PRIRODA SRBIJE

ODMOR U P OK R ET U

Postovani čitaoci, dragi putnici, prijatelji,
rbiju možete upoznati na bezbroj načina, aktivno, odmarajući se i istražujući njene predele u pokretu, širom otvorenih očiju za prirodu i njena neiscrpna blaga. Priroda Srbije još je neotkrivena i skoro netaknuta, a njeni raznoliki i atraktivni predeli nude vam čitavu skalu sadržaja, nezaboravna iskustva i doživljaje – jedrenje na široko razlivenim vodama Dunava, planinarenje po visovima Srbije koji u sebi kriju čitav kosmos biljnog i životinjskog sveta, posmatranje retkih i zaštićenih ptica, rekreativni ribolov u mirnim ravničarskim vodama ili na brzim penušavim planinskim rekama bajkovite lepote, naporne biciklističke staze koje će vas odvesti put najlepših prizora... U ovoj publikaciji predstavljamo vam zaista veliku skalu mogućnosti za odmor u pokretu, učitavajući ih u prostore naših najlepših i zaštićenih prirodnih dobara. Predstavljamo vam sve naše nacionalne parkove, više od trideset parkova prirode i specijalnih rezervata, planine, zanimljive turističke centre, prirodne fenomene poput klisura, kanjona, pećina, vodopada, kamenih mostova, slapova, reka, jezera – brojne lepote i prirodne retkosti koje su zaštićene zakonom. Sam izbor biće vam pravi izazov. P R I R O D A S R B I J E

S

odlaganju otpada. otkrijete i doživite nezaboravne trenutke odmora u pokretu. šuma i proplanaka. snaga planinskih i ravničarskih reka. korišćenju energije i zaštiti kulturno-istorijskog nasleđa omogućiće i budućim generacijama da uživaju u bogatstvu prirodnih i kulturnih raznolikosti Srbije U ovoj publikaciji glavni junaci priče su priroda i njeni stanovnici – biljke. Da bismo znali da čuvamo prirodu. Beskraj zelenila. tragovi bogatog kulturno-istorijskog nasleđa. opuštanje i odmor u ramu koji uokviruje Priroda Srbije.Boravak u prirodnim ambijenatima podstiče nas na brigu o životnoj sredini. Odgovoran odnos prema prirodi. Verujemo da smo vas uverili da posetite Srbiju. pružiće vam istinsko uživanje. Zato smo želeli da vam predstavimo bar deo retkih i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. ptice. Gordana Plamenac Direktor Turističke organizacije Srbije 2 P R I R O D A S R B I J E . boravak pod rustičnim krovovima seoskih domaćinstava i mirisi i ukusi tradicionalne kuhinje. moramo je i poznavati. kanjoni i jezera. divlje životinje. od kojih neke predstavljaju izuzetno nacionalno blago.

Zlatar / 58 Planinski krov Srbije / 72 Stara planina.SADRŽAJ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Jezera Severa i Gornje Podunavlje / 4 Fruška gora i oaze uz Savu i Dunav / 14 Banat i predeli zelenog Beograda / 26 Đerdap i planine istočne Srbije / 36 Šumadija. Mokra Gora. Zlatibor. Suva planina. Valjevske planine. Ovčar i Kablar / 48 Tara. Đavolja varoš / 82 Šar-planina i Prokletije / 98 Dunavska biciklistička ruta / 104 P R I R O D A S R B I J E 3 .

alić i Ludaš. drevna jezera. a potom je oslobodi u beskraj. Onu koja u prvom trenutku zarobi misao. 4 J e z e r a S e v e r a i G o r n j e P o d u n a v l j e P . Onu u kojoj se dodiruju voda i nebo. čarobnu liniju. a po svojim meandrima i rukavcima i Gornje Podunavlje – pored zanimljive istorije i neponovljive prirode. biseri ravnice. u sebi kriju i jednu posebnu.

Blagost i toplinu toj zelenoj oazi pozajmljuju krošnje javora. Sam nastanak jezera je „u tami duboke prošlosti”. salvije. U proleće tim prostorom gospodare lale. petunije. „Veliki park” urbanistički je uobličen i zasađen najpre na maloj površini od oko devet hektara – a danas zauzima čitavih 19 hektara. divljeg kestena. jasena. ravnih i simetričnih prolaza. ona centralna. Zna se da je gubilo vodu nekoliko puta i opet je dobijalo. lipe. ovo sazvučje prirode i arhitekture idealno je mesto za aktivan odmor. koji je na J e z e r a S e v e r a i G o r n j e P o d u n a v l j e 5 . Prirodno okruženje banje. hrasta. dugačko je nešto više od pet kilometara. močvarnih čempresa. opuštanje u beskrajnim šetnjama. turski karanfili. napravljen je 1840. između palićkih aleja i drvoreda vijugaju staze. nastalo je dejstvom vetrova na samom dodiru Subotičke peščare i Bačkog lesnog platoa. inspirativno. vodi od „Vodotornja”. viole. belisi. koje sakuplja vode sa peščara. Umesto klasičnih. bresta. Plitko nizijsko jezero. Zato ne čudi što je Palić početkom 20. Korito jezera.Dodir vode i neba Park prirode J e z e r a S e v e r a i G o r n j e P o d u n av l j e U PALIĆ bilo koje doba godine park prirode Palić nudi nešto novo. godine park. topola. Cvetne leje su oblikovane u baroknom stilu. a sunce pržilo sve živo”. veka važio za mondensko letovalište ranga Karlovih Vari ili Opatije. a u jesen – kane. neponovljivo. begonije. Asocijacijom na davno izgubljeni raj. platana. bagrema. Jedna od njih. crnog bora. ili vožnji biciklom linijom plavetnila vode. Park je oblikovan po ugledu na engleske vrtove.. sport. zasađene sezonskim cvećem. Kada je otkriveno da su voda i blato jezera lekoviti: „na pustari kojom su divljali vetrovi..

dvadesetak kilometra od Palića nalazi se još jedna turistička znamenitost ovog kraja Ergela Kelebija. Ostaci iskonske peščarske vegetacije dragocena su svedočanstva o biljnom pokrivaču Panonske nizije u prošlosti.Predeo izuzetnih odlika SUBOTIČKA PEŠČARA samom ulasku u park. i svojevrsna botanička bašta. Ženski i Muški štrand. jer je tu njeno jedino nalazište u Vojvodini i Srbiji. do jezera. Palićko jezero poznato je po ptičijim ostrvima na kojima se gnezde ptice močvarice. Veliki park je takođe stanište za šumske vrste životinja. U balskoj dvorani „Velike terase” je 6 J e z e r a S e v e r a i G o r n j e P o d u n a v l j e . Današnji izgled valovitih dina nastao je tokom velikog pokretanja peska izazvanog preteranom ispašom. Zabeleženo je prisustvo retke vrste glodara – slepog kučeta (Spalax leucodon). biljku koja je sinonim za floru Subotičke peščare. sa 65 rasnih lipicanera. veka počinje plansko pošumljavanje Subotičke peščare. određuju ovu oblast kao najugroženija staništa peščarsko-stepskih vrsta Evropi. Najupadljivije su bučne kolonije čaplji i galebova. pored toga što je mesto u kome životinje žive po ugledu na svoja prirodna staništa. šetališta. Danas. među kojima su najbrojnije ptice. a posebno obale rečice Kireš. Krajem 18. Na granici Srbije i Mađarske. mešavina šume. hoteli. lepote i udobnosti Palić čine jezerske plaže. pored „Velike terase”. Palićki zoološki vrt je. zbog čega je ona deo međunarodno značajnog područja za ptice (IBA). Među očuvanim prirodnim retkostima svakako valja pomenuti šafranjiku (Bulbocodium versicolor). stepe i močvare. snagom i dopadljivošću secesije privlači pogled na svakom koraku. arhitektura koja Bela čaplja Na krajnjem severu Bačke prostire se Subotička peščara. a ukupan broj zabeleženih vrsta ptica na području Subotičke peščare je oko 170. Mestom izuzetnog mira. Na ostrvima se nekoliko godina unazad gnezdi crnoglavi galeb (Larus melanocephalus) i to je jedino mesto u našoj zemlji gde on trenutno obitava.

Svaki delić čarolije kojom je Palić nekada davno privlačio svoje goste postoji i danas – i poziva na otkrivanje. Danas. saznaćete zanimljive priče o ovom jedinstvenom području. takođe. zbog čijeg prisustva je J e z e r a S e v e r a i G o r n J e P o d u n a v l J e 7 . kako svedoče fotografije. njivama i vinogradima i prvenstveno služi očuvanju botaničkih vrednosti. Satima može da jedri na strujama toplijeg vazduha. Ludaško jezero sa okolnim plavnim livadama čini jedinstvenu celinu vlažnih staništa. Jedina je vrsta roda Haliaeetus koja živi u Evropi. Poznato je i po brojnim ptičjim vrstama a. na Paliću su organizovane prave male olimpijade.Specijalni rezervat prirode SELEVENJSKE PUSTARE Ovaj pustarski predeo nikada nije bio urbanizovan. Najpoznatiji predstavnici ptičjeg sveta Ludaša su ptice močvarice. bilo i vožnji jedrilicama po zaleđenoj vodi jezera. Među životinjama postoje vrste od međunarodnog značaja. proporcionalno najkrupnijeg kljuna. među kojima je. ORAO BELOREPAN Orao belorepan (Haliaeetus albicilla) najveći je orao Evrope. S LUDAŠKO JEZERO Specijalni rezer vat prirode vu specifičnu lepotu pejzaža jezera sa visokim tršćacima Ludaš vam otkriva na svakom koraku. ovaj rezervat panonsko pustarskog tipa čini 10 područja mozaično raspoređenih među voćnjacima. 1937. i kao važan lokalitet za odmor i ishranu na migracionom putu ptica. pred sam kraj 19. godine odigran prvi teniski meč u zatvorenom prostoru na tlu tadašnje Jugoslavije. impresivno širokih krila. Vrste iz porodice orhideja i perunika zaštitni su znak ove oblasti. kao što su peščarski gušter. Njegovo plitko korito formirano je radom vetrova na dodiru peščare i lesne zaravni. veka. slepi miševi i retke ptice gnezdarice zaslanjenih livada. pokazujući siluetu ponekog majura ili salaša. Stepsko jezero Ludaš jedinstveno je u Srbiji. A znatno ranije. a ovo je jedini lokalitet u Srbiji gde raste peščarski šušuljak (Gypsophila arenaria). Prostrani pašnjaci su se pružali do horizonta. U Srbiji pretežno naseljava plavne zone velikih reka. Markirane staze Selevenjske šume vode posetioce po najzanimljivijim staništima: uz pratnju vodiča rendžera. međunarodna sportska nadmetanja.

prolećnom buđenju boja i zvukova ravnice. kornjače. U ovom zelenom i negovanom predelu nalazi se i Zobnatičko jezero – omiljena oaza ljubitelja ribolova. U posebne stanovnike područja ubrajaju se i vidre. Pejzaž je prošaran šumarcima i veštačkim jezerima. LESNE dOLINE KRIVAJE PAŠNJACI VELIKE dROPLJE Velika droplja (Otis tarda) jedna je od najlepših i najvećih ptica Evrope. Od ranog proleća do kasne jeseni dolinu prekriva šareni cvetni tepih.Predeo izuzetnih odlika Razgranati sistem lesnih dolina Krivaje. najstarijeg salašarskog naselja okoline jezera. usečen u plodno tlo Bačke. Pored očuvanih prirodnih vrednosti. čuva ostatke nekadašnjih prostranih stepa. kojoj preti potpuno nestajanje. U široj javnosti Zobnatica je sinonim za ergelu rasnih konja sa tradicijom koja traje više od dva veka. koji se gnezde u tršćacima jezera. Specijalni rezer vat prirode P SLANO KOPOVO tičji svet i slatinska vegetacija glavne su odlike Slanog Kopova. i neke buduće generacije moći će da uživaju u posmatranju zanesenog šepurenja mužjaka velike droplje u prolećnom buđenju boja i zvukova ravnice. ali su tu i ugrožene vrste biljaka kao što su divlje orhideje i morski trozubac. preostalo je svega tridesetak tih plašljivih lepotica. na obali Ludaša očuvane su i kulturne vrednosti. brkata senica i ševarski trstenjak. Jazova i Sajana i kod Banatskog Aranđelova. a tu se nalazi i Muzej konjarstva. zanimljiva seoska i crkvena arhitektura. a uz Obedsku baru je i najstarije ramsarsko područje Srbije. na pašnjacima između Mokrina. Sačuvamo li taj delić iskonskog panonskog predela. pripadaju južnoj varijanti mađarskog ravničarskog tipa kuće. U našoj zemlji. retke vrste vilinih konjica i leptirova. Među pticama izdvajaju se: mrka i žuta čaplja. bukavac. tradicionalni zanati. Arhaične seoske kuće Šupljaka. Na zobnatičkom hipodromu moguće je gledati trke najpoznatijih konja celog regiona. Sastavni deo ove prostorne celine je Zobnatica. arheološka nalazišta. koje na nekim fotografijama iz vazduha izgleda kao predeo 8 J e z e r a S e v e r a i G o r n J e P o d u n a v l J e . gde posetioci mogu naći hlad pod vekovima starim stablima u stilskim parkovima koji okružuju raskošne dvorce Panonije i Krivaje. ono upisano na listu močvarnih područja od međunarodnog značaja.

koja se nije gnezdila već četiri decenije. crna roda. Geološki sastav zemljišta svedoči nam o tome da je ta pustara nekada bila meandar Tise. prostire se Gornje Podunavlje. Ona predstavlja i oazu za barske ptice. Bogat je i raznovrstan njen svet riba. Slano Kopovo bilo je poslednje gnezdilište beloglave patke u našoj zemlji. a izuzetno je značajno to što u njenom okrilju živi i ugrožena vrsta – patka njorka (Aythya nyroka). čine je izuzetno zanimljivom. Tokom jeseni okuplja se čak 20. sve između zemlje i vode. Njen tok je dug 64 kilometra i zato se lirski naziva – „pupčana vrpca bačkih močvara“. to područje i danas čuva i neguje izuzetno veliki broj biljnih i životinjskih vrsta. koja je okružena malim botaničkim vrtom.000 ždralova. Temerin i Žabalj. a za njom su ostajale mrtvaje. gmizavaca i sisara. što je osobenost svega nekoliko lokaliteta u Evropi. Na gornjem toku Dunava kroz Vojvodinu. Park prirode Jegrička Edukativna straza – Ludaš Brkata senica Specijalni rezer vat prirode V GORNJE PODUNAVLJE elike reke su uvek određivale sudbine. i retka flora oko nje. Park prirode se prostire duž njenih obala i obuhvata četiri opštine: Bačku Palanku.Jegrička je autohtona rečica Bačke. bare i močvare. Jedna od markantnih tačaka Jegričke je Vetrenjača u Ravnom Selu. u njegovoj plavnoj zoni. Obale Jegričke su poznate po najlepšim „tepisima“ belih lokvanja. Postavljeno je nekoliko osmatračnica sa kojih se može posmatrati ptičji svet Slanog Kopova. S vremenom je reka menjala svoj tok. Do sada je zabeleženo više od 200 različitih vrsta. Pomalo nalik na izdvojeno ostrvo očuvane prirode. Krajem 20. vodozemaca. kroz tršćake i ševare. sa druge planete. veka Slano Kopovo je proglašeno za međunarodno značajno stanište ptica (IBA). umreženo meandrima. Slano Kopovo jedna je od retkih očuvanih slatinskih bara na ovom području. Orao belorepan. Vrbas. brojne vrste slatkovodnih riba koje nalaze idealne uslove J e z e r a S e v e r a i G o r n j e P o d u n a v l j e 9 . Mnogobrojne i raznovrsne ptice. adama i gredama. okruženo njivama i naseljima. rukavcima.

koje tu dostižu visinu i do 40 metara. ritskom okruženju. borak. crne rode umeju da pevaju. sibirska perunika ili purpurni kaćunak. galebovi i čigra. a vode su prekrivene belim i žutim lokvanjem. za mrešćenje u rukavcima i toplim plićacima izlivene reke ili retki i ugroženi sisari poput vidre i divlje mačke. jer su veoma stidljive i izbegavaju ljude. čaplje. Iako pod pritiskom mnogobrojnih ljudskih delatnosti. guske. barama. koje uopšte nemaju glasne žice. Ovde bujno rastu i retke vrste biljaka. pa se glasaju klepetanjem kljuna. Pored toga. 10 J e z e r a S e v e r a i G o r n j e P o d u n a v l j e . kormorani. oraškom. kao što su rebratica. tu se nalazi i jedna od poslednjih populacija evropskog jelena u njegovom prirodnom. značajni su i vredni stanari Gornjeg Podunavlja.. Za crne rode vezuje se i jedna zanimljivost: za razliku od bele rode. Gornje Podunavlje je domovina crnog gloga. naročito močvarica: gnjurci. lokvanjčićem. a zanimljivo je videti gorostasne crne topole. To područje pruža povoljne uslove za život više od 280 vrsta ptica. predstavljajući i dalje očuvanu prirodnu sredinu za mnogobrojne vrste koje ga naseljavaju.. močvarama i velikim trsticima.Dunavske ade CRNA RODA Mali broj ljudi može se pohvaliti da je nekad video crnu rodu. patke. Na ovom ritskom području caruju hrast lužnjak i ritski jelen. Čitavo područje ispresecano je rukavcima Dunava. zmijski ljutić. Na nižim područjima prostiru se nepregledne livade visokog šaša. to područje i dalje zadržava visok nivo izvornosti.

velikadroplja.palic.rs Turističke informacije Turistički informativni centar Subotica Trg Slobode 1 Tel.rs Vizitorski centar Ludaš Tel. 602-780 www.rs Turistički informativni centar Palić Tel. Ovde se.rs Okanj bara ima međunarodni značaj za zaštitu ptica.visitsubotica. mini golf.visitsubotica. 602-780 jp.okanj. Ovde se možete baviti sportskim ribolovom. takođe. posmatrati ptice ili samo slušati ptičiji zov. Ljubitelji ekstremnih sportova mogu se okušati u letenju motornim zmajem. Muškom štrandu ili Peščanoj plaži. Za ljubitelje prirode postoje programi posmatranja ptica i foto-safarija. 024/ 789-063 ergela@lipicaner.palic. 024/753-121. Aktivni odmor Aktivni odmor Okanj bara e-mail: okanj.com J e z e r a S e v e r a i G o r n J e P o d u n a v l J e 11 .com www. 024/ 753-111.visitsubotica.rs www.rs www. Turistička organizacija opštine Subotica Javno preduzeće Palić-Ludaš Tel. voziti čamcem ili kanuom. Posetioci centra. 024/ 753-121. mogu otići do obližnje Subotičke peščare.com Ergela je poznata po uzgoju lipicanera.lipicaner. katamaranom. Aktivni odmor Pašnjaci velike droplje Ludaš Opšte informacije Mokrin – Lovačko udruženje Perjanica Tel. U sezoni možete uživati na jednoj od tri uređene plaže – Ženskom štrandu. O njoj se stara Društvo za zaštitu životne sredine.rs ww. Sa sloganom „Sačuvajmo veliku droplju“ staraoci ovog specijalnog rezervata prirode organizuju posmatranje bogatog ptičjeg sveta. Aktivni odmor Aktivni odmor Kelebija deoničarsko društvo „Kelebija” Tel. 024/ 670-350 tic. igrati odbojka na pesku.org. Po jezeru se možete voziti čamcem.rs www.rs Na Paliću postoje brojne mogućnosti za odmor u pokretu: asfaltirane biciklističke staze.subotica@eunet. 024/ 758-370 jp. jahanjem. jezera Tresetište. teniska igrališta. Vizitorski centar organizuje različite vrste eko-kampova i nastavu u prirodi. Vizitorski centar je u izgradnji. 754-852 tic. a po volji i jedriti.palic@eunet. koje je poznato kao jezero šaranskog ribolova i Selevinjskih pustara. 023/ 061-162 perjanica@panline. pre svega dolazi zbog jahanja i lepih konja.elemir@gmail.ludas.Palić Opšte informacije Turistička organizacija opštine Subotica Javno preduzeće Palić–Ludaš Tel. trim staze u okviru Velikog parka. Posmatranje ptica može predstavljati glavni sadržaj turističke ponude.com www. Ergela organizuje izlete i škole u prirodi.net www. Izuzetnu atrakciju i retkost predstavlja najveća evropska ptica – velika droplja.ludas@eunet. koja obitava na nenaseljenim pašnjacima severne banatske ravnice.rs Kako bi posetiocima pružio neposredan doživljaj okruženja. mini kuglana.rs www. plivati.palic@eunet. Na Ludašu se možete šetati edukativnim stazama.

i mesna zajednica Bački Monoštor.rs www.Zobnatica –Akcionarsko društvo „Zobnatica” Tel. obilazak muzeja konjarstva. 025/ 463-114 srpgp.com www. takođe.btopola.rs Jegrička Opšte informacije Javno preduzeće Vode Vojvodine Tel. 025/ 772-555 apatintours@mmnetkds. Krivaja i Panonija poseduju komplekse otvorenih sportskih terena za sportsko-rekreativni turizam. Turističku ponudu upotpunjava mogućnost vožnje drvenim čamcima. U svojoj turističkoj ponudi Gornje Podunavlje imaju opštine Sombor i Apatin.visitsombor.org www.106 tourg@stcable. Aktivni odmor Ogromno prostranstvo Gornjeg Podunavlja.zabalj-tourism.com www.zobnatica. Postoje tri uređene rekreativne staze.rs Turistička organizacija nudi organizovane izlete na jezero za koje se vezuje legenda da je ostatak ogromnog iščezlog Panonskog mora.org Turistička organizacija Apatin Tel. Na Slanom Kopovu možete videti više od 200 različitih vrsta ptica.rs Turistička organizacija opštine Mali Iđoš info@tourism-mi. Kozare i Karapanđe – pruža bezbroj mogućnosti za aktivan odmor u netaknutoj prirodi. biciklističke staze.rs www.org. stari parkovi i veštačka jezera ovog područja idealni su za lovno-ribolovni turizam. Gornje Podunavlje Opšte Informacije Javno preduzeće Vojvodina šume Šumsko gazdinstvo “Sombor” Tel. koje sačinjava nekoliko odvojenih celina – Monoštorski rit. posetiocima se nude turističko jahanje.org. 024/ 715-641 zobnatica@nadlanu.vojvodinasume.backimonostor.com MZ Bački Monoštor Tel. veoma privlačno mesto i za ljubitelje lova i sportskog ribolova. Apatinski rit i područja Štrpca. Zobnatica je poznata ergela i mesto konjičkog sporta. 024/715-310 lok.com U prelepim pejsažima Jegričke može se višestruko uživati.apatin. a napravljeno je i više osmatračnica i mesta za posmatranje ptica. Kroz prostranstva ovog rezervata prolaze staze dve biciklističke rute – međunarodna Dunavska ruta i regionalna staza „Panonski put mira”.org www.co.rs www.sgsombor@gmail.rs Turistička organizacija Sombor Tel. 021/831-688 info@zabalj-tourism.com www.vodevojvodine. 025/ 258 07504 so. 023/ 772-320 sonovibecej@novibecej.mzbmonostor@neobee. koja neguje tradiciju uzgoja rasnih konja.com Aktivni odmor Turističke informacije Turističke informacije Lesne Doline Krivaje Opšte informacije Turistička organizacija Bačka Topola Tel. To je prostor inspirativan i za ribolovce i za ljubitelje ptica – Gornje Podunavlje je na međunarodnoj listi značajnog staništa ptica (IBA). 025/ 434-350 info@visitsombor.rs Šumarci. Pored obilaska ergele. škola jahanja.rg.net www. Jegrička je. Aktivni odmor 12 J e z e r a S e v e r a i G o r n J e P o d u n a v l J e .com Turistička organizacija Žabalj Tel.novibecej. 021/4881-888 office@vodevojvodine. Aktivni odmor Slano Kopovo Turistička organizacija Novi Bečej Tel.turizam.tourism-mi.com www.

1 2 3 PALIĆ LUDAŠ PAŠNJACI VELIKE DROPLJE 4 5 6 OKANJ BARA SLANO KOPOVO LESNE DOLINE KRIVAJE 7 8 GORNJE PODUNAVLJE JEGRIČKA J e z e r a S e v e r a i G o r n J e P o d u n a v l J e 13 .

a istovremeno lepotu života koji nam je podarila. bilo da je šetnja. vožnja biciklom. F R U Š K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V . posmatranje ptica. Fruška gora. ribarenje. plovidba čamcem. Svaki od tih čarobnih dodira. osvajanje vrha ili bilo kog drugog skrovitog mesta. gde se jedan na jedan susrećemo sa prostranstvom – trenutak je koji relativizuje sve naše naizgled velike probleme.T 14 ek u neposrednom dodiru s prirodom čovek oseti njenu veličinu i snagu. Zasavica. koji nas smeštaju tu gde pripadamo – gde je svrha tog dara života jasno vidljiva. Obedska bara – samo su neka mesta za takav susret.

Tako složen geološki sastav obogaćuju jedinstvene fosilne flora i fauna. Među značajne biljne vrste toga područja mogu se uvrstiti lovorasti jeremičak. tercijara i kvartara. Očuvane su u naslagama nekadašnjeg dna Panonskog mora. sa najvišim vrhom Crvenim čotom (539 m). Zahvaljujući geološkoj podlozi.. bezlistac. stepska višnja. Fruška gora poseduje bogat i specifičan živi svet. Zahvaljujući brojnim fosilima. ostrvskom obeležju i postojanju marinskih uslova u prošlosti. a u vegetaciji listopadnih šuma značajno mesto imaju i zajednice bukve i lipe. vinogradima i manastirskim tornjevima. Danas iz nepregledne ravnice izranja sva zelena. to nekadašnje panonsko ostrvo danas je svojevrsno ogledalo geološke prošlosti. crni glog. Nekada davno Fruška gora je bila ostrvo u Panonskom moru. mezozoika. okružena šarenim tepisima sremske ravnice. stoletne šume. čak više od 30 vrsta orhideja. čuveno vinogorje i brojni manastiri – osnovno su obeležje te niske planine i na njoj istoimenog nacionalnog parka... kažu knjige. pljevika. Blage padine. Dominiraju mezofilne šume hrasta kitnjaka i belog graba. bilo more. Masiv Fruške gore sastavljen je od raznolikih tipova stena koje potiču iz paleozoika. koje je na našem prostoru postojalo od pre dvesta do pre pedeset miliona godina. To je i jedna od najvećih prirodnih vrednosti koja Frušku goru ubraja u grupu najvrednijih područja od evropskog značaja..Čudo života Nacionalni park F R U Š K A G O R A I O A Z E U Z S AV U I D U N AV T FRUŠKA GORA u je nekad. Šumske zajednice su mešovite i raznovrsne. Poseban kuriozitet predstavlja činjenica da više od 30 F R U Š K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V 15 .

Rakovac. većinom obnovljeni u XVIII veku. Nacionalni park godišnje poseti veliki broj turista i ostalih ljubitelja rekreacije. u čiji sastav ulaze brojne retke stepske vrste: gorocvet. a kod nas je pod najstrožim režimom zaštite. U celoj Evropi Umbra ima status ranjive vrste. koje predstavljaju značajan izvor hrane pticama grabljivicama. koja svojim položajem daju namrgođen izgled. orao kliktaš. Posebno je bogata fauna insekata. zaobljenu glavu sa relativno velikim ustima. te joj otuda i naziv – mrguda. U šumama Fruške gore žive i divlja mačka. Zbog njihove brojnosti. Novo Hopovo. čine jedinstvenu kulturno-istorijsku celinu srpske barokne umetnosti.. Svet gljiva zastupljen je sa oko 400 do sada poznatih vrsta. stepski soko. lisičarka. što je jedinstven slučaj takve koncentracije u Evropi.. puh lešnikar. „mrguda“. „riba pas“ u Srbiji danas živi jedino u vodama Zasavice i u kanalskoj mreži oko Bačkog Monoštora. vrganj. 16 F R U Š K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V . Beočin. Po obodu Nacionalnog parka smešteno je 16 pravoslavnih manastira izgrađenih krajem XV i tokom XVI veka. Najređe. među njima su ptice grabljivice: orao krstaš. orao belorepan i patuljasti orao. velika sasa. Mresti se u proleće. „crnka“ ili.Šetnja Fruškom Gorom procenata šuma Fruške gore čini čista lipova šuma. Imaju izduženo leđno peraje smešteno u drugoj polovini tela. slepi miševi. Frušku goru često nazivaju srpska Sveta gora. Među njima izdvajaju se Grgeteg. Krušedol. Ornitolozi su na Fruškoj gori do sada zabeležili tačno 211 vrsta ptica. kuna belica. a na stepskim obodnim staništima brojne su kolonije tekunica. đurđevača. Žive u mulju bara i močvara i imaju sposobnost da gutaju vazduh. kovilje. a ujedno i najugroženije. čija duhovna i turistička uloga imaju izuzetan značaj. Vrdnik. Crnke su male ribe. među kojima su mnoge vrste na listi prirodnih retkosti Srbije. nastanjuju sporotekuće i stajaće vode Evroazije i Severne Amerike. Poznatije jestive pečurke su: sunčanica. Zeljastu vegetaciju odlikuju livado-stepske zajednice reliktnog obeležja. UMBRA KRAMERI – RIBA PAS Fosil školjke iz Panonskog mora Umbra krameri. Ti manastirski kompleksi. kako je Francuzi zovu.

ima dugu tradiciju lovnog turizma. kune i ptica močvarica: orla belorepana. muflon i američki (virdžinijski) belorepi jelen. čije vitrine krase trofeji sa brojnih hipodroma. To područje prirodno je mrestilište mnogih vrsta riba. najčešće topola i vrba. Cer i druge naše planine. ali i planinarenje. „Karađorđevo“ je osnovana 1885. Avalu. ali i stanište retkih i ugroženih vrsta sisara: vidre. šest planinarskih domova. odnosno ergela u sastavu poznate mađarske ergele „Mezchegues“. Bukinski rit utočište je velikog broja divljači. Posmatranje ptica. Po bogatstvu prirode izdvaja se Bukinski rit. te predstavlja i centar za očuvanje genetskog fonda divljači. Pored autohtonih vrsta lovne divljači kakve su jelen i divlja svinja u Bukinskom ritu. Stražilovo. To područje čine tri prostorne celine: Bukinski rit. crne rode. tako potreban dodir – sa ishodištem. Glavica. zatim jahanje konja u prirodi. Čuveni vidikovac je pravi lek za sve one koji traže Specijalni rezer vat prirode D KARAĐORĐEVO anas vojna ustanova. ili ribolov – način su i put za taj neposredan. Vojna ustanova Karađorđevo. Vranjak i Guvnište. Svet insekata. Najznačajnija izletišta su Čortanovačka šuma. na području Vranjka i Guvništa naseljen je: jelen lopatar. kao upravljač prirodnog dobra. crne i veoma retke riđe lunje. Jednodnevne pešačke ture upoznavanja sa prirodnim i kulturnim vrednostima Nacionalnog parka Fruška gora. divlje mačke. Stanište brojnih retkih biljnih vrsta čuvaju panonski subendem crni glog.Stepska višnja mir u tišini i prirodi. koji krase nekadašnje ritske šume uz Dunav. Gostima su na raspolaganju izleti do istoimene ergele. obilazak tvrđave Bač i manastira Bođani. pre svega jelena i divlje svinje. Andrevlje. godine kao državno imanje Austrougarske monarhije. iđirot – vrsta koja se nalazi na Crvenoj listi flore Srbije. Na području parka nalaze se i dve škole u prirodi (Letenka i Testera). a pogled sa Iriškog venca uokviruje pola Bačke. Popovica. Zbog retkih biljnih i životinjskih vrsta jedan deo Karađorđeva zaštićen je kao Specijalni rezervat prirode. kroz Biljno carstvo ili Rezervat divljači. Lipovača. F R U Š K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V 17 . Ležimir. biciklizam. žuti lokvanj.

pravi mali pecaroški raj. koje obuhvata Petrovaradinski rit. veliki vranac. Krčedinskoj adi prostiru se nepregledne vlažne livade... manastir Kovilj. nizvodno od Novog Sada. Zbog svojih prirodnih vrednosti Koviljsko-petrovaradinski rit je 1989. oko 50 vrsta ribe. 1998. močvarama. koje u vreme seoba kruže nad ritom. godine nominovan je za upis na listu Ramsarske konvencije. godine uspostavljen je rezervat. godine uvršten je u spisak zaštićenih područja zavisnih od vode i značajnih za basen Dunava (ICPDR). i crkvica svete Petke. ima zaista veliki turistički potencijal. veka. Danas na Jami zna da se zatekne čitavo jato labudova. a gde pasu stada konja. više od 170 vrsta ptica. park prirode. gde je bilo više ribe za preživljavanje. 2004.. Samo ime kaže da je rit smešten u priobalju reke. a naročito retkih i proređenih vrsta.Očuvanost i bujnost izvornih ekosistema. ali i drugih ptičijih vrsta: riđoglava i patka njorka. kanalima. Izletnička i ribolovna mesta. Prostranstva rita u velikom broju pohode crne rode. U selu Kovilj nalaze se rodna kuća pesnika Laze Kostića. koji su svoje potomstvo terali prema futoškom ribnjaku. godine proglašen za međunarodno značajno stanište ptica (IBA). rukavcima. adama. do kojih se lako stiže automobilom. liska. F R U Š K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V . uz koju je sraslo stablo hrasta lužnjaka na kojem je gnezdo rode. bogatstvo faune. koji je podignut početkom 14. koje se vide sa Dunava. ukazuju na očuvanu biološku raznovrsnost i izuzetan značaj toga područja. goveda i mangulica. Na Arkanju je daleko poznata čarda „Na kraj sveta”. To je plavno područje reke Dunav. jesu Tikvara. pored naselja Kovilj i Petrovaradin. Na BEGEČKA JAMA Begečka jama. Šlajz i Arkanj. a 2010. Koviljski rit. Krčedinsku adu i deo Gardinovačkog rita.. Svi koji su nalazili malo vremena da oprobaju udice i plovke na Jami ranijih godina pamte je po carevanju labuđeg para Pere i Marije. Tu po plitkim Livadska sasa K 18 Specijalni rezer vat prirode KOVILJSKO-PETROVARADINSKI RIT oviljsko-petrovaradinski rit premrežen je barama. raznovrsne divljači. Jezero Begečka jama prava je poslastica za ljubitelje prirode i poznavaoce retkih biljnih i životinjskih vrsta. a čaplje kašikare u popodnevnim časovima doleću na Krčedinsku adu u potrazi za večernjim obrokom. što simbolizuje jedinstvo prirodne i kulturne baštine ovog kraja.

u svojim prirodnim staništima. Specijalni rezer vat prirode T ZASAVICA okom istorije. veka zabeleženo je oko 220 vrsta ptica. šuma. koja je simbol Zasavice. U tim posebnim uslovima opstaje riba „crnka“ – umbra krameri. Reka Zasavica uliva se u Savu. bogatstvo biljnih i životinjskih vrsta. Močvara je i carstvo ptica. pašnjaka. Drine i Zasavice. Tokom prvih istraživanja s kraja 19. od kojih se 120 gnezdi na tom području. istorijsko nasleđe koje seže u pradavna vremena – pružaju posetiocima tokom cele godine retke. tradicionalni način života na reci.depresijama obilato raste vodena četvoroslisna paprat (Marsillea quadrifolia). Međutim. retki i neobični stanovnici Zasavice. područje u mačvanskoj ravnici. strogo zaštićena vrsta u Evropi. dodaju joj „specifičnu težinu“ specijalnog rezervata prirode. sačuvavši u sebi neobičan biljni i životinjski svet. negde u menjanju toka Save. postalo je barsko. 38 procenata ukupnog broja vrsta vodozemaca i gmizavaca Srbije. vlažnih livada. veka tu je postojala i velika kolonija Pogled na Zasavicu F R U Š K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V 19 . Živopisna smena bara. U njenim vodama živi više od 250 vrsta algi. preko puta Sremske Mitrovice. Danas se smatra da ih ima oko 180. privlačne i neponovljive turističke sadržaje. ali se njeno korito puni i hladnim drinskim vodama. Krajem 18.

balkanski magarac i golovrata kokoš. kvalitet krzna. omogućen. verovanje u njihova lekovita svojstva. 20 F R U Š K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V . Dabrovi žive samo u čistim vodama. Rekreativnim ribolovcima je. sa koga se pruža pogled na najširi i najlepši deo toka Zasavice. vraćeno je nekoliko parova dabrova. te mesa koje je crkva dozvoljavala da se konzumira i u vreme posta. tu su vraćene i gotovo izumrle rase domaćih životinja: crna mangulica. Razlozi koji su doveli do gotovo potpunog nestanka dabra u Evropi i kod nas su istovetni: prekomerni ulov. svojim graditeljskim veštinama podižu brane na rekama. Međutim. Podignuta je drvena građevina sa tornjem visine 18 metara. Priroda nas nikada ne ostavlja ravnodušnima. to područje je izuzetno zanimljivo i pogodno za naučna i stručna istraživanja. Vizitorski centar predstavlja glavno turističko mesto rezervata. od kojih je najveća duga 50 metara i u nju je ugrađeno 30 m³ drveta. Zbog svog biodiverziteta.Obedska bara dabrova. oni su u prošlom veku skoro istrebljeni. Sada je to već znatna kolonija. u njihovu životnu sredinu. Pored dabrova. reliktnih. Vožnja čamcima ili turističkim brodom „Umbra“ za ljubitelje foto-safarija predstavlja pravo uživanje. endemičnih i retkih vrsta i njihovih životnih zajednica. ulov lepih primeraka divljeg šarana ili štuke. na posebno uređenim lokacijama i čekama. podolsko goveče. Tokom 2005. godine u vode Zasavice. uz malo sreće. a na Zasavici su četiri.

naročito šaranom. velika ćelavica. u svetu gljiva. barama. crna roda. trčuljak. vodene voluharice.. To je sezonski plavljeno područje reke Save. veka. Siva čaplja F R U Š K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V 21 . Nepregledne šume. godine. stanovnici tih šuma su i srna. zec. babuškom. a kraljevsko lovište dinastije Karađorđević postaje 1919. vlažnih livada i šuma u kojima žive puhovi. slepić. srednji detlić i belovrata muharica. pčela. lisičarka. koji preovladavaju. mali vranac. trim-staza. koji je spojen sa Studvom i Bosutom. vrbe i topole.Jezero Bruje MOROVIĆKO-BOSUTSKE ŠUME Zbog mnoštva hrastovih šuma koje presecaju tri reke – Sava. ježevi. Specijalni rezer vat prirode T OBEDSKA BARA o je jedno od naših najstarijih prirodnih dobara koje poseban status ima još od kraja 19. orao kliktaš. divlja svinja. ispresecane sadašnjim i bivšim rečnim tokovima. a među vodozemcima – podunavski mrmoljak. vodeni bik. gak. kraljevski vilin konjic. tresetišta. velika sunčanica. velika hrastova strižibuba. močvara. Austrougarski dvor je to područje 1874. ali i veliki broj insekata kao što su jelenak. vlažnim livadama i mrtvajom okruženom šumama hrasta. osičar. idealan su životni prostor brojnim vrstama ptica. jer je bogat slatkovodnom ribom. testerica. pruža odlične uslove za ribolov. crna žuna. vožnja jakerom. Među biljkama izdvajaju se – beli i žuti lokvanj. Morović je idealan prostor za stanište divljači različitih vrsta. obična češnjarka. među kojima se po nacionalnom značaju ističu orao belorepan. uređene staze za šetnje. ali i šarka – predstavnici su gmizavaca. Pored evropskog i jelena lopatara. Ovde žive i brojne ptice – mali gnjurac.. srna. velika krastača. mali mrmoljak. patka njorka.. Gostima su na raspolaganju i travnati fudbalski teren. velika bela čaplja. divlja svinja. godine proglasio za carsko lovište. Barska kornjača. mešinka. zečevi. Studva i Bosut.. belouška. od oko 180 vrsta – vrganj. deverikom i amurom. štukom. zelembać. sa močvarama. Najveća bara predstavlja autentičan kompleks rukavaca. smuk... Obližnji kanal Brek.

mu one. U Nacionalnom parku postoje i brojna uređena izletišta. Najpoznatija su: Čortanovačka šuma.rs Turistički informativni centar Modena Modena 1 Tel: 021/ 66 173 43.rs www. Rohalj Aktivni odmor 22 F R U Š K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V . Zaljubljenici u ptice mogu da odaberu jedan od tri programa posmatranja ptica.. Ako ste poznavalac bijnog sveta.. Ako ste zainteresovani za biljno carstvo.rs www.Manastir Ravanica . Ako želite da iz neposredne blizine vidite stanovnike šuma. Partizanski put. 883-855 info@karlovci.rs Info centar Nacionalnog parka Fruška gora Tel. prirodnjačku postavku sa eksponatima i prodavnicu suvenira Turističke informacije Turistička organizacija opštine Sremski Karlovci Tel: 021/882-127. Fruška gora je posebno prostranstvo za ljubitelje pešačenja.org. Zmajevac. Ako volite rekreativni ribolov. na stazi lovnog rezervata Vorovo. pečurke. dok druge zahtevaju znatnu kondiciju.rs Turistička ponuda Nacionalnog parka Fruška gora zaista je raznovrsna. možete da posmatrate jelene. Hajdučki breg.rs www.rs Turistički organizacija grada Novog Sada – TONS Tel: 021/421-811.turizamns.021/463-667 natlpfg@eunet.karlovci. na Dunavu.org. Naravno. Ciganski logor. Letenka. pogledom kroz dvogled pratite prelete ptica preko vode.rs Informativni centar na Iriškom vencu objedinjuje vodičku službu. na livadama i u šumama možete da sakupljate darove prirode – lekovito bilje. planinarenja i biciklizma – sve to možete raditi samostalno. iz čamca. Iriški venac. možete otići na jedno od tri veštačka jezera – Sot. Planinarske staze su većinom obeležene – neke ne traže da uložite mnogo napora. Glavica.co. šumsko voće. ali možete odabrati i neki od osmišljenih programa u ponudi Nacionalnog parka. 022/463 004 natlpfg@eunet. Najatraktivniji program iz ove ponude je izlet u kojem. uz stručno vođenje.rs www. Čudesni svet insekata naziv je još jednog zanimljivog programa u ponudi Nacionalnog parka.Vrdnik Nacionalni park Fruška gora Opšte informacije Nacionalni park Fruška gora Zmajev trg 1 Tel: 021/463-666. Andrevlje.npfruskagora. divlje svinje. Postoje i posebne škole za preživljavanje u prirodi i eko-kampovi. 66 173 44 info@turizamns. Popovica. 021/421-812 tons@turizamns.co. Hopovo. Bruje ili Moharač. Testera. možete u prolećno ili letnje doba odabarati jednu od tri ponuđene staze i.turizamns.npfruskagora.rs www. upoznati prirodne retkosti i živiposni svet biljnih zajednica. Stražilovo. ne treba da zaboravite na ribolov u vodama moćnog Dunava. Ležimir.

661 7344 info@turizamns.tosmomi. Šumsko gazdinstvo Novi Sad Tel: 021/557-406. ili konja. Možda ćete videti sivu čaplju. Lipovača. ponesite dvogled i fotoaparat i uživajte u prizorima prirode i ptica koje vas nadleću. Ergela Karađorđevo Opšte informacije Vojna ustanova Karađorđevo Tel: 021/6045-806.rs www. bilo omiljeno izletište i lovište članova srpske kraljevske dinastije Karađorđević. Karađorđevo je.rs F R U Š K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V 23 . Sremska Mitrovica Tel: 022/614-300 zasavica@zasavica.baze. U Zasavica Opšte informacije Pokret gorana.. ovde vas.rs www.rs Turistički-informativni centar Modena Modena 1 Tel: 021/ 661 7343. na obali reke i njenim rukavcima. uređeni su i prostori sa lepim pogledima. Ukrcajte se na brod. ili jednostavno neko ko želi da upozna mesto koje nosi „pečat plave krvi”. koju pominjemo jer je nastala jednim tužnim povodom – meštani tih dana odaju počast posečenim stablima duda koja su čuvale Kovilj kad leti upekne sunce.org. pre svega. zbog izuzetne lepote.toobap.com www. od kojih izdvajamo vidikovac iznad naselja Vrdnik.rs Aktivni odmor Turističke informacije Turistička organizacija Sremska Mitrovica Tel: 022/618-275 turistorgsm@yahoo. Opšte informacije Vojvodina šume. zato ne propustite priliku da.vojvodinasume. a vaša deca u jahanju ponija. plivajte ili meditirajte dok vaši porinuti štapovi miruju u vodi. Ovde se možete oprobati u jahanju.org. 765-107 Čuvena ergela ima svoj muzej.. a kasnije i Josipa Broza Tita. Posebno zadovoljstvo boravka u Karađorđevu može vam pružiti pecanje na usamljenim peščanim plažama na Dunavu.turizamns. Ljubitelji prirode tokom leta ovde organizuju ekološke kampove za mlade.rs Turistički brod Umbra okviru projekta Povratak prirodi Pokret gorana Novog Sada vodi međunarodni volonterski kamp.rs www.rs www. u krugu naselja i ergele očekuju raznovrsne mogućnosti – vožnja jakerom u toplim godišnjim dobima..rs Prelepu prirodu rita možete blisko i možda najbolje upoznati s vode. Ukoliko želite da provedete dan u prirodi – lovački restoran Vranjak je mesto predviđeno za izletnike.rs www. 021/557-412 vsgns@sbb. Neodvojivi deo ove jedinstvene planine Panonije su njeni brojni manastiri. Bilo da ste ljubitelj lova. 021/421-812 tons@turizamns.org Karađorđevo je. štale rasnih pastuva i hipodrom. a zimi vožnja saonicama. Posetite plažu u Arkanji. poznato kao ekskluzivno lovište i prestižna ergela. Koviljsko-petrovaradinski rit Turističke informacije Turistička organizacija Bačka Palanka Tel: 021/753-734 toobap@ptt. Turističke informacije Aktivni odmor Turistički organizacija grada Novog Sada – TONS Tel: 021/421-811. Poznata manifestacija ovog kraja je Koviljska rakijada. boraveći na Fruškoj gori..rs www.turizamns. bivšeg predsednika Jugoslavije.turizambac.rs Informativni centar Bačka Palanka Veselina Masleše 8 Tel: 021/6041-336 Turistička organizacija Bač Tel: 021/772-222 turizambac@eunet. malu belu ili malu žutu čapljicu. upoznate i obiđete bar jedan od njih.zasavica. Pored izletišta.

Vožnja čamcima i kanuima i ribolov uobičajeni su prizori na Obedskoj bari. posmatrajte let ptica i bele i žute lokvanje u kristalnoj čistoj i prozračnoj vodi reke. U najstarijem zaštićenom dobru Evrope uživaju istočnjaci koji imaju duboko usađenu svest o dragocenosti i lepoti prirode. Postoje i zanimljive ture posmatranja dabrova i njihovih „graditeljskih tvorevina”.. zove vas u šetnju. močvarnu orhideju. tako da ovde možete u poljima na ispaši videti sremsku crnu lasu ili podolsko goveče. doterati kondiciju na trim stazi.bosutske šume Opšte informacije Javno preduzeće Vojvodina šume Šumsko gazdinstvo Sremska Mitrovica Tel: 022/622-111. 736-026 Turističke informacije Turističko-ugostiteljski objekat Obedska bara Obrež-Pećinci Tel: 022/488-622 ageo@eunet. preporučujemo vam da posetite i jedinstven Muzej hleba. omiljeno je mesto za ribarenje – toliko je bogat ribom da se retko kada dogodi da se ribar bez ulova vrati kući. 600-516(lovstvo) sgsmitrovica@neobee. 600-516(lovstvo) sgsmitrovica@neobee. Na Obedskoj bari postoje kule za posmatranje ptica koje vas pozivaju Aktivni odmor Morović je poznato lovište i nalazi se u prelepim Morovićko-bosutskim šumama starih slavonskih hrastova.net www. jakerom obići lovište ili se provozati čamcem po kanalu Brek.rs Turističke informacije Turistička organizacija Šid Tel. Studva i Bosut. U sklopu Vizitorskog centra postavljena je zanimljiva etnografsko-istorijska izložba starih kućnih i poljoprivrednih predmeta.rs www. Morović Morovićko . koji je spojen sa Studvom i Bosutom. Kada ste već u blizini Pećinaca. a ovde možete igrati fudbal na travnatom terenu.na upoznavanje posebnog ptičjeg kraljevstva. Kružna staza duga sedam kilometara.com www. Vozeći se Umbrom.net Mladi Japanci danima fotogra šu beli i žuti lokvanj. banatski božur i purpurni kaćunak.vojvodinasume. Aktivni odmor 24 F R U Š K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V .sidskiportal.vojvodinasume. Obližnji kanal Brek. Prostranstvo Zasavice vam je na raspolaganju i za raznovrsne pešačke rute.obedskabara.. nezaobilazan i atraktivan način upoznavanja sa svetom rezervata je vožnja turističkim brodom Umbra. Jedna od misija rezervata je negovanje ugroženih starih vrsta domaćih životinja.net Vojna ustanova Morović Tel: 022/736-033. Drugi.rs Upoznavanje Zasavice možete započeti najpre tako što ćete se popeti na toranj Vizitorskog centra i pogledom obuhvatiti prostranstvo. Turistički kompleks Morović ima uređene staze za šetnje.net www. 022/ 710 661 tourismsid@gmail. krug biciklom ili rekreativno trčanje. Brod plovi od mesta Valjevac do Šumareve ćuprije i prolazi kroz najlepši deo rezervata. Kroz predeo protiču tri reke – Sava. Aktivni odmor Obedska bara Opšte informacije Javno preduzeće Vojvodina šume Šumsko gazdinstvo Sremska Mitrovica Tel: 022/622-111.

1 2 KARAĐORĐEVO FRUŠKA GORA 3 4 KOVILJSKOPETROVARADINSKI RIT MOROVIĆKOBOSUTSKE ŠUME 5 6 ZASAVICA OBEDSKA BARA F R U Š K A G O R A I O A Z E U Z S A V U I D U N A V 25 .

pticama je jedino i zavideo.ada se sve pameti sveta otvore kao cvetovi i sve mudrosti ljudske izgovore do kraja. 26 C A R S K A B A R A . V R Š A Č K E P L A N I N E I Z E L E N I B E O G R A D K . D E L I B L AT S K A P E Š Č A R A . nepreglednim prostranstvom plavog – gospodare ptice. visoko iznad Vršačkih planina i Avale. moraćemo da se vratimo nečemu što smo preskočili” – zapisao je pesnik Miroslav Antić u „Mitu o ptici”. Deliblatske peščare. Uostalom. Nebom Carske bare.

Naravno. Zaista. šuma i livada). Carska C A R S K A B A R A . VRŠAČKE PLANINE I ZELENI BEOGRAD Mit o ptici Specijalni rezer vat prirode C STARI BEGEJ CARSKA BARA arska bara naziv je dobila zahvaljujući vladarima koji su je pohodili. negde u težištu. Perlez. raznovrsnost staništa (močvara. D E L I B L AT S K A P E Š Č A R A . a posebno prisustvo zaista velikog broja različitih vrsta ptica svrstali su taj prostor u specijalni rezervat prirode „Stari Begej Carska bara”. Na sajtu domaćina postoji zanimljivo uputstvo: „Kada bismo na karti Srbije povukli prave linije između Beograda. Lukino Selo i Stajićevo. Danas je gotovo nemoguće odrediti da li je nekada davno Begej promenio tok i izlio se na desnu obalu. a među njima bili su i austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand i srpski kralj Aleksandar Karađorđević. Ovo poznato stecište ptica nalazi se u međurečju Tise i Begeja. DELIBLATSKA PEŠČARA. V R Š A Č K E P L A N I N E I Z E L E N I B E O G R A D 27 . stepa i vrbaka. između tri grada nalazi se prostrano i čisto. veoma blizu geometrijskog centra dobijenog trougla nalazi se plava površina nepravilnog oblika.CARSKA BARA. Bogatstvo biljnog i životinjskog sveta. plavo ogledalo ukrašeno zbijenim trakama trske i ševara.” Danas prostorom Rezervata prirode dominiraju vlažna staništa: Tiganjica. To je Carska bara. to je način da u kartografskom prikazu označimo vodene površine. sa svojim svitama. tek u prošlosti se na ovom prostoru protezalo bezbroj većih i manjih močvara. ili je Tisa prekoračila na levu. Novog Sada i Zrenjanina. Najbliža naselja su: Belo Blato.

. od kojih su 140 stanarice. smuđ. Specijalni rezer vat prirode N DELIBLATSKA PEŠČARA ajveća kontinentalna peščara u Evropi. može i ribariti. gde se. orao belorepan. a među sisarima pripadnici retkih i ugroženih vrsta su vidre i divlje mačke. čak 20 vrsta riba iz sedam familija. bodorka i jaz. divljim ružama i kupinjacima svoje stanište pronašla je i zanimljiva Jasenak populacija insekata: vilin konjic. V R Š A Č K E P L A N I N E I Z E L E N I B E O G R A D . neke vrste tu borave jedva desetak dana. kamforika. Raznolikost prirodnih fenomena. a 110 selice. koja je pravi prirodni indikator kvaliteta voda. oko 250 vrsta. stepske i močvarne vegetacije svoje stanište pronašle su i neke retke i zaštićene vrste biljaka: beli lokvanj. Delovi Rezervata koji su trajno pod vodom i površine koje se povremeno plave predstavljaju veliki vodeni prostor za prirodnu reprodukciju riba. šaran. gorocvet. koje tu dolaze na mrest i ishranu iz Starog Begeja. slatinski ljutić. borak. mogu se posmatrati ptice.. među kojima su i štuka. pejzaži neverovatne i neuobičajene lepote prirodom slikanih akvarela – predstavljaju okosnicu turističkog proizvoda Carske bare. topolama. jasenovima. Posebna prirodna vrednost tog prostora je impozantna kolonija ptica. močvarna orhideja. tu i zimuju. belouška. mošusna strižibuba. slatinska palamida. što je samo po sebi ugođaj. te korito Starog Begeja. Na Carskoj bari se gnezdi svih osam vrsta evropskih čaplji. Među vrbama. bogatstvo vrsta i ekoloških procesa. Svet gmizavaca upotpunjuju barska kornjača. livadski gušter.. U Rezervatu postoje i ribe koje se nalaze na spisku prirodnih retkosti Vojvodine. crvenperka. žuti lokvanj. Jedna od njih je i gavčica. D E L I B L AT S K A P E Š Č A R A . a neke. vodeni orašak.. Kako je to jedno od važnih odmorišta na migracionom putu ptica selica. a zastupljen je i ekološki turizam. Deliblatska peščara pominje se i sa nazivom evropska Sahara. bubamare. Uverljive naslage 28 C A R S K A B A R A . kopci. U mozaičnom rasporedu šumske. kormorani. U toj bogatoj i raznovrsnoj koloniji ptica česti su i pelikani... livadske i močvarne eje. smuk. uz različite oblike rekreacije. Riblja fauna je bogata i raznovrsna. tako da je čaplja postala zaštitni znak rezervata. livadske. pored čistog posmatranja prirode. deverika.bara i Perleska bara. zbog čega je Carska bara jedna od najznačajnijih ornitoloških stanica u Evropi. mali jelenak. vodene stenice. poput divljih gusaka iz Sibira.

kazujući o postanku sveta. Po svom postanku. peščane dine prosečne visine od 70 do 200 metara. specifičnom živom svetu koji je nastanjuje i stalnom smenjivanju boja cveća i lišća – predeo je neponovljive lepote. stepski skočimiš. Za neke od njih Deliblatska peščara je jedino ili jedno od malobrojnih preostalih staništa u Srbiji. Šumsko-stepski predeli su izvorni pejzaž peščare. poput banatskog božura. tekunica. izlažu med i proizvode od meda. mravlji lav. Oko 40 biljnih vrsta Deliblatske peščare ima status prirodnih retkosti. Svet peščanih dina kao da otvara stranice praistorije. D E L I B L AT S K A P E Š Č A R A . da bi danas više od 60 procenata njene površine bilo pod ovim zasadima. na površini od 35000 hektara. čine taj prostor posebnim i retkim. C A R S K A B A R A . vek obeležen je organizovanim hajkama na vukove. retke biljne vrste. što je skoro dovelo do njihovog potpunog uništavanja. klimi. koji razmenjuju svoja iskustva. Specifični ekološki uslovi stvorili su s vremenom prepoznatljivu stepsku vegetaciju. V R Š A Č K E P L A N I N E I Z E L E N I B E O G R A D 29 . što je pogodovalo razvoju pčelarstva. slepo kuče. peščarskog smilja. stepski tvor i druge. Sadnja stranih vrsta drveća na Deliblatskoj peščari počela je u vreme Marije Terezije. U spisima s kraja 19.Pejzaž Deliblatske peščare peska. kovilja. PČELARSTVO Deliblatska peščara je bogata bagremovim šumama. veka vuk se pominje kao štetočina. i početka 20. Vukovi žive u čoporu. belog i crnog bora. stepski soko. Deliblatska peščara nalazi se u južnom Banatu. Tradicionalna turistička manifestacija „Sabor pčelara˝ održava se poslednjeg vikenda juna na izletištu „Devojački bunar” . Među retkostima faune ističu se vrste sa stepskih staništa: pustinjski mravi. Specifičnost Rezervata je i najvitalnija stalna populacija vuka u Vojvodini. U vreme cvetanja bagrema okuplja se veliki broj pčelara. Najzastupljeniji su zasadi bagrema. dok je danas znatan deo ambijenta izmenjen intervencijom ljudi. Samo se oni pare i ceo čopor je dužan da se brine o njihovom potomstvu. koji predvode dominantni mužjak i ženka. Ceo 19.

Najpoznatija. deo Dunava sa ritovima i adama. a vodotoci Dunava i kanala Dunav–Tisa–Dunav upotpunjuju taj jedinstveni prirodni ambijent. Šljunkara. dodatna su blagodet belocrkvanskih jezera.. veliki broj sunčanih dana u godini. V R Š A Č K E P L A N I N E I Z E L E N I B E O G R A D . Mesića i Gudurice. sa obilascima Vršca. u neposrednoj blizini Bele Crkve. dok su na ostalim jezerima plaže potpuno prirodne. a ribolov sa obale i iz čamca organizovan je na jezerima i kanalu. uređena. Vode bogate ribom i mrestilišta stecište su i masovno zimovalište ptica vodenih staništa. sa sportskim terenima i jedrilicama za rentiranje. 30 C A R S K A B A R A .Procenjuje se da u Deliblatskoj peščari danas živi oko 40 primeraka banatskog vuka – Canis lupus L. Zaštićeno prirodno dobro obuhvata i Labudovo okno. organizuju se izleti po okolini Bele Crkve. Šaransko. koja predstavljaju jedinstvenu turističku ponudu u Vojvodini. Planinski vazduh koji dolazi sa obronaka Karpata. Šljunkovita podloga i peščane obale vodama jezera daju prozirnu zelenu boju. Na Glavnom jezeru plaža je delom betonirana.. D E L I B L AT S K A P E Š Č A R A . Vračevgajsko. u saradnji sa lokalnim vodičima. gde se na području prirodnog rezervata gnezde mnoge retke vrste ptica. smeštena su belocrkvanska jezera. Za goste kojima plivanje nije jedina razonoda. Plivati se može i na obližnjim rekama Neri i Karašu. od kojih je čak sedam pogodno za plivanje. jesu: Glavno. BELOCRKVANSKA JEZERA Belocrkvanska jezera Biciklisti na Deliblatskoj peščari U južnom Banatu. Jezera su nastala kopanjem šljunka sa dna Panonskog mora.

Naslanjajući se na Karpatski masiv. posebno po lekovitom bilju i blagotvornoj klimi. zatim lipa. javor i crni bor. prolazi kroz živopisan šumski ambijent. stazama za šetnju i jedinstvenom crkvom brvnarom u Vojvodini. otvorenim bazenom. U njihovom ukupnom šumskom fondu najzastupljeniji su hrastovi. Mali kormoran – globalno ugrožena vrsta u Srbiji – tu ima stabilno gnezdilište. Košava je dominantni vetar. koje u vreme cvetanja daju planinskom prostoru posebna aromatična obeležja. koja je znalački izbušila čitav breg priobalnog pojasa i načinila neobično zanimljive oblike. sa uređenim sportskim terenima. Prirodne odlike i jedinstvenost ovog kraja čine Deliblatsku peščaru pogodnom za različite vrste rekreacije. ibis i lasta bregunica. koji često duva uraganskim brzinama i do 180 km na sat. uz intenzivnu sunčevu radijaciju. stara oko 200 godina. U peščarskoj obali Dunava je i najveća evropska kolonija bregunica. čineći ga veoma prijatnim za boravak turista i sakupljanje lekovitih cvetova. Posebna atrakcija je lasta bregunica. bukva.P VRŠAČKE PLANINE Park prirode zbog čega je čitav taj prostor i proglašen za međunarodno značajno stanište ptica. Peščaru odlikuju velike dnevno-noćne i letnje-zimske amplitude kolebanja temperature vazduha i površine tla. Lipove i bagremove šume. sa 641 metrom nadmorske visine. foto-safari ili vožnja fijakerom. rani jesenji i pozni prolećni mrazevi. Divlja mačka C A R S K A B A R A . najviša je tačka u Vojvodini. Tu se gnezde mala bela čaplja. a pre svega za ekološki turizam. pogoduju svim vrstama odmora i rekreacije. Doživljaj peščare potpuniji je u organizovanim aktivnostima. nedostatak vlage u tlu leti. one predstavljaju prirodnu vezu biljnog i životinjskog sveta planinskih i ravničarskih predela. oput Fruške gore. žuta čaplja. kao što su jahanje po dinama. nautički turizam. posvećenom Ognjenoj Mariji. sa oko 15000 parova. Uređena pešačka staza. bagrem. Popularno izletište je Devojački bunar. ribolov. Njihov Gudurički vrh. i Vršačke planine izranjaju neočekivano iz prizora skoro nepokolebive vojvođanske ravnice. D E L I B L AT S K A P E Š Č A R A . Poznate po raznovrsnoj flori. te izrazit sušni period tokom leta i jeseni. V R Š A Č K E P L A N I N E I Z E L E N I B E O G R A D 31 .

Zeleni Beograd J AVALA edna od prvih. U Vršcu se tradicionalno održava Grožđenbal. Njegovo latinsko ime Nymphaea alba potiče od legende koju znamo još od Ovidija. Tu raste i beli lokvanj. To za srpsko skijanje istorijsko mesto je 1929. Položaj prirodnog uzvišenja otvara beskrajne poglede sa nekoliko vidikovaca na grad Vršac. preobrazila se u beli lokvanj da bi se spasla od Priapovog ljubavnog proganjanja. vetruška. divlji golub. srna. planina pored Beograda. tvor. pokušala je da ga ubere. kćer Posejdonova. zec. Spomenik Neznanom junaku na njenom vrhu samo je jedan od takvih putokaza. godine bilo poprište prvog takmičenja u smučarskom trčanju na osam kilometara.VELIKO RATNO OSTRVO Dve vodene depresije Velikog ratnog ostrva. gde se posebno neguju bele sorte – jedna je od očuvanih tradicija kraja. upravo ovih dana zaokružuje svoju stranicu u istoriji nastanka. nimfa po imenu Lotis. Beograd je i grad okružen i određen zelenilom. jarebica. metru nadmorske visine. gavran i kreja. Međutim. Uzgajanje vinove loze. jazavac. U šumovitim predelima svoj dom pronašli su: jelen. mesto je duge i burne istorije. a 1946. s gustim šumama. simbol Beograda. pešake. ali i fazan. divlja mačka. Dani zaštite prirode Vršačkih planina i brojne druge turističke manifestacije. idealno je mesto za izlete. kukuvija. prirodno dobro. Avala.Vršački breg je glavno turističko i izletničko odredište. koje se zovu Veliki i Mali Galijaš. lisica. nestanka i ponovnog vaspostavljanja. šumska šljuka. D E L I B L AT S K A P E Š Č A R A . prepoznatljivih odrednica Beograda je da je to grad koji se prostire na obalama dveju reka. prepelica. Spomenik Neznanom junaku 32 C A R S K A B A R A . divlja patka. vuk. godine održano je i prvo smučarsko prvenstvo Srbije posle Drugog svetskog rata. uglavnom listopadnog drveća. Kasnije je cvet lokvanja videla Driopa. V R Š A Č K E P L A N I N E I Z E L E N I B E O G R A D . i sama se pretvorila u lokvanj. zaštićena biljna vrsta. bicikliste. a nekada davno i za skijaše. a Toranj na Avali. sa vrhom na 506. Jedina planina u neposrednoj blizini Beograda. divlja svinja. Naime. obrasle su barskim biljem. grlica. ali pre svega na čuveno vršačko vinogorje. obližnju Rumuniju.

org Ako ste odlučili da se upoznate sa Specijalnim rezervatom. u pohod ovom „carstvu” krenite obeleženom Stazom zdravlja. prvo treba da odaberete način da ga istražite: vodenim ili kopnenim stazama.vojvodinasume.belacrkvatourism. Ribarsko gazdinstvo Ečka u ponudi ima atraktivne terene za lovce. nudi vam se više načina plovidbe. takođe zanimljva.org Turistička organizacija Kovačica tel: 013/660-460 office@took.rs Turistička organizacija Alibunar Tel: 013/641-074 turistickaal@madnet.zrenjanintourism.org Turistička organizacija Bela Crkva Tel: 013/851-777 toobc@neobee.info www. 884-645 carskabara@beotel. ili da kombinujte oba istraživačka pristupa.com Turističke informacije JP Turistički centar grada Zrenjanina Tel: 023/523-160 Turistički informativni centar Zrenjanin Subotićeva 1 Tel: 023/581-890 office@zrenjanintourism.tooalibunar.ribnjakecka. U slučaju da brod ne plovi ili da više volite intimnija istraživanja. Kroz delove Deliblatske peščare prolazi i međunarodna biciklistička staza.rs www. ili u pratnji vodiča obići rezervat. koji u ponudi ima raznovrsne sadržaje.org. a foto-safari je uobičajen način da zabeležite uspomene na retke i vredne stanovnike Carske bare.tookovin.org www.org. Peščara je orintološki izuzetno vredno područje.rs www.info C A R S K A B A R A .Stari Begej – Carska bara Opšte informacije Ribarsko gazdinstvo „Ečka” Lukino Selo. u skladu sa režimom zaštite. Uprava rezervata organizuje i programe posmatranja ptica. možete iznajmiti kanu ili čamac i samostalno. D E L I B L AT S K A P E Š Č A R A . Po svojoj lepoti posebno se ističe izletište Devojački bunar. moguć je rekreativni ribolov.rs Na prostranstvima Deliblatske peščare najrazvijeniji vid turističke ponude je lovni turizam. U neposrednoj blizini Rezervata nalaze se zanimljiv etno-kompleks Tiganjica i hotel Sibila. a ovu turističku ponudu možete naći u programima specijalizovanih turističkih agencija.rs www.took.rs www. Aktivni odmor Takođe. Zrenjanin Tel: 023/884-022. destinacija je i ekskluzivan kompleks Kaštel Ečka. Deliblatska peščara Opšte informacije Javno preduzeće Vojvodina šume Šumsko gazdinstvo Banat Pančevo Tel: 013/342-899 sgpa@banatsume. Možete da se ukrcate na turistički brod koji kreće kada postoji dovoljan broj zaintersovanih putnika.net www. Na području Rezervata. za rekreativne ribolovce privlačne su vode najvećeg prirodnog ribnjaka u Evropi – jezera Joca. Aktivni odmor Turističke informacije Turistička organizacija Kovin Tel: 013/745-860 too@kovin. V R Š A Č K E P L A N I N E I Z E L E N I B E O G R A D 33 . Ako volite kopnene puteve. Obližnja. pa je to čini zanimljivom za programe posmatranje ptica. Ako ste odabrali „vodeni put”.

Vršačke planine možete upoznati i tako što ćete uzjahati konja i krenuti u pohod.terazije@tob. ovde možete provesti dan vozeći bicikl. pokušati da strelom raspolovite jabuku.co. Šaransko.Vršačke planine Opšte informacije JP Varoš Vršac Tel: 013/821-110 varos@neobee. ogromne zasade vinove loze i Vršačke planine. koji će od proleća 2010. planinu udaljenu od Beograda 15 km. Aktivni odmor Avala Opšte informacije Javno preduzeće Srbijašume Šumsko gazdinstvo Beograd Šumska uprava Avala Tel: 011/3906-626. Vožnja biciklom po brežuljcima obraslim voćnjacima i vinogradima deo je tradicije i svakodnevice kraja. U šumama se možete okušati i u paint ball simulaciji borbenih strategija.org Belocrkvanska jezera su skup jezera koja nude različite sadržaje.rs www. godine ponovo biti dostupan turistima.org. na primer.com www.rs Avalu. Na Planinama postoji čak 200 km uređenih biciklističkih staza.com Vršačke planine su pravo mesto za vas ako volite prijatne šetnje šumom i planinarenje.vrsac-tourism. A ako volite slobodno penjanje po prirodnim stenama. Šljunkarsko jezero je poznato po širokoj plaži.rs info@tob. Pored planinarenja. a svake godine se na njoj održava već tradicionalni tabor planinara.net Vršački breg je najpoznatija izletničko-rekreativna zona.srbijasume. na vrhu ove planine postojalo je vojno utvrđenje.belgradetourism.net www.rs Turistička organizacija Vršac Tel: 013/838-050. Turistički informativni centri Aktivni odmor Aktivni odmor Turističko-informativni centar Beograd – Beoizlog Knez Mihajlova 6 Tel: 011/3281-859 bginfo. ili da letite motornim zmajem. Turističke informacije Belocrkvanska jezera Turističke informacije Turistička organizacija Bela Crkva Tel: 013/851-777 toobc@neobee. i preporučujemo vam ga ukoliko ste ljubitelj ribolova.co. Na planini postoje obeležene planinarske staze. U šumskom ambijentu možete se usavršavati u gađanju lukom i strelom ili. preporučujemo za izlet svim ljubiteljima prirode. Na ovom jezeru možete da jedrite i ronite.co. pa i preporuka za vas. Ako ste planinar i popnete se na Gudurički vrh. 3906-619 suavala@srbijasume-sgbgd. na istom mestu je u srednjem veku bio srpski grad Žrnov. a tu se nalazi Kula – vidikovac koja vas poziva na uživanje u pejzažu našeg najvećeg vinogorja. Još u rimsko doba. nije urbanizovano. Glavno jezero se nalazi nadomak centra grada i ima opremljeno i urbanizovano kupalište.rs www. Nezaobilazna tačka upoznavanja sa Avalom je poseta tornju. a danas se tu nalazi spomenik Neznanom junaku – ovo je tačka koju svakako morate uvrstiti u itinerer istraživanja Avale. Speci čnu turističku ponudu čini streličarstvo. Ako poželite da sve navedene mogućnosti zamenite nečim još dinamičnijim. obučavati se u veštini preživljavanja u prirodi ili orijentiringu. 3061-400 o ce@tob. Vračevgajsko jezero je manje urbanizovano i ono je pravi izbor za vas ako volite kampovanje u prirodi. Reč avala orijentalnog je porekla i potiče od arapskog havala.rs 34 C A R S K A B A R A . možete reći da ste osvojili bar jedan najviši vrh – jer se nalazite na najvišoj nadmorskoj visini u celoj Vojvodini.co. poslednje od četiri jezera. 832-999 toovrsac@yahoo. Turističke informacije Turistička organizacija Beograda Tel: 011/3061-410.co.knezmihailova@tob. D E L I B L AT S K A P E Š Č A R A . možete da se okušate u paraglajdingu. to možete raditi uz potpunu zaštitu i sa profesionalnim instruktorom.tob.co.belacrkvatourism. Raznovrsnu turističku ponudu upotpunjava i lovni turizam.rs Turističko-informativni centar Terazije Podzemni prolaz kod palate Albanija Tel: 011/2635-622 bginfo. I jedan i drugi poduhvat podariće vam fantastičan pogled na Vršac. malom ostrvu i usamljenim uvalama u netaknutoj prirodi.rs www. što znači vidikovac. V R Š A Č K E P L A N I N E I Z E L E N I B E O G R A D .

D E L I B L AT S K A P E Š Č A R A . V R Š A Č K E P L A N I N E I Z E L E N I B E O G R A D 35 .1 2 CARSKA BARA VRŠAČKE PLANINE 3 4 BELOCRKVANSKA JEZERA DELIBLATSKA PEŠĆARA 5 AVALA C A R S K A B A R A .

praistorijski dokaz o blagodetima i lepotama ovog područja – na koje se istom snagom. Beljanica.ovoljna klima. „čak urbano” praistorijsko naselje. 36 ĐERDAP I PL ANINE ISTOČNE SRBIJE P .. ali i mistikom nadovezuju Homolje.. samo je onaj prvi. Kučajske planine. uspostavi trajno. tačnije u srednjem kamenom dobu. Umetnost njegovih žitelja u oblikovanju kamenih skulptura ribolikih božanstava – iznenadila je i zadivila svet. Bogat i sadržajan život ljudi u Đerdapskoj klisuru u praistoriji. iskonska religioznost vezana za reku i njene obale učinili su da se na Lepenskom Viru. bogato lovno i ribolovno područje.

Šomrda. Njena „Gvozdena vrata” spajaju dva važna kulturna i ekonomska dela Evrope. Tatarski vis. ratnike i mirotvorce. kakvu sa sobom nose velike reke: Lepenski Vir. o čemu svedoče zapisi brojnih putopisaca. Bojana. istorije i lepote. ĐERDAP I PL ANINE ISTOČNE SRBIJE 37 . učinili su da je Nacionalni park Đerdap najveći u Srbiji. Čoka Njalta sa Pesačom. tako da u stoletnim bukovim i hrastovim šumama i sada slobodno u prirodi žive ris. šakal. Tako snažan i intenzivan život od praistorije do danas. Ta raznovrsnost održala se do danas. Ovim zaštićenim prostorom obuhvaćeno je čak deset rezervata prirode. sova ušara. i u ratu i u miru. Čine je četiri klisure: Golubačka. o čemu svedoči veliki broj istorijskih spomenika. crna roda. Đerdapska klisura je najveća rečna probojnica u Evropi. Veliki i Mali Štrbac sa Trajanovom tablom. Kazan (najveća rečna dubina 90 m) i Sipska. vuk. Bosman – Sokolovac. deset celina raznovrsnog nasleđa prirode. trgovce. To je Đerdap učinilo strateškim mestom ogromnog značaja. Golubački grad. Gospođin vir – čije je turističko središte Lepenski Vir. Donjomilanovačka i Oršavska. Ciganski potok i kanjon Boljetinske reke – Greben. Područje Đerdapa oduvek se odlikuje izuzetnom raznovrsnošću životinjskog sveta. i tri kotline: Ljupkovska.Mistika prostora Nacionalni park ĐERDAP I PL ANINE ISTO ČNE SRBIJE Đ ĐERDAP erdapska klisura je hiljadama godina izazov za putnike. štekavac. nastala tamo gde je moćni Dunav probio Karpatske planine u dužini od 90 kilometara.

grlice. kune. Dunav i Dunavsko jezero. Tragom predanja. Na severoistočnim obroncima Homoljskih planina nalazi se i pećina Ceremošnja. Zato ne čudi što 38 ĐERDAP I PL ANINE ISTOČNE SRBIJE . U njoj su pronađeni ostaci medveda koji je živeo pre oko sto hiljada godina. jeste veoma bučan potok koji kroz nju protiče – Rajkova reka. pohodili su je mnogobrojni lovci na zakopano blago. dok stenovite litice Đerdapskog Kazana krase divokoze. divlje svinje. Danas je pitanje da li su hajduk i blago zaista postojali.Spomenici prirode RAJKOVA PEĆINA I CEREMOŠNJA Đerdapska klisura Jedriličarski kup na Dunavu Po bogatsvu pećinskog nakita. do Treperavog jezerca.. Kristalne šume.. pećinskim stubovima. Pod njenim svodovima srećemo se sa čitavim svetom različitih oblika od Ježeve dvorane. orlovi i sokolovi. pećina je ime dobila po hajduku Rajku. ali i jeleni. bogata pećinskim nakitom. utočište su i stanište najraznovrsnijih vrsta ribe. stalaktitima. jazavci. zečevi. Ono što je posebno izdvaja u odnosu na druge pećine. poput stuba „Na večnoj straži” koji je prepoznatljiv znak Ceremošnje. godine. a oteto blago sakrivao u njoj. stalagmitima. koji je u ovim krajevima opijao putnike i pljačkao ih. divlji golubovi. preko Zimske bajke. ali je činjenica da se čitav kraj oko pećine zove po nekom Rajku. Rajkova pećina je jedna od najlepših u Srbiji. Po legendi. vodeno prostranstvo sa svojim tajnovitim virovima i moćnim brzacima. Pećinu je prvi istražio naš najveći geograf Jovan Cvijić 1894.

je čovek Lepenskog Vira izabrao riboliko božanstvo – klanjajući se upravo onome od čega zavisi. koji se prvi put pominje 1335. veliki su izazov za ribolovce koji u vrtlozima Dunava iskušavaju svoja umeća. smuđ.. Rezervat Čoka Njalta. na mestu zvanom Radisavljev krak. Bojana. vegetacije i faune. zelenika. Golubački Grad. Čak četiri rezervata prirode nalaze se na teritoriji opštine Golubac (Golubački Grad. som.. Zbog svojih raznolikosti i rariteta Nacionalni park Đerdap je pravi naučnoistraživački centar u prirodi. Đerdapska klisura sa svojim tajnama pruža velike mogućnosti i najprobirljivijim ljubiteljima kako privrednog tako i rekreativnog ribolova. vrlo povoljna klima. sa vrlo raznovrsnom i vrlo rasprostranjenom reliktnom vegetacijom. U izrazito bogatstvo životinjskog sveta upisuju se i dugouhi slepi miš. što mu je darovalo opstanak. jorgovan. kanjona i dubokih uvala. maklen. Bosman–Sokolovac i Tatarski vis). koprivić. medunac. a u njima svoj životni prostor našle su biljne vrste koje su endemiti čitavog Balkanskog poluostrva: mečija leska. jorgovan. godine nove ere. godine kao ugarsko vojno utvrđenje – dodaje ovom delu parka prepoznatljiv trag istorije. ĐERDAP I PL ANINE ISTOČNE SRBIJE 39 . složena mreža klisura. Rezervat prirode Veliki i Mali Štrbac. jedan je od naučno najzanimljivijih i turistički najatraktivnijih predela Nacionalnog parka. Specifičan istorijski razvoj. livade. štuka deverika. ali i rimskim natpisom. Pančićev maklen.. Potiče iz 100. sivi puh i golubačka mušica. medunac. u nauci poznatim kao Tabula Traiana koji se nalazi na samom izlazu iz Đerdapske klisure. kamenjare i stene predstavljaju Ris Golubački grad botaničku priču za sebe. sa Pesačom. Biljni svet Đerdapa ne odlikuje se samo raznovrsnošću i bogatstvom nego i izrazitim reliktnim karakterom. ovaj prostor izdvajaju kao jedinstven evropski rezervat tercijarne flore. dok je Šomrda stanište biljne vrste zelenike koja raste na jugoistočnim padinama istoimenog vrha. Na prostoru parka rastu guste šume. kečiga. Pastrmka. Mnoge zeljaste biljke koje naseljavaju šume. u kojoj je posebno značajna đerdapska lala. a u njima živi više od 1100 biljnih vrsta.. šaran. Samo na području rezervata Lepenski Vir pronađene su mnoge za nauku značajne vrste biljaka kao što su: koprivić. a obeležavala je završetak deonice puta kroz Donju klisuru. orah. predstavlja tipično utočište reliktnih i retkih vrsta drveća i njihovih zajednica.

To su. ostavljajući za sobom čudesa koja geolozi nazivaju prerastima. Opasno je da se te nedelje bilo ko nađe u reci ili jezeru. hodaju po polju ili se penju na drveće. Odnosi čoveka. Magija je bitan deo vlaškog života i običaja i sve ono u šta Vlasi veruju ima. u četvrtak. Neprijateljski su raspoložene prema ljudima. nabiranja i ukrštanja slojeva stena različitih boja. Sova ušara U Brnjici. Nacionalnim parkom Đerdap pružaju se neke od najlepših pešačkih staza zdravlja. a u ove krajeve doneli su i verovanje u rusaljke. magijsko obeležje. Veliki i Suvi prerast opisao je i Austrijanac Feliks Kanic. i u Neresnici. Venac. kod Golupca. Na svom toku od svega dvadesetak kilometara Vratna živopisnom upornošću prolazi kroz tri kamena luka ili kapije. U nedelju posle Duhova one izlaze iz vode.VLASI I RUSALJKE Srebrno jezero Na prostoru rezervata Ciganski potok nalazi se jedinstvena autohtona šumska zajednica oraha. slave se takozvane Male rusaljke – „Rusalje miš“. Mali. duše umrlih devojaka. koje se održalo do danas. u stvari. T KAMENE KAPIJE I BELI IZVORAC eško pristupačan kanjon reke Vratne poznat je od davnina po kamenim kapijama i neobičnim virovima. koja je okružena mešovitim sastavom bukve i oraha i predstavlja pravu prirodnu retkost autohtonih šuma oraha. ovenčane zelenim vencima. svetaca i đavola u današnjoj vlaškoj magiji ostaci su paganske mitologije. čuveni balkanolog i veliki prijatelj srpskog 40 ĐERDAP I PL ANINE ISTOČNE SRBIJE . na neki način. Tektonski poremećaji u dalekoj prošlosti ostavili su u ovom predelu. jer ga rusaljke mogu odvući u dubinu. a posebno u kanjonu Boljetinske reke u blizini ušća u Dunav. Zbog specifičnog ukrštanja vetrova i širine Dunava. a čuveni vidikovci su Okmejdan. Rusaljke su natprirodna bića zamišljena u liku dugokosih lepih mladih devojaka. Vlasi su Balkansko poluostrvo naseljavali pre svih drugih naroda. u nedelju posle Duhova. koje u noćima mladog meseca igraju na proplancima. značajne tragove savijanja. ovo područje se s pravom može nazvati jedriličarskim rajem – zato Golubac i jeste centar srpskog jedrenja. pravim čudima prirode. prvenstveno utopljenica. Crni vrh.

u blizini tvrđave Ram. tvrđave u Ramu putuje do neobičnih ada na Dunavu. Ada Čibuklija je rečno ostrvo na Dunavu. Krošnje drveća koje potpuno natprirodno izviru iz reke prirodno su stanište svih ptica selica koje putuju ka jugu. koja. bajkovito. Izuzetne lepote. stvara slapove izvanredne lepote. prelivajući se se preko bigrenih kaskada. iz tame pećine. Ada Čibuklija ima i zanimljivu istoriju. ističe rečica po imenu Beli Izvorac. jezero bogato ribom. a jedna od njih u sebi krije malo jezero neobične lepote. Šuplja stena je još jedan veličanstven kameni most koji je je reka izvajala svojim poniranjem. Uređene plaže. sedamdesetih godina prošlog veka. kojih čas ima. Samo izuzetno nizak vodostaj dopušta površini kopna da izroni iz vode. kada sunce pođe na počinak iza Karpata. T SREBRNO JEZERO ajnovito. U popodnevnim satima. a reka im za uzvrat poklanja život – smestilo se Srebrno jezero. koje je posle izgradnje hidroelektrane Đerdap. a njegove vode pokrivaju rečne ade. A među potopljenim korenjem stabala mresti se najveći broj dunavskih riba. Ona je bila mesto za uživanje komandanta tvrđave Ram. koji je na Adi držao harem. pa je nazvano i srpsko more. zatalasano. komforan smeštaj. U neposrednoj blizini Šuplje stene.širok više od dva kilometra. milioni iskrica čine da površina vode zatreperi srebrnim odsjajem. postalo omiljeno izletište i turistički centar regije. koje naučnici već svrstavaju među prave dragulje prirode. gde alasi uz vino slave blagotvornu reku. dobri restorani pružaju sve što je potrebno za sasvim opušten odmor. jezero je od svog nastanka. U blizini Treće kapije otkrivene su tri do sada neistražene pećine. tamo gde je Dunav ĐERDAP I PL ANINE ISTOČNE SRBIJE 41 . pregrađivanjem Dunavca oko rečne ade. Lista geomorfoloških čuda ovog kraja time se ne završava. potopljeno. Pogled sa obližnje Resavska pećina naroda. čas nema.

Na drugoj obali reke Mlave.Veliko vrelo K HOMOLJE roz Homolje – planinsku oblast u severoistočnoj Srbiji. izdiže se još jedan dragulj ovog kraja – manastir Gornjak. videćete jedan od najlepših vodopada Srbije. zadužbina srpskog kneza Lazara. U istočnom delu Homoljske kotline nalazi se i nestvarno lepa visoravan Zdravče. Ova čista rečica usekla 42 ĐERDAP I PL ANINE ISTOČNE SRBIJE . Izvor Veliko vrelo i vodopad Veliki buk su kao celina zaštićeni spomenik prirode Lisine. Klisura je dobila ime po svežem vetru Gornjaku. gde žive izuzetno dugovečni ljudi. po kojima je Beljanica i dobila ime. koju naseljava izuzetna vrsta ribe. koji se iz kotline okružene planinama probija uz reku. pastrmka potočara. I BELJANICA I KUČAJ z nedara planine Beljanice ističe reka Mlava. protiče reka Mlava. Od magle. Vode Lisine utiču u rečicu Gornju Resavu. najznačajnija i verovatno najveća kraška izvora u Srbiji. Penušava. Na suprotnoj – južnoj strani. na samo kojih stotinak koraka od Blagoveštenja. ispod stenovitih vrhova nestvarno bele boje. Na samom ulazu u klisuru putnik je zadivljen ostacima manastira Blagoveštenje. Ona izvire u Žagubici i u delu svoga toka obrazuje čuvenu Gornjačku klisuru. koji kao da lebdi uzidan u vertikalne stene. pri sunčanom vremenu često se vidi duga. bistra i hladna voda kaskadno se obrušava u jezero. nastale stropoštavanjem vode. a njeno vrelo i Krupajsko vrelo su dva najveća.

Na oko dva kilometra uzvodno od Lazareve pećine. Podzemna blaga L LAZAREVA. u blizini Despotovca. Vernjikica i Lazareva pećina nalaze se u okviru granica Vratna Spomenika prirode Lazarev kanjon. Prema rezultatima novijih istraživanja.je sebi put kroz krečnjačke stene. Još jedno čudo prirode Beljanice su prostrane bukove šume Vinatovača. Ona je tipična etažna pećina. a najlepši deo njenog toka je uzani kanjon. bela je od kristalnog kalcijuma. BOGOVINSKA I PEĆINA VERNJIKICA azareva pećina poznata je i sa imenom Zlotska. Najuži deo kanjona zove se Sklop – stene su visoke. Na ovim planinama nalazi se prostrana Brezovička površina sa brojnim kraškim uvalama. a njena unutrašnjost obiluje raskošnim trobojnim pećinskim nakitom – crvenim. žutim i belim. Nalazi se na obodu planinskog masiva Južnog Kučaja. Prirodni kameni most Samar na reci Tisnici mesto je koje obavezno posećuju ljubitelji prirode. po svemu sudeći. Resavska pećina. nepregledne šume i netaknuta divlja priroda ovog predela neodoljivo podsećaju na svet Prskalo iskona. Kučajske planine dodiruju Beljanicu. koje se nalaze na njenim jugoistočnim padinama. nosiće titulu najduže pećine u Srbiji. Sastavni deo ovog reljefa su ponornice i neobični vodopadi. spada u najlepše pećine u našoj zemlji. na jugoistočnom obodu Južnog Kučaja. koja ima najveće dvorane u Srbiji. u Lazarevom kanjonu nalazi se i suva pećina Vernjikica. sa kanalima u tri jasno podeljena nivoa. Najdominantnijia je crvena boja koja potiče od oksida gvožđa. Ona je jedna od prvih zaštićenih pećina u Srbiji. nalazi se još jedna zanimljiva i vredna pećina – Bogovinska. a žuta od primesa gline. gotovo vertikalne i približavaju se jedna drugoj na samo nekoliko metara. Najzanimljiviji je svakako vodopad Prskalo – graditeljsko delo vode koja taloži sigu. Bezimeni vodopadi. koji takođe ima status spomenika prirode. U ataru sela Bogovina. Njeni dublji i viši delovi obiluju pećinskim nakitom retkih i zanimljivih oblika. u blizini sela Zlot. ĐERDAP I PL ANINE ISTOČNE SRBIJE 43 .

Vodička služba vas može povesti u obilazak nekog od specijalnih rezervata Nacionalnog parka – Golubački grad. uz stručnog vodiča. upoznati blaga parka iz te perspektive. pa ovde možete iznajmiti čamac i. te srednjovekovno nasleđe koje predstavlja tvrđava Golubački grad. uputite se. Ovaj kraj je nekad bio svetski poznat po kavijaru jedinstvenog ukusa.Lepenski vir . Pećina Gradašnica (2 km). Bojana.kladovo. biće vam veliki izazov ako ste ljubitelj ribolova. Pored prirodnih blaga.8 km). veslati..co.rs Turistički informativni centar Donji Milanovac Tel: 030/591-400 Kralja Petra I 14 tic@toom. a to su: trase BosmanSokolovac (10 km).5 km) i Veliki i Mali Štrbac (9 km).org Turističke informacije Turistička organizacija opštine Majdanpek Tel: 030/590-184.toom. 596-184. Civilizacija Starog Rima ovde je ostavila svoje tragova. Jezero Balta Alu Šontu – Glavica (5km). Đerdap je nacionalni park na obali Dunava. Ako volite šetnje kroz prirodu i planinarenje. Burov ponor. pre svega svetski poznat arheološki lokalitet Lepenski Vir. potreban vam je višednevni itinerer.org www.npdjerdap. Ako ste ljubitelj posmatranja ptica.golubac. Ceremošnju. a biće vam zanimljivo i mesto zvano Golo brdo. sa svim svojim tajnama i vrtlozoma. Da biste obišli makar deo od oko dvadeset posebno preporučenih turističkih tačaka na mapi Nacionalnog parka. Vratnjanske kapije. jer lov u ovim prostorima ima sve elemente iskonskog doživljaja i iziskuje od vas dobru fizičku kondiciju i zavidne lovačke veštine. a takođe i impozantnu savremenu građevinu – hidroelektranu Đerdap. U organizaciji lokalnih turističkih organizacija možete obići i druge zanimljive lokalitete i spomenike prirode u okolini – Rajkovu pećinu. Kroz teritoriju Nacionalnog parka prolazi međunarodna biciklistička staza. uz obaveznu pratnju vodiča. I brojni lepi vidikovci na trasi između Malog Štrpca i mesta Ploče mogu poslužiti kao osmatračnice. učestvovati na različitim regatama. Prelepa klisura. Ciganski potok – Šomrdski kamen (12 km).com www. na mestima Mali Štrbac i Mali Kazan izgrađene su osmatračnice koje čekaju da se na njih popnete i uperite svoj dvogled ka Aktivni odmor Nacionalni park Đerdap Opšte informacije JP Nacionalni park Đerdap Tel: 030/590-778 o ce@npdjerdap. na teritoriji Nacionalnog parka nalaze se i izuzetno značajni kulturno-istorijski spomenici. pa vam preporučujemo da vidite čuvenu Tabulu Traianu i Dijanu – jedno od najvećih i najočuvanijih rimskih utvrđenja na Dunavu.rs Turistički informativni centar Kralja Aleksandra 5 Tel: 019/801-773 Mogućnosti aktivnog odmora u prostranstvima Đerdapa gotovo su neiscrpne.rs www. Brojnost i raznovrsnost lovne faune pružiće vam pravi sportski lovački doživljaj u gotovo netaknutom prirodnom ambijentu lovišta Nacionalnog parka.Rodonačelnik Turistička organizacija opštine Golubac Tel: 012/678-614 golubac01@gmail. Valja prerast.rs nebu i pticama Đerdapa. 44 ĐERDAP I PL ANINE ISTOČNE SRBIJE . gde se nalazi hranilište za nekrofage vrste ptica. Bosman–Sokolovac ili Čoka Njalta sa Pesačom. Kanjon Boljetinske reke – Greben (1. uređenim stazama koje prolaze kroz najzanimljivije delove parka.com Turistička organizacija opštine Kladovo Tel: 019/801-690 tookladovo@gmail. (2. ovde možete jedriti.rs Turistički informativni centar Cara Lazara bb Tel: 012/678-613 golubacinfo@gmail. 596-185 o ce@toom. Kada je reč o sportovima na vodi i nautičkom turizmu.com www..

Srebrno jezero i Golubac

Turistička organizacija opštine Veliko Gradište Tel: 012/663-161 info@tovg.org www.tovg.org Turistička organizacija opštine Golubac Tel: 012/678-614 golubac01@gmail.com www.golubac.rs Turistički informativni centar Tel: 012/678-613 Cara Lazara bb golubacinfo@gmail.com Veliko Gradište i Srebrno jezero poznati su po nazivu Raj za ribolovce. Turistički centar Srebrno jezero

se intezivno razvija i idealno je mesto za odmor u urbanizovanom ambijentu okruženom lepom prirodom. Pored ribolova, ovde možete plivati, šetati se, voziti bicikl... Lokalni vetrovi pružaju sve uslove za jedrenje i kitesur ng. Na 15 kilometara od Velikog Gradišta, u blizini sela Zatonja, nalazi se i poletište za paraglajding. Susedni gradić Golubac jedriličarski je centar Srbije. Dunav kod Golupca izgleda kao more – širok je oko 6,5 km, tako da ovde možete jedriti uživajući u povoljnim vetrovima i prostranim površinama vode. Delovi dunavske obale preuređene su u predivne plaže, okružene skoro divljom prirodom. Ako ste ljubitelj šetnje, uputite se šetnjom stazom „Golubac“, koja se pruža duž granice Nacionalnog parka Đerdap. Na ovom području nalazi se veliki broj prirodnih vidikovca sa neponovljivim pogledima. Ne propustite da posetite manastir Tumane i bigreno jezero u njegovoj blizini, te vodopad na Ridanu. Objedinjene utiske iz ovog kraja možete poneti ukoliko se uputite na panoramsko razgledanje brodićem, a biće vam zanimljivo da jedan dan odvojite za obilazak arheološkog lokaliteta Viminacijum – nekadašnjeg glavnog grada rimske provincije Gornje Mezije ili Golubačkog Grada i obližnje tvrđave Ram. Golubac je upisan i u evropske biciklističke mape kroz opštinu prolazi trasa Euro Velo 6.

www.resava-tourism.com JP Resavska pećina Tel: 035/611-110, 613-543 resavskapecina@yahoo.com www.resavska-pecina.co.yu Turistička organizacija Žagubica Tel: 012/643-657 info@tozagubica.rs www.tozagubica.rs Jedna od polaznih tačaka za obilazak Beljanice je planinska kuća u selu Lisine. Odavde staza vodi ka vrhu – isprva prolazite kroz blage padine pod voćnjacima i livadama, a potom ulazite u guste bukove šume, a usponi postaju sve veći. U podnožju planine nalaze se izvori Veliko vrelo i vodopad Veliki buk –zaštićeni spomenik prirode. Ako u sebi nosite zrno avanturističkog duha biće vam zanimljiv spust do podnožja vodopada. Ovaj kraj ima još jedinstvenih fenomena prirode – Krupajsko vrelo i raskošnu i prostranu Resavsku pećinu, koja je otvorena za posetioce tokom čitave godine. Biser ovog kraja i srpske srednjovekovne arhitekture u celini je manastir Manasija – Resava, koji svakako treba da uvrstite u plan obilaska resavskog kraja.

Aktivni odmor

Beljanica

Lisine, Resavska pećina, Vrelo Mlave

Aktivni odmor

Turističke informacije

Turistička organizacija Despotovac 035/613-672 turistorgds@nadlanu.com

ĐERDAP I PL ANINE ISTOČNE SRBIJE

45

Ispod severnih obronaka Beljanice nalazi se Vrelo Mlave – još jedno atraktivno turističko odredište. Ne propustite da vidite čistu zelenu vodu Mlave, koja na svetlost dana ističe iz najdubljeg izvorišta u Evropi.

Kučajske planine
Opšte informacije

Lazarev kanjon i Lazareva pećina Vernjikica i Bogovinska pećina Javno preduzeće Srbijašume Šumsko gazdinstvo Timočke šume Boljevac Tel. 030/63-879, 63-442 www.srbijasume.rs Turistička organizacija Bor Tel. 030/459-020, 459-021 tobor@ptt.rs tobor030@nadlanu.com Turistička organizacija opštine Kučevo Tel. 012/850-666 tokucevo@gmail.com www.tokucevo.org Turistička organizacija Boljevac Tel. 030/63-593 toboljevac@nadlanu.com Čitav kraj Kučajskih planina i okoline biće za vas pravi izazov ako ste zaljubljenik u pećine i speleologiju. Takođe, ove planine su carstvo za ljubitelje divljine i doslovno netaknute prirode. Lazarev kanjon jedan je od najneprohodnijih kanjona u Srbiji i biće vam pravi izazov ukoliko volite avanturističko planinarenje i speleologiju. Na području Kanjona otkriveno je više od 70 speleoloških objekata, a najznačajnije

su Lazareva pećina i Vernjikica. Lazareva pećina je uređena za posetioce. Uživaćete u njenom prostranstvu, a ponajviše u pećinskom nakitu koji nosi zanimljiva imena: „Fontana“, „Carska loža“, „Dirigent“, „Orkestar“... Obližnja pećina Vernjikica povezana je sa Lazarevom pećinom uređenom pešačkom stazom i sastoji se od više dvorana. Znamenitost ove pećine je dvorana „Koloseum“ – jedna od najvećih i najviših dvorana u Srbiji, a dvorana „Vilingrad“ će vas zadiviti pećinskim nakitom najneobičnijih oblika. Još jedan podzemni dragulj ove oblasti je Bogovinska pećina, koja se nalazi na jugoistočnom obodu Južnog Kučaja. Ona je jedna od najdužih pećina u Srbiji (dužina istraženih kanala je oko 6 km). Dublji delovi pećine obiluju pećinskim nakitom.

Homolje
Turističke informacije
Turistička organizacija opštine Kučevo Tel. 012/850-666 tokucevo@gmail.com www.tokucevo.org Turistička organizacija Žagubica 012/643-657 info@tozagubica.rs www.tozagubica.rs Turistička organizacija opštine Majdanpek Tel: 030/590-184, 596-184, 596-185 o ce@toom.rs www.toom.co.rs Pećina Ceremošnja nalazi se na severoistočnim obroncima Homoljskih planina, u podnožju najvišeg

Aktivni odmor

Aktivni odmor

planinskog vrha - Velikog Štubeja. Udaljena je od Kučeva 15 km, a do pećine će vas odvesti asfaltni put. Jedna od najlepših pećina u Srbiji poznata je po velikim dvoranama koje krasi raznovrstan pećinski nakit. Turistička staza u Ceremošnji je kružna, što će vam pružiti poseban doživljaj prostora. Od pećine Ceremošnja do vrha Homolja izgrađen je put koji vas vodi do vidikovca sa koga se pruža nezaboravan pogled na ravno Pomoravlje, talasastu Šumadiju i strme obronke Južnih Karpata u susednoj Rumuniji. Okolina Kučeva poznata je i po zlatonosnoj reci Pek, koja se pominje u mnogim hronikama, putopisima i knjigama. Reka Pek u svom koritu skriva jedno neobično bogatstvo – sitne čestice zlata. Da bi se tradicionalni način ispiranja zlata sačuvao od zaborava, u okviru manifestacije „Homoljski motivi”, svake godine se na obali Peka na starinski način ispiraju zlatonosni nanosi. Ovo vam može biti poseban izazov i jedinstvena prilika da u životu okusite emocije zlatne groznice.

46

ĐERDAP I PL ANINE ISTOČNE SRBIJE

1 2 3 4 5

1 2 3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14

1 2 3 4 5 6 7

SREBRNO JEZERO GOLUBAC ĐERDAP BELJANICA KUČAJSKE PLANINE GOSPOĐIN VIR BELI IZVORAC VRATNA ŠUPLJA STENA ZAMNA GORNJAČKA KLISURA KRUPAJSKO VRELO VRELO MLAVE SAMAR VODOPAD LISINA VINATOVAČA KLISURA RESAVE PRSKALO LAZAREV KANJON RAJKOVA PEĆINA CEREMOŠNJA RAVNIŠTARKA RESAVSKA PEĆINA VERNJIKICA PEĆINA ZLOTSKA PEĆINA BOGOVINSKA PEĆINA

ĐERDAP I PL ANINE ISTOČNE SRBIJE

47

Jer on se tokom istorije razmeštao po različitim pozicijama od centra. Često pominjanje kola sreće. ne možemo a da ne pomislimo da je krug upravo taj oblik po kome se sve u prirodi dešava. V A L J E V S K E P L A N I N E . Ovčarsko-kablarske klisure. Valjevskih planina. Sudbina Rudnika mogla bi da bude još jedan primer za to. zagledani u prošlost. Kako Rudnika tako i Bukulje. čitajući čudna ponavljanja istorije.og oblika je putanja vremena – teško je odgonetnuti. kruga života – samo su različiti nivoi potvrđivanja početne pretpostavke. Jedino što se u svim tim ukrštanjima putanja moći i istorije nije promenilo do danas. to je – lepota prirode. O V Č A R I K A B L A R K . Ponekad. svesni sopstvenih saplitanja na uvek istim mestima. Šumadije. Rajca. 48 Š U M A D I J A .

školskog i sportskog turizma. politički i svaki drugi uticaj – neuporedivo manji. Umrežen stazama zdravlja. te krajeve su naseljavali Iliri. aktivnom odmoru se danas pridodaje i planinarenje duž vrhova. a pored njega ističu se lepotom i visinom Srednji i Mali Šturac. vazdušna strujanja. a potom Kelti. Obrastao listopadnim šumama. čistog vazduha i povoljne klime. O V Č A R I K A B L A R 49 . VALJEVSKE PLANINE. Rudnik je bio naselje sa razvijenim zanatstvom i trgovinom.Krugovi vremena U RUDNIK davna vremena Rudnik je bio sedište žive rudarske delatnosti. stena vulkanskog Š U M A D I J A . U XIV veku tu su svoje kolonije imali Dubrovčani i Sasi. Pored svih tih pogodnosti. poznat i kao Cvijićev vrh. godine. kada su Turci zauzeli Novo brdo. Prvi srpski dinar sa ćiriličnim natpisom – dinar kralja Dragutina. Rudno bogatstvo (srebro. olovo. Paljevine i Marijanac – svi iznad ŠUMADIJA. kovan je na Rudniku. To što se nije promenilo jeste – lepota krajolika. Despot Đurađ Branković imao je tu kovnicu novca i letnjikovac. često se čuje i Ostrovica. kosmopolitski grad odakle se širio kulturni uticaj na čitavu Srbiju. visoka jonizacija vazduha. koje upotpunjuju klimatski uslovi: velika osunčanost tokom godine. Poseban značaj Rudnik dobija posle 1441. veka bio poznata vazdušna banja. bakar) nije bilo jedini izvor prihoda srpskih vladara. V A L J E V S K E P L A N I N E . Molitve. Najviši vrh je Veliki Šturac (1132 m). OVČAR I KABLAR 1000 metara nadmorske visine. uglavnom bukovim. Rudnik je još početkom 20. ali i neobična Ostrvica. Ali je njegov kulturni. Rudnik i danas dominira Šumadijom. Rudnik je pogodan za razvoj letnjeg i zimskog zdravstvenog. nezagađena priroda. Pre dolaska Rimljana.

Na njoj izvire i istoimena reka. a nudi mogućnost za raznovrsne aktivnosti: šetnju. Istoimeni srednjovekovni grad. Sa vrha Bukulje. Ovčara. vrhovi Avale. Kablara… U podnožju Bukulje nalaze se Aranđelovac 50 Š U M A D I J A . koje su štitile grad od osvajača. Taj utihnuli grad danas posećuju izletnici i planinari. Kosmaja. na kojem postoji osmatračnica. na kamenom visu. biciklizam. obilazak istorijskih i verskih znamenitosti. porekla koja se poput prirodne kupe izdvaja u neposrednoj blizini Rudnika. Pejzaž sa Divčibara Taorska vrela S BUKULJA amo ime Bukulja govori o raskošnim i starim bukovim šumama koje rastu na toj planini. Suvobora. Strme i nepristupačne stene Ostrovice. danas su pravi izazov za sve vrste penjanja. Maljena. Nalazi se na južnoj granici beogradskog atara. bogata ribom. podignut je na njenom vrhu. vidi se kao na dlanu skoro pola Srbije. Rudnika. V A L J E V S K E P L A N I N E . pretposlednja u nizu šumadijskih planina. na kojoj su napravljena dva veštačka jezera. koje se polako spuštaju ka Dunavu i Savi. Omiljeno izletište Beograđana pokriveno je uglavnom bukovom i hrastovom šumom.KOSMAJ Zelena oaza u okolini Beograda je planina Kosmaj. O V Č A R I K A B L A R . poznat i kao Jerinin grad. Jezero Garaš je omiljeno izletište.

otkrivene su okresane kremene i koštane alatke koje. Spomenik prirode J PEĆINA RISOVAČA edini do sada otkriveni tragovi života paleolitskih ljudi nađeni su u Risovači i u pećini Gradac kod Kragujevca. U Risovači su pronađeni brojni fosilni ostaci životinja. V A L J E V S K E P L A N I N E . Bukulja je poznata i po izvorima čuvene mineralne vode Knjaz Miloš. jer su. više od 20 vrsta sisara: pećinski medved. Bukuljom. Golijom. zajedno sa najbogatijim kulturnim slojem iz zone čovekovog staništa. Ovi materijalni dokazi potvrdili su pretpostavke o postojanju paleolitskih kultura južno od linije Sava–Dunav i pružili nove podatke o životu praistorijskih ljudi. jazavac. uništeni pri eksploataciji kamena. Gočem. ali i rekreativno šetanje i trčanje. što dokazuju granitne stene koje u sebi sadrže specifičnu kombinaciju minerala. slepo kuče. kao nagradu nudi pogled koji ćete svakako „uramiti”. koja se nalazi u samom centru grada Aranđelovca. divlja svinja. Ovčarom. tu su i grabova i hrastova šuma. na dubini od 1–1. razumno biće i odličan lovac koji je vladao vatrom. lisica.Šume Kablara i Bukovička Banja. Maljenom. vuk. Planina je vulkanskog porekla. tur. po načinu izrade. O V Č A R I K A B L A R 51 . pravio oruđa i sahranjivao svoje mrtve. divlji konj. Obeležene pešačke staze koje vode od parka Bukovičke Banje do vrha planine. ukazuju na život pećinskih ljudi s kraja srednjeg paleolita. Njihov tvorac je Risovački čovek – homo sapiens neanderthalensis. M RAJAC nogi će vam reći da je Rajac najpristupačnija i najlepša planina u blizini Beograda.75 metara. Fruškom gorom. Relativno lak uspon na istoimeni vrh (848m). Kosmajem. Kopaonikom. Rudnikom. odlične su za kondicione pripreme sportista. zec. Šumska kornjača Š U M A D I J A . Planina je i prirodni štit Aranđelovcu od jakih vetrova. Avalom. stepski bizon. moguć čak i bez neke velike kondicije. ostaci neandertalskih skeleta nisu otkriveni.. Pored bukove. koji su ugroženi i nalaze se pod režimom stroge zaštite. U Risovači. pećinska hijena.Danas je pećina Risovača stanište više vrsta slepih miševa. dabar. Jer dok stojite u ravni sa Suvoborom. pećinski lav. Nažalost.

Zbog takvog položaja i oblika. Izvori voda su neobično česti. a voda je. nazivaju se i Valjevska greda. severni deo luka Valjevskih planina zatvara basen sliva Kolubare. srndać. a prema dolini Zapadne Morave – na jugu. pošumili V A L J E V S K E P L A N I N E . Na rajačkim livadama raste i veliki broj lekovitih biljaka. koji poput neke imaginarne terase. koji predstavlja prirodnu granicu prostiranja područja severozapadne Srbije prema jugu. Vrh planine je dugo bio ogoljen. U šumama žive fazan. Istorija kaže da je upravo na tim prostorima vođena jedna od presudnih bitaka u Prvom svetskom ratu – Kolubarska. ako se to za nju može reći – ukusna. godine. o čemu svedoči njen naziv. Jablanik (1274m). Šetnja od svega pet-šest kilometra kroz netaknutu. šume bukve.. Suvobor je prekriven mladim hrastovim šumama u uvalama i četinarima koji pokrivaju njegov najveći deo. sa izvorištem reke Sušice. Širina horizonta sa mnoštvom livada i proplanaka. Povlen (1346m). kao stranice istorije. ali pitomu prirodu. a u najvišoj zoni i četinara. presecajući puteve. otvara pogled ka beskraju. Na najvišoj koti je proplanak. O V Č A R I K A B L A R . hrasta. V 52 Š U M A D I J A . ispuniće vas pogled na još vidljive šančeve gde se ukopavala Srpska vojska u novembru 1914. A sred šuma. jedno je od onih iskustava koje ako volite prirodu i život – morate pokloniti sebi. skakuću prozirno čisti potoci i rečice. Posebnom emocijom ako preklopite vreme. grlica. zec. a onda su ga gorani. Unutrašnji.. Rajac među ljubiteljima prirode oduvek ima svoje poklonike. posle Drugog svetskog rata. U sklopu Valjevskih planina su: Medvednik (1247m). cera. Zlatiborom – ne možete se oteti utisku da ste na krovu sveta. nose imena ljudi koji su ih udenuli u česme. Povlen. lisica. ima status i najlepše planine.Kablarom. jele i bora – zelena su i pitoma oaza. po obroncima planine. Sa vrha Rajca moguće je odšetati planinskim grebenom do Suvobora. jasena. najviša od Valjevskih planina. i to u dužini od pedesetak kilometara. uzvišeni i spokojni. Smešten između Rajca i Maljena. Maljen (1103m) i Suvobor (866m). divlja svinja. breze. VALJEVSKE PLANINE aljevske planine su izduženi pojas brdskoplaninskog terena. spoljašnji luk je u svom jugozapadnom delu okrenut prema dolini Drine.

koja na pojedinim mestima poprima odlike kanjona. vetruška. jastreb kokošar. Bistra planinska reka Trešnjica izvire ispod planine Povlen u zapadnom delu Srbije i posle 23 km dugog toka uliva se u Drinu.. Na Suvoboru ima dosta srna. Brza planinska reka hladne vode Trešnjica utočište je potočne pastrmke. Kroz klisuru reke Gradac prolazi pruga Beograd–Bar. šumski puh. kobac ptičar. prepoznaje po koloniji beloglavog supa. naročito u zoni ušća Tribuće u Trešnjicu. zajedno sa klisurom Uvca... vidri i slepih miševa. poznat po cvetnim livadama koje Garaško jezero Š U M A D I J A . Neposredno pre ušća u Drinu Trešnjica je izdubila nekoliko kilometara dugu krečnjačku klisuru. cera. crnog bora. Kriva vrba. zec. predstavlja jedno od valjevskih čuda. a ima i ježeva. Iako se tu gnezde mnoge ptice grabljivice. Maljen. O V Č A R I K A B L A R 53 . sa svojim pritokama. Šareno platno. V A L J E V S K E P L A N I N E .. Najzanimljivija i najposećenija izletišta i kupališta su Livadica. Najveći deo tog rezervata prirode obrastaju šume i šikare crnog graba. zečeva i fazana. U obližnjem selu Struganik nalazi se rodna kuća vojvode Živojina Mišića. veverica. sa uspravnim liticama. kleke. klisura Trešnjice se. Na tom području žive i mnoge vrste sisara: divlja svinja. kao što su suri orao. četinarima. Na rečnom toku dugom 12 km nalazi se nekoliko vodenica i ribnjaka.. tvor. duboku oko 500 m. lisica. Klisura je izuzetno bogata živim svetom i podzemnim oblicima kraške erozije.KLISURE DVEJU REKA Klisura reke Gradac. Ploče.. nedaleko od Ljubovije.

takođe je i vazdušna banja. Lelić. te pećina Kađenica. visokim krečnjačkim stranama u kojima se nalaze otvori nekoliko pećina. ali i barske kornjače. Jovanje. kune zlatice. a zanimljiva je i crkva posvećena svetom Savi. sa izvorom lekovite vode. selo puno istorije. a po lepoti su poznati uklešteni meandri koje pravi reka. crnog jasena. sa netaknutom prirodom Ravne gore. voljena i u narodu opevana. koja je svojevrstan sakralnomemorijalni objekat. Na Zapadnoj Moravi. Šume graba. rodno mesto i zavičaj mnogih ličnosti značajnih za srpsku istoriju i kulturu. ali retko je koja kao Ovčarsko-kablarska tako poznata. Jovanje – već su po svojoj suštini mesta na kojima možemo potražiti duhovni mir. Malu Svetu Goru čine manastiri. povoljan geografski položaj. stanište su šumske. šarenog daždevnjaka. Riora i Koštunića. 54 Š U M A D I J A . Vaznesenje. Posebno zanimljiv je 20 metara visok vodopad Skakalo na reci Manastirici. kod Ovčar Banje. kune belice. tamo gde je Zapadna Morava svojim tokom prosekla stene Ovčara i Kablara. sive čaplje. Ilinje. metosi i crkve – Vavedenje. surog orla. rasuti su kao dragulji po čitavom predelu. Turiste i rekreativce privlače i tri manja veštačka jezera: Međuvršje. sa oko 150 vrsta ptica. Prirodni rezervati na Divčibarama su stara šuma na Velikoj pleći. Sretenje i Sveta trojica na desnoj i Blagoveštenje. Postoje dublje. posebno bora – čine Divčibare atraktivnim i zimi i leti. duže. a sve to sa sloganom – Spoj prirode i tradicije. Vražji vir na reci Crna Kamenica i kanjon Crne Reke. Predeo izuzetnih odlika U OVČARSKO-KABLARSKA KLISURA centralnom delu Srbije. Živi svet klisure. Uspenje i Nikolje na levoj obali Morave. a na njegovom vrhu je izletište Divčibare.krasi beli narcis. Nadomak Valjeva nalazi se Brankovina. u blizini Ovčar Banje. nalazi se jedna od naših najlepših klisura. značajnije klisure. Preobraženje. čiste pijaće vode. crkava i kapelica nadaleko poznati kao Ovčarskokablarski manastiri ili „Mala srpska Sveta Gora”. Ovčarsko-kablarsko i Parmenac. ruja. Blaga klima. Pustinja. predstavlja poseban izazov ljubiteljima očuvane prirode. Predeli krajnjih istočnih ogranaka Valjevskih planina. Odlikuje se strmim. šume četinara. postali su centar ekološki zdrave poljoprivredne proizvodnje i turizma. obilje izvora i tekućih voda. sivog sokola. organizuje se u avgustu plivački maraton. V A L J E V S K E P L A N I N E . A obližnji manastiri: Ćelije. a atraktivno je i splavarenje. Izvori tople i lekovite mineralne vode. lipe. oslonjeni na prirodne i kulturno-istorijske vrednosti kraja. jarebice kamenjarke. Usred te prirodne lepote skriveno je mnoštvo manastira. smuka. 30 vrsta ribe i više od 600 biljnih vrsta. bogat biljni i životinjski svet. O V Č A R I K A B L A R .

org.org. Aktivni odmor banjskih voda i neposredne blizine dve planine – Bukulje i Venčaca.rs www.Kosmaj Opšte informacije Javno preduzeće Srbijašume Šumska uprava Lipovica Tel:011/8300-190 www. odbojku.rs Turistička organizacija Mladenovac Tel: 011/8244-001 admin@tom.com www. na raspolaganju su vam raznovrsne mogućnosti za rekreaciju. Na Bukulji izvire istoimena reka na kojoj su napravljena dva veštacka jezera bogata ribom.. lekovitog bilja i šumskih plodova. Posebnu vrednost predstavlja vulkanska stena Ostrovica. Boravak će vam oplemeniti šetnje prostranim i lepo uređenim banjskim parkom u kome je postavljena jedinstvena izložba skulptura od venčačkog mermera.. Kanal faune ledenog doba ili Optimističku dvoranu. Na njenoj najvišoj koti možete se popeti na osmatračnicu sa koje se vidi gotovo pola Srbije. bazeni.com www.tom.muzej-arandjelovac. kao što su Arheološki kanal.rs Kosmaj je lepo izletničko mesto za šetnje i rekreaciju na čijem vrhu postoji travnata površina koji se koristi za odbojku. mali fudbal.infocentar@gmail.org Risovača je značajno arheološko nalazište pod zaštitom države.co. Rudnik Ostrovica Turističke informacije Turistička organizacija Gornji Milanovac Tel: 032/720-566 togm@nadlanu. sa koje možete uživati u pogledu na krajolike Šumadije. krenite čika-Duškovim rajačkim stazama ili se uputite ka Dobrim vodama. Kosmaj je idealno mesto za najmlađe. muzejar@ptt.srbijasume. Aktivni odmor Rajac Turističke informacije Turistička organizacija Ljig Tel: 014/83-300 info@ljig. a najpoznatija manifestacija lovnog turizma je Zlatna Aktivni odmor Š U M A D I J A . a u njenom podnožju smestilo se Garaško jezero – pravi raj za pasionirane ribolovce.ljig. Leti na proplancima možete brati lekovito bilje i šumske plodove.com Turistički informativni centar Knjaza Miloša 228 Tel: 034/715-335 ar.toar@gmail. ski-staze. odmor i oporavak u Aranđelovcu mogu vam biti podjednako prijatni i u letnjim i u zimskim mesecima. tereni za košarku.rs. O V Č A R I K A B L A R 55 . Ako ste ljubitelj pešačenja i planinarenja. www. mali fudbal i ostale sportove na travi. lekovitih Pećina Risovača Opšte informacije Muzej Aranđelovac.rs Na Rudniku postoje brojne obeležene staze za šetnju i planinarenje. Ne propustite da obiđete ovu jedinstven muzej-pećinu i pogledate njene atraktivne celine.co. Rajac često pohode lovci.org.to-ar. Ako ste gost Aranđelovačke banje. Planina Bukulja pokraj Aranđelovca ima obeležene pešačke staze koje vas vode do planinarskog doma na vrhu planine. bazen sa skakaonicom i terasama za sunčanje.rs Bukulja Turističke informacije Turistička organizacija Aranđelovac Tel: 034/725-575 office. U toku sezone možete se priključiti organizovanim programima skupljanja gljiva.rs www. sportski tereni. zato što postoje posebno uređena mesta za igru i rekreaciju dece. Aktivni odmor Aktivni odmor Rajac je poznato i popularno izletište. V A L J E V S K E P L A N I N E .com Zbog izuzetno povoljnih klimatskih odlika.togm.

Aktivni odmor Valjevske planine Suvobor. Ljuti krš ili Crni vrh. ribolovac i ljubitelj lepe prirode.rs 56 Š U M A D I J A . između ostalog. koja se tradicionalno održava u julu.com www.turistickaorganizacijaljubovija. Zaštićeni deo rezervata možete posetiti od maja do oktobra.rs Turistička organizacija Valjevo Maljen i Divčibare Tel : 014/221-138 valjevoturist@nadlanu.Na reci možete splavariti. maj . klisura reke Gradac Ovčarsko-kablarska klisura Turističke informacije Turistička organizacija Čačak Tel: 032/342-360 toc@ptt. Na veštačkim jezerima Ovčar Banja i Međuvršje izgrađena je ribarska staza u dužini od 800 metara. Postoje obeležene staze različitog stepena težine i dužine. Ako volite skijanje. ovde se možete oprobati i u paraglajdingu. voziti kajak i kanu.org. Na Kablaru se nalazi i stena za slobodno penjanje . tako da imate bezbroj mogućnosti za aktivni odmor. Klisura reke Gradac Ekološko društvo Gradac Tel: 014/225-188 egrad@ptt. O V Č A R I K A B L A R . Suvobor je planina izuzetno atraktivna za lovce.com www. 014/277 252 vtdivcibare@nst. vodenice.com Turistički informativni centar Kuževljeva bb Tel: 032/343-031 Turistički informativni centar Ovčar Banja Tel: 032/596-250. Na rečnom toku dužine 12 km nalaze se ribnjaci. Reka Gradac i njena klisura nazivaju se i valjevskim čudom.valjevo-turist. mini golf.rs Turistička organizacija Gornji Milanovac Tel: 032/720-566 togm@nadlanu. Ovo je regija koja će vas privući obiljem ribolovnih terena.rajačka lisica.co.. Pravi izazov i bliski susret sa prirodom možete doživeti kroz adrenalinske sportove – paraglajding i daljinsko jahanje..rs Turistički informativni centar na Divčibarama Tel. Ova planina vam pruža uslove za različite sportsko-rekreativne aktivnosti. Postoji markirana planinarska staza od vrha Suvobora do planinarskog doma „Divčibare“ na Velikoj poljani.rs www. Planinska biciklistička trasa vodi kroz kanjon i jedna je od najatraktivnijih u zemlji.co.com www.oktobar Planine Ovčar i Kablar izazov su za planinarenje i planinski biciklizam. kada ih savladate. V A L J E V S K E P L A N I N E . izletišta. na raspolaganju imate nekoliko ski-staza. Paljba. Postoje pešačke staze koje vas. Turističke informacije Suvobor Turistička organizacija Mionica Tel: 014/62-080 tomionica@gmail. Maljen. Ovde postoje tereni za male sportove.rs Divčibare su jedinstvena vazdušna banja i glavni turistički centar Valjevskih planina. Povlen. Sa vidikovca na vrhu Kablara možete videti fascinantne meandre Zapadne Morave.togm. a možete upisati i kurs ronjenja Posebni biseri ovog kraja su manastiri Ovčarskokablarske klisure i lekovite vode Ovčar Banje. vode na vidikovce Golubac.to-cacak.com www. učestvovati na regati. a možete voziti i mountain bike.015/ 876 046 Aktivni odmor Turističke informacije Turistička organizacija Ljubovija Tel: 015/661-050 sgtoolj@gmail. ali sve će vam pružiti zadovoljstvo u pogledu na predele klisure. tako da će vam istraživanje ovog kraja biti izazov ako ste alpinista ili speleolog. Poznat je po Kosidbi na Rajcu.mionica. Konjički klub organizuje škole jahanja i terensko jahanje kroz kanjon Graca. kupališta. Na brzim vodama ove reke možete se okušati u neobičnoj vrsti ribolova – mušičarenju.rs Klisura reke Trešnjice biće vam privlačna destinacija ako ste planinar. škola jahanja. trim-staza. U klisuri reke do sada je otkriveno više od 70 pećina. pećine. tenis.org. Slatinske Banje i Gornje Trepče. Aktivni odmor Aktivni odmor Klisura reke Trešnjice Opšte informacije JP Srbijašume Šumsko gazdinstvo Boranja Loznica Tel. a ovaj teren je pogodan i za ljubitelje trčanja na skijama.

1 2 3 KOSMAJ BUKULJA RUDNIK 4 5 1 RAJAC VALJEVSKE PLANINE OSTROVICA 2 KLISURA REKE GRADAC 3 KLISURA REKE TREŠNJICE 4 OVČARSKOKABLARSKA KLISURA 1 RISOVAČA Š U M A D I J A . O V Č A R I K A B L A R 57 . V A L J E V S K E P L A N I N E .

Međutim. tu su kraj nas.. okruženi armiranim betonom i sopstvenim nenalaženjem – jedva da verujemo u čuda. M O K R A G O R A . T A R A . Mokre Gore.. Ona su sve više mitska i kategorija mašte. Z L A T I B O R . . a koji nam tako nedostaje. Z L A T A R .S 58 ve manje u kontaktu sa prirodom. naše su ishodište i dostupan smisao života. kanjona Drine i Uvca. . Zlatibora. . ne znači da ne postoje. Zato je svaki susret sa ponekim od njih esencija života koji smo zapostavili. Čuda Tare. a sve manje sastojak života.

Najviši vrh je Kozji rid (1591 m).Dlan Sveta Nacionalni park TARA. blagotvorna klima. retke biljne i životinjske vrste. jela i bukvi. a ako samo makar i letimično zavirimo u kamenjare. nikolićeva kandilika. na tom dlanu.. planinske rečice. kanjoni. kao što su: Pančićev derventski različak. Tara se nalazi u zapadnom delu Srbije i pripada unutrašnjem pojasu Dinarida. zaokružio istoimeni nacionalni park. . Z L A T A R . 59 . u biljnom svetu izdvajaju se mečija leska. divlja i pitoma. ispresecana potocima. Čak 80 odsto površine Nacionalnog parka pokrivaju mešovite šume smrča. jer to je ipak jedna druga. sipare i pukotine stena brojnih klisura i kanjona Tare. Drina sa veštačkim jezerom Perućac – Tara se ubraja u najatraktivnije predele u Srbiji. Tu. brigom ljudi. ZLATIBOR. na toj izraženoj liniji života smestile su se raznovrsne prirodne lepote. kome je linija života izuzetno duga. posebno u rejonu Predovog krsta. ZLATAR. tisa. jezera. široka 22 km i ima prosečnu nadmorsku visinu od 1200 metara. Pančićeva krupnolisna T A R A . Duga je 50 km. Z L A T I B O R .. božikovina. okićena livadama. žuta mlađa. Po bogatstvu i raznovrsnosti turističkih vrednosti: ekološki očuvana prirodna sredina. Pored Pančićeve omorike. Ušuškana u četinarske šume. MOKRA GORA. njihovim staranjem i nadzorom. pogodni tereni za zimske sportove. pronaći ćemo prave botaničke retkosti Balkana. M O K R A G O R A . koje je. . a po mnogo čemu jedinstvena je u Evropi i svetu. Z TARA a Taru se ne može reći da je krov sveta. planinski reljef sa umerenom nadmorskom visinom. Tara podseća na dlan. znatno viša planina.

.ZAOVINE – PANČIĆEVA OMORIKA U neposrednoj blizini sela Zaovine zvezdasto se razliva istoimeno jezero nastalo izgradnjom brane Lazići na reci Beli Rzav. . Bela voda i Gavran prilika su da odahnete posle šetnje i uživate u zasluženom prizoru. U zaseoku Đurići. A izletnički vidikovci: Zmajevac. skobalj. jahanju. ujedno je i mesto na kome se gnezdi sivi soko. reč je o vrstama koje je na padinama Tare otkrio Josif Pančić. Već sama konfiguracija terena čini Taru pogodnom za raznovrsne rekreativne aktivnosti: mali nagibi pogoduju šetnji. kozjača. te predstavnici familije Orchidaceae – čine bogatstvo Zaovina. orijentaciju. od kojih su tri otrovne. Z L A T I B O R . 1875. a pominje je i kao ledenu lepoticu. poput runolista. subendemiti Nikolićeva kandilka. dervenski različak. koje su zaštićene kao prirodne retkosti. Ravna stena. paprat rebrača… Kako im već Pančićeva omorika Pančićev skakavac samo ime. sa ukupnom dužinom od 120 km.. od kojih se 55 nalazi na preliminarnoj Crvenoj listi flore Srbije. mrena). ili Grad u dolini Belog Rzava. kojoj daje naziv Pančićeva omorika (Picea omorika). Oko 600 biljnih vrsta. trim stazama. božur. klen. Pančićeva poljska mlečika. Pančićeva mlečika. spomenik prirode iz doba Kotromanića i geomorfološka atrakcija. prirodna retkost Balkana. neophodne su planinarske 60 T A R A . čuveni botaničar Josif Pančić otkriva novu vrstu četinara. Zaovine su i jedino stanište reliktne i endemične vrste Pančićev skakavac. Z L A T A R . a i istorija botanike. 15 biljnih vrsta. gorocvetna pančićeva mlečika. . Šume su staništa mrkog medveda i divokoza. Jezero Zaovine i kanjon Belog Rzava idealno su mesto za pecanje (potočna i kalifornijska pastrmka. ishranu u prirodi. kaže.. Tu je obeleženo 18 planinarskih staza. godine. U šumama Tare postoji više od 250 vrste gljiva. M O K R A G O R A . jeremičak. a da bi se i aktivno i bezbedno koristile. Jedna od njih je zelena pupavka – najopasnija gljiva Evrope. Zaovine su čuvene kao mesto na kojem je otkriven živi fosil biljnog sveta – Pančićeva omorika. Visove nadleću orlovi i sokolovi. različitim sportskim igrama.

pradavna vremena bilo more. a verovatno i u Evropi. ostaci srednjovekovnog utvrđenja Solotnik. Smeštena između dve planine (Zlatibora i Tare) i tri reke (Belog i Crnog Rzava i Kamešine) Mokra Gora je oduvek kapija kojom su prolazili narodi. To je povratak sebi. koja potiču od neolita do srednjeg veka. koje postoje na informativnim punktovima u Parku. . Park prirode P ŠARGAN – MOKRA GORA utovanje na Mokru Goru nije ni put u prošlost ni put u budućnost. . Posebno je značajan manastir Rača iz 13. mada su T A R A . morskih zvezda. U mestu koje se zove Jejinjak raste džinovska jela.70 metara. a prečnik joj je 1. puževa. poput fosilnih ostataka korala. M O K R A G O R A . Prepoznatljivi su stećci. Nepobitni dokazi. Zvalo se Tetis. 61 . U Mokroj Gori izviru i čudesna vrela neobičnih i lekovitih voda. Iskustveno utvrđena lekovitost prenosila se s kolena na koleno. jedno od najvećih stabala u Srbiji. Z L A T I B O R . Z L A T A R . Projektom Tarocikl definisano je 27 biciklističkih staza dužine oko 420 km – a one prolaze kroz predele nesvakidašnje lepote. Visoka je 50. zadužbina kralja Dragutina Nemanjića. a bivstvovalo je na tom prostoru pre više od devedeset miliona godina. školjki. morskih ježeva. Bogate četinarske šume neobične su lepote. veka. te ponekog zuba ajkule.5 metara.Jezero Zaovine mape. ukazuju na činjenicu da je tu u davna. Tara obiluje arheološkim nalazištima.

Vode. Samo njim do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla. poput izvora Bele vode. 62 T A R A . Jedno se odnosilo na sudbinu Šarganske osmice. samim tim što su se neka od njih i ostvarila. u kreativni. te će ispotekare obnoviti ovaj put. ostacima manastirskog kompleksa Žitin. . mnogobrojnim objektima etno-nasleđa i očuvanim tradicionalnim načinom života. ona je poseban i nesvakidašnji prizor. Z L A T A R . sa bistrim izvorskim vodama Kovčice.Etno selo na Mokroj gori u Evropi i spominje se kao graditeljsko remek-delo među prugama uzanog koloseka u svetu. pruge uskog koloseka koja u vreme Tarabića nije postojala: „Proći će podosta godina. Z L A T I B O R . Kovčega. Radovanova voda – slana voda i Glišova voda – sumporovita voda. Na raskrsnici starih karavanskih puteva. kako ga sami meštani najčešće zovu – profesorovo selo. naterala su i najokorelije u neverovanju da preispitaju svoje stavove. smeštena je zatalasana planinska površ Kamena gora. Onako s puta. M O K R A G O R A .. Trajana.. ili lova. Česma – bogata selenom. serbez odmorišta i uživancije”. Dulova voda. posle vožnje Osmicom. Šarganska osmica je najatraktivnija turističko-muzejska železnica Predeo izuzetnih odlika KAMENA GORA Na krajnjem jugozapadu Srbije. veka. s kraja 19. Tako danas i jeste. Svejedno da li ćemo izabrati Mećavnik. Drvengrad ili. Na jednom od obronaka Mokre Gore smešteno je i neobično etno-selo sa nekoliko naziva. . uz granicu sa Crnom Gorom. već ljudi od zabave. živopisnom klisurastom dolinom reke Gračanice. Proročanstva jednog od njegovih žitelja Mitra Tarabića. oporavka na isceljujućim izvorima gorskih voda. tu treba odahnuti u meštani veoma malo pričali o tome. domaštani i bajkovit vilajet našeg poznatog reditelja Emira Kusturice svakako treba navratiti. sa nadaleko čuvenim „svetim borom“. pa će se ljudi opet setiti gvozdenoga puta. pokazivale su zadivljujuće rezultate u lečenju najraznovrsnijih bolesti Na području Mokre Gore nalazi se selo Kremna. .

a neke od njih su u skrivenim i mirnim kanjonima pritoka Drine načinile prave male zbegove (refugione). vožnju brodom. Z L A T I B O R . tu su i druge retke i reliktne vrste kao zelenika. miru. uz kolač ili domaći sok u poslastičarnici. teče verovatno najkraća reka na svetu. Poznata je prašuma u Perućici. svojom obalom i uređenim plažama poziva na plivanje. čak iskonskih biljnih vrsta. a uz plamen sveće u crkvici svetog Save bar na trenutak promisliti večnost. Trebalo bi zaviriti u trenutnu postavku male galerije. ili bukova šuma u kanjonu Rače. crni bor. Z L A T A R . .KANJON DRINE Kanjon reke Uvac Kanjon Drine. 63 . na samom ulasku u kanjon Drine. poznat po tradicionalnom splavarenju. Pored Pančićeve omorike. kanuom ili pedolinima. pa mnogi kažu da je reka Vrelo duga – godinu dana. Raspolaže izvanrednim T A R A .. manje je znan i kao utočište retkih. M O K R A G O R A . koja je na strmim padinama kanjona pronašla idealnu „taktiku preživljavanja” i postala carica svih endema Evrope. pecanje. kao što je Topli do. Dervetanski i Dobrunski različak. Jezero Perućac. Danas je Mokra Gora planinsko selo od oko petsto kuća. crni grab. a manje se zna da postoje takve šume i na rubovima kanjona Drine. jedan od najdubljih kanjona na svetu (na pojedinim mestima i do 1000 m).. nastalo izgradnjom hidroelektrane Bajina Bašta. Duga je tačno 365 metara. U blizini naselja Perućac. Kanjon Drine je i stalno boravište mrkog medveda i divokoze. .

mogućnostima za razvoj ribolovnog i seoskog turizma. Ovo mesto. Zlatiborski pejzaž Sveti bor na Kamenoj gori D ZLATIBOR a je Zlatibor idealno mesto za odmor otkrili su. Ona je izrazito šumsko područje gde rastu beli i crni bor. na oko 1000 metara nadmorske visine. Zato 64 T A R A . u funkciji su života meštana. Kraj je poznat i po pčelarstvu. sa velikim brojem sunčanih dana u toku godine i savršenim atmosferskim pritiskom. Na rekama Beli i Crni Rzav može se loviti riba: pastrmka. vidru. cer i grab. te impozantni kanjoni Lima i reke Dubočice. . surog orla. pojate i druge pomoćne zgrade pod slamom. naravno. Mokra Gora je i jedno od retkih sela gde ljudi čuvaju stari zanat – bave se proizvodnjom katrana. glog. krkuša i klen. vuka. M O K R A G O R A . .TIČIJE POLJE Podno planine Ozren. Kuće pod šindrom. Nad tom planinom u srcu Srbije sudaraju se vazdušna strujanja sa Mediterana i kontinenta. kraljevi. Z L A T I B O R .. Tradicija je sačuvana u svakom kutku. med sa tih pašnjaka među najboljima je u Srbiji. pupavca. hrast. a mikroklima. srnu.. svilo je svoje gnezdo Tičije polje. sagrađene u duhu narodne arhitekture. . Z L A T A R . smrča. U neposrednoj blizini nalaze se srednjovekovni manastiri Davidovica i Kumanica. blagotvorno utiče na zdravlje ljudi. Od brojnih životinjskih vrsta namernik će tu sresti mrkog medveda. tu se rascvetava ruža vetrova. predstavlja živi etnografski muzej. 12 kilometara udaljeno od Brodareva.

Grci i Rimljani su baš tu gradili svoje naseobine. a njenu osobenost čine bigrene kade. zatalasanih prostora od Tare i Šargana do istočnih obronaka Murtenice. smrče. do gotovo simbolične reke Sušice. kao u svakoj dobroj priči.se Zlatibor s pravom smatra vazdušnom banjom. Mešovite šume belog i crnog bora. livada i visova. Z ZLATAR bog gustih četinarskih šuma i planinskog vazduha bogatog terpentinom i ozonom Zlatar s pravom nosi naziv „fabrike crvenih krvnih zrnaca”. Početak razvoja tog srpskog planinskog dragulja vezuje se za daleku 1893. bujnih pašnjaka. preliva u vidu jedinstvenih kaskada. Z L A T A R . . vodom bogatih planinskih potoka. 65 . godinu. međutim. jele i bukve stanište su ćubaste senice. Dugačka je 2000 metara. . M O K R A G O R A . bezdana i useka. jedinstven spomenik prirode. udubljenja oivičena kamenom u kojima se skuplja voda. Da je planinski vazduh na Zlataru lekovit. šumske ševe. danas nosi titulu najrazvijenijeg i najposećenijeg planinskog turističkog centra Srbije Ljudi su dobrom organizacijom planinu izuzetne lepote. a u lepotama i plodovima T A R A . prijatne klime. vuka. U dubinama pećine nestaje i rečica Ponor. Došao je da se uveri u blagotvornost klime i podrži planove razvoja budućeg ekskluzivnog letovališta. pojavio jedan kralj. kada nadođe. Z L A T I B O R . U blizini sela Rožanstva je i čuvena Stopića pećina. posetioci pohodili još od sredine sedamnaestog veka. znalo se još u davnoj prošlosti. posle više od sto godina. koja se. a potom do Uvca prepunog brzaka – sa svim njenim Jesen na Zlataru potencijalima pretvorili u turističku ponudu. tek kada se. S kraljevim blagoslovom otpočeo je dinamični razvoj turizma toga kraja. kad je u posetu stigao srpski kralj Aleksandar Obrenović. Zaista je teško naći planinu koja kao Zlatibor ume da osvoji i zavede ljude. Turistički Zlatibor je rođen. prostranih proplanaka. u potrazi za zdravljem i odmorom. lisice. a sam Zlatibor. proplanaka i suvati. sa visinom svoda do čak 50 metara. koju su. Jedno od čarobnih mesta na Zlatiboru je i Muzej pod otvorenim nebom „Staro selo“ u Sirogojnu.

svoj put završava kao pritoka Drine. nudi plivanje u svojim tišacima. Severnim padinama blago se spušta u dolinu Uvca. a uspavana i tajanstvena lepota u toplim letnjim mesecima. Lim nastaje u podnožju Prokletija. Z L A T A R . Lim je tokom istorije to i bio – granica istočnog i zapadnog Rimskog carstva. što. svoje mesto pronašla je na prostoru između Lima. Z L A T I B O R . Zlatar je sve omiljenija destinacija za 66 T A R A . pritoci Lima. Plahovita. a prolazi predelima neizrecive lepote. Ta reka je između planinskih masiva Zlatara i Jadovnika formirala divlju krečnjačku klisuru. moćna i divlja reka u prolećnim mesecima. . koju upotpunjuju stare vodenice. . Planina Zlatar. koji su u 13. Upravo se tim putevima i tom lepotom na smaragdnozelenim vodama Lima splavari. M O K R A G O R A . veoma stari primerci crnog bora.LIM Slapovi Sopotnice Stopića pećina Koren u nazivu reke Lim potiče od latinske reči limes. akumulirane naslage bigra i kaskadno obrušavanje vode. . duga 22 i široka 12 kilometara. što znači granica. na čijim liticama su očuvani impozantni. pored splavarenja. oblikovali su slapove neobične lepote. Nove Varoši i Peštere. Na reci Sopotnici. veku na planinskim padinama podigli svoju zadužbinu – manastir Mileševu. dok je sa južne strane oštro zasečena dubokom klisurom reke Mileševka. Bistrice. Lim poziva na uzbudljivo putovanje. prirode Zlatara uživali su i pojedini članovi kraljevske loze Nemanjića. Otomanske i Austrougarske imperije.

. Z L A T A R . Zlatarsko i Radoinjsko. Okolina Uvca bogata je brojnim kraškim oblicima – površima. najveće su stanište beloglavog supa na Balkanu. čime su nastala tri veštačka jezera – Uvačko. jezerske pastrmke. pećinama i jamama. Jezera su bogata ribom. a u pojedinim delovima nalaze se i plodišta potočne pastrmke. 67 . klena. Meandri kanjona Uvca. . mrene. a zahvaljujući markiranim stazama. verovatno među najlepšim panoramskim slikama Srbije. „Specijalni rezervat prirode Uvac” prevashodno je nastao da bi se zaštitila i razmnožila ta ugrožena vrste orla lešinara. T A R A . u njegovim čarima poslednjih godina uživaju ljubitelji dugih šetnji i vožnje planinskim biciklima.Let beloglavog supa ribolovce. Z L A T I B O R . uvalama. Sama reka je sredinom prošlog veka pregrađena na tri mesta. M O K R A G O R A .

031/ 800 765 info@mecavnik.info www. mogu upražnjavati i sportovi na vodi.rs www. Šetno-edukativna staza Banjska stena vodi od Mitrovca prema rezervatu Pod Gorušicom.800-505 sarganosmica@ptt. 031/865-370 turizam@tara-bajinabasta. a splavarenje je jedna od dugih tradicija ovog kraja. Kozja stena. Banjska stena. Z L A T A R . Reka Drina zauzima posebno mesto u turističkoj ponudi ovog kraja. . svaki od ovih aktivnih vidova odmora možete planirati tako da u njih uklopite odlazak do jednog od brojnih uređenih vidikovaca po kojima je Tara poznata. Šetna staza Jarevac je lagana izletnička staza koja prolazi kroz livade koje nastanjuju retke biljne vrste. pored plivanja. . 031/863-644. Šargan–Mokra Gora Opšte informacije Park prirode Mokra Gora Drvengrad-Mećavnik Tel. vožnje biciklom. Najpoznatiji vidikovci su Bilješka stena.rs Turističke informacije Turistička organizacija Bajina Bašta Tel. Šetna staza Rača počinje od manastira Rača i vodi desnom obalom istoimene reke do ulaska u prirodni rezervat Klisura Rače. 031/800-125. 869-452 o ce@nptara. Sjenič i Omar. a potom se nastavlja u planinarsku stazu koja vodi do izletišta Brana Jarevac. alpsko i nordijsko. Atraktivan kanjon Drine možete obići turističkim brodom ili iznajmljenim čamcem.Informativni centar Mitrovac na Tari Turističko-informativni centar Bajina Bašta Milenka Topalovića 3 Tel: 031/869-452 o ce@nptara.info Muzejsko-turistički kompleks Šarganska osmica Tel. planinarenje.tara. Z L A T I B O R .org Aktivni odmor Turističke informacije Drvengrad-Mećavnik Tel.com www. Crnjeskovo. Na jezeru Perućac postoji uređena plaža na kojoj se u toku sezone. 031/800-686. Reka Drina je.stc-bajinabasta. Postoje tri uređene šetne staze.info www. Bajina Bašta Tel. omiljena destinacija ljubitelja ribolova na brzim rekama.. 800-765 info@mecavnik.org. jahanje.parkprirodemokragora.mecavnik. Zborište. M O K R A G O R A . .rs Šarganska osmica Nacionalni park Tara Opšte informacije Javno preduzeće Nacionalni park Tara.rs Tara nudi bezboj mogućnosti za uživanje u prirodi. Šetnje. takođe.rs 68 T A R A . Postoje takođe uslovi i za skijanje: rekreativno..

tenis. Na Mokroj Gori postoji i muzej železnice na otvorenom. vožnji pedolina na veštačkom jezeru. baviti se ribolovom i foto-safarijem. . Područje Šargana i Mokre Gore pogodno je za razne pešačke ture a izdvojićemo najzanimljivije: Mokra Gora–Šargan–Brezovice – 15 km.. Oka.turistička železnica. a čitav kraj je idealan za šetnje i okrepljenje kraj brojnih lekovitih izvora. Vožnja uskotračnim kolosekom Šargana nezaobilazan je deo turističke ponude. polazi naša najpoznatija i najatraktivnija muzejsko. pecati na zlatiborskim rečicama i potocima ili na Ribničkom jezeru. škola paraglajdinga.sarganskaosmica. Vizitorski Aktivni odmor centar je u izgradnji. posetioci mogu uživati u vožnji bicikala. Jedna od turističkih atrakcija kraja je i Stopića pećina. otvorenih i zatvoreni bazena. teretana. Organizuju se letnji sportski kampovi. škola tenisa.www. 848-105 toz@ptt. Ovde se možete upisati u školu jahanja ili. prema neizrecivo lepim planinskim visovima. Zlatibor Opšte informacije Turistička organizacija Zlatibor Tel. plivanja. Mokra Gora–Bele vode–Jatarice – 3.. klizanju u vreme zimske sezone. Čigote. Tornik. ako volite ribolov.com www. Tokom boravka.rs Šargan – Mokra Gora je mesto odakle. Nepunih osam kilometara od Drvengrada nalazi se skijalište Iver sa četiri uređene staze. nezaobilazna tačka boravka na Mokroj Gori je poseta Drvengradu – bajkovitom etno-turističkom kompleksu koji je izgradio naš proslavljeni lmski reditelj Emir Kusturica.5 km.tours. 031/841-646. Z L A T A R . a za ljubitelje sportskih aktivnosti tu su brojni tereni za razne vrste sportova. Postoje brojne obeležene šetačke staze – trase koje vode do spomenika.. kupanju na brojnim bazenima i kupalištima. što su idealni uslovi za rekreaciju i razne sportove – fudbal. i sa svoje četiri staze – Čigota. kanjona Rzava.zlatibor. Ribničkog Aktivni odmor jezera.com www.rs Jedan od najčešćih vidova istraživanja lepota Zlatibora je šetnja.. Gradine. Druga. plivanje. M O K R A G O R A . 514-761 tours@nadlanu. Ski centar Zlatibora je Tornik. Mokra Gora– Iver–Zmajevac–Zborište – 14 km. nudi atraktivnu ponudu zaljubljenicima u skijanje. Crnog vrha. jahanju konja. U turističkom centru postoji veliki broj sportskih terena. Postoje i mogućnosti za lov i biciklizam. Z L A T I B O R .rs www.rs Turistička organizacija Užice Tel. .org. 031/513-485. tnes centara. košarku.zeleznicesrbije. 69 . T A R A . Ribnica i Zmajevac.

Rezervat organizuje i Turističke informacije Turistička organizacija Prijepolje Tel. Ljubitelji kanua i kajaka ovde su dobrodošli. 033/64-198 o ce@uvac. Z L A T A R . 033/62-621 tozlatar@verat. istraživanje pećina. Turističke informacije Kamena gora. Pohode je mnogi tragači za lepotom i doživljajem. kanuom. A orijentišući se uz pomoć specijalnih orijentir karata i kompasa.rs Prijepolje i njegova okolina nude raznovrsnu ponudu kako ljubiteljima prirode uopšte tako i ljubiteljima adrenalinskih sportova. .net tsczlatar@novavaros. kajakom.uvac.godine prvi put u Srbiji održan Evropski kup u raftingu. Staza je markirana u dužini od 21. na istraživanje vas mogu povesti licencirani vodiči.com www. a jedno od njih je i Kamena gora. Uvac privlači i sve druge ljubitelje prirode – on je idealno mesto za pešačenje. upoznajte još bolje lepote ovog predela.org. Uvac Opšte informacije Rezervat Uvac Tel. 033/710-140 toprijepolje@gmail. . U Kamenoj gori postoji markirana staza od 80 km.rs www.rs turističke obilaske jezera na katamaranu.zlatar.turizamprijepolje. kanjon reke Mileševke. Atraktivan prirodni fenomen ovog kraja – kanjon reke Mileševke. A da ne biste razmišljali da li ćete se snaći na stazama i uskim usecima. planinarenje.org. Na Limu je 2009. .Rafting na Limu zaljubljenici u trejking.rs www. Kamena gora je još jedan dragulj ovog kraja. Reka Lim privlači poklonike raftinga i splavarenja.rs Specijalni rezervat prirode Uvac privlači posetioce pre svega kao mesto na kojem mogu da posmatraju retke i ugrožene beloglave supove. Prijepolje ima tradiciju paraglajdinga. Z L A T I B O R . pohode Aktivni odmor Aktivni odmor 70 T A R A . pešačke ture i foto-safari. sa više poletišta.5 km i vodi od Sopotnice kanjonom reke Mileševke do manastira Mileševa.. Sportski ribolov je takođe deo turističke ponude..org. M O K R A G O R A . Ova brza reka je privlačna i za ribolovce. Posebna preporuka su vožnje brodićima. Na ovom području postoje ekološki kampovi i kampovi za ekstremne sportove .org. što je čini idealnim mestom za planinarenje i planinski biciklizam. reka Lim Prijepolje Turistička organizacija Nova Varoš–Zlatar Tel.

.1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 TARA MOKRA GORA  ŠARGAN ZLATIBOR ZLATARSKA JEZERA LIM KANJON DRINE PERUĆAČKO JEZERO ZAOVINSKO JEZERO RZAV MALI RZAV LIM KANJON UVCA KLISURA MILEŠEVKE SLAPOVI SOPOTNICE STOPIĆA PEĆINA T A R A . . Z L A T I B O R . Z L A T A R . 71 . M O K R A G O R A .

72 K O P A O N I K . Svaki put poznato bliska.. Ona je ista. Ibar. S T O L O V I P . a ipak mistična i neuhvatljiva. G O Č .ostoji lepota koje se čovek nikada ne zasiti. Za takvom lepotom čovek neprestano traga. Stolovi. Željin. Ona opušta. Pešterska visoravan. Za početak vam nudimo tek nekoliko slika: Kopaonik. a drugačija. Goč. mami i zavodi.. A ako ima sreće – takvoj lepoti se uvek i uporno vraća. odmara. Ž E L J I N . G O L I J A . Golija.

ali i retki minerali volastonita. svoje ime duguje velikom rudnom bogatstvu zarobljenom u njenim nedrima.. planina nemerljive lepote. G O L I J A . šampinjoni. bukovača. zbog čega Kopaonik nosi naziv i – krov Srbije. Vulkanska aktivnost. mogu naći i retki metali srebra i zlata. pitomi pašnjaci. suri orao. sivi soko. na kome se nalazi Pančićev mauzolej. Među značajnim i retkim biljnim i životinjskim vrstama izdvajaju se Pančićeva režuha. udoline. vreli mineralni rastopi su usled visokih temperatura i snažnih pritisaka oblikovali „kopaoničku rudnu oblast” sa velikim brojem rudnika u kojima se. Nad vrhovima Kopaonika nebo je vedro u proseku 200 dana u godini. pored pomenutih ruda. sunčanica. Karaman (1934 m). Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji. Gobelja (1834 m) . Na hladnim i visokim delovima planine živi sibirski skakavac. G O Č . Kopaonik nije izvorište velikih reka. S T O L O V I 73 . lisičarka. kopaonička ljubičica. a među njima poznatije i jestive su vrganji..Uporišta lepote Nacionalni park PLANINSKI KROV SRBIJE K KOPAONIK opaonik.. Ljudi su tu od davnina iz srca planine vadili rude gvožđa. olova i cinka.. divlja mačka. Na Kopaoniku su i neki od naših najviših planinskih vrhova: Pančićev vrh (2017 m). kopaonička čuvarkuća. šumska ševa. koji se proteže dužinom od 80 kilometara. Na planinskom masivu smenjuju se oštri vrhovi. ušata ševa. mešovite i zimzelene šume.. fluorita i azbesta... smrčak. Zbog relativno malih godišnjih padavina. ali zato postoji gusta mreža malih površinskih K O P A O N I K . Još jedno popularno ime izdvaja taj masiv – planina sunca. krstokljun.. a u srednjem delu dostiže širinu i do 40 kilometara. Svet gljiva zastupljen je sa 219 vrsta. Ž E L J I N .

sa povećanom radioaktivnošću i mineralizacijom vode. U blizini Kopaonika smestile su se i banje. Sopoćani. postavio kamen-obeležje. koji potiču od brojnih izvora sa cele površine planine. koje samo potvrđuju izuzetne sastojke lekovitosti te planine. Najpoznatiji izvori na Kopaoniku su: Marine vode. Njen najviši vrh „Jankov kamen“ (1833 m) ime je dobio po Janku Sibinjaninu. Čak i da nije tako. izletišta Metođe. Najpoznatije su Jošanička. Đorov most – obilazak srednjovekovnih manastira i svetilišta u okruženju: Studenica.slatko od borovnica. najveće vodene arterije Kopaonika. koja se pruža u obliku latiničnog slova S u dužini od 32 kilometra. te raznovrsni sadržaji kulture i istorije duboko utisnuti u tlo bili su više nego dovoljni da Park prirode Golija. očuvana priroda. u tu tvrdnju je lako poverovati kada se čovek nađe na samom vrhu planine i pusti pogled niz njene obronke. Ž E L J I N . koje će vam žitelji obližnjih sela ponuditi . Kaznovske bačije. neke su od mogućnosti koje boravak na Kopaoniku čine još sadržajnijim. Javor česma. Prilično slabo naseljena. Gradac. Iako prvobitno razvijan kao zimski turistički centar. sa 74 K O P A O N I K . vinske ture po Župi Aleksandrovačkoj. G O L I J A . Na tom području nalazi se i nekoliko jezera. Đurđevi stupovi. reka i rečica sa izuzetno čistom vodom. poznate po dobrom vinu i rakiji. Lukovska i skonska lepota. bogat biljni i životinjski svet. Golija je najviša planina jugozapadne Srbije. vraćajući se iz Kosovskog boja. Kadijevac. stalnim obogaćivanjem sadržaja postignuto je da sezona traje gotovo čitave godine. splavarenje Ibrom. kako kaže legenda. na samom vrhu. G O Č . dok se na Zaplaninskoj reci izdvaja višestepeni vodopad – Jelovarnik. Park prirode Bele stene na Kopaoniku I Kuršumlijska. a najveće je Semeteško. odlukom komisije Uneska. bude proglašen za Rezervat biosfere „Golija–Studenica“. Organizovane pešačke ture. obavezno probajte GOLIJA tokova. mnoštvo izvora. Krčmar voda. od kojih neki imaju lekovita svojstva. S T O L O V I . A kada ste već tamo. koji je. sa posetom srednjovekovnom gradu Magliču. Pajino preslo. Jer Golija je zaista planina neverovatne lepote. formiraju se mali vodopadi i bukovi. prvi te vrste u Srbiji.ili se sami upustite u berbu. Na toku Samokovske reke.

te je u svom izvornom obliku i danas očuvana u delovima. Ime su dobila po velikom srpskom botaničaru i hidrobiologu Nedeljku Pupavac Golijski javor Košaninu. Na njoj su česti primerci tercijarne flore. Očuvana prirodna retkost je planinski javor. veoma je značajno to što je ta vrsta preživela ledeno doba. Golija je jedan od važnih evropskih centara ornitološke K O P A O N I K . Pančićeva bedrenica i Adamovićeva majčina dušica. Nalazi se iznad istoimene rečice. Bogorodičina crkva može da se pohvali dekorativnom kamenom plastikom koja po lepoti nije prevaziđena u našoj srednjovekovnoj umetnosti. te živopisom koji predstavlja najviše domete evropske umetnosti toga vremena. G O Č . U šumama smrče očuvale su se tresave (tresetišta). Botanički značajna područja na Goliji čine i lišćarske i lišćarskočetinarske šume prašumskog tipa. koji je dugo izučavao prirodne lepote i vrednosti ovog kraja. tehnički majstorski izvedeno. koja se desetak kilometara dalje uliva u Ibar. Složeno graditeljsko i umetničko delo. gde se samo domaće stanovništvo dobro snalazi. Manastir Studenica upisan je na Uneskovu listu kulturne baštine. Naročito su zastupljene bukove šume. neurbanizovana. inače vrste od međunarodnog značaja za očuvanje biodiverziteta. S T O L O V I 75 . posebno subalpske smrče. sinonim za floru Golije. te šume četinara. Golija je još pomalo divlja. te vrste koje su postale ugrožene. mnoštvom zemljanih i travnatih staza koje se ukrštaju u gustim šumama iscrtavajući „paukove mreže“. „nezačešljana” planina. Sa stanovišta zaštite planinskog javora i njegovih zajednica. a neki njihovi delovi imaju odlike prašume. U tome je i sva njena lepota. ali i čuva redak i bogat biljni i životinjski svet. zabeleženo ih je oko sto. veoma specifični i osetljivi ekosistemi. Ispod vrha Crepuljak nalaze se Veliko i Malo Košaninovo jezero. Goliju krasi i prostranstvo šumskog pokrivača.STUDENICA Od osnivanja do danas Studenica je prvi po rangu manastir u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Poseban značaj imaju i zelenika. „Planina voda” ima izvore po čitavoj svojoj teritoriji. Golija je jedna od nekoliko planina Srbije na kojoj su primećene glacijalne pojave. Ž E L J I N . Naša najšumovitija planina sakriva. Dva jezera izdvajaju se neobičnim izgledom: Dajićko i Okruglica. U mnoštvu od oko 900 biljnih vrsta izdvajaju se endemične i reliktne vrste. Njene padine obrasle su prostranim livadama i pašnjacima. G O L I J A .

što dodatno ukazuje na značaj Golije za očuvanje retkih i ugroženih vrsta ptica. poznata je po specifičnom spomeniku prirode – samoniklom crnom boru. K 76 K O P A O N I K . Ž E L J I N . Lepoti te planine. vek). Retke naseobine od nekoliko drvenih kuća na proplancima. U njenim šumama zabeleženo je 45 vrsta ptica koje spadaju u grupu prirodnih retkosti i oko 90 vrsta koje su kandidati za Crvenu knjigu ptica Srbije. jedna od najdužih i najlepših u Srbiji. Bor i kameni vojnik.. padinama ili prevojima naseljavaju žitelji koji se bave preradom drveta. Stanovnici Golije mudrom izrekom štite svoju planinu: Kada bi svaki čovek znao koje je drvo njegovo. zečevi. vek) i Gradac (13. spomenik S T O L O V I . Životinjski svet čine za planine u Srbiji uobičajene vrste: vukovi. G O L I J A . divlje svinje. Danas na Goliji žive ljudi koji su u potpunom skladu sa prirodom.. lisice. proizvodnjom meda i mlečnih proizvoda. nikada ga ne bi posekao. Još u 12. Spomenici kulture od izuzetnog značaja svakako su manastiri Studenica (12. ljudi nisu odoleli ni u davnim vremenima. Ta tradicija se i kasnije nastavila. uzgojem stoke.Reka Ibar raznovrsnosti. G O Č . i čitavog područja u kome se ona nalazi. veku srpski vladari su tu podizali svoje zadužbine. srne. čija se starost procenjuje na više od 170 godina. i 13. REKA IBAR lisura reke Ibar.

a jedino su njeni delovi okrenuti ka reci Ibru K O P A O N I K . prirodu i doživljaje na divljim vodama. Njegov svadbeni doček bio je taj koji je potpuno vezao princezino srce za Srbiju. Njegova površina obrasla je bukovom i jelovom šumom. Tu se nalazi i neobično stablo bukve. kao da stražare na steni iznad brzog i hladnog Ibra. bukvom. ribolov. upotpunjuju aktivnosti na Goču. Predanje kaže da je u 14. Ima oko 650 biljnih vrsta. Ko voli reku. G GOČ oč se smestio između Ibra i Zapadne Morave.. trostruko sraslo. lovce. veku srpski knez Lazar Hrebeljanović iz Kruševca dolazio na ovu planinu u lov na jelene i srne. Crni vrh. Obrasla je šumom. hrast kitnjak. Stolovi nemaju smeštajnih objekata. pa sve do srednjovekovnog grada Magliča. planinu. planinare. Na padinama Goča prema Vrnjačkoj Banji nalaze se tereni za male sportove. Te odlike čine Goč jednom od najprivlačnijih destinacija planinskog turizma.. a zastupljeni su i gočki bor. lipom i jasenom. koje svojim oblikom formira „bukov poljubac”. sa 1543 metra. pojavu koja do sada nije zabeležena za bukvu u Srbiji. a u zimskoj sezoni tu su ski-staze. srpski kralj naredio je da se cela dolina Ibra zasadi jorgovanima. G O Č . S T O L O V I 77 . kupinama i borovnicama. šest planinarskih staza različite dužine i uspona. a posebnu turističku atrakciju u proleće čine prizori rascvetalih mirisnih narcisa. godine oženio Jelenom Anžujskom. a od toga su mnoge lekovite. Srpski kralj Uroš I Nemanjić se oko 1250. G O L I J A . Debelog brda i Orlovaca su predeli pod pašnjacima. idealne za prve korake na snegu. paraglajding. Planinarenje. Najuzbudljivija deonica je između ušća Studenice u Ibar. bicikliste. nedaleko od Kraljeva i Vrnjačke Banje. Planina je bogata šumskim jagodama.posvećen ratovima 1912– 1918. U znak dobrodošlice francuskoj princezi. Oblasti Ravnog Stola. Željin je još jedna lepa planina kopaoničkog planinskog masiva. a na višim delovima rastu četinarske šume. plemeniti lišćari. N STOLOVI I ŽELJIN aziv planine Stolovi potiče od srpske reči sto ili astal. Niži delovi Stolova obrasli su hrastom. za početak treba da se oproba u raftingu na Ibru. Sluge Gljiva Lisičarka su za njega i njegovu svitu pravile drvene stolove i klupe za ručavanje. za koje postoje markirane staze. pa se veruje da ime planine otuda potiče. Ž E L J I N . grabom. ali su vrlo privlačno izletište za ljubitelje prirode. Danas je klisura Ibra poznata i kao Dolina Jorgovana. najviši je njegov vrh.

Izraženi biodiverzitet ovog područja uslovio je da je ono uvršćeno u brojna područja od međunarodnog značaja: Ramsar. u vreme kada se gnezde i sele. barski ušljivac. Pešterska visoravan. S T O L O V I . sa surovim sibirskim zimama. važna područja za ptice. a među najvišima je i na Balkanu. na nadmorskoj je visini od 1100 do 1250 metara. Osim na severu Vojvodine. Međutim. mala mešinarka. G O L I J A . Posebno su značajna vodena i vlažna. ruzmarinolisna urba. to je jedino gnezdilište eje livadarke u Srbiji. pogodna za ispašu ovaca. i u takvim uslovima svoje stanište pronašle su brojne retke i ugrožene vrste. Značajno je prisustvo eje livadarke i prdavca. odnosno tresavska staništa sa brojnim vrstama izuzetno retkim u celoj Srbiji – barska detelina. Najveće je polje u Srbiji. pa ga za sada pohode samo ljubitelji planinarenja i divlje prirode. G O Č . Ž E L J I N . Tu vlada oštra planinska klima. biljke i leptire. K 78 PEŠTERSKA VISORAVAN raška visoravan u jugozapadnoj Srbiji. učinila je taj kraj poznatim po proizvodima od mleka poput pešterskog sira. K O P A O N I K . Slabo je naseljena. Na Željinu nije razvjen turizam.Pešterske livade ogoljeni. Tu je i hranilište za bele rode.

Ako ste poklonik skijanja.kopaonik. S T O L O V I 79 . Planinarska trasa koja vodi do arheološkog lokaliteta poetičnog imena – Nebeske stolice je još jedna trasa kojom možete istraživati i upoznavati planinu. tenisa. Vrnjačka i Bogutovačka banja.com www. 471-229 nacparkkop@nadlanu.net toob@nadlanu. Najduža trasa se zove planinska Manastir Studenica transverzala „Josif Pančić” i ima dve deonice – istočnu i zapadnu. a kada je savladate. ostrva se kreću po vodi. G O L I J A . Ukupna dužina transverzale je 46 kilometara – istočnu deonicu možete preći za 8-10 časova hoda. osmišljene trase pešačkih i planinarskih tura. Posetite i manastire Žiču.npkopaonik.rs Turistička organizacija Brus Tel: 037/825-185 info@kopaonik. G O Č . a ovde vas čeka i snow-board park gde se organizuju mnoga takmičenja. bićete nagrađeni pogledom na jezero i njegova neobična ploveća ostrva. Na samom Kopaoniku nalazi se Jošanička banja. što predstavlja pravu atrakciju. sticanje kondicije. Treća predložena trasa vodi vas do Jankove bare. U neposrednoj blizini Kopaonika i Golije nalaze se izuzetno značajni kulturno-istorijski spomenici koje vam preporučujemo da obiđete. Stazu možete preći za 8 do 10 sati hoda. Gradac i Pavlicu. Možete krenuti u pohod ka Semeteškom jezeru. Kopaonik vam može biti pravi izbor za aktivan odmor i van zimske sezone – na ovoj planini imate zaista veliku ponudu aktivnosti – postoje škole košarke. To su. Pored staza za alpske discipline u predelu Ravnog Kopaonika uređene su staze za nordijsko skijanje u dužini od 20 km. Ž E L J I N . Stari Ras sa Petrovom crkvom. a biće vam zanimljivo da se strmim stazama popnete na srednjovekovno utvrđenje Maglič. manastiri i prostorne celine koji se nalaze na Uneskovoj listi kulturne baštine – manastir Studenica.com www. programi za mršavljenje. ovde vas očekuje preko 50 km uređenih alpskih staza umreženih u sistem od 23 žičare ukupnog kapaciteta 28 000 skijaša na sat.rs www. pre svega. a u radijusu od osamdesetak kilometra postoje još Mataruška. Navodimo vam samo nekoliko najzanimljivijih planinarskih trasa. Kada duvaju vetrovi. Zbog velike razuđenosti reljefa postoje idealne uslovi za paraglajding.com Aktivni odmor Kopaonik je najpoznatiji i najveći ski-centar Srbije. 738-670 office@raska-turizam. K O P A O N I K .raska-turizam.Nacionalni park Kopaonik Opšte informacije Javno preduzeće Nacionalni park Kopaonik Tel: 036/471-011.com Turističke informacije Turistička organizacija Raška Tel: 036/736-085. koja prolazi kroz predele dva rezervata prirode: Samokovsku reku i Jankovu baru. raznovrsni programi za decu.tckopaonik. Đurđevim stupovima i manastirom Sopoćani. Okolina je poznata i po lekovitim vodama i banjama. jahanja. a zapadnu za 10-12 časova. Postoje i tri FIS staze za slalom i veleslalom.net www. sa kojeg se pruža lep pogled na klisuru reke Ibar.

Reka Ibar Turističke informacije Turistička organizacija Kraljevo Tel: 036/316-000. Ako volite rafting.org. preporučujemo vam Odvraćenicu. Jedna od ovih staza je osvetljena. sa uspinjačom i dve manje rekreativne staze. mrene.rs Turistička organizacija Raška Tel: 036/736-085.rs Turistički informativni centar Vrnjačka promenada bb Tel: 036/611-105 Goč nije razvijen turistički centar. 738-670 office@raska-turizam. Moravice. G O L I J A .srbijasume. Aktivni odmor Golija Opšte informacije Javno preduzeće Srbijašume Šumsko gazdinstvo Raška Tel: 036/736-861 sgsumarstvo@nadlanu. Splavarenje od srednjovekovnog grada Magliča do Kraljeva još je jedna zanimljiva manifestacija koja se organizuje na reci.org Turistička organizacija Raška Tel: 036/736-085. Turističke informacije www. bicikliste.vrnjackabanja.rs Goč. možete brati šumske plodove i lekovite trave.rs www. Šetnjama i planinarenjem možete ispuniti svaki dan boravka na ovoj ogromnoj planini – možete obići jezero Tičar. U njenim vodama možete loviti sve vrste šaranske ribe. vožnje kajakom ili kanuom možete okušati svoje veštine na dve rečne trase: Ušće – Maglič i Maglič – Mataruška banja. reka Ibar je vezana za ribolov. ali je upravo zato idelano mesto za odmor ako želite osamu i bekstvo od urbanog.rs www..rs 80 K O P A O N I K . 738-670 office@raska-turizam. 311-192 jutok@tron. Tradicionalno. Željin i Stolovi Opšte informacije Opština Kraljevo Tel: 036/317-670 office@decjeodmaraliste. G O Č . 661-107 tsc_vb@ptt. Na najšumovitijem i najlepšem delu planine Goč.rs www. Ako ste ljubitelj lova. Na Goču je izgrađena i jedina skijaška skakaonica u Srbiji visoka trideset metara. U zimskoj sezoni na Goču radi jedna ski-staza. ali su privlačni kao izletišta za ljubitelje divlje prirode.jutok. Goč je poznat po izvorima i planinskim rečicama koje šumovima i žuborom oplemenjuju vaš boravak u prirodi. planinare.rs www. izvore Studenice.org.ivatourism.rs www. Planina je idealno mesto za branje lekovitog bilja. štuke. Golijska reka je drugo mesto koje ima smeštajne kapacitete i terene za fudbal i male sportove. a leti u ovom turističkom centru možete trenirati košarku.decjeodmaraliste.rs www.co. Obeležena Staza zdravlja vodi vas direktno do Jankovog kamena. Zimi ovde radi više žičara. rukomet.raska-turizam. U odmaralištu se organizuju brojni sportski kampovi. tako da se ovde možete skijati i noću. U obližnjem planinskom gradiću Ivanjica ne propustite da posetite Hadži-Prodanovu pećinu i kameni most na reci Moravici Turističke informacije Aktivni odmor Aktivni odmor Turistička organizacija Kraljevo Tel: 036/316-000. Ako želite odmor u turistički uređenim mestima. Stolovi i Željin nemaju smeštajnih objekata.raska-turizam.co. najvišeg vrha Golije. na lokalitetu Dobre vode izgrađeno je dečje odmaralište.rs Turistička organizacija Ivanjica Tel: 032/665-085 tooivanjica@eunet.com www. 311-192 jutok@tron. Ž E L J I N . odbojku. pre svega na jelena lopatara. Planinske staze su markirane. lovce. Postoji šest obeleženih staza za šetnju. jezero Okruglicu.. karaša.rs Golija je prostrana planina na kojoj je tek počeo da se razvija turizam.rs Turistička organizacija Vrnjačka Banja Tel: 036/611-106. na Goliji postoje bogata lovišta. S T O L O V I .jutok.co. makar i improvizovanom plovilu. Šetajući se.rs Reka Ibar je u široj javnosti poznata po „Veselom spustu” – manifestaciji koja dopušta da ovom brzom rekom plovite u bilo kakvom.

GOLIJA GOČ 3 KOPAONIK 1 KLISURA REKE IBAR 2 STUDENICA 3 PEŠTERSKA VISORAVAN 1 2 K O P A O N I K . G O L I J A . S T O L O V I 81 . Ž E L J I N . G O Č .

O Z R E N . ostajemo nemi pred tom istrajnošću – malih i velikih reka. klisure poput onih koje su izgradile Jerma i Nišava.aista je neverovatna snaga koju voda nosi sa sobom. ta njena upornost da se kap po kap. . S U V A P L A N I N A . . Kada danas pogledamo neke kanjone. a potom se ponovo uspostavlja i novom snagom – teče. Z . 82 R T A N J . milimetar po milimetar vekovima i milenijumima provlači kroz stene. Da zagonetno nastaje i ponire. S T A R A P L A N I N A .

Snaga vode Specijalni rezer vat prirode RTANJ. Kad se gusti oblaci počnu izvlačiti uz strane Rtnja i penjati uz Šiljak. Pri vrhu Rtanj je bezvodan. gonjeni u visinama vetrom.” Ova odlika. S U V A P L A N I N A . perjasti beli oblaci. . O Z R E N . čovek koji je. OZREN. ostavlja utisak jednog od najlepših predela na Balkanskom poluostrvu. a naročito njegov planinski okvir.. Oblik gotovo pravilne piramide čini planinu Rtanj jedinstvenom. Nije redak slučaj da podgorinu Rtnja pokriju oblaci i pljusne kiša. a u „Zapisima iz naših planina” Ratimir Stefanović kaže: „. kao što je značenje samog imena planine. „geografiju učio hodanjem.. a ne u kabinetu”. i mnoge druge. STARA PLANINA. usadile su u narod verovanje da je Rtanj – lekovita planina. i završava sa skoro pravilnom kupom Šiljka. čuveni srpski naučnik.. a onda u nižim njegovim delovima izbija voda u jakim vrelima . gotovo je pouzdan znak da će biti kiše. talasaju se i obilaze neko vreme oko njega. Posebne isceliteljske moći rtanjskog bilja pomažu u bržem zarastanju rana i posekotina. magle se počnu talasati i povijati po dolinama i izlaziti na niže vrhove.. za koje se veruje da potiče još od pracivilizacije Artanije. Dižući se sa prelomima. S T A R A P L A N I N A . kako je sam govorio. zakače se za Šiljak. a na Šiljku sunce greje i iznad njega je vedro. Ovo je jedna od odlika te lepe planine u istočnoj Srbiji. . pre nego što ona pljusne. Tome mnogo doprinosi planina Rtanj. on vlada okolinom i izgleda kao njen vođa i znamenje – zapisao je Jovan Cvijić. 83 .. zatim se otkače i popnu u visinu. C RTANJ rnorečki basen. koja se mirno diže sa široke podloge. gorostasna. naprasno iznad okoline. obaviju ga. oko njega se igraju oblaci.. Šiljak je visok 1570 metara. koja je naseljavala prostor Rtnja. po mnogima osnivač srpske geografije.Kada su lepi letnji dani. gola. SUVA PLANINA. te u prikupljanju životne R T A N J . dune jak vetar.

S U V A P L A N I N A . stepskog bademića. a simbol te planine je endemična vrsta rtanjska metvica. U podnožju Ozrena nalazi se banjsko lečilište. . . U 84 R T A N J . sa raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom.Sve je veći broj planinara. mnogobrojnim prirodnim izvorima i vrelima. I danas je običaj da dvoje mladih i zaljubljenih stane na kamen i poljubi se. vilini konjici. Gorostasna trostrana piramida. Park-šuma je opremljena pratećim objektima i uređenim stazama.. Rtanj pohode i biciklisti. Po pašnjacima i livadama često je grmlje gloga. vlasnika nekadašnjeg rudnika „Rtanj”. a u novije vreme i zaljubljenici u paraglajding. nalazi se jedinstven arheološki lokalitet Gamzigrad – Romulijana. i mnoge vrste ptica.Ozren energije. verujući da taj čin pečati zavet večne ljubavi. kratkonogi gušter. upisan na Uneskovu listu kulturne baštine. jedinstvena u Evropi. Najpoznatiji među njima je rtanjski čaj. Taj prostor je između dva svetska rata pošumila i uredila porodica Juliusa Minha. Pored Vilin konjic planinara. N OZREN a Ozrenu se nalazi kamen ljubavi. U podnožju Rtnja je i park-šuma. divlje ruže. Legenda kaže da su se baš na tom mestu voleli Hajduk Veljko i Čučuk Stana. na severnim obroncima obrasla je samoniklom jelovom šumom. koji ga doživljavaju kao pravi izazov bez obzira na doba godine ili vremenske prilike. Na Rtnju preovlađuju mešovite šume jele i bukve. mesto je sa koga se pruža pogled na dolinu kojom vijuga Morava. sa oko 150 vrsta drveća i šiblja. S T A R A P L A N I N A . koja raste samo na tom mestu. u pravcu Zaječara. Oštra Čuka (1118 m). . O Z R E N . najviši vrh Ozrena.. a njihovi posebno zanimljivi stanovnici su veliki plavi leptiri. U blizini Rtnja.

najviši je u Srbiji. One kriju u sebi izvor „Ðerđelez“.5 metara i prvi je spomenik prirode koji je država zaštitila. Ozrenske staze vas mogu povesti i do manastira Jermenčić. Na lepo uređenom izletištu Kalinovica. sa kojih teče hladna i čista „Ozrenska rosa”. pa je vodopad po tome i dobio ime.Klisura Gradašnice blizini je i vodopad Ripaljka. Visok je 17. poznat još iz vremena robovanja pod Turcima. R T A N J . U sokobanjskom kraju za skakanje se kaže ripanje. Vodopad nastaje na reci Gradašnici i po tvrdnji Jovana Cvijića. bogate i raznovrsne flore i faune i kulturnoistorijskih vrednosti srednjovekovnog utvrđenja Soko-grad. čija hladna voda toli žeđ i okrepljuje. Pored tog izvora. ovog puta o poreklu imena Lepterija. Manastir Jermenčić su. Klisura reke Moravice vrednovana je kao predeo izuzetnih odlika „Lepterija – Sokograd” zbog izvanredne pejzažne raznolikosti. podigli Jermeni. . Nalazi se na 420 metara nadmorske visine. žeđ se može utoliti i na česmama „Barudžija” i „Šopur”. O Z R E N . po predanju. S U V A P L A N I N A . atraktivnih geomorfoloških oblika i pojava. posebnu atrakciju predstavljaju dve sekvoje. Tatomirovog grada ili Ozrenske pećine. Ozrenske livade su predeli posebne lepote. u šumsko-livadskom ambijentu. Predeo izuzetnih odlika T LEPTERIJA – SOKO-GRAD ema ljubavi je osnov još jedne legende. 85 . . ali i još jedan izvor. S T A R A P L A N I N A .

puh lešinar. njihovi su najzanimljiviji stanovnici. Ljubavna priča se. Sastoji se od Donjeg i Gornjeg grada. Sve to je uticalo da Stara planina bude na listi 86 R T A N J . a vir (sada plaža) – Župan. zanimljive istorije i bogate tradicije – učinila je tu planinu savršenim mestom za odmor. Na Lepteriji postoje i dva izvora (tople i hladne vode). Stara planina se smatra jednom od najraznovrsnijih prirodnih naseobina u Evropi. a. prema predanju. belogrudi jež. I danas se čuveno izletište na proplanku kraj Sokobanje naziva Lepterija. . drvenim mostićem preko Moravice. Drugo ime za Staru planinu je Balkan. Gotovo cela klisura pokrivena je teško prohodnim šumama hrasta i šikarama grabića. a delom u Bugarskoj. S T A R A P L A N I N A . O Z R E N . na strmom i skoro nepristupačnom uzvišenju nalaze se ostaci srednjovekovnog utvrđenja. kćerku tadašnjeg vladara Sokograda. te mesta za kupanje i sunčanje. Župan. S STARA PLANINA meštena na Balkanskom poluostrvu. kao u Romeu i Juliji. Uspon uz litice nekada neosvojivog Soko-grada pravi je doživljaj za sve koji žele da razgledaju zidine drevnog utvrđenja i uživaju u veličanstvenom pogledu koji se odatle pruža. delom u Srbiji. podignutog na temeljima antičkih građevina. dolazi do prirodnog fenomena poznatog kao Bogorodica u steni. sin vlasnika obližnjeg Vrmdžanskog grada. S U V A P L A N I N A . završava tragičnim krajem dvoje zaljubljenih. .Stara planina tu se sakrila Bogorodica s Hristom u naručju. Udubljenje u steni ima oblike majke sa detetom. . bežeći pred Rimljanima... U kanjonu Moravice. Skladna mešavina netaknute prirode. Po tom tragu čitamo i lokalne toponime. tako da je zapravo po toj planini i celo Balkansko poluostrvo dobilo ime. Sa Lepterije se. riđa lasica. zaljubio se u Lepteriju. gradeći deo zapadnobalkanskog planinskog venca. Veliki mrmoljak. Park prirode Prema predanju.

Pančićeva žablja trava.. S T A R A P L A N I N A . Na području Stare planine. bor krivulj. kraj je raznovrstan i po nastanjenim vrstama. meandri Temštice. Među njima su: krilasti zvončić. Slika sela podseća na one iz snova. udenuta među vinograde. Prirodni rezervati i spomenici prirode čine posebne vrednosti tog parka. koza i goveda koje su se prilagodile teškim uslovima visokih pašnjaka.. snežna voluharica. U toj oblasti živi više od 30 vrsta sisara. Posebno zanimljivi i značajni lokaliteti na Staroj planini su i Dolina potoka Bigar. i Suve planine. bukove prašume. Zvao se staroplaninski kačkavalj ili pirotski kačkavalj i predstavljao jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda Srbije.. ris i medved. sa 1758 metara nadmorske visine. planinski javor i biljke iz porodice mesožderki. koje su. šumski ljiljan.. S U V A P L A N I N A . rosulja.. žbunasta jova. Na Staroj planini raste 40 biljnih vrsta. Stena „Babin zub”. po čemu je jedan od najbogatijih na Balkanu. U njima rastu retke i zaštićene vrste: bor krivulj. R T A N J . poput davno zaboravljenog raja. Zanimljivo je dodati da je šezdesetih godina dvadesetog veka to bio sir koji se najviše koristio u ishrani u Beloj kući. stavljene pod zaštitu. tresavski kaćun. pašnjaci i brojna slikovita sela. . O Z R E N . šuma i potoka. 87 .Stara planina prioriteta u strategiji razvoja turizma u Srbiji. Planinski šafran Pored toga. to je kraj poznat po autohtonim vrstama ovaca. a među njima su i tekunica. patuljasta perunika. Pejzažom Stare planine dominiraju bogate prošarane šume. stepski lužnjak. do pre 15 godina pravljen je jedan od najboljih sireva na svetu. Riđem mišaru i poljskoj ševi tu je glavno stanište. kao prirodne retkosti na području Srbije. te 203 vrste ptica. Pored planinskih livada. . Stara planina je dom lekovitog bilja. planinska sasa. gde se jedan odstenjak izdvaja oblikom koji podseća na stari zub – zaštitni je znak Stare planine. Njihovi žitelji poznati su po tradiciji tkanja ćilima. najviši vrh Midžor.

N DOLINA POTOKA BIGAR a potoku Bigar. Izuzetno je aktraktivna zahvaljujući brojnim neobičnim oblicima koje gradi u svojoj klisuri i po bogatom biljnom i životinjskom svetu. M SUVA PLANINA asiv sa izuzetnim pojavama i oblicima kraškog reljefa. S U V A P L A N I N A . . gde gradi impozantan kanjon. Suva planina. Tlo je kamenito. nalazi se u istočnoj Srbiji i deo je Karpatsko-balkanskog planinskog sistema. U dolini Bigrenog potoka krajem 19. Đorđina čuka (1735 m). Litica (1683 m). u dva jaka mlaza spušta u dolinu Stanjinske reke. prelazi u Bugarsku. veka podignuto je trinaest vodenica. Vodopad se preko dve kaskade. a potom se vraća u Srbiju. pogotovo oni najviši: Trem (1808 m). a na nižim 88 R T A N J . .Specijalni Rezer vat prirode Ž JERMA Spomenik prirode ivopisna klisura reke Jerme prolazi jednim od najlepših krajeva u Srbiji. koje dostižu visinu od 16 metara. bogat sedimentima različite starosti. prepuno vrtača. Danas ih ima tek nekoliko. . Golemo strazište (1714 m). Sokolov kamen (1552 m). Njeni vrhovi. S T A R A P L A N I N A . O Z R E N . bigrenih vodopada u Srbiji. Golemi vrh (1535 m) – uglavnom su goli ili sa veoma malo rastinja. Jerma izvire blizu Vlasinskog jezera. na putu Knjaževac– Kalna–Pirot. nalazi se jedan od najpoznatijih akumulativnih.

Voda izbija iz vrela na oko 263 metara nadmorske visine. potkapinama. sa strmim stenama. Upravo na tim liticama gnezdi se jedan od poslednjih parova surog orla u Srbiji. šumska kornjača. Značajno je jer se još samo na njemu i u Jelašničkoj klisuri nalazi zajedničko stanište dva tercijarna relikta i balkanska endemita – Srpske ramonde i Natalijine ramonde. Klisura se sastoji od Prosečke klisure. dugu 17 kilometara. izbija iz krečnjačkih stena kod sela Krupac. izrazito uzana. Nekada se tu izvodila stoka iz okolnih sela na ispašu. Ostrovičke kotline i Gradištanskog kanjona. a su u građenju svog sopstvenog puta reke izuzetno uporne. Mokra. ispod vrha Trešten (1470 m) nalazi se jedini izvor vode na toj planini. Na izlazu iz kanjona je uzvišenje Oblik. snažne i kreativne. šupljinama i kavernama u stenama. jedno od najizdašnijih vrela istočne Srbije. ruja. na mestu gde se strane Svrljiških planina strmo spuštaju u Belopalanačku kotlinu. Park prirode T SIĆEVAČKA KLISURA ražeći svoj put. svedoči još jedna krečnjačka klisura na istoku Srbije – Jelašnička. ta klisura je pravo nalazište različite morfološke ornamentike. stepenasto odsečene kamene litice.. 89 . Na Rakošu. . Na većim nadmorskim visinama izvori su veoma retki. Veličinom i lepotom posebno se ističu prozorci Kupina i Sveti Ilija. Najatraktivniji deo klisure je grandiozni Gradištanski kanjon. sa tesno sklopljenim stranama. U klisuri ima i žalfije. O Z R E N . divljeg jorgovana.. . jazavac. KRUPAČKO VRELO Krupačko vrelo. Gornji Dušnik. Nišava je u istočnoj Srbiji usekla jednu od najatraktivnijih klisura: Sićevačku.Suva planina delovima pojavljuju se uvale obrasle travom. Među retkim i ugroženim biljnim vrstama tu se izdvajaju Pančićeva kandilka i srpska ruža. D JELAŠNIČKA KLISURA Specijalni rezer vat prirode R T A N J . krtica. U jednoj od vrtača nalazi se zajezerena voda na oko 1500 metara nadmorske visine. ali se u podnožju Suve planine nalaze mnogobrojna vrela. Atraktivna već samim tim što je stanište Srpske ramonde i Natalijine ramonde. S U V A P L A N I N A .. divlje višnje. a među životinjama veliki mrmoljak.. od kojih su najpoznatija u selima Ljuberađa. koje najvećim delom čine vertikalne. S T A R A P L A N I N A . poskok.. Širina kanjona pri dnu se uglavnom svodi na rečno korito Nišave. sa specifičnim oblicima kraške erozije: prozorcima.

Vlasinsko jezero. od kojih je najveće Vlasina Rid. S U V A P L A N I N A . a među bukvama postoje i sveta stabla. ima izuzetan značaj u proučavanju istorije živog sveta Balkanskog poluostrva. U međuvremenu je taj jezerski pojas iskrčen. Predeo izuzetnih odlika V Vlasinsko jezero VLASINA lasina je visoravan na jugoistoku Srbije. u uvalama. Šume bukve nekada su se spuštale do samog jezera. biljki mesožderki. omanolikoj palamidi. Sa razuđenom obalom. odakle je isticala reka Vlasina. poput poludragog i dragog kamenja. Kvalitet vode i bogatstvo biljnog i životinjskog sveta osnovna su vrednost tog predela. blizu granice sa Bugarskom. muljnoj oštrici. S T A R A P L A N I N A . Vlasina se raspoznaje po rosulji. Na njoj se nalazi najveće i najviše veštačko jezero u Srbiji – Vlasinsko jezero. koja su osveštana i služe kao zapisi. . Zapis u Polomu ima obim stabla od skoro pet metara.Brezove šume na Vlasini Područje Jelašničke klisure. O Z R E N . kao stanište reliktnih i endemičnih vrsta. . menja sve nijanse plavozelenih tonova. a visinu oko 24 metra. Na planinskim kosama. Nastalo je na mestu gde je u prošlosti postojala jedna od najvećih planinskih tresava Balkanskog poluostrva. pored bogatih izvora i šumaraka smeštena su vlasinska sela. dva ostrva i više izduženih poluostrva sa tresavama – ono je pravi akvarel prirode visoravni. poznatija kao Vlasinsko blato. močvarnoj 90 R T A N J . .

Đavolja varoš petospratnici. fotograf i pisac. . Vlasina je idealno mesto za odmor tokom cele godine. Po jednoj od njih.. . Nekom đavoljom igrom na rastresitom zemljištu su se našle i teške andezitne ploče. lisičarka i mlečnica samo su neke vrste gljiva koje uspevaju na Vlasini. dve kolone svatova pošle su po istu devojku. 91 . pa se jedna prostrana regija u tom delu naziva Toplica. Spomenik prirode J ĐAVOLJA VAROŠ ug Srbije poznat je po mineralnim i termalnim vodama. Na krajnjem jugu Toplice. Zanimljivo je R T A N J . ali i maljavoj brezi. S U V A P L A N I N A . pa kako nisu mogli da objasne njihov nastanak. a neobični stubovi su polako rasli. Letnji i jesenji vrganj. medveđem grožđu. O Z R E N . Tamo gde nema rastinja javlja se erozija. a ona uvek stvara vragolaste pejzaže. o impresijama pri susretu sa Đavoljom varoši kaže: „Na ogoljenoj padini su vetar. na obroncima planine Radan. Ljudi su od davnina izbegavali sablasne stubove. Dragan Bosnić. kiše i bujice tokom nezamislivo dugog vremena spirali rastresito zemljište. Zaronjena u opuštajući plavozeleni kolorit.. ispredali su legende. postoje izvori koji su visokomineralni i u njihovoj neposrednoj blizini nema nikakvog rastinja. S T A R A P L A N I N A . pa ih je neka moćna sila okamenila. Vreme je prolazilo. One su pritiskale sipljivo zemljište pod sobom i nisu dozvoljavale erozivnim silama da ga speru.

” Voda što spira vegetaciju sa padine je crvena od velikih primesa gvožđa. S U V A P L A N I N A . Meštani. . pa se ne koristi za piće. jer je navodno dobra za kožu i za ispiranje usta. Naravno. O Z R E N . Meštani tvrde da se sablasne kolone kreću. što je delimično tačno.Rosomački lonci da se. a sve češće i turisti. a na mestu gde je kapa pala stvara se nova figura. ali je i visokoalkalna. kada se sa brda posmatra prizor. . kiša i vetar spiraju piramidu bez kape. Crvena voda je srednjovekovnim rudarima Sasima bila 92 R T A N J . vide stvarno dve kamene kolone. Kada povremeno sa okamenjene piramide padne teška andezitna ploča. . S T A R A P L A N I N A . to je vremenski proces koji daleko nadmašuje ljudski vek. dolaze po tu vodu.

Najviši vrh je Šopot. na nadmorskoj visini od 310 metara. u nižim delovima je uglavnom hrastova. Danas se u njima ne kopa. a ima i antropogene šume bora. a u blizini je i arheološki lokalitet Caričin grad. po imenu rečice koja u nju ponire – Cerjanska pećina. . Grad je naprosto neka vrsta arhitektonskog koncentrata. Natalijina ramonda R T A N J . potvrdio je vezu ponora i vrela. kune. koja izgleda kao krečnjak koji se raspada. carski je poduhvat u okviru koga su sublimirana sva znanja urbanista i arhitekata tog doba. među kojima su najznačajniji ostaci prašume iz doba tercijara. 2800 metara severozapadno. ili kako je u njegovoj epohi nazivan Justinijana prima.Radan planina je nastala razlamanjem starog Rodopskog kopna. Na planini Radan dominira bukova šuma. Zahvaljujući toplijoj klimi na Radan planini opstalo je nekoliko endemskih i reliktnih biljnih vrsta. Ulaz u nju. na nadmorskoj visini od 515 metara. . S U V A P L A N I N A . S T A R A P L A N I N A . a u gustim šumama žive vukovi. pokazatelj da u blizini ima dosta gvožđa. S RADAN PLANINA astavljena od tri masiva: Majdan planine. Ravne planine i Petrove gore . smrče i jele. srne. jazavci. Cerjanska pećina je mokra čak i leti. O Z R E N . Justinijana prima je opasana bedemima na kojima su prikazani svi tipovi kula. nalazi se blizu sela Cerje.Jelašnička klisura CERJANSKA PEĆINA Poznata i sa nazivom Provalija. Eksperiment bojenja vode. a u gradskom jezgru podginuto je osam bazilika po originalnim i potpuno različitim projektima. lisice. u okolini Niša.. podignut 535. predstavlja ponor rečice Provalije. godine. mračne sile ne plaše ljude. Livade su pune lekovitog bilja. ta pećina nije pogodna za turističke posete. a Đavolja varoš je postala zanimljivo turističko odredište. divlje mačke. Tavanice nekih pećinskih kanala sastoje se od neobične mase. što je svrstava u grupu Rodopskih planina. izveden tokom sedamdesetih godina. kada je korito Provalijske reke suvo. visine 1408 metara. divlje svinje. a vode ima u jezercima u ulaznom delu. koja ponovo izvire na Kravljanskom vrelu. Zbog malog ulaza. Na obroncima Radan planine nalaze se Prolom Banja.. pa su pored potoka još vidljivi ostaci dva stara rudarska okna. onovremene svetske izložbe na kojoj su prikazana sva tada poznata graditeljska čuda. 93 . Caričin grad kod Lebana. Cerjansku pećinu odlikuju male dimenzije ulaznog dela i velike dimenzije Glavnog kanala – visina uglavnom prelazi 20 metara.

Na putu ka Zaječaru ne propustite da obiđete biser rimske arhitekture. S T A R A P L A N I N A . Planinari je rado posećuju i biciklisti koji vožnju po njenim visovima doživljavaju kao izazov. Iako prilično dugačka. arheološki lokalitet Gamzigrad – Romulijana koji se nalazi na Uneskovoj listi kulturne baštine. Oštra čuka. voleli Hajduk Veljko i Čučuk Stana. izvoru Šopur i Oštroj čuki ili ka izletištu Očno. Čuvena srpska kraljevska banja Sokobanja nalazi Aktivni odmor 94 R T A N J . po legendi. paraglajding. Odavde možete produžiti u šetnju preko ozrenskih livada. Ozren je podesan za razne vrste kretanja u prirodi: planinarenje. S U V A P L A N I N A .rs www. U sklopu odmarališta Rtanj postoje spotrski tereni. Sami ćete odlučiti da li ćete ići ka paraglajding uzletištu.rs Sam prizor planine Rtanj.toozajecar. badmington. U određeno doba godine možete doći na branje čuvenog rtanjskog čaja. .rs Turističke informacije Organizacija za turizam i kulturu Sokobanja Tel. 018/830-271 info@otks. planinski biciklizam..co.irvas.. slobodno penjanje.com www. za koji se veruje da je afrodizijak.org. . pešačenje. orijentacioni kros.srbijasume. na kome su se. Soko-grad Opšte informacije Zavod za zaštitu prirode Niš Tel: 018/523-448 nis@zzps..org. Na Ozrenu vas očekuju brojna uređena izletišta i zanimljivi ambijenti: Očno. Ozrenske livade. Kalinovici i ozrenskim livadama.otks. Aktivni odmor Zbog izvanrednih terena.. a ako volite boravak u prirodi. potražite i neko od uređenih izletišta. frizbi.com www.rs Turistički informativni centar Trg oslobođenja bb Tel: 018/833-988 Rtanj Opšte informacije Javno preduzeće Srbijašume Šumsko gazdinstvo i uprava Boljevac Tel: 030/63-381 www.rs Turističke informacije Turistička organizacija Boljevac Tel: 030/63-593 tooboljevac@nadlanu. O Z R E N .rs Turistička organizacija Zaječar Tel: 019/421-521 tooza@nadlanu. Na izletištu Kalinovica posebnu atrakciju predstavljaju dve sekvoje i izvor ledene vode. Iznad Kalinovice naići ćete na travnate terene za fudbal. neće vam biti preterano naporna šetnja do kamena ljubavi. Ozrenske livade.rs www. I legende koje se ispredaju o poreklu njenog pravilnog geometrijskog oblika mogu biti razlog za putovanje. kamen ljubavi. koja ima oblik gotovo pravilne piramide. biće vam dovoljan razlog da joj krenete u pohode. .Ozren planina.zzps. košarku.

Stara planina Javno preduzeće Stara planina Tel: 019/731-110 www.com www. vojna tvrđava s početka naše ere. etno-muzej i muzej vina u selu Ravna. Sićevačka klisura Turističke informacije Turistička organizacija Niš Tel: 018/524-877 ton1@nadlanu. U zelenom pojasu Sokobanje nalazi se i Prirodno lečilište Banjica.se podno Ozrena.org. Krvave bare. gde se nalaze ribnjak i jezero. Dane ćete ispuniti planinareći i pešačeći različitim Aktivni odmor Turistički informativni centar Veljka Vlahovića 22 Tel: 019/735-230 toknjazevac@nadlanu.rs R T A N J . Prelet zmajem ili paraglajderom. ali je ipak izgrađen sistem za veštačko osnežavanje kako biste mogli da uživate u zimskim sportovima i u sezonama kada nema dovoljno padavina. stižete do izletišta Lepterija i Soko-grada. Kanjon je od Pirota udaljen oko trideset kilometara. Jedno od posebno zanimljivih mesta je Debela stena. 320-839 top010@nadlanu. U selima podno Stare planine obavezno probajte specijalitet ovog kraja – belmuž.rs Opšte informacije trasama i brojnim markiranim stazama. snegom skoro pet meseci. vožnja planinskim biciklističkim stazama mogućnosti su za ispunjen odmor u pokretu. biće vam naporno i zanimljivo iskustvo. . Sunčana dolina i Markova livada.topirot.com www. Jelašnička klisura. 95 . Bratkove strane. S T A R A P L A N I N A . . kroz kanjon Moravice. Tri čuke.knjazevac.com Turistička organizacija Pirot Stara planina najveća je i najlepša planina u istočnoj Srbiji. 730-988 toknjazevac@nadlanu. a na njenom severnom obronku uzdiže se Soko-grad. najvišeg vrha. Kroz sokobanjsku kotlinu protiče kristalno čista reka Moravica. ali ima mnogo toga da ponudi.com Tel: 010/320-838 top010@nadlanu. Stara planina je izazov ako volite osvajanje vrhova. U blizini Jerme nalazi se manastir Poganovo iz 15.rpsp.org.nistourism. odakle stazom zdravlja.com www.rs Turistička organizacija Pirot Tel: 010/320-838.com www. Na skijalištu Babin zub izgrađena je nova četvorosedna žičara. Kanjon Jerme Turističke informacije Turistička organizacija Knjaževac Tel: 019/735-230. onda obavezno posetite živopisni kanjon Jerme.com Ako poželite da u Srbiji nađete komadić Divljeg zapada. Kroz sočivo svog fotoaparata zabeležite prelepe pejzaže i napravite zapise retkih ptica i planinskog bilja. koji je poznat po misterioznoj fresci svetog Hristifora sa magarećom glavom. veka. a nedaleko od manastira se nalazi i Zvonačka banja. Skijaški centar Babin zub ima staze na lokacijama Konjarnik. Posetite i arheološko nalazište Timacum Minus. Možete krenuti i u osvajanje Vražije glave. O Z R E N . Uspon do Midžora. Stara planina je pod Aktivni odmor Suva planina. S U V A P L A N I N A . koju svakako treba da vidite.topirot. Još kao destinacija nije dovoljno poznata.

Na planini postoje pešačke staze.com www. kako samo ime kaže. Aktivni odmor Sićevačka klisura U tom kraju nalazi se još jedna izuzetno atraktivna klisura duga 17 kilometara. Najznačajniji tereni su Višegrad. S T A R A P L A N I N A . Inače. koju je priroda obilato nadarila lepotom. Tu postoji i veštačka stena koja je uređena prema propozicijama UIAA. čuveni britanski istoričar. a poznata je i po endemskoj vrsti cveta – Ramonda serbica.tokursumlija. Vrhovi koje možete osvajati zovu se Trem – najviša tačka planine i Devojački grob.Turistički informativni centar Niš Voždova 7 Tel: 018/523-118. Divlji konji su nekada tu živeli u velikom broju. naići ćete na terasasti plato gde se nalazi kompleks Caričin grad – arheološki lokalitet iz 6.vlasinskojezero. Takođe. nedaleko od Lebana. što će vam tokom leta prijati iako u planinanima temperatura vode dostiže tek 23 stepena. izuzetne istorijske vrednosti. Đavolja varoš. Tu uspeva i jedna od najkvalitetnijih kolonija žal je u Evropi. predstavlja idealan teren za poklonike paraglajdinga. U klisuri je 2009. Preporučujemo uređenu pešačku stazu koja kreće od Prolom Banje i vodi do Đavolje varoši.org www.veka.. S U V A P L A N I N A . „Prolazeći kroz Sićevačku klisuru shvatio sam smisao istorije”. Aktivni odmor 96 R T A N J . Obavezno posetite taj biser rimske arhitekture. obavezno obiđite izvore voda čudesnih svojstava – Đavolju vodu i Crveno vrelo. mesto za adrenalinske sportove – slobodno penjanje po prirodnim stenama i druge alpinističke disipline.tosurdulica. Nišavska kotlina. Dugačka je svega dva kilometra. a postoje i dve dečje staze. između sela Jelašnica i Čukljenik postoji nekoliko pogodnih mesta za izlet. možete iznajmiti čamac na vesla ili jedrilicu. koju je usekla Nišava. Planina je i dobila ime Suva zato što na njenim visovima nema izvora. O Z R E N . ima izvor. okružena planinskim vencima. a na njegovim obroncima nalazi se i Prolom Banja. Klisura je. pešačeći.com Kada se uputite ka vrhovima Suve planine. splavareći. Na raspolaganju je više od 40 sportsko-penjačkih smerova. 385-881 info@tokursumlija. koji se zove Marickina. . U doba Rimljana kroz taj teško pristupačni predeo bio je prosečen put Via Militaris. u blagodetima vode i osvajanja planinskih vrhova Čemernik i Besna kobila i brojnih planinskih staza. Radan je poznat po bogatsvu izvora – zabeleženo ih je oko 200. Na jugozapadnim padinama Radana. Deo obale jezera. Uz kolone zemljanih gura u Varoši. Obeleženim planinarskim stazama stići ćete do vidikovca Sokolov kamen. Sićevačka klisura je predeo gde se nalazi više od 30 crkava i manastira. vozeći bicikl. teren iznad sela Sićevo i Koritnik iznad Niške banje.rs Vlasina Turističke informacije Turistička organizacija Surdulica Tel:017/813-712 turisorg@nadlanu.rs kursumlija@nadlanu. Jelašnička klisura je pristupačna i ljudima koji nisu skloni izazovima– Aktivni odmor Prizor od dvesta dve mistične zemljane gure sa kamenim kapama na glavi u nestvarnom i surovom krajoliku podnožja Radan planine vredno je videti. možete se upoznati se prirodnim lepotama ovog kraja. . koje nisu dobro uređene. a danas jedva da ih je ostalo nekoliko. pa se možete smatrati pravim srećnikom ako vam se pruži prilika da ih vidite. a tu se nalazi i izletište Bojanine vode koje.com Jezero Vlasina okruženo je planinama i obraslo čudesno lepom brezovom šumom. koja se nalazi samo na ovom mestu. ali uz pratnju vodiča.. Odmor na Vlasini može biti prijatna kombinacija uživanja Jelašnička klisura Pod padinama Suve planine nalazi se klisura Jelašnica. rekao je Arnold Tojnbi. 521-321 ton2@nadlanu. Đavolja varoš bila je u najužem izboru na listi kandidata novih Sedam svetskih čuda prirode. . pre svega. godine održan Svetski kup u splavarenju. planinareći. Radan planina Turistička organizacija Kuršumlija Tel: 027/380-963. uređen je za plivanje. Pokušajte i vi da idete njegovim tragom. Tokom zime na tom izletištu možete se skijati na uređenoj ski-stazi. Jezero vam omogućava i rekreativni ribolov. obavezno ponesite zalihe vode.com www.

.1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 RTANJ OZREN STARA PLANINA SUVA PLANINA VLASINA RADAN PLANINA VODOPAD RIPALJKA OZRENSKE LIVADE SIĆEVAČKA KLISURA JELAŠNIČKA KLISURA KRUPAČKO VRELO VODOPADI BIGRENOG POTOKA KLISURA JERME ZVONAČKA BANJA ĐAVOLJA VAROŠ CERJANSKA PEĆINA R T A N J . O Z R E N . 97 . . S T A R A P L A N I N A . S U V A P L A N I N A .

P L A N I N A . one koja krepi i umiruje. Postoji i jedna druga vrsta lepote – divlja. M E T O H I J S K E P R O K L E T I J E .rimeri očekivane. . . vedre. 98 Š A R . P . surova – a ipak lepota. Upravo ona izdvaja Šar-planinu i Prokletije. razmešteni su svuda oko nas. raznežene lepote. G R M I J A . uznemirujuća. G A Z I M E S TA N .

Prizrenska Bistrica je. . METOHIJSKE PROKLETIJE.. zahvaljujući lepotama i vrednostima svoga kanjona. Nije redak slučaj da se u toku jednog istog dana na Šari mogu doživeti sva četiri godišnja doba. makedonski hrast. bukve. Planina neobične. šarplaninski karanfilić. Posebnu vrednost biljnog pokrivača Šare čine brojne lokalne endemske vrste. a među njima: hajdučica kralja Aleksandra. bornmilera. vodom najbogatija balkanska planina.P L A N I N A . G R M I J A . . tako da se sneg zadržava i do 280 dana u godini. na najvišim vrhovima ona je hladna i surova. čiji potoci otiču u tri morska sliva. prostire se Šarplanina. N ŠAR–PLANINA a krajnjem jugu Srbije. molika. GAZIMESTAN. šarplaninski šafran. bedrnica. u dolinama Prizrenske Bistrice i Lepenca oseća topla klima Mediterana. sa bogatim i raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom. velikim brojem endemskih vrsta – proglašena je za nacionalni park. Specifičnosti Nacionalnog parka su: šarplaninski kostolom. Šume hrasta. Sudar mediteranske i kontinentalne klime duž visokog šarskog bedema uticao je na pojavu različitih mikroklimatskih varijanata. Šar-planina je i pravi muzej glacijalnog reljefa pod otvorenim nebom. 99 . svrstana u spomenike prirode. što je Šar- Š A R . munika. Dok se u podnožju. visokoplaninskog – žbunastog i zeljastog rastinja udomile su 147 vrsta leptira. skoro divlje i surove lepote. jele.. M E T O H I J S K E P R O K L E T I J E . G A Z I M E S TA N . sa oko sto vrhova iznad 2000 metara nadmorske visine. GRMIJA. tisa.. Sve pomenute odlike Šare uticale su i na neprocenjivo bogatstvo njenog biljnog i životinjskog sveta. prava alpska. duž granice sa Makedonijom..Divlja lepota Nacionalni park ŠAR-PLANINA.

G A Z I M E S TA N . potpune providnosti i ledene lepote.Veliki tetreb Šar Planina planinu uvrstilo u takvo najbogatije evropsko područje. . Kulturno-istorijsko nasleđe Nacionalnog parka Šar-planina odlikuje se velikim bogatstvom. Sva jezera koja se nalaze na Šar-planini. kuna belica. . snazi i izdržljivosti. udubljenjima iz kojih su polazili planinski lednici. Veliki vir. vidra. ali i divlja mačka. kuna zlatica. medved. Pored 100 Š A R . sva jezera su pod snegom i ledom od novembra do maja. ovčara čuvenih po svojoj hrabrosti. Ona leže u cirkovima. snežna zeba. Ima ih ukupno sedam: Livadičko jezero. Donje Blateštičko jezero. divokoza. a teritorijalno pripadaju opštini Štrpce. M E T O H I J S K E P R O K L E T I J E . Malo i Veliko Jažinačko jezero. . tako da samo u Livadičkom i Velikom Jažinačkom jezeru živi unesena potočna pastrmka. koja se zbog surovih uslova života ne može razmnožavati. ne nude prijatne uslove za život.P L A N I N A . Na nepreglednim divljim prostranstvima Šare mogu se videti prizrenska bistrica. planinski šargan i dinarska voluharica. Više od 200 vrsta ptica upotpunjuje njen živi svet. ris. G R M I J A . veliki tetreb. jarebica kamenjarka. ljuskavi gušter. raznovrsnošću i posebnim značajem za srpski identitet i istoriju. Posebno su zanimljivi suri orao. U narodu su zbog njihove lepote poznate kao gorske oči. srna. Ta jezera. U zavisnosti od vremenskih prilika. Mali vir. sivi soko. Gornje Blateštičko jezero. Poznata je i po autentičnoj rasi pasa – šarplaninaca. nastala su ledničkom erozijom.

kroz koje su divlje planinske reke usekle klisure nesvakidašnje lepote. Prokletije. posebnu dragocenost predstavlja 45 srpskih srednjovekovnih crkava i manastira. pored manastira Visoki Dečani. vidre. velikog broja retkih i ugroženih vrsta. na Prokletijama živi ogroman broj vrsta leptira. vukovi. stavljeni i na listu ugrožene svetske kulturne baštine. Zbog svoje izuzetne biološke raznovrsnosti. među kojima su i endemske vrste munika i molika. 101 . M E T O H I J S K E P R O K L E T I J E . Visoki Dečani. upisani su i Pećka patrijaršija. a atraktivni su i crni daždevnjak. hrasta. G R M I J A . Pored prirodnog i kulturno-istorijskog nasleđa. Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. D PROKLETIJE a lepota može biti divlja i surova. impozantnih. strmih i teško prohodnih grebena. naselja i mostova. zbog svojih geomorfoloških i klimatskih odlika – najnepristupačnije kod nas. pravi primer su Prokletije. Kao i na Šarplanini. zajedno sa Šar-planinom. Prokletije su. kune. graba. G A Z I M E S TA N . Taj pojedinačno najveći planinski masiv Dinarskih planina obuhvata oko 40 odvojenih planina. divokoze i divlje mačke. Svi ovi spomenici su. povremeno duboke i više od hiljadu metara. detalj isposnice svetog Petra Koriškog iz 13. alpski mrmoljak. poput Srpski manastiri na Kosovu i Metohiji UGROŽENA BAŠTINA Na svetsku listu prirodne i kulturne baštine (Unesko).P L A N I N A . Poznate su po šumama kestena. poput klisura Pećke i Dečanske Bistrice. veka u kanjonu Prizrenske Bistrice. crni orao. Najstarije zaštićeno Š A R . a posle Alpa. . po visokoplaninskim šumama borova. Prizren i Suva Reka. Gora. veliki tetreb. . Granice sadašnjeg Nacionalnog parka protežu se duž opština Štrpce. pripadaju jednom od šest evropskih centara biološke raznovrsnosti. nadomak Prizrena – srednjovekovne srpske prestonice u podnožju Šare. ovde se nalaze spomenici srpske srednjovekovne kulture pod zaštitom Uneska manastir Visoki Dečani i Pećka patrijaršija. U svoj toj divljini sačuvani su predeli iskonske lepote. veka ili manastira svetog Arhangela iz 15. te bor krivulj. odmah posle upisa.srednjovekovnih utvrđenja. Kačanik. i u Evropi.

stablo u Srbiji, stablo crnog duda, poznato i kao šam-dud, nalazi se u porti Pećke patrijaršije.

Predeli izuzetnih odlika, rezer vati i spomenici prirode

REKA MIRUŠA, GAZIMESTAN, MERMERNA PEĆINA, GRMIJA...

R

eka Miruša, predeo izuzetnih odlika, poznata je po kanjonu u kome je čitav niz od 16 jezera međusobno razdvojenih slapovima, vodopadima i brzacima. Penušava reka spušta se u metohijsku kotlinu, savlađujući svojim vodenim kaskadama visinu od 250 metara. Na vrhu krečnjačke litice, poznate kao Crvena stena, nalaze se i dve pećine: Mala i Velika crkva, u koje su se za vreme robovanja pod Turcima sklanjali srpski kaluđeri. Mermerna pećina, spomenik prirode koji se nalazi nadomak Lipljana, u selu Donje Gadimlje, oblikovana u mermeru, sa nekoliko stalnih jezera, najveća je po dužini pećina ove vrste kako u Srbiji tako i u svetu. Posebno njeno bogatstvo je veoma redak

aragonitski nakit, koji se u takvom obimu i u toliko različitih oblika do sada nije otkriven ni na jednom mestu. Na području današnjeg rezervata prirode Gazimestan nalazi se memorijalnospomenički kompleks na mestu gde se 1389. godine odigrala jedna od najznačajnijih bitaka u srpskoj istoriji – Kosovska bitka. Po legendi, kosovski božuri, koji su zaštitni znak Gazimestana, iznikli su iz krvi kosovskih junaka. Crveni božur je simbol svesnog žrtvovanja, pobede života i večnog trajanja. Biljni svet upotpunjuju balkanski endemiti: žuti šafran, kukurek, divlji ječam... Pored kosovskog božura, u prirodne retkosti Srbije spadaju i gorocvat i stepski bademić. Park prirode Grmija nalazi se na istočnom obodu velikokosovske kotline u neposrednoj blizini Prištine i sa svojim brojnim sadržajima, glavno je izletište stanovnika Prištine. Po lepoti, osobenom biljnom i životinjskom svetu, ističu se i klisure reke Kline i Rugovska klisura, koje su upravo zbog takvih svojstava proglašene za spomenik prirode. * Šar-planina, metohijske Prokletije, Gazimestan, Grmija nalaze se na teritoriji AP Kosovo i Metohija, koja je pod upravom Unmika.
Rododendron

Prokletije

102

Š A R - P L A N I N A , M E T O H I J S K E P R O K L E T I J E , G A Z I M E S TA N , G R M I J A . . .

1 2 3

1 2 3 4 1

ŠARPLANINA PROKLETIJE GRMIJA RUGOVSKA KLISURA KLISURA REKE KLINE MIRUŠA PRIZRENSKA BISTRICA MERMERNA PEĆINA

Š A R - P L A N I N A , M E T O H I J S K E P R O K L E T I J E , G A Z I M E S TA N , G R M I J A . . .

103

U
104

z cikloturizam idu širom otvorene oči i uši, radoznali um željan znanja, i srce gladno utisaka. Neko je mudro rekao da „geografija ne znači mnogo dok je nismo prešli”, a kad se uz to ima u vidu i druga istinita konstatacija – da smo „u automobilu u kontaktu s kolovozom, a na biciklu u kontaktu s ljudima”, nećemo izbeći zaključak da svet koji putuje na dva točka dublje doživljava i upoznaje prostore kroz koje prolazi, i ljude koji te prostore nastanjuju.
D u n a v s k a b i c i k l i s t i č k a r u t a u S r b i j i

kotrljamo se ivicom specijalnog rezervata prirode – Deliblatske peščare. ali to ne treba da nas pokoleba u istraživanju – grad je magičan. istkati za nas uspomene čije boje neće izbledeti ni posle mnogo godina. iskićena brojnim manastirima. ali ne i pretežak uspon: 4. biće potrebno da savladamo prvi od samo tri veća uspona na Dunavskoj ruti u Srbiji. To je najteži. čeka nas mozaik ritova i zanimljivih kutaka skrivenih u amazonskom zelenilu. Ono „peščara” u imenu ne treba da nas brine: reč je o zanimljivom. poput nekog laganog i filigranski podešenog razboja. kulturni i istorijski biser severa Srbije. tamo gde Dunav kuca na vrata Srbije. Vožnja duž srpske deonice Dunava specifično je i dinamično iskustvo: točkovi našeg bicikla na njoj će. sa svojom Petrovaradinskom tvrđavom. dok je Novi Sad. ali na svoj čudni. osobenjački i tvrdoglav način. Oblast specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje esencija je najboljeg što priroda u ovim krajevima ima da ponudi. velikom D u n a v s k a b i c i k l i s t i č k a r u t a u S r b i j i 105 . Naredna na mapi je Bačka Palanka – mesto sa vedrom i prijatnom atmosferom.5 km dužine. Na zapadu. 180 m visinske razlike. Dalje na putu ka istoku.Geografija ispunjena smislom D unavska ruta u Srbiji deo je EuroVelo rute broj 6. neodoljivog starog gradića koji će nas pouzdano zarobiti na neko vreme. S druge strane reke diže se dugačka i šumovita Fruška gora. D u n av s k a b i c i k l i s t i č k a r u ta u S r b i j i Potom nas put vodi ka prestonici i visokourbanizovanim zonama. Posle Sremskih Karlovaca. koja spaja Atlantik sa Crnim morem. U starom delu Beograda valja se izboriti sa saobraćajem.

To je jedan od najlepših poteza na čitavom toku Dunava. kamp. Oko 120 kilometara između prijatne male varoši Golupca i brane HE Đerdap preći ćemo kroz Đerdapsku klisuru. iznad koga se uzdiže istoimena tvrđava. Obližnje Srebrno jezero odlična je prilika za predah od putovanja: dobri pansioni. plaža. svakako su dovoljni razlozi za tako nešto.. a četrdesetak kilometara potom.i lepom prostranstvu pošumljenom u doba carice Marije Terezije. stižemo do 106 D u n a v s k a b i c i k l i s t i č k a r u t a u S r b i j i . veka.. To je još jedno od zaštićenih prirodnih dobara u Srbiji koje imamo zadovoljstvo da upoznamo vozeći se na dva točka. Naše naredno odredište je Stara Palanka. Tu ćemo za prelazak na desnu obalu Dunava iskoristiti lokalnu skelu i stići do seoca Ram. odnosno kroz teritoriju Nacionalnog parka Đerdap. Odmah posle Golupca prolazimo pokraj Golubačke tvrđave iz ranog 14.

danube-info.htm . Prolazeći kroz spektakularni Mali i Veliki kazan divićemo se najatraktivnijoj igri prirode na celom Dunavu: reka se tiho stenjući provlači između vrtoglavih litica koje grizu nebo.na engleskom jeziku: www. Tu se nalaze ostaci 8000 godina starog praistorijskog naselja. 125 m visinske razlike). sa visinskom razlikom od 180m. svedočeći o jednom od najstarijih oblika umetničkog vajarstva u Evropi.na srpskom jeziku: www.ciklonaut.arheološkog nalazišta i muzeja Lepenski vir. Nagrada je divan spust – i opet se izbliza družimo sa velikom rekom.na nemačkom jeziku: www. Posle muzeja završavamo drugi veći uspon na našoj deonici Dunava (2 km dužine.org/dbt .com/dunav/dunav. i zvanični je deo evropske rute EuroVelo 6. A posle Kladova i Negotina. eto nas začas na granici sa Bugarskom i na završetku naše avanture u Srbiji – nadamo se da vam je bilo lepo koliko i nama. koja povezuje Atlantski okean sa Crnim morem.org/ donauradweg D u n a v s k a b i c i k l i s t i č k a r u t a u s r b i j i 107 . Posle Kazana savladavamo treći i poslednji veći uspon na našoj deonici Dunava: 4 km dužine. čije jedinstvene kamene skulpture „mire” ljudska lica i riblje glave.danube-info. Jovan Eraković Kompletna Dunavska biciklistička ruta u našoj zemlji obeležena je putokaznim oznakama izvedenim u skladu sa standardima Evropske biciklističke federacije. Razmak među njima povremeno jedva prelazi 150 metara. Detaljni vodič za Dunavsku rutu u Srbiji: .

Milošu Panjkoviću i Milanu Kinđiću iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja.nosilac autorskih prava na kartografskoj osnovi Stručni konsultant Zavod za zaštitu prirode Srbije Posebno zahvaljujemo za pomoć i savete u izradi publikacije: Nenadu Stavretoviću. 100 desno Dragoljub Zamurović. strana 101 gore Bobiša Marinović. 84 dole. 90 gore Miroslav Zarić. 17. Jovanu Erakoviću i Nebojši Matijaševiću. 31 dole. 99 . +381 11 6557 100 Fax. strane: 8. Ljiljani Čerović. 11. Aleksandru Suši. Veri Janković iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Zavoda za zaštitu prirode Srbije. BelGuest magazinu. 30 gore. 94. 28 gore. 52 dole. strana 69 Pavle Đukić. 7 dole. Specijalnom rezervatu prirode Ludaš. lokalnih turističkih organizacija. strana 100 levo Bratislav Grubač. 14. 66 dole. strana 49 Rastko Ajtić. 39 gore. strane: 84 gore. 76 dole. strana 90 dole Rade Krstinić. 31 gore. 93 gore. 67 dole. 74. 88 Jovan Eraković.travel www. 58. JP “Srbijašume“. 75 dole. godina © Copyright: Turistička organizacija Srbije ISBN 978-86-6005-095-5 Index fotografija Dragan Bosnić.travel Za izdavača Gordana Plamenac Urednik Željka Pudar Autor idejnog koncepta Milena Mihaljčić Autor teksta Dragana Marković Autor teksta Aktivni odmor Milena Mihaljčić Dizajn i prelom Miroslav Zeljug Pomoćnik dizajnera Ana Gligorijević Lektor za srpski jezik Mila Barjaktarević Izrada karata Republički geodetski zavod. 67 gore desno. Pri izradi publikacije korišćeni su materijali: Turističke organizacije Srbije. strana 62 dole Posebno se zahvaljujemo na ustupljenim fotografijama: Zavodu za zaštitu prirode Srbije. 87 dole Predrag Lazarević. 27. Beograd Tiraž: 500 Prvo izdanje. 40 gore. Dragoljubu Zamuroviću. strane: 15. 39 dole. 6 gore. strane: 6 dole. 21 dole. 65. 68 gore. 67 gore levo. 50 gore. 105 Duško Damjanović. 101 dole Svetlana Dingarac. 10. strane: 104. 75 gore. 91. Olgici Miljković. 41 dole.Priroda Srbije Odmor u pokretu Izdavač Turistička organizacija Srbije. 60 gore.srbija. 59. Radetu Momirovu. 7 gore. 61. 83. . TO Gornji Milanovac. 93 dole Dragiša Savić. 53 dole Aleksandar Cetković. 23. Beograd . 64 dole. 32 gore. 77 gore. strana 102 levo Vladimir Dobretić. Ljiljani Rogač i Pavlu Đukiću iz Turističke organizacije Srbije. 89. strana 51 dole Srđan Belij. strane: 29 dole. 55. strane: 16. 85. 43. Fotografija za naslovnu stranu Dragoljub Zamurović Štampa Službeni glasnik. 33. Beograd Čika Ljubina 8 Tel. 50 dole. 102 dole. 38 gore. strane:12. 21 Miodrag Bogdanović. TO opštine Ivanjica i TO opštine Čačak. 53 gore. 63. 78 Branko Jovanović. 18 dole. 41 gore. 42. strane: 5. 2010. Božidaru Vasiljeviću. 52. 18 gore. Kristini Perak. 22. 30 dole. 87 gore. strane: 4. 32 dole. 95. strana 60 dole Boža Šćepanović.19. 73. Olgi Miličić i Tijani Jevtović iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije. strane: 28 dole. Draganu Bosniću. 26. +381 11 2626 761 e-mail: office@serbia. Milini Filipović i Jasni Petrović iz Republičkog geodetskog zavoda. 66 gore. 20. 92. nacionalnih parkova i drugih izvora. Marijani Markoskoj. strana 40 dole Vladimir Ćorović. 70 gore. 106 Verica Stojanović.

Cveće je najlepše onda kada ga posmatrate u njegovom prirodnom okruženju. ostanu oaze netaknute prirode. koji imaju zadatak da očuvaju prirodna i kulturna blaga i za današnje i za buduće generacije. Parkirajte svoja vozila na predviđenim mestima i vozite sporije kada prolazite pored šetača i biciklista.acionalni parkovi. Molimo Vas da nam pomognete da naša prirodna i kulturna baština. ili. Nemojte uznemiravati životinje. kao i priroda uopšte jesu istinsko bogatstvo svakog naroda. Vatru ložite samo na mestima koja su za to predviđena. Nepoštovanje pravila povlači vašu ličnu odgovornost. javite se na ZELENI TELEFON 0700 100 800 Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije . posebno mladica koje će izrasti u stoletno stablo. vodopade. Poštujte šume. Ona su uređena posebnim zakonskim dokumentima. Koristite kante za otpatke. druge posetioce i biljni i životinjski svet. oštećivati gnezda.). izvore. Zato vas molimo da PAŽLJIVO PROČITATE sledeće savete i pravila ponašanja: Shvatite da su zaštićena dobra staništa ugroženih biljki. staklo itd. fosile. U šumi ne lomite grane drveća. jezera.). naročito u zaštićenim područjima. zaštićena prirodna dobra. u prostorno uređenim zonama. i da su to područja odvojena upravo da bi se sačuvala naša prirodna bogatstva i kulturno nasleđe. potoke. Svoje pse držite na uzici kako ne bi uznemiravali ptice. Ne zaboravite da buka nije deo prirodne sredine. biljke. a posebno naša zaštićena prirodna blaga. N Mi pr ipad amo PR IRODI i ona nama! Poštujte pravila ponašanja. V O L I T E P R I R O D U  Č U VA J T E P R I R O D U  P O Š T U J T E P R I R O D U BUDUĆE GENERACIJE  NAŠA DECA  IMAJU PRAVO NA OČUVANU ŽIVOTNU SREDINU! Ako želite da se uključite u akciju Očistimo Srbiju i/ili prijavite neki problem u svojoj životnoj sredini. pećine. Kada ste u poseti nacionalnom parku ili bilo kom drugom prirodnom dobru ponašajte se tako da ni na koji način ne ugrozite prirodne ekosisteme ili narušite osnovna svojstva i obeležja prirode. životinja. onako kako ste je i zatekli. životinje i prirodne fenomene (klisure.. Krećite se stazama i putevima koji su obeleženi i uređeni.. Vatra je jedna od najrazornijih neprijatelja u prirodnim oblastima. Kampujte isključivo u za to određenim prostorima. O zaštićenim dobrima brinu se upravljači. uživajte u njima u tišini. Uživajte u zvuku prirode. Nemojte zagađivati reke. zato ga ne berite. u određenim slučajevima. predeli čistih voda. Ostavite za sobom čistu prirodu. a u slučaju da ih nema. ponesite svoje smeće sa sobom.. litice. Ličnim primerom i odgovornim ponašanjem svako od nas doprinosi očuvanju životne sredine.. Ne palite vatru i pažljivo rukujte sa predmetima koji mogu da zapale vatru (cigarete. upijajte uspomene očima i uz pomoć foto-aparata.