Tajne ribolova 2
Ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda

piei rrdo Aleksandar Daki

u Vr cu novembra 2002.

Ovu knjigu sigurno ne bi dr ali u rukama da nije bilo slede ljudi kojima se ovim putem zah ih valjujem: - za koordinaciju: dipl. ing. Mariji ¨irh - za savete u vezi sadr aja: Milanu Jovanoviu - Mii ( ) , Neboji Matiu Zov ( mikroElektronika ) , St anku Popoviu ( RibolovaŁki Magazin ) , Sini Slavini i u (i i i i RbŁ r b) ie - za informacije: Draganu Brzaku, Łlanovim a C W P - Carp teama (Sai Popoviu i Aleksandru Radovanoviu), Zoranu Dimitrijevi u, Brian Poole-u, Andriji Urbanu, Sinii TkalŁecu, Sabahudinu Mesinoviu, Edinu Rediu Ashley DjuriŁinu za podr ku: ( Radio021 ) , Bojanu SremŁeviu (RT K Kru evac ) , Draganu St ankoviu (TV Last avica , Dragomiru VujaŁi ) u (Radio "FOX 91,1"), Dragu Nemecu ( Ribarska ) , Draganu Nikoli u (www . i a c . u , Milanku St r b r. o y) anŁiu (OSR Drina ) , Mi Nikoli i u ( a i ¨ Ł c) ,Vuku rdo iia Petroviu ( RibolovaŁki-magazin ) , Vladimiru Vukainoviu (www . i a c . u r b r. o y)

Naznaka èitaocu:
Materijal objavljen u knjizi “Tajne ribolova” podlee copyright-u i nesme se reprodukovati u bilo kojoj formi bez posebnog pismenog odobrenja izdatog od strane autora.

Adresa za kontakte:

Aleksandar Dakiæ Svetosavski Trg 6/b 26300 Vršac

tel: 013/821-641 e-mail: quercus@hemo.net Internet: http://users.hemo.net/quercus

Uvod 3

Knjiga je pripremana sa dunom p anjom, i pak, koliki god trud bio ulo en, gre aka i nejas noa sigurno ima. Kako bih ih u narednim izdanjima otkonio, unapred se zahvaljujem i ohrabrujem sve one koji me budu konta t r l u kiai vezi sadr aja knjige. Aleksandar Daki u Vr cu, 20.10.2002.

Takodje. .o ribljim vrstama. Štapovi (Carp . opremu i radnje koje se koriste i koje su specifiène samo za ovu tehniku. su bolji kada nisu potrebni jako daleki zabaèaji.ne treba je mešati sa te inom bacanja) i br om akcijom su pogodniji kada elite da dobacite dalje. sa veæom test krivom (oznaka na štapu T.Karpfen) Generalno posmatrano du i štapovi. kao Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ Pribor 5 . lov na površini i klasièan lov dubinskom metodom.Moderan šaranski ribolov knjizi "Tajne ribolova 1 . tehnikama primamljivanja i mamcima" data su detaljna objašnjenja o ivotu i navikama šarana. lov plovkom. kao što su mušièarenje šarana. kraæi i mekši štapovi.o ribljim vrstama. opisano je više razlièitih tehnika ribolova šarana. Lokacije koje su interesantne za lov šarana opisane su i u tekstovima u knjizi "Tajne ribolova 1 . tehnikama primamljivanja i mamcima" i u ovoj knjizi u poglavlju "Tipovi ribolova u zavisnosti od terena" U Da bi se uopšte upustili u moderan šaranski ribolov. kao i o svim mamcima i primamama koji se koriste u njegovom ribolovu. Medjutim. U ovom prvom poglavlju akcenat je dat na specifiènosti ovog pribora.C. Cilj ovog teksta je da se da poseban akcenat na moderan šaranski ribolov. potrebno je da imamo adekvatan pribor i opremu. Sa druge strane. Slike vezova i sistema koji se koriste u ovoj metodi ribolova mo ete naæi u istoj ovoj knjizi u poglavlju "Ribolovni sistemi". mana tih štapova je što slabije umaraju ribu i riba se lakše oslobaða udice.

75-3. Da bi se pravilno izborili sa ribom. • Akcija štapa Karakteristike današnjih uobièajenih štapova pogodnih za šaranski ribolov su TC 1. Da bi odredili koji je štap pogodan. a ne mašinicom. a izraðeni su od najkvalitetnijih tipova karbonskih materijala. Kapacitet špulne treba da je bar 200m onog najlona koji planirate da koristite. Danas je uobièajena du ina za šaranske štapove oko 3. Kraæi štapovi. prilièno masivni i da daju prilièan otpor pri izvlaèenju. Weight. sve karike trpe naprezanja i sve trebaju biti kvalitetne (SIC). • Te ina bacanja (engl. potrebno je upoznati se sa terminima koji su objašnjeni u poglavlju "Pecaroški pribor" u ovoj knjizi: • Test krivulja (engl. štapovi za ovaj metod ribolova su dvodelni ili trodelni(reðe) štek štapovi. lure weight i slièno). a i amura koji mo e doæi. što u nekim sluèajevima mo e biti prednost. Ovo su parabolièni štapovi. Ovako krupne primerke treba izvlaèiti štapom. Nemojte zaboraviti da su ciljni primerci šarana.3 1 lb Konstrukciono. a koji nije za šaranski ribolov. test curve .5lb u zavisnosti od du ine. takoðe imaju manju transportnu du inu.6 m) 2 1 . (Za više informacija u vezi mašinica pogledajte poglavlje "Ribolovaèki pribor" u ovoj knjizi).3 m) 1 3 . neophodno je da je .2 1 lb 12 ft (3.9 m) 2 3 . Mašinica Generalno gledano. Du ina štapa Test kriva 11 ft (3.oznaka TC).6 m. Kako se u ovom sluèaju. Ovaj kapacitet špulne potreban je i zbog dalekog zabacivanja i zbog neophodnosti postojanja rezerve najlona u prvim trenutcima umaranja ribe nakon kontre. parabolièan štap savija po celoj svojoj du ini. Na ove štapove postavljaju se najkvaliteniji sprovodnici. u èemi greše mnogi poèetnici.2 3 lb 13 ft (3. od vrha do rukohvata. za ovaj tip ribolova potrebna je mašinica sa nepomiènom špulnom.6 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ i kada postoji rastinje koje natkrivljuje samo mesto ribolova.

u isto vreme. a da se pri tome maksimalno smanji otpor koji pru a mašinica i štap. tako i oèekivanoj velièini ribe. jer je lakše u trenutku borbe dodatno podesiti intenzitet koèenja. 2/0 ili 3/0. pru ajuæi otpor ribi i umarajuæi je. Ovo do sada reèeno va i za osnovnu strunu. Cilj koènice je da spreèi lom štapa ili mašinice pri sna nom kretanju ribe od pecaroša. (Detaljnije o "Baitrunner"-u vidite u poglavlju "Ribolovni pribor" u ovoj knjizi). Imajte na umu da je uvek bolje koristiti udice renomiranih proizvoðaèa. Nosivost struna treba da je bar 3."Front drag control" ili na kraju "Rear drag control". Kod šaranskih mašinica bitnije je da imaju ugraðen "Baitrunner". Jaèina koènice mo e se podešavati na vrhu mašinice . nego da imaju veliki broj le ajeva. Ribolovaèke strune U modernom šaranskom ribolovu koriste se tri tipa struna: • Monofilament (odomaæen naziv .najlon) • Upredene strune • Fuzije (multivlakno) O sva tri tipa struna kao i najbolje naèine vezivanja dve strune i strune i udice mo ete proèitati više u knjizi "Tajne ribolova 1" u delu "Pribor" na stranama od 157 do 164. Broj kugliènih le aja u mašinici mo e biti jedan od pokazatelja njenog kvaliteta. Iz praktiènih razloga drugi sistem je bolji. Teško æete pogrešiti ako koristite velièine 1/0. O tim detaljima pogledajte u poglavlju "Ribolovni sistemi" u ovoj knjizi. jer dozvoljava ribi da ponese mamac.5 kg. a kod teških terena i do 7 kg. Meðutim. Na izuzetno teškim vodama koristit strune nosivosti preko 11 kg. Udice Za ribolov šarana koriste se jednokrake udice one velièine koje odgovaraju kako mamcu. jer su sigurno oštrije i èvršæe. "Baitrunner" je neobièno va an kod ribolova šarana. za izradu predveza i konstrukciju dlake koriste se strune drugih karakteristika. Uobièajeno je da su mašinice koje se danas proizvode i spadaju u kvalitetnije prave sa 3 i više le aja. Koènica treba da je tako podešena da ne dodje ni do pucanja opreme ni do kidanja najlona.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 7 kvalitet koènice koja je ugraðena u mašinicu nadproseèan. .

Šaranski ribolov je specifièan po tome. Indikatori trzaja Indikatori trzaja su savremena pomagala. što eliminiše pojavu la nih bipova prouzrokovanih tokom vode ili vetrom. jer manje povreðuju ribu. ali razlikuju sjajnost materijala. boja udice i mamca je potpuno irelevantna. Svetlosni signali su izuzetno korisni u sluèaju noænog ribolova. U ranijem izlaganju. Svaki drugi indikator trzaja. reèeno je da mašinica treba da ima "Baitrunner". što je u ovom sluèaju nepo eljno. zlatna ili crvena. kako bi se lakše razlikovao trzaj ukoliko se peca na veæem broju štapova. Uobièajeno je da se uparuje boja udice sa bojom mamca. Naime. Za tu svrhu konstruisani su specijalni elektronski indikatori trzaja. veæ do njegovog labavljenja i opuštanja. pa je neprekidno posmatranje vrha štapa izuzetno zamorno. bi pru io dodatni otpor ribi. u tom sluèaju neæe doæi do izvlaèenja najlona. ipak su bolje u e udice. meðutim ukoliko pecate "na dlaku". Kod boljih modela moguæe je menjati uèestanost zvuènog signala. koja omoguæavaju pecarošu da pravovremeno uoèi trenutak kada riba uzima mamac kako bi adekvatno kontrirao. što je broj ugriza u jedinici vremena relativno mali (mnogo manji nego pri ribolovu bele ribe). U tom sluèaju elektronski indikator . U uslovima noænog pecanja. srebrna.8 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ Preporuka je da uzimate hemijski oštrene udice kao i udice sa mikro jezièkom ili bez njega. Boja udice mo e biti crna. koji reaguju zvuènim i svetlosnim efektom na izvlaèenje najlona od strane ribe sa špulne. Njaveæa mana elektronskih indikatora trzaja je što je indikacija trzaja u sluèaju da riba nakon uzimanja mamca krene ka štapu slaba ili nikakva. kao i kada se peca na veæim dubinama. Svetlosni indikatori se obièno izraðuju sa LED diodama koje imaju leè kola što im omoguæava da jednom upaljena dioda svetli i nakon prestanka izvlaèenja najlona. sem elektronski. Stare klasiène šaranske udice kratkog vrata i velikog raspona dobre su u sluèaju da na nju direktno kaèite kukuruz ili valjak. koje riba lakše proguta uz mamac na dlaci. kako riba ne bi osetila otpor prilikom uzimanja mamca. Neki elektronski indikatori imaju moguænost podešavanja osetljivosti. Imajte na umu da ribe ne razlikuju boju.

kao što su razni indikatori iz kuæne radinosti. Praæke Da bi se precizno prihranilo mesto ribolova. zbog velikog rasipanja. Najzad. koristiti i druge tipove pomagala. Umesto elektronskih indikatora ili u sprezi sa njima moguæe je. potrebno je najlon stalno dr ati blago zategnutim. Da bi se ovo eliminisalo. ako se od njega izradi vlakno. Ovakav brodiæ se mo e dovesti do eljenog mesta na kojem se brodiæ automatski istovari i nakon toga vrati na obalu.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 9 najèešæe ni ne reaguje. Ova njegova osobina je našla primenu u modernom šaranskom ribolovu. Naime. Dr aèi za štapove (pod-ovi) Zbog specifiènog polo aja štapova prilikom ribolova. ono se za oko 30 sekundi potpuno rastopi u vodi. swingertip i springtip). primamljivanje dalekog mesta mo e se vršiti iz èamca. indikatori koji se kaèe na najlon (majmuni). Obièno dr e 3 do 4 štapa. ukoliko se peca na veæoj udaljenosti danas se koristi veæi broj razlièitih naprava. su se pokazali odliènim za primamljivanje na veæim udaljenostima. Moderna tehnika omoguæava izgradnju malih (do 50 cm dugih) èamaca sa daljinskim upravljanjem. pod-dr aè) omoguæavaju da se na njih postave i elektronski indikatori trzaja. Dobra je za krupne komade primame. na vodama na kojima je to dozvoljeno.polivinil alkohol . dakle. Specijalno dizajnirani štapovi za bacanje granulirane primame (kao Cobra). PVA . kontruisani su specijalni dr aèi za veæi broj štapova. Esecijalno je da primama bude pravilnog kru nog oblika. Ovi dr aèi štapova (engl. (paralelni sa zemljištem ili blago nagnuti unapred). što je moguæe ako se koristi kombinacija elektronskog indikatora i indikatora koji se kaèe na najlon. indikatori na vrhu štapa (quivertip. sada je moguæe . Praæka je najklasiènije i najstarije pomagalo.vlakno Polivinil alkohol ima osobinu da se. ali se njom teško precizno na veæoj udaljenosti baca sitnija granularna primama. Mo e biti prilièno efikasna na manjim udaljenostima. Rod-štap.

Kako šaran vrlo èesto radi i noæu. a nisu detaljno objašnjenje u prethodnoj knjizi. Jednom prelomljena ampula sija maksimalno 12 sati i nakon upotrebe se baca. ali i sve druge tipove primama. mo e se kupiti i PVA vreæica. materije koje privlaèe ribe. Obièno se montira na vrh štapa kod dubinskog ribolova.sistem.su generalno gledano. Da bi se aktivirala potrebno je par puta blago prelomiti ampulu da bi došlo do mešanja teènosti. mada su najuobièajniji 1. PVA æe se otopiti i partikli æe ostati slobodni.5mm . Dodaci mamcima i primami U knjizi "Tajne ribolova 1" detaljno su data uputstva i objašnjenja za veliki broj primama i mamaca koje se koriste u ribolovu šarana. U skorije vreme. pored udice kao primama. U . 2mm i 3mm. gde je dato preko 40 proverenih recepata za boilije. prive emo za glavni najlon blizu udice. helikopter i ostalim sistemima upoznajte se u odeljku "Ribolovni sistemi" u ovoj knjizi. Atraktori . pored PVA vlakna. mo e se montirati i na varalicu koja se vuèe noæu kroz vodu. nakon èega ona poèinje da sija.10 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ na kratak komad PVA vlakna nanizati eljeni broj komada zrnaste hrane koju elimo da koristima kao primamu. Ampule za noæno pecanje Ovo se veoma korisni dodaci u vidu kratke plastiène ampule ispunjene dvema teènostima. Sa antitangle. Ovde æu se osvrnuti samo na one materije koje su specifiène za moderan šaranski takmièarski ribolov. a pri tom ne doðe do mršenja sistema. u koju je moguæe ubaciti veæi broj sitnih partikala. Nakon zabacivanja. ove ampule su izuzetno korisno pomagalo. Ampule mogu biti razlièitih preènika. Uobièajene su fluorescentno crvene i uto-zelene boje. Anti-tangle Specifièan naèin vezivanja . odnosno na vrh plovka umesto antene kod lova sa plovkom. Desetak recepata za boile dato je i u ovoj knjizi u delu o sistemima koji su namenjeni modernom šaranskom ribolovu. U nekim primenama. Ovako nanizane partikle. koji omoguæava da se na velike daljine zabaci mamac.

sa kojim nosiocem je pravljena neka aroma.se koriste da bi zamirisale mamce i primamu. Meðutim. Neki od najjaèih prirodnih mirisa su: • kari (curry) . Ukoliko se dodaje d igerica. drugi tvrde da nema nikakvog smisla koristiti ih. Arome . Dakle. Najbolje rezultate daje u ribljim i zaèinskim mešavinama. dve arome koje identièno mirišu u vazduhu. koje ribe lako pronalaze i rado uzimaju. Obratite pašnju na kolièinu èilija. mogu se koristiti i prirodne arome u vidu zaèina. Umesto d igerice. koji se pokazao izuzetnim kod pecanja bele i šaranske ribe. vrlo je bitno. • grèko seme .5 kg suvog miksa. Nikako ne dodajte èili ili kari u sluèaju da su slani.je orijentalna mešavina zaèina (kao osnova koristi se kim. Propilen glikol je bolji u zimskim mesecima. Sa druge strane mnogo æe br e zasititi svojom aromom okolni prostor od arome na bazi propilen glikola. treba uvek imati na umu da voda i vazduh nisu isti mediji. Koriste se u taèno datoj kolièini za svaki recept. jer je izuzetno ljut. Treba dodati oko 15 g zaèina na 0. Uljanog su tipa i najèešæe se koriste ulja semenki. veæ se šire ukusi. Pored veštaèkih aroma. Izuzetno je jakog mirisa i uto-braon boje. .5 kg miksa. Mišljenja o upotrebi amino-kiselina je podeljeno. neki koriste lignje. pokazalo se da se mo e dodati i par kapljica èili sosa. grèko seme i so) koja se koristi u kulinarstvu. dok je etil alkohol prihvatljiviji leti. Arome jonizuju prostor i na taj naèin predaju informaciju ribi o sebi. Naime. ulja koja se koriste u uzgajanju pastrmki i druga slatkasta ulja. Pored karija.je zaèinska biljka koja se koristi u kulinarstvu samostalno ili u mešavinama sa drugim zaèinima. Amino kiseline ivotinjskog porekla obièno su iz jetre sisara.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 11 veæini sluèajeva su to arome. treba je koristiti sve u i samlevenu u kolièini od oko 80 g na 0. Samlevena d igerica se meša sa jajima. u vodi mogu stvarati potpuno razlièite efekte. Do sada se pokazalo da se etil alkohol mnogo br e rastvara u vodi. kada je èekanje na ribu du e. pa æe se sa mamca br e isprati. jer su u velikoj dozi odbojne za ribe. Ima blag ali specifièan ukus. Slano-ljutog je ukusa. Dok jedni smatraju da su neophodne. U vodi se mirisi ne mogu širiti. Nije dobro dodavati veæu kolièinu. Kao atraktori se èesto koriste i amino kiseline. U vodenom i uljnom rastvoru dobija blagu zelenu fluorescentnu nijansu. pa se ta mešavina dodaje u suvi miks.

uzmite 1 do 4 ml na 4 do 5 jaja. Sitnija granulacija (30) se koristi za izradu tvrdih mamaca. Najèešæe korišæeni prirodni zaslaðivaèi su: • melasa . ukoliko koristite veštaèke zaslaðivaèe. Zbog svoje . tako i u kombinaciji sa grèkim semenom. Izazivaèi gladi . Obièno se dodaje u riblje i mešavine sa semenjem za ptice. Najbolje je koristiti beli luk u prahu i to u kolièini od 30 g na 0. zbog svoje gladi.5 kg suvog miksa. Kazeinati mogu biti natrijumovi ili kalcijumovi. dok se krupna granulacija (90) koristi za izradu plivajuæih boilija. Nakon toga. Pokazao se izuzetnim. Na ovaj naèin dobija se poluteèna masa u kojoj se stimulator pravilno rasporedi. što pre ribu nateraju da svari i izbaci pojedenu hranu. kolièina zaslaðivaèa koji æete dodati zavisi i od arome boila. Dodaju se u kolièini od 5 do 50% u zavisnosti od eljenog stepena obogaæenja smeše. izazivajuæi njenu glad.5 kg mešavine. ali su oni mnogo manje koncentrovani od specijalno pravljenih za pripremu mamaca. Generalno gledano. Cilj izazivaèa gladi je da delujuæi kao laksativ.12 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ Dodaje se oko 4 g na 0.su treæa najèešæa komponenta primame i mamaca. U boile sa aromom ribe ide manje (ili se stavlja slabiji zaslaðivaè). Imaju visok stepen belanèevina. Riba æe se. Koristi se u mešavinama sa aromom voæa. veæ da se ulupa sa jajima i malom kolièinom miksa. kako samostalno u miksevima.5 kg suvog miksa. a u boile sa aromom voæa ili zaèina više zaslaðivaèa. Moguæe je koristiti i prehrambene veštaèke zaslaðivaèe. Zaslaðivaèi . Ukoliko koristite prirodne zaslaðivaèe mera je od 10 do 20 ml na 0. umesto šeæera dodaju se mnogo jaèi veštaèki zaslaðivaèi. • beli luk . Kazeini mogu biti kiseli i neutralni. zaèina i u ribljim mešavinama.zbog osobine šeæera da upija mnogo vode i time daje nepotrebnu vla nost. lepljiva i slatka teènost.su koncetrovani (90 do 96%) mleèni proteini. Najbolji naèin da se stimulator ravnomerno umesi u miks je da se ne dodaje direktno u suvi miks.je jedan od najjaèih aromata koji rastu kod nas. ovu mešavinu treba dodati u suvi miks i dobro umesiti. Kao orijentacionu meru.veoma tamna. Kazeini i kazeinati . Koriste se za izradu plivajuæin boilija do 25% u smesi. mnogo èešæe vraæati na mesto primamljivanja i poveæaæe se verovatnoæa za ulovom.

Kada se ka e loosefeeding.5 kg suvog miksa. Ukoliko su potrebni svetli boili. Pravi odnos vode i pahulja. • kukuruzni ili jeèmeni slad . Groundbaiting.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 13 tamne boje pogodna za izradu obojenih i tamnih boila.dobro je pre upotrbe ovaj malt pustiti da malo prokisne. Kao kruna cele veštine. U plastiènu posudu ili šerpu stavite eljenu kolièinu pahulja i sipajte vrelu vodu. Ova pasta je idealna primama. Veæina standardnih kupovnih i domaæe pravljenih primama upravo je na bazi razlièitih vrsta brašna. tehnike izrade i postavljanja mamaca i tehnike plasiranja mamca i izvlaèenja zakaèene ribe. bolje je koristiti veštaèke zaslaðivaèe. Ostavite oko jedan èas i napraviæe se vrlo gusta i gipka pasta. mogla da se vrati u vodu bez posledica. Priprema je vrlo jednostavna. Detaljan opis ove tehnike biæe objašnjene kasnije u ovom tekstu. Tehnika pecanja se zasniva na poznavanju tehnike primamljivanja. Takoðe. obièno namenjeni za zimski ribolov. je termin koji oznaèava hranjenje mesta kuglama primame na bazi brašna. a ovde æu se skoncentrisati samo na neke specifiène vrste prihrana koje do sada nisu obraðivane. Veliki broj šarand ija poštuje svoj ulov i prilikom izvlaèenja posebnu pa nju poklanja brizi da se riba ne povredi. • Kukuruzne pahulje (cornflake) su vrlo jeftina i kod nas retko korišæena primama. Ovaj postupak naziva se tehnikom “uhvati i pusti” i o njoj æe biti više reèi na kraju ovog poglavlja. mo e se koristiti i mešavina kukuruznog malta i melase u odnosu 1:1. kako bi nakon merenja i slikanja. Tehnika primamljivanja Tehnika primamljivanja šarana mo e biti loosefeeding ili grounbaiting. potrebno je savladati tehniku modernog šaranskog ribolova. Najbolje su se pokazale kada je mamac boili. kako bi dobio karakteristièan jak miris. Više recepata i opise tehnika njihovog korišæenja daje se u knjizi “Tajne ribolova 1”. Koristi se oko 10 ml na 0. zavisi od proizvoðaèa i Veština . Ove pahulje izuzetno lako upijaju boje i mirise. kukuruz šeæerac ili kukuruz zuban (obièni kukuruz). podrazumeva se rasipanje zrnaste primame i mamaca na mesto pecanja.

Uvek imajte to na umu. kako bi uskladili ukuse primame i mamaca. Ukoliko elite da dodate boju ili aromu uradite to mešajuæi ih sa vodom u kojom æete kasnije natopiti pahulje. Prilikom razleðivanja. Takoðe. meðu prvim stvarima koje treba uraditi je prihraniti mesto. kako bi se dodatno zamirisao. pa tek onda da ih umešate. Cilj je šarana naviknuti na hranu. jedan deo vode æe izaæi iz primame. znajte da je šaranu potrebno odreðeno vreme da se navikne na ukus primame isto kao i na ukus boilija. hranu za pse ili maèke. bolje je koristiti loosefeeding tehniku.one velièine koje æete kaèiti na udicu. Preporuèljivo je da i velièina boilija bude pribli no velièina zrnaste hrane. U suprotnom. Prilikom kvašenja u vodu treba staviti arome i boju. Takoðe. pre mešanja. Po nekim procenama. ali je ipak izuzetno kvalitetna primama. Prilikom prihranjivanja pazite da vodu ne prehranite. • Hleb jeste staromodan i veæina pecaroša smatra ga prevaziðenim. Na taj se naèin æe riba. potrebno je da ih u avanu ili blenderu usitnite do praha. potrebno je baciti i do 5kg bojlija i do 30kg druge hrane u toku ribolova. Dakle. Èim se doðe na vodu na prostor koji hranimo treba baciti oko 1 kg boilija i oko 10 kg zrnaste hrane. Ukoliko dodajete hranu za pse i maèke. Ukoliko elite da dobijete manje lepljivu primamu. ukoliko u vodi ima mnogo sitne bele ribe ili recimo babuški i karaša. svakog . ukoliko u vodi ima primeraka od 8 do 10 kg. Aroma boilija i zrnaste hrane mora biti ista. Ono što u prvih par dana treba uraditi je da se polako prelazi na krupnije boilije . Kako primer najbolje ilustruje pravilan postupak ovde æu dati jedan tipièan pristup ukoliko se koristi loosefeeding tehnika primame: U prvoj je potrebno pronaæi mesto na kome elimo da pecamo i pripremiti ga. jata sitnih riba æe vam dosaðivati neprekidnim pipkanjem mamaca. I na kraju. riblje brašno ili koncentrat. U gnjeèeni hleb treba dodati semenke. riblje brašno ili semenke. ako ništa greškom uzeti nekoliko zrna boilija umesto prirodne hrane i osetiti da je i on jestiv. u primamu mo ete dodati i konopljino seme.14 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ najbolje je da sami kod kuæe eksperimentišete. zamrznite na nekoliko dana nakvašene i umešene pahuljice. Ovo je posebno bitno na vodama na kojima se ne peca boilijima. Kada dodjemo na vodu.

. prosušuju i na kraju koriste ili zamrzavaju. Veæ od treæeg dana. što je preduslov za dobar ulov.boila U knjizi “Tajne ribolova 1” dato je preko 40 proverenih mikseva za boile.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 15 dana u dnevnu kolièinu primame. veæ teènu boju. Šaran æe se zbog brzog varenja èesto vraæati na hranjeno mesto. Ovako napravljen miks ne mora se odmah iskoristiti. Od vas zavisi da li elite da prvih dan-dva pecate ili samo da kampujete kraj vode. postoji šansa da je šaran probao boili eljene velièine i da æe krenuti za mamcem na udici. Ukratko prvi korak u pripremi boilia je da se napravi pasta. smanjite udeo sitnih boilija i zrnaste hrane i poveæajte udeo velikih boilija. kompletna primama treba da je od samo krupnih bojlia. sredstava koje podstièu probavu. koje se nakon toga kuvaju. U ovaj miks dodajte jednu kafenu kašièicu crvene prehrambene boje u prahu i sve dobro izmešajte. u primamu. Nije realno oèekivati velike ulove na samom poèetku. 125g pirinèanog brašna (ukoliko ne mo ete da naðete brašno u blenderu ili mikseru za kafu sameljite pirinèana zrna) i 125g sojinog brašna. Praviæemo jednostavne pirinèane boile. Prvo je potrebno da napravimo suvi miks. Tehnika pripreme i upotrebe mamaca . Generalno gledano. Cilj ovog teksta je upravo da se taj postupak pojasni. arome i zaslaðivaèi i sam osnovni praškasti miks. onda je nemojte umešati u suvi miks veæ u jaja. Kolièina primame od samog poèetka mora zavisiti od vode i oèekivanog broja riba koji tu ivi. Ribi je potrebno par dana vremena da se navikne na novotariju i to joj se mora omoguæiti. svakog dana treba kolièinu hrane smanjiti za 50% u odnosu na prethodni dan. meðutim sam postupak izrade nije dat do tanèina. Za oko 4 dana. izuzetno lovni. U veæu šerpu ili plastiènu posudu treba usuti 250g griza. koji su iako vrlo jednostavni. Krenimo sa jednim ilustrativnim primerom. Nakon toga se pasta rolja u kuglice eljene velièine. Prespite ga u papirnu vreæu i smestite na suvo i hladnije mesto. Osnovna zamisao kod primamljivanja je da se riba navikne na hranu. Tu kreæemo u drugu fazu. Ukoliko ne mo ete da naðete boju u prahu. Ovo posti emo dodavanjem laksativa. ali da se ne nahrani. U sastav boilia uvek ulaze jaja.

Kako ih pravite sami. Udica ostaje na dnu ili se i ona blago podi e ka gore. rijuæi po dnu. umesto da tonu. Rasporedite ih po èistoj krpi i ostavite da se prosuše i ohlade oko pola sata. Kada umešate kompletnu kolièinu suvog miksa prelazite na treæu fazu. posebno na vodama gde je potrebno ribu naviæi na krupnije boile. Prvo je potrebno da napravite adekvatan miks aroma i zaslaðivaèa sa jajima. nemojte biti lenji i napravite ceo dijapazon velièina.16 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ Kada odluèite da boilie napravite. dodajte je sada u jaja. Ovako pripremljene boile treba još skuvati. Najbolje je koristiti dublji sud i rešetku (Vrlo jeftino se mogu naæi priruène friteze pogodne za korišæenje na štednjaku koje su idealne za ovaj posao). Ovakav oblik je najlakši za izbacivanje na velike daljine. U jednom trenutku. Kada voda poène da vri. prvo im bacajuæi sitnije. Viljuškom dobro ulupajte jaja i dodatke. Ostavite je da odstoji oko 5 minuta. dodajte arome i zaslaðivaèe. pa nastavite da mesite rukama. masa æe postati pretvrda. Pop-up boili su u stvari boili koji plivaju u vodi. nastavite da dodajete suvi miksi. Nakon toga ivadite boile i pustite da se iskaplju. Meðutim. a posebno kada je dno vode na kojoj pecate izuzetno jakog mirisa (velika kolièina mulja organskog porekla) pa mo e uticati na miris mamca. Ovo æe vam trebati. spustite icu sa bojlima u vodu i saèekajte oko 2 minuta. Pravilo je da boili treba da je okrugao. U plastiènu posudu razbite 4 jajeta. preðite na sledeæu fazu. Informacije o merama moraju se nalaziti na svakom pakovanju. ispravljajuæi dlaku. neprstano mešajuæi viljuškom. Polako i pomalo dodajte suvi miks u jaja neprestano mešajuæi. nailazi na mamac koji mu je . Ukoliko koristite teènu prehrambenu boju. U meðuvremenu na icu poreðajte boilie. Sada je pravo vreme da donesete i prethodno pripremljen suvi miks. Nekada. Prilikom pozicioniranja. Riba. Polako. U sud je potrebno sipati vodu i saèekati da ona provri. Vrlo je bitno da dodate taènu kolièinu aroma. ovi boili se podi u sa dna. Ovako pripremljene boile mo ete spakovati u plastiène vreæe i koristiti odmah ili zamrznuti za kasniju upotrebu. U ovoj fazi treba izraditi boile eljene velièine. dobro je koristiti pop-up boile. U prvi mah dodajte oko jedne pune šolje suvog miksa u jaja i napravite poluteènu masu. nekada je upravo boili drugog oblika (kupa ili valjak) mnogo atraktivniji za ribu i mo e doneti ulov kada ga drugi na vodi nemaju.

Ako se nakon ovog perioda na njima ne pojavljuju znakovi pregorelosti ili dima. samo se ne kuva. oduzmite poslenjih 15 sekundi i dolazite do toga da vam je za idealne pop-up boile potrebno 2 minuta i 30 sekundi peèenja. Kako vama ne trebaju prepeèeni boili. boili umoèite ili na njega nakapljete dodatnu kolièinu arome. nego kod redovnog boila.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 17 prezentovan na par santimetara od dna. Zapamtite to vreme. veæ se peèe u mikrotalasnoj peænici. Vrlo je bitno da imate u vidu da ovo vreme zavisi od broja i velièine boila koje peèete. Osnovni miks se priprema kao i kod normalnih boila. Ovako dobijeni boili imaju istu aromu i boju kao i normalni boili i ne treba im dodavati nikakve aditive. pa je neophodno da mera uvek bude ista. Ovo se èini umakanjem i natapanjem boila . preporuka jednog broja šarand ija je da neposedno pre upotrebe. Ponavljajte peèenje od po 15 sekundi onoliko puta dok boiliji ne poènu da se dime. Pazite na to da se peèenjem jedna kolièina arome gubi. potrebno je 2 minuta i tri puta po 15 sekundi na maksimumu da bi poèeli da se dime.Umesto da u svaki boili utiskujete po jednu plutanu ili polistirenku kuglicu. naèinilo presna an boili. pa je dobra preporuka da dodate oko 50% više arome i mirisa u osnovni miks. Vrlo je bitno da svaki put postavite isti broj boila iste velièine.Ukoliko se odluèite za ovaj naèin.Za ovu metodu koristi se isti miks kao i za normalne boile. sve vreme pazeæi na njih. kako bi ga uèinili atraktivnijim. prvo morate razbla iti aromu i do 10 puta. te ga lako uoèava. Vrlo je bitno da obratite pa nju na to da se aroma rastvara u . • obrada u mikrotalasnoj peænici . ali se prilikom formiranja kuglice u sredinu svake postavlja plutana ili polistirenska kuglica. Bez obzira da li koristite obièan ili pop-up boili. kako bi taèno znali koliko traje priprema. u ovoj metodi potrebno je da boili ispeèete u mikrotalasnoj peænici. Pored standardnih kupovnih aroma. jer bi direktno natapanje boila u èistu aromu. koga ribe ne bi rado uzimale. Nakon toga se kuglice kuvaju kao i normalni boili. Sama izrada ovih boila mo e biti: • upotreba polistirena ili plute . pecite još 15 sekundi. za ovu svrhu mogu poslu iti i prehrambeni èokoladni ili voæni prelivi za torte ili sladolede i razna ulja. Recimo za 30 boila 14mm. Istovremeno se mo e obraditi oko 30 boila od 14mm. Pecite ih oko 2min.

Za uljane arome. • za Zimski recept pomešati: 30 ml arome ruma. 5 ml neke arome. Dva su osnovna pristupa: • Biti drugaèiji . Uzeti oko 25 ml ovog rastvora i dodati mu 50 ml glicerina. Nekoliko puta uhvaæena riba na boile poèinje da povezuje boili sa onim što joj se kasnije dogaða i poèinje da ga izbegava. meðutim obratite pa nju da su ili sve arome uljane ili da se sve rastvaraju u vodi. • za Voæni recept napraviti rastvor fruktoze u vodi. 2 kašike meda. Naime aroma mo e biti uljana ili alkoholna. proverite kakvo je dno. a to æete primetiti po mirisu boila. Razlog je taj što se nakon hvatanja i izvlaèenja riba ponovo pušta. ona æe se u vidu kapljica naæi na površini vode i efekat umakanja boila biæe kao da ste ih umoèili u èistu vodu. 30 ml arome meda. Ukoliko je alkoholna. 1/4 šolje šeæera. Pecati na hranu na koju svi pecaju znaèi eliminisati vreme navikavanja. • Biti isti . Meðutim. • za Crveni recept pomešati: 40 ml glicerina. 30ml crvene boje. Boili treba u aromi da stoji bar 24 èasa. Ukoliko je èisto svaki boili mo e doæi u obzir. 30 ml arome badema. kada pecate prvi put na nekoj vodi. Meðutim. ukoliko je dno puno organskog otpada. Najzad. kao što su one sa mirisom ribe. U suprotnom efekat neæe biti oèekivan. mada je prava mera nedelju dana i više. Ukoliko elite mo ete koristiti mešavinu aroma. ona æe se dobro rastvarati u vodi i boili treba umakati u vodeni rastvor arome.ovaj prilaz se zasniva na ideji da ribe vremenom postaju sve odbojnije prema boilijima. 30ml arome badema. 20 ml glicerin. I na kraju ovog dela o boilima ostaje još par preporuka o tome koje boile kada koristiti.18 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ rastvaraèu. ukoliko je aroma uljana. koristite slabomirisna rafinisana biljna ulja. pa i rastvor u rastvaraè moraju biti sliène koezistencije.ovaj prilaz poèiva na èinjenici da se šaran u prirodi ne hrani boilijima i da je potrebno odreðeno vreme da se navikne na novu hranu. Što bude du e stojao aroma æe se bolje upiti. potrebno je koristiti jako mirisne smeše. Poznato je da se slièno u sliènom rastvara. na vrh kašike neke fluorescentne boje. .

mo e doneti izuzetne uspehe. kontra treba biti odluèna. Ideja je da šaran. što se teško koristi zrnasta primama i što prilikom izvlaèenja i borbe sa ribom. neprekidno umarajuæi ribu. šaran se navikao na mamac i treba dodavati samo onoliko primame. nemojte preklapati mašinicu sve dok olovo ne padne na dno. privuèen hranom iz hranilice. pronaðe i boilije umešane sa primamom na dnu. Kada se riba smiri i zaustavi. ako je mašinica sa kvalitetnom koènicom. Mnogo je bolje to raditi podizanjem vrha štapa. kako bi se udica zabila u usnu šarana. Namestite indikatore trzaja i èekajte. Kada riba krene . a nakon toga ka travi. najlon se neæe moæi izvlaèiti i mamac æe u poluluku padati. Dakle. po pravilu bli e obali. U prvom trenutku. Sem ukoliko vam je mašinica izuzetno kvalitetna (sa pu nim prenosom). polako namotajte višak najlona i smestite štap na pod. Prvo. besprekorno puštati najlon. Pazite pri ovome da ne umrstite dlaku u hranilicu. U drugoj fazi. Ukoliko se ipak odluèite da koristite hranilicu. ako je pravilno plasiran. posebno tamo gde riba nije navikla na boilie. što je èesto i preporuèljivo na lakim vodama. Vaš mamac se mora nalaziti na hranjenom mestu. Nemojte preterivati. hranilicu napunite primamom. Oko njihove upotrebe mišljenja su podeljena. hranilica vrlo lako zapne za prepreke. potrebno ju je polako privuæi ka obali.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 19 Tehnika plasiranja mamca Jedan broj šarand ija i dalje koristi hranilice. nije preporuèljivo ribu privlaèiti okretanjem ruèice. a onda u primamu utisnite mamac (boile ili kukuruz) zajedno sa dlakom. Ako preklopite mašinicu. Nakon smirivanja olova. koliko je potrebno da mu se ne dozvoli da ode i hrani negde drugo. Bolje je bacati manje kolièine više puta u toku dana. treba to uraditi na sledeæi naèin. prednost im je što na isto mesto pada i primama i mamac. ali im je mana što je kolièina primame mala. ona æe u ovom prvom udaru. Prilikom zabacivanja. Ovaj metod. nego raditi jedno jako prihranjivanje. izmarajte ga maksimalno. Tehnika izvlaèenja zakaèene ribe U sluèaju trzaja. što mo e dovesti do gubitka ribe. Sa jedne strane. jer imate dovoljno najlona na špulni. Po pravilu upecan šaran be i prvo ka suprotnoj obali.

20 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ

ka vama, pratite njeno pribli avanje namotavajuæi najlon. Kada riba krene od vas, podignite vrh štapa nagore. Na taj naèin èete rasporediti silu po štapu i on æe pored koènice na mašinici izmarati ribu. Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Kada riba odluèno krene u ne eljenom pravcu, postoji jedan dobar manevar. U prvom trenutku blago popustite tenziju najlona, ali nikako ne ispuštajuæi kontakt sa ribom, a onda nakon par sekundi povucite ribu u eljenom pravcu. U velikom broju sluèajeva, riba æe se okrenuti tamo gde vi elite. Ukoliko zaplete najlon u travu i ukoliko ne mo ete da je odatle izvuèete, a da ne pokidate sistem, pokušajte da otpustite najlon i ostavite štap u dr aè. Èesto æe riba izaæi iz trave ka dubini i na taj naèin sama se odmrsiti. Kada ribu uspete da dovedete do obale, potrebno ju je prihvatiti meredovom. Pravilno je da se meredov postavi u vodu, a onda da se riba štapom polako uvede u njega. Jurenje ribe meredovom po pliæaku, èesto dovodi do gubitka ulova. Ukoliko ste pobornik "Uhvati i pusti" pokreta, pogledajte u dodatku tekst o tome kako da ribi nanesete minimalna ošteæenja prilikom izvlaèenja i kako da je vratite u vodu a da ne do ivi šok.
Najjednostavni naèin postavljanja boila na dlaku

Presavijte strunu kao na slici iznad...

... pa naèinite èvor ...

...iglom probodite boili...

...zkaèite èvor vrhom igle i provucite strunu kroz boili...

...provucite strunu kroz alku udice...

...zave ite “èvor bez èvora”,tako što æete obmotati vrat udice od alke ka vrhu 810 puta, a zatim vratiti namotavanje ka alki još 2-3 puta i provuæi strunu kroz alku...

...na kraju postavite stoper i zategnite sistem

Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ

Ribolovne tehnike 21

Naš najtrofejniji Carp team

Carp World Popoviæ

www.carp-yu.co.yu

Carp World Popoviæ

Meè tehnike

Brzinski lov beovica
ije redak sluèaj da se na nekoj vodi mo ete naæi ispred ogromnog jata beovica. Uz pravilnu primamu, mamce i dobro podešen pribor, za kratko vreme mo e uloviti lepu kolièinu riba. Lov beovica vem neæe doneti kapitalne ulove, ali mo e biti izuzetno atraktivan u onim danima kada druge ribe ne rade, kada ste na odmoru i nemate kod sebe kompletan ribolovni pribor, kao i kada elite da se odmorite od svakodnevnog ivota. Treba reæi da mladi upravo ovakvim ribolovom zapoèinju svoj kontakt sa vodom. Da bi ih ohrabrili da nastave i savladaju sve tehnike modernog ribolova, iskusniji pecaroši bi trebalo da im ovaj lov uèine što efikasnijim. U ovom tekstu nalazi se osnov sa akcentom na sportski aspekt ove tehnike ribolova. Prvi korak koji je potrebno da uradite da biste se okušali u ribolovu beovica, jeste da se upoznate sa njihovim osobinama, staništima, mamcima i primami. Sve ove informacije su detaljno date u knjizi “Tajne ribolova 1”. Uovom tekstu æemo razmatrati samo one informacije koje su karakteristiène za ovu tehniku. Ukupna kolièina ribe koju mo ete uloviti ovom tehnikom za jedno popodne je i do 7kg. Ako znate da je te ina beovica oko 15 g, jasno vam je da je ovaj stil pecanja pre svega sportski i vrlo zanimljiv. Na nepripremljenim mestima, bez primame, beovice napadaju mamac periodièno. Kada jato doðe, u proseku se peca po jedna beovica na minut, meðutim, jato brzo pretra i kompletan areal i nastavlja dalje. Tada nastaje du i period neaktivnosti. Cilj ove naše tehnike je da jato zadr imo što du e i na taj naèin maksimalno smanjimo vreme neaktivnosti. Obièno je prvih sat vremena najneaktivnije, jer se èeka da jato

N

22

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 23

doðe. Ovo èekanje mo e biti i mnogo kraæe, ali je prosek oko sat vremena. Nakon tri do èetiri sata broj ugriza po minutu je najveæi, a nakon toga se polako smanjuje. U zavisnosti od naše veštine, ovo smanjivanje mo e biti veæe ili manje. Iskusan pecaroš mo e upecati po jednu beovicu svakih 10-15 sekundi. Pripreme Kada se ispred vas naðe jato gladnih beovica, nije teško i uhvatiti ih. Idealna udica je velièina 20 ili 18, a najlon mo e biti i veæe nosivosti nego što su one. Idite na najtanje najlone koji æe vam omoguæiti lagodno pecanje. Dakle da se ne mrse i ne uvijaju. Nosivost od 1,4 kg je sasvim dovoljna da izvuèe i mnogo veæe ribe od beovice. U ovom sluèaje nema predveza veæ se isti najlon ve e za vrh štapa, na njega se postavi plovak, minimalna kolièlina olovaca i na kraju udica. Ukoliko pecate ribe sa dna, olovo postavite što bli e udici jer u tom sluèaju prirodna prezentacija mamca nije bitna. Ukoliko pecate pri površini ili u srednjem delu, olovo podignite koliko mo ete, a da vam kontra ostane dovoljno brza i da uticaj strujanja vode ne bude prevelik. Bodorka pri uzimanju ne vaæe mamac, veæ ga ne nim ustima obuhvata i guta. To vam omoguæava da na istog crviæa ili glistu, mo ete uhvatiti i desetak riba. Mestu pecanja treba maksimalno priæi, kako bi mamac mogli lako da plasirate na eljeno mesto, a da vam pri tome polo aj ruke bude ugodan. Naime, kod ovog metoda, štap neprekidno dr ite u ruci. Štap uhvatite oko 50 cm od kraja. Dr ite ga šakom sa strane, tako da vam lagodno ulegne u ruci. Da bi dodatno olakšali dr anje, oslonite kraj štapa na donji deo podlaktice, sve do lakta. Idealan, balansiran štap, bi trebalo da blago prete e unapred, èineæi minimalan pritisak na vašu podlakticu i zglob. Meðutim, veæina štapova nije balansirana, što ote ava njihovo dugotrajno dr anje. Štap se balansira dodavanjem adekvatnog ote anja ispod kapice na zadnjem kraju. Mre asta, pletena èuvarka sa širokim otvorom (bar 60 cm) je idealna za ovu vrstu ribolova. Postavite je pored vas, tako da lako ubacujete upecanu ribu. Svaka sekunda koju uštedite prilikom skidanja ribe sa udice, je dragocena, jer æete u ukupnom skoru imati više riba i u sluèaju da ste na takmièenju, veæe šanse za pobedu.

Potrebno je da bude konstantno i srazmerno jatu inaèe æe ono ili da otpliva ili æe prestati da se interesuje za vaš sledeæi zabaèaj. 2.5m.5m. Ukoliko nije dozvoljeno da koristite taj broj štapove. jer on omoguæuje najbr e rukovanje. Ovakav štap æe u svom srednjem delu biti srednje mek i neæe se previše uvijati zbog uticaja boènog vetra ili pomeranja vaše ruke. potrebno je da bacite po 3 do . Takodje mislite o tome da mamci i primama budu pri ruci. Trudite se da ih samim cimom štapa izbacite iz vode.5 m štapu.ribar. koristite štap du ine koja je propisana. Pribor Idealno je da na pecanje ponesete èetiri nameštena štapa od po 4.5m i 1. Kada pecate klasiènom teleskop-pecaljkom izaberite štap èiji je vrh maksimalo mekan. da kada podignete štap iz vode udica doðe taèno gde vam je leva ruka (ukoliko pecaljku dr ite desnom) ili malo du a. Sa druge strane predugi najlon æe se prilikom zabacivanja kaèiti i za ruke i za okolinu. vreme potrebno da ponovo produ ite najlon je dosta veliko. a rukohvat èvrst. Ovo æe vam omoguæiti da lako skinete upecanu ribu sa udice. meðutim. 3.yu Imajte na umu da beovice vrlo lako spadaju sa udice. što æe vam omoguæiti lagodne zabaèaje lakog sistema. meðutim. jato æete privuæi bli e obali i samim tim preæi na kraæi štap. Du ina najlona mora biti takva. Ova operacija vam neæe uzeti mnogo vremena. Imajte na umu da prekratak najlon uvek morate dodatno da povuèete ka sebi. po inerciji nastave da lete ka vama. a po potrebi ga mo ete skratiti skidanjem nastavka. jer æe to dodatno smanjiti trošenje vremena. dakle svakih 15 do 20 sekundi. pravilno rasporeðenom primamom. Na poèetku koristite najdu i štap.co. Primamljivanje Prihranjivanje beovica je najsliènije hranjenju jata golubova u parku. tako da ako se budu i otkaèile.24 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. kako ribolov odmièe.5m. ukoliko se jato opet udalji od obale. U isto vreme potrebno je da skratite i najlon. Cilj vam je da pecate na 1. što æe napnuti štap i ote ati otkaèinjanje ribe sa udice. Pri svakom zabaèaju.

Tehnika Osnova je da uhvatite ritam u zabacivanju i izvlaèenju riba. u sluèaju da spadne sa udice. Hranite mesto udaljeno oko 2 m od vas.Sponzor poglavlja: www. pala u vodu.co. kako trzaji budu uèestaliji. Mamac menjajte èim primetite da je broj udaraca opao. uvek posmatrajte da li je došlo do usporavanja ovog ciklusa. Mogu se desiti dve stvari: • da je jato promenilo dubinu na kojoj se nalazi . crveno i bronzano obojeni mesni crviæi su se pokazali lovnijim. Na poèetku æe taj ritam biti sporiji.ribar. Ukoliko je voda obojena. tako æe ovaj ritam više lièiti na ritmièno kru enje štapom.yu Ribolovne tehnike 25 4 bela crviæa i po jednu kuglicu primame velièine oraha svakog minuta. U tom sluèaju je bitno da pravilno reagujete. tako da æe sa ovakvim prihranjivanjem.tu treba odmah pomeriti plovak • da je jato otišlo dalje od ili bli e ka obali . meðutim. Krupnije beovice æe se uvek sakupljati par metara dalje od mesta koje prihranjujete. Svako mršenje najlona u njega prouzrokovaæe gubitak vremena koji mo e da vas košta plasmana. ako je on neatraktivan. pazeæi i usmeravajuæi ribu ka vama. Nakon zabacivanja.i tu treba promeniti štap ili istom modifikovati du inu W . one biti taèno tamo gde zabacujete. Nikada ne èekajte dugo sa starim mamcem. U toku ribolova. Obratite pa nju na rastinje iza vas. kako ne bi. Plovak æe lako i na najmanji trzaj ribe reagovati i vi treba odmah da kontrirate. pustite da strujanje vode odnese mamac i plovak na mesto i saèekajte da se plovak ispravi.

što je u poèetku gotovo nemoguæe. Èitaocu se predla e da u knjizi “Tajne ribolova 1”. Koliko god da bacite konoplje. tvrði mamci od crviæa. K Strategije Prva strategija je ona kojom se pecaju bodorke i ostala krupnija bela riba. u ovom tekstu æe se obraditi upravo ove specifiènosti.Pecanje na konoplju kao mamac valitetne bodorke se najbolje pecaju na konoplju kao mamac. Na samom poèetku bacite malo primame i zabacite mamac na samo dno.co. Najveæa prednost konoplje je što æete na nju pecati krupnije primerke. hleba i glista. polako smanjite dubinu sa svakim zabaèa- 26 Sponzor poglavlja:www. Primama je konoplja koja se baca loosefeeding tehnikom koja je objašnjena u knjizi “Tajne ribolova 1”. nakon sat ili dva pecanja ovaj problem se praksom sam rešava. kako bi uspeh bio zadovoljavajuæi. pa æe krupnije uspeti do njih da doðu. Odavde zakljuèujete da tvrði mamci zapravo vrše selekciju i koristite ih onda kada u vodi ima puno sitne ribe. Naravno. Osnovna stvar zbog koje mnogi odustaju prerano od pecanja na zrno konoplje je. detaljno prouèi naèin pripreme konopljinog zrna za ribolov. ona æe ispustiti više ulja. sitnije ribe sa ne nijim ustima nisu za njih zainteresovane.yu . Potrebno je poznavati tehniku. Druga prednost konoplje je da nikada ne mo ete prehraniti ribu. Kako je ovaj naèin pecanja više od same promene mamca. koje æe opet još jaèe primamiti ribu. a udica se mamèi jednim zrnom konoplje. Kako su konoplja (i kasteri ili ito recimo). i pored mnoštva trzaja. Kada poènu trzaji. zakaèiti ribu.ribar.

kada primamljujete pomalo i èesto. Kada pravite “tepih” potrebno vam je oko 4 litre konoplje. Na kanalima i plitkim mirnim vodama. Na ovaj naèin æete selektovati udare na najkrupnije komade. Dakle. Leti. Plovak treba da je minimalne nosivosti. da kontra bude efikasna. Kao mamac koriste se dva kastera ili glista na udici. Pribor Osnovni razlog promašaja je preteška oprema. Obratite pa nju da su zrna konoplje dosta teška. Ako du e vreme pecate na istom mestu. kako bi i olovce ispod bilo najmanje moguæe.ribar. te da æe u tekuæim vodama.yu Ribolovne tehnike 27 jem. èesto i bez olova pravilno le ati na vodi i prilikom i najmanjeg trzaja prikazati to ribolovcu. Druga strategija je ona kada se pravi atraktivan “prekrivaè” od zrnevlja konoplje na dnu vode kojim se primamljuju velike ribe dna kao što su mrena ili linjak. Kada je god moguæe pecajte sa dugim pecaljkama bez sprovodnika ili štekama. napravljen od balze.06 mm. sistem podesite tako da mamac potpuno le i na dnu. Plovak koji treba montirati je dugog uskog tela sa kratkom antenom. pa vam neæe biti potrebni predugaèki štapovi. ne bi smeo biti preko 0. .co. posebno u bistroj vodi. do onog trenutka. kada je signalizacija plovkom dovoljno brza. mnogo te a nego crviæi ili kasteri. pomešane sa kasterima ili kukuruzom šeæercem. Najlon podveza. mo ete pomeriti mamac i u gornju polovinu vode. Ovakav plovak æe sam. pomeranjem plovka ka mamcu. kako bi vrlo lak plovak mogli da bacite dovoljno daleko. Prvo što treba imati na umu je da štap treba da je što br i i lakši. Zimi je ipak moguæe pecati samo na dnu. Bodorke same po sebi stidljivo uzimaju mamac i sve to zajedno doprinosi velikom broju promašaja. meðutim vreme izmeðu dva udarca mo e biti izuzetno dugo. uz stalno.Sponzor poglavlja: www. uspeæete da podignete ribu sa dna pa je potrebno smanjiti dubinu pecanja. Na sreæu. zrna konoplje su brzotonuæa i pecanje se odvija na istom mestu ili malo nizvodno od onog mesta gde prilikom bacanja padnu na površinu vode. konoplja je efikasna i na daljinama od 4 m od obale pa nadalje. ali kolièinski malo primamljivanje. uticaj vode biti mnogo manji na njihovo rasejavanje po dnu.

yu U slièaju kada pecate na dubljim ili br im vodama.28 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. treba uzeti te i plovak u obliku štapiæa koji æe se što pre uspraviti. I . verovatno æe se riba. Da bi ovo izbegli. posebno kada vetar duva nizvodno. Dakle. veæ to riba napada olovca. jer bi u tom sluèaju imali situaciju u kojoj ne mo ete da reagujete na ugriz ribe. Kada je izuzetno vetrovito. Pravilo je da jaèi vetar tra i te i sistem i te a olova. Preporuke • Na mešovitim vodama. probati seme ptièije grahorice.co. • Još jedna veština je da vam najlon bude uvek nategnut. probajte da grupišete olovca umesto da ih razvlašite po najlonu. Peca se na udici u opsegu od 14 do 18. Ukoliko najlon dr ite blago nategnutim. koja uzima mamac u padu. • Drugi predlog je da koristite zrele bobice zove na udice od 16 do 20. nije loše pored semena konoplje. sama upecati. I dalje koristite minimalno olovno ote anje. izaberite vagler sistem monta e. ne dozvolite da se najlon nakon zabaèaja slobodno opusti sve do smirivanja sistema.ribar. • Neki ribolovci smatraju da za jedan broj promašaja nsu krivi pecaroši.

Primama je i ovde od esencijalnog znaèaja. Ovaj plovak ima kupast vrh bez antene. bolje je dibere vezati samo kroz donju alku i ostavit da se slobodno ljuljaju po najlonu. Pecanje je uglavnom orjentisano na kastere kao mamce. Ukoliko je voda pliæa od 30 cm. Kada se dodatno optereti. jer je mnogo dinamiènija od šaranske verzije.co. jer æete smanjiti broj mršenja pri zabacivanju.ribar. Kako su bodorke oprezne ribe. Leti vredi probati pecanje u pliæacima pa je potrebno koristiti minimalne dibere. on mo e skoro savim utonuti u vodu i tada je izuzetno otporan na vetar. potreban im je Sponzor poglavlja:www. Idealno bi bilo ote anje od pet do šest olova broj 10. Opteretite ih tako da im samo vrh viri iz vode. Mogu biti dugaèki od 2 do 10 cm i široki na vrhu od 5 do 7 mm. koje treba pravilno rasporediti po najlonu. D Zimska i letnja varijanta Zimi se riba nalazi na dnu ili u donjoj treæini vode. Ova osobina ga èini idealnim za prezentovanje potpuno nepomiènih mamaca na samom dnu što ga èini idealnim za pecanje bodorki.. Na najlon postavite po jedno olovo pre i posle dibera koja æe slu iti kao stoperi.Pecanje diberom iber je plovak koji se skoro sam ispravlja u vodi bez potrebe dodavanja ote anja ili uz dodatak vrlo malog ote anja. Ukoliko pecate vrlo sitnu ribu idite na najmanju moguæu debljinu najlona. duge oko 2cm. Za obe varjante sistem mora biti potpuno usaglašen.yu 29 . ali i šarana. Udica treba da je u opsegu 18 do 20 u zavisnosti od mamca. ali i kao dodatna ote anja. Po pravilu se optereæuju sa dva olova br 12 ili èetiri br 6. U ovom tekstu æemo se skoncentrisati na varjantu pecanja bodorki.

yu izuzetno ne an prilaz. Tehnika Pre poèinjanja ribolova merenje dubine je neophodno. polako poveæavajte kolièinu primame. jer se bodorke pecaju na samom dnu sa 5 do 10 cm du im sistemom koji le i na dnu. Pravovremena kontra je tek onda kada plovak potpuno nestane pod vodom. Ribu tra ite u plitkim delovima vode ( ne dubljim od metar).10 mm za bodorke i 0. prihranjujte loosefeeding tehnikom. Specifiènost tehnike za šarane Leto je pravo vreme za ovu tehniku. obavezno pri ruci dr ite dodatni segment. Na poèetku ubacujte oko 10 kastera sa svakim treæim zabaèajem. posebno ako pecate na mirnim vodama i mrtvajama. mo e vam se desiti da riba uzme mamac i pri samom tonjenju udice. Koristite manje dibere. a kada riba poène da se javlja. koja æe èesto uplašiti ostatak jata.12 za bodorke i 0.20 za šarane. U tom sluèaju mo e vam se desiti da naletite i na linjaka. jer æe se pokret vrha štapa preneti na mamac. U ovom sluèaju najlon nikako ne sme biti nategnut izmedju vrha štapa i plovka.ribar. U ovom sluèaju. potreban vam je du i sistem. ali i više najlona na štapu (posebno ako pecate štekom) da bi prezentovati apsolutano miran mamac. Ukoliko pecate štekom. jer æe i šaran i linjak probati da energiènim begom u dubinu ili u travu se oslobode udice.co. Kako se zima pribli ava. Kada doðe do trzaja nemojte uriti sa kontrom.18 za šarane. a podvez treba da je 0. Koristite veæe dibere koje je potrebno ote ati i sa èetiri olovca broj 6. Diberi su takoðe izuzetno pogodni leti kada pecate na travom obraslim površinama. zabacujte sve dalje u dublju vodu. Što je vreme vetrovitije. Najlon treba da je elastièna debljine 0.30 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Svaka rana kontra mo e uzrokovati gubitak ribe. i . jer su lakši i stvaraju manji otpor.

Ideja je da se svakih tridesetak sekundi baci mala kolièina mesnih crviæa. Klasièan vagler sistem. Jedna od najveæih zabluda meðu našim ribolovcima je da je šaran iskljuèivo riba dna i da se ne mo e pecati u drugim slojevima vode. kompletan Sponzor poglavlja:www. pa vam preporuèujem da ih sami uzgajate na naèin koji je dat u knjizi “Tajne ribolova 1”.ribar. U tom sluèaju se šaran ponaša najsliènije pastrmci. Udica na treba da bude udaljena od plovka više od 35 do 45 cm. moguæe je uèiniti da voda prosto vri od gladnih riba. Jedan od najpoznatijih tehnika ribolova šarana je lov na površini vode i ona odmah razbija ovu iluziju. To je daleko od istine.co. Naime.Ribolov šarana vaglerom a ovakvim vodama broj šarana se veštaèki odr ava visokim u odnosu na ostale ribe. Dakle. Pa ljivom tehnikom prihranjivanja. on iz veæe dubine prati svaki od baèenih komada prihrane i napada još dok pada. Sada veæ vidite da vam je za ovu tehniku potrebna malo veæa kolièina mesnih crviæa. Meðutim. Idealan metod ribolova na ovim mirnim vodama.yu 31 . N Sistem Potreban vam je onaj vagler sistem koji æe vam omoguæiti da lako i precizno zabacite u hranjeno podruèje i koji æe omoguæiti da mamac prirodno pada. Ideja vagler metoda je da se šaran loosefeed tehnikom izdigne sa dna u srednji i gornji sloj vode. kod koga je kompletno ote anje skoncentrisano oko samog dna plovka sa obe strane i bez ijednog olova dalje od plovka ka mamcu se nameæe kao idealno rešenje. sledeæa reèenica æe verovatno šokirati mnoge ribolovce. je lov vagler metodom.

ne pokušavajte da je zaustavite na silu. Ukoliko radite sa klasiènom dugaèkom dubinkom ili teleskopom namenjenom dubinskom ribolovu. Dr ite najlon zategnutim i probajte da procenite kolika je riba u pitanju. U tom sluèaju najva nije je da ne panièite . Meðutim.32 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Cilj je da nikada neotpustite najlon i time dozvolite da šaran naèini brzi pokušaj bega u neku stranu. kontriranje treba da je uobièajeno i sledi uobièajena borba sa ribom. Kod šarana je najbitnije da mu ne dozvolite da bude glavni. dovoljno je da i dalje najlon dr ite blago nategnutim. Kako mamac pada. riba neæe posumnjati u njega i rado æe ga i neoprezno zgrabiti. da vas zbrza i prevari. Polako i uporno vodite ribu ka vama. verovatno vode ka promašaju. Sada postaje jasno da je u ovoj tehnici plovak samo marker koji pokazuje gde treba bacati prihranu. na mestima koja su prihranom pripremljena. Riba æe sama da polomi ne ne stabljike trave i da izaðe na èistinu.oèekujte jak prvi trzaj. riba æe pokušati da se vrati u sredinu vode.yu ribolov se oèekuje na dubinama do 50 cm. Ukoliko riba ne krene odmah ka trsci ili podvodnim preprekama.ribar. ali ne dozvolite da doðe do loma ili pucanja najlona. svaka kontra bi dovela do loma opreme. je meka. Ne dozvolite da vas riba šeta po obali i da se zbog toga uspanièite. odakle je vrebala i dotada. zbog du ine najlona. prirodnim padom. Ovakav cim æe u veæini sluèajeva znaèiti i gubitak ribe. Ukoliko je riba izuzetno jaka i ukoliko je uspela i pored vaših napora da se domogne trave ili podvodnih prepreka postoji više scenarija koje je moguæe realizovati da bi se ona oslobodila i izvukla. Meðutim. ukoliko pecate štekom ili dugim pec-pec štapom. Svaki zabaèaj na veæim dubinama. Svako propadanje mamca dublje. Kada oseæate vibraciju ribe na štapu. Ceo sistem dr ite maksimalno nategnutim. praktièno bez ikakvog ote anja. štap æe sam dati kontru i riba æe u 90% sluèajeva biti zakaèena. . a trava u koju je riba poblega . a da se trzaji ogledaju na vrhu štapa. Drugi metod je da štap spustite na zemlju i olabavite najlon. Pitanje kontre kod ove tehnike zavisi sa kojim štapom pecate. riba neæe registrovati kao prirodni mamac i verovatno mu se neæe ni okrenuti. posebno ako je riba velika i ako krene od vas.co. Odmah nakon uzimanja mamca.

kako bi ribu uplašili. . Riblja pasta . a pravi trenutak je onaj kada najlon ponovo bude poèeo da se pomera.mamac 100g tune iz konzerve 1 kašièica arome lignje boja po elji 100g mrvica 100g mekog testa (brašno+voda+ulje) Umešajte sastojke i dobro sjedinite. a zbog svoje sitnoæe. Bolje je nakon nekog vremena stati i saèekati da se ribe okupe i potra e po dnu ono što ste do tada bacili.ribar. Mamac mora da imitira prihranu. da iz nje ni ne eli da izaðe. Pokazalo se da je kvalitetna sitna udica na jakom najlonu izuzetno izdr ljiva.yu Ribolovne tehnike 33 Vrlo èesto æe riba sama da se odpetlja. Dobro sjedinite. To mo e biti kroz 5 ili 10 minuta. probajte da vrhom meredova promešate po travi.co. Plovak u ovom naèinu ribolova ima funkciju markera. Zamrznite do upotrebe. Kada se to desi.mamac 200g sira za mazanje aroma sira boja po elji 100g mekog testa (brašno+voda+ulje) Umešajte sir. Ukoliko u vodi nema mnogo riba. boju i aromu testo.Sponzor poglavlja: www. pa nije bitno kakav vagler koristite. pa ga je potrebno sa vremena na vreme pomeriti. Kao poslednju šansu. Stalno prihranjivanje je neophodno da bi se šaran privukao i navikao na njega kao na izvor hrane. Zamrznite do upotrebe. uzmite štap u ruke i nastavite sa borbom. Kako zavarati šarana Pre svega treba imati na umu da bi svaku veæu udica šaran odmah primetio. vrlo teško spada. [ Sirna pasta . U suprotnom riba je verovatno izgubljena. Verovali ili ne ovde se koriste udice velièine 18 do 21. nemojte da preterate sa prihranom. nekada se dešava da se riba toliko uvuèe u travu. Najzad.

ali su ovde uslovi ribolova veoma nepovoljni. 34 Sponzor poglavlja:www. Meðutim ova tehnika se razlikuje i od klasiène dubinske tehnike i od tehnike zvane muvanje. Ovom tehnikom treba oèekivati dva do tri udarca na svakih 20 minuta. “straight lead” tehniku treba koristiti i u bistrim vodama. Meðutim. pa se sastoji od udice i olova. u ovim uslovima riba je nepokretna i neæe krenuti u potragu za hranom. kada su one prehladne i kada ribe ne ele da se pokrenu da bi se hranile. U danima kada je reka nadošla. signal je da ste naišli na skrivenu ribu i tu se treba usredsrediti. što znaèi da ovo nije brzinska tehnika. sa obrazlo enjem da su mutne i hladne i da ribe ne radi. jer je tamo snaga struje manja. prvo æete pomisliti da u njoj i nema riba.ada reke. morate prvo naæi ribu.ribar. kao ona pri lovu beovice. nakon obilnih kiša nabujaju. veliki broj pecaroša ne odlazi na vodu. Naravno da to nije taèno.yu . Ova tehnika omoguæava da se mamac u brzoj vodi brzo spusti na dno i da se njime istra i u daljinu do tri du ine štapa. Krenimo prvo od objašnjenja pojma “straight lead” . “Straight lead” tehnika K Tehnika Kada izaðete na ovakvu vodu. Sem u ovom sluèaju. Dakle. To je zato što ne poznaju “straight lead” tehniku. Svaki udarac. makar i promašaj. ribe napuštaju maticu i najjaèa stujanja i prilaze obalama ulazeæi u svaki revir i mrtvaju. Pri tome priljubljuju se do dna.oznaèava ribolov sistemom kod koga je eliminisan plovak. a oèekivane ribe vrlo èesto mnogo krupnije.co.

pa je neophodno da budete neprekidno koncentrisani. To æe se desiti na do 3 du ine vašeg štapa. Sledeæi korak je primama. Ne oèekujte više od par udaraca u nekih dva do tri sata. pustite da se olovo i mamac spuste nizvodno i da se smire. Ukoliko je voda jako brza. Taktika za kleniæa Udica za ovu ribu treba da je nešto veæa od one za bodorku. . jer mo ete izazvati ribu da napadne mamac.12 postavite udicu 18 ili 20. Taktika za bodorku Bodorka je karakteristièna po svom vrlo blagom trzaju. Kada odredite ova dva parametra. Uzmite nekoliko mesnih crviæa i bacite ih pred sebe. podvez du ine do 60 cm (ako imate mnogo promašaja skratite podvez na 25 cm) i vrlo male udice 20 do 22. lako vam se mo e desiti da zakasnite u kontri. meðutim kada uèestaju štap dr ite u krilu. • U ovakvim vodama slobodno hranite više i u širem arealu.yu Ribolovne tehnike 35 Namestite sistem tako da na tanak najlon 0. zbog opale pa nje. Sa vremena na vreme trznite vrhom štapa. a ako je crviæ ceo treba smanjiti velièinu udice. moraæete da bacate èak uzvodno od vašeg mesta ribolova. Najbolje je koristiti štapove vrlo mekog vrha. ali kada su retki. Ako poènete da promašujete. ova tehnika mo e doneti nekakve rezultate. Èekajte prve ugrize.Sponzor poglavlja: www. Obratite pa nju na dubinu vode i na brzinu toka. tako da padnu na dno gde vam je i mamac. slobodno spustite štap na zemlju ili dr aè i posvetite se prihranjivanju. pogledajte crviæa na udici. zabacite sistem nizvodno.co. Koriste se udice od 20 do 24.ribar. Saveti • Kada su udarci retki. Olovo-bombu te ine 10 g postavite 60 cm iznad mamca i zabacite. od 18 do 20. potrebno je smanjiti du inu podveza. Kada su udarci brojni i èesti nije teško ni pravovremeno kontrirati. Taktika za klena Kada je nemoguæe loviti klena klasiènim metodama sa plovkom. Ako je isisan.

co. (U veæini sluèajeva najlon nosivosti 0. Dakle idite na najtanji moguæi najlon.ribar. i a r b r.co.yu . ali je neophodno da na kraju padne na mesto gde je i vaš mamac.36 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www.yu kako bi skupili što više riba oko vaše udice. • Prihrana ne mora obavezno da ide putanjom pored vašeg najlona. Što je tanji to je i uticaj manji i pa mo ete imati i štap sa mekšim vrhom.9 kg je dovoljan.) gh INFO trn eei vserb rt ia t akmiŁenja oprema mamci AKTUELNO mali oglasi lg toea ia rfj ribolovaŁka torba i b r i t ampe zo z ZANIMLJIVOSTI ribolovaŁki klubovi sajt meseca recepti riboskop riba nedelje AKTUELNO mali oglasi lg toea ia rfj ribolovaŁka torba i b r i t ampe zo z ¨ASOPISI bsr ito ribolovaŁki magazin rblv ioo ribolovaŁki trofj e port s i r b l v k ioo rbŁ &rb iii ie ribe & vode udica KNJIGE t ajne ribolova 1 w w w. • Vaš najlon trpi uticaj jake struje. Raèunajte na veliki rastur primame.

bistra i sporija. tamo gde je najdublja.yu 37 . treba tra iti pri dnu. Ako pecate na kanalima. Bez obzira koji plovak koristite. a posebno bodorke i babuške na hlebnu ru u izuzetan metod za zimske dane kada je voda hladna i bistra i dane kada riba slabo radi. on treba da ima tanku ièanu antenu i mora biti tako namešten da ne pru a gotovo nikakav otpor. posebno ako su ivice vrlo strme. jer one æe uplašiti ribu. Ukoliko lovite bli e obali na kojoj se nalazite koristite štek ili dugaèki pec štap. Kada je voda sa primesama algi ili trave i kada voda teèe. kako riba ne bi posumljana u njega. kada je jato mešovito šteka je bolja. postavite jedno olovce broj 10 ispod polovine dubine i potom jednu 12-icu i jednu 13-icu.co.ao i pecanje bandara na deliæe glista. mo ete koristiti vagler. a pre svega bodorku. osete li i najmanji otpor ispljunuti mamac i udicu. Belu ribu.3 do 0. koje mo ete direktno dizati iz vode u ruku. ona se mo e naæi negde na sredini kanala. najtamnija i najtoplija voda. Karaš æe Sponzor poglavlja:www. potreban vam je stabilniji sistem. Najbolje je koristiti 0. koristite tanke plovke nosivosti 0.3 g i opteretite sa olovcima broj 10. meðutim. 12 i 13 ravnomerno po najlonu. veæ je cilj da mamac prirodno padne. a ako pecate sa suprotne strane.ribar.2 do 0. tako je i pecanje bele ribe. Ovde vam nije cilj da pecate dok mamac pada. Pecanje na hlebnu ru u K Sistem Kada je voda èista.5 g plovke oblika ragbi lopte. Bodorke æe. Pec metod je dobar kada lovite sitnije primerke.

no imajte na umu da je krupnih bodorki veoma malo. ako pecate karaše i babuške. jer æe radije uzeti mamac koji se pomera i njiše.co. Tako pravilno stisnuta ru a dosta dugo ostaje na udici. ali pravo rešenje je da je sa jedne strane stisnete da bude oko od 2 do 3. Meðutim ovaj najlon mora biti izuzetnog kvaliteta. Ukoliko hleb dr ite u plastiènoj . Zato je neophodno da plovak bude pravilno optereæen i dovoljno potopljen. Za bodorke je bolje da se mamci nalaze blago iznad dna. koje su po pravilu izuzetno stidljive i oprezne. odnosno u onome šta elite da postignete. Hlebna ru a. a da vam se plovak samo malo zaljulja. ako pecate bodorke. Udica bi trebalo da bude srebrnog sjaja.38 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. a najlon bi morao biti bar 0. pa je sve u vašoj proceni. ovde æu se zadr ati samo na onim informacijama koje su esencijalne za ovu tehniku u meè ribolovu. Sa druge strane. koja lako spada. kao i lopticama belog hleba. Veæe udice po pravilu razbijaju ru u. Krupnije bodorke ipak. Primamljivanje Primamljivanje mo ete raditi kuglom od èistih nakvašenih mrvica belog ili crnog hleba. više vole da uzmu mamac sa dna. ona æe pri bacanju stvarati jak udar i verovatno zaplašiti ribu. dok ru a od 3. Najèešæa greška pri izradi hlebne ru e je što mnogi ne pritisnu hleb dovoljno. te on vrlo lako spada sa udice.yu verovatnije skinuti ru u. U sluèaju da se pecaju karaši ili babuške. pribor i tehnika O hlebnoj ru i i ostalim hlebnim mamcima dato je dosta informacija u knjizi “Tajne ribolova 1”. te da mu samo antena viri. Sa pecanjem poènite na dubini od oko 10 cm iznad dna. Nikada ne grupišite olovca. nego nepomièno le i.5 mm tanka. Neki ru u blago uvaljaju i zaobljuju. optereæene isto kao i kada pecate na bistroj i mirnoj vodi. jer su ove ribe izuzetni borci na udici.ribar.12 nosivosti i preko 1 kg.5 mm ide na udicu broj 20. Ru u od 2 mm kaèite na udicu broj 22. udice mogu biti i do dva broja veæe. odnosno 10 cm veæoj od dubine vode. Do sadašnja preporuka va i za pecanje bodorki. Ukoliko pecate na suprotnoj obali. koristitie 2 do 4 BB+ vaglere. vrlo je bitno da je hleb apsolutno sve . širokog otvora i da se ve e na najtanji moguæi najlon koji mo ete naæi.

Ako riba ima vrlo malo. Takva. ako ribe ima. Pravilno stisnuta lopta prvo ostaje par trenutaka na površini vode. Zamrznite do upotrebe. boju i aromu testo. Napomene • Potra ite u vašoj ribolovaèkoj radnji malo pomagao koje mo e izrezati pahulju hleba iz njegove sredine. Ukoliko je voda mutnija. f Sirna pasta . veæ ga samo rukama stisnite u loptu velièine golf lopte. nestisnuta pahulja. što je hlebom vrlo lako uèiniti. Formirajte kuglice eljene velièine.Sponzor poglavlja: www. dvema kuglama velièine lopte za golf. stisnite kuglu malo jaèe. kako se ne bi raspadala u gornjoj polovini vode. nije potrebno da ga dodatno kvasite. menjajte tehniku. • Ukoliko riba radi na hleb. pored inicijalnog primamljivanja. .yu Ribolovne tehnike 39 kesi.co. Generalno. ona to pokazuje odmah nakon zabacivanja. ostavljajuæi trag za sobom. Pazite da ne prehranite vodu. Ako u prvih 25 minuta nema ugriza. boju i aromu testo. Dobro sjedinite. svako dodatno prihranjivanje znaèi i prestanak ribolova. Dobro sjedinite.ribar. Formirajte kuglice eljene velièine. Èokoladna pasta . Zamrznite do upotrebe.mamac 50 g custard powder 50 g griza 1 kašièica scopex zaslaðivaèa 1 jaje 100g mekog testa (brašno+voda+ulje) boja po elji Umešajte sir. Kolièina primame zavisi od dana.mamac èokoladni preliv za kolaèe ili èokoladni krem aroma viskija ili ruma 100g mekog testa (brašno+voda+ulje) Umešajte sir. a onda polako poèinje da tone. nekada daje bolje rezultate nego hlebna ru a. treba nakon par upecanih riba dodati još malo.

Na zapadu je zbog njihovog boljeg standarda ovaj naèin ribolova sve više potisnut tehnikama u kojima se koriste izuzetno dugi “pole” štapovi.co. dalje nego što je pole štap dug. na onim vodama. kao i kada se plovak zabacuje na veæu daljinu. gde se ribe hrane jako daleko od obale. a ukoliko je namenjen lovu na tekuæim vodama. Ukoliko su namenjeni ribolovu na mirnim vodama. K I II III IV Klizeæi plovci se moraju koristiti uvek kada je dubina vode veæa od du ine štapa. Meðutim.ribar. Kroz okca se provlaèi struna. onda ima dva okca. ka vrhu štapa vezuje se stoper ili klizeæi èvor. jedino rešenje je iæi ili na dubinski lov (koji ima svoje prednosti. jedno na dnu i jedno na sredini tela. na onom mestu na koje elimo da se plovak zaustavi nakon pozicioniranja u vodi. postoji samo jedno okce koje se nalazi na dnu plovka. Klizeæi plovci za razliku od fiksnih imaju jednu ili dve male metalne omèice sa boène strane. 40 Sponzor poglavlja:www. a iznad plovka.Plovkaroške tehnike Ribolov klizeæim plovkom lizeæi plovak omoguæava da se peca na onim mestima gde je dubina veæa od du ine štapa.yu . posebno ako je voda tekuæa) ili iæi na metode sa klizeæim plovkom.

Na sredini izmeðu ovog olova i mamca. Ovo olovce ne dozvoljava plovku da se spusti bli e mamcu. M . Merenje dubine ovom metodom je jednostavno. bez obzira na du inu štapa. pokazalo se da je bolje koristiti klizeæi plovak nego fiksni. Prostim pomeranjem stopera uz i niz najlon.ribar.2 g svako i na kraju na polovini rastojanja od ove grupe i mamca postavite još jeno olovo te ine oko 0. Postavite jedno 0. veæ na dubinama veæim od 4 m. Nakon postavljanja plovka na ribolovaèku strunu. zbog praktiènosti.15 g olovce na oko 2. nemojte koristiti plovke èije optereæenje treba da je manje od 1.4 m od mamca.5 g. postavite stoper. grupisano postavite 3 olovca te ine oko 0. Svako odstupanje od ove šeme indikacija je trzaja.yu Ribolovne tehnike 41 Meðutim.Sponzor poglavlja: www. mo e se koristiti i bilo koji waggler plovak. grupisano postavite ostatak olovnog ote anja koje odgovara plovku koji koristite.08 g. Na kraju. Razlog je što manje ote anje neæe uspeti da povuèe najlon kroz alkice i sistem neæe zauzeti pravilan polo aj.co. birate onaj trenutak kada plovak stoji uspravno i pravilno. Kao klizeæi plovak. Nakon zabacivanja plovak æe proæi kroz tri faze prikazane na slici u zaglavlju. izmedju ove grupe olova i mamca. Kao generalno pravilo.

dok se plovci sa antenom u brzom toku teško odr avaju na površini. kada se lovi riba na dnu.co. te je indikacija ugriza mnogo te a. Waggler plovkom mo e se pecati u svim uslovima i u svim vodama.ribar.yu . jer se izuzetno teško bacaju. Ribolov waggler plovkom W 42 Sponzor poglavlja:www. mada su meðu ribolovcima omiljeni plovci od gušèijih ili labudovih pera.5 do 3 g. izuzetno kada vetar diva uzvodno. Waggler plovci se uglavnom izraðuju od balze. pravilno izraðeni plovci od ovog materijala ne tra e mnogo boje i laka i spadaju u najlakše waggler plovke izuzetne plovnosti. dok za mirne vode i tamo gde plovak treba zabaciti na veæu daljinu koristite waggler plovke sa telom. potrebna je veæa sila da se potope. jedino o èemu treba voditi raèuna je oblik plovka. U jakom toku. Na taj naèin plovci gube svoju osnovnu namenu. Dva su osnovna tipa waggler plovaka i to sa i bez antene. Kako su pera sama vrlo laka i imaju svoju prirodnu zaštitu od vode.aggler plovak se èesto pogrešno koristi. trske ili plastike. Wagglere manje od 0. W a g g l e r plovci u obliku olovke koriste se u brzim tokovima. Naime veæina kupuje ove plovke i dodaje im po jedan prsten na vrhu i na taj naèin ih pretvara u fiksne plovke. Kao generalnu preporuku za reke koristite tanke plovke u obliku olovke nosivosti od 1.5 g ne treba koristiti. ovi plovci ostaju na površini sve vreme. a pecaroši jedan izuzetno efikasan naèin ribolova ne razvijaju. Plovci bez antene su generalno manje osetljivi i bez obzira koliko ih opteretite. kao i za vreme vetrovitih dana na sporotekuæim vodama. Generalno plovci bez antene najveæu primenu imaju u brzim vodama i u zimskim uslovima.

Ukoliko ipak treba spustiti mamac u donju zonu. Takoðe i ovde treba ostaviti mašinicu preklopljenu kako bi struna slobodno izlazila iz mašinice. i onda kada se peca u gornjem ili srednjem sloju vode. Ovako navnikutu ribu treba loviti “on the drop” tehnikom. Kada nema vetra.Sponzor poglavlja: www.yu Ribolovne tehnike 43 Waggler plovci sa antenom su vrlo osetljivi na svaki trzaj i mogu poèeti da vibriraju i na manju promenu intenziteta toka vode. iz tog razloga koriste leti. Da bi ovo uradili u donjoj . Kada vetar duva nizvodno. To bi moglo da se postigne bez ikakvog ote anja na struni. Zato je bolje napraviti kompromis i lako opteretiti strunu ravnomerno od plovka do udice.07 g i još jedno dodatno odmah do udice. meðutim kao vodiè uzmite pa rasporedite tri do èetiri olovca te ine oko 0. Ukoliko se ovo ne dozvoli. potopite strunu u rastvor sapuna u vodi. Najbolje bi bilo mamac ponuditi tako da pada kao da i nije na udici. Ovi se plovci. Ako ne mo ete naæi tonuæu strunu. sve dok riba ne bi prešla kompletnu du inu podveza. Pravi broj i velièinu olovaca treba odrediti na samom mestu. Dva su osnovna stila pecanja waggler tehnikom: “on the drop” i na dnu. plovak æe nakon zatezanja najlona. i pri kontri je i br a. ostavite preklopnik na mašinici otvorenim. Da bi se ovaj uticaj minimalizovao potrebno je bacati nizvodno i koristiti te e plovke. U ribolovu waggler tehnikom koristite tonuæe ribolovne strune sem kada nema ni najmanje vetra. što su i najte i uslovi za ribolov ovom metodom. skoncentrišite sva olova u donju treæinu strune. Kako ova struna ide manje kroz vodu. a to mo e biti prekasno za pravovremenu kontru. ako elite da vam struna br e tone. pecajte plivajuæom strunom. Nakon zabacivanja. polako krenuti ka obali. Kada pecate waggler tehnikom na samom dnu. Na taj naèin æe najlon slobodno izlaziti sa špulne i plovak æe nesmetano i pravolinijski iæi nizvodno.ribar. Korišæenjem loosefeeding tehnike prihranjivanja kao i bacanjem mekih lopti primame nagoniæete ribe da se odvoje od dna i da hranu hvataju dok tone. tada mo ete koristiti i plutajuæe. mo e se desiti da plovak prebrzo bude izbaèen iz matice ka obali. Meðutim ovakav sistem ne bi dao gotovo nikakvu prezentaciju trzaja. treba znati da je potrebno mamac što pre spustiti i smiriti.co.

bez antene i waggler plovaka sa telom.44 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. pa onda ka udici ravnomerno rasporedite jedno od 0. Veæa kolièina olova æe uništiti prirodnu prezentaciju mamca u toku tonjenja.04 g.07 g i j edno do 0. tako da poslednje bude na nekih 5 cm od udice.yu treæini skoncentrišite sva olova koja ste hteli da postavite na sistem. ali æe zato mamac biti miran na dnu i sistem æe se br e stabilizovati. Na slici ispod dat je prikaz karakteristiènih naèina ote avanja waggler plovaka sa antenom. a to nam ovde nije ni bitno.4 g na 1/3 najlona od udice.ribar. Slobodno dodajte koje ekstra olovce.co. I . Jedna dobra preporuka je da postavite olovce od oko 0.

riba sa veæe daljine mo e videti mamac i odluèiti da ga napadne. U ovom sluèaju bacite što mo ete uzvodnije.co. je metod kojim se uspešno lovi na tekuæim vodama. Leti. Usled uticaja vodenog toka. Ne morate plovak bacati samo na svoju stranu reke. ovaj metod se vrlo retko koristi.ribar. U mutnim vodama. Plovak æe nošen strujom sam krenuti nizvodno. klen i bodorka rado zadr avaju pri površini gde napadaju insekte koji padaju u vodu. Ovaj manevar je izuzetno atraktivan pri lovu mrene i klena. jednostavnim zaustavljanjem odmotavanja strune. Imajte u vidu da riba ovde napada mamac nakon što ga ugleda. Što je voda bistija. Dubina na koju se podešava sistem zavisi od dubine na kojoj se riba nalazi i hrani. Ovaj metod je moguæe koristiti samo onda kada se riba hrani u srednoj ili gornjoj polovini vode. Kada pecate sa kasterima kao mamcem pokušajte da mamac nekoliko puta u toku vo nje izvedete do površine. sistem se zabacuje malo uzvodno u odnosu na ribolovca i pušta da ga voda odnese nizvodno sve dok ga je moguæe kontrolisati.Trotting roting ili vo nja kako je kod nas uobièajeno da se naziva ova tehnika. Osnova ovog metoda je da se mamac slobodno pušta niz vodenu struju. Ovaj efekat se mo e ponoviti kad-god. Generalno. se na primer. dolazi do isplivavanja mamca ka površini. pa je bistrina vode od presudnog znaèaja. Nakon toga ceo postupak se ponavlja. Jedino na šta treba da pazite je T Sponzor poglavlja:www. Mo ete ga baciti i na suprotnu. Vrlo je bitno primetiti šta se dogaða kada struna doðe do svog kraja. Ove dve riblje vrste radije napadaju pokretne nego stacionarne mamce.yu 45 .

a voda dublja. bolje koristiti laku i finu mašinicu. Mašinica nije obavezna. a akcije B za veæe klenove. veæ se mogu koristiti i motalice. respektivno. avon plovak u br im i nemirnijim tokovima i diberi kada je tok mirniji.6 i 4 m.ribar. Sa vršnom akcijom za sitnije bodorke i kleniæe. Sam pribor za ovu vrstu ribolova treba da je vrlo lak. obièno se koristi fiksni plovak uskog tela u obliku štapa. Kao plovak za ovu metodu. data su na slici ispod. B . ali je zbog ugodnosti rada.yu da se plovak ne pribli i previše suprotnoj obali.co.46 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Takoðe dobro je da ima veæi broj sprovodnika kako se najlon ne bi lepio za štap. Štap bi trebalo da bude dug izmeðu 3. koji mo e imati i ièanu antenu sa donje strane. Tipiène naèine ote avanja ova tri plovka. mrene i deverike. jer æe to dovesti do gubitka sistema. kada se lovi u srednje dubokim rekama ujednaèenog toka.

jer se pojava lepljenja najlona nije manifestovala u suvoj i toploj klimi Italije.20 do 0.2 m i èesto nisu teleskopi veæ dvodelne i trodelne šteke. te ga mnogi nazivaju i italijanskom tehnikom.15 do 0. U uslovima veæe vla nosti. moguæe je usporavati brzinu plovka i na taj naèin ga zadr avati ga du e vreme u hranjenoj zoni. jer se štap pri ovoj tehnici neprekidno dr i u ruci. Ovaj stil ribolova je poreklom iz Italije. kao što je recimo engleska klima. a za krupnije primerke 0. Podvez treba da je od 0. Idealna debljina strune je 0. Na štap se postavlja mašinica. Namešta se u du ini od oko 40 cm i kaèi za glavni najlon pomoæu vrtilice. štapovi su modifikovani i sa velikim su brojem uskih sprovodnika (i do 20 komada).co. Engleski štapovi su du ine od 5. koja doprinosi stabilnosti plovka i poveæava nje- B Sponzor poglavlja:www. koja omoguæava da se plovak sa sistemom baci na veæe daljine. Plovci za ovaj metod su specifièni sa obaveznom kuglom na vrhu antene.5 do 6. Na mašinicu se namotava plivajuæa struna. Originalni bolonjez italijanski štapovi su imali relativno mali broj sprovodnika. Ovi sprovodnici onemoguæavaju da se izuzetno tanak najlon ulepi za sam štap.35 mm jer æe ote avati zabacivanje. Italijanski štapovi su du ine 5 do 8 m. što je jedna od razlika u odnosu na waggler metod.18 mm.yu 47 .22 mm. U toku plivanja plovka nizvodno podizanjem vrha štapa i otpuštanjem i namotavanjem strune. Bez obzira na tip štapa izuzetno je bitno da je uraðen od lakog i ilavog materijala (karbon).Bolonjez tehnika olonjez tehnika je vrlo slièna tehnici trotinga i waggler tehnici koje su objašnjenje u prethodnim poglavljima.ribar. Plovak se uvek baca nizvodno i na odreðenom mestu zadr ava.22 mm. a ne treba da je deblja od 0.20 do 0.

Naima. balze ili bambusa.yu govu uoèljivost na velikim daljinama. Bolonjez tehnika nema premca kada je tok vode izuzetno jak i brz i kada je potrebno loviti ribu na velikoj daljini (20 do 30 m) u vrlo dubokoj vodi. Sam sistem se mo e postaviti na dva osnovna razlièita naèina: • Prvi je da se postavi jedno olivetti olovo u masi od 80% ukupne nosivosti plovka. • Drugi naèin je da se postavi jedno veæe olovce mase 50% nosivosti plovka na sredini strune i još par olovaca ravnomerno rasporeðenih izmeðu veèeg olovca i udice u ukupnoj masi od 50% nosivosti plovka. Bolonjez tehnika ima prednosti nad waggler tehnikom na mestima gde je potrebno voditi plovak du obale obrasle trskom. te se tako eliminiše uticaj vodenog toka na strunu. kao i tamo gde postoje odreðena plivajuæa travnata ostrva. Antena je napravljna od plastike. dodatnim podizanjem vrha štapa. Najlon se povlaèi kroz sredinu plovka i u celoj du ini od plovka do vrha štapa nalazi se u vazduhu.ribar. samo upravljanje plovkom je olakšano. Nosivost plovaka je od 5 do 15 g. Mogu biti stacionarni i klizni.48 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Telo bolonjez plovaka je loptasto ili blago cilindrièno. Ukoliko se najlon opusti du e vreme. Sve vreme pecanja. Velièina udice zavisi od samog mamca i kreæe se od 10 do 18. de . kako bi otišlo pravo na dno i ovaj sistem se koristi u vrlo brzim vodama.co. Nemojte bacati hranu uzvodno. kako su bolonjez štapovi za 50 do 100% du i od waggler štapova. Pre poèetka ribolova i u toku istog. Sa vremena na vreme treba prikoèiti plovak. Najlon treba stalno dr ati van vode i blago nategnut što æete uèiniti ako vrh štapa dr ite visoko podignutim. Ovaj sistem se koristi kada je prezentacija mamca bitna. treba posmatrati plovak i kontrirati na svaki i najmanji sumnjivi pokret. doæi æe do kaèenja sistema za dno i plovak æe poèeti da tone. mesto treba hraniti od mesta na kojem pecaroš stoji pa nizvodno.

8 g za srednje brze i 1 g za brze. pa æete zato koristiti i plovak nosivosti 1g. kada je potrebno da mamac što pre padne na dno. recimo.8 m.18 g.8 g i 1 g respektivno.18 g. a nikako iznad plovka ka štapu!!!) U srednje brzim vodama koristite isto rasporeðenja olovca te ine 0.07 g olovce na svakih 30 cm najlona. Generalno gledano u brzim tokovima treba skoncentrisati svu te inu u donjoj treæini do plovka. u srednje brzim tokovima ote anje se mo e ravnomerno rasporediti. Tako. bolje je koristite jedno krupnije olovce èija je te ina jednaka zbiru te ina olovaca. dok u br im tokovima idite na olovca te ine 0. (Obratite pa nju da olova u ovoj tehnici dolaze izmeðu udice i plovka. jer je to kompromis izmeðu prirodne prezentacije mamca i brzine tonjenja sa jedna strane i moguænosti pravovremene kontre sa druge. 0. Raspored olovaca koji je malo pre predlo en je pogodan onda kada riba uzima mamac dok on tone. Ukupna nosivost plovka treba da bude jednaka ukupnoj te ini svih olovaca koje ste postavili. 0. U tom suèaju bi recimo.co. babuška ili cverglan). dok se u sporim tokovima ote anje mo e tako rasporediti da su najte a olov- I Sponzor poglavlja:www.Ribolov fiksnim plovkom zbor pravog ote anja za ovu tehniku zavisi od dubine i brzine toka vode. U mirnim i sporo-tekuæim vodama postavite jedno 0. Nosivosti plovka je velièina koju takoðe treba unapred odrediti i usaglasiti sa te inom olovaca koje koristite. ukupno ote anje trebalo da bude: 0.yu 49 . Plovci takoðe treba da budu nosivosti 0. Kao vodilju uzmite sledeæe preporuke. Ipak.ribar. za vrlo brze tokove.42 g. potrebno vam je šest olovaca od po 0. za vodu dubine 1.13 g. jer se ribe koje lovimo hrane iskljuèivo sa dna (recimo karaš. koji su duboki oko 180 cm.42 g za spore tokove.

Ovaj metod je dobar za sve vrste riba koje se ne hrane sa dna.co. on æe leæi na dno i mamac neæe biti atraktivan.) Izbor pravog oblika plovka je u ovoj tehnici ono što razlikuje majstore od poèetnika. Nakon zabacivanja plovak pod uticajem vodene struje polako poèinje da se kreæe nizvodno. Koristi se u tekuæim vodama. a da je svako sledeæe olovce ka mamcu sve lakše. B Plovak kod koga je donja antena izuzetno tanka.yu ca pri plovku. Koristi se takoðe u tekuæim vodama. su izuzetno otporni na vetar te ih treba koristiti onda kada je potrebno eliminisati uticaj vetra.ribar.50 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. treba ponoviti bacanje. pustite da se sistem postavi i da krene nizvodno. Ukoliko opteretite sistem previše. Kada mamac napusti mesto koje je prihranjivano. dok mu je telo u obliku šireg cilindra. Èetiri osnovne tehnike voðenja kroz vodu sistema sa fiksnim plovkom su: (1) ”Running through” je ime koje u engleskoj literaturi oznaèava stil koji je najslièniji prirodnom naèinu ribolova. Sistem treba da je tako postavljen da mamac polako prelazi po dnu ili u srednjem delu vode. odlièan je za lov na mirnim vodama. kao i kada su primerci izuzetno mali. kako bi se maksimalno smanjio uticaj reène struje. C Plovci sa tankim vrhom i vrlo tankim telom su izuzetno osetljivi i treba ih koristiti kada riba mamac uzima izuzetno polako i pipavo. Zbog njega æe plovak biti izuzetno stabilan te je odlièan za ribolov u brzim vodama. Vrlo je bitno kompletan najlon od vrha štapa pa sve do plovka dr ati izvan vode. (2) ”Lift and Drop” je metoda koja se koristi onda kada riba lovi mamac koji poskakuje po dnu. Na slici desno su 4 osnovna tipa i svaki ima svoje prednosti i mane i treba ih koristiti u zavisnosti od uslova: A Primetite zadebljanje na samom dnu plovka A. Nakon zabacivanja. Najlon je potrebno pridr avati meðu prstima. Sa . a vrhom štapa treba pratiti pomeranje plovka. (u engleskoj literaturi taj se stil zove “Shirt Button style”. D Plovci sa ravnim vrhom (dibber).

Ovo æe omoguæiti da mamac slobodno i polako tone kroz srednju zonu.ribar. Period poskakivanja zavisi od situacije do situacije i treba eksperimentisati. iako dosta zastareo. Ponovno oslobaðanje najlona æe mamac opet spustiti na dno. ali je moguæe i fiksirati mamac na dnu malo te im olovom. a za šarana dva. Ote anje se postavlja tako da je postavljena dubina 15 do 30 cm veæa od stvarne. Ote anje treba da je izuzetno malo i pravilno rasporeðeno po najlonu. Tradicionalno se kao štap koristi jak bambusov prut. na nekim vodama daje odliène rezultate. podiæi æe i olovo i najlon æe se opustiti. Kako mamac bude padao. vrhom prsta zaustavite izvlaèenje najlona. dok je donji prirodno beo. Najlon koji se koristi je dosta debeo i velike nosivosti.Sponzor poglavlja: www. Na mirnim vodama pravac zabacivanja nije bitan. a druga ispod. .yu Ribolovne tehnike 51 vremena na vreme. Gornji deo pera farbaju u crveno. kao i krupniji karaš i babuška. koji kao plovak koriste gušèije pero.co. Mamac se mo e o ivljavati pomeranjem vrha štapa ukoliko je potrebno privuæi ribe koje vole pokretne mamce (recimo bodorka). Ruka se dr i na najlonu i prstom se oseæa trzaj ribe. To æe prouzrokovati izdizanje mamca sa dna. W . Kao mamac se najèešæe koristi kukuruz (za karaša jedno zrno sa vrhom koji je van. (4) “Holding Back” je metod koji se koristi kada je temperatura vode niska. na mirnim vodama se sistem baca na fiksno mesto. što æe dovesti do poleganja plovka. kod koga se drugim zrnom pokriva vrh udice). Zabacuje se direktno meðu granje i podvodne prepreke i snagom mišiæa pecaroša i ilavošæu pribora riba se vadi iz vode. bez umaranja. (3) “On the Drop” je mo da najpoznatiji metod. Ovom metodom se uglavnom lovi šaran. Nakon fiksiranja podizanjem vrha štapa plovak se postavlja tako da mu je 1/2 iznad vode. Uobièajeno je da se takav plovak postavlja pod uglom od oko 45O u odnosu na površinu. Ovaj metod ribolova. plovak æe se ispravljati. a kontrira se na svaku nepravilnost u ispravljanju plovka. Ukoliko riba uzme mamac. hleb i mamak (ili kulja). Ovaj naèin lova je vrlo dobro poznat kod starijih vojvoðanskih ribolovaca. dok mamac pada. tako da omoguæuje da se krupni primerci vade direktno iz vode na obalu. Pored metode voðenja na tekuæim vodama. Koristi se onda kada riba jede u srednjoj zoni vode. ali na tekuæim je najbolje zabacivati nizvodno.

9 kg. jedino vam preostaje da uzmete tanji najlon. nosivosti oko 1.ribar. nemojte previše natopiti vodom.4 kg. U tom sluèaju nikako nemojte iæi ispod najlona nosivosti 0.yu . Birajte tonuæi najlon. kako ne bi primamili i druge sitne ribe. Jedan deo primame. Koristite open-end hranilice srednje velièine. kako bi ostao suvkast. Svaka kvalitetnija mašinica je dobra za ovaj ribolov.6-3. One su odliène za zabacivanje raznih mešavina prihrana u koje mo ete dodati kastere i 52 Sponzor poglavlja:www. ali za ovu tehniku i mešavina od 1/3 belog hleba i 2/3 crnog je sasvim zadovoljavajuæa. Zamesite da se pri bacanju u vodi ne raspada na površini.3m.co. jedan broj recepata dat je i u knjizi “Tajne ribolova 1”.9m Ukoliko je vreme vetrovito. D Pribor Za pecanje na kratkim i srednjim razdaljinama potrebni su vam štapovi dugi 3-3. Ova mešavina mora biti manje vla na. kako bi se brzo raspala na dnu vode.Dubinski ribolov Lov deverike na mirnim vodama everike su najèešæe lovljene ribe ovim naèinom ribolova. Ono što je bitno. Ukoliko vam se pri izvlaèenju mamca vrati i hranilica puna primame. koristite nešto tvrðe štapove. Ukoliko nikako ne mo ete da zabacite dovoljno daleko. Mnogo je dobrih kupovnih gotovih mešavina. U primamu dodajte malo šeæera i arome vanile. posao niste valjano uradili. Prvo što treba pripremiti je primama. Taj deo æete koristiti kao punjenje za hranilicu. je da se kompletna primama raspe iz hranilice. Za veæe udaljenosti izaberite du e štapove 3. ali bi mašinica sa long-cast špulnom bila za nijansu podesnija.

8 m. Kao sistem vezivanja treba koristiti klasièan paternoster. Nište se ne dešava i vi nastavljate da zabacujete na svakih 5 minuta. Na poèetku probajte sa podvezom dugim i 90 cm.“line clip”. tek onda primamiti. ona æe više poneti mamac i više ga progutati. kod zabacivanja mamca postoji jedna mala pomoæ . ove hranilice nisu namenjene za prihranu zrnastom hranom niti hranom u koju su dodati crviæi ili kasteri. Meðutim. a takoðe pri kontri pru aju mali otpor. Udice treba da budu u rasponu velièina 16 do 22 u zavisnosti na koji mamac pecate. Tehnika Na samom poèetku ribolova. Preciznost bacanja primame se stièe ve banjem uz upotrebu praæke i tu nema neke tehnièke pomoæi. Drugi daleko veæi problem je preciznost bacanje kako primame tako i mamca kasnije. Ovako dug podvez æe dati više slobode ribi. ukoliko na mesto bacite nekoliko kugli prihrane. (Detaljni opis ovog naèina monta e.Sponzor poglavlja: www.U prvih 10 minuta pecanja zabacili ste 5 puta. kao i njegovu sliku potra ite u delu Ribolovaèki sistemi u ovoj knjizi). sa ciljem da raspete što više primame hranilicom.yu Ribolovne tehnike 53 crviæe. kada prvi put zabacite na eljeno mesto. ovde je od esencijalnog znaèaja da se sve vreme ribolova na isto mesto baca i mamac i primama. Bitno je da se sistem tako podesi da se najlon sa udicom nikako ne zamrsi sa hranilicom. sigurno æete rasterati jato. a riba je veæ tu. Izuzetak je ova tehnika. Klasiène spiralne hranilice su odliène za daleka zabacivanja. samo je potrebno da vi svaki put bacate u istom pravcu. Naime. problem kod neiskusnih pecaroša je još veæi.co. tako da æe i kaèenje biti verovatnije. Dva moguæa scenarija Prvi scenario . Hranilicu ste svaki put prizemljili meko na vodu. skoro kod svih tehnika je bolje prihraniti mesto. produ ite podvez na 1. Naime. Naime. Kako se to mesto nalazi i do 30 m daleko. ali ako vidite da gubite mnogo udaraca. Meðutim. Svaki naredni zabaèaj biæe iste daljine. . jer imaju pogodno skoncentrisanu masu. Ne elite da koristite praæku kako ne bi rasterali ribu. Zato je bolje prvo zabaciti i ukoliko nema udaraca.ribar. na najlon kod mašinice postavite marker i provucite najlon kroz “line clip” na mašinici.

• Da biste bili sigurni da æe primama ispasti iz hranilice. Pri tome se neæe kretati.co. Vrlo je verovatno da u vodi ni nema deverika i treba promeniti taktiku. Izuzetno je bitno da on legne na dno na onom mestu gde se primama i rasula. Jasno je da se deverika hrani i potrebno je da što pre bacite primamu. Deverikama je potrebno da se okupe u prostor koji ste bogato nahranili. deverika æe uzeti mamac u usta i nakon odreðenog zadr avanja ga ispljunuti. koje ste vi u tišini. Ovim manevrom æete uneti mamac na hranjeno mesto. Naime.Poèeli ste sa pecanjem bez bacanja primame i u prvih pola sata upecali jednu ribu. dobro nahranjeno èuvali.ribar. I oko vas je par pecaroša upecalo po jednu ili dve ribe. probajte sa vremena na vreme da blago podignete vrh štapa. To æe pokrenuti i mamac i hranilicu i mo ete zakaèiti ribu ukoliko joj je mamac u ustima ili je uplašiti i nagnati u beg na neku stranu te æe se sama upecati. Prihranite mesto praækom. Napomene • Povlaèenje mamca u nekim sluèajevima mo e biti jedini naèin da uhvatite deveriku. Uskoro. Takoðe niko oko vas nije imao trzaj. Zabacite i èekajte. Meðutim i ostali pecaroši su primetili da vi hranite mesto pa su poèeli i oni da bacaju primamu. Da bi ovo postigli. • Obratite pa nju da vam se sistem ne umrsi. a i manje iskusni. Da bi se to spreèilo. kako vas neko ne bi preduhitrio. zbog stalnog buækanja riba potpuno prestaje da radi na njihovim mestima i naseljava se na vaše mesto. zamesite je da bude malo suvlja od one primame koju koristite praækom. nekoliko minuta nakon zabaèaja privucite ceo sistem za onoliko koliko vam je dugaèak podvez. i kako riba odmah i ne mo e da “proradi” na svakih 20 minuta bacaju po kuglu primame.yu Zabacili ste još tri puta i nije bilo trzaja.54 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. kako je podvez jako dug. Kako su mnogo nestrpljiviji od vas. pa vi neæete ni primetiti trzaj. G . Alternativni scenario .

) Manje najlona pod vodom. mora biti i dovoljno Sponzor poglavlja:www. (long cast špulna). meðutim kod voda širokih i do 70m potreban vam je adekvatan pribor. znaèi manji uticaj vode na sistem. svaki neoprezan korak ili senka na vodi. Idealan štap za ovu vrstu ribolova je malo tvrði parabolik.yu 55 . Sa druge strane. pa æe vam trebati lakša hranilica da bi mamac sve vreme u tekuæoj vodi ostao na istom mestu. jer je trzaj klena odluèan i primetiæete ga na svakom i fiber i karbonskom vrhu. Kod u ih voda to i nije preteran problem. Pošto su potrebni daleki zabaèaji. du im štapom mo ete veæi deo najlona dr ati van vode. nije loše da štap ima dršku dugu i do 70cm kako bi mogli obema rukama da uhvatite štap prilikom zamaha.ribar. a kako se jata sitnijih klenova obièno nalaze u gornjoj polovini vode.(Štap kod ove tehnike treba dr ati sa vrhom nagore. a mora i da osigurava daleke zabaèaje. Mašinica mora da ima i špulnu dovoljnog kapaciteta da primi adekvatnu kolièinu najlona.9m. Klen je po prirodi izuzetno oprezna i plašljiva vrsta.Lov klena sistemom sa hranilicom a tekuæim vodama na kojima ima klena interesantno je da se klenu ponudi mamac na suprotnoj obali.6 do 3. mogu rasterati i jato sitnih. mo e imati izuzetne uspehe ukoliko pecaroš poseduje adekvatnu tehniku i poznaje tehniku preciznog zabacivanja. Za poèetak štap mora biti dug od 3. Što je štap du i to æete lakše dalje baciti. ali i krupnije komade. Vrh štapa ne mora biti premek.co. ukoliko pecate na jakoj reci. Takoðe. Zato ova metoda. N Pribor Kod ove tehnike potrebno je baciti teret te ak od 50 do 90g na suprotnu stranu reke ili kanala.

Imajte takoðe na umu da manja hranilica ote ana dodatnim olovom dalje leti nego veæa hranilica iste te ine. . Te a hranilica vam treba kada duva vetar. kada je tok reke jaèi. imajte na umu da klenovi po pravilu kreæu u travu i podvodne prepreke. jer æe se najlon kidati veæ pri zabacivanju mamca i hranilice. zatvorena sa oba kraja olovnim glavama. Trudite se da koristite najdeblji najlon koji vam omoguæava adekvatno daleko zabacivanje. kada su ribe manje gladne koristite manje hranilice. Zabacite sistem. Kod ovog metoda pecanja kompletna prihrana se baca hranilicom. U praksi se pokazalo da bi najlon nosivosti od oko 9 kg bio idealan za dane bez vetra. bolje je ostaviti štap nego kontrirati. U 90% sluèajeva riba se sama upeca. Hranilica treba da bude ièana. kada su uslovi za zabacivanje loši idite na tanje najlone. Zimi. jer bi kontra mogla da rastera ribu koja se zainteresovala za mamac. treba blago konrirati i borba poèinje. Koristite line-clip kako bi to sebi olakšali. Prava te ina sistema hranilice i olova zavisi od nekoliko faktora. Sistem vadite èim hrana ispadne iz hranilice. Meðutim. Prilikom borbe sa ribom. Po pravilu neæe vam trebati hranilice lakše od 60g. u sluèaju da je vrh mek mo e dovesti do loma. Tipièan scebario je da u prvih 20 minuta. tako da svaki zabaèaj mora biti na istom mestu. Znajte da veæa hranilica pravi jaèi udar u vodu i plaši ribu. zbog amortizacije samog najlona. štap postavite u dr aè pod uglom od bar 50 stepeni blago zategnite najlon i èekajte na udarac. Ukoliko trzaj nije siguran. Jaka kontra. ali nemojte iæi na nosivost manju od 2. leti uzmite najveæu koju naðete.co. Tehnika Pola bitke je dobijeno preciznim zabaèajem. kada je riba gladnija (leti) i kada treba da bacite dalje.yu izdr ljiva da sa suprotne obale privuèe borbenog klena koji mo e biti prilièno veliki. obièno je potrebno oko 20 minuta do prvog ugriza. Nakon ovog prvog hranjenja. Dr ite najlon uvek zategnutim i vrh štapa uvek nagore i nikako im to nemojte dozvoliti. bacate svakih 3 do 4 minuta. Najlon u ovom sluèaju treba da ima adekvatnu nosivost. Na licu mesta metodom probanja i uz vaše prethodno steèeno iskustvo odaberite najmanju hranilicu koja vam omoguæava ugodno zabacivanje. udarac je obièno jak i nije oštar.ribar.7 kg.56 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Na ovim daljinama. pa nakon prvih par trzaja vrha.

DE Riblji boili 140 g ribljeg brašna 115 g griza 85 g kazeina 1 kašièica extrakta lignje 4 komada jaja Riblji . Ako se udarci nastave. manje od velièine eljenog mamca. U ovom drugom sluèaju. kao i kombinacija kastera i konopljinog semena su se do sada pokaze najlovnijima. pa dodajte teène i jaja. Da bi dobili pop-up boile umesto kuvanja u vodi. probajte da zabacite sistem sa praznom udicom i punom hranilicom. potrebno je rupe na hranilici malo poveæati. tako da je mršenje vrlo retko. riba napada hranilicu a ne mamac. Èak ni velièine 18 i 20 nisu premale.killer boili 140 g ribljeg brašna 140 g griza 85 g kazeina 1 kašièica extrakta lignje 4 komada jaja Umešajte prvo suve sastojke. • Koristite jake i sitne udice. pecite ih u mikrotalasnoj peænici ili koristite loptice od plute. ali ništa ne uspevate da zakaèite. Nije loša ideja da hranilicu ve ete Power Gum-om (u bolje opremljenim ribolovaèkim radnjama mo ete naæi ovaj komad izuzetno jakog. • Ukoliko imate udarce. Umesite pastu. Kuvajte oko 1 min. Rešenje je da skratite podvez.yu Ribolovne tehnike 57 Napomene • Prednost ovog metoda je što podvez vezujete ispod hranilice. . ali istegljivog materijala) tako da prilikom zabacivanja skoro i ne postoji moguænost da najlon pukne.Sponzor poglavlja: www.ribar. Oblepite kuglicu masom i skuvajte.co. • Obojeni crviæi i adekvatna hranilica koja omoguæava da ih umešane u prihranu bacite. Tehnika sa plutom: Od plutanpog èepa formirajte kuglice. Formirajte kuglice eljene velièine.

Idite do one te ine koja vam još dopušta dovoljnu daljinu zabaèaja.75 do 3 lb. Glavni štap kojim æete pecati treba biti parabolik. kako oni ne bi spadali sa udice pri zamahu i u kritiènom trenutku udara mamca u vodu. isplovljavanje) i rešava upravo ovaj problem: Problem dalekog zabacivanja mekog mamca.yu .co. Jedno od rešenja je da se ovi komadi. Olovo treba da je teško oko 100g. Oni koji ele da potroše više novca. dve mašinice i dva najlona. Naæin koji æe se u ovom tekstu predstaviti englezi nazivaju “Uptide” (engl.ribar.“Uptide” tehnika pecanja soma edan od najveæih problema pri pecanju somova se postavlja onda kada elimo da daleko od obale bacimo mrtav mamac. (Videti tehnike prihranjivanja kod modernog šaranskog ribolova u ovoj knjizi. mogu koristiti male brodiæe-makete. nakon što se probodu udicom. Ovakvo olovo se zbog oblika najbolje zabija u dno. gde se isto ove makete mogu koristiti). bez pucanja najlona. TC 2. Problem ovih naprava je što su skupi i što su noæu. Ovako postavljeno olovo dozvoljava da se 58 Sponzor poglavlja:www. koji se navode elektronski i koji mogu istovariti svoj mali tovar na eljeno mesto. recimo parèe ribe ili još te e komad d igerice. ali mo e biti i te e. J Pribor Za ovu tehniku potrebna su vam dva štapa. pove u dodatnim ribolovaèkim koncem (mo e i jaki pamuèni ili svileni konac). Na kraj najlona postavite olovo u obliku kruške sa alkicom na vrhu kroz koju se provlaèi najlon. Monta a olova treba da je klizeæa i na kraj najlona postavite vrtilicu sa kopèom. jer oèekujete krupne primerke. Koristi se deblji najlon nosivosti i preko 10 kg. kada se veæina somova i upeca neupotrebljivi.

tako što joj prvo probodete donju pa gornju usnu. Ovako nameštena riba treba da stoji na sredini vrata udice. Na tu “dlaku” postavite komad stiropora. Tehnika Prvo što treba uraditi je da namamèite udicu na predvezu. koji u ovom trenutku nije na štapu. Pomoæni uzmite u ruke. Saèekajte da olovo padne na dno i da se smiri. Prvo na udicu navucite gumenu ili silikonsku ploèicu površine oko 0. Sada na udicu navucite ribu. Kraj ovog najlona pove ite na kopèu vrtilice na glavnom štapu. Pre zabacivanja napravite i podvez. Nakon toga opet navucite komad iste gume ili silikona. Kada budete zabacili sistem. pa je bitno da vam mamac stoji pravilno na udici.Sponzor poglavlja: www. Pomoæni štap postavite u dr aè pod uglom od 45 stepeni i otvorite preklopnik na mašinici. Udicu nave ite na najlon du ine oko 30 cm.5 cm2 i pomerite ploèicu na vrat udice. Drugi štap uzmite u ruke i zabacite. ali nemojte odsecati komadiæ najlona koji vam ostaje pri vezivanju udice. udica æe u vodi stojati naopako. navucite crevo na prvu alku vrtilice. a tanji bi se sam kidao.ribar.co. Zamenite štapove. a glavni postavite u dr aè. Deblji najlon bi samo koèio zabacivanje. Pomoæni štap mo e biti bilo koji štap koji je namenjem bilo varalièarskom bilo klasiènom dubinskom metodu ribolova. a nemate dovoljno svetla. naèin monta e je izuzetno bitan.yu Ribolovne tehnike 59 najlon slobodno kreæe bez otpora. Kao prava iva riba. Iskoristite ga kao zamenu za dlaku. Ako vam . pazeæi da ne pomerite olovo na dnu. Na mašinicu ovog štapa stavite najlon nosivosti oko 3 kg. a da olovo ne pomerite. otvorom nadole. Ukoliko pecate noæu. Teško olovo æe izvlaèiti i najlon iz glavnog i pomoænog štapa. ovaj pipavi posao nameštanja mamaca mo ete obaviti i dan ranije i gotove podveze spakovati u neku kutiju ili kesu. Namotavajte najlon polako. Nakon montiranja vrtilice. Ukoliko kaèite ribu kao mamac. Sada sledi zabacivanje. kako æe i stojati u vodi i videæete da mamac sada stoji idealno. Na taj naèin æete zaštititi najlon i vrtilicu pri zabacivanju od udarca olova. Cilj vam je da izvuèete van vode kraj najlona na glavnom štapu. Okrenite udicu naopako. Nije loše da na najlon pre vezivanja vrtilice navuèete malo parèe silikonskog creva.

Sada preklopite preklopnik na mašinici i dozvolite da stiropor povuèe mamac ka površini vode. Kada se pojavi vrtilica sa kopèom. Verovatno æe se vratiti za desetak minuta. Dovoljno je malo oštrije podiæi vrh štapa i poèeti sa energiènim .ribar. Meðutim. moderan naèin ribolova na soma donekle ima neke elemente modernog šaranskog ribolova. ponovo nategnite najlon. Kao identifikator trzaja mo ete koristiti vrh štapa na koji mo ete postaviti zvonèiæe ili ukoliko pecate noæu svetleæe ampule. odvojte najlone. najlon na mašinici glavnog polako odmotava. osetiæete promenu u naponu namotavanja a to je trenutak kada je vrtilica sa kopèom stigla do olova. sklonite pomoæni štap i na kopèu namontirajte podvez koji ste ranije spremili. nemojte kontrirati. Takav najlon lakše puca pri kontri. Naime. onda radite ispravno. Kada detektor signalizira izvlaèenje najlona (u ovoj varijanti nije loše koristiti mašinice sa baitrunner-om).) Kontra ne treba da bude prejaka. Som je u blizini i nemojte ga plašiti kontrom. U suprotnom. (ukoliko je došlo do la nog trzaja ili je trzaj prestao. kako je dovoljne velièine da dr i mamac uspravno. Sada komad stiropora dolazi do izra aja. Štapovi se postavljaju takodje na pod-ove.yu se dok namotavate najlon na pomoænom štapu. prstom dotaknite najlon da bi se uverili da trzaj nije la an. tako da olovo pomerite po dnu i ponovite postupak otpuštanja. Drugi razlog je što statièno olovo smanjuje intenzitet kontre i mo e vam se desiti da ona nema dovoljnu jaèinu da obezbedi sigurno zabijanje udice u usta ribe. Kontrolišite ovo kretanje propuštajuæi najlon meðu prstima. Mamac se nalazi na eljenom mestu i dubini.co. Ukoliko nakon popuštanja najlona ne doðe do dodatnog odmotavanja najlona (indikacija penjanja stiroporne kugle). na koje se montiraju elektronski detektor. jer mo e doæi do loma pribora. Spustite mamac i podvez u vodu i polako namotavajte najlon. najlon mo e ostati uvrnut od bacanja. kako vam ne bi mamac zapeo za njih i spao. Mamac æe potonuti tek kada stigne na mesto gde se nalazi olovo. Polakim namotavanjem.60 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. stiropor æe plutati po površini i neæe dozvoliti da udica kaèi prepreke na dnu. Malo namotajte. Dozvolite da se mamac popne na onu dubinu na koju elite da lovite. Izuzetno je bitno da najlon slobodno prolazi kroz alku olova. Budite posebno oprezni ako je voda u pliæaku puna granja i prepreka.

Sponzor poglavlja: www. Meðutim. • Ova metoda pecanja je u veæini sluèajeva izuzetno dobra. koristite klasišan dubinski metod. U tom sluèaju. Ovo smete da radite samo ako vam je mašinica izuzetnog kvaliteta. jer vrlo èesto dolazi do loma ruèice ili loma prenosnih diskova u mehanizmu mašinice.co. biæe trenutaka kada zbog velike kolièine trave ili uvrtanja strune neæete biti u stanju da uradite pravilnu prezentaciju mamca.ribar. Jedan broj pecaroša u tom trenutku prebacuju rad mašinice na dvosmeran i nastavljaju da se bore sa ribom kontrolišuæi odmotavanje i namotavanje najlona. Napomene • Ukoliko koristite upredenu strunu umesto monofilamenta. a uvrtanja najlona reða. doæi æe do manjeg krzanja strune prilikom zamaranje ribe u trenucima kada koènica proklizava. • Kada koristite upredene strune.yu Ribolovne tehnike 61 namotavanjem. zabaèaji su dalji. Najlon dr ite stalno pod tenzijom i namotavajte sve dok se ne oglasi koènica. • Sliku “uptide” sistema potra ite u delu “Ribolovni sistemi” u ovoj knjizi. J .

Sa druge strane. Koristiti swingtip ili quivertip. prilikom postavljanja štapa.6 m i TC od 0. Ukoliko se na štapu nalazi quivertip. uvek je lakše upecati i izvaditi ribu sa manje daljine. prilikom zabaèaja potrebno je upotrebiti dodatnu snagu. Raèunajte da æe vam trebati ekstra najlona.yu .9 kg. Swingertip.ribar. quivertip æe prilikom zamaha trpeti veæu silu i mo e doæi do njegovog ošteæenja. samo oni sa više prakse imaæe priliku da u ivaju. U tim danima. Obratite pa nju da karike budu dovoljno široke kako bi najlon lako klizio kroz njih.Ribolov sa hranilicom i olovom recizno zabacivanje je veština koja se uèi praksom. prilikom zabaèaja ne pru a dodatni otpor. Za daljine od recimo 70-80m treba vam štap du ine 3. nego iæi na te a olova. opet. Meðutim ima dana kada se riba ne kreæe kraj obale i kada su precizni i daleki zabaèaji neophodni da bi se uspešno pecalo. bez obzira da li se baca 30 g na 15 m ili 60 g na 50m. Èak i kada ste vešt ribolovac. Zato æe daljina plasiranja mamca biti uvek manja sa njim nego bez njega. pitanje je koje se postavlja onda kada se peca na veæim daljinama. a i signalizacija udara mu je ista. ukoliko riba krene od vas. P 62 Sponzor poglavlja:www. Baciti sistem na veæu daljinu nije moguæe bez adekvatnog pribora.co. što æe smanjiti vidljivost indikacije trzaja na velikim daljinama. Ukoliko postoji potreba da pecate i na veæim daljinama bolje je uzeti du i štap (recimo 4 m) iste TC. Kada se baca izuzetno daleko prednost treba dati swingtip-u. Najzad. posebno ako je struna sa veæom istegljivošæu. vrh mora biti okrenut paralelno sa obalom. Mašinica treba da bude kvalitetna i sa dovoljnim kapacitetom. što je te ina sistema veæa.

Te ina olova zavisi i od vremenskih prilika. Podvezi manje nosivosti su jednostavno pretanki i pucaæe prilikom zabaèaja i kontre.8 m). M . glavna struna treba da je nosivosti od bar 1. Te e olovo ne znaèi i dalji zabaèaj.co.mamac jednostavno ispljunu. nosivosti od oko 3 kg. U tom periodu one se polako kreæu i ne smeju osetiti nikakav otpor. veæ da ga dr e u ustima i nakon odreðenog vremena . ako naletite na sitnije deverike.4 kg. Ukoliko olovo ve ete preko “shock leader”-a (elastiènog materijala specijalno namenjenog za amortizovanje trzaja olova). Uvek uparujte debljinu podveza sa velièinom udice.14. sa druge strane mamac vole da dr e u ustima neko vreme pre nego ga progutaju.18. Za sistem te ine od oko 35 g. U toku pecanja mo ete menjati ovu du inu u zavisnosti od velièine ribe i naèina na koji uzima mamac. kada koristite podvez 0.ribar. Hranilicu æete baciti daleko bli e od olova (Arsley bomb pblik je najpogodniji) iste te ine.1. jer ista te ina ima manju zapreminu i stvara manji otpor u vazduhu.5 do 1kg idite na udice 14 . U tom sluèaju. Meðutim. morate smanjiti du inu podveza. posebno od vetra. tako da æete ote anja od olova baciti dalje.yu Ribolovne tehnike 63 Velièina udica i ovde zavisi od velièine ribe koju oèekujete i mamca koji koristite. zavisi od te ine ote anja. kada vam je podvez 1 . Glavna struna treba da bude što je moguæe tanja. kako bi poveæali verovatnoæu indikacije trzaja. a nosivost glavne strune opet. nosivost strune mo ete smanjiti i na 1. Krupne deverike. Recimo. Oblik ume da bude od presudnog znaèaja. Du ina podveza treba da je oko 1 m u poèetku. mo e vam se desiti da u veæini sluèajeva ni ne ponesu mamac. nego boèni ili èeoni vetar. idite na manje udice. kada lovite sa podvezom nosivosti 1.5 do 2 kg koristite udice 8 . Recimo. Gustina olova je veæa nego gustina netoksiènih materjala od kojih se prave moderna ote anja. jer æe indikacija trzaja biti bolja.Sponzor poglavlja: www. mamac i poneti u ustima i indikacija trzaja biæe dobra i ako je podvez du i. Te ina olovnog ote anja zavisi od daljine na kojoj pecate. Vetar u leða nosiæe olovo dalje.8 kg. one æe prilikom uzimanja mamca. Ukoliko pecate finije sitnije ribe.5 kg koristite udice 12 . Za krupnije ribe koristite udice velièine 10 ili 8. U ovom sluèaju ostavite dodatnu du inu podveza (i do 1. ako naletite na jato crvenperki.12.

Nosivost strune koju koristite zavisi od te ine olovnog ote anja. Generalna preporuka je udica 10 za krupnije mamce. Ovo ponavljajte dok udarce ne poènete da primeæujete.yu . Ovaj postupak ponavljajte dok ne doðete do optimalne du ine. Opet veæi mamac se postavlja na veæu udicu.5 m. ali je broj promašaja jako veliki. 1. znajte da su oprezne i da æe im du i podvez omoguæiti da uzmu mamac pre nego što doðe do indikacije. ako imate udarce. pa sve do udice 14 za one sitnije ili za dane kada je riba izuzetno oprezna. Plašljivija riba uzima sitniju udicu. Ukoliko èekate deverike. To je razlog što æe se u posebnom tekstu obraditi upravo ove specifiènosti. za recimo bodorke. primetite da su udice bez mamca ili su mamci ošteæeni. skratite podvez za oko 15 cm. 1.9 kg za ote anje od 15 g. pre svega po tome što je ovde uticaj pomeranja vode vrlo mali. U suprotnom sluèaju. a vi niste imali udarce. produ ite podvez za 15 cm. Odrediti pravu meru je veština koja se uèi praksom. Du ina podveza i ovde zavisi od vrste ribe koju oèekujete.8 kg za 30 g. babuške i karaše koristite kraæi podvez od oko 1 m.4 kg za 20 g. Orijentaciono uzmite sledeæu preporuku: struna nosivosti 0. O 64 Sponzor poglavlja:www. Kada prilikom provere sistema i mamaca. pa je uticaj vetra dominantan.Lov sa hranilicom na mirnim vodama va tehnika lova se pomalo razlikuje od do sada navedenih tehnika lova sa hranilicom.ribar. Sa druge strane.co. Veæa riba dolazi na veæi mamac. Idealno je da koristite tonuæu strunu. Zato koristite podvez du ine i do 1.

to je pravo mesto da se ponudi mamac. Neka ste sad izbrojali do 7. I opet brojte. Najlon æe ostati blago nategnut sve vreme. nemojte kaèiti strunu za “line clip”. bolje je prvo baciti sistem bez hranilice. Brojte dok se najlon ne opusti. Sitni organizmi na površini æe pod uticajem vetra biti gurnuti ka toj obali. Ukoliko oèekujete izuzetno krupne i borbene ribe. ako sa druge strane vidite mehuriæe gasa na površini. Pravo mesto za zabacivanje je dakle negde oko 15 m. Kada olovo dodirne površinu vode. bolje je baciti nekoliko puta sistem sa hranilicom i tako nahraniti mesto. Ukoliko smatrate da je riba veæ tu. Pre svega idite na onu obalu ka kojoj vetar duva. u pliæaku æe zbog strujanja vode poèeti da tonu i krenuæe ka suprotnoj strani po dnu. preklopite mašinicu. kao što su som. Zakljuèak nakon ova tri bacanja je da se dubina polako poveæava. prvo je potrebno odrediti mesto gde æete zabaciti. To kretanje æe biti prekinuto na mestima gde se dubina stepenasto menja. ukoliko nema nikakvih znakova treba pronaæi pravo mesto. Sada je potrebno odrediti pravilnu strategiju prihranjivanja mesta. Na tim mestima æe se hrana koncentrisati i naravno. šaran ili amur. kako bi svaki put bacali na isto mesto.yu Ribolovne tehnike 65 Kada odete na vodu. Najlon zakaèite na “line clip” na špulni. Recimo da ste izbrojali do 5.co. Ako nema trzaja nakon par desetina minuta. Znaèi da se dubina nije menjala od 15 do 20 m i da je tu dno ravno. U tom trenutku je olovo dodirnulo dno. obièno ih mo ete videti kako se valjaju po površini iznad mesta gde se jato zadr ava. Ponovite bacanje. Ako pecate deverike. Bacite sada na 15 m.ribar. Pretpostavimo da ste izbrojali do 10.Sponzor poglavlja: www. Uzmite jedan štap i na njegov kraj postavite samo olovo bez hranilice i udica i zabacite recimo nekih 5 m. ali na daljini od 10 m i opet brojte. Pretpostavimo da ste izbrojali opet do 10. Da bi pravac uvek bio isti. To mesto i nije tako teško naæi. dodajte hranilicu na sistem. jasno je da su se ispod na dnu okupili karaši ili recimo linjaci i da riju dno u potrazi za hranom. Meðitim. Kada . Bacite sada na 20 m. odredite neki nepokretni orijentir na suprotnoj obali. Sem ako ste vešti u praækanju primame na taèno mesto. jer se oèigledno škrapa nalazi izmeðu 10 i 15 m od obale. jer æe vam riba otkinuti najlon u sluèaju da krene od vas nakon što je uzela mamac. Postavite sistem sa hranilicom i udicama i zabacite na udaljenost od oko 15 m.

Dobra je praksa. Zabacujte dalje. Hranilicu vratite tek kad se ribe opet primaknu. • Riba je uplašena udarcem hranilice u vodu. Kada udarci prestanu ili kada odredite da je jato stiglo na mesto hranjenja. hraniæete sve dalje i dalje i ribe æe na kraju otiæi toliko daleko gde neæete moæi da dobacite. U suprotnom. Ovo jato èesto radi. Promenite mamac. Tokom pecanja mo e vam se desiti da riba prestane odjednom da grize. Nakon toga namotate najlon od 1 do 2 m. Ukoliko je neophodno.co. skinite hranilicu i postavite nešto veæe olovo. Nekada samo promena broja crviæa ili glista mogu doneti nastavak ribolova. Malo omekanite primamu. skinite i hranilicu i pecajte samo sa olovom. mada se uvek nakon odreðenog vremena opet vraæa na hranjeno mesto. da nakon inicijalnog prihranjivanja mesta. Ovaj manevar mo e osokoliti ribu da uzme mamac jer se pomerio. • Kada odluèite da izvuèete sistem napolje kako bi proverili da mamce.yu se pojave trzaji. Da bi lovili i u ovim trenucima. Na taj naèin æete loviti ribe koje su pobegle sa mesta hranjenja u isto vreme ne uznemiravajuæi hranjeno mesto.66 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. poènite sa zabacivanjem na mesto koje ste nahranili.ribar. Probajte da mekše bacate sistem i da pravite manji udarac u kontaktu sa vodom. dobra je taktika da prvo cimom štapa uradite blagu kontru. prvih par zabaèaja budu nešto bli e vama. • Mo e se desiti da su ribe napustile hranjeno mesto i krenule ka dubini. Tu ostavite sistem par minuta. prilagodite bacanje hranilice vrsti i velièini ribe. Razlozi mogu biti sledeæi: • Ribe su postale oprezne prema mamcu koji nudite. 0 . kako bi se br e i lakše raspadala.

amura i ostale šaranske i bele ribe. štap mora da je vrhunski. Pre svega. parabolik. U osnovi to je tehnika razvijena da bi se lovile ribe pri dnu. Mašinica mora da je kvalitetna i jaka. Jedan broj ribolovaca koristi i “shock leader” za povezivanje hranilice i ostalog ote anja. Meðutim. zbog svoje atraktivnosti gomila crviæa ili glista u veæini sluèajeva daju bolje rezultate. koji kod nekih monta a mo e smanjiti ukupnu nosivost sistema. Nemojte zaboraviti ni pop-up mamce. du ine 3.co. Mana je što se dodaje još jedan èvor.6 m i TC od 1 do 1.yu 67 . da ne bi došlo do loma pribora. kako bi izdr la i najveæa naprazanja. linjaka. od puffija preko boilia. Struna koja se ovde koristi treba da bude minimalne nosivosti od 4 kg. Razlog mo e da bude u njihovoj pokretljivosti.“Metod” tehnika za lov šarana vu tehniku treba da koriste kako mach ribolovci tako i svi oni koji su krenuli u lov na krupnije primerke šarana.3 kg. ukoliko je teren te ak i ukoliko postoji moguænost da riba mo e da se zaputi i upetlja u podvodno granje ili druge prepreke. Udice koje koristite i ovde treba prilagoditi velièini mamca. Kako se ovom tehnikom love najkrupniji primerci i pribor treba da bude na visini zadatka.ribar. Jaèinu strune. Kao mamac mo ete koristiti široku paletu ivotinjskih i biljnih mamaca. Ipak. Ovako sna an štap je neophodan da bi se na adekvatnu daljinu bacio sistem koga èini hranilica sa veæom kolièinom primame. obavezno uskladite sa TC štapa. treba iæi i na strune nosivosti 10 i više kg. uz pomoæ hranilice i dodatne primame (groundbait tipa) uz korišæenje vrlo kratkih podveza. Tehnika se pokazala najprimenjivija u toplim letnjim mesecima. pa i do glista u koje medicinskim špricom mo ete ubrizgati vaz- O Sponzor poglavlja:www.

koja æe poveæati atraktivnost • Teène arome. Ukoliko vas mrzi ili nemate vremena da pripremite adekvatan miks. a vrh štapa podignite toliko da ugao koji zaklapaju pravac štapa i pravac strune bude prav. • Neki lepak koji æe povezati i otvrdnuti miks. Kada koristite pop-up oni æe se izdiæi i biti negde oko hranilice. koja æe mu dati ukus. pravilan izbor prihrane i njeno ispravno pripremanje su od esencijalnog znaèaja za uspeh. koje æe dati posebnost svakom miksu. a lopte sa primamom u sredini treba da . Lov zapoènite bacanjem šest kugli velièine pomorand e na ciljno mesto. koja æe dati kolièinu i slu iti da se dobije odgovarajuæa vla nost i lepljivost. oni æe tonuti i na dnu æe se nalaziti ispod hranilice. Nakon zabacivanja i smirivanja sistema zategnite najlon. kao što su PV1 ili melasa. jer æe dodatno naterati ribu da pretra uje po dnu kako bi se dohranila i na taj naèin æe br e pronaæi i vaš mamac. • Hlebne mrvice . Kada je riba slabo aktivna. U danima kada riba jede. Nikako nemojte dodavati bilo kakve plutajuæe mamce u primamu.68 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. koje je neophodno privuæi velikom kolièinom primame. Ukoliko ima sitne ribe. Cilj je upecati jednu ili par velikih riba.ribar. • Izmrvljena zrna konoplje. probajte da mamac utisnete u smesu u hranilici. Kako su zabaèaji daleki. ostaje vam samo da metodom probanja odredite koja je najlovnija. boju i atraktivnost. Ovde ne treba voditi raèuna o tome da æete jato rasterati buènim ubacivanjem kugli hrane u vodu. Sa vremenom postaæete iskusniji i mo ete poèeti da pravite poludomaæe mešavine. jer æe oni povuæi ribu ka površini. Po onome što je do sada reèeno. Ako koristite normalne mamce. bilo koji od ovih prezentacija æe poslu iti. mo ete otiæi do ribolovaèke radnje i kupite gotov miks na kome obièno piše “Method Mix”. Odmah nakon njih zabacite sistem sa hranilicom u koju treba staviti sedmu kuglu prihrane.yu duh.co. kao kod lova deverike. Dodavanje mamaca je dobro. Ove mešavine u svom sastavu treba da imaju: • Neku kupovnu primamu za šarana (recimo “Sansas Carp 3000”). Konoplja. Nije loše mamace staviti u sredinu lopte od primame. mesni crviæi i kukuruz šeæerac mogu se dodati u primamu i cilj ovih dodataka je da krupna riba nakon što pronaðe primamu i rasturi je pronaðe i odreðenu kolièinu hrane koju mo e da pojede.prezlu.

glavna struna “Method” hranilica vrtilica podvez od meke upredene strune glavna struna hranilica gumica podvez gumena cevèica navuèena preko pola vrtilice i kraja hranilice B . ne mo e da se iste e i na taj naèin apsorbuje jake trzaje krupne ribe. Na kraju potrebno je da razmotrimo du inu podveza koji se koristi u ovom metodu.ribar. Probajte više razlièitih mešavina i naæiæete onu koja je najbolja za svaku od voda. Lopta primame koja padne pod pravim uglom u vodu. jedan broj pecaroša podvez povezuje sa glavnim najlonom preko “Shock leader”-a ili preko gume koja se koristi u “pole” štapovima.Sponzor poglavlja: www. 3 do 5 cm je optimalna du ina. Probajte i mekše i tvrðe primame. Da bi se ovaj problem ubla io. Nikako ne sme biti tvrda jer æe je riba mnogo te e razbiti. potrebno je da sama primama bude pravilno umešana. teška i lepljiva masa koja u isto vreme treba da bude izuzetno atraktivna i mirisna. mnogo jaèe udara o njenu površinu i raspašæe se pre nego ona koju bacate tako da upada u vodu pod malim uglom. Ova osobina èesto dovodi do pucanja podveza ili ispadanja udice i otkaèinjanja ribe.yu Ribolovne tehnike 69 sadr e dodatne mamce koji ne smeju da ispadnu iz kugli pre nego što one padnu na dno. Mamac æe se u tom sluèaju nalaziti u neposrednoj blizini hranilice i riba æe ga lako naæi.co. ne mo e se dati opšti recept za uspeh na svakoj vodi. zbog svoje male du ine. Mana ovako kratkog podveza je što on. Naravno. Potrebna je dakle.

). sa dve svoje varijante (sa obale i iz èamca). tipske jednokrake u e udice za smuða sa nešto du im vratom. ukoliko je dno puno prepreka i krupnih kamenja.Muvanje Lov smuða muvanjem uvanje je specifièna tehnika. koji eliminiše postojanje lufta u ruèici. mada se ovom tehnikom mogu loviti i druge vrste grabljivica. Kako se štap kod ove tehnike dr i u ruci du e vreme.yu . pa sve do 5 kg. naroèito štuka. Ukoliko se peca na terenima sa mekšim dnom. Najlon teba da je nosivosti od oko 3 kg za lakše vode sa èistim i peskovitim dnom . a opet vrlo kvalitetan i izdr ljiv pribor. sa “long cast” špulnom. Štap treba da je brze akcije i te ine bacanja od 40 do 80 g. Da biste dobili osnovni Karolina sistem. na najlon postavite olovo u obliku pištoljskog zrna. koristi se Karolina sistem.6 do 4m. Iza olova. Du ina M 70 Sponzor poglavlja:www. koji su izuzetno laki i ilavi. koja je u suštini izmeðu dubinskog ribolova i d igovanja.co. te ine od 5 do 20g. Za vrtilicu pove ite podvez. Udicu treba prilagoditi velièini mamca. Mašinica za ovaj tip ribolova treba da je kvalitetna varalièarska. Uobièajeno je da se koriste.ribar. postavite mali stoper i nakon toga stavite vrtilicu. dok se na tvrðim pre koristi Teksas sistem. Tako postavljeno olovo æe se vrlo teško kaèiti za podvodne prepreke. du ine od 3. Dovoljno je koristiti jedan dvodelani štap. Dril mora da joj je kvalitetno uraðen i bilo bi dobro da ima jednosmerni le aj. Najbolje rezultate daje u lovu smuða. ka kraju najlona. Za lov smuða muvanjem potreban je fini. Olovo okrenite tako da mu kraj sa špicom bude okrenut ka vrhu štapa. bolje je da je izraðen od kvalitetnih karbonskih materijala. (Slike oba sistema data su u ovoj knjizi u poglavlju “Ribolovaèki sistemi”.

• Smuðevi su vrlo osetljive ribe. Levo okno ve ite za glavni najlon. smuðevi kreæu ka površini. Ukoliko elite da odignete mamac sa dna. Upravo zbog neophodnosti da se oseti svaki. Pa ljivo rukujte njima. posebno ako elite da ih pustite nakon merenja i slikanja. umesto klasiène vrtilice postavite model sa tri okna. Nakon èekanja. mada mogu da se okupljaju i u vodama sa peskovitim dnom. U dubinama tra e mesta blizu vodenih prepreka. štap mora biti izuzetno fin. Minimalna du ina podveza je 25 cm. • Smuðevi odlièno vide i oseæaju svaki pomeraj u svojoj okolini. • Smuðevi vole kamenito dno. potrebno je da imate u vidu par èinjenica. što æete osetite po ponašanju štapa i opuštanju najlona. podvez treba da vam je du i. ukoliko je u blizini.ribar. za desni èvor prièvrstite podvez. a za gornji èvor prive ite manji komad plute ili stiropora. Jedini je uslov. pijavica ili durbak. Cilj je da skrenete pa nju ribi. Nakon što ste namestili sistem i izabrali lokaciju potrebno je da zabacite sistem. nemojte misliti da tamo gde je dno muljevito nema smuðeva. Prilikom izbora mesta ka kojem æete plasirati mamac. a maksimalna oko 1. postavite štap u dr aè i nategnite blago najlon.yu Ribolovne tehnike 71 podveza zavisi od oblaènosti i zatamljenja vode. da u vodi ima dovoljno kiseonika. . Saèekajte odreðeno vreme. Pustite ga da padne na dno. Iskustvo na svakoj lokacij je drugaèije pa treba probati. • Smuðevi vole da se okupljaju na mestima gde se voda kovitla i peni.Sponzor poglavlja: www. Sa druge strane. Na udicu postavite mamac. pa sve do nekoliko minuta. uzmite štap u ruke i blago kontrirajte. pa i najmanji pomeraj olova i sistema pod vodom. Ukoliko je vreme oblaèno ili u sutom i u ranu zoru. Mnoge su bare i mrtvaci naseljene smuðevima. Ukoliko riba ugine. Najèešæe korišæeni mamci su keder. pa ponovo vratite štap u prvobitan polo aj. Ukoliko je voda tamnija i vreme više oblaèno. je od 15 sekundi. Ovo vreme èekanja. parèe ribe. Tada ih mo ete naæi i vrlo blizu površine.co. • Smuðevi se obièno nalaze na dnu.3 m. Kada se sistem smiri. Ovaj manevar ponavljajte nekoliko puta. koja je svrha puštanja. nekoliko glisti ili jedna velika crna glista. jer je smuð veoma osetljiv na njegov nedostatak.

kada riba proguta mamac i krene da ga nosi u ustima. Na udicu nani ite nekoliko. Vaša kontra æe samo onemoguæiti ribu da usisa mamac. nego što æe zakaèiti udicu.72 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. koji je u potrazi za hranom. mo ete za poèetak pokušati jednu njenu varijantu. pribli ite mamac ka sebi par metara. Tu je voda dovoljno bistra i svetla i sunèice vole da love sitnije ribe i insekte. Tako šetajte mamac po dnu na trzaje. Naime. To æete uraditi tako što æete nakon blage kontre. Naime.co.ribar. Ukoliko ne uspe da usisa hranu. na malim dubinama do 50 cm. Smuð specifièno uzima hranu. Kada dodirne dno polako pomerite vrh štapa i mamac æe poskoèiti. on prvo prilazi hrani i nakon par trenutaka posmatranja. Brza kontra æe pre izvuæi mamac ribi iz usta. Pustite da smuð proguta mamac. Na kraj najlona postavite udicu. Smuð nikada neæe napasti mamac kao štuka. Svaki smuð. kako bi lelujeli u vodi i privlaèili ribu. Dakle. sunèice se uglavnom kriju u uskom priobalnom podruèju. Ukoliko kontrirate sa prvim trzajem. Ova prièa je veoma bitna jer objašnjava zašto je trenutna i brza kontra nepo eljna. Spustite mamac u vodu odmah do obale. Sunèice æe . Ukoliko ste nesigurni u ovoj tehnici. morate biti krajnje smireni. reagovaæe na ovakav titraj u vodi i priæi æe da vidi o èemu se radi.yu na svoj mamac. energièno otvara usta. vi u stvari kontrirate u trenutku kada je riba otvorila usta i kada je mlaz vode krenuo ka njoj. smuð postaje sumljièav i mo e se desiti da ni ne pokuša drugi put. Krajeve ostavite da slobodno vise. jaèi udar. u prvih 30 cm od obale. Uzmite kraæi pec štap i na njega pove ite najlon du ine štapa. Posmatrajte kako prirodno tone. jednu ili dve crvene gliste. koja je dala izuzetne rezultate u lovu sunèice. namotati metar ili dva metra najlona i ponovo ostaviti štap u dr aè. treba saèekati na drugi. Ovaj postupak ponavljajte sve dok ne privuèete sistem do obale. hrana biva poneta vodenim kovitom pravo ribi u usta. Radi lakšeg zabacivanja mo ete staviti vrlo malo olovo i postavite ga što bli e udici. tako da se formira loptica. Nemojte stavljati nikakav plovak. poput nekog recimo psa uhvatiti ustima i otkinuti. Usled toga. primetiæete da je priobalje u stvari puno sunèica i da ih niste videli jer su bile sakrivene. Ukoliko ne doðe do uzimanja mamca ni nakon odreðenog vremena provedenog u vibriranju mamcem. Ukoliko osetite da je riba povukla mamac. tako što æe ga. Napad ribe na mamac je najèešæi u trenucima kada njime vibrirate. Dok to radite.

gde iz zaklona vreba na ribe koje prilaze obali u potrazi za hranom. Dakle kod štuke ne treba èekati. a i ribe koje lovite nisu prevelike. veæ sve morate osetiti preko štapa. gde ne postoji vizuelni kontakt. Dakle. što æete sa praksom i uspeti. sa priborom koji je naslièniji priboru koji se koristi u lovu smuða. Tu mo ete nave bati lov ovom metodom skobalja i klenova. Potrebna vam je i mala i laka mašinica. du ine preko 3m. I sunèice i smuð apsolutno isto love. ovde vam treba bolonjez ili neki drugi lak štap. U ovom primeru æete izve bati lov na veæim daljinama. Znanja i zakljuèke koje æete ovde dobiti smatra se esencijalnim za kasniji lov smuða. kojim mo ete da bacite vrlo laki sistem dovoljno daleko. jer je iz èamca moguæe voðenje mamca uz samu trsku mnogostruko olakšano. prelazak na lov smuða. Smuð mamac usisava. je mnogo lakši.Sponzor poglavlja: www. recimo. Kako se sve odigrava u pliæaku vrlo brzo æete shvatiti kako sistem radi i kada sunèice najviše napadaju. sa tim što pri lovu smuða vi nemate nikakav vizuelni kontakt sa ribom. Pre svega. Odlièno je ukoliko imate vizuelni kontakt sa mamcem. a štuka ga hvata ustima u munjevitom napadu. Idealno bi bilo da ni ne koristite olovo. Tvrda sajlica neæe dozvoliti smuðu da usisa ribu i on to neæe ni uèiniti. kod štuke treba bacati paralelno sa obalom ili bli e obali. Umesto pec štapa. Princip je identièan. Štuka. jer zabaèaji nisu dalji od desetak metara. Veæ . na koje morate obratiti pa nju ukoliko elite da lovite štuku ovom metodom. Zabacite i pretra ujte teren voðenjem mamca po dnu. Iskustva u lovu sunèice mo ete primeniti i ovde.yu Ribolovne tehnike 73 napadati mamac prilièno agresivno. Mišljenja o korišèenju sajlica kod smuða su podeljena. smuð se nalazi na veæim dubinama iza prepreka i na mestima gde se dubina skokovito menja. Treæa specifišnost je naèin uzimanja mamca. sa tim da vam je u ovoj verziji potreban malo drugaèiji pribor. Idealno je koristiti èamac. krenite u ribolov grabljivih riba koje ive u bistrijim i pliæim vodama. Nakon ove prakse. Neki va ni detalji. jer æete onda videti i ribu u trenutku napada. ipak više voli da se zadr ava u obalnim podruèjima. meðutim. ukoliko mo ete da naðete sajlicu koja je mekoæe najlona mo ete je koristiti.ribar. uz udicu postavite lako olovce kako bi vam zabaèaj bio lakši. Imajte na umu da štuka ima zube i da je neophodno korišæenje sajlice. Takoðe.co. Nauèeni prethodnim primerom. koja ne treba da ima veliki kapacitet špulne.

Ovu tehniku mo ete koristiti i sa mostova ili brana. ivi keder voli da se kreæe nekontrolisano i mo e umrsiti podvez. Na kraj strune postavite trokraku udicu (velièina 2 je sasvim dovoljna) i jedan njen kraj ubodite u zadnji deo ribe. VU ivi mamci pijavica glista veštaèki mamci tube twister šed keder . od podrepnog peraja. Mo ete koristiti i ivog kedera.yu prvi trzaj je signal da treba kontrirati. Mali trik ovde mo e poslu iti. pa tek onda provucite najlon kroz kedera. Smuð u blizini æe biti privuèem ovim skokovitim ponašanjem na dnu. Ovaj manevar ponavljajte. Mo ete bacati dalje od èamca i polako privlaèiti sistem ka vama istom tehnikom. kroz stomak i usta. što æe pomerati mamac nagore. U pravilnim razmacima. Na sajlicu du ine oko 40 cm prvo navucite komad plute ili stiropora. dok štuka voli ive ribe koje plivaju uz obalu.co. tada morate da ga kaèite za usta ili za leða i postoji velika moguænost spadanja prilikom zabacivanja ili provlaèenja po dnu. kao i da pecate sa obale. Plutani ili stiroporni komad ugurajte ribi kroz usta. pa ga polako spustite na dno. Opet. pa je neophodno korišæenje paternoster sistema.ribar. Meðutim mo ete koristiti i jedan stil koji nije moguæ sa obale. Smuð rado uzima mamac sa dna. tehnika muvanja mo e se koristiti i u lovu iz èamca. Pored ovih metoda lova sa obale. meðutim. podi ite vrh štapa.74 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Najbolja je varjanta da najlon provuèete kroz celu ribu. Koristite kraæe štapove i spustite sistem bli e èamcu. Ovako postavljena mrtva riba æe plutati i samim tim biti mnogo atraktivnija štuki od kedera koji le i na dnu.

Dve osnovne razlike kod ova dva ribolova je što su kod muvanja mamci prirodni. šedovi. crva i glista (vormovi i tvisteri). postaje nam jasno što je upotreba silikonskih varalica sve veæa. rozoj. ovi metodi dovode do relativno velikih gubitaka opreme. posebno smuða silikonskim varalicama (twisteri.yu 75 . Ribe dna se mogu loviti i svim tipovima voblera i varalica koje tonu. zelenoj. a kod d igovanja silikonski i što pri d igovanju nema dugih pauza u voðenju sistema. te se ovi mamci izraðuju u obliku ribica (šedovi i peševi). Silikon se takoðe mo e spolja farbati i to se najèešæe i radi kod šedova. sivoj i crnoj boji). utoj. Meðutim. Od ove mase mogu se izraðivati i druge imitacije ivih mamaca i najèešæe su to mesni crviæi u svim bojama (koje treba pre ribolova aromatizovati) i razne vrste sitnih ivotinja i L Sponzor poglavlja:www. narand astoj. peševi i vormovi) vuèenjem po dnu. kako je dno po pravilu puno prepreka za koje se trokrake udice lako kaèe. kod kojih se farbaju leða u crno kako bi više lièili na sitne ribe. Boja silikona mo e se menjati pri samoj proizvodnji. Pored standardnih neprozirnih modela (u beloj.co. koje skoro onemoguæavaju bilo kakvo kaèenje za dno.ribar.Varalièarenje D igovanje ov grabljivica. Oblikovanje silikona zavisi od samog kalupa. Uzme li se u obzir i cena metalnih i drvenih varalica. Dve osnovne prednosti su vrlo niska cena i moguænost kaèenja na jednokraku udicu uz korišæenje specifiènih olovnih glava. Ova tehnika je vrlo slièna muvanju. mogu se naæi i transparentni modeli (prozirni) koji u svom telu mogu imati sitne metalnosvetleæe taèkice koje pojaèavaju vidljivost mamca. koje privlaèe ribu. Silikon je mek i elastièan i prilikom vuèenja kroz vodu proizvodi veoma jake vibracije.

bolje je koristiti nerastegljive vrste ribolovnih struna te se najèešæe i koriste sve vrste upredenih mekih struna.co. jer æe smuð vrlo brzo shvatiti da mamac nije pravi i probaæe da ga ispljune. kako bi signalizirao svako hvatanje mamca od strane ribe. drvenoj ili kutiji od plastiène mase koja je specijalno namenjena njihovom èuvanju. morate imati specijalno ote ane udice sa olovnim glavama. Samo postavljanje mamca zavisi od doba godine i vrste mamca. jer je i mamac vrlo lak. za razliku od metalnih i drvenih varalica gde se oni nalaze sa donje.orkajk.ribar. Treæa slika gledana od gore. a ni da ga dovedete na eljenu dubinu.) Pa ljivim zagledanjem slika primetiæete da se vrh udice uvek nalazi na gornjoj strani varalice. Da bi signalizacija bila br a. Jedino na šta treba obratiti pa nju je njegova hemijska reaktivnost. (Više informacija o njihovom proizvodnom programu mo ete naæi na njihovom sajtu na adresi http://www. te da se provlaèenjem ovih varalica po dnu izbegava kaèenje za prepreke po dnu. Sam silikon je izuzetno lagan i bez ovih olovnih glava ne bi mogli ni da zabacite mamac na adekvatnu daljinu. Za ovu tehniku koriste se tipièni meki smuðaroški varalièarski štapovi male te ine bacanja. Da bi mogli da koristite silikonske mamce. predstavlja specifièan oblik silikonskog tvistera koji ima mali jezièak sa gornje strane. Na slikama desno nalaze se preporuke naše firme Orka koja proizvodi ove silikonske mamce. Silikon je veoma postojan na svim vremenskim uslovima i izuzetno trajan. te vašu kolekciju silikonskih mamaca morate dr ati ili u metalnoj. Struna se za udicu . Štap mora biti mek sa osetljivim vrhom.yu insekata.76 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www.co.yu. Ovo trenutno signaliziranje je vrlo bitno. Ovako konstruisan gotovo u potpunosti onemoguæava kaèenje vrha udice za prepreke u vodi. Naime on otapa odreðene vrste plastika. u koji se ubada vrh udice.

Te e glave se generalno koriste za dalja zabacivanja i onda kada je tok vode br a. Nakon pritezanja mamca mo ete sa vremena na vreme ubaciti blago vibriranje mamcem. U ovoj monta i se koristi specijalna glava sa iscrtanim okom ribe.yu Ribolovne tehnike 77 mo e vezivati direktno ili preko vrtilice. u kojima se pored smuða mo e naæi i štuka. ali svaka zamena uslovljava seèenje dela strune. Mamac æe u vodi vibrirati i to mo e izazvati neodluènu ribu da napadne.ribar. Vrh štapa povucite nagore i vratite u prvobitan polo aj. Nakon toga preklopite mašinicu i pritegnite strunu. ali i sa prilikama na terenu. To æete primetiti po tome što se struna opustila. Meðutim. te su zbog toga izuzetno meke. Kako je ovde mamac veštaèki riba æe odmah primetiti prevaru i kontra mora biti blagovremena. Nakon zabacivanja pustite da se varalica spusti na dno. U nekim vodama. To radite tako što vrh štapa pomerate gore dole. Ovo æe prouzrokovati trenutno odvajanje mamca od dna. Kod muvanja je dopušteno da se pusti da riba ponese mamac. Velièinu mamca i te inu jig glave treba uskladiti meðusobno.co. Sama manifestacija lièi na kretanje ranjene ribe po dnu. ali ne više od 10 cm. Ova monta a se koristi samo kod providnih gumica .Sponzor poglavlja: www.M Monta a sa jezièkom za vrh udice koji onemoguæava kaèenje U ovoj monta i se odseca zadnji kraj tvistera i na njegovo mesto se postavlja keder. sve dok mamac ne privuèete obali. Uobièajene sajlice koje se mogu naæi u veæini prodavnica nisu odgovarajuæe jer su pretvrde i smuð se neæe okrenuti za njima. njegovo poskakivanje i ponovno tonjenje ka dnu. mora se obratiti pa nja na samu sajlicu. Potrebno je koristiti najnovije modele upredenih èeliènih sajlica koje u svom sastavu imaju veoma veliki broj vrlo tankih ica. treba va vrh strune vezati èeliènu sajlicu. Sama tehnika d igovanja je vrlo jednostavna i lièi na ubrzano muvanje. Vezivanje preko vrtilice omoguæava lako menjanje same varalice. Nakon ovog manevra pritegnite najlon i mo ete ponoviti celu radnju. dok direktno vezivanje ima veæu èvrstinu.

yu . Sledeæa stvar koju treba podesiti je sama akcija voblera. 1. Vratite vrh strune kroz prvobitan èvor i obmotajte tri puta vrh strune oko najlona. 2. Zave ite obièan èvor na 15 cm od kraja strune i provuèite je kroz alkicu na vobleru. Ukoliko se ve e vobler kod koga je kašika u samom nosu treba koristiti vez na slici desno. Ovaj tekst je pre svega namenjen upravo onima koji ele da prošire svoje ribolovaèko znanje i krenu u osvajanje jedne potpuno specifiène veštine ribolova. Meðutim. 3. ovo podeša- V 78 Sponzor poglavlja:www. Na taj naèin smiruju rad voblera i smanjuju verovatnoæu ulova.Lov ribe voblerima obleri su izuzetno popularni veštaèki mamci meðu našim varalilèarima. Ne zate ite prejako.co. Oba èvora se mogu koristiti kako za vezivanje najlona tako i za vezivanje upredenih struna. ali ih ne koriste gotovo nikada. Krajem strune formirajte èvor kao na slici. dosta je ribolovaca koji u svom arsenalu imaju jednog ili više modela voblera. Fabrièki je veæina voblera podešena za rad. Ukoliko se vobler ve e direktno na strunu najbolje je koristiti vez koji preporuèuje poznati proizvoðaè ovih mamaca “Rapala”.ribar. Prva greška koju mnogi poèetnici èine je nepravilno vezivanje voblera za strunu. Navla ite èvor i zategnite ga. Èvor treba da je oko 1 cm od voblera. 4. ali se veæ nakon jedne ili dve veæe ribe ili kaèenja za prepreku.

bela. Svaki vobler je fabrièki podešen da radi na odreðenoj dubini. Na slikama ispod dato je kratko ilustrovano uputstvo za podešavanje. Noæu se mo e koristiti i crni vobler kako bi se doèarao prirodni efekat. Izbor boje voblera zavisi od mnogih faktora. Ovi modeli imaju najbr e oscilovanje.Sponzor poglavlja: www. nego onom kome je alkica spuštena. da ne bi smetali pravilnom radu varalice. siva) kada je hladno. Lakša ote anja postavite na oko 20 cm od voblera. kako bi ga ribe videle sa veæe daljine i napale. a hladnih (plava. Takoðe vobleri koji se vuku pri površini treba da su crvenih.co. Odlièni su i za troling i za bacanje sa obale. Generalno gledano u mutnijim vodama i kada je dan oblaèan treba koristiti svetlije i fluorescentne boje.ribar. ¸Izbor voblera zavisi od situacije na vodi. Ovi modeli su najbolji za troling. Sama manifestacija je slièna ponašanju prave ribe. • Deblje i kraæe voblere koristite onda kada je potrebno naèiniti imitaciju ribe koja vrlo brzo i razdragano pliva. uta) koriste kada je vreme toplo. • Dvodelne modele koristite u hladnijim zimskim uslovima. Imaju izuzetnu vibraciju i pri malim brzinama vuèenja. Opšte je pravilo da se vobleri toplih boja (crvena. Ukoliko se vobler prilikom povlaèenja naginje na jednu stranu ili ceo okreæe oko svoje uzdu ne ose okrenite alkicu ka istoj strani. Br i rad je voblera kome je alkica podignuta gore. a te a na oko 50 cm. • Tanje i du e voblere koristite kada je potrebno varalicu vuæi du e vreme po pravolinijskoj putanji. Kada je sunèano vreme i u bistrim vodama koristite tamnije voblere. Pomeranjem alkice gore dole menja se akcija. utih i belih nijansi. Jedna od preporuka je . ali se mo e koristiti i fluorescentni ili vobler dodatno osvetliti ampulom koja svetli u mraku.yu Ribolovne tehnike 79 vanje promeni. dok su dubinski vobleri po pravilu zeleni i plavi. Ukoliko elite da varalicu spustite još dublje ili da je dr ite na konstantnoj dubini treba dodati ote anja. Koristite ih u toku letnjih meseci.

Namenjeni su za lov u plitkim i mirnim vodama i u vodama sa travnatim dnom.ribar. vobler povlaèi u dubinu u trenutku kada se krene sa namotavanjem strune.co. Voðenje zavisi od tipa voblera. Neke od glavnih smernica date u na slici ispod. ali je bolja cik-cak isprekidana linija.yu da boju voblera uskladite sa bojom ribe kojom se grabljivica koju lovite hrani. a zatim br im namotavanjem dovedite varalicu na radnu dubinu. Nakon pada površinskog voblera u vodu saèekajte par sekundi. Kašika na njegovom nosu. Dobro je u toku voðenja menjati brzinu i polo aj vrha štapa. Nakon dodira voblera sa voðenom površinom. . Pogodni su za izradu sistema sa strimerima. Optimalnu boju i oblik voblera. potrebno je ispravno voditi varalicu.80 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. U zavisnosti od radne dubine dele se na plitkoroneæe (do 2 m) i dubokoroneæe (od 2 do 4 m). Putanja mo e biti pravolinijska. ribolovac odreðuje na samom mestu pecanja metodom probanja. treba saèekati par sekundi i nakon toga odseènim pokretima vrha štapa varalicu voditi po samoj površini. Nakon zabacivanja popera i njegovog pada na površinu. Smanjite brzinu i vucite je pravolinijski. Takoðe u toku povlaèenja mo ete i potpuno zastati. Površinski vobler (ili plutajuæi) je tako napravljen da je lakši od vode i nakon zabacivanja pluta po površini.

Kod prvog zabaèaja poènite da projite sekunde od dodira vode do trenutka kada se najlon opustio. ostaju u horizontalnom polo aju. Nakon toga. Same po sebi su te e od vode i tonu. U odsustvu vuène sile. Vrh štapa .yu Ribolovne tehnike 81 Neutralni vobleri su iste gustine kao i voda i lebde u njoj. mo ete odrediti dubinu do koje elite da vam vobler potone. Ovim voblerom se dominantno lovi u pauzama u kojima se varalica ne vuèe. Namotavanje mo e biti ravnomerno ili sa promenjivom brzinom. Veæ u sledeæem bacanju. ali se koristi samo na vodama sa èistim i tvrdim dnom. Izuzetno su pogodnu za duboke vode sa èistim dnom. Ova osobina uslovljava sasvim drugaèiju tehniku lova od svih drugih varalica. treba povuæi varalicu ka sledeæem mestu i tu saèekati. preciznim brojanjem sekundi. Prilikom padanja dobro je pratiti kretanje namotavanjem viška najlona. (To je trenutak kada je vobler dodirnuo dno.co. a onda je potrebno poèeti sa namotavanjem. Koriste se u lovu riba dna (som i smuð). imitirajuæi ribu. One se u suštini koriste isto kao i tonuæi vobleri. Idealno oponašaju ribu. Nakon toga ostaje se na tom mestu eljeni broj sekundi. Nakon zabacivanja potrebno je saèekati par sekundi kako bi potonule na radnu dubinu. Ne bi bilo korektno u ovom tekstu ne spomenuti metalne varalice (kašike i leptire). U toj fazi vobler blago vibrira.Sponzor poglavlja: www.ribar. Kod tonuæeg voblera bitno je pogoditi radnu dubinu.). poènite sa namotavanjem i vobler æe zadr ati tu dubinu. Ceo postupak se ponavlja sve dok se varalica ne izvuèe iz vode. Ovaj metod je vrlo slièan d igovanju. Meðutim ne treba trzati vrhom štapa. manevar se sastoji od bacanja i dovoðenja voblera na eljeno mesto i dubinu. blago vibrirajuæi. Dakle. jer æe varalica pritom poskoèiti i prekinuæe se njen pravilan rad. Promenom brzine namotavanja menjate dubinu rada varalice. Na ovaj naèin mo ete odrediti podvodni pejza dna i pronaæi mesta koja su najinteresantnija za ribu. Sa vremena na vreme potpuno zastanite. Nakon toga treba vrhom štapa povuæi varalicu ioko 40 cm i opet je pustiti da padne. Ovaj metod dozvoljava polako i metodièno pretra ivanje vode. dubokotonuæe voblere treba pustiti da potpuno potonu na dno. kako bi vobler pao pravo nani e. Nakon tog perioda. Najzad. ali se mogu koristiti i za ostale ribe. Znajte da vobleri u proseku tonu 30cm za 1 sekundu. Tonuæi vobleri su te i od vode i nakon pada u vodu sami tonu do dna.

. Brzinu treba uskladiti sa vrstom ribe koju lovite i to tako što za bucova treba vuæi najbr e. Koriste se ultralake kašike. Ono što je bitno je da nikakvih naglih trzaja ne sme biti jer se rad varalice momentalno prekida i riba odustaje od udarca. Metalne varalice treba koristiti na onim terenima gde je dno èisto i bez trave. Talasi pomeraju plovak gore-dole i laka i tanka kašika vibrira. YX 3-way sped trolling rig 3-way finesse rig Float rig. jer na taj naèin menjamo dubinu voðenja varalice. Neka idealna putanja bi bila talasasta. Ukoliko lovite u vodi gde je struja izuzetno jaka i sve vreme izbacuje varalicu van vode. a za bandara najsporije. Ukoliko elimo mo emo vrh štapa pomerati levo desno i na taj naèin šarati varalicom po vodi.yu mo emo pomerati blago gore ili dole. dodajte ote anje na oko 50 cm ispred varalice ka vrhu štapa kako bi je potopili.82 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. jer su u suprotnom gubici veoma veliki.ribar.co. Ni e spušten vrh dozvoljava joj da zaroni dublje.

yu Ribolovne tehnike 83 Provereno kvalitetno ruèno raðeni vobleri razlièitih velièina.co. vibracija i širokog spektra boja su garancija da æete i vi meðu njima naæi nešto za sebe.yu .Sponzor poglavlja: www.geocities. Tel: 031 512 467 http://www.ribar. te ina.com/zoranvid e-mail: zoranvid@ptt.

pre svega jer omoguæuje ribolovcu da se pribli i mestu gde se riba okuplja i ponudi joj mamac “ispred nosa”. Da bi to efikasno uèinio potrebna mu je veæa površina èiste vode. Obièno se ovde koriste manje varalice. Napašæe sve što mu se èini jestivo. To je razlog što se krupniji bandari love u sredini vodenih tokova ili jezera. kada jedna varalica poène da daje rezultate. Varalièarenje iz èamca V Bandar se za razliku od štuke kreæe u jatima i grupno napada plen.pravila nema. Jedino što treba paziti pri izboru varalice je njena velièina. U ovom tekstu obradiæe se neke specifiènosti u praktiènim primerima lova bandara. Da bi osigurali siguran ulov. Èamac vam je potreban kako bi im se pribli ili. Ono što je sigurno. nemojte je menjati. Jedna od glavnih osobina bandara je da nije ni probirljiv niti plašljiv. Iako su krupni primerci izuzetno retki. mo e rezultovati velikim brojem ulova na jednom mestu.co. svih boja i oblika. Ono 84 Sponzor poglavlja:www. što ovaj ribolov mo e uèiniti izuzetno atraktivnim. veæina iskusnih smuðaruša èuva mesto ribolova samo za sebe.aralièarenje iz èamca je izuzetno znaèajna tehnika.ribar. Bandari su naše najsitnije grabljivice koje ima smisla loviti varalièarskom tehnikom. osobina bandara da se kreæu u jatima. jer to signalizira i bandara u blizini. Osnova svega je poznavanje dna. smuða i štuke. Ukoliko imate sonar nije loše pronaæi mesta u vodi u kojima se nalaze jata sitne ribe. ona obièno ostaje du i period veoma lovna .yu Smudj Bandar .

Nije retko da ribolovci prave mesta. Ovi pravci æe u veæini sluèajeva biti lovni. Najlakše je da se orjentišete prema nepokternim objektima na obali. I ovde je èamac od izuzetnog znaèaja. Prilikom manevra. Takav vobler æe pri povlaèenju br e i dublje zaroniti i podiæi veæi oblak na dnu emitujuæi izuzetno atraktivan zvuk koji privlaèi smuðeve. a neki zbog toga što smuðevi jednostavno ne love u tim segmentima dna. Èamac omoguæava ono što sa obale ne mo ete nikako uèiniti: voðenje varalice paralelno sa obalom. Neki zbog podvodnih prepreka koje neæe dozvoliti pravilan rad varalice.co. Kada treba da se odluèite za tip voblera. To znaèi da je treba spustiti maksimalno duboko.yu Ribolovne tehnike 85 što tra ite je èvrsto dno bez trave. Jedino što mo ete uèiniti je da varalicu vodite pravilno. Sa obale nije moguæe efikasno pretra iti taj pojas. Štuka . podi uæi maglu za sobom.ribar. on æe stojati skoro vertikalno i manja je verovatnoæa da æe se svojim trokrakim udicama zakaèiti za dno. jer vam omoguæava da se pribli ite mestu gde se smuð okuplja. Meðutim. Kada pomoæu sonara odredite mesto koje vrlo verovatno ima smuðeva krenite sa zabacivanjem u svim pravcima. tamnija voda i prisustvo jata sitnih riba su ono što mesto èini smuðaroškim. tako da ona povremeno svojom kašikom kaèi dno. a sa njima i smuð. odakle vreba plen. veæ oni èija je putanja u gornjoj treæini vode. Specijalnih. zapamtite ih. Veæina štuka se nalazi sakriveno u priobalnom rastinju. videæete da samo pojedini pravci daju udarce. Naravno. Nije retkost da se na varalicu namenjenu smuðu naðu štuka ili bandar. Idealno bi bilo da je povlaèite tik iznad dna. Kada naðete optimalne pravce. dok æe veæina njih biti nelovna. Zato se u ovoj varijanti ne koriste dubokoroneæi vobleri.Sponzor poglavlja: www. smuðaroških varalica nema. moguænost kaèenje varalice je velika. uvek uzmite onog sa veæom nosnom kašikom. Kako se štuka nalazi u oblasti sa dosta trave. ne samo tog dana nego svaki put kada doðete na isto mesto. Ovo je izuzetno atraktivno za smuða. Veliki broj varalica je upravo izgubljeno usled kaèenja prilikom dodira sa dnom. potapajuæi veštaèke prepreke u vodu u oèekivanju da æe se tu naseliti sitna riba. sa što veæim brojem podvodnih prepreka. Ukoliko je mesto dobro. tu se i krije opasnost.

Dubina voðenja varalice zavisi od visine vrha štapa. tako da nema smetnje ako varalice ide pliæe. dobro je imati sonar. Da bi odredili prava mesta za varalièarenje. U tom sluèaju je tehnika identièna varalièarenju sa obale. vuèe po površini. èamac se vodi sredinom toka i naizmenièno se zabacuje paralelno sa obe strane toka. gde je potrebno pretra iti što veæu površinu. brzine èamca i vrste varalice.co. Kada je voda izuzetno plitka ili je podvodno rastinje visoko.yu Štuka napada iz dubine.ribar. . varalicu treba voditi na oko 2 m iza èamca. Njime se mo e vrlo brzo i efikasno sagledati podvodni reljef vode na kojoj se lovi. Varalica se zabacuje iza èamca. Na u im vodama (kanali). Ova tehnika se koristi na veæim vodama. sa tim da je pretra ivanje pojednostavljeno. Uobièajeno je da se na jezerima èamac dovodi bli e obali gde se varalica zabacuje uz obalno rastinje. obièno po sredini varalice. • Druga tehnika (troling) se koristi kada je èamac u pokretu. Dubina se kontroliše plovkom. Dve osnovne tehnike varalièarenja iz èamca su: • Prva je kada je èamac nepokretan ili nošen strujom. ) Monta a kedera na jig glavu uz dodatnu udicu Monta a gumice i kedera na jig glavu uz dodatnu udicu Monta a gumice i kedera na jig glavu bez dodatne udice Jig-a-Bobber tehnika kojom se jig glava sa prirodnim mamcem.86 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www.

Ova tehnika je kod nas vrlo retka iz dva razloga.ribar. Za ovu svrhu koriste se dubokotonuæi vobleri i sitne kašike kao i maksiSponzor poglavlja:www. U naredna tri primera pokušno je da se ilustruje tehnika lova vertikalnom metodom. U Bandar Tehnika se svodi na spuštanje varalice na dno i njeno povlaèenje dole gore.Vertikalno varalièarenje poslednih par decenija vetikalno varalièarenje se raširilo iz zemalja Beneluksa po celom svetu. ribolovci sa sobom nose metalne kuke u rukama. Kada lovite na zaleðenoj vodi. Nikada nemojte iæi na tanak led. ukoliko èovek upadne u vodu. U osnovi ista tehnika se koristi i u lovu mnogih morskih riba. jer bi vas njegovo pucanje dovelo u smrtnu opasnost. a drugi je što se za ovu tehniku koristi specijalizovan pribor koga je teško kod nas naæi. najbolje je da što pre zalegnete potrbuške i klizajuæi se na stomaku krenete ka obali. koje se lako zabijaju u površinu leda i njima je mnogo lakše izvuæi se na suvo.yu 87 .co. obratite pa nju na debljinu leda. U zemljama u kojima je lov na zaleðenim vodama uobièajen. kada je površina vode zaleðena i kada klasiène tehnike varalièarenja nisu primenljive. Ukoliko se naðete na ledu i èujete kako on poèinje da pucka. Naime. Meðutim. Za tu svrhu se koriste metalne kuke. Prvi je što ribolovci nemaju informacije o ovom naèinu ribolova. kako je naš narod izuzetno kreativan. nije teško i klasiènim varalièarskim priborom savladati ovu tehniku. Ono što ovu tehniku èini posebno atraktivnom jeste moguænost varalièarenja zimi. gotovo da nema naèina da se ponovo popne na santu leda samo snagom svojih ruku. jer one klize po površini leda.

jer su pretvrde i smanjiæe ukupnu kolièinu ulova. Tehnika u letnjim mesecima je da se vobler spusti na dno i onda vrhom štapa podigne trzajem oko 30 cm. Nakon toga se vrh opusti i postupak ponavlja. Tada se bandar nalazi u jatima na dnu u blizini podvodnih struktura (veliko kamenje.yu malno kratki štapovi sa mašinicama. Zimi kada je riba manje pokretna. rupe. Voda se pretra uje po vertikali. Pomoæ sonara je dobrodošla. U tom sluèaju èamac nije moguæe koristiti. neki izvori savetuju da se štap dr i nepomièno te da varalica uvek ide iznad samog dna. Štap i ovde treba biti što kraæi. Buèno spuštanje æe rasterati jato sitne ribe i bandari æe otiæi zajedno sa njima. kao i zimi kada se na površini vode pojavi debeo sloj leda po kome je moguæe hodati. Èamac mora biti dobro fiksiran. panjevi. Izuzetno je bitno da se vobler spusti na pravo mesto i to što tiše. kako bi što bolje osetili trenutak kada smuð uzme varalicu. Nikako ne koristite klasiène sajlice. priðite mestu što je moguæe tiše i sa najveæom pa njom spustite varalicu. Zveèka u vobleru je prednost. Brzina pomeranja je identièna brzini kretanja èamca usled delovanja vetra i vodene struje. u èijoj blizini se nalazi neka podvodna struktura. nikako du i od 2 m. Tra ite mesta sa dosta sitne ribe. Kao i kod lova bandara potrebno je poznavati mesto gde se riba okuplja. jer æete u suprotnom vrlo brzo izaæi iz lovnog podruèja i ulov æe izostati.).co.. veæ se na eljenom mestu buši rupa u ledu i postupa se isto kao i kada pecate iz èamca. sloj po sloj.88 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Ukoliko lovite iz èamca. Vobler æe usled ovog manevra poskakivati po dnu uz neprestalno zveckanje i ritmièno udaranje o dno.. jer æe se bandar u jatu sitne ribe fokusirati na zvuk vašeg voblera. Smuð .ribar. Ova tehnika je izuzetno atraktivna kada temperatura vode opadne. Kaèite dubokotonuæe voblere sa zveèkom i silikonske varalice sa d ig glavom. Ukoliko oèekujete da u blizini ima štuka. Kao glavni najlon koristite neistegljive modele. na kraj nalona treba postaviti specijalnu sajlicu koja je predviðena i za lov smuða.. Uspeh u ovom ribolovu zavisi upravo od pronala enja ovih mesta.

ribar.co. posebno ako postavljate trokraku udicu. Nikada nemojte loviti štuku bez sajlice.Sponzor poglavlja: www. tako i kroz rupu iskopanu u ledu. pa je bolje koristiti secijalne sajlice. Dakle. da bi ova tehnika mogla da se koristi. Riba sa trokrakom udicom u ustima. dobro je da su sa zveèkom. kašika i silikonskih varalica sa d ig glavama. štuka u dublje vode odlazi tek kada temperatura vode opadne. osigurana je na smrt od gladi. Tehnika vertikalnog ribolova se mo e koristit kako iz èamca. Meðutim. Èesto se na istom mestu mogu naæi i smuðevi. Ukoliko koristite voblere. zima je pravo vreme za lov i tada treba tra iti najdublje vode u kojima štuka ivi. Monta e sa specijalnom glavom za vertikalno varalièarenje Monta a vorma Štuka Monta a tvistera Monta a šeda Monta a vorma sa suknjicom Monta a kedera Monta a gliste .yu Ribolovne tehnike 89 Kao bandara i smuða i štuku je moguæe loviti vertikalnim varalièarenjem. ukoliko prere e najlon. Kao varalica se mo e upotrebiti svaki tip dubokoroneæih voblera.

25mm. da se oprobaju u lovu riba veštaèkim mušicama.Ribolov vaser kuglom i mušicama aser kugla omoguæava svima onima koji nemaju standardni mušièarski pribor. nije presudno da mašinica ima veliki prenos. najèešæu primenu ovaj metod ima upravo u donjim tokovima.16 do Beovice 90 Sponzor poglavlja:www. tek koliko je potrebno da imate pravilne zabaèaje. koja su primenljiva u lovu drugih krupnijih i atraktivnijih riba. Naravno. najbolje karbonski tanak štap. Kod ove tehnike. klen. lov beovica vam mo e doneti neka izuzetno bitna iskustva. Najbolje je iæi na najlone debljine od 0.co. V Ukoliko se odluèite da oprobate ovu tehniku. sa obzirom da je sistem izuzetno lak. Du ina štapa treba da je od 2. Krenimo od pribora. bucov i štuka.4 do 3 m.ribar. gde veæina ribolovaca ima klasièan varalièarski pribor. Postavite laku i preciznu mašinicu. jer se sistem vodi izuzetno polako. male te ine bacanja (10-30gr). svaka od ovih riba ima svoje specifiènosti u tehnici i na njih æe se ukazati u ovom tekstu. Tanji najloni se preterano mrse i lako pucaju prilikom zabacivanja.18 do 0. koja lepo sla e tanak najlon. Ciljne ribe za ovaj metod su beovica. Najlon treba da je maksimalno tanak. da bi omoguæavao daleke zabaèaje. Naspite u nju vode do 1/4.yu . akcije A ili B. U gornjim i bistrijim tokovima ovom metodom je moguæe loviti sve vrste riba koje se love klasiènim mušièarskim alatom. Za lov ove vreste potrebna vam je najmanja vaser kugla koju mo ete naæi. Uzmite laki. Predvez za mušice izraðujte od tonuæeg tankog najlona debljine 0. Meðutim.

rasporeðuju se dve do tri mušice. mušice treba da su navezane na udice broj 14. Klen I klen se mo e loviti ovom tehnikom. Upecana beovica. Za sitnije primerke koristite isti pribor kao i za lov beovica. Inercijom æe se mušice pravilno rasporediti. 12 ili 10. Ovaj sistem je bolji na brzotekuæim vodama.22 mm. Vodite raèuna da poslednja mušice bude ili vla na ili ote ana. meðutim ono što ovu metodu izdvaja je specifièan oseæaj. Pecanje beovica ovom metodom mo e biti izuzetno efikasno. Zabacivanje se vrši trzajem iz ruke i neposredno pre udara kugle u vodu. Nekada je od presudnog znaèaja da stanete sa namotavanjem. jedan oštriji trzaj vrhom štapa. jer du i podvez ne bi omoguæavao pravilno zabacivanje. postavlja se podvez du ine štapa. vrhom prsta treba zaustaviti odmotavanje najlona. kao i koji oblik koristiti treba doneti na samoj vodi u zavisnosti od vremena i lokacije i trenutno prisutnih insekata kojima se riba hrani. a nije došlo do njegovog pravilnog razvijanja. Dva osnovna sistema vezivanja su: • Prvi je kada se na kraj osnovnog najlona ve e vrtilica na koju se kaèi vaser kugla. Beovice æete retko uhvatiti na velikoj udaljenosti od obale. a na nju se postavlja podvez du ine štapa. posmatrajte ribe koje se zaleæu na mušicu. Odluku da li koristiti vla ne ili suve mušice. Najèešæi su udarci u priobalnih 10 m. kako bi sistem pravilno le ao u vodi. Ovaj sistem se koristi na mirnim vodama. veæ ih vodite u gornjih 20 cm. obièno postavlja sve na svoje mesto. • Drugi sistem je da se na kraj najlona ve e vrtilica. Na podvez treba ravnomerno postaviti dve do tri mušice. pravilno po podvezu. Na kraj podveza postavlja se vaser kugla. Ukoliko vam se i desi da sistem padne na vodu.co.Sponzor poglavlja: www. Pazite da vam mušice na izaðu na samu površini vode. dok za krupnije komade treba uneti neke mod- . Za drugi kraj vaser kugle.yu Ribolovne tehnike 91 0. Mušica æe u tom trenutku krenuti unazad i ka dole i uleteti ribi direktno u usta.ribar. Namotavanje treba da je lagano. Kada uðete u ovu zonu. Kako lovite sitnu ribu. sa tim da se poslednja mušica nalazi na samom kraju podveza. Izmeðu vrtilice i vaser kugle. èesto iskaèe iz vode i pru a mnogo veæi otpor nego pri lovu drugim metodama.

pa je uvek dobro ostati koliko je moguæe zaklonjen. Kod beovica veæina udara dolazi u poslednjih 10 m voðenja sistema. Obratite pa nju na èinjenicu da vas klen mo e i videti. Idealno bi bilo da se podesi njegova radna dubina na oko 50 do 70 cm. Ukoliko bi kontra bila neophodna ovo sigurno ne bi mogli da uèinite. Kada se u vodi pored sitnijih klenova nalaze i krupniji komadi. Preporuèena tehnika voðenja je identièna kao i kod beovica. klen je izuzetno oprezna riba koja se u toku toplih i sunèanih dana nalazi u gornjoj treæini vode.92 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. najviše u samom sistemu koji se montira iza vaser kugle. Nakon zabacivanja vobler æe svojom masom rastegnuti najlon sa mušicama i sve æe doæi na svoje mesto na površini vode. sistem treba malo modifikovati.yu ifikacije. Mušice æe se u tom sluèaju naæi na dubinama od oko 30 cm što je ide- . Klen æe se sam upecati silinom svog udara. koja se kod ovog sistema nalazi na kraju najlona potrebno je postaviti najmanji plutajuæi plitkoroneæi vobler. mo e se desiti da jednim provlaèenjem ulovite veæi broj klenova. Dakle. Ipak. Èesto se dešava da klen u daljem delu primeti mušicu i krene da je prati i odustane neposredno pred pecarošem kada ga spazi na obali. što bli e suprotnoj obali i što mekše. U veæini sluèajeva jaèa kontra mo e išèupati mušicu ribi iz usta i dovesti do promašaja. Umesto poslednje mušice. odakle lovi mušice koje padaju u vodu. Pre svega. sa tim da sa zastajkivanjem treba poèeti odmah nakon zabacivanja. Ono što je interesantno kod ovog naèina ribolova je da kontra gotovo da i nije potrebna. Kada zapoènete sa vuèenjem. U ovom sluèaju koristi se varijanta kod koje se mušice nalaze iza vaser kugle. Zabacivanje kod lova klena treba da je precizno. veæina ribolovaca smatra da je neopa en prilaz mestu gde se klenovi okupljaju nemoguæ.co. Ova èinjenica uslovljava jednu specifiènost lova. Veæina udaraca dolazi u odmah nakon zabacivanja i u prvih 20 m voðenja. vobler æe krenuti ka dnu. Prilaz vodi dakle mora biti izuzetno pa ljiv. dok je kod klena upravo obrnuto. Vrlo retko se desi da klen na mušicu udara u završnoj fazi. Bez obzira na velièinu klenova koji naseljavaju vodu u kojoj pecate ima nekih stvari na koje treba obratiti pa nju.ribar. U vodama u kojima ima dosta ribe. sistem vodite polako i kada na štapu osetite trzaj malo prikoèite ili nastavite istom brzinom.

a za njen drugi kraj. sa tim da se zabacuje u sredinu vodenog toka. plitkoroneæi vobler. Štap treba da bude akcije A. Pri odabiru štapa dobro bi bilo da ga isprobate na samoj vodi. a na kraj najlona se postavlja plutajuæi. Tehnika zabacivanja je identièna kao i kod prethodnih primera. Udarac ribe je izuzetno jak i treba biti spreman na njega. Krupniji bucov je prilièno redak i obièno se kreæe sam. druge vrste modernih površinskih varalica. a da štap pritom bude jak da se izbori sa velikom ribom. Lov bucova velikim mušicama (stimerima) je izuzetno atraktivna i lovna tehnika.yu Ribolovne tehnike 93 alna radna dubina. dok neki imaju adekvatan pribor. potrebna vam je izuzetno kvalitetna mašinica. prevare upravo kod ovih štapova mogu biti èeste. neki ribolovci koriste veæi broj manjih mušica.4 m (za èamac) do 3 m (za obalu). Ovaj sistem tra i štap du ine od 3 m da bi se pravilno zabacio. a umesto voblera.ribar. dok se sitniji bucov kreæe u jatima. pravolinijsko i brzo. veæ nakon nekoliko veæih primeraka. Strimere treba vezati na kratke podveze du ine od oko 15 cm. Najveæi problem pri ovom lovu je dovoljno daleko zabacivanje lakih strimera. Mnogi proizvoðaèi u elji da prodaju svoj pribor. Krupniji komadi æe se veæinom zaletati na voblera.5 m od kraja najlona ka vrhu štapa ve e prvi strimer. koje simuliraju jato. veæ se na oko 1. Kada doðete na vodu u trenutku okupljanja jata bucova koji lovi na površini uspeh u ribolovu je siguran. Povlaèenje je ravnomerno. Neki ribolovci ovaj problem rešavaju lovom iz èamca. na podvezu dugom od oko 1 m postavlja se plutajuæi plitkotonuæi vobler. • Drugi modifikovan sistem je onaj kod koga se umesto voblera postavlja vaser kugla. poèeæe da popušta. Bucov . Umesto strimera. sa što veæim prenosom. Kako je ideal mnogih da lak teret bace daleko. jer bucov lovi u sredini samog toka.co. netaèno oznaèavaju njihove tehnièke karakteristike. dok æe sitniji napadati mušice. Udarac bucova je jak i svaka lošija mašinica. Pored kvalitetnog štapa. na oko 80 cm drugi.Sponzor poglavlja: www. te ine bacanja od 30 do 60 g i du ine od 2. Dva uobièajena sistema vezivanja strimera su: • Prvi je onaj kod koga se ne koristi vaser kugla.

iskaèe iz vode uz jak udarac.94 Ribolovne tehnike Štuka Sponzor poglavlja:www. ali je lošiji jer struna pru a otpor ribi pri uzimanju mamca. Kontra mora da bude malo zakasnela. ali ne pravolinijski kao kod bucova. Za razliku od lova bucova. ka vrhu štapa. veæ trzanjem štapa u cik-cak. a tek na kraju standarno mušièarenje. najlovnija metoda je ova sa vaser kuglom. Kako strimer pluta po površini vode. meðutim u veæini sluèajeva vaser kugla upravo privlaèi ribu. . potom ide varalièarenje. Zabaèaj ne treba da bude tako dalek kao kod bucova. ovaj metod daje najbolje rezultate. jer se štuka uglavnom nalazi u priobalnom podruèju odakle vreba plen. Tradicionalno je verovanje da se riba plaši vaser kugle.yu I za lov štuke koriste se krupne mušice . l Vrtilica Vaser kugla Mušica Gumeni stoper Monta a prikazana na slici iznad dozvoljava da struna nesmetano klizne kroz vaser kuglu.co. sigurno je da je standarno mušièarenje najzahtevnija. Riba uzimajuæi mamac. ali i najspektakularnija tehnika od ove tri. Udarac štuke je izuzetno spektakularan i teško se zaboravlja. Oblik vaser kugle na slici ispod je kod nas èešæi. a tek nakon toga mušicu. na udaljenosti od 1 m.ribar.strimeri koji se izraðuju specijalno za lov štuke. Po nekim istra ivanjima. Meðutim. ovi strimeri se ve u pojedinaèno na kraj najlona. Strimer se vodi u gornjem sloju. Ispred strimera. Riba pri trzaju ne oseæa otpor i rado guta mamac. U takvim vodama. kako bi se riba zakaèila. Prilikom voðenja sistema èesto æete primetiti da riba napada prvo kuglu. kako bi obezbedila dovoljno daleko zabacivanje. moguæe ga je voditi i u vodama obraslim travom iz koje riba vreba. koju je potrebno do pola napuniti vodom. mo e se postaviti vaser kugla.

(Da privuèe ribu ka sebi. kreæe sa plovcima. odabrali mesto i zabacili svoje štapove. poèinje da zabacuje. štap signalizira udarac ribe. kao i svaki drugi sport ima svoj fair-play. Kontrirate i pored ribe dobijate oduševljenog kolegu koji se naseljava na mesto tik uz vas. Prvo dubinke. Kako bi riba uzela njegov mamac. Za nekoliko trenutaka iza vas tandrèe njegov auto iz koga on izlazi uz lupanje vratima.co. Veliki broj ribolovaca se pridr ava ovih viteških pravila. Meðutim. ali na alost. Naravno. Poèetak svog ribolova oznaèio je bacanjem ogromne kugle primame ka vama. Normalno u elji da vam se što više pribli i prebacio je svoj najlon preko vašega. još uvek je veliki broj onih koji svojim ponašanjem ribolov svode na bahatost i nemar. Cilj ovog teksta je da svima nama bude lepše kraj vode. došli ste na vodu. njegov sledeæi urlik vam saopštava da vas ništa ne razume i da æe doæi kolima do vas. I dok æaskate sa njim.ribar. Siguran sam da niko ne eli da mu ribolovaèki dan protekne ovako: “U rano jutro.Uhvati i pusti Viteško ponašanje na vodi ibolov. pokušava da pogodi isto mesto. U meðuvremenu R Sponzor poglavlja:www. Nakon dubinki. Stoji iza vas i posmatra. postavlja hranilice pune primame.) No da stvar bude još gora. Samo što je poèelo da sviæe i da se izmaglica di e sa površine. Nose bar 30 g i prave lep “plop” kada padnu u vodu. Neki od njih to rade namerno.yu 95 . Videvši gde vi lovite. sa suprotne obale èujete zov slièan urliku vašeg poznanika koji vas razdragano pita ima li èega. odgovarate da nema u nadi da æe se tu razgovor prekinuti. dok veæina pak iz neznanja. Sledi dugotrajno raspetljavanje i ponovno zabacivanje. Sam ih je izradio.

yu ulova nema. Poèistite otpatke koje ste zatekli. Uvek zatra i dopuštenje od starijeg ribara za ribolov u njegovoj blizini. plašeæi i ono malo riba u okolini. na brzinu pakujuæi stvari i odlazi. • Ne postoje moja i tvoja ribolovna mesta. Na brzinu na obali cepa drva.co. Poneo je par šnicli da ispeèe na roštilju. sem par sitnih riba ispod mere koje on pakuje u svoju èuvarku.ribar. Ukoliko elite da ribu nakon pecanja pustite obratite posebnu pa nu. • Ribu prihvatajte i sa njom se ophodite sa posebnom pa njom.” Koliko god ovaj prikaz izgledao smešan on se svima mo e dogoditi.96 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. • Ne stvarajte nepotrebnu buku. Nakon samo par sati. • Nikada ne ostavljate olova. • Ne lupajte po vodi i obali. • Ne uznemiravajte ivi svet uz obalu. najlon ili udice na obali. on zakljuèuje da ribe nema i odluèuje da nešto pojede. • U prolazu do ribolovnog mesta uvek pozdravite ribare na koje nailazite. Povreðena riba æe ubrzo uginuti od bolesti ili iznemoglosti. koje ste proveli u slušanju njegovih prièa i do ivljaja. • Ne stvarajte buku na ribolovnom mestu. Potrudite se da rano ustanešte i doðete pre drugih na mesto koje ste sami pripremili primamljivanjem za ribolov ili na koje nejèešæe dolazite. • Obalu ostavite uvek èistu. Sve spremite u kesu i kod kuæe bacite smeæe ili oprezno spalite na obali. • Pa ljivo rukujte priborom i ne prebacujte svojim preko tuðeg. Nakon što je pojeo ono što je doneo i popio piæe (èiju je flašu ostavio na obali) ostavlja i vas. . • Nemojte pecati na manjem rastojanju od 20 m od prvog ribolovca do vas. papire i druge otpatke. Da vi ne bi bili loš momak u ovoj prièi dobro je da se pridr avate nekih pravila: • Nemojte bez potrebe krèiti nove staze i prilaze kroz višegodišnje rastinje. Ne ostavljajte iza sebe smeæe. Oni mogu biti smrtonosni za veliki broj divljih ivotinja koje se tuda kreæu. cupkanja i neprekidnog zabacivanja i primamljivanja. smestite se na drugu ribolovnu poziciju. • Ukoliko vas neko preduhitri.

Naravno. takoðe ošteæuje sluz. Prihvatanje ribe suvim rukama ili postavljanje ribe na suvo tlo. • Nikada nemojte ribu dizati iz vode na štapu. ova ideja je stvar odluke svakog pecaroša i ne treba suditi pecarošu koji eli da kuæi ponese ulov. kako bi puštena riba mogla neošteæena da pre ivi. Brzo umaranje u veæini sluèajeva dovodi do predavanja ribe. koja najèešæe ugiba. neophodno je da prihvatite nekoliko osnovnih èinjenica. • Riba preko svoje krljušti ima vrlo tanak sloj sluzi koji je u svakodnevnom ivotu slu i kao prva brana od napada bolesti i mirkoorganizama. skida deo sluzi i puštena riba vrlo lako oboleva na tim mestima. riba do ivljava šok. Tada se kompletna te ina ribe oslanja na udicu koja pritom cepa usni aparat ribe. Osnova ove ideje je da je cilj ribolova nadmudriti ribu i izvaditi je iz vode. Uvek koristite najjaèi moguæi pribor. • Prilikom zamaranja ribe. oèi ili usta. Uvek za to koristite meredov. Dugotrajno zadr avanje ribe u èuvarci. posebno meðu modernim šarand ijama.co. Veæina riba na vazduhu umire od gušenja. kako bi ribu mogli brzo da izvuèete. • Ukoliko ste u moguænosti ribu iz meredova pustite direktno nazad u vodu. a ne vertikalno za škrge. Ovakva riba se relativno brzo oporavlja od šoka.yu Ribolovne tehnike 97 Pored ovih opštih pravila ponašanja. za otprilike isto vreme za koje se èovek davi pod vodom.ribar.Sponzor poglavlja: www. Veliki broj riba se ošteti upravo nesavesnim dizanjem iz vode. Meðutim. Tom prilikom ribu dr ite horizontalno za glavu i stomak. • Ribu treba u što kraæem vremenskom periodu pustiti. popularan je pokret “Uhvati i pusti”. u poslednje vreme. Ukoliko elite da ribu izmerite i da se slikate sa njom. ukoliko se odluèite za ideju “uhvati i pusti”. Ukoliko je zamaranje preterano dugotrajno. a ne odneti je kuæi kako bi je pojeli. ukoliko je on u propisanim granicama i ako su primerci upecanih riba preko minimalne mere. riba mo e uginuti i pre nego što se izvuèe na suvo. Dugotrajno zamaranje dovodi do potpunog iscrpljivanja ribe. uradite to brzo. . Kada ribu spuštate na tlo prvo postavite komad najlona ili neke tkanine koji prethodno pokvasite vodom. • Nije loše dezinfikovati ubodno mesto udice rastvorom hipermangana.

• Ukoliko pecate dubinskom metodom obavezno koristite saferig. Isto se dešava i sa ribom koja je pokidala strunu i sa sobom nosi parèe sa kompletnim ote anjem. • Riba koja se upecala na trokraku udicu i pritom pokidala strunu skoro sigurno umire od gladi.yu http://www. Kompormis je korišæenja udica sa mikro jeziècima.2kg. • Znajte da riba koja je otišla u trsku ili granje i tu se zapetljala verovatno umire od iznemoglosti.3kg do 2. pustili ste ribu koja je stara izmedju 14 i 18 godina. • enka štuke i smuða izle e oko 35. • ako pustite nazad u vodu štuku tešku 9 kg. Ukoliko riba proguta udicu.co. Ovako odrasla enka je "vredna" preko 1000 štuka izmeðu 1.com: • ako pustite nazad u vodu smuða od 4. ali mamac sa njih lako spada.ribarska.5kg u suštini ste pustili nazad u vodu 525 smuða te ine 0. • smuðu treba izmeðu 5 i 7 godina da dostigne te inu od samo 900 gr.html .floatsgone.co.2 kg za svaku godinu koje se izmresti.9 kg za svaku godinu za koju se taj isti smuð izmresti.ribar. koji æe u sluèaju kidanja potpuno osloboditi ribu. bez obzira na oblik i tip udice. Sledeæi ilustrativni primeri preuzeti su u potpunosti sa sajta www.ribarska.3kg i 2.com http://www. • štuki treba izmeðu 5 i 7 godina da dostigne te inu od 1.000 komada samo 15 primeraka ce pre iveti i dostiæi punu zrelost. L Za ovaj tekst korišæeni su informacije sa sledeæih sajtova: http://www.btinternet. • Udice bez jezièaka skoro ne ošteæuju ribu. ona æe je povrediti. Od ovih 35.uk/index.000 komada ikre po jednom paundu (450g) sopstvene te ine.

Plovkarenje. Mach. Surface. vode i doba godine.dragstor.na 256 strana obuhvat a : •120 metoda ribolova sa sistemima. Pop-up. c o m Mesto za kupovinu knjiga. . • 4 r b j h v s na preko 150 strana .movies & muzike na internetu . • 40 proverenih recepa z b j i e i d tajta a o l j e l na uputstva kako napraviti svoj boili. tehnikama primamljivanja i mamcima . Zastavica. • 0 v s mamaca sa metodom pripreme i 7 r ta upotrebe. . Fly fishing. Kontakt za nabavku : tel:013/821-641 e-mail:quercus@hemo. mamcima i primami. DVD.. Lov na zaledjenim vodama. Kotrljanje.o r b j m v s je iooa i l i r tama. •70 tehnika primamljivanja sa receptima u zavisnosti od riblje vrste. Slobodni najlon.hemo.Neke od obradjenih tehnika su: Bolognese.Cena knjige “Tajne ribolova 1” Knjiga : 300din + ptt(130din) CD-ROM : 150din + ptt(110din) Knjiga T a n r b l v 1 . Waggler.net/quercus w w w.tek0 i l i r ta stovi su bazirani na tehnikama ribolova.net www:http://users. Lov prirodnim mamcima.

.

II deo: Ribolovni sistemi .

Takoðe. Tu su postavljene neke specifiène monta e. tako da æe ova imena biti univerzalno poznata. kako bi lakše pratili savremena dogaðanja u ovoj oblasti. dobro je da se naši ribolovci upoznaju i sa stranom terminologijom. Za ovaj potez sam se oluèio kako bih poveæao informativnost knjige. a ne moraju da imaju veze sa samim tekstom na toj strani. Razlog ovome je da se što manje unosi zabuna u našoj ribolovaèkoj javnosti. veæina monta a je meðunarodno poznata po svojim engleskim nazivima. C .Predgovor II delu ilj ovog poglavlja je da kombinacijom slika i teksta objasni veæi broj karakteristiènih vezova i sistema koji su specifièni u tehnikama ribolova objašnjenim u prethodnom poglavlju. Kako je ova knjiga hrestomatija u svojoj biti. Imena monta a ostala su u originalnom uglavnom engleskom obliku. koje mogu. i slike su morale zadr ati svojstva i obele ja izvora. Takoðe. Obratite pa nju na slièice u gornjem desnom uglu na poèetku svakog teksta.

Moderan šaranski ribolov A Za kraj 35 cm dugog Silka ve ite 1. Provucite vez kroz alkicu na udici. a preporuka je Halfblood ili griner. Namenjen je za kaèenje plutajuæih (pop-up) mamaca. Nakon toga krenite sa obmotavanjem vrata udice. nchor rig podseæa na sidro. Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Odmerite eljenu du inu gumene cevèice. Koristite bilo koji mali èvor. 103 .5mm alkicu. Anchor rig Nakon 8-10 obmotavanja provucite opet silk kroz alkicu na udici. na terenima obraslim travom.

Na slici dole prikazan je naèin vezivanja knotless èvora. Jedna je data na slici i kod nje se prvo vezuje omèa na kraju najlona. Kroz izbušene rupe provucite 2 cm dug komad tvrdog najlona (formirate sidro). Zave ite pop-up boili za alkicu. Dve su varijante ovog èvora. Iglom probušite gumenu cevèicu pod pravim uglom. kako bi zadr ao oblik. Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Za drugi kraj silka ve ite drugu identiènu alkicu i na vez postavite gumenu cevèicu. Super lepkom prema ite najlon. W . Za tu omèu se kasnije vezuje dlaka.104 Ribolovni sistemi Navucite cevèicu na vrat udice preko silka. Druga je bez omèe i ona se koristi kod “D” riga i drugih slo enijih sistema.

nave e i komad meke dlake na koju se postavlja boili. Vezivanje ovog sistema je vrlo jednostavno. pa ljivo istopite njegov kraj. Na vodama gde šaran još nije navikao na dlaku daje izuzetne rezultate. udica æe slobodno da krene unapred i postoji velika verovatnoæa da æe se zakaèiti za usta ribe. O i Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 105 . Veæ nakon par trenutaka.Stif rig vo je najstariji naèin postavljanja boilia na udicu. kako je dlaka vrlo meka i savitljiva. Vratite kraæi kraj najlona kroz alkicu na udici i formirajte slovo “D”. Meðutim. Da se najlon ne bi izvlaèio iz alkice. Namenjen je za vezivanje svih vrsta mamaca o dlaku: boilia. Osnova ovog veza je da se na udicu. kukuruza kao i paste. riba æe osetiti da je pored mamca usisala i udicu i pokušaæe da je ispljune. I sistem je gotov. Prvo odsecite onoliko najlona koliki elite da vam je podvez. Kada riba pronaðe ovako postavljen mamac. usisava ga u usta. pored osnovnog najlona. Nakon toga na vrat udice ve ite knotless èvor.

5 cm od vrata udice. kako se ne bi desilo da boili spadne. Uzmite drugi komad strune du ine od oko 25 cm i njen jedan kraj provucite kroz alkicu. postavite boili na dlaku du ine oko 5 cm. Kada ste vezali sam “D” sistem. Višak dlake odsecite. Pa ljivo upaljaèem. sagorite vrh najlona. kako se “D” rig sam ne bi razvezao. Provucite dlaku kroz alkicu koju ste postavili na “D” rig. Na kraæi kraj strune nani ite jednu alkicu preènika 1. Vezuje se jednostavno. odsecite na du inu od oko 8 cm i na njenom kraju namestite klasiènu petlju.5 mm. kojom ste vezali udicu. Obratite pa nju da se namotaji prilikom vezivanja èvora zaustave najviše na 1/2 vrata udice. O 106 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . Zave ite dlaku i dodatno superlepkom ojaèajte vez. Drugi kraj strune.“D” rig vo je jedan od najpoznatijih vezova namenjen prvenstveno pop-up boilima. tako da se alkica slobodno kreæe po njoj. Prvo provucite strunu kroz alkicu i nave ite knotles èvor. pa vrh najlona provucite kroz alkicu na udici. Boili treba da bude na udaljenosti od oko 0. Tim krajem ve ite petlju.

. mamac stalno stoji uspravno i odignut od podloge na oko 8 cm. ] Na slici desno prikazan je naèin vezivanja boila na dlaku. Bez obzira na oblik i tip dna. na vez petlje na du oj struni postavite komad ote anja. Visinu odreðujete du inom kraæe strune. Prava prednost ovog sistema je njegova prezentacija mamca. cilj je da se ova du a struna odr i u vodoravnom polo aju.Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Ribolovni sistemi 107 Kako je ovo sistem namenjen pre svega za kaèenje pop-up boilia. dok kraæa treba da stoji uspravno. Za drugi kraj strune pove ite olovo adekvatne te ine. Da bi se to postiglo.

Sa druge strane. dok mu je hod uz i niz strunu ogranièen. jer zbog dejstva centripetalnih sila mamac dr i daleko od glavne strune. mo e slobodno okretati oko glavne strune. koja se postavlja izmešu dve perlice. veæ i mnogo široj ribolovaèkoj publici. Na slikama su date druge varijante helikopter riga. što je prednost ovog sistema. Za tu vrtilicu se vezuje podvez u du ini od 20 do 30 cm. Treba primetiti da se vrtilica. Ovaj naèin vezivanja se nije pokazao dobrim u vodama obraslim travom. jer su kaèenja olova vrlo èesta. moguæe je koristiti i pop-up i klasiène boilie i druge mamce.Helikopter rig elikopter sistem je poznat ne samo meðu šarand ijama. veæ je to èitava serija podvarijanti. Ovo i nije samo jedan vez. Zajednièka osobina im je da se podvez mo e slobodno okretati oko glavne strune. Ovako postavljen podvez se prilikom zabacivanja slabo mrsi. H 108 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . Osnovna varijanta ovog naèina vezivanja data je na slikama levo.

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Ribolovni sistemi 109 gh .

u sluèaju da se struna prekine. Ceo sistem se nate e u obliku luka. Prednost ovog veza je da riba. Nakon toga se vezuje omèa za koju æe se vezati podvez. dok u druga dva sluèaja slobodno spada sa nje. komad silikonske cevèice na koju je postavljena vrtilica sa virblom za koju se kaèi olovo ili hranilica i najzad opet kroz jednu perlicu. f S 110 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . Razlog ovome je taj što kompletno ote anje spada sa strune i omoguæava ribi da nesmetano pliva.Safety rig igurnosni vez je posebno postao popularan sa omasovljenjem pokreta “Uhvati i pusti”. Na èetvrtoj slici se vidi da sistem mo e puæi na tri mesta. Osnovni najlon se prvo provlaèi redom kroz: alkicu. Udica. perlicu. sama ispada iz usta najviše za par dana. što je pokazano na treæoj slici. ote anje ostaje na glavnoj struni. Kraæi kraj strune se vraæa nazad ka alkici i vezuje za nju. Ukoliko pukne podvez. sa velikom verovatnoæom pre ivljava.

DE Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 111 .Hook-hair rig U ovu grupu monta a spadaju sve one kod kojih se alkica postavlja direktno na vrat udice.

ali podvez ostaje na samoj površini.Boili k+v+m mix 18% 8% 8% 10% 10% 12% 16% 10% 8% acid kazein natrijum kazein mleko u prahu hrana za šarana ptièija hrana sojino brašno pire u prahu griz šeæer Bolt rig svojoj suštini ova grupa monta a zamenjuje mesto predvezu i olovu kod helikopter monta e. Teško olovo tone u mulj. Kao podvez koristite meku upredenu strunu. U I 112 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . Prednost ovog sistema je kod ribolova na vodama sa mekim dnom. Varijanta monta e sa kliznim olovom dodatno omoguæuje kretanje sistema.

G Silikonska cevèica kao zaštita Ote anje od 50 do 100 grama G Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 113 .Proteinski boili 110gr 30gr 30gr 30gr 200gr 50gr 50gr acid Kazein laktalbumin natrijum kazein kalcijum kazein sojino brašno griz sojini proteini + 3 jaja Gravel rig ravel ili dubinski sistem je vrlo èesto korišæen sistem vezivanja kod svih dubinskih metoda ribolova sa jednim predvezom. Prilikom povlaèenja riba ne oseæa te inu olovnog optereæenja. Na slikama ispod date su dve varijante. Umesto olovnog ote anja moguæe je postaviti i hranilicu.

Umesto cevèice mo ete uèiniti sledeæe. a du i ka vrhu štapa. Prilikom vezivanja omèe na glavnoj struni treba ostaviti oko 30 cm dugaèak kraj. Taj kraj treba uvrteti o glavnu strunu i premazati lepkom. DE 114 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin .Boili sa pšeniènim klicama 150gr 50gr 50gr 50gr 100gr 50gr 50gr acid ka ein laktalbumin natrijum kazein sojino brašno pšeniène klice šeæer griz + 3 jaja Antitangle rig Vrlo je bitno da du ina predveza ne bude veæa od du ine cevèice. Meðutim. Na taj naèin æemo donjih 30 cm glavne strune uèiniti vrlo tvrdim. što æe imati slièan efekat kao i cevèica. kod te monta e uticaj olova je mnogo jaèe izra en. sa tim da se olova. ali i u obliku latiniènog “L”. A ntitangle ili nemrseæa monta a se èesto koristi na svim onim terenima gde je potrebno udicu kaèiti ispod kraæi krak okreæe ka mamcu. inaèe mo e doæi do umršavanja i nepravilnog prezentovanja mamca. Cevèica mo e biti prava.

Ukoliko se pravilno i meko zabaci. Prva monta a je tehnièki kvalitetnija. Prednost te monta e je i slabija zavisnost od terena kao i antitangle efekat zbog prisustva cevèice. jer struna ne dolazi u direktan i kontakt sa olovom. ova monta a lepo le e na dno i ima identiène osobine kao i prva. UV Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 115 . veæ se prostire kroz plastiènu cevèicu.Boili H+K mix 150gr 50gr 50gr 50gr 100gr 50gr 50gr pšenièni gluten griz hrana za pse pastrmke sardina sojino brašno kukuruzni skrob + 3 jaja Running rig R uning rig je takva monta a kod koje je olovno ote anje slobodno i riba prilikom uzimanja mamca ne oseæa njegov otpor. Na slikama levo date su dve varijante ove monta e. Druga varijanta je lakša za konstruisanje i veæina ribolovaca se odluèuje upravu za nju.

zadnja perla udara u olovo i koèi ceo sistem. kako bi riba nesmetano mogla.Boili sa slagom 125 gr 150 gr 200 gr 100 gr 200 gr 175 gr slag u prahu pirinšano brašno kazein sojino brašno hrana za ptice griz + 3 jaja Shocker rig va interesantna monta a se koristi na vodama gde je dno èisto i gde nema moguænosti da se riba upetlja u panjeve ili travu. Pri tome. bez ikakvog otpora da ponese mamac. sama daje kontru. strunu treba opustiti. Specifièna konstrukcija monta e. kada riba povuèe mamac. Nakon zabacivanja i smirivanja sistema. a sa njim i cevèicu u sredini olova. O M 116 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin .

prvi put zabacite sistem i ostavite ga oko 30 minuta. U A Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 117 . a pri tome je dno prekriveno debelom naslagom mekog mulja. a te ina olova 50 do 100 g. navuèete komad silikonske ili plastiène cevèice.Boili sa sardinom 300 gr 200 gr 150 gr 350 gr sardina hrana za ptice krvna plazma sojino brašno + 3 jaja Long range silt rig koliko je potrebno baciti na izuzetno veliku daljinu. Bolja je varijanta da na kraj strune. Taj komad mora biti minimalno one du ine koje je mulj dubine. Potrebna vam je cevèica koja nije glatka. Perlicu do olova treba zalepiti. Da bi ovo pravilno uradili. ova monta a radi pravu stvar. na upredenoj struni æe ostati jasan trag do koga je upala u mulj. Nakon laganog izvaèenja. kako bi se mulj zadr ao u tragovima na njoj i kako bi znali gde da pozicionirate perlu. Gornja gumena perla treba da se postavi na dubinu mulja. Du ina predveza je 10 do 20 cm. dok druge dve kao i vrtilicu na koju se kaèi predvez treba ostaviti kliznim. Na to mesto postavite gumenu perlu.

Na slici levo dat je izgled postavljenog sistema. Kugle æe se popeti po najlonu sve do stopera. Ispod stopera se mo e postaviti i mala perla. Mrtav keder ili parèe bi se prilikom zabacivanja umotali o glavnu strunu i ne bi bili atraktivni. Olovo treba da je dovoljno teško. kako bi struna lako mogla da klizi. je da se postavljanjem stopera.Dubinski ribolov The Keith Lambert CAT-O-COPTER taèno eljenu dubinu. kako bi onemoguæilo kedera da ga pomera i eventualno umrsi. u suštini klizeæeg sistema. mamac pozicionira na N 118 Ovaj sistem je prevshhodno namenjen lovu sa ivim kederom. Vrlo je bitno da se kroz centar kugle provuèe komad cevèice. Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . P rednost ovog. Osnova sistema je lift koga èine dve od 3 do 6 cm u preèniku velike kugle stiropora. da se ne desi da stoper zaka e.

Vrlo je bitno da izmeðu vrtilice i olova postavite perlicu (bli e olovu) i komad silikonske ili gumene cevèice (ka vrtilici). Silikonska ili plastièna cevèica se postavlja unutar mamca. koji bi se raspali ukoliko bi se koristile druge monta e. Te ina olova je od 50 do 100 g. Na kraj strune postavlja se stiroporna kuglica. Na kraju se postavlja udica. a nakon nje gumena ili silikonska cevèica. Namenjen je lovu grabljivih riba na vodama sa izuzetno mekim dnom. Podvez mo e biti monofilament.Link rig va monta a je varijacija na temu running riga. O J Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 119 . ali i upredena struna. Na taj naèin se mogu kaèiti vrlo meki mamci. Udicu treba prilagoditi mamcu koji se koristi. Stiroporna kuglica podi e mamac i èini ga plutajuæim. Glavna modifikacija je oznaèena strelicom. Ova dva elementa imaju zadatak da saèuvaju od ošteæenja vrtilicu i strunu prilikom zabacivanja.

“Uptide” rig

bi se sama monta a bolja shvatila.

U

ptide tehnika je detaljno objašnjena u delu o ribolovnim tehnikama. U ovom tekstu date su slike kako

O
120
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Pop up deadbait rig
koliko elite da mrtav mamac prezentujete kao plutajuæi, ovaj sistem æe vam to i omoguæiti. Da bi sistem pravilno funkcionisao unutar mrtvog mamca potrebno je postaviti komad plute, stiropora ili nekog drugog plutajuæeg materijala koji æe je podiæi sa dna. Takoðe, dobro je malom gumicom za tegle ili komadom konca, privezati drugu trokraku i podvez na mestu repnog su enja mrtvog mamca.

U

0
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

121

Arsley i feeder rig

prihranjuje. Pogodno je da olovo (arsley bomb) ima na sebi kopèu kako bi se na licu mesta moglo menjati, a da se ne prekida veæ postojeæi sistem. Ukoliko elite dalje zabaèaje, treba postaviti te e olovo i obrnuto. Ova monta a je slièna drugoj varijanti running riga, kod koga se ne postavlja kopèa na olovu. Umesto olova moguæe je postaviti hranilicu i onda se ta monta a naziva feeder rig. Kada se struna provlaèi kroz hranilicu, kao što je sluèaj na slici tri, monta a se naziva In-line feeder rig.

A

rsley rig se koristi na rekama i jezerima, na mestima gde se prethodno i u toku ribolova dodatno

89
122
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Paternoster rig

O

va monta a kod nas pokriva preko 70% sluèajeva kada se montira predvez iznad olova.

Iako je izuzetna u onim sluèajevima kada je dno reke ili jezera obraslo travom, ipak treba upoznati i ostale naèine monta e. Pored monta e prikazane na slici, moguæa je i varijanta sa hranilicom.

B

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

123

Kako je ovde olovo nepomièno.Link leger rig monta a ispod olova. Daje dobre rezultate kada je dno muljevito i kada riba uzima agresivno mamac. K ao što paternoster monta a pokriva veæinu monta a iznad olova. ova monta a se naziva i monta a sa nepomiènim olovom. link leger monta a pokriva veæinu de 124 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin .

Barbel rig
arbel rig je specijalno razvijen za lov mrene. Na osnovnu strunu nosivosti od oko 2,7 kg, postavlja se udica. Prilikom monta e udice potrebno je postaviti i dlaku, kako bi se na nju postavio komad mesnog nareska ili sira. Na oko 40 cm iznad, potrebno je postaviti predvez du ine 30 cm i na njega treba postaviti hranilici namenjenu zrnastoj primami. Hranilicu treba napuniti konopljinim semenom. Prvih 5 do 10 zabaèaja vrši se u kontinuitetu, kako bi se napravio tepih od konoplje, a nakon toga se zabacuje namamèena udica.

B

]
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

125

Feeder helicopter rig
rlo dobra kombinacija helikopter monta e sa hranilicom je data na slici ispod. Du ina predveza na kojima su udice je oko 15 cm, dok je du ina strune od vrtilice do hranilice 36 cm. Treba obratiti pa nju da se donji i gornji predvez u opuštenom stanju ne dodiruju. U suprotnom, broj mršenja prilikom zabacivanja je znatan.

V

[

126

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Zender rig
ender ili smuðaroška monta a je prvenstveno namenjn lovu ove vrste ribe. Meðutim, nije retkost da se na nju uhvate i bandar, štuka ili som. Kod pravilne mota e na kraj strune postavlja se alkica, gumena ili plastièna perlica i vrtilica. O alkicu se kaèi tanak najlon du ine oko 1 m nosivosti od 9 kg. Za kraj tog najlona pove e se olovo te ine 50 do 100 g. Na vrtilicu na glavnoj struni postavlja se struna, a ukoliko se oèekuje štuka sajlica, nosivosti 7 kg, na èijem se kraju vezuju dve trokrake udice br 12. Rastojanje meðu udicama zavisi od velièine kedera koji se koristi. U ovoj metodi mo e se koristiti iv ili mrtav keder, kao i parèe.

Z

l
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

127

Float paternostar rig
ve su varijante ove monta e namenjene lovu grabljivica. Prva na slici je monta a sa promenljivom dubinom. Dubina se šteluje pomeranjem komada plute ili stiropora po osnovnoj struni. Komad se fiksira sa po jednim olovcem sa obe strane. Druga varijanta je kombinacija dubinske metode i metode sa plovkom. Izuzetna je kada riba stidljivo grize, jer koristi plovak kao indikator.

D

I
128
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Obratite pa nju da mamac uvek bude iv i atraktivan. kako bi meki najlon izmeðu glavne strune i kanapa kojim je on vezan za bocu. Ne urite sa kontriranjem.Bottle rig koliko sa obale elite da lovite krupne somove. pukao kada riba uzme mamac. ovaj metod je dobar. U W Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 129 . Kamen kojim optereæujete plastiènu bocu treba da je dovoljno te ak.

a nešto slabija za povezivanje olova. Potapajuæim plovkom.Free running paternoster rig va varijanta paternoster monta e je izuzetna na terenima koji su obrasli niskom travom ili plitkim muljem. Ovaj sistem se pre svega koristi kod lova ivim mamcima. O + 130 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . moguæe je podesiti dubinu na kojoj æe se pokretni predvez pomerati. a da ne kaèi dno. Kao osnovna struna se koristi ona nosivosti od oko 7 kg.

O K Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 131 . koji onemoguæavaju mršenje predveza i podveza za glavnu strunu. Nekoliko varijanti monta a sa odstojnicima dato je ispod. koji bi pru ao mali otpor pri uzimanju mamca.Monta a sa odstojnicima dstojnici su ièani elementi. kaèeæi se za strukture i travu na dnu. pri èemu dr e konstantno odstojanje. Mana odstojnika je što je nemoguæe napraviti klizni sistem. odstojnici umeju da prave probleme prilikom izvlaèenja. Takoðe.

Mach ribolov River & canal rigs eè ribolov se odlikuje vrlo finim monta ama. Koriste se izuzetno tanke strune i sitne udice. Olovca se po pravilu rasporeðuju na više mesta ispod plovka. Koriste se M 132 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin .

Neophodan je specijalni plovak koji boèno daje vrlo mali otpor vodi. peta monta a se koristi na kanalima. Ovde treba obratiti pa nju na stoper iznad grupe olovaca. Podvez je uvek tanji od glavne strune.Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Ribolovni sistemi 133 i sitne mikro-vrtilice. koja pozicioniraju oliveti na pravom mestu.s to p e r. Obratite pa nju da se ispod i iznad olivetija postavlja po jedno malo o l ovo .rekama i jezerima. koje odvajaju glavnu strunu od podveza. Prva monta a se koristi kada rade vrlo sitne ribe i kada mamac uzimaju posebno oprezno. Èetvrta monta a se koristi na rekama izuzetno jakog toka. T r e æ a monta a koristi oliveti olovo. Druga monta a se koristi kada se na mestu pojave krupnije i sna nije ribe. gh . Najzad. U ovom delu su predstavljeni oni sistemi koji se koriste u ribolovu na tekuæim vodama .

J 134 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . U ovom tekstu date su neke karakteristiène monta e za ovu vodu. pa je plovkarenje na njoj mnogo jednostavnije.Lake rigs ezerska voda je mirna.

Kada se u toku pojave krupnije ribe. Druga se koristi kod lova uvek plašljivih bodorki. Treæa je odlièna kada se na dnu plasira mamac za jato deverika ili babuški.Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Ribolovni sistemi 135 Prva je klasièna monta a. kada se oèekuje šaran. Peta se koristi kada su ribe izuzetno oprezne i kada su im grizovi jako slabi. treba koristiti veæe plovke i šestu monta u. f . sedmu monta u. Èetvrta monta a opisuje naèin kaèenja oliveti olova. Najzad. koristite poslednju.

40 g.Plovkaroške tehnike Stret-pegging rig va plovkaroška monta a se koristi u tekuæim vodama. najlon od vrha štapa do plovka mora biti nategnut svo vreme. Ova niska sigurno dr i mamac priljubljen na dnu i ukupna te ina treba da je dupla nosivost plovka. Na oko 20 cm od udice. Bitno je da je plovak namešten na duplu dubinu vode. Kako plovak ne bi tonuo ispod površine. postavlja se niz olovaca te ine 0. O M 136 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin .

kod koje je vrlo bitno da je ceo sistem malo jaèe optereæen od nosivosti samog plovka. Sistem zabacite nizvodno i pustite da se smiri. jasno æe se videti indikacija na plovku.Lay-on rig imi. Z A Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 137 . Nakon toga podizanjem vrha štapa postavite ga u polo aj prikazan na slici. kako bi se formiralo koleno na najlonu. Kada riba uzme mamac. ovaj metod je dosta uspešan. Na maloj slici je data druga varijanta ove monta e. kada je tok vode br i i uopšte u tekuæim vodama. Ova metoda je dobra za sve ribe dna.

3. tamo gde je dubina vrlo mala da bi se upotebio prethodni sistem. 5. ali daje jak otpor ribi i 10. kao prethodno samo osetljivije. brzo tone i dobro reaguje na trzaj. 3. još bolje uraðeno progresivno optereæenje. 2. 138 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . kao i prethodno kada je vodena struja jaka.Pec-pec rig ada se lovi bela riba dugim teleskopskim štapom. 6. Varijante date ispod sa leva na desno imaju sledeæe karakteristike: 1. dobro reaguje na horizontalno vuèenje. 7. kada se lovi na dnu u brzim vodama. kada je potrebno brzo spustiti mamac na dno. osetljivija varijanta prethodnog veza. 8. koristi se ovaj. 9. 4. 2. pravilan raspored olovaca je od presudnog znaèaja za uspešnost. 7. K 1. 5. 4. N 6. 9. kod nas poznatim kao pec-pec. 10. manje osetljiva varijanta prethodnog veza. 8.

Drift-float rig vo je vrlo interesantna monta a. kako bi plovak doplovio do eljenog mesta. Ovim sistemom se mo e loviti u gornjih 1 m vode. Obratite pa nju na malo jedro. Kada se on pozicionira. zategnite najlon što æe zaustaviti sistem. sistem æe se pod uticajem vetra polako kretati u jednom pravcu. koje mo ete naèiniti od papira ili komada lake plastike. Nakon zabacivanja sistema. koja je u suštini poboljšanje balerine koja je namenjena vetrovitim uslovima. Najlon treba da je popušten. O de Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 139 . na plovku. na sve vrste ivih i mrtvih kedera. kao i na parèe.

ova metoda je izuzetno èesta i uspešna i potrebno joj je posvetiti pa nju. Izuzetnu pa nju treba posvetiti prilasku vodi i maskiranju kako vas riba ne bi uoèila. Kompletna oprema mora biti zadovoljavajuæeg kvaliteta. Kao mamac se obièno koristi hlebna pahulja ili korica hleba. riba èini izuzetno jak udarac pa je potrebno da budete spremni. ilava i èvrsta. On sam bez dodatnog optereæenja zauzima pravilan polo aj. K J 140 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . U trenutku uzimanja mamca. Indikacija trzaja je potapanje plovka.Surface rig od nas se šaran vrlo retko lovi na samoj površini. Primamljivanje treba da bude prisutno i to samo plutajuæim mamcima. Struna se provlaèi sa gornje strane. Obratite pa nju na plovak. Meðutim.

kako bi osiguralo da ceo sistem miruje i pod uticajem vodene struje. Olovo treba da je oko 60 g. Razlog je što je gotovo nemoguæe prihraniti mesto na površini ukoliko je voda tekuæa. lov na površini je najefikasniji na mirnim vodama. a da se mamac naðe na samoj površini vode. U C Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 141 . da struna sve vreme stoji van vode. Vrh štapa tako treba podesiti. Ipak.Beachaster rig koliko elite da lovite na površini sa klasiènim priborom. ovo je monta a koja vam to mo e omoguæiti. ovde se koristi klasièni štukaroški plovak. Umesto specijalnog plovka.

Sistem se sastoji od jednog veæeg plutanog ili stiropornog plovka velike nosivosti. na najlon se postavlja olovo adekvatne te ine. Meðutim. W 142 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . ova monta a ima izuzetne uspehe. Nosivost plovka zavisi od velièine kedera. Ukupna du ina strune od dna plovka do vrtilice ispod olova treba da je od 60 cm do 1 m.Balerina rig posebno štuke i bandara. Du ina podveza treba da je oko 30 cm. na mirnim vodama. kada vetar ne duva ili duva od obale ka èistoj vodi. Ispod olova postavlja se podvez sa sajlicom i trokrakom udicom. Da bi se spreèilo preterano šetanje plovka. B alerina je najpoznatija i najkorišæenija pokretna monta a kod nas namenjena lovu grabiljivica. Najveæi problem kod ove monta e je da je izuzetno osetljiva na vetar i tok vode.

Radnu dubinu . Mo e se koristiti na svim vodama. odreðuje sama riba keder. Pored fiksnog naèina vezivanja koji je pokazan na levoj slici. K ao što je balerina najkorišæeniji pokretni sistem. dok desni sistem ima smisla samo kada je mamac iv. tako je fixed float (sistem sa fiksnim plovkom) 0 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 143 . Ova j predvez ima samo najveæu dubinu. Prvi sistem se mo e koristiti za sve mamce. postoji varijanta sa pokretnim predvezom. koja se podešava polo ajem olovnog graniènika.Fixed float rig najpoznatiji nepokretni sistem. bez obzira na vremenske uslove i dubinu vode.

Ovde su data dva vrlo interesantna veza sa wasser kuglom. W W 144 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin .Wasser ball rig asser kugla se mo e koristiti u svim monta ama koje su predstavljene do ovog trenutka umesto svih plovaka velike nosivosti. U onim situacijama gde je potrebno videti i najmanji titraj plovka. Prednost wasser kugle je da se vrlo lako mo e pomerati po struni i bez dodatnih stopera mo e vršiti funkciju klizeæeg plovka. dok je drugi u suštini fixed float rig. Prvi levi je slièan surface rig-u. wasser kuglu ne treba koristiti. jer je indikacija blagog trzaja vrlo slaba. Wasser kuglu treba koristiti onda kada je griz ribe odluèan.

plutajuæa-neutralna perlica Bolognaese rig olognaese tehnika se koristi na brzim tekuæim vodama. prva je a fiksnim. a druga je sa klizeæim plovkom. B M Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 145 . Odve su date dve monta e.

Waggler rig ri waggler monta e prikazane ovde pokrivaju sledeæe sluèajeve: prva lov na kanalima i jezerima bez vetra. druga kada je potrebno zabaciti daleko. a treæa je posebno osetljiva na trzaj i pogodna kada ribe stidljivo grizu. T B 146 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin .

Muvanje Moveing dead bait rig ehnike muvanja i d igovanja su prikazane u prethodnom poglavlju. T Q Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 147 . Tu je objašnjeno da su same tehnike vrlo sliène. Desni niz slika predstavlja monta e za èisto dno. te æe ovde biti prikazane neke karakteristiène metode postavljanja mrtvog mamca na udicu. Mrtva ribica se mo e podiæi od dna ukoliko se u njeno telo ubaci komad plute ili stiropora. Levi niz slika predstavlja monta e za teško dno. za èisto dno i za duboku vodu. koji se mogu koristiti u ovim tehnikama. za teško dno i za duboku vodu.

bolje kaèi ribu.pogodan za teške i travnate terene. Texas rig . Carolina rig . kako bi proizvodila zvuk i izazivala ribu. Kuglica izmeðu olovne glave i silikonske varalice pri pomeranju mora da slobodno osciluje. Florida rig . Sve su ovde nazvane jednim imenom jig rig. Z A B C D Florida rig Doodle rig Carolina rig Tandem rig Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Texas rig Tex-posed rig 148 . Doodle rig . Struna od glave do udice je od 30 cm do 1 m.odlièan za lov u travnatim d epovima. meðutim svaki ima svoje ime i svoje specifiènosti.koristi se za lov na dnu. Tex-posed rig .poboljšani prethodni. Ovaj razmak treba da je 30 cm.odlièan za vertikalno pecanje. Ribu izaziva vibracija silikonske varalice.Varalièarenje Jig rig a montiranje silikonskih varalica na udicu mo e se koristiti veæi broj metoda.

Zamena za carolina rig. Wacky worm rig . Swimming worm rig . Sistem bez ikakvog ote anja.Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Ribolovni sistemi 149 Tandem carolina rig . U ovom drugom sluèaju tone horizontalno.za bistre stajaæe vode. Split shot rig . Weightless worm rig . Na strunu se dodaje niz sitnih olovaca.se dobija kada se koristi daleko veæa varalica nego što je udica i ote anje. Carolina jig rig Mojo rig Split shot rig Leadhead rig Weightless worm rig Wacky rig UV Swimming worm rig .ispred silikonske varalice ve e se fantastièna mušica ili strimer. Udica je okrenuta ka gore. Ovakva varalica tone polako u velikim lukovima. Jig glava je izuzetno mala i laka. kada mamac treba brzo da tone.za pecanje u srednjim i gornjim slojevima.za bistre brze vode.udica se postavlja po sredini silikonske varalice. Carolina jig rig . bitno je da je ona dobro balansirana i da varalica ne izgubi svoju prirodnu ivahnost. Leadhead jig rig . kada se koristi lak pribor. Mo e se opteretiti ispred varalice ili po sredini. Mojo rig .dvostruki carolina rig. Bez obzira koju monta u koristite.

a televizijski od 1997. godine. koji mamac upotrebiti.lastavica.yu Radio Televizija "LASTAVICA" emituje radio program od 1992. odnosno na 51 UHF kanalu.150 Ribolovni sistemi Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin RibolovaŁki magazin Revija za sportski ribolov. priprema i vodi Zoran Stankoviæ . kakav pribor izabrati dru ite se sa nama i sigurno æete uæi u zanimljiv svet ribolova. ako vas interesuje koja riba "radi". godine i to na frekvenciji FM 107.Utorak 13:00 r Emisija namenjena svim ljubiteljima prirode i ribolova.ribolovacki-magazin. ekologiju i turizam na vodi email: w w w. http://www.2 MHz.com Èetvrtak 18:00 .co.

III deo: Ribolovni pribor 2 .

yu e-mail: zov@eunet. 063/73 00 78 mob.yu . èuvarki i meredovi. 5 L O V----RIBOLOV----SPORT prodavnica LASER Revija za ljubitelje prirode http://www.Predgovor III delu vo poglavlje je nastavak II poglavlja knjige “Tajne ribolova” u kome su obraðeni: ploci. 063/615 860 e-mail: doo"MIKS-SAL" Svetog Save br. 5 . strune.zov. èvorovi. O tel/fax: 035/321-064 mob. U ovoj knjizi daæe se najkraæe i najneophodnije informacije vezane za izbor olova. udice. mašinica i štapova u zavisnosti od vrste ribolova.co.

Pored klasiènih olovnih ote anja. ali vrlo loše stoje na samom dnu. Velièine ovih olovaca su standardizovane i date su im oznake. sitnija olova (olovna saèma) se koriste kada se lovi na plovak mach. lopte i glave metka. kutija (paralelopipeda i trapeza). Kao što se krupnija olova koriste pri dubinskom ribolovu. Ovo posebno va i za pljosnata kutijasta olova.04 g pa sve do 1. ali su na dnu prilièno statièna. Sa druge strane. ali ne i masa. kutijasta olova i olova u obliku bombe (Arsley) pru aju veæi otpor pri letu kroz vazduh. Koriste se obièno za tehnike povlaèenja i kotrljanja. eljenu daljinu i da daju potrebnu te inu samoj monta i kako bi joj omoguæila funkcionalnost. Postoji bezbroj razlièitih oblika olova. postoji još jedan tip olovnih ote anja koja se kaèe direktno na vrat udice.89 g.Olovo amena olova je da omoguæe plasiranje mamca na adekvatnu. ali su najpoznatija ona u obliku: bombi (suza). gde se u toku ribolova mamac pomera. soma i druge krupne ribe na velikim udaljenostima ili modernim metodama u kojima olovo slu i i za davanje inicijalne kontre ribi. bolonjez i ostalim plovkaroškim tehnikama. Aerodinamièna. ovde æe biti data izuzetno potrebna tabela. Kako se u literaturi èesto mogu naæi njihove oznake. Uobièajene mase olova za dubinski ribolov su od 15 do 60 g. namenjena lovu šarana. bureta (valjka). mada se mogu naæi i posebno teška olova i do 100 g. Mana ovih olova je što prilikom izvlaèenja lako mo e doæi do njihovog kaèenja za podvodne strukture. kada se lovi silikonskim var- N 153 . duguljasta i obla olova mogu se baciti na veliku udaljenost. Ova olova su obièno u obliku loptica i štapiæa i njihova masa se kreæe u granicama od 0.

18 No5 0.39 metabolizam ne mo e izbaciti.27 No9 0. jer ga Oznaka No0 Te ina 0.15 AAA 0. U nas su to poznate jig-glave.39 No1 0.15 No6 0. ukoliko ne mo ete doæi do takvih ote anja. Na taj naèin saèuvaæete ivi svet oko voda. Jig-glave mogu imati razlièite oblike u zavisnosti od metode za koju su namenjene.22 No10 0.13 (u gramima) (u gramima) Oznaka No7 Te ina 0.154 Ribolovaèki pribor 2 alicama.27 No3 0.29 No8 0.18 BB 0. pazite na svako olovce koje vam ispadne na obali i trudite se da ih nakon pecanja sve pokupite. Ipak. èini ga još opasnijim. DE . eleo bih da uka em na èinjenicu da je olovo izuzetno otrovno za sav ivi svet.29 No2 0. Njegova osobina da se nagomilava u organizmu. Zato savetujem svima da koriste savremena ekološka ote anja izraðena od netoksiènih materijala.13 SG 0.22 No4 0.

vrlo je redak i prilièno podi e cenu èekrka.pokazuje koliko puta æe se okrenuti špulna dok vi okrenete jednom ruèicu. Izuzetno bitna namena mašinice je da precizno i pedantno slo i strunu na kalem. Namena mašinice je da omoguæi da se mamac zabaci na adekvatnu daljinu.Mašinice ibolovaèka mašinica ili èekrk je bitan deo svakog ribolovaèkog pribora i sistema. koji odvajaju dobre od loših modela. Pri izboru mašinice treba se usredsrediti na neke detalje. nije vam potreban pu ni prenos. jer ova tehnika zahteva odreðene moguænosti mašinica. jer je habanje mašinice izuzetno veliko. • prenosni mehanizam . pri èemu kontroliše strunu i ne dozvoljava da se višak strune naðe slobodan. zbog velikog broja radnih sati. Odnos vam je bitan samo ukoliko lovite varal- R 155 . • prenosni odnos . Posebnu pa nju pri kupovini treba da obrate oni ribolovci koji ele da se bave varalièarskom tehnikom. zbog skuplje izrade. sem u sluèajevima kada je to tehnikom ribolova zahtevano. adekvatno podešena vrši pravilno i konstantno umaranje ulova. ovaj je dugotrajniji i otporniji na habanje. Najzad. bez upotrebe koènice. Lepo slo ena struna se ne mrsi pri otpuštanju. Zbog veæe ukupne površine naleganja kod pu nog prenosa. a sa druge strane omoguæava dalje zabaèaje posebno lakših mamaca. Veæi prenosni odnos garantuje veæu brzinu namotavanja strune. ugraðena koènica u mašinici. i oni koji ele da se bave modernim šaranskim ribolovom.mo e biti izraðen u obliku pu a i u obliku tanjira. Sem ukoliko ste zahtevni ribolovac i volite da umarate ribu okretanjem ruèice u oba pravca. Meðutim.

• sistem za slaganje strune . Najèešæi modeli su sa tri le aja i oni imaju pored le aja u glavi i jedan na kraju glavne osovine i jedan na voðici strune. Namena koènice je da umara ribu. èešæe neopravdano di e cenu nego što podi e kvalitet èekrka. XY . Veæi broj le aja od tri. Lepo slo ena špulna omoguæava daleke zabaèaje i ne dozvoljava da se struna upetlja ili zaglavi na špulni.je vitalan deo svake mašinice. kao i kada lovite upredenim strunama.omoguæuju ravnomeran i miran rad mašinice. posebno ukoliko lovite sa lakim mamcima. Danas svi modeli imaju bar jedan le aj. Aluminijum je skuplji i èvršæi i ovakve mašinice su mnogo trajnije.omoguæava ribi da slobodno izvlaèi strunu sve dok ribolovac ne kontrira. • kuæište .slu i da se na nju namota struna. ovaj mehanizam vam nije potreban. Po obliku najèešæe se razlikuju plitke i dugaèke špulne (namenjene dalekom izbacivanju lakih tereta) i duboke i kratke špulne (namenjene dubinskom ribolovu. gde je potrebna velika rezerva strune). Sem ukoliko ne lovite modernim šaranskim ribolovom. • koènica . Obratite pa nju da se svi zupèanici i le aji oslanjaju na kuæište. dok ona odlazi od ribolovca izvlaèeæi strunu. Veæina proizvoðaèa svoj proizvod oprema dvema špulnama: grafitnom i aluminijumskom.se danas izraðuje od aluminijuma ili od karbonskih materijala.omoguæava ravnomerno namotavanje strune po celoj površini špulne. • špulna . Veæina ribolova koènicu ne koristi ili je koristi nepravilno. Tehnološki najnapredniji sistem za slaganje strune je “Worm Shaft” kod koga se struna sla e unakrsno. • sistem za slobodni hod špulne . Ukoliko se ta le išta u mašinici prošire dolaze do lufta osovina. usled pucanja strune ili ošteæena opreme. • kuglièni le aji . koje je potrebno baciti na veliku daljinu. Ovaj sistem je bitan ukoliko se odluèite za varalièarsku tehniku. Mora biti tako podešena da ne dolazi do loma štapa ili pucanja strune usled sile koju riba izaziva. dovešæe do sigurnog gubitka svakog malo krupnijeg ulova. Potpuno zategnuta koènica. Minimalno je potrebno da se le aj nalazi u glavi rotora na glavnoj osovini.156 Ribolovaèki pribor 2 ièarskom tehnikom i u tom sluèaju odnos mora biti bar 1:5.

Prednost ovih štapova je mala transportna du ina. jaèi. Zbog manjeg broja spojeva i moguænosti izrade punih delova ovi štapovi su jaèi i trajniji od teleskopskih. Mana im je velika N 157 . • štek . signalizira trzaj ribe. (izuzetno su osetljivi na upadanje peska izmeðu spojeva) Obièno se štapovi bez sprovodnika du ina od 2 do 7 m. Mana im je relativna krtost i veliki broj spojeva. karbonskih vlakana i njihove mešavine. Po svojoj konstrukciji štapovi mogu biti: • teleskopski . karbonska vlakna su lakša od staklenih vlakana (fiberglas) i koriste se za duge štapove ( od 5 pa do 12 i više metara) i za one štapove koje je potrebno dugo dr ati u ruci. Generalno gledano. onda kada štap nije potrebno dugo dr ati u ruci i kada nije potrebno da budu du i od 5 m.je štap od dva ili više delova kod kojih se jedan deo natièe na drugi. Uglavnom se koriste za dubinski ribolov. jeftiniji i te i. amortizuje udare ribe i u kombinaciji sa mašinicom vrši umaranje ribe pri izvlaèenju. za razliku od teleskopskih koji moraju biti šuplji. kao i za veliki broj štapova sa paraboliènom krivom savijanja. Mešavina karbona i fiberglasa je kompromis izmeðu cene i kvaliteta i veæina štapova na tr ištu spada u ovu grupu. sa velikom varijabilnosti osobina. Moderni štapovi se izraðuju od fiberglasa. bolonjez štapovi i mach štapovi realizuju kao teleskopski štapovi. Fiberglas štapovi su elastièniji.Štapovi amena štapova je da omoguæi precizno plasiranje sistema. Mogu biti i puni i šuplji.kod kojih se jedan nastavak uvlaèi u drugi. Karbonska vlakna (pogrešno nazvana grafitna) èine veliku grupu razlièitih materijala.

za varalièarenje iz èamca 1.ukoliko lovite štapom bez sprovodnika du ina je od 1.) • akcija štapa .6 gr.radio021.) . Pri izboru adekvatnog štapa treba obratiti pa nju na sledeæe karakteristike: • du ina štapa .je karakteristika parabolik štapova.. Ukoliko elite da izraèunate kolika je idealna nosivost strune nekog I karbonskog štapa potrebno je T. Radio 021 radio koji povezuje ljude http://www. Izra ava se u librama (lb). štekom od 3 do 14. prvom treæinom (brz štap . (npr.8 do 2. potrebno je T.6 m i za moderni šaranski ribolov od 3. Pokazuje koliko treba da bude te ak teret koji okaèen za vrh štapa savija isti pod pravim uglom. 30-60g. petvorili u T. Najdu i štapovi šteke mogu biti dugi i 12 i više metara.C.je ona optimalna te ina sistema za koju je štap predviðen. za bolonjez tehniku koriste se štapovi od 2.. pretvoriti u grame (mno enjem sa 453.158 Ribolovaèki pribor 2 transportna du ina. 5-25g. 100-250g. 20-40g.6) i pomno iti sa 5.parabolik).akcija “B”). prvom i drugom treæinom (umereno brz štap .5 m.6) i podeliti sa 16. 50-100g.6 do 4.akcija “A”).B. • te ina bacanja (T..) .C.4 do 3. Jedna libra ima te inu od 453.3 do 3. za mach tehniku 3.B.9 m. pretvoriti u grame (mno enjem sa 453.C. a sa obale od 2..6 m.akcija “C”) i kompletnom du inom od rukohvata (spor štap . • test kriva (T.yu .4 m.5 do 7 m.pokazuje kako se štap saviju ukoliko se optereti optimalnom te inom.C.co.5 m. ukoliko štap stoji paralelno sa zemljom. 10-30g.4 do 3. Te ina bacanja se daje u vidu opsega vrednosti. Da bi T. Štap se mo e savijati samo vrhom (brz štap .

IV deo: Tipovi ribolova u zavisnosti od terena .

pa po ulovu se skoncentrišite na dalje pecanje. lako æete primetiti mesta gde ribe dolaze do površine. Kada krenete na neku vodu treba imati na umu oje ribe u njoj uopšte ive. to su obièno i dobra mesta za lov. Skoncentrišite se na one vrste kojih ima najviše. U PRVI HRVATSKI MJESE¨NIK ZA SPORTSKI RIBOLOV . Ukoliko se na vodi naðete predveèe ili rano ujutro. probajte sa nekim opšte prihvaæenim mamcem ( mesni crviæi ili gliste). Ako idete na slepo. rekama i kanalima u zavisnosti od njihove velièine i doba godine. Ovaj termin u suštini oznaèava poznavanje karakteristika voda i ivota u njoj.Predgovor IV delu potreba ribolovnih tehnika i sistema zavisi od tipa vode na kojima se lovi. U engleskoj literaturi ova tematika se naziva jedinstvenim imenom “watercraft”. U ovom delu biæe objašnjene neke specifiènosti vezane za lov na jezerima.

Naravno ne mora biti svih ovih vrsta. Površinski sloj vode uvek prati pravac vetra. Naime. Iz daljine mo e vam pomoæi dvogled. linjake i deverike do 1. meðutim kada ovaj sloj priðe obali.4 kg i crvenperke. ali su one moguæe. potrebno je da su bar delimièno okru ene vegetacijom. U ovim vodama mo ete oèekivati šarane i štuke do 3. obratite pa nju na pravac duvanja vetra. sa sobom noseæi hranu sa površne i dna. Tra ite sledeæe stvari: • mehurove gasa na površini vode koji. on nastavlja svoje kretanje uz liticu u dubinu i po dnu se vraæa u suprotnom smeru. koja je u tekuæim vodama malo bitna.45 kg. Zato je va no obratiti pa nju na vertikalnu komponentu kretanja vode u jezerima. ukoliko im se lokacija Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Male bare 161 .Jezera ajva nija karakteristika jezera je da se voda u njima vrlo slabo ili nimalo ne kreæe. Ova hrana se nagomilava odmah nakon prve prepreke (terase) na dnu. a za bli e detalje koristite polarizacione naoèare koje omoguæavaju da zavirite ispod površine. To je mesto gde generalno treba tra iti ribu. Na ovaj naèin se osigurava pravilna biocenoza u kojoj mogu da rastu biljke i ive i razmno avaju se insekti i ribe. kako bi joj delovi bili u stalnoj senci. babuške i bandare do 0. Pronala enje pravog mesta svodi se na pronala enje znakova ivota u vodi. bodorke. Kako su ove vode zapreminski male. Lov na jezerima N Lov ribe na malim plitkim barama-jezerima èija širina u najširem delu ne prelazi dve du ine štapa mo e biti izuzetno interesantna.2 kg.

Mašinicu treba ostaviti nepreklopljenu ili koristiti onu sa baitrunner-om kako bi riba slobodno uzela mamac. veæ se umesto ote anja uzima odreðena kolièina primame u rukci se stisne oko glavnog najlona i mamca. potièu od ribe koja rije dno. u kojima ima šarana i linjaka. a krupniji od deverike i šarana • pokrete priobalnog ševara koga pomeraju šaran. budite oprezni sa primamom. treba koristit freeline metod. Mamci za ove vode su: hleb (u svim oblicima).162 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe pomera. Sitni mehurovi potièu od linjaka. Ovo je varijanta dubinskog metoda. Od tehnika treba koristiti: • U vrlo plitkim barama. • Ukoliko pecate na samoj sredini svi waggler. Dohranjujte èesto i pomalo. pole i pec-pec sistemi se mogu koristiti. Ovako “okaèena” primama æe poslu iti i da se sistem zabaci i da se riba primami. Uradite to što tiše i pa ljivije. Pribli avanju mestu ribolova treba dati posebnu pa nju. . sa proleæa uz travu gde se mresti. • Na ivicama trave treba loviti na samom dnu i za tu svrhu je najbolji lift-float metod. a kada duva vetar bli e obali na koju vetar naduvava talase i hranu. deverika i linjak u potrazi za hranom • pomeranje listova lokvanja koga gurkaju crvenperke u potrazi za pu evima • zamuæenje vode koje u plitkoj vodi mogu praviti šaran. deverika i linjak u potrazi za hranom na dnu • prstene na površini vode koje ostavljaju crvenperke loveæi insekte sa površine vode Zimi ribe tra ite u najdubljim delovima. Samo najdublji delovi mogu biti bez rastinja. Bare su retko dublje od 2 m i obièno imaju meko dno obraslo biljkama. Generalno gledano. kod koga se ne kaèi olovo niti hranilica. buduæi na male dimenzije vode i njene male dubine. kukuruz šeæerac i gliste. jer je u ovim vodama ribu najlakše prehraniti. jer æe vas ribe osetiti. a leti kada je sunèano u senkama koje baca drveæe. mesni crviæi.

da u trenucima kada duva vetar. kada su gornji slojevi vode prehladni. Ukoliko duva izuzetno sna an vetar. sa tim da šaran i bandar mogu porasti izuzetno veliki. Ukoliko lovite bodorke. Ovo pravilo va i tokom cele godine osim zimi. tra ite in na samoj sredini pri površini vode koristeæi waggler sistem. treba obratiti pa nju na temperaturnu slojevitost ovih voda. ribu treba loviti sa obale na koju vetar duva. Štuke i bandare lovite u priobalnom pojasu. Pored slike dna. babuške i deverike mogu se koristiti svi poznati sistemi za dubinski ribolov i sistemi za moderan šaranski ribolov. Mala duboka jezera . pa sve do ultrazvuènih sonara koji mogu dati detaljnu sliku dna. Kod ovih jezera nije redak sluèaj da su najdublja upravo pri obali. a sve pliæa ka centru. koristite uljne-masne mamce i uljane atraktore i mirise. dolazi do naginjanja ove linije vode i to tako što se ona prostire od površine vode na strani od koje duva vetar. Odavde treba zakljuèiti. imajte na umu da na velikim dubinama nema mnogo svetlosti i da riba mamac mora naæi po “njuhu”. Naime temperatura vode se u toku godine menja u gornjih 6 m vode. Ukoliko se odluèite za lov šarana na dnu. i njegovo dno mo e biti sasvim pravilno (kao kod bazena) ili izuzetno slo eno. U zavisnosti od toga kako je ovakvo jezero nastalo. Od presudnog znaèaja za uspešan ribolov je upoznavanje sa strukturom dna. Za ovu svrhu mo ete koristiti razna pomagala od onih koja se montiraju na kraj strune i kojima se meri dubina u najbli oj obalnoj zoni.ciglane i šljunkare . pa sve do najveæih dubina na strani ka kojoj duva vetar. dok je na dubinama veæim od 6 m temperatura stalna i iznosi 4OC. sa puno kaskada i prepreka na dnu. U ovim dubinama ribu treba tra iti samo zimi. Obratite pa nju na rezultat merenja dubine. na dubinama do 3 m klasiènim dubinskim sistemima za lov grabljivica ili balerinom.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 163 Bilo da su prirodnog porekla (obièno u planinskim krajevima gde je došlo do plavljenja prirodnih udubljenja) ili veštaèka (šljunkare ili ciglane) ove vode su idealne za ivot velikog broja krupnih primeraka riba. Dakle. Ovo posebno va i za ciglane i šljunkare zbog specifiènog naèina vaðenja materijala u trenutku formiranja udubljenja. kada treba iæi na suprotnu obalu. Za lov šarana. Kao što je i reèeno u ovim vodama ive gotovo sve vrste riba mirnih voda.

obratite pa nju na ostale ribolovce. obièno gradnjom zaštitnih brana ili ispunjavanjem pogodnih udolina vodom. crnu glistu. Pecajte sa one strane ka kojoj duva vetar. ribolov je ogranièen u periodu “van sezone kupanja”. Za šarana mo ete koristite sve dubinske i moderne sisteme. ribe postaju manje oprezne i treba ih tra iti u pliæim delovima. koja su veæinom nastala veštaèkim putem. pa se tada i ostvaruju najveæi ulovi. U letnjim su mesecima namenjena rekreaciji graðana. Kada birate mesto. Dubina im se postepeno poveæava i u najdubljem delu ne prelazi 4 m. meðutim brojnost njihove populacije je u direktnoj srazmeri sa kolièinom priobalnog rastinja. Klen se kreæe u jatima i to sitniji pri površini. a kao mamac koristite d igericu. Ukoliko lovite karaše ili sitnu belu ribu pri obali koristite najlakše moguæe sisteme i duge pec-pec štapove i sisteme. Voli sunèane intervale dana i dane kada duva blagi povetarac i obièno se zad ava na mestima gde je dno èisto i prekriveno muljem. glista i konoplja. kukuruz. kao i kod svake prepreke na dnu. hleb i mesne crviæe. ispod svake strukture koja se nadvisuje nad površinu. Obale su ureðene i mogu biti šljunkovite u obliku pla a ili betonske sa oštrom promenom dubine u priobalju. durbaka ili èikova. Gradska veštaèka jezera . odluèite se za adekvatan dubinski pribor. a kao mamac dobro su se pokazali boili. mesni crviæi. Voli sunèane intervale dana. Ukoliko lovite soma. Mo ete probati i varalièarenje. U nekim od ovih voda ima i štuka. Oko ovih jezera obièno nema nikakvog visokog rastinja koje bi bacalo senku na vodu. U smiraj dana i noæu. Karaša tra ite u samom priobalju kao i na mestima gde se dubina naglo menja. Somovi. karaši. Šarana u ovim vodama treba tra iti u svim dubinama. šarani i klenovi obièno èine ribolovno vredne ribe. Noæu som kreæe u potragu za hranom i dolazi u pliæake. Na ovakvim vodama. kako nema ljudi na obali. Kada u vodi ive i štuke. i u senci. Soma danju treba tra iti u najdubljim delovima. a krupniji bli e dnu.164 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Kod nas ima dosta gradskih jezera. Klen se mo e loviti svim dubinskim sistemima i varalièarskom tehnikom. lako æete naæi dobre pozicije. kasteri. Èesto prilazi obali i hrani se u samom pliæaku. Na ovim jezerima obièno ima dosta pecaroša i posmatrajuæi njih. Kao mamac koristite ito.

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 165 mali plavac.je obièno najdublji deo akumulacije po kome ribe dna patroliraju u potrazi za hranom. • zid brane ili prelivnice . odnosno beovica ili sitna sunèica kao parèe mogu dati izuzetne rezultate. Na ovakvim vodama tra ite sledeæe detalje: • priobalni pojas obrastao u travu . Na ovim vodama mo ete naæi sve vrste riba koji ive u slatkim vodama vašeg regiona. štuka. ukoliko je izuzetno toplo u toku dana. Kada duva blagi vetar. sa obzirom da se u tim delovima nagomilava hrana¸. Izuzetno su privlaèna za sve vrste riba. Raèunajte da je u tom delu strujanje najjaèe. Ova jezera imaju blagi tok u smeru kretanja osnovne matice i pru aju velike moguænosti za lov kapitalnih primeraka. a voda ima najviše kiseonika.je mesto sa koga se lako mo e zabaciti u samu maticu. Ovde se misli kako na eventualne potpoljene graðevine. Za deveriku na dnu koristite klasiène metode dubinskog ribolova uz hranilicu. bandar i bodorka odlaze u najdublje delove ovih voda. Takoðe.dodaju novu sve u vodu u glavnu masu i stvaraju mesta sa najbr im tokom.nastale akumulaciom vode. Nakon dolaska na vodu treba locirati aktivnost ribe. • originalan tok matice . dok šaran. Uzvodno od brana dolazi do nagomilavanja vode i stvaranja jezera. U priobalju. tako i na mala uzvišenja i ostale interesantne strukture.privlaèi ribe sa proleæa da se u njemu pari. Lovite je na mesne crviæe i gliste. Ova jezera su delo ljudskih ruku i nastala su podizanjem brana na rekama. belu ribu lovite finim pec-pec alati- Akumulaciona jezera . linjak i crvenperka rado ostaju u pliæaku. riba se više hrani predveèe i u toku noæi. a grabljivice u toku cele godine da iz nje napada sitnu ribu • pumpne stanice i prelivnice . tra ite je u starom toku i na najveæim dubinama. mesta su gde se krupniji primerci riba rado zadr avaju. deverika. za vreme najveæih vruæina. crvenperka ili karaš kao ivi keder. Leti. • potopljene strukture . ribu tra ite na mestima gde on najsna nije kovitla vodu i na strani obale ka kojoj duva. a dubina najveæa.

Smuða æete naæi u starom toku kod potopljenih struktura. U brzim delovima vode. Pretra ite što veæi prostor. jigovanjem. crnu glistu. d igericu ili mrtvu ribu. Te linije oznaèavaju terase na dnu i obièno se u njihovoj blizini nalaze jata riba u potrazi za hranom. uz uticaj strujanja vazduha nad površinom. ukoliko tra ite mrenu ili skobalja. Soma tra ite na samom dnu i lovite ga klasiènim dubinskim metodama. Verovatno æete pored manjih struktura na dnu. Štuku lovite varalièarenjem. a ukoliko planirate da više puta izaðete na vodu. Mamac treba da je mrtva ili iva riba ili parèe. muvanjem ili klasiènim dubinskim metodama. kao i kod podvodnih prepreka. dve tehnike Lov iz èamca . dobro bi bilo da napravite priruènu kartu dna. rovca. potrebno je da se tu i usidrite. jer ste mobilni. mo ete probati metode kotrljanja i zastavice. Iako iz èamca mo ete koristiti sve metode ribolova. ona æe ipak vremenom. Iako vam se mo da èini da jezerska voda ne teèe. To je iz èamca lako. hleb i ito. od kojih su najva nije: moguænost preciznog pronala enja mesta gde se riba okuplja i moguænost korišæenja svih poznatih tehnika ribolova. Pre svega treba upoznati dno i strukture na njemu. Lovite ga varalièarskim metodama. Varalièarite sitnijim varalicama ili koristite dubinske ili plovkaroške metode uz upotrebu crnih glista. Bandara nešto dalje od obale i ispod brane i prelivnice. koji slu e kao orijentiri. Lov iz èamca nudi niz prednosti. dodelite taèku na karti i kraj nje upišite dubinu. a kao mamac koristite durbaka. durbaka ili sitnih ribica kao mamaca. gliste. mrtav ili parèe) sa obale. pomeriti vaš èamac. Po vodi se kreæite što tiše. kako bi minimalno uznemirili ribu. dubinskim ili plovkaroškim metodama ( iv keder. Šarana mo ete loviti u priobalju lift-float metodom sa hlebnim mamcima. a u dubini svim dubinskim i modernim šaranskim tehnikama sa kukuruzom šeæercem ili boilijima. Ona bi kao osnovu trebala da ima ucrtan oblik jezera i veæih nepomiènih struktura na obali. Svakom mestu kome odredite dubinu. Tra ite je u priobalnim delovima uz trsku ili leti na velikim dubinama uvek tamo gde je riblja mlað.166 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe ma na mesne crviæe. èamca ili brane i ustave. pronaæi i više taèaka koje su na istoj dubini i mogu se spojiti linijom. Kada naðete pogodno mesto.

Lov sa jeseni Lov zimi . spremajuæi se za predstojeæu zimu. najbolje mesto je mesto gde dno skokovito menja dubinu. bandar. pecajte u najdubljem delu. bodorka. Riba je izrazito aktivna i sakuplja se u tim slojevima. buduæi da je vetar uskomešao kompletnu vodu i izjednaèio temperaturu. Ono što sa jeseni tra ite su najtoplija mesta u toku.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 167 daju najbolje rezultate: varalièarenje grabljivica i plovkarenje uz loosefeeding tehniku primamljivanja svih vrsta riba. Tu su i zidovi brana i prelivnica. potopljene strukture pri stvaranju akumulacije su lovna mesta. Štuka. ukoliko je gornji sloj hladniji. Kada ulovite jednu. Dugotrajno ili naglo zahlaðenje umiruje ribu i ona se sakriva u skrovište retko jeduæi. ako je moguæe pecati. Ribe su hladnokrvni organizmi i njihova ativnost zavisi od temperature sredine u kojoj ive. Štuke zimi umeju da se okupe na istom mestu. Mamac uvek bacite sa dublje strane ove škrape. Kada duva jak vetar. a u drugoj (onoj bli oj zimi) lovite na strani sa koje vetar duva. Ipak. pecajte u priobalju. Nagli skok temperature mami ribu iz skloništa. Štuku lovite varalièarenjem ili joj ponudite mrtvog ili ivog kedera. Kada nema posebnih termalnih tokova ili izvora opšte pravilo va i: ukoliko je gornji sloj topliji od 4OC. nemojte menjati mesto. deverika i plotica se zimi najèešæe i najupešnije love. gde ima potopljenih panjeva i gde se obalno drveæe natkrivljuje nad vodom. raspitajte se gde riba radi i u kom delu dana. Jesen je interesantna za lov. Procena o mestu ribolova zavisi od ukupne temperaturne slike vode. to mo ete raditi po celom jezeru. najdublji delovi vode i stara korita. Ukoliko se odluèite da zimi odete u ribolov. Kedera æete vrlo teško naæi zimi. Štuku tra ite blizu potopljenih ostrva. Ukoliko je vetar umeren. pa je bolje napraviti zalihu istih još u toku jeseni. Takoðe birajte sunèane dane. jer se ribe još nisu povukle na mirovanje. u prvoj polovini jeseni pecajte bli e strani ka kojoj duva vetar. kao i pumpne stanice na obali. Generalno gledano. na mestima gde raste vodena trava. veæ se ubrzano hrane.

Zimi su uvek u jatima. Udru enje ima èetiri stalno zaposlena radnika. Ukoliko lovite dubinskim metodama. u èijem je sklopu i klub ribolovaca.168 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Bandara lovite na istim mestima gde i štuku. ito.org. ali i dece i omladine. gh Opštinska organizacija sportskih ribolovaca "DRINA" u Loznici osnovana je 24. Bodorku.net . godine i veæ tada je bila najmasovnija u slivu Drine. ali pretra uju mnogo manji areal. Dobro vreme za lov je nakon obilne kiše koja ume da zamuti vodu jezera. plovkaroške i mach tehnike su pokazale najviše uspeha. deveriku i ploticu tra ite u najdaljim i najdubljim delovima vode. durbakom ili glistom daju odliène rezultate. kada potpuno miruju. Udru enje izdaje sopstveno glasilo pod imenom "Loznièki ribolovac". jer se ribe zimi brzo zasite. Primama treba da je vrlo laka i retka. Knjiga “Tajne ribolova 1” je zvanièan ud benik škole ribolova OOSR “Drina”. marta 1950. Varalièarenje sitnijim varalicama i dubinske i plovkaroške metode sa mrtvom (slatkovodnom) ili ivom ribom. durbak i kasteri. Mamac mo e biti hleb. Prostorije udru enja OOSR "DRINA" nalaze se u Loznici u ulici Vuka Karad iæa br. http://www. olovno ote anje smanjite na minimum.drina-lo. Ove ribe se i zimi hrane kao i leti. a u pripremi je i poèetak rada škole ribolova i sekcija u svim gradskim osnovnim školama u Loznici. Kako je griz zimi slabiji nego leti. Uvek su u jatu. 9. a sve ostale funkcije se obavljaju volonterski. Loznièki ribolovci pobednici su mnogih takmièenja i osvajaèi lige trofeja na nivou Jugoslavije. U starom toku i uz prepreke na dnu. kukuruz šeæerac. Danas ima oko 1500 èlanova meðu kojima je i znatan broj pripadnica lepšeg pola. Ne vole preterano hladne dane.yu OOSR "DRINA" Loznica Vuka Karad iæa 9 Tel: 9938115874376 e-mail:drina@verat.

stopa mosta ili krupnijeg kamenja ili panjeva koji izviruju iz toka. kao što su Dunav i Sava kod nas. predveèe mo ete oèekivati mrenu i klena. na nizvodnim stranama ostrvaca. leti i sa jeseni. kotrljajuæeg olova i sve tehnike sa hranilicom. na mestima gde glavni tok potkopava obalu. bandara i reðe deveriku. kleniæa. Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Brze. Zimi se treba odluèiti za klena. štuku i bandara tra ite u delovima sa najsporijim tokom vode. štuku. koristeæi tehnike freelining. Da bi saznali kakvo je dno na mestima sa dubokom vodom. u depresijama dna (koje jedino mo ete otkriti merenjem dubine olovom). Buduæi da su one uvek deo neke veæe vodene mre e. Mrenu. troting. uvek obogaæujuæi broj vrsta. posmatrajte površinu vode. Velike reke. Bodorku. klena i kleniæa tra ite na mestima gde se priobalno rastinje naginje nad vodom. Sa jeseni mo ete loviti sve vrste ribe u glavnoj struji koristeæi sve raspolo ive tehnike. ribe lako putuju iz jedne reke u drugu. Ukoliko je glatka i dno je peskovito i glatko na tom mestu .Reke eæina ribolovnog iskustva je upravo sa reka. u svojim dubinama kriju kapitalne primerke svih ribljih vrsta i svaki izlazak na vodu zaèinjen je tom moguænošæu nesluæenog ulova. u pliæim delovima kod kojih je dno obraslo travom i na mestima gde se ukršta brz sa sporim tokom. Leti je najbolje iæi u potragu za klenom i mrenom i to u najbr im delovima toka. klena. Samo se tako mo e objasniti redovni ulov planinskih riba i u ravnièarskim rekama. Lov na rekama V U ovim vodama mo ete naæi mrenu. bodorku. posebno u malim zalivima u koje glavni tok ne ulazi. èiste reke 169 .

Uvek koristite ote anja veæe mase i krupnije plovke. Plovkaroške. i Elodea sp. hleb i kulju. Nosivost strune mora biti bar 2. Tihi pristup. Olovca postavite bli e udici. a mesta bez trave odaju najdublje delove toka. a od tehnika koristite troting. U ovom delu toka. sve dubinske tehnike. Jaèi štapovi i struna samo mogu biti od pomoæi kada vam se udica zakaèi za predmete na dnu. najdublji i najsporiji deo toka je stanište i najkrupnijih primeraka. bodorku i štuku. a 1. Mesta obrasla Potamogeton sp. Obale ovih reka su gusto obrasle travom. laying on tehniku i lov mrtvim i ivim kederom za štuku. Meðu njom se èesto krije štuka. koristite Avon plovke nosivosti od 0. Prvi. Obavezno odredite dubinu toka.45 g do 0. U ovom delu se prvi put pojavljuje trava na dnu. korišæenje odela prirodnih boja i dugi štapovi. bodorku i crvenperku.3 kg ukoliko lovite mrenu ili klena. Kada lovite dubinskom metodom kompletan sistem ne bi smeo da bude te i od 60 g. Ove vrlo spore reke sa malom širinom i promenjivom dubinom kriju u svojim tokovima vrlo krupne i æudljive ribe. Tra ite mesta gde tok meandrira. U depresijama dna. Nemojte podceniti snagu reènog toka. Ove reke mo emo podeliti u tri dela. Kada plovkarite. Od mamaca koristite gliste.8 g. Ovakva kaèenja su najèešæa baš kod ovih voda. Tra ite ih u mirnijim tokovima.170 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe kleniæa. imaju najmanju dubinu. najmanji i najbr i je kod izvorišta. pa je poznavanje samog mesta veoma bitno.4 kg za ostale sitnije vrste. koji su upravo dizajnirani za ovu svrhu. U drugom delu reka usporava i poèinje da stvara nanose na dnu. Poslednji. smanjiæe moguænost da oterate ribu. tehnika kotrljanja olova i tehnike freelining-a su idealne za ovaj deo reke. koristite najlakši pribor koji funkcioniše. ribe opa aju sve dogaðaje na obali. pa samim tim i najzanimljivije. mo ete naæi mrenu. tehnike sa hranilicom. durbake. Buduæi da je tok ovde uzak. mesta gde se dubina dna Spore. U delovima sa ustaljenim tokom lovite klena. a sam pravac reènog korita je vijugav. Ovo su bez sumnje najte i tereni za lov. lokvanj naseljava nešto dublje vode. ravnièarske reke slabog intenziteta toka . bez obzira da li koristite plovkaroške ili dubinske tehnike.

bandari. Koristite sve vrste plovkaroških i dubinskih tehnika. U njima ive bodorke. Najbolje je obiæi reku u periodu kada je vodostaj nizak i kada je voda bistra. skobalji i lipljeni. varalièarenje. Male reke srednjeg intenziteta toka Velike mutne reke U ovu grupu spadaju pre svega Sava i Dunav. muvanje. tanke najlone. bandari. kleniæi. pritom se peni i puni kiseonikom. bolognese tehnika. Ispod vode. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike plovkarenja. a ukoliko su èiste i pastrmke. Za lov na ovim vodama koristite lak pribor. freelining. U nešto sporijem delu toka su klenovi i kleniæi. vo nja mamca po dnu. u njegovom korenju se obièno kriju najkrupniji klenovi. U njima se okupljaju bodorke. najsporiji delovi toka su staništa bodorki i druge bele ribe. a sa strane štuke i bandari. u pliæim. Štuka mo e biti na ivicama depresije odakle napada sitnu ribu. Depresije su vrlo èeste u ovim tokovima. mesta sa potpoljenim panjevima. Lovite ispod mostova. mušièarenje. kleniæi i klenovi. Ovo su omiljena mesta mrenama. Mesta gde grane priobalnog rastinja gotovo dotièi površinu omiljena su mesta klenova. Ostrvca i druge strukture u vodi. ali i veliki broj njihovih pri- . Kaskade su mesta gde se voda preliva. Leti je nizvodna strana kaskade puna ribe. Po pravilu tok im je krivudav i promenjive brzine u zavisnosti od nagiba terena i širine korita. Uopšte uzev. klenovi. U najbr im delovima rado se skupljaju pastrmke i lipljeni. Ukoliko su depresije u samom priobalju i ukoliko ih natkrivljuje drvo. Poznavanje toka je od presudnog znaèaja za uspešan lov. mrene. Mesta gde se ribe okupljaju su obrasla podvodnom travom. nizvodnim mestima koja su obrasla travom na dnu kriju se mrene. sitne udice i najkrupnije mamce koje mo ete kaèiti na njih. kao i lak dubinski ribolov. menjaju brzinu toka. korenje ovog drveæa probijaju korito reke i stvaraju mre u u koju se rado kriju veliki bandari. štuke. koje treba loviti na samoj površini predveèe.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 171 polako poveæava (pla e i mesta gde stoka rado pije vodu) i mesta gde se priobalno rastinje naginje nad vodom. kao i varalièarenje. kao i (depresije) udubljenja u dnu.

Ova mesta su izuzetno interesantna za jedan broj riba. kao što su sir ili mesni narezak. kako se pri niskom vodostaju brod ne bi nasukao. Bandari se nalaze na istom mestu. mada se mogu naæi i u dubljim delovima toka. uvek uz neku potopljenu strukturu i nad dnom koje je èvrsto. onda razne vrste glista i mesnih crviæa. bodorke. Bobice zove i gloga mogu biti u tom sluèaju izuzetni mamci. a za uspešan ribolov treba poznavati osobenosti ovih lokacija. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike dubinskog ribolova sa hranilicom. plovkarenje. obratite pa nju da ostanu pokretljivi na udici. ali se rado pribli avaju obali kako bi lovili belu ribu. obratite pa nju da je miris i vibracija ono po èemu æe ga ribe pronaæi. crven- Reèni kej i marine . Kleniæi vole nešto br i tok.172 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe toka. Ove lokacije rado naseljavaju deverike. Po pravilu. pa dubina mora odmah do obale biti veæa. Tu se danju nalazi som. Samo dno je ravno i bez prirodnih struktura. iznutrice ili fermentisane itarice. Mrene se nalaze u brzom toku. Ovakve reke su staništa velikog broja riba. Na velikim i plovnim rekama. pa èak i salmonida.2 do 1. Štuke se obièno zadr avaju u priobalnom rastinju. Durbak je jedan od naj ilavijih. linjak. Bodorke i drugu sitniju belu ribu najlakše je naæi uz obalu na dubini od 1. blizu drveæa ili bunja koji se nadvisuju nad vodom. Kada birate mamac na ovim vodama. odakle vrebaju plen. sa tim da se smuð obièno nalazi u donjoj polovini. Najdublja mesta su mesta gde se okupljaju najkrupnije deverike i babuške. Šarani se obièno zadr avaju u pliæoj vodi. kod veæih gradova i industrisjkih centara grade se dokovi i marine kako bi se omoguæio brz promet robe. posebno mesta gde se dno polako uzdi e. na dnu. sa tim da je brojnost jedinki salmonidnih vrsta vrlo mali i gotovo ih je nemoguæe uloviti. uz trsku i ševar. Uz trsku se mo e naiæi i na jato babuški. Koristite najmirisnije mamce. Smuða i bucova treba tra iti u sredini toka. a bucov u gornoj polovini vode. Ukoliko kaèite ive mamce. tu su i crne gliste i pijavice. obale su gotovo vertikalne i odmah posti u maksimalnu dubinu.8 m. kao i varalièarenje i muvanje. Dokovi su pre svega namenjeni lakom pristajanju brodova. Klenovi se obièno nalaze na istim mestima. koji u donjem toku imaju izuzetnu širinu i dubinu.

linjake i šarane. Klenove tra ite na samim ulazima u marine. tra ite ih i ispod dokova i èamaca. Brane i ustave . gde vrebaju ribu iz zasede. Èak i klenovi rado naseljavaju ova mesta. Ukoliko se lovi metodama sa fiksnim plovkom. sa obzirom da se lovi uz samu obalu ili uz ivice broda ili splava. splavova i èamaca koji su tu ukotvljeni. Od tehnika lova u ovim vodama. dok se u nekim sluèajevima mogu naæi šarani u velikom broju. kada se riba nalazi bli e površini sistem treba opteretiti ravnomerno malim olovcima. leti je lov moguæ samo u smiraj dana i noæu. a sa hranilicom ostalim vrstama riba. štuke i bandari. štuki. Ukoliko marina ima deo obale koji se polaku spušta u dubinu i koji je obrastao rastinjem na tim mestima potra ite bodorke i crvenperke. Osnovna hrana skoro svih riba (sem štuke i bandara) u ovim vodama je reèni raèiæ koji ivi u velikom broju u ovim vrlo slabo pokretljivim vodama. Plovkarenje je izuzetno efikasno. Bodorke se nalaze uz zidane strukture na kojima ive alge kojima se one hrane. sa tim da se leti okupljaju u najtoplijem delu vode. sakrivene iza potopljenih struktura u vodi. odnosno u toku godine. jer se onda mo e precizno zabaciti plovak na eljeno mesto. Izuzetno je bitno pratiti gde se raèiæi nalaze u toku dana. Marine su zimi mnogo mirnije nego leti. U veæini sluèajeva raèiæi se nalaze neposredno pored vertikalnih zidova doka. Štuke se takoðe kreæu na samom dnu. Na samom dnu treba tra iti deverike. Neretko se mogu naæi kako se zaleæu iz sredine vode ka obali. bez obzira na dubinu vode. Pored varalièarenja lov dubinskom metodom bez hranilice primeren je grabljivicama. bandaru i ponekad klenu najprimamljivije je varalièarenje. Kod izuzetno aktivnih marina. gde love bodorke i drugu sitnu ribu. ali veæe olovo. na samoj površini . bez obzira što oni više vole tekuæe vode. pa sve do 1/3 dubine. Najbolje je koristiti monta e sa klizeæim plovkom. Ribe treba i tra iti upravo na tim mestima.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 173 perka. beovice. Zimi se oni spuštaju gotovo do dna. Ono što sve ove ribe privlaèi je obilje hrane koja se nagomilava na ivicama obale i ispod brodova. dok za lov na dnu treba koristiti jedno. bli e reci. pa se u ovim vodama uspešnije lovi u toj sezoni. grabljivicama.

skobalji i smuðevi radije naseljavaju kamenito. mlinovi su stalni izvor hrane za ribe. sve dok se ne izjednaèi sa dubinom toka reke u nastavku. Jako vrtlo no strujanje stvara nizvodno od prelivnice duboki bazen. Površinsko strujanje je od prelivnice. Bandara lovite u svim delovima toka varalièarenjem. dubina bazena opada. Štuku tra ite u priobalnom podruèju i mirnim zalivima. Kako idemo više nizvodno. kukuruz šeæerac ili durbaka. Na ovim mestima dolazi do jake turbulencije vode. jer je tu koncentracija hrane najveæa. dok se kod mlinova iz glavnog toka odvaja jedan krak. hleb i kukuruz šeæerac. Deveriku tra ite u najdubljim delovima bazena i u mirnim zalivima. Vrste riba koje naseljavaju ova mesta zavise od tipa dna. sir. Nizvodno od ovih mlinova. Obratite pa nju na sam tok vode nakon prelivnice. metodama sa hranilicom na crve. Takoðe. i varalièarenjem malim varalicama. crviæe. dok je strujanje na samom dnu ka prelivnici. mesni narezak. mrene. prolazi kroz mlin i vraæa u prvobitan tok. Upravo ovaj prelaz izmeðu bazena i nastavka toka reke (rep) daje najbolje rezultate u ribolovu. a lovite je varalièarenjem ili troting i dubinskim metodama na mrtvu ili ivu ribu. gliste. Mrenu tra ite u samom bazenu. Na ovom mestu se mogu naæi deverike. a lovite je sitnim varalicama i mušicama. lovite je dubinskim metodama sa hranilicom na kastere. Lovite je dubinskim metodama na durbaka ili mesni narezak. u repu. Meðutim.174 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Ove dve strukture su izuzetno produktivne i ribolov se obièno odvija na nizvodnoj strani. u toku reke odmah nakon repa i u najbr im zalivima. Lipljena lovite u repu i odmah nakon njega troting metodom na crviæa ili mušièarenjem. stvaraju se bazeni vrlo slièni onima kod brana i ustava. Mlinovi pogonjeni reènom strujom su vrlo èesti u Vojvodini. kastere ili konolju i troting metodom na crviæe i kukuruz. u najdubljim delovima Mlinovi . Deverike i šarani više vole mekše dno. troting ili dubinskom metodom na durbaka ili sitnog kedera. Klena lovite u svim delovima vode troting metodom i dubinskom metodom na hleb. Pastrmku tra ite u samom vodopadu i u najbr em toku. malu mrtvu ribicu. glavna razlika ova dva terena je u tome što se kod brana i ustava celokupan tok vode usmerava preko ustave. tvrdo dno.

obièno u jaèoj struji pretra ujuæi dno (mrene) i površinu vode (klen). U ovom zatonu deverike rado zimuju. U ovom sluèaju. Loviti oko ostrva na velikim rekama mo ete iz èamca ili sa obale ostrva. Na uskim rekama. u gornjoj polovini vode. Koriste se sve tehnike lova iz èamca. Deverike tra ite sa nizvodne strane ostrva. meðu ševarom i trskom.reèna ostrva Mostovi . tako i u najpliæim priobalnim delovima. lov iz èamca je neprikosnoven. troting tehnika. tako i varalièarenjem. koja nagomilava hranu sa nizvodne strane ade. koga obièno dele na dve struje i ubrzavaju ga. Treba ih tra iti kako na dnu. Klenovi i mrene se zadr avaju uz sam mlin. odakle vrebaju sitnu belu ribu.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 175 bazena i treba ih loviti dubinskom metodom na hleb ili ito. Najbolje ih je loviti waggler metodom. Ukoliko je ostrvo slabo poseæeno. Pri dnu. odakle vrebaju sitnu ribu. jer su dna bazena prepuna balavaca i ru a kojima se oni rado hrane. Bandari se okupljaju na ovim mestima. Ono što ostrva èini interesantnim je što se nalaze u sredini toka. Linjak se nastanjuje na istom mestu. Vrlo retko se ostrva nalaze na samoj sredini toka. Ade . Bodorke se obièno zadr avaju u jatu na sredini bazena. Reèna ostrva su mesta koja pored obilja hrane. Ovako nesimetrièno postavljena dodatno stvaraju turbulenciju u vodi. moguæe je zabaciti sa reène obale do obala ostrva. ukoliko u zatonu ima dosta mulja. Ubrzan tok vode sa strana ostrva produbljuje reèno korito u kome se riba zimi rado zadr ava. ribama pru aju odliènu zaštitu. posebno ukoliko je ostrvo dovoljno široko da stvori zaton vrlo sporo tekuæe vode. Treba ih loviti kako dubinskom metodom. jer mo ete priæi svakom delu vode i ponuditi mamac. Na velikom broju ostrva nema ljudi i ribe ova mesta rado prihvataju kao staništa. uglavnom se koriste dubinske metode ribolova. u sumrak ili u prvih par sati nakon zalaska Sunca. Velike štuke mo ete naæi u svim priobalnim delovima ostrva. kao i waggler tehnike kod kojih se mamac spušta nizvodno nošen strujom. kriju se štuke.

Nizvodno od mosta lovite dubinskim metodama sa ili bez hranilice. Svako ušæe. Kako se nalazi u sredini toka efekat koji on èini je slièan ostrvu. dajuæi joj sigurnost. U zimskim mesecima veliki broj ribljih vrsta upravo dolazi do ušæa manjih reka u veæe kako bi prezimile na veæoj dubini. stvarajuæi kameno-pešèano dno sa dubljim bazenom. bodorka. linjak i šaran se mogu veoma uspešno loviti. kada ribe dolaze u ove vode pune kiseonika. Jako komešanje vode. kako bi se uticaj toka na strunu smanjio. Obièno na ovim mestima voda blago ubrzava i stvaraju se depresije dna. Sama senka koju most baca na površinu privlaèi ribe. u zavisnosti koju ribu èekate. Na njegovoj nizvodnoj strani okupljaju se bandari i deverika. Ukoliko je tok jak. kada se lovi na crviæa i kastere. U ovom bazenu rado se nastanjuju klenovi. je obièno mnogo veæi. Troting tehnika se koristi u br em delu toka.je mesto gde se na malom prostoru mo e naæi veliki broj razlièitih ribljih vrsta. deveriku. spira deo naslaga na dnu i produbljuje ga. tamo gde je dno ostalo prekriveno muljnim nanosom velike reke mo ete naæi bodorku. Ukoliko nema mnogo grabljivica. Za ribe dna koristite dubinske tehnike sa hranilicom ili bez nje. Pri lovu klena i mrene troting tehnika je odlièna. štuku ili bandara. Ispod mostova se èesto nalaze jata mrena i klenova. mrene i kleniæi. podignite vrh štapa više.na ovim ravnièarskim ušæima mo ete naæi štuku i bandara kako vrebaju iz trske. Ukoliko je obrastao trskom. klen. Ova ušæa su posebno interesantna sa poèetka leta kada se ribe mreste i u vreme najveæih vruæina. pritom menjajuæi tok vode. Zimi se na ovim ušæima mogu izuzetno Ušæa . Mamac treba puštati niz tok ispod lukova mosta. • Ušæe slabog sporog toka u brzi masivni tok . Generalno gledano tri tipa ušæa su: • Ušæe brzog toka u spori .176 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Most se svojim stopama oslanja o reèno korito. Srednji stub. Waggler i tehnike sa kliznim plovcima koristite kada je voda izuzetno duboka i onda kada su potrebni daleki zabaèaji. kod neviseæih mostova. deverika. U njima se rado zadr avaju bandari. dok par metara dalje. treba tra iti i štuku. bez obzira na velièinu tokova koji ga èine ribe rado naseljavaju.

Pored mirisnih koristite i ive mamce.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 177 uspešno loviti klenovi i deverike.obièno formira dno prekriveno finim peskom. a od grabljivica štuke. jer je u tim trenucima izuzetno hladna. jer je tok vode tu slabiji. te se veliki broj mesta gde se ribe sakrivaju uništava. kao što su mesni narezak. • Ušæe dva toka istog intenziteta . Postoje dva trenutka kada se nivo reka toliko poveæa da one poplave svoje priobalje. Ribu ne treba tra iti dok reka raste. Koristite masne i mirisne mamce. Kada je potrebno zabaciti daleko lovite sa klizeæim plovcima. stopama mostova. koji svojim pokretima izazivaju ribu da napadne. kastere ili kukuruz. veæ kada poène da se vraæa u korita. sir ili fermentirane itarice. U glavnom toku. Pored toga. Plavne reke Lov s jeseni Od septembra do novembra. Naselila su nove. klena i mrenu. u ovom periodu treba tra iti samo dve vrste riba. Interesantna mesta su ona zaklonjena preprekama u vodi. Sa poèetkom hladnog vremena vodene biljke poèinju da propadaju. obratite pa nju da su se ribe prilagodile novonastaloj situaciji i da su napustila svoja stara staništa u kojima je tok prejak. ostrvima. Od tehnika treba koristiti troting loveæi na crviæe. Riba vrlo rado ulazi u ove uske tokove u ovom periodu. I tada ribu treba tra iti kada nivo poène da pada. kada se nivo poveæava zbog otapanja snega. Obala je èesto jako zarasla. plavine. Obratite pa nju na boène kanale koji se ulivaju u reku. riba je bli e obali. Riba se nakon poplave. lišæe poèinje da otpada sa drveæa . Jedan je proleæni. mirnije vode. Kada lovite u ovim uslovima obratite pa nju da je prozirnost vode vrlo mala. a nekada je i veæe drvo dovoljno da zaustavi jak tok vode. Skoro sve vrste nizijskih riba se ovde mogu naæi. Drugi je letnji. promene vremena su toliko èeste da je to glavna prepreka ugodnom ribolovu. Vetar poèinje . Dubinske tehnike se takoðe mogu koristiti sa velikim uspehom. kada se reke izlivaju zbog jakih kiša. Ukoliko se odluèite da idete u lov kada je nivo vode visok. izmorena vraæa u staništa i potrebna joj je ekstra hrana.

Ukoliko primamljujete ribu. bodorka. samo tekuæi tokovi ostaju nezaleðeni i oni u ovim danima mogu pru iti veliko zadovoljstvo. pastrmka. Tra ite mesta sa najtoplijom vodom i najdublja mesta. i meša vodu sve više je hladeæi. bandar i štuka su ribe koje je moguæe loviti. koji mora biti ili izuzetno mirisan ili izuzetno ivahan. radite to sa minimalnom kolièinom hrane. U ovim periodima. obratite pa nju na debljinu ledenog sloja. Lov zimi DE . vrlo lake verzije dubinskog ribolova sa obaveznim indikatorima trzaja na vrhu štapa. Tada treba biti izuzetno oprezan. Meðutim. Idealan dan je onaj nakon par dana padavina.178 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe èešæe da duva. riba najèešæe uzima hranu ujutro i predveèe. Sada je cilj naæi jato. jer i najkrupnije ribe u ovom periodu uzimaju mamac izuzetnone no. Ukoliko lovite na malim rekama obratite pa nju na prilaz. Od metoda najèešæe se koristi troting metoda. Kada zima jako stegne. Klen i kleniæ. manjov. lipljen. nije retkost da je riba potpuno prestala da se hrani. jer je riba izuzetno plašljiva. kada nivo poèinje da se spušta. U ovom periodu riba je slabo pokretljiva i potrebno ju je izazvati mamcem. Kada lovite na velikim zaleðenim rekama. a bistrina vode dostigne oko 45 cm. Ono što ide u korist ribolovcu je da se ribe okupljaju u jata.

jer nije bilo praktiène potrebe da se izgraðuju dublji. Po pravilu se ulivaju u veæe plovne kanale ili reke. pa mnoge ribe nikada ni ne napuste ove male kanale u toku svog ivota. na mestima gde su podvodne strukture i mestima gde se dubina kanala stepenièasto menja. odnosno odvodnjavanja terena. Generalno gledano. Zbog toga su migracije riba u i van ovih kanala vrlo retke. Ipak najèešæe su babuška i štuka. ispod drveæa i bunja koje se nadkrivljuju nad vodom. ali i zbog isušivanja. koja zimi privlaèe ribu. Ovi kanali nisu širi od 3 m niti dublji od 2 m.Kanali anali su izuzetno èesti u Vojvodini. ali mogu biti i veliki plovni kanali u nekim delovima širi od 50 m. Razlog ovome je što fabrike u svom proizvodnom procesu koriste vodu i zagrevaju je. Interesantno mesto za ribolov. Štuku po pravilu u ovim vodama treba Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Irigacioni kanali .mali 179 . Dubina kanala retko prelazi 4 m. odnosno navodnavanja poljoprivrednih površina. U hladnom periodu. posebno u hladnim mesecima. Lov na kanalima K Veliki broj kanala je prokopan u cilju navodnjavanja. je u blizini fabrika. Sam pravac protezanja kanala je pravolinijski. ribama pru aju zaklon i one se ovde rado okupljaju. sa vrlo malo struktura. kanali imaju izuzetno urbane i veštaèke obale. gde su graðeni zbog stvaranja plovne mre e. Ova ušæa su ili preko malih brana ili preko pumpi. Ribu treba tra iti uz obalu obraslu trskom. tako da je tok uglavnom stabilan. Ovako grupisani. tako zagrejanu vodu vraæaju u prirodni tok stvarajuæi toplija mesta. èamci su obièno privezani uz obalu u zimovniku. Kanali mogu biti uski svega dva do tri metra.

ali zbog male širine kanala previše komplikovane. love se ili pri dnu plovkaroškim metodama (laz-on ili peging) ili na samoj površini. Najefikasnije se love svim plovkaroškim metodama. zbog èestog kaèenja. Babuške se zadr avaju uglavnom pri dnu. tako da riba mo e da migrira iz jedne u drugu vodu.180 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe loviti od jeseni. Izuzetno su atraktivni za ribe. Neki kanali su toliko dubiki i široki da omoguæavaju nesmetan brodski teretni saobraæaj. plutajuæim mamcima. gde rijuæi tra e hranu. Vrlo retko rastinje na obalama. U ove kanale se ulivaju mali irigacioni kanali. pa su samim tim prehladne. Jedini siguran naèin da locirate areal gde se jato kreæe je da konsultujete što veæi broj ribolovaca i saslušate njihova iskustva u nekoliko preðašnjih dana. Široki su najmanje 30 m i duboki oko 6 m. Varalièarenje je retko uspešno. U nekim sluèajevima irigacioni kanali koriste stare tokove reka ili doline i dobijaju izuzetno velike dimenzije. Ako se naðe skok mamac treba zabaciti na to mesto. dok se oni sami dalje ulivaju u reke ili veæe plovne kanale. Riba se u jatima kreæe po ovoj vodi u potrazi za hranom. posebno u proleæe kada se brzo greju. dok su dubinske metode primenjive. Ulivi manjih kanala takoðe su dobra mesta. meðu travom. Bela riba. Zimi se u ovim vodama vrlo retko zadr avaju ribe. odakle vrebaju plen. Dobro je znati da li dno skokovito menja dubinu. a gustim rastinjem pru aju utoèište mnogim vrstama. Po pravilu. buduæi da nisu dovoljno duboke. U poèetku sezone. pa treba koristiti dubinske i plovkaroške metode. Ovi ulivi su direktni. Èesti su i cverglani i bandari koji u nekim vodama mogu èiniti jedine vrste koje je moguæe loviti. kao i za vreme visokog i jakog toka glavnih reka. mo e biti vodiè.veliki Duboki i široki kanali . ušæa ovih kanala u reke su odlièna mesta. Štuke treba tra iti u srednjem i gornjem sloju vode u blizini obale i vodenih biljaka. Šaran i linjak se mogu naæi u ovim kanalima. dok se babuške uglavnom love u toplijem delu godine. Pronaæi dobro mesto za lov leti je vrlo teško. obale ovih kanala su gole i bez ikakvih obele ja. U tim vodama ostaju vrlo sitni. Obièno Irigacioni kanali . bodorke i crvenperke u ovim vodama ostaju sitne.

Bodorku je zimi najlakše loviti pec-pec i monta ama sa kliznim plovkom. Deverike i babuške dele isti areal. Deveriku je zimi lepo loviti. ako je ima mora biti svedena na minimum. Lovi se svim metodama. Love se svim dubinskim metodama sa hranilicom. Lov zimi 89 . Prihrana. Ukoliko se ono naðe. Treba zabacivati u najdublje delove tokova. pole štapovima ili staight lead metodom. posebno ako se naiðe na jato. Treba koristiti fini pribor jer riba trza vrlo slabo. ponekad prilaze priobalnom rastinju i tada ih treba loviti plovkaroškim metodama. a druge na samoj površini. a smuða u sredini toka u gornjij polovini. Krupniji primerci se nalaze na veæim dubinama. Bodorke se u ovim vodama mogu vrlo lako naæi. Nije loše doæi ranije i pokušati naæi jato sitne ribe. Babuške. i štuka je u blizini. dok se somovi i bucovi povlaèe u sredinu toka. bandar i smuð. Obièno su uz samo obalu i rastinje.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 181 imaju srednji dublji deo i dve terase sa boka na polovini dubine. Lovite na ive mamce. Koristite vrlo lake dubinske tehnike. zimi se mogu uspešno loviti bodorka. Šarane treba tra iti na hranjenim i proverenim mestima. Samo dno vode. štuka. Iako u kanalima ive gotovo sve vrste riba. Nekada prolaze starim tokovima reka i u tim delovima imaju vrlo slo eno dno. Druge riblje vrste se ili vrlo retko love ili ih je moguæe loviti samo ako je prethodio niz toplih dana. Sa tim da prve treba tra iti na dnu. Štuku tra ite na ivicama kanala. Bandari naseljavaju vodu iznad leve i desne terase. Najèešæe se love pec-pec tehnikama. deverika. Štuka je zimi aktivna. Isto va i i za smuða koji se po pravilu najbolje lovi kada je dan vla an. Zimi se spuštaju u dublje slojeve. Štuke nisu retke i u sezoni ih treba tra iti blizu obale.

Ribe i staništa O Amur Zimi miruje i ne hrani se U sporotekuæim rekama bandar vreba iz zaklona vaj deo æe u nizu slika pokušati da prika e mesta gde je najlakše pronaæi odreðenu vrstu ribe. Za vreme letnje ege. 4.6m 3m Bandar 3m 10m U jezerima bandar se leti nalazi uz obalu odakle vreba plen. Beovice su u zalivima kada je reka plavna. beovice se okupljaju na ulivima odakle love insekte na površini. beovice pretra uju kompletan tok u potrazi za hranom. 182 Sponzor poglavlja:Riibici i ribe . Amur se hrani u svim slojevima vode Zimi odlazi u najdublje delove. Beovica Tok Kada je vodostaj visok.

7m 1.2 m Hrane se na dnu meðu vodenim biljem Karaš Staništa su mu bare i jezera obrasla rastinjem Zimi miruje nepokretan na dnu Hrani se iskuljuèivo na dnu meðu rastinjem .4m bodorka je cele godine 3m U jezerima se zimi okuplja na najdubljim mestima Crvenperka Jata se okupljaju ispod lokvanja ili priobalnog rastinja Niz vetar saèekuju insekte koji padaju sa obalnog rastinja Pravac vetra Ušæe kanala u reku ili jezero U kanalu se hrani na površini Popodne i noæu deo jata se pojavljuje na površini vode Mo e se naæi u blizini trske Deverika 2.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe U proleæe se pari u pliæacima U jezerima je leti predveèe na površini Danju se hrani dublje 5m Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 183 Uveèe se hrani blizu obale Bodorka Zimi se nalazi na dnu sa spoljne strane krivine Na ravnom delu dubine 2.

184 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Omiljene vode su im reke i kanali Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Kesega U proleæe dolaze u pliæake kako bi se parile Klenovi patroliraju oko ostrva Èesto plivaju u velikim jatima (sa deverikom i bodorkom) i pretra uju dno U pliæacima se sunèaju na površini Vole gusto obrasle kanale Klen Tok Veliki primerci se okupljaju u uvalama ispod preliva Tra ite ih ispod krošnji drveæa Rupe u obali dobra su skolišta za klena Leti su u senci mostova Kleniæ 15cm 1.5m 1.9m Tra ite ih ispod krošnji drveæa Linjak patrolira oko uzdignuæa na dnu 1.5m 0.6m 1.2m 1.2m 0.9m Rije po mekom dnu pravac vetra Jede ivotinjice sa priobalnog rastinja .6m 0.5m Jata kleniæa se sa proleæa mreste u brzacima Zimi su u najdubljem delu toka 2m Rado rije dno pod trskom Linjak 0.

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 185
Kada love pri površini love u sredini toka u grupi

Smuð

Sa prvim sumrakom smuðevi prilaze u pliæak kako bi lovili

Love i iznad muljevitog tla, jer ih ribe teško vide na tamnoj podlozi Danju rado ostaju u najdubljim delovima 1,2m Noæu prilaze obali i love

Som

3m

Danju su u dubini kraj potopljenih struktura

Zimi odlaze u najveæe dubine

Krstare terasom u potrazi za hranom

Šaran
4,5m 4,5m

Rado se kriju ispod krošnji drveæa

Plitka mesta gde se ribe mreste

Potopljena stabla

Potpoljeno stablo je za njih drago mesto Spori tokovi reka Plitka, biljem obrasla voda

Štuka
Skokovita promena dubine dna ostrvo

Rado patroliraju oko ostrva Pumpne stanice

Duboke vode sa spoljne strane krivine Utoci malih kanala

186 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Posebnu pa nju treba usmeriti na lov šarana u jezerima. Strukture na koje ovde treba obratiti pa nju su: • Potopljena stabla ili grane - ukoliko se mogu naæi u vodi u kojoj lovite skoro sigurno su šaranov dom. Na ovom mestu baitrunner vaše mašinice mora biti iskljuèen - inaèe æe riba umrsiti strunu u granje. Reagujte što pre. Obavezno koristite safety fig. Struna treba da je nosivosti minimum 7 kg, da bi ribu u prvom trenutku uspeli da izvuèete iz prepreka. Dalja borba je uobièajena. • Šljunkovito dno - èisto dno bez mulja je mesto gde se okupljaju mnoge ivotinje koje su hrana šaranu. U prirodnim jezerima ovakvi delovi su retki i odlièna mesta za ribolov. U potopljenim šljunkarama treba tra iti uzdignuæa koja su formirana eksploatacijom šljunka sa dna. • Ostrva - su prirodni zakloni za ribu. Kada duva vetar lovite na zaklonjenoj strani, odmah do ostrva ili na prvoj skokovitoj promeni dubine dna. • Mesto velike dubine - je šaranu interesantno i zimi, jer je tu voda najtoplija, ali i leti jer se tu nagomilava hrana. • Lokvanji - ukoliko lovite šarana izmeðu lokvanja, koristite surface rig, a kao mamac uzmite hleb. • Trava na dnu - je siguran znak da je i šaran u blizini. Obratite pa nju na pravilnu prezentaciju mamca. Ukoliko trava nije jedra i zelena, veæ slinava i braonkasta, biocenoza ne funkcioniše. To znaèi da nema ni sitnih ivotinja, pa ni šarana koji se njima hrani. • Priobalni pojas - šarand ije vrlo retko smatraju dobrim mestom, a posebno na velikim vodama. Ovo je na alost greška. Šaran se èesto hrani upravo u ovom pojasu. Da bi lovili uz obalu morate biti izuzetno tihi. Svaki jaèi udarac ili korak na obali oteraæe ribu. Lovite kada duva topao vetar, jer kada duva hladan vetar, šaran ide u dublje delove toka. U ovoj zoni šaran je oprezan, pa ga lovite na sitnije mamce (kukuruz, partikli ili boili 14mm ili manji). Oko mamca postavite dva šake groundbait primame. Strunu nemojte previše nategnuti, kako bi šaran mogao da mamac ponese u ustima. Obavezno koristite èekrk sa baitrunner-om ili mašinicu ostavite odklopljenu. Prvi udarac šarana je u ovom sluèaju izuzetno sna an. W

Tereni za moderan šaranski ribolov

Prenumeranti:
I izdanja

Prenumeranti I izdanja

Dve su stvari kojima treba teiti u ivotu: prvo je da se dobije ono to se eli; a, potom, da se u tome i uiva - Logan Pearsall Smith, 1931 Aleksiæ Sne ana,Vrbas Aleksiæ Vladeta,Kruševac Aleksov Predrag, Beograd Anðelkoviæ Slobodan,Kruševac Andesilic Pavle,Kula Antiæ Slobodan,Zemun Baciæ Davor,Kruševac Bašiæ Danijel, Sonta Benko Mirko,M. Mitrovica Bicanin Nenad,Beograd Blaškoviæ Bela,Sombor Bojkoviæ Nenad,Bor Bojoviæ Zoran,Zemun Brkiæ Nemanja,Mladenovac Dakoviæ Milan,Beograd Dašiæ Dragan,Novi Beograd Dimitrijeviæ Jovan,Koceljeva Dobrosavljeviæ Èedomir,Loznica Dra iloviæ Tatjan,Setonje-Zdrelo Dragomiroviæ Dragèe, Bošnjak Durakoviæ Zoran,Šid Ðeniæ Aleksandar,U ice Ðokiæ Branislav,Beograd Ðokiæ Saša, Od aci Ðordjiæ Jovan,Jajinci - Beograd Ðukanoviæ Aleksandar,Beograd Ðukiæ Zoran,Beograd Ferencik Laslo, Zrenjanin Filipoviæ Igor,Beograd Gavriloviæ Aleksandar,S. Mitrov Geriæ Beatrica,Subotica Goluboviæ Darko, arkovi Gordiæ Zvonko, Novi Sad Hemela Ljubomir,Baèki Petrovac Hudjan Andrej,Glo an Ibrajter Ivan,Senta Iliæ Zoran,Despotovac Jakšiæ Boris,Mol Jakusin Aleksandar,Kruševac Jerotiæ Branislav,Borèa Greda Jovanoviæ Igor,Beograd Kalinoviæ Tihomir,Zajeèar Karanoviæ Ratko,S. Kamenica Keri Robert,Bajmok Kerkez Mile,Vršac Kerkez Zoran,Novi Beograd Kosoviæ Dejan,Paraæin Kostiæ Viktor,Zrenjanin Kozakijeviæ Branko,Beograd Kuraica Slavko,Šabac Laziæ David,Beograd Leban Laslo,Mu lja Ljubisavljeviæ Goran,Niš Lonèareviæ Nenad,Beograd Maksimoviæ Miroslav,Zemun Maniæ Slobodan,Smederevo

Zrenjanin Struniæ Mladen.Kraljevo Petroviæ Borislav.Zrenjanin Vuèetiæ Miodrag.Novi Sad Puja Tomislav.Beograd Masnikoviæ Dragomir.Kukujevci Milovanoviæ Iva.Graèanica Marinkoviæ Milun.Novi Beograd Vuksanoviæ Nebojša.Oseèina Stanimiroviæ Nebojša.Novo Selo Sesartic Braslav.Beograd Vozar Emil.Novi Beograd Tanurd iæ Milenko.Vladièin Han Stojiæ Iva.Kragujevac Porèiæ Dejvid.Lazarevac Miliæ Zoran.Banovci-Dunav Praziæ Srdjan. Zemun Pernar eljko.Mionica Nedeljkov Predrag.Kruševac Stanimiroviæ Miæa.Vrnjaèka Banja Vujaèiæ Dragomir.Novi Beograd Pantiæ Danijel.Kruševac ivkoviæ Milan.Kisaè Vuèen Kristijan.Novi Sad Ostojiæ Marko.Zrenjanin ivkoviæ Danilo.Vladimirci Mijiæ Slobodan.Novi Sad Mijatoviæ Milan.Beograd Stojanoviæ Dragan.Temerin igiæ Dragoslav.Osniæ Stefanoviæ Andreja.Panèevo Prodanoviæ Rade.Kragujevac Maslovariæ Ivan.Blace W .Loznica Novkoviæ Predrag.Rekovac Milivojeviæ Momèilo.Subotica Popoviæ Milan. Milanovac ivkoviæ Nenad.Sremska Kamenica Sremèeviæ Bojan.Beograd Zdraviæ Milan.Senta Vukašinoviæ Srdjan.Bajmok Nikoliæ Miroslav.Novi Sad Momiroviæ Radivoje.Beograd Obradoviæ Danilo.Novi Beograd Ristiæ Slaviša. Vršac Stojkov Ljubomir.Beograd Radovanoviæ Relja.Beograd Suèeviæ Slobodan.Beograd/Cerak Vukoliæ Miloš.Novi Sad Seocanac Dejan.Boljevac Pinkava Ivan.Novi Sad Zdravkoviæ Zdravko.Leskovac Tesmanoviæ Miroljub.Kruševac Srdanov Vladimir.Cerak .G.Beograd Matovina Zvonimir.Zrenjanin Srdiæ eljko.Svrljig Miriæ Siniša.Beograd Šarac Goran.U ice Simiæ Aleksandar.Kikinda Nikoliæ Dejan.Šid Mezei Ivan.Kragujevac Stojadinoviæ Milorad.Stopanja Segi Arpad.Kraljevo Vukin Nebojša.Beograd Tasiæ Gligorije. Zemun Radujkoviæ Janko.Prenumeranti 189 Marinkoviæ Boban.Loznica Trebinjac Milojko.Novi Sad Rajkoviæ Milenko.Kruševac Šiljiæ Goran.Futog Milanoviæ Nebojša.Novi Beograd Viæentijeviæ Milivoje.

190 Bele ke .

linjake i deverike do 1.4 kg i crvenperke. U ovim vodama mo ete oèekivati šarane i štuke do 3. ukoliko im se lokacija Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Male bare 161 . Tra ite sledeæe stvari: • mehurove gasa na površini vode koji. Pronala enje pravog mesta svodi se na pronala enje znakova ivota u vodi. Površinski sloj vode uvek prati pravac vetra. Iz daljine mo e vam pomoæi dvogled. meðutim kada ovaj sloj priðe obali. Kako su ove vode zapreminski male. kako bi joj delovi bili u stalnoj senci. a za bli e detalje koristite polarizacione naoèare koje omoguæavaju da zavirite ispod površine. obratite pa nju na pravac duvanja vetra. Zato je va no obratiti pa nju na vertikalnu komponentu kretanja vode u jezerima. koja je u tekuæim vodama malo bitna. To je mesto gde generalno treba tra iti ribu. on nastavlja svoje kretanje uz liticu u dubinu i po dnu se vraæa u suprotnom smeru. potrebno je da su bar delimièno okru ene vegetacijom.45 kg. Na ovaj naèin se osigurava pravilna biocenoza u kojoj mogu da rastu biljke i ive i razmno avaju se insekti i ribe. bodorke. babuške i bandare do 0. Naime. Ova hrana se nagomilava odmah nakon prve prepreke (terase) na dnu. Naravno ne mora biti svih ovih vrsta. sa sobom noseæi hranu sa površne i dna.2 kg. ali su one moguæe. Lov na jezerima N Lov ribe na malim plitkim barama-jezerima èija širina u najširem delu ne prelazi dve du ine štapa mo e biti izuzetno interesantna.Jezera ajva nija karakteristika jezera je da se voda u njima vrlo slabo ili nimalo ne kreæe.

jer je u ovim vodama ribu najlakše prehraniti. deverika i linjak u potrazi za hranom na dnu • prstene na površini vode koje ostavljaju crvenperke loveæi insekte sa površine vode Zimi ribe tra ite u najdubljim delovima. Ovo je varijanta dubinskog metoda. u kojima ima šarana i linjaka. Mašinicu treba ostaviti nepreklopljenu ili koristiti onu sa baitrunner-om kako bi riba slobodno uzela mamac. treba koristit freeline metod. pole i pec-pec sistemi se mogu koristiti. a krupniji od deverike i šarana • pokrete priobalnog ševara koga pomeraju šaran. potièu od ribe koja rije dno. Bare su retko dublje od 2 m i obièno imaju meko dno obraslo biljkama. buduæi na male dimenzije vode i njene male dubine. deverika i linjak u potrazi za hranom • pomeranje listova lokvanja koga gurkaju crvenperke u potrazi za pu evima • zamuæenje vode koje u plitkoj vodi mogu praviti šaran. Ovako “okaèena” primama æe poslu iti i da se sistem zabaci i da se riba primami. a leti kada je sunèano u senkama koje baca drveæe. a kada duva vetar bli e obali na koju vetar naduvava talase i hranu. Od tehnika treba koristiti: • U vrlo plitkim barama. Sitni mehurovi potièu od linjaka. sa proleæa uz travu gde se mresti. Dohranjujte èesto i pomalo. budite oprezni sa primamom. kukuruz šeæerac i gliste. jer æe vas ribe osetiti. • Na ivicama trave treba loviti na samom dnu i za tu svrhu je najbolji lift-float metod. Pribli avanju mestu ribolova treba dati posebnu pa nju. . veæ se umesto ote anja uzima odreðena kolièina primame u rukci se stisne oko glavnog najlona i mamca. Generalno gledano. Samo najdublji delovi mogu biti bez rastinja. kod koga se ne kaèi olovo niti hranilica. Uradite to što tiše i pa ljivije. • Ukoliko pecate na samoj sredini svi waggler.162 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe pomera. mesni crviæi. Mamci za ove vode su: hleb (u svim oblicima).

pa sve do najveæih dubina na strani ka kojoj duva vetar. kada treba iæi na suprotnu obalu. Mala duboka jezera . Ukoliko lovite bodorke. Od presudnog znaèaja za uspešan ribolov je upoznavanje sa strukturom dna. Odavde treba zakljuèiti. dolazi do naginjanja ove linije vode i to tako što se ona prostire od površine vode na strani od koje duva vetar. ribu treba loviti sa obale na koju vetar duva. kada su gornji slojevi vode prehladni. na dubinama do 3 m klasiènim dubinskim sistemima za lov grabljivica ili balerinom. Ukoliko duva izuzetno sna an vetar. Kao što je i reèeno u ovim vodama ive gotovo sve vrste riba mirnih voda. pa sve do ultrazvuènih sonara koji mogu dati detaljnu sliku dna. dok je na dubinama veæim od 6 m temperatura stalna i iznosi 4OC. Dakle. tra ite in na samoj sredini pri površini vode koristeæi waggler sistem. Za ovu svrhu mo ete koristiti razna pomagala od onih koja se montiraju na kraj strune i kojima se meri dubina u najbli oj obalnoj zoni. imajte na umu da na velikim dubinama nema mnogo svetlosti i da riba mamac mora naæi po “njuhu”. Ukoliko se odluèite za lov šarana na dnu. sa puno kaskada i prepreka na dnu. a sve pliæa ka centru. Za lov šarana. Kod ovih jezera nije redak sluèaj da su najdublja upravo pri obali. sa tim da šaran i bandar mogu porasti izuzetno veliki. da u trenucima kada duva vetar. Pored slike dna. Ovo pravilo va i tokom cele godine osim zimi.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 163 Bilo da su prirodnog porekla (obièno u planinskim krajevima gde je došlo do plavljenja prirodnih udubljenja) ili veštaèka (šljunkare ili ciglane) ove vode su idealne za ivot velikog broja krupnih primeraka riba. Obratite pa nju na rezultat merenja dubine. U ovim dubinama ribu treba tra iti samo zimi. babuške i deverike mogu se koristiti svi poznati sistemi za dubinski ribolov i sistemi za moderan šaranski ribolov. i njegovo dno mo e biti sasvim pravilno (kao kod bazena) ili izuzetno slo eno. Naime temperatura vode se u toku godine menja u gornjih 6 m vode. U zavisnosti od toga kako je ovakvo jezero nastalo. Ovo posebno va i za ciglane i šljunkare zbog specifiènog naèina vaðenja materijala u trenutku formiranja udubljenja. Štuke i bandare lovite u priobalnom pojasu. koristite uljne-masne mamce i uljane atraktore i mirise. treba obratiti pa nju na temperaturnu slojevitost ovih voda.ciglane i šljunkare .

glista i konoplja. ribe postaju manje oprezne i treba ih tra iti u pliæim delovima. U letnjim su mesecima namenjena rekreaciji graðana.164 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Kod nas ima dosta gradskih jezera. kasteri. šarani i klenovi obièno èine ribolovno vredne ribe. Karaša tra ite u samom priobalju kao i na mestima gde se dubina naglo menja. Na ovim jezerima obièno ima dosta pecaroša i posmatrajuæi njih. Kada birate mesto. koja su veæinom nastala veštaèkim putem. Obale su ureðene i mogu biti šljunkovite u obliku pla a ili betonske sa oštrom promenom dubine u priobalju. kako nema ljudi na obali. a kao mamac dobro su se pokazali boili. Šarana u ovim vodama treba tra iti u svim dubinama. durbaka ili èikova. Ukoliko lovite karaše ili sitnu belu ribu pri obali koristite najlakše moguæe sisteme i duge pec-pec štapove i sisteme. Noæu som kreæe u potragu za hranom i dolazi u pliæake. Ukoliko lovite soma. ribolov je ogranièen u periodu “van sezone kupanja”. Kada u vodi ive i štuke. odluèite se za adekvatan dubinski pribor. obièno gradnjom zaštitnih brana ili ispunjavanjem pogodnih udolina vodom. Èesto prilazi obali i hrani se u samom pliæaku. Gradska veštaèka jezera . Pecajte sa one strane ka kojoj duva vetar. Voli sunèane intervale dana. Za šarana mo ete koristite sve dubinske i moderne sisteme. karaši. Soma danju treba tra iti u najdubljim delovima. U nekim od ovih voda ima i štuka. Dubina im se postepeno poveæava i u najdubljem delu ne prelazi 4 m. Voli sunèane intervale dana i dane kada duva blagi povetarac i obièno se zad ava na mestima gde je dno èisto i prekriveno muljem. a krupniji bli e dnu. Oko ovih jezera obièno nema nikakvog visokog rastinja koje bi bacalo senku na vodu. Klen se mo e loviti svim dubinskim sistemima i varalièarskom tehnikom. hleb i mesne crviæe. Na ovakvim vodama. Klen se kreæe u jatima i to sitniji pri površini. kukuruz. meðutim brojnost njihove populacije je u direktnoj srazmeri sa kolièinom priobalnog rastinja. U smiraj dana i noæu. i u senci. obratite pa nju na ostale ribolovce. kao i kod svake prepreke na dnu. Somovi. crnu glistu. Mo ete probati i varalièarenje. lako æete naæi dobre pozicije. a kao mamac koristite d igericu. pa se tada i ostvaruju najveæi ulovi. ispod svake strukture koja se nadvisuje nad površinu. mesni crviæi. Kao mamac koristite ito.

U priobalju. Uzvodno od brana dolazi do nagomilavanja vode i stvaranja jezera. a grabljivice u toku cele godine da iz nje napada sitnu ribu • pumpne stanice i prelivnice . Ova jezera su delo ljudskih ruku i nastala su podizanjem brana na rekama.je obièno najdublji deo akumulacije po kome ribe dna patroliraju u potrazi za hranom. ukoliko je izuzetno toplo u toku dana. a dubina najveæa. Kada duva blagi vetar. Izuzetno su privlaèna za sve vrste riba. a voda ima najviše kiseonika. belu ribu lovite finim pec-pec alati- Akumulaciona jezera .je mesto sa koga se lako mo e zabaciti u samu maticu. za vreme najveæih vruæina. Lovite je na mesne crviæe i gliste. • zid brane ili prelivnice .Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 165 mali plavac. sa obzirom da se u tim delovima nagomilava hrana¸. Ovde se misli kako na eventualne potpoljene graðevine. ribu tra ite na mestima gde on najsna nije kovitla vodu i na strani obale ka kojoj duva. bandar i bodorka odlaze u najdublje delove ovih voda. odnosno beovica ili sitna sunèica kao parèe mogu dati izuzetne rezultate. Leti. mesta su gde se krupniji primerci riba rado zadr avaju. Za deveriku na dnu koristite klasiène metode dubinskog ribolova uz hranilicu. Takoðe. riba se više hrani predveèe i u toku noæi. tako i na mala uzvišenja i ostale interesantne strukture. Nakon dolaska na vodu treba locirati aktivnost ribe.nastale akumulaciom vode. crvenperka ili karaš kao ivi keder. • originalan tok matice . Ova jezera imaju blagi tok u smeru kretanja osnovne matice i pru aju velike moguænosti za lov kapitalnih primeraka. deverika. linjak i crvenperka rado ostaju u pliæaku. • potopljene strukture . Na ovakvim vodama tra ite sledeæe detalje: • priobalni pojas obrastao u travu .dodaju novu sve u vodu u glavnu masu i stvaraju mesta sa najbr im tokom.privlaèi ribe sa proleæa da se u njemu pari. Raèunajte da je u tom delu strujanje najjaèe. tra ite je u starom toku i na najveæim dubinama. štuka. dok šaran. Na ovim vodama mo ete naæi sve vrste riba koji ive u slatkim vodama vašeg regiona.

Pre svega treba upoznati dno i strukture na njemu. jer ste mobilni.166 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe ma na mesne crviæe. Lov iz èamca nudi niz prednosti. Varalièarite sitnijim varalicama ili koristite dubinske ili plovkaroške metode uz upotrebu crnih glista. Mamac treba da je mrtva ili iva riba ili parèe. dodelite taèku na karti i kraj nje upišite dubinu. potrebno je da se tu i usidrite. dve tehnike Lov iz èamca . dubinskim ili plovkaroškim metodama ( iv keder. uz uticaj strujanja vazduha nad površinom. Po vodi se kreæite što tiše. mrtav ili parèe) sa obale. kao i kod podvodnih prepreka. Iako vam se mo da èini da jezerska voda ne teèe. Soma tra ite na samom dnu i lovite ga klasiènim dubinskim metodama. Verovatno æete pored manjih struktura na dnu. Iako iz èamca mo ete koristiti sve metode ribolova. d igericu ili mrtvu ribu. Bandara nešto dalje od obale i ispod brane i prelivnice. pomeriti vaš èamac. èamca ili brane i ustave. kako bi minimalno uznemirili ribu. hleb i ito. Štuku lovite varalièarenjem. mo ete probati metode kotrljanja i zastavice. Te linije oznaèavaju terase na dnu i obièno se u njihovoj blizini nalaze jata riba u potrazi za hranom. od kojih su najva nije: moguænost preciznog pronala enja mesta gde se riba okuplja i moguænost korišæenja svih poznatih tehnika ribolova. Pretra ite što veæi prostor. gliste. a kao mamac koristite durbaka. dobro bi bilo da napravite priruènu kartu dna. a u dubini svim dubinskim i modernim šaranskim tehnikama sa kukuruzom šeæercem ili boilijima. durbaka ili sitnih ribica kao mamaca. rovca. crnu glistu. a ukoliko planirate da više puta izaðete na vodu. ukoliko tra ite mrenu ili skobalja. pronaæi i više taèaka koje su na istoj dubini i mogu se spojiti linijom. Kada naðete pogodno mesto. Smuða æete naæi u starom toku kod potopljenih struktura. Šarana mo ete loviti u priobalju lift-float metodom sa hlebnim mamcima. To je iz èamca lako. Ona bi kao osnovu trebala da ima ucrtan oblik jezera i veæih nepomiènih struktura na obali. Svakom mestu kome odredite dubinu. Tra ite je u priobalnim delovima uz trsku ili leti na velikim dubinama uvek tamo gde je riblja mlað. jigovanjem. koji slu e kao orijentiri. U brzim delovima vode. ona æe ipak vremenom. muvanjem ili klasiènim dubinskim metodama. Lovite ga varalièarskim metodama.

Mamac uvek bacite sa dublje strane ove škrape. Takoðe birajte sunèane dane. pecajte u priobalju. pa je bolje napraviti zalihu istih još u toku jeseni. buduæi da je vetar uskomešao kompletnu vodu i izjednaèio temperaturu. Štuka. deverika i plotica se zimi najèešæe i najupešnije love. Dugotrajno ili naglo zahlaðenje umiruje ribu i ona se sakriva u skrovište retko jeduæi. Štuku lovite varalièarenjem ili joj ponudite mrtvog ili ivog kedera. pecajte u najdubljem delu. raspitajte se gde riba radi i u kom delu dana. Procena o mestu ribolova zavisi od ukupne temperaturne slike vode. Kedera æete vrlo teško naæi zimi. to mo ete raditi po celom jezeru. Ono što sa jeseni tra ite su najtoplija mesta u toku. Ribe su hladnokrvni organizmi i njihova ativnost zavisi od temperature sredine u kojoj ive. kao i pumpne stanice na obali. potopljene strukture pri stvaranju akumulacije su lovna mesta. ako je moguæe pecati. ukoliko je gornji sloj hladniji. Jesen je interesantna za lov. bodorka. spremajuæi se za predstojeæu zimu. a u drugoj (onoj bli oj zimi) lovite na strani sa koje vetar duva. Štuke zimi umeju da se okupe na istom mestu. Tu su i zidovi brana i prelivnica. Generalno gledano. Ukoliko je vetar umeren. Kada duva jak vetar. jer se ribe još nisu povukle na mirovanje. najbolje mesto je mesto gde dno skokovito menja dubinu. Lov sa jeseni Lov zimi . na mestima gde raste vodena trava. nemojte menjati mesto. Kada ulovite jednu. Nagli skok temperature mami ribu iz skloništa. Kada nema posebnih termalnih tokova ili izvora opšte pravilo va i: ukoliko je gornji sloj topliji od 4OC. veæ se ubrzano hrane. Riba je izrazito aktivna i sakuplja se u tim slojevima. bandar. Ipak.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 167 daju najbolje rezultate: varalièarenje grabljivica i plovkarenje uz loosefeeding tehniku primamljivanja svih vrsta riba. u prvoj polovini jeseni pecajte bli e strani ka kojoj duva vetar. Štuku tra ite blizu potopljenih ostrva. Ukoliko se odluèite da zimi odete u ribolov. gde ima potopljenih panjeva i gde se obalno drveæe natkrivljuje nad vodom. najdublji delovi vode i stara korita.

u èijem je sklopu i klub ribolovaca. Varalièarenje sitnijim varalicama i dubinske i plovkaroške metode sa mrtvom (slatkovodnom) ili ivom ribom. 9. jer se ribe zimi brzo zasite. Danas ima oko 1500 èlanova meðu kojima je i znatan broj pripadnica lepšeg pola. marta 1950. durbakom ili glistom daju odliène rezultate. Bodorku.org.drina-lo. Kako je griz zimi slabiji nego leti. plovkaroške i mach tehnike su pokazale najviše uspeha. http://www. deveriku i ploticu tra ite u najdaljim i najdubljim delovima vode. kukuruz šeæerac. Udru enje izdaje sopstveno glasilo pod imenom "Loznièki ribolovac". gh Opštinska organizacija sportskih ribolovaca "DRINA" u Loznici osnovana je 24.yu OOSR "DRINA" Loznica Vuka Karad iæa 9 Tel: 9938115874376 e-mail:drina@verat. kada potpuno miruju. a u pripremi je i poèetak rada škole ribolova i sekcija u svim gradskim osnovnim školama u Loznici. Loznièki ribolovci pobednici su mnogih takmièenja i osvajaèi lige trofeja na nivou Jugoslavije. Uvek su u jatu.net . Ne vole preterano hladne dane. Primama treba da je vrlo laka i retka. Udru enje ima èetiri stalno zaposlena radnika. a sve ostale funkcije se obavljaju volonterski. godine i veæ tada je bila najmasovnija u slivu Drine. durbak i kasteri. U starom toku i uz prepreke na dnu. Dobro vreme za lov je nakon obilne kiše koja ume da zamuti vodu jezera. olovno ote anje smanjite na minimum. Knjiga “Tajne ribolova 1” je zvanièan ud benik škole ribolova OOSR “Drina”.168 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Bandara lovite na istim mestima gde i štuku. Ukoliko lovite dubinskim metodama. ito. Ove ribe se i zimi hrane kao i leti. ali i dece i omladine. Mamac mo e biti hleb. ali pretra uju mnogo manji areal. Prostorije udru enja OOSR "DRINA" nalaze se u Loznici u ulici Vuka Karad iæa br. Zimi su uvek u jatima.

Lov na rekama V U ovim vodama mo ete naæi mrenu. posebno u malim zalivima u koje glavni tok ne ulazi. štuku. klena. Leti je najbolje iæi u potragu za klenom i mrenom i to u najbr im delovima toka. u depresijama dna (koje jedino mo ete otkriti merenjem dubine olovom). Ukoliko je glatka i dno je peskovito i glatko na tom mestu . Da bi saznali kakvo je dno na mestima sa dubokom vodom. posmatrajte površinu vode. ribe lako putuju iz jedne reke u drugu. uvek obogaæujuæi broj vrsta. Mrenu. Samo se tako mo e objasniti redovni ulov planinskih riba i u ravnièarskim rekama. u svojim dubinama kriju kapitalne primerke svih ribljih vrsta i svaki izlazak na vodu zaèinjen je tom moguænošæu nesluæenog ulova. u pliæim delovima kod kojih je dno obraslo travom i na mestima gde se ukršta brz sa sporim tokom. Buduæi da su one uvek deo neke veæe vodene mre e. Sa jeseni mo ete loviti sve vrste ribe u glavnoj struji koristeæi sve raspolo ive tehnike. na mestima gde glavni tok potkopava obalu. klena i kleniæa tra ite na mestima gde se priobalno rastinje naginje nad vodom. Velike reke. štuku i bandara tra ite u delovima sa najsporijim tokom vode. kleniæa. koristeæi tehnike freelining. Bodorku.Reke eæina ribolovnog iskustva je upravo sa reka. èiste reke 169 . leti i sa jeseni. na nizvodnim stranama ostrvaca. bodorku. bandara i reðe deveriku. troting. kao što su Dunav i Sava kod nas. Zimi se treba odluèiti za klena. Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Brze. predveèe mo ete oèekivati mrenu i klena. kotrljajuæeg olova i sve tehnike sa hranilicom. stopa mosta ili krupnijeg kamenja ili panjeva koji izviruju iz toka.

koristite Avon plovke nosivosti od 0.45 g do 0. Tra ite ih u mirnijim tokovima. korišæenje odela prirodnih boja i dugi štapovi. U delovima sa ustaljenim tokom lovite klena. hleb i kulju.8 g. a od tehnika koristite troting. najdublji i najsporiji deo toka je stanište i najkrupnijih primeraka. Nemojte podceniti snagu reènog toka. Meðu njom se èesto krije štuka. koji su upravo dizajnirani za ovu svrhu. Mesta obrasla Potamogeton sp. koristite najlakši pribor koji funkcioniše.4 kg za ostale sitnije vrste. mesta gde se dubina dna . U ovom delu toka. Prvi. tehnike sa hranilicom. mo ete naæi mrenu. ravnièarske reke slabog intenziteta toka Ove vrlo spore reke sa malom širinom i promenjivom dubinom kriju u svojim tokovima vrlo krupne i æudljive ribe. U depresijama dna. lokvanj naseljava nešto dublje vode. Ovo su bez sumnje najte i tereni za lov. Ovakva kaèenja su najèešæa baš kod ovih voda. laying on tehniku i lov mrtvim i ivim kederom za štuku. tehnika kotrljanja olova i tehnike freelining-a su idealne za ovaj deo reke. Tihi pristup. ribe opa aju sve dogaðaje na obali. smanjiæe moguænost da oterate ribu. pa je poznavanje samog mesta veoma bitno. pa samim tim i najzanimljivije. imaju najmanju dubinu. Obale ovih reka su gusto obrasle travom. Od mamaca koristite gliste. Plovkaroške. bodorku i crvenperku. Poslednji. Ove reke mo emo podeliti u tri dela. Nosivost strune mora biti bar 2.3 kg ukoliko lovite mrenu ili klena. U drugom delu reka usporava i poèinje da stvara nanose na dnu. a 1. a mesta bez trave odaju najdublje delove toka. sve dubinske tehnike.170 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe kleniæa. Jaèi štapovi i struna samo mogu biti od pomoæi kada vam se udica zakaèi za predmete na dnu. Olovca postavite bli e udici. najmanji i najbr i je kod izvorišta. bez obzira da li koristite plovkaroške ili dubinske tehnike. Tra ite mesta gde tok meandrira. bodorku i štuku. Spore. Obavezno odredite dubinu toka. a sam pravac reènog korita je vijugav. Kada lovite dubinskom metodom kompletan sistem ne bi smeo da bude te i od 60 g. i Elodea sp. Buduæi da je tok ovde uzak. Kada plovkarite. U ovom delu se prvi put pojavljuje trava na dnu. Uvek koristite ote anja veæe mase i krupnije plovke. durbake.

mrene. vo nja mamca po dnu. a sa strane štuke i bandari. U nešto sporijem delu toka su klenovi i kleniæi. Lovite ispod mostova. U njima se okupljaju bodorke. sitne udice i najkrupnije mamce koje mo ete kaèiti na njih. Po pravilu tok im je krivudav i promenjive brzine u zavisnosti od nagiba terena i širine korita. najsporiji delovi toka su staništa bodorki i druge bele ribe. Mesta gde grane priobalnog rastinja gotovo dotièi površinu omiljena su mesta klenova. Leti je nizvodna strana kaskade puna ribe. tanke najlone. mušièarenje. Poznavanje toka je od presudnog znaèaja za uspešan lov. Štuka mo e biti na ivicama depresije odakle napada sitnu ribu. Mesta gde se ribe okupljaju su obrasla podvodnom travom. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike plovkarenja. Za lov na ovim vodama koristite lak pribor. koje treba loviti na samoj površini predveèe. Ukoliko su depresije u samom priobalju i ukoliko ih natkrivljuje drvo. U njima ive bodorke. Koristite sve vrste plovkaroških i dubinskih tehnika. muvanje. korenje ovog drveæa probijaju korito reke i stvaraju mre u u koju se rado kriju veliki bandari. Ostrvca i druge strukture u vodi. Kaskade su mesta gde se voda preliva. u njegovom korenju se obièno kriju najkrupniji klenovi. Ovo su omiljena mesta mrenama. kao i (depresije) udubljenja u dnu. pritom se peni i puni kiseonikom. menjaju brzinu toka. Ispod vode. skobalji i lipljeni. mesta sa potpoljenim panjevima.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 171 polako poveæava (pla e i mesta gde stoka rado pije vodu) i mesta gde se priobalno rastinje naginje nad vodom. Male reke srednjeg intenziteta toka Velike mutne reke U ovu grupu spadaju pre svega Sava i Dunav. kao i lak dubinski ribolov. Depresije su vrlo èeste u ovim tokovima. bolognese tehnika. kleniæi. varalièarenje. nizvodnim mestima koja su obrasla travom na dnu kriju se mrene. a ukoliko su èiste i pastrmke. bandari. štuke. Najbolje je obiæi reku u periodu kada je vodostaj nizak i kada je voda bistra. freelining. u pliæim. kleniæi i klenovi. bandari. U najbr im delovima rado se skupljaju pastrmke i lipljeni. klenovi. Uopšte uzev. ali i veliki broj njihovih pri- . kao i varalièarenje.

Tu se danju nalazi som. iznutrice ili fermentisane itarice. Ove lokacije rado naseljavaju deverike. kao što su sir ili mesni narezak. Smuða i bucova treba tra iti u sredini toka. Bobice zove i gloga mogu biti u tom sluèaju izuzetni mamci. uvek uz neku potopljenu strukturu i nad dnom koje je èvrsto.172 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe toka. Ova mesta su izuzetno interesantna za jedan broj riba. a za uspešan ribolov treba poznavati osobenosti ovih lokacija. uz trsku i ševar. Dokovi su pre svega namenjeni lakom pristajanju brodova. pa èak i salmonida. Uz trsku se mo e naiæi i na jato babuški. onda razne vrste glista i mesnih crviæa. Kleniæi vole nešto br i tok. na dnu. crven- Reèni kej i marine . obratite pa nju da ostanu pokretljivi na udici. pa dubina mora odmah do obale biti veæa. Klenovi se obièno nalaze na istim mestima. Po pravilu. sa tim da se smuð obièno nalazi u donjoj polovini. Koristite najmirisnije mamce. linjak. Na velikim i plovnim rekama. Štuke se obièno zadr avaju u priobalnom rastinju. Mrene se nalaze u brzom toku. Durbak je jedan od naj ilavijih. tu su i crne gliste i pijavice. mada se mogu naæi i u dubljim delovima toka. bodorke. Bodorke i drugu sitniju belu ribu najlakše je naæi uz obalu na dubini od 1. kako se pri niskom vodostaju brod ne bi nasukao. plovkarenje. Kada birate mamac na ovim vodama.8 m. Najdublja mesta su mesta gde se okupljaju najkrupnije deverike i babuške. Ovakve reke su staništa velikog broja riba. posebno mesta gde se dno polako uzdi e. kao i varalièarenje i muvanje. obale su gotovo vertikalne i odmah posti u maksimalnu dubinu. Ukoliko kaèite ive mamce. a bucov u gornoj polovini vode. ali se rado pribli avaju obali kako bi lovili belu ribu. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike dubinskog ribolova sa hranilicom. blizu drveæa ili bunja koji se nadvisuju nad vodom. obratite pa nju da je miris i vibracija ono po èemu æe ga ribe pronaæi. koji u donjem toku imaju izuzetnu širinu i dubinu. kod veæih gradova i industrisjkih centara grade se dokovi i marine kako bi se omoguæio brz promet robe. odakle vrebaju plen. Bandari se nalaze na istom mestu. Samo dno je ravno i bez prirodnih struktura. sa tim da je brojnost jedinki salmonidnih vrsta vrlo mali i gotovo ih je nemoguæe uloviti. Šarani se obièno zadr avaju u pliæoj vodi.2 do 1.

gde love bodorke i drugu sitnu ribu. dok se u nekim sluèajevima mogu naæi šarani u velikom broju. Èak i klenovi rado naseljavaju ova mesta. bli e reci. Bodorke se nalaze uz zidane strukture na kojima ive alge kojima se one hrane. Kod izuzetno aktivnih marina. Ukoliko marina ima deo obale koji se polaku spušta u dubinu i koji je obrastao rastinjem na tim mestima potra ite bodorke i crvenperke. Osnovna hrana skoro svih riba (sem štuke i bandara) u ovim vodama je reèni raèiæ koji ivi u velikom broju u ovim vrlo slabo pokretljivim vodama. sa tim da se leti okupljaju u najtoplijem delu vode. Brane i ustave . bez obzira na dubinu vode. pa sve do 1/3 dubine. linjake i šarane. sakrivene iza potopljenih struktura u vodi. Zimi se oni spuštaju gotovo do dna. ali veæe olovo. gde vrebaju ribu iz zasede. Pored varalièarenja lov dubinskom metodom bez hranilice primeren je grabljivicama. tra ite ih i ispod dokova i èamaca. bandaru i ponekad klenu najprimamljivije je varalièarenje. štuke i bandari. Štuke se takoðe kreæu na samom dnu. Od tehnika lova u ovim vodama. grabljivicama. Izuzetno je bitno pratiti gde se raèiæi nalaze u toku dana. štuki. bez obzira što oni više vole tekuæe vode. splavova i èamaca koji su tu ukotvljeni. na samoj površini . Klenove tra ite na samim ulazima u marine. dok za lov na dnu treba koristiti jedno. odnosno u toku godine. Ukoliko se lovi metodama sa fiksnim plovkom. U veæini sluèajeva raèiæi se nalaze neposredno pored vertikalnih zidova doka. beovice. Marine su zimi mnogo mirnije nego leti. kada se riba nalazi bli e površini sistem treba opteretiti ravnomerno malim olovcima. Plovkarenje je izuzetno efikasno. Ribe treba i tra iti upravo na tim mestima. Na samom dnu treba tra iti deverike. Najbolje je koristiti monta e sa klizeæim plovkom. pa se u ovim vodama uspešnije lovi u toj sezoni. sa obzirom da se lovi uz samu obalu ili uz ivice broda ili splava. leti je lov moguæ samo u smiraj dana i noæu. Neretko se mogu naæi kako se zaleæu iz sredine vode ka obali. a sa hranilicom ostalim vrstama riba. jer se onda mo e precizno zabaciti plovak na eljeno mesto.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 173 perka. Ono što sve ove ribe privlaèi je obilje hrane koja se nagomilava na ivicama obale i ispod brodova.

Nizvodno od ovih mlinova. dubina bazena opada. a lovite je sitnim varalicama i mušicama. Na ovom mestu se mogu naæi deverike. Površinsko strujanje je od prelivnice. Meðutim. malu mrtvu ribicu. Lipljena lovite u repu i odmah nakon njega troting metodom na crviæa ili mušièarenjem. Klena lovite u svim delovima vode troting metodom i dubinskom metodom na hleb. glavna razlika ova dva terena je u tome što se kod brana i ustava celokupan tok vode usmerava preko ustave. kastere ili konolju i troting metodom na crviæe i kukuruz. Mlinovi pogonjeni reènom strujom su vrlo èesti u Vojvodini. lovite je dubinskim metodama sa hranilicom na kastere. Upravo ovaj prelaz izmeðu bazena i nastavka toka reke (rep) daje najbolje rezultate u ribolovu. kukuruz šeæerac ili durbaka. dok se kod mlinova iz glavnog toka odvaja jedan krak. metodama sa hranilicom na crve. tvrdo dno. Štuku tra ite u priobalnom podruèju i mirnim zalivima. gliste. Vrste riba koje naseljavaju ova mesta zavise od tipa dna. Lovite je dubinskim metodama na durbaka ili mesni narezak. Kako idemo više nizvodno. sve dok se ne izjednaèi sa dubinom toka reke u nastavku. troting ili dubinskom metodom na durbaka ili sitnog kedera. Na ovim mestima dolazi do jake turbulencije vode. mrene. Takoðe. Jako vrtlo no strujanje stvara nizvodno od prelivnice duboki bazen. i varalièarenjem malim varalicama. stvaraju se bazeni vrlo slièni onima kod brana i ustava. prolazi kroz mlin i vraæa u prvobitan tok. u toku reke odmah nakon repa i u najbr im zalivima. Pastrmku tra ite u samom vodopadu i u najbr em toku. u najdubljim delovima Mlinovi . mlinovi su stalni izvor hrane za ribe. a lovite je varalièarenjem ili troting i dubinskim metodama na mrtvu ili ivu ribu. jer je tu koncentracija hrane najveæa. sir. Deverike i šarani više vole mekše dno. mesni narezak. dok je strujanje na samom dnu ka prelivnici. Mrenu tra ite u samom bazenu. crviæe.174 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Ove dve strukture su izuzetno produktivne i ribolov se obièno odvija na nizvodnoj strani. Deveriku tra ite u najdubljim delovima bazena i u mirnim zalivima. hleb i kukuruz šeæerac. skobalji i smuðevi radije naseljavaju kamenito. u repu. Obratite pa nju na sam tok vode nakon prelivnice. Bandara lovite u svim delovima toka varalièarenjem.

odakle vrebaju sitnu belu ribu. Koriste se sve tehnike lova iz èamca. Na uskim rekama. kriju se štuke. meðu ševarom i trskom. Najbolje ih je loviti waggler metodom. Linjak se nastanjuje na istom mestu. uglavnom se koriste dubinske metode ribolova. ukoliko u zatonu ima dosta mulja. koga obièno dele na dve struje i ubrzavaju ga. Treba ih loviti kako dubinskom metodom. moguæe je zabaciti sa reène obale do obala ostrva. jer mo ete priæi svakom delu vode i ponuditi mamac. ribama pru aju odliènu zaštitu. Ukoliko je ostrvo slabo poseæeno. lov iz èamca je neprikosnoven. Bandari se okupljaju na ovim mestima. u gornjoj polovini vode. tako i varalièarenjem. Vrlo retko se ostrva nalaze na samoj sredini toka. odakle vrebaju sitnu ribu. tako i u najpliæim priobalnim delovima. Ade . kao i waggler tehnike kod kojih se mamac spušta nizvodno nošen strujom. Na velikom broju ostrva nema ljudi i ribe ova mesta rado prihvataju kao staništa.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 175 bazena i treba ih loviti dubinskom metodom na hleb ili ito. Ovako nesimetrièno postavljena dodatno stvaraju turbulenciju u vodi. Klenovi i mrene se zadr avaju uz sam mlin. Bodorke se obièno zadr avaju u jatu na sredini bazena. U ovom zatonu deverike rado zimuju. Deverike tra ite sa nizvodne strane ostrva. koja nagomilava hranu sa nizvodne strane ade. Reèna ostrva su mesta koja pored obilja hrane. obièno u jaèoj struji pretra ujuæi dno (mrene) i površinu vode (klen). Ono što ostrva èini interesantnim je što se nalaze u sredini toka. Pri dnu.reèna ostrva Mostovi . U ovom sluèaju. Ubrzan tok vode sa strana ostrva produbljuje reèno korito u kome se riba zimi rado zadr ava. Treba ih tra iti kako na dnu. u sumrak ili u prvih par sati nakon zalaska Sunca. Velike štuke mo ete naæi u svim priobalnim delovima ostrva. jer su dna bazena prepuna balavaca i ru a kojima se oni rado hrane. posebno ukoliko je ostrvo dovoljno široko da stvori zaton vrlo sporo tekuæe vode. Loviti oko ostrva na velikim rekama mo ete iz èamca ili sa obale ostrva. troting tehnika.

Ušæa Svako ušæe. Mamac treba puštati niz tok ispod lukova mosta. dok par metara dalje. pritom menjajuæi tok vode.je mesto gde se na malom prostoru mo e naæi veliki broj razlièitih ribljih vrsta. Nizvodno od mosta lovite dubinskim metodama sa ili bez hranilice. Ukoliko je obrastao trskom. Generalno gledano tri tipa ušæa su: • Ušæe brzog toka u spori . kada ribe dolaze u ove vode pune kiseonika. je obièno mnogo veæi. dajuæi joj sigurnost.176 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Most se svojim stopama oslanja o reèno korito. Waggler i tehnike sa kliznim plovcima koristite kada je voda izuzetno duboka i onda kada su potrebni daleki zabaèaji. Pri lovu klena i mrene troting tehnika je odlièna. U ovom bazenu rado se nastanjuju klenovi. Ispod mostova se èesto nalaze jata mrena i klenova. Kako se nalazi u sredini toka efekat koji on èini je slièan ostrvu.na ovim ravnièarskim ušæima mo ete naæi štuku i bandara kako vrebaju iz trske. Ova ušæa su posebno interesantna sa poèetka leta kada se ribe mreste i u vreme najveæih vruæina. spira deo naslaga na dnu i produbljuje ga. Na njegovoj nizvodnoj strani okupljaju se bandari i deverika. podignite vrh štapa više. bodorka. linjak i šaran se mogu veoma uspešno loviti. klen. treba tra iti i štuku. • Ušæe slabog sporog toka u brzi masivni tok . mrene i kleniæi. u zavisnosti koju ribu èekate. U zimskim mesecima veliki broj ribljih vrsta upravo dolazi do ušæa manjih reka u veæe kako bi prezimile na veæoj dubini. Zimi se na ovim ušæima mogu izuzetno . kod neviseæih mostova. Sama senka koju most baca na površinu privlaèi ribe. stvarajuæi kameno-pešèano dno sa dubljim bazenom. tamo gde je dno ostalo prekriveno muljnim nanosom velike reke mo ete naæi bodorku. U njima se rado zadr avaju bandari. Troting tehnika se koristi u br em delu toka. štuku ili bandara. Ukoliko nema mnogo grabljivica. deveriku. bez obzira na velièinu tokova koji ga èine ribe rado naseljavaju. Ukoliko je tok jak. kada se lovi na crviæa i kastere. Za ribe dna koristite dubinske tehnike sa hranilicom ili bez nje. Jako komešanje vode. Srednji stub. Obièno na ovim mestima voda blago ubrzava i stvaraju se depresije dna. deverika. kako bi se uticaj toka na strunu smanjio.

Ukoliko se odluèite da idete u lov kada je nivo vode visok. Drugi je letnji. kao što su mesni narezak. jer je tok vode tu slabiji. a nekada je i veæe drvo dovoljno da zaustavi jak tok vode. Jedan je proleæni. kastere ili kukuruz. Kada lovite u ovim uslovima obratite pa nju da je prozirnost vode vrlo mala. Dubinske tehnike se takoðe mogu koristiti sa velikim uspehom. stopama mostova. kada se nivo poveæava zbog otapanja snega. Koristite masne i mirisne mamce. kada se reke izlivaju zbog jakih kiša. Od tehnika treba koristiti troting loveæi na crviæe. Postoje dva trenutka kada se nivo reka toliko poveæa da one poplave svoje priobalje. u ovom periodu treba tra iti samo dve vrste riba. jer je u tim trenucima izuzetno hladna. lišæe poèinje da otpada sa drveæa . Riba se nakon poplave. mirnije vode. sir ili fermentirane itarice. a od grabljivica štuke. U glavnom toku.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 177 uspešno loviti klenovi i deverike. plavine. Sa poèetkom hladnog vremena vodene biljke poèinju da propadaju. koji svojim pokretima izazivaju ribu da napadne. Interesantna mesta su ona zaklonjena preprekama u vodi. klena i mrenu. Kada je potrebno zabaciti daleko lovite sa klizeæim plovcima. Vetar poèinje Plavne reke Lov s jeseni . obratite pa nju da su se ribe prilagodile novonastaloj situaciji i da su napustila svoja stara staništa u kojima je tok prejak. Skoro sve vrste nizijskih riba se ovde mogu naæi.obièno formira dno prekriveno finim peskom. izmorena vraæa u staništa i potrebna joj je ekstra hrana. Naselila su nove. Ribu ne treba tra iti dok reka raste. promene vremena su toliko èeste da je to glavna prepreka ugodnom ribolovu. Obala je èesto jako zarasla. ostrvima. te se veliki broj mesta gde se ribe sakrivaju uništava. Od septembra do novembra. • Ušæe dva toka istog intenziteta . I tada ribu treba tra iti kada nivo poène da pada. Riba vrlo rado ulazi u ove uske tokove u ovom periodu. riba je bli e obali. Obratite pa nju na boène kanale koji se ulivaju u reku. Pored toga. veæ kada poène da se vraæa u korita. Pored mirisnih koristite i ive mamce.

Od metoda najèešæe se koristi troting metoda. kada nivo poèinje da se spušta. bodorka. Lov zimi DE . i meša vodu sve više je hladeæi. lipljen. Kada lovite na velikim zaleðenim rekama. U ovom periodu riba je slabo pokretljiva i potrebno ju je izazvati mamcem. samo tekuæi tokovi ostaju nezaleðeni i oni u ovim danima mogu pru iti veliko zadovoljstvo. manjov. Ukoliko primamljujete ribu. nije retkost da je riba potpuno prestala da se hrani. Idealan dan je onaj nakon par dana padavina. Sada je cilj naæi jato. Tada treba biti izuzetno oprezan. Meðutim. radite to sa minimalnom kolièinom hrane. bandar i štuka su ribe koje je moguæe loviti. a bistrina vode dostigne oko 45 cm. Klen i kleniæ. U ovim periodima. Ukoliko lovite na malim rekama obratite pa nju na prilaz. vrlo lake verzije dubinskog ribolova sa obaveznim indikatorima trzaja na vrhu štapa. jer i najkrupnije ribe u ovom periodu uzimaju mamac izuzetnone no. Tra ite mesta sa najtoplijom vodom i najdublja mesta. jer je riba izuzetno plašljiva. riba najèešæe uzima hranu ujutro i predveèe. obratite pa nju na debljinu ledenog sloja.178 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe èešæe da duva. Kada zima jako stegne. koji mora biti ili izuzetno mirisan ili izuzetno ivahan. Ono što ide u korist ribolovcu je da se ribe okupljaju u jata. pastrmka.

mali 179 . Sam pravac protezanja kanala je pravolinijski. ribama pru aju zaklon i one se ovde rado okupljaju. sa vrlo malo struktura. Ovi kanali nisu širi od 3 m niti dublji od 2 m. koja zimi privlaèe ribu. kanali imaju izuzetno urbane i veštaèke obale. U hladnom periodu. Po pravilu se ulivaju u veæe plovne kanale ili reke. ali mogu biti i veliki plovni kanali u nekim delovima širi od 50 m. na mestima gde su podvodne strukture i mestima gde se dubina kanala stepenièasto menja. je u blizini fabrika. èamci su obièno privezani uz obalu u zimovniku. jer nije bilo praktiène potrebe da se izgraðuju dublji. Štuku po pravilu u ovim vodama treba Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Irigacioni kanali . odnosno odvodnjavanja terena. Zbog toga su migracije riba u i van ovih kanala vrlo retke. Ovako grupisani. pa mnoge ribe nikada ni ne napuste ove male kanale u toku svog ivota. tako zagrejanu vodu vraæaju u prirodni tok stvarajuæi toplija mesta. Generalno gledano. odnosno navodnavanja poljoprivrednih površina. ali i zbog isušivanja. tako da je tok uglavnom stabilan. Kanali mogu biti uski svega dva do tri metra. Razlog ovome je što fabrike u svom proizvodnom procesu koriste vodu i zagrevaju je. Lov na kanalima K Veliki broj kanala je prokopan u cilju navodnjavanja. Ribu treba tra iti uz obalu obraslu trskom. Interesantno mesto za ribolov. ispod drveæa i bunja koje se nadkrivljuju nad vodom. Dubina kanala retko prelazi 4 m. Ipak najèešæe su babuška i štuka. gde su graðeni zbog stvaranja plovne mre e.Kanali anali su izuzetno èesti u Vojvodini. posebno u hladnim mesecima. Ova ušæa su ili preko malih brana ili preko pumpi.

obale ovih kanala su gole i bez ikakvih obele ja. Zimi se u ovim vodama vrlo retko zadr avaju ribe. Ako se naðe skok mamac treba zabaciti na to mesto. zbog èestog kaèenja. kao i za vreme visokog i jakog toka glavnih reka. mo e biti vodiè. Široki su najmanje 30 m i duboki oko 6 m. love se ili pri dnu plovkaroškim metodama (laz-on ili peging) ili na samoj površini. pa treba koristiti dubinske i plovkaroške metode. odakle vrebaju plen. Ovi ulivi su direktni. U tim vodama ostaju vrlo sitni.180 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe loviti od jeseni. Irigacioni kanali . Riba se u jatima kreæe po ovoj vodi u potrazi za hranom. U ove kanale se ulivaju mali irigacioni kanali. posebno u proleæe kada se brzo greju. meðu travom. dok se oni sami dalje ulivaju u reke ili veæe plovne kanale. bodorke i crvenperke u ovim vodama ostaju sitne. Babuške se zadr avaju uglavnom pri dnu. Pronaæi dobro mesto za lov leti je vrlo teško. U poèetku sezone. buduæi da nisu dovoljno duboke. dok se babuške uglavnom love u toplijem delu godine. Štuke treba tra iti u srednjem i gornjem sloju vode u blizini obale i vodenih biljaka.veliki Duboki i široki kanali Neki kanali su toliko dubiki i široki da omoguæavaju nesmetan brodski teretni saobraæaj. Èesti su i cverglani i bandari koji u nekim vodama mogu èiniti jedine vrste koje je moguæe loviti. pa su samim tim prehladne. U nekim sluèajevima irigacioni kanali koriste stare tokove reka ili doline i dobijaju izuzetno velike dimenzije. Izuzetno su atraktivni za ribe. tako da riba mo e da migrira iz jedne u drugu vodu. gde rijuæi tra e hranu. Po pravilu. Dobro je znati da li dno skokovito menja dubinu. dok su dubinske metode primenjive. Ulivi manjih kanala takoðe su dobra mesta. ali zbog male širine kanala previše komplikovane. Vrlo retko rastinje na obalama. Varalièarenje je retko uspešno. Jedini siguran naèin da locirate areal gde se jato kreæe je da konsultujete što veæi broj ribolovaca i saslušate njihova iskustva u nekoliko preðašnjih dana. ušæa ovih kanala u reke su odlièna mesta. a gustim rastinjem pru aju utoèište mnogim vrstama. Najefikasnije se love svim plovkaroškim metodama. Bela riba. Šaran i linjak se mogu naæi u ovim kanalima. Obièno . plutajuæim mamcima.

Babuške. Lovite na ive mamce. Samo dno vode. a smuða u sredini toka u gornjij polovini.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 181 imaju srednji dublji deo i dve terase sa boka na polovini dubine. Nekada prolaze starim tokovima reka i u tim delovima imaju vrlo slo eno dno. Deverike i babuške dele isti areal. Štuke nisu retke i u sezoni ih treba tra iti blizu obale. Štuku tra ite na ivicama kanala. posebno ako se naiðe na jato. Krupniji primerci se nalaze na veæim dubinama. Ukoliko se ono naðe. pole štapovima ili staight lead metodom. Iako u kanalima ive gotovo sve vrste riba. Obièno su uz samo obalu i rastinje. a druge na samoj površini. Nije loše doæi ranije i pokušati naæi jato sitne ribe. ponekad prilaze priobalnom rastinju i tada ih treba loviti plovkaroškim metodama. Treba koristiti fini pribor jer riba trza vrlo slabo. Bandari naseljavaju vodu iznad leve i desne terase. Najèešæe se love pec-pec tehnikama. Koristite vrlo lake dubinske tehnike. dok se somovi i bucovi povlaèe u sredinu toka. Love se svim dubinskim metodama sa hranilicom. zimi se mogu uspešno loviti bodorka. Sa tim da prve treba tra iti na dnu. Šarane treba tra iti na hranjenim i proverenim mestima. Deveriku je zimi lepo loviti. Prihrana. bandar i smuð. Lov zimi 89 . Isto va i i za smuða koji se po pravilu najbolje lovi kada je dan vla an. Zimi se spuštaju u dublje slojeve. Bodorku je zimi najlakše loviti pec-pec i monta ama sa kliznim plovkom. Treba zabacivati u najdublje delove tokova. štuka. ako je ima mora biti svedena na minimum. Štuka je zimi aktivna. Lovi se svim metodama. deverika. Druge riblje vrste se ili vrlo retko love ili ih je moguæe loviti samo ako je prethodio niz toplih dana. i štuka je u blizini. Bodorke se u ovim vodama mogu vrlo lako naæi.

Beovice su u zalivima kada je reka plavna. 4. beovice se okupljaju na ulivima odakle love insekte na površini. beovice pretra uju kompletan tok u potrazi za hranom. Beovica Tok Kada je vodostaj visok. Za vreme letnje ege. 182 Sponzor poglavlja:Riibici i ribe .6m 3m Bandar 3m 10m U jezerima bandar se leti nalazi uz obalu odakle vreba plen.Ribe i staništa O Amur Zimi miruje i ne hrani se U sporotekuæim rekama bandar vreba iz zaklona vaj deo æe u nizu slika pokušati da prika e mesta gde je najlakše pronaæi odreðenu vrstu ribe. Amur se hrani u svim slojevima vode Zimi odlazi u najdublje delove.

4m bodorka je cele godine 3m U jezerima se zimi okuplja na najdubljim mestima Crvenperka Jata se okupljaju ispod lokvanja ili priobalnog rastinja Niz vetar saèekuju insekte koji padaju sa obalnog rastinja Pravac vetra Ušæe kanala u reku ili jezero U kanalu se hrani na površini Popodne i noæu deo jata se pojavljuje na površini vode Mo e se naæi u blizini trske Deverika 2.7m 1.2 m Hrane se na dnu meðu vodenim biljem Karaš Staništa su mu bare i jezera obrasla rastinjem Zimi miruje nepokretan na dnu Hrani se iskuljuèivo na dnu meðu rastinjem .Sponzor poglavlja:Riibici i ribe U proleæe se pari u pliæacima U jezerima je leti predveèe na površini Danju se hrani dublje 5m Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 183 Uveèe se hrani blizu obale Bodorka Zimi se nalazi na dnu sa spoljne strane krivine Na ravnom delu dubine 2.

2m 1.9m Rije po mekom dnu pravac vetra Jede ivotinjice sa priobalnog rastinja .9m Tra ite ih ispod krošnji drveæa Linjak patrolira oko uzdignuæa na dnu 1.2m 0.5m Jata kleniæa se sa proleæa mreste u brzacima Zimi su u najdubljem delu toka 2m Rado rije dno pod trskom Linjak 0.184 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Omiljene vode su im reke i kanali Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Kesega U proleæe dolaze u pliæake kako bi se parile Klenovi patroliraju oko ostrva Èesto plivaju u velikim jatima (sa deverikom i bodorkom) i pretra uju dno U pliæacima se sunèaju na površini Vole gusto obrasle kanale Klen Tok Veliki primerci se okupljaju u uvalama ispod preliva Tra ite ih ispod krošnji drveæa Rupe u obali dobra su skolišta za klena Leti su u senci mostova Kleniæ 15cm 1.5m 0.5m 1.6m 0.6m 1.

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 185 Kada love pri površini love u sredini toka u grupi Smuð Sa prvim sumrakom smuðevi prilaze u pliæak kako bi lovili Love i iznad muljevitog tla.2m Noæu prilaze obali i love Som 3m Danju su u dubini kraj potopljenih struktura Zimi odlaze u najveæe dubine Krstare terasom u potrazi za hranom Šaran 4. biljem obrasla voda Štuka Skokovita promena dubine dna ostrvo Duboke vode sa spoljne strane krivine Rado patroliraju oko Utoci malih kanala ostrva Pumpne stanice .5m 4. jer ih ribe teško vide na tamnoj podlozi Danju rado ostaju u najdubljim delovima 1.5m Rado se kriju ispod krošnji drveæa Plitka mesta gde se ribe mreste Potopljena stabla Potpoljeno stablo je za njih drago mesto Spori tokovi reka Plitka.

inaèe æe riba umrsiti strunu u granje. U potopljenim šljunkarama treba tra iti uzdignuæa koja su formirana eksploatacijom šljunka sa dna. Struna treba da je nosivosti minimum 7 kg.186 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Posebnu pa nju treba usmeriti na lov šarana u jezerima. Ukoliko trava nije jedra i zelena. • Trava na dnu .je siguran znak da je i šaran u blizini. W Tereni za moderan šaranski ribolov . Da bi lovili uz obalu morate biti izuzetno tihi. pa ga lovite na sitnije mamce (kukuruz. U ovoj zoni šaran je oprezan. Prvi udarac šarana je u ovom sluèaju izuzetno sna an.ukoliko lovite šarana izmeðu lokvanja. veæ slinava i braonkasta. Strunu nemojte previše nategnuti. partikli ili boili 14mm ili manji).su prirodni zakloni za ribu. Obratite pa nju na pravilnu prezentaciju mamca. U prirodnim jezerima ovakvi delovi su retki i odlièna mesta za ribolov. koristite surface rig. ali i leti jer se tu nagomilava hrana. Svaki jaèi udarac ili korak na obali oteraæe ribu. Šaran se èesto hrani upravo u ovom pojasu. To znaèi da nema ni sitnih ivotinja. Reagujte što pre. Obavezno koristite safety fig.ukoliko se mogu naæi u vodi u kojoj lovite skoro sigurno su šaranov dom. odmah do ostrva ili na prvoj skokovitoj promeni dubine dna. Lovite kada duva topao vetar. Kada duva vetar lovite na zaklonjenoj strani. kako bi šaran mogao da mamac ponese u ustima. biocenoza ne funkcioniše. jer je tu voda najtoplija.je šaranu interesantno i zimi.èisto dno bez mulja je mesto gde se okupljaju mnoge ivotinje koje su hrana šaranu. a kao mamac uzmite hleb. Ovo je na alost greška. Dalja borba je uobièajena. a posebno na velikim vodama. • Šljunkovito dno . Strukture na koje ovde treba obratiti pa nju su: • Potopljena stabla ili grane . Oko mamca postavite dva šake groundbait primame. • Ostrva . jer kada duva hladan vetar. šaran ide u dublje delove toka. Na ovom mestu baitrunner vaše mašinice mora biti iskljuèen . • Priobalni pojas . da bi ribu u prvom trenutku uspeli da izvuèete iz prepreka.šarand ije vrlo retko smatraju dobrim mestom. • Lokvanji . pa ni šarana koji se njima hrani. • Mesto velike dubine . Obavezno koristite èekrk sa baitrunner-om ili mašinicu ostavite odklopljenu.

Sadr aj I DEO .RIBOLOVNE TEHNIKE MODERAN ŠARANSKI RIBOLOV MEÈ TEHNIKE PLOVKAROŠKE TEHNIKE BRZINSKI LOV BEOVICA PECANJE NA KONOPLJU KAO MAMAC PECANJE DIBEROM RIBOLOV ŠARANA VAGLEROM “STRAIGHT LEAD” TEHNIKA PECANJE NA HLEBNU RU U RIBOLOV KLIZEÆIM PLOVKOM RIBOLOV WAGGLER PLOVKOM TROTTING BOLONJEZ TEHNIKA RIBOLOV FIKSNIM PLOVKOM 3 5 22 22 26 29 31 34 37 40 42 45 47 49 52 55 58 62 64 67 70 75 78 84 91 90 40 DUBINSKI RIBOLOV MUVANJE LOV DEVERIKE NA MIRNIM VODAMA LOV KLENA SISTEMOM SA HRANILICOM “UPTIDE” TEHNIKA PECANJA SOMA RIBOLOV SA HRANILICOM I OLOVOM LOV SA HRANILICOM NA MIRNIM VODAMA “METOD” TEHNIKA ZA LOV ŠARANA 52 VARALIÈARENJE LOV SMUÐA MUVANJEM 70 75 D IGOVANJE LOV RIBE VOBLERIMA VARALIÈARENJE IZ ÈAMCA VERTIKALNO VARALIÈARENJE RIBOLOV VASER KUGLOM I MUŠICAMA 191 .

192 Index UHVATI I PUSTI VITEŠKO PONAŠANJE NA VODI ANCHOR RIG STIF RIG “D” RIG HELICOPTER RIG SAFETY RIG HOOK-HAIR RIG BOLT RIG GRAVEL RIG ANTITANGLE RIG RUNNING RIG SHOCK RIG LONG RANGE SILT RIG 95 95 II DEO .RIBOLOVNI SISTEMI MODERAN ŠARANSKI RIBOLOV 99 103 103 105 106 108 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 134 136 138 139 140 141 142 143 144 DUBINSKI RIBOLOV MACH RIBOLOV THE CAITH LUMBERT CAT-O-COPTER LINK RIG “UPTIDE” RIG POP-UP DEAD BAIT RIG ARSLEY & FEEDER RIG PATERNOSTER RIG LINK LEGGER RIG BARBEL RIG FEEDER HELICOPTER RIG ZENDER RIG FLOAT PATERNOSTER RIG BOTTLE RIG FREE RUNNING PATERNOSTAR RIG MONTAZA SA ODSTOJNICIMA RIVER & CANAL RIGS LAKE RIGS 118 132 136 PLOVKAROŠKE TEHNIKE STRET-PEGGING RIG LAY-ON RIG PEC-PEC RIG DRIFT FLOAT RIG SURFACE RIG BEACHASTER RIG BALERINA RIG FIXED FLOAT RIG .

Index 193 WASSER BALL RIG BOLOGNAESE RIG WAGGLER RIG MOVEING DEAD BAIT RIG JIG RIG 145 146 147 148 149 MUVANJE 148 149 151 153 155 157 159 161 161 163 164 165 166 167 167 169 170 171 171 172 174 174 175 176 176 177 177 178 179 180 180 181 183 VARALIÈARENJE III DEO .TIPOVI RIBOLOVA U ZAVISNOSTI OD TERENA JEZERA REKE MALE BARE MALA DUBOKA JEZERA (ciglane i šljunkare) GRADSKA VEŠTAEÈKA JEZERA AKUMULACIONA JEZERA LOV IZ ÈAMCA LOV S JESENI LOV ZIMI LOV NA BRZIM I BISTRIM REKAMA LOV NA SPORIM RAVNIÈARSKIM REKAMA LOV NA MALIM REKAMA SREDNJEG TOKA LOV NA VELIKIM MUTNIM REKAMA LOV SA KEJA I U MARINAMA LOV ISPOD BRANA I USTAVA LOV KOD MLINOVA LOV SA ADA LOV SA MOSTOVA LOV NA UŠÆU LOV NA PLAVNIM REKAMA LOV S JESENI LOV ZIMI LOV NA IRIGACIONIM KANALIMA .VELIKIM LOV NA DUBOKIM I ŠIROKIM KANALIMA LOV ZIMI TERENI ZA MODERAN ŠARANSKI RIBOLOV 169 KANALI 179 RIBE I STANIŠTA PRENUMERANTI SADRZAJ 181 187 191 .MALIM LOV NA IRIGACIONIM KANALIMA .RIBOLOVNI PRIBOR 2 OLOVO MAŠINICE RIBOLOVAÈKI ŠTAPOVI IV DEO .

[1. : ilustr. Tira 500 ISBN 86-902935-2-3 CIP . D a k i . . . 20 cm Ti r a 5 0 0 . ISBN 86-902935-2-3 1.Aleksandar a) Sp r k r b l v o ts i i o o COBISS-ID 102150924 .12 TA J N E r i b o l o v a 2 : r i b o l o v n e t e h n i k e i sistemi u zavisnosti od tipa voda / priredio Aleksandar Daki . 2 0 0 2 ( V r a c : Triton). Daki} .K ta o i a i a u p b i a i i a lgzcj ulkcj 799.] .V r ac : A . Vrac Novembra 2002.Aleksandar Daki TAJNE RIBOLOVA 2 ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda Samostalno autorsko izdanje © Aleksandar Daki Copyright 2002 I izdanje tampa tamparija T riton.191 str. . izd.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful