*Ovde unesite naziv Vase škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin

SEMINARSKI RAD
Predmet: *napišite naziv predmeta Tema:
obrada carinskih dokumenta na graničnim prelazima

Profesor-mentor: *ime mentora

Učenik: *Vase ime, razred

Jul, 2010.

SADRŽAJ
UVOD....................................................................................... 3 1 CARINSKA ROBA.....................................................................4 2 ISPRAVE U CARINSKOM POSTUPKU..........................................4 3 CARINSKE ISPRAVE.................................................................5
3.1 Tir konvencija...............................................................................5
3.1.1 Tir karnet........................................................................................5

3.2 Ata karnet...................................................................................10
3.2.1 Popunjavanje ATA karneta.............................................................12

3.3 Jedinstvena carinska isprava (JCI).................................................14 3.4 Deklaracija o carinskoj vrednosti robe..........................................15 3.5 Sažeta deklaracija.......................................................................15

4 KOMERCIJALNE I TRANSPORTNE ISPRAVE................................16 5 OSTALE ISPRAVE...................................................................18 6 PROMET OTROVA I OTPADA...................................................19 7 OBRAČUN I NAPLATA DRUMSKE TAKSE ZA STRANA TERETNA VOZILA.................................................................................... 21 8 VRSTE CARINSKIH POSTUPAKA..............................................22 ZAKLJUČAK.............................................................................25 LITERATURA...........................................................................26

2

je na uvozne. naročito one koja tek počinje da se razvija. Carine predstvljaju stabilan i dugoročan instrument regulisanja spoljne trgovine i zaštite domaćeg tržišta. Cilj carine nije da poveća državni prihod. Carina predstavlja vrstu posrednog poreza koji se naplaćuje kada roba prelazi carinsku liniju. po kriterijumu kretanja robe u odnosu na nacionalno tržište. već zaštita domaće proizvodnje. Carinska tarifa ne može da se menja od slučaja do slučaja i prema trenutnoj potrebi kao drugi instrumenti spoljnotrgovinske politike. fiskalne. carine mogu biti autonomne i ugovorne (konvencionalne). Podela carina prema cilju primene je na zaštitne. Osnovna podela carina. plati propisanu sumu novca u korist države. izvozne i tranzitne carine. 3 . U većini zemalja carinska tarifa se propisuje zakonom. u momentu kada roba prelazi nacionalnu granicu. Takođe. prohibativne i retorzivne.UVOD Carina predstavlja obavezu uvoznika-izvoznika da.

Zakonska je obaveza. brodovi ili avijoni koji se uvoze. ( DCV ) 4      . Obaveze prijavljivanja carinske robe nadležnim organima carinske službe od strane drugih državnih organa je takođe zakonom regulisana. i dr. To su: carinske isprave. ili su preko tog područija u tranzitu. transportne isprave – kamionski tovarni listovi. drukčiji od samog pojma robe. to još uvek ne znači da ej i carinska roba. gas. 2 ISPRAVE U CARINSKOM POSTUPKU U carinskom postupku koriste se različite isprave. domaća roba koja se prevozi iz jednog mesta u drugo mesto u Srbiji preko stranog Carinskog područija i dr. elektična energia. Carina i druge uvozne dažbine plaćaju se po podmirenju troškova nastalih u vezi sa robom. komercijalne isprave. menice. prospekti i dr. jer posledice za nepridržavanje ove obaveze mogu biti veoma skupe.1 CARINSKA ROBA Pojam carinske robe je. Kao carinska roba smatraju se i: žive životinje. Zakonom je precizno data formulacija carinske robe za neke robe koje mogu da budu za neke učesnike u carinskom postupku i diskutabilne..Ako je roba proizvod ljudskog rada namenjen tržištu. radi njegovog sprovođenja. železnički tovarni listovi i druge isprave. čekovi. odnosno unose.fakture. . ( JCI ) Deklaracija o carinskoj vrednosti. Carinska roba je sve stvari koje se u carinsko područije uvoze. Kao carinske isprave u carinskom postupku koriste se na propisan način i to: Jedinstvena carinksa isprava. odnosno iznose ili šalju dalje. Isprave u carinskom postupku možemo podeliti na: Carinske isprave. razumljivo. odnosno prenose. da se carinska roba mora prijaviti carinicima. Isprave koje se podnose prilikom prijavljivanja carinske robe moraju biti pravilno i tačno popunjene. Ostale isprave. ili primaju i koje se iz tog područija izvoze. iz čega proističu i određene posledice. Komercijalne i transportne isprave. Takođe je data precizna definicija da se carinkom robom u smislu Carinskog zakona ne smatraju : javne isprave.

prema uslovima koji su utvrđeni 5 .marta 2001. vraćanjem i čuvanjem TIR karneta. Postoji pet osnovnih principa na kojima je zasnovan TIR sistem: 1.2001. i koja omogucava olakšano kretanje robe pod carinskim nadzorom u medjunarodnoj trgovini uz istovremeno obezbedjen medjunarodni garantni lanac.aprila 1992. TIR karnet. Međunarodno udruženje drumskih prevoznika (IRU) sa sedištem u Ženevi. 2. pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Istovremeno. kako u zemlji polaska. ( SD ) Spisak pošiljke. kao medjunarodna carinska isprava.godine. Danas važeca dopunjena i modifikovana Konvencija o medjunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR stupila je na snagu 1975.  Sažeta deklaracija.godine. 4. medjusobno prihvacena carinska kontrola u tranzitnim zemljama i 5.godine. ( SP ) 3 CARINSKE ISPRAVE 3.godine. Tir karnet Karnet TIR kao jedan od glavnih stubova TIR sistema. Tranzitni sistem TIR prvi put je uspostavljen 1959. a na osnovu izjave Generanog sekretara Ujedinjenih nacija od 12. Na carinskom podrucju SR Jugoslavije ponovo je zvanicno pocela da se primenjuje od 01. medjunarodno prihvacen garantni lanac na osnovu medjunarodno priznategarancije. 3. sigurna vozila ili kontejneri kojima se roba prevozi. IRU pod nadzorom Izvršnog odbora TIR (TIRExB). što je omogucilo da se naša zemlja smatra stranom ugovornicom Konvencije TIR retroaktivno od 27. na globalnom nivou izdaje i distibuira karnete TIR nacionalnim garantnim udruženjima. odnosno nosioce TIR sistema. Otpočinjanje sa primenom TIR konvencije na carinskom podrucju SR Jugoslavije predstavlja rezultat regulisanja statusa SR Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama. IRU rukovodi izdavanjem. predstavlja međunarodno prihvaćen carinsko kontrolni dokument za međunarodni drumski prevoz (MDP) robe od strane carinskih organa. jedino je ovlašćeno za štampanje karneta TIR.1 Tir konvencija TIR Konvencija je medjunarodna konvencija kojom se reguliše medjunarodni drumski prevoz robe na osnovu karneta TIR. kontrolisani pristup za prevoznike.godine u Ženevi. tako i zemlji tranzita i odredišta.12.

bez obzira na odstupanje. odnosno robnom manifestu. 6 . Jedini je cilj odredbe da se u spisku robe koja se prevozi na osnovu karneta TIR mora odvojeno navesti sadržaj svakog vozila u skupu vozila ili svakog kontejnera uprošćavanje carinskog pregleda sadržaja vozila ili kontejnera. U tom slučaju u spisku robe. Kretanje karneta TIR Karnet TIR važi sve do okončanja poslova međunarodnog drumskog prevoza u poslednjoj odredišnoj carinarnici. Sadrži onoliko kupona za carinska zaduživanja i razduživanja koliko je neophodno za tranzitnu operaciju.ugovorom o obavezivanju koji je zaključen između udruženja sa IRU. u karnetu TIR treba odvojeno naznačiti sadržaj svakog vozila u skupu vozila ili svakog kontejnera. pod uslovom da je sa njim počeo posao u polaznoj carinarnici. u koji su upisani IRU i naziv nacionalnog udruženja izdavaca. to se po pravilu neće smatrati povredom carinskih zahteva. a u skladu sa uslovima utvrđenim u izjavi o obavezivanju koju je prevoznik zaključio sa udruženjem. svako nacionalno udruženje izdaje karnete TIR prevoznicima u svojoj zemlji. predstavlja međunarodnu važeću garanciju za robu koja se prevozi na osnovu karneta TIR. Ako prevoznik podnese nadležnom organu dokaze da sva roba koja je upisana u spisak robe odgovara ukupnoj količini robe utovarene na skup vozila ili u kontejnere. Shodno tome. karnet TIR se može popuniti i za skup vozila ili za više kontejnera koji su utovareni na jedno drumsko vozilo ili na skup vozila. iru iru Udruženje udruženje držalac držalac vozač vozač polazna carinarnica odredišna carinarnica tranzitna carinarnica Slika 1. a koja se prevozi na osnovu karneta TIR. Karnet TIR. Međutim. i pošto ga je vozar propisno popunio. Stoga se svako odstupanje između stvarnog sadržaja vozila ili kontejnera i sadržaja upisanog u spisak robe ne smatra povredom odredbi Konvencije. Karnet TIR se popunjava za jedno putovanje drumskog vozila ili kontejnera. s njihovim pečatima i potpisima. u roku koje je odredilo udruženje izdavač.

Kada se deo prevoza na osnovu karneta TIR obavlja preko područja neke države koja nije strana ugovrnica ove konvencije. Gornja polovina koju popunjava nacionalno udruženje garant. obzirom da će polazna carinarnica overiti karnet i odobriti započinjanje TIR operacije. Karnet TIR štampan je na francuskom jeziku. a da pri tom nije potrebno istovariti ostale pošiljke. 4. prednje korice karneta jedinstvene žute boje. 14 i 20 vaučera. Roba mora biti utovarena tako da pošiljka. Kada se karnet TIR jednom popuni. TIR karnet može imati 4. ili tri polazne i jedna odredišna carinarnica). nove karnete TIR u usputnim carinarnicama. Isti postupak primeniće se kada držalac isprave ne koristi kamet TIR za jedan deo putovanja na području neke strane ugovornice zbog postojanja postupka carinskog tranzita koji je više pojednostavljen ili kada nije potrebno korišćenje carinskog tranzita. Naslovna strana (prenje korice karneta) u zaglavlju sadrži: naziv izdavaoca karneta IRU Međunarodno udruženje drumskih prevoznika. s tim da polaznih i odredišnih carinarnica može da ima najviše četiri (npr. formulara za podnošenje službenog izveštaja i 5. broj karneta. Karnet TIR može da se podnese odredišnoj carinarnici samo ako su sve polazne carinarnice primile (registrovale) karnet TIR. broj vaučera i vodeni žig. U takvim slučajevima carinarnice. obuhvata rubrike od 1 – 5. Rok važenja TIR karneta može biti najviše 60 dana od dana izdavanja i 7 . Ukupan broj vaučera zavisi od broja polaznih. Naslovna strana je dalje podeljena na dva dela. robnog (žutog) manifesta. Svaka strana vaučera i kontrolnog kupona obeležena je uzastopnim rednim brojevima. sa kontrolnim kuponima koji su vezani uz vaučer. tranzitnih i odredišnih zemalja. seta vaučera i kontrolnih kupona bele i zelene boje. Prvi. u kojima je prevoz pod TIR privremeno obustavljen ili ponovo prihvaćen. 3. ili dve polazne i dve odredišne. i to: Rubrika 1 – upisuje se datum važnosti TIR karneta. zavisno od slučaja. U tom slučaju carinski organi strane ugovornice na čijem se području putovanje nastavlja prihvatiće karnet TIR radi ponovnog započinjanja posla međunarodnog drumskog prevoza. može skinuti s vozila ili kontejnera. pod uslovom da su carinska obeležja i identifikacione oznake ostali neoštećeni. smatraće se usputnim izlaznim. naslovne strane. ukoliko se prevoznik pojavi pre isteka ali takođe i na sam dan isteka važnosti koji je upisan u ovoj rubrici. koja će se istovariti u prvom mestu istovara. Obrazac TIR karneta sastoji se od: 1. gornji deo popunjava nacionalno udruženje garant a donji nosioc TIR karneta – prevoznik. koji je od značaja za polaznu carinarnicu. koje će se istovariti u drugim mestima istovara. 6. nije dopušteno zahtevati dodatne. jedna polazna carinamica i tri odredišne carinarnice. sa izuzetkom naslovne strane koja je štampana na francuskom i engleskom jeziku i robnog manifesta koji je na engleskom jeziku. koji se ne koristi za carinske potrebe. 2. zadnje korice karneta jedinstvene žute boje sa identifikacionom karticom. odnosno usputnim ulaznim carinarnicama.U okviru posla međunarodnog drumskog prevoza može biti uključeno više polaznih i odredišnih carinamica. poslovi međunarodnog drumskog prevoza na osnovu karneta TIR privremeno će se odložiti za taj deo putovanja.

Ukoliko nosioc TIR karneta ne poseduje original uverenja ili je rok važnosti istog protekao. Drugi list TIR karneta predstavlja robni (žuti) manifest. Moguće je da roba bude utovarena u više zemalja. Zemlja polaska treba da bude zemlja u kojoj je TIR operacija započeta. tranzitnih i odredišnih zemalja. Rubrika 12 – stavlja se potpis nosioca TIR karneta. obuhvata rubrike od 6 – 12. s tim što ovde treba upisati samo relevantne napomene (npr. Rubrika 4 – stavlja se potpis ovlašćenog predstavnika udruženja izdavaoca i pečat. uneće se njihov identifikacioni broj ili broj proizvođača. 8 .kabasta roba. Ukupan broj vaučera zavisi od broja polaznih. Potpis predstavlja izjavu kojom nosilac preuzima odgovornost za tačnost podataka koji su uneti u TIR karnet. Rubrika 8 – upisuje se registarski broj drumskog vozila i prikolice. odnosno poluprikolice. rasuta roba i sl. Treba uneti broj svakog kontejnera koji sadrži robu po TIR karnetom. osim za kontejnere gde nije vremenski ograničeno. TIR operacija će se prekinuti. na rok od 60 dana može se dodati vreme potrebno za putovanje ali ne duže od 60 dana. odnosno naziv udruženja izdavaoca.14 i 20 vaučera. Uverenje o odobrenju drumskog vozila za prevoz robe pod carinskim obeležjem izdaje carinarnica u kojem konstatuje da drumsko vozilo ispunjava propisane tehničke uslove. Rubrika 10 – upisuje se identifikacioni broj ili brojevi kontejnera. odnosno zemlje polaska. Ova rubrika mora biti overena zvaničnim pečatom udruženja koji je porijavljen IRU. Ukoliko se prevoznik pojavi zadnjeg dana važnosti. Ukoliko prikolica ili poluprikolica nema registarski broj. Ukoliko prikolica ili poluprikolica nema registarski broj. Moguće je da roba bude istovarena u više zemalja. Rok važnosti uverenja mora da omogući da se u datom roku okonča TIR operacija. odnosno poluprikolice. u uverenju uneće se njihov identifikacioni broj ili broj proizvođača. sa kontrolnim kuponima koji su vezani uz vaučer. Rubrika 3 – upisuje se pun naziv i adresa nosioca (prevoznika) koji je odgovoran za TIR operaciju. I vaučeri i kontrolni kuponi su označeni uzastopnim rednim brojevima.). Rubrika 9 – upisuje se broj i datum Uverenja o odobrenju drumskog vozila prikolice. Rubrika 5 – stavljen je potpis generalnog sekretara međunarodne organizacije IRU. Ovo uverenje se obnavlja svake 2 godine. odnosno zemlje odredišta. TIR karnet ukupno može imati 4. Donja polovina koju popunjava nosioc TIR operacije (prevoznik). Zemlja odredišta treba da bude zemlja u kojoj se TIR operacija završava.6. Međutim nosioc TIR karneta. Rubrika 2 – upisuje se naziv nacionalnog udruženja garanta. odnosno prevoznik istovremeno prilikom popunjavanja vaučera popunjava identične rubrike i u robnom manifestu. Rubrika 11 – upisuju se napomene. Nakon robnog manifesta nalaze se setovi vaučera i kontrolnih kupona bele i zelene boje.isti se ne može produžiti. kao i da nema opasnosti za krijumčarenje robe u tovarnom prostoru prikolice ili poluprikolice. koji se ne koristi za carinske potrebe. i to: Rubrika 6 – upisuje se zemlja. Rubrika 7 – upisuje se zemlja. Prevoznik koji vozi pod TIR sistemom mora na zahtev carinskog organa uvek priložiti original uverenja.

Rubrika 8 – sadrži podatke o priloženim dokumentima (na pr. Rubrike 13. kao i na robnom manifestu. U Rubrici 1 svih vaučera odštampan je broj TIR karneta sa naslovne strane. Ispravka i overa se vrše na svim primercima vaučera. s tim da mogu biti uneti i ručno. Podaci na svim vaučerima moraju biti identični. kao i da se ispravka potpiše i overi od strane carinske službe. s tim što carinski organi tranzitnih zemalja imaju pravo da zahtevaju prevod na nacionalni jezik. Rubrike 9. (ova rubrika je identična sa rubrikom 6 naslovne strane). TIR karnet se popunjava na jeziku zemlje otpreme. CMR. uneće se njihov identifikacioni broj ili broj proizvođača (ova rubrika je identična sa rubrikom 8 naslovne strane). Rubrika 7 – upisuje se registarski broj drumskog vozila i prikolice. ali da budu čitki na svim listovima. Rubrika 6 – upisana je zemlja/zemlje odredišta. Potpis predstavlja izjavu da je nosic preuzeo odgovornost za tačnost podataka koji su uneti u TIR karnet. odnosno poluprikolice. kojih najviše može biti tri. Rubrika 4 – upisuje se pun naziv i adresa nosioca. Podaci se po pravilu unose pisaćom mašinom. isti se neće prepravljati već je obaveza da se pogrešan. koji su priloženi uz TIR karnet. U rubrici 9 upisuju se oznake i brojevi za identifikaciju robe. koja je vršila izmenu. Veoma bitna napomena je da TIR karnet može da sadrži ukupno 4 polazne i odredišne carinarnice u bilo kojoj kombinaciji (1 polazna i 3 odredišne. Nosioc TIR karneta u obavezi je da popuni rubrike od 2-13 na svim primercima vaučera. (ova rubrika je identična sa rubrikom 7 naslovne strane). dok su zeleni vaučeri namenjeni izlaznim. 2 polazne i 2 odredišne i 3 polazne i 1 odredišna). Rubrika 5 – upisana je zemlja/zemlje polaska. kojih najviše može biti tri. 9 . odnosno odredišnim carinarnicama. mesto i datum potpisa i pečat preduzeća. i to: Rubrika 2 – upisuje se naziv polaznih carinarnica. s tim da može biti najviše 3 odredišne carinarnice. Ukoliko prikolica ili poluprikolica nema registarski broj. kojih najviše može biti tri. u rubrici 10 – broj koleta i trgovački naziv robe i u rubrici 11 – bruto težina robe.Beli vaučeri namenjeni su polaznoim i ulaznim carinarnicama. Rubrika 12 – upisuje se ukupan i pojedinačan broj koleta za svaku odredišnu carinarnicu. 14 i 15 sadrže potpis prevoznika ili ovlašćenog predstavnika.). odnosno izmenjen podatak precrta a ispod njega upiše novi. Rubrika 3 – upisan je naziv izdavaoca TIR karneta – IRU (Međunarodno udruženje drumskih prevoznika). bez obzira da li će isti biti iskorišćeni ili ne u toku TIR operacije. 10 i 11 sadrže podatke vezane za robu koja se prevozi. Nosioc TIR karneta mora popuniti rubrike od 2-13 na svim primercima vaučera i robnom manifestu. fakture i dr. Ukoliko je neki podatak pogrešno upisan ili je došlo do izmene podatka. odnosno prevoznika koji je odgovoran za TIR operaciju (ova rubrika je identična sa rubrikom 3 naslovne strane).

uključujući i dodatne vaučere. koje obuhvataju:    komercijalne uzorke. Nakon što je polazna carinarnica utvrdila da su ispunjeni uslovi za prevoz robe po osnovu karneta TIR. Rubrika 18 – unosi se zvanični naziv polazne carinarnice. na sajmovima.ICC). (“Službeni list SRJ” br.2 Ata karnet Ideja o ATA karnetu se rodila pre četrdeset godina. tovarni list i dr.Nakon popunjavanja navedenih podataka kod polazne carinarnice može se započeti TIR operacija. Rubrika 19 – nalazi se kvadratić koji se u polaznoj carinarnici ne popunjava. Carinske administracije u preko 58 zemalja sveta su prihvatile ATA karnet kao garanciju da 10 . Odluke o posebnim merama carinskog nadzora nad robom koja je u provozu preko carinskog područja SR Jugoslavije. izložbama i sličnim događajima. koji je integralni deo Međunarodne privredne komore u Parizu (International Chamber of Commerce . 81/93) ne može biti duži od 72 časa. Rubrika 23 – vrši se potpis i overa sa carinskim pečatom i datumom. profesionalnu opremu. pečat i datum overe carinske službe. Svetska carinska organizacija (WCO) je usvojila "Konvenciju o ATA karnetima kao privremenim dozvolama za uvoz roba". Uverenje o odobrenju za prevoz drumskim vozilom (prikolica. ubrzavanja i olakšavanja carinskih procedura koje se primenjuju kod privremenog uvoza. kao i robni manifest. Rubrika 22 – unosi se zvanični naziv izlazne carinarnice. poluprikolica ili kontejner). 1961. u cilju olakšavanja i podsticanja svetske trgovine. drumsko vozilo i karnet podnosi se prateća dokumentacija (fakture. robu koja se koristi za prezentacije. popuniti odgovarajuće rubrike i overiti TIR karnet.IBCC). dok rubrike od 18-23 popunjava na prvom belom i narednom zelenom vaučeru. ista će staviti carinska obeležja. 3. odnosno oznake isti se neće popunjavati. ATA je skkraćenica nastala od engleskih ili francuskih reči "Admission Temporaire/Temporary Admission". odnosno carinske ispostave. Rubrika 16 i 17 – unosi se oznaka carinske plombe i potpis. širom sveta koristi u cilju skraćivanja . Glavni administrator ATA karneta je Međunarodni biro privredih komora (International Bureau of Chambers of Commerce .73/93. i to na svakom pojedinačnom vaučeru. odnosno carinske ispostave. Ovaj rok zavisi od nacionalnih propisa – shodno odredbama člana 1. ATA karnet izdaju i za njega garantuju nacionalne organizacije zemalja članica i potpisnica ATA konvencije. godine. Polazna carinarnica popunjava i overava sve primarke vaučera i robni manifest u rubrici 16 i 17 . Rubrika 20 – unosi se vremenski rok za tranzit carinske robe. odnosno datum kada transport mora da stigne na izlaznu carinsku ispostavu. Uz robu. ATA karnet predstavlja međunarodni carinski dokument koji se. ili druge relevantne napomene. a ukoliko su povređene plombe. Rubrika 21 – unosi se referentni broj iz carinskog registra (TIR/broj/godina). ali u svakoj narednoj ulaznoj ukoliko su pečati i identifikacione oznake nedirnute staviće se oznaka H. Konvencija pokriva tri kategorije međunarodne robne trgovine.).

Prednosti korišćenja ATA karneta: može se neograničeno koristiti kao garancija za privremeni uvoz. Pojedine zemlje propisuju i sam tekst garancija koje prate ATA karnet. dok propisi Izraela ili Koreje nalažu da se pokrije 100% vrednosti robe. godine. Da bi se sprečile zloupotrebe ATA karneta sa jedne strane.  eliminiše plaćanje carina. tako da ATA garancija pokriva sve dažbine do tog iznosa. Ukoliko se to ne uradi na vreme u najvećem broju zemalja se pored carina i taksa plaćaju i posebni penali za kašnjenje. tako da razliku mora pokriti vlasnik robe ili uvoznik. tako i za vlasnika ATA karneta. zakonodavstva raznih zemalja su predvidela i razne druge obaveze kako za izdavača. u Sjedinjenim Američkim Državama je 0. a prema podacima iz 1998.  omogućava da se prilikom privremenog izvoza ili uvoza sve formalnosti obave putem samo jednog dokumenta.000.  smanjuje troškove carinskih i uvozno-izvoznih procedura.75 dolara za svakih 100 dolara vrednosti robe.  pojednostavljuje carinsku proceduru.986 ATA karneta koji su pokrivali privremeni uvoz vrednosti od skoro 12 milijardi dolara. npr. Cena izdavanja ATA karneta. međunarodno je prihvaćeni dokument u preko 60 zemalja sveta. Tako na primer SAD su propisale da tekst garancije mora biti identičan tekstu garancije osiguravajućeg društva Lloyd's of London.  unapred su poznati svi uslovi privremenog uvoza ili izvoza.    ATA karnet se izdaje i glasi na vlasnika robe koja se privremeno izvozi ili uvozi. dažbina i poreza na dodatnu vrednost (VAT) prilikom privremenog uvoza i njihov povraćaj prilikom vraćanja privremeno uvezene robe u inostranstvo. i da bi se državne administracije obezbedile da će naplatiti pripadajuće dažbine u slučaju postupanja koja su suprotna ATA konvenciji. Visina pokrića vrednosti same robe varira od zemlje do zemlje i njihovih spoljnotrgovinskih propisa. Ovo po neki put predstavlja i problem jer su u nekim zemljama uvozne dažbine veće od 25% vrednosti robe.  smanjuje vreme potrebno da se obave sve carinske i uvozno-izvozne procedure  eliminiše elemenat neizvesnosti kod carinskih i uvozno-izvoznih procedura. Ne može glasiti na špeditera ili vozara. Tako na primer SAD propisuju da ATA karnet mora pokriti 40% vrednosti robe izlistane na njemu. ATA carinska garancija pokriva 25% vrednosti robe (maksimalna pojedinačna vrednost robe izlistane na ATA karnetu ne može biti veća od 1. tako da se lakše sklapaju trgovinski dogovori. izdato je 194. ATA karnet pruža dve vrste garancija: garantuje pokriće vrednosti uvoznih dažbina i predstavlja garanciju za samu robu.će sve carine i takse biti plaćene ako se roba deklarisana ATA karnetom ne koristi u skladu sa pravilima za njeno korištenje. vredi godinu dana od dana izdavanja. 11 . sa druge strane.000 dolara). Moguće je definitivno ocariniti deo ili svu količinu robe koja se privremeno uvozi ili izvozi. U poslednjih četrdeset godina ATA karnet je postao široko prihvaćen kao međunarodni carinski dokument.

Rubrikа 6. H-uvoznog kuponа nа sledeći nаčin: Hb) . (Ostаle primjedbe). postoje i razni drugi zahtevi. Rubrikа 2. odnosno prijаvljivаnje robe cаrinаrnici (kojа je identičnа rubrici 2 uvoznog tаlonа). obаvezno se upisuje nаmenа privremenog uvozа i mesto nа kojem će privremeno uvezenа robа biti (npr.S obzirom da izdavanje ATA karneta predstavlja veliku povlasticu za kompaniju kojoj je izdat. te cаrinskа ispostаvа. dаtum (godinа. Popunjavanje ATA karneta Popunjаvаnje ATA kаrnetа zа privremeni uvoz Uvozni tаlon popunjаvа se nа sledeći nаčin: Rubrikа 1. dаn). te tаkođe i rubrikа G koju popunjаvа izdаvаteljsko udruženje (broj kаrnetа. izdаvаteljsko udruženje i dаtum do kojeg odnosni kаrnet vаži). pravnog ili čak u nekim slučajevima i fizičkog lica.cаrinskа obeležjа. 1-14). upisuje se mesto. te ukoliko su ispunjeni uslovi zа privremeni 12 . a koji se moraju ispuniti da bi se dobio ATA karnet (na primer: da se poslovima spoljne trgovine kompanija bavi najmanje tri godine ili da vrednost kompanije ne može biti manja od dvostruke vrednosti robe izlistane na ATA karnetu ili da postoji u tom smislu garancija neke druge institucije. te potpis cаrinskog rаdnikа i pečаt cаrinske ispostаve. Rubrikа 3. Jesenski međunаrodni zаgrebаčki velesаjаm 2006).broj pod kojim je kаrnet zаveden u odgovаrаjući kontrolnik K-420 (identičаn rubrici 3 uvoznog tаlonа). Hd) . (Rok zа ponovni izvoz). upisuje se dаtum (godinа. upisuje se broj pod kojim je kаrnet evidentirаn u kontrolnik K 420. dаn). čitljivo se upisuje godinа. cаrinski službenik je dužаn istu u trаnzitnom postupku (K 420) uputiti nа unutrаšnju cаrinsku ispostаvu kojа će rаzdužiti provozni postupаk u kontrolnik K 440 . mesec i dаn zа ponovni izvoz robe (potrebno je pаziti dа rok zа ponovni izvoz robe ne bude duži od dаtumа do kojeg odnosni kаrnet vаži). Popunjen i overen uvozni tаlon ostаje u ATA kаrnet. Preko 60 zemalja sveta prihvata ATA karnet kao međunarodni carinski dokument koji se koristi prilikom privremenog uvoza ili izvoza roba. upisuju se redni brojevi robe iz glаvnog popisа kojа se privremeno uvozi (npr. upisuje se ulаznа grаničnа ispostаvа. te Rubrikа 8. potpis uredujućeg cаrinskog službenikа i pečаt cаrinske ispostаve. Rubrikа 5. te je dužnа popuniti rubriku. Ulаznа grаničnа ispostаvа proverаvа jesu li prаvilno popunjene rubrike A do E uvoznog kuponа. Ako se nа ulаznoj grаničnoj cаrinskoj ispostаvi ne može utvrditi dа li su ispunjeni uslovi zа odobrаvаnje postupkа privremenog uvozа zа odnosnu robu. Hc) .rok zа ponovni izvoz. mesec. a istovremeno nesavesnima pruža mogućnost za mahinacije za koje može da odgovara i nacionalna asocijacija koja izdaje ATA karnet. i slično). Rubrikа 4. Rubrikа 7. koji variraju u zakonodavstvima raznih zemalja. mesec.

overiti odgovаrаjuće rubrike nа nаpred nаvedeni nаčin kаo ulаznа grаničnа cаrinskа ispostаvа.  provoz između unutrаšnje cаrinske ispostаve i izlаzne grаnične cаrinske ispostаve. potrebno je podneti provozni set JCD-а. аli u kontrolnik K 410. Nаvedene podаtke.  provoz robe između ulаzne grаnične cаrinske ispostаve i unutrаšnje cаrinske ispostаve. dаn). Uredujući cаrinski službenik nа polаznoj cаrinskoj ispostаvi popunjаvа i gornji deo provoznog tаlonа koji ostаje u kаrnetu. Polаznа cаrinskа ispostаvа popunjаvа rubrike: Hа) . to se nаvodi u ovoj rubrici.аko je potrebno). upisuju se redni brojevi robe iz glаvnog popisа te ulаznа cаrinskа ispostаvа. upisuje se dаtum (godinа. Ovаko popunjenа potvrdа odredišne cаrinske ispostаve prihvаtа se kаo rаzduženje provoznog postupkа.uvoz robe. Trаnzitni postupаk se može odobriti nа osnovu provoznog listа ATA kаrnetа (plаve boje).аko je svа robа zаistа i stiglа u odredišnu cаrinsku ispostаvu). U slučаju dа nа odredišnu cаrinsku ispostаvu nije stiglа svа robа nаvedenа u gornjoj prijаvi. odredišnа cаrinskа ispostаvа potvrđuje potpisom i overаvа pečаtom. Hc) . Hd) . upisuje se polаznа / otpremnа cаrinskа ispostаvа. mesec.upisuju se odredišnа cаrinskа ispostаvа. upisuje se rok zа prijаvu robe odredišnoj cаrinskoj ispostаvi. Pri tome. te rubrikа 7. rubrikа 6. mesec. rubrikа 4. Isto kаo i kod uvoznog kuponа. upisuje se mesto. dok osenčаnа rubriku H popunjаvа polаznа cаrinskа ispostаvа kod koje zаpočinje provozni postupаk zа odnosnu robu. upisuje se broj pod kojim je kаrnet evidentirаn u kontrolnik K 420. Odredišnа cаrinаskа ispostаvа popunjаvа donji deo osenčаnа rubrike H provoznog kuponа. plаvi listovi ATA kаrnetа se mogu koristiti zа:  provoz kroz cаrinsko područje Republike Srbije između grаničnih cаrinskih ispostаvа (ulаzne i izlаzne). te potpis cаrinskog rаdnikа i pečаt cаrinske ispostаve. te odredišnu cаrinsku ispostаvu.  provoz između dvije unutrаšnje cаrinske ispostаve. polаznа / optremnа cаrinskа ispostаvа popunjаvа provozni tаlon (trаnsit counterfoil) plаve boje i trаnzitni kupon (trаnsit voucher) plаve boje. rubrikа 2. te izdvаjа kupon iz kаrnetа zа evidenciju. rubrikа 5. odnosno njegov zаstupnik. а u  Hg (ostаle primjedbe . He) . Hb) . аko ih imа. te izdаvаteljsko udruženje. а kopije kuponа ostаje u kаrnetu zа odredišnu cаrinsku ispostаvu. Trаnzitni kupon se popunjаvа u dvа primerkа (originаl i kopiju). potpis cаrinskog rаdnikа i pečаtm cаrinske ispostаve. dаn). Kаdа se ATA kаrnet korist zа provoz robe. dаtum (godinа. dаtum (godinа. Originаl kuponа cаrinski službenik odvаjа iz kаrnetа. dаn) i isto ovjerаvа potpisom cаrinskog rаdnikа i pečаtom cаrinske ispostаve. nа nаčin dа u rubriku:  Hf (potvrdа robe nаvedene u gornjoj prijаvi . mesec.broj pod kojim je kаrnet evidentirаn u kontrolnik K 420.upisuje se polаznа / otpremnа cаrinskа ispostаvа.rok zа prijаvljivаnje robe odredišnoj cаrinskoj ispostаvi. 13 . kаko sledi: Rubrikа 1.upisuju se cаrinskа obeležjа. а аko se u kаrnetu ne nаlаzi potrebаn broj plаvih listovа. neosjenčаne rubrike popunjаvа korisnik kаrnetа. rubrikа 3.

otprema iz carinskog područja Jugoslavije ili naknadno upućuje drugoj carinarnici drumskim prevoznim sredstvima i postupak uvoznog. ili van carinskog područja Jugoslavije. 2) drugi primerak služi za potrebe AOP i potrebe statistike. Drugi primerak je za AOP za izvozno carinjenje i za AOP . Primerci JCI koriste se na sledeći način: 1) prvi primerak zadržava carinarnica prilikom sprovođenja određenog postupka. Četvrti primerak je za odredišnu carinarnicu i za potvrđivanje prijema. 2) drugi primerak . 3.plavom bojom i oznakom 4/5. Popunjen i overen izvozni kupon izlаznа cаrinskа ispostаvа evidentirа u kontrolnik K 400. Specifikacije za razduženje privremeno uvezene. slobodnu zonu ili carinsku zonu.zelenom bojom i oznakom 2/7..Odredišnа cаrinskа ispostаvа tаkođe popunjаvа i donji deo provoznog tаlonа u odgovаrаjućim rubrikаmа 1 . Peti primerak je za potvrđivanje prijema i za odredišnu carinarnicu. odnosno izvoznog carinjenja robe. Svaki primerak je označen posebnom bojom duž desne ivice posebnom oznakom.6. 3) treći primerak .žutom bojom i oznakom 3/8. smeštaja robe u konsignaciono skladište i upućivanja robe iz konsignacionog skladišta u druge prostorije i prostore pod carinskim nadzorom.plavom bojom i oznakom 5/4.3 Jedinstvena carinska isprava (JCI) Jedinstvena carinska isprava definisana je Pravilnikom o sadržini i korišćenju isprava u carinskom postupku. 5) peti primerak . i to: 1) prvi primerak . te osjenčаnih rubrikа izvoznog kuponа u prаvilu je identičаn popunjаvаnju rubrikа kod privremenog uvozа robe. Nаčin popunjаvаnjа izvoznog tаlonа. način popunjavanja i način podnošenja Jedinstvene carinske isprave.uvozno carinjenje.crvenom bojom i oznakom 1/6. Carinske isprave za prijavljivanje robe. Treći primerak je za izvoznika/pošiljaoca i za uvoznika. Na osnovu Jedinstvene carinske isprave (JCI) sprovode se mere carinskog nadzora nad robom koja se doprema u carinsko područje Jugoslavije. te odvаjа iz kаrnetа i zаdržаvа zа evidenciju. JCI se sastoji od pet primeraka. te izvozni tаlon (ekportаtion counterfoil) žute boje i izvozni kupon (ekportаtion voucher) žute boje. Popunjen i overen izvozni tаlon ostаje u ATA kаrnet. Prvi primerak je za carinarnicu izvoznog carinjenja/upućivanja i za carinarnicu uvoznog carinjenja. Popunjаvаnje ATA kаrnetа pri privremenom izvozu robe Izlаznа grаničnа cаrinskа ispostаvа popunjаvа osenčаnа rubriku H (potvrdа cаrine nа polаsku) nа prednjoj strаnici kаrnetа. 4) četvrti primerak . kojim se propisuju se sadržina i oblik. 14 . odnosno izvezene robe i Lista promene podataka.

popunjava carinarnica. jeste vrednot uvezene robe. a podaci se ne mogu precrtavati ili ispravljati. Rubrike koje su označene velikim slovima. Deklaracija o carinskoj vrednosti je obrazac na kome se unose podaci o vrednosti robe za jednu pošiljku radi naplate carine i drugih uvoznih dažbina. Ako se izvozi roba za koju se ne plaćaju carinske dažbine.  Ako se carini roba na osnovu zamene za neispravnu robu i ako se carini roba koja se vraća iz inostranstva kao neodgovarajuća ili neprodata.3) treći primerak se uručuje podnosiocu JCI prilikom sprovođenja određenog postupka. DCV se prilaže uz svaku JCI za robu koja predlaže naplati carine i drugih uvoznih dažbina “ ad valorem “.5 Sažeta deklaracija 15 . a prilikom uvoza robe . 3. Na isti način postupa se prilikom sprovođenja mera carinskog nadzora i prilikom carinjenja robe.000 evra u dinarskoj protivrednosti.  Ako uvezena roba nije komercijalne prirode. podnosi dodatne primerke 3/8. Ciljevi zaštite domaćeg ekonomskog prostora. mogu se ostvariti ukoliko se obezbedi realna vrednost carinske robe.leva brojčana oznaka obrasca. Najveći broj prekršaja u sprovođenju propisa iz oblasti carinskog poslovanja odnose se na utvrćivanje carinske vrednosti. osim u sledećim slučajevima:  Ako je ukupna carinska vrednost pošiljke do 5.  Ako se privremeno uvozi roba uz potpuno oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina.000 evra u dinarskoj protivrednosti.  Ako se carini roba bez plaćanja protivrednosti. podnosilac JCI. pravila promena propisa na jedinstvenom carinskom područiju Srbije i niz drugih.4 Deklaracija o carinskoj vrednosti robe Jedan od najvažnijih elemenata za utvrđivanje i obračun carine i drugih uvoznih dažbina. 4) četvrti i peti primerak se koriste u sprovođenju mera carinskog nadzora prilikom uvoza. Ako se zbog obezbeđivanja određenih prava u vezi s robom. osim propisanih primeraka. čija je carinska vrednost pošiljke do 1. Podnosilac DCV je dužan da pruži sve dodatne podatke i isprave neophodne za utvrđivanje carinske vrednosti robe. izvoza i provoza robe. odnosno zbog potrebe sprovođenja određenih postupaka podnosi veći broj obrazaca JCI od broja propisanog za sprovođenje carinskog nadzora ili carinjenja. Prilikom izvoza robe precrtava se desna brojčana oznaka obrasca.  Ako se uvezena roba carini na osnovu postupka pojednostavljene deklaracije. 3. Rubrike u DCV i DCV BIS popunjavaju se pisaćom mašinom ili štampačem. fiskalne funkcije.

ako se time ne sprečava sprovođenje mera carinskog nadzora i sprovođenje zahtevanog i dozvoljenog carinskog postupka. već samo na osnovu podataka iz isprava koje su učesnici u trgovačkoj transakciji izdali jedan drugom. i to na mestu i u vreme koje je za to odredio. mora biti obuhvaćena sažetom deklaracijom. Roba se ne sme premeštati sa mesta na koje je prvobitno smeštena bez odobrenja carinskog organa. odnosno raspakuje. Ministar propisuje uslove za periodično i prethodno deklarisanje robe. ako je takav zahtev podnet najkasnije tri dana pre dopreme robe. Roba se može istovariti ili pretovariti iz prevoznih sredstava na osnovu odobrenja carinskog organa.) kao sažete deklaracije. carinski organ može odobriti prethodno deklarisanje robe. Carinski organ može odobriti korišćenje komercijalnih i transpornih isprava (faktura. konosman i sl. za pismonosne pošiljke i poštanske pakete. Sažeta deklaracija podnosi se odmah po dopremi robe carinskom organu. 4 KOMERCIJALNE I TRANSPORTNE ISPRAVE U carinskom postupku se mnobitne činjenice o carinskoj robi ne mogu utvrditi njenim pregledom. odnosno odobrio taj organ. specifikacija. Na zahtev deklaranta. ili  lice koje postupa u ime trećeg lica. a najduže do isteka prvog radnog dana posle dopreme robe. teretnica. Sažetu deklaraciju podnosi:  lice koje je robu unelo u carinsko područje. Radi pregleda robe i prevoznih sredstava kojima se ona prevozi. paking lista. Sažeta deklaracija podnosi se na obrascu koji propisuje ministar. carinski organ može u svakom trenutku zahtevati da se roba istovari. Odobrenje nije potrebno u slučaju neposredne opasnosti koja uslovljava da se roba ili deo robe odmah istovari. manifest. carinski organ može dozvoliti da se za takvu robu i prevozna sredstva koja prelaze preko carinske linije u određenom vremenskom periodu podnese jedna deklaracija (periodična deklaracija).Roba dopremljena carinskom organu u skladu sa zakonom. pod uslovom da sadrže podatke neohodne za identifikovanje robe. ili lice koje je preuzelo odgovornost za robu posle njenog ulaska. Carinski organ može produžiti rok za podnošenje sažete deklaracije. 16 . o čemu carinski organ mora biti obavešten bez odlaganja. tovarni list. U slučaju redovnog prevoza iste robe istim prevoznim sredstvima od strane istog lica. Sažeta deklaracija ne podnosi se u pisanoj formi za robu koju uvoze putnici.

Za prevoz robe drumskim prevoznim sredstvima u međunarodnom saobraćaju izdaje se: 1. Dokument treba da potvrdi da je pregledana roba zdrava. Ova dokumenta su namenjena kupcu i njima se potvrđuje da je izvršen pregled robe od strane ovlašćene institucije. ovaj dokument je obavezan za sticanje prava bescarinskog uvoza robe iz Srbije u EU. broj komada. Takođe.Najčešće isprave koje se u carinskom postupku podnose uz carinsku ispravu su faktura. za vođenje carinskog postupka su izuzetno značajne i prevozne isprave. na osnovu ovog dokumenta ugovorne strane ugovaraju prevoz robe (s obzirom na to da sadrži bitne elemente za određivanje načina transporta). ime vozača i podaci o robi. Opis i karakteristike robe 4. Naziv mesta otpreme i oznaku transportnog sredstva kojim će roba biti otpremljena 8. Ostali elementi fakture zavise od vrste robe i propisani su ugovorom. Ovaj dokument je posebno važan za kupca jer se na osnovu njega utvrđuje da li je ispoštovan ugovor. Naziv sertifikata je EUR1 i overava ga Carina. Sertifikat o kvalitetu . Datum izdavanja i broj ugovora na koji se faktura odnosi 2. Količinu robe 3. Na primer. Otpremnica . 2. registarski broj vozila u koje je roba utovarena. Polisa osiguranja – predstavlja bitnu ispravu koja se mora podneti u postupku carinjenja radi utvrđivanja iznosa plađene premije osiguranja. Kamionski tovarni list CMR. Železnički tovarni list CIM. pojedinačna i ukupna zapremina robe i broj paleta/kontejnera. Broj profakture koju je kupac prethodno odobrio 7. Svaka trgovačka faktura treba da sadrži sledeće elemente: 1. Sertifikat o poreklu robe .Broj uverenja koja prate robu u spoljnotrgovinskom poslovanju zavisi od karakteristika same robe. Specifikacija robe . Instrukcije za plaćanje robe 10. Potpisuje je magacioner/vozač/kupac i time potvrđuje da je roba spremna za prevoz.Ovaj dokument se izdaje u momentu kada roba napušta magacin ili stovarište.Predstavlja dokument od posebnog značaja za uvoznike jer ukazuje na moguće preferencijalno poreklo robe u njihovoj zemlji i samim tim umanjuje troškove carinjenja robe.Dokument izdaje prodavac i sadrži opis proizvoda koji je predmet kupoprodaje: dužina. debljina. prevozna isprava i polisa osiguranja. Jediničnu cenu izraženu u dogovorenoj valuti i jedinici mere 5. odnosno da nije zaražena. širina. Nedostatak samo jednog uverenja može usporiti pa čak i onemogućiti izvoz ili uvoz. Ukupnu vrednost robe u dogovorenoj valuti 6. Pored komercijalnih isprava. zakonodavstva u zemljama uvoznika i izvoznika i zahteva kupaca. 17 . Uverenja koja su najčešće potrebna su: fitosanitarno uverenje ili uverenje o zdravstvenoj ispravnosti kada je u pitanju prehrambena roba. Osnovni elementi koje otpremnica sadrži su: podaci o kupcu. koja se uračunava u carinsku osnovicu. Paritet u skladu sa dogovorenim odredbama Incoterms 9. Trgovačka faktura: Predstavlja račun koji izdaje prodavac na memorandumu preduzeća.

čiji original se predaje samo onom licu koji poseduje tačno određenu kopiju.3. broj. Ona se upotrebljava u slučaju da se roba isporučuje svojoj firmi u inostranstvu. određene vrste robe obaveznoj kontoli ovlašćenih organa u uvozu. Organi koji sprovode kontrolu. o čemu ćemo detaljnije govoriti. 4. detaljan opis robe. ekološka i dr. pre otpremanja. izvoz ili prevoz robe. Pored uverenja o poreklu robe. za razliku od ostalih vrsta. pošiljalac i prevoznik mogu zahtevati da se za svako vozilo ili za svaku grupu proizvoda izda poseban tovarni list. preduzeću primaocu. veterinarska. već i ispravu o vlasništvu nad robom koja se prevozi brodom. ako je ne prati odgovarajuća isprava ili ako roba ne ispunjava svojstva koja su propisana radi stavljanja u promet. ovlašćeni su dazabrane uvoz.AWB ili tovarni list za međunarodni prevoz robe avionom u principu popunjava špediter. neprekidno boravile 21 dan u mestu porekla. Nadležni veterinarski inspektor mora potvrditi u uverenju za životinje i perad. Pored carinske kontrole kojoj podleže sva roba u uvozu.  Prenosiva teretnica (Negotiable B/L) koja se može indosirati i prenositi na drugo lice odnosno sa njom se može trgovati. izvozu i tranzitu. tržišna. da su mesta porekla i teritorije opština.  Ekspress teretnica (Express B/L) je teretnica koja se. drugi prati robu do primaoca. u carinskom postupku se koristi veliki broj isprava koje se odnose na carinsku robu koja se uvozi ili izvozi. kojom se legitimiše kao njen vlasnik. CMR se izdaje u tri istovetna primerka od kojih jedan ide pošiljaocu. 5 OSTALE ISPRAVE Pored navedenih carinskih. U navedenom uverenju treba oznaditi da su životinje. komercijalnih i transportnih isprava. a takođe i spisak dokumenata koja prate tovarni list. Ukoliko se roba utovara u više vozila ili ukoliko se radi o više različitih vrsta roba. ne mora prezentirati agentu brodara u luci iskrcaja. troškovima prevoza i carina i.Veterinarsko uverenje o poreklu i zdravlju stoke treba da sadrži : ime sopst. Veterinarsko uverenje . Brodska teretnica. koje se koristi naročito u zemljama Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije. U ove organe spadaju inspekcije ( sanitarna. Kamionski tovarni list (CMR) . ) i drugi ovlašćeni organi. izvozu i tranzitu. Avionski tovarni list AWB . selo. mesni i sreski narodni odbor iz koga stoka potiče.Ovaj dokument izdaje prevoznik i predstavlja dokument koji služi kao dokaz da je roba primljena na prevoz. AWB nije prenosiva isprava i glasi na primaoca robe. U ovom dokumentu prevoznik se obavezuje da će prevesti robu i uredno je predati primaocu.venika. opis i naročite znake životinje. predjenih do stanice utovara u 18 . a koje je preuzeo i naš Carinski zakon. a treći zadržava prevoznik. karakteristične su isprave: 1. vrstu. fitopatološka.  Neprenosiva teretnica (Non Negotiable B/L) koja se ne može prenositi na drugo lice a koje nije navedeno kao primalac robe. predstavlja ne samo prevoznu ispravu. Tovarni list sadrži informacije o: preduzeću pošiljaocu. Express teretnica takođe može biti prenosiva. da je roba plaćena a nema vremena da se čeka na isporuku originalne teretnice i sl. oznaci vozila.

8. 6 PROMET OTROVA I OTPADA Obrazac Dokumenta o kretanju otpada sastoji se od četiri istovetna primerka od kojih prvi primerak zadržava vlasnik otpada. i 9. Uverenje o kvalitetu robe . br. drugi primerak prevoznik otpada. U carinskom postupku se takođe koriste i testi o saobraznosti i mišljenje o homologaciji. namenjenu za priplod. homologacija i dr. 4. 7. Sanitarno uverenje. Ukoliko u stočnom pasošu nedostaju podaci za stoku navedeni u stavu prvom ovoga dlana. Važnost uverenja traje 10 dana.za izvoz i Ku-4 . Postoje dva obrasca Ki-3 . potvrđuje da je proizvod na određen način ispitan i da ispunjava zahteve određene odgovarajućim standardima. Dozvola za uvoz i izvoz opojnih droga.prevozna sredstva. Atest o saobraznosti je isprava kojom se.Certifikat se izdaje radi carinjenja. 7. Pod vrstom otpada podrazumeva se komercijalni ili industrijski otpad koji je inertan ili neopasan. odnosno izvozu ("Sl. Merilo. Dozvola za uvoz otrova. Ako taj rok istekne pre nego što pošiljka stigne u pograničnu stanicu zemlje opredeljenja.za uvoznika . Zakona. 3.uz carinsku deklaraciju . Kontrola o radioaktivnosti robe koja se uvozi.za organizacionu jedinicu 5. 6. Odobrenje za stavljanje u promet lekova. nadležni veterinarski inspektor dužan je da iste unese u veterinarsko uverenje o poreklu i zdravlju stoke. 19 . pod uslovom da prilikom pregleda nisu utvrdjeni znači zarazne bolesti. kao i da su iste bile pojedinačno pregledane i nadjene zdravim prilikom utovara. a četvrti primerak primalac otpada vraća proizvođaču/vlasniku najkasnije u roku od 10 dana od dana prijema otpada. navedene u uverenju.za uvoz. slobodne od zaraznih bolesti čija je prijava obavezna i koje se mogu preneti na životinje. 13/96). životinje moraju biti ponovo pregledane od strane veterinarskog inspektora ili ovlašćenog veterinarskog inspektora koji će u uverenje uneti rezultat pregleda. 9. u slučaju kada roba ispunjava propisane uslove kvaliteta u smislu odredaba čl. list SRJ". izdaju se pojedinacna veterinarska uverenja. treći primerak primalac otpada. Fitopatološko. Na taj naćin se važnost uverenja smatra produženom za sledećih 10 dana. Deo A popunjava vlasnik otpada 1. 2. za robu koja je zakonom o standardizaciji i pratećim propisima obavezna da ima. Uverenje se overava u tri primerka: . Za krupnu stoku. Obrasci su propisani Odlukom o načinu i postupku vršenja kontrole kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i njihovih prerađevina namenjenih uvozu. atesti.

5. kompozitno pakovanje. sanduk. Prevoznik otpada svojim potpisom u delu C garantuje tačnost navedenih podataka. pokreće postupak provere kretanja otpada preko prevoznika i primaoca i dužan je da o nalazu izvesti Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. rečni transport i dr. Deo B popunjava vlasnik otpada 1. 3. sportom. Vlasnik otpada upisuje broj i datum izdavanja Izveštaja o ispitivanju otpada koju vrši ovlašćena akreditovana laboratorija za ispitivanje otpada na zahtev proizvođača/vlasnika otpada. bez odlaganja. 5. vlasnik ili operater postrojenja za upravljanje otpadom. Vlasnik otpada obeležava jedno od polja: proizvođač. posude pod pritiskom. Vlasnik otpada upisuje svoju adresu. 2. 20 . kao i nadležni organ autonomne pokrajine ako se kretanje otpada vrši na teritoriji autonomne pokrajine. dužan je da upiše broj i datum izdavanja dozvole za upravljanje otpadom. Prevoznik otpada upisuje precizan prevozni put sa posebno naznačenim mestima utovara (U) i istovara (I). Prevoznik otpada svojim potpisom u delu C garantuje tačnost navedenih podataka. Ukoliko vlasnik označi postrojenje za upravljanje otpadom. Vlasnik otpada upisuje svoj naziv. 3. 2. rekreacijom ili zabavom. kanister. 2. Deo C popunjava prevoznik otpada 1. 4. osim komunalnog i industrijskog otpada. železnički. Masa otpada podrazumeva masu otpada izraženu u tonama. Prevoznik otpada u označeno polje upisuje datum predaje otpada primaocu otpada. 4. u rasutom stanju. Klasifikacija otpada vrši se prema katalogu otpada i listi kategorija otpada (Q lista). Prevoznik otpada u označeno polje upisuje datum prijema otpada od vlasnika otpada. Napomena: Ako vlasnik u roku od 15 dana ne primi primerak popunjenog Dokumenta o kretanju otpada od primaoca. ostalo (precizirati). Vlasnik otpada upisuje šestocifrenu oznaku otpada iz Kataloga otpada. Prevoznik otpada upisuje način transporta: drumski. Prvi primerak dokumenta zadržava vlasnik otpada (1/4). Vlasnik otpada u označeno polje upisuje datum predaje otpada prevozniku. Klasifikacija otpada se vrši prema Katalogu otpada. Prevoznik otpada upisuje svoj naziv. biznisom. Vlasnik otpada svojim potpisom u delu B garantuje tačnost navedenih podataka. Prevoznik otpada upisuje svoju adresu. kese. 3.Komercijalni otpad je otpad koji nastaje u ustanovama koje se u celini ili delimično bave trgovinom. Prevoznik otpada upisuje broj i datum izdavanja dozvole za prevoznike otpada. Industrijski otpad je otpad iz bilo koje fabrike ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija (osim rudnika i kamenoloma). Način pakovanja podrazumeva: drveno bure.

po svakom vozilo-kilometru. Zakona o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju naknada pod tačkom 2. Primalac otpada upisuje svoj naziv. Obračun naknada za strano vozilo vrši se na obrascu : "Obračunski list za naplatu naknada za strana vozila". 7 OBRAČUN I NAPLATA DRUMSKE TAKSE ZA STRANA TERETNA VOZILA Osnovica za plaćanje. Za vozilo za koje organ uprave nadležan za poslove saobraćaja izda dozvolu na osnovu člana 37. Primalac otpada u označeno polje upisuje datum prijema otpada od prevoznika. Utvrđena naknada naplaćuje se u efektivnom stranom novcu ili čekovima koji glase na stranu valutu u ime i za račun Narodne banke Srbije.00320 a za vozila preko 30 sedišta 0. ne računajući prikolicu za prevoz prtljaga. visina i način plaćanja naknade za strana vozila koja koriste piteve na teritoriji Republike Srbije utvrđena je posebnom Odlukom. a od kada strano vozilo počinje da koristi putnu mrežu Srbije. 3. Za teretno motorno vozilo. Drugi primerak dokumenta zadržava prevoznik otpada (2/4). 7. 6. 8. uvećava se za 20%. Primalac otpada je dužan da upiše broj i datum izdavanja dozvole za upravljanje otpadom. Treći primerak dokumenta zadržava primalac otpada (3/4). odnosno na drugom mestu gde se obavlja carinski nadzor. za vozilo do 30 sedišta 0. Zakona o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju. 3. uvećava se za 50%. Naknadu obračunava carinski organ na osnovu podataka potrebnih za obračunavanje naknada dobijenih uvidom u prevozne isprave. 2. Utvrđenu naknadu naplaćuje carinski organ na graničnom prelazu.0030 2. Napomena: Za kretanje opasnog otpada popunjava se poseban Dokument o kretanju opasnog otpada. tretman i odlaganje otpada. Primalac otpada obeležava jedno od polja: postrojenje za skladištenje.Deo D popunjava primalac otpada 1.0410. pri ulasku stranog vozila na teritoriju Republike Srbije. Primalac otpada upisuje svoju adresu. Za autobus i autobusku prikolicu. Naknada za puteve utvrđuje se u SAD dolarima i to: 1. Četvrti primerak dokumenta primalac otpada vraća proizvođaču/vlasniku otpada (4/4). 5. Primalac otpada svojim potpisom u delu D garantuje tačnost navedenih podataka. bez obzira na ukupnu težinu. Za vozilo za koje carinski organ izda posebnu dozvolu na osnovu člana 38. po svakom brutotonskom kilometru 0.teretnu prikolicu i poluprikolicu za prevoz stvari. naknada pod tačkom 2. 4. odnosno vaganjem vozila. 21 . pod uslovima utvrđenim Odlukom o načinu obavljanja menjačkih poslova.

odnosno pupuprikolica) na rastojanju od jednog kilometra. ne smatra se teretnom prikolicom. a carinski radnik overava obračunski list svojim potpisom i službenim pečatom. i to : 22 . smatra se kao cela tona. dezinfekciona vozila i dr ). Kao vozilo-kilometar smatra se izvršeno kretanje autobusa. od kojih prvi primerak. Carinski radnik popunjava obračunski list u četiri primeraka. drtalice. ako vozač podnese dokaz da je u pitanju vozilo kojim se obavlja vanredni prevoz ili prevoz iz člana  Zakona o prevozu u međunarodnom drumskom saobraćaju.  Prilikom izlaska iz Srbije vozač je dužan da izlaznoj carinarnici podnese obračunski listi duplikat izjave. Prikolica koja je konstruisana za prevoz prtljaga putnika koji putuju autobusom koji vuče tu prikolicu. Svaka započeta tona. radi kontrole. odnosno ako je međunarodnim ugovorom.  Naknada za autobus i autobusku prikolicu obračunava se na bazi tačke 2. drugi primerak obračunskog lista predaje se toj organizaciji.9. drumski i dr. 8 VRSTE CARINSKIH POSTUPAKA Vrste carinskih postupaka su sledeće.obračunavanja naknade i naplate eventualne razlike. odvozu i provozu obračunava se na bazi tačke 1. predaje vozaču. teretne prikolice. teretnu prikolicu i poluprikolicu u dovozu.) i radna mašina samohodne ili na sopsvenim točkovima. smatraju se radna vozila (vatrogasna. traktori (poljoprivredni. sa overenim duplikatom pismene izjave.  Carinski radnik neće obračunavati naknadu za strano vozilo. i po pravilu štampanim slovima. Ukupnom težinom vozila smatra se težina samog vozila sa gorivom.  Za obračunavanje dužine prevoza u kilometrima za pojedine relacije služi daljina koji sporazumsno utvrđuju preduzeća za puteve. čistilice. tog zakona predviđeno da se vozila ne plaća naknada.  Naknada za strano teretno motorno vozilo. odnosno započeti kilometar. ambulantna vozila sa radioskopim uređajem. Kao brutotonski kilometar smatra se kretanje jedne tone ukupne težine vozila (motornog vozila. Podaci uneseni u obračunski list ne smeju se brisati precrtavanjem ili naknadnim dopisivnjem menjati. autodizalice. vozila za čišćenje slivnika. odnosno njegove prikolice. saglasno članu 55.  Kao ostala vozila na bazi tačke 3. Carinski radnik upisuje u obračaunski list sve propisane podatke čisto. odnosno ispravljati. odnosno ceo kilimetar. Vozač stranog vozila svojim potpisom potvrđuje tačnost podataka unesenih u obračunski list. na rastojanju od jednog kilometra. Prikolica za prevoz prtljaga putnika koji putuju autobusom koji vuče prikolicu smatra se sastavnim delom autobusa. priborom i opremom. Ako naknadu za strano vozilo plaća preduzeće. zajedno sa težinom stvari koje se prevoze u vozilu.

106-109. Carinskog zakona) Stavljanje robe u slobodan promet podrazumeva okončanje carinskih postupaka u vezi sa uvozom robe.U ovim slučajevima primenjuje se princip selektivnog pregleda. zajedno sa propisanim ispravama upućuje izvoznoj carinarnici radi izvoza u inostranstvo.139. Na osnovu podnete dekleracije postupak carinskog skladištenja može se odobriti za smeštaj strane robe. Deklarant koji je podneo tranzitnu dekleraciju odgovoran je za predaju robe odredišnoj carinarnici u nepromenjenom stanju. 2. Tranzitni postupak (čl. carinski organ ima zakonsko pravo da posle puštanja robe. Carinskog zakona) Postupak tranzita počinje prijavljivanjem robe ulaznoj graničnoj carinarnici ili carinarnici gde je roba predhodno prijavljena. 3. poreza. Stavljanje robe u slobodan promet 2. Navedeno obezbeđenje se ne polaže u slučaju prevoza robe poštom. Najbitnije u svim postupcima je nadležnost carinskog organa da odobri i prati realizaciju svakog deklarisanog postupka. Javno carinsko skladište je skladište u kome držalac pruža usluge skladištenja za svoju ili tuđu robu. Aktivno oplemenjivanje 5. čime strana roba stiče status domaće robe. Stavljanje robe u slobodan promet (čl.Carinskog zakona) Aktivno oplemenjivanje je vrsta carinskog postupka koji treba posmatrati odvojeno od ostalih slučajeva privremenog uvoza. 4. U ovom postupku najbitnije je da je podneta dekleracija. pa je tako korisnik skladišta lice koje je dužno da stavi robu u postupak carinskog skladištenja. Isto tako se pravi razlika između držaoca i korisnika skladišta. njenu restauraciju i dovođenje u ispravno stanje. Aktivno oplemenjivanje (čl. U ovom postupku carinski organ 23 .-138.Carinski zakon definiše te radnje kao obradu ukljujući montažu. a držalac je lice kome je carinarnica odobrila da upravlja carinskim skladištem.126. Izvoz Osnovne karakteristike navedenih postupaka ukratko su: 1. Kada je u pitanju domaća roba za izvoz. Carinsko skladištenje (čl. a na carinskom organu je da odluči da li će vršiti pregled predate dokumentacije ili fizički pregled robe. a završava se predajom robe i propisanih isprava odredišnoj carinarnici. vazdušnom ili železničkom saobraćaju i prevozom cevovodom ili dalekovodom. koja smeštajem u carinsko skladište podleže primeni propisa koji se primenjuju na izvoz te robe. koje odobri carinski organ i koje je pod carinskim nadzorom. Osnovna karakteristika aktivnog oplemenjivanja je da se radi o procesu vršenja radnji nad uvezenom robom.-125. ili i jedno i drugo. ona se posle izvoznog carinjenja pod carinskim nadzorom i carinskom kontrolom. Prerada pod carinskom kontrolom 6. sklapanje i ugradnju u drugu robu. izvrši naknadnu kontrolu do isteka od pet godina od dana prihvatanja dekleracije.Carinskog zakona) Carinsko skladište je mesto gde se roba može smestiti u skladu sa propisanim uslovima. koja u tom slučaju ne podleže plaćanju uvoznih dažbina i merama komercijalne politike.118. Carinsko skladištenje 4.1. Tranzit ( spojnji i unutrašnji ) 3. Međutim. a dužan je da položi I obezbeđenje za plaćanje carinskog duga. Pasivno oplemenjivanje 7. kao i naplatu svih propisanih uvoznih dažbina. opravku robe. kao i upotreba određene robe koja nije sadržana u dobijenim proizvodima. dok je privatno carinsko skladište gde držalac može da drži samo svoju robu. kao I domaće robe namenjene izvozu. radi provere tačnosti podataka iz dekleracije. akciza i drugih naknada.-152. Zakon poznaje dve vrste carinskog skladišta i to javno i privatno. ali omogućava ili olakšava proizvodnju datih proizvoda. koje menjaju njen prvobitni izgled i kakvoću.

odnosno 24 . carinski organ propisuje rok u kome se uvezena roba mora ponovno izvesti ili se mora odrediti novo dozvoljeno carinsko postupanje. što znači da se u postupku pasivnog oplemenjivanja dobijeni proizvod može zameniti za uvozni proizvod koji se mora svrstati u istu tarifnu oznaku. Stavljanje robe u postupak izvoza obavezuje izvoznika da robu izveze iz carinskog područja u stanju u kakvom je bila u momentu prihvatanja izvozne dekleracije. 5. Ovo znači da uvezena roba podleže plaćanju carine. Proizvodi dobijeni u ovom postupku se mogu staviti u slobodan promet sa potpunim ili delimičnim oslobađanjem od uvoznih dažbina.Carinskog zakona) Carinskim zakonom predviđeno je davanje odobrenja od strane carinskog organa za iznošenje robe iz carinskog područja. Pasivno oplemenjivanje se mora izvršiti ponovnim uvozom dobijenih proizvoda u roku koji odobri carinski organ. obrađuje i dorađuje. biti istog kvaliteta i imati iste tehničke karakteristike kao i dobijeni proizvod. 7. Izvozna dekleracija podnosi se carinskom organu nadležnom prema sedištu ili prebivalištu izvoznika ili prema mestu u kome se roba pakuje. s tim što se carina ne naplaćuje ako se ispuni uslov iz dobijenog odobrenja carinskog organa da se dobijeni proizvodi izvezu u inostranstvo. Ovaj postupak se sprovodi na osnovu odobrenja carinskog organa koji ima mogućnost fizičke kontrole kada oceni da je to neophodno.-159.-183.Carinskog zakona) Pasivno oplemenjivanje je carinski postupak u kome se roba privremeno izvozi iz carinskog područja.Kao i za sve posebne carinske postupke i u ovom važi pravilo da se na osnovu podnetog zahteva carinskom organu.153. radi oplemenjivanja u inostranstvo. Iznos uvoznih dažbina se utvrđuje tako što se od iznosa uvoznih dažbina obračunatih za određeni proizvod koji je stavljen u slobodni promet odbije iznos uvoznih dažbina koje bi bile obračunate istog dana za privremeno izvezenu robu. a ne gotovih proizvoda. a posle toga stavlja u slobodan promet uz plaćanje carine po stopama predviđenim za dobijene proizvode. s tim što se nakon dobijenog proizvoda može odobriti povraćaj carinskog duga (sistem povraćaja) ukoliko se roba izveze iz carinskog područja u obliku dobijenih proizvoda. odobrava pasivno oplemenjivanje. ako bi se ona uvozila iz države u kojoj je obavljeno oplemenjivanje. namenjena je ponovnom izvozu u obliku dobijenih proizvoda (sistem odlaganja). pri čemu se za uvezenu robu ne plaća carina. Na robu koja se privremeno uvozi ne plaća se carina. Carinski organ takođe može odobriti da se uvezena roba stavi u slobodan promet uz plaćanje carine. Prerada pod carinskom kontrolom (čl. Ovaj postupak predstavlja novinu u našem carinskom zakonodavstvu u cilju podsticanja domaće proizvodnje ka uvozu sirovina i reprodukcionog materijala. Carinskog zakona) Privremeni uvoz kao dozvoljeni carinski postupak se potpuno odvojeno reguliše od aktivnog oplemenjivanja jer se radi o korišćenju strane robe u zemlji uz obavezu ponovnog izvoza u nepromenjenom stanju.može odobriti proces oplemenjivanja. Ovo znači da se domaća roba stavlja u postupak izvoza posle izdatog odobrenja. Ovakvu mogućnost. Pasivno oplemenjivanje (čl.160-166.-181. Carinskog zakona) Prerada pod carinskom kontrolom predstavlja carinski dozvoljen postupak u okviru koga se uvozi strana roba. zakon predviđa poseban institut pasivnog oplemenjivanja uz upotrebu sistema standardne zamene. prerađuje. U okviru ovog postupka. Na osnovu ugovorenih uslova kao i ispunjavanja svrhe privremenog uvoza. 8. Privremeni uvoz (čl. Izvoz (čl. s tim što se isti može produžiti . ali ne duže od 12 meseci od dana izvoza. s tim da se ovaj postupak ne odnosi na postupak pasivnog oplemenjivanja i tranzit domaće robe od jednog mesta na domaćem području do drugog mesta na domaćem području preko strane teritorije. 6.182. bez plaćanja uvoznih dažbina. carinski organ odobriće u slučaju da se radi o opravci domaće robe za koju se utvrdi da se ne može opraviti. a odobrenje izdaje carinski organ na osnovu podnetog zahteva.167.

Novi Zeland. prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije. uzeti uzorci. Prilikom obavljanja poslova izvoza robe. Ova obavezujuća obaveštenja imaju dejstvo odluke donete u upravnom postupku. Pre dopreme i pre deklarisanja. kao sažete deklaracije. Roba dopremljena carinskom organu mota biti obuhvaćena sažetom deklaracijom. a sve u cilju određivanja carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe. pod uslovom da sadrži podatke neophodne za identifikaciju robe. Radi bržeg obavljanja carinskih procedura . carinski organ može produžiti najduže do isteka radnog dana posle dopreme robe. kao mesta koje je određeno za uvoz. Carinski organ može .utovara za izvoz. pre stavljanja robe u određeni carinski postupak. a rok za njeno podnošenje. a odnose se na izvoz u SAD. roba se može pregledati. izvoz i tranzit robe. Ukrajinu i Belorusiju iste izdaje Privredna komora Srbije ZAKLJUČAK Sva roba koja ulazi ili izlazi iz carinskog područja mora preći preko carinskog prelaza. odobriti I koriščenje komercijalnih i transportnih isprava. Kada su u pitanju uverenja o poreklu robe sa nepreferencijalnim tretmanom. 25 . posebno treba obratiti pažnju na opšta pravila za izdavanje uverenja o poreklu. lice koje uvozi ili izvozi robu može na osnovu pisanog zahteva od Uprave carine dobiti obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi. odnosno obavezujuće obaveštenje o poreklu robe. Sažeta deklaracija podnosi se odmah po dopremi robe carinskom organu. ili drugog mesta koji odredi carinski organ. Uverenje o domaćem poreklu EUR1 izdaje nadležna carinska ispostava kada se radi o korišćenju preferencijalnog tretmana za izvoz robe u EU. uz odobrenje carinarnice. odnosno u zemlje sa kojima imamo zaključene sporazume o slobodnoj trgovini. Lice koje unosi robu dužno je da istu prijavi i bez odlaganja preveze do carinarnice.

Ekonomski fakultet. i 61/2005.CID. Beograd. M. Zakoni i propisi 1. god. Beogradska poslovna škola. 2. Transport. Komercijalno poznavanje robe.Milanović. 73/2003. 3. Marković.) 3.) 2.LITERATURA 1. Beograd. N. 2003. Zakon o carinskoj tarifi (Službeni Glasnik RS broj 62 /2005. Carinski zakon (Službeni Glasnik RS br.Todorović. carine i osiguranje. 2008.) 4. špedicija.) 26 . Beograd. Carinsko poslovanje. T. Beograd.CID. Uredba o carinski dozvoljenom postupanju carinskom robom. Jančetović-Atanasovski Mila. Pravilnik o obliku. sadržini. Carinsko poslovanje. 2006. 4. načinu podnošenja i popunjavanjadeklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku (SlužbeniGlasnik Republike Srbije 129/2003. 2003. puštanju carinske robe i naplati carinskog duga (Službeni Glasnik Republike Srbije broj 127 /2003.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful