Diplomski rad

1

Manje od 20 % savetuje se samo osobama koje imaju jako povišene masnoce u krvi (dislipidemije-povišen holesterol i/ili trigliceridi). masna mesa. dojke. Danas se ishrana bogata mastima posebno zasicenim mastima dovodi u vezu sa nastankom kardio i cerebrovaskularnih oboljenja kao i sa nastankom izvesnih formi raka (debelog creva. skladištenje i ekskrecija). Esencijalne masne kiseline su znacajne zbog regulacije metabolizma holesterola (transport. Manji unos masti hranom se ne preporucuje jer tada hrana nije ukusna i potrebne su velike kolicine hrane da bi se postigao bezbedan kalorijski unos. Narocito su bitne za osobe u periodu rasta. prekurzori su za sintezu prostaglandina. Postavlja se pitanje koji je to pravi udeo masti u kalorijskom unosu da bi bile zadovoljene nutritivne potrebe. prostate. tromboksana i prostaciklina (hormonima slicnih supstanci). linoleinska i arahidonska. pluca). medutim. One obezbeduju rast i obnovu celije. To. ne znaci da deca mogu prekomerno da unose masti posebno zasicene masti (svinjska mast. To su linolna. Danas se smatra da je unos do 30 % optimalan. ali ne na svome telu. Sve više se cuje opaska da svi mi volimo masti u svom tanjiru. konverzija u druge metabolite. . Masti su nam potrebne zbog esencijalnih masnih kiselina. Restrikcija masti u ishrani pretvorila se u feto-histeriju u zemljama zapada. One su sastojak naše svakodnevne ishrane i imaju najvecu energetsku vrednost od svih nutrijenasa (1g masti=9 kcal).Diplomski rad 2 Uvod Masti spadaju u makronutrijense zajedno sa belancevinama i ugljenim hidratatima. a kada masti postaju opasne po zdravlje? Unos masti se krece u razlicitim populacijama u odnosu od 15-40 % pa i vise ukupne energije unete hranom dnevno. puter) jer prevencija pomenutih bolesti može nastati jedino ako se o ishrani vodi racuna od najranijeg detinjstva.

moraju se žvakati pri čemu se u ustima natope pljuvačkom.vitamina.ugljenih hidrata. . . Biologija. usisivanje ) i pogodnije za korišćenje od strane organizma. masti. te ih organizam kao takve ne može koristiti.Diplomski rad 3 Osnove metabolizma Da bi se život mogao održati.vode. Oko 90% ovih supstancija prolaze kroz sluzokožu tankog a oko 10% kroz sluzokožu debelog creva.iz belančevina.1 Naša hrana se ustvari sastoji iz istih osnovnih sastojaka iz kojih je načinjeno naše telo: . oni sastojci koji su visoko molekulnog sastava razlažu u prostije sastojke. za prolaženje kroz sluzokožu creva. Iz želudca tako svarena hrana prelazi u tanko crevo u kome se obavlja najvažnija faza varenja hidrolitično razlaganje belančevina. – za II razred gimnazije.mineralnih soli. U takvom stanju naš organizam može da ih primi. već kad se razmnože u jednostavne supstance sa molekulima manje veličine i kad postanu rastvorljive u vodi. str. resorbuje i iskoristi za sintezu sopstvenih materija ili za sagorevanje pri čemu se oslobadja energija potrebna za život. 1 Tadić B.zaštitnih materija. pankreasnog soka i žuči. Na taj način se hranjljive materije pretvaraju u rastvorljive supstancije. pa se onda gutaju. Spremljena jela ili presne čvrste životne namirnice.masti. njega ima u neograničenim količinama. Osim toga. Isti procesi se delimično obavljaju i u debelom crevu.76. jer je ona osnovna potreba svakog živog bića. tako da mogu proći kroz površinske slojeve ćelija. neophodan je i koseonik za oksidaciju kako se on unosi disanjem. . u telo se mora unositi hrana. gde se vari tj. . i najzad . ugljnih hidrata u jednostavnije. . Varenje u tankom crevu vrši se pod dejstvom soka koji se luči iz sluzokože tankog creva. . Mnogo hranjive supstancije koje se nalaze u životnim namirnicama su visoko molekulne. Tako sažvakana hrana dospeva u želudac.rastvorljivilje u vodi i podesnije za resorpciju ( upijanje. sposobne za resorbciju tj.

U ćelijama se pod dejstvom fermenata. Znači hemijska energija koja se unosi hranom u vidu organskih materija pretvara se u toplotu jednim delom. a kao krajnji proizvodi prometa materija dobijaju se i više neupotrebljivi ekskreti ( feces i urin ). koji ih odatle odnese u ćelije. oko bubrega i belančevine u jetri. oslobadju pri tome energiju u vidu toplote i mehamičkog rada. Prema tome resorbovene materije služe kao izvor energije i kao materijal za stvaranje sastojaka i sokova. hormona i dr. dok se drugim delom pretvara u mehanički rad a treći deo se gubi u obliku konačnih metaboličnih prizvoda ( izmet i mokraća ) četvrti deo se deponuje kao rezerva u obliku asimilovanih organskih materija to su: glikogen. ove visokomolekulne supstancije razlažu oksidišu.u ćelijama jetre i u mišićima. Masti u ćelijama potkžnog tkiva. vitamina. gde se obavlja dalje hemijski proces.Diplomski rad 4 Resorbovana hrana prelazi iz creva u krv ili limfu. .

fosfolipidi sadrže fosfatnu grupu. avokadu i koštunjavom voću) i polinezasićene masne kiseline (nalaze se u biljnim uljima kao što su kukuruzno. suncokretovo i sojino i imaju povoljan uticaj na zdravlje. i izvori složenih lipida.2009. Važan su izvor energije. Masti su ne samo energetski sastojci hrane.akademac. izvori esencijalnih masnih kiselina. grickalicama i nekim vrstama industrijski prerađene hrane). D. Loše masti negativno utiču na zdravlje. već i: strukturni i funkcionalni elementi ćelija. keksu. Energetski najbogatija organska jedinjenja koja se ne rastvaraju u vodi. nosači liposolubilnih vitamina (provitamina A. svinjska mast i palmino ulje) i trans masne kiseline (mogu se naći u nekim margarinima. ulaze u sastav omotača svake ćelije. Masti su koncentrovan izvor energije i doprinose ukusu hrane. 12. Struktura masne kiseline 2 www. učestvuju u izgradnji mnogih hormona i omogućavaju apsopciju rastvorljivih vitamina. E i K). naročito na zdravlje srca. vitamina A.04. Prosti lipidi se sastoje od glicerola [alkohol sa tri OH grupe] i masnih kiselina [zasićenih ili nezasićenih].2 Slika 1.Masti su važan sastojak hrane daju organizmu energiju. biskvitima. Dobre masti su mononezasićene masne kiseline (koje se nalaze u maslinovom ulju. hranljivu i prehrambenu vrednost. . Složeni lipidi pored ovog što sadrže prosti imaju još neku komponentu. Loše masti su zasićene masne kiseline (kojima su bogati puter.info/biologija_i_medicina. npr. Masti se dele na ''dobre masti'' i ''loše masti''. Steroidima pripadaju i neki hormoni [polni hormoni i hormoni kore nadbubrežne žlezde].Diplomski rad 5 Hranljiva vrednost masti Masti imaju visoku biološku. i veliki značaju u ishrani zdravih i bolesnih ljudi. Organizam za varenje masti troši najmanju količinu energije (za proteine najviše).

2001).Margarin i srodni proizvodi. dodaju se raznim jelima (supe.Diplomski rad 6 Svarljivost masti zavisi od tačke topljenja i prisustva zasićenih masnih kiselina. masti mleka) su ukusnije. što znači manje termički tretirati zbog hemijskih promena na visokim temperaturama. salate. Neke se mogu koristiti za pripremu raznih namaza. umaci. Bolju svarljivost imaju masti sa tačkom topljenja nižom ili oko visine telesne temperature. proizvedene masti Tablica 1. itd.Preradom ulja u emulzije. hrana.Jestiva biljna ulja . tzv. specifičnih senzornih svojstava . maslac. čorbasta jela.Jestive životinjske masti . učestvuju u formiranju mirisa i mehaničkih osobina hrane.).Sadržaj lipida i masnih kiselina u pojedinim vrstama i dijelovima mesa (prema Bragagnolo. .Sprečavaju zagorevanje jela . Prehrambena vrednost masti je u sledećem: . sadrže veće količine zasićenih masnih kiselina organizam teže vari i usvaja masti.Poboljšavaju lisnatost testa .Poboljšavaju ukus hrani. Jela su punijeg ukusa. Kulinarne mogućnosti primene masti i ulja su velike. U prometu masti se nalaze kao: . Da bi se maksimalno očuvala njihova biološka vrednost masti treba dodavati u gotova jela. variva. kao npr. hrana se lakše i bolje resorbuje Namirnice koje prirodno sadrže emulziju (jaje.Jestive biljne masti . dajući joj nežnost i sočnost. Što namirnica. a koje nisu emulgovane. lakše se vare nego proizvodi u kojima se nalazi ista količina masti.

 polinezasićene . ulja uljane repice.sa raznim brojem dvostrukih veza."štetnog" . palminog ulja i kikirikija. loj). i palmitinska iz palminog ulja i loja. posebno kod rasta i razvoja organizma. drugi. a pored toga. jer su neophodni strukturni sastojci ćelijskih opni (fosfolipidi /lecitin/. Međutim. Svaka od njih drugačije deluje na nivo ukupnog i t. neutralne masti (trigliceridi) su najoptimalniji oblik za skladištenje telesne energije. U grupu polinezasićenih masnih kiselina spadaju neke nezamenljive. strukturni holesterol). Smatra se daje ovakvo dejstvo stearinske kiseline posledica njenog brzog pretvaranja (desaturacije) u mononezasićenu oleinsku masnu kiselinu (iz maslinovog ulja. Prirodne masne kiseline sadrže paran broj atoma ugljenika. U porodicu n-6 polinezasićenih masnih kiselina spadaju : linolna i linolenska masna kiselina. koje se dele u porodice n-6 i n-3. zajednički put. To su neophodni sastojci hrane.loja). a povišava zaštitnu HDL-frakciju holesterola. Kolesterol u krvi dokazano povisuju sledeće zasićene masne kiseline: miristinska .zv. životno važne (esencijalne) masne kiseline. Linolenska kiselina se nalazi pretežno u raznim semenkama: .  mononezasićene (monodehidrogenovane) . laurinska iz kokosovog. glicerol. žučne kiseline. Postoje brojni dokazi da masnoće bogate zasićenim masnim kiselinama povisuju nivo holesterola u krvi. za koju se ranije smatralo daje veoma štetna (aterogena). Masti odnosno lipidi se sintetišu u telima većine živih bića. liposolubilni vitamini). Trigliceridi (TG) odnosno po novijoj nomenklaturi triacilgliceroli se sastoje iz tri masne kiseline vezane za trohidroksilni alkohol. prema novijim saznanjima to se ne odnosi na sve zasićene masne kiseline. u obliku rezervnih masti.iz kokosovog ulja. maslac. Razlikujemo tri vrste masnih kiselina:  zasićene (bez dvostrukih veza). Stearinska kiselina (kakao.LDL holesterola u krvotoku. koja snizuje ukupni holesterol plazme. dokazano snižava štetnu LDL-frakciju.Diplomski rad 7 Metabolizam masti Lipidi odnosno masti su hemijski raznorodna (heterogena) grupa jedinjenja čija je zajednička fizičko-hemijska osobina da su nerastvorljivi u vodi i samim tim. sterolski lipidi obavljaju važne regulatorske funkcije (steroidni hormoni.sa jednom dvogubom vezom i. u telesnim metabolijskim procesima slede sličan.

K-vitamina i. jezerskih pastrmki) i.zv. U nedostatku esencijalnih masnih kiselina često dolazi do promena na koži. većina ljudi u razvijenom svetu unosi višestruko veće količine masti. . a posebno gama linolenska kiselina (GLK) učestvuju u izgradnji strukturnih lipida nervnih ćelija.Diplomski rad 8 suncokreta. Ona je neophodna ishodišna supstanca za sintezu t. i soji. Ljudski organizam neprestano vrši sintezu masti. O štetnosti ishrane bogate mastima u sportista biće reci kasnije. u glavi II knjige. esencijalne masne kiseline deluju zaštitno na srce i koronarne krvne sudove. kao prethodnika. koliko je neophodno za unos nezamenljivih (esencijalnih) masnih kiselina. uglavnom iz hrane biljnog porekla. bundeve. a time i opasnost odtromboze. polinezasićena masna kiselina. putem inhibicije tromboksanaA2 (TxA2) smanjuju agregabilnosttrombocita. arahidonska kiselina. -F (esencijalnih masnih kiselina). i za apsorpciju vitamina. sintetiše jedna izuzetno važna ciklična.zv. i to ne samo iz izvora unetih hranom. već i iz drugih. U organizmu se iz linolne kiseline. Hrana u principu treba da sadrži samo toliku. U ishrani je izuzetno korisna i gama linolenska kiselina (GLK) koja se dobija iz semenki crne ribizle i biljke zvane enotera (oenothera biennis). esencijalne masne kiseline povoljno deluju kod zapaljenjskih procesa. Ova količina masti treba da je zastupljena. "slobodnim radikalima". pacifičke sardine. lososa. sa što manje životinjskih masti. posebno zglobnog reumatizma. Ostale. neesencijalne masne kiseline se sintetišu u jetri iz glukoze. najmanju količinu lipida. Linolna kiselina se dobija iz lanenog ulja. Neke od navedenih masnih kiselina. -D. Uplitanjem u metabolički put humoralnih činilaca zapaljenjske reakcije. dokozaheksaenoična kiselina sa 6 nezasićenih veza. Bt-vitamina (L-karnitina). belančevina). nelipidskih hranljivih sastojaka (šećera. prostaglandin-E2) i smanjivanja viskoziteta krvi. pšeničnim i kukuruznim klicama.prostaglandina. Drugu grupu polinezasićenih masnih kiselina predstavljaju one iz n-3 (omega-3) porodice . Putem stvaranja prostaglandina koji šire krvne sudove (prostaciklin. a to je oko 15 do 20 grama dnevno. 100 grama i više dnevno. -E. iz ribljeg ulja. liposolubilnih (rastvorljivih u mastima): vitamina -A. Uloga navedenih masnih kiselina u organizmu je višestruka i veoma složena. "tkivnih hormona" .To su eiko-sopentaenoična kiselina sa 5 nezasićenih veza (iz ulja morskih riba -atlantske skuše i haringe. Danas zbog potpuno neracionalnih navika u ishrani. uzrokuje brojne poremećaje u metabolizmu i učestvuje u nastanku bolesti izazvanih t. što pored drugih faktora rizika. i ispo-Ijavaju povoljna dejstva u lečenju nekih degenerativnih bolesti mozga (multi-ple skleroze). pamuka.

neprijatnih tegoba. belančevina i ugljenih hidrata. nastaje poremećaj u varenju masti. da bi enzimi koji hidrolizuju masti imali pristupa masnim česticama. (TG). dugačkog lanca (12 i više C atoma). bez prisustva specifičnog nosača. i mogu da prođu kroz membranu mitohondrija mišićnih ćelija. holesterol i. Za razliku od metabolizma šećera. Konačni proizvodi razgradnje masti u crevima su mahom t. Iz želuca masti prelaze u dvanaestopalačno crevo. izlučuje se jedan gastroenterohormon zvani holecistokinin-pankreozimin koji podstiče grčenje mišićnog sloja zida žučne kesice. Pod stimulativnim dejstvom masne hrane. jer omogućava raspršivanje masnih čestica i njihovo održavanje u vodenoj fazi. želudačnu lipazu veoma slabe aktivnosti. koji bolesnicima pričinjava mnogo. stimuliše i lučenje pankreasnih enzima. srednje dugačkog lanca (engl. već u želucu. Želudačna sluzokoža luči jedan enzim. Tako postoje: masne kiseline kratkog lanca (do 4 C /ugljenikova/ atoma).medium chain fatty atids) MCT (od 4-10 C atoma) i. pljuvačka sadrži samo zanemarljive količine enzima za razgradnju masti (lipaze). ali je ona dovoljna da se masti prevedu u takozvanu "uljanu fazu". Masne kiseline kratkog i srednje dugačkog lanca (medium chain fatty acids) se nakon apsorpcije prenose direktno u portni krvotok.Diplomski rad 9 Varenje masti Metabolizam lipida je izuzetno složen. Stoga. kao i masne kiseline različito dugačkih lanaca. Ova osobina masnih kiselina srednje dugačkih lanaca se koristi u ishrani sportistaza sticanje bezmasne ("krte") vlaknatosti mišića. žučnih vodova i gušterače. gde se ulivaju razne lučevine (sekreti) poput žuči. Žuč je neophodna za varenje masti. za podrobno varenje masti. egzogeni (hranom uneti) trigliceridi. a istovremeno. pravi početak razlaganja masti (lipolize) nije u usnoj šupljini (kao kod šećera). mešavina di. soka gušterače i crevnog soka.zv. . praćeno istiskivanjem žuči preko glavnog žučnog voda u duodenum.i monoglicerida. Kod bolesti žučne kesice.

Ovi belančevinski nosači (engl.. Rakić Lj. Beograd. lipidi su nerastvorijivi u vodi pa su procesi apsorpcije (upijanja) u crevima. Japundžić I. dugolančane masne kiseline se prenose putem limfotoka. i brojni su. Nasuprot tome slični steroli biljnog porekla (sitosterol i campesterol) se slabo apsorbuju (svega 1-2%). glicerola i masnih kiselina. carrier) lipida nazivaju se apoproteinima.: Biohemija. . a kod potonjih u cilju ponovnog korišćenja masnih kiselina. masnih kiselina i pankreasnog soka lako apsorbuje iz creva. verovatno tako što se takmiče sa holesterolom u esterifikaciji masnih kiselina.3 Lipidi plazme i njihov transport Kao stoje napred rečeno. treba najpre delovanjem enzima crev-ne lipaze da se razgrade do osnovnih sastojaka. Slobodne masne kiseline se u krvi prenose vezane za lipoproteine odnosno za albumin. kao i transport limfom odnosno krvlju mogući samo ako stvore komplekse sa belančevinama. Varenje masti u mitohondrijama Za razliku od njih. mesto isporuke i vezivanja na specifičnim receptorima (prijemnicima) u određenim tkivima. * Otuda izuzetno povoljno dejstvo primene L-karnitina u ishrani sportista i kod srčanih bolesnika. smanjuju apsorpciju hoiesterola. 3 Kulić. Da bi se trigliceridi apsorbovali. a da bi se iskoristile u mitohondrijama mišićnog i masnog tkiva. Holesterol se u najvećoj meri apsorbuje u donjim delovima tankog creva. u obolelom miokardu. Biljni steroli koji se ne apsorbuju. Kolesterol se u prisustvu žuči. podstiču enzime za razgradnju lipoproteinskih čestica. Apoproteinski deiovi lipsdskog kompleksa značajno utiču na metabolizam lipida: određuju pravce transporta. ponovo da se sastave (reesterifikuju) u TG. utiču na dužinu njihovog zadržavanja u krvi. retinol binding protein). itd. str.. a potom u zidu crevne sluznice.1983. kao napr. Kod prvih zbog efikasne ishrane mišićnog tkiva. retinol-vezujući protein (engl. umesto glukoze. a vitamin-A je vezan zatzv.329.Diplomski rad 10 Slika 1. potreban je prenosilac u vidu enzima acil-karnitia transferaze. Najvažniji apoproteini zovu se apo E. C i B. oni iz soje .

U ovoj je studiji bolesnicima injiciran označeni palmitat radi praćenja i snimanja toka krvi u srcu. u vremenu između obroka koristi masne kiseline. Prema rezultatima studije istraživača s Sveučilišta Columbia PET snimanjem može se poboljšati dijagnosticiranje i karakterizacija poremećaja metabolizma masnih kiselina. Poremećaji metabolizma masnih kiselina obuhvaćaju različite rijetke nasljedne poremećaje kod kojih u srcima oboljelih nije moguć transport masnih kiselina ili dobivanje energije iz njih. Dr. koji prenosi egzogene trigliceride (unetih hranom). Drugi testovi za dijagnozu poremećaja metabolizma masnih kiselina (npr. sintetisanih u jetri. Ako se ne leče deca takođe pate od poremećaja skeletnog mišićja i zatajivanja jetre. genetski i enzimski) ne mogu uvijek prikazati različitosti među pojedinim . Bergmann. Steven R.Diplomski rad 11 Postoje dva oblika apoproteina B: niske molekulske mase (B-48). stanja koja ako se ne liječe mogu dovesti do različitih srčanih problema kod oboljele dece. U studiji koju je vodio Dr. profesor na medicinskom fakultetu Sveučilišta Columbia znanstvenici su otkrili da se PET snimanjem mogu neinvazivno ustanoviti nenormalni uzorci u energijskom metabolizmu u srcu mladih s poremećajima metabolizma masnih kiselina. Dok neka deca prerastu takav poremećaj kod drugih je potrebna doživotna skrb da bi se spriječile metaboličke krize. i visoko molelkulske mase (B100). Iako srce može dobivati energiju za svoju aktivnost iz glukoze nakon obroka. Za sada je nepoznata prevalencija ovog poremećaja. Nedostatak metabolizma masnih kiselina može uzrokovati zastoj u radu srca. Bergmann veruje da su neki slučajevi iznenadne smrti kod djece ustvari bili posljedica nedijagnosticiranog poremećaja u metabolizmu masnih kiselina. Diagnostika poremećaja metabolizma masti Pozitronska emisijska tomografija (PET) može pratiti poremećaje metabolizma masnih kiselina što može poboljšati dijagnostički postupak. za prenos pretežno endogenih triglicerida.

. . (urednik: Radomir Ječinac. I dalje uključuju nove pacijente. postotak iskorištavanja masnih kiselina i srčana funkcija u 11 pacijenata i 6 zdravih braće i sestara. Istraživači još uvek popisuju pacijente te pokušavaju utvrditi prevalenciju i pratiti tijek bolesti.134. str.Diplomski rad 12 poremećajima i stupanj oštećenja srca. Studija takođe uključuje decu s nasleđenom ili idiopatskom kardiomiopatijom. Beograd. decu u dobi od jedne godine i starije u svoju studiju. Dr. Cilj ove studije bio je razumevanje različitosti oblika te bolesti i njihov uticaj na srce. 1983. Bergmann kaže da njihov tim jedini u stanju raditi ovakvu vrstu istraživanja zbog posedovanja PET tehnologije i kardiološkog iskustva. potrošnja energije u srcu.Larousse. U studiji su praćeni protok krvi kroz srce. 4 4 Medicinski leksikon 2 ¨Vuk Karadžić¨. Istraživači su utvrdili da oboljela djeca imaju smanjen kapacitet za iskorištenje masnih kiselina u usporedbi sa zdravom braćom i da se kod bolesne djece masne kiseline gomilaju u procesima koji ne daju energiju već ih pohranjuju u obliku masti. Praćenje toka bolesti važno je i zbog utvrđivanja delotvornosti novih načina liječenja kao što je genska terapija.

koje možete da primenite odmah. Ono misli da nastupa glad i stoga automatski usporava vaš metabolizam na najniži nivo. Ukoliko preskačete doručak.. Kada se probudite i ne obezbedite mu nikakvu hranu. njegova prirodna reakcija je samoodbrana. misleći da time štedite unete kalorije ili vreme. . Sa trenutno sporijim metabolizmom (jer ste preskočili doručak). 5 Jedite češće 5 Tadić B. da bi sačuvalo kalorije. Redovno doručkujte Nije nikakav mit da je doručak najvažniji obrok u toku dana. Vaš metabolički nivo određuje koliko brzo ćete dobiti ili gubiti masti u organizmu.Diplomski rad 13 Kako ubrzati metabolizam masti Brzina vašeg metabolizma je istinski ključ brzog i efikasnog sagorevanja masnih naslaga. Predstavljamo sedam jednostavnih saveta za podsticanje nivoa metabolizma. A najgore tek sledi.. kasnije u togu dana ćete prilično ogladneti i verovatno žudeti za nekom hranom koja uopšte nije dobra za vas. – za II razred gimnazije. da biste razmrdali vaš metabolizam i povećali sagorevanje masnih naslaga. Ne samo da sve što pojedete dalje u toku dana ima daleko veću šansu da završi kao mast nataložena oko vašeg struka.. Biologija. zalepiće vam se mnogo više tog „ne tako kvalitetnog“ obroka nego obično. razmotrite sledeće.. Vaše telo je bilo u prinudnom stanju posta osam ili više sati. već su i šanse da sagorite masti tog dana minimalne. str.54. Ovde možete naći neke brze savete.

str. ali se to ne može porediti sa efektom koji ćete postići visoko intenzivnim intervalnim treningom.. šetajući sa tegićima itd. jer njihov organizam ne poseduje u tolikoj meri hormon testosteron. Svaki put kada nešto pojedete. uvek možete da pronađete načine da lakše oblike vežbanja.89. A korist je izuzetna. 6 Vežbajte sa opterećenjem Trening sa opterećenjem i tegovima izgrađuje mišiće. Vaše telo sagoreva dosta kalorija samo da bi ga održalo. Trening sa opterećenjem ima na vaš metabolizam trostruko dejstvo. sledeći po važnosti ubica metabolizma je dugo čekanje između obroka. a mišićna masa ima izuzetno veliki uticaj na stopu metabolizma vašeg organizma. šetajući uzbrdo. Što češće jedete. već povećavate metabolički nivo i dugo nakon završetka vežbanja (pod uslovom da je vaš trening intenzivan). Devojke i žene ne treba da se boje da će ih trening sa tegovima učinitim muškobanjastim. vaš metabolizam skoči da bi obradio hranu. Mišićno tkivo je veoma metabolički aktivno. Dok se šetate sagorećete kalorije i blago podignuti nivo metabolizma čak i neko kratko vreme posle. Takav vid treninga može ubrzati vaš metabolizam punih 24 sata pa i duže nakon vežbanja. . uključujući zdrave užine između glavnih obroka. jako je bitno da jedete manje obroke. jer ćete dobiti izvajane i vretenaste mišiće.: Osnovi medicinske biohemije. jer pet obilnih obroka umesto tri dnevno neće mnogo pomoći sagorevanju masti! Pokušajte da jedete pet ili više puta dnevno. češće ćete ubrzati vaš metabolizam. Ne samo da sagorevate kalorije za vreme vežbanja. učinite intenzivnijim. 1988. npr. kao što je šetanje. Čak i ukoliko ne možete da izdržite visoko intenzivni trening. kao takmičarke u fitnesu. 6 Anđić J.Beograd. Vežbajte intnezivno Metabolički nivo vašeg organizma je u direktnoj vezi sa intenzitetom vežbi koje izvodite.Diplomski rad 14 Pored preskakanja doručka. Međutim. šetajući brže. Dodajte tome i ekstra mišiće koje gradite primenjujući ovakav način treninga i možete sami da uvidite koliko trening sa opterećenjem stimuliše vaš metabolizam. koji je najzaslužniji za mišićni rast.

Redovnim uzimanjem multivitamina. sa druge strane unošenje obroka koji će vas podstaći da čekate duže periode između jela može imati za rezultat usporavanje vašeg metabolizma. da ako možete jedete na svaka 3 sata. Na taj način ćete vaš metabolizam održavati na visokom nivou. 1987. propuštate mnogo potencijalne proizvodnje. Ne preporučujem vam da preterujete sa unosom proteina. jaja. ali se ipak usredsredite i pokušajte da vaš organizam snabdete dovoljnom količinom kavilitetnog proteina iz raznovrsnih izvora (posna junetina i teletina. ugljene hidrate i masti). 7 Noler E. Vitamini. onda kada su vašem telu potrebni.. Dok je osećaj sitosti svakako dobar kada želite da izgubite masti. Obratite pažnju da se raznorazni sokovi i napici sa dodatkom vitamina ne računaju u kvalitetne izvore! Smanjite unos masti Hrana bogata mastima se duže vari u organizmu i ostavlja osećaj sitosti znatno duže. ukoliko nemate sve delove na raspolaganju. Ukoliko jedete obrok bogat masnoćama za doručak.: Organska hemija. Idealno bi bilo. jer vam se neće dešavati nekontrolisani napadi za hranom. . proteini zahtevaju najviše energije da bi bili svareni u organizmu. str. piletina. već unaprediti i opšte zdravlje.90. riba. 7 Unosite vitamine Nivo vašeg metabolizma se u suštini svodi na hemijske rekacije u vašem telu. ono će biti limitirano onim što je prisutno. Na primer ukoliko imate na raspolaganju vrata za sklapanje samo 100 automobila.Diplomski rad 15 Jedite više proteina Upoređujući tri glavna makronutrijenta (proteine.). ne samo da ćete podržati vaš metabolizam. ali takođe imate još 200 komada na traci bez vrata. Proteini će vam takođe pomoći da izgradite više mišića. Beograd. Vaš metabolizam možete sebi predstaviti i kao montažnu traku u fabrici automobila. koji može biti i za više od pet sati. minerali i voda su bitni elementi tih hemijskih reakcija. Ne možete napraviti kompletan automobil. Ukoliko nemate na raspolaganju dovoljno ovih komponeneti. Ovime se vraćamo na tačku o potrebi za češćim obrocima. Stoga su proteini manje podložni pretvaranju u mast i skladištenju u telu. može se desiti da nemate želju za ponovnim jelom sve do ručka. soja itd.

sve to ostavlja traga na jetri. pun zagađenja. Zato se i kaže da je jetra ogledalo našeg zdravlja. ciroze ili žutice. poput hepatitisa. . te se glukoza osigurava organizmu varenjem hrane ili razgradnjom glikogena – deponovanog šećera u jetri i mišićima. Obavlja sintezu većine proteina koji cirkulišu u krvi. Kod produženog gladovanja. Telesne potrebe za glukozom beleže se u jetri. Zaključak Sve materije koje unesemo u organizam dolaze u jetru. većina ljudi tokom života ne dobija uobičajene bolesti jetre. gde se razvrstavaju na toksine i ostale molekule. stresa. kada nije moguće osigurati glukozu probavom. ali i pristiže holesterol iz krvi. Snažnim sistemom detoksikacije jetra pretvara lekove i toksine u molekule koji se mogu eliminisati iz organizma urinom ili stolicom. loše hrane. U njoj nastaje holesterol. Viši nivo metabolizma vam može dramatično pomoći sa gubitkom masnih naslaga. pokreće se proces kojim iz aminokiselina ili drugih molekula nastaje glukoza. alkohola. aditiva i neumerenih količina masti? Moderni stil života. Metabolizam masti takođe umnogome zavisi od jetre. a rezerve u jetri se troše.Diplomski rad 16 Ukoliko tražite način da svom metabolizmu date podstreka. isprobajte ove savete. pa ima ključnu ulogu u regulaciji nivoa šećera u krvi. velika količina nasumice uzetih lekova. Kad smo dobri svojoj jetri? Opterećujemo li je svakodnevnim uzimanjem lekova. Ipak. Eliminacija holesterola iz jetre obavlja se preko žuči.

Medicinski leksikon 2 ¨Vuk Karadžić¨.Larousse. 1988. (urednik: Radomir Ječinac. Arthur C. Anđić J. 5. 1987.Beograd. 4. 2. 1983. Kulić. 7. Beograd. Beograd.info/biologija_i_medicina . Biologija 9. Ljiljana Vićentijević: Biologija za III i IV razred medicinske škole.: Biohemija. Medicinski leksikon 1 ¨Vuk Karadžić¨. Beograd.. www. 6.1983. Tadić B.Larousse.: Fiziologija. 1988. (urednik: Radomir Ječinac. Gajton. – za II razred gimnazije. 8. Rakić Lj. Rada Ivanić.akademac. 3.: Osnovi medicinske biohemije. XIII izdanje. Japundžić I. 1983.Diplomski rad 17 Literatura 1. Noler E. Beograd.: Organska hemija.

..........................................................................................................................9 Lipidi plazme i njihov transport.................................................................................................................................................................................................................................................................................Diplomski rad 18 Sadržaj Uvod.......................................................................14 Jedite više proteina ....................................................................................15 Unosite vitamine ..........................................................................................................................................................................................................................................................................................3 Hranljiva vrednost masti...................................................................................................................16 Literatura...................................................................18 Sadržaj .............................18 .................................................................13 Jedite češće .................13 Redovno doručkujte ...............15 Zaključak..............................11 Kako ubrzati metabolizam masti...............................................................................................................................................5 Metabolizam masti..................................................................................................................................................................................................................2 Osnove metabolizma..................................................................................................................................................................................13 Vežbajte intnezivno ............................................................................................................................................................................................................................10 Diagnostika poremećaja metabolizma masti......................................................7 Varenje masti...................14 Vežbajte sa opterećenjem ...............15 Smanjite unos masti.................................................................................17 .......................................................................................................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful