UNIVERZITET U TRAVNIKU FAKULTET ZA MENADŽMENT I POSLOVNU EKONOMIJU

SEMINARSKI RAD

BILANS STANJA

Mentor: Doc. dr. Markinko Markić IVA

Ime studenta i broj indeksa: Amra Ovčina; 644/09-

Travnik, januar, 2011.
2

13 Zaključak…………………………………………………………………….16 Literatura…………………………………………………………………….17 3 ..SADRŽAJ 1. 4. 5..2 Bilans stanja…………………………………………………………………. 2. Vrste bilansa…………………………………………………………………. 3.7 Uticaj poslovnih promjena na bilans stanja……………………………….

. Ekonomika Beograd 4 . str.1. bilans utvrđivanja uspeha i bilans kretanja prema merodavnosti primene pravnih normi pri bilansiranju – poslovni bilans. neto bilans prema broju uključenih bilansa – individualni bilans. 1 Rodić. poreski bilans prema području informisanja uz pomoć bilansa – interni bilans. Bilans može biti sastavljen u odnosu na sljedeće kriterijume: prema vezi sa knjigovodstvenim računima – bilans stanja i bilans uspeha prema svrsi iskazivanja bilansa – imovinski bilans. međubilans. krajnji bilans prema tehnici sastavljanja bilansa – bruto bilans. inventarni bilens. eksterni bilans prema podacima na osnovu kojih je određen – knjigovodstveni bilans. 52. odnosno dele se u zavisnosti od vremena kada se sastavljaju. konsolidovani bilans prema odnosu sredstava i obaveza – aktivni i pasivni bilans prema odnosu prihoda i rashoda – uspešan i neuspešan bilans prema redovnosti sastavljanja bilansa – redovni. 1991. specijalni (1) Osnovni bilansi koji se sastavljaju na osnovu knjgosodstvenih računa su bilans stanja i bilans uspeha. zbirni bilans. VRSTE BILANSA Bilansi se međusobno razlikuju po formi i sadržini. J. Teorija i analiza bilansa. cilja kada se sastavljaju i zakonske osnove na bazi koje se sastavljaju. planski bilans prema dužini bilansnog perioda – početni bilans.

sintetički prikazi.bilans uspeha .. sa stanovišta korišćenja.podatke o prihodima i rashodima .bilans stanja . 2 Jovanović. Ekonomika.izveštaj o tokovima gotovine . Savremena Administracija.izveštaj o promenama na kapitalu .Bilans stanja i bilans uspeha su dvostrani. 5 . J. Beograd.podatke o sredstvima preduzeća . Beograd. Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadržini. Vitorović. D.podatke o kapitalu preduzeća .11 3 Rodić..podatke o obavezama preduzeća . angažovanja i trošenja sredstava proizvodnje(2) Finansijski izveštaji moraju da sadrže sledeće podatke: . str.napomene uz finansijske izveštaje Bilansi se koriste kada treba izraziti stanje i rezultat preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica. Teorija i analiza bilansa. Analiza poslovanja preduzeća sa kontrolom i revizijom. 49. (3) Kompletan finansijski izveštaj sadrži: . 1990. Bilansi su namenjeni kako internim. B. str. tako i eksternim korisnicima. 1989. izveštaji o poslovanju.podatke o gotovinskim tokovima Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Najvažniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim računima i b) pravne norme koje čine osnovu bilansiranja.

a to su informacije o prinosnom. i pored različitih interesa. imovinskom i finansijskom položaju preduzeća i o promenama u tim položajima. visini kamate. Najvažniji finansijski izveštaji su bilans stanja i bilans uspeha.Interni korisnik je sam menadžment preduzeća čiji je zadatak da preduzeće bude likvidno i da posluje rentabilno. izvorima gotovine i da li preduzeće svoje obaveze izmiruje na vreme. Ali. likvidnosti preduzeća. Zaključak je da da različiti korisnici imaju potrebe za različitim informacijama. odnoisno sigurnost njihovih radnjih mesta. Eksterni korisnici su: potencijalni investitori i investitori koji na ovaj način mogu da npr procene da li investirani kapital donosi dovoljno profita i da li kapital povući ili dodatno ulagati. da bi ekonomska politika delovala stimulativno na preduzeća. Proučavanjem bilansa stanja. jedna određena grupa informacija zadovoljava potrebe svih korisnika. javnost jer uspešnost gradova i opština zavisi od uspešnosti preduzeća na teritoriji grada ili opštine. jer na osnovu ovih informacija procenjuju ekonomsku snagu poreskih obveznika. mogućnosti zaduživanja itd. uprava preduzeća donosi odluke o angažovanju sredstava. zaposlenima u preduzeću. kreditori na ovaj način dobijaju podatak da li je preduzeće već zaduženo. Finansijski izveštaji su takođe važni i zbog usklađivanja ekonomske politike sa stanjem u privredi. su finansijski izveštaji važni jer ih zanima rentabilnost preduzeća. 6 . država i državne institucijama su finansijski izveštaji važni zbog poreza.

koji predstavlja višak aktive nad pasivom. Likvidnost prvenstveno interesuje kreditore i potencijalne kreditore. osnovna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnoteža. BILANS STANJA Bilans stanja pruža informacije koje se tiču likvidnosti i solventnosti preduzeća određenog dana. ''bilanx libra'' = vaga sa 2 tasa). 2003. to znači da bilans i ne postoji. jer predstavlja manjak aktive prema pasivi. Bilansne pozicije predstavljaju u bilansnu vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. uspesima i neuspesima koji prate poslovanje preduzeća. pri čemu se levo prikazuje aktiva a desno pasiva. John Willey & Sons. Ukoliko bilans stanja nije u ravnoteži.2. Bilans može biti prikazan u vidu u vidu jednostranog računa. Obzirom da svako sredstvo ima svoj izvor. pri čemu se prvo prikazuje aktiva a ispod nje pasiva. odnosno osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom: aktiva = pasiva. Pozitivan finansijski rezultat. Bilansom se polaže račun o pozitivnim i negativnim rezultatima.Stanko.Zeller Understanding of Corporate Annual Report. koja se vidi po tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija na desnoj strani bilansa u pasivi.(4) Sredstva sa kojima preduzeće posluje se prikazuju u bilansu stanja. dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi. čime se uspostavlja ravnoteža između aktive i pasive. on se iskazuje u bilansu stanja. T. (Bilans potiče od lat. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen. To 4 B. str 32 7 . Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za preduzeća raščlanjene su prema principu rastuće likvidnosti. iskazuje se u pasivi. Bilans stanja je složen i sastoji se iz računa odnosno salda računa aktive i pasive. Analiza likvidnosti uključuje poređenje kratkoročne sposbnosti kompanije da zaradi novac i kratkoočnih potraživanja koja ima. ili dvostranog računa. Likvidnost pokazuje sposobnost kompanije da odgovori redovno na potraživanja i obaveze koje moraju biti podmirena u narednih godinu dana. a sve pozicije pasive prema principu rastuće dospelosti. što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i desne strane bilansa.

znači da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje čine stalnu imovinu od stavki koje čine obrtnu imovinu. Formom bilansa određuje se broj kolona. Postoji ustaljena ili propisana forma . a nisu izmirene prema poveriocima. 8 . pak. njihov naziv. osnovni kapital ima najduži rok dospelosti. a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najveći stepen likvidnosti. odnosno najkraće su one obaveze koje su dospele. sadržaj i raspored pozicija bilansa. U pasivi. koja se naziva bilansna shema. smeštaj aktive i pasive. kao i razmeštaj i naziv pojedinih delova i pozicija aktive i pasive.

pdf 9 .Tabela 1. Primjer Raiffeisen banke (5) 5 http://raiffeisenbank.ba/templates/default/users_data/pages_content/rzb_08.

Usled toga. Uzroci koji dovode do stvaranje fiktivne aktive mogu biti 10 . Svako preduzeće ima svoj osnovni zadatak. iskazana su sredstva prema svom sastavu. AKTIVA Aktiva predstavlja aktivnu masu. Otuda zaključak da aktiva predstavlja seriju samostalnih pokazatelja nezavisnih od pasive. spornih i nenaplativih potraživanja imaju karakter fiktivne aktive. prema konkretnim oblicima. a za njegovo izvršenje služe poslovna sredstva. U aktivi se troše i nastaju efekti. Smanjenje obrtnih sredstava po ovom osnovu može biti privremeno (kad je perspektiva naplate evidentna) i trajno (nema perspektive naplate). i izraz su smanjenja obrtnih sredstava odnodno nesolidnog poslovanja preduzeća. Na njegovoj levoj strani. pasivi. FIKTIVNA AKTIVA Odnosi ili poslovne transakcije između dva preduzeća koje se javljaju u vidu sumnjivih. Aktivu čine realne i fiktivne stavke. Izvršenje osnovnog zadatka potpomažu sredstva posebne namene koje se formiraju u toku poslovanja (izdvajanjem dela dobitka kao što su rezerve i po osnovu amortizacije). odnosno sredstva koja kruže. a pasivu kapital i obaveze preduzeća. obuhvaćena su ista ta sredstva prema naĉinu pribavljanja. a na osnovu promena koje nastaju u aktivi izvode se konstatacije o kvantitetu i kvalitetu poslovnih aktivnosti koje su se zbivale u preduzeću i onima koj treba očekivati u budućnosti. u aktivi. razvrstanim prema svojoj funkciji u preduzeću na osnovna i obrtna sredstva. Na njegovoj desnoj strani. koja se dalje dele na osnovna i obrtna. odnosno prema izvorima. REALNA AKTIVA Realna aktiva obuhvata poslovna i posebna sredstva. leva strana (aktiva) i desna strane bilansa (pasiva) moraju uvek biti u ravnoteži ! Aktivu predstavlja imovina preduzeća.Bilans je dvostruki prikaz jedne iste stvari. U aktivi se prikazuje transformacija sredstava iz jednog oblika u drugi oblik.

vremensko i namensko. poslovni partneri itd.interni (nesolidnost u poslovanju. Ona pruža informacije o poreklu sredstava. ili finansiranje proste reprodukcije. neažurnost i sl. Finansiranje se može posmatrati kao vlasničko. finansiraju se ulaganja u fiksna sredstva i stalna obrtna sredstva i kratkoročni-povremeni izvori. Sa pozicije ročnosti. svaki izvor finansiranja mora da ima definisanu namenu. finasiraju se povremene potrebe obrtnih sredstava. nerentabilnost. i podatke o nameni sredstava i izražava finansijsku konstituciju preduzeća. Finansiranje prestavlja aktivnost koja se odnosi na obezbeđivanje finansijskih sredstava koja mogu biti sopstvena i pozajmljena. razlikujemo finansiranje u užem smislu širem smislu ili finansiranje proširene reprodukcije. razlikuju se dugoročni-trajni izvori. pasiva prikazuje dugove ili obaveze preduzeća. Prema nameni finansijskih sredstava. Sa aspekta namene. kao što su banke. Posmatrano sa pravne tačke gledišta. odnosno novih ulaganja. odnosno tekućih poslovnih aktivnosti i finansiranje u 11 . Vlasničko finansiranje se razlikuju kao sopstveno ili samofinansiranje iz poslovnog rezultata i finansiranje iz tuđih izvora.) i eksterni (propusti sistema). Ukupnost pasive se sastoji iz obaveza preduzeća prema samom sebi što za cilj ima rentabilno poslovanje koje mora da ostvari i obaveza prema trećim licima. PASIVA Pasiva prikazuje ''neaktivnu'' masu.

ba/templates/default/users_data/pages_content/rzb_08.Tabela 2. UTICAJ POSLOVNIH PROMENA NA BILANS STANJA – 6 http://raiffeisenbank. Primjer Raiffeisen banke_ukupna aktiva (6) 3.pdf 12 .

..00 din. odnosno ne knjiže. dok se sa druge strane dogaĊaji kao što su npr. sve poslovne promene koje se raĉunovodstveno beleže mogu se grupisati u ĉetiri grupe : Nataša Nikolovski . u gotovom doći će do povećanja zaliha materijala za 5000. ili do povećanja jednog oblika sredstva uz istovremeno povećanje obaveza. odnosno obaveze preduzeća će se smanjiti za 1.000 000. Kupovinom npr. odnosno povećanja osnovnih sredstva. dolazi do promene. jer ovi dogaĊaji za posledicu nisu imali promenu niti nad sredstvima preduzeća niti nad obavezama preduzeća. Dakle. uz istovremeno smanjenje novĉanih sredstava za isti iznos. Budući da se sva sredstva i izvori sredstava obuhvataju u bilansu.5 - 13 . proizilazi da će sve pomenute promene uticati na bilans. Naknadnom isplatom ove obaveze. u knjigovodstvu ne obuhvataju. a istovremeno i do povećanja obaveza za isti iznos. doći će do promene u visini obaveza preduzeća. odobravanje kreditnog zahteva preduzeća od strane banke. Tako će se npr. prodaja. ili do smanjenja jednog oblika imovine (sredstva) uz istovremeno smanjenje obaveza za isti iznos. Kupovinom materijala za 5000.000 000. isplata.Ĉetiri grupe poslovnih promena U knjigovodstvu se obuhvataju svi poslovni dogaĊaji koji su imali uticaja na imovinu i obaveze preduzeća.00 din. donošenje odluke o investiranju. obraĉun predraĉunske vrednosti neke investicije i sl.00 din.00 din. u knjigovodstvu obuhvatiti poslovni dogaĊaji kao što su kupovina...FA predavanja . naplata i sl. uz istovremeno smanjenje novĉanih sredstava za isti iznos. Svi prikazani dogaĊaji doveli su: do povećanja jednog oblika imovine (sredstva) uz istovremeno smanjenje drugog oblika imovine. neke opreme na kredit za 1.

priloge.5. • Pri pisanju rada koristiti Time. ne endnotes) se prikazuje odakle su preuzeti podaci i citati. donja. • U fus noti (koristiti fus noste. a ispod tabele treba da stoji Izvor (odakle je preuzeta tabela/grafikon/podaci). line spacing (prored) 1. New Roman). Ukljucujuci tekst. Naslov tabele/grafikona. tabele. Grupa : POVEĆANJE JEDNE POZICIJE U AKTIVI UZ ISTOVREMENO SMANJENJE DRUGE POZICIJE U AKTIVI. bold • Tabele i grafikoni treba da su oznaceni: Tabela/Grafikon br.1 cm.druga pozicija (smanjenje) IZRADA SEMINARSKOG RADA Seminarski rad treba da ispunjva slijedece uslove: • 4000 -8000 word countsa. desna (top. grafikone. font 14. 1.bottom.1. Koristiti Italic. • Naslove pisati UPPERCASE (velikim slovima). • Rad moraa da je obiljezen stranama. front 12.right) 2. PRI ĈEMU SE ZBIR BILANSA STANJA NE MENJA Aktiva Pasiva + jedna pozicija (povećanje) . justify. • Margine: gornja.i apstrak od 200 rijeci (ukratko sadzaj rada). lijeva(left) 3. • Svaka tema bi trebala biti potkrijepljena statistickim podacima i citatima. 14 . • Rad treba da sadrz. odnosno koji je izvor.5cm.

Beograd.• Redoslijed: NASLOVNA STRANA. Za naslove knjiga/clanaka koristiti Italic.. SADRZAJ) (svi nasiovi i podnaslovi u radu i oznakom na kojoj se strain nalaze). literaturu po abecednom redu..worldbank.htm ( datum pristupa 10. PRIMJERI ZA LITERATURU Za knjigu: Kragulj D.. razrada. Poredati izvore tj. strana 383. Date su ukratkoj smernice i osnove kako bi trebalo pisati rad.).org/html/extdr/ofrep/ecamfi/mdf.04 2007. Milicevic D. 2005. Ekonomija – Uvod u ekonomsku analizu. APSTRAKT. Pri navodu literature patrebno je da se navede autor (prezime i pocetno slovo imena. (izgled dat u prijedlogu).Ekonomija. odakle je preuzet citat ili podaci (to se navodi u fus noti) 7 .Ne navodi se broj strana. Za Internet sajt http://www. Slow is beautiful? Slovenia’s approach to 7 Izvor: Kragulj D. mikroekonomija I makroekonomija. Makarije.. naprimer: Kragulj D. Uvod u ekonomsku analizu.) Clanak iz novina/casopisa_ Peternelj M.. • Na kraju rada je literatura koja je koriscena pri pisanju rada. 15 ... 2005.. Student ima slobodu pri pisanju rada kao i izbora literature.. godina izdavanja. zakljucak). LITERATURA. • Rad treba predati u i papirnoij i elektronskoj formi. internet i novinski clanci…. RAD (Uvod. 2005. Milicevic D. Makarije. mikroekonomija i makroekonomija. naslov knjige izdavac. Beograd. Pri izradi rada trebalo bi da se koriste: pored domace i strana literature.

Economic analysis from the Issue 10. 16 .. 2005.. http://www. 10.mikroekonomija i makroekonomija. European Commision’s Direktorate. 3. Economic analysis from the Issue 10.05. OECD . 2005. OECD . November2005..htm ( datum pristupa 10. Volume 2.04 2007.pdf (datum pristupa. Summary of key macroeconomic indikators in South East Europe.transition. Milicevic D. http://www. Beograd.General for Economic and Financial Affairs.05.pdf (datum pristupa. Peternelj M. Slow is beautiful?Slovenia’s approach to transition..2005.General for Economic and Financial Affairs.investmentcompact.ogr/dataoecd/19/43/35657913.ogr/dataoecd/19/43/35657913.) 2. Makarije. LITERATURA 1. 4.worldbank.. 10. Clanak preuzet sa internet sajta European Commision’s Direktorate.Ekonomija..org/html/extdr/ofrep/ecamfi/mdf. Kragulj D.investmentcompact.2007).2007). Summary of key macroeconomic indikators in South East Europe.2005.. November2005. http://www. Uvod u ekonomsku analizu. Volume 2.

17 .

18 .

19 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful