INVESTICIONI FONDOVI

Prof.dr Jovo Jednak

UVOD
Investicioni fondovi su profesionalno organizovane i vođene kompanije koje mobilišu (prikupljaju) i udružuju kapital, a prikupljena sredstva ulažu u različite hartije od vrednosti različitih emitenata, formirajući željeni portfolio. Na ovaj način institucionalni investitori obezbeđuju diversifikaciju rizika i različite oblike osiguranja likvidnosti.

2

prof. dr Jovo Jednak

UVOD
Investicioni fondovi imaju specifičan oblik pasive, koja je g gotovo cela sastavljena od hartija od vrednosti investitora, j j što im omogućava disperziju rizika. Kroz proces transformacije sredstava, odnosno emisije udela malih denominacija i kupovine velikih paketa HOV HOV, investicioni fondovi dobijaju
popust na količinu, smanjuju brokerske provizije i

tako obezbeđuju diversifikovani portfolio HOV. Malim investitorima omogućavaju manje transakcione troškove pri kupovini HOV, kao i smanjenje rizika diversifikacijom HOV.
3 prof. dr Jovo Jednak

kada su i započele njihove poslovne aktivnosti u Srbiji. Brazila.OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA Investicioni fondovi su popularni u mnogim zemljama sveta. 4 prof. dr Jovo Jednak . Španije. Kanade itd. godine. Upravo zbog toga što je tržište HOV SAD i ekonomija p g g j j najveća i najrazvijenija na svetu Kod nas je zakonska regulativa o investicionim fondovima doneta tek početkom 2007. a potom iz Japana. Najviše otvorenih i zatvorenih fondova potiče iz SAD SAD. Francuske.

godine. j Uzajamni investicioni fondovi su finansijski posrednici koji udružuju finansijske resurse investitora i ulažu ih u diversifikovane portfolije. prvi put su se pojavili u Belgiji 1822. a u Americi krajem 19. Prvi investicioni fondovi su bili zatvorenog tipa. Osnovne karakteristike investicionih fondova. dr Jovo Jednak . Investicioni fondovi ili zajednički fondovi fondovi. veka. 5 prof.OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA 1.

dr Jovo Jednak . b) razvoja individualnih penzionih računa. c) prelaska mnogih korporacijskih penzionih planova sa planova definisanih naknada na planove definisanih doprinosa 80-ih i 90ih godina. d) povećanog interesovanja za investicije od strane ostarelih roditelja koji su imali brojnu decu 90-ih godina. e) visokih stopa ostvarenih prinosa na običnim akcijama zabeleženih 1990 ih godina. javni interes za investicione kompanije i zajedničke fondove prosto je eksplodirao tokom poslednje decenije prošlog veka.OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA Investicionim fondovima se pridaje veliki značaj zbog: a) velikog broja novih vrsta zajedničkih fondova. š 6 prof. a ekonomija oporavljala od recesije iz 1990-91. b l ž ih 1990-ih di Kako se inflacija smanjivala.

Tržišna cena tih akcija fluktuira u skladu sa vrednošću aktive kojom fond raspolaže raspolaže. Osnovne vrste investicionih fondova. Tako malim preduzetnicima stvaraju mogućnost ulaganja u diversifikovani portfolio finansijskih instrumenata.OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA 2. 7 prof. Fondovi zatvorenog tipa utvrđeni broj neotkupivih akcija prodaje se u početnoj javnoj ponudi i njima se potom trguje ka običnim akcijama na sek ndarn m tržištu t m tr je kao bičnim sekundarnom tržišt (berzi). p j 2. Fondovi otvorenog tipa koji prodaju nove akcije investitorima i otkupljuju akcije iz opticaja na zahtev bilo kada po pravednoj tržišnoj ceni koja je vezana za kada. ceni. 1. vrednost aktive fonda. dr Jovo Jednak . Investicioni fondovi su strukturirani na dva načina.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA Akcije većine fondova otvorenog tipa su svojevremeno prodavali trgovci (brokeri). koji su za to dobijali proviziju. Provizija se plaća pri kupovini i automatski se oduzima od vrednosti akcija u trenutku otkupa. gde se prodaja obavlja neposredno i bez provizije. iznosi 0. dr Jovo Jednak . za razliku od fondova koji ne zaračunavaju proviziju. d d j b lj d b i ij Menadžeri oba tipa fondova (danas) ostvaruju zaradu naplatom nadoknade za organizovanje posla koja godišnje posla.5% vrednosti aktive fonda. i nazivaju se fondovima koji zaračunavaju proviziju. 8 prof.

Investicioni fondovi tržišta novca su fondovi različitih kombinacija HOV tržišta novca. dr Jovo Jednak . žš 9 prof. Investicioni fondovi obveznica su fondovi dužničkih HOV tržišta kapitala sa fiksnim prihodom. b) dugoročne fondove obuhvataju: fondove akcija (koji se sastoji od običnih i preferencijalnih akcija) i fondove obveznica (koji se sastoji od HOV sa fiksnim prihodom i dospećem dužim od godinu dana) i hibridni fondovi (koji su sastavljeni od akcija i obveznica). s izvornim rokom dospeća kraćim od godinu dana). Investicioni fondovi akcija su fondovi običnih i preferencijalnih akcija.OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE INVESTICIONIH FONDOVA Delatnost investicionih fondova se deli na dva sektora: a) kratkoročne obuhvataju: oporezivane fondove tržišta novca (MMMF) i uzajamne investicione fondove oslobođene poreza (koji sadrži različite kombinacije HOV tržišta novca. Hibridni fondovi su fondovi različitih kombinacija akcija i obveznica.

Oni takođe često investiraju u HOV na sekundarnom tržištu. odnosno za finansijske potrebe državnih organa i korporacija na primarnom tržištu. Oni objedinjuju investicije pojedinačnih investitora i tako prikupljena novčana sredstva usmeravaju u p pj j diversifikovane portfolije.ULOGA PROTFOLIO MENADŽERA I TRENDOVI KRETANJA INVESTICIONIH FONDOVA Uzajamni zajednički fondovi egzistiraju kao finansijski posrednici. dr Jovo Jednak . 10 prof.

do 2 500 Є ili druge M l ž b d Є. pojedinačnim investitorima koji žele da investiraju svoja novčana sredstva. i i bi i š i i d i k f li Zajednički fondovi koriste iskusne menadžere portfolija. l d valute. dr Jovo Jednak . p pa se investitori ne moraju sami baviti p j portfolijom.ULOGA PROTFOLIO MENADŽERA I TRENDOVI KRETANJA INVESTICIONIH FONDOVA Zajednički fondovi pružaju značajnu uslugu korporacijama i državnim institucijama. l d l d 2. jer su spremni da ponovo kupuju investitorove akcije ako on to zatraži. zavisno od fonda do fonda) Mali i M li investitori ne mogu sebi priuštiti da naprave sami tako raznovrstan portfolio.200 din. organima kojima su novčana sredstva p g j potrebna. Menadžere portfolija investiraju u portfolije HOV koji zadovoljavaju želje investitora. 11 prof. (u Srbiji se određuje investiciona jedinica čija vrednost iznosi od 750 do 1.. Zajednički fondovi nude raznolikost tim investitorima. Minimalna investicija može biti od 250 Є ili druge valute.500 Є. j Neki zajednički fondovi nude visok stepen likvidnosti. . Neki zajednički fondovi imaju vlasništvo nad 50 ili više HOV.

12 prof. komunikacione veze 24 časa ili pristup informacijama o računu preko Interneta. transfer novca između različitih fondova koje vodi ista firma. dr Jovo Jednak . automatsko reinvestiranje dividendi. informacije o taksama i porezima i automatsko povlačenje sredstava. izveštaje č mogućnost pisanja čekova na mnogim fondovima tržišta novca i nekim fondovima obveznica. automatsko investiranje. kao što su: slobodna razmena investicija između uzajamnih investicionih j j fondova.ULOGA PROTFOLIO MENADŽERA I TRENDOVI KRETANJA INVESTICIONIH FONDOVA Zatvoreni fondovi nude i različite usluge. prave i š j o računu.

13 prof. menadžerskih sposobnosti i likvidnosti. uzajamni zajednički fondovi su u velikoj meri imali progresivan rast rast. dr Jovo Jednak . Zbog svoje raznovrsnosti.ULOGA PROTFOLIO MENADŽERA I TRENDOVI KRETANJA INVESTICIONIH FONDOVA Trendovi kretanja investicionih fondova.

$) Veličina aktive pokazuje da su investicioni fondovi veći i od osiguravajućih kompanija. e at o s a j o e c ja og bankarstva. penzionih fondova štednih st t c ja. a neznatno su manji od komercijalnog ba a stva.To znači da s druga najvažnija grupacija finansijskih posrednika na finansijskom tržištu.ULOGA PROTFOLIO MENADŽERA I TRENDOVI KRETANJA INVESTICIONIH FONDOVA Finansijska aktiva glavnih finansijskih posrednika. 14 prof. o ač su i šted institucija. 1990. dr Jovo Jednak . i 2001 (u mlrd.

investicija u zajednički fond se dosta razlikuje od deponovanja novca u depozitnim institucijama. Individualni investitori vide zajedničke fondove kao alternativu depozitnim institucijama. Investitori dele zarade i troškove koje napravi zajednički fond. 15 prof. slični institucijama po tome što prate i poštuju procedure pojedinaca da bi vršili različite vrste investiranja. Mnogo novčanih sredstava investiranih u zajedničke fondove devedesetih godina je proizašlo iz depozitnih institucija.ULOGA PROTFOLIO MENADŽERA I TRENDOVI KRETANJA INVESTICIONIH FONDOVA Poređenje zajedničkih fondova i depozitnih institucijama. mnogi pojedinci su povukli svoje depozite i investirali ih u akcije i obveznice u zajedničkim fondovima fondovima. d šl d h Pošto se devedesetih godina smanjivala kamatna stopa. budući da su depoziti preduslov kredita. zato što ona predstavlja delimično vlasništvo. a deponenti jednostavno dobijaju kamatu na svoje depozite depozite. dr Jovo Jednak .

b) podela dobiti investitorima po osnovu prinosa od vlasništva akcija. REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA Prospektom se definišu ciljevi fonda koji se stavljaju na raspolaganje potencijalnim investitorima.PROSPEKT. PRINOS. TROŠKOVI. ) troškovi k j čine k i i d) Korporacijska kontrola zajedničkih fondova 16 prof. Svaki prospekt ima sadržaj kojim su definisane: a) osnovne informacije sadržane u p p ) j prospektu. dr Jovo Jednak . c) t šk i koje či akcionari.

l ž t j d ičk fonda ličiti t i ik • usluge (pisanje čekova. mogućnost prebacivanja novca ICT. itd.PROSPEKT. dr Jovo Jednak . To su: • minimalni iznos investicije koji se zahteva. j j gf • ciljj investiranja zajedničkog fonda. REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA a) osnovne informacije sadržane u prospektu. • prihod fonda tokom prošle godine.) koje zajednički fond nudi i j • troškovi koje pravi zajednički fond. a koji se obično prebacuju na investitore. PRINOS. TROŠKOVI. 17 prof. u prethodne tri i u prethodnih pet godina. • iizloženost zajedničkog f d različitim vrstama rizika.

Ciljevi investicionih fondova su između ostalog: su.PROSPEKT. 18 prof. TROŠKOVI. povećanje ukupnih hibridnih fondova itd. povećanje akcijskog k it l ć j k ij k kapitala. fondovi s agresivnim rastom drže akcije s najvećim rastom i najvećim rizikom). rast investicionog fonda. Prospekt mora precizno da opisuje svoje ciljeve i investicije investicije. vrste HOV koje fond drži kao aktivu (npr. dr Jovo Jednak . PRINOS. REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA Prospekt obuhvata popis svih HOV u vlasništvu fonda. povećanje ukupne neto vrednosti aktive fonda.

tu kti 2. Zajednički f d i Z j d ički fondovi mogu vlasnicima akcija d stvaraju dobit na l i i k ij da j d bi tri načina. TROŠKOVI. 19 prof. 1.PROSPEKT. kad fond prodaje aktivu po ceni višoj od izvorne k i rne kupovne cene. Naknade vlasnicima akcija se ostvaruju kroz podizanje cene akcija zajedničkog fonda na tržištu. Oni naplaćuju svaki zarađeni prihod (dohodak) dividendi ili isplata k i l t kupona na t aktivu. Povećanjem tržišne vrednosti HOV iz fonda. PRINOS. tj. REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA b) Podela dobiti investitorima po osnovu prinosa od vlasništva akcija. povećava se neto P ć j žiš d i i f d ć vrednost aktive (NAV) i akcionari imaju koristi kada prodaju akcije iz zajedničkog fonda. Oni distribuiraju kapitalnu dobit koja je rezultat prodaje HOV unutar fonda. ne cene 3. dr Jovo Jednak .

PRINOS. Investitori zaračunavaju dva tipa nadoknada: troškove prodaje i operativne izdatke fonda. REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA c) Troškovi koje čine akcionari.PROSPEKT. Zajednički fond naplaćuje akcionarima nadoknadu ili cenu za usluge koje im pružaju (tj. TROŠKOVI. upravljanje diversifikovanim portfoliom HOV). dr Jovo Jednak . 20 prof.

Između zajedničkih fondova troškovi se razlikuju. trebalo da pogledaju godišnje troškove svakog fonda. pre nego što investiraju. zato investitori bi. podeljeno sa NAV fonda. a to je jednako godišnjem trošku po akciji.PROSPEKT. Troškovi zajedničkih fondova se mogu upoređivati. 21 prof. g j j Fondovi sa većim troškovima ne mogu da stvore veće prihode. REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA Ukupni trošak akcionara za investiranje u uzajamni investicioni fond je j iznos godišnjih troškova prodaje i ostalih zaračunatih naknada. Mnogi zajednički fondovi imaju odnos troškova između 1 i 2%. TROŠKOVI. i to: merenjem odnosa troškova. dr Jovo Jednak . PRINOS.

5% do nekoliko procenata p investiranih sredstava na prosečnu vrednost NAV. zovu se fondovi bez nadoknade. Fond bez nadoknade je investicioni fond koji investitoru ne naplaćuje unapred troškove prodaje ili provizije za prodaju akcija uzajamnog investicionog fonda. 22 prof. dd l šk d l Fondovi koji drže akcije direktno sa investitorima i ne koriste prodajne agente koji rade za proviziju (i nemaju troškove provizije koji se plaćaju unapred). reč je o fondu sa nadoknadom. REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA Investitor koji kupuje akcije investicionog fonda možda mora jednokratno da plati troškove prodaje ili provizije.PROSPEKT. U tom slučaju. PRINOS. dr Jovo Jednak . od 0. TROŠKOVI. Fond sa nadoknadom je investicioni fond kod koga investitor mora unapred da plati troškove prodaje ili provizije.

dr Jovo Jednak . TROŠKOVI.PROSPEKT. 23 prof. od 0. Fond bez nadoknade je investicioni fond koji investitoru ne naplaćuje unapred troškove prodaje ili provizije za prodaju akcija uzajamnog investicionog fonda. Fond sa nadoknadom je investicioni fond kod koga investitor mora unapred da plati troškove prodaje ili provizije. dd l šk d l Fondovi koji drže akcije direktno sa investitorima i ne koriste prodajne agente koji rade za proviziju (i nemaju troškove provizije koji se plaćaju unapred). U tom slučaju.5% do nekoliko procenata p investiranih sredstava na prosečnu vrednost NAV. PRINOS. REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA Investitor koji kupuje akcije investicionog fonda možda mora jednokratno da plati troškove prodaje ili provizije. zovu se fondovi bez nadoknade. reč je o fondu sa nadoknadom.

U 2. 20. i nadoknade.75% i 0. godini su oduzete vaše nadoknade i dobijate vrednost investicije na kraju godine.2) → i = 2.46 Є za operativne izdatke.818. dr Jovo Jednak .000 Є = 20.04) = 19. 20.000 Є = 0. .200 Є. Vaša godišnja dobit (profit) u uzajamnom investicionom fondu je 2. godišnji operativni troškovi fonda iznose 0. odnosno: Dakle.04 %.2%). (19.17 Є (PVIFi.17 Є iznad izvorne investicije.000 Є) / 20. Dakle nakon dve godine ste ukupno platili 800 Є za nadoknade a 341. tj.000 Є. i tada je vrednost investicije sledeća: Vaša dobit na investiciju u uzajamnom investicionom fondu nakon 1 godine je: 1. Fond sa nadoknadom sadrži unapred p uloženih sredstava. Godišnja nadoknada se izračunava na prosečnu NAV investiranu u fond i obračunava se svake godine.85% (što je nadoknada za upravljanje .000 Є.Izračunavanje troškova uzajamnog investicionog fonda Trošak akcionara pri investiranju u uzajamni investicioni fond obuhvata i jednokratnu nadoknadu i godišnje nadoknade.10% naknada za usluge).200 Є – 20. g ) j p od 0. koji se plaća poslednjeg dana u godini. koja se odbija od izvornih sredstava. Osim toga. Tako je stvarna investirana vrednost.02% (tj.000 Є (1 – 0. nakon oduzimanja naknade: 20. Pretpostavimo da investirate u investicioni fond „Zepter“ s p plaćenu p proviziju od 4% j nadoknadom vaših 20. Investicije u fond svake godine donose 5%. izdatke ostvarili prinos od 818. Ako investitor ponovo investira godišnju dobit plaćenu na investiciju. 24 prof. nakon godinu dana se operativna nadoknada odbija.

25 prof. PRINOS. Fidelity je najveći akcionar u više od 700 kompanija u kojima poseduje akcije. Veliki zajednički fondovi mogu da vrše određenu kontrolu nad j g rukovodstvom kompanije. zbog toga što su oni najčešće većinski akcionari u firmi. Na primer. dr Jovo Jednak . Fidelity Fid li su prvi na tržištu od i i i l ih i i žiš d institucionalnih investitora k ji k i koji konsultuju l j investitore da li žele da investiraju u nove akcije kompanije. Rukovodioci portfolija mnogih zajedničkih fondova rukovode upravnim odborima u mnogim kompanijama. REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA d) Korporacijska kontrola zajedničkih fondova. Fidelity obično svakodnevno ima dobitak od najmanje 5% ukupne trgovine na berzi u Njujorku. TROŠKOVI. Fidelity ima preko 200 analitičara koji procenjuju finansijsko stanje kompanije.PROSPEKT.

Upravni odbor direktora zajedničkog fonda je odgovoran za nadgledanje menadžmenta. regulativa i oporezivanje zajedničkih fondova. uspostavljanje procedura i osiguranje da fond pravilno uslužuje svoje akcionare. TROŠKOVI. Takođe se nameće potreba da se definišu propisi. većina članova u odboru moraju da budu autsajderi (nezaposleni u f d ) ( l i fondu).PROSPEKT. Zajednički f d i Z j d ički fondovi moraju da budu usklađeni sa različitim j d b d kl đ i liči i državnim zakonima i i da zainteresovanim investitorima obezbede prospekt. Regulativa investicionih fondova. PRINOS. 26 prof. REGULATIVA I KONTROLA ZAJEDNIČKIH FONDOVA 4. d f d l l ž k Po novim pravilima koje je postavila Komisija za HOV (SEC). dr Jovo Jednak .

ali ulaže u HOV i aktivu drugih kompanija. on obično ne nudi dodatne akcije investitorima. brojem preostalih HOV. Cene akcija se određuju zavisno od ponude i tražnje. tržištu 27 prof.INVESTICIONI FONDOVI ZATVORENOG I OTVORENOG TIPA Investicioni fondovi zatvorenog tipa institucije koje najpre prodaju svoje akcije javno da bi pribavile gotovinu koja služi za investiranje a istovremeno trguju određenim investiranje. kompanija a akcije se prodaju na sekundarnom tržištu. Kada fond proda svoje akcije. tako što ih kupi na sekundarnom tržištu. nema više mogućnosti za ponovni otkup otkup. Svaki investitor koji želi da kupi ili proda akcije fondu to radi fondu. Zatvoreni investicioni fond raspolaže sa fiksnom ponudom akcija u opticaju. dr Jovo Jednak . Kada su njihove akcije jednom prodate.

28 prof. Postoje dve bitno determinisane cene akcija u fondovima otvorenog i zatvorenog tipa. koje donose veliki prinos) koje se ne mogu brzo kupovati i prodavati bez visokih transakcijskih troškova troškova. akcije (kao što su gradske.INVESTICIONI FONDOVI ZATVORENOG I OTVORENOG TIPA Fondovi zatvorenog tipa su još uvek popularni kada su u p j pitanju aktive koje se ne mogu lako p j g prodati. ili obične akcije kompanija kojima se ne može lako trgovati ili trgovati. kao što su akcije na stranim tržištima sa ograničenom mogućnošću trgovine. a) neto vrednost aktive po akciji (Net Asset Value – NAV) b) kupoprodajna cena akcija na berzi. inostrane. dr Jovo Jednak . koje utiču na profitabilnost poslovanja.

procenjuje Svaka narasla kamata ili dividenda fonda se dodaje tržišnoj vrednosti. akcije fonda mogu kupiti ili p j g p prodati na berzi. 29 prof. i podeli sa brojem preostalih neisplaćenih akcija fonda. svakodnevno se procenjuje. zatim se oduzme vrednost bilo kakvog duga (pasiva). dr Jovo Jednak .. Cena akcija na tržištu za investicione fondove zatvorenog tipa obično varira od 5% do 20% ispod njihove neto vrednosti. vrednost svih HOV koje sadrži fond (uključujući i gotovinu). sa većim odstupanjima za pojedinačne fondove. kao f aktiva fonda. koje utiču na profitabilnost poslovanja.INVESTICIONI FONDOVI ZATVORENOG I OTVORENOG TIPA Postoje dve bitno determinisane cene akcija u fondovima otvorenog i zatvorenog tipa. b) kupoprodajna cena akcija na berzi. poslovanja a) neto vrednost aktive po akciji (Net Asset Value – NAV) izračunava tako što se sabere celokupna aktuelna vrednost portfolija.

10.INVESTICIONI FONDOVI ZATVORENOG I OTVORENOG TIPA Neto vrednost aktive investicionog fonda Pretpostavimo da je Newark fond izdao investitorima 20 miliona akcija.1.000 $ 500. Inc 8.000 $ 70 $ 560. 20. Deo liste njegovih posedovanja (portfolio akcija) ilustruje tabela 22.000 $ 10. a zatim se svaki trošak (rashod) oduzima i dobijeni iznos deli brojem neisplaćenih akcija u opticaju.000 $ Utvrđivanje neto vrednosti aktive (NAV) investicionog fonda g p j p j g j NAV investicionog fonda pokazuje vrednost po akciji. 30 prof. dividende i drugo.000 $ 30.000 Ukupna tržišna vrednost akcija (danas): p j ( ) + primljene kamate i dividende ( danas): . narasle kamate. 22 1 Naziv HOV (akcije) Broj akcija Azlec Co.020.000. uključujući gotovinu.000 $ 600. Svakog dana se utvrđuje tržišna vrednost svih HOV fonda. dr Jovo Jednak .000 $ 500. Koristio je iznos (veličinu prihoda) da kupi akcije 55 različitih firmi.000 Zurkin.troškovi (rashodi) neograničeni ( danas): = tržišna vrednost fonda Privilegovane cene akcija 40 $ 30 $ Tržišna vrednost 400.000 Caladero Inc.

INVESTICIONI FONDOVI ZATVORENOG I OTVORENOG TIPA Fondovi su obično organizovani kao 1. osiguravajuće kompanije. kreditna društva (uzajamno kreditiranje) Fond ne upravlja p p j portfolijom. 1 2. i i j ć k ij investicione ti i kompanije. 31 prof. HOV koje predstavljaju portfolio čuva i usmerava depozitar (obično banka). dr Jovo Jednak . brokeri i dr. koja obično i osniva fond (b k f d (banka. već struktura menadžera j organizovanih u društvo za upravljanje investicionim fondovima ili u posebnu kompaniju. društvo kapitala (akcionarska društva) ili društva).).

da bi smanjili problem isplata investitorima. Investicioni f d i otvorenog ti su nastali I ti i i fondovi t tipa t li u Americi 1924. Obe transakcije (kupovina i prodaja) su ponuđene po aktuelnoj marketinškoj ceni (NAV) svih HOV koje se nalaze u fondu koja se računa dnevno.INVESTICIONI FONDOVI ZATVORENOG I OTVORENOG TIPA 2. kti 32 prof. dr Jovo Jednak . zavisno od aktuelne neto vrednosti aktiva u tom trenutku. godine. k Ne postoji ograničenje u broju akcija koje se prodaju. Investicioni fondovi otvorenog tipa Poznati pod imenom zajednički ili uzajamni fondovi (Mutual Funds). Zajednički fondovi obično garantuju investitorima isplaćivanje dela ili svih HOV (akcije) fonda po njihovoj neto vrednosti. Zajednički fondovi otvorenog tipa su uvek u pripravnosti da kupe ili prodaju svoje akcije. Zajednički fondovi su brzo postali popularni zato što garantuju da investitori mogu da otkupe svoje akcije po njihovoj neto vrednosti aktive.

Otvoreni investicioni fond je f d kod koga se broj akcija O ii i i i f d j fond k d k b j k ij u opticaju svakodnevno menja (povećava ili smanjuje). dr Jovo Jednak . podeljeno sa brojem akcija u opticaju. 33 prof. sa iznosom otkupa akcija i novom kupovinom akcija. odnosno koje se mogu brzo prodati ako je novac hitno p j g p j potreban da bi se isplatili dugovi.INVESTICIONI FONDOVI ZATVORENOG I OTVORENOG TIPA Zajednički fondovi su sada najčešći tip investicionih kompanija. Tražnja za akcijama određena je tržišnom vrednošću osnovnih HOV uzajamnog investicionog fonda. Zajednički fondovi obećavaju da će j j po zahtevu isplatiti HOV i ulažu samo u aktive koje se mogu lako prodati.

izdavanjem akcija u malim vrednostima i kupovinom velikog broja (blokova) HOV. prodajući im akcije i koristeći prihode za kupovinu g drugih vrsta HOV. na primer. a ostatak drže druge finansijske institucije i nefinansijska preduzeća. ali ostalima upravljaju banke ili nezavisni savetnici za ulaganje. kao što su. Zajedničke fondove prvenstveno drže domaćinstva (80%).INVESTICIONI FONDOVI ZATVORENOG I OTVORENOG TIPA Zajednički fondovi su finansijski posrednici koji udružuju novčana sredstva mnogih sitnih investitora. Kroz proces transformacije aktive. Mnogim zajedničkim (uzajamnim) fondovima upravljaju brokerske firme. koje imaju u posedu. Fideliti (Fidelity) ili Vengard (Vanguard) u Americi. 34 prof. k ii i p d j k piti p tf lij k ij Zajednički fondovi dozvoljavaju sitnim investitorima da steknu povoljnosti nižih transakcionih troškova pri kupovini akcija i da iskoriste smanjenje rizika pomoću portfolija akcija. zajednički fondovi mogu iskoristiti mnoštvo popusta na brokerskim komisionim prodajama i kupiti unosne portfolije akcija. dr Jovo Jednak .

na berzi. listira (promeće) svega oko 250 preduzeća. u koje su firme ušle metodom preuzimanja ili dokapitalizacijom. prvi investicioni fondovi počeli sa radom tokom 2007. Neke akcije se nisu nikada ni pojavile na berzi. Posledica toga je da se njihove akcije retko ili nikako ne pojavljuju na berzi.000 registrovanih preduzeća. od ukupno 1. Mnoge atraktivne kompanije u Srbiji već stekle strateške investitore. 35 prof. portfolio investitora. dr Jovo Jednak . Srbija j S bij je poslednja zemlja u regionu koja je stvorila š l d j lj i k j j t il šansu za male l investitore (ulagače) u HOV. drugih državnih HOV nema nema.INVESTICIONI FONDOVI ZATVORENOG I OTVORENOG TIPA Investicioni fondovi u Srbiji Srbija je dobila Zakon o investicionim fondovima. godine. a sem obveznica stare devizne štednje. f d č l d k 2007 d Time su stvoreni preduslovi za formiranje prvih domaćih tzv.

berza je mesto za prikupljanje svežeg kapitala za razvoj. ili će se privredni rast i dalje bazirati na skupim bankarskim kreditima. snažnom tržišnom pozicijom i izvoznom paletom proizvoda i usluga.INVESTICIONI FONDOVI ZATVORENOG I OTVORENOG TIPA Donošenje zakona o investicionim fondovima je preduslov za razvoj segmenta finansijske industrije. dr Jovo Jednak . što podrazumeva da dobre kompanije sa prepoznatljivim brendom. U zemljama gde preovlađuje tržišna logika. 36 prof. i l i d l emituju nove akcije za finansiranje profitabilnih programa i prodaju ih na unutrašnjem i spoljnom tržištu. ili pak kombinovano. ali je još nejasno da li će Srbija razvojne ciljeve zasnivati na osnovu tržišta kapitala.

dr Jovo Jednak . Aktiva investicionih fondova u zemljama u tranziciji je u stalnom porastu. Upravo takvi kupci su investicioni fondovi. pa to možemo očekivati i u Srbiji. koji za račun svojih akcionara investiraju u HOV koje obezbeđuju značajan rast. l ž č ki i S biji 37 prof.INVESTICIONI FONDOVI ZATVORENOG I OTVORENOG TIPA Kupci HOV dele rizik s emitentima HOV i tipuju na buduću dobit (profit).

dr Jovo Jednak .INVESTICIONI FONDOVI ZATVORENOG I OTVORENOG TIPA U Srbiji je omogućeno da uveliko posluju strani investicioni fondovi. jer zakon omogućava ulaganje petine kapitala (20%) fondova preko granice. Formiranjem f d F i j fondova. građani Srbije teško su dolazili do pojedinih atraktivnih akcija. S druge strane. tako da je stranim građanima omogućeno da budu vlasnici akcija elitnih srpskih kompanija i da tako prisvoje značajne veličine kapitalne dobiti. i naši građani ć dobiti priliku da ši đ i će d bi i ilik d budu portfolio akcionari. 38 prof. srpskih kompanija i kompanija u inostranstvu.

dr Jovo Jednak .INVESTICIONI FONDOVI ZATVORENOG I OTVORENOG TIPA Privreda Srbije.Telekom. Aerodrom. blue-chip-ova“ Kod nas su najatraktivnije akcije za ulaganje sadašnja javna preduzeća: NIS. 39 prof. nema tzv „blue-chip-ova . Problem sa kojim će se suočiti menadžeri investicionih fondova jeste oskudni asortiman HOV u koje treba investirati. Železnice. dominiraju i u vlasništvu najatraktivnijih kompanija na srpskoj berzi čije akcije formiraju indeks BELEX15. EPS. koji štednju svojih j j. dobiće na ovaj način jeftinije izvore finansiranja u odnosu na skupe bankarske kredite sa zelenaškim kamatama. j j j građana investiraju širom sveta. tzv. koja decenijama pati od nedostatka kapitala. Strani investicioni fondovi u našoj zemlji.

ali dobru likvidnost HOV i vrlo dobre performanse u poređenju sa indeksom Morgan Steanly za istočnu Evropu.INVESTICIONI FONDOVI ZATVORENOG I OTVORENOG TIPA Na Beogradskoj berzi veliku nadu polažu u investicione fondove. jer su se stekli uslovi da građani Srbije izađu na berzu. ili rast ili pad. Ovo tim pre što „indeks najkvalitetnijih“ BELEX15. 40 prof. Dodatni problem je što su kompanije na berzu uključene po sili zakona i još nijedna nije spremna da javno govori o svom poslovanju. pokazuje stalni trend kolebljivosti. ali im je potrebna stručna pomoć pri investiranju. dr Jovo Jednak .

Internet fondove. Klasifikacija zajedničkih fondova. dr Jovo Jednak . opterećene i neopterećene. c) zajednički fondovi tržišta novca i d) hibridni fondovi. složene fondove itd. 41 prof. fondove indeksa. b) zajednički fondovi obveznica.KLASIFIKACIJA I OSNOVNA OBELEŽJA ZAJEDNIČKIH FONDOVA AKCIJA I OBVEZNICA 1. kapitalno razvojne. specijalne fondove. Zajednički (uzajamni) fondovi se uobičajeno klasifikuju kao: a) zajednički fondovi akcija (pravični) (pravični). ) j Razlikujemo i već pomenute fondove: otvorene i zatvorene. razvojne. hedž. zavisno od vrste HOV u koje se investira. kapitalno-razvojne dohodovne. fondove nekretnina. međunarodne i globalne.

koji obuhvataju više od 57% tržišta. potom zajednički fondovi obveznica sa 11% tržišta i t v.KLASIFIKACIJA I OSNOVNA OBELEŽJA ZAJEDNIČKIH FONDOVA AKCIJA I OBVEZNICA Distribucija investiranja u zajedničke (uzajamne) fondove Preovlađuju zajednički fondovi akcija. tržišta. 42 prof. b d fondovi tzv. dr Jovo Jednak . slede zajednički fondovi tržišta novca sa 27% tržišta. hibridni fo dov sa 5% t šta.

Kada se meri tržišna vrednost ukupne aktive zajedničkih fondova. institucionalni investitori su najdominantniji učesnici na berzanskom tržištu. dr Jovo Jednak . Osnovna obeležja zajedničkih fondova akcija i obveznica. sa preko 70% ukupne dnevne količine aktiva na berzi. dominantni su fondovi akcija. investitora Investitor može jednim telefonskim pozivom da investira (izvrši transfer) sa jednog na drugi zajednički fond. 43 prof.KLASIFIKACIJA I OSNOVNA OBELEŽJA ZAJEDNIČKIH FONDOVA AKCIJA I OBVEZNICA 2. Danas mnoge investicione kompanije nude potencijalnim investitorima razne vrste zajedničkih (uzajamnih) fondova. tako da se mogu uskladiti (prilagoditi) različitim preferencijama investitora. Zahvaljujući svom trgovanju.

njegovom cilju minimalnoj dopuštenoj investiciji veličini aktive cilju. dobitima i rejtingu. Kotacije akcija zatvorenog investicionog fonda. investiciji. Kotacije obuhvataju informacije o imenu svakog fonda. a ostalih 25% ulaganja usmerava u akcije. zatvorenih fondova. itd. NAV-u.KLASIFIKACIJA I OSNOVNA OBELEŽJA ZAJEDNIČKIH FONDOVA AKCIJA I OBVEZNICA 3. godišnjim izdacima. 44 prof. maksimalnim troškovima inicijalne i izlazne prodaje. Oko 75% zatvorenih fondova investira uglavnom u obveznice i slične HOV. Samo na razvijenom tržištu Amerike postoji oko 500 Amerike. Termin zajednički fondovi se obično koristi samo za označavanje otvorenih fondova i ne uključuje zatvorene fondove. fonda. dr Jovo Jednak .

menadžeri zarađuju od honorara menadžmenta koje isplaćuju akcionari. p j Pošto se ova provizija plaća u trenutku kupovine i odmah se odbija od vrednosti akcija. U oba tipa fonda. Većina zajedničkih fondova su trenutno nepotpuni fondovi.5% vrednosti aktiva fonda g godišnje.KLASIFIKACIJA I OSNOVNA OBELEŽJA ZAJEDNIČKIH FONDOVA AKCIJA I OBVEZNICA Prvobitno su akcije mnogih otvorenih zajedničkih fondova p prodavali prodavci (obično brokeri) kojima se p p ( ) j plaća provizija. dž t k j i l ć j k i i Ovi honorari dostižu do 0. j 45 prof. Oni se prodaju direktno javnosti. dr Jovo Jednak . bez prodajnih provizija. ovi fondovi se nazivaju potpuni fondovi fondovi.

1985. 1999.000 Fondovi obveznica 6.00 0 4.000 2.000 0 1978. Rast fondova akcija i obveznica Zajednički fondovi akcija i obveznica se znatno povećavaju posle 1980-ih godina. 1990.000 3. 46 prof.000 1. 2001. Fondovi akcija Broj fondova Godina 1995. zahvaljujući bumu na tržištu akcija sredinom devedesetih godina i relativno niskim stopama prinosa na dužničkim kratkoročnim HOV HOV.RAST I VELIČINA ZAJEDNIČKIH FONDOVA AKCIJA I OBVEZNICA 8. dr Jovo Jednak .000 5.000 7.

dr Jovo Jednak . 1987. ulaganja u fondove obveznica su nadmašila ulaganja u fondove akcija. 1992. 1990.500 2 500 2. 1988.000 Ukupna imovina (u milijardama dola u ara) 4. 1995. 1989.000 1. Godina Fondovi obveznica Fondovi akcija Ulaganja u zajedničke fondove akcija i obveznica Ul j j d ičk f d k ij b i U početnom periodu osamdesetih godina. 1994. 2000.000 500 0 1986. j fondove akcija p 47 prof. 2001.500 1.500 3.500 4.KLASIFIKACIJA I OSNOVNA OBELEŽJA ZAJEDNIČKIH FONDOVA AKCIJA I OBVEZNICA 5. 1996. jjer su investitori očekivali dramatični obrt na tržištu akcija. 1998. ali su od sredine devedesetih ulaganja u j porasla.000 3.000 2. 1993. 1991. 1997. 1999.

zatim korporacijske i dugoročne obveznice vlade.882 $ (76%) Raspodela prosečne aktive zajedničkih fondova ( mlrd. municipalne obveznice. gotovina i preferencijalne akcije.KLASIFIKACIJA I OSNOVNA OBELEŽJA ZAJEDNIČKIH FONDOVA AKCIJA I OBVEZNICA Dugoročne obveznice Gotovina vlade 277 $ 309 $ (5%) (6%) Korp oracijske akcije 349 $ (7%) Javne obveznice 269 $ (5%) Preferencijalne akcije 28 $ (1%) Obične akcije 3. $) R d l č ki j d ičkih f d (u l d Najznačajnije učešće u aktivama zajedničkih fondova imaju obične akcije. dr Jovo Jednak . i f ij l k ij 48 prof.

882 $ (76%) Raspodela prosečne aktive zajedničkih fondova ( mlrd.KLASIFIKACIJA I OSNOVNA OBELEŽJA ZAJEDNIČKIH FONDOVA AKCIJA I OBVEZNICA Dugoročne obveznice Gotovina vlade 277 $ 309 $ (5%) (6%) Korp oracijske akcije 349 $ (7%) Javne obveznice 269 $ (5%) Preferencijalne akcije 28 $ (1%) Obične akcije 3. $) R d l č ki j d ičkih f d (u l d Najznačajnije učešće u aktivama zajedničkih fondova imaju obične akcije. zatim korporacijske i dugoročne obveznice vlade. gotovina i preferencijalne akcije. dr Jovo Jednak . municipalne obveznice. i f ij l k ij 49 prof.

fondovi za razvoj i dohodovni fondovi su najpopularniji. 50 prof.KLASIFIKACIJA I OSNOVNA OBELEŽJA ZAJEDNIČKIH FONDOVA AKCIJA I OBVEZNICA Fondovi za razvoj. međunarodni i globalni fondovi i fondovi dugoročnih opštinskih obveznica su najpopularnije vrste fondova. dr Jovo Jednak . Mereno prema ukupnoj aktivi. dohodovni fondovi.

isključujući njihove kuće. akumuliraju novac od mnogih moćnih ljudi i investiraju u njihovo ime.000 $ ili neto imovinu od 1 milion $.OSNOVNA OBELEŽJA HEDŽ FONDOVA Hedž (zaštitni) fondovi su poseban tip zajedničkih fondova sa aktivom koja se procenjuje na preko 500 mlrd $ u Americi 2002. Restrikcije su uvedene da bi dozvolile hedž fondovima da budu umnogome nekontrolisani.000 hedž fondova su locirani van domicilne zemlje. godine. ali se po nekim osobinama razlikuju od tradicionalnih zajedničkih fondova.000 do 20 miliona $. 51 prof. Hedž fondovi zahtevaju ulaganje od najmanje 100. Hedž fondovi kao što su Mor Kapital Menadžment (Moore Capital Management) i f p ( p g ) Kvantum grupa fondova (Quantum group of funds). nekontrolisani a prema stavu da bogati mogu da vode računa sami o sebi sebi. da bi izbegle kontrolne restrikcije i zakonska ograničenja (porez). dozvoljavajući i da i j d 99 i d lj j ći im d imaju do investitora ( i (ograničenih partnera) koji moraju d i j ič ih ) k ji j da imaju godišnje prihode veće od 200. f j g j j j tipično minimalno investiranje je iznosilo 1 milion $. dr Jovo Jednak . Menadžment za dugoročni kapital je zahtevao minimalno ulaganje od 10 miliona $. negde na offshore. Državni zakon ograničava hedž fondove. Mnogi od 4.

barela. udeo Sorosovog fonda u Petrobrasu je 30. 52 prof.68 mlrd. Soros je u 2008. brazilske naftne kompanija iz Rio de Žaneira. i kupio kanadsku kompaniju Talisman enerdži. najvećeg proizvođača rude gvožđa u svetu. Sorosovog fonda.OSNOVNA OBELEŽJA HEDŽ FONDOVA Kompanija Dž. juna iznosio 22%. ili 3. Prema podacima Komisije za HOV i berzanske poslove. Petrobras je objavio otkriće nalazišta nafte i gasa u Tupi sa procenjenim zalihama nafte od čak 8 mlrd. dr Jovo Jednak . $ vrednim akcijama i američkim depozitnim priznanicama u vlasništvu fonda. glavnog proizvođala nafte i gasa u Kanadi. Sorosa je kupila paket akcija Petrobrasa. f Dž. godini kupio i brazilsku kompaniju Vale. u vrednosti od 811 miliona $ čime je taj udeo postao najveća imovina $.

OSNOVNA OBELEŽJA HEDŽ FONDOVA Hedž fondovi se razlikuju od tradicionalnih zajedničkih fondova i po tome što od investitora zahtevaju da ulažu novac na duži period. a neki naplaćuju znatno više. plus 20% od profita. Hedž fondovi bič H dž f d i obično naplaćuju velike provizije l ć j lik i ij investitorima. Tipičan fond naplaćuje godišnju proviziju od 1% na aktivu kojim upravlja. često na nekoliko godina. Svrha je da se menadžerima obezbedi vreme za traženje dugoročnih strategija. dr Jovo Jednak . 53 prof.

OSNOVNA OBELEŽJA HEDŽ FONDOVA
Izraz hedž fond često dovodi do zabune, jer reč hedž označava strategije za izbegavanje rizika. No kolaps dugoročnog kapitala pokazuje pokazuje,
da su ovi fondovi često u prilici da se upuste u velike rizike.

Mnogi hedž fondovi primenjuju tzv. tržište neutralne strategije
gde kupuju HOV kao što su obveznice koje izgledaju jeftine, i HOV, obveznice, jeftine prodaju ekvivalentnu količinu sličnih HOV koje izgledaju precenjeno.

Ako kamatne stope u celini rastu ili se smanjuju, fond postaje sigurnosan, sigurnosan
jer je smanjenje vrednosti jedne obveznice izjednačeno sa povećenjem vrednosti neke druge.

Međutim, fond spekuliše o tome da li se raskorak između cene te p dve obveznice kreće onako kako su predvideli menadžeri fonda. Ako fond pogrešno proceni, on može da izgubi dosta novca, posebno ako je veliki leveridž fonda, tj. ako se zadužio toliko da je njegov akcijski ka ital mali u poređenju sa veličinom portfolija. nje kapital ređenj eličin m rtf lija
54 prof. dr Jovo Jednak

ZAJEDNIČKI FONDOVI TRŽIŠTA NOVCA
Zajednički fond tržišta novca (Money Market Mutal Funds - MMMF). Ovaj tip zajedničkog fonda investira u kratkoročne instrumente dugovanja (tržište novca) veoma visokog kvaliteta,, kao što su g
kratkoročne državne obveznice, strani i domaći tekući depoziti, komercijalni papiri (zapisi), bankarski certifikati o depozitu depozitu, blagajnički zapisi, reotkup i druge hartije od vrednosti.

Postoji izvesna fluktuacija u tržišnoj vrednosti ovih HOV, ali pošto je njihov rok obično kraći od šest meseci, promena u tržišnoj vrednosti je suviše mala da bi ovi meseci fondovi dozvolili da njihove HOV budu otkupljene po fiksnoj ceni
(promene u tržišnoj vrednosti tih HOV su uračunate u kamatu koju isplaćuje fond).

Pošto te HOV mogu biti otkupljene po relativno fiksnoj ceni, fondovi dozvoljavaju suvlasnicima HOV d ih otkupe i i i j l i i da tk ispisivanjem č k čekova na račun f d u komercijalnim č fonda k ij l i bankama. Na ovaj način, HOV u zajedničkim fondovima tržišta novca uspešno funkcionišu kao čekovni depoziti koji zarađuju prihvatljive tržišne kamatne stope na kratkoročne instrumente duga duga.
55 prof. dr Jovo Jednak

ZAJEDNIČKI FONDOVI TRŽIŠTA NOVCA Trenutno, zajednički fondovi tržišta novca drže više od četvrtine vrednosti aktiva svih zajedničkih fondova. j MMMF-ovi nastavili da igraju važnu ulogu u ekonomiji. Oni često daju veće kamatne stope nego banke, a sa bankama su razvili odnose koji im omogućavaju čestu proveru računa, elektronske transfere sredstava, dugovne (debitne) kartice i druge transakcione ponude za njihove članove fonda fonda. Mnogi MMMF-ovi su organizovani tako da ulažu samo u oblasti za koje garantuje država ili lokalne vlasti, i koje donose zaradu od kamate oslobođenu saveznog poreza. Kao posledica, fondovi tržišta novca danas znatno doprinose novčanim agregatima M2 i M3.
56 prof. dr Jovo Jednak

000 dolara. dr Jovo Jednak .ZAJEDNIČKI FONDOVI TRŽIŠTA NOVCA Zajednički fondovi tržišta novca predstavljaju portfolije (kratkoročnih) instrumenata tržišta novca. portfolio čine akcije koje su prodate pojedinim ulagačima. obično je reč o iznosu od 1. Ulagači Ul či mogu d učestvuju u nekom f d tržišta novca sa da č j k fondu žiš minimalnim sredstvima. 57 prof. koje su stvorile i kojima upravljaju investicione kompanije. Na primer. pa su stoga u mogućnosti da ulažu u instrumente tržišta novca koji formiraju željeni portfolio.

Investicione kompanije su voljne da u svakom trenutku otkupe fond tržišta novca.ZAJEDNIČKI FONDOVI TRŽIŠTA NOVCA Fondovi tržišta novca dostavljaju periodične izveštaje svojim investitorima da bi ih informisali o nastalim promenama na njihovom saldu. dr Jovo Jednak . 58 prof. pružajući uvid u vrste i iznose hartija od vrednosti sadržanih u portfoliju fonda tržišta novca. usled čega pojedinačni ulagači mogu u svakom trenutku da obezbede visoku likvidnost. Takođe im dostavljaju i povremena obaveštenja o promenama u sastavu portfolio aktive.

1990. 1994. neoporezovani i ukupni fondovi tržišta novca novca. 1995.ZAJEDNIČKI FONDOVI TRŽIŠTA NOVCA Ukupna aktiva (u milijar rdama $) 1840 1800 1760 1720 1680 1640 1600 1560 1520 1480 1440 1400 1360 1320 1280 1240 1200 1160 1120 1080 1040 1000 960 920 880 840 800 760 720 680 640 600 560 520 480 440 400 360 320 280 240 200 160 120 80 40 0 1983. Istovremeno su imali rast oporezovani. 1987. 1996. dr Jovo Jednak . 1985. 1999. 1992. 1989. 1997. Rast aktive zajedničkog fonda tržišta novca Neprekidno ulaganje investitora u fondove tržišta novca uslovilo je i rast vrednosti aktive. 1998. 1986. 59 prof. 1993. 2000. 1988. Go d in a 1991. 1984.

Struktura aktive fondova tržišta novca. udeo državnih hartija od vrednosti u fondovima tržišta novca obično raste. Svaki od fondova tržišta novca je obično više orijentisan na određenu aktivu koja predstavlja njegov najveći deo. OPOREZIVANJE I TRANSACKIJE FONDOVA TRŽIŠTA NOVCA 1. dr Jovo Jednak . DOSPEĆE.STRUKTURA AKTIVE. RIZIK. i ič ijih h ij d d i j j 60 prof. MENADŽMENT. a udeo rizičnijih hartija od vrednosti se smanjuje. Tokom perioda recesije.

blagajnički zapisi.STRUKTURA AKTIVE. MENADŽMENT. $) Komercijalni zapisi preovlađuju. 61 prof. RIZIK. slede ostale državne HOV. OPOREZIVANJE I TRANSACKIJE FONDOVA TRŽIŠTA NOVCA Komercijalni zapisi 620 $ (29%) (41 %) Ostalo 303 $ (14%) Trezorski zapisi 91 $ (4%) (20 %) (6 %) Ostale hartije od vrednosti vlade 189 $ (9%) (13 %) CDs 123 $ (35%) (8 %) Repo R transakcije 186$ (9%) (12 %) Struktura aktive fondova tržišta novca (u mlrd. depozitni certifikati i ostale HOV. odnosno reotkup. dr Jovo Jednak . DOSPEĆE.

mogli su dosta brže da usmere kapital na veće kamatne stope. i zadržalo se na nivou od 40 do 60 dana. generalno. posebno u Americi. OPOREZIVANJE I TRANSACKIJE FONDOVA TRŽIŠTA NOVCA 2. prosečni rokovi dospeća bili su relativno dugi. bilo je oko svetu Americi 40 dana. DOSPEĆE. godine potpuno izvuku korist iz veoma visokih kratkoročnih kamatnih stopa. Tadašnji fondovi tržišta novca koji su imali aktivu sa kraćim rokovima dospeća. Prosečno dospeće je od tada.STRUKTURA AKTIVE. kamatna stopa rasla. prosečno dospeće aktive fondova tržišta novca na najrazvijenijim finansijskim tržištima u svetu. MENADŽMENT. Tokom 1980-ih. mereno prema njihovoj relativnoj vrednosti vrednosti. u poziciji da 1981. Kasnih 1970-ih. Rokovi dospeća fondova tržišta novca. Prosečno dospeće je određeno dospećem pojedinih hartija koje čine aktivu. prosečno dospeće u fondovima tržišta novca bilo je duplo j g manje nego sredinom 1970-ih. u porastu. jer je stopa na postojeću aktivu bila fiksna. dr Jovo Jednak . 62 prof. Sredinom 1970-ih. prinos fondova se teže prilagođavao. RIZIK.

63 prof. Ipak. nekoliko bankarskih grešaka može stvoriti probleme u evrodolarskim sporazumima depozitnih i bankarskih odobrenja. dr Jovo Jednak . RIZIK. MENADŽMENT. Postoji zabrinutost da ekonomski presek aktivnosti može prouzrokovati česte propasti komercijalnih papira ili da papira. Rizici fondova tržišta novca.f j nivo kreditnog rizika. zbog kreditnog rizika. fondovi tržišta novca obično imaju nizak p . i instr menti b kreditn ri ika I ak ovi instrumenti. OPOREZIVANJE I TRANSACKIJE FONDOVA TRŽIŠTA NOVCA 3. Na taj način se fondovi tržišta novca mogu brzo transformisati između različitih hartija od vrednosti izdatih od strane pojedinih kompanija koje mogu da propadnu u bliskoj budućnosti. DOSPEĆE.STRUKTURA AKTIVE. imaju kratke rokove dospeća. Sa aspekta investitora.

RIZIK. prednošću ona takođe može da izazove pad prinosa fondova tržišta novca. 64 prof. MENADŽMENT. OPOREZIVANJE I TRANSACKIJE FONDOVA TRŽIŠTA NOVCA Zbog toga što fondovi tržišta novca sadrže instrumente sa kratkim rokovima dospeća. Iako se osobina kratkog roka dospeća ponekad smatra prednošću. njihova tržišna vrednost nije previše osetljiva na promene tržišnih kamatnih stopa (kao što su zajednički fondovi kreirani iz dugoročnih obveznica). DOSPEĆE. kao odgovor na smanjenje kamatnih stopa na tržištu. dr Jovo Jednak .STRUKTURA AKTIVE.

a fondovi obveznica i akcija mogu d ži eti i ne ati an prinos. 4. fondovi tržišta novca imaju manje rizične kamatne stope nego fondovi obveznica. 2 3. dr Jovo Jednak 65 . DOSPEĆE. b e nica m doživeti negativan rin s Zbog toga što su fondovi tržišta novca uopšteno okarakterisani kao fondovi koji imaju relativno nizak rizik i nisku očekivanu stopu prinosa. 2. OPOREZIVANJE I TRANSACKIJE FONDOVA TRŽIŠTA NOVCA Očekivani prinosi fondova novca su manji u odnosu na fondove obveznica i akcija. oni obezbeđuju tekuću likvidnost. prinosa oni su popularni među investitorima koji žele stabilne investicije srednje veličine. 1. oni stalno stvaraju pozitivan obrt tokom vremena.STRUKTURA AKTIVE. zbog mogućnosti izdavanja čekova. iz nekoliko razloga: shvatanje da kreditni rizik u fondovima tržišta novca treba da bude manji nego rizik korporacijskih obveznica. RIZIK. MENADŽMENT. likvidnost prof.

oni mogu dž i č k j ž ij k ij i da zamene hartije od vrednosti bez rizika (blagajnički zapisi) za komercijalne papire (zapise) ili CDs. da bi uverili ulagače da će oni nastaviti da se uzdržavaju od ulaganja u rizične hartije od vrednosti 66 prof. ali neće preterano izložiti fond kreditnom riziku. održavaju visok procenat investicija u blagajničke zapise. MENADŽMENT. DOSPEĆE. Uloga portfolio menadžera fondova tržišta novca je da održavaju portfolio aktive koje zadovoljavaju zacrtane ciljeve fonda. OPOREZIVANJE I TRANSACKIJE FONDOVA TRŽIŠTA NOVCA 4. dr Jovo Jednak . RIZIK. Menadžment fondova tržišta novca.STRUKTURA AKTIVE. Ukoliko Uk lik menadžeri očekuju snažniju ekonomiju. Na primer neki fondovi tržišta novca mogu (po pravilu) da primer. Prinos ovih instrumenata će biti viši.

MENADŽMENT. 67 prof. Zakon o investicionim kompanijama sadrži i brojna ograničenja. OPOREZIVANJE I TRANSACKIJE FONDOVA TRŽIŠTA NOVCA 5. moraju da obezbede potencijalne investitore.STRUKTURA AKTIVE. dr Jovo Jednak . Prema Zakonu o hartijama od vrednosti (SEC) investicione (SEC). ograničenja koja sprečavaju sukob interesa menadžera fonda. RIZIK. Sem toga. DOSPEĆE. sa uputstvima u kojima su opisani investiciona politika i ciljevi f d ilj i fonda. Regulative i oporezivanje fondova tržišta novca. kompanije moraju da obezbede potpunu informaciju o svakom fondu tržišta novca koji nude.

mogu sa računa sve viškove da prebace u svoj MMMF (na primer ako prodaju svoj udeo u primer.Transakcione pogodnosti. mnogi omogućavaju svojim klijentima da ispišu čekove na ime MMMF računa koji se zatim transferišu kroz bankarski sistem. mnogi fondovi mogu da dozvole svojim klijentima upotrebu debitnih kartica (pa čak i kreditnih. na dan kada je potrebna isplata za berzu ili kada su neophodna sredstva za prebacivanje u drugi zajednički fond u okviru iste familije fondova. dr Jovo Jednak . g j j 1. DOSPEĆE. Mada ne mogu isplaćivati više kamatne stope nego što mogu da zarade svojim sredstvima na tržištu novca. 68 prof. oni nude razne transakcijske pogodnosti. 2. OPOREZIVANJE I TRANSACKIJE FONDOVA TRŽIŠTA NOVCA 6. U saradnji sa bankama. MENADŽMENT. 4. sistem U saradnji sa organizacijama za izdavanje kartica. Mnogi fondovi omogućavaju klijentima telegrafske transfere sa stanja na njihovom računu kod MMMF-a.STRUKTURA AKTIVE. za klijente koji imaju gotovinske račune u brokerskim firmama) za pristup sredstvima na njihovom računu u svrhu transakcija. Transakcione pogodnosti koje nude MMMF-i predstavljaju izuzetnu konkurenciju bankama. računa. RIZIK. osnovna kompanija može da uradi automatski transfer sredstava iz MMMF-a. Klijenti koji poseduju druga sredstva kod osnovne kompanije MMMF-a. osnovnoj brokerskoj kući). 3. I obrnuto.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful