Boetije (ili Boecije) (lat. Anicius Manlius Severinus Boethius) (Rim 480-Pavija 524.

ili 525) je bio rimski hri anski filozof s po etka 6. veka. Nadimak "poslednji Rimljanin" je dobio zbog izuzetne privr enosti antici. [uredi]

ivot

Boecije je ro en u rimskoj plemi koj porodici koja je pre la u hri anstvo jo mnogo pre njegovog ro enja. Kada mu je otac, rimski konzul, 487. godine umro, de aka je podigao uticajni staratelj ijom se erkom o enio i tako ostvario brz napredak u rimskoj dr avnoj administraciji. Poznavanje gr kog nije vi e bilo uobi ajeno me u rimskim vi im klasama, ali je Boecije nekako uspeo da nau i jezik. Njegovo legendarno vladanje gr kim stvorilo je mit o tome da je do osamnaeste godine u io u Atini. Rano sazreli Boecije pobolj ao je Teodorikove odnose sa varvarskim kraljevima. Upravljao je izgradnjom vodenog i sun anog sata za burgundskog kralja i izabrao harfistu za frana ki dvor kralja Klodovika. Do 510, sa samo trideset godina, unapre en je u zvanje konzula; dvanaest godina kasnije do iveo je da njegovi mladi sinovi postanu konzuli, a ve slede e godine kao magister officiorum uspeo se na polo aj poverljivog savetnika kralja Teodorika. U me uvremenu Boecije je nekako na ao vremena da stvori biblioteku enciklopedijskog obima - delom sa injenu od sopstvenih spisa, delom od prevoda sa gr kog. On je izmislio ime quadrivium (isprva quadruvium) za jednu vrstu obrazovnog programa. etiri Ämatemati ke" discipline (aritmetika, muzika, geometrija i astronomija) predstavljale su put ka poznavanju numeri kih Äsu tina" koje su neoplatonisti nazivali jedinim pravim objektima saznanja. Boecije je napisao raspravu o svakoj od matemati kih disciplina. Njegovi spisi Aritmetika i Muzika (prvo delo muzi ke teorije za koje se zna na hri anskom Zapadu) odr ali su se i postali standardni tekstovi srednjeg veka. Tako je za itaoca sa latinskog, u enog oveka srednjeg veka, Boecije sa uvao Äosnovne elemente umetnosti i nauke Gr ke". Po analogiji sa quadriviumom za matemati ke discipline, srednji vek e za verbalne discipline (gramatika, retorika i logika) proizvesti trivium. Quadrivium i trivium su zajedno obuhvatali sedam slobodnih umetnosti. Boecije je tako e obezbedio bazi ne tekstove za prou avanje aristotelovske logike u srednjem veku. U svoja etiri teolo ka traktata o prirodi Boga i Hristovoj li nosti obezbedio je model sre njovekovnog sholasticizma, prototip za svetog Tomu Akvinskog, i tako stekao zvanje Prvog sholasti ara. Boecije je koristio Äteologiju", za kojom se kao to smo videli tragalo barem jo od Fila u prvom veku, da opi e filozofsko istra ivanje prirode Boga. On mu je, isto tako, dao strogi aristotelovski karakter koji e sedam vekova kasnije uroditi plodom u delu Summa Theologica sv. Tome Akvinskog (otprilike izme u 1265. i 1293.). U eni Kasiodor, Teodorikov dr avni sekretar, uputio je pohvale dvadesetpetogodi njem Boetiju. ÄKroz tvoje prevode Italijani itaju Pitagoru muzi ara, Ptolemeja astronoma, Nikomaha aritmeti ara, Euklida

Me utim. sti avanje izme izme u Isto ne i Zapadne crkve pothranilo je Teodorikove strahove da e se rimski podanici odre i njegove vladavine u korist isto nog pravoslavnog cara. sasvim originalnu viziju. Ako smo mi nevini." Smatraju i ovo priznanjem krivice i nalaze i potvrdu u falsifikovanom pismu Boetija isto nom caru. dok teolog Platon i logi ar Aristotel vode raspravu rimskim glasovima. Albinije ima podjednako pravo na za titu zakona. Li na nesre a. Boetije u tamnici Boecijev kobni pad u kraljevu nemilost. i ja sam. amio zato en u eliji u Pavijskoj kuli u blizini Milana kao rtva sumnji avog kralja i zavidljivih dvorana. ekaju i u zatvoru na pogubljenje zbog veleizdaje. Proglasiv i sve (uklju uju i svoje gotske saplemenike) pravno podre enim rimskom pravu. . insistirao je na toleranciji ortodoksnih katolika i sigurnosti za neza ti ene Jevreje. Godinama se pripremao za ovo majstorsko ostvarenje zatvorske knji evnosti. ti si mehani ara Arhimeda vratio Sicilijancima na latinskom. Boecije je impulsivno protestovao. ÄSenat. zatvorska izolacija i odvojenost od knjiga podsta i e novu. 523. Kobnu dokolicu koja je prouzrokovala nastanak ovoga dela nametnuo je Boetiju nepismeni ali prosve eni kralj Teodorik Veliki u ijoj se slu bi nalazio. Boecijeva li na tragedija predstavljala je simptom nesigurnosti onoga doba." Boecije je jo kao mladi obznanio daje njegov ivotni poduhvat da Äobi aje na e Dr ave podu i ume u gr ke mudrosti". krivi smo za isti zlo in. Boecije je tada. suparni tva Isto nog i Zapadnog carstva. rimski senator stvorio je sredstvo preko koga se kroz srednji vek prenosila anti ka kultura i klasi no delo puno utehe u nemirnim vekovima. Teodorik Veliki postizao je u po etku spektakularne uspehe u unapre enju produktivne koegzistencije izme u Gota i Rimljana. na inio ga je tvorcem klasi nog dela punog utehe za kasnije vekove. nesigurni Teodorik uhapsio je Boetija pod sumnjom da je po inio veleizdaju. godine.geometra. Kada je rimski senator Albinije optu en za pisanje izdajni kih pisama caru Justinijanu. sasvim po modelu aristotelovskog tragi nog heroja. On je uspeo da prevede i preobrazi istan anosti Platona i Aristotela u popularnu filozofiju.

Boecijeva sagovornica. koje iskazuje neuporedive odlike nezavisno od varvarstva onoga vremena i situacije autora".. koje ivi po razumu. dr i da ne mora za to mariti? I po tome je ono dobro. sa naizmeni nim kratkim pasa ima proze i stihova. uvek neprijateljski nastrojen prema metafizici. to se ne mo e ugrabiti. Gibon. Ali sve je odista Boecijeva tvorevina. antologija njegovih sopstvenih bolnih klasi nih se anja. o ito je da nestalnost udesa ne mo e potpomagati sticanje sre e. te ko da bi uspeo da napi e tako koncizno ili toliko popularno delo.Boecijeva grobnica u San Pjetru in Sijel de Oro Zato eni tvo koje mu je pru ilo ne eljeni odmor od slu benih du nosti prisililo je Boetija da se usredsredi na pitanja kobi i sudbine. Jer. Boecijevo omanje delo. fuisse felicem. Pri tom onaj. Boecije je morao da se osloni na visoko kultivisanu memoriju.. da bude sretan. kako je to Platon objasnio. kako li mo e biti sretan udes zasnovan na zaslepljenosti neznanja? Ako pak zna. Posle Biblije na latinskom. [uredi]Delo Ako je sre a najve e dobro bi a. nu no je da se boji. Ali kako u svetu u kome Bog predstavlja Dobro a istorijom upravlja . ukra eno i pojednostavljeno. kojeg vu e ta nepostojana sre a. zamagljeno se anje na du u. vodi nas od samosa aljenja kroz Äbla i lek" (razumevanje hirova Sudbine) do Äja eg leka" (umanjivanje zna aja zemaljskih dobara koja zavise od Sudbine). Ako ne zna. glavni izvor za nau nike u danima pre pojave tamparske ma ine.) U ovo malo strana njegovo ogromno poznavanje anti kih filozofa postalo je rafinirano. ² Uteha filozofije (124 . ili ne zna. za to ne sumnja da se mo e izgubiti. (Jer u svakom nepovoljnom obrtu sudbine. smatra ga Äzlata vrednim delom. ako to izgubi. iji se gubitak mo e ravnodu no podnositi. od nekih stotinak strana. njegova knjiga bila je mo da naj itanija knjiga evropskog srednjeg veka. Ili pak.125)[1] Na prvi pogled. da ne bi izgubio ono. li i na puku kolekciju spisa drugih autora. ili zna da je ona nepromenljiva. ovekov greh predstavlja puka zaboravnost. Kroz dramati an dijalog boginja Filozofija. Nam in omni adversitate fortunae infelicissimum genus est ifortunii. U zatvorskoj eliji i bez svoje biblioteke. i ako ono. nije najve e dobro. najgora nesre a sastoji se u tome to smo nekada bili sre ni. jer se pred njim isti e ono. Filozofija obnavlja to se anje. doista vrlo neznatno. pa mu zato neprekidan strah ne dopu ta. pre ro enja svaka du a'je ista. a njegovo trajno vredno delo Uteha filozofije predstavljalo je tvorevinu ove dve poslednje bedne godine Boecijevog ivota. posve ena Bogu. Da je bio okru en svojim knjigama. to se na bilo koji na in mo e oduzeti.

niti citira Bibliju. mo e da postoji zlo? Svakodnevni zaokreti sudbine ne remete bo anski plan. Äsudiji koji sve vidi". napokon su okon ali d elati. mora da je ve posedovao taj neustra ivi spokoj za kojim je tobo tragao. ali on ne nudi izrazito hri ansku doktrinu." Ovo obja njava za to bo je predznanje ne pori e ovekovu moralnu odgovornost. Änepokretnu ta ku u stalno promenljivom svetu". Uteha filozofije. Neizvesnost. odstupaju i od rotiraju e nepostojanosti sveta... forma i stil Boecijeve Utehe pru ali su pomo . U ovom sada njem ivotu ne ivi ni ta potpunije nego u tom nestalnom i prolaznom trenutku. Ljubav nas dr i na okupu i poma e svakome od nas da povrati se anje na svoju prvobitnu du u. ÄSve to ivi u vremenu postoji u sada njosti i napreduje od pro losti ka budu nosti. Boecije je eleo da nas podstakne da Äponudimo skru ene molitve" li nom Bogu. Kralj Alfred Veliki (849-899) na inio je na staroengleskom slobodnu verziju Utehe sa . Knjiga kojoj je bilo su eno da postane klasi no delo hri anskog srednjeg veka o ito nije predstavljala delo jednog hri anina. utoliko emo biti slobodniji.. Za generacije koje nisu mogle da itaju gr ki i koje su izgubile kontakt sa mudro u anti kih naroda. najgore od svih zala. poezije i elokvencije. Oni su vezali vrstu om u oko Boecijevog vrata i sna no stezali dok mu o i skoro nisu isko ile iz duplji. Ovo pitanje e mu iti i druge autore zatvorske knji evnosti.. to se vi e pribli imo toj sredi njoj ta ki. razlikuje Bo iji na in razumevanja stvari od ovekovog. On ne mo e da umakne problemu teodiceje. Dijalog izme u optimisti ne Gospodarice Filozofije i neute nog zatvorenika nastavlja zabrinuti laik. Pobo ni zatvorenik mora da na neki na in Äpred ovekom opravda bo je puteve". njegova kratka poglavlja u kojima su se smenjivali proza i stihovi. On se pridr avao obe anja iz svog naslova. ser Tomasa Mora koji je napisao Ute ni razgovor (1534) i D ona Banjana u njegovom Poklonikovom putovanju (1676). pitanju kako dobrostivi Bog mo e da trpi zlo." Kasnije generacije odale su po ast Boetiju i njegovo delo nastavilo je bogat ivot u godinama koje su usledile. kako mo emo biti slobodni da biramo? Filozofija. Uteha filozofije predstavlja delo zatvorske knji evnosti.bo ansko Provi enje. mo e otkriti izvesna samilost. i nema ni ega u vremenu to mo e jednovremeno da obuhvati itav opseg svoga ivota: ono je u poziciji da jo uvek ne poseduje sutra a ve je izgubilo ju e. Ta razlika svodi se na njihov razli it odnos prema vremenu. Um neprolaznog Boga Äobuhvata u sebi celinu ve nog ivota u jednoj jednovremenoj sada njosti". iako je samo nekoliko od njegovih stanovi ta izrazito ne-hri ansko. Ali njegov genij je pre iveo i irio svetlost znanja kroz najmra nije razdoblje latinskog sveta. Vrhovni prevodilac Boecije kona no e i sam u ivati pogodnosti koje donose najeminentniji i najve tiji prevodioci. mo da se u bla em mu enju. kad su ga tukli toljagama dok nije izdahnuo. Mada puna pomnog logi kog rasu ivanja. tako stoje pomagao svakom usamljenom zato eniku da dosegne Boga sopstvenom razborito u. bodrila su slu ajnog itaoca. boginja puna utehe. Gibon se divio Boetiju jer Ämudrac koji u istom delu mo e da vesto kombinuje bogatstva filozofije. Ali ako je Bog sve ve unapred odredio. Nesklon teologiji.

Oslanjaju i se na Pitagoru. Boecijevo delo o uvalo se u 137 rukopisa i tako postalo jedno od prvih tampanih dela o muzici (Venecija..sopstvenim dodatnim komentarima i proglasio Boecijevu knjigu jednom od etiri zlatne Äknjige koje je neophodno da poznaje svaki ovek". Nau nici se sla u da je uspela da o uva uzvi enost latinskog originala uz izvesnu Ägrubu rasko ". tako da je brigu o . godine. Najslavniji i najzna ajniji bio je onaj kraljice Elizabete I (1533-1603). Prou avaju i univerzalno saglasje. Bili su hri ani ve oko sto godina pre ro enja Beotija. Deseto pjevanje 124-126. Njegov odnos prema kompozitoru. musicus je bio kosmolog. Ostale biografske podatke uglavnom crpimo iz Boecijevih dela. 1491-1492). ili upravo zahvaljuju i njoj. Du a svemira sliva se u jedinstvenu celinu u skladu sa muzi kim saglasjem". sve varke razotkriva svijeta. ucveljena zbog vesti da se protestantski predvodnik Anri Navarski (1553-1610) odrekao protestantske stvari i prihvatio katoli ku veru u Sen Deniju. On je objasnio da je Ämuzika povezana ne samo sa razmi ljanjem ve i sa moralno u. an de Meng. Uprkos svojoj stru nosti. Boecijev otac je bio konzul 487. kada im je lan bio i vladar Olibrije (Olybrius). Ili. Neko ju je preveo na provansalski. Boecijeva rasprava obilato je koristila svaki detalj gr kih teorija i zavr avala se Ptolemejovom sopstvenom teorijom o podelama tetrakorda.koje je prevodio. Dante je uvrstio Boetija u dvanaest zraka na sun evom nebu: «Tu gledaju sve dobro du a sveta u iva koja svakom. Stihove je pisala vlastitom rukom. preveli Mihovil Kombol i Olinko Delorko. Boecijeva zbirka tekstova o muzici (oko 505) te ila je itave generacije harmonijom svemira. Prvi i najzna ajniji Boecijev biograf bio je Kasiodor (Cassiodorus) koji mu je bio kolega kao senator. Uz Utehu filozofije.) oserov poku aj bio je samo prvi od mnogih poku aja Äpoengle enja" Utehe. ali je kratko posle toga umro. To je verovatno bila verzija koja je privukla osera da Utehu prevede u englesku prozu i utka Boecijevu filozofiju u poeti nost ÄVitezove pri e" i Troila i Kreside. Godine 1593. Potom se svakodnevno te ila prevode i Boetija pri emu je posramila spore nau nike tako to je na svakih pola sata zavr avala po jednu stranicu. Platona i Nikomaha . preveo je itavu Utehu na francuski. Raj.» (Dante Alighieri. autor drugog dela Romana o ru i iz trinaestog veka. vajcarski benediktinac iz manastira Sen Gal preveo je knjigu na stari crkveno-nema ki. U narednom veku. i sa kojima e ga predstavljati na srednjovekovnim crte ima . kako je to iskazao Gvido d'Areco (oko 1000) Äonaj koji stvara i komponuje muziku defini e se kao besvesno bi e jer on ne razume". Boecije je pripadao rimskoj porodici iz Ancija. tko k njoj puta na e. a prozu diktirala svome sekretaru i itavu Utehu zavr ila za otprilike dvadeset etiri do dvadeset sedam asova.. Matica hrvatska Zagreb 1961. ona je poku ala da sti a svoju Äduboku alost" itanjem Biblije i Svetih otaca i estim savetovanjima sa nadbiskupom. Boecije je u inio besmrtnim njihov grandiozni koncept muzike. peva u ili svira u bio je isti kao odnos arhitekte prema zidaru.on je pomogao velikim Grcima da obezbede matemati ku osnovu za muzi ku teoriju na Zapadu.

je svojevrsna odbrana Boga i njegove dobrote. Äposlednji Rimljanin³. to ne udi. Veoma malo je sa uvano o Beotijevoj geometriji. uprkos postojanju zla u svetu. Zao ovek je uvek. a ni ta o njegovoj astronomiji. nemiran i podlo an razli itim slabostima usled sopstvene nepravednosti. koji je bio pravoslavne vere. ostali komentari po Danijelu D . godine.Beotiju vodio Quintus Aurelius Memmius Symmachus. Beotije postaje magister officiorum (upravitelj svih vladinih i dvorskih slu bi) pod Teodorihom. Postoji mogu nost da je tu do lo do neke zbrke sa imenjakom Svetim Severinom iz Norika (koji je bio srpskog porekla na osnovu nekih indicija). to je slobodniji. Ostaci su mu kasnije preba eni u crkvu San Pietro in Ciel d'Oro u Paviji. se nadovezivao na Platonovu ideju dobra i stoi ki pojam prirode i sudbine. (biografski podaci po James Shiel-u. bli i dobru i istini. Nikomaha (Nicomachus) iz Gerase. to jest Bogu. ak je bio optu en i za bavljenje magijom i bogohuljenje. ime dosti e bla enstvo. ak iako je okovan. Borstin ± Svet stvaranja) . to duh manje te i materijalnom ( ulnom) svetu. a dobar ovek je jak i sre an. ali je nesporno da je savr eno poznavao gr ki. Oko 520. Malo se zna o Boecijevom obrazovanju. Njegovo najpoznatije delo. koji se pismeno alio Justinu na vladavinu Teodoriha. ali su obojica opevani kao mu enici od Dantea. jer zna ta je dobro i pravedno i dela u skladu s tim. Povod za optu bu je poku aj obrane Albinija (Albinius) senatora. Pod ostrogotskim kraljem Teodorikom postao je senator 510. Nakon hap enja egzekucija je verovatno izvr ena u Paviji. Raniji radovi o aritmetici i muzici baziraju se na delima palestinskog matemati ara iz prvog veka ne. Borstinu)     Dela: De consolatione philosophiae Peri hermeneias KatAgoriai Boetije Boetije (oko 480²524).BOETIJE ( D. dok je Teodorih bio arijanac.D . jer je on daleki prethodnik Galileja i Bruna. sa ijom se erkom Rustikanom (Rusticiana) kasnije o enio. tvrdi Boetije. Optu en je da je komunicirao sa vizantijskim carem Justinom I. PRO LOST PUNA UTEHE . ÄUteha filozofije³. ovek ima slobodu da ini dobro.

523 GODINE AMIO ZATO EN U PAVIJSKOJ KULI U BLIZINI MILANA KAO SUMNJI AVOG KRALJA I ZAVIDLJIVIH DVORANA. LI NA NESRE A. EKAJU I U ZATVORU NA POGUBLJENJE ZBOG VELEIZDAJE . BOETIJEV PAD U KRALJEVU NEMILOST. Anicius Manlius Severinus Boethius) (480? ± 524?) je rodjen u Rimskoj plemi koj porodici koja je pre la u hri anstvo jo pre njegovog rodjenja. ZATVORSKA IZOLACIJA. a u 43 godini uspeo se na polo aj poverljivog savetnika kralja Teodorika.Boetije (lat. u 42 godini do iveo je da njegovi sinovi postanu konzuli. Govorio je gr ki. Sin rimskog konzula. KOBNU DOKOLICU KOJA JE PROUZROKOVALA NASTANAK OVOG DELA NAMETNUO JE BOETIJU NEPISMENI KRALJ TEODORIK OSTROGORSKI U IJOJ SE SLU BI NALAZIO. I ODVOJENOST OD KNJIGA PODSTA I ORGINALNU VIZIJU. GODINAMA SE PRIPREMAO ZA SVOJE MAJSTORSKO DELO " UTEHA FILOZOFIJE". . "UTEHA FILOZOIJE "PREDSTAVLJA DELO ZATVORSKE KNJI EVNOSTI. RIMSKI SENATOR STVORIO JE SREDSTVO PREKO KOGA SE KROZ SREDNJI VEK PRENOSILA ANTI KA KULTURA I DELO PUNO UTEHE U NEMIRNIM VEKOVIMA. o enjen erkom mo nog staratelja i sam je sa trideset godina unapredjen u zvanje konzula. BOETIJE JE TADA. MORAO JE DA SE OSLONI NA VISOKO KULTIVISANU MEMORIJU. DA JE BIO OKRU EN SVOJIM KNJIGAMA TE KO DA BI USPEO DA NAPI E TAKO KONCIZNO ILI TOLIKO POPULARNO DELO. E NOVU SASVIM RTVA "UTEHA FILOZOFIJE " PREDSTAVLJALA JE TVOREVINU OD DVE POSLEDNJE BEDNE GODINE BOETIJEVOG IVOTA. NA INIO GA JE TVORCEM MO DA NAJ ITANIJEG KLASI NOG DELA SREDNJEG VEKA. POSLE BIBLIJE NA LATINSKOM. iako to nije bilo uobi ajeno.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful