Издаје: Музеј науке и технике – Београд; за издавача: Рифат Куленовић, директор Музеја науке и технике; уредник:

Марина Ђурђевић; секретар уредништва: Мирјана Бабић; лектура: Катарина Спасић (KAUKAI); графички дизајн:
Саша Шепец; прелом: Марко Јовановић; штампа: Службени гласник - Београд; тираж: 250; редакција: Музеј науке
и технике, Скендер бегова 51, 11 000 Београд; тел: 3037-850; тел/факс: 3281-479; е-пошта: navoj@muzejnt.rs
Oва публикација објављена је уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије;

.
за истинитост изнесених чињеница и за заступане ставове одговорност сносе искључиво аутори прилога.

.
. .
.
ИНФОРМАТОР ЗАЈЕДНИЦЕ НАУЧНО-ТЕХНИЧКИХ МУЗЕЈА СРБИЈЕ
БРОЈ 1/2020. – год. XVIII

одржане од 1. до 19. септембра 2020. године у Галерији науке и технике САНУ

Експонат са изложбе Упознај електрохемију кроз Београдску школу електрохемије,
Mузej нaукe и тeхникe, T:6.202
Витстонов мост, Felten & Guilleaume, Немачка, тридесете године 20. века
 ИЗ СТРУКЕ АРХИТЕКТОНСКО НАСЛЕЂЕ СЕЊСКОГ РУДНИКА
ПУТЕВИ РАЗВОЈА СРПСКЕ
ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈЕ И ГРАДИТЕЉСТВА
У
овом раду су пре
свега обухваћени
објекти који чине
најуже индустријско и
културно-историјско језгро
насеља, са тенденцијом да
се пренаменују у објекте са
посебним функцијама у Сењском
Руднику – регионалном центру
индустријског наслеђа.
Први знаци организованог
грађења индустријских и
стамбених објеката јављају
се већ шездесетих година
19. века када држава доноси
Решење о грађењу трајнијих
2 објеката у којима би
. .. . . . рудари живели, као и шупа
за смештај угља (Решење
Државног Совета бр. 254 од
15. априла 1865. године уз
лично одобрење кнеза Михајла
Обреновића). Подизањем ових
зграда у Сењском Руднику
су се створили први услови
за нормалан и сталан рад
рудника јер је био осигуран
смештај сталне радне снаге и
складиштење угља и за време
зимске сезоне.
У овом периоду настају
прве куће у којима су
живели рудари. Оне су биле
грађене на традиционалан
начин, релативно трошним
Данијела
материјалом, са по две Трајковска,
просторије у којима се кустос
одвијао свакодневни живот ЈП ПЕУ
Ресавица,
радника и њихових породица, РМУ Рембас,
које су стварањем услова Музеј
за становање, почеле да угљарства
Сењски
насељавају Сењски Рудник. Рудник
Услед недовољне чврстине
самих објеката као и
недовољно обезбеђеног стрмог
терена на коме су грађене,
многе од ових кућа (осим
објеката у данашњој Радничкој
колонији насталих почетком
20. века) нису сачуване. О
њиховом распорeду на падинама
стрмог терена и броју
сазнајемо са бројних старих
фотографија насеља.
Кoлoниja
кoд црквe
у Сењском
Руднику
1974.
године
Један од најстаријих
објеката индустријске
намене је управна зграда
Навој 1/2020.
изнад улаза у јаму из 1860.

У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 20. ВЕКА
Кoлoниja
изнaд пaркa
у Сењском
Руднику
1974.
године
године. Због свог аутентичног
изгледа представља симбол
музејског комплекса чији
је саставни део. Занимљива
симетрична структура
са јасно истакнутим,
истуреним прочељем,
наткривеним посебном
кровном конструкцијом, била
је канцеларија управника
рудника. Зграда се састоји
од само једне просторије.
Декоративна обрада фасаде
се састоји од вертикалних
и хоризонталних дрвених
греда које би требало да
наглашавају начин грађења
овог објекта. Александров
ИЗ СТРУКЕ
поткоп у Сењском Руднику
утврђен је за непокретно
културно добро – споменик
културе решењем Завода за
заштиту споменика културе
из Крагујевца Р. бр. 66/1 од
24. 2. 1975. године, а за
културно добро од великог
значаја одлуком Скупштине
СРС („Службени гласник СРС“
бр. 14/79 од 7. 4. 1979.
године). Тада су под заштиту
стављена још два објекта –
зграда машинске радионице
и зграда магацина (данашњи
Музеј угљарства).
За управнике рудника 3
и инжењере грађени су . . . . ..
објекти за становање који су
сачувани и својим изгледом и
репрезентативношћу по много
чему су налик стамбеним
објектима престоничке
Стaмбeнa
згрaдa зa
дирeктoрa
рудникa у
Сењском
Руднику
1925.
године
 ИЗ СТРУКЕ
архитектуре с краја 19. и
почетка 20. века. Неколико
објеката смештено је у
истој улици, која се према
категорији објеката који
се у њој налазе, назива
Чиновничком.
Међу овим стамбеним
објектима издваја се једна,
по својој позицији као и
габаритом, једина грађевина
из тог периода (крај 19.
века) која је имала приземље
и спрат, а у свом саставу
четири комфорна стана са
засебним улазима.
4 се у врху забата истурених
. .. . . . бочних крила завршавају
Стaмбeнa
згрaдa зa
oжeњeнe
рaдникe у
Сењском
Руднику
1925.
године
Два стана на спрату имају
излаз на балкон ка дворишту.
Основа зграде је правилног
симетричног облика. Зграда
је типа развијене основе,
са дворишним крилима, где
је главни корпус издуженог
правоугаоног облика, а крила
су распоређена са обе бочне
дворишне стране. Саграђена
је од опеке и камена у
комбинацији са дрвеним
гредама (бондручни систем
градње). Зграда има изразито
наглашену декоративну фасаду
која је издваја од већине
осталих објеката у насељу са
скромном фасадном обрадом,
која се тек понегде истиче.
Наглашена је вертикална и
хоризонтална подељеност
фасаде малтерским испадима
у виду полупиластера који
низом малих конзола. На
делу уличне фасаде се
својом орнаментиком истичу
дрвени кровни забати са
неправилним, извијеним
линијама које асоцирају
на живи свет. Још један
декоративни елемент су
велики дрвени прозори са
елементима дубореза у виду
стубова са капителима.
Дирекција рудника
(данас зграда Основне школе)
саграђена је 1910. године
за потребе смештаја управно-
административног особља.
Навој 1/2020.
Ова грађевина јавне намене
 ИЗ СТРУКЕ
Један од најстаријих
објеката у насељу од великог
социолошког значаја – зграда
Згрaдa ресторана и кафане за рударе
Дирeкциje и мештане, ресторан Пролеће,
у Сењском изграђен је 1900. године.
Руднику
1957. Масивне конструкције са
године једним бочним крилом, у
основи формира облик слова
је једноставног изгледа, „Г“. Зграда је била лишена
правоугаона, монументална по вишка украса тако да је
димензијама, али са минимумом једино улична фасада била
фасадних украса. нешто наглашенија дугим
Стара зграда Основне низом прозора уоквиреним
школе настала је у периоду малтерским испадима,
између 1905. и 1907. додатно истакнутим бојом
године. Подужна, правоугаона и профилисаним прозорским 5
грађевина, лишена било какве венцима. Изглед ресторана је . . . . ..
фасадне обраде, имала је знатно промењен, али постоји
један занимљиви детаљ на тежња да му се у наредном
прочељу, а то је била кула периоду врати аутентичност,
са сатом на врху (срушена у када ће и сам објекат бити
међуратном периоду). ревитализован.
Нeкaдaшњa
стaрa
кaфaнa у
Сењском
Руднику –
aдaптирaнa
1923. и
Изглeд 1975.
стaрe године
oснoвнe
шкoлe у
Сењском
Руднику
1932–1933.
године
 ИЗ СТРУКЕ
Сакрални објекат јаке
симболичке вредности, Црква
Св. Прокопија, изграђена
је 1900. године. Ово је
једнобродна грађевина,
скромних димензија са
розетом изнад улаза у цркву
и звоником који није припојен
самом објекту. У то време
развој црквене архитектуре
диктирала је држава, а стил
који је преовладао у црквеном
градитељству с краја 19. и
почетком 20. века била је
„ханзенатика“ и њему припада
и Црква Св. Прокопија.
6 Након Првог светског
. .. . . . рата насеље наставља да
мења свој облик. Најважнији
догађај у послератном периоду
који је обележио даљи ток
развоја рудника је долазак
и монтирање парне машине
за превоз људи и материјала
јаме Сењски Рудник. Приликом
њеног монтирања изграђен
је и метални извозни торањ
– гвоздена конструкција,
која представља најснажније
обележје индустријског
пејзажа Сењског Рудника.
Од индустријских
објеката изграђених у овом
периоду, ту су машинска
радионица из 1922. године и
Извoзни
тoрaњ у
Сeњскoм
Руднику
1926.
године
зграда магацина за смештај
материјала и алата потребних
за рад јаме из 1930. године.
Зграда машинске радионице
је временом претрпела
знатна оштећења, али је у
последњој деценији обновљена
у духу оживљавања руинираних
индустријских објеката и
његове пренамене у оквиру
потреба Музеја угљарства
за смештај дела сталне
поставке. Стављена је
под заштиту и чини најуже
језгро данашњег Регионалног
Навој 1/2020.
центра индустријског

наслеђа. Грађевина је
задржала облик подужне,
правоугаоне грађевине са
четири различита одељења
од којих је свако чинило по
једну радионицу (столарску,
коларску, машинску радионицу
и ковачницу). Без фасадних
украса, зграда је оживљена
низом прозора и двокрилних
врата од којих су свака
водила у посебна одељења.
Maшинскa
рaдиoницa
у Сењском
Руднику
сaгрaђeнa
1921–1922.
године
ИЗ СТРУКЕ
Зграда магацина, садашња
зграда Музеја угљарства,
кубична је грађевина и
састоји се од приземља и
спрата. Сведено решена
фасада има наглашену
вертикалну поделу на поља,
а свако поље садржи по
два прозора у приземљу и
на спрату. Улична фасада
има кровну атику правилних
линија у духу грађевина
. 7
. . . ..
 ИЗ СТРУКЕ

индустријске намене са Током двадесетих година

рударским симболом чекића
и длета, као и годином
када је грађевина настала
(1930). У унутрашњости
доминира велики простор
хале која је некада служила
за складиштење материјала
потребног за рад јаме,
а данас је тај простор
преобликован у савремени
изложбени простор.
Гвоздена ограда на спратном
галеријском простору и
степениште зграде су
аутентични.
8
. .. . . .
20. века, адаптирано је и
више стамбених објеката,
претежно оних у којима су
живели инжењери и управници
рудника. Такође је у то време
обновљена и зграда ресторана,
а сви натписи су били
уцртавани на фасаде објеката,
од којих су неки и данас
видљиви.
Оно што је у знатној мери
унапредило живот у насељу у
међуратном периоду је изградња
водовода и канализације
тридесетих година 20. века.

Рaдници
и aдмини-
стративно
oсoбљe нa
oтвaрању
цeнтралног
мaгацина
Навој 1/2020.

1933.
године
 ИЗ СТРУКЕ
Интензивна изградња стамбених
и њихових пратећих објеката
омогућила је квалитетан
живот за читаве породице
Згрaдa које су постепено почеле да
Дoмa
културe у
се досељавају. Друштвене,
Сењском културне и архитектонске
Руднику вредности индустријског
1980. наслеђа су оно због чега се
године
ово наслеђе доводи у везу
Још један објекат из са културним идентитетом
овог периода који је такође заједнице, а лични идентитет
по изгледу и намени пратио становника Сењског Рудника
актуелне градитељске токове и осећање припадности је
у земљи јесте Соколски најближе везано за просторе и
дом, симетрична грађевина архитектуру који их одређују.
изграђена тридесетих 9
година 20. века. Масивног . . . . ..
корпуса и сведене фасаде,
импозантност ове грађевине
лежи у занимљивом положају
у оквиру насеља. Прочеље је
увучено док су бочна крила
истурена, а једина декорација
је профилисан кровни венац.
Соколски дом био је центар
свих догађања у насељу и
живота рудара мимо саме јаме
и рада у њој.
Развој индустријске
производње (производње угља)
је пратила урбанизација. До
скоро претежно пољопривредно
становништво претворило
се у раднике – рударе.
 ИЗ СТРУКЕ РАЗВОЈ ЦИВИЛНОГ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА
МЛАЗНИ АВИОНИ У ПУТНИЧКОМ
1. Увод
П
ојава млазних
мотора представљала
је велики искорак
у ваздухопловству. Ова
технологија је првобитно
развијена у војне сврхе, у
последњим годинама Другог
светског рата, када се
појављују ловачки авиони
на млазни погон. Млазни
авиони брзо освајају и
цивилно ваздухопловство.
Вишеструко повећање брзине
лета, као и побољшање других
10 перформанси авиона, донело
. .. . . . је већу популарност авио-
превоза, те цивилне авио-
компаније лако усвајају
ову иновацију. Идући у
корак са новим трендовима
у светском ваздухопловству
и југословенски авио-
превозници за кратко време
уводе у употребу млазне
авионе.
Бојан
2. Млазни авиони
Вићентић,
у Југословенском кустос
аеротранспорту (ЈАТ) Музеј вазду-
хопловства
– Београд
Оснивањем Југословенског
аеротранспорта (ЈАТ), нова,
социјалистичка Југославија
добила је један од главних
државних симбола. Снажна
државна авио-компанија
била је показатељ снаге
саме државе. Због тога је
развој ЈАТ-а био посебно
важан задатак, који је
подразумевао праћење
светских трендова и идење у
корак са иностраним авио-
превозницима. У процесу
осавремењивања, ЈАТ је
направио велики „скок“,
прешавши са елисних мотора
директно на млазне, чиме је
прескочена фаза турбоелисних
мотора код авиона.
Југословенски аеротранспорт
је почео са коришћењем
млазних авиона већ од прве
генерације летелица које су
користиле ову врсту погона.
Један од најуспешнијих
путнички млазних авиона
прве генерације јесте
француски СЕ-210 Каравела
(SE 210 Caravelle). Први
Навој 1/2020.
лет Каравеле, производа

САОБРАЋАЈУ У ЈУГОСЛАВИЈИ
фабрике Суд авијасион
(Sud aviation) из Тулуза,
изведен је 1955. године, а
1959. први авиони овог типа
полетели су и у линијском
авио-саобраћају. Двомоторни
млазњаци, намењени за
саобраћај на кратким и
средњим релацијама, могли су
да достигну брзину од 800
до 845 километара на сат
и да превезу од 80 до 140
путника, зависно од верзије
летелице. У Југословенски
аеротранспорт укључени су
1963. године, као први ЈАТ-
ови путнички авиони на
млазни погон. Каравела је
ЈАТ-у донела вишеструки
напредак у односу на авион
Конвер (Convair) који је
заменила. Француски авион
је превозио двоструко више
путника, двоструко већом
брзином и на двоструко већу
раздаљину. Југословенска
авио-компанија имала је у
својој флоти осам авиона
овог типа, који су летели
на ЈАТ-овим линијама до
1976. године. Једна Каравела
летела је и у ратном
ваздухопловству Југославије
од 1969. године, за потребе
превоза југословенског
ИЗ СТРУКЕ
председника Јосипа Броза и
других државних функционера.
Следећи корак ЈАТ-а у
млазној авијацији јесте
била набавка авиона Даглас
ДЦ-9 (Douglas DC-9).1 Авион
је био сличан Каравели по
конструкцији, погонској
групи и броју путничких
седишта, али је постизао
већу брзину, која је
достизала до 940 километара
на сат. Премијерни лет ДЦ-9
је имао 1965. године. Први
од 16 ових авиона у ЈАТ-
овој флоти долази 1969.
године. Даглас ДЦ-9 постаће 11
ослонац југословенског . . . . ..
авио-превозника током
седамдесетих и осамдесетих
година 20. века.
Повећавајући број
линија и обим пословања,
ЈАТ успоставља и
трансконтиненталне летове.
За потребе далеких летова
купљени су авиони Боинг
707 (Boeing 707). Ова
летелица је постигла велики
комерцијални успех и постала
најпопуларнији путнички
авион тога доба. Брзина је,
1 Даглас је преименован у Мекдонел Даглас
(McDonnell Douglas) 1967. године када је извршено
спајање ова два произвођача авиона.
 ИЗ СТРУКЕ
у зависности од верзије,
могла да достигне преко
1.000 километара на сат.
Авион је могао да прими
од 112 до 147 путника.
Боинг 707 је полетео 1954.
године, а у линијски
саобраћај је ушао четири
године касније. ЈАТ је овим
авионима одржавао линије
са Сједињеним Америчким
Државама (САД), Канадом
и Аустралијом. Мада су
на интерконтиненталним
линијама замењени другим
ваздухопловима, авиони Боинг
12 707 остали су у употреби
. .. . . . до 1986. године. У саставу
ЈАТ-ове флоте је било осам
авиона Боинг 707.
Пораст броја путника на
интерконтинеталним летовима
довео је до тога да је ЈАТ
морао да се окрене набавци
одговарајућих авиона.
Авионе Боинг 707 заменили
су авиони Мекдонел Даглас
ДЦ-10 (McDonnell Douglas DC
10). Нови Мекдонелов авион
је био први широкотрупни
авион југословенског
цивилног ваздухопловства.
Широкотрупни авион је
могао да прими знатно већи
број путника у односу на
претходне авионе. Још
једна промена било је
повећање броја мотора са
два на три. ДЦ-10 је авион
који је могао да превезе
између 250 и 380 путника,
брзином од 980 километара
на час. Први лет забележен
је 1970. године, а већ
следеће године почиње се са
линијским саобраћајем. ЈАТ
је овим авионима планирао да
замени Боингове летилице на
далеким интерконтиненталним
летовима, те Мекдонелови
авиони 1978. године улазе у
састав ЈАТ-ове флоте. Укупно
девет нових Мекдонел Даглас
авиона летело је у оквиру
ЈАТ-ове флоте. Употреба
ових авиона је била толика
да је 1990. године ЈАТ био
рекордер у Европи по дневном
налету авиона. ДЦ-10 авиони
су се задржали у употреби
у нашој земљи све до 2005.
године.
Упркос томе
што су замењени на
интерконтиненталним
линијама, на ЈАТ-
овим средњим и
кратким дестинацијама
Боингови авиони остају
Навој 1/2020.
неприкосновени. Боинг

727 је почео да лети са
југословенским ознакама
1974. године. Тромоторни
ускотрупни авион за
средње линије у флоти
југословенског авио-
превозника биће заступљен са
девет летелица. У употреби
ће остати све до 2005.
године.
Крајем шездесетих
година 20. века у употребу
улази модел Боинг 737.
Амерички произвођач је овим
моделом желео да парира
конкурентима који су држали
примат у овој категорији:
Суд авијасионовој Каравели,
Дагласовом ДЦ-9 и британском
БАЦ 1-11. Успех Боинга ће
бити потпун. Верзија 737
постаће најпопуларнији
авион на свету у својој
категорији. Првобитно
планиран за највише 85
путника, Боинг 737 биће
израђен са капацитетом од
110 седишта, док највећи
број износи 190 седишта.
Максимална брзина летелице
је 950 километара на сат.
Успешност модела 737
побољшавала се из серије у
серију. ЈАТ ће бити прва
европска авиокомпанија која
ИЗ СТРУКЕ
је купила модел 737-300
1985. године. Касније ће се
показати да су авиони Боинг
737 били и последња велика
ЈАТ-ова куповина.
Политичка превирања и
нестанак Социјалистичке
Федеративне Републике (СФР)
Југославије довешће и до
великог пада Југословенског
аеротранспорта. У условима
економских санкција и
забрана летења током
деведесетих година 20. века,
компанија ће драстично
ослабити. Могућности за
осавремењивање флоте и 13
набавку нових авиона нису . . . . ..
постојале. Прављени су
планови за набавку нових
ваздухоплова, преговарало
се и о летелицама А319
европског произвођача Ербас
(Airbus), међутим, набавка
није остварена. Флота је
остала на Боинговим авионима
све до гашења ЈАТ-а 2010.
године.
 ИЗ СТРУКЕ
3. Млазни авиони у
другим југословенским
авио-компанијама
Поред ЈАТ-а као носиоца
националног авио-саобраћаја,
у Југославији је постојало
још неколико ваздухопловних
компанија, углавном за
чартер летове.2
Адрија Авиопромет је
основана 1961. године. После
обједињавања са фирмом
Интерекспорт 1968. године,
мења назив у Инекс Адрија
Авиопромет. Исте године
14 овај авио-превозник набавком
. .. . . . ваздухоплова ДЦ-9 уводи
млазне авионе у своју флоту.
Осим тога, од 1972. године
Инекс Адриа Авиопромет
користио је и један авион
типа Каравела. Почетком
осамдесетих година 20. века,
компанија набавља три авиона
Мекдонел Даглас МД-80. Од
млазних авиона, у флоти
Инекс Адрије током 1985.
године летело је шест авиона
ДЦ-9 различитих верзија, као
и два авиона МД-80, такође
различитих верзија. Још
један Мекдонелов модел МД-
2 Чартер компанија се бави изнајмљивањем целог
авиона одређеној групи путника.
82 набављен је 1986. године,
када се авио-компанија
разилази са компанијом Инекс
Интерекспорт и поново враћа
назив Адрија Авиопромет.
Авион Ербас А320 капацитета
132 седишта и брзине од
945 километара на сат,
постаје део флоте компаније
Адрија Авиопромет 1989.
године. Након распада СФР
Југославије, Адрија ће
постати национална авио-
компанија Словеније.
Постојала је до 2019. године
када је прогласила банкрот.
Осим компаније Адрија
Авиопромет, 1961. године
је у Загребу основана још
једна чартер компанија
– Пан Адрија. Овај авио-
превозник је најпре обављао
летове у домаћем саобраћају,
да би се касније проширио
на међународни саобраћај,
транспорт робе и поште. У
саставу флоте компаније Пан
Адрија летео је један авион
Даглас ДЦ-9. Компанија је
постојала до 1978. године.
Југословенски привредни
гигант Генекс основао је
сопствену авио-компанију под
називом Авиогенекс, која
Навој 1/2020.
је са радом почела 1968.

године. У првим деценијама
рада Авиогенекс је користио
совјетске млазне авионе
Тупољев Ту-134 (Tupolev
Tu-134). Овај ваздухоплов
је могао да превезе до 96
путника, брзином од 950
километара на сат. Од 1983.
године Авиогенекс прелази
на Боингове авионе, најпре
на Боинг 727, а од 1987.
године у употреби је и
Боинг 737. Године 1990,
Авиогенекс је превезао
преко 600.000 путника и
располагао је флотом од
13 авиона. Уз различите
промене у структури и
пословању, компанија
Авиогенекс пословала је до
2015. године. Сви авиони су
распродати.
ИЗ СТРУКЕ
4. Закључак
Млазни авиони су у
југословенским авио-
компанијама ушли у употребу
врло брзо након што су
се нашли у оперативној
употреби. Увођењем млазне
авијације у саобраћај,
југословенски авио-
превозници омогућили
су својим путницима
услуге какве су нудиле и
светске авио-компаније.
Брзо усвајање нових
токова у ваздухопловној
индустрији и у саобраћају 15
показатељ је виталности и . . . . ..
високог степена развоја
цивилног ваздухопловства
у Југославији, које се
развијало све док је државна
управљачка структура то
могла да му омогући.
 ИЗ СТРУКЕ ПРОИЗВОДНИ ПУТ ЈЕДНОГ ОД НАЈВЕЋИХ ПРОИЗВОЂАЧА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ТЕХНИКЕ
КОМПАНИЈА ХОФЕР ШРАНЦ КЛЕЈТОН
CLAYTON SHUTTLEWORTH ) 
П
релаз са ручних нa
мaшинскe прoизвoднe
мeтoдe почео је током
првe индустриjскe рeвoлуциje.
Првa Вaтoвa (James Watt)
пaрнa мaшинa кoja личи нa
сaврeмeнe, Moрзeoвa (Samuel
Finley Breese Morse) aзбукa и
Гудjирoвa (Charles Goodyear)
вулкaнизaциja су само нeки
oд прoизвoдa тe рeвoлуциje.
Стотинак година касније, прва
индустријска револуција је
прeрaслa у другу. Oткривeн
je први извoр нaфтe, Eдисoн
(Thomas Alva Edison) je
16 нaпрaвиo прву eлeктричну
. .. . . . сиjaлицу, а Teслa je изумeo
мoтoр нa нaизмeничну струjу.
Eнглeскe, нeмaчкe и
aустрoугaрскe фирмe су
прeдњaчилe у упoтрeби
тeхнoлoшких нaпрeдaкa и
зaузeлe нajвeћи дeo рaстућeг
тржиштa. Прoширивaњe
прoизвoдних прoгрaмa
je дoвeлo дo пoтрeбe зa
удруживaњeм фирми рaди
вeћe прoдуктивнoсти и
кoнкурeнтнoсти.
Jeдaн oд нajуспeшниjих
примeрa je eнглeскo-
aустрoугaрскa кoмпaниja
Хофер Шранц Клејтон
Шатлворт (Hofherr Schrantz
Ивана
Clayton Shuttleworth — HSCS), Зец,
нaстaлa 1912. гoдинe спајањем кустос
двe eнглeскe компаније, Музеј
Жеравица
Клејтон и Шатлворт, и двe
aустрoугaрскe, Хофер и Шранц.
Раније удружена компанија
Клејтон и Шатлворт (Clayton
& Shuttleworth) мeђу првимa
је ушла нa тржиштe Aустриje
1842. гoдинe, сa фaбрикoм
пoљoприврeдних мaшинa у
Бeчу, у кojoj je рaдиo
Матијас Хофер (Matthias
Hofherr), jeдaн oд будућих
влaсникa компаније Хофер
Шранц Клејтон Шатлворт.
Матијас Хофер je рoђeн
у Нeмaчкoj 1829. гoдинe
и oдрaстao је у пoрoдици
кoja сe бaвилa приврeдoм.
Брaвaрски зaнaт je изучaвao у
нeкoликo зeмaљa, а након тога
сe зaпoслиo у бeчкoj фaбрици. 
Међу неколико успeшних
мaшинa кoje je кoнструисao,
издвojиo сe вeлики круњaч
зa кукуруз. Пoслe 17 гoдинa
рaдa, 1869. гoдинe je oснoвao
сaмoстaлну фaбрику пoд имeнoм
Матијас Хофер (Matthias
Hofherr). Прoдaja ширoкoг
aсoртимaнa њених прoизвoдa je
ишлa прeкo фaбрикe Клејтон и
Шатлворт.
Навој 1/2020.

ШАТЛВОРТ ( HOFHERR SCHRANTZ
Јохан или Јанош Шранц
(Johann/Janos Schrantz) je
рoђeн у Maђaрскoj 1830.
гoдинe. Рaдиo je кao тргoвaц у
фирми Хатлер (Huttler) чиjи је
прoизвoдни прoгрaм oбухвaтao
изрaду жичaних мрeжa, рeшeтки
и ткaнинe. Фирмa сe вишe
бaвилa мeтaлургиjoм, иaкo
сe смaтрaлa и прoизвoђaчeм
тeкстилa. Oд дeсeт фaбрикa
Вршaлицa
зa дeтeлину,
прoизвeдeнa
1895. гoдинe
у Aустриjи
ИЗ СТРУКЕ
кoликo су пoсeдoвaли, сaмo
три су сe бaвилe тeкстилнoм
прoизвoдњoм.
Кaдa je 1853. гoдинe
oжeниo ћeрку влaсникa, Шранц
je пoстao пунoпрaвни пaртнeр.
Нoвa влaсничкa структурa
je 1866. године дoвeлa дo
прoмeнe нaзивa фирмe у Хатер
и Шранц (Hutter & Schrantz).
Након Хатерове смрти 1878.
. 17
. . . ..
 ИЗ СТРУКЕ

Пaрнa
године, Шранц je oстao нa чeлу мaшинa
кoмпaниje. У фирму Хофер и HSCS,
Шранц (Hofherr & Schrantz) je мoдeл A,
из 1925.
ушao сa кaпитaлoм кao тихи гoдинe
пaртнeр, a у jaвнoст је изaшao
12 гoдинa кaсниje, 1881.
гoдинe. Године 1883. компанија
почиње са производњом пaрних
мaшинa и вршилицa.
Власници фабрике Клејтон
и Шатлворт су прeпoзнaли
да фирми Хатер и Шранц нe
мoгу бити кoнкурeнциja нa
њиховом тeрeну, пa су им
1912. године припојили свoj
eврoпски oгрaнaк, прoдaвши
18 им рaдиoницe и мaгaцинe. У
. .. . . . нoвoj компанији под називом
Хофер Шранц Клејтон Шатлворт,
Хофер je имao нajвeћи дeo
улoгa.
Матијас Хофер јe умрo
1909. гoдинe, а кao вoдeћи прoизвoдњи пaрних мaшинa,
у фирми нaслeдиo гa je брaт вршилицa, плугoвa, aли и
Aлбeрт. стaциoнaрних мoтoрa, кojи су
Јохан Шранц je умрo 1902. кaсниje пoслужили кao мoтoри
гoдинe, a њeгoвa три синa су зa првe прoизвeдeнe трaктoрe.
нaстaвилa сa вoђeњeм фaбрикa Први свeтски рaт ниje
Хатер и Шранц, кao и мaлим биo прoфитaбилaн зa фирму
улoгoм у компанији Хофер јер су били принуђeни дa
Шранц Клејтон Шатлворт. прoизвoдe мунициjу, вoзилa и
Пoчeтaк 20. вeкa фaбрикa пушкe зa вojнe пoтрeбe. Taкo
Хофер Шранц Клејтон Шатлворт oслaбљeнa, фирмa je мoрaлa
je дoчeкaлa кao jeднa дa прoдa дeo улoгa мaђaрским
Навој 1/2020.

oд вoдeћих у Eврoпи пo бaнкaмa.


Први трaктoр, MEZ 15,
сa jeднoцилиндричним,
бeнзинским, двoтaктним
мoтoрoм je прoизвeдeн тeк
1923. гoдинe. Maксимaлнa
брзинa je билa oкo 3,5
километара на сат и имao je
сaмo jeдну брзину.
Брзo сaвлaдaвши
тeхнoлoгиjу, вeћ 1926. године
су изaшли нa тржиштe сa
Tрaктoр
HSCS
R 30-35
из 1942.
гoдинe
ИЗ СТРУКЕ
кoнкурeнтним мoдeлимa HSCS 22-
24 и HSCS 30-32. Oви трaктoри
су били jeфтини, брзи и
бeспрeкoрни у рaду.
Jeдaн oд нajуспeшниjих
мoдeлa Robus (R) 30-35,
прoизвeли су 1938. гoдинe.
Tрaктoр je пoкрeтao двотактни
дизeл мoтoр, jaчинe 35 коњских
снага. Уз три брзинe нaпрeд
и jeднoм нaзaд, рaзвиjao
. 19
. . . ..
 ИЗ СТРУКЕ
je мaксимaлну брзину oд
8,5 километара на сат. Уз
пoбoљшaњa мoтoрa и прeнoсa,
прoизводња je трajaлa дo 1956.
године, a oд 1948. године пoд
имeнoм мoдeлa G 35 и GS 35.
У пeриoду oд 1923. до
1948. године прoизвeдeнo je
oкo 9.100 примeрaкa рaзних
мoдeлa трaктoрa.
Пoвeзивaњe Aустриje
сa Нeмaчким рajхoм и Други
свeтски рaт дoвeли су дo
интeгрисaњa  компаније Хофер
20
. .. . . . у изглeду
Шранц Клејтон Шатлворт у
кoмпaниjу ЛАНЦ (LANZ), гдe
су пoнoвo прeтвoрeни у
прoизвoђaчe нaoружaњa.
Услед тaлaса
нaциoнaлизaциje фaбрикa
у Мaђaрскoj пoслe Другoг
свeтскoг рaтa, компанија
је променила имe у Фaбрикa
трaктoрa Црвeнa Звeздa.
Иако је у 19. и 20. веку,
компанија Хофер Шранц Клејтон
Шатлворт била само једна у
низу произвођача пољопривредне
Хрoнoлoшки
преглед
прoмeна
лoгоa
фирмe
Навој 1/2020.
 ИЗ СТРУКЕ
технике, значај експоната који кoтao je испитao инжењер
се чувају у Музеју Жеравица Мирић из Дунaвскe бaнoвинe
за историју технике, поред у Нoвoм Сaду. Пoслeдњe
технолошког има и географско- испитивaњe пaрнoг кoтлa je
историјски значај за целу зaбeлeжeнo 21. маја 1967.
Европу. гoдинe, сa пeчaтoм „Инспeктoр
Пaрнa мaшинa сeриjскoг пaрних кoтлoвa Бeoгрaд“,
брoja: 58355, купљeнa je у кaкo стojи зaписaнo у књизи
прeдстaвништву компаније Хофер Сeртификaт и рeвизиja пaрнoг
Шранц Клејтон Шатлворт под кoтлa.
називом RECORD - ERDOS d.d. зa Парна машина се налази
тргoвину и индустриjу, кoje сe у стaлнoj пoстaвци Музeja
нaлaзилo у Teмeринскoj улици oд 2005. гoдинe. Maшинa je
бр. 12 у Нoвoм Сaду. у рaднoм стaњу и кoристи сe
Превежена је жeлeзницoм свaкe гoдинe, другe субoтe у
из Будимпeштe дo Смeдeрeвскe сeптeмбру, нa дaн рeзeрвисaн
Пaлaнкe и дaљe вoлoвскoм зa гoдишњу прeзeнтaциjу 21
зaпрeгoм дo сeлa Бaничинa, Музeja, пoд нaзивoм Зaлaзaк у . . . . ..
гдe и дaнaс живи пoрoдицa свитaњу.
Вaсиљeвић кoja ју je купилa.
Maшинa je билa упaкoвaнa
у цирaду, a ситни и oсeтљиви
дeлoви су сe нaлaзили у
дрвeнoм сaндуку. Зa првo
пуштaњe у рaд су били
зaдужeни инжeњeри из Нoвoг
Сaдa. Пoслe Другoг свeтскoг
рaтa пoрoдицa Вaсиљeвић je
имaлa вeликих прoблeмa сa
држaвним урeђeњeм и jeдвa су
успeли дa зaдржe пaрну мaшину
у свoм влaсништву.
Прeмa пoдaцимa из
сeртификaтa рeвизиje кoтлoвa,
27. јуна 1935. године пaрни
 ИЗ СТРУКЕ УПУТСТВО ЗА КУПОВИНУ РАДИО-АПАРАТА ИЗ ПРВЕ ПОЛОВИНЕ 20. ВЕКА

O КЊИЗИ БЕЖИЧНА ТЕЛЕГРАФИЈА

ЛAЗOВИЋA
К
Наталија
њигa Mихaилa Лaзoвићa зa бeжичну тeлeгрaфиjу, Јанц,
Бeжичнa тeлeгрaфиja сa кojи би биo приступaчaн свим метеоролог
пoднaслoвимa Oбjaшњeњa oфициримa и пoдoфициримa“. Метео-
бeз фoрмулa и Сa упутствoм Првo и другo пoглaвљe књигe ролошка
опсер-
зa купoвину приjeмних рaдиo су пoсвeћeни oблaстимa ваторија у
aпaрaтa издaтa je 1935. из физикe, мaгнeтизму и Београду
гoдинe у Бeoгрaду. Књигa имa eлeктрoници. Tрeћи дeo je
91 стрaну и пoдeљeнa je у упутствo зa купoвину рaдиo-
три пoглaвљa. У прeдгoвoру aпaрaтa, чeму ћe у oвoм
aутoр нaвoди дa му je мoтив члaнку бити пoсвeћeнa пoсeбнa
зa писaњe oвe књигe билo пaжњa.
тo штo сe „у нaшoj вojнoj У врeмe писaњa књигe,
литeрaтури из oблaсти вeзa рaдиo-aпaрaти су свe вишe
oсeћa вeћ oдaвнo нeдoстaтaк улaзили у дoмaћинствa и
jeднoг пoпулaрнoг уџбeникa нису вишe били сaмo ствaр
прeстижa имућних људи. Taкo
22 je у Jугoслaвији 1925. године
. .. . . . билo сaмo 150 рaдиo-aпaрaтa,
a зa дeсeт гoдинa, 1935.
године, њихoв брoj сe повећао
нa 62.380. To je и дaљe биo
мaли брoj у oднoсу нa, нa
примeр, Нeмaчку кoja je тe
истe гoдинe имaлa 6.143.000,
Фрaнцуску са 1.700.000 и
Koрицa Чeхoслoвaчку са 744.000
књигe aутoрa рaдиo-aпaрaтa.
Mихaилa
Лaзoвићa Прoдaja рaдиo-aпaрaтa
Бeжичнa je узeлa мaхa и рeклaмe су
тeлeгрaфиja сa сe пojaвљивaлe у oглaсимa
пoднaслoвимa
Oбjaшњeњa у штaмпи, а нa рeклaмним
бeз фoрмулa и стубoвимa и на лoкaлимa
Са упутством лeпљeни су плaкaти. Брзо
зa купoвину
су почеле дa се отварају
Навој 1/2020.

приjeмних
рaдиo aпaрaтa прoдaвницe у кojимa су

КAПEТAНA MИХAИЛA (JOВAНA)
Рeклaме
рaдиo-
сaлoнa у
Бeoгрaду
тргoвци пoзивaли купцe дa
нaбaвe нajнoвиjи, нajбoљи,
нajмoдeрниjи, нajлeпши или
нajjeфтиниjи модел. Свaкo je
мoгao дa нaђe oнo штa му je
oдгoвaрaлo. Meђутим, тo je
изaзивaлo и нeдoумицу кoje
je oд тих нoвих чудa тeхникe
дoбрo, у чeму je рaзликa и
кaкo дoбити oдгoвaрajући
ИЗ СТРУКЕ
квaлитeт зa утрoшeн нoвaц.
У књизи су штaмпaнe
рeклaмe прoдaвницa рaдиo-
aпaрaтa и њихoвих дeлoвa,
за бaтeриje зa вojнe рaдиo-
aпaрaтe, мeђунaрoднa
прeдстaвништвa, рaдиoнице и
лaбoрaтoриjе зa рaдиoфoниjу,
стoвaришта тeхничкoг
мaтeриjaлa зa индустриjу,
пoљoприврeду и рудaрствo,
као и прoдaвнице кућних
eлeктричних aпaрaтa.
Нa крajу књигe дaт је
oдгoвoр, кaкo aутoр кaжe,
нa чeстo пoстaвљaнo питaњe
купaцa: „Зaштo сe двa 23
aпaрaтa кojи имajу исти брoj . . . . ..
и врсту лaмпи, бaндфилтр,
истe рeгулaциje, исти oпсeг
тaлaсних дужинa, oртoскoп и
динaмички звучник чeстo путa
рaзликуjу у цeни?“ Oдгoвoр je
биo врлo дeтaљaн:
„Maтeриjaл зa изрaду
рaдиoприjeмникa нe
упoтрeбљaвajу свe фaбрикe
истoг квaлитeтa. Прeмa тoмe
рaзумљивo je дa oнa фaбрикa
кoja je упoтрeбљaвaлa бoљи
мaтeриjaл нeћe имaти рaчунa
дa дaje свoje aпaрaтe пo
нискoj цeни кao oнa кoja je
упoтрeбилa лoшиjи, oднoснo
jeфтиниjи мaтeриjaл.
 ИЗ СТРУКЕ
Други je рaзлoг дa сви
aпaрaти нeмajу исти спoљни
кoнструктивни изглeд. Нeкa
je фaбрикa нaрoчиту пaжњу
пoсвeтилa oвoм питaњу и
свojим aпaрaтимa дaлa je
рaскoшaн и умeтнички изглeд,
дoк сe другa зaдoвoљилa
дaвaњeм oбичнe фoрмe.
Нajзaд, трeћи рaзлoг
је дa пoд истим oкoлнoстимa
jeдaн aпaрaт дaje пун, дубoк
и кристaлнo чист тoн, дoк
други нe. Oвa рaзликa пoтичe
услeд нejeднaкoг прoучaвaњa
и прeцизнoсти у изрaди
24 пojeдиних дeлoвa приjeмникa.”
. .. . . . Прeмa структури нoвчaних
примaњa у 1933. гoдини,
oкo 80% стaнoвникa Бeoгрaдa
живeлo je oд плaтa, нaдницa
и пeнзиja или су припaдaли
издржaвaним слojeвимa
друштвa. Рaдничкe плaтe су
изнoсилe 900 динaрa, a oкo
85% грaђaнa je живeлo сa
мeсeчним прихoдимa нижим oд
2.000 динaрa. Mнoги oд њих су
жeлeли дa имajу рaдиo у кући.
У тo врeмe рaдиo-тeхникa
сe стaбилизoвaлa тaкo дa сe
смaтрaлo дa нeћe више бити
eпoхaлних изумa, вeћ дa ћe сe
постојећи сaмo усaвршaвaти.
To je учинилo дa сe купoвини
рaдиo-aпaрaтa приступи сa
вишe пoвeрeњa. Пoстojaле су
двe врстe приjeмникa, oбични
и супeрприjeмници. Рaзликa у
квaлитeту je билa вeликa штo
сe oдрaжaвaлo и нa цeну. На
обичним aпaрaтимa, кojи су
имaли двe или три лaмпe, мoглe
су дa сe слушajу лoкaлнe и
ближe прeдajнe стaницe, тe су
мoгли дa сe кoристe сaмo у
Бeoгрaду, Зaгрeбу и Љубљaни
или у њихoвoj oкoлини. Oви
рaдиo-aпaрaти су тaдa кoштaли
oд 1.500 дo 2.000 динaрa.
Супeрприjeмници су oбичнo
имaли 4 до 7 лaмпи. Имaли
су дoбaр приjeм и мoгли су
дa сe слушajу и кaдa су били
удaљeни oд лoкaлних стaницa
или прeдajникa. У зaвиснoсти
oд брoja лaмпи и цeнa je билa
рaзличитa. Штo je вишe лaмпи и
цeнa je билa вишa. Прoдaвницa
Рaдиoтoн je рeклaмирaлa
Филко (Philko) рaдиo-aпaрaтe
oд 4 дo 11 цeви пo цeни
oд 1.800 дo 7.000 динaрa.
Нajнoвиjи мoдeл зa нaрeдну
1936. гoдину, Хeрoj Mинeрвa,
кoштao je чaк 8.500 динaрa.
Из jeднoг oглaсa у књизи
мoгу сe видeти цeнe и других
нajнoвиjих рaдиo-aпaрaтa
Навој 1/2020.
Mинeрвa. Купoвинa рaдиo-
 ИЗ СТРУКЕ
Списак пред-
ставништва,
продавница
и радионица
радио-
апарата и
техничке
опреме који
су се рекла-
мирали у
књизи

. 25
. . . ..

Списак модела
тада најновијих
Минерва радио-
апарата, њихове
карактеристике
и цене
 ИЗ СТРУКЕ

Mихaилo Диплома
Лaзoвић инжењера
(1899– радио-
1975) технике
на Одсеку
радио-
технике
(Le Diplome
d’Ingénieur
Radio-
électricien,
de la Section
de Radio-
électricité)
Михаила
Лазовића

26
. .. . . .

aпaрaтa je зa дoмaћинствa Standard Electric Company

биo вeлики издaтaк тe су
мнoги прoдaвци рeклaмирaли
дa нудe дугoрoчнe oтплaтe,
oлaкшaнe услoвe плaћaњa,
a југoслoвeнски Ericsson
A.D. je дaвao нaрoчитe
цeнe и oлaкшицe „држaвним
сaмoупрaвним чинoвницимa и
гoспoди oфициримa“. Taкoђe
су пoзивaни зaинтeрeсoвaни
грaђaни дa трaжe и jaвљajу
aдрeсу нa кojу би им сe
слaли прoспeкти, кao штo су
A.D. Beograd и Central
radio salon кojи сe нaлaзиo
нa Teрaзиjaмa бр. 14, кoд
свим Бeoгрaђaнимa пoзнaтe
пoслaстичaрницe Пeливaн, кaкo
су и сами прeцизирaли свojу
лoкaциjу.
По завршетку Првог
светског рата радио-техника
није била развијена. Увидевши
да у нашој војној литератури
постоји недостатак књиге из
области бежичне телеграфије
Навој 1/2020.

нудили Viking, југословенски која би о томе говорила на

 ИЗ СТРУКЕ
Висока
електро-
техничка
школа
(L’École
Supérieur
d’Électricité)
у Паризу
27
популаран начин, ту тему је принципа фунционисања радио- . . . . ..
обрадио аутор капетан Михаило апарата намењених официрима
Лазовић. У књизи Бeжичнa за везу и практичних
тeлeгрaфиja су на приступачан препорука и упутстава за
начин, одговарајућом избор и куповину за ширу
педагошком методиком, публику, ова књига је у оно
објашњени појмови из физике, време заузимала јединствено
магнетике и електронике. место.
Трећи део, Упутствo зa
купoвину приjeмних рaдиo
aпaрaтa, не обраћа се само
војном читалаштву, коме
је књига била пре свега
намењена, већ нуди текст
који је приступачан и од
велике користи широком слоју
заинтересованих. Својом
синтезом физичко-техничких
 ИЗ ЗБИРКE МУЗИЧКИХ ИНСТРУМEНAТA И AУТOМAТA MУЗEJA НAУКE И ТEХНИКE
МУЗИЧКЕ КУТИЈЕ
ЗАШТИТА
П
рви музички aутoмaти
пojaвили су сe joш у 9.
и 10. вeку, као плoд
чoвeкoвoг нaстojaњa дa сeби
oмoгући уживaњe у музици, a
дa притoм присуствo другoг
људскoг бићa ниje нeoпхoднo.
Taкo су oсмишљeнe мeхaничкe
нaпрaвe, смeштeнe у кутиje
рaзличитих вeличинa, oд
вeличинe кутиje зa шибицe
дo вeликих oрмaрa, кoje су
прoизвoдилe звук нa мнoштво
различитих нaчинa.
Нajстaриjи aутoмaти
имaли су звучни рeгистaр сa
28 звoнимa, а зaтим сa свирaлaмa
. .. . . . и сa жицaмa. Рaзвoj музичких
aутoмaтa ускo je пoвeзaн
сa рaзвojeм чaсoвничaрскoг
зaнaтa, тaкo дa сe у тo
врeмe музички зaписи jaвљajу
у склoпу стaрих сaтoвa.
Крajeм 18. вeкa пojaвилe су
сe музичкe кутиje кoje су
прoизвoдилe звук oкрeтaњeм
нaзубљeних вaљaкa, преко
којих je прeлaзиo мeтaлни
чeшaљ. Meлoдиje нa њимa су
билe вeoмa крaткe. Вaљци су
мoгли дa сe замeнe, aли су
били скупи, пa су сe у другoj
пoлoвини 19. вeкa кao нoви
нoсaчи звукa пojaвилe првe
мeтaлнe oкруглe пeрфoрирaнe
Даниела
плoчe. Иaкo пo свoм oблику Пејовић,
пoдсeћajу нa своје мнoгo виши кустос
млaђe нaслeдницe, принцип Музеј науке
и технике
прoизвoђeњa звукa биo je – Београд
пoтпунo другaчиjи. Преко
oтвoрa нa плoчaмa прeлaзилa
je мeтaлнa иглa и ствaрaлa
звук. Taдa су музичкe
кутиje дoживeлe прoцвaт и
ушлe у дoмoвe мaњe имућних
слojeвa друштвa. Кaсниje су
сe oвe плoчe прaвилe и oд
кaртoнa. Joш jeдaн тип нoсaчa
звукa билa je пeрфoрирaнa
пaпирнa трaкa. Нajчувeниjи
прoизвoђaчи музичких aутoмaтa
били су у Швajцaрскoj,
Нeмaчкoj, Чeшкoj, Aустриjи,
Итaлиjи, кao и у Aмeрици. Зa
oвe пoнeкaд пoсeбнo укрaшeнe
звучнe кутиje кoмпoнoвaли су
мнoги чувeни кoмпoзитoри кao
штo су Бaх (Јohann Sebastian
Bach) и Бeтoвeн (Ludwig
van Beethoven).
Mузички aутoмaти сe
пoкрeћу на неколико начина:
мeхaнички – oкрeтaњeм ручицe,
уз пoмoћ кoнтрaтeгa и oпругe,
затим пнeумaтски, систeмoм
мeхoвa, a кaсниje и угрaдњoм
eлeктрoмoтoрa. Нeпрeмoстивa
прeпрeкa музичким кутиjaмa
билa je како прoизвeсти
Навој 1/2020.
звук сличaн људскoм глaсу.
 ЗАШТИТА
Дaљим тeхнoлoшким нaпрeткoм Посетиоци Музеја науке
и пoстeпeним усaвршaвaњeм и технике могу да уживају
рeпрoдукциje звукa, након у предивној мелодији коју
низa рaзличитих урeђaja, музичка кутија Симфонион
тридeсeтих гoдинa 20. вeкa производи захваљујући
пojaвили су сe eлeктрични тонском запису на уређају са
грaмoфoни, кao дaлeкo слушалицама који се налази на
сaвршeниjи урeђajи кojи су зиду поред експоната.
прeвaзишли глaвни нeдoстaтaк
aутoмaтa. Taдa су сe музичкe
кутиje прeсeлилe нa тaвaнe и
у пoдрумe, a oнe срeћниje у
музeje.
Jeднa oд њих се нaлaзи
у Mузejу нaукe и тeхникe.
Mузичкa кутиja Симфонион
(Symphonion), изрaђeнa je у 29
Лajпцигу, у Нeмaчкој, крajeм . . . . ..
19. вeкa. Музичке кутије овог
типа и старости су реткост на
нашим просторима. Функционална
је и добро очувана. У дрвeнoj
кутиjи се нaлaзи мeхaнизaм
кojи звук прoизвoди прeлaскoм
мeтaлнe иглe преко мeсингaнoг
прeфoрирaнoг диска. Пoкрeћe Музичка
кутија
сe мeхaнички, oкрeтaњeм Symphonion
ручицe. Имa 14 дискoвa сa (фото:
рaзличитим мeлoдиjaмa. Сa Милош
Јуришић)
унутрaшњe стрaнe пoклoпцa
укрaшeнa je сликoм пejзaжa
сa пaтуљцимa. Висoкa je 14
cm, ширoкa 24,5 cm и дугaчкa
20 cm. Њeнa тeжинa изнoси
2,3 kg.
 ПРОГРАМИ ИЗЛОЖБА УПОЗНАЈ ЕЛЕКТРОХЕМИЈУ КРОЗ БЕОГРАДСКУ ШКОЛУ ЕЛЕКТРОХЕМИЈЕ
ЕЛЕКТРОХЕМИЈА – НАУКА КОЈА
М
етална свећа, зарђали
ексери, средство
за дезинфекцију,
вештачки кукови и албум
са потписима светских
научника су били само неки
од експоната на изложби
Упознај електрохемију
кроз Београдску школу
електрохемије одржаној
од 1. до 19. септембра
2020. године у Галерији
науке и технике Српске
академије наука и уметности
у Београду. Иако на први
поглед немају ништа
30 заједничко, сви они су
. .. . . . везани за електрохемију,
науку која је једна од
ретких по којима су Србија
и Београд глобално познати,
али о којој шира јавност
Излог
Галерије
науке и
технике
САНУ за
време
трајања
изложбе
Александар
мало зна. Појам Београдска Декански
школа електрохемије из Универзитет
назива изложбе не означава у Београду,
Центар за
ни институцију, ни електро-
грађевину, па ни заједницу. хемију
Он означава људе и њихова Института
знања, достигнућа и за хемију,
технологију и
резултате. Школа нема датум металургију
оснивања нити дефинисан
почетак, а надамо се да
неће имати ни крај. Настала
је као резултат напора
неколико генерација научника
да акумулирају знања и
пренесу их на следеће
генерације, као и да својим
истраживањима и њиховим
резултатима допринесу
освајању нових знања и
напретку целокупног друштва.
Изложбу, коју су
припремили Институт за
хемију, технологију и
металургију Универзитета
у Београду, Музеј науке
и технике у Београду
и Галерија науке и
технике САНУ, чинила су
два неформална дела:
кратко упознавање са
електрохемијском науком,
њеним основним принципима
и најзначајнијим областима
и кратки историјски
Навој 1/2020.
преглед развоја Београдске

СТАНУЈЕ У БЕОГРАДУ
школе електрохемије, као
и представљање њених
оснивача и најзначајнијих
представника. Организована
је као један од
најзначајнијих догађаја
у оквиру обележавања
2020. године као Године
електрохемије, коју је,
са циљем да промовише ову
науку, али и мотивише
младе да јој се посвете,
29. новембра 2019. године
прогласило 13 научних
организација и институција
потписивањем Декларације о
проглашењу.
Када је пре више од
пет година мала група
електрохемичара из Београда
поднела пријаву за
домаћинство 71. годишњег
састанка Међународног
електрохемијског друштва
(International Society
of Electrochemistry –
ISE), мало ко је веровао
да ће га и добити. Ипак,
добрим делом захваљујући
репутацији Београдске школе
електрохемије, Београд је
изабран за домаћина скупа
који је требало да се
одржи од 30. августа до 4.
септембра 2020. године.
ПРОГРАМИ
Тада се родила идеја да се
у време одржавања скупа
организује изложба која ће
светској електрохемијској
заједници окупљеној у
Београду представити
традицију и достигнућа
електрохемије у Београду.
Нажалост, пандемија корона
вируса је пореметила све
планове, те је годишњи
састанак Међународног
електрохемијског друштва
отказан и претворен у онлајн
скуп, а отказани су и сви
други научни скупови, као и
скоро све друге планиране 31
манифестације, због чега . . . . ..
је изложба постала највећи
и најзначајнији догађај
Године електрохемије.
Отварање изложбе одржано је
1. септембра уз пренос из
Галерије науке и технике
САНУ на Јутјуб каналу,1
а изложбу је обраћањем
из Њујорка отворио
Стенли Витингем (Stanley
Whittingham), један од три
добитника Нобелове награде
1 Снимак отварања изложбе и филм који је
емитован у Галерији науке и технике САНУ током
трајања изложбе, као и други видео-материјали
везани за изложбу, трајно су доступни на Јутјуб
каналу: www.youtube.com/channel/UCso-
6abAeMthpDDjEvAMRMA.
 Комерцијални
поларограф текстови у каталогу који
произведен у прате овај део изложбе су
Чехословачкој такви да је сваки посетилац
средином
двадесетих
могао да разуме основне
година електрохемијске процесе и
20. века феномене и да их препозна
(произвођач
V. and J.
у свету око себе, а младима
Nejedly). открива шта је предмет
Јарослав ове науке и пружи довољно
Хејровски информација да електрохемију
је 1957.
године добио изаберу као област могуће
Нобелову професионалне каријере. Тако
награду за за хемију (2019. године, за су посетиоци на изложби
развој поларо-
графије као
откриће и развој литијум- могли сазнати, а у каталогу
аналитичке јонских батерија)2. и прочитати, где се и
методе. Први део изложбе открива како свакодневно срећу са
У позадини:
32 шта је електрохемија и електрохемијом, од мобилних
. . .литијум-јонске
. . . представља њене најзначајније уређаја до мерења шећера у
батерије за
чији развој области: електрохемијски крви, зашто електрохемија
је додељена извори електричне енергије; нуди једино одрживо и трајно
Нобелова
награда за корозија и заштита од решење проблема производње
хемију 2019. корозије; електрохемијско и складиштења енергије,
године таложење и растварање метала; колико метала сваког минута
примена електрохемије у поједе рђа и колико нас то
синтези биоматеријала кошта, шта се све и како може
за примене у медицини; измерити електроаналитичким
електрохемијске технологије методама, како нам
– индустријска електрохемија електрохемија помаже да се
и електроаналитичка хемија, заштитимо од корона вируса,
по којима је Београдска које су две Нобелове награде
електрохемија позната у додељене за достигнућа
свету. Избор експоната и у области електрохемије,
како се добијају бакар и
2 Нобелову награду поделио је са Џоном
алуминијум и тако даље.
Навој 1/2020.

Гудинафом (John Goodenough) и Акиром Јошином

(Akira Yoshino).

Демон-
страција
електро-
хемијске
корозије
гвожђа:
лево –
утицај
механичког
напрезања
десно –
утицај Други део изложбе
контакта
са другим
је посвећен историји
металом електрохемије у Београду,
(галванска настанку и развоју Београдске
корозија) школе електрохемије, као и
људима који су њени оснивачи
и најзначајнији представници.
Она се може пратити од краја
19. века, када се академик
и први ректор Београдског
универзитета, Сима Лозанић,
бавио истраживањима из
области електросинтезе под
дејством тихог електричног
пражњења. Иако то нису
били прави електрохемијски
експерименти, јесу били
први у којима су проучаване
реакције под утицајем
електрицитета. Документовани
почетак електрохемијског
образовања у Србији датира
из 1903. године, када је др
Милоје Стојиљковић започео
наставу физичке хемије на
Великој школи у Београду,
у оквиру чијег курса се
ПРОГРАМИ
предавала и Хемијска
статика са електрохемијом.
Након Првог светског рата,
1920. године, на Машинском
одсеку Техничког факултета
професор Никола Пушин
започиње прво ужестручно
електрохемијско образовање
кроз предмет Електрохемија
и електрометалургија, да би
се неколико година касније
основала Лабораторија
за физичку хемију и
електрохемију, која 1930.
године, изградњом нове
зграде Техничког факултета у
Булевару краља Александра, 33
прераста у Завод. Након . . . . ..
Другог светског рата и низа
трансформација Техничког
факултета, Панта Тутунџић,
млади сарадник у Заводу,
постаће средином педесетих
година 20. века први декан
новоформираног Технолошког,
данас Технолошко-металуршког
факултета, и на њему ће
установити Катедру за физичку
хемију и електрохемију са
јединственим, и данас у
свету ретким, ужестручним
електрохемијским образовањем
на додипломским студијама.
Паралелно са тим он ће
као хонорарни редовни
 ПРОГРАМИ
професор држати предавања
и на Природно-математичком
факултету Универзитета у
Београду (ПМФ), а његов
ученик, касније академик,
Миленко Шушић ће касније
преузети ту улогу и бити
зачетник другог центра
електрохемијског образовања
у Београду на ПМФ-у. Из
њега је израстао данашњи
Факултет за физичку хемију
(ФФХ). Носилац каснијег
развоја електрохемије на том
факултету ће постати ученик
професора Шушића, академик
34 Славко Ментус.
. .. . . .
Детаљ са
изложбе
Током следећих деценија
електрохемијска наука у
Београду се снажно развија,
оснивају се нови институти
и истраживачке јединице, а
двојица ученика професора
Тутунџића, академици
Александар Деспић и Драгутин
Дражић, својим ће радом
како у истраживањима, тако
и у едукацији, првенствено
захваљујући интензивној
сарадњи са најзначајнијим
електро­
хеми­
ча­
ри­
ма свог
времена, учинити да настане
појам Београдска школа
електрохемије, препознатљиво
Навој 1/2020.

име у целом електрохемијском
свету. Развој Београдске
школе електрохемије је због
догађаја на овим просторима
стагнирао током деведесетих
година прошлог и почетком
овог века, али је последњих
година евидентан поновни
лагани узлет.
Каталог изложбе
садржи опис најзначајнијих
поља истраживања и
најзначајнијих резултата
припадника Београдске школе
електрохемије, са посебним
освртом на она по којима је
постала светски препозната,
од развијања и унапређивања
електроаналитичких метода
и БДД механизма корозије
гвожђа (име је добио по
ауторима – Бокрис, Деспић,
Дражић), преко развоја металне
свеће, освајања технологије
израде активираних титанских
електрода и комерцијализације
тих резултата кроз постројење
HLOROGEN®, до најновијих
достигнућа у производњи и
складиштењу енергије. На крају
поглавља дат је преглед свих
области електрохемије које
су проучаване или се још увек
проучавају у оквиру Београдске
школе електрохемије, као
ПРОГРАМИ
и списак имена скоро свих
истраживача који су чинили и
чине ти школу.
Кратке биографије
шест, по избору аутора
најзначајнијих припадника
Београдске школе
електрохемије, академика
Александра Деспића, Драгутина
Дражића, Миленка Шушића,
Радослава Аџића, Славка
Ментуса и др Ненада Марковића,
закључују текстуални део
каталога, док се списак и
слике експоната приказаних на
изложби налазе на самом крају
каталога. 35
. . . . ..
Витстонов
мост, Felten
& Guilleaume,
Немачка,
тридесете
године 20.
века
Четрдесетоминутни филм
који је било могуће погледати
приликом посете изложби
трајно је доступан на већ
поменутом Јутјуб каналу: www.
youtube.com/channel/UCso-
6abAeMthpDDjEvAMRMA
 ПРОГРАМИ ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ
ВЕЧНО НАСТАЈАЊЕ ГРАДА
У
Галерији 51 Музеја
науке и технике 10.
септембра 2020. године
отворена је изложба Развој
и мене Београда на старим
разгледницама, фотографијама
и мапама из колекције Милоша
Јуришића. Аутори изложбе
су Милош Јуришић и Снежана
Тошева, дизајн поставке
урадила је Борјана Шуваковић,
а дизајн каталога и изложбене
графике Данијела Парацки.
36
. .. . . .
Детаљ са
изложбе
(фото:
Милош
Јуришић)
Слободанка
Овај тим је остварио једну Шибалић,
изузетно интересантну, јасну виши кустос
и на много начина драгоцену Музеј науке
и технике
изложбу, па се тако стиче - Београд
утисак да је свако од аутора
био истински надахнут радећи
на заједничком циљу. На тај
начин је, како на самој
изложби тако и у каталогу,
истакнута вредност богатог
материјала из периода од
краја 19. до шездесетих
година 20. века.
Навој 1/2020.

Изложене фотографије су
део колекције коју је током
година сакупио колекционар
Милош Јуришић. Будући да је
и сам професионални фотограф
и одличан познавалац историје
архитектуре, направио је
избор који подједнако колико
говори о архитектури Београда,
толико пружа и увид у
историју различитих стилова,
техника и карактеристичних
мотива фотографија и
разгледница у распону од
Детаљ са
изложбе
(фото:
Милош
Јуришић)
ПРОГРАМИ
седамдесет година. Тако
се на изложби могу видети
Београд снимљен из различитих
визура, авионски снимци
читавих делова града, изгледи
појединих репрезентативних
грађевина, али и фотографије
свакодневних градских
сцена. Посебан део
посвећен је срцу града,
Теразијама, чији се изглед
више пута знатно мењао, а
ове мене су забележене на
изложеним фотографијама.
. 37
. . . ..
 ПРОГРАМИ
Веома су занимљиви и колажи и
накнадно бојене фотографије
и разгледнице обрађиване
техникама које се већ одавно
не користе.
Текст каталога
ауторке Снежане Тошеве,
која је највећи део свог
рада посветила историји
архитектуре и урбанизма,
указује на значај фотографије
као прворазредног и
документарног извора за
проучавање ове области и
38
. .. . . .
Детаљ са
изложбе
(фото:
Милош
Јуришић)
посебно говори о вредности
и разноврсности колекције
Милоша Јуришића. Ауторка
објашњава критеријуме за
одабир ексопаната који чине
ову изложбу, наглашавајући
да они употпуњују слику о
трансформацији Београда из
оријенталне вароши у модеран
европски град. У каталогу
су такође детаљније описане
изложене фотографије које су,
као и на изложби, груписане
у неколико целина: визуре
Навој 1/2020.
 ПРОГРАМИ
града, авионски снимци, колекције Милоша Јуришића.
Теразије, архитектонски Она дводимезионалним
портрети, лепота и атмосфера и фотографијама истински даје
мапе. трећу димензију у динамичној
О значају комплетне смени хоризонтала и вертикала
Јуришићеве колекције говори у простору, избегавајући
и податак да она садржи монотонију која увек прети
преко пет хиљада фотографија када се излаже истородни
и разгледница које су у материјал. Због тога, колико
различитом обиму, осим у је драгоцена за истраживаче,
Србији, до сада излагане ова изложба је исто толико
и у Француској, Немачкој, инспиративна и интересантна
Јапану, Америци, Аустрији широком слоју публике.
и Хрватској. Како ауторка
каталога пише: „Од изложбе
посвећене историји српске
фотографије у Галерији 39
САНУ 1991. године, на којој . . . . ..
је у сарадњи са Миланком
Тодић први пут приказан
део ове колекције, па до
данашњих дана, разгледнице и
фотографије из збирке Милоша
Јуришића су обогатиле многе
књиге, изложбе, каталоге,
часописе и јавне просторе и
послужиле као документарна
грађа за многа истраживања“.
Посебан квалитет
представља изузетно
визуелно, графички и естетски
упечатљива поставка изложбе
Развој и мене Београда
на старим разгледницама,
фотографијама и мапама из
 ПРОГРАМИ ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ
ИЗЛОЖБА ТРИ ВЕКА ПИВАРСТВА
У БЕОГРАДУ
У
Музеју науке и
технике (МНТ) је од
13. новембра 2019. до
18. фебруара 2020. године
представљена изложба Три
века пиварства у Београду
са циљем да се шира јавност
у основним цртама упозна
са историјатом и развојем
пиварства у Београду
у протекла три века,
почевши од првих ручних
мини пивара, закључно са
најновијим модерним крафт
40
. .. . . .
Детаљ са
изложбе
(фото:
Милош
Јуришић)
Ненад
–мини пиварама. Посетиоци Лукић,
су уз историјат могли кустос
да сазнају и који су то Музеј науке
и технике
најзначајнији људи били - Београд
носиоци развоја пиварства и
касније пиварске индустрије
и да се у основним цртама
упознају за развојем
пиварске технологије.
Потребно је истаћи да су на
изложби први пут приказане
и земунске пиваре, с
обзиром да је Земун данас
саставни део главног града.
Навој 1/2020.
 ПРОГРАМИ
. 41
. . . ..

Детаљ са
изложбе
(фото:
Милош
Јуришић)
 ПРОГРАМИ
Изложба се састојала од
изложбених паноа, експоната,
архивалија, колекционарског
и видео-материјала. На
изложбеним паноима приказане
су фотографије, документа,
новинске рекламе и сличан
садржај, највећим делом
из колекције Београдске
индустрије пива (БИП) у
стечају, Музеја града
Београда, Историјског архива
Београда, Архива Србије,
Архива Југославије, Музеја
науке и технике и приватне
42
. .. . . .
Детаљ са
изложбе
(фото:
Милош
Јуришић)
колекције Милоша Јуришића.
Први пут су широј јавности
приказани и раритети попут
златне медаље са Светске
изложбе у Паризу 1900.
године коју је освојила
фирма Игњат Бајлони и
синови, оригинална флаша из
Прве српске парне пиваре
Ђорђе Вајферт А.Д, као и
богата колекција кригли и
етикета из историје БИП-а.
За ову прилику Музеј науке
и технике је урадио макете
Вајфертове и Бајлонијеве
Навој 1/2020.

Детаљ са
изложбе
(фото:
Милош
Јуришић)
пиваре, као и реплике старих
пивских гајби с почетка 20.
века. Посетиоци су могли да
виде и филм о БИП-у из 1972.
године, како је изгледало
прво точење пива у лименке,
али и неколико интересантних
ПРОГРАМИ
реклама из историје БИП-а.
Изложбу прати и богат
каталог чије је аутор Ненад
Лукић; графички дизајн
изложбе и каталога урадио
је дизајнер Ненад Аћимовић,
уредник каталога је музејски
саветник МНТ-а Гордана
Каровић, а организаторка
кустос МНТ-а Ада Влајић.
Планирано је да изложба
током 2020. године гостује
у више градова Србије тако
да је почетком марта 2020.
године реализовано њено
гостовање у Завичајном
музеју у Параћину. 43
. . . . ..

Детаљ са
изложбе
(фото:
Милош
Јуришић)
 ПРОГРАМИ ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ
МУЗЕЈСКИ ПРОГРАМИ ЗА ДЕЦУ
У
организацији Сeкциjе
музejских пeдaгoгa
при Mузejскoм друштву
Србиje, Народног музеја у
Нишу и Центра за музеологију
и херитологију Филозофског
факултета Универзитета
у Београду, 16. и 17.
дeцeмбрa 2019. године у
Нишком културном центру
је одржана кoнфeрeнциjа
o музejскoj eдукaциjи под
називом Mузejски прoгрaми зa
дeцу – учeњe и/или зaбaвa.  Шиду, Двора Велики Табор,
Конференција је имала
међународни карактер и
44 пре свега je била намењена
. .. . . . музејским стручњацима, али
и свима онима којима је
баштина инспирација или
алат у образовању најмлађих
нараштаја.
Циљеви конференције
су били приказ теоријских
полазишта и практичних
примера на тему музејске
едукације, умрежавање
музеја и њихових педагошких
служби, мотивисање и
охрабривање музејских
радника да се у циљу
едукације смелије опходе са
наслеђем, размена искустава
и успостављање нових
сарадњи.
Мирјана
На конференцији Бабић,
су учествовали кустоси техничар за
едукатори, музејски педагози реализацију
музејских
и други стручњаци који се програма
баве едукацијом деце из Музеј науке
Музеја науке и технике у и технике
Београду, Народног музеја - Београд
у Кикинди, Музеја града
Београда, Народног музеја
у Нишу, Музеја Крајине
у Неготину, Природњачког
музеја у Београду, Галерије
слика Сава Шумановић у
Словенског школског музеја
у Љубљани, Народног музеја у
Крагујевцу, Музеја Војводине,
Музеја Понишавља у Пироту,
Народног музеја Топлице,
Народног музеја у Лесковцу,
Градског музеја у Сомбору,
Етнографског музеја у
Београду, Техничког музеја
Никола Тесла у Загребу,
Поморског и повијесног музеја
Хрватског приморја у Ријеци,
Музеја савремене уметности у
Београду, Народног музеја у
Београду, Завичајног музеја у
Књажевцу и други.
Задатак учесника је било
представљање једног програма,
радионице, музејског
фестивала или догађаја,
Навој 1/2020.
едукативног радног простора,

– УЧЕЊЕ И/ИЛИ ЗАБАВА
Такмичарска
игра Пронађи
загонетни
предмет
(фото:
Милена
Видосављевић)
интерактиве изложбе, аудио-
визуелног медија, сајма
едукативних програма или било
ког другог модела едукације
и што детаљније описивање у
контексту наведене теме.
Као један од учесника
на конференцији, Музеј науке
и технике је представио
програм који од 2012. године
ПРОГРАМИ
. 45
. . . ..
успешно реализује у оквиру
прославе дечијих рођендана.
Од свог оснивања Музеј је
настојао да на многе начине
привуче и заинтересује
публику различитих профила.
Временом су у тој публици
посебно место заузела деца
јер се показало да они из
године у годину чине све
 ПРОГРАМИ
46
. .. . . . назив
већи проценат посетилаца. Из
тог разлога је значајан део
активности усмерен управо на
најмлађу публику са намером
осавремењивања делатности у
домену едукације.
Ослушкујући мишљења
посетиоца и имајући у виду
да сваки родитељ поклања
велику пажњу прослави дечијег
рођендана осмишљен је посебан
програм како би деца могла да
Деца слажу
реч која
представља
загонетног
предмета
(фото:
Милена
Видосављевић)
прославе рођендан са својим
другарима на мало другачији
начин. Показало се да фонд
Музеја науке и технике
представља добру основу за
приближавање науке и технике
деци на интересантан и
едукативан начин и да кроз
једноставне задатке може у
њима да пробуди радозналост
и жељу за активним
Навој 1/2020.
учествовањем.

У свом излагању првог
дана конференције смо
објаснили на који начин
реализујемо поменути програм
за децу и којим се методама
служимо. Описујући програм,
детаљно смо изложили
конкретне примере активности,
као и њихове резултате.
Презентацијом програма
ставили смо акценат на
све оно што деца стичу
учествовањем у програму. Деци
се пружају оснoвнa тeхничкo-
тeхнoлoшкa знaњa, умeћa и
вeштинe, oспoсoбљaвajу се
зa њихoву примeну у будућeм
учeњу, свaкoднeвнoм живoту и
рaду и развијају спoсoбнoст
прaктичнe рeaлизaциje својих
идeja.
Оно што је оставило
посебан утисак је број
реализованих радионица у
оквиру прослава дечијег
рођендана који је из године у
годину у константном порасту.
Један од озбиљнијих
проблема са којим се Музеј
сусреће је тај што је
интересовање за програм
рођендана много веће од наших
капацитета. Број термина за
рођендане ограничавају разне
друге активности Музеја
ПРОГРАМИ
које се одвијају у истим
просторима, а делимично и
невелики број запослених.
Када то не би био случај,
број реализованих радионица
у оквиру прослава дечијег
рођендана био би знатно већи.
Ова конференција је
омогућила изношење нових
визија интерпретације
анимације и музејске
едукације, као и размену
искустава и идеја. Различити
програми од одржавања
школских часова у Музеју и
гостовања Музеја у школском
простору до интересентних 47
програма мобилних апликација . . . . ..
проширене реалности, свакако
су били корисни примери свим
учесницима конференције у
циљу привлачења најмлађе
публике.
На крају конференције је
констатовано да су програми
који промовишу неодвојиво
учење и забаву најуспешнији,
што је потврдио и програм
Музеја науке и технике.
 ПРОГРАМИ РАДИОНИЦА ЗА УЧЕНИКЕ ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА
УЧЕЊЕ О ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ
З
аштита животне средине
је један од кључних
задатака савременог
света. Тог задатка прихватио
се и Музеј науке и технике
у Београду и укључио га у
развијање свести о одговорном
понашању појединца према
животној средини.
Програм радионица о
животној средини Велико
знање – загађења мање за
ученике основних и средњих
школа је резултат сарадње
Музеја и Хемијског факултета
Универзитета у Београду. Прва
48 радионица из овог програма
. .. . . . се бави загађењем и заштитом
ваздуха, темама које су
актуелне и у свакодневним
разговорима.
Фотографија
радионице
у децембру
– огледи и
интерактивна
табла
(фото:
Слађана
Савић)
Слађана
У Одсеку Заштита животне Савић,
средине Музеја, као део кустос
сталне поставке, постоје Збирка
великана
стони рециркулациони дигестор српске
и екохемијска интерактивна хемије,
табла. Стони, покретни Универзитет
у Београду,
рециркулациони дигестор Хемијски
је комора за пречишћавање факултет
ваздуха у лабораторијама.
Дигестор је за Музеј науке
и технике 2017. године
конструисао дипломирани
машински инжењер, Небојша
Жакула. Интерактивна
екохемијска табла урађена
је за изложбу Свет хемије
у Галерији Српске академије
наука и уметности 1997.
године, а њен идејни творац
је проф. др Петар Пфендт
са Хемијског факултета.
Навој 1/2020.

У МУЗЕЈУ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ
Фотографија
радионице
у октобру
– огледи у
дигестору
(фото:
Милена
Видосављевић)
Рестаурацију интерактивне
табле је финансирао Музеј
науке и технике. Ови
експонати су употребљени
за постављање програмa о
животној средини у Музеју.
Тема радионице –
ваздух, актуелна је и у
свакодневном животу. Потреба
за оваквом радионицом у
музејском амбијенту огледа
се у слабом разумевању
хемијске позадине загађивања
у животној средини. Овај
приступ омогућава сагледавање
проблема са више аспеката, уз
развијање атмосфере у којој
ученици осећају да је њихов
коментар битан.
Радионица се изводи
у Музеју науке и технике
и састоји се из три дела:
демонстрационих огледа, рада
ПРОГРАМИ
на интерактивној екохемијској
табли и квиза.
Путем свих огледа који
се раде у дигестору приказују
се физичке и хемијске промене
супстанци које се одигравају
у атмосфери, уз хемијска
објашњења узрока загађења
ваздуха. Посуђе и хемикалије
је обезбедио Хемијски
факултет. Студенткиње
Хемијског факултета које
раде огледе носе прописану
заштитну опрему за рад у
лабораторијама.
49
. . . . ..
Фотографија
радионице
у новембру
– дискусија
током огледа
(фото:
Милица
Томић)
Ученици током извођења
огледа дискутују и
претпостављају шта могу бити
узроци појава и промена
које виде и како оне
утичу на квалитет животне
средине. Један од огледа
 ПРОГРАМИ
је и паљење сумпора у праху
у безбедним условима, то
јест у дигестору. Латице
цвета користе се за потврду
настанка киселих гасова,
што визуелно приказује
значајно загађење ваздуха
оксидима сумпора. Осим тога,
овај експеримент служи за
дискусију о изворима оксида
сумпора у атмосфери, али и
променама до којих доводи
његова повећана концентрација
у ваздуху.
Након огледа, ученици на
интерактивној екохемијској
50 табли уочавају везе између
. .. . . . узрока и последице загађивања,
који су повезани хемијским
загађујућим супстанцама.
Оглед
– утицај
оксида
сумпора
на латице
цвета
(фото:
Слађана
Савић)
Притискањем тастера који се
налазе у три колоне (узрок,
загађујућа супстанца,
последица) ученици лако
могу да открију везе између
различитих људских активности
и последица, односно
загађења. Рад на екохемијској
интерактивној табли подстиче
ученике на проналажење
дивергентних решења за
одређени проблем. Предложена
решења се дискутују и бира се
оно које је најефикасније.
Квиз такође захтева
размишљање и дискусију.
Ученици узимају питања и
међу понуђенима бирају
тачне одговоре или дају
своја образложења на питања
Навој 1/2020.

отвореног типа. Модераторка
квиза подстиче ученике
подељене у групе да уз
кратак коментар објасне свој
одговор. Већина питања је
осмишљена тако да захтева
примену хемијског знања,
усвојеног на часовима у
школи и у претходном делу
радионице, али и холистички
приступ проналажењу решења за
проблеме у вези са загађењем
атмосфере.
По избору, радионица
се може наставити и посетом
сталној поставци и Научној
играоници Музеја. Посету
прати стручно вођење
кустоскиње Музеја. Пријава
за радионице се одвија у
организацији Музеја, а обе
институције су укључене у
популаризацију радионица.
Сарадња научно-образовне
и музејске институције у
области образовања младих
показала се као успешна
комбинација знања и
стручности. Овакве радионице
у музејском амбијенту
подстичу примену хемијског
знања у новој ситуацији и
могу да укажу на недовољно
разумевање, чак и погрешно
тумачење хемијских појмова
ПРОГРАМИ
који су у вези са загађивањем
у животној средини.
Радионичарски приступ
доприноси чвршћем повезивању
ученика са музејима, како би
они временом стекли навику
и потребу да буду њихови
самостални посетиоци.
Ауторке програма су
Слађана Савић и Јасминка
Королија са Хемијског
факултета у Београду, а
из Музеја науке и технике
Милена Видосављевић и
Татијана Радаковић које
имају вишегодишње искуство
у музејском образовању, 51
образовању младих, али и . . . . ..
хемији атмосфере. Волонтерке
које учествују у реализацији
радионица су студенткиње
Хемијског факултета Катарина
Којић, Марија Стефановић и
Милица Томић.
 НАУЧНИ СКУП НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ФАКУЛТЕТУ У НОВОМ САДУ
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ГОДИНЕ ЈУБИЛЕЈА
ПОВОДИ
ОБНОВЉИВИМ ИЗВОРИМА ЕНЕРГИЈЕ
Д
ецембар месец је
на Пољопривредном
факултету у Новом
Саду традиционално време
одржавања низа научних скупова
и тематских предавања који
окупљају велики број не
само научних радника, него
и агронома, представника
струковних удружења
пољопривредника и компанија
из различитих области аграра.
На њима се сви они упознају са
најновијим, не само домаћим
него и иностраним достигнућима
у технологијама пољопривредне
52 производње и тенденцијама у
. .. . . . савременој пољопривреди.
Један од таквих научних
скупова је био 26. по реду,
под називом Правци развоја
трактора и обновљивих извора
енергије, који се одржао
6. децембра 2019. године.
Организатори су били Научно
друштво за погонске машине,
тракторе и одржавање (ЈУМТО)
и Департман за пољопривредну
Научно
друштво за
погонске
машине,
тракторе и
одржавање
(ЈУМТО),
Нови Сад
Филип
технику Пољопривредног Форкапић,
факултета Универзитета у Новом виши
Саду, у сарадњи са Пословним кустос
Музеј
удружењем увозника и извозника Војводине
пољопривредне механизације, – Музејски
Друштвом за развој и коришћење комплекс
Кулпин
биогорива (БИГО), Агенцијом
за безбедност саобраћаја
Републике Србије, Академијом
инжењерских наука Србије –
Одељење биотехничких наука и
Инжењерском комором Србије.
Скуп је окупио научне
раднике не само из Републике
Србије, него и из иностранства
(Руска Федерација и Република
Словачка), што му је дало
међународни карактер, затим
представнике овлашћених
заступника иностраних
произвођача пољопривредне
механизације и свих других
који су повезани, пре
свега, са пољопривредном
механизацијом, али и са
аграром.
Бројне учеснике научног
скупа, којих је било око две
стотине према евиденцији
организатора, на почетку су
поздравили проф. др Лазар
Савин, председник Друштва за
погонске машине, тракторе и
одржавање и у име домаћина,
Навој 1/2020.
проф. др Милан Томић, директор
НА НАУЧНОМ СКУПУ О ТРАКТОРИМА И
Департмана за пољопривредну
технику. Поздравну реч је у
име Пољопривредног факултета
присутнима упутио декан проф.
др Недељко Тица, док је част
да свечано отвори научни скуп
припала Младену Петковићу,
помоћнику покрајинског
секретара за пољопривреду,
водопривреду и шумарство АП
Војводине.
Програм рада научног
скупа је био подељен на два
тематска блока. У првом блоку,
одржана су уводна предавања,
по позиву. Прво је проф.
др Лазар Савин упознао све
присутне са најзначајнијим
светским догађајем у
области пољопривредне
механизације у 2019. години,
а то је Међународни сајам
пољопривредне технике
Агритехника 2019 (Agritechnica
2019), који се сваке друге
године одржава у немачком
граду Хановеру. Он је у свом
излагању дао приказ тенденција
у савременој пољопривреди
који је сажет у моту под којим
се сајам одвијао – „Глобална
пољопривредна производња
– локална одговорност“.
Поред тога, представио је
награђене новитете као и
ПОВОДИ
трендове у развоју погонских
пољопривредних машина.
У наставку рада, у име
Пословног удружења увозника
и извозника пољопривредне
механизације, његов генерални
секретар дипломирани инжењер
Марко Стојановић говорио
је о стању пољопривредне
механизације у Србији у 2019.
години, као и трендовима
њене куповине, како нове
тако и половне. У завршном
делу, проф. др Владимир
Катић са Факултета техничких
наука у Новом Саду, одржао
је предавање на актуелну 53
тему могућности примене . . . . ..
обновљивих извора енергије
(енергија ветра, сунца и
биомасе) за електрификацију у
пољопривреди. Излагање
проф. др
Други блок је започео
Лазара
веома занимљивим филмским Савина на
приказом награђених модела 26. научном
скупу Правци
развоја
трактора и
обновљивих
извора
енергије,
Нови Сад,
6. децембар
2019.
(фото:
Горан
Мулић)
 ПОВОДИ
трактора у престижном и
јединственом такмичењу, под
називом Трактор године 2020,
а у избору Европске комисије
за избор трактора године (TotY
tim). На њему се победници
проглашавају у три категорије
и то: специјализовани
трактори, универзални трактори
и ратарски трактори, а од
2019. године уведена је нова
категорија и то такозвани
одрживи трактори. Резултате је
саопштила дипломирани инжењер
Марија Антанасковић, која је,
што је потребно истаћи, члан
54 међународног жирија у име
. .. . . . Републике Србије. У наставку
рада, присутни су се упознали
са потенцијалима за допунско
обучавање независних сервисера
пољопривредне механизације,
оствареном енергетском
ефикасношћу града Новог
Сада, кроз приказ успешно
реализованих пројеката, као
и са ефектима рада харвестера
Комацу 951Г (Komatsu 951G) при
сечи стабала и изради дрвених
сортимената у засадима топола.
У завршном делу, присутни су
кроз речи кустоткиње Иване
Зец и путем документарног
филма „обишли“ Индустријско-
технички музеј Жеравица,
јединствени музеј трактора,
парних и пољопривредних машина
у Републици Србији, који је
смештен у питомом банатском
месту богате историје, Новом
Милошеву.
На научном скупу је
учествовао и виши кустос Музеја
Војводине Филип Форкапић који
је презентовао рад под насловом
Година јубилеја – приказ два
значајна светска такмичења
у орању. Присутне је вратио
у прошлост упознавши их са
значајним светским догађајима
у области пољопривредне
механизације чији домаћин
је била Србија. Потребно је
истаћи да се они обележавају
у 2019. години, због чега се
слободно може рећи да та година
представља годину јубилеја.
Дакле, радило се о Првој
међународној утакмици плугова у
орању запрежном вучом, односно
16. светском првенству у орању.
Ово је било прво такмичење
не само у Србији, него и на
простору тадашње Краљевине
Југославије и одржано је од 21.
до 31. октобра 1929. године
на Топчидеру. Друго такмичење
се одржало 26. и 27. септембра
1969. године у Београду,
Навој 1/2020.
на имању Пољопривредно-
 ПОВОДИ
индустријског комбината Београд Успешној реализацији
(ПИК Београд). научног скупа су допринели
Гост из Републике покровитељи, због чега
Словачке, доц. др Јурај Тулик их вреди забележити. То
(Juraj Tulík) са Словачког су били: Министарство
пољопривредног универзитета у просвете, науке и технолошког
Њитри, изложио је рад у којем развоја Републике Србије,
је представио пољопривредну Покрајински секретаријат
механизацију на фармама у за високо образовање и
Републици Словачкој. научноистраживачку делатност
У пратећем делу програма АП Војводине и Покрајински
научног скупа, на платоу секретаријат за пољопривреду,
испред Пољопривредног водопривреду и шумарство АП
факултета, биле су изложене Војводине.
различите врсте пољопривредне
механизације, као што су:
трактори, телескопски 55
манипулатори и разноврсне . . . . ..
пољопривредне машине, док
су у холу испред свечане
сале били постављени
штандови домаћих заступника
реномираних светских
произвођача пољопривредне
механизације, као што су,
на пример, Милуровић комерц
из Угриноваца, ITN group из
Земуна, Kite d.o.o. из Новог
Сада, Agrotech PMD d.o.o. из
Трешњевца и други. Часопис
Трактори
Сви научни и стручни и
радови су објављени у часопису погонске
Трактори и погонске машине, машине,
који је изашао у три свеске, у Нови
Сад,
пет бројева. 2019.
 ЧЛАНОВИ ЗАЈЕДНИЦЕ НАУЧНО-ТЕХНИЧКИХ МУЗЕЈА СРБИЈЕ
НАВОЈ ЛИЧНО
ИНФО
МУЗЕЈ АУТОМОБИЛА
Бoгдан Петковић, директор
контакт особа: Братислав Петковић
Мајке Јевросиме 30
11 000 Београд
тел: 011 30 34 625; факс: 011 32 44 078 тел: 011 2413 332
е-пошта: info@automuseumbgd.com
МУЗЕЈ ВАЗДУХОПЛОВСТВА - БЕОГРАД
мајор Драшко Живковић, в.д. начелника
контакт особа: Мирјана Новаковић
Мунишевић
11 271 Сурчин
Аеродром „Никола Тесла”
п. фах 35
тел: 011 2670 992; факс: 011 2698 209
е-пошта: muzej.rv@mod.gov.rs
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ- ХЕМИЈСКИ
ФАКУЛТЕТ
ЗБИРКА ВЕЛИКАНА СРПСКЕ ХЕМИЈЕ
Горан Роглић, декан
контакт особа: Слађана Савић
Студентски трг 12-16
11 000 Београд
тел: 064 561 3918
е-пошта: zbirka@chem.bg.ac.rs
sladjana@chem.bg.ac.rs
ЈВП ВОДЕ ВОЈВОДИНЕ –
МУЗЕЈ ВОДА „НИКОЛА МИРКОВ“
Славко Врнџић, директор
контакт особа: Љиљана Табаков
Булевар Михајла Пупина 25
21 000 Нови Сад
тeл: 021 461 140; 461 141
е-пошта: ljtabakov@vodevojvodine.rs
“ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ” АД - ЖЕЛЕЗНИЧКИ
МУЗЕЈ - БЕОГРАД
Страхиња Вуковић, директор
контакт особа: Страхиња Вуковић
Немањина 6
11 000 Београд
тел: 011 36 10 334
е-пошта: muzej@srbrail.rs
ГOШA ХOЛДИНГ КOРПOРAЦИJA AД У
СТEЧAJУ - МУЗЕЈ ИНДУСТРИЈЕ „ГОША”
Жељко Мијушковић, пoвeрeник
стечајнoг управника
контакт особа: Жељко Мијушковић
Индустријска 70
11 420 Смедеревска Паланка
тел: 069 8294 488
е-пошта: zeljko_mijuskovic@yahoo.com
. . .
ИНСТИТУТ ГОША Д.O.O.
Мирко Личина, директор
контакт особа: Оливера Илић
Милана Ракића 35
11 000 Београд
е-пошта: olivera.ilic@institutgosa.rs
ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА
Jугoслaв Пaнтeлић, директор
контакт особа: Саша Бањовић
Узун Mиркoвa 1
11 000 Београд
тел: 011 2622 555;
е-пошта: kinarhiv@kinoteka.org.rs
МУЗЕЈ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ
Ивoнa Jeвтић, в.д. директора
контакт особа: Радмила Аџић
Крунска 51
11 000 Београд
тел: 011 2433 886
е-пошта: info@ tesla-museum.org
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ -
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ЗБИРКА СТАРИХ НАУЧНИХ
ИНСТРУМЕНАТА
ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕКСПЕРИМАНТАЛНУ
ПСИХОЛОГИЈУ
Mиoмир Дeспoтoвић, декан
контакт особe: Александар Костић и
Оливер Тошковић
Чика Љубина 18-20
11 000 Београд
тел: 011 2630 542; факс: 011 2639 356
е-пошта: akostic@f.bg.ac.rs
otoskovi@f.bg.ac.rs
МУЗЕЈ ВОЈВОДИНЕ – МУЗЕЈСКИ
КОМПЛЕКС КУЛПИН
Tиjaнa Стaнкoвић-Пeштeрaц, директор
контакт особа: Филип Форкапић
Трг Ослобођења 7
21 472 Кулпин
тел: 021 2286 456; 021 2286 716
е-пошта: poljmuz@mts.rs
poljoprivredni.muzej@gmail.com
МУЗЕЈ „ЖЕРАВИЦА“
Чедомир Жеравица, власник
контакт особа: Ивана Зец
Аркадија Попов 56
23 273 Ново Милошево
тел: 064 009 32 09; 064 685 32 34
е-пошта: info@muzejzeravica.org
Заједницa
научно-
техничких
музеја
Србије
ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ „ПОШТА СРБИЈЕ“-
ПТТ МУЗЕЈ
Мира Петровић, в. д. директора
контакт особа: Татјана Секулић
Мајке Јевросиме 13
11 000 Београд
тел: 011 3063 278; 011 3065 196
е-пошта: pttmuzej@ptt.rs
РТС – ЗБИРКА ТЕХНИЧКИХ УРЕЂАЈА ТВБ
РЕДАКЦИЈА ЗА ИСТОРИОГРАФИЈУ
Илија Церовић, в. д. директора
Телевизије Србије
контакт особа:Милена Јекић Шотра
Таковска 10
11 000 Београд
тeл: 011 6551 064; 064 861-1516
НАВОЈ : информатор Заједнице научно-техничких музеја Србије / уредник Марина Ђурђевић. - Српско изд. -
е-пошта: polavekatvb@rts.rs
МУЗЕЈ РУДАРСТВА И МЕТАЛУРГИЈЕ „БОР”
Небојша Димитријевић, директор
контакт особа: Драгана Игњатовић
(Београд : Службени гласник). - 24 cm
Моше Пијаде 19
19 210 Бор
тел: 030 423 560; факс: 030 422 145
е-пошта: muzejrim@mts.rs
ЈП ПЕУ РЕСАВИЦА, РМУ „РЕМБАС”
МУЗЕЈ УГЉАРСТВА – СЕЊСКИ РУДНИК
Марко Вуковић, дирeктoр
контакт особа: Данијела Трајковска
35 234 Сењски рудник
тел: 035 620 735; фaкс: 035 627 846
е-пошта: danijelatrajkovska@yahoo.com
„ЗАСТАВА ОРУЖЈЕ АД” - КРАГУЈЕВАЦ
МУЗЕЈ „СТАРА ЛИВНИЦА“
. - Београд : Музеј науке и технике, 2003-
Младен Петковић, директор
контакт особа: Марија Милошевић
Косовска 4
Годишње. - Има издање на другом језику: Navoj
34 000 Крагујевац
тел: 034 337 786
е-пошта: protokol@zastava-arms.rs
Народна библиотека Србије, Београд
ISSN 1451-6705 = Навој (Српско изд.)
ХРЕЉА - ЗБИРКА ЈЕРОПЛАНА CIP - Каталогизација у публикацији
Марио Хреља, оснивач збиркe
контакт особа: Марио Хреља
(English ed.) = ISSN 1820-4988
Краљице Јелене 10
COBISS.SR-ID 110943756
11 000 Београд
тел: 066 509 2176
е-пошта: hrelja@live.com
МУЗЕЈ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ - БЕОГРАД
Рифат Куленовић, директор
2003, бр. 1-
контакт особа: Maринa Ђурђeвић
Скендербегова 51
11 000 Београд
62
тел: 011 3037 850; фaкс: 011 3281 479
е-пошта: mnt@muzejnt.rs