nisu u sukobu sa imperativnim dr avnim normama i sa moralom.

jedna osoba je kriva i odgovorna tek nakon to je to pravosna no utvr eno u propisanom postupku i od nadle nog organa. Za pravni akt je bitno da je stupio na snagu. Materijalna zakonitost je zahtev da sadr aj ni ih pravnih akata bude saglasan sa sadr ajem vi ih pravnih akata koji reguli u istu vrstu dru tvenih odnosa. Na primer. zaklju enjem ugovora i td. nezavisno od toga koliko jeste ili nije efikasna. nakon objavljivanja ili uru enja adresatu. zakon stupa na snagu ili kad on sam odredi ((odmah. poreski obveznici pla aju porez). Potpuna i dugotrajna neefikasnost pravnih normi naj e e dovodi do nestanka ili promene pravnih normi. 9. Dakle. Pravna norma je va e a ako su je stvorili nadle ni organi. postupak i oblik ni ih pravnih akata. Oni poseduju diplomatski imunitet i te osobe se nazivaju ekseritorijalnim licima i na njih se primenjuje personalni princip. Personalni princip ozna ava da pravne norme va e za iri ili u i krug adresata. primenjuje se pravo dr ave koju predstavljaju. Pojedina ni pravni akt prestaje da va i na mnogo na ina: naj e e ispunjenjem svrhe. smr u subjekta obaveze. 24 . nakon isteka nekog roka) ili primenom generalne odredbe ustava da zakon stupa na snagu. Ona se ispoljava kroz zahtev da sve pravne akte donose subjekti koji su nadle ni za njihovo dono enje. Vrlo iroko personalno va enje imaju op te pravne norme. Ako se radi o te oj nezakonitosti. penzionerima. U e va enje imaju op te pravne norme upu ene samo nekim grupacijama stanovni tva. koje su upu ene imenom i prezimenom odre enom adresatu. 8 dana od objavljivanja. Norme su sekundarno efikasne ako se primenjuje sankcija protiv prekr ilaca pravne norme (npr. na celokupnoj teritoriji jedne dr ave ili na delovima teritorije jedne dr ave. Na taj ne in se obara pravni posao sklopljen u zabludi u pogledu kvaliteta robe ili ukoliko je pravni posao zaklju en pod pretnjom. 2. Op ti pravni akti po inju da va e. On mo e da po ne da va i na slede e na ine: nakon isteka odre enog roka. tako to se donese nov. poni tava se od samog trenutka njegovog dono enja (ex tunc ± od tada) i bri u se njegove pravne posledice. Pojedina ni pravni akt je va e i ako je stvoren od subjekata koji je za to ovla en (nadle an) i ako nije ukinut od ovla enog subjekta. Na brodovima i u avionima va e pravne norme one dr ave ije oznake brodovi i avioni nose. na primer. po inju da obavezuju na dva na ina. npr. Subjektivna zakonitost iskazuje ose anje gra anina o zakonitosti ili nezakonitosti pravnog akata ili materijalne radnje. a kada je u piranju pravni poredak njegova neefikasnost dovodi tako e do prestanka va enja tog pravnog poretka i stvaranja nekog drugog. sa povratnim delovanjem. u odgovaraju em postupku. Neefikasnost pravnih normi prisiljava normotvorca da izmeni ili ukine postoje e norme i donese nove norme koje eadresati bolje prihvatiti. Ako se u postupku ispitivanja zakonitosti utvrdi da je jedan pravni akt nezakonit. Mogu i su i drugi na ini: propa u stvari. ispunjenjem svrhe. Strano diplomatsko osoblje ne podle e primeni pravnih normidr ave u kojoj slu beno borave. Formalna zakonitost je zahtev da se u pravnim aktima zadovolji forma. prevarom ili prinudom. Zakon prestaje da va i tako e. Ni i pravni akti predstavljaju konkretizaciju vi ih pravnih akata u pojedina nim dru tvenim odnosima. Kada je u pitanju va enje pravnih akata u prostoru razlikujemo teritornijalni i personalni princip. tj. protiv poreskih obveznika koji nisu platili porez).Za vremensko va enje postoje dva klju na momenta: kada prvni akt po inje da va i i kad on prestaje da va i. ali se u njemu ne ka e da stari prestaje da va i. vojnim licima i td. Teritorijalni princip ozna ava da pravne norme va e na iroj ili u oj teritoriji. Kod bla ih oblika nezakonitosti akt se ukida na osnovu privatne inicijative. akt se ukida po slu benoj du nosti (ex officio). Norme su primarno efikasne ako se ve ina adresata pona a u skladu sa dispozicijom norme. samo od trenutka pravosna nosti akta kojim se on ukida (ex nunc ± od sada). nego prema na elu "kasniji zakon ukida raniji" raniji prestaje da va i. upu ene celokupnom stanovni tvu jedne dr ave.nadle nost. onda se taj akt ukida i prestaje da va i. tj. kada se donese novi zakon u kome se ka e da ovaj prethodni prestaje da va i. Takav akt je ni tav. na teritoriji svih dr ava ili nekoliko dr ava. da se svi oni donose po postupcima koji su propisani nekim vi im aktima i da su propisani u obliku ni ih akata. Naju e personalno va enje imaju pojedina ne pravne norme. Razlikuje se primarna i sekundarna efikasnost pravnih normi. na vi e na ina: izri itim ukidanjem (abrogacijom). odnosno svim ili samo nekim dr avama sveta. u pravnom smislu. ZAKONITOST PRAVNIH AKATA Na elo zakonitosti i na elo legaliteta ozna ava saglasnost svih pravnih akata i materijalnih radnji sa zakonom kao vi im pravnim aktom. a za pravni poredak je va no da je efikasan. to se naziv ru ljivost pravnog akta. oprostom duga i td. studentima. postavljaju vi i pravni akti. pre utnim ukidanjem (derogacijom). Ta tri formalna zahteva . istekom roka koji je odre en u samom zakonu. dotrajalo u. a to je naro ito va no svakom tvorcu norme (npr. Naj ire personalno va enje imaju me unarodne norme koje su upu ene svetskom stanovni tvu. Objektivna nezakonitost je ona koju je utvrdio odgovaraju i nadle ni organ u propisanom postupku. tj.

-5STVARANjE PRAVA (88.89) 25 .

Postoje tri na ina koja pokazuju kako obi aj postaje izvor prava. Po to izme u stvaranja i ostvarivanja prava postoji veza.2. ekonomskih. op te norme.2. psiholo kih. zavisno od naho enja dr avnog organa. One moraju biti precizne kako bi pona anje adresata moglo to ta nije da se odredi. To se naziva kodifikacijom obi aja. Konkretizovanjem pravnih normi uti e se na to da se one to bolje prilagode beskrajno raznolikim. On je vid "nametnute svesti ranijih generacija". POJAM STVARANJA PRAVA Stvaranje prava je slo en procees koji ima vi e dimenzija: socijalnu. politi kih. METODI STVARANJA PRAVA 2. Sud po inje da primenjuje sankcije zbog nepo tovanja obi aja bez obzira na to to nema izri ito ovla enje. 3) Tre i na in ± sankcionisanja obi aja sastoji se u preno enju sadr aja obi aja u pisani izvor prava. Metodi stvaranja prava imaju samo prakti ki karakter i primenjuju se u oblasti pravne prakseologije. 26 . lingvisti ku. kao i subjekt na koji se odnosi. kao dru tvena norma. Jasno u pravnih normi ini njihova neposredna razumljivost.1. u crkvenom pravu taj period je bio 40 godina. a druga faza je sankcionisanje obi aja od strane dr ave. nepravnoj stvarnosti kako bi je pretvorio u pravnu. Pravni oblik podrazumeva sve ono to pravo dodaje obi noj. preciznost i gipkost pravnih normi.1. tj. Vrste metoda stvaranja prava Ako se kao kriterijum uzme u e e svesti ili svesne aktivnosti oveka. Preciznost pravnih normi je u tesnoj vezi sa jasno om. kao to nema nikakav unapred stvoren plan da ga stvara. Stvaranje prava obuhvata itav niz istorijskih. Subjekt koji stvara pravo nije svestan da upravo stvara pravo. U novijoj literaturi. Ovakav na in prelaska obi aja u izvor prava nastaje od slu aja do slu aja. Radburh: "Obi aj predstavlja zajedni ki prethodni oblik u kome su pravo i moral sadr ani jo nerazvijeni i razdeljeni". a potom i njegovu primenu. Regulisanje dru tvenih odnosa op tim pravnim normama ima cilj da re i niz krupnih pitanja na relaciji: dru tvena stvarnost ± pravo. Stvaranje prava predstavlja davanje pravnog oblika dru tvenoj stvarnosti. razlikujemo dva osnovna metoda: spontano i svesno (plansko) stvaranje prava. Jasne pravne norme mogu lako da se primene i ne izazivaju nepotrebne sporove. a zavr ava se njegovom primenom. va an za stvaranje prava. npr. pravne poruke koje su upu ene pravnim subjektima koji svoje pona anje treba da usklade sa sadr inom normi. ali nema svesti o celini tih radnji ni svesti da se njima stvara pravo.Obi aj predstavlja najstariju dru tvenu normu. u prvom redu sud. koje je pozitivnopravno te ko odrediti. Spontano stvaranje prava Obi no se tvrdi da pravo nastaje na spontan ili difuzan na in iz obi aja ± obi ajno pravo. kulturnih. razlikuju se dve faze. naj e e u zakon. obi aj mora biti prihva en od velike ve ine lanova tog podru ja ili zajednice. 2) Drugi na in ± sankcionisanja obi aja vidljiv je u na inu na koji dr avni organi. Gipkost pravnih normi ozna ava njihovu svojevrsnu po eljnu fleksibilnost. u procesu stvaranja obi ajnog prava. vrednosnih i pravno-metodolo kih obele ja koje zna ajno opredeljuju pravni karakter nastajanja prava. 2. Pojedine radnje kojima se na ovakav na in stvara pravo jesu svesne radnje. Prva faza tog prcesa jeste stvaranje obi aja od strane dru tva. Za uspe no funkcionisanje i usagla avanje prava i dru tvenih odnosa neophodno je poznavati i pravnu tehniku op tih (idrugih) pravnih normi. postupaju prilikom primene prava. konkretnim ivotnim slu ajevima koje treba da reguli u. Cilj stvaranja prava ili pravnog stvarala tva je da kreira pravo. normativnu.1. dugotrajno vr enje ± obi aj se mora vr iti u toku du eg razdoblja. kako nastaje obi ajno pravo: 1) Prvi na in ± sankcionisanja obi aja izra ava se tako to dr ava pozitivnopravnom normom propi e da e dr avni organa za pojedine slu ajeve primeniti sankcije za kr enje obi aja. Pojam metoda stvaranja prava Metodi stvaranja prava su oni pravno-tehni ki na ini pomo u kojih se dru tvenim odnosim daje pravni oblik. To ukazije na injenicu da je obi aj. kao i onu slo enost i karakteristi nost podru ja dru tvenih odnosa koji se "obuhvata" pravom i u kojem e pravo biti primenjivano. Glavni zadaci pravno-tehni kih metoda stvaranja prava jesu: jasno a. oni predstavljaju jedan "etapni" pravni tok koaji po inje stvaranjem prava. 2. uverenje u ispravnost obi aja ± to zna i da je on dobrovoljno prihva en i da su mu ljudi privr eni. logi ku i dr. Obia aj mora imati neke socijalne predpostavke: op tu primenu ± obi aj koji se odnosi na odre eno podru je ili grupu ljudi. 2.

Pod objektivnim iniocima podrazumevaju se svi drugi inioci koji nisu svesna neposredna socijalna akcija. ili kao dru tvene vrednosti koje vr e integracionu ulogu. Svesno-plansko stvaranje prava ima dva osnovna dela: pripremni i glavni deo. postupak stvaranja prava u velikoj. socijalne organizacije. Svi ovi inioci su bitni ili kao objektivno stanje koje dovodi do socijalnih sukoba ili saradnje. Svesne akcije obuhvataju svesno izabran i postavljen cilj.2. u zavisnosti od toga kako se stvara pravo tako se pristupa i procesu njegovog nastajanja. sa svim slo enim elementima i vezama ± dru tvena podela rada. kao i odgovaraju a sredstva koja omogu avaju ostvarenje cilja. U drugom slu aju reguli u se konkretne. Pripremni deo obuhvata sve postupke kojima bi se do lo do formulisanja pravnih normi. onda je proces stvaranja slo en proces kojim se stvaraju i name u pravne norme uz pomo volje. Tri osnovne "metodolo ke napomene" valja imati u vidu ako je u pitanju op ti postupak svesno-planskog stvaranja prava: Prvo. pojedina ne situacije koje su nastale. uzro nih veza izme u ostvarivanja cilja i samog prava i glavne sadr ine prava. zavisi od tvorca prava. Ulogu stvaraoca prava "dele" dr avni organi i drugi subjekti. ili van nje. prirodni inioci. unapred predodre enu prceduru. ali tako e dovode i do dru tvenih sukoba. odnosno pravnih normi. Tre e. 27 .2. kultura i td. pod stvaranjem pravila se podrazumeva stvaranje op tih pravnih normi. Ako se govori o stvaranju prava u sociolo kom smislu i integralisti kom shvatanju prava. Svesno stvaranje prava Svesno-plansko ili organizovano stvaranje prava razlikuje se od spontanog stvaranja prava upravo po tome to ono ima osmi ljenu. Ako se pravo posmatra normativisti ki. jer postoji efektivna veza izme u njih i pravnih normi. Glavni deo stvaranja prava u su tini predstavlja "formulisanje samih pravnih normi" bilo na op tema ± apstraktnom ili na pojedina nom ± konkretnom nivou. Pod subjektivnim iniocima se podrazumevaju sve svesne akcije koje pojedinci ili socijalne skupine. U prvom slu aju reguli uz se op te. o trine sankcije i forme. Tvorac prava mo e biti dr ava i autonomni (nedr avni) subjekt stvaranja prava i sl. npr. metodologiju i faze svog nastajanja. apstraktne situacije koje se zami ljaju i koje treba da nastpe. Pripremnu fazu ine aktivnosti u vezi sa odre ivanjem cilja prava. tada se posmatraju socijalni inioci. kao skup normi. dru tveno stanje. u okviru formalno-pravno predvi ene procedure. u pogledu njenog sadr aja. Tako se javlja monisti ko i pluralistiko shvatanje.2. jer je dono enje pojedina nih normi jedna vrsta primene prava. preduzimaju da bi uticali na kona no uobli avanje norme. Socijalni inioci koji deluju na stvaranje prava mogu se podeliti na subjektivne i objektivne. Drugo. a mo da i u presudnoj meri.

-6PRAVNI ODNOS (90-102) 28 .

POJAM PRAVNOG ODNOSA Pravni odnos je dru tveni odnos regulisan pravom. pravni poredak priznaje ljudima. pod uslovom da je dete ro eno ivo. o sposobnosti da se za subjekt ve u odre ena prava i obaveze.1. bitno je da on bude regulisan pravnom normom. odnosno nosilac prava i obaveza.). smr u.1. konkretni odnos izme u pravnih subjekata. Za eto dete se smatra subjektom prava. kupca Petra Petrovi a i prodavca Marka Markovi a. ravni odnos je fakti ki. Fizi ko lice jeste imalac pravne sposobnosti. ELEMENTI (STATIKA) PRAVNOG ODNOSA 2. odnosi izme u svih roditelja i dece. naj e e se misli na konkretni pravni odnos. pravnih obaveza i pravnih subjekata. npr. ako je to u njegovom interesu i pod uslovom da se rodi ivo. Pravna sposobnost fizi kog lica prestaje prestankom njegovog postojanja. izme u konkretnih pravnih subjekata. svih kupaca i prodavaca i td. 2. Pravni odnos nastaje kada se ispune odgovaraju i uslovi na osnovu op te pravne norme. ili samo pojedina ne norme u slu aju pravne praznine. Dve su vrste pravnih subjekata: fizi ka lica (svi ljudi kao pojedinci) i pravna lica (organizacije.2. 2. odnosno regulisala njegova prava i obaveze. Konkretan pravni odnos nastaje u momentu kada se primeni pravna norma. kao zastupnici. saobra ajnim nesre ama i td. U procesu stvaranja i nastajanja pravnih odnosa uspostavlja se veza izme u pravne norme i odnosa.2. a u odre enoj meri i u odre enim uslovima i pre ro enja. Kada se upotrebi izraz "pravni odnos". elementarnim nepogodama. u realnoj (stvarnoj). U sli ajevima kada je lice osu eno na smrt ili do ivotnu robiju pravo je fingiralo ("zami ljalo") smrt da bi se gasila imovinska i porodi na prava osu enog. Sti e se ro enjem. delovati voljno i svesno u svoje ime i u svoju korist. Odnosi se na apstraktne pravne subjekte i sastoji se iz apstraktne pravne obaveze i apstraktnog pravnog ovla enja. Radi se o pasivnoj kategoriji. 29 . Pravna sposobnost nije neko prirodno svojstvo oveka. Uvodne napomene U pogledu strukture pravnog odnosa postoji vi e pravno-teorijskih stanovi ta. Apstraktni pravni odnosi su. pravna obaveza. 2. tj. nosilac prava i obaveza.2. u su tini zna i isto to i subjekt prava. Potpuna pravna sposobnost. smatraju i da pravni odnos sa injavaju subjektivno pravo. a ono se naziva pravni agent. udru enja. a treba da bude regulisan pravom. Pravna praznina je dru tveni odnos koji nije. Od pravnog subjekta treba razlikovati lice koje mo e svesno i voljno da postupa po pravnim normama. U nekim starijim pravima postojala je ustanova civilne smrti (npr. i u tu e ime i u tu u korist. tj. pravni odnos ne mo e nastati ukoliko nije predvi en i regulisan pravnom normom. pravni subjekti i objekt prava. u odre enom istorijskom razdoblju.1. ovek se u svojstvu pravnog subjekta naziva fizi ko lice. koji ini sadr aj pravnih pravila. Po mi ljenju pravnih pisaca druge grupe. Pravnu sposobnost ovek sti e ro enjem. odre enim tvorevinama i osamostaljenoj imovini (sa nekom svrhom). Napoleonov gra anski zakonik). Pravni agenti se mogu pona ati. Tre a grupa isti e etiri elementa. Normativisti u pravnom odnosu vide isklju ivo normativni odnos. intersubjektivni. Apstraktan pravni dnos predvi en pravnom normom ostao bi nerealizovan ukoliko ne bi usledili konkretni pravni odnosi. odnosno. Stvaranje konkretnih pravnih odnosa oslanja se na apstraktni pravni odnos.2. pravni odnos se sastoji iz subjektivnog prava. Fizi ko lice 1. nego to svojsvo. Pojam pravnog subjekta Pravni subjekt je imalac pravne sposobnosti. Konkretan pravni odnos bi bio odnos izme u konkretnih subjekata prava. koja se sastoji u podobnosti da bude imalac prava (ovla enja) i obaveza (du nosti). Prvu grupu mi ljenja zastupaju svi pisci koji isti u da su elementi pravnog odnosa subjektivno pravo i pravna obaveza. tj. Pravna sposobnost mo e prestati i kada sud proglasi nestalo lice za umrlo u slu ajevima predpostavljene smrti (u ratu. individualnoj i konkretnoj dru tvenoj situaciji. Apstraktni pravni odnos je onaj dru tveni odnos koji je regulisan pravnom normom. bez obzira na njegovu svest i volju. Pravni subjekt 2. npr. U pravnoj nauci problem relacije izme u pravnog i dru tvenog odnosa iskazuje se i razlikom izme u konkretnog i apstraktnog pravnog odnosa. ustanove). Da bi dru tveni odnos postao pravni odnos. ili op te i pojedina ne. Po mi ljenju realista. i bez obzira na to da li ih mo e sticati sopstvenim delanjem. bez atributa.

tj. Naj e e se organ naziva zastupnikom pravnog lica. nosliac prava i obaveze. Deliktna sposobnost je sposobnost fizi kog lica da izvr i protivpravnu radnju (delikt). raste njihov zna aj kao "dru tvene snage" i "vrednosti". ali i da bude ogovoran za tu radnju. stupanje u radni odnos i raspolaganje vlastitom zaradom i td. i kakva e joj biti pravna i delatna sposobnost. odnosno da voljnim radnjama izazivaju pravne posledice bez obzira da li su one u skladu sa pravom ili su protivpravne. kao pasivnom kategorijom. U pogledu pojma pravnog lica u teoriji prava iskristalisale su se dve velike grupe shvatanja. Delatna sposobnost mo e biti ograni ena prema razli itim kriterijumima kao to su: doba ivota. Od cilja zavisi da li e se jednoj organizaciji priznati svojstvo pravnog lica ili ne. smatraju i da je pravno lice ona dru tvena tvorevina. Fizi ko lice mo e biti li eno poslovne sposobnosti ako postane nesposobno za rasu ivanje ili svojim postupcima ugro ava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica. U starijim pravnim sistemima uloga malobrojnih pravnih lica nije bila velika. a nije fizi ko lice. Prava i obaveze prvobitno su se dodavale pojedincima i grupama ljudi kao titularima zajedni ke imovine. bra ni drug). Pre punoletstva mo e se priznati i ograni ena ili delimi na poslovna sposobnost fizi kih lica: zaklju ivanje izvesnih poslova "manje vrednosti". Pristalice prve grupe smatraju da se pravno lice negativno odre uje. Potpuna delatna sposobnost sti e se odre enim uzrastom. stupaju u pravne odnose. statut. Sa irenjem bira kog prava i ja anjem sindikalnog pokreta nastaju politi ke partije i sindikati kao masnovne organizacije. u rimskom pravu uve ava se broj dru tvenih tvorevina kojima se priznaje svojstvo pravnog lica. 2. Da bi se postigao odre eni cilj. Sa punoletstvom se sti e neograni ena poslovna sposobnost okja je op ta i potpuna (op ta. Poslovna sposobnost ozna ava sposobnost fizi kog lica da svojim radnjama sti e prava i preuzima obaveze. naciji. lanstvo. Delatna sposobnost prestaje smr u ili prgla avanjem nestalog lica za umrlo. predstavljaju organizaciju. Pravna i delatna sposobnost pravnog lica se razlikuju od pravne i delatne sposobnosti fizi kog lica. Tek od vremena carstva. kao rezultat razvoja robne privrede. Subjekti prava su i one dru tvene tvorevine kojima pravo priznaje svojstvo pravnog lica. koja su ovla ena da izjavljuju volju pravnih lica: njihove izjave volje pripisuju se pravnom licu. Svaka organizacija nastaje i postoji zbog odre enog cilja u dru tvu. Tek u XIX veku. a za izvesne lak e delikte sti e se i ranije. Pravno lice ne postoji bez organa. veri. Procesna sposobnost predstavlja sposobnost fizi kog lica da pokrene i da bude aktivna ili pasivna strana u procesu. Glavni elementi pravnog lica su: cilj. dakle ona je aktivna kategorija. Op ta i potpuna poslovna sposobnost mo e se izuzetno ste i i pre punoletstva stupanjem u brak pod predvi enim uslovima (npr. delatna sposobnost se pokazuje kao aktivnost fizi kih lica. Pravno lice 1. Ljudi koji pripadaju pravnom licu ine lanstvo ili kolektiv. obrazovanju i sl. ono je sve to jeste subjekat prava. pove ava se broj pravnih lica. teritorijalne jedinice. kao i prema raznim oblicima diskriminacije: polu. iz koga se izdvaja posebna grupa ± organi koji rukovode. ono deluje preko organa. Potpuna deliktna sposobnost sti e se punoletstvom. 30 . Unutar delatne sposobnosti razlikuju se: poslovna. Pored pravne sposobnosti. i pravna lica. zdravlje ili negativno dru tveno pona anje. rasi. Pored poslovne sposobnosti sti e se politi ka sposobnost. razlikuje se i delatna sposobnost koja ozna ava skup ovla enja fizi kih lica da pravno delaju. punoletstvom. sredstva. sudska dozvola). deliktna i procesna sposobnost. Pravno lice ne mo e biti nosliac izvesnih prava i obaveza vezanih za li nost oveka (roditelj. Na ovaj na in ne daje se odgovor na pitanje ta jeste pravno lice. koja ima sovjstvo pravnog subjekta. jer se svi ti poslovi mogu zaklju iti samostalno). po to oni prevazilaze njegovu snagu i trajanje. Subjekti prava su. sposobnost da se bira i da se bude biran (aktivno i pasivno bira ko pravo). Kada se uporedi sa pravnom sposobno u. Stepen deliktne sposobnosti zavisi od doba ivota. koji je njme ozna avao udru enja ili korporacije.3. pored fizi kih lica. ve ta nije.2. to je delimi na deliktna sposobnost. Drugi autori pravno lice pozitivno odre uju. Stepen li avanja poslovne sposobnosti mo e biti potpun i delimi an u zavisnosti od toga u kojoj meri je ispoljena nesposobnost za rasu ivanje. ali ne bi bilo delatno sposobno. Organe ine ona fizi ka lica. menjaju ili gase prava i obaveze. ne bi moglo vr iti prava i obaveze. sti u. organi. Pravno lice bi i bez organa moglo imati pravnu sposobnoast. potpuna. Pojam pravnog lica podrazimeve da prava i obaveze pripadaju samom licu koje je pravno razdvojeno i ne mo e se poistovetiti sa lanovima ili u esnicima. potrebna su sredstva (imovina) koje ljudi pokre u u eljenom pravcu.2. 2. jer ne postoji drugi na in da se izjavi volja i u estvuje u pravnim poslovima. Pravna lica postoje kao jedna vrsta "pravno personificiranih kolektivnih bi a" da bi ovek mogao ostvarivati u potpunosti individualne i kolektivne ciljeve. jedinstvenost i identitet. zatim dr ava kao pravno lice i mnoga druga pravna lica. Termin pravno lice vezan je za Gustava Huga. jer se odnosi na zaklju ivanje svih pravnih poslova koje pravni poredak priznaje.

ostvarenja. ideja subjektivnog prava dobija svoj puni zamah nezavisno od pozitivnog prava. Subjektivno pravo predstavlja mogu nost da se pravni subjekt na odre eni na in pona a. Udru enje ini skup lica. odnosno. zdravstva. lanova. ovek u savremenim pravnim sistemima nije kao ljudsko bi e objekt prava. fizi ki i psihi ki integritet i sl. tj. Subjektivno pravo 2. u slu aju najma ± stan. pravna lica brojna su i raznovrsna. kulture).1. lokal. likovna i arhitektonska ostvarenja i td. S druge strane. op tine. tj. Dobra li nosti su objekti li nog prava. Tako su. npr. muzi ka i filmska dela.4. sposobnost delanja. pojavljuje se postepeno sa sholastikom. Vrlo je ra irena podela pravnih lica na privatnopravna i javnopravna lica. U dana njem pravu dolazi do problematike u slu aju oveka kao objkekta prava pa se tu postavlja niz pitanja tipa: procene prekida trudno e. organi) koji se nakon smrti zave taju zbog transpalantacije ili nau nih ispitivanja. te su mogu e i razli ite klasifikacije. odre ena prava i obaveze u odnosu na udru enje. Njegovo poreklo vezano je za hri anstvo i svetog Augustina. privatna prepiska. 2. sredstvo. federalna jedinica. tj. 2. Pojam subjektivnog prava Pojam subjektivnog prava ne nalatimo u rimskom pravu. kao i to da nisu suprotne duhu pravnog poretka. fotografije. razlog zbog kojeg se sastaju ljudske volje. Od polovine XIX veka po inje izu avanje subjektivnih prava sa stanovi ta pozitivnog prava. (tj. a osnival i u esnici organizacije pravnog lica onda. Pravni objekt Objekt prava je spona. zavodi. po pravilu nemaju pravnim prpisima odre eno trajanje. Pravna lica nastupaju u dru tvenim odnosima jedinstveno i stoga su. dotle lica koja u raznim svojstvima ostvaruju ciljeve ustanove slu e imovini ustanove da bi ostvarili ciljeve kojima je ta imovina posve ena. razlog koji povezuje pravne subjekte u pravni odnos. modeli. kao i neprivredne delatnosti (obrazovanja. a subjektivno pravo ± mo . 3. udru enih zbog ostvarivanja zajedni kog cilja. pravilnicima. ali to mo e postati njegovo telo ili delovi tela. Sloboda kao pravna pojava izra ava se kroz subjektivna prava. U javnopravna lica spadaju: dr ava. Komercijalna pravna lica su ona koja delaju u cilju ostvarivanja dobiti iz privredne delatnosti. U prvu grupu spadaju ona dobra koja predstavljaju komponente psihi ke i fizi ke strukture ljudskog bi a ( ivot. dramska. sa pravnog stanovi ta. funkciju i svrhu. Ali tek sa modernom kolom prirodnog prava. Dru tvene tvorevine kojima se priznaje svojstvo subjekata prava. pitanja njihove klasifikacije. nauke. Dele se u dve grupe.Radi se dakle o prirodnim subjektivnim pravima. a u javnom pravu zavodima. Tu spadaju prirodna subjektivna prava. Statutom se reguli e sve to je bitno za postojanje. Pravni subjektivitet se priznaje i zadu bini ± osamostaljenoj imovini sa nekim ciljem u privatnom pravu. ure enje i funkcionisanje pravnog lica. sedi te i dr avljanstvo osnovni su elementi koji odre uju identitet pravnog lica. statutom. osim u odre enim slu ajevima. tonski i video zapisi i sl. Objekt stvari mogu biti i dobra li nosti ili li na dobra kao temeljne ljudske vrednosti. aktom o osnivanju. dostojanstvo. Ime. vrednosti koje se prema vladaju em shvatanju pravde raspodeljuju izme u subjekta prava. pokrajine. ugled. Me u privatnopravnim licima mogu se razlikovati komercijalna i nekomercijalna pravna lica. federacija.) Autorsko delo je objekat autorskog prava. Objekt prava su sva dobra. u pogledu osnova "izovra" pravaisti e se da je dr ava centralni element prava. dalje opredeljuju unutra nju organizaciju. kloniranja i sl. Objektivno pravo je skup pravnh pravila. Subjektivna prava proisti u iz prava koje odre uje dr ava i koje se naziva objektivno pravo. stvari naj e i objekt prava. 31 .4. radnja. igovi. lan je ono lice koje ima status lana. Pravno lice "nad ivljava" svoje lanstvo.). Ljudska radnja je pona anje koje jedna strana mo e zahtevati od druge u pravnom odnosu. Nekomercijalna pravna lica su ona koja deluju bez te nje za dobiti.3. On je prakti na svrha. Subjektivno pravo je ovla enje koje pripada pravnim subjektima na osnovu pravnih normi zbog za tite sopstvenog interesa. kupovine organa. Objekt prava mogu da budu i subjektivna prava ili interesi (npr. na in kontrole i td.republika. Pravna lica.U grupu intelektualnih ostvarenja u oblasti industrijske proizvodnje spadaju pronalasci. pri emu je bitno da su radnje odre ene i mogu e. mninistarstva i td. u slu aju zajma ± novac. govorna. Dok se u esnici udru enja slu e imovinom udru enja da bi da bi ostvarili svoje ciljeve. ast. impersonalna. kantoni. prenos potra ivanja na tre u osobu). Drugu grupu ine dobra koja su opredme eni izrazi (emanacija) li nosti kao to su dnevnici. a od XIX veka govori se o subjektivnim pravima po sebi. nepreduzetni ki i nekomercijalno. ona organizuje dr avni ivot i dodeljuje pojedina na subjektivna prava.Zakonodavac postavlja op ta organizaciona i funkcionalna pravila. Objekt prava su i proizvodi ljudskog duha iz oblasti nauke i kulture. Tako Hugo Gorcijus isti e da je pravo moralni kvalitet komponente li nosti. uzorci. Pod autorskim delom podrazumeva se svaka originalna duhovna tvorevina koja je izra ena u odre enoj formi (pisana. Naj e a podela je na korporacije ili udru enja i ustanove. Oni se dele na autorska dela i intelektualna ostvarenja.

Ulpijan: "Po teno iveti. mo e da se konstitui e op ta norma o zabrani zloupotrebe. Privatna subjektivna prava imamo jedni prema drugima kao ravnopravni subjekti u odnosu koordinacije. stvaranje i primena pretorskog prava.2. Ta no je odre en i subjekt ovla enja i subjekt obaveze. izme u stranaka inter partes.Ova prava su apsolutna jer subjekt ovla enja mo e da radi sa njim ta ho e.). Ni u kasnijoj srednjevekovnoj misli ne nalazimo izraz zloupotreba prava. Zloupotreba prava dugo se vezivala za sferu privatnog prava. Po etkom XIX veka francuski sudovi su po eli prvo da ograni avaju individualisti ki shva eno pravo svojine.4. ali se ona mo e nadoknaditi. pro irili kontrolu nad vr enjem svih subjektivnih prava. poznat je samo pravni subjekt. Pravna obaveza 2.)U tim odnosima dr ava je nosilac najvi e vlasti. te njih vrednuje pri utvr ivanju injenice da li postoji zloupotreba ili ne. Treba tazlikovati ne samo zlupotrebu subjektivnog prava od prekr aja ± neprava. Vrste subjektivnih prava Apsolutna ili stvarna prava ili Ius in rem deluju prema svima erga omnes. a zbog toga na njega ne mo e biti primenjena sankcija. da bi s vremenom. U teoriji se razvila posebna vrsta zloupotrebe prava koju vr i dr ava i njeni organi. me utim. Ius in personam. ne mo e initi nepravdu". nego i tzv. pozitivna i negativna. Pravna obaveza ili du nost podrazumeva da je pona anje subjekta obaveze regulisano pravnom normom i ako ne postupi u skladu sa normom. Paulus: "Sve to je prema pravu dozvoljeno. niti pravne obaveze bez ovla enja. Subjekt obaveze kod apsolutnih prava je neodre en ± to je svako lice koje bi moglo ometati vr enje tog prava. Tako se izgradila op ta ograni avaju a norma koja sankcioni e zloupotrebu subjektivnog prava. 32 . Prenosiva su ona prava koja se mogu preneti na drugoga. roditeljsko pravo i sl.) Druge podele: npr. a po to je pravni odnos potpuno personalizovan.4. Vr enje prava u ovom slu aju ne mo e se ograni iti. U XX veku razvio se u teoriji i praksi institut koji je nazvan zabrana zloupotrebe subjektivnih prava.2. sve dok ne povredi ne ije apsolutno pravo. obligaciona prava. Ciceron: "Najve e pravo.U Francuskoj se postepeno izgra ivala teorija o zloupotrebi prava. Zahtev kod apsolutnih prava nastaje tek njihovom povredom. Ukoliko odlu i da svoje ovla enje ne vr i. Pojam pravne obaveze Pojam pravne obaveze stoji u korelativnom (uzajmnom) odnosu sa pojmom pravnog ovla enja. nastaje i u drugim oblastima i granama prava: radnom. Zloupotreba subjektivnih prava Prema uobi ajenom shvazanju zloupotreba prava je vr enje subjektivnog prava kojim se drugom nanosi teta.Kod apsolutnih prava. a neprenosiva su neodvojiva od li nosti i ne mogu se preneti (pravo glasa. samostalna i nesmostalna i td. ne dobija se odgovor na neka va na pitanja. posebno prava svojine. pravo na pristup sudu. odgovornosti za rizik zato to se potpuno pravilnim vr enjem vlastitog prava nanosi teta drugom. on je slobodan i u tome. dakle radi se o odnosu subordinacije. Po objektivnoj teoriji uslov za zloupotrebu le i u nastupanju tete ± objektivne posledice. 2. Prema subjektivnoj teoriji za postojanje zloupotrebe neophodan je psihi ki momenat. tj. ali ne i subjektivne namere. koja bi proiza la iz duha celog pravnog sistema. krivi nom i td. 2.U prilogu tvrdnji da su ranija prava priznavala princip neograni enog vr enja subjektivnih prava govori pravilo iz Justinijanove kodifikacije: "Ko svoje pravo koristi ne mo e drugom koditi. Zloupotreba se razlikuje od prekr aja subjektivnog prava. razlikuju se i korporativna prava kao slo ena subjektivna prava (upravlja ka i sl. uticalo je na formiranje shvatanja o zabrani zloupotrebe subjektivnih prava.4. Relativna ili obligaciona prava usmerena su ka ta no odre enoj li nosti ili broju ljudi koji su odre eni kao obavezni. Predmet zloupotrebe mogu biti sva javnopravna ovla enja. "zloupotreba slu benog polo aja". namera da se drugom licu nanese teta. "zloupotreba vlasti" i td. na njega e biti primenjena sankcija.Ti pojedina ni principi bili su neka vrsta korekcije i dopune osnovnog pravila neograni enog vr enja subjektivnih prava. dok se kod zloupotrebe mora ograni iti. prema svakom zami ljenom pravnom subjektu. drugoga ne vre ati i svakom dati ono to mu pripada". Pored stvarnih i obligacionih. Subjektivna javna prava su prava izme u pojedinca i dr ave (pravo glasa. u datom trenutku. a naziva se "zloupotreba nadle nosti". Nema pravnog ovla enja bez obaveze. Relativna prava deluju samo izme u ovla enog i obavezuju eg lica. pravo na odbranu i td. Kriterijum vrednovanja uzima u obzir korist i tetu kao instrumente. porodi nom. U zavisnosti od toga kome su upu ena.5. relativna prava se nazivaju i li na prava. onaj koji raspola e pravnim ovla enjem. Nasuprot tome.1. subjektivna prava se mogu podeliti na privatna subjektivna prava i javna subjektivna prava. Zloupotreba postoji kada vr enjem subjektivnih prava nastaje ve a teta od koristi.5. Istorijski posmatrano. nije uvek i po teno". a subjekt obaveze ostaje apstraktan. tj. Ona. I u onom pravnom poretku koji ne predvi a zabranu zloupotrebe subjektivnih prava. najve a nepravda".

nehat). poklon. Drugo.). ugovorom o kupoprodaju). Ukupnost pravnih obaveza i pravnih ovla enja jednog subjekta u dru tvu ili podru ju dru tvenog ivota. Podela koja omogu ava da se nogo bolje uo e razlike me u pravnim injenicama je podela na ljudske radnje i doga aje.5. Naravno. promene i prestanak pravnih odnosa. bra nim. Vrste pravnih injenica Za nastanak pravnog odnosa "potrebno je da se steknu vi e injenica i to se naziva injeni ni skup. Prema tome gubici i dobici mogu biti jednaki (ekvivalentni) i nejednaki (neekvivalentni).1. koje se mogu podeliti na fizi ke 33 . samo na osnovu op te norme..2. Taj uslov mo e biti vezan zarok. pravna obaveza ima elemenata iznude. Pravni odnos nastaje kada se sve injenice ostvare. Vrste pravnih obaveza Razlikuju se apstraktne i konkretne pravne obaveze. radnim. a time se ona razgrani ava od moralnih obaveza. porodi nim i drugim odnosima naziva se pravni status. ili ih ne usvaja. ljudsku radnju. razvoda braka). Pravni odnos uglavnom nastaje samo na osnovu pojedina ne norme. Doga aji predstavljaju sve promene u prirodi i dru tvu koje nastaju bez u e a ljudske svesti i volje (ro enje. du nost subjekta javlja se u odnosu na aktivni subjekat ovog prava (nosioca subjektivnog prava).2. to je retko. ali se pla i moralne sankcije. dogovorno. ro enje) i pravno kvalifikovane injenice (umi ljaj. u svakom datom trenutku. ne injenju ili trpljenju. rpilikom isplate duga. sloboda kretanja. Apstraktne obaveze su sastavni deo apstraktnog pravnog odnosa na ijim temeljima nastaje konkretna obaveza u konkretnom pravnom odnosu. Jednostrane pravne obaveze su one koje postoje u pravnom odnosu u kome pravu jednog lica odgovara obaveza drugog lica. Ukoliko pravni odnosi nastaju na osnovu bezuslovne pravne norme. a promenom mo e da je koristi uz naknadu). doga aj. Pojam pravne injenice Na osnovu pravnih injenica uspostavlja se mre a pravnih odnosa. puteva.Prvo. roditeljska i dr. Pravni odnos se menja kada na mestu postoje e obaveze i ovla enja nastanu neka druga ovla enja i obaveze (npr. 3. mogu e je da svaki subjekt i ne to gubi i ne to dobija (kupoprodaja). pravna du nost u osnovi sadr i obavezu da se dela. Pravnu obavezu razlikujemo od moralne. u politi kim. a nestaje kada je obaveza ponapranja po pravnoj normi prestala (npr. 3. 2. pa se i ispunjenje obaveze mo e zahtevati od nekog drugog lica. obaveza konkretnog subjekta da plati odre eni iznos poreza). Ljudske radnje su one telesne ili psihi ke radnje koje se vr e svesno i voljno (izgradnja mosteva. ali me uzavisna (korelativna) stanja subjekata u pravnim odnosima. a ne zato to mu drugi propisuje i to mu u krajnjoj liniji sledi sankcija dr ave kao u slu aju pravne obaveze. smrt. Suprotnost zna i da jedan subjekt sti e (dobija) ne to. dok drugi subjekat ostaje bez ne ega to je va no za njegovu egzistenciju. dono enje pravnih akata). Na osnovu uslovne pravne norme pravni odnos nastaje onda kada norma stupa na snagu i postaje obavezuju a. Dvostrane pravne obaveze su one kod kojih u pravnom odnosu postoje uzajamne veze izme u subjekata (kupoprodaja). Pravna obaveza i pravno ovla enje su dva suprotna. dok je moralna autonomna i poti e iz svesti o dobru i zlu. odre uju stupaju i u pravne odnose bez dr avne prinude (kupoprodaja. Javnopravne obaveze su obaveze prema dr avi (pla anje poreza. a pravna obaveza postoji samo na jednoj strani (poklon). vojna obaveza). Pravna obaveza ili du nost mo e se dfinisati kao pravnom normom postavljena obaveza na odre eno pona anje koje mo e biti u davanju. Subjekt se moralnim obavezama pokorava zato to ih usvaja. Tre e. zaklju enjem braka. Pravni odnos mo e nastati. Pravne injenice se dele na obi ne injenice (po ar. injenju. sukcesivno ili u izvesnom vremenskom razmaku. onda pravni odnos nastaje bezuslovno na osnovu nje (npr. subjekat pravne du nosti (pasivni subjekt subjektivnog prava) je fizi ko ili pravno lice. Prenosive obaveze mogu se preneti na druge osobe. Naj e e pravni odnosi nastaju na osnovu op te i pojedina ne norme koja konkretizuje op tu normu.Privatnopravne obaveze su one koje sami subjekti na principu autonomije volje. zemljotres). Neprenosive pravne obaveze su vezane za li nost i ispunjenje se ne mo e preneti na drugog (bra na. Pravni odnos nastaje kada norma po inje da obavezuje subjekte (npr. zabluda. Pravna obaveza je izraz normativnog pravnog propisivanja. DINAMIKA PRAVNIH ODNOSA 3. Pravne injenice su odre ene okolnosti za koje pravna norma vezuje nastanak. vojna. jedan subjekat koristi stvar besplatno. smrt. One mogu da nastanu istoveremeno. Ljudske radnje se dele na pravne akte i na ostale radnje. etvrto. najam).

a za pravna lica je bitno sedi te i naziv. na princip teritorijalnosti (na lica i stvari koja se nalaze na teritoriji jedne dr ave primeni e se pravne norme dr ave na ijoj teritoriji se oni nalaze) i na egzistenciju velikih pravnih sistema (npr. Fikcije se razlikuju od predpostavki po tome to se kod predpostavki smatra da je ta no ne to to je verovatno i ta no.1. evropsko-kontinentalni. koji podrazumeva uzajamna prava i obaveze) i li nog imena. pa se ne mogu pozivati na nepoznavanje da bi izbegli njegovu primenu. bez obzira da li se ona vr e ili ne. krivi nom. bitno je i prebivali te. a po iva na fikciji da svi adresati znaju pravo koje se na njih odnosi. te se zbog toga oni nazivaju zakonskim rokovima. Govori se o pravnoj temporalnosti koja ozna ava posebnu formu. Fikcija (fictio iuris). nego i u oblasti procesnog prava. Pstoje dve vrste pravnih predpostavki: oborive i neoborive. Potom. a u drugom o zastarelosti. Neoborive predpostavke su one protiv kojih je zabranjen protivdokaz. me utim. koje vreme ima u odnosu na razli ite pravne fenomene. Kako je svet podeljen na dr ave.2. nije istinito i ne postoji. sudskom. odnosno sedi ta nije vezano samo za primenu materijalnog prava.). Pravni odnosi nastaju. dok se kod fikcija kao ta no uzima ono to izvesno nije ta no. Pravo u prostoru ukazuje na relativnost prava. anglosaksonski pravni sistem i td. izvesna prava (npr. Mesto prebivali ta. Prostor u pravu manifestuje se u injenici da svi pravni odnosi imaju. Na op tem makroplanu. odnosi izme u zemalja lanica Evropske unije). Rok prestavlja protek vremena nakon koga pravni odnosi nastaju. Pravne predpostavke su tehni ko sredstvo kojim se izbegava dokazivanje izvesnih injenica koje mogu da se predpostave kao ta ne. delikti). U nekim pravima neoborivu predpostavku ini ono to je upisano u zemlji nim knjigama. manje ili vi e. nepoznavanje prava kodi. ijim protekom pravni odnos prestaje. pitanje prava i prostora podrazumeva odnose izme u razli itih pravnih sistema. kao i na zemljin sloj ispod te povr ine. ose anje). upotrebaljava se u pravnoj teoriji i praksi od rimskog prava do danas. Postoje pravni odnosi koji imaju kao objekat jedan deo prostora (npr. 34 .2. ili forme. pored dr avljanstva (pravni odnos izme u lica i dr ave. sve dok se ne doka e suprotno. Teret dokazivanja. bra na. 3. postoje razli ite manifestacije u pravnim odnosima relacija prava i prostora. Odnos prava i prostora manifestuje se u dva vida: pravo u prostoru i prostor u pravu. Radi se o pravno relevantnim injenicama koje uzimaju da je ne to ta no. Na mikroplanu. Pravne predpostavke i fikcije ("Pravne figure") Pravna predpostavka ili prezumpcija jeste pravno relevantna injenica koju pravo uzima kao dokaznu. na vazdu ni prostor iznad. roditeljska) koja ne mogu zastareti. npr. Oborive su one koje se mogu obarati. svojina na nepokretnostima zauzima izvesnu povr inu). Postoje. odlo ne (suspenzivne). protekom kojih nastaje pravni odnos i prekluzivne rokove. dakle. pravni odnosi mogu da se odvijaju kako u unutra njosti iste dr ave. snosi onaj subjekt koji se opire odre enoj prezumpciji. uzimaju se kao (fiktivne) teritorije onih dr ava ija je ambasada. Prema tome rokovi se dele na raskidne (rezolutivne). upravnom itd. telesno dr anje. za odre ivanje mesne (teritorijalne) nadle nosti organa. menjaju se ili prestaju. Pored materijalnopravnih rokova. ali bi njihovo dokazivanje bilo dugotrajno i naporno. istinito. niti se mogu odr ajem ste i.). U prvom slu aju radi se o odr aju. O vrstama fikcija najre itije govore slede i primeri: propis da se za eto dete smatra kao da je ve ro eno.2. razlikujemo procesnopravne u kojima stranke mogu prduzimati radnje u postupcima (npr. kod kojih je zakonom odre en protek vremena posle ijeg isteka odre eno pravo prestaje da postoji ako ga njegov titular ne izvr i u tom roku. Urbanisti ko pravo i me uplanetarni prostori ozna avaju primere na kojima prostor u pravu zauzima zna ajno i odlu uju e mesto. Protek vremena je va na injenica za pravo jer zbog nje nastaju i prestaju pravni odnosi. lokalizacija fizi kih i pravnih lica i dobara. U predpostavci se odre uje onaj na koga pada teret dokazivanja. Pravo i vreme Vreme predstavlja va nu injenicu za pravo. to u stvari nije ta no. odnosno izme u vi e dr ava (npr.(telesni pokret. razlikuju se ljudske radnje saglasne pravu i protivpravne radnje (prekr aji.2. ako je to u njegovom interesu. razvija se i primenjuje na odre enom prostoru koji je trodimenzionalan i odnosi se na povr inu zemlje. protiv kojih se mo e dokazivati suprotno. Za pravnu identifikaciju i individualizaciju fizi kih lica. tako i izme u dve dr ave. postoje e.3. eksteritorijalna mesta na kojima se nalaze zgrade ambasade dr ava. Pravo i prostor Pravo postoji. prostornu dimenziju. ukoliko on tvrdi suprotno. Ovi rokovi su uvek strogo odre eni zakonom i stranke ga ne mogu menjati. O ovom terminu se naro ito raspravljalo tokom XX veka u angloameri koj literaturi. 3. menjaju se i nestaju na osnovu pravnih injenica. hodanje) i psihi ke (mi ljenje. 3.

-7PRIMENA PRAVA (103-116) 35 .

Tako se primena pravnih norami satoji od etiri tipa i ujedno etiri vremenske faze radnji: 1) utvr ivanje va e ih pravnih normi. Razlikujemo pona anje subjekata u skladu sa dispozicijom i pona anje pravnih subjekata u skladu sa sankcijom. 2. Te tri faze trebalo bi da se sastoje: prvo. Autenti an tekst pojedina ne pravne norme utvr uje se uvidom u originalni pojedina ni pravni akt kojim je ta norma stvorena. da li je pravna norma obavezna. tre e. Pod heteronimnom primenom prava podrazumeva se pona anje subjekata po dispoziciji iz straha od sankcije. Dobrovoljna primena prava zna i da pravni subjekti slede zapovest iz dispozicije pravne norme. U u em smislu metodi primene prava samo su "na ini vr enja doti nih radnji". Prinudnom primenom prava ozna ava se pona anje pravnih subjekata po sankciji. Utvr ivanje pozitivnosti pravne norem naziva se vi om kritikom norme. njenog tuma enja. u naj irem smislu primena prava zna i pretvaranje prava u dru tvenu praksu i pona anje pravnih subjekata po pravnim normama. da se op ta norma odnosi na dati. u posebnom u em zna enju. naju e zna enje primene prava ozna ava samo izvr enje sankcija koje mogu biti uperene prema licima (restitutivne i retributivne) i prema pravnim aktima (ni tavost i ru ljivost). efikasnost i ekonomi nost. utvr ivanja autenti nog teksta. Metod primene prava u irem smislu podrazumeva sve radnje koje se vr e u procesu primene. tede i vreme. one te e da spre e subjekte da ne ine prekr aje. Oni posebno treba da obezbede: sigurnost. Sadr ina vi e kritike pravne nomre sastoji se u ispitivanju da li je odgovaragu i normu doneo nadle ni subjekt u odgovaraju em. 36 . konkretan slu aj. i s druge strane. Za ovu fazu koristi se izraz ni a kritika norme. Prvo. U teoriji ne postoji saglasnost. jedni isti u etiri. restitutivna sankcija. Utvr ivanje sadr ine pravne norme se posti e utvr ivanjem njenog autenti nog teksta. psihi ke procese. utvr ivanjem injenice. Ekonomi nost primene ispoljava se u tome da se "do primene prava do e najkra im putem. Primena prava u ovom zna enju odnosi se na: misaone radnje. 4) izvr enje pravne norme pravnim radnjama. Ako se eli utvrditi koje su faze nu ne. tzv. drugo. prelazi se na ispitivanje da li norma va i.). 2) tuma enje (interpretacija) pravnih normi. Sve te radnje imaju za cilj da se ta no odredi pona anje koje pravna norma zahteva i da se to to ona zahteva i ostvari. iz saznavanja pravne norme. Sigurnost primene zna i da pravo mora biti tako pode eno za primenu da do nje uvek do e i to "ta no onako kako je propisano. Efikasnost primene se sastoji u podobnosti metoda primene da pravo izazove ono dejstvo koje mu je postavljeno kao cilj. a ta primena mo e biti dvojaka: autonomna i heteronomna. izvr enje pravne norme kao svrhe i ujedno glavnog cilja normotvorca. 2. uo ljivo je da se izdvajaju tri faze: zato to postojanje i popunjavanje pravnih praznina u pravnom sistemu treba da je izuzetak. primena prava ozna ava samo primenu op te pravne norme u konkretnom slu aju. Ukoliko se primenjuju retributivne sankcije. propisanom postupku i obliku. tako da subjekti mogu biti sigurni ta e nastupiti u svakom datom slu aju". Postoji nekoliko zna enja ovog termina. Sankcija se pojavljuje kao nu no zlo po to njenom primenom nikada ne mogu biti ostvareni ciljevi koje pravo postavlja. Shodno tome postoji dobrovoljna i prinudna primena prava. ljudske radnje i materijaln sredstva. nano enje zla prekr iocu. S jedne strane. dok drugi navode vi e faza.1. a ne pravilo. tj. Pravne norme (pravni akti) obavezuju ako su doneti u skladu sa normom (aktom) vi e pravne snage. Autonomna primena prava nastaje kada se pravni subjekt pona a dobrovoljno po dispoziciji iz uverenja da je ono to se od njega tra i u njegovom interesu. a ne na prati no pona anje pravnih subjekata po pravnim normama. POJAM PRIMENE PRAVA 1. povezanim sa pona anjem subjekata po pravnim normama. ona uvek zna i gubitak nekih vrednosti (vremena. sredstava i td. Nakon utvr ivanja autenti nog teksta pravne norme. ak i onda kada se sankcija sastoji u naknadi tete ili povra aju u pre a nje stanje. konkretizacijom i individualizacijom op te pravne norme u konkretnom slu aju dono enjem pojedina ne pravne norme. I tre e. Drugo. misaonih i materijalnih akata. 3) popunjavanje pravnih praznina. PROCES PRIMENE PRAVA Proces primene prava je slo en i odgovoran postupak koji ini niz logi ki povezanih radnji. Autenti an tekst op te pravne norme sadr an je u pravnom aktu kojim se norma stvara.

govor. na ina ili postupka koji se koristi da se ne to nejasno objasni. u ini jasnim. sociolo ka. Po pravilu. Tuma enju prethodi razumevanje. Hir . koju nije mogu e re ima uvek sveobuhvatno i precizno izraziti. sve do anti kog "Mita o Hermesu" koji je objave sa Olimpa prenosio ljudima. i pravo bi ostalo neefikasno. tuma e se i sve pravne radnje. Potreba za tuma enjem prava prakti no se javila ve sa nastankom prvih pravnih tekstova. kako bi se norma prilagodila izmenjenim odnosima da bi mogla uticati na dru tveni ivot i bila efikasna (npr. Ono to se mo e razumeti jeste jezik. delikti i td. pravne grupe ili. Prema tome. Tako. Predmet tuma enja je svaka norma. tu be. ne mogu se praviti razlike prema predmetu tuma enja. jer ne to mo emo protuma iti tek po to smo ga razumeli. filolo ka hermenautika. Po to su pravne norme zapovesti izra ene jezikom. Prema suprotnom stanovi tu. Pravo se tuma i uvek zbog njegove prakti ne primene.2. Postoji mnogo razloga. 2. izuzetna slo enost dru tvene stvarnosti. Predmet tuma enja Glavni predmet tuma enja prava su postoje e pravne norme i njihovi skupovi. izlaganje u ijem sredi tu je hermenauti ki fenomen. pravna hermenautika isl. Gotovo se nikada ne tuma i jedna izolovana norma od drugih. uslovna ili bezuslovna. menjaju se i zna enja jezi kih znakova. pravne odredbe i td. TUMA ENJE PRAVNE NORME 3. predmet tuma enja je pravni sistem kao celina. nego pravna norma u okviru pravne ustanove. Po to predmet tuma enja mogu biti razli iti tekstovi: biblijski. Ukoliko se pravne norme ne bi adekvatno tuma ile. u slu ajevima popunjavanja pravnih praznina. Taj vid tuma enja naziva se tuma enje u u em smislu.). celog pravnog sistema. razumevanja) predstavlja delatnost uma. tuma duhovne tvorevine (tuma prava). Ima autora koji hermenautiku shvataju kao kritiku. Drugo. Jezik se menja. rengen ± magnetna rezonanca).1. taj raskorak izme u prava i dru tva negativno bi uticao na primenu. pravu i filozofiji koja doprinose njenoj afirmaciji: Riker. problem jezika izra ava se u tome to jezik ili jezi ki izrazi nemaju jedinstveno ili precizno zna enje. Brojna su imena u nauci. 37 . Primena zakona nije samo momenat njegovog razumevanja. Dakle. svedoka. a drugi je primalac zna enja. ponekad se veoma brzo menjaju vrednosni stavovi i ideologije koje uslovljavaju sadr aj jedne pravne norme. Gadamer i drugi. materijalne i jezi ke radnje. Tuma enje ili hermenautika (nauka o pravilima tuma enja. Dru tveni odnosi se menjaju. Njeni koreni vode u daleku pro lost. koja je op ta i apstraktna. Ona ozna ava tuma enje. prilikom primene starijih normi treba menjati i prilagoditi tuma enje. kod tuma enja u u em smislu predmet tuma enja je postoje a norma. Postoje razli ita odre enja i vidovi hermenautike. izjave ve taka.3. knji evni ili pravni. dok kod tuma enja u irem smislu. bez obzira da li je ona op ta ili pojedina na. obja njenje. pak. Pojam tuma enja 1. Radi se o jednoj vrsti duhovne delatnosti koja je pisutna svuda gde se sre emo sa duhovnim tvorevinama. albe. Diltaj. Tuma enje kao delatnost stalno je prisutna u ivotu oveka jer se tako utvr uje zna enje bilo prirodne bilo dru tvene pojave. kada se ka e "tuma enje prava" misli se na tuma enje u u em smislu. naro ito u XX veku. Re hermenautika pomenuta sa nekom konkretnom naukom ozna ava posebni vid hermenautike kao op teg metoda u njegovoj upotrebi (npr. nu no je ujedna avanje tuma enja prava. logi ari i pravnici. razumljivim i shvatljivim. dr avna ili autonomna. slojevitost i dinamika dru tvenih odnosa koji se reguli u. pisana ili nepisana. Pored pravnih akata. a pravne norme su stati ne. Prvo. 3. Ovaj mit ukazuje na postojanje dva subjekta ± jedan je stvaralac duhovne tvorevine (normotvorac). Najve i doprinos pravnoj hermenautici dali su brojni filozofi. Kada je u pitanju postupak popunjavanja pravne praznine radi se o tuma enju u irem smislu. Tre e. Razumevanje ini su tinu odnosa izme u ljudi i ovekovog odnosa prema svemu postoje em. razlozi koji dovode do tuma enja mogu biti i na strani jezika. To s vremenom izaziva promene u zna enjima norme. Tuma e se knji evni tekstovi. postoje mi ljenja da su razli ite vrste tuma enja primerene razli itim vrstama tekstova koji su predmet tuma enja. politi ki govori. nego i trenutak njgovog ispunjenja njgovog smisla i svrhe. pogotovu kad se radi o op toj normi. ali se izdvajaju tri osnovna zbog kojih se pristupa tuma enju prava. Na ela pravne jednakosti i pravne sigurnosti nala u da se iste pravne norme jednako primenjuju u manje-vi e istovetnim situacijama (slu ajevima). Rasprave o tuma enju prava dobile su na intenzitetu. ostaju onakve kakve su donete. a da bi se to postiglo. psiholo ka. U pravu se esto upotrebljavaju neodre eni pojmovi i oni mogu biti razlog nejasnog zna enja pravne norme. tuma enje sledi iz razumevanja.

logika. a drugo ima za cilj da izvodi nova zna enja do kojih se ne mo e do i drugim sredstvima tuma enja. To je autenti no tuma enje (vrsta tuma enja prava kada se tvorac pravne norme i njen tuma poklapaju). Tvorci i tuma i prava moraju ne samo poznavati osnovne principe i pravila logike. Moramo voditi ra una o slede em: ¤ da jezik u pravnoj normi ima isto zna enje kao i u obi nom govoru. 4.1. Tuma enje prava koje vr e dr avni organi obavezno je za pravne adresate i ima manju ili ve u obaveznu pravnu snagu. subjektivno i objektivno. Primena logi kih zakona Sve to je preodukt misaone aktivnosti oveka. ili tuma e sopstvene norme koje su sami doneli u formi autenti nog tuma enja. Subjekti tuma enja Zato to postoje dve grupe stvaralaca prava: dr avni organi i nedr avni subjekti.2. tuma enje i primenu. Pstoje dve vrste logi kog ruma enja: jedno za cilj odre uje proveru zna enja dobijenih drugim tuma enjem.3. Postoje te ko e u jezi kom tuma enju.3. Najkra e re eno. Logi ko tuma enje 4. Oblici logi kog tuma enja Najva niji oblici su: razlog suprotnosti (argumentum a contrario). tj. a iskazuje se jezikom.2. Akt kojim se vr i autenti no tuma enje naziva se interpretativni zakon. razlikujemo i dve osnovne grupe subjekata koji tuma e pravo: dr avni organi i nedr avni subjekti. ¤ da im treba dati posebno pravno zna enje samo ako ga ima u pravnoj normi. zato se javljaju jasne i nejasne norme. Zakon neprotivutre nosti izra ava se u stavu da protivure ni pojmovi u pravnoj normi ne mogu stajati zajedno. gramati ko. razlikuju se grupe ije je tuma enje neobavezuju e. kao nauka o mi ljenju. jer time jedan drugog ograni avaju ili isklju uju (npr. ima nezamenljivu ulogu. Jezi ko tuma enje Utvr ivanje pravne norme putem jezika. Mo emo razlikovati leksi ko. ima svoj logi ki postupak i logi ki izraz. ve i jezi kih pravila. Prema zakonu istovetnosti ili identiteta uzima se da su istovetni pojmovi oni koji su istog obima i istog sadr aja i da jedan zna i ponavljanje drugog (npr. ¤ da im treba dati posebno pravno zna enje samo ukoliko je odre eno izvesnim aktom i strogo se toga dr i. Logi ko tuma enje vr i se uz pomo osnovnih zakona logi kog mi ljenja: zakona neprotivure nosti. Za stvaranje prava. zakona istovetnosti i zakona isklju enja tre eg. 38 . nego ih se u stvaranju i primeni prava. Pored subjekata ije je tuma enje obavezuju e. Posebnu ulogu u tuma enju prava imaju sudovi. ut eni i tu itelj ne mogu biti jedno isto lice u istom sporu). iz norme se izvla i zna enje koje je ire od osnovnog zna enja. Zakonodavni organi retko se pojavljuju u ulozi tuma a pravnih normi. vezano i slobodno. U teoriji prava ukazuje se na jo jedan mogu i aspekt podele subjekata tuma enja. Jezi ka tuma enja delimo na ekstenzivno i restriktivno. moraju i pridr avati. logi ko tuma enje ozna ava primenu logi kih zakona na pravnu normu koja je logi ka kategorija. Tuma enja koja daju privatna lica ne mogu biti ni autoritativna.3. Zakon isklju enja tre eg nam govori da u odre enoj situaciji nema tre eg pojma izme u dva pojma koja se isklju uju (npr.3. ¤ da znacima jezika u istoj pravnoj normi ne treba davati razli ita zna enja. 4. Tuma enje koje vr e upravni i sudski organi ini posebnu vrstu konkretnog. Oni daju tuma enje pravnih normi konkretizuju i dispoziciju ili sankciju. pravni akt mo e biti samo zakonit ili samo nezakonit) 4. po inilac krivi nog dela ± krivac). Pravo se kao misaoni sistem logi ki izra ava. stvaraju i tako sudsko tuma enje. analogije (a simili ad simile) i razlog tim pre (argumentum a fortiori). ni ta na kao kada ga daju dr avni organi. stati ko i evolucionisti ko. ni onako pouzdana. sintati ko i interpunkcijsko tuma enje. Nedr avni subjekti tuma e pravne norme koje su doneli drugi subjekti radi njihove primene. argument sli nosti.3. kazualisti kog tuma enja normi radi njihove primene u konkretnom slu aju. Logi kim tuma enjem posti u se dva osnovna rezultata: prvo. Ono podrazumeva ne smo kori enje jezika. SREDSTVA TUMA ENJA PRAVNE NORME 4. njime se utvr uje da li je zna enje koje se dobija drugim vrstama tuma enja logi ki mogu e i drugo.

To zna i da se u svim odnosima koje neka norma reguli e. Op ta pravna na ela predstavljaju najop tije pravne norme u razli itim granama prava. norma suprotne sadr ine. ustavom. mo e biti neadekvatno ± jer je jedno od mogu ih i uobi ajenih zna enja preusko. Ima zadatak da utvrdi cilj norme i da odredi pravo tuma enje koje odgovara cilju i pravu uop te. Ono podrazumeva utvr ivanje pravne norme pomo u cilja. argument sli nosti (a simili ad simile) zna i da se na jedan slu aj koji nije regulisan op tom pravnom normom. Potpuna analogija (analogia totalis) izvodi se iz 'duha' celokupnog prava i predstavlja op te pravno na elo. Njega stvara dr ava sa odre enim ciljem. jer svaka pravna norma ima odre eno mesto i smisao u pravu i kroz to se norme povezuju.6. Pravna analogija (analogia iurs) jeste ostvarivanje jednog op teg pravnog na ela (izvedenog iz vi e normi ili celog pravnog sistema) u slu aju koji predstavlja pravnu prazninu. Istorijsko tuma enje vodi ra una o istorijskim elementima. Pravne konstrukcije smatraju se najop tijim pravnim pojmovima (npr. Prilikom stvaranja vode se javne diskusije. Doslovnim tuma enjem konstatuje se da je zna enje re i kojima je pravna norma iskazana adekvatno. dakle. Logi kim tuma enjem proverava se jezi ki izraz pravne norme. 4. koji.3. pod odre enim dru tvenim uslovima i okolnostima. jer je ono najadekvatnije ciljnom zna enju odredbe. Pravna na ela predstavljaju najop tije pravne norme do kojih se dolazi apstrakovanjem i generalizacijom onoga to je zajedni ko i bitno u posmatranim normama objedinjenim zajedni kim ciljem koji je sadr an u ideji op tg pravnog na ela.4. c) Razlog tim pre (argumentum a fortiori) predstavlja argument kojim se iz jedne izri ite normativne kvalifikacije nekog odnosa zaklju uje da ista kvalifikacija pripada i nekom drugom odnosu zato to on ima va niji (ja i) razlog. Ciljno tuma enje je povezano sa ostalim tuma enjima i predstavlja za etak procesa tuma enja. Deli se na dve podvrste: zaklju ivanje od manjeg ka ve em i zaklju ivanje od ve eg prema manjem. ekonomske i politi ke prilike. Istorijsko tuma enje Ovo tuma enje je od velikog zna aja. I ciljno tuma enje. zakonima i drugim aktima. prave analize. Su eno ili restriktivno tuma enje predstavlja takvo na elopravne logike kojim se jednoj vi ezna noj re i iz pravne norme daje njeno ire zna enje. p ti pojam ugovora) i sadr e zajedni ke op te elemente za sve ugovore.5. Pro ireno ili ekstenzivno tuma enje sastoji se u postupku kojim se jednoj vi ezna noj re i iz pravne norme daje njeno ire zna enje. 4. predstavlja pravnu prazninu primenjuje pravna norma koja je predvi ena za neki drugi sli an slu aj i to upravo na osnovu te sli nosti. pravnih konstrukcija. jer je ono najadekvatnije ciljnom zna enju odredbe. Neki autori prave razliku izme u delimi ne i potpune analogije. Obi no se razlikuju dve vrste analogije: zakonska i pravna. primenjuje njoj suprotna norma. Iako je predmet tuma enja pravna norma. kao i istorijsko. Delmi na analogija (analogia partialis) jeste analogija koja nastaje kada se op ta norma izvodi iz nekoliko posebnih normi. koje se tuma e sa drugim normama. ocenjuju se dru tvene. Zbog toga ovo tuma enje ima sociolo ki karakter. ima sociolo ki karakter. Doslovno. 4. pro ireno i su eno tuma enje Za ova tri postupka karakteristi no je slede e: zna enje odredbe mo e biti adekvatno izra eno upotrebljenom re ju.3. a to se posti e primenom op tih pravnih na ela i tzv. Argument analogije je zapravo jeo jedno sredstvo ciljnog tuma enja. Ciljno tuma enje Ovo tuma enje je u tesnoj vezi sa istorijskim. Tako se pravne norme norme povezuju aktima. b) Analogija. Zakonska analogija (analogia legis) ozna ava primenu jedne norme. kojom se reguli e jedan slu aj. Sistematsko tuma enje Sistematsko tuma enje ozna ava utvr ivanje pravnog zna enja pravne norme putem povezivanja pravnih normi. Bitno je da se norme tuma e po svojoj unutra njoj i smisaonoj povezanosti. ona se ne mo e tuma iti potpuno odvojeno. 4. da li je jezi ki smisao pravne norme mogu i odr iv ili nije. 39 . Povezanost normi u odre enom sistemu mo e biti i po stepenu op tosti (hijerarhija). ili pak pre iroko. na drugi slu aj koji predstavlja pravnu prazninu. tj. Cilj se izra ava i nalazi u normi.a) Razlog suprotnosti (argumentum a contrario) jeste logi ko sredstvo koje slu i da se pravne praznine popunjavaju na na in koji je suprotan analogiji. jer pravo nastaje u odre enom istorijskom trenutku.

Subjektivno vi e dolazi do izra aja kod pravnih normi stvorenih od strane pravnih lica. vezan za pravnu normu i njeno zna enje. bez obzira to nije jezi ki mogu e.2. Zna aj re i se menja od njenog dono enja. gubi se su tina tuma enja i mogu nost stabilnosti i hijerarhije u pravu i u dr avi. Objektivno je ono tuma enje koje pravo zna enje pravnoj normi daje po zna enju onoga ta re i same zna e. Uvodne napomene 5. Stati ko i evolucionisti ko tuma enje Stati ko je ono tuma enje koje pravo zna enje pravnih normi daje po zna enju koje su re i imale u momentu dono enja norme. S druge strane. Ako bi se zna enje odre ivalo po volji tvorca. Vezano tuma enje daje ve u sigurnost ± tuma je vezan zna enjima jezi kog tuma enja. tume enje bi nas odvelo ustvari slobodnom stvaranju prava. Ovo tuma enje je ustvari prilago avanje ivotu i ono se ne mo e menjati i stvarati pravo.4. 40 . Me utim.3. Pravo izra ava dru tvene odnose i pravna norma mora biti izraz tog stanja.1. 5. 5. kod slobodnog tuma enja. Subjektivno i objektivno tuma enje Subjektivno je ono tuma enje koje smatra za pravo zna enje pravne norme ono koje normi daje tvorac. te ovo tuma enje ne zna i pravnu sigurnost. dru tveni odnosi su promenljivi. Slobodno tuma enje nastaje onda kada tuma nije vezan nikakvim jezi kim tuma enjem. Evolucionisti ko je ono tuma enje koje pravo zna enje pravnoj normi daje po zna enju re i koje norma ima u trenutku tuma enja.5. do kojih smo do li putem jezi kog tuma enja. tuma dolazi do uloge tvorca prava. Vezano i slobodno tuma enje Vezano tuma enje je kada za pravo zna enje pravne norme uzmemo jedno od jezi kih zna enja. Kao razlog se iznosi pravna sigurnost. a ne po onome to je tvorac izrazio. Zna enje jezika se menja. ve je slobodan da pravnoj normi da onakvo zna enje kakvo on nalazi za potrebno. METODI TUMA ENJA PRAVNE NORME 5.

-8ZAKONITOST (117-119) 41 .

pokazuje koliko je razvijena pravna svest gra ana. Subjektivni ose aj zakonitosti je vlastito uverenje koje gra anin ima u odnosu na zakonitost ili nezakonitost nekog akta. za koje se vezuju ideje ograni enja i kontrole vlasti. materijalne i formalne. pravna i stvarna. bilo po privatnoj inicijativi. ve zbog ideje prava" (Jering). ali naj e e tu ulogu imaju vrhovni sudovi (SAD. Vansudsku kontrolu vr e zakonodavni organi ili posebna tela kao to je Ustavni savet u Francuskoj. model njenog organizovanja koji garantuje uzajamnu kontrolu zakonodavne. u skladu sa svojom nadle no u ocenjuju da li je neko pona anje. Italija). U okviru sudske kontrole zna ajnu ulogu imaju ustavni sudovi (Austrija. totalitarnog. a ta nepravedno. subjektivne i objektivne. kontrole javnog mnjenja preko kritike do pravne kontrole. Ustavnost i zakonitostsu va no sredstvo za ostvarivanje demokratije uop te. ona je antiteza samovoljnoj vladavini. Monteskje. VRSTE ZAKONITOSTI Pored materijalne i formalne ustavnosti i zakonitosti treba razlikovati jo jednu. kakav je stav prema pravu u celini ili prema nekom njegovom delu. tj. zajedno sa sudskom nezavisno u "zna e va an korak u pretvaranju policijske. Ustavnost predstvalja branu autokratiji. Pored ove dve vrste zakonitosti (nezakonitosti). pored navedenih vrsta zakonitosti (nezakonitosti) razlikujemo i one: u procesu stvaranja prava i u procesu primene prava. pravnom istinom. Subjektivna zakonitost. Pored toga. ve i rad i postupak dr avnih organa. Gr ka. ustanova i sistema u celini. tako e. Neophodno je sprovesti princip podele vlasti u kome sudska vlast uvek mora biti nezavisna. kleveta). vladavina volje umesto prava. objektivna. Turska. Taj stav mo e biti zna ajan jer gra ani poma u u otkrivanju i utvr ivanju nezakonitosti. Dakle. U prvom slu aju zna i da je ne to utvr eno ka zakonito ili nezakonito. Uzroci nezakonitosti mogu biti svesni i nesvesni ± kada subjket recimo ne zna za sadr inu pravne norme. da obezbedi pravilno utvr ivanje materijalne istine. tj. bilo po slu benoj du nosti. postoji i tre a vrsta. odnosno sa vi im pravnim aktom. a demokratija je prava politi ka sredina u kojoj se oni mogu realizovati. Lok i . bez obzira na to da li je stvarno tako ili ne (npr. bez obzira na to da li je ona pravno utvr ena. fa isti kog i dr. I dr avni organi. odnosno nezakonitost. Stvarna zakonitost stvarnu uskla enost ni eg akta sa vi im. pa prema tome i kriterijum za razlikovanje ta je pravedno. ponekad njihovu funkciju mogu da preuzmu i redovni. Dru tveno tetna vrsta svesne 42 . ostatak "iz doba stvaranja savremenih gra anskih dr ava". Treba. Pojedinci ocenjuju ne samo vrednost pravnih pravila. prvo. materijalni ili pravni akt. Australija). u skladu sa pravom ili ne. panija. materijalna istina ne mora da se poklapa s formalnom. pojam ustavnosti u sociolo ko-politi kom smislu vr i funkciju ograni avanja i kontrolisanja politi ke vlasti. Pravna zakonitost nekog akta jeste jeste ona zakonitost koju je u odgovaraju em postupku utvrdio nadle ni organ. Kanada. njena suprotnost je despotska vlada. a u pravnom poretku va i pravilo ignorantio legis (iuris) nocet. op tim i neposrednim izborima za predstavni ka zakonodavna tela. bilo ljudi iz naroda. tzv. upravne i sudske vlasti. popularna tu be. vajcarska. vr ilo sve tri pomenute vlasti. na slobode i prava oveka i gra anina. Ustavnost i zakonitost. svarna." Za etnicima pojma ustavnosti smatraju se D ." Kontrola vr enja politi ke vlasti je raznovrsna: od op tedru tvene kontrole ustavnosti i zakonitosti. mogu e su gtre ke i zablude. U dana njoj pravnoj terminologiji u mnogim jezicima "popularna tu ba" jeste op te usvojen termin da bilo koji gra anin mo e da podigne tu bu.1. samovolju vlastodr aca bilo kog tipa (autoritarnog. drugo. Objektivna odgovornost je ona koju je u odgovaraju em postupku utvrdio nadle ni organ. U savremenim uslovima veoma je zna ajna i razvijena pravna kontrola ustavnosti koja mo e biti sudska. Da ne bi mogla da se zloupotrebi "vlast treba ograni iti vla u". Ograni enje politi ke vlasti odnosi se.). S obzirom na to da se radi o subjektivnom ose anju. Monteskje: "sve bi bilo izgubljeno ako bi isti ovek ili telo uglednika. nepoznavanje prava kodi. Ustavnost i zakonistost nisu dva odvojena principa. U rimskom pravu poznat je institut actiones populares. pa prema tome i vreste sankcija koje proisti u iz razli itih vrsta prekr aja i na njima se zasnivaju. U praksi ve ine savremenih prava popularna tu ba je izuzetak jer je u njim dosledno sproveden princip da spor mo e pokrenuti samo lice koje ima aktivnu procesnu legitimaciju. Ustavnost je "zakonsko ograni enje dr avne vlasti. nego dva vida izra avanja jedinstvenog na ela ± vladavine prava. bilo plemi a. imati u vidu nezakonitosti koje se ine prema ljudima i one koje se odnose na pravne akte. demokratskim. 2. ograni enje vlasti podrazumeva podelu vlasti. vojnopolicijske i (ili) partijske dr aeve u pravnu dr avu. POJAM NA ELA ZAKONITOSTI Pojam ustavnosti sa normativnog stanovi ta ozna ava zahtev da zakoni i drugi materijalni i pravni akti moraju da budu formalno i materijalno u skladu sa ustavom. Visoka moralna vredbnost popularnih tu bi se sastoji "pre svega u tome to tu ilac pokre e spor ne u odbranu svojih naposrednih prava. Op tedru tvena kontrola manifestuje se povremenim. Po to u svakom pravnom sistemu postoje dve organske celine: proces stvaranja i proces primene prava. Odre en pravni potupak i nema drugu svrhu nego da obezbedi poklapanje stvarne istine sa formalnom istinom. U pravima gde ona postoj9i vi e je relikt pro losti sa ograni enim obimom primene. Svaki pojedinac nosi u sebi odre en ose aj pravde.

ili je ona nerazvijena ili dru tveno neefikasna. i samo na elo gubi svoju realnu vrednost i pretvara se iz jednog ustavnog principa u golu proklamaciju. zabranjena retroaktivnost zakona.nezakonitosti je tzv dobronamerna nezakonitost kada dr avni organi "popravljaju" propise tako to ih uop te ne primenjuju. nego i legitimitet (pravednost). Da bi dr ava bila u punom smislu re i pravna. sudska kontrola rada uprave kroz upravni spor. pravde. SREDSTVA ZA OBEZBE ENJE ZAKONITOSTI Svaki pravni poredak koje se zasniva na ustavniosti i zakonitostiuvek predvi a i sistem za tite tih na ela. pravo na albu. pravne sigurnosti. 3. publikovanje zakona i drugih propisa. mora da bude obezbe en ne samo legalitet (zakonitost). a neretko u propagandni pravan fakti kog bezakonja i samovolje. reda i poretka u dru tvau. to se ti e pravnih mehanizama za tite na ela ustavnosti i zakonitosti. mnogobrojna sredstva za otklanjanje nezakonitosti (razlikuju se od zemlje do zemlje). Osnovni ciljevi po tovanja ustavnosti i zakonitosti jesu uspostavljanje demokratske pravne dr ave. tj. odnosno. S obzirom na zna aj na ela ustavnosti i zakonitosti i pored pravnih mehanizama postoje i vanpravna sredstva koja se svode na otklanjanje uzroka nezakonitosti i na negovanje politi ke i pravne kulture i obrazovanja javnosti. Ukoliko nema nikakve institucionalizovane za tite na ela zakonitosti i ustavnosti. 43 . me u njima najzna ajnija su: sudska kontrola prava u naj irem smislu. pravna sredstva i td. ili ih ne primenjuju na predvi en na in. jer ih smatraju neopravdanim i neodgovaraju im. ustavno sudstvo.

-9PRAVNI SISTEM (120-133) 44 .

me unarodno i unutra nje. zakoni. Nau ni pravni sistem ini ukupnost op tih pravnih normikoje pravna nauka sre uje u jednu koherentnu celinu prema nekim obele jima njihovog sadr aja. Sintagma organizacija mno tva kod starig Grka slu ila je da ozna i trupe armija spremne za borbu. u njegovoj tripatriciji ± lica. Unutar nau nog sistema prava nastaje i podela na osnovne grupe prava (javno i privatno.1. da bi u XX veku dostigla pun razvoj. 2. Jednom izgra en. kod nekih "sistema" odnosi izme u pojedinih elemenata mogu biti labavi. stabilni. Sre e se jo i naziv fakti ki ili vertikalni pravni sistem. koji je pregledan i sre en po nekom sistemu. nego i u drugim op tim pravnim naukama. neprotivre nu celinu sastavljenu iz delova koji su povezani nekim bitnim svojstvom ili funkcijom. tako da obrazuju jednu organizovanu celinu. nau ni pravni sistem uti e povratno na fakti ki sistem. logi ki sre enu i neprotivure nu celinu mnogobrojnih op tih pravnih normi jednog pravnog poretka. tj. rezultat akta. Postojanje fakti kog sistema. Re podsistem predstavlja manji sistem okru en ve im. odnosno. Sistem uop te ini skup elemenata koji se me usobno nalaze u odre enim odnosima i zavise jedni od drugih. Tako orevni sistem ini dinami ku. najdoslednije zalaganje u poimanjuprava kao sistema nalazimo u " istoj teoriji prava" Hansa Kelzena. POJAM SISTEMA Re sistem je gr kog porekla i ozna avala je organizaciju mno tva. kao objektivnog jedinstva pravnih normi unutar dru tvenog sistema. Pri tome je najva nije da ne postoji jedna jedina mogu a ema za 45 . Fakti ki i nau ni pravni sistem javljaju se u pravnoj teoriji na dva nivoa ± na nivou konkretne nacionalne problematike i na nivou op teteorijske problematike. Sistem je ozna avao jedinstvenu. U prvom slu aju re je o sinhroni nim odnosima: stati kim. Sre ivanje izvora prava u nau nom pravnom sistemu obavlja se na osnovu nekih objektivnih svostava dru tvenih odnosa i pravnih normi iz fakti kog pravnog sistema. nejasni. dru tvenim odnosima koji se normama ure uju. materijalno i formalno. stvari i tu be. omogu ava otklanjanje protivure nosti izme u normi i pravnih praznina. Rosa i analiti ke teorije prava u delima Harta i Raza. celinu misli. sistematizacija slu i i tome da se pravo sazna. POJAM PRAVNOG SISTEMA Izraz pravni sistem kroz istoriju i u teoriji i u sociologiji prava nailazi i na razli ita zna enja izraza i vrlo razli ite nau ne analize pravnog sistema. Vi e srodnih ustanova svrstavaju se u pravne grane koje u svojoj ukupnosti ine pravni sistem. izvori prava kvalifikuju iste dru tvene odnose kao temeljne sistematske jedinice i koji se dalje svrstavaju u pravne ustanove. prema nekim obele jima dru tvenih odnosa koji su tim normama regulisani. Najpre pravna nauka izgra uje nacionalne nau ne sisteme prava. ini nu nu predpostavku za izgradnju nau nog pravnog sistema. akciju. Svi elementi sistema mogu biti u jednoj "vremenskoj" ravni. Stvoren pravni sistem predstavlja polaznu ta ku za razvoj pravne nauke. vrsti. U drugom slu aju. Ispitivanje postoje ih fakti kih pravnih sistema na op teteorijskom nivou po injutokom XIX veka. vertikalni. Prema mi ljenju nekih autora u polju zna enja pojma i termina sistem vlada o igledna vi ezna nost. podela. ti odnosi su polihroni ni i oni mogu biti dinami ki. gra anski zakoni i td." I u delu Norberta Bobija nailazimo na izri ito nagla avanje da je zadovoljavaju a definicija prava mogu a samo sa stanovi ta sistema prava. Op te pravne norme. Unutar teorije prava. skup zakona. "Pravo je skup pravila koja imaju onu vrstu jedinstva koji mi shvatamo kao sistem. prostornim i td. nego i prakti no kroz razli ite izraze koje koriste razli iti teoreti ari: ume e. Ona. me uzavisni. Pravna nauka postavlja kriterijume za uspostavljanje pravnog sistema. Drugo zna enje izraza nau ni pravni sistem odnosi se na sistematizovanje ili sre ivanje pravnih normi prema njihovom sadr aju. Sistem omogu ava da se olak a pronala enje pravnih normi i njegova primena. U XVI i XVII ideja sistema prava ne javlja se samo teorijski. Suprotno. Izraz nacionalni pravni sistem u fakti kom smislu predstavlja jedno mno tvo pravnih normi koje sada va e ili su nekada va ile u odre enom dru tvu. dr avno i autonomno pravo). Sve do XIX veka pravni sistem ozna ava skup pravnih normijednoga dru tva. i neki od predstavnika sociolo ke teorije prava zna ajno su usmereni na opis i obja njenje celine veza izme u sistema pravnih normi i dru tvenih odnosa sa kojima su norme povezane. sastav. logi ni. Po etke sistematizacije nalazimo u starom Rimu kod Gaja. pre svega. Pravne norme sistematizuju (sre uju) ustavotvorni i zakonodavni organi prema njihovoj pravnoj snazi na vi e i ni e norme i to je pravo hijerarhijsko zna enje izraza pravni sistem. da bi u XX veku postiglo zavidan doma aj ne samo u op toj teoriji prava. tako e. naro ito u okviru istorijskopravne kole. U dru tvenom ivotu. Podela koja nam unosi vi e jasno e u slo enu problematiku pravnog sistemarazlikuje dva zna enja ovog izraza. Valja naglasiti da kod pojedinih sistema odnosi izme u elemenata koji ine sistem mogu biti kompaktni. shvati i (pro)tuma i. horizontalnim. ali mogu predpostavljati i sukcesiju u vremenu.S druge strane. Na sli an na in postavlja se nacionalna i op teteorijska problematika nau nog pravnog sistema. Isto stanovi te javlja se i u okviru skandinavskog realizma A. Tokom XIX veka ispitivanje sistema prava dominira. vremenski. Sistemati an ozna ava raspored po nekom planu. odnosno.

Njihova kritika je delom opravdana zato to sve pravno relevantne odnose nije mogu e. Sam pravni sistem. Ova autonomija po iva na temeljima pravne dr ave. 4. Luman ne pretenduje na potpunu samoodre enost pravnog sistema. Igra mo e biti i objekt i subjekt. 46 . Ovu ideju. obi ajno. dok se kriterijum specijalnosti izra ava u slede em: specijalno pravno pravilo (zakon) ukida generalno pravilo. stvarni odnosi. Veber i dr. Hijerarhijski kriterijum vidljiv je u pravilu: vi e pravno pravilo (zakon) ukida ni e. u manjoj ili ve oj meri postoje protvre ne norme ± antinomije. Pravo je odvojeno od svoje okoline jasno obele enom sistemskom granicom sa srazmerno visokim stupnjem autonomije. npr.3. 5. tj. kao i Maks Veber koji je ukazao na injenicu da moderno pravo karakteri e racionalnost. o tro je kritikovao Eugen Erlih u "Pravnoj logici". PRINCIPI PRAVNOG SISTEMA 5. postavljaju kriterijume za eliminisanje antinomija. Oni se svode na hronolo ke. me unarodno trgova ko pravo i td. jer ni e pravne norme nisu u potpunosti odre ene vi im pravnim normama. pravne praznine i neodre enosti. Hans Kelzen se ina e mo e smatrati prete om ne samo autonomije ve i autopoieze prava. Prema pristalicama ovog shvatanja. me u ljudimak oji se pona aju po njima. svemo dr ave bi bila naru ena ako bi se uvelo drugo "konkurentsko pravo". Dr ava pretenduje ne samo da preko pravila fiksira pravila dru tvenog ivota. a problem pravednosti svodi se na to da li je jedna norma opravdana ili ne. Antinomije se sastoje iz "nemogu nosti da se istovremeno primene. da planira redistributivne mehanizme i td. PRAVNI SISTEM KAO PODSISTEM DRU TVENOG SISTEMA U savremenoj teoriji prava izgra enu teoriju "supersistema" i prou avanje prava kao podsistema dru tvenog sistema razvio je Nikolas Luman. ljudsko pona anje.1. neprekidno menjaju. najva niji kriterijum je pravednost. Hronolo ki kriterijum je. tako e. esnafsko. a nije ni potrebno. Koherentnost pravnog sistema Kako pravni sistem predstavlja dinami ko i relativno koherentno jedinstvo op tih pravnih normi. Kada nedostaje kriterijum za re enje sukoba. Zamerka koja se mo e uputiti Lumanu i njegovoj teoriji "supersistema" odnosi se na injenicu da iz nje nestaje subjekt ± ovek. samo seproizvodi i samo se odr ava. Odabirom i uop tavanjem postoje ih nau nih sistematizacija ce eg broja nacionalnih prava dolazi se do op teteorijskih nau nih sistema prava. Otkako je preuzeo iz biologije pojam autopoieze (samoproizvodnje prava). Uvodne napomene 5. hijerarhijske i kriterijum specijalnosti. Me utim. teorija igara posmatra pravni sistem sa spoljne strane kao objekt posmatranja. Antinomija ozna ava suprotnost izme u dve norme. 3. stvaranju i menjanju. ali i pored toga one va e. Kako se dru tveni poredak. Po to je pravni sistem kombinacija otvorenosti i zatvorenosti. PRAVNI SISTEM I PRAVNI POREDAK Pravni sistem se razlikuje od pravnog poretka po to ini njegov deo. On je dinami ka pojava u neprekidnom kretanju. Pravni poredak u naj irem smislu obuhvata i pravni sistem i tuma enje prava. Luman je po eo da isti e injenicu da pravo sti e potpunu autonomiju preko njegovog mehanizma funkcionisanja. preciznije pravna nauka i pravna praksa. Princip potpunosti Princip potpunosti je jedan od osnovnih principa evropskokontinentalnog pravnog sistema. Taj stalni pokret te e po odre enom redu. tako se menjai pravni poredak. 2. Svaki pravni sistem sadr i norme koje su me usobno protivre ne. Tako dr ava i pravo ine dva velika dru tvena podsistema. radi se o relativnom ili nepotpunom jedinstvu. Igra je mnogo adekvatniji izraz za pravo po to se zadr avaju osnovni atributi pravnog sistema. regulisati dr avnim pravom. onako kako su iskazane dve norme pozitivnog prava koje su dovoljno ta ne da se mogu primeniti same po sebi". kasnije pravno pravilo (zakon) ukida prethodno. zato to obuhvata i normativan (pravne norme i pravne akte) i fakti ki element (pravne odnose). koje se manje ili vi e ostvaruju u dru tvenim odnosima.izgradnju nacionalnih nau nih pravnih sistema.). 5. U izvesnoj meri se mo e podr ati teorija autopoiezisa sistema samo kada se sistem posmatra sa internog stanovi ta jer tada sistem kao da govori sam o sebi. Postojali su i postoje u praksi neki oblici autonomnog prava: crkveno. s obzirom na to da u pravnom sistemu. Pravni poredak je iri pojam. tj. Pravo je. o potpunosti pravnog sistema i svemo i dr ave. kao i drugi pisci pluralisti kog shvatanja prava (Gurvi . pa se stoga i zove poredak. i pravni sistem i ispitiva pravnog sistema. samoreferentno. ve i da interveni e na tr i tu. Pravni poredaki predstavlja konkretan skup pravnih normi vrsto me usobno povezanih.

privredno i obligaciono pravo. Da bi se postigla ve a mera odre enosti normativnih sadr aja. finansijskom. ali je to tehni ki nedovoljno. Ova stvarala ka delatnost primenjiva a op te pravne norme ispoljava se: prvo. tehni ke pravne praznine ± kada su pravni odnosi regulisani op tom pravnom normom. da bi se na kraju. s obzirom na sadr inu. odn. Pravne ustanove (institucije) Neki autori misle da pravni sistem ima dva elementa. U pojedinim granama prava bez izuzetka va i princip potpunosti. Autori koji isti u da pravni sistem ima tri elementa. zbog toda predstavljaju pravne praznine. kroz sudsku praksu. pravnih standatda. kao to je gra ansko. Pravne ustanove mogu biti razli itog oblika. Prave pravne praznine su one praznine kod kojih je jedan slo eniji odnos regulisan op tom pravnom normom. slo eni dru tveni odnos. a pravno su relevantni samo oni odnosi koje je zakonodavac normirao. ni i subjekti normiranja treba da budu manje slobodni tvorci. Ideja o apsolutnoj neodre enosti u pravnom sistemujeste neta na. 47 . U razli itim pravnim sistemima navode se sredstva za popunjavanje pravnih praznina. sistematizovale u pravni sistem. a treba da budu regulisani op tim pravnim normama i koji. ELEMENTI PRAVNOG SISTEMA 6. regulisana je posluga. Oni autori koji u pravnom sistemu vide etir elementa prethodnim elementima dodaju i kardinalne grupre prava. ali ne i s obzirom na pravo u celini. testamenta. Princip odre enosti razli ito se izra ava u pojedinim pravnim granama. kroz pretorski sistem u rimskom i precedentni sistem u angloameri kom pravu. 5. Istovremeno. analogija (italijanski gra anski zakonik). obi ajno pravo. usavr ena zakonodavna tehnika. Tako postoje pravne praznine s obzirom na zakon. koja ka e da se kroz usta sudije izgovaraju re i zakona. Fransoa eni isti e da je pravo vrlo kompleksno i mobilno. a bla e u onim granama prava u kojima je osnovni princip autonomijavolje. To zna i da je naru en princip potpunosti. nulla poena sine lege ± Nema krivi nog dela bez zakona. uklju uju i i tuma enje op tih pravnih akata. ustanove braka. kroz stvaranje koje nalazimo u svakoj konkretizaciji op te pravne norme ma koliko ona bila odre ena. tj. npr. naknade tete. i etvrto. Neprave pravne praznine su one kod kojih ceo. a tre i etiri. presudan momenat u izgradnji novog pravnog sistema kada se povezuju pravne norme.1. Nikome se ne mo e suditi zbog dela i odrediti krivi na sankcija ako to delo i kazna nisu odre eni krivi nim zakonom. i tzv. u svakom pravnom sistemu postoji manji ili ve i obim pravnih odnosa koji nisu. autoritet vi ih organa. nau no i kriti ko ispitivanje pravnih normi. Tako je car Justinijan zabranjivao komentarisanje Digesta i zadr avao pravo da samo zakonodavac ima ovla enje tuma enja spornih mesta. ali nije i njegov sastavni deo (npr. s obzirom da sudija tako e stvara pravo jer mora normativno da re i svaki sporan slu aj. nije regulisan op tom pravnom normom. Po etne pravne praznine javljaju se jo pri dono enju op te pravne norme jer je donosilac prevideo dru tvene odnose. radnom. pa se prema tome razlikuju ire i u e i ni e i vi e. drugi da ima tri.4. izgra ivanje pravne svesti i td. ugovora. nema kazne bez zakona. dr avljanstva. te pravne praznine ne postoje ili zato to je zakonodavac 'ravnodu an' na sve ostale odnose ili zato to je pre utno kvalifikovao i sve ostale odnose kao dozvoljene. Naknadne pravne praznine nastaju kada tvorac op te pravne normenije predvideo nove dru tvene odnose koje treba regulisati op tom pravnom normom. 6. tj. to preciznije i potpunije. u samom pravu predvi aju se brojna sredstva: izgra enost i preciznost pravnih pojmova. pravnoj ustanovi i pravnoj grani dodaju i op te pravne norme (izvore prava). Pravne praznine mogu se klasifikovati prema razli itim kriterijumima. pravna nauka i td. vezanu za sudije. sudsko uverenje ( vajcarski gra anski zakonik). drugo. vi e i stro ije u krivi nom pravu. krivi nog dela). kada pravni odnosi nisu regulisani op tima pravnim normama. ali nje rok vra anja stvari). tre e. Pod pravnom institucijom ili ustanovom podrazumeva se skup svih pravnih normi kojima se reguli u istovetni. Po etkom XX veka u pravnoj nauci nastaje visok stepen saglasnosti u vezi sa tim da je upravo konkretna normativan delatnost. neprihvatljiva je i legalisti ka dogmaprema kojoj je pravni sistem "do kraja" koherentan i potpun. zatim se utvrdi koje norme va e. kao slobodne dru tvene odnose. pravna podru ja ili oblasti. Razlikuju se i istinske pravne praznine. Ima autora koji brane potpunost pravnih sistema i nepostojanje pravnih praznina isti u i ulogu sudova. tj va i princip: Nullum crimen sine lege. kroz sudsku i upravnu delatnost. svojine. a vi e "izvr ioci" vi ih pravnih normi. Princip odre enosti Princip odre enosti sastoji se u tome da vi e pravne norme treba da. odrede sadr aj ni ih pravnih normi. Postoji jo jedna podela pravnih praznina na prave i neprave.U relativno stabilnim pravnim sistemima postoje stanja koja zahtevaju da se pravni odnosi na generalana na in i unapred normiraju. Ipak. ta je pozitivno pravo. direktnu ocenu i primenu pravnih principa i tzv. izgra ena sudska praksa. slo eni dru tveni odnosi (npr. U odnosu na njihovo poreklo razlkuju se po etne i naknadne pranve praznine. objektivno tuma enje. Prosvetitelji zastupaju sli nu ideju. Postupak sre ivanja tako to se pravne norme uporede prem pravnoj snazi.

podela unutar sistema prava na grupe prava. radno. Obi ajno pravo ima veliki broj zna enja. norme koje reguli u organizaciju i delatnost me unarodnih organizacija. a u privatnom dolazi do saglasnosti volja me u subjektima. Zavisno autonomno pravo postoji ako se nedr avne norme donose po ovla enju ili u prinudnim okvirima dr avnih normi. Ovaj deo prava je primaran.. usvojenja. Materija. Ako se pak iste ili sli ne ustanove grupi u prema razli itim na elima. Dr avno i autonomno pravo Dr avno pravo ini sistem normi koje stvaraju i name u dr avni organi. Druga podela uzima za kriterijum subjekte subjekte u pravnim odnosima.1. Upravno pravo sadr i u sebi i materijalno i procesno pravo. Osnovni akti me unarodnog praa su me unarodni ugovori. nego neki drugi dru tveni subjekti. a naro ito odnose u slu aju rata.Povezivanje vi e srodnih pravnih ustanova ini pravnu granu. U njemu je regulisan postupak. Tre a podela najvi e pravi razliku i ona se sastoji u kriterijumu vlasti. 48 . granu porodi nog prava sa injavaju srodne pravne ustanove braka. obligaciono. privredno (ili trgova ko). i ako su zahtevi iz nedr avnih normi za ti eni dr avnom sankcijom. finansijsko. Me unarodno javno pravo sadr i pravne norme koje reguli u norme izme u dr ava. Javno pravo ine norme koje sadr e op te interese (dr avno). zatim. proces. a u privatnom pravu je subjekt privatno lice. krivi no. socijalno. Javno i privatno pravo Ova podela je poznata jo u rimskom pravu.3. gra ansko. U pravnoj nauci postoji. npr. 7. a u formalnom krivi no-procesno. 7. prava i du nosti roditelja i dece itd. a kao privatno imovinsko. U najzna ajnije grane prava spadaju: ustavno pravo. te je to pravo o postupku. Tako e sadr i i norme koje reguli u sporove dr ava. me unarodno privatno itd. U materijalnom imamo krivi no pravo. Autonomno pravo predstavlja jedan ili vi e sistema (ili podsistema) normi koje ne stvaraju i ne name u isklju ivo dr avni organi. porodice. privredno. Javno pravo ine norme u kojima subjekti vr e vlast. starateljstva. odnos dr avljanstva. porodi no. GRUPE PRAVA 7. koje neki nazivaju pravnim podru jima ili pravnim oblastima. Prva podela na javno i privatno pravo vr i se po kriterijumu interesa. onda one ne sa injavaju istu granu prava. gra ansko-procesno i sl. koje su svrstane prema istim osnovnim na elima.2. Pravne grane Povezivanje vi e srodnih pravnih ustanova ini pravnu granu. Materijalno pravo ine norme koje reguli u prava i obaveze subjekata u pravu. tj. Naj e e taqj pojam obuhvata mno tvo pravila pona anja o odre enoj dru tvenoj sredini. procesno pravo. me unarodno i unutra nje i dr avno i autonomno pravo. a privatno pravo ine norme koje tite privatne interese. 7. upravno. krivi no i td. upravno. Pstoji jo i me unarodno privradno.2. Kao javno pravo mogu se naglasiti ustavno. Me unarodno privatno pravo ine pravne norme koje reguli o odnose izme u privatnih subjekata i odnose izme u pravnih lica sa elementima inostranosti. tako da se itav sistem deli na: javno i privatno. 6. gra ansko pravo i td. koja su nastala manje ili vi e spontano i o kojima se ustalila svest o obaveznosti takvog pona anja. Unutra nje i me unarodno pravo Unutra nje pravo je skup pravnih normi koje reguli u odnose unutar dr ave. Ono se deli na dva dela: me unarodno javno i me unarodno privatno pravo. npr. krivi no. Me unarodno pravo je skup pravnih normi koje reguli u odnose izme u dr ava. materijalno i formalno. sudsko. Materijalno i formalno pravo Ova podela je vrlo va na. Nezavisno autonomno pravo postoji ako su zahtevi i sankcije iz autonomnih normi slobodne tvorevine raznih dru tvenih subjekata. 7. Formalno pravo ini skup normi koje reguli u odnose izme u subjekata u ostvarivanju prava i obaveza materijalnog prava. ali se naro ito razvila u bur oaskom pravu.4. U javnom pravu se kao subjekt pojavljuje dr ava.

crkvenog i komunalnog prava svoje radne. koji ozna ava pravo proisteklo iz zakonodavne aktivnosti. SAD-a i ranijih engleskih kolonija. Indiji i Dalekom istoku postoji tesna veza izme u vere i prava. prema kome na zemlji mo e da postoji harmonija ako pona anje ljudi odgovara prirodnom poretku. formularnih ugovora. 8. Anglosaksonsko pravo nije kodifikovano. naslednom pravu. Kineski pravni sistem ± razvijao se bez stranih uticaja. Korporativna prava predstavljaju u e pravne podsisteme kojima su se pojedine profesionalne zajednice (u zanatstvu. Id ma-ul-umet (saglasnost islamskih nau nika po izvesnom pitanju) i Kijas (propisi izvedeni na osnovu analogije). radna. finansijska i dr. cehove gilde i druga udru enja. Me unarodni crveni krst itd. erijat ± pravac. Me unarodna po tanska unuja. DINAMIKA PRAVNOG SISTEMA 49 . predstavljaju i tipi an primer zatvorenog dru tva. Neteritorijalne su. GLAVNI PRAVNI SISTEMI DANAS Evropskokontinentalni pravni sistem ± najzna ajniju ulogu u njegovom formiranju imala je recepcija rimskog prava. trgovini. Efikasnost se naj e e obezbe uje raznim vrstama sankcija koje sami subjekti uspostavljaju. Me unarodna organizacija rada. bilo istovetno sa dr avnim pravom. preko obi aja u odre enim odnosima ali i organizovano. nejve i deo dru tvenih odnosa regulisan je nacionalnim indijskim pravom. kroz sistematizovanje i objavljivanje kao kod uzansi (tipskih ugovora. skoro bez uticaja rimskog prava. Ta su se prava prvenstveno zasnivala na obi ajnom pravu. Pravo feudalaca predstavlja ukupnost prava koje je va ilo na pojedinim podru jima feuda i koje je preoisticalo iz pravno priznatih ovla enja feudalaca (pravosudna. Po to pravila hindu prava reguli u prevashodno li ne i porodi ne odnose. Japan je zadr ao niz ustanova i.) samoorganizovale u korporacije. pored Organizacije ujedinjenih nacija. To je pravni sistem Engleske. Sudska praksa ne predstavlja izvor prava. koji vernicima postavljaju zadatke. upravno pravo.). Nagli dru tveni razvoj je u poslednjih nekoliko decenija doveo do dono enja niza zakona u oblastima koje uop te nisu bile regulisane pravom. Islamski pravni sistemi ± Za Muslimane u Africi. U njemu dominira pisano i kodifikovano pravo. Ovaj termin je suprotan terminu Statute law. Japanski pravni sistem ± predstavlja me avinu razli itih pravnih sistema. u re avanju spornih situacija van suda ili mirenjem). kanoni) kojima se reguli u spoljni i unutra nji odnosi verskih organizacija. Ovo pravo va i u kontinentalnoj Evropi i Latinskoj Americi. Islamsko pravo se naziva i erijatsko pravo (turska re . i pord vidnog stranog uticaja. Statutarno pravo vodi poreklo iz feudalizma kao teritorijalno. ali i na carsko-kraljevskom.I danas postoje dru tva sa odgovaraju im pravnim sistemima u kojima su mnogi dru tveni odnosi regulisani svetim knjigama. Hindu pravni sistem . To je nepisano ili op te pravo. reguli u i samostalno.Crkveno pravo predstavlja skup pravila pona anja (dekreti. Za anglosaksonsko pravo ka e se da u njemu dominira Common law u vidu zajedni kih obi aja. po to je Kina veoma dugo ivela u stanju izolacije. U me unarodnom trgovinskom pravu norme se sve vi e stvaraju i autonomno. uz pomo precedenata. Me u najzna ajnijim teritorrijalnim organizacijama izdvajamo Evropsku uniju. a ne daju subjektivna prava. kotske. Me utim. U oblasti privatnog prava priprada grupi romansko-germanskog tipa. kao i na crkvenom pravu. u porodi nom. Sunet (tradicija). u oviru dr avnog. disciplinske i trgovinske odnose.. Velsa. Glavni izvori ovog prava su Kuran (muslimanska sveta knjiga). U Indiji pored hindu prava postoji i nacionalno pravo ispisano engleskim Common law. Me unarodna autonomna prava su prava me unarodnih organizacija (teritorijalnih i neteritorijalnih). put koji Alah ukazuje ljudima u ivotu). 9. uvaju i svoj nacionalni identitet. U oblasti javnog prava vidljiv je uticaj prava SAD. ostao veran svojoj tradiciji (npr.razvijao se samostalno. Ono se stvara radom sudova. dok su obi aji pomo ni izvor prava. ali fakti ki uti e na pona anje sudova. Anglosaksonski pravni sistem . univerzitetima i sl. Pravedan dru tveni poredak mo e biti samo onaj koji je zasnovan na religiji i tradiciji. Ono je kroz najve i deo srednjeg veka.zasniva se na obi ajima i religiji. Osnovna ideja ovog poretka zasnovana je na u enju Konfu ija o kosmi kom redu doga aja. op tih uslova poslovanja). a esto se ozna ava i lokalnim pravom pojedinog grada ili oblasti.

.10 PRAVNE VREDNOSTI (134-141) 50 .

Pravo je skup zapovesti koje treba da obezbede mir i zato se zabranjuje upotreba sile u odnosima lanova dru tvene zajednice. nego i ocenjivanje pravnih poredaka u celini i svih njegovih elemenata sa stanovi ta pravnih vrednosti: mira. u smislu da je svaka pravna naredba. MIR U irem smislu mir ozna ava ulju ene. RED Sa mirom se pojavljuje i red koji pravo titi. Akvinski isticali su da je privremeni gra anski mir svrha ljudskog zakona. Red postaje vrednost koja zna i da treba da postoje red i poredak kao pozitivna svojstva sveta. sigurnosti. istina". koja govori da pravo treba shvatiti kao vrednost. poredak odr avanja mira". U raspravi "Ka ve itom miru". on to ini. kao ideju ve itog mira. UVODNE NAPOMENE Jedan od elemenata pojma prava ine vrednosti kojima se ocenjuju i projektuju pravno relevantni dru tveni odnosi. Taj cilj mo e da se ostvari ako se obrati pa nja na dve ideje: jednu. pa i kad kr i red i mir. koja je u stanju da spre i individualna ili kolektivna nasilja koja nemaju opravdanje u pravu. pre svega. kontrolisanu i na pravu zasnovanu prinudu. On unosi pojam mira u odre enje prava. nijedan mir se ne mo e naru iti. ovek je bi e reda i mira. radi ostvarenja boljeg reda i mira. U u em smislu mir na "unutra njem" planu ozna ava relativno harmoni an i civilizovan odnos izme u ljudi. nejva niji cilj jeste da se oceni da li je pravo dobro ili r avo. koji nije povezan sa borbom i koji ne nosi sa sobom neko zlo. pravdu i istinu. S jedne strane. u sadr aju ljudske svesti "koji obavezuje na odre eno pona anje. pobuna i ratova. Od tih ru ila kih te nji treba razlikovati nastojanja za su tinskim promenama za uvo enje novog reda i poretka i novih vrednosti u doba revolucija. slobode. Sa stanovi ta pravnih vrednosti. Upravo u ime tih na ela. nego i me unarodnog mira kako bi moglo funkcionisati me unarodno pravo.1. sloboda. Red postoji i subjektivno. Tomas Hobs smatra da je prvi prirodni zakon te nja i odr avanje mira. sledio je i nema ki filozof Karl Jasperes u delu "Mir. Za Hanza Kelzena. istine. tako e prisutnom. S druge strane. Nema uvo enja novog reda i poretka. pravde i pravi nosti i dr. Augustin i T. slobodu. reda. Univerzalna vrednost mira izra ava se u zahtevu za zabranu terora i teroristi kih akcija koje sprovode razli ite ekstremisti ke organizacije. "poredak stvaranja zajednice. Mir predstavlja osnovnu i univerzalnu pravnu vrednost koja proisti e iz same su tine oveka. Mo e se re i da je cilj prava mir. ¶ Mir predstavlja dr avnu. Bez pravnih vrednosti pravo bi bilo osiroma eno u svojoj su tini. 3. A. mirotvora ka. Mir te i univerzalnosti i ne ispoljava se samo u civilizacijski opravdanom zahtevu za ispoljavanjem mira u nacionalnim okvirima. normalne odnose reda. postojala je saglasnost da je mir jedna od temeljnih vrednosti prava. stalno ula u napor da ostvare to vr i i to jasnije ure en red. ideal mira je jedina vrednost koja mo e biti predmet racionalne. Tako u dru tvu i kodpojedinaca preovladava te nja za redom nad. Kantovu ideju. Unutra nja ravnote a i spokojstvo ne mogu se odr ati ako ne postoji "stanje mira" kao op ti socijalni i politi ki okvir. on pokazuje kako ba ideja mira otkriva i uva osnovne vrednosti. pa bi i ona sama bila formaluizovana i nepotpuna. U srednjevekovnoj. Kriterijum za postizanje boljeg. Pravna vrednost mira isticana je jo u anti koj filozofiji i knji evnosti. te njom za neredom. stvaranja. u stepenu ostvarivanja ciljeva slobode. harmonije i mirno e. i drugu. Najva niji cilj pravne nauke nije samo deskripcija. Baruh Spinoza isti e da je mir dr avni i me unarodni cilj. mir jedini omogu ava opstanak sveta i u njemu ostvarenje najvi e univerzalne svetske vrednosti ± opstanak ljudi u njihovom ljudskom dostojanstvu. Danski pravni mislilac A. Ros konstatuje da je pravni poredak uvek. koji postaje du nost i dobija normativnu snagu". koja nagla ava da je va no shvatiti vrednosti koje ostvaruje pravo. a kasnije u modernoj pravnoj i politi koj misli. I ljud kao pojedinci. a princip mira uzdi e na nivo temeljnog filozofskog pojma. i dru tvo kao celina. a da bi se sloboda ostvarila pored mira i reda nu na je jo i pravna sigurnost. veran Kantovom stavu. a pravna nauka bi se ograni avala na neke dimenzije pravne pojave. ali i spre avanja slie kao me unarodnog "odgovora" dr avama koje pru aju podr ku terorizmu. koji se uspostavljaju nakon nereda. to vodi ekstremnom legalizmu prema kome i najplodniji zakon treba po tovati dok je na snazi. kao i davanje odgovora na pitanje kako u tuma enju prava povezati pravo i vrednosti. Stanje mira omogu ava postojanje i funkcionisanje pravne dr ave i vladavine prava. 2. a ne razaranja. a ne ideolo ke spoznaje. a mir predstavlja onaj po eljni mbijent u kojem se pravda i poredak mogu ostvariti. Imanuel Kant zala e se za stavljanje rata "van zakona". 51 . mir pzna ava stanje u odnosima izme u dr ava u kojima se ne primenjuje sila. i koji je i sam predpostavka postojanja prava i ostvarivanja ostalih pravnih vrednosti. Anti ka pravna misao uzima da je pravda osnova mira. pre svih. Odnos izme u pravde i mira vezuje se za Aristotelovu ideju da je pravda izvor sre e i poretka u politi koj zajednici. Na me unarodnom planu. pravednijeg dru tva treba tra iti u su tini oveka i dru tva. bez obzira na svoju sadr inu.

Zato se mo e konstatovati da je mir jedan minimum pravne sigurnosti. Potom. 52 . sadr insku ± koja je vezana za stabilnost sadr aja koji reguli u dru tvene odnose. koju je jo Monteskje odredio kao izvor "dru tvenog spokojstva". I drugo. Pravne norme omogu avaju razli it stepen slobode pona anja subjekata prava u pravno relevantnim dru tvenim odnosima. ovek je utoliko vi e slobodan ± ukoliko "nije spre avan da ini ra mu je volja". a ne zbog drugog. spolja nju slobodu kao "ovla enje da se ne pokoravam nikakvim spolja njim zakonima do onima za koje sam dao svoju saglasnost". Slobode kao pravne vrednosti predpostavljaju priznavanje civilizacijski postignutih pravnih principa i precizno odre enih prava. koja im pripadaju. na sve budu e odnose unutar zajednice. Samo u dr avi koja je zasnovana na dru tvenom ugovoru mogu e su sloboda i jednakost. isprepletani. Ljudi ive u slobodi ako ive pod vladavinom zakona. SIGURNOST Sigurnost ozna ava za titu ivota ljudi kao i poretka polit ke zajednice od nasilnog ugro avanja. Sigurno je ono pona anje ili kori enje imovine koje nije protivpravno. i da odr i trajnost uspostavljenih pravnih odnosa". Pravna sigusnot ima tri dimenzije: vremensku ± izra enu kroz zahtev za stabilnost pravnih propisa u vremenu. Prema Loku. pretvara se. U filozofiji prava nalazimo razli ite vidove. takoa da se pravnim normama generalno i apstraktno predvi aju obaveze. bilo da se ti u njihove li nosti ili njihove svojine. ovla enja prekr aji i sankcije. Pravna sigurnost podrazumeva za titu gra ana od samovaoljnih nezakonitih postupaka. Od vremena Solomona ivi ideja da se sloboda izra ava u pokoravanju zakonima kao op tim i bezli nim pravilima. solidarnost. kao i potojanje garancija. kada je sigurnost ma i pribli no ostvarena. Zna aj slobode istaknut je jo u anti koj epohi. opet. Neizvesnost kao ose aj dezorijentacije i straha koji je izvor zahteva za sigurno u. Kant pozitivno odre uje pravnu. Pravna sigurnost je jedan od temelja dru tvene sigurnosti. Razvijeno novovekovno odre enje slobode nalazimo kod Imanuela Kanta. vrlo su slo eni. Pojam slobod ozna ava samoodre enje. pravna sigurnost prestaje biti po eljna. koji najpre postavlja princip da se " ini sve to se ho e. Odnosi izme u prava i filozofije. odnosno. "prirode". smatra da je slobodan onaj koji raspola e sam sobom. strukture i vrste pravnih normi. a Dobro je unutra nja vrednost du e koja odgovara spoljnoj utre enosti polisa. sigurnost kao trajnija predvidljivost mogu a je u konfliktnom dru tvu tek pri stanju mira budu i da samovoljno. a sloboda je "bit supstancije duha". sloboda se sastoji u slobodi od ograni enja i od prinude drugih. po Platonu. Za Tomasa Hobsa sloboda je kada na delovanje oveka ne uti e nekaspoljna prepreka. ne sme biti ni ta drugo do oru e slobode. Jedino to postoji u Hegelovoj filozofiji jeste duh. dr avljanstvo i pravdu. Aristotel. odnosno koji ivi zbog sebe. U tom smislu. Savremena pravna teorija slobodu pravnog subjekta naj e e analizira i u okviru subjektivnih prava. dimenzije pravne sigurnosti. "kada je ve uspostavljen mir i zasnovana politi ka vlast princip pravne sigurnosti tra i jo i objektivizaciju delovanja. Kada je maksimalno ostvarena. nu no je da politi ka vlast stvara pravne norme i vr i radnje fizi ke prinude po unapred predvi enom postupku. tj. 5. moderna dru tva i dr ave zasnivaju se na pravni porecima koji svojim gra anim jem e pravnu sigurnost. a prava politi ka zajednica. a subjektivno pravna sigurnost postoji kao pouzdano uverenje da e pravo biti primenjeno. ako se nikome ne ini nepravda". jednakost. ona je tesno povezana sa mirom. kao i za titu gra ana od samovoljnog i nezakonitog upadanja subjekata politi ke vlasti u njihove interesne sfere. Pravna sigurnost je relativna zato to je nemogu e ostvariti stanje potpune predvidljivosti. Humbolt je smatrao sigurnim one gra ane u dr avi koje u vr enju njihovih prava. ograni enja mo i nosioca politi ke vlasti.Pravi se razlika izme u pravne sigurnosti u objektivnom i subjektivnom smislu. Dvostruka veza izme u vrednosti mira i pravne sigurnosti: "Prvo. Npr. dru tvenu ± prema kojoj je pravno regulisanje usmereno napred. po tovanje procedure. samostvaranje i odsustvo spolja njih uticaja na odluke koje ovek donosi. U objektivnom smislu pravna sigurnost zna i blagovremenu i potpunu primenu prava.4." I "Povelja o osnovnim pravima Evropske unije" proklamuje slede a osnovna ljudska prava: ljudsko dostojanstvo. an ak Ruso ka e da sloboda mora da bude bitan uslov politi kog delovanja ljudi. ne ometaju nikakva strana me anja. "Deklaracija prava oveka i gra anina" predvi a da se "ljudi ra aju i ive slobodni i jednaki u pravima. a nje ne mo e biti tamo gde nema zakona. Hegel je samu su tinu filozofije odredio kao "nauku o slobodi". naro ito pravnih. Slobodan je. SLOBODA Sloboda ini samu su tinu oveka. naro ito u delu "Politika". Ruso je tako slobodu i jednakost izri ito odredio kao najvi e dobro svih i svrhu svakog zakonodavstva. a ak i suprotstavljeni. slobodu. kada je u pitanju sloboda kao vrednost. privatno i nasilno re avanje sukoba uveliko smanjuje mogu nosti ili ak ini iluzornim predvi anje i planiranje pona anja pravnih subjekata". Savremena. u spremnost na neizvesnost u pozitivnom smislu. onaj ovek ije je delovanje usmereno na Dobro.

odre ene prirodne ili dru vene stvarnosti koja jeste. pouzdanost u funkcionisanju institucija. 7. neretroaktivnost. Pravda je najvi a. D on Lok nastoji da uravnote i pravdu. slobodu i politi ke ustanove. imovinu i slobodu. pravosna nost .predstavlja sredstvo kojim se "le i" nezakonitost. koja u bo anskom slopu vaseljene zauzima nepomirljiv polo aj i stoga on neumorno nagla ava da je oveku nemogu e iveti i delati izvan pravde. a cilj joj je unutra nja harmonija gra anskih. za onim to svakom pripada. Logi ki pojam istine imenuje logi ku vrednost sudova. pravda po svom merilu mo e ozna avati apsolutnu ili relativnu jednakost. prvda (Iustitia) predstavljala je neprikosnovenu prvhovnu pravnu i dru tvenu vrednost iz prakti nih razloga.1. U stvarnosti prava. Pravda se mo e razli ito tuma iti tako da se . stvaranju onoga to nije postojalo kao vrednost. U filozofiji novog veka an Boden navodi etiri konstitutivna elementa suverenosti: pravdu. Ona smatra da je pravedno "da svako obavlja svoj posao i ne me a se u mnoge druge poslove" Aristotel odre uje pravdu kao potpunu vrlinu. s jedne strane. U kulturolo koj koncepciji prava pojam prava je kulturni pojam. pa se oni dele na redovne i vanredne pravne lekove u zavisnosti od toga da li je nastupila pravosna nost. Sofisti zastupaju relativna shvatanja pravde budu i da ne postoji apsolutna istina. koja je oblik moralnog dobra. Toma Akvinski je. ne postoji ni apsolutna pravda. sa jedne strane. oni koji odstupaju od prirodnog zakona i nisu zakoni. PRAVDA 7. ili sa druge strane. spoznaja istine je pravni put do pravde. a ideja prava nee mo e biti ni ta drugo nego pravda. op te dobro i suverenu vlast monarha. Ontolo ki pojam istine odgovara pojmu "autenti nosti". Pravedni poredak je jedino onaj koji garantuje pravdu. Ona je po re ima Cicerona "gospodarica i kraljica svoh vrlina". ve ni mir i ve nu pravdu. Iustitia je ak prika na carskom novcu u obliku terazija i tapom za merenje du ine. Prva gledi ta o pravdi nalazimo u delima istori ara. Istina je ljudsko saznanje koje relativno adekvatno odgovara objektivnoj stvarnosti. U okviru rimskog prava. epskih i dramskih pesnika. Fransis Bekon jasno je isticao da pravda obavezuje na to da " ovek oveku bude Bog. Drugi. Distributivna pravda odre uje odnos sredine prema delovima. Za spas je potrebna ve na pravda. Glavni predmet Platonovog dela "Dr ava" sastoji se u utvr ivanju ta je to pravedan ivot i pravda. Radbruh razlikuje 53 . ona uvek ide uz oveka. jer odgovara objektivnoj stvarnosti. kao odnos me u ljudima. U srednjem veku. To je pravda onih koji vladaju. mogu se ulo iti samo vanredni pravni lekovi. pravni lek . u obliku specifi nog hijerarhijskog odnosa. Prirodni zakon u oveku je odraz ve nog Bo jeg zakona. U drevnoj Gr koj pojam pravde sadr ao je zahtev za merom. Ve na pravda se javlja zato to Bog ima jedan zakon. relativna je. Pozivaju i se na Aristotela. Pravda je oli ena u ideji prava. delimi no. simbol dobro ure enog poretka. D on Stjuart Mil je pravednost svrstao u pojmove moralne teorije. a s druge strane razlikuje tri vrste pravde: distributivnu. I Solon kao moralist i politi ar ivi sa verom u mo pravde. Ona je relativna. Pravda je ono to je suprotno neredu. a ne vuk". a kada ona nastupi. individualnih interesa i kolektivnog cilja politi ke zajednice.predstavlja stanje kona nosti pravnog akta. 6. nakom vrstom ispravne ravnote e. tako e veoma zna ajni elementi pravne sigurnosti su: preglednost pravnog sistema. Istina je atribut ljudskog saznanja zato to pripada oveku. Fakti ki pojam istine ukazuje na adekvatno ozna avanje jednog injeni nog stanja. Filozofi istinu vide kao pravnu vrednost i smisao civilizovanog ivota u ljudskoj zajednici. Hugo Gorcijus smatra da je pravda su tina prirodnih prava i uvek je uskla ena sa ljudskim razumom. najvi u od svih vrlina. Aksiolo ki pojam istine ozna ava injeni no stanje. srazmeri ili jednakosti u odnosima. zastarelost i dr. Primarno obele je istine je antropolo o. Radbruh razlikuje pored pravde u subjektivnom smislu. a nepravi ni. Hesiod u epu "Postanak bogova" zasniva zdrav dru tveni poredak na principu pravde. savr ena vrlina jer objedinjuje sve vrline i sastoji se u nekoj proporciji. kojim se prekida stanje neizvesnosti u pogledu njegove zakonitosti. ste ena prava ± predstavljaju pravna ovla enja ste ena na osnovu ranijih pravnih akata koja se novim ne mogu menjati ili oduzimati. vezuje za dobra ili ljude. porodicu. U savremenoj filozofiji prava ponovo se aktuelizuje ideja pravde u oviru razli itih pravaca i kola. Komutativna pravda reguli e odnose itme u ljudi i zasniva se na principima ugovora i razmene. a utvr ivanje pravde predstavlja pravnu potvrdu istine. objektivna je. pravdu odredio kao op tu vrlinu. Pojam pravde Pravda je temelj svake dr ave i svakog prava. i istina spada u najstarije pojmove filozofije prava i pravne nauke. ISTINA Pored pravde. U pogledu zakonske pravde on isti e da pravi ni zakoni treba da se po tuju. Homer je u "Ilijadi" i u "Odsiseji" pevao o tome kako se sprovodi pravda.zna i da pravo va i jednako (isto) za sve pod istim uslovima. pravo na ivot. ni apsolutno dobro. komutativnu i zakonsku. i pravdu u objektivnom smislu. u kome je on sam i kome je podlo no sve to nije on ± Bo ji zakon. jer je saznanje nepotpuno.Izdvajamo samo neke elemente pravne sigurnosti: poop tivnost prava . Aurelije Augustin navodi tri bitne karakteristike Bo je dr ave ± ve nu sre u.

srazmerna pak. U rimskom pravu pravi nost (aequitas) do ivljava svoje zlatno doba. za pojedince i me unarodna pravda. a manje ja im i bogatim. Kod solidarne pravde kriterijum jednakosti i nejednakosti na kojima se temelji raspodela dru tvenih dobara ini aktuelni materijalni polo aj ljudi kao stvarna osnova njihovih dru tvenih mogu nosti. Oblici pravde Naj e i oblici pravde u savremenom dru tvu i modernim pravnim sistemima su: distributivna. Zajednica treba da daje vi e onome koji zauzima va nije mesto u socijalnoj hijerarhiji.3. dobro instvo i sloga.distributivnu i komutativnu pravdu. Najzad. To je patrijarhalni princip. U savremenoj teoriji prava nije sasvim jasno za enje i mesto pojma pravi nosti u hijerarhiji pravnih vrednosti. Ona ne uzima u obzir ugled i vrednost li nosti. Predstavljala je ideju koja nadahnjuje i usmerava sudiju i zakonodavca. tj. onoga ko je pretrpeo nepravdu. Pstojao je jedan "veliki organizam" kojem se pripada i u okviru kojeg je svako jedan deo i prema kojoj nema pojedina ne subjektivnosti. Tako shva ena pravi nost predstavlja dopunu za zakon kada zakonodavac ne to pre uti. a postoje a raznolikost potreba i interesa reguli e se principom razmene. koji se prikazuju kao prirodne ili duhovne vrline. zakonska pravda mo e da zna i usvajanje jednog ili vi e principa pravde zbog ega ti principi postaju prinudni u pravnim odnosima. Zakonska pravda esto ima vi e zna enja. stanje individualnosti.2. Pravda i pravi nost U pravnoj teoriji pravi nost ima dugu istoriju. 7. sve to nije bilo propisano zakonima). U savremenoj pravnoj nauci i pravnoj praksi ono to se naziva pravi no u u jednom specifi nom zna enju jeste ustavno ili 54 . milosr e koje se uve ava je uve ana pravda. Komutativna pravda odgovara "robnom" i "pravnom" poretku dru tvenih odnosa zato to prirodom svojih principa jem i da svaki subjekt ima svoja prava. po to solidarna pravda podrazumeva da se preraspodela "narodnog dohotka" obavlja pravnim sredstvima i po objektivno utvr enim principima. nema sankcije. Distributivna (polo ajna) pravda je dugo prisutna u ljudskom iskustvu i u svesti oveka. Komutativna (razmenska) pravda ne poznaje "matrijarhalnu zbrinutost" pred kojom nestaje sva pojedina na subjektivnost. Vremenom. po to je pravda u jeziku rimskih pravnika zna ila samo ono to je saglasno pozitivnom pravu. Veoma esto se u pravnoj literaturi spekuli e da je zakon jedini izvor pravde. Ona je jo kod Aristotela predstavljala jednu vrstu po tenja koja ispravlja pravo. U stvari. od milosr a ili moralne du nosti bogatih da poma u siroma ne. Distributivni sistem nema zaheva za pravom. Zakonskom pravdom smatra se i norma o jednakosti gra ana pred zakonom. Mnogobrojne pravne ustanove inspirisale su se isklju ivo pojmom pravi nosti (docnja. 1. savr eno milosr e je savr ena pravda. 7. i ovde se podela vr i po aritmeti koj proporciji ± onome ko suvi e ima oduzima se toliko koliko iznosi teta ili gubitak onoga ko je pretrpeo tetu ili gubitak. a manje onome koji se nalazi na ni em prirodnodru tvenom polo aju. Aequitas ozna ava sve ono to je saglasno sa odre enim razumnim na elima pona anja. ili se postavlja kao arbitar kada je potrebno da se re i neki spor. Ideja solidarne pravde u savremenim civilizacijskim uslovima zasniva se na stvaranju takvog dru tvenog sistema koaji omogu ava da se bitna jednakost ljudi realizuje i kao jednakost u konkretnim dru tvenim odnosima. jer ne mo e sve ta no da odredi. Aurelije Augustin je govorio: "Zapo eto milosr e je zapo eta pravda. ugovorna krivica. komutativna. Odnos izme u pravde i milosr a ima dugu istoriju. U sredi tu se nalazi: pravda za onovnu strukturu dru tva. nego je sve opra tanje. Teorija pravde ameri kog filozofa D ona Rolsa nerazdvojiva je od politi ko-sociolo kog ambijenta u kome se razvila. "Apsolutna jednakost izme u dobara naziva se komutativnom pravdom. 3. Princip solidarne pravde razlikuje se od karitativnog principa. Distributivna pravda ukazuje na iskonsko stanje matrijarhalne zbrinutosti. 4. polo ajima i ansama u svim oblicima ivota. istinsko moralno pravilo rimskog prava. pravi nost je pojam sli an pojmu pravde. Odlika komutativne pravde zna i po tovanje individualnih prava i njihove pune zagarantovanosti. jednakost u postupanju sa razli itim licima je su tina distributivne pravde". pravi nost je shva ena kao ispravljanje preterane strogosti pozitivnih pravila. ona ini moralnu osnovicu prava. darovanje. Ova pravda zove se jo i korektivna ili regulativna pravda. zakonska i solidarna pravda. Odnosi zasnovani na komutativnoj pravdi garantuju slobodu i samoodr anje. Komutativna pravda predstavlja emancipovano stanje pojedinaca u kojem svako brine za sebe. Distributivna pravda predstavlja takav princip raspodele u koje m su kriterijumi odre ivanja jednakosti ili nejednakosti ste eni ili zaslu eni dru tveni polo aj. nema postupanja prema pravu. Dr ava omogu ava ekvivalentnu razmenu. Naro ito dolazi do izra aja kada se stavi nasuprot pojmu pravde. Solidarna pravda upu uje na to da od zajedni kih dobara treba vi e dati slabijima i siroma nijima. Ona predstavlja najstariji ili rani oblik pravde jo u arhajskoj zajednici. Ovaj oblik pravde predstavlja osnovni i univerzalni oblik opravdanja svake diskrimimnatorske raspodele. 2. nego samo ste enu korist i pretrpljenu tetu. koja je bila oli ena u "celom doma instvu". ali i borbu.

jednom re ju. tolerantaan zna i biti obziran. Danas je naro ito zna ajno prou avanje vrednosti sa stanovi ta demokratije pa se govori o: slobodi.obi ajno ovla enje sudija ili drugih slu benih lica koje mogu elasti no da primenjuju ili ne primenjuju pravo. Tolerancija se ne sti e roo enjem. jezi ka. pravu. nego sticanjem vlastite kulture i vlastite duhovnosti. pravne norme. klasna i rasna. ugovoru. koja je sa pravnog stanovi ta podobna da ostvari odre ena dejstva. Papinijan je izrazio su tinu ugovora na slede i na in: "ugovor je me u strankama zakon". materijalna. neagresivan. politici i pravu. Princip pravi nosti se primenjivao i prihvatao u razli itim pravnim okolnostima i pravnim porecima (rimskom. afirmi e i ini univerzalnim slobodu. tolerancija. Pravo se ne pojavljuje samo kao zna ajan inilac za tite ljudskog dostojanstva kao univerzalne vrednosti. DRUGE PRAVNE VREDNOSTI U druge pravne vrednosti spdaju: tolerancija. pravna sigurnost i dr. kulturi. Tolerantan zna i biti pomirljiv. obrazovne. ljudsko dostojanstvo. ugovori imaju samo dejstvo me u ugovornim strankama. Na ugovoru je izrasla celokupna civilizacija gra anskog sveta. Savremeni ustavni sistem korpusom odredbi koje se odnose na slobode i prava oveka predstavljaju bitan faktor za tite ljudskog dostojanstva. svojina i ugovor. politika. interesu i reprezentaciji. ivot u zajednici i ostvarenje ljudskih prava. svojinska i ugovorna. u konkretnim pravnim situacijama. Prema francuskom gra anskom zakoniku. tolerancija razlika po ro enju ili bilo kom drugom ube enju. jednakosti vlasti. Ugovor predstavlja jednu od najstarijih pravnih ustanova. jedna zna ajna vrednost na osnovu koje se razvijaju i ostvaruju ostale pravne vrednosti: sloboda. religija. Tako ustav Evropske unije na prvo mesto osnovnih prava stavlja ljudsko dostojanstvo. Zasto se princip pravi nosti sasvim uslovno mo e nazvati i sudskom pravdom. engleskom). trpeljiv. politi ka. dakle. 8. verske i durge razlkie. istinoljubiv. obrazovanje. Uglavnom je primena ovog principa zavisila od autoriteta sudova i njihove uloge u stvaranju pravnog i normativnog sistema. popustljiv. Ljudsko dostojanstvo predstavlja skup svih onih svojstava koja ukazuju na osobenu i uzvi enu prirodu oveka. nego i njegove povrede. Na po tovanje ili grubo vre enje ljudskog dostojanstva uti u brojni socijalni i politi ki inioci ± kultura. Punova ni ugovor predstavlja saglasnost volja. svojini. 55 . ekonomija. miroljubiv. sno ljiv. pravo. Ugovor je. Tolerancija je vrednosni i civilizacijski stav koji omogu ava . srednjevekovnom. S antropolo kog stanovi ta svi ljudi su podjednako ljudi: trebalo bi da u ivaju isto ljudsko dostojanstvo bez obzira na imovinske. njegovo po tovanje i za titu. Ona je vrednost zajedni ko ivota i ulju enog postupanja u svim sferama ivota u dru tvu ± ekonomiji. rasne. Elementi ugovora su saglasnost volja i njegovo relevantno dejstvo. Razlikuju se: duhovna tolerancija.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful