1

Ženske studije i istraživanja i Futura publikacije
ROD I JEZIK
Priredile
Svenka Savić, Marijana Čanak, Veronika Mitro, Gordana Štasni
Novi Sad, 2009
z
ROD i JEZIK
Priredile: Svenka Savić, Marijana Čanak, Veronika Mitro, Gordana Štasni
Izdavači: Futura publikacije i Ženske studije i istraživanja
Za izdavače: prof. dr Svenka Savić
Recenzije: dr Stana Ristić i dr Vera Vasić
Lektura: mr Mirjana Jocić
Dizajn korica i prelom: Relja Dražić
Novi Sad, 2009.
Tiraž: 1000 primeraka
Finansijska podrška: Friedrich Ebert Stiftung (FES)
Zahvaljujemo svim studentkinjama i studentima koji su sarađivali na projektu
ili učestvovali na raznim seminarima i tako doprineli da se pokrenu mnoga pi-
tanja o normiranju srpskog jezika, a naročito upotrebe rodno osetljivog jezika
u institucionalnim uslovima: Svetlani Berisavljević, Maji Branković, Maji Bruk-
ner, Marijani Čanak, Anici Dugalić, Mariji Đurović, Dragani Graovac, Tatjani
Igić, Dragani Joksimović, Zorani Kokotović, Maji Milović, Veroniki Mitro, Bi-
ljani Novković, Olgi Trifković, Nataši Trifunović.
Zahvaljujemo koleginicama Mirjani Jocić, Stani Ristić i Veri Vasić i kolegi Mi-
lanu Ajdžanoviću na korisnim savetima i prijateljskim usmeravanjima tokom
fnalizacije knjige.
Posebno zahvaljujemo Fondaciji Fridrih Ebert i Ani Manojlović, na podršci
projektu o rodno osetljivom jeziku u periodu 2004-2008. godine u Udruženju
građana Ženske studije i istraživanja u Novom Sadu.
¤
1. deo
q
=
Predgovor

Prema Deklaraciji o ljudskim pravima (1948) nije dozvoljen bilo koji oblik
diskriminacije u društvu, a jezik bi trebalo da signalizira nastojanje društva da
otkloni oblike diskriminacije ( prema rasnoj, etničkoj, polnoj, starosnoj, rodnoj
ili seksualnoj i svakoj drugoj pripadnosti). Tokom pedeset godina postojanja
Deklaracije donete su razičite preporuke za pojedinačne oblike diskriminacije,
pa je ovaj dokument danas delatan u različitim oblicima u svetu, što se vidi i
kod nas u zakonodavnoj praksi: nedavno je usvojen Zakon protiv diskrimina-
cije (dok je Zakon o ravnopravnosti polova još uvek u skupštinskoj proceduri).
Zahtevi su iz Deklaracije u znatnoj meri već utkani u mnoge naučne discipline,
pa tako u domenu istraživanja jezika postoji posebna disciplina koja se bavi
pitanjima jezičkih ljudskih prava (čiji su predstavnici: Tove Skutabb Kangas iz
Finske/Danske, Mikloš Kontra iz Mađarske, Robert Filipson iz Danske, da po-
menem samo najistaknutije) i rodno osetljivim jezikom (gender sensitiv langu-
age) – u tom domenu je najpoznatija predstavnica Debora Kameron (Cameron
Deborah, 1999/2).
Kad je reč o jeziku sa osloncem na Deklaraciju, važna su dva termina: lin-
gvicizam kojim se obeležava pojava u društvu da je pojedincima, ili čitavoj za-
jednici, zakinuto pravo da se koriste maternjim jezikom u govorenom ili pisa-
nom obliku u javnoj ili službenoj upotrebi i seksizam kojim se obeležava diskri-
minacija prema polu, koja može imati različite oblike i manifestacije, a najčešće
je prisutna u jeziku. U drugim jezicima (na primer, u engleskom, nemačkom ili
norveškom) već su ustanovljena normativna pravila kojima se uređuje rodno
osetljiva upotreba jezika, dok u srpskom jeziku takav put predstoji u javnoj i
službenoj upotrebi, posebno u medijima.
Tokom poslednje dve decenije znatno se pojačala građanska aktivnost na
ovom poslu pojedinki i pojedinaca zajedno sa udruženjima građana, pa je ova
publikacija suma iskustva i istraživačke prakse za primenu u obliku preporuka
za konkretnu javnu i službenu upotrebu. Ona je proistekla kao rezultat rada na
6
projektu o rodno osetljivom jeziku, koji je u Udruženju građana “Ženske studije
i istraživanja” u Novom Sadu fnansirala Fridrih Ebert fondacija (2005-2008), a
kojim je rukovodila prof. dr Svenke Savić.
U knjizi su tri osnovne celine. U prvoj Svenka Savić izlaže teorijski okvir
u kojem predlaže uputstva za rodno osetljivu upotrebu srpskog jezika, i na taj
način poziva na širi dijalog u društvu o budućim normativnim fazama srpskog
jezika u javnoj upotrebi U drugoj celini Gordana Štasni i Veronika Mitro po-
kazuju na osnovu prikupljenih empirijskih podataka na koji način se događa
smena upotrebe reči za imenovanja žena, posebno za njihove titule i profesije,
tokom dva veka srpsko(hrvatskog) jezika. U trećoj celini Marijana Čanak ilus-
truje na koji način bi se materijal prikupljen u Registru mogao koristiti u svrhu
promene svesti o rodnoj ulozi žene i muškarca u našem društvu, a na primeru
samo jedne imenice (vračara).
Materijali u dodacima knjige pomažu čitaocima i čitateljkama da bolje
razumeju kontekst namere priređivačica da se pojača diskusija o ovoj, kod nas
još uvek zanemarenoj, interdisciplinarnoj oblasti istraživanja roda i jezika u
institucijama u kojima je uvođenje rodno osetljivog jezika jedna od pretpostav-
ki demokratskih promena u društvu. To je ujedno i dobra tema za diskusiju o
planiranju razvoja srpskog jezika – discipline koja, kao sistematska i kontinu-
irana istraživačka aktivnost, nije još uvek dovoljno snažna u Srbiji.
18. maj 2009. Priređivačice

;
Svenka Savić
ROD i JEZIK
Sažetak
U interdisciplinarnu naučnu oblast rodne studije (studije roda) uvedena
je terminološka razlika u značenju: pol i rod, koja ima dalekosežne teorijske i
metodološke konsekvence u istraživanjima (ne samo jezika) danas, podjednako
u društvenim koliko i u prirodnim naukama. Dok se pol, kao biološka, unapred
zadata razlika između žene i muškarca, odnosi na činjenicu da je neko rođen/
a kao muška, odnosno ženska osoba, rod se kao sociološka kategorija odnosi
na činjenicu da, rođeni kao muškarci ili žene, u svojim kulturama i društvi-
ma odrastamo shodno obrascima društva koji su podložni promenama. Ova se
razlika može dobro videti na materijalu nekog jezika, u ovom slučaju srpskog.
Rodno osetljiv jezik je termin kojim se pokazuje težnja da jezik pomogne u ostva-
rivanju ljudskih prava kad su u pitanju ženske ili muške osobe. Ovo je samo
deo ukupne problematike koji zovemo politički korektan govor/jezik, usaglašen
sa zahtevima datim u Deklaraciji o ljudskim pravima: niko ne može biti diskri-
minsan pomoću jezika.
U ovom radu ukazujem na moguće pravce normiranja rodno osetljivog srp-
skog jezika u javnoj i službenoj sferi kad je fokus na većoj jedinici od rečenice
– na tekstu. Termin se odnosi na činjenicu da se zahtevi za obeležje sociološke
kategorije – roda, u ovom slučaju žena, vidi i u jezičkoj formi.
Odabrala sam teoriju govorne delatnosti u okviru koje predstavljam kon-
kretna uputstva za normativnu jezičku upotrebu na nivou teksta i rečenice u
javnoj i službenoj upotrebi srpskog jezika (dominantnije u medijima).
Pretpostavka je da se osvajanjem rodno osetljive upotrebe jezika može uti-
cati na svest onih koji se tim jezikom koriste u pravcu rodne ravnopravnosti.
Pri tom se uvažava činjenica da jezik podjednako odražava procese prisutne
u prethodnim etapama razvoja društva (videti podatke o poslovicama u radu
Žarka Trebješanina, 1985) i anticipira promene u društvu koje bi mogle biti.
8
Korpus za rodno osetljiv srpski jezika ovde je različit i uključuje podatke iz
istorijske perspektive i sadašnjeg stanja. Tu su podaci iz šestotomnog Rečnika
srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske i sedamnaest knjiga Rečnika
SANU (od slova A do slova O) u kojima je materijal s kraja 19. i prve polovi-
ne 20. veka. Zatim su tu tekstovi objavljeni u (pisanim) medijima u poslednjih
dvadeset godina. Novina su u ovom korpusu tekstovi iz časopisa i literature koji
žanrovski pripadaju rodnim studijama, objavljenoj na srpskom jeziku u posled-
njoj deceniji, da bi se pokazalo da postoji žanr koji nije dovoljno iskorišćen u
istraživanjima kada je reč o rodno osetljivom jeziku.
Rezultati se izlažu u obliku 12 predloženih uputstava, tačnije preporu-
ka koje bi valjalo primeniti prilikom oblikovanja tekstova za javnu i službenu
upotrebu na srpskom jeziku, a koja su potkrepljena primerima iz navedenog
korpusa podataka.
Ključne reči: javna upotreba jezika, inventar formi, izbori, lingvicizam,
namera, jezička norma, patrijarhat, rod, rodna perspektiva, rodno osetljiv je-
zik, seksizam, službena upotreba jezika, teorija delatnosti, upotreba jezika
¤
Uvod
Jezik nije moguće jednoznačno defnisati pa otuda postoji više defnicija
jezika od kojih je svaka delimično tačna, budući da zahvata deo kompleksne
prirode jezika. Ima preko sto različitih defnicija jezika kojima se najčešće afr-
miše neki teorijski pristup primenjen na nekom empirijskom materijalu nekog
jezika. Defnicija koja je rasprostranjena kod nas u srbistici pripada struktu-
ralnom teorijskom okviru s početka XX veka prema kojoj je jezik shvaćen kao
sistem znakova namenjen komunikaciji u nekom društvu. Shodno tom teorij-
skom opredeljenju predmet nauke o jeziku jeste struktura jezika (Ferdinand de
Sosir, Kurs opšte lingvistike, izdanje 1996). Druge teorije i defnicije preciziraju
odnos misli i jezika, pa se kaže da jezik izražava misli, ili da jezik oblikuje misao,
te shodno tome predmet nauke o jeziku jeste odnos mišljenja i jezika. Treće se
više okreću jeziku u odnosu na društvo i pokazuju da jezik odražava društvene
promene, da je jezik arhaičan u odnosu na promene u društvu, ili pak, da jezik
anticipira promene u društvu. Zaključujemo da mnoge defnicije samo deli-
mično bliže određuju kompleksnu prirodu jezika, pa je, shodno tome, svaka
defnicija delimično fokusirana na neku problematiku i empirijski materijal.
Ovde se bavimo upotrebom srpskog jezika u javnoj i službenoj sferi, s
vođenjem računa o tome da je svaka upotreba jezika vezana za društveni i po-
litički kontekst, mada su teorijski pristupi toj vezi različiti. I ovde uvažavamo
sud da je pitanje standardizacije (normiranja) jezika uvek i političko pitanje i
da putem sprege naučne i političke volje dolazi do normativne prakse. Norma
jeste dogovor. Norma je deo našeg teorijskog pogleda na jezičke pojedinos-
ti, a nije jezik sam. Normirati neki jezik znači intervenisati u njemu u pravcu
neke poželjne jezičke politike. Jedan pravac poželjne politike jezika može biti
ka homogenizaciji nacije, dok drugi može biti okrenut uvažavanju svih jezika u
državi podjednako.
Jedan mogući pristup normiranju rodno osetljivog srpskog jezika
Jezik određujemo kao delatnost, jer nas interesuje šta sa jezikom možemo
činiti i šta činimo dok govorimo ili pišemo. U takvom pristupu imamo u vidu
nameru govornika da nešto čini jezikom: da ubeđuje, da pohvali ili podrži, da
se naruga drugom ili ga učini (ne)vidljivim. Govorimo o implicitnoj i eksplicit-
noj nameri za (ne)vidljivost, kada je jezička upotreba u pitanju. Na primer, u
jednom udžbeniku matematike nalazimo rečenicu: “Matematičari su već oko
1840. godine pisali prve kompjuterske programe”. Jezička forma ove rečenice
nas upućuje na pomisao da se radi o muškarcima, a poznata je činjenica da je
prvi kompjuterski program napravila matematičarka Ejda Lavelas. Možemo se
1o
pitati da li je namera pisca ove rečenice bila da umanji doprinos matematičarke
ili je rečenica formirana kao što je do sada bilo uobičajeno u naučnom diskursu
u kojem je forma muškog roda tzv. ‘generička’ ili ‘objektivna’ – bezrodna. To
znači da formom jezika autor teksta može da sakrije pol osobe, tačnije podatke
da žene doprinose razvoju civilizacije i društva
1
.
U pristupu sa stanovišta teorije delatnosti ne govorimo o normi koja bi se
odnosila na ispravno/neispravno upotrebljenu reč, kako je to najčešći zahtev u
strukturalističkom teorijskom pristupu, nego tragamo za inventarom formi koji-
ma se neka namera može ostvariti u tekstu i njegovim delovima (najčešće reče-
nicama i paragrafma). Inventar ovde znači da postoji više od jedne mogućnosti
za neku jezičku upotrebu. Standardizacija, kao proces normiranja, u ovom pri-
stupu podrazumeva pravljenje fnitnih lista inventara za upotrebu jezika u raz-
ličitim situacijama. Na primer, za oslovljavanje ili pozdravljanje postoji više od
jedne forme. Ono što je potrebno učiniti u datoj situaciji jeste odabrati jednu od
više mogućih u nekoj konkretnoj situaciji. Pri tom treba znati koje od njih nisu
poželjne u konkretnoj situaciji. Drugi primer može biti pozdravljanje, za koje
nam stoje na raspolaganju mnoge forme u inventaru, a koje se odnose na: doba
dana (dobro jutro, dobar dan, dobro veče), ili na signalizaciju (ne)formalnih
odnosa sagovornika (ćao, zdravo...), o čemu detaljnije piše Bojana Milosavljević
(2007). Ako je namera da nekog oslovimo, tu su forme u inventaru: koleginice,
gospođo, prijateljice, ili titule: predsednice, dekanice, direktorice...
Proces pravljenja spiskova inventara je dinamičan, što znači da su spis-
kovi promenljivi: tokom vremena neke forme ispadaju sa liste, druge se u nju
uključuju, u zavisnosti od drugih faktora (kao što su poznatost, obrazovanje),
ili u zavisnosti od ukupnih demokratskih procesa u društvu. Na primer, kad je
oslovljavanje ženske osobe u pitanju danas je uglavnom dominantno u upotrebi
gospođa, umesto drugarica (inače dominantna u službenoj upotrebi u periodu
od 1945. do 1990): drugaricu je preko noći zamenila gospođa!
Formiranje rodno osetljivog srpskog jezika nalazi se u procesu u kojem
su neke karakteristike već oformljene, dok su druge u procesu formiranja. Na
primer, tek formiramo naviku za nediskriminatornu upotrebu jezika u sva-
kodnevnom govoru i u medijima. Još uvek se u naslovima nekih pisanih medija
pojavljuju reči, izrazi i kvalifkacije kojima se vređaju druge osobe, mada postoji
kodeks u medijima kojima se ovakvo pisanje osuđuje
2
. Stoga se ovde opisuje i
analizira inventar različitih jezičkih mogućnosti, s obzirom na uzrast, pozna-
tost, pol sagovornika, a ne propisuje se jedna forma kao jedino ispravna i jedino
moguća.
11
Odnos roda i jezika: prostor za jezičku kreativnost
Norma u jeziku je rezultat dogovora stručnjaka za jezik o nekom datom
pitanju. Svima je poznat dogovor da se evropska valuta na srpskom jeziku nazi-
va evro, ali je malo onih koji znaju kako je do dogovora došlo. Od dve ponude:
euro i evro, ‘pobedila’ je forma evro glasanjem u komisiji za pitanja pravopisa
Odbora za standardizaciju srpskog jezika, a mogao je biti normiran oblik euro
koji se inače u govoru češće čuje od onog koji je komisija Odbora predložila
Narodnoj banci Republike Srbije da propiše kao ispravnu.
Kada govorimo o odnosu roda, kao socijalnog konstrukta (što znači da se
može menjati) i norme jezika kao dogovornog konstrukta (što znači da se može
menjati), beležimo inventar onih mogućnosti kojima se može pokazati velik
stepen vidljivosti žena u jeziku shodno njihovoj izrazitoj prisutnosti u javnom
životu. Ovo iz uverenja da jezička vidljivost razotkriva ono što je u društvu
stvarnost: prisustvo, negde i dominacija, žena na javnim i društvenim funkcija-
ma i u pojedinim profesijama.
Takav pristup poziva na kreativan odnos prema jeziku jer zahtev ‘učini
ženu vidljivom u jeziku u javnoj sferi’ podstiče na to da pronalazimo i pravimo
forme u jeziku u nastojanju da ostvarimo takav zahtev.
Pošto srpski jezik ima dosledno utkanu kategoriju gramatičkog roda u ne-
kim vrstama reči (imenice, zamenice, pridevi, neki brojevi, neki glagolski oblici),
nije moguće upotrebiti neku imenicu bez oznake gramatičkog roda (muškog,
ženskog ili srednjeg). Bogata morfološka sredstva stoje na raspolaganju kad su
u pitanju imenice ženskog roda, posebno one o kojima ovde više govorimo: za
označavanje profesije ili statusa (titula) žene u društvu. Uglavnom se pominju
13 produktivnih nastavaka za označavanje imenica ženskog roda u srpskom
jeziku (Milan Ajdžanović, 2008) od kojih su neki veoma produktivni: –ica (po-
slanica), –ka (doktorka), –kinja (prvakinja), –uša (sponzoruša). Treba dodati da
jedna ista imenica za zanimanje ili titulu može imati i dve ili više nastavačkih
realizacija (doktorka/doktorica, šefca/šefovica, dekanka/dekanica...) širom geo-
grafskog područja srpskog jezika.
Govorimo o nazivima koji označavaju profesije i titule
3
žena, čime smo
se bavile tokom poslednjih decenija (videti spisak literature na kraju knjige).
U najširem smislu profesija je ono čime se neka osoba bavi, a titula je ono što
tu osobu čini jasno prepoznatljivom u društvenoj hijerarhiji, na primer, u ins-
titucijama kakve su fakulteti ili sudovi (videti spisak titula i zanimanja na Filo-
zofskom fakultetu i u sudu u dodatku). Nije jednostavno podeliti ove dve kate-
gorije u konkretnim primerima srpskog jezika, budući da se one prepliću, pa ih
za ovu priliku posmatramo kao jedinstvenu kategoriju. U primeru: Profesorka
Jelena Jovanović je održala ispite vidi se da je u pitanju profesija, ali u primeru
oslovljavanja: Profesorka Jovanović, molim Vas ispitne prijave, u pitanju je titula.
1z
Za označavanje profesija i titula žena raznovrstan je inventar formi.
Nastavak: Kosmonautkinja Valentina Tereškova je prva žena koja je stigla
na Mesec.
Izraz žena + profesija/titula: Prva žena kosmonaut Valentina Tereškova
je stigla na mesec.
Bez nastavka za imenice koje su dvorodne: Ona je foto model u “Vogu”.
Postoji mogućnost opisnog kazivanja (na primer, umesto zapisničarka,
možemo reći: zapisnik je vodila).
Izbor forme zavisi od nekoliko faktora: od namere govornika, od već
stvorene navike za upotrebu formi ženskog roda, od ličnog stava prema rodno
osetljivom jeziku, od stava osobe kojoj se govori prema rodno osetljivom jezi-
ku, od društvene potpore (kao što su odluke nadležnih tela o pitanjima jezika)
itd. Proces izbora je dinamičan i o promeni u upotrebi možemo zaključiti na
osnovu frekvencije i inventara upotrebe pojedinih titula i zanimanja žena da-
nas u odnosu na prethodne dve decenije. Zaključujemo da ih je danas mnogo
više. Pre svega zato što je više žena u javnoj sferi, ali je i osetljivost predstavnika
srpskog jezika na tu pojavu porasla. Tome su doprinele i razne aktivnosti struč-
njaka za jezik u (medijima pre svega) ali i zalaganja pojedinki i pojedinaca da
objasne važnost upotrebe rodno osetljivog jezika u procesima demokratizacije
celokupnog društva u Srbiji.
Činjenica je da se jezičko ponašanje menja, ali se isto tako menja inventar
formi koje jezik poseduje ili koje stvara. Na primer, takve su u medijima vrlo
frekventno upotrebljavane titule kancelarka i premijerka:
Pada rejting kancelarke Angele Merkel.
Island prva zemlja koja dobija premijerku lezbejku.
To se takođe odnosi na mažoretkinje, hostese i čirlidersice, kao nova zani-
manja kod nas samo za žene, koja su se već odomaćila, i često se upotrebljavaju
u jeziku medija i svakodnevnom govoru, a izostaju u popisu imenica u aktu-
elnim rečnicima srpskog jezika. Zato podaci dati u sledećem poglavlju knjige
dokumentovano ukazuju na pojavu smene formi i značenja imenovanja za pro-
fesije i titule žena tokom sada već skoro dva veka, kao i na pojavu mnogih novih
imenica u okviru toga inventara.
Svaka imenica kojom se označava titula ili zanimanje ima više od jedne
komponente značenja. Tokom vremena neke komponente značenja se gube,
druge se nameću kao prioritetne. Na primer, ministarka
4
je doskora imala dve
komponente: 1. ‘žena ministra’, 2. ‘žena na položaju ministra’. Danas se u javnoj
i službenoj upotrebi ne koristi ova titula za značenje ‘žena ministra’, nego samo
značenje ‘žena na položaju ministra’. Tako se na primer naslov teksta Ministarka
pravde rodila devojčicu odnosi na Snežanu Milović, aktuelnu ministarku pravde
u Vladi Srbije.

Pojava proširivanja ili promene u komponentama značenja imenice posto-
je u svim jezicima, pa i u srpskom jeziku. Uzmimo primer pomeranja značenja
imenice menjač. Ako svratite u bilo koju banku, čitate obaveštenje da je menjač
dužan da obavesti klijente o prodaji valute, kada menjač ima značenje osobe
koja prodaje valutu, a ne predmeta (menjač brzine u automobilu). Nije bilo
javnih reakcija protiv naziva ove profesije u muškom rodu (većina zaposlenih u
svim bankama su žene). Za razliku od ovog primera, proliveno je dosta mastila
da se dokaže kako ne može biti ministarka upotreljenja u značenju ‘žena na po-
ložaju ministra’, jer je ova titula rezervisana za njeno značenje ‘žena ministra’ .
Vidimo da za jednu istu jezičku pojavu postoje dva aršina kad se procenjuje šta
se može, odnosno ne može u jeziku pojaviti kao novina. Osluškujući promene
u upotrebi rodno osetljivog jezika kod nas danas, dajemo nekoliko preporuka
za javnu i službenu upotrebu.
PREDLOG UPUTSTAVA ZA UPOTREBU RODNO OSETLJIVOG
JEZIKA U SFERI JAVNE KOMUNIKACIJE
Ako je u poziciji subjekta imenica ženskog roda, onda i predikat koji se uz
ovu imenicu vezuje mora imati iste gramatičke oznake:
Primer: Poslanica Gordana Čomić je predsedavala sastankom.
Ako je u pitanju množina, onda glagol mora imati množinski oblik.
Primer: Poslanice Ana Dražić i Verica Barać su predsedavale sastankom.
U ovoj, prednormativnoj fazi za titule i zanimanja žena koriste se i forme
ženskog roda i forme muškog roda, pa se događa da se forma ženskog roda
za titule i zanimanja žena koristi (najčešće u naslovima novinskih teksto-
va) za nešto što je neočekivano ili neprihvatljivo (detaljnije o ovome u radu
Svenke Savić, 2004).
Ponavljačima dvojke, direktorki apartman
Uputstvo 1
Slediti osnovno pravilo za građenje rečenice u srpskom jeziku:
subjekat i predikat se moraju slagati u rodu i broju i licu.
Uputstvo 2
Upotrebljavati dosledno formu ženskog roda za imenovanje
zanimanja i titule žena svuda gde je to moguće.
1q
Direktorka proziva
Krivična prijava protiv direktorke Agencije za privatizaciju.
Smenjene direktorke domova zdravlja na novim funkcijama.
Direktorka u papučama.
U rečenicama teksta obratiti pažnju na sintaksičku poziciju titula i zani-
manja: u subjekatskoj, apozicijskoj ili predikatskoj.
Primer 1
Pozicija subjekta: Predsednica je priredila prijem za nagrađene sportiste i
sportistkinje.
Pozicija apozicije: Jelena Jovanović, predsednica lige šampiona preuzela je
dužnost.
Pozicija predikata: Nova osoba u timu je predsednica Jelena Jovanović.
Za svaku sintaksičku poziciju postoji više izbora, shodno nameri govorni-
ka (pisca teksta) u datom kontekstu.
Primer 2:
Vera Jovanović je naša najpoznatija padobranka u poslednjoj deceniji.
Vera Jovanović je naša najpoznatija žena padobranac u poslednjoj deceniji.
Vera Jovanović koja se najbolje bavi padobranstvom u poslednjoj deceniji kod
nas.
Poslednji primer pokazuje mogućnosti preformulacije.
Primer 3:
Ministarka za nauku i tehnologiju je Ana Pešikan, možemo napisati: Minis-
tarske poslove za nauku i tehnologiju preuzela je Ana Pešikan. Ili: Zapisnik
vodila Vera Jovanović, umesto: Zapisničarka je Vera Jovanović.
Ako se formira tekst u kojem se govori o istoj ženskoj osobi, kreativno se
odnositi prema oba prethodna uputstva.
Primer 4:
Guvernerka Narodne banke Kori Udovički je sazvala sastanak svoga tima. Kao
prva žena guverner u Srbiji uvela je neka pravila u radu. Ona je smatrala da...
Kad je naziv profesije ili titule sintagmatski nakon jednom uvedene profe-
sije ili titule može se u daljem tekstu koristiti kraća forma.
Primer 5:
1. Ministarka za sport i omladinu Jelena Jovanović otvorila je teniski turnir.
Ministarka je tom prilikom naglasila da je važno razvijati sportski duh kod
mladih.
U novinskim tekstovima ima primera da uz ime i prezime jedne ženske
osobe ima više naziva profesija i titula:
1=
Primer 6:
1. Nagradu je dobila naša poznata spisateljica, borac za demokratiju, profe-
sorka i ambasadorka Vida Ognjenović.
Moguće je sintaksički reorganizovati rečenicu, bilo da se razbiju u nekoli-
ko, bilo da nešto bude u poziciji ispred imena, a nešto iza imena.
Nagradu je dobila naša poznata spisateljica Vida Ognjenović, borkinja za
demokratiju. Bila je ambasadorka u Norveškoj i profesorka je na Akademiji
umetnosti u Novom Sad.
Postoje područja javnog delovanja u koje žene tek ulaze. Titule i zanimanja
žena u vojsci ostaju da se normiraju jer je danas sve više žena ofcirki, ge-
neralki, pukovnica ili vojnikinja u Vojsci Srbije, ali i u vojskama drugih dr-
žava, o kojima se u medijima saopštava, pa će vojne titule u ženskom rodu
biti normalna stvar, samo ih treba normirati u dokumentima Vojske.
S druge strane, jednostavniji je put za imenovanje novih profesija u dru-
štvu uopšte pa onda i za titule žena jer se pojavljuju istovremeno sa njiho-
vim ulaskom u društvo i u jezik. Jedno od istovremenih novih zanimanja
su poslovi ličnog obezbeđenja (termin iz zakonodavne terminologije): te-
lohraniteljka, žena bodigard.
Primer 7
Žene u uniformama služe uglavnom kao vezisti ili bolničarke.
‘Žene u uniformi’ je opisno predstavljeno značenje profesije vojnikinje (vide
se na slici uz tekst): forma *vezistkinje, mada je moguća, nije upotrebljena,
ali je bolničarka prirodno ‘skliznula’ u tekst. Ovakvi primeri nam poka-
zuju u kojoj meri su neka zanimanja i titule već u jezičkoj kompetenciji
izvornih govornika srpskog jezika, one koju su na tom putu u prvoj fazi.
Osoba koja je stvarala tekst u novinama procenila je da vezistkinje nije
ušla u široku upotrebu, ili taj oblik ne upotrebljava u sopstvenom govoru.
Moglo bi se reći da je autor/ka toga teksta na pola puta u primeni predlo-
ženog uputstva za doslednu upotrebu u ženskom rodu i da procenjuje da
još nije moguće primeniti ovaj drugi deo saveta ‘svuda gde je to moguće’ u
ovom konkretnom primeru. Granica upotrebe imenica koje do sada nisu
upotrebljavane u formi ženskog roda, a moguće ih je upotrebiti u toj for-
mi, vidno se pomera, ali još uvek ne frekventno. Zato nije tačna tvrdnja da
u srpskom jeziku ne postoje oblici za neka zanimanja ili titule žena (kao
što su borkinja, flozofkinja, i sl), nego da ih još uvek ne koristimo. Koja
će se forma odabrati prepušta se intuiciji govornika da sopstveni jezički
potencijal koristi.
Jednostavniji je put za imenovanje novih profesija u društvu kada u njih is-
tovremeno ulaze muškarci i žene. Jedno od istovremenih novih zanimanja
16
su poslovi ličnog obezbeđenja (termin iz zakonodavne terminologije): te-
lohraniteljka, žena bodigard.

Uputstvo se odnosi na primere zanimanja i titula koje mogu imati više od
jednog sufksa: doktorka/doktorica, šefca/šefovica, doktorka/doktorica, pro-
fesorka/profesorica...
Na geografskom prostoru srpskog jezika ove se forme različitom frekven-
cijom upotrebljavaju. Poštujemo naviku govornika što se tiče odabira su-
fksa. S druge strane, mada dominira stav da treba poštovati jezičke navi-
ke, važno je shvatiti da su i odvike jednako korisne u daljoj demokratizaciji
društva.
Jezik je jednako navika koliko i odvika. Moramo se odvići od nekih do sada
korišćenih izraza kojima se vređuju neke grupe građana i građanki (na
primer, izrazi i vicevi o plavušama), ili koji se odnose na osobe istopolne
seksualne orijentacije: nije danas prihvatljivo reći za nekoga da je peder
u javnoj ili službenoj upotrebi (mada u pisanim medijima toga ima). Na
osnovu promene svesti u društvu o potrebi uvažavanja razlika stvaraju se
nove jezičke navike pomoću izbora one forme koja afrmiše preporučlji-
vu upotrebu. Na primer, danas je već sasvim izvesno da nije prihvatljivo
ponašanje javno nazivati drugu osobu Ciganšturo, a to se ipak pojavljuje u
graftima koje prenose mediji.
Uputstvo 4
Odvikavati se od upotrebe nekih ustaljenih izraza kojima se
vređaju neke grupe građana i građanki.
Uputstvo 3
Odabrati iz postojećeg inventara onu jezičku formu koja najbolje
odgovara vašoj intuiciji za jezik: za zanimanja i titula koje mogu
imati više sufksa.
1;
Ili u nekom tekstu crne hronike počinioce nekog kriminalnog dela obe-
ležavati prema etničkoj pripadnosti (Na primer, u tekstu objavljenom u
NIN-u (12. 2. 2009. str. 68) ispod fotografje na kojoj su dva mlada Roma
piše: Krvožedni mađarski Romi: Ivan Stojka i Deže Nemet).
Na isti način treba da shvatamo i zahteve koji se odnose na rodno osetljivu
upotrebu srpskog jezika. Zato bi bilo poželjno i potrebno da se ta upotreba
normira (standardizuje) tamo gde je to moguće.
Primer 1: Kad dođe kondukter / kondukterka morate mu / joj pokazati kartu.
Varijanta A: Kad dođe kondukter ili kondukterka morate mu ili joj pokazati
kartu.
Varijanta B: Svi vozači-ice se moraju pridržavati saobraćajnih pravila.
Moguće je navesti formu u muškom rodu, a oznaku za nastavak u žen-
skom: sa značenjem da se odnosi na obe polne populacije: vozač/ica:
Svi vozači/ice se moraju pridržavati saobraćajnih pravila.
Postoji mogućnost za imenovanje osoba kojom se izbegava obeležje rod-
nosti. Ta mogućnost je najčešća u zakonodavnoj praksi jer se koriste reči
koje su u jednini i u množini neutralne:
lice: Lica koja ne ispunjavaju konkursne uslove neće biti odabrana
osoba: Nastavno osoblje škola neće primiti platu na vreme.
dete: Dete bez roditeljsko staranja ostaje u domu.
žrtva: Žrtve nasilja uputiti na miliciju.
Preporuka je da se koriste imenica osoba kao neutralne forme u opisnim
slučajevima. Na primer, umesto telekomunikatorka, što je radno mesto u
banci, može se reći: osoba zadužena za poslove telekomunikacije. Isto može
biti i u množini: ljudi, roditelji.
Mogućnost neutralnog govorenja je i kada se fokus rečenice usmeri na
instituciju, a ne lice ili osobu. Umesto:
Jelena Jovanović, ministarka za privredu,
može se reći:
Jeleni Jovanović je povereno vođenje ministarstva za privredu.
Umesto učitelji i učiteljice se staraju o nastavi, može se reći nastavno
osoblje se stara o nastavi.
Uputstvo 5
Koristiti paralelne forme ako se preporuka odnosi i na muškarce i
na žene.
18
Kada se oblikuje duži (naučni, stručni, zakonski ili neki drugi) tekst u ko-
jem se često pominju i muškarci i žene (kao u primerima za uputstvo 5),
onda se može primeniti praksa da se u prvih nekoliko rečenica primeni
jedna od mogućnosti iz uputstva 5, a onda odabere jedna mogućnosti i u
napomeni tekstu objasni da će se u daljem tekstu upotrebljavati ili mno-
žinski oblik ili naizmenično jedan pa drugi ili neka druga odluka. Važno je
da čitaocima bude jasno da su autori teksta svesno izabrali jednu od više
mogućih formi i time sebe deklarisali kao osobu koja se svesno određuje
prema fenomenu rodno osetljivog jezika.
Koju formu jezičkog prikazivanja odabrati zavisi od datog konteksta.
Naročito je važno da mediji i institucije sistema prihvate ovakvo jezič-
ko ponašanje i time pokažu da prihvataju stav o rodno osetljivom jeziku.
Činjenica je da danas ima mnogo žena u nekim profesijama (novinarstvo,
zdravstvo, obrazovanje, a u nekoliko poslednjih godina i u nekim grana-
ma nauke dominiraju, kao što su, na primer, farmacija, stomatologija, psi-
hologija, lingvistika, informatika), pa se ovim zalaganjem samo pretače
stvarnost u jezički izraz.
Postoje pravopisna pravila za pisanje skraćenica u srpskom jeziku, kao što
su: prof., dr, dipl., inž. i slično. Skraćenice su jedan od načina prikrivanja
rodno osetljive vidljivosti, ali su dragocene sa stanovišta ekonomije novin-
skog prostora u pisanim medijima. Ne znamo kakva je mentalna prezen-
tacija čitalaca i čitateljki ovih skraćenica ako se odnose na žensku osobu. U
jednom pilot istraživanju dobili smo podatak da čitaoci prelete pogledom
titule i pažnju zadržavaju na imenu i prezimenu osobe, a ne njenom statu-
su u društvu. Međutim, ako su u pitanju strana imena, za koja ne možemo
lako da odredimo koji je pol u pitanju, pun naziv titule ili zanimanja za
žensku osobu nam pomaže u tome.
Na primeri: Prof. dr Mati Ejen predstavlja svoju zemlju na kongresu.
Doc. dr Gru Ekstra predsedava skupštinom.
Naročito je ovaj podatak važan prevodiocima koji ne vide datu osobu kada
prevode tekstove.
Uputstvo 6
Koristiti kreativno razne forme rodno osetljivog jezika prilikom
oblikovanja teksta.
Uputstvo 7
Pisati titule i zanimanja žena u punom obliku, a izbegavati pisanje
skraćenica.

Svedoci smo da je sve više raznih skraćenica u srpskom, ali i u drugim
jezicima i da se proces šifara u jeziku povećava. S druge strane, pomenu-
te skraćenice se odnose na titule koje afrmišu osobu visoko u hijerarhiji
univerziteta: redovne ili vanredne profesorke, docentkinje, odnosno da su
u samom vrhu nauke i članstva institucija za nauku, kakve su akademije
nauka u zemlji i svetu.
Primer 1: Kako prodire ženski oblik za pojedinačne titule koje su viso-
ko u hijerarhiji univerziteta možemo pratiti na primeru prve rektorke na
Univerzitetu u Novom Sadu. Stupila je na dužnost 1. oktobra 1996, pa je
novosadski “Dnevnik” objavio više tekstova o univerzitetu ili aktivnosti
rektorke tokom nekoliko meseci i to na prvoj stranici lista, u unutrašnjoj
rubrici i na poslednjoj stranici lista (od 25. 9. 1996, str. 1; 9. 9. 1996, str.7;
15. 10. 1996, str. 12). Informišući, na primer, o novoj garnituri na Univer-
zitetu u Novom Sadu, autor teksta je predstavio ekipu u tekstu:
Novoizabrani rektor akademik prof. dr Olga Hadžić i prorektori prof. dr Lju-
bomirka Krkljuš i prof. dr Stojan Savić...”
“Rektor, akademik profesor Prirodno-matematičkog fakulteta dr Olga Hadžić,
prorektori dr Ljubomirka Krkljuš, profesor Pravnog fakulteta i prof. dr Sto-
jan Savić...”
“Svečanosti su, između ostalih, prisustvovali i rektor Olga Hadžić i ..”
Uz rektorkino ime polako su izostavljene neke od njenih visokih titula od
prve do poslednje stranice novina, ali je upotreba muškog roda ostajala,
u zavisnosti od mesta objavljenog članka u rubrikama lista: kad je stigla
na poslednju stranicu, izgubila je ono što je od titula hijerarhijski najviše
i najvažnije – da je članica Akademije nauka (zauvek), a ostala joj je titula
za društvenu moć.
Nakon prve rektorke funkciju je preuzela druga rektorka. U vreme njenog
mandata kolega (ugledni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu) pitao
me je koja je forma ispravnija: “rektorka” ili “rektorica” jer bi hteo da je
oslovi u ženskom rodu. Rekla sam “rektorka” (kao “doktorka”), on je rekao:
“Meni je nekako lepše ’rektorica’”. I kada pojedinac odluči da za imeno-
vanje visoke funkcije upotrebi formu ženskog roda, voli da forma njemu
samom lepo zvuči.
Kada je treća (sada aktuelna) rektorka došla na tu poziciju, upotreba forme
u ženskom rodu je sasvim ovladala i u medijima i na sastancima i uopšte
u javnoj komunikaciji.
Primer 2: Posebna vrsta skraćenica odnosi se na prvo slovo, inicijal ličnog
imena, uz puno prezime, ako se radi o autoru ili autorki teksta, ili o citiran-
zo
ju unutar nekog spiska konsultovane (naučne) literature. Taj postupak se
naročito koristi u novinskim tekstovima u kojima se navode imena osoba,
koje su, na primer, dobile neku nagradu ili pobedile na nekom sportskom
takmičenju. Potpuna vidljivost bi bila pisanje ličnog imena i prezimena
svih osoba u spisku. Na primer, u novinskom izveštaju sa jednog takmi-
čenja umetnika, navodi se samo spisak onih koji su dobili nagrade: Lj. Su-
jić, M Popović, A. Jović iz kojeg se ne vidi da li se radi o osobama muškog
ili ženskog pola. Važno je pokazati koliko ima žena koje su dobijale nagra-
de za doprinos u društvu, pa je preporuka da se puno ime navodi, bilo
da se radi o novinskom ili naučnom tekstu, a naročito u bibliografjama
radova, jer se tako lako može saznati i o doprinosu žena u nekoj naučnoj
disciplini.
Supružnici jesu bračni par, ali se na njih može gledati sa stanovišta muža
ili žene, ili se oboje mogu imati u jednakom fokusu.
Primeri:
Došao je Pera Petrović sa ženom.
Došla je Mira Marković sa mužem.
Došli su Bil i Hilari Klinton
Došli su Bil Klinton i Hilari Klinton.
U javnim glasilima seksističke su one fraze kojima se saopštava da je reč o
paru u kojem se fokusira samo jedna osoba iz para ili da je reč o pripadanju
muškarcu (Došao je Milan Jovanović sa suprugom). Najčešće se radi o važ-
noj političkoj ličnosti u čijoj pratnji je i njegova supruga. U takvim slučaje-
vima je bolje odabrati onaj jezički izraz kojim se identifkuje identitet svake
jedinke u paru ili iz teksta izostaviti informaciju o supruzi. Ne preporučuje
se u javnoj i službenoj upotrebi identifkovanje supruge (ili ćerke) prema
pripadanju muškoj osobi.

Svedoci smo da se u titlovanju raznih tekstova, u prevod na srpski jezik
(ćiriličnim ili latiničnim pismom) unosi politički nekorektan govor, mada
Uputstvo 8
Navoditi punu identifkaciju za svaku osobu posebno ukoliko
saopštavate o (bračnom) paru.
Uputstvo 9
Primeniti pravila rodno osetljivog jezika pri prevođenju s nekog
stranog jezika na srpski jezik.
z1
se u izvornom jeziku koristi korektan. Na primer, iz nemačkog jezika u
kome je ženska forma standardna za titule i zanimanja, a u titlovanom
prevodu (u televizijskim programima) na srpski jezik neretko u formi
muškog roda.
Primetna je veća rodna osetljivost u tekstovima objavljenim u nekim dne-
vnim novinama, a manja u naučnom tekstu, zatim u zakonodavnoj praksi,
ili u raznim formularima, upitnicima i u drugim sličnim materijalima za
javnu upotrebu u administraciji.
Primer 1: Molimo građane i građanke da popune sledeće upitnike...
Na prvom mestu upotrebiti formu dominantnije populacije kojoj se ob-
raćamo.
Primer 2: Molimo sve vaspitačice i vaspitače da se odazovu pozivu.
Prema istraživanjima testova za prijemne ispite u osnovnoj i srednjoj školi
postoje različiti oblici rodno neosetljivog jezika. Budući da je i to jedan
od vidova službene upotrebe srpskog jezika, sva ovde pomenuta uputstva
važe i za taj tip teksta.
Pošto se upitnici ili ankete daju u pisanom obliku, važno je i kako su vizu-
elno postavljene forme za obraćanje. Predlog je da budu simetrično napi-
sane (u istoj ravni):
Primer 1: građani i građanke, studenti i studentkinje,
čime se signalizira istovrednost obe populacije, a ne po principu subordi-
nacije:
Primer 2: građani građanke
Ako u inventaru postoji više mogućnosti, u okviru ovog predloga može se
varirati. Na primer, u obraćanju skupu slušalaca, birača, i sl.
Birači i biračice, građani i građanke, studenti i studentkinje, učenici i učeni-
ce...
Na primer, na roditeljskom sastanku, razredni starešina se može obratiti
sa: majke i očevi (odnosno očevi i majke), ali i roditelji. Isto važi i za druge
institucije, na primer u crkvi prilikom propovedi:
Primer 3: Braćo i sestre!
Sestre i braćo!
naročito u prilikama kada je više prisutnih žena od muškaraca u hramu.
Uputstvo 10
Predložena uputstva valja primeniti u raznim tekstovima (upitnici,
ankete, formulari, konkursi i oglasi...).
zz
I u mnogim drugim tipovima tekstova predloženo uputstvo se može pri-
meniti. Na primer, u najavi ili odjavama nekih televizijskih ili radijskih
emisija: rediteljka, scenografkinja, koregorafkinja, stilistkinja, tonska snima-
teljka... za one profesije i titule za koje su druge forme prikladnije, treba
koristiti te forme: kasting vodila, i sl.
U tekstovima javnih konkursa i izbora za radna mesta otvoriti mogućnost
za osobe oba pola. Ne preporučuju se oglasi za radna mesta samo muških
ili samo ženskih osoba.
Primeri 1: Potrebna jedna kafe-kuvarica.
Potrebna prodavačica.
Raspisuje se konkurs za direktora ...
Analiza oglasa u pisanim medijima u Srbiji pokazuje da rodno osetljive
konkurse i oglase daju danas samo strane frme ili ambasade, u čijim je
zemljama ova vrsta tekstova već normirana i u kojima funkcionišu pravila
politički korektnog jezika i govora.
Lista tekstova u kojima se može iskoristiti predlog za rodno osetljiv jezik
nije fnitna. Isto tako, postoji čitav niz sugestija šta sve treba izbegavati u
delovima novinskih tekstova (naslov, nadnaslov, podnaslov, fotografja i
tekst ispod fotografje, interfle tekst i sl.). Kad je reč o naslovima tekstova
kojima se privlači pažnja čitalaca da tekstove pročitaju, izbegavati upotre-
bu forme ženskog roda za zanimanja i titulu kada se želi ženi narugati ili
je uniziti. Prema analizi naslova u pisanim medijima u Srbiji (ali i u čita-
vom regionu bivšeg srpskohrvatskog govornog područja) praksa je da se
u naslovima tekstova ženska forma pojavi onda kada im se nešto u poslu
zamera (Svenke Savić, 2004).
Jezik, rod, brak
Poznata je činjenica da jezik može poslužiti kao sredstvo izražavanja za-
visne pozicije žene u odnosu na muškarca
5
, i obratno, što treba izbegavati
u javnoj i službenoj upotrebi, naročito u naslovima pisanih medija:
Primer1: Suprug narodne poslanice pretio novinaru
Poznati fudbaler oženiće Berluskonijevu ćerku
Drugi primer povezanosti jezika i braka je promena prezimena žene
prilikom udaje (mada je zakonom o porodici predviđena mogućnost da
žena zadrži svoje prezime, kao i da muškarac uzme ženino prezime, što
se u praksi ponekad događa). O vezi jezika i braka najčešće se pominje da

udata žena dobija prezime muža i tako postaje nevidljivo njeno devojač-
ko poreklo Negde se još uvek navode primeri da određenim nastavkom
možemo markirati da li je žena udata ili ne, ako prezimenu dodamo nasta-
vak: Petrović- ka – ona koja je udata za muža Petrovića, odnosno Petro-
vić-eva – ona čiji se otac preziva Petrović. Polazna hipoteza je bila u jed-
nom istraživanju da ova distinkcija nije prisutna u svesti mlađih izvornih
predstavnika srpskog jezika. Ispitavila sam u 2008. godini ovu pojavu kod
srednjoškolaca u gradu i dobila podatak da srednjoškolici uopšte ne znaju
za ovaj vid razlikovanja statusa ženske osobe. Znači da se ova osobina u
srpskom jeziku polako gubi iz upotrebe kod mlađih generacija i da je već
danas treba smatrati arhaičnom i na njoj ne treba insistirati u javnoj i služ-
benoj upotrebi. Podaci, međutim, pokazuju da se u medijima ovakvi oblici
(ne)dosledno koriste. Primer u naslov teksta u sportskoj rubrici je:
Primer 1: Terzićeve devojke ponos nacije. (Politika, 31. 12. 2007, 44).
Reč je o izuzetnom uspehu odbojkašica na evropskim takmičenjima, što
je svakako zasluga košarkašica i trenera. Urednik u naslovu pobednice
određuje prema pripadništvu treneru (»pod vođstvom Zorana Terzića«,
kaže se u tekstu.)
Koji bi drugi naslov mogao biti?
Primer 2: Naše odbojkašice ponos nacije
Prvu žensku ekipu koja je u izboru najboljih nadmašila muške.
što je deo iz rečenice u tekstu. Obe ove mogućnosti više bi odgovarale
sadržaju informacije od one koja je odabrana za naslov.
Poenta je našeg zalaganja iznalaženje inventara mogućnosti jezičkih obli-
ka i fraza za iskazivanje određenih sadržaja, koliko je takav pristup delatan
pri oformljavanju teksta u celini možemo videti na sledećim primerima.
Primer 3: Žene tuže Čilerku.
Tačerova i Buš o istoku Evrope.
U naslovu teksta je u identifkaciji predsednice jedne vlade i obeležje žene
(odnosno bračnog stanja), a za predsednika jedne vlade takvo obeležje nije
potrebno. Budući da je sve više žena u politici u svetu, onda je u medi-
jima forma sa nastavkom na prezimenu postala dominanta (Olbrajtova,
Renova), kao kraća i ekonomičnija. Predlog je da se ženska osoba imenuje
imenom i prezimenom, uz izostavljanje nastavka uz prezime žene za pri-
padanje muškoj osobi, pa bi navedeni primer bio:
Margaret Tačer i Džordž Buš o istoku Evrope.
Svakako da je sa stanovišta ekonomisanja novinskim prostorom bolje
zq
upotrebiti jednu reč (Tačerova) nego dve (Margaret Tačer), ali ekonomija
novinskog prostora nije jedini kriterija kada govorimo o rodno osetljivom
jeziku.
U medijima se često pojavljuje i mogućnost, kojom se ukazuje na poznatu
osobu ženskog roda, prezime je tada u obliku muškog roda:
del Ponte je objavila knjigu ...
Janković i Dementijeva prve polufnalistkinje.
Čitaoci znaju da je u pitanju Jelena Janković. Naslov može glasiti:
Jelena Janković i Elena Dementijeva prve fnalistkinje.
Međutim, ako je osoba o kojoj se piše manje poznata u našoj sredini, ili se
tek uvodi u javnu sferu preko (pisanih) medija, onda zanimanje ili titula u
ženskom rodu pomaže da se osoba odredi po polu. (Bilo bi dobro da se uz
tekst objavi i fotografja osobe o kojoj je reč).
Napomena: U jezicima u kojima je standardnojezička forma da se pre-
zimena žena obeležavaju nastavkom (u ruskom i slovačkom jeziku), isto
pravilo se prenosi i u srpski jezik.
Uputstvo: U primerima kada su u istoj rečenici u pitanju osobe različitog
pola pisati lično ime i prezime da se vidi pol osobe, ili profesiju i titulu, ako
je lično ime iz repertoara nama manje poznatih jezika.
Na primer, u listu Danas je naslov teksta pisan u povodu obeležavanja jed-
nog jubileja i u povodu dodela priznanja Jasni Šekarić i Marku Panteliću.
Naslov teksta je bio:
Primer 4: Laureati Šekarić i Pantović.
U ovakvom naslovu nevidljiva ostaje ženska osoba za jedno od najvećih
priznanja te sportske organizacije. Dakle, jedno naizgled rodno neutralno
rešenje (izostavljanje nastavka za ženski rod ustvari umanjuje vidljivost
žene u formi koja je odabrana, te time doprinosi većoj vidljivosti muškar-
ca. Zato bi predlog bio da se napiše: Laureati Jasna Šekarić i Marko Pante-
lić, ili da naslov bude sasvim nešto drugo.
Izbegavati gospođica u oslovljavanju ili identifkovanju u javnoj i službenoj
komunikaciji jer znači ‘neudata žena’ pitanje bračnog statusa je privatna
stvar svake osobe. Do 1990. godine najčešće etikete za oslovljavanje u jav-
Uputstvo 11
Izbegavati upotrebu etikete za oslovljavanje ili identifkovanje
ženske osobe prema bračnom satutsu.
z=
noj sferi bile su drug i drugarica. Društvene promene devedesetih godi-
na uslovile su da ove etikete gotovo nestanu iz upotrebe, a u masovnu
upotrebu su ušle etikete: gospodin, gospođa, gospođica. Oblik gospođica u
srpskom jeziku nema odgovarajućeg oblika za (neoženjenog) muškarca
(*gospodinčić). Budući da je bračno stanje privatna stvar svake osobe, ona
ne može biti deo javne upotrebe jezika. Naročito je to neprimereno kad
je reč o javnoj osobi koja je već afrmisana u društvu, a nije udata i nije
u životnom dobu koje se obično podrazumeva za oslovljavanje neudatih
(mladih) osoba.
Dileme nema pri odbiru reči kojima se identifkuje da je osoba u braku.
Pored ustaljenog suprug i supruga (što podrazumeva da su bračni drugovi
venčani građanski ili crkveno), u starijim tekstovima se u istom značenju
pojavljuje i drug i drugarica
6
(u smislu bračni drug odnosno drugarica),
najčešće u tekstovima iz narodnooslobodilačke borbe koji se prenose ili
u feljtonima ili na neki drugi način. U savremenim tekstovima, kao i u
govornom jeziku, sintagma bračni drug je i dalje u aktivnoj upotrebi. Ono
što srpski jezik nema jeste imenovanje supružnika koji nisu venčani (u
terminologiji iz socijalističkog perioda ‘registrovani’), a ostvaruju brač-
nu zajednicu, što je jedna od mogućnosti u važećem Zakonu o porodici.
Tamo se koristi termin ‘vanbračna zajednica’, što upućuje na status za-
jednice koja nije registrovana kod matičara. Izraz ‘vanbračna zajednica’
nije odgovarajući, jer se suštinski ostvaruje bračna zajednica. Danas u srp-
skom jeziku nema izraza koji bi bio adekvatan, a koji nije diskriminatoran
u odnosu na osobe koje žive u takvoj zajednici, ali ima nekoliko različitih
ponuda. Za osobe koje žive u bračnoj zajednici, a koja nije formalno oza-
konjena, ‘registrovana’ u medijima je u upotrebi čitav niz naziva na osnovu
kojih možemo videti ne samo šta društvo misli o ovoj pojavi, nego i kako
društvo vrednuje mušku i žensku osobu u toj zajednici. Na primer, koriste
se termini partner i partnerka (koji je inače upotrebljavaju u nekim sporto-
vima (šah, tenis), ili plesovima i (igrama), kao i termini prijatelj/prijateljica,
družbenica, nevenčana žena/muž, vanbračna žena, vanbračni muž. Primeri
ove vrste pokazuju da jezik ne prati društvene promene (prema statistič-
kim podacima jedna trećina mladih živi u ovakvim zajednicama u Srbiji),
pa je potrebno ponuditi inventar, a svako može sebi pronaći adekvatan
izbor. Na jezičku upotrebi se može uticati predlozima koji više odgovaraju
tekućoj društveno praksi. U tom pogledu u zakonodavnoj terminologiji
trebalo bi pronaći adekvatne izraze koji će onda preći iz zakonodavne i
u svakodnevnu jezičku praksu. Mogli bi se preporučiti termini partner i
partnerka (i partnerska zajednica), dok se ne pronađu bolji.
z6
Dejan je lekar, a Mara je domaćica.
Ona je uspešna poslovna žena, majka troje dece.
Retko se isti sud može naći i za očeve.
Predlog: ako se ovakav sud želi dati o osobi o kojoj se govori onda to činiti
podjednako za oba pola:
On je uspešan poslovan čovek, otac troje dece.
Naveli smo samo 12 predloženih uputstava da pokažemo na koji način
normiranje upotrebe može izgledati u srpskom jeziku. Ostaje mnogo po-
sla da se uradi za svaki tip diskursa ili teksta u javnoj i službenoj upotrebi.
Uputstvo 12
Izbegavati primere (naročito u udžbeničkoj literaturi) u kojima
su muškarac i žena u stereotipnim ulogama. (Veoma često se
pribegava stereotipnim ulogama žene i muškarca. Na primer,
z;
Zaključak
Jezik zaostaje za promenama u društvu. Da bi stvarnost i jezik bili u har-
moniji potrebno je svesno upotrebljavati jezik i doprinositi promenama. Pred-
ložili smo normiranje upotrebe jezika u obliku 12 uputstava potkrepljena mno-
gobrojnim primerima iz odabranog korpusa empirijskih podataka, a za nepo-
srednu praksu u institucijama sistema i u nacionalnim mehanizmima za rodnu
ravnopravnost
7
.
Rodno osetljiv jezik je potrebno uvesti u ukupnu jezičku produkciju: izra-
du rečnika i gramatika, zatim udžbeničku praksu i uopšte u diskurs u obrazov-
nim institucijama, podjednako koliko i u zakonodavnu i novinarsku praksu.
Predlog je da se, ne samo u tekstovima u medijima, nego i u tekstove za-
kona i drugih propisa, kao i u javnoj administraciji i obrazovanju uvede termi-
nologija koja je u skladu sa principima ravnopravnosti polova, sa upotrebom
naziva zanimanja i titula u ženskom rodu za osobe ženskog pola.
1. Slediti osnovno pravilo za građenje rečenice u srpskom jeziku: subjekat i
predikat se moraju se slagati u rodu, broju i licu.
2. Upotrebljavati dosledno formu ženskog roda za zanimanja i titule žena svu-
da gde je to moguće.
3. Odabrati iz postojećeg inventara onu jezičku formu koja najbolje odgovara
vašoj intuiciji za jezik: za zanimanja i titula koje mogu imati više sufksa.
4. Odvikavati se od upotrebe nekih ustaljenih izraza kojima se vređaju neke
grupe građana i građanki.
5. Koristiti paralelne forme u ako se preporuka odnosi i na muškarce i na žene.
6. Koristi kreativno razne forme rodno osetljivog jezika prilikom oblikovanja
teksta.
7. Pisati titule i zanimanja žena u punom obliku, a izbegavati pisanje skraćeni-
ca.
8. Navoditi punu identifkaciju za svaku osobu posebno ukoliko saopštavate o
(bračnom) paru.
9. Primeniti pravila rodno osetljivog jezika pri prevođenju s nekog stranog
jezika na srpski jezik.
10. Predložena uputstva valja primeniti u raznim tekstovima (upitnici, ankete,
formulari, konkursi, oglasi...).
11. Izbegavati upotrebu etikete za oslovljavanje ili identifkovanje ženske oso-
be prema bračnom statusu.
12. Izbegavati primere (naročito u udžbeničkoj literaturi) u kojima su muška-
rac i žena u stereotipnim ulogama (na primer, za suprotne rečenice u gra-
matici: Dejan je lekar, a Mara je domaćica).
z8
Napomene
1
U »Rečniku srpskog jezika« Matice srpke (2007, 368), pod odrednicom žena stoji: »1.
ljudsko biće koje ima sposobnost rađanja, polno suprotno muškarcu. 2. osoba koja je
udata, supruga. 3.a. odrasla osoba ženskog pola. b. ženska osoba koja radi u kući, slu-
žavka. 4. fg. pej. slabić, kukavica (o muškarcu), laka žena, žena labava morala u odnosu
prema muškarcu.«
2
Na primer, u vreme kada je u toku izglasavanje Zakona protiv diskriminacije u srpskom
parlamentu na naslovnoj stranici Kurira (mart 2009) je velik naslov Podržali pedere.
3
U »Velikom rečniku stranih reči i izrazra« (Ivana Klajna i Milana Šipke, 2006, str.1003)
stoji da je profesija »glavno zanimanje sa odgovarajućom stručnom spremom kojim neko
zarađuje za život«, dok je titula »formalni dodatak imenu osobe na osnovu zasluga (ser
u Velikoj Britaniji), položaja (ekselencija za ambasadora) ili staleške pripadnosti (grof,
baron i sl)«. To je »formali dodatak imenu osobe na osnovu stečenog zvanja (mr ili dr za
magistre ili doktore nauka, inž. za inženjere i sl.)«. Može biti i »prvo mesto sportiste ili
sportskog kluba u takmičenju« (str. 1241-1242).
4
U »Velikom rečniku stranih reči »(Ivan Klajn i Milan Šipka, 2006, str. 774), za titulu mi-
nistarka stoji: »1. žena na položaju ministra. 2. ministrova supruga. gospođa (ministarka)
(prema istoimenoj komediji B. Nušića) supruga ministra koja izaziva podsmeh skoroje-
vićkim i razmetljivim ponašanjem«.
5
Vesna Cidilko (2004) analizira primere u novijoj hrvatskoj i srpskoj književnosti i kons-
tatuje ponavljanje osnovnog patrijarhanog koncepta kada je reč o društveno-političkoj
ulozi žene u romanima poznatih hrvatskih i srpskih pisaca: ona je najpre i pre svega
majka i supruga, onda ostalo: dilerka, bankarka, proročica... Njeni podaci potvrđuju da su
stožeri postojećeg stanja u kojem se žena nalazi u srpskom i hrvatskom društvu dobro
potkrepljeni glavnim tokovima u nacionalnoj literaturi. Ta literatura zakrepljuje posto-
jeći položaj žene u društvu. Alternativna literatura nije dovoljno snažna da bude jedna
od komponeti promena.
6
Drugarica u značenju supruga imamo primer u »Dnevniku« Vladimira Dedijera (preneto
u listu »Zora«, br. 39, Beograd, 1949): »izveštaj koji je drug Mihajo poslao Glavnom šta-
bu: herojski su se držali od drugova koje poznajete Đuro Strugar, Vukica Mitrović Sunja,
Janko Lisjak i njegova drugarica omladinka Desanka Trajko Stamenkovic i Ficina druga-
rica«.... (italik S.S.). Supruga ovde nema svoje ime nego je određena prema muškarcu čija
je supruga (drugarica).
7
Nacionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost su državne institucije na različitim ni-
voima i sa specifčnim oblašćenjima formirane u cilju uspostavljanja, promocije i zaštite
principa rodne ravnopravnosti. To mogu da budu parlamentarni odbori, saveti, službe u
okviru ministarstava, zaštitnici prava žena, lokalni saveti, zakon o ravnopravnosti polova,
strategije i nacionalni planovi.
U Republici Srbiji postoji:
- Sekretarijat za rodnu ravnopravnost u Ministarstvu rada i socijalne politike
- Savet za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije
- Odbor za ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije
- Institucionalni mehanizmi za ravnopravnost polova AP Vojvodine (Pokrajinski sekretari-
jat za rad, zapošljavanje i rodnu ravnopravnost)
- Lokalni institucionalni mehanizmi za ravnopravnost polova

Dodatak 1
KORPUS EMPIRIJSKIH PODATAKA KORIŠĆEN U RADOVIMA U KNJIZI
Rečnici
Nikolić, Miroslav (2000), Obratni rečnik srpskoga jezika, Matica srpska,
Novi Sad i Institut za srpski jezik SANU, Beograd
Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, 1959 – 2006, knj. 1 – 17,
SANU, Institut za srpski jezik, Beograd
Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika, u šest tomova, 1967 – 1976, Mati-
ca srpska, Novi Sad
Dnevne novine
Danas – 2004; 01.- 03. 2005; 01. – 03. 2005.
Dnevnik – 12.2.2004, 18.2.2004, 23.2.2004; 24.2 – 9.3.2004; 5.11.2004 –
4.12.2004; 01-02 2005; 01-02. 2005.
Građanski list – 20–21.11.2004; 26.11.2004; 30.11.2004; 5.11.2004;
4.12.2004; 01-02. 2005.
Politika – 6.2.2003, 21.3.2003, 23.3.2003, 2004, 01-02. 2005; 01-03. 2005.
Pojedinačni novinski članci iz dnevnih novina u 1988. (Bazar, Politika
ekspres, Večernji list, Danas i NIN ( 5.2.2004. i 11.3.2004 ) i Vreme
(15.3.1997 i 21.3.1998).
Časopisi
Genero (2005-2008); Ženske studije (1993-2000), Glorija – br. 89, 90, 91
2006; Žene na delu – Informator, jul – avgust 2004.
Razgovorni jezik
Sveske empirijske građe sa projekta ‘Psiholingvistička istraživanja’: 1980-
2000.
Razgovor vaspitača i dece, 34 str ( sv.3); Razgovor učitelj – dete u prvom
razredu osnovne škole, 132 str.(sv-4); Razgovor doktor – pacijent, 30
str. (sv. 6); Razgovori u sudu, 92 str. (sv. 8); Diskurs u predškolskoj
ustanovi, 52 str. (sv. 17); Vicevi koje pričaju odrasli, 173 str. (sv. 22);
Intervjui, 237 str. (sv.12b)
Upitnička građa
Građa prikupljena na osnovu upitnika o zanimanjima u banci, a odgovore:
¤o
bankarski službenici /ukupno 31/ 1984; novinari /15/ (2005); studen-
ti /32/ (2005)
Građa prikupljena na osnovu upitnika o zanimanja u sudu, a odgovore:
profesori /21/ 1986); studenti /23+17/ 1986); novinari /14/ (2005);
studenti /32/ (2005); zaposleni u sudu u Beočinu /20/ ( 2005); stu-
denti /30/ (2005)
Građa prikupljena na osnovu upitnika o zanimanjima i zvanjima na uni-
verzitetu:
novinari /14/ (2005); studenti /32/ (2005).
¤1
Dodatak 2
POJMOVNIK RODNE RAVNOPRAVNOSTI
Diskriminacija žena – »označava svaku razliku, isključivanje ili ograničavanje
koje se čini na osnovu pola, a kao efekat ili svrhu može imati da žene spreči
ili im ne prizna pravo da uživaju ili ostvaruju svoja ljudska prava« (OUN,
Konvencija o eliminaciji svih oblika nasilja nad ženama).
Jednake mogućnosti – svako ljudsko biće bez obzira na svoje lične karakteris-
tike ima jednaka prava i mogućnosti da ostvari i razvija svoje sposobnosti
uz uvažavanje razlika.
Mizoginija – govor i jezik mržnje (verbalni i neverbalni) uperen protiv žena.
Predrasude – uglavnom negativni stavovi, često praćeni negativnim osećanji-
ma, koje pripadnici jedne grupe imaju u odnosu na neku drugu grupu.
Pol – podrazumeva biološke, unapred zadate razlike između žena i muškara-
ca.
Rod – podrazumeva razlike u društvenim ulogama žena i muškaraca koje se
uče usvajanjem kulturnih obrazaca društva i podložne su promenama.
Rodna ravnopravnost – jednaka zastupljenost, moć i učešće oba pola u svim
sferama javnog i privatnog života.
Rodna analiza – metod analize koji se koristi u cilju utvrđivanja razlika u po-
ložaju žena i muškaraca u određenim društvenim okolnostima. Analiza
treba da pruži odgovore na tri pitanja: ko radi koje poslove, ko ima pristup
sredstvima, dobiti i mogućnostima i ko kontroliše sredstva, dobiti i mo-
gućnosti.
Rodno osetljiva statistika – statistički podaci razdvojeni po polu koji pružaju
kvantitativne informacije o položaju žena i muškaraca.
Rodno osetljiv jezik – ponašanje u pisanoj i govornoj jezičkoj praksi tako da se
pomoću jezika signalizira shvatanje o ravnopravnosti polova u društvu.
Stereotipi – pojednostavljene slike o pojedinim grupama koje ne potiču iz lič-
nog iskustva već se nekritički usvajaju.
Uključivanje rodnog aspekta (gender mainstreaming) – proces sistematskog
uključivanja perspektive rodnosti i različitih potreba i prioriteta žena i
muškaraca u kreiranje i realizaciju razvojnih politika, strategija i inter-
vencija.
Ženska ljudska prava – »sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dosto-
janstvu i pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedna prema
drugima da postupaju u duhu bratstva« (OUN, Univerzalna deklaracija o
ljudskim pravima).
¤z
¤¤
2. deo
¤q
¤=
Gordana Štasni i Veronika Mitro
REGISTAR IMENOVANJA ŽENA
U gramatikama, rečnicima i pravopisu srpskog jezika na koje se obično
pozivamo kad govorimo o standardnojezičkom imenovanju žena, ne normiraju
se upotrebe imenica ženskog roda za zanimanja i titule žena, nego se registruju.
To je dobar povod da ih ovde skupimo na jednom mestu u Registar imenovanja
žena (u daljem tekstu Registar) i pokažemo različite procese koji su u toku i pri-
sustvo više formi za isto imenovanje: preofesorka, profesorica, psihološkinja,
psihologinja, psihologica...
Registar sadrži primere imenovanja žena u ženskom rodu zabeležene iz
različitih tipova izvora: rečnička građa, stručna i feministička literatura, štam-
pani i elektronski mediji, govorni jezik, upitnička građa (vidi popis izvora). Re-
gistar uključuje imenice kojima se označavaju žene prema profesiji, zanimanju
ili aktivnosti (menadžerka, arhitektkinja, hostesa) prema zvanju, zanimanju, titu-
li supruga ili oca (aginica); prema tituli, društvenom položaju, počasti koju žena
nosi (dekanka, rektorka, guvernerka); prema ideji koju slede (feministkinja),
prema pripadnosti grupi ili pokretu (antifašistkinja, omladinka, učenica); prema
načinu života, hobiju, bolesti ili psihofzičkom svojstvu (dijabetičarka, alkoho-
ličarka), a izostaju one imenice kojima se imenuje žena prema rasnoj, etničkoj,
nacionalnoj ili srodničkojim pripadnosti.
Cilj je ovako klasifkovanih podataka iz korpusa da popišemo imenice iz
navedenih značenjskih skupina, i pokažemo kakvu problematiku treba rešavati
kad je u pitanju normiranje upotrebe formi ženskog roda za imenovanje žena u
tekstu, posebno profesij ai titula.
Ukupno je u Registru 2386 imenica ženskog roda: 864 osnovnih odredni-
ca od kojih su 368 pojedinačne, a 496 uključuju obličke varijante, najmanje dve,
a najviše 22 (kuvarica, vračara).
Odrednice su u registru predstavljene po principu skupova, grafčki uok-
virenih u pravougaonik sa podacima predstavljenim u redovima i kolonama.
¤6
Primer 1 – primer skupa električarka
električarka 1 L -
Primer 2 – primer skupa dadilja
I II III IV V VI
dadilja 1 R +
bajla arh. R +
bebisiterka R M -
bona arh. R +
dalja dem. R -
didalja dem. R -
guvernanta arh. R K +
guvernantica arh. R +
guvernantka arh. R +
zabavilja arh. R +
zabavljarka pas. R -
M = mediji; K = spontana komunikacja; F = feministička literatura; U =
upitnička građa.
I Nosilac skupa je osnovna odrednica (reč, polusloženica, sintagma) i data
je u prvom redu prve kolone skupa (u primeru 1 – električarka, u primeru
2 – dadilja).
II Obličke varijante snovne odrednice su reči, polusloženice, sintagme sa
istim, sličnim ili specifčnim značenjem (u primeru 2 – bajla, bebisiterka,
bona, dalja, didalja, guvernanta, guvernantica, guvernantka, zabavilja, za-
bavljarka), daju se u drugoj koloni.
Za svaku osnovnu odrednicu i obličku varijantu navodi se kategorija zna-
čenja, izvor, potvrđenost ili odsustvo u Rečniku srpskohrvatskog književ-
nog jezika Matice srpske i Matice hrvatske (u daljem tekstu Rečnik ili R).
III Kvalifkatori za odrednice i obličke varijante su u trećem redu sledećim
skraćenicama i simbolima:
arh. (arhaizam) = zastareli oblici (davadžinica, fškalk);
istor. (istoricizam) = titule i zanimanja koja pripadaju prošlim istorijskim
razdobljima (aginica, banica, kmetica);
dijal. (dijalektizam) = supstandardni oblik koji se po fonetsko-morfo-
loškim karakteristikama razlikuje od standardnog oblika (kapitanica
prema kapetanica, ovicirka prema ofcirka);
ijek. (ijekavski) – ijekavski varijantni oblici (bilježnikovica, cvjećarica, mje-
račica);
pas. (pasivna leksika) = neodomaćeni tvorbeni dubleti standardnog obli-
¤;
ka, sa statusom neologizma ili hapaksa (slikarica prema slikarka, gluma-
rica prema glumica, igralica prema igračica);
fg. (fgurativno) = preneseno značenje kojim se imenuje žena sa specifč-
nim svojstvima: ajdučica nije žena (h)ajduk, već odvažna, hrabra, ne-
ustrašiva žena kao hajduk; boginja je žena sa izuzetnim psihofzičkim
osobinama (lepa kao boginja);
dem. (deminutiv) = reč od milja (doja za dojilja, grofčica za grofca);
pej. (pejorativ) = pogrdne reči kojima se obično iznosi i lični stav govorni-
ka (četnikuša, fabrikuša, pevaljka);
egz. (egzotizam) = zanimanja tipična za strane kulture (gejša, bajadera);
® = dubletni oblici zanimanja ili titule (asistentica prema asistentkinja, ke-
mičarka
prema hemičarka);
• = reči koje pripadaju profesionalnom žargonu (sanitarka, instrumentar-
ka)
IV Kategorija značenja obeležena je brojevima od 1 do 5: broj dajemo u
četvrtoj koloni samo uz osnovnu odrednicu i važi za čitav skup. U slučaju
kada ima više značenja, za svako pojedinačno značenje formirale smo po-
seban skup (oblik baronica je u dva skupa: 1. žena sa baronskom titulom;
2. baronova žena).
1 = zanimanje i delatnost žene (lingvistkinja, glumica); pozicija u hijerar-
hiji preduzeća, ustanove (rektorka, guvernerka, načelnica); sport kojim
se žena bavi (teniserka, košarkašica) ili umetnost (slikarka, grafčarka),
magijska radnja koju obavlja (vračara);
2 = žena prema zvanju, zanimanju, tituli supruga/oca (aginica, baronesa);
3 = titule, zvanja i funkcije žena (ambasadorka docentkinja, sekretarka, po-
slanica);
4 = sledbenica nekog pokreta ili učenja (feministkinja, mirovnjakinja),
učesnica i pripadnica grupe, pokreta (omladinka, učenica, antifašistki-
nja);
5 = način života (prosjakinja), hobi i aktivnosti koje nisu u direktnoj vezi
sa nekom profesijom (golubarka), bolest, psihofzičko svojstvo i sklonost
(dijabetičarka, alkoholičarka) i imovinski status (bogatašica, vlasnica).
V Izvori su označeni u petoj koloni slovima: R = rečnička građa; L =
stručna literatura
VI Potvrđenost (+), odnosno odsustvo (-) u Rečniku srpskohrvatskog knji-
ževnog jezika Matice srpske i Matice hrvatske beleži se u šestoj koloni.
Podaci dati u ovom Registru mogu se analizirati na različite načine. Ova-
ko sakupljen materijal na jednom mestu omogućava uvid u slojeve jezičke i
¤8
leksičke raznovrsnosti, što znači da je u ovom trenutku teško dokazati kakva
je frekvencija upotrebe sakupljenih imenica u Registru, naročito titula i zani-
manja žena danas, naročito kad se za neke tvrdi da nisu frekventne. Frekven-
cija zavisi od žanra kojem tekst pripada. U Rečniku su zabeleženi primeri iz
prethodna dva veka, a materijal koji je aktuelan u XXI veku izostaje. Primera
iz svakodnevnog govora i javne komunikacije u elektronskim medijima sasvim
je danas malo u raznim korpusima, a to je materijal u kojem se najčešće nalaze
podaci o kojima u ovoj knjizi govorimo. Tako i ovaj Registar, kao i mnogi drugi
materijali upućuje na potrebu za širom diskusijom o odnosu korpusa i sudova
o stanju u savremenom (standardnom) srpskom jeziku kod nas. Ovaj Registar
otvara i to pitanje.
I II III IV V VI
39
Osnovna odrednica Oblička varijanta
Kvalifka-
tori za
varijante
Kategor.
značenja
Izvori
Potvrda
odsutnisti
RMS
I II III IV V VI
advokatkinja 1 R M L -
advokatica R L +
advokatinja pas. L -
advokatovica arh. R +
davadžinica arh. R -
fškalka arh. R +
odvetnica pas. R +
odvitnica dijal. R -
odvjetnica ijek. R L +
opunomoćenica M -
ovlaštenica pas. R +
punomoćnica R +
zastupnica R L K +
zastupiteljica arh. R -
advokatovica arh. 2 R +
adžika arh. 2 R -
adžinica arh. R -
agentkinja 1 R +
agentica ® M -
međugovornica pas. R -
posrednica R +
aginica istor. 2 R L +
agitatorka 5 R -
agronomka 1 L -
ajdučica fg. 5 R +
I II III IV V VI
40
ajnlegerica arh. 1 R +
ajnlegerka arh. R +
akademkinja 3 R M -
akademikerka pas. R -
akcionarka 5 R -
akrobatkinja 1 R L -
trapezistkinja R +
ekvilibristkinja R +
aktivistkinja 4 R M K F +
akupunkturistkinja pas. 1 U -
akupunkturistica pas. U -
akušerka 1 R L +
babica R L +
primalja arh. R +
akviziterka 1 R -
alajbegovica istor. 2 R +
alaskinja 1 R -
alaska pas. R -
ribarka M +
ribarica pas. R -
ribolovica pas. L -
alkoholičarka 5 R +
alkoholikinja pas. R -
altistkinja 1 R L -
altistica ® R -
I II III IV V VI
41
altistka pas. R -
amalka arh. 2 R -
amazonka fg. 5 R +
ambasadorka 3 R L M F +
amerikanistkinja pas. 1 R -
analitičarka 1 U -
anestetičarka 1 R -
anglistkinja 1 R -
anketarka 1 R -
antifašistkinja 4 R +
antikvarka 1 M K -
staretinarka arh. R +
starežarka arh. R +
apostolka pas. 4 R -
apostolica pas. R -
apsandžika arh. 2 R -
apsolventkinja 4 R L -
apsolventica ® R L -
arambašica fg. 5 R -
arhimandrica pas. 3 R -
I II III IV V VI
42
arhitektkinja 1 K -
arhitektica ® K -
projektantkinja R M U +
projektantica ® R U +
arhivarka 1 R U -
arhivistkinja R U -
arhivarica pas. R -
aristokratkinja 4 R +
aristokratica ® R +
aristokratka pas. R -
asistentkinja 3 R L M +
asistentica ® R L -
astrološkinja 1 L +
astronautkinja 1 R +
kosmonautkinja R L F +
astronomka 1 R L +
zvezdarka pas. R -
zvezdičarka pas. R -
atašeica pas. 3 L -
atentatorka 5 R L +
atletičarka 1 R L M +
atletkinja pas. R L -
auditorovica istor. 2 R -
automobilistkinja 1 R L M -
I II III IV V VI
43
autorka 1 R L M +
аutorica ® R +
avanturistkinja 5 R +
avgustinka 4 R +
avijatičarka 1 R L +
letačica pas. R -
pilotica pas. L -
pilotkinja pas. L -
zrakoplovka pas. R -
bacačica 1 R M -
bacačica diska R M -
bacačica koplja R M -
kopljašica R -
bačvarica arh. 2 R +
bačvarka arh. R +
kačarica arh. R -
kačarka arh. R -
bahantkinja istor. 4 R +
bahantica ® R +
bakalinka arh. 2 R +
bakaldžika arh. R +
bakalka arh. R +
balerina 1 R L M K +
baletkinja pas. R -
baletska zvezda L M -
primabalerina L +
bandistka arh. 2 R -
I II III IV V VI
44
banica istor. 3 R L +
bankarka 1 R -
bankerka pas. R -
banovica istor. 2 R +
barjaktarovica istor. 2 R +
baronesa istor. 2 R +
baronica R +
barunica ® R +
baronica istor. 3 R +
barunica ® R +
baronovica istor. 2 R +
baronica R +
barunica ® R +
baštovanka 1 R +
baščarka arh. R -
baščovanka arh. R -
baščovandžika arh. R -
baštovandžinica arh. R -
vrtarica pas. R +
vrtarka pas. R L +
vrtlarica R +
vrtlarka R L +
begovica istor. 2 R L +
beginica R +
beležnikovica arh. 2 R +
bilježnikovica ijek. R +
I II III IV V VI
45
benediktinka 4 R +
beračica 1 R +
jagodobera pas. R -
žukoberka pas. R -
berberka 1 R +
brijačica pas. R -
brijačevica arh. 2 R +
bibliotekarka 1 R L +
bibliotekarica ® R +
knjižničarka R +
biciklistkinja 1 R M U +
biciklistica ® U -
koturašica pas. R +
bilderka 1 R -
bodibilderica ® U -
bodibilderka U -
bioenergetičarka 1 R -
biološkinja 1 L -
biologičarka L -
biologica ® L -
biologinja pas. L -
biseksualka 5 F -
biskupica 3 F +
biznismenka 5 R -
I II III IV V VI
46
blagajnikovica arh. 2 R +
blagajnica 1 R L M U +
brojačica pas. L +
brojašica pas. R -
inkasantkinja arh. R +
kaznačejka arh. R +
naplatiteljka arh. R -
bogatašica 5 R M +
bogataška pas. R -
buržujka fg. R M +
buržujkinja pas. R +
dukatarka arh. R -
milijarderka R M -
milijunarka ® R +
milijunašica ® R +
milionarka ® R +
milionerka R +
multimilijarderka R -
boginja fg. 5 R M +
bogumilka istor. 4 R -
bojadžika arh. 2 R -
borkinja pas. 5 M -
botaničarka 1 R L -
braniteljka 1 R +
braniteljica R M +
obraniteljica arh. R +
I II III IV V VI
47
bravarica arh. 2 R +
brdarica arh. 2 R -
brigadistkinja 4 R +
brigadirica arh. 2 R +
brodarica 1 R +
brodarka pas. R +
brodarkinja pas. R +
brodaruša pas. R -
lađarka R -
brucoškinja 4 M +
bubnjarka 1 R U F +
bubnjarica ® R U +
buljubašinica istor. 2 R +
buljubaška pas. R -
bunardžika arh. 2 R -
burgijašica fg. 5 R -
carica istor. 3 R L M +
carevica pas. R +
caričica pas. R -
cesarica arh. R L +
ćesarica dijal. R +
ćesarka dijal. R +
carinikovica arh. 2 R, L +
đumrugdžika arh. R +
đumrugdžijka arh. R -
I II III IV V VI
48
caristkinja 4 R +
cehmajstorovica istor. 2 R +
ceribašinica istor. 2 R -
ciglarka arh. 2 R +
cirkusantkinja 1 R +
cirkusantica ® R +
crtačica 1 R +
cvećarka 1 R +
cvećarica R +
cvjećarica ijek. R +
cvjećarka ijek. R +
ćevabdžika arh. 2 R +
ćilimarka 1 R +
ćilimuša pas. R +
ćurčevica arh. 2 R -
čaraparka pas. 1 R +
časna sestra 4 M K F -
duhovnica R +
redovnica ® R F +
časovničarka 1 R +
urarica ® R +
urarka ® R +
I II III IV V VI
49
časovničarka arh. 2 R +
urarica ® R +
urarka ® R +
čelistkinja 1 R +
čelistica ® R +
čembalistkinja 1 R -
čergarka 5 R +
čergašica pas. R +
četnikuša pej. 4 R -
čipkarka 1 R +
čipkarica R +
čistačica 1 R L K +
brisačica
pas. R +
đubretarka pas. R +
gotvulja pas. R -
higijeničarka R +
nameštalja arh. R -
namještalja ijek. R -
spremačica R L K +
smetlarica arh. R +
spremalja pas. R +
uspremačica pas. R +
čizmarica arh. 2 R +
čizmarka arh. R +
postolarica arh. R L +
postolarka arh. R L +
članica 4 M +
I II III IV V VI
50
čorbadžinica istor. 2 R +
dadilja 1 R +
bajla arh. R +
bebisiterka R M -
bona arh. R +
dalja dem. R -
didalja dem. R -
guvernanta arh. R K +
guvernantica arh. R +
guvernantka arh. R +
zabavilja arh. R +
zabavljarka pas. R -
dairdžijka arh. 1 R -
dahirdžika arh. R -
daktilografkinja 1 R L K U +
daktilografca pas. U -
daktilografka pas. U -
tipkačica ® R +
dama 3 R M +
defektološkinja 1 K -
defektologinja pas. L -
dekadentkinja 4 M -
dekanica 3 L K -
dekanka L M K F -
dekoraterka 1 L K +
delibašinica istor. 2 R -
I II III IV V VI
51
despotovica istor. 2 R +
despotica istor. R +
detektivka 1 R L +
dijabetičarka 5 F -
dilerka 1 L K -
dimničarka 1 K -
dimnjačarka R -
odžačarka K -
diplomatkinja 1 R L +
diplomantkinja pas. R -
diplomatka pas. R -
diplomatica ® R -
diplomarka pas. R -
direktorka 1 R L M K U +
direktorica R L M K U +
direktrisa pas. R -
principalovica pas. R +
dirigentkinja 1 K -
diskriminatorka 5 F -
diskutantkinja 5 U +
diskutantica ® U -
diskutantka pas. U -
disidentkinja 4 K F -
diva 5 R M +
I II III IV V VI
52
dizačica tegova 1 L -
dizajnerka 1 R M F -
dizajnerica ® L -
dizdarevica istor. 3 R +
dizdarka istor. R +
dizdarovica istor. R +
dobavljačica 1 R +
dobavnica pas. R -
dobitnica 5 F +
dobošarevica arh. 2 R +
dobošarovica arh. R +
docentkinja 3 L K -
docentica ® L -
dodola arh. 4 R +
dodolarka arh. R -
dojilja 5 R +
doja dem. R +
dojilica pas. R +
dojiljka pas. R -
dojkinja arh. R +
zadojka arh. R -
zadojkinja arh. R -
doktorka 3 R L M +
doktorica R L +
domaćica 1 R L M K +
domaćinka pas. R -
I II III IV V VI
53
domaćinica pas. R -
domača pas. R -
domadarica pas. R -
domadarka pas. R +
domostrojiteljica arh. R -
domostrojiteljka arh. R -
domoustrojiteljka arh. R +
kućanica pas. R +
kućanka pas. R -
kućarica pas. R -
kućenica pas. R +
kućedomaćica pas. R +
kućevnica pas. R -
naćvara arh. R -
pokućarka pas. R +
domarka 1 R L +
domoupraviteljica R +
domoupraviteljka pas. R -
domovoditeljka pas. R -
hauzmajstorka pas. R +
kućepaziteljica R +
kućepaziteljka R +
donačelnikovica 1 R +
donatorka 5 K F -
donatorica ® R -
darodavka arh. R +
dobrotvorka R M +
ktitorka R +
ktitorica arh. R -
mecenatkinja arh. R -
pokroviteljica R +
pokroviteljka +
I II III IV V VI
54
dopisnica 1 R L M +
dopisateljka arh. R -
dreserka 1 R -
drugarica 4 R M K +
družbenica arh. R +
druževnica arh. R +
kompanjonka pas. R +
konškolarka arh. R -
državnica 1 R +
državljanka 4 M +
dućandžijka arh. 2 R +
dućandžika arh. R -
dućandžinica arh. R -
dugmetarka 1 R -
gombarka ® R +
duhandžika arh. 2 R +
duhandžijka arh. R +
duvandžika arh. R +
duvandžijka arh. R +
duvandžinka arh. R -
duždevica istor. 2 R +
duždevkinja istor. R -
duždevna istor. R -
duždinica istor. R -
dvorkinja istor. 1 R +
dvoranica pas. R +
dvoranka pas. R +
I II III IV V VI
55
dvorjanica pas. R +
dvorjankinja pas. R -
dvoroslužiteljica pas. R -
dvorska dama R -
dvorska
službenica
pas. R -
nadvornica pas. R -
pridvornica pas. R +
đakonica 3 R +
đakonisa R +
đakonisinja pas. R -
đakonovica 2 R +
dželatovica istor. 2 R L +
eškutovica istor. R -
džudistkinja 1 R M -
efendinica arh. 2 R +
efendijinica arh. R -
ekonomka 1 R L +
ekonomica pas. U -
ekonomkinja pas. R L U -
ekonomistkinja 1 R L M U +
komercijalistkinja R -
komercijalka pas. R -
ekspeditorka pas. 1 U -
ekspeditorica pas. U -
ekspeditorkinja pas. U -
ekspertkinja 5 F -
stručnjakinja pas. F -
I II III IV V VI
56
znalica pas. R -
elektormehaničarka 1 L -
električarka 1 L -
enciklopedistkinja 4 R M -
endokrinološkinja 1 L -
episkopa pas. 3 F -
esejistkinja 1 R -
esperantistkinja 1 R +
estetičarka 1 R -
etičarka 1 R -
etnografkinja 1 R -
etnološkinja R L M F -
fabrikantkinja 1 R +
fabrikantica ® R +
fabrikuša pas. R +
fabrikuša pej. 2 R +
facilitatorka pas. 1 F -
farbarka 1 R +
bojilja pas. R -
bojadžika arh. R -
mastilja arh. R +
modrilja arh. R -
I II III IV V VI
57
morilja arh. R -
morilica arh. R -
žutilja arh. R +
farmaceutkinja 1 R +
apotekarica R K +
apotekarka R M +
feministkinja 4 M K -
fenomenološkinja 4 M -
feudalka istor. 4 R +
flatelistkinja 5 R +
flološkinja 1 K -
flologinja pas. L -
flozofkinja 1 R L +
flosofkinja arh. M -
flozofčarka pas. L -
mudroznanica fg. R -
fzičarka 1 M U -
atomska fzičarka U -
nuklearka pas. K -
fzijatarka 1 K -
fzijatrica ® K -
fzioterapeutkinja 1 M U -
fzioterapeutica ® U -
fzioterapeutka pas. U -
fautistkinja 1 R M F +
I II III IV V VI
58
fautistica ® R L -
forenzičarka 1 F -
fotografkinja 1 R L M +
fotografstkinja pas. L -
retušerka R +
franjevka 4 F -
trećeretka F -
trešoretka dijal. F -
frizerka 1 R L M +
frizerica ® R +
frulašica 1 R -
fudbalerka 1 R L M F -
nogometašica ® R L -
funkcionerka 1 F -
galeristkinja 1 R -
garderoberka 1 R M F +
garderobarka pas. R +
garderobijerka pas. R +
gastarbajterka pej. 4 R -
gavanka arh. 2 R +
gazdašica arh. R -
gospodarevica arh. R -
gazdarica 5 R K +
gazdinica pas. R +
I II III IV V VI
59
gazdinka pas. R +
kućegazdarica pas. R +
kućevlasnica pas. R +
gejša egz. 5 R L +
generalica arh. 2 R L +
generalka pas. R +
đeneralica arh. R -
đeneralovica arh. R -
genetičarka 1 L M +
geografkinja 1 L -
geografčarka R +
geografka pas. L -
geometarka 1 K -
meračica arh. R +
mjeračica ijek. R +
gerilka pas. 4 R -
germanistkinja 1 R L +
germanistica ® R L +
gerontodomaćica 1 M K -
gimnastičarka 1 R L M +
gimnazijalka 4 R M K +
gimnazistkinja pas. R +
ginekološkinja pas. 1 L K -
ginekologinja pas. L -
I II III IV V VI
60
gitaristkinja 1 R M +
basistkinja R M -
globarka istor. 1 R -
glumica 1 L M K +
glumarica pas. L -
akterka R +
dramatičarka R +
dramska
umetnica
M -
epizodistkinja R -
protagonistkinja R L M +
tragičarka R +
gljivarka 1 R +
gljivarica R +
gnjuračica 1 R +
golubarka 5 R +
golubarica R -
goniteljka 5 R +
goniteljica R +
gonilica pas. R +
gospođa 3 R M K +
kaduna arh. R +
matrona arh. R +
gospodarica 5 R +
gospodarka arh. R +
gosinica arh. R +
domina arh. R -
gospođica 3 R K +
I II III IV V VI
61
gospođinka pas. R -
gospojica dijal. R +
govornica 1 F +
besednica arh. R -
besjednica ijek. R -
grabljačica 1 R +
grabljarica R -

gradonačelnica 3 R L M K -
gradonačelnikovica arh. 2 R L -
građanka 4 M F +
grafčarka 1 R -
graničarka 1 R +
grnčarka arh. 1 R L +
grnčarica arh. R L +
grobarka 1 R +
grobarica R +
grobljarka R +
mogilka arh. R -
grofca 3 R L +
grofčica dem. R +
grofnjica dem. R +
gudačica 1 R -
guslarka arh. 1 R -
guslarica arh. R -
I II III IV V VI
62
guslačica arh. R +
guvernerka 3 M -
gubernatorka arh. M +
guvernerovica arh. 2 R +
gubernatorka arh. R +
gubernatorica arh. R +
gubernatorovica arh. R +
gvožđarka 1 R -
hadžinica arh. 2 R +
hadžika arh. R +
hadžijinica arh. R +
harfstkinja 1 R M F +
harfstica ® R +
harfonistkinja R +
harmonikašica 1 R +
hauzmajstorka arh. 2 R +
hemičarka 1 R +
kemičarka ® R +
herceginja istor. 3 R +
heteroseksualka 5 F -
hirurškinja pas. 1 L -
hiruržica pas. L -
hodočasnica 4 R +
I II III IV V VI
63
hodžinica arh. 2 R L +
hokejašica 1 R M -
homoseksualka 5 F -
lezbejka F -
lezbijka pas. R F +
horistkinja 1 R +
horistica R +
horjatka pas. R +
horjatkinja pas. R +
koristica ® R +
koristkinja ® R +
zboristica ® R +
zboristkinja ® R +
hraniteljka 1 M +
hraniteljica K +
roditeljka F +
hostesa 1 R L M F -
iglarica 1 R +
igračica 1 R L M K +
bajadera egz. R +
čočečkinja R +
igralica pas. R +
igraorka pas. R -
igroorka pas. R -
kabaretkinja R -
plesačica R L M +
tancarica dijal. R L +
tencerka dijal. R L +
varijetkinja R +
I II III IV V VI
64
igumanija 3 R M K +
igumanica R -
igumenka pas. R -
jegumanka pas. R -
nastojateljica
manastira
R -
majka fg. F -
imperatorka 3 R +
imperatorica ® R +
imperatrica pas. R -
improvizatorka 5 M -
informatičarka 1 R K -
informatorka 5 R +
inicijatorka 5 R -
osnivačica R +
rodonačelnica R +
utemeljačica pas. R +
utemeljivačica R +
začetnica R +
inkvizitorka istor. 4 R -
inokorespondentkinja 1 R -
inovatorka 5 R -
izmišljačica pas. R -
novotvorka pas. R -
inspektorka 1 R M F +
inspektorica ® R +
žbirka arh. R -
I II III IV V VI
65
inspicijentkinja 1 R -
inspicijentica ® R -
inspiratorka 5 R -
nadahniteljica arh. R +
internatkinja 4 R +
institutka pas. R +
institutkinja pas. R +
internatka pas. R -
pansionatkinja arh. R +
licejistkinja arh. R +
licejka arh. R +
internistkinja 1 R M +
instruktorka 1 R M +
instruktorica ® R +
repetentkinja arh. R +
intelektualka 5 R +
interpretatorka
1 R L M +
interpretkinja pas. R +
izvođačica R +
intrigantkinja 5 R +
intrigantica R +
invalitkinja 5 F +
inženjerka 1 R L M -
inžinirka dijal. R +
inžinjerica pas. R -
inžinjerka R L +
I II III IV V VI
66
isceliteljka 5 R +
iscjeliteljka ijek. R +
iscelivačica pas. R -
iscjelivačica ijek. R -
nadribabica pas. R -
nadrilekarica pas. R -
nadrilekarka R -
nadriljekarka ijek. R -
obajnica arh. R -
vidara arh. R -
vidarica arh. R +
vidarka arh. R +
iskušenica 4 R +
ismevačica 5 R -
ismejačica R -
ismjevačica ijek. R -
isporučiteljka 1 K -
isporučnica pas. R -
isposnica 4 R +
pustinjakinja R +
ispravljačica 1 R -
istoričarka 1 R M +
historičarka ® R +
istraživačica 1 R L M +
istražilica pas. R -
iskusiteljka pas. R -
ispitivačica pas. R -
ispitateljka arh. R -
I II III IV V VI
67
ispitivalica pas. R -
izaslanica 4 R +
delegatka pas. R -
delegatkinja pas. R M F -
interpelantkinja arh. R +
intepelantkinja arh. R -
odaslanica R -
nositeljka arh. R -
predstavnica R M +
reprezentantkinja pas. R +
izbeglica 4 F +
izlagačica 1 R U +
izlagačka pas. U -
izlagateljica U -
prezentatorka pas. F -
prezenterka pas. F -
izrađivačica 1 R +
izručiteljka 1 R -
izručiteljica R -
izučenica arh. 4 R -
izveštačica 1 R -
izvestiteljica R +
izvestiteljka arh. R M +
izvjestiteljica ijek. R +
izvjestiteljka ijek. R +
izviđačica 4 R +
izvidničarka pas. R -
osmatračica pas. R +
I II III IV V VI
68
osmotriteljka arh. R +
skautkinja R +
izvoznica 1 R -
izvršiteljka 1 R U +
izvršiteljica R U +
izvršilica pas. R -
izvršnica pas. R -
izvođačica pas. L -
obavljačica pas. R -
jagličarka 1 R -
jahačica 1 R +
jatačica istor. 4 R -
jedriličarka 1 F -
jevanđelistkinja 4 R -
jorgandžika arh. 2 R -
junakinja 5 R M +
heroina M +
herojkinja pas. R +
junačica pas. R -
junačkinja pas. R -
juniorka 4 R L M +
kabaničarka arh. 2 R +
kabinerka 1 R -
I II III IV V VI
69
kaderašica istor. 4 R +
kadetkinja istor. 4 R L M -
kadetnica pas. R -
kadinica arh. 2 R +
kadijinica arh. R +
kafedžijinica arh. 2 R -
kafe-kuvarica 1 R -
kaišarka arh. 1 R -
kajakašica 1 R L M -
kaluđerica 4 R K +
kaluđerka R -
kaluđeruša pej. R +
abatisa arh. R +
dumna arh. R +
inokinja arh. R -
kalvinistkinja 4 R +
kantinerka 1 R +
kantinerica pas. R +
kantinijerica pas. R -
kamermanka pas. 1 F -
kancelarka pas. 3 F -
kandidatkinja 4 R L M K +
kandidatica ® R +
I II III IV V VI
70
kapetanica arh. 2 R L +
kapetanovica arh. R L +
kapitanica dijal. R -
kapitanka dijal. R +
kapitanovica dijal. R -
kapitenka pas. 4 M F -
kapitalistkinja 4 R -
kapitalka pas. R -
industrijalka R +
kaplarica istor. 2 R +
kaplarovica istor. R +
karatistkinja 1 R L M -
karijeristkinja 5 R -
karikaturistkinja 1 R +
karmelićanka 4 R F -
karmelitanka pas. R -
karmelitka pas. R +
kasapovica arh. 2 R -
kasirka 1 R L M +
kasirica ® R L +
kaskaderka 1 R -
kaubojka fg. 5 R -
kazandžika arh. 2 R -
I II III IV V VI
71
kazniteljica 5 R -
kaznačejevica arh. 2 R -
kečerka pas. 1 R -
keramičarka 1 R +
kestenarka 1 R +
kestenarica R +
kestenjarica R +
kestenjarka R +
kišobranarka arh. 1 U -
kišobranarkinja pas. U -
kišobrandžijka arh. U -
kišobrandžinica arh. U -
klarinetistkinja 1 R -
klaviristkinja 1 R M +
klavirašica pas. R -
klaviristica ® R +
klaviračica pas. R -
pijanistkinja R M F U +
pijanistica ® R U +
klesarka 1 R K -
kamenoreskinja R K -
kamenarica pas. R -
kamenarka pas. R -
klijentkinja 5 M -
klijentica ® K -
klisarica arh. 2 R -
I II III IV V VI
72
klizačica 1 R L M -
ključarka 1 R +
ključarica R +
kmetica istor. 4 R +
kmetkinja pas. R -
kmetovica istor. 2 R +
kneginja istor. 3 R M +
knjaginja arh. R -
knjeginja arh. R L +
kneginjica arh. 2 R +
knjaginjica arh. R -
knjeginjica arh. R -
kneževica pas. R +
knežica arh. R +
knežinica pas. R +
knezovica pas. R +
knjigonosnica arh. 1 R -
knjigovezica pas. 1 R -
knjigovežica pas. R -
knjigovotkinja pas. 1 L -
knjižarka 1 R +
knjižarka arh. 2 R +
književnica 1 R L M K +
literatka pas. R -
I II III IV V VI
73
literatkinja pas. R +
literatorka pas. R +
spisateljka R L +
spisateljica R L M K +
kobasičarka 1 R -
kobasarica pas. R -
kočijašica 1 R -
koloterka arh. R +
kolarica arh. R -
kolarka arh. R -
kolačarka 1 R +
kolačarica R +
koleginica 4 R M +
kolegica ® R +
kolekcionarka 5 R M -
skupljačica R +
kolhoskinja istor. 4 R -
kolhoznica istor. R +
kolporterka 1 R +
komandantovica arh. 2 R -
komanderovica arh. R -
komentatorka 1 R L F -
komičarka 1 R L M +
komedijašica pas. R +
komedijantkinja pas. R +
komedijantica pas. R +
I II III IV V VI
74
komedijantka pas. R +
komesarka 1 R M +
komesarica R +
komisarica dijal. R +
komitkinja 4 R -
komornikovica arh. 2 R -
kompozitorka 1 R L M +
komponistkinja pas. R -
komsomolka istor. 4 F +
komšinica 4 R M K +
komšika R +
komšijka R +
komšinka R +
komunistkinja 4 R L +
koncertistkinja 1 R -
koncertantica ® R -
koncertantkinja pas. R -
kondukterka 1 R +
kongreganistkinja 4 R +
kongreganistica R -
kongresmenka pas. 4 R L -
kongresistkinja R +
kongreskinja pas. R -
kongresovka pas. R -
I II III IV V VI
75
konkurentkinja 5 R M +
konobarica 1 R L M K +
barmenka pas. R -
konobarka pas. R -
kelnerica R L K +
kelnerka pas. R +
bifedžika arh. R -
birtašica arh. R +
birtkinja arh. R -
birtkinjica arh. R -
mehandžijka arh. R -
mehandžika arh. R +
mehandžinica arh. R -
mejandžika arh. R -
mejašica arh. R -
šankerica R M -
konsultantkinja 1 M -
konsultantica ® K -
kontesa 3 R M +
kontesina pas. R -
kontrolorka 1 R L U +
kontrolorovica pas. R -
konzervatoristkinja 1 R +
konzervatoristica R +
konzulka 3 R -
konzulica R M +
konziljarica pas. R -
konziljarušica pas. R -
konzulovica pas. R +
I II III IV V VI
76
konzulovica arh. 2 R +
koordinatorka 1 R L M -
kopačica 1 R L +
kopčarka arh. 1 R -
kopčarica arh. R -
korektorka 1 R +
korektorica ® R +
koreografkinja 1 R L F +
korespondentkinja 1 R M +
korespodentica R +
korisnica 4 F +
koritarka arh. 1 R -
koritara arh. R +
kopanjarka arh. R -
korparka 1 R +
kotaričanka arh. R +
krošnjarica arh. R +
krošnjarka arh. R +
pletikotarica pas. R +
kosačica 1 R L +
kostimografkinja 1 R L -
kostimografka pas. R L -
kostimerka pas. R +
košarkašica 1 R L M +
I II III IV V VI
77
kotlarica 1 R L +
kotlaruša pej. R -
kotlokrpinica pas. R -
kotlokrpovka pas. R -
kovačica arh. 2 R +
kovačevica arh. R -
kozakinja istor. 2 R +
kozmetičarka 1 R K +
kožarica arh. 2 R +
kradljivica 5 R +
kradljivka pas. R +
lopovica pas. R -
lopovka pas. R -
lopovkinja pas. R -
kraljica 3 R L M +
kraljevićka pas. R +
kraljičica dem. R +
okrunjenica arh. R -
kramarica arh. 2 R +
kramarka arh. R +
kreatorka 1 R L M K -
kretenka fg. 5 F -
krijumčarka 5 R +
kriomčarka ® R +
defraudentica arh. R -
I II III IV V VI
78
defraudentkinja arh. R -
kriminalistkinja pas. 1 R -
kriminalističarka pas. K -
kritičarka 1 R L M K +
baletska kritičarka M -
književna
kritičarka
M -
likovna kritičarka M -
krivotvorka 5 R +
krivotvoriteljka R +
krojačica 1 R L M K +
abadžika arh. R +
abadžinica arh. R +
košuljarka arh. R -
krolja arh. L -
odevačica pas. R -
odjevačica ijek. R -
odećarka pas. R -
odjećarka ijek. R -
šnajderka R L K +
šnajderica R +
švalja arh. R +
švelja arh. R L +
šilja pas. R L +
šivačica pas. R +
šivalja pas. R L +
terzilja arh. R +
krpačica 1 R +
krvnica 5 R +
krvoločnica 5 R +
I II III IV V VI
79
krznarka 1 R -
krznarica R +
ćurčijinica arh. R L M -
ćurčinica arh. R -
ćurčinka arh. R -
kućna pomoćnica 1 L M K F +
bedinerka arh. R +
bedinerica arh. R +
hizmećarka arh. R +
izmećarica arh. R +
izmećarka arh. R +
izmetkinja arh. R -
izmićarka arh. R -
momkinja arh. R +
momkinjica arh. R -
momkovica arh. R -
odadžinica arh. R -
pokućarica arh. R +
pokućarka arh. R +
sluškinja R M +
služavka R K +
službenica arh. R +
služiteljka arh. R +
sužnjica arh. R +
kuglašica 1 R L M -
čunjašica ® R -
kujundžijinica arh. 2 R +
kujundžijinka arh. R -
kujundžijka arh. R +
kujundžinka arh. R +
kulundžika arh. R -
kulundžinica arh. R -
I II III IV V VI
80
kupletistkinja pas. 1 R -
kurirka 1 R L U +
aberdžika arh. R -
glasnica pas. R +
navesnica arh. R +
navjesnica ijek. R +
navestilja arh. R +
navjestilja ijek. R +
navestiteljica arh. R -
navjestiteljica ijek. R -
tatarka arh. R -
vesnica pas. R +
vjesnica ijek. R +
kustoskinja pas. 1 F -
kuvarica 1 R L M K +
kuvarka pas. R +
kuvačica pas. R +
kuvalja pas. R +
aščika arh. R -
aščinka arh. R -
dovijarica arh. R +
dovijarka arh. R +
gotvara arh. R -
kominača arh. R +
kuhačica ® R +
kuharica ® R +
kuharka ® R +
mešajica pas. R +
mješajica ijek. R +
mešaja pas. R +
mešalja pas. R -
parakuharica ® R +
parakuvarica pas. R +
I II III IV V VI
81
parakuvarka pas. R +
laborantkinja 1 R L +
laborantica ® R L +
laćmanka istor. 2 R -
laćmanovica istor. R -
lajtamanica istor. R -
lajtamanka istor. R -
lajtnantka istor. R -
lanarka 1 R -
lanarica R -
latinistkinja 1 R -
lečnikovica arh. 2 R +
liječnikovica ijek. R +
doktorovica arh. R -
legionarka 4 R -
lekarka 1 R L M K +
lekarkinja pas. R -
lekarica pas. R +
lekaruša pas. R -
doktorica R K +
doktorka R K +
lečnica R +
liječnica ijek. R L +
ljekarica ijek. R +
ljekarka ijek. R +
ljekaruša ijek. R -
lektorka 1 R L M F -
lektorica ® R +
I II III IV V VI
82
lepotica 5 R M K +
mis R +
misica M F -
pratilja R M +
libretistkinja 1 R +
liderka 5 M F -
lihvarka 5 R +
crnoberzijanka R +
kamatnica pas. R +
zelenašica R +
profterka F -
likvidatorka pas. 1 U -
likvidatorica pas. U -
lingvistkinja 1 R L F -
gramatičarka arh. R -
jezičarka * R -
loto devojka 1 F -
lovačica pas. 1 R -
lovdžijka pas. R -
lovdžika pas. R -
lovica pas. R L +
lovilja pas. R -
lovkinja pas. R L -
jegerka arh. R -
ložničarka 1 R -
lubeničarka 1 R -
I II III IV V VI
83
lupeškinja 5 R -
lupežica R +
lutkarka 1 R +
lutkarica R +
mačevalka 1 R L M -
mađioničarka 1 R +
omajnica arh. R -
opsenarka R +
opsjenarka ijek. R +
mađistorovica arh. 2 R -
magacionerka 1 R +
magacionarka pas. R -
magacinerka pas. R -
magazadžijinica arh. 2 R -
magistarka 3 L M -
magistrantkinja L -
magistrica ® R L -
majorovica arh. 2 R L -
majorica arh. R L +
majstorica 1 R F +
majstoruša pej. R -
meštarica ® R -
meštrica ® R +
meštrija pas. R -
meštrina pas. R -
meštrinja pas. R +
I II III IV V VI
84
mandarinka egz. 2 R +
mandolinistkinja 1 R -
manekenka 1 R L M K U +
manekena pas. R +
manikirka 1 R +
manikerka pas. R +
manipulantkinja pas. 5 R -
manipulantica pas. R -
markgrofca istor. 3 R -
markgrafca istor. R -
markiza istor. 3 R L +
markizica dem. R -
maršalovica istor. 2 R -
maršalica istor. R +
maršalka istor. R +
maserka 1 R L M K +
mašinistkinja 1 R -
matematičarka 1 R L M -
matičarka 1 R L +
maturantkinja 4 R L -
abiturijentica arh. R +
abiturijentkinja arh. R -
I II III IV V VI
85
mažoretkinja 4 L F -
mecosopranka 1 U -
mecosoprana pas. U -
mecosopranica pas. U -
mecosporanistica U -
mecosopranistkinja U -
mecosopran
pevačica
U -
mečkarka arh. 1 R -
medvedarka arh. R -
medvjedarka ijek. R -
medicinarka 1 R +
medicinska
radnica
F -
medicinska sestra 1 R M L -
bolničarka R L M K +
dispanzerka pas. R -
dvorilja arh. R +
dvorjanka arh. R +
glavna sestra K -
instrumentarka * R +
instrumentalka * R -
negovateljica R M +
negovateljka pas. R -
nudilja arh. R +
negovalica pas. R -
negovanka pas. R -
njegovalica ijek. R -
njegovanka ijek. R -
njegovateljica ijek. R +
njegovateljka ijek. R -
sanitarka * R +
sestra K -
I II III IV V VI
86
medigovica arh. 2 R -

mejandžinica arh. 2 R -
meljarica 1 R -
menadžerka 1 L M -
menjačica 1 R +
mjenjačica ijek. R +
meričarka arh. 1 R -
mjeričarka ijek. R -
mernikovica arh. 2 R -
mjernikovica ijek. R -
mesarka 1 R L +
mesarica R L +
kasapka arh. R -
kasapkinja arh. R -
mesečarka 5 R +
mjesečarka ijek. R +
mesilja pas. 1 R -
mesulja pas. R -
mjesulja ijek. R -
mješalja ijek. R -
mješaja ijek. R -
meštrovica arh. 2 R +
metafzičarka 4 R -
meteorologinja pas. 1 L -
I II III IV V VI
87
metlarka 1 R +
metlarica R +
metlaruša pej. R +
metodistkinja 4 R -
migrantkinja 4 F -
milicionerka 1 R L -
milicajka pas. L F -
pandurica pej. R L +
pandurka pej. R L +
pandurovica pej.. L +
policajka R L F -
saobraćajka R -
žandarica arh. L -
militarka pas. 4 R -
militarkinja pas. R -
ministarka 3 R L M K F +
ministreša pas. R -
ministrovica arh. 2 R +
ministarka arh. R L +
ministrovka arh. R -
miraždžika 5 R +
miraščijka arh. R -
miraščika arh. R +
mirašdžijka arh. R -
prćijašica arh. R -
mirisarka arh. 1 R -
I II III IV V VI
88
miroljubiteljka pas. 5 R -
miroljubica pas. R -
miroljupka pas. R -
misionarka 4 R +
mlekarka 1 R L +
mlekarica R L +
mljekarica ijek. R +
mljekarka ijek. R +
mlekadžika arh. R +
mljekadžika ijek. R +
mlekaruša pas. R -
mljekaruša ijek. R -
mlečarica pas. R -
mlječarica ijek. R -
mljekadžika ijek. R +
vareničarica arh. R -
mlinarka 1 R L +
mlinarica R L +
mlinaruša pas. R -
pomeljarka arh. R +
vodeničarka R +
mobarka arh. 4 R +
mobarica arh. R -
mobenica arh. R -
mobnica arh. R -
molbarka arh. R -
model 1 K -
siterka pas. R -
modiskinja 1 R L +
modistica ® R +
I II III IV V VI
89
modistinja pas. R +
modistka pas. R -
mašamoda arh. R +
mašamotka arh. R -
mašamotkinja arh. R +
maršanmoda arh. R -
nakitarica pas. R -
nakitnica pas. R -
kitničarica pas. R -
kitničarka pas. R +
kitnjačarka pas. R -
klobučarka arh. R +
klobučarica arh. R +
šeširdžijka arh. R +
molerka 1 R K -
molerka arh. 2 R -
molerovica arh. R +
monahinja 4 R L M +
monahija pas. R -
monaka pas. R -
monakinja pas. R -
samostanka pas. R +
monitorka
pas. 1 F -
monitorica
pas. F -
montanistkinja
pas. 1 R -
montažerka
1 R L F -
monterka
1 R -
moralistkinja
4 R +
I II III IV V VI
90
moralistica
® R -
moreplovka
1 R -
moroplovka
pas. R -
mornarka
pas. F -
motoristkinja
1 R L -
motociklistkinja
R +
motoristica
® R -
mrežarka
1 R -
mrežarica
R -
mulinica
istor. 2 R +
mustratorka
pas. 1 R -
mutkarovica
istor. 2 R -
muzičarka
1 R +
muzikantica
pas. R -
muzikantka
pas. R -
bandistovica
arh. R +
bandistka
arh. R -
sviračica
pas. R +
muzilja
1 R +
muzačica
pas. R -
muzara
pas. R +
muzarica
pas. R -
bačica
dijal. R -
nabavljačica
1 R +
načelnica
1 R L M F +
načalnica
arh. R -
I II III IV V VI
91
načelnikovica
arh. 2 R -
načalnikovica
arh. R -
nadničarka
1 R +
argatica
arh. R +
argatkinja
arh. R +
argatka
arh. R +
nadrednikovica
arh. 2 R +
nadšumarica
arh. 2 R +
nadučiteljica
arh. 1 R -
nadvojvotkinja istor. 3 R L +
nadvojvodica istor. R +
nadvojvodinja pas. R -
nadvojvotka pas. R -
nadzornica 1 R +
nadglednica pas. R +
nadskrbnica ® R +
nadstojateljka pas. R -
nadstojnica ® R -
nadziračica arh. R +
nadzirateljica arh. R +
nadzirateljka arh. R -
nadzornikovica arh. R -
naredbenica pas. R -
oberica arh. R +
najamnica 1 R +
najamkinja pas. R -
najemnica pas. R -
najmiteljka pas. R -
I II III IV V VI
92
plaćenica pas. R -
narednica 1 R F -
narednikovica arh. 2 R +
narikača 5 R +
naricaljka R +
narikalica pas. R -
naricalja pas. R -
narikalja pas. R -
narikuša pas. R +
narekuša pas. R -
narjekuša ijek. R -
bugarilja arh. R -
đekarica arh. R +
đekalica arh. R -
lelekača pas. R +
nabrajalica pas. R +
naimača arh. R +
oglasilja arh. R -
žalbenica pas. R -
žalilja pas. R +
žalosnica pas. R +
zapevalja arh. R +
zapijevalja ijek. R +
narodnjakinja pas. 4 M -
naslednica 5 R M +
baštinica arh. R -
masadžika arh. R -
masaroška arh. R -
masaruša arh. R -
nastavnica 1 R L M K +
I II III IV V VI
93
natporučnikovica arh. 2 R -
naučnica 1 R L M K +
navijačica 4 R M F -
čirliderica pas. F -
neimarka arh. 1 R -
graditeljica pas. R +
graditeljka pas. R +
nobelovka pas. 4 R M -
nosačica 1 R +
nositeljica R -
nositeljka R -
bastažica arh. R -
novinarka 1 R L M K +
novinarica ® R -
žurnalistkinja R +
nutricionistkinja 1 R M -
obaveštajka 1 R L M -
doušnica R -
dostavljačica R U +
potajkinja pas. R -
špijunka R +
obućarka 1 R +
čizmarica R +
čizmarka R +
odbojkašica 1 R L M +
I II III IV V VI
94
primačica pas. F -
odbornica 4 R M +
odborkinja pas. R -
odlikašica 5 R +
odmetnica 4 R +
odmetkinja pas. R +
ofcirka 1 R U F +
generalka pas. M -
žena general pas. M -
kapetanka F -
ovicirka dijal. R -
poručnica F -
rezervna
poručnica
F -
ogledarka pas. 1 R -
okrivljenica 5 R +
okrutnica 5 R +
okorelica arh. R +
okorjelica ijek. R +
okorelka pas. R -
okorjelka ijek. R -
okultistkinja 4 R +
olimpijka pas. 4 L M -
ombudsmanka pas. 1 F -
omladinka 4 R M F +
I II III IV V VI
95
opančarica arh. 2 R +
opančarka arh. R +
opatica 4 R K +
opatičica pas. R -
opatkinja pas. R -
operaterka 1 R U -
operatorka M -
operativka pas. 1 R -
organizatorka 1 R M +
osvajačica 5 R M -
zavojevačica -
padobranka 1 R M F +
pantomimičarka 1 R F -
partizanka istor. 4 R +
pastirica 1 R +
čobanica R +
čobanka pas. R +
jančarica R +
jaradarica R -
jarčarica R -
kozarica R +
kozaruša R -
kozlarica R -
ovčarica R +
ovčarka R -
ovcarica pas. R -
pastirka pas. R +
I II III IV V VI
96
pašinica istor. 2 R +
patroldžika istor. 2 R +
pčelarka 1 R -
pčelarica R -
kovandžijka arh. R +
kovandžika arh. R -
kovandžinka arh. R -
pedagoškinja 1 M U -
pedagogica pas. L U +
pedagoginja pas. L U -
pedijatarka 1 U -
pedijatarkinja pas. U -
pedijatrica ® U -
pedijatrijica pas. U -
pedijatrijnica pas. U -
pedijatrikinja pas. U -
pedijatrinica pas. U -
dečija lekarka L -
pedikirka 1 R +
pedikerka R +
peglerka pas. 1 R +
glačarica ® R +
gladilica pas. R +
pekarka 1 R L +
pekarica R L +
lebarica pas. R -
lebarka pas. R -
hlebarica pas. R +
I II III IV V VI
97
hlebarka pas. R +
hljebarica ijek. R +
hljebarka ijek. R +
naćvarica arh. R -
penzionerka 4 R M +
peradarica 1 R +
guščarica R K +
guščarka R +
kokošarica R -
pilićarka R +
živinarka R +
živadarica R -
pesnikinja 1 R L M +
madrigalistkinja pas. R +
odadžika pas. R -
poetesa pas. R +
poetkinja pas. R +
stihotvorka pas. R +
pešakinja pas. 5 F -
žena pešak R +
pevačica 1 R L M K +
pevaljka pej. R -
džez pevačica L -
operska pevačica M -
pop pevačica F -
rok pevačica F -
vokalna umetnica L -
piljarica 1 R +
piljarka R +
I II III IV V VI
98
pisarovica arh. 2 R +
notaroševica arh. R -
planinarka 1 R +
alpinistkinja R -
plemkinja istor. 4 R L +
bojarka istor. R +
bojarica istor. R +
boljarica istor. R +
boljarka istor. R +
boljarkinja istor. R +
kolenovićka arh. R +
koljenovićka ijek. R +
namesnica istor. R -
nameskinja istor. R +
namesnikovica istor. R +
patricijka istor. R +
plemićka istor. R +
plemićkinja istor. R +
satrapkinja istor. R -
pletilja 1 R L +
pletačica R +
pletarica pas. R L +
pljetarica ijek. R L -
plevačica 1 R +
plevaruša R +
plivačica 1 R L M +
pljačkašica 5 R +
pobednica 5 M +
I II III IV V VI
99
podvodačica 5 R +
podvodnica pas. R +
kuplerica arh. R -
kuplerka arh. R -
podvornikovica arh. 2 R -
podžupanica istor. 2 R +
poglavarica arh. 3 R L +
poglavarka arh. R L +
predstojnica arh. R +
glavarica arh. R +
polaznica 4 R +
kursistkinja F +
tečajka ® F +
političarka 1 R L M K +
poljoprivrednica 1 R L -
biroškinja arh. R +
biroška arh. R +
poljodelka pas. R +
težakinja arh. R +
zemljoradnica R +
zemljedelka pas. R -
zemljedelkinja pas. R -
zemljodelka pas. R +
pomoćnica 1 R M U +
ispomagačica pas. R -
dagramašica arh. R -
šegrtica arh. R +
popadija 2 K +
I II III IV V VI
100
popadika pas. R -
protinica R +
porotnica 4 R F U +
porotkinja pas. U -
portirka 1 R L +
čuvarica pas. R +
paziteljica pas. R +
pudarica arh. R +
čuvarka R +
štitarka arh. R -
vratanica pas. R L -
vratarica pas. R +
vratarka pas. R +
portparolka 1 M F -
glasnogovornica M -
poručnica arh. 2 R L -
poručnikovica arh. R +

poslanica 4 R M +
poslanikovica arh. R +
parlamentarkinja pas. R -
poslastičarka 1 R L +
licitarica pas. R -
licitarka R +
slastičarica pas. R +
slastičarka pas. R +
poslodavka 1 R -
mandatorka arh. R -
poslovna pratilja pas. 5 F -
I II III IV V VI
101
poslužiteljka 1 R +
poslužiteljica R +
servirka R L +
poštarka 1 R +
poštarica pas. R +
potpredsednica 3 R M F +
potpukovnica arh. 2 R +
potpukovnikovica arh. R +
povrtarka 1 R +
zeljarica R +
praktičarka 1 R +
praktikantkinja R +
praktikantovica arh. 2 R +
pralja 1 R L +
peračica pas. R +
perilja pas. R +
ispiračica pas. R +
ribalja pas. R +
vešerka R L -
pravnica 1 R L M K +
predavačica pas. 1 R M K U -
predradnica 1 R U +
brigadirka R +
poslovotkinja pas. R +
I II III IV V VI
102
predsednica 3 R L M K U +
predsjednica ijek. R +
prezidentica pas. R -
predsedavajuća pas. 3 U F -
predsednikovica arh. 2 R L +
predsjednikovica ijek. R +
prisednikovica dijal. R +
prisjednikovica ijek. R +
predstojnikovica arh. 2 R +
preduzetnica 1 R M -
preduzimačica 1 R L -
prelja 1 R L +
predilja pas. R +
hitroprelja pas. R +
koncoprelja pas. R -
lanprelja pas. R -
sviloprelja pas. R L +
tankoprelja pas. R +
zloprelja pas. R +
premijerka 3 R L M F -
žena premijer pas. M -
preprodavačica 1 R +
preprodavalica pas. R +
prestolonaslednica arh. 3 R K +
prestolonasljednica ijek. R +
prevoditeljka 1 R L M -
I II III IV V VI
103
prevodilica pas. R M -
tumačica pas. R M +
princeza 3 R L M +
infantkinja egz. R -
carevićka pas. R +
pripadnica 4 F +
pripovedačica 5 R M +
pripovjedačica ijek. R +
kazivačica arh. R -
kazivalja arh. R -
naratorka K -
pripravnica 1 R L M U +
preparandica arh. R -
preparandistica arh. R -
preparandistkinja arh. R -
stažistica ® R +
stažistkinja R +
privatnica 4 R +
privatistkinja pas. R -
prodavačica 1 R L M K U +
prodavalica pas. R L -
prodavka pas. R L -
prodavavka pas. R L -
bakalarka arh. R L -
bazrđanka arh. R +
butigarica dijal. R -
drogeristkinja pas. R +
dućandžijka arh. R +
dućandžika arh. R -
dućandžinica arh. R -
I II III IV V VI
104
galanterka pas. R -
grosistkinja pas. R +
margetanica arh. R -
marketanica arh. R -
marketenderica arh. R +
mešetarica arh. R +
mešetarka arh. R +
trgovka pas. R L +
trgovkinja R L +
prodekanka 3 F -
prodekanica L -
producentkinja 1 R M -
profesorka 1 R L M K U +
profesorica R L M K +
programerka 1 R M F -
promoterka 1 R M -
pronalazačica 1 R -
izumiteljica R +
izumiteljka R +
iznalazačica pas. R -
propagandistkinja 4 R +
prorektorka 3 L M F -
proročica 5 M +
narečnica arh. R -
vidovnjaka pas. R +
vidovnjakinja pas. R +
I II III IV V VI
105
prosjakinja 5 R +
prosjačica pas. R +
bogoradnica arh. R -
božjakinja pas. R -
milostinjarka pas. R -
ubogarka arh. R +
zabogarka arh. R +
žebrakinja pas. R -
prosvetiteljka 4 R +
prosvetiteljica R +
prosvjetiteljica ijek. R +
prosvjetiteljka ijek. R +
provodadžika arh. 5 R L M -
provodadžinica arh. R +
kodošica arh. R -
misidžika arh. R -
navadadžika arh. R -
navadžika arh. R -
navodačica arh. R -
navodadžijka arh. R -
navodadžika arh. R -
navodadžinka arh. R -
prvakinja 5 R M +
šampionka R M -
viceprvakinja R -
vicešampionka R L M -
prvosveštenica 3 R +
prvosvećenica ® R +
psihijatrica pas. 1 K -
psihijatresa pas. R -
I II III IV V VI
106
psihoanalitičarka 1 R K -
psihološkinja 1 R L -
psihologičarka pas. L -
psihologinja pas. L -
psihologističarka pas. L -
psihoterapeutkinja 1 R M -
publicistkinja 1 R +
pukovnikovica arh. 2 R +
radnica 1 R L M K U +
delačica arh. R -
kulakinja arh. R -
kulučarka arh. R +
rabotnica arh. R +
rintaruša pej. R +
rintuša pej. R +
ratarka 1 R +
oračica pas. R +
sadilica pas. R +
sejačica R +
sijačica ijek. R +
ratnica 4 R +
bojovnica ® R -
frontašica pas. R +
frontovka pas. R +
ravnateljica arh. 1 R +
ravnateljka arh. R +
razbojnica 5 R +
I II III IV V VI
107
banditkinja R -
raznosačica 1 R +
razredna 1 K -
razrednica ® R +
razredna starešina F -
razvodnica 1 F +
realizatorka 1 F -
recenzentkinja 1 F -
recenzentica ® F -
recepcionerka 1 K -
recitatorka 1 R F +
deklamatorka arh. R +
redaktorka 1 F -
referentkinja 1 R L F U +
referentica ® R L F U +
regentkinja istor. 3 R +
regentica istor. R +
rekorderka pas. 5 R M +
rektorka 3 L M F -
rektorica ® R L -
rekviziterka 1 R +
rentijerka 1 R +
I II III IV V VI
108
iznajmljivačica pas. R -
iznajmiteljica pas. R -
stanodavka R +
reporterka 1 R M +
reprezentativka 4 R L M +
retoričarka 1 F -
revizorka 1 K -
računoispitačica pas. R +
revolucionarka 4 R +
režiserka 1 R L M F U +
rediteljka R L M F +
redateljica ® R +
sineastkinja R F -
robinja 5 R M +
ropkinja R +
romansijerka 1 R L +
romanistica pas. R +
romanistkinja pas. R +
beletristkinja pas. R -
medievistkinja pas. R -
novelistkinja R U -
novelistica ® R U -
rudarka 1 R +
ugljarka R +
rukavičarka arh. 1 R +
I II III IV V VI
109
rukometašica 1 R L M +
rukovoditeljka 1 R L U -
rukovodilica pas. U -
rukovodiljkinja pas. U -
rukovodilja pas. R +
rukovodinja pas. U -
rukovoditeljica R U +
rukovotkinja pas. R -
rvačica 1 R L M +
jakačica ® R -
saigračica 4 R M +
suigračica ® R +
saksofonistkinja 1 F -
sakupljačica 1 R L F +
salašarka 5 R +
samoupravljačica 4 R -
saradnica 1 R M F U +
stručna saradnica M -
savetnica 1 R L M F +
savetodavka R +
konzilijarica arh. R -
savetnikovica arh. 2 R +
saveznica 4 R M +
scenaristkinja 1 R L -
I II III IV V VI
110
scenaristica ® R L +
scenografkinja 1 R L F +
sekretarica 1 R L M K U +
sekretarka pas. R L +
tajnica ® R L +
sekretarka pas. 3 R M K -
pokrajinska
sekretarka
M -
seksualna radnica 1 R M K +
prostitutka
prostitutkinja pas. R +
bludnica R +
droca pej. M -
drolja pej. K +
kol-gerla L M -
konkubina arh. R +
kurtizana arh. R L +
kurtizanka arh. R +
kurva pej. R K +
kurvača pej. R -
metresa arh. R +
naložnica arh. R +
namicaljka fg. R -
oberkurva R -
radodajka fg. M K -
uličarka fg. R +
ženska pej. R +
javna žena R -
senatorka 3 R -
senatorica ® R -
senatorovica arh. R +
I II III IV V VI
111
seniorka 4 R L M +
serdarica istor. 2 R +
sholastičarka 4 R -
sifražetkinja istor. 4 M -
šifražetkinja istor. M -
sirarka 1 R +
sirarica R +
sitarka 1 R +
rešetarka R +
službenica 1 R L M K +
administratorka R +
beamterka arh. R -
činovnica R +
delovotkinja R +
djelovotkinja ijek. R +
dnevničarka arh. R +
dijurnistkinja arh. R +
ilidžarka arh. R -
koncipijentkinja arh. R -
koncipijentica arh. R -
kontoaristica arh. R +
kontoaristkinja arh. R +
nameštenica R +
namještenica ijek. R +
registratorka arh. R +
bankarska
službenica
M -
šalterska
službenica
M -
šalteruša pej. M -
skakačica 1 R M +
I II III IV V VI
112
troskokašica R M -
motkašica R M -
skijašica 1 R L M +
slalomašica R +
spustašica R L -
smučarka ® R L -
slavistkinja 1 R L +
slavistica R L +
slikarka 1 R L M +
slikarica pas. R L +
akvarelistkinja R F -
kopistkinja R +
kopistica R +
obrazarica R -
pejsažistkinja R -
portretistkinja R +
živopiskinja arh. R -
snimateljka 1 R +
snimačica pas. R -
sobarica 1 R L M +
komorkinja arh. R +
komornica arh. R -
sociološkinja 1 L K -
sociologinja pas. L -
solistkinja 1 R +
solistca ® R +
sokolarka istor. 4 R -
sokolašica istor. R +
I II III IV V VI
113
sopranistkinja 1 R L M U +
sopranistica ® R U +
sopranka pas. U -
spasiteljka 5 R L +
spasiteljica R +
specijalistkinja 1 R M +
spikerka 1 R L M F U -
spikerica ® R L U +
spikerkinja pas. R L -
najavljivačica R +
radio-spikerica ® R -
radio-spikerka R -
sportistkinja 1 R L M K +
sportašica ® R +
sportistica ® L M +
srednjoškolka 4 M -
stanarka 4 M K +
podstanarka M -
kirajdžika arh. R +
unajmiteljica pas. R +
statističarka 1 R F -
statistica ® R +
stenodaktilografkinja 1 R +
stenotipistica ® R +
stenotipistkinja pas. R +
stenografkinja 1 R +
I II III IV V VI
114
stipendistkinja 4 F +
stjuardesa 1 R M K F +
stočarka 1 K +
bačarka dijal. R -
bivolarka R -
farmerka pas. R +
govedarica R +
govedarka R +
govedaruša R +
izgoniteljka arh. R -
izgonilica arh. R -
katunarka dijal. R -
konjarica pas. R -
kravarica R +
kravarka R -
kravaruša R -
krdarka R -
krmarica R -
mazgarka R -
svinjarica R +
svinjarka R +
volarica R +
volarka R -
stolarka 1 R L +
dunđerka arh. R -
tišlerka arh. R +
stonoteniserka 1 R L M +
stonotenisačica ® R L +
stražarka 1 R +
I II III IV V VI
115
streličarka 1 R M F -
streljačica R L +
strelkinja pas. R L M F -
snajperka pas. R -
striptizeta 1 L M +
striptizerka pas. R L -
strugarka 1 R -
strugarica R -
studentkinja 4
R L M K
F U
+
studentica ® R L U +
studentka pas. U -
sudopralja 1 R +
sudoperka pas. R +
suferka 1 R L +
šaptačica R +
sultanica pas. 2 R +
sultanka pas. R +
sutkinja 1 R L U -
gospođa sudija U -
drugarica sudija U -
sudijinica pas. L +
sudijica pas. U -
sudijka pas. U -
sudilja pas. R +
sudinica pas. R L U +
sudinja pas. L +
suditeljka pas. U -
svećarka 1 R -
I II III IV V VI
116
svećarica R +
svedokinja 5 F +
sveštenica 1 R M F +
svećenica ® R +
klerikalka R +
žrica pas. R -
žrčica pas. R -
vestalinka pas. R +
vestalka R +
vestalkinja pas. R -
svetica 5 R +
svetiteljica R +
svetiteljka R +
mironosnica R +
svilarica 1 R +
šahistkinja 1 R M +
šansonijerka 1 R +
šefca 1 R L M U +
šefovica R L U +
šifrantkinja 1 R -
šminkerka 1 R -
šoumenka pas. 1 L F -
štrikerka 1 R -
švercerka 5 R K +
I II III IV V VI
117
šumarka 1 R -
šumarka arh. 2 R +
šumaruša pej. R +
šumarevica arh. R +
lugarica arh. R +
lugaruša pej. R +
veršterka arh. R -
takmičarka 4 R M -
natjecateljka ijek. R +
natjecateljica ijek. R +
četvrtfnalistkinja R M -
fnalistkinja R M +
polufnalistkinja R M -
taksistkinja 1 R -
tamburašica 1 R L +
tamničarka 1 R +
tefterdarevica arh. 2 R -
tehničarka 1 R M +
farmaceutska
tehničarka
L -
telefonistkinja 1 R L +
telefonistica ® R L +
telegrafstkinja 1 R L +
telegrafstica ® R L +
teleksistkinja 1 R L -
I II III IV V VI
118
telohraniteljka 1 F -
gorila fg. F -
teniserka 1 R L M +
tenisačica ® R +
teološkinja 1 F -
teoretičarka 1 R L M -
teozofkinja 4 R L +
terapeutkinja 1 R -
teroristkinja 4 R +
tkalja 1 R L +
tkačica pas. R L -
zlotkalja pas. R +
torbarka 1 R L +
trafkantkinja 1 R L +
trafkantica R +
traktoristkinja 1 R +
traktoristica R +
tramvajdžijka 1 R +
transeksualka 5 F -
travarka 1 R L -
travarica pas. R +
biljarica pas. R +
biljara pas. R -
I II III IV V VI
119
biljarka pas. R -
biljaruša pas. R -
trenerka 1 R L M +
trenerica L +
trkačica 1 R L M +
četiristometrašica R M -
maratonka R M -
osamstometrašica R M -
preponašica R M -
sprinterka R M -
sprinterica R M -
stometrašica R M -
trubačica 1 R +
tuberanka 5 K +
tuberašica pas. F -
tutorka arh. 1 R +
tutorica arh. R +
tužiteljka 1 R L M +
tužinica pas. R L -
tužiteljica R L K +
državna tužiteljka F -
učenica 4 R L M K F +
vaspitanica arh. R +
odgajenica arh. R -
učesnica 4 R M F +
učiteljica 1 R L M K +
učiteljka arh. R L +
I II III IV V VI
120
daskalica arh. R +
naučiteljica arh. R -
podučiteljica arh. R +
suplentica arh. R +
suplentkinja arh. R +
ugostiteljka 1 R L M +
gostioničarka arh. R +
handžika arh. R +
kafanarica pas. R +
kafedžijka arh. R +
kafedžika arh. R +
kafendžinka arh. R -
kavanarica pas. R +
kavanarka arh. R -
kavedžijka arh. R -
krčmarica arh. R L M +
krčmarka arh. R +
ukrotiteljka 1 R +
krotiteljica R +
krotiteljka R M +
krotilica pas. R +
ukrotilica pas. R +
ulagačica 5 R L +
umetnica 1 R L M +
umjetnica ijek. R +
artistica ® R +
artistkinja R M +
upisničarka pas. 1 U -
upravnica 1 R L M U +
upraviteljica R U +
I II III IV V VI
121
upraviteljka arh. R U +
upravljačica pas. R +
kaštelanka arh. R +
upravnikovica arh. 2 R +
kuratorovica arh. R +
urednica 1 R L M F +
uvoznica 1 R +
užarka 1 R L +
užarica R L +
konopčarka pas. R -
vajarka 1 R M +
kiparica ® R +
vakmajstorica arh. 2 R -
vaspitačica 1 R L M K +
vaspitateljica arh. R -
vaspitateljka arh. R +
obrazovateljka arh. R -
odgajalica pas. R -
odgajateljica pas. R -
odgajilja pas. R -
odgajiteljica arh. R -
odgajiteljka arh. R -
odgojilja pas. R +
odgojiteljica pas. R +
uzgajateljica pas. R +
uzgojiteljica pas. R +
uzgajivateljka arh. R -
vospitetelnica arh. R -
vospiteteljka arh. R -
I II III IV V VI
122
vaterpolistkinja 1 R M -
vatrogaskinja 1 R L -
većnikovica arh. 2 R -
vijećnikovica ijek. R -
velemajstorka pas. 3 R -
velemajstorica pas. -
veleposednica 5 R +
veleposjednica ijek. R +
velikoposednica R +
velikoposjednica ijek. R +
magnatkinja pas. R +
velikanka 5 R +
velikašica R +
vernica 5 R M +
crkvarka fg. R +
veslačica 1 R M K +
veslarica pas. R -
veštakinja pas. 1 F +
vještakinja ijek. F +
veterinarka 1 R -
vezilja 1 R +
vezilica pas. R +
veziljka pas. R -
vezačica pas. R +
vezićka pas. R -
I II III IV V VI
123
zlatovezilja pas. R -
vezirovica istor. 2 R +
vezirevica istor. R +
vezirica istor. R -
vezirka istor. R -
vežbačica pas. 5 R +
vežbašica pas. R -
vježbačica ijek. R +
vinogradarka 1 R +
lojzarka dijal. R -
violinistkinja 1 R M +
primaša pas. U -
primašica R F U +
primaškinja pas. U -
violistkinja 1 R F -
violončelistkinja 1 R F +
virtuoskinja pas. 5 R +
viteškinja fg. 5 R -
vitezica fg. R -
vizionarka 5 R F +
vlačarka arh. 1 R -
vlačilja arh. R -
vladarka 5 R +
vladalica arh. R +
vladarica R L +
I II III IV V VI
124
vladateljka arh. R +
apsolutistkinja istor. R -
despotkinja istor. R -
despotica istor. R -
diktatorka R +
monarhinja arh. R -
monarhistkinja arh. R +
suvladarka R +
vlasnica 5 R M K +
maloposednica R -
maloposjednica ijek. R -
posednica R +
posjednica ijek. R +
samovlasnica R +
saposednica R +
saposjednica ijek. R +
suposednica R -
suposjednica ijek. R -
suvlasnica R +
zemljoposednica R +
zemljovlasnica R +
vlastelinka istor. 4 R +
vlastelka istor. R +
vlasteljka istor. R -
vlasuljarka 1 R +
voćarka 1 R +
voćarica R +
vodičica 1 R M U -
vodičkinja pas. R L -
vodilica pas. R +
vodilja pas. R +
I II III IV V VI
125
vodiljica pas. R -
vodiljka pas. R -
voditeljica pas. U -
vodarica arh. 1 R +
vodarka pas. R -
vodarkinja pas. R -
vodaruša pas. R -
đugumoša arh. R -
voditeljka 1 R L U -
voditeljica R L U +
vojnikinja pas. 1 L F U -
desetarica pas. U -
desetarka pas. U -
gardistkinja R -
vojnica pas. L U -
vojnička pas. U -
vojvotkinja istor. 2 R L M +
vojvodinja istor. R -
vojvodinica istor. R -
volonterka 4 R +
vozačica 1 R L U +
vozarica arh. 2 R +
vozarka arh. R +
vračara 1 K -
vračarka pas. R +
vračarica pas. R +
bajalica arh. R +
bajarica arh. R +
I II III IV V VI
126
gatara R +
gatarica pas. R +
gatalica pas. R +
gatarka pas. R -
hiromantkinja R +
kartara pas. R +
kartaruša pas. R +
kostogledica pas. R -
magijka pas. R -
magika pas. R -
mađijarka pas. R -
mađinica pas. R -
mađionica pas. R +
nastornica arh. R -
obajnica arh. R -
vražara arh. R -
vražarica arh. R -
vrećarica 1 R -
web majstorica pas. 1 F -
zabavljačica 1 R +
zečica fg. F -
zadrugarka 4 R +
zagovornica 4 R +
zagovarateljica R +
zakonodavka 1 R +
vlastodavka R +
zakupnica 1 R +
arendatorka arh. R +
ispoldžijka arh. R -
I II III IV V VI
127
ispoličarka arh. R -
ispoldžika arh. R -
napoličarka arh. R -
zanatlijka 1 R +
zanadžinica pas. R -
zanatlinica pas. R -
zanatlinka pas. R -
zamenica 1 R L M U +
zamjenica ijek. R L -
deputatkinja arh. R -
deputirka arh. R
doglavnica arh. R -
mestozastupnica pas. R -
mjestozastupnica ijek. R -
odmenica arh. R +
odmjenica ijek. R +
zapisničarka 1 R L U +
zapisnica pas. R -
zapisničarica pas. U -
ćatinica arh. R K +
evidentičarka pas. R -
gruntovničarka arh. R +
pisarka pas. R +
pisarica pas. R +
notaroška arh. R +
zapovednica 1 R +
zapovjednica ijek. R +
komandantica pas. R -
komandirica pas. R -
zaštitnica 5 R +
patronesa arh. R +
I II III IV V VI
128
protektorka arh. R +
zatvorenica 4 K +
zatočenica F -
apsenica arh. R -
zidarka arh. 2 R +
zidarica arh. R +
zlatarka arh. 2 R +
zločinka pas. 5 M -
kriminalka pas. R +
zubarka 1 R L M +
zubarica pas. R L +
dentistkinja R +
dentistica ® R +
zvonarka arh. 2 R +
zvonarica arh. R +
žandarka arh. 2 R +
žandaruša pej. R +
žandarica arh. R L +
železničarka 1 R +
željezničarka ijek. R +
žetelica 1 R +
klasoberka pas. R -
žetalica pas. R -
žetelinka pas. R -
žetelka pas. R -
žetilja pas. R -
žetvarica pas. R -
I II III IV V VI
129
žetvarka pas. R -
žnjetvarica pas. R -
žnjica pas. R -
žnjetelica pas. R -
županica arh. 2 R -

131
3. deo
132
133
Marijana Čanak
INTERPRETACIJA PODATAKA IZ REGISTRA:
jedan od mogućih pristupa odrednici vračara i srodnim rečima
Sažetak
U ovom radu kao polazna osnova poslužila je suma podataka obličkih
varijanti odrednica datih u Registru. Oko odrednice vračara okupljen je najveći
broj obličkih varijanti – ukupno 22. Taj podatak bio je podsticaj za analizu
konotativnog nivoa odrednice vračara / vračar i srodnih reči u kontekstu
vladajuće (patrijarhalne) kulture i roda (ženskog i muškog).
Uvodni deo rada daje kratak osvrt na matrijarhalni kult Velike boginje i
pratećih ženskih mitoloških bića čija ambivalentna priroda odražava procese
demonizacije i(li) hristijanizacije ženskog kulta (i same ženskosti). U ovom
kontekstu vračara se razmatra kao sveštenica kulta Velike boginje.
Cilj rada je da na primeru odrednice vračara pokažem kako je konotacija
reči kulturološki i društveno uslovljena, da dekonstruišem postojeću
(pejorativnu ili inferiornu) konotaciju i da ukažem na mogućnosti učitavanja
drugačije (pozitivne, zaboravljene) konotacije kada je u pitanju ženski rod.
Korpus čini rečnička građa od ukupno 150 odrednica (ženskog i muškog
roda) odabranih po semantičkoj srodnosti sa osnovnom odrednicom vračara.
Za potrebe analize korpus je klasifkovan prema konotaciji odrednica u
nekoliko kategorija, za ženski rod: sećanje na mitsko, hristijanizacija, isceliteljka,
demonizacija, banalizacija; za muški rod: narodni lekar, virtuoz / majstor, mudrac,
demonizacija, praznoverje, zabavljač / prevarant.
Odabran je metod rekonstrukcije prvobitne uloge vračare (sveštenice),
a samim tim i konotacije reči vračara, kroz osvrt na mitologiju kao prvobitni
kontekst (matrijarhat). Analiza daje alternativne interpretacije odrednica iz
rečnika u matrijarhalnom i patrijarhalnom ključu. Rezultati komparativne
134
analize ženskih odrednica i njihovih muških parnjaka pokazuju značajne razlike
u konotaciji na osnovu roda: odrednice u ženskom rodu imaju pejorativnu ili
inferiornu konotaciju, dok je konotacija muškog roda pohvalna ili neutralna.
Zaključujem da su semantička polja reči promenljiva, a da je govornička svest
uslovljena (patrijarhalnim) vladajućim poretkom. Metodom reinterpretacije
i(li) dekonstrukcije postojeće konotacije imenica ima tendenciju da semantička
polja otvori za učitavanje novih ili vraćanje nekadašnjih pozitivnih konotacija
kada je u pitanju ženski rod i učitavanje afrmativnih konotacija i promenu
govorničke svesti.
Ključne reči: konotacija, matrijarhat, mit(sko), patrijarhat, rod, vračara,
vračar.
1.0 Uvod
Klasifkacija odrednica iz Registra prema broju obličkih varijanti (videti
dodatak 1) može poslužiti kao osnova za istraživanje o prisustvu ili odsustvu žena
u određenoj društvenoj sferi. Mnogobrojnost obličkih varijanti jedne odrednice
može biti pokazatelj izrazitog prisustva (ili čak dominacije) žena u određenoj
delatnosti. Na primer, ako se kao jedna skupina posmatraju odrednice kuvarica
(sa 20 obličkih varijanti) kućna pomoćnica (19), domaćica (17), čistačica (11),
iz takvog stanja u jeziku može se iščitati da je ženska sfera privatna (kuhinja,
kuća, dom) i da je njena delatnost uslužna (usmerena ka drugima). Pokazatelj
prisustva ženske radne snage u poljoprivrednim poslovima može biti sledeća
skupina odrednica: stočarka (21), pastirica (13), žetelica (11), poljoprivrednica
(9), baštovanka (9). Iz navedenih primera može se iščitati da prisustvo žena
u određenoj oblasti ne mora da bude pokazatelj ravnopravnosti, nego može
biti pokazatelj devalorizacije određene delatnosti. U savremenom govoru reč
stočarka može biti upotrebljena kao pogrdni ekspresiv za žensku osobu (kao i
čobanka, seljanka i sl). Broj obličkih varijanti ne može biti precizan pokazatelj
legitimiteta (društvene prihvatljivosti) ženskog prisustva u određenoj sferi. Na
primer, broj obličkih varijanti odrednice milicionerka nije zanemarljiv (8), ali
treba uzeti u obzir da oblici pandurica, pandurka i pandurovica imaju pejorativnu
konotaciju. Tek razmatranjem značenjskih nijansi među obličkim varijantama
odrednica i analizom konotativnog nivoa reči mogu se (re)interpretirati
kompleksni odnosi između društvenog ustrojstva, sistema vrednosti, govorničke
svesti, roda i jezika. S obzirom na to da se odrednica vračara pokazuje u Registru
kao odrednica sa najvećim brojem obličkih varijanti (22), čini se značajnom za
analizu odnosa između značenja reči (konotativnog nivoa), kulture (vladajućih
vrednosnih sistema) i roda (ženskog i muškog principa). Analitički pristup
odrednici vračara samo je jedna od mogućih interpretacija materijala iz Registra.
135
Da bi se rekonstruisala drugačija (prvobitna) konotacija odrednice vračara,
društvena uloga vračare biće razmatrana u mitološkom kontekstu.
Matrijarhalno ustrojstvo sveta razvilo je impozantnu galeriju ženskih
natprirodnih bića: suđaje, vile (oblakinje, planinkinje, zagorkinje, pešterkinje,
vodarkinje, primorkinje, jezerkinje, brodarice), rusalke, boginke... Sva ta ženska
mitološka bića jesu deo kulta matrijarhalne Velike boginje. Slovenska mitologija
beleži njihovu ambivalentnu prirodu: suđaje mogu biti pravedne i(li) zle; vile
donose sreću ali i kob; rusalke su zaštitnice useva i(li) kobne osvetnice, boginke
su zaštitnice plodnosti i(li) progoniteljke trudnih žena. Dvojna priroda ženskih
mitoloških bića zapravo je odraz prelaska matrijarhata u patrijarhat. Velika
boginja, u slovenskoj mitologiji boginja Mokoš, demonizovana je u prokletu
Jerinu i baba Jagu, a hristijanizovana kroz svetu Petku Paraskevu. Istu sudbinu
– demonizaciju i(li) hristijanizaciju – doživele su sve pratilje Boginjinog kulta:
vračare, bajalice, biljarice, gatarke, proročice, travarke, veštice...
2.0 Cilj
Cilj rada je da na primeru odrednice vračara pokaže kako je konotacija reči
kulturološki i društveno uslovljena, da dekonstruiše postojeću (pejorativnu ili
inferiornu) konotaciju i da ukaže na mogućnosti učitavanja drugačije (pozitivne,
zaboravljene) konotacije kada je u pitanju ženski rod.
Predmet ovog rada je analiza odrednica sakupljenih oko semantičkog polja reči
vračara / vračar.
3.0 Korpus i metod
Za potrebe ove analize odrednica vračara dopunjena je i onim obličkim
varijantama koje nisu date u Registru, jer je tendencija priređivačica da se
Registar ne opterećuje preobimnom građom arhaizama. Analizirani korpus čini
ukupno 105 odrednica (dodatak 2) od kojih je 60 odrednica ženskog roda, 43
odrednice su njihovi muški parnjaci, a dve odrednice imaju oba roda (bajalica
i kostogledica). Većina odrednica i njihovih značenja preuzeta je iz Rečnika
srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (1959 – 2006), SANU, Institut
za srpski jezik, Beograd. S obzirom na to da je Rečnik SANU još uvek u izradi
(od slova O), pojedine odrednice (čaratanica / čaratanik, čarobnica / čarobnjak,
činilica / činilac, hiromantkinja / hiromant, proročica / prorok, travarka /
travar) preuzete su iz Rečnika srpskohrvatskog književnog jezika (1967 –
1976), Matica srpska, Novi Sad i Matica hrvatska, Zagreb. Kriterij za odabir
136
korpusa je srodnost na semantičkom nivou reči, odnosno odabrane odrednice
gravitiraju istom (ili srodnom) semantičkom polju. Kriterij za klasifkaciju
korpusa je konotacija odabranih odrednica (u rečnicima, na primer, travara
ima konotaciju isceliteljke, dok veštica ima pejorativnu konotaciju zle žene).
4.0 Analiza rezultata
Jedan od mogućih pristupa odrednicama u Registru
4.1 Vračara
Ako vračare (bajalice, bajarice, biljarke, čaratanice, gatare, mađijarke,
travarke, vidarice, veštice...) shvatimo kao sveštenice Velike boginje, kao
čuvarke njenog kulta ili kao poslednje Boginjine poklonice u patrijarhalnom
svetu, postaje jasno da su i one prošle kroz iste mehanizme demonizacije i
hristijanizacije. Već iz same analize značenja odrednice vračara i mnogobrojnih
odrednica okupljenih oko njenog semantičkog jezgra, može se iščitati veza
između vračare i ženskih mitoloških bića...:
VEZA SA MITOLOŠKIM BIĆIMA
bahornica
1. v. bajalica (1). – Šta kod vas pripovijeda puk o vilah... bahornicah... vračaricah? (Kuk.,
Ark. 1, 242).
bajačica
v. bajalica (1). – Babica ima čuvenih kao „bajačica“ (Petr. A. 1, 399). Ima i ženskog
naroda, koji umije da baje od zmije, i njima se kaže bajačice ili bajalice (Hirc 2).
biljara
v. biljarica. – Pa najposle i biljarke bake zar nisu žreci mitologije (Danica 1867, 835).
magijka
ženska osoba mag. – Onda Izida s pomoću lijeka, što ga je kao magijka izmislila, oživi
[Ozirisa] (Novak G. 1, 147).
Vračarica (bahorica) srodna je vilama. Vile su zaštitnice plodnosti,
čuvarke prirodnog prostora, poznavateljke lekovitog bilja i isceliteljke.
Slovenska mitologija nestajanje vila pamti kao nestajanje blagostanja i sreće.
Tek učvršćivanjem patrijarhalnog sistema vile kroz narodne legende bivaju
transformisane u kobne zavodnice, surova demonska bića koja sakate ljude i
unose zavadu među muškarce. Navedeni motivi iz narodne književnosti jesu u
službi građenja novog (patrijarhalnog) poretka i rušenja starog (matrijarhalnog)
kulta. Prvobitnu ulogu vila moguće je rekonstruisati iz današnje naivne
137
predstave o vilama sačuvane pretežno u bajkama otklanjanjem naslaga
patrijarhalne percepcije, reinterpretacijom i komparativnom analizom bajke
(teksta) i mitologije (konteksta). Istim metodama moguće je rekonstruisati i
prvobitnu ulogu vračarica (bahorica), pa i konotaciju tih reči.
Bajačica (bajalica) koja baje od zmije zapravo čuva sećanje na mit o postanku
sveta iz plesa žene sa zmijom. U matrijarhalnoj svesti, zmija je atribut Velike
boginje (Stvoriteljke sveta), zmija je nosilac kreativne i erotske energije, ona je
simbol spiralnog kretanja duha... Uspostavljanjem patrijarhata i prihvatanjem
hrišćanstva, zmija je demonizovana, atribut Boginje postaje inkarnacija đavola.
U rajskom vrtu Eva je odana zmiji jer veruje u Boginju i buni se protiv rajskog
ropstva (autoritarnog i patrijarhalnog boga). Lutajući motiv u mitovima i
narodnim pričama o junaku koji ubija zmiju (neman, aždaju – bića srodna
zmiji), zapravo je motiv svrgavanja Boginje u korist novog (muškog) poretka. U
izvornom (matrijarhalnom) značenju ona koja baje od zmije nije u sadejstvu sa
đavolom, nego sa Boginjom i stvaralačkom energijom.
Vračare (magijke) srodne su mitskim čarobnicama: egipatskoj Izidi koja
vaskrsava Ozirisa, grčkoj Kirki koja uči Odiseja kako da siđe u podzemni svet
i vrati se iz njega, grčkoj Medeji koja obezbeđuje besmrtnost svojoj deci... Sa
druge strane, moćne čarobnice su u vlasti slabijih muškaraca: Izida je odana
Ozirisu koji ne bi zauzeo presto bez njene (po)moći; Medeja je odana Jasonu
koji ne bi osvojio zlatno runo bez njene (po)moći; Kirku je potčinio Odisej (tek
uz pomoć boga Hermesa). U navedenim motivima jasno je da u prelaznom
periodu iz matrijarhata u patrijarhat muškarci priznaju moć čarobnica i
koriste je za sopstvene (patrijarhalne) potrebe učvršćivanja moći i vlasti, da
bi potpuna prevlast patrijarhata sasvim zatamnila svest o duhovnoj moći koja
je imanentna ženskom biću i zabranila čarobnjaštvo. Jedan od mehanizama za
zabranu čarobnjaštva (vračarija, bajanja) svakako je nova religija...:
HRISTIJANIZACIJA
bajanica
v. bajalica. – Došla je bajanica, pa je Boga pomolila (Knjaževac, Stanim, Vl.).
vidara
v. vidarica (1). – U ostalim pripovetkama javlja [se] Bogorodica... kao vidara... gonjene
devojke (Polenaković H., GlEM 1938, 131).
Hristijanizovana vračara (bajanica) umesto basme (magijske formule)
izgovara molitvu, ona je medijum božijeg dejstva, njena moć je u veri a ne u
natprirodnim svojstvima. Kao hrišćanka, žena više ne sme biti čarobnica, nego
bogomolja.
U hrišćanstvu, kult Velike boginje nadomešten je likom Bogorodice koja
je uzor i podrška ili utešiteljka (vidara) žena. Međutim, kroz Bogorodičin lik
138
ženama se nameće (paradoksalno) kult rađanja (rodica) i kult aseksualnosti
(Devica). Vidarska moć pripisana je svetici, žena sama po sebi više ne poseduje
moć, ali je može izmoliti od svetice (čiji je ideal tako visoko i protivprirodno
postavljen da mu se nijedna žena ne može približiti). Vračara (čarobnica) koja
nosi Boginjinu moć u sopstvenom biću degradirana je u patrijarhalnu gonjenu
ženu koja ne samo da više ne vaskrsava druge, nego je njoj samoj potrebna
uteha (od Bogorodice ili Bogomatere).
Ipak, hrišćanstvo slovenskih naroda prožeto je tragovima paganizma.
Vračarama se još uvek pripisuje isceliteljska moć...:
ISCELITELJKA
(ostaci paganstva u hrišćanstvu)
bahorica
1. v. bajalica (1). – Zovnu ba‘orice da priviju trave (Poljica, Ivan. F., ZNŽ 10, 88).
bajarica
v. bajalica (1). – Zovi bajaricu da ti baje (Slav., Radak.).
basmarica
v. bajalica (1). – Doleteše tri orla, podigoše ga na gornji boj, pa dozvaše ... basmaricu,
da ga lako izleči (Petrović A. , GlEM 1933, 87).
biljobera
v. biljarica. – Kad biste potražili od koje naše «biljobere» ... kakav grudni lek – ona bi
vam među prvima ponudila ovaj koren (Gost. 1, 517).
čarobnica
1. ona koja čara, vrača, vračara. Najzad joj se netko smiluje pa joj posavjetuje da ode
čarobnici.
2. ona koja je čarobna, koja očarava.
gatara
žena koja gata, vračara, bajalica. – Lečila se, ali nije ništa pomoglo... Kud nije išla: i
hodžama i gatarama i babama (Šub. 1, 71).
kartara
žena koja proriče sudbinu iz karata; gatara, vračara uopšte. – U nužde takoj svet obično
pita... vračare... i kartare (Retkovci, Filakovac I., ZNŽ 19, 154).
vidarica
1. žena vidar. – Srbi seljaci u bolesti obično zovu vešte stare žene, vidarice, travarice
i bajalice (Mil. M. Đ. 34, 54). fg. isceliteljka, utešiteljka.
vražalica
v. vračara. – A ide se mnogo i vražalicama koje bajanjem i nekim travama čine da žene
nerotkinje rađaju (H. Vas. 1, 368).
139
travara
ženska osoba travar.– Poteci nekoj Anđi travari i gatari, da je pita ima li mu leka.
Vračarama se svet okreće u velikoj nuždi, odnosno traženje spone sa
onostranim može se tumačiti kao gubljenje nade u realni svet i život. S druge
strane, ako se setimo da su krizna stanja samo pogled kroz uveličavajuće staklo
na stanja koja su uobičajena (Niče), onda je sasvim moguće da je poverenje u
vračare nešto što je deo arhetipskog nasleđa, podsvesno sećanje na moć naših
pretkinja, moć čijem vraćanju (ipak) težimo. Odnos patrijarhalnog moćnika i
duhovno nadmoćnog ženskog bića u našoj tradiciji može se iščitati iz odnosa
Marka Kraljevića i vile Ravijojle. Ravijojla ima natprirodne i isceliteljske moći,
ali je u Markovoj vlasti. Iako Ravijojla leti po planinama i oblacima, Marko
uspeva da je sustigne i da je pretuče buzdovanom, nakon čega ona postaje
njegova posestrima i pomaže mu u kriznim situacijama. Ciklus pesama o
Markovom junaštvu, za razliku od mitologije, ne beleži da vile jesu prozračne
i lake, ali neizmerno snažne. Međutim, Ravijojla ne samo da je degradirana u
telesno slabu ženu, nego je i njenoj vilinskoj (isceliteljskoj i proročanskoj) moći
dopušteno da opstane jedino ako je u funkciji osnaživanja patrijarhalnog junaka.
Duhovni zakon (Ravijojla) potčinjena je patrijarhalnom zakonu buzdovana
(nasilnik Marko); duhovna (vilinska) moć prikazana je kao inferiorna u odnosu
na telesnu (mušku) snagu. Patrijarhalni poredak duh i telo stavlja u dualistički
odnos.
Uobičajeno je shvatanje da u vračarinu moć veće poverenje gaje žene i
takozvani primitivan svet. Sa matrijarhalnog stanovišta: žene su očuvale
(pra)svest o Velikoj boginji, pa su im bliske njene sveštenice. Patrijarhalno
stanovište iz straha od ženske moći kult Velike boginje demonizuje (dakle,
priznaje vračarinu moć, ali je izjednačava sa zlom) ili ga svodi na praznovericu
i sujeverje, a njene poklonice proglašava za nazadne i primitivne neznalice
(vračarina moć se nipodaštava).
DEMONIZACIJA
(strah od ženske (nad)moći)
bajalica
1. osoba koja se bavi bajanjem, vračanjem. – Dva bajalice i krivosudnika, koji za njihovo
nakazanije i danas očekuju strašni sud u Vavilonu (I. 4, 211). Rimske bajalice srednjim
prstom skidale su mađije s bolesnika (Troj. 7, 52).
basmara
v. bajalica (1). – Takve osobe, obično žene, uživaju glas: veštica, vračara, basmara,
činilica (Tešić M., Razv. 1938, 98).
140
gatarica i gatarka
v. gatara – Eto gatarke, metnuće te otrag u pregaču (plaše malu djecu) (ŠV 1895, 798).
hiromantkinja
žena hiromant. Prezao sam od hiromantkinja i izvlačenja karata.
mađinica
1. ona koja se bavi mađijama, čarobnica, vračara – Mađionica ... [je] žena koja mađije
sastavlja (Vuk, Rj.). Svaka vlahinja kad pređe 40 godina preda se nečastivomu te
postane... dajbudi zlokobnica ili mađionica (Vrč. 2, 93).
vešterica
1. v. veštica (1a). – Tako vešterice (veštice)... mogu samo pogledom čoveka umoriti (Đorđ.
T. 15, 17).
2. bubuljica na jeziku, jašterica. – Kad kome izađe navrh jezika frgica (bubuljica), koja
se zove vešterica, drži se da mu neko misli zlo (Petr. A. 1, 409).
vešterka
v. veštica (1a). – „Vešterke“, „vešterice“ su obično stare žene iz kojih noću izlazi duša i ide
po selu (Momirović P., GlEM 1939, 97).
veštica
1.a. etn. po narodnom verovanju žena, obično stara, koja je u dosluhu s đavolom i čini
zla, naročito maloj deci, ima natprirodne moći, pretvara se u pticu, leptira, omađijava,
opsenjuje. – Vještica se zove žena koja (po pripovijetkama narodnim) ima u sebi
nekakav đavolski duh koji u snu iz nje iziđe i stvori se u leptira, kokoš, ćurku, pa leti po
kućama i jede ljude, naročito malu djecu (Vuk, Rj.).
b. pej. zla, rđava žena, (obično stara). – Ne slušaj vješticu, ago! (Vojn. I. 6, 99). Prvi čas je
bio francuski. Veštica zadavala glagole na „etr“ (Nik. N. 1, 14).
veštičina
augm. i pej. od veštica (Vuk, Rj.). A za sve ovo vele: „valja se tako, da detetu ne dosađuju
veštičine“ (Miodr. 4, 67).
Veštica koja je u dosluhu sa đavolom zapravo je žena oslobođenog erosa,
otvorena za spoznaju (mudrost). Demonizacija ženske seksualnosti i sputavanje
njenog erosa od ključnog su značaja za uspostavljanje patrijarhata. U izvornom
značenju veštica je lučonoša, ona u kojoj je začeta vatra prosvetljenja, ona, dakle,
nosi mudrost (spoznaju). Dosluh veštice sa đavolom (lučonošom) zapravo je
dosluh sa saznanjem (svetlošću, vatrom). Hrišćanska predstava đavola zapravo
je demonizovana predstava spoznaje kroz erotski čin. Eva po nagovoru zmije
(stvaralačkog atributa Boginje) uzima plod sa drveta saznanja (nudi Adamu
erotsku spoznaju). Eva je inicijatorka oslobođenja iz rajskog ropstva (neznanja).
Po patrijarhalnom ključu Eva koja oslobađa eros interpretira se kao ona kroz
koju deluje đavo. Uzimanje ploda saznanja interpretira se kao gubljenje
besmrtnosti (progonstvo iz raja). Smrt je cena saznanja. Sa druge strane, smrt
141
se može interpretirati kao preobražaj – Eva u kojoj se spoznaja događa biva
promenjena, preobražena, prosvetljena; Eva više nije ona ista koja je bila pre
spoznaje. Nije kažnjena smrću, nego je nanovo rođena (prosvetljena).
Degradacija homo eroticusa ogleda se u tome što erotski čin prestaje da
bude spoznajni i postaje isključivo biološki (reproduktivni). U patrijarhalnom
sistemu erotski čin je u funkciji rađanja ljudstva, radne i ratničke snage; u
drugim slučajevima – grešan je i kažnjava se paklenim ognjem (na onom svetu)
ili inkvizitorskim lomačama (na ovom svetu). Prema drevnim verovanjima,
vatra se začinje u polnom organu veštice. Spona između vatre i seksualnosti
otkriva se u prvobitnoj tehnici dobijanja vatre trljanjem, što je slika seksualnog
čina. Vatra nastala trljanjem (što odgovara spoznaji kroz erotski čin) proglašena
je za demonsku, dok je vatra koja nastaje udarcem (što odgovara intelektualnoj
spoznaji) proglašena za božansku vatru očišćenja i prosvetljenja. Simbolizam
vatre je, dakle, dvojan (Gebran, Alen i Žan Ševalije 2004: 1027 – 1028).
♀ ♂
trljanje udarac
odozdo odozgo
zatečeno u nama oteto nebu
erotsko intelektualno
plamen veštica
(sveštenice Velike boginje)
munja gromovnika
(Zevs, Perun, sveti Ilija)
demonsko božansko
Iz ambivalentnosti vatre iščitava se prelaz iz matrijarhalnog u patrijarhalno
društvo. Suštinski, vatra ostaje simbol spoznaje, ali patrijarhalni (muški,
intelektualni) princip osvajanja spoznaje postaje dominantan, dok matrijarhalni
(ženski, erotski) princip oslobađanja spoznaje biva demonizovan. Kult
patrijarhalnih božanstava svrgava kult Velike boginje: u grčkoj tradiciji vrhovni
bog je gromovnik Zevs, u slovenskoj gromovnik Perun, hristijanizovan kroz
svetog Iliju. Vatra gromovnika predstavlja prosvetljenje i pročišćenje, dok vatra
Boginje i njenih sveštenica (veštica) postaje metafora paklenog ognja.
Etimologija reči veštica takođe svedoči o vešticama kao o lučonošama,
odnosno onima koje nose spoznaju, prosvećuju. Reč veštica nastaje od
indoevropskog korena *ved – znati. Na staroslovenskom gatati i bajati (od
indoevropskog *bha) znači govoriti. U feminističkom diskursu reč veštica
sve više gubi pejorativnu konotaciju i nanovo postaje mudra žena, sa bogatim
životnim iskustvom i ekskluzivnim znanjima koja koristi za dobrobit drugih
(Bertoša, Mislava 2001).
142
Patrijarhalna predstava veštice koja ubija pogledom može se tumačiti
strahom od saznanja jer saznanje je promena, a samim tim i pretnja
autoritetima koji održavaju status quo (patrijarhalni sistem). Veštica koja
prosvećuje donosi preobražaj. Erotski čin, koji je takođe spoznajni, počinje
pogledom. U patrijarhalnom ključu, veštičin pogled je koban jer budi erotsko
(đavolje), otvara vrata pakla (ognja). Sa drugog stanovišta, veštičin pogled
prosvećuje, poziva na spoznaju i preobražava. Onaj koji je prosvećen biva
nanovo rođen (preobražen), a ne ubijen. Prema predanju, veštica poseduje
preobražajnu moć, te se sama prikazuje u obličju leptirice, kokoške ili ćurke.
Navedene predstave veštice mogu se tumačiti kao banalizacija njene moći
– iako lete, bića poput leptira su krhka i kratkovečna, ptice poput kokošaka
su ukroćene... Međutim, stanovište simbolizma daje sasvim drugačiju sliku.
Sam leptir je simbol preobražaja – iščaurenja celokupnog potencijala bića.
U mnogim kulturama kokoška ima ulogu pratilje duša u drugi svet. Ćurka,
zbog brzine razmnožavanja, postaje simbol materinske plodnosti. Simbolizam
životinja u koje se veštica preobražava zapravo odgovara veštici u ulozi čuvarke
kulta plodnosti, u ulozi one koja je prosvećena (preobražena) i koja je stoga
duhovna vodilja. Interesantno je da se u savremenom žargonu reči kokoška i
ćurka upotrebljavaju kao pogrdni ekspresivi za žensku osobu sa konotacijom
glupa, ograničena (Stana Ristić, 2004: 172), brbljiva. Na ovom nivou primetna je
antonimija u odnosu na kokošku / ćurku (vešticu ili bajalicu) koja zna ili govori.
Iako su istaknute veze održive samo na asocijativnom nivou, pretpostavka je da
čak i ovakvo povezivanje može biti dovoljno da se utiče na promenu konotacije
savremenih (patrijarhalnih) žargonizama, prvo u feminističkom diskursu,
a potom i u drugim diskursima (kao što je pokazano na primeru veštica =
mudra).
Veštičina moć da se preobrazi u drugo biće takođe se može dovesti u
vezu sa orgazmičkim iskustvom koje je preobražajno, nirvanično, koje pomera
iskustvene granice ka onostranom, prevazilazi gravitacionu silu, otvara telo
za sveopšte stapanje sa univerzumom... Predstava veštice koja izjeda decu u
patrijarhalnom ključu može se tumačiti kao negacija majke (svetinje) u korist
(demonske) ljubavnice. Za razliku od patrijarhalnih kultova devičanstva i
braka, koji impliciraju antipodan odnos između majke (svete samožrtve) i
ljubavnice (kurve), matrijarhalni kult implicira jedinstvo umesto isključivosti,
odnosno, da žena biva ljubavnicom nezavisno od materinstva. Da bi se takav
princip seksualne slobode ostvario, uloga veštica (biljarica, vidarki, travarki) je
ključna. Žena koja je babica, samim tim što poznaje tajnu rađanja, povezana
je sa onostranim, dakle, ona poseduje moć kao veštica. Sa druge strane,
babica (veštica), poznaje sredstva (trave) kojima će osloboditi ženu od stalnog
rađanja, pri čemu ženski eros ostaje oslobođen i rasterećen od reprodukcije,
ali ne i frustriran. Nasuprot tome, patrijarhalni poredak degradira ženu na
143
reproduktivni sistem, a hrišćanstvo demonizuje seksualnost koja nije u službi
rađanja. Zato u patrijarhalnoj svesti babica koja ume da spreči začeće postaje
veštica u značenju ona koja krade ili proždire decu. U slovenskoj mitologiji,
srodne vešticama su boginke, zaštitnice plodnosti, zaštitnice trudnica i
pomagačice pri porođaju koje bivaju demonizovane u progoniteljke i mučiteljke
porodilja. Nalik vešticama, boginke su predstavljene kao kradljivice ploda iz
utrobe. Prema patrijarhalnim interpretacijama, boginke nastaju od žena koje
su umrle na porođaju (dakle, izneverile su jedinu misiju ženskog postojanja),
od starih devojaka (nisu pristale na bračno ropstvo), grešnica (nisu poštovale
posesivne kultove nevinosti i(li) monogamije) i čedomorki (nisu samo rodice).
Suštinski, i boginke i veštice jesu žene odane matrijarhatu i kultu Velike boginje.
Zastrašivanje dece vešticama (gataricama i gatarkama) apsurdno je koliko i
zastrašivanje dece ginekološkinjama koje propisuju kontraceptivna sredstva.
BANALIZACIJA
(nipodaštavanje moći)
bajara
v. bajalica. – Evo, čikam sve veštice, vračare i bajare, neka skoče na me (Kost. T. 1, 39).
biljaruša
v. biljarica. – Nešto iz čovekoljublja, a nešto iz koristoljublja, izmisliše travare i biljaruše
razne sutuke protiv zlih očiju, uroka, čini (Adamović L., BK 1899, 1631).
gatalica
1. v. gatara. – Sujevjerja ima u prostoga naroda mnogo, no nažalost viđeo sam, da i same
neke trgovačke gospe zovu gatalice da im grah razmeću (Danica 1867, 589).
2. ono što se govori i radi kad se vrača ili ono čime se vrača, vradžbina; praznoverica.
nastornica
prazn. zla žena koja se bavi čaranjem. – Na Sv. Đurđa meću po grančicu crnog trna na
svaka vrata avlije, pa vele: „Kad se nastornica (vještica, činilica ili čaratanica) nabola
na ovaj trn, onda mi svako zlo učininla“ (Bukovica, Ard., ZNŽ 20, 46).
proročica
žena prorok. Poznato je... njoj, kao nekoj proročici... kud Janko noćas iz kuće.
vračaruša
v. vračara. – Nema više čaranja ni gatanja... To je ciganski posao i s time se bave Ciganke,
koje se zato i zovu vračaruše (Vareš, Žuljić M. , ZNŽ 11, 28).
Nasuprot demonizaciji, koja priznaje moć vešticama (gataricama,
gatarkama, mađinicama) ali tu moć izjednačava sa zlom, drugi mehanizam
potiskivanja ženske duhovnosti i Boginjinog kulta u potpunosti negira postojanje
moći veštica (bajara, gatalica, proročica). Bajanje, vračarenje i veštičarenje
proglašeno je za sujeverje, praznovericu, primitivizam. U ovom slučaju, nova
(patrijarhalna) religija više nije ugrožena drevnim (matrijarhalnim) kultom. Po
hrišćanskom ključu, one koje se okreću vračarenju i(li) vračarušama, same su
144
ugrožene jer umesto da prihvate pravoverje, ostaju izgubljene u praznoverju. Na
bajare, biljaruše, gatalice i vračaruše gleda se sa visine i sa podsmehom, a njihove
poklonice se prekorevaju ili sažaljevaju. Vračarenje se pripisuje drugoj rasi ili
drugoj kulturi koju većinska kultura (bela, hrišćanska) posmatra kao nazadnu
ili primitivnu. Ženska proročanska moć (intuicija, princip podsvesnosti)
oslabljena je i banalizovana:
proročica prorok
žena prorok. Poznato je...
njoj, kao nekoj proročici...
kud Janko noćas iz kuće.
1. po shvatanju raznih religija predskazivač budućih
događaja i tumač volje božije.
2. onaj koji predviđa i proriče budućnost. I vaše se
riječi ispunile nijesu, kriv ste prorok. Mnogi proroci su
umukli, nijesu im se ostvarila predviđanja.
Dok prorok ima konotaciju božijeg izaslanika, onoga koji svojim
predviđanjima aktivno učestvuje u odlučivanju i javnom životu zajednice,
proročica ostaje zatvorena u bračnom kavezu i besceni proročanski dar
traći na banalna predskazanja o dolascima i odlascima muškarca od kuće...
Paradoksalno, patrijarhat je uspeo da žensku duhovnu (nad)moć svede na
žensku inferiornost. Antičkoj proročici Kasandri (Žižović, Olivera 2004), koja
je proricala o javnim, političkim pitanjima (o propasti Troje), niko nije verovao.
Kasandrina predviđanja prvenstveno su upućena muškom, ratničkom svetu,
dakle, upravo onom ustrojstvu koje nju ućutkuje, izoluje, porobljava i ubija. Iako
su istinite, njene opomene bivaju nemoćne jer u njih niko ne veruje. Kasandrina
spoznaja biva odbačena, muški osvajački princip degradira Boginjinu sveštenicu
u porobljenu ženu koja je u vlasti boga Apolona, a potom i u vlasništvu vojnog
zapovednika Agamemnona. Na primeru Kasandrine sudbine jasno je da ženski
duhovni princip (spoznaja i njeno deljenje sa drugima) biva onemogućen iz
dva pravca: nebeskog (bog) i zemaljskog (muškarac). Apolon, bog svetlosti
(saznanja), medicine (naučnog), streličarstva (ratničkog) predstavnik je muškog
božanskog principa. Zbog neuzvraćene ljubavi (nepristajanja na bračno
ropstvo) Apolon kažnjava Kasandru – ne može da joj oduzme proročansku
moć, ali može da učini da Kasandrina moć bude neupotrebljiva. Na zemaljskom
planu, Kasandrina duhovna moć inferiorna je u odnosu na patrijarhalni zakon
sile – proročica postaje Agamemnonov ratni plen.
4.2. Vrač(ar)
U okvirima istog semantičkog polja (vračara), muški parnjaci analiziranih
odrednica (vrač, vračar) imaju drugačiju konotaciju. Vrač(ar) (bajalac, biljar,
vidar) ima konotaciju (narodnog) lekara (na ruskom jeziku vrač je lekar, doktor,
medikus).
145
(NARODNI) LEKAR
bajalac
v. bajač. – Bavio se prodavanjem lekovitih trava i bio poznat bajalac (Radul. J.).
bajar
v. bajač. – Sve lekare, bajare i vidare beše obišla, ali leka ne nađe (Bog. 1, 35).
biljar
1. a. onaj koji skuplja i prodaje lekovite trave, travar; onaj koji leči lekovitim biljem. – Brzo
dajte biljara, ljekara, ne bi li mu ranu ogledao (Bot. 1, 261).
biljober
v. biljar (1a). – Na tom kongresu... sudelovali su... profesori medicinske botanike...
predstavnici sindikata apotekara... biljoberi naveliko (Gost. 1, 10).
vidar
a. čovek iz naroda, samouk, neškolovan, koji leči (najčešće rane) travama, melemima i sl.
– Došao... sam da potražim kaka gođ vidara, da i sinu namesti ruku (Radić, D. 3, 32)
fg. iscelitelj, utešitelj. – Vreme, taj stari i oprobani vidar, reći [će] pravu istinu (Radić, D.
3, 14).
b. zast. hirurg. – Kad izučiš [medicinu], budi im vidar, vidaj im rane u ratu (Novak, Vj. 3,
51).
vidač
v. vidar. – Je l‘ koji od vas vidač od rane? Ne mogosmo zaustaviti mu krv. (Kost, L. 3, 50).
vrač
2. zast. doktor medicine; isp. vračar (2), vračolija.
vračar
1. onaj koji vrača, koji se bavi vračanjem kao zanatom. – Iz daleka dolaziše vračari i
donosiše bilje svakojako, te vidahu rane, koje su Turci zadali (Jakš. Đ. 3, 104).
2. zast. v. vrač (2). Ljekarstvo, isto kao fzika i hemija, bilo je pokriveno tajnom, pa su se
s toga liječnici nazivali vračari (Stoj. Iv. 2, 54).
travar
skupljač i prodavac trava; onaj koji leči travama. – O svojoj bolesti [govorio] je sa
nadrilekarima, travarima i vidarima.
Za razliku od konotacije isceliteljke (koja se javlja kod odrednica ženskog
roda), konotacija (narodnog) lekara odlikuje se svojevrsnim legitimitetom
(legitimitetom nauke ili zanata). Konotacija isceliteljke je sumnjiva, ona ipak
upućuje na onostrano (opasno) i pagansko (primitivno, nepoželjno). Lekarstvo
je nauka (medicina), dakle, vid intelektualne spoznaje. Dualizam između
lekarstva i veštičarenja zapravo je dualizam između intelektualne (muške)
i erotske (ženske) spoznaje. Iz perspektive patrijarhata ženski princip je
devijantan, dok je muški princip legitiman i dominantan. U patrijarhalnom
sistemu takođe je prisutan antagonizam između naučno-tehnološkog napretka
i prirode u smislu da se naprednom civilizacijom smatra ona koja je naukom i
146
tehnologijom pobedila prirodu, dok se zajednice koje žive u skladu sa prirodom
smatraju nerazvijenim i zaostalim. Sa takvog stanovišta narodni lekar (biljar,
travar) primitivan je u odnosu na doktora medicine. Iz tako postavljene
hijerarhije proizilazi objašnjenje da narodi koji su na nižem tehnološkom
stupnju ne mogu razumeti nauku, pa u skladu sa sopstvenim (inferiornim)
poimanjem sveta lekare shvataju kao vračeve. Sa druge strane, pokazalo se
da je savremena medicina izgubila mnogo odbacujući narodno lekarstvo kao
primitivno. U današnje vreme ipak postoji tendencija da se narodno lekarstvo
sačuva od zaborava i da se neki njegovi vidovi (kao na primer homeopatija)
obnove kroz savremenu medicinu.
U prenesenom značenju, čarobnjak (bahor, magičar) može biti virtuoz,
onaj koji je razvio neku majstorsku veštinu ili dosegao savršenstvo u delatnosti
kojom se bavi.
VIRTUOZ, MAJSTOR
bahor
čarobnjak, veštak. – Čarobni guslač bahor na violini (Jer. 2, 105).
magičar
fg. Najveći prilog tome prerastu dali su hrvatski... magičari riječi (Goran 2, 63).
bajač
onaj koji baje.. – Idu od vračarice do balaća pa i do popa (Bukovica, Ard., ZNŽ 20, 47).
Promašim li dvaput uzamance, eto moje puške kod bajača Mike Jovice... Ugasi on
njoj u nenačetoj vodi ugljevlje...a moja puška opet zdrava kao pudarica (Cep. 1, 60).
Srodnu konotaciju ima i odrednica čarobnica u značenju ona koja
očarava, s tim da se u slučaju čarobnice ne navodi neka naročita veština, pa
je pretpostavka da ona očarava pojavom ili izgledom (vilinskom lepotom).
Odrednica bajač ne označava majstora u pravom smislu reči, ali je u datom
primeru magijska delatnost (gašenje ugljevlja) predstavljena kao legitimna
majstorija (popravljanje puške). U ovom slučaju ratnička svrha daje zanatski
legitimitet radnji koju obavlja bajač. Nasuprot tome, delatnost bajačice opisana
je kao onostrana, irealna, opasna (ona baje od zmije).
Mnogobrojne su odrednice muškog roda koje imaju konotaciju mudraca,
učitelja, čoveka koji poseduje ekskluzivna iskustva, spoznaje tajne i dobija
status duhovnog vođe.
MUDRAC
bajalo
v. vrač. – Dovitljiv [je] prijatelj mudrosti... iskusan gatar, i bajalo, i sofst (Đurić Mil. 3, 103).
147
gatalac
1. v. gatar – Otišli su u proroka (gataoca), pa je prorok otvorio knjigu (Vul. V. Čajk. 3,
162). Grčki se gatalac... okretao licem prema sjeveru (Stojković M. ZNŽ 27, 32).
2. onaj koji priča gatke; onaj koji zagoneta. – Gatalac... upita društvo: Evo ovo jaje, a
da ne trošimo oku soli, kažite mi bi li ga mogle osoliti i deset oka soli da se u loncu
vari? (NPr Prod. 379).
gatalo
a. onaj koji gata, koji se bavi gatanjem. – Najpametniji čovjek u nekim časovima postane
lakovjeran, zlokobnik, gatalo (Ćor. S. 11, 127).
gatar
onaj koji gata, vračar. – Tajne koju car ište ne mogu kazati caru mudraci ni zvezdari ni
vrači ni gatari (Dan. Đ. 12, 659).
gatač
v. gatar. – Napomenuću samo ... gatače, koji iz ručnih crta i boje očiju budućnost čitahu
(Mašin S. Matica 1867, 658).
gatavac
v. gatar. – Hotijući damuse san iztomači, čini doći pridase sve Mudroznalce... Gatavce...
i Vilenike (Kač. 1, 288).
hiromant
onaj koji čita, proriče ljudima sudbinu iz dlana. Ovih dana bio je kod Bobe na večeri
jedan kairski hiromant.
mag
a. član staroiranske svešteničke kaste obožavalaca vatre, čitanja zvezda, tumačenja
snova, učitelj, mudrac. – Kaldejski su svećenici – astrolozi bili poznati pod imenom
magi (Pauš P. 1, 74).
prorok
1. po shvatanju raznih religija predskazivač budućih događaja i tumač volje božije.
2. onaj koji predviđa i proriče budućnost. I vaše se riječi ispunile nijesu, kriv ste prorok.
Mnogi proroci su umukli, nijesu im se ostvarila predviđanja.
vidovnjak
vidovit čovek, vizionar. – Kao što je zbog te nužnosti, sve unapred određeno (fatum);
tako je moguće i znati unapred za to, pomoću proročišta, vidovnjaka, snova, itd. (Vuj. 3,
47).
vražar
v. vračar (1) – Vražare i vražari vjeruju u preseljenje duša (Danica 1865, 287).
vrač
(2) fg. Svakoga sovjetujem i molim da pristupite k njemu kako k duhovnom ocu i vraču
za iscjelenije duševne nemoći vaše (Petr. P. Nj. 1, 15).
Bilo da je dualistički razdvojeno na erotsko / intelektualno, podsvesno /
svesno, intuitivno / racionalno, žensko / muško – saznanje u svakom slučaju ostaje
u domenu opasnog. Saznanje je opasno jer nosi moć promene. Otkrivanje tajne,
148
čitanje sudbine ili predviđanje, tumačenje skrivenog, odgonetanje zagonetke,
predstavlja opasnost po postojeći poredak, preti promenom (preobražajem).
Gatalac koji zagoneta zapravo inicira svojevrstan takmičarski obred (zagonetka
je imala obrednu funkciju). U slovenskoj tradiciji jedna sedmica u godini zvala
se zagonetna nedelja i bila je određena za smišljanje i odgonetanje zagonetki.
Verovalo se da onaj ko tokom te nedelje ne postavi nijednu zagonetku neće moći
valjano da obavlja poslove. Najbolja ilustracija zagonetke kao borbe na život i
smrt (delatnost i osujećenje) svakako je antički mit o Edipu. S jedne strane,
odgonetanje zagonetke (dosezanje saznanja) je spasonosno – ono survava
Sfngu u provaliju i oslobađa grad od nemani. Sa druge strane, odgonetanje je
kobno – ono survava Edipa u greh rodoskrvnuća. Otkrivanje tajne (skrivenog
znanja, mudrosti) predstavljeno je kao nešto što se mora kompenzovati velikom
žrtvom. Navedeno poimanje ima blokirajuće dejstvo – strah od posledica
osujetiće potrebu za otkrivanjem tajne. Uvrežena shvatanja o saznanju kao
zabranjenom (plod sa drveta saznanja), opasnom (božiji gnev) i smrtonosnom
(progonstvo iz raja) jesu dobar mehanizam za održavanje pokornog stada u
mraku. Zbog toga gatalo iz semantičkog polja mudrosti lako može da sklizne u
zlokobno demonsko polje. Legenda o Faustu jeste primer mudraca (naučnika)
koji, nezadovoljan racionalnom / intelektualnom spoznajom, počinje da traga
za onostranim. Faust zapravo prihvata ženski spoznajni princip (erotski,
iracionalni), on pokušava da postojeći dualizam zameni sintezom oba principa.
Mudraci koji poput Fausta prihvate magiju (bajanje, gatanje, vračarenje) bivaju
demonizovani.
DEMONIZACIJA
bajalica
1. osoba koja se bavi bajanjem, vračanjem. – Dva bajalice i krivosudnika, koji za njihovo
nakazanije i danas očekuju strašni sud u Vavilonu (I. 4, 211). Rimske bajalice srednjim
prstom skidale su mađije s bolesnika (Troj. 7, 52).
mađinik
1. čarobnjak, vračar. – Sveštenička porodica... na glasu zbog umetničkog izrađivanja
metala, a izvikana kao mađinici i zli demoni (Đorđ. Jov. 1, 1491).
mađionik
1. onaj koji se bavi mađijama, onaj koji čara, čarobnjak, vrač, mag. – Mađionik... nosi
uza se različite mađije... pa kad hoće kome da naudi, on zna koje od ovijeh mađija valja
sastaviti i na kakovo zlo namijeniti (Boka, Vuk, Rj.).
vešter
1. v. veštac (1a). – Ima ljudi koji samo pogledom ili bajanjem mogu čoveka umoriti; taki se
ljudi zovu „vešteri“, a žene „vešterice“ (Čajk 3, 144).
149
veštac
1.a. etn. čovek koji je po narodnom verovanju u dosluhu sa zlim dusima i čini zla, koji
raspolaže natprirodnim moćima, omađijava, opsenjuje, zloduh, opsenar. – Vešteri
(vešci) „mogu samo pogledom čoveka umoriti (Đorđ. T. 15, 17). „Čarobnjak ili veštac“...
znadu sve – pa dokle sve i mogu (Markov V., NE 1925, 149).
Za razliku od veštice kojoj se priznaje samo zla moć, vešcu se priznaje i
znanje. Oboje imaju nadnaravne moći, ali je veštac u dosluhu sa zlim dusima, a
veštica sa samim đavolom iz čega se vidi da je stupanj demonizacije veći kada je
u pitanju ženski rod. Pejorativne odrednice koje su zabeležene samo u ženskom
rodu (veštičina, veštičara, veštičarka, veštičetina, vešterulja) takođe govore tome
u prilog.
Demonizacija i svođenje veštičarenja na praznoverje su dve kategorije
kojima je podložna konotacija odrednica kako u ženskom, tako i u muškom
rodu (nijanse se mogu otkriti u intenzitetu).
PRAZNOVERJE
veštičar
v. veštac (1a). – Vi ste sujeverci, bezbožnici, vještičari, vračari, ugursuzi, prostaci (Mirković
P., BV 1890, 177).
vrač
1.a po verovanju praznovernog sveta čovek natprirodne moći koji može da utiče na
izvesne prirodne pojave, ljudsku sudbinu i sl., čarobnjak, mag.
Kontekst praznoverja uticao je na to da odrednice muškog roda izgube
vezu sa onostranim i magijskim, te da je zamene konotacijom šarlatana,
zabavljača ili prevaranta.
ZABAVLJAČ ILI PREVARANT
basmač
v. bajač. – Znam Panta, beše to dobar basmač (Svrljig, Gruža, Nadibar, Vasilj). fg. onaj
koji priča lagarije.
čaratanik
neznalica koji se pokazuje kao znalac, varalica, šarlatan.
gatalo
b. onaj koji priča gatke, pričalo.
mađinik
2. mađioničar – Ostalo veče [u pozorištu] istupio je... mađarski mađionik, svojim
predstavljanjima (Danica, 1862, 411).
mađionik
2. v. mađioničar.
150
vrač
b. v. vračar (1) Naš vrač uzima novac... jer inače vradžbine ne bi pomogle (Vlatk. 1, 81).
Odrednice basmač i gatalo zadržavaju vezu sa govorenjem (bajati, gatati),
ali je sadržaj tog govorenja pretrpeo promenu od magijske formule (mudrosti)
do šarlatanskih besmislica. Čaratanik dobija značenje neznalice, iako reč
čaratanija znači čarolija. Mađinik i mađionik dobijaju značenje mađioničara.
Magijsko znanje izjednačeno je sa neznanjem i prevarom. Legitimno je jedino
ako je u funkciji zabavnog trika.
4.3. Lažni parnjaci
Primetne su i druge promene značenja kod odrednica muškog roda, što
implicira postojanje lažnih parnjaka: iako je koren reči isti, semantika je različita
zavisno od roda.
biljara biljar

v. biljarica. – Pa najposle i biljarke bake
zar nisu žreci mitologije (Danica 1867, 835).
biljarica = žena biljar (1a), travarica;

1. a. onaj koji skuplja i prodaje lekovite
trave, travar; onaj koji leči lekovitim
biljem. – Brzo dajte biljara, ljekara, ne bi
li mu ranu ogledao (Bot. 1, 261).
b. v. botaničar
2. onaj koji se hrani samo biljem,
vegetarijanac.
Odrednica biljar proširuje svoje semantičko polje novim značenjima:
botaničar, vegetarijanac. Takvo proširenje, međutim, ne pokriva i ženski rod
– biljarica ne dobija značenja botaničarke (legitimitet nauke), niti vegetarijanke
(legitimitet izbora).
činilica činilac
ona koja nosi čini, čaralica, čarobnica, vračara. Sad će
da nas tmica, zasjati će plamen čežnje činilica. Šta
vam je? Da nisu činilice napravile čini?
1. ono što uslovljava
postojanje, uzrok ili uslov,
pokretačka snaga, faktor.
Odrednice činilica i činilac bliske su na morfološkom nivou, dok su na
semantičkom nivou sasvim udaljene. Činilica ima status arhaizma, dok je
činilac reč koja se upotrebljava u savremenom jeziku. Na simboličkom nivou
može se ponovo uspostaviti veza između ovih parnjaka: u oba slučaja radi se o
aktivnom, pokretačkom dejstvu, magijskoj ili realnoj snazi koja inicira nekakvo
događanje (promenu).
151
kartara kartar
žena koja proriče sudbinu iz karata; gatara,
vračara uopšte. – U nužde takoj svet obično
pita... vračare... i kartare (Retkovci, Filakovac
I., ZNŽ 19, 154).
1. v. kartaš = onaj koji se rado karta,
kockar 2. onaj koji izrađuje karte za
igranje.
kartar² onaj koji puca, češlja vunu,
pucar.
Odrednica kartara ostaje u domenu proročkog (onostranog), dok je kartar
u domenu poroka (realnog). Prema nekim istraživačima, tarot su egipatski
proroci i mudraci sastavili kao knjigu mudrosti neposredno pred propast
egipatskog carstva, a pri tom su predvideli da će saznanja do kojih su došli moći
da se sačuvaju jedino kroz sistem simbola koji će biti predat poroku. Naime,
današnje karte za igru proizašle su iz arkana tarota. Nastanak tarota takođe
se vezuje za Hermesa Trismegistosa, egipatskog boga znanja. Ako to uzmemo
u obzir, postaje jasno da je kartara tumačiteljka mudrosnog sistema simbola,
dok je uloga kartara (kartaša) u prikrivanju i svođenju kompleksnog flozofskog
sistema na naivnu kockarsku igru.
nastornica nastornik
prazn. zla žena koja se bavi čaranjem. – Na Sv.
Đurđa meću po grančicu crnog trna na svaka vrata
avlije , pa vele: „Kad se nastornica (vještica, činilica
ili čaratanica) nabola na ovaj trn, onda mi svako zlo
učininla“ (Bukovica, Ard., ZNŽ 20, 46).
onaj koji nekoga mrzi i
progoni, neprijatelj.


Odrednica nastornica takođe ostaje u domenu onostranog, iako je u
ovom slučaju taj domen sveden na praznovericu. Nasuprot tome, njen muški
parnjak, nastornik, potpuno je u domenu realnog i poznatog. Obe odrednice
imaju negativnu (neprijateljsku) konotaciju, ali je konotacija ženskog roda
demonska (zlo i magija), dok je konotacija muškog roda ovozemaljska (mržnja
i neprijateljstvo).
REZIME razlika u konotacijama

vračara

vrač(ar)
sećanje na mitsko
(narodni) lekar
hristijanizacija
virtuoz, majstor
isceliteljka (tragovi paganstva)
mudrac
demonizacija (strah od moći)
demonizacija (strah od znanja)
banalizacija (nipodaštavanje moći)
praznoverje
zabavljač ili prevarant
152
5.0 Zaključak
Analiza pokazuje da su semantička polja reči promenljiva i da je
sama govornička svest uslovljena (patrijarhalnim) vladajućim poretkom.
Reinterpretacija i(li) dekonstrukcija postojeće konotacije ima tendenciju da
semantička polja otvori za učitavanje novih ili vraćanje nekadašnjih pozitivnih
konotacija kada je u pitanju ženski rod. Svaka odrednica iz Registra sa
skupinom svojih obličkih varijanti može postati predmet pojedinačnih analiza,
reinterpretacija i iščitavanja značenjskih nijansi. Otpor doslednoj upotrebi
ženskog roda može predstavljati podsvesno usvojena konotacija ženskog kao
inferiornog, zbog čega je podsvesne vrednosne sisteme neophodno rasvetljavati
novim tumačenjima starih pojmova.
153
Dodatak 1: Spisak odrednica prema broju obličkih varijanti
* Osnovna odrednica
22 vračara
21 stočarka
20
kuvarica
narikača
prodavačica
prostitutka
19
kućna pomoćnica
medicinska
sestra
službenica
17
domaćica
krojačica
16
modiskinja
vaspitačica
15
konobarica
plemkinja
14 advokatkinja
13
pastirica
vlasnica
12
isceliteljka
mlekarka
ugostiteljka
11
bogatašica
čistačica
dadilja
igračica
vladarka
žetelica
10
dvorkinja
provodadžika
sutkinja
9
baštovanka
donatorka
izaslanica
pekarka
poljoprivrednica
portirka
slikarka
zamenica
zapisničarka
8
farbarka
glumica
horistkinja
milicionerka
pedijatarka
prelja
prosjakinja
sveštenica
trkačica
učiteljica
7
domarka
internatkinja
kneginjica
lovačica
majstorica
ofcirka
peradarica
radnica
romansijerka
rukovoditeljka
vodičica
6
blagajnica
carica
igumanija
inicijatorka
istraživačica
izvršiteljka
kaluđerica
književnica
klaviristkinja
kujundžijinica
mečkarka
muzičarka
pesnikinja
pralja
pripravnica
spikerka
šumarka
takmičarka
travarka
vezilja
vojnikinja
zakupnica
* Broj obličkih varijanti
154
5
alaskinja
avijatičarka
brodarica
diplomatkinja
drugarica
duhandžika
gazdarica
izlagačica
izveštačica
izviđačica
junakinja
kapetanica
komičarka
konzulka
korparka
kradljivica
krznarka
laćmanka
lihvarka
mesilja
miraždžika
mlinarka
mobarka
muzilja
najamnica
naslednica
obaveštajka
okrutnica
pčelarka
pripovedačica
ratarka
ukrotiteljka
upravnica
veleposednica
vodarica
Dodatak 2: Analizirani korpus (vračara i srodne reči)
ŽENSKI ROD MUŠKI ROD
bahorica bahor
1. v. bajalica (1). – Zovnu ba‘orice da priviju
trave (Poljica, Ivan. F., ZNŽ 10, 88).
čarobnjak, veštak. – Čarobni guslač
bahor na violini (Jer. 2, 105).
bahornica
1. v. bajalica (1). – Šta kod vas pripovijeda
puk o vilah... bahornicah... vračaricah?
(Kuk., Ark. 1, 242).
bajačica bajač
v. bajalica (1). – Babica ima čuvenih kao
„bajačica“ (Petr. A. 1, 399). Ima i ženskog
naroda, koji umije da baje od zmije, i njima
se kaže bajačice ili bajalice (Hirc 2).
onaj koji baje. – Idu od vračarice do
balaća pa i do popa (Bukovica, Ard., ZNŽ
20, 47). Promašim li dvaput uzamance,
eto moje puške kod bajača Mike
Jovice... Ugasi on njoj u nenačetoj vodi
ugljevlje...a moja puška opet zdrava kao
pudarica (Cep. 1, 60).
bajalac
v. bajač. – Bavio se prodavanjem
lekovitih trava i bio poznat bajalac
(Radul. J.).
bajalica
1. osoba koja se bavi bajanjem, vračanjem. – Dva bajalice i krivosudnika, koji za
njihovo nakazanije i danas očekuju strašni sud u Vavilonu (I. 4, 211). Rimske bajalice
srednjim prstom skidale su mađije s bolesnika (Troj. 7, 52).
bajaluša bajalo
155
v. bajalica (1).
v. vrač. – Dovitljiv [je] prijatelj mudrosti...
iskusan gatar, i bajalo, i sofst (Đurić Mil.
3, 103).
bajanica
v. bajalica. – Došla je bajanica, pa je Boga
pomolila (Knjaževac, Stanim, Vl.).
bajara bajar
v. bajalica. – Evo, čikam sve veštice, vračare
i bajare, neka skoče na me (Kost. T. 1, 39).
v. bajač. – Sve lekare, bajare i vidare
beše obišla, ali leka ne nađe (Bog. 1,
35).
bajarica
v. bajalica (1). – Zovi bajaricu da ti baje
(Slav., Radak.).
basmara basmač
v. bajalica (1). – Takve osobe, obično žene,
uživaju glas: veštica, vračara, basmara,
činilica (Tešić M., Razv. 1938, 98).
v. bajač. – Znam Panta, beše to dobar
basmač (Svrljig, Gruža, Nadibar, Vasilj).
fg. onaj koji priča lagarije.
basmarica basmadžija
v. bajalica (1). – Doleteše tri orla,
podigoše ga na gornji boj, pa dozvaše ...
basmaricu, da ga lako izleči (Petrović A. ,
GlEM 1933, 87).
1. v. bajač. 2. onaj koji izrađuje ili prodaje
basme (Rad. Voj. 1, 403).
biljara biljar
v. biljarica. – Pa najposle i biljarke bake
zar nisu žreci mitologije (Danica 1867, 835).
1. a. onaj koji skuplja i prodaje lekovite
trave, travar; onaj koji leči lekovitim
biljem. – Brzo dajte biljara, ljekara, ne bi
li mu ranu ogledao (Bot. 1, 261).
b. v. botaničar
2. onaj koji se hrani samo biljem,
vegetarijanac.
biljarica
žena biljar (1a), travarica;
biljarka
v. biljarica.
biljaruša
v. biljarica. – Nešto iz čovekoljublja, a nešto
iz koristoljublja, izmisliše travare i biljaruše
razne sutuke protiv zlih očiju, uroka, čini
(Adamović L., BK 1899, 1631).
biljobera biljober
156
v. biljarica. – Kad biste potražili od koje
naše «biljobere» ... kakav grudni lek – ona
bi vam među prvima ponudila ovaj koren
(Gost. 1, 517).
v. biljar (1a). – Na tom kongresu...
sudelovali su... profesori medicinske
botanike... predstavnici sindikata
apotekara... biljoberi naveliko (Gost. 1, 10).
čaratanica čaratanik
ženska osoba čaratan. (čaratanija = v.
čarolija, Vuk Rj.).
neznalica koji se pokazuje kao znalac,
varalica, šarlatan.
čarobnica čarobnjak
1. ona koja čara, vrača, vračara. Najzad joj
se netko smiluje pa joj posavjetuje da ode
čarobnici.
1. čarobnjak, onaj koji čara, vrača,
vračar.
2. ona koja je čarobna, koja očarava.
2. onaj koji je čaroban; koji zanosi,
očarava.
činilica činilac
ona koja nosi čini, čaralica, čarobnica,
vračara. Sad će da nas tmica, zasjati će
plamen čežnje činilica. Šta vam je? Da nisu
činilice napravile čini?
1. ono što uslovljava postojanje, uzrok ili
uslov, pokretačka snaga, faktor.
gatalica gatalac
1. v. gatara. – Sujevjerja ima u prostoga
naroda mnogo, no nažalost viđeo sam,
da i same neke trgovačke gospe zovu
gatalice da im grah razmeću (Danica
1867, 589).
1. v. gatar – Otišli su u proroka
(gataoca), pa je prorok otvorio knjigu
(Vul. V. Čajk. 3, 162). Grčki se gatalac...
okretao licem prema sjeveru (Stojković
M. ZNŽ 27, 32).
2. ono što se govori i radi kad se vrača
ili ono čime se vrača, vradžbina;
praznoverica.
2. onaj koji priča gatke; onaj koji
zagoneta. – Gatalac... upita društvo:
Evo ovo jaje, a da ne trošimo oku soli,
kažite mi bi li ga mogle osoliti i deset
oka soli da se u loncu vari? (NPr Prod.
379).
gatalo
a. onaj koji gata, koji se bavi gatanjem.
– Najpametniji čovjek u nekim časovima
postane lakovjeran, zlokobnik, gatalo
(Ćor. S. 11, 127).
b. onaj koji priča gatke, pričalo.
gatara gatar
žena koja gata, vračara, bajalica. – Lečila
se, ali nije ništa pomoglo... Kud nije išla:
i hodžama i gatarama i babama (Šub. 1,
71).
onaj koji gata, vračar. – Tajne koju car
ište ne mogu kazati caru mudraci ni
zvezdari ni vrači ni gatari (Dan. Đ. 12,
659).
157
gatarica i gatarka
v. gatara – Eto gatarke, metnuće te otrag
u pregaču (plaše malu djecu) (ŠV 1895, 798).
gatač
v. gatar. – Napomenuću samo ...
gatače, koji iz ručnih crta i boje očiju
budućnost čitahu (Mašin S. Matica 1867,
658).
gatavac
v. gatar. – Hotijući damuse san
iztomači, čini doći pridase sve
Mudroznalce... Gatavce... i Vilenike (Kač.
1, 288).
hiromantkinja hiromant
žena hiromant. Prezao sam od
hiromantkinja i izvlačenja karata.
onaj koji čita, proriče ljudima sudbinu iz
dlana. Ovih dana bio je kod Bobe na
večeri jedan kairski hiromant.
kartara kartar
žena koja proriče sudbinu iz karata; gatara,
vračara uopšte. – U nužde takoj svet
obično pita... vračare... i kartare (Retkovci,
Filakovac I., ZNŽ 19, 154).
1. v. kartaš = onaj koji se rado karta,
kockar 2. onaj koji izrađuje karte za
igranje.
kartar² onaj koji puca, češlja vunu, pucar.
kartaruša
v. kartara. – Žene, koje znaju ličiti...
Posebnog imena nemaju, jer niti su
kartaruše niti vračare, ni vištice (Otok,
Lovret., ZNŽ 2, 366).
kostogledac
v. kostogledica.
kostogledica
osoba koja se bavi proricanjem sudbine, gatanjem pomoću životinjskih kostiju. -Ta se
mistična logika naročito razvijala u tursko vreme, kada su kostogledice i narodni
proroci imali veću uticaj no ikad (Cvij. 7, 92). Šupljine i rupice na pleću predstavljaju
grobove i kolevke... kostogledice znaju koja se rupica na šta odnosi (Đukić T., Njeg.,
Gorski vijenac, Beograd, 1944, 169).
mađijara mađijaš
ona koja se bavi mađijama, vračara
(Timočka krajina, Stan. M. 6, 138).
onaj koji se bavi mađijama, mag; isp.
mađionik (1). – Ded-Libn strašno mrzi
mađijaše, vrače (Vila 1968, 99).
mađijarka
158
1. v. mađijara. – Kad žena [na Timoku] rodi,
treba joj izvući preslicu (kudelju), da joj s
nje „mađijarka“ ili veštica ne uzme vune
ili kučine i ne načini joj „učin“ (Stan. M.,
GlEM 1933, 60).
2. bot. vrsta trave.
mađiješnica
v. mađionica (1) – Bilo [je] profesionalnih
mađiješnica koje su pravile mađije (H.
Vas. 1, 84).
mađinica mađinik
1. ona koja se bavi mađijama, čarobnica,
vračara – Mađionica ... [je] žena koja
mađije sastavlja (Vuk, Rj.). Svaka vlahinja
kad pređe 40 godina preda se nečastivomu
te postane... dajbudi zlokobnica ili
mađionica (Vrč. 2, 93).
1. čarobnjak, vračar. – Sveštenička
porodica... na glasu zbog umetničkog
izrađivanja metala, a izvikana kao
mađinici i zli demoni (Đorđ. Jov. 1, 1491).
2. ona koja očarava, koja ima magičnu,
čarobnu moć.
2. mađioničar – Ostalo veče [u
pozorištu] istupio je... mađarski
mađionik, svojim predstavljanjima
(Danica, 1862, 411).
mađionica mađionik
v. mađinica.
1. onaj koji se bavi mađijama, onaj koji
čara, čarobnjak, vrač, mag. – Mađionik...
nosi uza se različite mađije... pa kad
hoće kome da naudi, on zna koje od
ovijeh mađija valja sastaviti i na kakovo
zlo namijeniti (Boka, Vuk, Rj.).
2. v. mađioničar.
magijka mag
ženska osoba mag. – Onda Izida s
pomoću lijeka, što ga je kao magijka
izmislila, oživi [Ozirisa] (Novak G. 1, 147).
a. član staroiranske svešteničke kaste
obožavalaca vatre, čitanja zvezda,
tumačenja snova, učitelj, mudrac.
– Kaldejski su svećenici – astrolozi bili
poznati pod imenom magi (Pauš P. 1,
74).
b. čarobnjak, gatar, vrač. – Nahrupila
je u vagon mistična družba. Ne zna se
jesu li to magi, komedijaši ili pelivani
(Krl. 4, 410).
159
magičar
onaj koji se bavi magijom, čarobnjak,
vrač. – Crni magičari postaše
sentimentalni (KH 1936, 135).
fg. Najveći prilog tome prerastu dali su
hrvatski... magičari riječi (Goran 2, 63).
magika magik
v. magija. v. magičar – Magik (volšebnik)... izvuče
svoj mač i prase preseče preko pola
(Pop. Sr. 1, 104).
nastornica nastornik
prazn. zla žena koja se bavi čaranjem.
– Na Sv. Đurđa meću po grančicu crnog
trna na svaka vrata avlije , pa vele: „Kad se
nastornica (vještica činilica ili čaratanica)
nabola na ovaj trn, onda mi svako zlo
učininla“ (Bukovica, Ard., ZNŽ 20, 46).
onaj koji nekoga mrzi i progoni,
neprijatelj.
obajnica obajnik
proročica prorok
žena prorok. Poznato je... njoj, kao nekoj
proročici... kud Janko noćas iz kuće.
1. po shvatanju raznih religija
predskazivač budućih događaja i tumač
volje božije.
2. onaj koji predviđa i proriče budućnost.
I vaše se riječi ispunile nijesu, kriv ste
prorok. Mnogi proroci su umukli, nijesu
im se ostvarila predviđanja.
travara travar
ženska osoba travar.– Poteci nekoj Anđi
travari i gatari, da je pita ima li mu leka.
skupljač i prodavac trava; onaj koji leči
travama. – O svojoj bolesti [govorio] je
sa nadrilekarima, travarima i vidarima.
travarica
travara. – Što god je bilo travarica i vidara
sve je ona dozvolila da joj vide Ljiljaninu
bolju.
veštegara veštegar
v. veštica (1a). v. veštac (1a).
veštegarka
v. veštica (1a).
vešterica vešter
160
1. v. veštica (1a). – Tako vešterice (veštice)...
mogu samo pogledom čoveka umoriti (Đorđ.
T. 15, 17).
1. v. veštac (1a). – Ima ljudi koji samo
pogledom ili bajanjem mogu čoveka
umoriti; taki se ljudi zovu „vešteri“, a žene
„vešterice“ (Čajk 3, 144).
2. bubuljica na jeziku, jašterica. – Kad kome
izađe navrh jezika frgica (bubuljica), koja
se zove vešterica, drži se da mu neko misli
zlo (Petr. A. 1, 409).
vešterka
v. veštica (1a). – „Vešterke“, „vešterice“ su
obično stare žene iz kojih noću izlazi duša i
ide po selu (Momirović P., GlEM 1939, 97).
vešterulja
v. veštica (1a).
veštica veštac
1.a. etn. po narodnom verovanju žena,
obično stara, koja je u dosluhu s đavolom
i čini zla, naročito maloj deci, ima
natprirodne moći, pretvara se u pticu,
leptira, omađijava, opsenjuje. – Vještica
se zove žena koja (po pripovijetkama
narodnim) ima u sebi nekakav đavolski duh
koji u snu iz nje iziđe i stvori se u leptira,
kokoš, ćurku, pa leti po kućama i jede ljude,
naročito malu djecu (Vuk, Rj.).
1.a. etn. čovek koji je po narodnom
verovanju u dosluhu sa zlim dusima i
čini zla, koji raspolaže natprirodnim
moćima, omađijava, opsenjuje, zloduh,
opsenar. – Vešteri (vešci) „mogu samo
pogledom čoveka umoriti (Đorđ. T. 15, 17).
„Čarobnjak ili veštac“... znadu sve – pa
dokle sve i mogu (Markov V., NE 1925,
149).
b. pej. zla, rđava žena, (obično stara). – Ne
slušaj vješticu, ago! (Vojn. I. 6, 99). Prvi čas je
bio francuski. Veštica zadavala glagole na
„etr“ (Nik. N. 1, 14).
veštičara veštičar
augm. i pej. od veštica.
v. veštac (1a). – Vi ste sujeverci, bezbožnici,
vještičari, vračari, ugursuzi, prostaci
(Mirković P., BV 1890, 177).
veštičarka
v. veštičara.
veštičetina
augm. i pej. od veštica (Vuk, Rj.).
veštičica
161
dem. i hip. od veštica.
veštičina
augm. i pej. od veštica (Vuk, Rj.). A za
sve ovo vele: „valja se tako, da detetu ne
dosađuju veštičine“ (Miodr. 4, 67).
vidara vidar
v. vidarica (1). – U ostalim pripovetkama
javlja [se] Bogorodica... kao vidara... gonjene
devojke (Polenaković H., GlEM 1938, 131).
a. čovek iz naroda, samouk, neškolovan,
koji leči (najčešće rane) travama,
melemima i sl. – Došao... sam da
potražim kaka gođ vidara, da i sinu
namesti ruku (Radić, D. 3, 32).
fg. iscelitelj, utešitelj. – Vreme, taj stari i
oprobani vidar, reći [će] pravu istinu
(Radić, D. 3, 14).
b. zast. hirurg. – Kad izučiš [medicinu],
budi im vidar, vidaj im rane u ratu
(Novak, Vj. 3, 51).
vidarica
1. žena vidar. – Srbi seljaci u bolesti obično
zovu vešte stare žene, vidarice, travarice i
bajalice (Mil. M. Đ. 34, 54). fg. isceliteljka,
utešiteljka.
vidarka
v. vidarica (1). – Tada [o međudnevnicama]
svi biljari i biljarke, svi vidari i vidarke...beru
razne lekovite trave (NP Miloj. M. 1, 22).
vidalja vidalac
v. vidarica. v. vidar.
vidač
v. vidar. – Je l‘ koji od vas vidač od rane?
Ne mogosmo zaustaviti mu krv. (Kost, L.
3, 50).
vidovnjaka vidovnjak
v. vizionarka. vidovit čovek, vizionar. – Kao što je zbog
te nužnosti, sve unapred određeno
(fatum); tako je moguće i znati unapred
za to, pomoću proročišta, vidovnjaka,
snova, itd. (Vuj. 3, 47).
162
volšebnica volšebnik
žena volšebnik, čarobnica; isp. volšepka.
– Lane još izdahnu volšebnica bela (Uj. Z.
1, 25).
onaj koji ima natprirodnu moć, koji se
služi mađijama, čarobnjak. – Otac...
dozove jednog, koji je kao volšebnik
poznat, i plati mu... da me u magarca
pretvori (Ster. 10, 379).
vračara vrač
ona koja vrača, žena vrač, vračar.
1.a po verovanju praznovernog sveta
čovek natprirodne moći koji može da
utiče na izvesne prirodne pojave, ljudsku
sudbinu i sl., čarobnjak, mag.
b. v. vračar (1) Naš vrač uzima novac...
jer inače vradžbine ne bi pomogle
(Vlatk. 1, 81).
2. zast. doktor medicine; isp. vračar (2),
vračolija (2) fg. Svakoga sovjetujem
i molim da pristupite k njemu kako k
duhovnom ocu i vraču za iscjelenije duševne
nemoći vaše (Petr. P. Nj. 1, 15).
vračarica vračar
v. vračara. 1. onaj koji vrača, koji se bavi vračanjem
kao zanatom. – Iz daleka dolaziše
vračari i donosiše bilje svakojako, te
vidahu rane, koje su Turci zadali (Jakš. Đ.
3, 104).
2. zast. v. vrač (2). Ljekarstvo, isto kao
fzika i hemija, bilo je pokriveno
tajnom, pa su se s toga liječnici nazivali
vračari (Stoj. Iv. 2, 54).
vračarka
1. v. vračara;
2. pokr. neka ptica slična svraki, samo
manja od nje.
vračaruša
v. vračara. – Nema više čaranja ni
gatanja... To je ciganski posao i s time se
bave Ciganke, koje se zato i zovu vračaruše
(Vareš, Žuljić M. , ZNŽ 11, 28).
163
vražalica vražalac
v. vračara. – A ide se mnogo i vražalicama
koje bajanjem i nekim travama čine da
žene nerotkinje rađaju (H. Vas. 1, 368).
1. v. vračar. – Ono lice ... koje vrača,
„gleda“ u karte, u bob, u vodu... zove se
„vražalac“ ili „vražalica“ (Nišava, Nik. V.
2, 273).
2. bob u koji se vrača.
vražara vražar
v. vračara. v. vračar (1) – Vražare i vražari vjeruju u
preseljenje duša (Danica 1865, 287).
vražarica
1. v. vračara. – Veruje se da za vreme
kuvanja mora naići u kuću vražarica koja
je „nudila“ stoci (Milošević M., GlEM 1936,
48).
2. v. vragolanka. – Zvirnuše ne, koledo, ׀
Na pendžere, koledo, ׀ Devojčice, koledo,
– Vražarice, koledo (Kosovo, Deb. 1, 313).
164
165
4. deo
166
Dodatak 1
UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
1
Uvod
Pošto je priznavanje urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih
članova ljudske porodice temelj slobode, pravde i mira u svijetu;
Pošto je nepoštovanje i preziranje ljudskih prava vodilo varvarskim postupc-
ima, koji su vrijeđali savjest čovječanstva, i pošto je stvaranje svijeta u kojem
će ljudska bića uživati slobodu govora i ubjeđenja i biti slobodna od straha i
nestašice proglašeno kao najviša težnja svakog čovjeka;
Pošto je bitno da ljudska prava budu zaštićena pravnim poretkom kako čovjek
ne bi bio primoran da kao krajnjem izlazu pribjegne pobuni protiv tiranije i
ugnjetavanja;
Pošto je bitno da se podstiče razvoj prijateljskih odnosa među narodima;
Pošto su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji ponovo proglasili svoju vjeru u
osnovna ljudska prava, u dostojanstvo i vrijednost čovjekove ličnosti i ravno-
pravnost muškaraca i žena i pošto su odlučili da podstiču društveni napredak i
poboljšaju uslove života u većoj slobodi;
Pošto su se države članice obavezale da u saradnji s Ujedinjenim nacijama obez-
bijede opšte poštovanje i primjenu ljudskih prava i osnovnih sloboda;
Pošto je opšte shvatanje ovih prava i sloboda od najveće važnosti za puno ost-
varenje ove obaveze;
Generalna Skupština proglašava
Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima kao zajednički standard koji
treba da postignu svi narodi i sve nacije da bi svaki pojedinac i svaki organ
društva, imajući ovu Deklaraciju stalno na umu, težio da učenjem i vaspita-
vanjem doprinese poštovanju ovih prava i sloboda i da postupnim unutrašnjim
i međunarodnim mjerama obezbijedi njihovo opšte i stvarno priznanje i
poštovanje kako među narodima samih država članica, tako i među narodima
onih teritorija koje su pod njihovom upravom.
Član l.
Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Ona su
1 Usvojena posebnom rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija lO.decembra 1948
godine.
167
obdarena razumom i sviješću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu
bratstva.
Član 2.
Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih
razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, vjeroispovijesti, političkog ili drugog
mišljenja, nacionalnog ili društvenog porijekla, imovine, rođenja ili drugih
okolnosti. Dalje, neće se praviti nikakva razlika na osnovu političkog, pravnog
ili međunarodnog statusa zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada, bilo da je
ona nezavisna, pod starateljstvom, nesamoupravna, ili da joj je suverenost na
ma koji drugi način ograničena.
Član3.
Svako ima pravo na život, slobodu i bezbijednost ličnosti.
Član 4.
Niko se ne smije držati u ropstvu ili potčinjenosti: ropstvo i trgovina robljem
zabranjeni su u svim oblicima.
Član 5.
Niko se ne smije podvrgnuti mučenju ili svirepom, nečovječnom ili
ponižavajućem postupku ili kažnjavanju.
Član 6.
Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt.
Član 7.
Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakve razlike na podjednaku
zaštitu zakona. Svi imaju pravo na jednaku zaštitu protiv bilo kakve diskrimi-
nacije kojom se krši ova Deklaracija i protiv svakog podsticanja na ovakvu dis-
kriminaciju.
Član 8.
Svako ima pravo na djelotvorni pravni lijek pred nadležnim nacionalnim su-
dovima protiv djela kojima se krše osnovna prava koja su mu priznata ustavom
ili zakonima.
Član 9.
Niko ne smije biti proizvoljno uhapšen, pritvoren, niti protjeran.
168
Član 10.
Svako ima potpuno jednako pravo na pravično javno suđenje pred nezavisnim
i nepristrasnim sudom koji će odlučiti o njegovim pravima i obavezama, i o
osnovanosti svake krivične optužbe protiv njega.
Član 11.
1. Svako ko je optužen za krivično djelo ima pravo da se smatra nevinim dok
se na osnovu zakona krivica ne dokaže na javnom pretresu na kojem su mu
obezbijeđena sva jamstva potrebna za njegovu odbranu.
2. Niko se ne smije osuditi za djela ili propuštanja koja nijesu predstavljala
krivično djelo po unutrašnjem ili međunarodnom pravu u vrijeme kada su
izvršena. Isto tako ne smije se izricati teža kazna od one koja se mogla pri-
mjeniti u vrijeme kada je krivično djelo izvršeno.
Član 12.
Niko se ne smije izložiti proizvoljnom miješanju u privatni život, porodicu,
stan ili prepisku, niti napadima na čast i ugled. Svako ima pravo na zaštitu za-
kona protiv ovakvog miješanja ili napada.
Član 13.
1. Svako ima pravo na slobodu kretanja i izbora stanovanja u granicama poje-
dine države.
2. Svako ima pravo da napušti svaku zemlju, uključujući svoju vlastitu, i da se
vrati u svoju zemlju.
Član 14.
1 .Svako ima pravo da traži i uživa u drugim zemljama azil od proganjanja.
2. Na ovo pravo se ne može pozvati u slučaju gonjenja koje se istinski odnosi na
krivična djela nepolitičke prirode ili na postupke protivne ciljevima i načelima
Ujedinjenih nacija.
Član l5.
1. Svako ima pravo na državljanstvo.
2. Niko ne smije samovoljno biti lišen svog državljanstva niti prava da promi-
jeni državljanstvo.
Član l6.
1. Punoljetni muškarci i žene, bez ikakvih ograničenja u pogledu rase,
169
državljanstva ili vjeroispovijesti, imaju pravo da sklope brak i da zasnuju po-
rodicu. Oni su ravnopravni prilikom sklapanja braka, za vrijeme njegovog tra-
janja i prilikom njegovog razvoda.
2. Brak se može sklopiti samo uz slobodan i potpun pristanak lica koja stu-
paju u brak.
3. Porodica je prirodna i osnovna ćelija društva i ima pravo na zaštitu države i
društva.
Član 17.
1. Svako ima pravo da posjeduje imovinu, sam i u zajednici s drugima.
2. Niko ne smije biti samovoljno lišen svoje imovine.
Član l8.
Svako ima pravo na slobodu misli, savjesti i vjeroispovijesti; ovo pravo uključuje
slobodu promjene vjeroispovijesti ili uvjerenja i slobodu da čovek sam ili u
zajednici s drugima, javno ili privatno, manifestuje svoju vjeru ili uvjerenje
podučavanjem, običajima, molitvom i obredom.
Član l9.
Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, što obuhvata i pravo da
ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi
obavještenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.
Član 20.
1. Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja.
2. Niko se ne može primorati da pripada nekom udruženju.
Član 21.
1 .Svako ima pravo da učestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje,
neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika.
2.Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu službu u svojoj
zemlji.
3. Volja naroda je osnova državne vlasti: ova volja treba da se izražava na
povremenim i slobodnim izborima, koji će se sprovoditi opštim i jedna-
kim pravom glasa, tajnim glasanjem ili odgovarajućim postupkom kojim se
obezbjeđuje sloboda glasanja.
Član 22.
Svako, kao član društva, ima pravo na socijalno osiguranje i pravo da ostvaruje
170
privredna, društvena i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za
slobodan razvoj svoje ličnosti, uz pomoć države i putem međunarodne saradnje,
a u skladu sa organizacijom i sredstvima svake države.
Član 23.
1. Svako ima pravo na rad, na slobodan izbor zapošljenja, na pravične i zado-
voljavajuće uslove rada i na zaštitu od nezaposlenosti.
2. Svako, bez ikakve razlike, ima pravo na jednaku platu za jednaki rad.
3. Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja
njemu i njegovoj familiji obezbeđuje egzistenciju koja odgovara ljudskom
dostojanstvu i koja će, ako bude potrebno, biti upotpunjena drugim
sredstvima socijalne zaštite.
4. Svako ima pravo da osniva sindikat i učlanjuje se u njega radi zaštite svojih
interesa.
Član 24.
Svako ima pravo na odmor i razonodu, uključujući razumno ograničenje
radnog vremena i povremeno plaćeni odmor.
Član 25.
l.Svako ima pravo na standard života koji obezbjeđuje zdravlje i blagostanje,
njegovo i njegove familije, uključujući hranu, odjeću, stan i ljekarsku njegu i
potrebne socijalne službe, kao i pravo na osiguranje u slučaju nezapošljenosti,
bolesti, onesposobljenja, udovištva, starosti ili drugih slučajeva gubljenja
sredstava za izdržavanje usljed okolnosti nezavisnih od njegove volje. 2. Majke i
djeca imaju pravo na naročito staranje i pomoć. Sva djeca, rođena u braku ili van
njega, uživaju jednaku socijalnu zaštitu.
Član 26.
1. Svako ima pravo na obrazovanje. Obrazovanje treba da bude besplatno bar
u osnovnim i nižim školama. Osnovno obrazovanje je obavezno. Tehničko
i stručno obrazovanje treba da bude svima podjednako dostupno na osnovu
njihove sposobnosti.
2. Obrazovanje treba da bude usmjereno ka punom razvitku ljudske
ličnosti i učvršćivanju poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ono treba
da unaprijeđuje razumijevanje, trpeljivost i prijateljstvo među svim narodima,
rasnim i vjerskim grupama, kao i djelatnost Ujedinjenih nacija za održanje mira.
3. Roditelji imaju prvijenstveno pravo da biraju vrstu obrazovanja za svoju djecu.
171
Član 27.
l. Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u
umjetnosti i da učestvuje u naučnom napretku i u dobrobiti koja otuda proističe.
2. Svako ima pravo na zaštitu moralnih i materijalnih interesa koji proističu iz
svakog naučnog, književnog ili umjetničkog djela čiji je on tvorac.
Član 28.
Svako ima pravo na društveni i međunarodni poredak u kojem prava i slobode
objavljeni u ovoj Deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni.
Član 29.
1. Svako ima obaveze prema zajednici u kojoj je jedino moguć slobodan i pun
razvitak njegove ličnosti.
2. U vršenju svojih prava i sloboda svako se može podvrgnuti samo onim
ograničenjima koja su predviđena zakonom isključivo u cilju obezbjeđenja
potrebnog priznanja i poštovanja prava i sloboda drugih, kao i zadovoljenja
pravičnih zahtjeva morala, javnog poretka i opšteg blagostanja u demokratskom
društvu.
3. Ova prava i slobode se ni u kom slučaju ne mogu ostvarivati protivno
ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija.
Član 30.
Nijedna odredba ove Deklaracije ne može se tumačiti kao pravo za ma koju državu,
grupu ili lice da obavlja bilo koju djelatnost ili da vrši bilo kakvu radnju usmjerenu
na rušenje prava i sloboda koji su u njoj sadržani.
172
Dodatak 2:
VODIČ ZA UPOTREBU RODNO NEUTRALNOG JEZIKA
UNESCO, 1999.
Sadržaj:
Vodič za upotrebu rodno neutralnog jezika: Uvod
Primeri formulacija u jeziku
Dvoznačnost
Stereotipi
Titule i oblici obraćanja
Unapređivanje žena i prava žena: defnicije nekih pojmova
Afrmativne mere
Diskriminacija
Osnaživanje žena
Jednakost
Jednake šanse
Pravičnost
Rod
Analiza roda
Jednakost rodova
Žene u prvom planu: stavljanje rodne perspektive u prvi plan
Žene u razvoju (ŽUR)
Rod i razvoj (RIR)
173
VODIČ ZA UPOTREBU RODNO NEUTRALNOG JEZIKA
Uvod
UNESCO se zalaže za pravdu i izbegavanje diskriminacije u svim oblastima
u kojima je nadležan, a naročito u oblasti obrazovanja. Uprkos činjenici da
postoje svi potrebni pravni instrumenti
2
da se ovi principi sprovedu, većina
žena i devojaka još uvek nema koristi od postojećih obrazovnih programa.
Razlozi za to su raznovrsni i složeni. Činjenica je da žene i devojke ne mogu
tražiti jednaka prava dok ih diskriminiše ekonomska, politička, društvena i
kulturna sredina u kojoj žive. Zbog stalnog raskoraka između međunarodno
prihvaćenih normi jednakosti i stvarnih životnih uslova žena, UNESCO želi
da promeni ponašanje i stavove koji opravdavaju i produžavaju moralno i
društveno isključivanje žena.
Predstavnici Kanade i nordijskih zemalja pokrenuli su pitanje seksizma u
jeziku po prvi put na 24. zasedanju Generalne konferencije 1987. godine. Upućen
je apel za izbegavanje rodno određenog jezika u UNESCO-u, a Generalna
konferencija usvojila je rezoluciju koja se bavi ovim pitanjem.
3
Generalna
konferencija je takođe usvojila još oštrije formulisan stav o ovom pitanju na
25 (1989), 26 (1001) i 28 (1995) zasedanju.
4
Ovim je nagovešteno da se razvija
svest o tome da jezik ne odražava samo način na koji razmišljamo, nego i da
oblikuje naše razmišljanje. Ako se reči i izrazi koji nagoveštavaju da su žene
inferiorne u odnosu na muškarce stalno koriste, ta pretpostavka o inferiornosti
postaće deo našeg sistema vrednosti. Otuda potreba da prilagodimo svoj jezik
novim idejama. Jezik je moćno oružje: pesnici i propagandisti to znaju, kao i
žrtve diskriminacije.
Ako su ljudi osetljiviji na implikacije koje ima jezik kojim koriste, postići
će se viši stepen preciznosti. Treba zapamtiti da neprecizni izbori reči mogu da
se tumače kao pristrasni, diskriminatorski ili ponižavajući, čak i bez namere da
to budu. Dvoznačnost stvara dva problema: u slučajevima kada nije jasno da
li autor misli na jedan ili na oba roda (npr. upotreba “čovek” ili “ljudi”: postoji
mnogo dokaza da reč “čovek” evocira muški lik, čak i kad je nameravano značenje
generičko), i u slučaju stereotipiziranja, kada pisac prenosi nepotvrđene ili
2
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948), Konvencija protiv diskriminacije u obra-
zovanju (1960), Konvencija o svim oblicima diskriminacije žena (1979). Više informacija o svim
međunarodnim normativnim instrumentima koji se odnose na ljudska prava žena možete naći
na sajtu: http://www.un.org/womenwatch.
3
24 C/Rezolucija 14.1 poziva generalnog direktora da “usvoji politiku koja se odnosi na pravl-
jenje nacrta svih radnih dokumenata Organizacije koji su usmereni ka izbegavanju, koliko je to
moguće, korišćenja jezika koji se eksplicitno ili implicitno odnosi na samo jedan pol, osim tamo
gde se razmatraju pozitivne mere”.
4
25 C/Rezolucija 109, 26 C/Rezolucija 11.1 i 28 C/Rezolucija 1.13.
174
pristrasne konotacije o ulogama roda i rodnom identitetu.
Otkako je ovaj Vodič izdat, termin “rod” je ušao u opštu upotrebu. Ovaj
termin treba pažljivo koristiti. Postoji tendencija da se koristi kao sinonim,
da ne kažemo eufemizam, za “pol”, verovatno zato što “pol” implicira polne
odnose i seksualnu aktivnost. Ovo uslovljava nestajanje razlika između ta dva
termina, razlika koje se najkraće mogu defnisati na sledeći način. Pol neke
osobe je stvar hromozoma: kod žena 23. par se sastoji od dva X hromozoma,
a kod muškaraca od jednog X i jednog Y hromozoma. Rod neke osobe je, s
druge strane, društvena i istorijska tvorevina i posledica različitih vrsta uslova.
Transseksualci, na primer, mogu s razlogom da kažu da su muškog pola, a
ženskog roda. Ima nešto veoma bitno u činjenici da je nemoguće promeniti
nečiji pol. Rod je, s druge strane, nešto mnogo feksibilniije. Promena roda
može potpuno legitimno da uključuje promenu zamenice, npr. ženski rod
“ona” umesto muškog roda “on”. Termin “rod” i dalje je prikladan u potpuno
gramatičkim kontekstima. Jezik može da ima reči za muški, ženski i srednji rod,
i zaista postoji neslaganje između roda i pola.
Takođe postoji tendecija da se “rod” koristi kao sinonim za “ženski”. Treba
voditi računa o tome da se shvati na šta se termin zaista odnosi. U stvari, postoji
opasnost da “rod” postane toliko pomodna reč sa tako mnogo značenja da će
praktično izgubiti značenje. To bi bilo veoma loše, i zbog jezika i zbog polne i
rodne jednakosti.
Sledeći primeri
5
(koji su dopunjeni i izmenjeni u ovom izdanju) pokazuju
kako je, uz malo preformulisanja i obraćanja pažnje na značenje, obično
moguće poboljšati značenjsku preciznost i pri tom izbeći vređanje. Kada se
iskaz odnosi na oba pola, obično je bolje koristiti termin koji uključuje, ili
makar ne isključuje, žene.
Takođe smo ovde uključili neke defnicije termina koji se koriste u
vezi sa unapređivanjem žena i prava žena, kao i predloge za dalje čitanje i
istraživanje.
Cilj ovoga Vodiča nije izbacivanje određenih reči ili menjanje istorijski
ustanovljenih tekstova, niti preporuka da se ova uputstva primenjuju
doslovno. Ipak, radi jednakosti autori se mole da svaki put zastanu i razmisle o
alternativama.
5
Zahvaljujemo Američkom psihološkom udruženju, Vodiču za neseksistički jezik, Stilskom vo-
diču za jednakost NUJ i izdavaču McGraw-Hill Book Company.
175
Primeri formulacija u jeziku: dvoznačnost
Primer Alternativa Komentar
Čovekova potraga za znanjem
navela ga je da poboljša
naučnu metodologiju.
Potraga za znanjem navela
nas je da poboljšamo naučnu
metodologiju.
Ljudi su neprestano u potrazi
za znanjem, što ih je navelo
da ...
Potraga za znanjem dovela
je do poboljšanja u naučnoj
metodologiji.
Preformulisano pomoću
prvog lica množine.
Preformulisano u dve
klauze.
Preformulisano bez
eksplicitnog spominjanja
agensa.
Upotreba eksperimenata
u psihologiji prepostavlja
čovekovu mehanističku
prirodu.
Upotreba eksperimenata
u psihologiji pretpostavlja
mehanističku prirodu ljudskih
bića.
Zamenjena imenica.
Čovek, čovečanstvo Ljudi, ljudska bića, ljudska
vrsta, ljudska rasa, mi,
muškarci i žene, homo
sapiens, javnost, društvo,
ljudska priroda.
Ova grupa primera nudi
nekoliko mogućnosti za
zamenu.
Čovekova dostignuća
Ljudska dostignuća,
dostignuća ljudske rase,
dostignuća naših predaka.
Prosečan čovek
Prosečna osoba, prosečna
individua, ljudi uopšte.
Primitivac
Primitivni ljudi, primitivni
narodi, primitivna ljudska
bića, primitivni muškarci i
žene.
Muški hrabro
„Čovek i biosfera“
Postojeća imena projekata
se po pravilu ne mogu
menjati, ali se savetuje
da se u novim imenima
izbegava generički termin
„čovek“.
Bratstvo
Društvo, ljudska srodnost,
solidarnost.
Bratski Prijateljski
Čovek i žena Muž i žena, žena i muž
176
Prodavačica Osoblje koje radi u prodaji
Nastavnika obično
zapošljavaju na osnovu
njegovog obrazovanja i
obuke.
Nastavnike obično
zapošljavaju na osnovu
njihovog obrazovanja i obuke.
Promenjeno u množinu.

Primeri formulacija u jeziku: stereotipi
Muž ove žene
dozvoljava joj da radi
honorarno.
Muž ove žene „dozvoljava“
joj da radi honorarno.
Muž kaže da „dozvoljava“
svojoj ženi da radi
honorarno.
Ova žena radi honorarno.
Interpunkcija je dodana da bi
se razjasnila pristrasnost, ne
autora, nego muža i žene. Reč sic
takođe može da se ubaci. Uvek
razmotrite kontekst.
Ako je potrebno, preformulišite
da biste pojasnili tvrdnju.
Autor ovog primera želeo je da
kaže koji je radni status žene, ali
je nenamerno preneo i stereotip
o odnosima muža i žene.
Pera i Mara rade; on joj
pomaže u kući.
... oni dele poslove u kući. Ovaj primer implicira da su
kućni poslovi ženina dužnost, a
muževljev izbor. Alternativa je
i dalje dovoljno jasna da bi se
opisala tradicionala situacija,
pošto ne postoji implikacija
da poslove dele jednako, što
se može dodatno pojasniti u
kontekstu.
Istraživači obično
zapostavljaju svoje žene
i decu.
Istraživači obično
zapostavljaju svoje porodice.
Alternativa daje mogućnost da
i muškarci i žene mogu da budu
istraživači.
Obezbediće se prevoz za
delegate i njihove žene.
Obezbediće se prevoz za
delegate i njihove supružnike
ili osobe koje ih prate.
Istraživanje je pokazalo
da će Amerikanci više
klase ređe imati debele
žene.
Istraživanje je pokazalo da
će američki muškarci više
klase ređe imati debele
žene.
177
Doktor ... on Doktori... oni
Budite određeni. Promenite
imenicu i zamenicu u množinu
ako govorite uopšteno, ili
koristite doktor – on, doktorka
– ona, ako govorite o određenoj
osobi.
Devojka Žena
Koristite žena ako govorite o
odrasloj osobi.
Devojke
Iskažite njihov status:
sekretarice, daktilografkinje,
pomoćnice, itd.
Ove sve poslove mogu da
obavljaju i muškarci.
Domaćica
„domaćica“, kupac, potrošač,
mušterija
Budite određeni u datom
kontekstu. Osoba o kojoj
govorite ne mora da bude žena.
Dama Žena
Dama koristite samo u paraleli sa
gospodin.
Ambiciozni muškarci i
agresivne žene
Oprezni muškarci i
stidljive žene
Otvoreni muškarci i
bučne žene
Emotivni muškarci i
histerične žene
Ambiciozne žene, muškarci,
ljudi, osobe
Agresivne žene, muškarci,
ljudi, osobe
Oprezne žene, muškarci,
ljudi, osobe
Stidljive žene, muškarci,
ljudi, osobe
Otvorene žene, muškarci,
ljudi, osobe
Bučne žene, muškarci, ljudi,
osobe
Emotivne žene, muškarci,
ljudi, osobe
Histerične žene, muškarci,
ljudi, osobe
Konotacije nekih prideva
mogu da sadrže pristrasnost
u zavisnosti od toga da li ih
koristite da biste kvalifkovali
žene ili muškarce. Ovi primeri
pokazuju neke ustaljene
upotrebe koje ne moraju uvek da
prenesu tačno značenje.
Primeri formulacija u jeziku: titule i oblici obraćanja
Gospodin i gospođa Pere Perića
Mara i Pera Perić, gospodin i
gospođa Perić
U prvom primeru ženin identitet
je potpuno ugušen muževljevim.
178
UNAPREĐIVANJE ŽENA I PRAVA ŽENA: DEFINICIJE NEKIH POJMOVA
Afrmativne mere
Afrmativne mere prvobitno su se odnosile na politiku koju je usvojila Savezna
vlada Sjedinjenih Američkih Država. Tu se zahteva od svih organizacija,
univerziteta i ostalih institucija koje posluju sa vladom ili ih vlada fnansira da
“preduzmu afrmativne mere da bi osigurali da se kandidati zapošljavaju ili radnici
na radnom mestu tretiraju jednako, bez obzira na njihovu rasu, boju kože, religiiju,
pol ili zemlju porekla”.
6

Termin “afrmativne mere” od tada se više odnosi uopšteno na programe
koji su napravljeni da isprave posledice iz prošlosti, kao i diskriminatorne
postupke u sadašnjosti u regrutovanju, odabiru, razvoju i promovisanju
članova manjinskih grupa. Programi afrmativnih mera žele da naprave
sisteme i procedure koje će sprečiti buduću diskriminaciju tako što će osigurati
“jednakost ishoda”, kao što su procenti kvote, rasporedi zaduženja i programi
obuke za afrmativne mere.
7
Diskriminacija
Član 1. Konvencije za eliminaciju svih oblika diskriminacije prema ženama
(1979) defniše diskriminaciju žena kao “bilo kakvo razlikovanje, isključivanje
ili ograničavanje načinjeno na osnovu pola, koje za posledicu ili cilj ima
smanjenje ili poricanje priznanja, uživanja ili upražnjavanja ljudskih prava i
osnovnih sloboda žena na političkom, ekonomskom, društvenom, kulturnom,
građanskom ili bilo kom drugom polju, bez obzira na njihov bračni status, a na
osnovu jednakosti muškaraca i žena”.
Osnaživanje žena
Osnaživanje je proces osvešćavanja i izgradnje sposobnosti koji vodi do većeg
učešća u preobražavanju, do veće moći odlučivanja i kontrole nad životom.
8

Osnaživanje žena kao cilj politike implicira da žene legitimno imaju sposobnost
i treba individualno i kolektivno da učestvuju u procesima odlučivanja koji
oblikuju njihovo društvo i njihove živote, naročito kada su u pitanju društveni
prioriteti i razvojni pravci.
9
6
UNESCO, Kineska korporacija za prevođenje i objavljivanje UNDP, Englesko-kineski leksikon
Žene i pravo, 1995.
7
UNESCO, Kineska korporacija za prevođenje i objavljivanje UNDP, Englesko-kineski leksikon
Žene i pravo, 1995.
8
Marili Karl, Žene i osnaživanje: učestvovanje i odlučivanje, 1995, London.
9
Komitet za pomoć u razvoju, Vodič za jednakost žena i osnaživanje žena u saradnji i razvoju,
179
Jednakost
Prema ovom principu sva ljudska bića, bez obzira koje su rase, pola, religije,
društvenokulturnog ili politčkog statusa, imaju jednaka prava. Povelja
Ujedinjenih nacija (1945) prvi je međunarodni obavezujući instrument koji
potvrđuje jednaka prava muškaraca i žena. Još nekoliko sporazuma potvrdilo je
ove principe, a naročito Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima usvojena
1948. godine i Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena iz 1979.
godine.
Jednake šanse
Prepoznavanje jednakog statusa žena i muškaraca pred zakonom ne mora
da znači da će žene dobiti iste šanse da razviju svoje veštine i intelektualne
sposobnosti koje će im kasnije dozvoliti da ostvare svoja zakonska prava. Mere
jednakih šansi treba da obezbede ženama optimalne uslove u kojima će moći
da se razvijaju i dostignu jednak status.
Afrmativne mere su se koristile da bi se negovale jednake šanse. Ipak,
pošto one pre svega treba da obezbede “jednakost ishoda”, treba ih razlikovati
od potonjih (vidi Afrmativne mere).
Pravičnost
Iako se često koriste kao sinonimi, jednakost i pravičnost su dva veoma različita
pojma. Programi pravičnosti podržavaju tretiranje žena i muškaraca na različite
načine da bi se postigao jednak status žena i muškaraca. Takvi programi
zasnovani su na premisi da ako bi se žene i muškarci tretirali na isti način
(jednako), postojao bi rizik da ishod bude nejednak zbog početnih razlika.
10
Rod
Biološke razlike između muškaraca i žena se ne menjaju, ali društvene uloge koje
oni moraju da igraju razlikuju se od društva do društva i u različitim periodima
u istoriji. Termin rod odnosi se na ekonomske, društvene, političke i kulturne
atribute i na šanse koje su povezane sa činjenicom da je neko muškarac ili žena.
U većini društava muškarci i žene razlikuju se po aktivnostima kojima se bave,
u raspolaganju i kontroli resursa, kao i po učestvovanju u donošenju odluka.
Takođe, u većini društava žene kao grupa imaju manje pristupa resursima,
prilikama za posao i odlučivanju nego muškarci.
11
1998, OECD.
10
Iain McLean, Concise Dictionary of Politics, Oxford University Press, New York, 1996.
11
Komitet za pomoć u razvoju, Vodič za jednakost žena i osnaživanje žena u saradnji i razvoju,
1998, OECD.
180
Analiza roda
Analiza roda podrazumeva tumačenje činjenica i društvenih procesa
na taj način da imaju različite posledice na rodne uloge. To, u osnovi, znači
shvatanje da kulturni, društveni, politički i ekonomski sistemi i institucije nisu
rodno neutralni.
Krajnja svrha usvajanja analize roda jeste redefnisanje osnovih postavki
dominantnih kulturnih, društvenih i ekonomskih struktura da bi se promovisala
i osigurala osnovna ljudska prava, potrebe i težnje žena.
12
Unutar organizacija
Ujedinjenih nacija, kao što je UNESCO, usvajanje analize roda znači integrisanje
rodne perspektive u sve faze razvoja projekta (programiranje, dizajniranje,
sprovođenje i procenjivanje).
Jednakost rodova
Jednakost rodova znači jednaku vidljivost, osnaživanje i učestvovanje oba pola u
svim sferama javnog i privatnog života.
13
To znači da žene i muškarci, devojčice
i dečaci, treba da dobiju jednake šanse da učestvuju u razvoju društva, kao i da
dožive ispunjenje.
Jednakost rodova znači jednako prihvatanje i vrednovanje razlika između
žena i muškaraca, kao i njihovih različitih uloga koje igraju u društvu. Jednakost
rodova uljučuje pravo da se bude različit. Ovo znači da se moraju uzeti u obzir
postojeće razlike između žena i muškaraca koje se odnose na društvenu klasu,
politička mišljenja, religiju, etnicitet, rasu ili seksualnu orijentaciju. Jednakost
rodova znači diskutovanje o tome kako je moguće ići dalje, promeniti strukture
u društvu koje doprinose održavanju nejednakih odnosa između muškaraca
i žena, i dostići bolju ravnotežu različitih ženskih i muških vrednosti i
prioriteta.
14
Jednakost rodova predstavlja neophodnu komponentu ljudskih prava i
ključ razvoja. Ona zahteva novo partnertsvo između žena i muškaraca, devojčica
i dečaka – partnerstvo koje je zasnovano na međusobnom poštovanju, dijalogu
i deljenju javnih i privatnih odgovornosti.
15
Jednakost rodova ne znači da muškarci i žene postaju isti, nego da su
njihove prilike i šanse u životu jednake.
12
DANIDA, Ministarstvo spoljnih poslova, Žene u razvoju, 1993, Kopenhagen.
13
Savet Evrope, Stavljanje rodne perspektive u prvi plan, Pojmovni okvir, Metodologija i prezen-
tacija dobre prakse, maj 1998, Strasbur.
14
Savet Evrope, Stavljanje rodne perspektive u prvi plan, Pojmovni okvir, Metodologija i prezen-
tacija dobre prakse, maj 1998, Strasbur.
15
Informacijski komplet, Jednakost rodova, Žene, devojčice, rod, 1997, UNESCO.
181
Žene u prvom planu: stavljanje rodne perspektive u prvi plan
Stavljanje rodne perspektive u prvi plan Ujedinjene nacije defnisale su kao
“proces procene implikacija bilo kakvog planiranog postupka po žene i
muškarce, uključujući zakonodavstvo, politike i programe u bilo kom području
i na svim nivoima. To je strategija kojom interesi i iskustva žena i muškaraca
postaju sastavni deo dizajniranja, sprovođenja, nadgledanja i procene politika
i programa u svim političkim, ekonomskim i društvenim sferama tako da od
toga žene i muškarci imaju jednake koristi, a da se nejednakost ne ponavlja.
Krajnji cilj je postizanje jednakosti rodova.”
16
Cilj stavljanja rodne perspektive u prvi plan je integracija interesa jednakosti
rodova u analizu i formulaciju svih politika, programa i projekata. Strategija
stavljanja u prvi plan ne isključuje inicijative koje su specifčno usmerene ka
ženama ukoliko one promovišu jednakost rodova.
17
Žene u razvoju (ŽUR)
18
Aktivnost „Žena u razvoju“ (ŽUR) pokriva čitav niz pitanja i kontroverzi koje
se bave unapređivanjem žena u kontekstima razvoja. Osnovna pretpostavka
strategije ŽUR-a jeste da se doprinosi žena u razvoju društava nisu dovoljno
cenili i da ih stoga nedovoljno priznaju oni koji su zaduženi za razvojne
programe i na nacionalnom i na internacionalnom nivou. Posledica toga je da
razvojni projekti nisu održivi i efkasni, jer ne uzimaju u obzir produktivnu
ulogu žena.
Otkako se sedamdesetih godina pojavio diskurs ŽUR-a, postoji sve veća
svest o pravima žena da daju svoju vlastitu defniciju o razvoju i razvojnim
ciljevima, kao i da nađu sredstva da ih postignu. Žene se više ne vide kao
korisnici razvojnih procesa, nego kao neophodni učesnici.
Ranih osamdesetih nova istraživanja u društvenim naukama koja su se
usredsredila na odnose moći i roda dovela su do promene paradigme iz pristupa
ŽUR u pristup “Rod i razvoj“ (RIR).
Rod i razvoj (RIR)
Pristup “Rod i razvoj“ (RIR) iznikao je iz analize društvenih odnosa između
žena i muškaraca da bi se objasnilo zašto su žene i dalje nedovoljno imale koristi
16
Ekonomski i društveni savet, glavno zasedanje, juli 1997.
17
Komitet za pomoć u razvoju, Vodič za jednakost žena i osnaživanje žena u saradnji u razvoju,
1998, OECD.
18
Ideje u ovom delu u velikoj su meri inspirisane radom „Od ŽUR do RIR – pojmovni pomak u
diskursu žena i razvoja“ (eng. ’From WID to GAD - Conceptual Shifts in the Women and Devel-
opment Discourse‘, Shahrashoub Razavi and Carol Miller), februar 1995.
182
od razvojnih procesa uprkos činjenici da su njihovi doprinosi bili priznati
(pristup ŽUR). Pristupi RIR prave korelaciju između nejednakih rodnih odnosa
i nejednakog pristupa prirodnim, društvenim i ekonomskim resursima.
Ovaj pristup ne posmatra žene, njihove uloge, potrebe i težnje u izolaciji
u odnosu na uloge, potrebe i težnje muškaraca. Odgovornosti koje se dodeljuju
ženama razlikuju se od domaćinstva do domaćinstva, od zajednice do zajednice
i od društva do društva, ali su sve određene u odnosu na odgovornosti
muškaraca. Društveno uređenje tih odnosa između žena i muškaraca je ono
što treba da bude u središtu politike RIR-a.
183
SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA: JEZIK I POL
Agić, Mara (1992), Termini za označavanje rodbinskih odnosa kod dece osmog
razreda osnovne škole: komparativna analiza podataka dobijenih na selu i
u gradu, Predškolska stvarnost, Novi Sad.
Akhmanova, Olga (1980), review of B. Comrie and G. Stone (1978) in Language
in Society 9,1, 138-147.
Anić, Vladimir (1984), Rod i spol u srpskohrvatskom jeziku: razgraničenje,
Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 13/1, Beograd, 5-15.
Banković, Živka (1986), Govorni odnos vaspitač-dete i prihvatanje uloge pola,
Filozofski fakultet, Odeljenje za pedagogiju, Beograd, diplomski rad.
Berisavljević, Svetlana (1986), Jezik i pol: titule i zanimanja žene u banci, Prilozi
proučavanju jezika, Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike,
Novi Sad, 22, 119-133.
Berisavljević, Svetlana (1988), Sintaksičke karakteristike upotrebe formi
muškog i ženskog roda za obeležavanje zanimanja koja vrše žene, Filozofski
fakultet, Institut za južnoslovenske jezike, seminarski rad.
Bertoša, Mislava (2001), Jezičke promjene i feministička kritika jezika, Filozofski
fakultet, Zagreb.
Božičković, Dragana (1987), Jezik i pol: govorni stereotipi žene u usmenom i
pismenom opštenju, Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike,
Novi Sad, diplomski rad.
Cameron, Deborah (1992), Feminism and Linguistic Teory, St. Martin’s Press,
New York (drugo izdanje).
Čolak, Željka (1992), Analiza malih oglasa: lične vesti, Filozofski fakultet,
Institut za južnoslovenske jezike, Novi Sad, diplomski rad.
Dmitrijev, Petar A. (1986), O tendenciji maskulinizacije v zarubežnyh jazykah,
Slavjanskaja flologija, Universitet v Leningrade, Leningrad, 5, 117-128.
Dressler, Wolfgang (1987), Feminism in morphology, Working Papers in
Linguistics, Ohio State University, 35, 124-131.
Dugalić, Aleksandra (2005), Odnos analize diskursa i sintakse: primeri iz
pisanih medija (Dnevnik: 2004), Filozofski fakultet, Novi Sad, Odsek za
srpski jezik i lingvistiku, diplomski rad.
Dujović, Aleksandra (1992), Analiza malih oglasa: lične vesti, Filozofski
fakultet, Institut za južnoslovenske jezike, Novi Sad, diplomski rad.
Đurović, Marija (2005), Titule i zanimanja sportisktinja u dnevnim novinama
‘Politika’ i ‘Danas’, Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i književnost,
Novi Sad, seminarski rad.
Fischman, Pamela (1978), What do couples talk about when they’re alone? D.
Butturf & E. L. Epstein (ur.), Women’s language and style, Akron, OH,
184
L6S Books, 11-22.
Fischman, Pamela (1983), Interaction: Te work women do, B. Torne, C.
Kramerae & N. Henley (ur.), Language, gender and society, Rowley, MA:
Newbury House.
Gebran, Alen i Žan Ševalije (2004), Rečnik simbola, Stilos, Novi Sad.
Gofman, Ervin (1964), Te neglected situation, American Anthropologist, 66,
133-136.
Graovac, Dragana (2005), Titule i zanimanja žena u svakodnevnom razgovoru,
Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i lingvistiku, Novi Sad, seminarski
rad.
Guide to Non-Sexist Language (1987), UNESCO.
Guidlines on Gender Neutral language (1999), UNRSCO.
Hellinger, Marlis (ur.) (1985), Sprachwandel und feministische Sprachpolitik:
Internationale Perspektiven, Opladen, Westdeutscher Verlag.
Janjanin, Milan (1934), Gospođa profesor, Naš jezik, Beograd, 2/7, 202-204.
Jespersen, Otto (1966), Language. Its nature, development and origin, George
Allen & Unwin LTD, London (Prvo izdanje je iz 1922).
Joksimović, Dragana (2005), Titule i zanimanja u razgovornom srpskom jeziku,
Centar za rodne studije, ACIMSI, Univerzitet u Novom Sadu, seminarski
rad.
Knežević, Dragana (2005), Analiza diskursa dnevnih novina: titule i zanimanja
žena u dnevnom listu ‚Politika‘, januar-februar 2005, Filozofski fakultet,
Novi Sad, Odsek za srpski jezik i lingvistiku, diplomski rad.
Klajn, Ivan i Šipka Milan (2007), Veliki rečnik stranih reči i izraza, Prometej,
Novi Sad.
Kodrnja, Jasenka (2008), Eurinoma i njezine zmije u: Žene zmije - rodna
dekonstrukcija, Institut za društvena istraživanja u Zagrebu, Zagreb.
Kolundžija, Jelena (2005), Institucionalna upotreba titula žena: analiza
diskursa, Filozofski fakultet, Novi Sad, Odsek za srpski jezik i lingvistiku,
diplomski rad.
Kukolj, Vesna (1989), Analiza novinskog teksta: upotreba formi ženskog roda
za obeležavanje zanimanja i titula žena, Filozofski fakultet, Institut za
južnoslovenske jezike, Novi Sad, seminarski rad.
Kontra, Miklos at al. (1999) Language: A Right and Resorce: Approacing
Linguistic Human Rights, CEU Press, Budapest.
Lakof, Robin (1973), Language and woman’s place, Language in Society, 2,
45-80.
Maček, Dora (1984), Te usage of common gender nouns in Serbo-Croatian,
referat na: 7th AILA Congress, Brisel, sekcija: Jezik i pol.
May, Jakob (1984), Sex and language revised: Can women’s language change
the world? Journal of Pragmatics, 8, North-Holland, 261-283.
185
McConnell‑Ginet, Sally i dr. (ur.) (1980), Woman and language in literature
and society, Praeger Publ., New York.
Meljnikov, Melita (1994), Upotreba nomina agentis u standardnom
srpskohrvatskom jeziku u seoskoj sredini u Vojvodini (selo Lipar),
Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i lingvistiku, Novi Sad, diplomski
rad.
Nikolić, Miroslav (2000), Obratni rečnik srpskoga jezika, Matica srpska, Novi
Sad i Institut za srpski jezik SANU, Beograd.
Nikolić, Sreten (1954/55), Oblici imena: zvanja, zanimanja, dužnosti i titula
ženskih lica, Naš jezik, nova serija, 6/5-6, Beograd 196-204.
Novković, Biljana (2005), Analiza diskursa dnevnih novina: titule i zanimanja
žena u dnevnom listu ‘Dnevnik’, januar – februar 2005, Filozofski
fakultet, Odsek za srpski jezik, diplomski rad.
Pepić, Sanja (1995), Analiza jednog tipa novinskog teksta: upotreba naziva za
zanimanja koja vrše žene registrovani u kulturnim rubrikama dnevnih
listova, Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik, projekat “Psiholingvistička
istraživanja”, seminarski rad.
Perović, Branka (1989), Imenice koje označavaju zanimanje žene: empirijski
materijal iz “Praktične žene” i “Svijeta”, Filozofski fakultet, Institu za
južnoslovenske jezike, seminarski rad.
Rajić, Ljubiša (1982), Jezik i pol, Kultura, 57/58, Beograd, 79-95.
Rakić, Jasmina (2005), Titule i zanimanja žena u rečniku SANU, Filozofski
fakultet, Odsek za srpski jezik, seminarski rad.
Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, 1959 – 2006, knj. 1 – 17,
SANU, Institut za srpski jezik, Beograd.
Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika, u šest tomova, 1967 – 1976, Matica
srpska, Novi Sad.
Ristić, Stana (2004), Ekspresivna leksika u najnovijem omladinskom žargonu i
u savremenom srpskom jeziku, Ekspresivna leksika u srpskom jeziku, Institut
za srpski jezik SANU, str. 172.
Savić, Svenka (1981), Jezik i pol: termini za označavanje zanimanja koje vrše
žene na fakultetu, referat na: VIII kongres psihologa SFRJ: sekcija: polne
razlike, Zagreb, maj 1981.
Savić, Svenka (1984), Pragmatički aspekti roda nomina agentis u
srpskohrvatskom /hrvatskosrpskom jeziku, Naučni sastanak slavista u
Vukove dane, 13/1, Beograd, 247-258.
Savić, Svenka (1984), Principi stvaranja neologizama u srpskohrvatskom jeziku,
u: Jovan Jerković (ur.), Leksikografja i leksikologija – zbornik radova,
Matica srpska, Novi Sad – Beograd, 161-170.
Savić, Svenka (1985), Pragmatic aspects of the gender of occupational terms in
Serbo-Croatian, Arbeitspapirer, Slavisk Institut, Aarhus University, 1, 1-17.
186
Savić, Svenka (1988), Kako pisati zanimanja i titule žena, predavanje održano u
Sekciji za lektore Društva za srpskohrvatski jezik i književnost Vojvodine,
Novi Sad, april 1988.
Savić, Svenka (1989), Language and sex, Evidence form Serbo-Croatian,
European Journal for Semiotic Studies, Wien, 1/3, 535-555.
Savić, Svenka (1992), Žene u jevanđelju po Luki: analiza narativnih postupaka,
Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike, neobjavljen rad.
Savić, Svenka (1993), Analiza diskursa, Filozofski fakultet, Novi Sad.
Savić, Svenka (1995), Još jedan primer (ne)vidiljivosti žena u udžbeniku,
Feminističke sveske, Beograd, 3-4, 223-226.
Savić, Svenka (1995), Jedan primer (ne)vidljivosti žene u udžbeniku,
Feminističke sveske, Beograd, 4-5.
Savić, Svenka (1996), Ka jeziku mira i tolerancije u religijskom diskursu, B.
Jakšić (ur.), Ka jeziku mira”, Institut za sociološka istraživanja, Beograd,
221-244.
Savić, Svenka (2002), Seksizam u jeziku – politika omalovažavanja, u:
Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse, ur. Marina Blagojević,
Asocijacija za žensku inicijativu, Beograd, str. 65-86.
Savić, Svenka (2002), Zašto treba pisati u ženskom rodu titule i zanimanja
žena?, u: Žene na delu /informator/, Žene na delu, Beograd, 8-9.
Savić, Svenka (2004), Žena sakrivena jezikom medija – kodeks neseksističke
upotrebe jezika, Futura publikacije, Novi Sad.
Savić, Svenka (2004), Jezik i rod: politički korektan govor s fokusom na
seksizam u udžbenicima osnovne škole, u: Gender perspektiva u nastavi:
mogućnosti i poticaji, Fondacija Heinrich Boll, Regionalni ured Sarajevo:
Kulturkontakt Austrija, Sarajevo, 60-68.
Sklena, Olivera (1992), Analiza jednog primera pisanog teksta: tekst spomenara,
Filozofski fakultet, Institu za južnoslovenske jezike, Novi Sad, diplomski
rad.
Šare, Sandra (2004), Kako pisati za novine – jezik javne komunikacije, Medija
centar, Beograd.
Šorović, Olivera (1992), Analiza jednog tipa novinskog teksta: oglasi na
francuskom i srpskohrvatskom jeziku “Ligne du coeur”, Filozofski fakltet,
Odsek za srpski jezik i lingvistiku, Novi Sad, diplomski rad.
Štasni, Gordana (1999-2001), Nomina agentis i nomina attributiva u Rečniku
srpskohrvatskog jezika, Prilozi proučavanju jezika, br. 30-32, Katedra za
srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad,
285-296.
Šunjka, Aleksandra (1995), Jedan tip analize novinskog teksta: upotreba naziva
za zanimanja i titule žena, Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i
lingvistiku, projekat “Psiholingvistička istraživanja”, diplomski rad.
187
Tannen, Deborah (1984), Conversational style: Analyzing talk among friends,
Norwood, New York:Ablex.
Tannen, Deborah (1989), Talking voices: Repetition, dialogue, and imagery in
conversational discourse, Cambridge: Cambridge University Press.
Tannen, Deborah (1990), You just din’t understand: Women and men in
conversation, Ballantone Books, New York.
Tolstoj, Svetlana i Radenković Ljubinko (2001), Slovenska mitologija:
enciklopedijski rečnik, Zepter Book World, Beograd.
Trajkovski, Milačić Svetlana (2001), Diskurs analiza tekstova o ženi u dnevnim
novinama ‘Politika’, Odsek za srpski jezk i lingvistiku, Filozofski fakultet,
Novi Sad, diplomski rad.
Trifković, Olga (2004), Predstava političarke u dnevnom listu “Politika”,
Filozofski fakultet, odsek za srpski jezik i lingvistiku, Novi Sad, diplomski
rad.
Vince, Zlatko (1954/55), Drugarica direktor, gospođa profesor ili drugarica
direktorica, gospođa profesorica, Jezik, Zagreb, 3/4, 113-188.
Vujkov, Ružica (1992), Analiza diskursa o ženi u Novom zavetu, Filozofski
fakultet, Institut za južnoslovenske jezike, Novi Sad, diplomski rad.
Wodak, Ruth i dr. (1987), Spachliche Gleichbehandlung von Frau un Mann,
Schriftenreihe zur socialen und berufishen Stellung der Frau, 16,
Herausgegeben vom Bundesministerium fur Arbeit und Soziales.
Zejak, Svetlana (1992), Starozavetna žena u dijalozima biblijskog teksta,
Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike, Novi Sad, diplomski
rad.
Zejak, Svetlana (1992), Starozavetna žena u dijalozima biblijkog teksta: kritičke
opaske, Intermedijalni simpozijum „Kritika“, Filozofski fakutlet, Novi Sad,
19-23. novembar 1992.
Živanović, Gordana (1988), Zanimanja i titule žena, Filozofski fakultet,
Institut za južnoslovenske jezike, semiarnski rad.
Žižović, Olivera (2004), Mrvice s antičke trpeze, Mari Gudo: Kasandra, http://
www.tvorac-grada.com/casopis/prikazi/februar.html#01.
Wodak, Ruth ur. (1997), Gender and Discourse, Sage Pbl, London.
ZAKON O ZABRANI DISKRIMINACJE dostupan na adresi: http://www.cups.
org.yu/download/35/
ZAKON O SLUŽBENOJ UPOTREBI JEZIKA I PISAMA dostupan na
adresi: http://www.puma.vojvodina.gov.rs/dokumenti/zakoni/Zakon_
sluzbenoj_upjezika_pisma.pdf
188
Biografje saradnica
Čanak, Marijana (1982, Subotica), profesorka
srpske književnosti, studentkinja master prog-
rama ACIMSI Centra za rodne studije Univer-
ziteta u Novom Sadu. Saradnica na edukativ-
nim i istraživačkim projekima Ženskih studija
i istraživanja u Novom Sadu. Objavila je niz
radova iz srpske književnosti i jezika.
Mitro, Veronika (1965, Novi Sad), diplomi-
rana psihološkinja, apsloventkinja ACIMSI
Centra za rodne studije Univerziteta u Novom
Sadu. Jedna je od osnivačica Ženskih studija i
istraživanja i saradnica na mnogobrojnim pro-
jektima.Objavila je nekoliko knjiga posvećenih
pitanju nasilja i Romkinja.
Savić, Svenka (1940, Gospođinci), redovna
profesorka Psiholingvistike na Filozofskom
fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Jedna je
od osnivačica i korodinatorka Ženskih studija
i istraživanja (1997-2008) i mnogobrojnih pro-
jekata Studija. Objavila 25 knjiga i preko 100
radova
Štasni, Gordana (1966, Kruševac), docentkinja
na Odseku za srpski jezik i lingvistiku Filo-
zofskog fakulteta u Novom Sadu. Magistrirala
je odbranivši tezu Polne razlike u narativima
adolescenata. Bavi se metodikom nastave sr-
pskog jezika i književnosti, derivatologijom i
leksikologijom. Objavila je mnogobrojne struč-
ne i naučne radove.
189
Sadržaj
Prvi deo
Predgovor 5
Rod i jezik, Svenka Savić
Drugi deo
Registar imenovanja žena, Gordana Štasni i Veronika Mitro 35
Treći deo
Interpretacija podataka iz Registra: jedan od mogućih pristupa
odrednici vračara i srodnim rečima, Marijana Čanak 133
Četvrti deo
Dodaci 165
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 166
Vodič za upotrebu rodno neutralnog jezika UNESCO, 1999. 172
Selektivna bibliografja: jezik i pol 183
Biografje saradnica 188
190

191
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
811.163.41’366.522
ROD i jezik / priredile Svenka Savić ... [et al.]. -
Novi Sad : Ženske studije i istraživanja : Futura publikacije,
2009
(Novi Sad : Futura publikacije). - 189 str. ; 24 cm
Tiraž 1.000. - Bibliografja.
ISBN 978-86-7188-111-1
1. Савић, Свенка
a) Српски језик - Именице - Женски род
COBISS.SR-ID 240107271

Ženske studije i istraživanja i Futura publikacije

ROD I JEZIK
Priredile
Svenka Savić, Marijana Čanak, Veronika Mitro, Gordana Štasni

Novi Sad, 2009 

ROD i JEZIK Priredile: Svenka Savić, Marijana Čanak, Veronika Mitro, Gordana Štasni Izdavači: Futura publikacije i Ženske studije i istraživanja Za izdavače: prof. dr Svenka Savić Recenzije: dr Stana Ristić i dr Vera Vasić Lektura: mr Mirjana Jocić Dizajn korica i prelom: Relja Dražić Novi Sad, 2009. Tiraž: 1000 primeraka Finansijska podrška: Friedrich Ebert Stiftung (FES) Zahvaljujemo svim studentkinjama i studentima koji su sarađivali na projektu ili učestvovali na raznim seminarima i tako doprineli da se pokrenu mnoga pitanja o normiranju srpskog jezika, a naročito upotrebe rodno osetljivog jezika u institucionalnim uslovima: Svetlani Berisavljević, Maji Branković, Maji Brukner, Marijani Čanak, Anici Dugalić, Mariji Đurović, Dragani Graovac, Tatjani Igić, Dragani Joksimović, Zorani Kokotović, Maji Milović, Veroniki Mitro, Biljani Novković, Olgi Trifković, Nataši Trifunović. Zahvaljujemo koleginicama Mirjani Jocić, Stani Ristić i Veri Vasić i kolegi Milanu Ajdžanoviću na korisnim savetima i prijateljskim usmeravanjima tokom finalizacije knjige.

Posebno zahvaljujemo Fondaciji Fridrih Ebert i Ani Manojlović, na podršci projektu o rodno osetljivom jeziku u periodu 2004-2008. godine u Udruženju građana Ženske studije i istraživanja u Novom Sadu. 

1. deo  .

 .

posebno u medijima. U drugim jezicima (na primer. Zahtevi su iz Deklaracije u znatnoj meri već utkani u mnoge naučne discipline.Predgovor Prema Deklaraciji o ljudskim pravima (1948) nije dozvoljen bilo koji oblik diskriminacije u društvu. rodnoj ili seksualnoj i svakoj drugoj pripadnosti). Robert Filipson iz Danske. a najčešće je prisutna u jeziku. polnoj. etničkoj. koja može imati različite oblike i manifestacije. pa je ovaj dokument danas delatan u različitim oblicima u svetu. Tokom pedeset godina postojanja Deklaracije donete su razičite preporuke za pojedinačne oblike diskriminacije. nemačkom ili norveškom) već su ustanovljena normativna pravila kojima se uređuje rodno osetljiva upotreba jezika. Mikloš Kontra iz Mađarske. da pomenem samo najistaknutije) i rodno osetljivim jezikom (gender sensitiv language) – u tom domenu je najpoznatija predstavnica Debora Kameron (Cameron Deborah. ili čitavoj zajednici. pa tako u domenu istraživanja jezika postoji posebna disciplina koja se bavi pitanjima jezičkih ljudskih prava (čiji su predstavnici: Tove Skutabb Kangas iz Finske/Danske. Ona je proistekla kao rezultat rada na  . dok u srpskom jeziku takav put predstoji u javnoj i službenoj upotrebi. pa je ova publikacija suma iskustva i istraživačke prakse za primenu u obliku preporuka za konkretnu javnu i službenu upotrebu. zakinuto pravo da se koriste maternjim jezikom u govorenom ili pisanom obliku u javnoj ili službenoj upotrebi i seksizam kojim se obeležava diskriminacija prema polu. Tokom poslednje dve decenije znatno se pojačala građanska aktivnost na ovom poslu pojedinki i pojedinaca zajedno sa udruženjima građana. starosnoj. važna su dva termina: lingvicizam kojim se obeležava pojava u društvu da je pojedincima. što se vidi i kod nas u zakonodavnoj praksi: nedavno je usvojen Zakon protiv diskriminacije (dok je Zakon o ravnopravnosti polova još uvek u skupštinskoj proceduri). 1999/2). Kad je reč o jeziku sa osloncem na Deklaraciju. a jezik bi trebalo da signalizira nastojanje društva da otkloni oblike diskriminacije ( prema rasnoj. u engleskom.

projektu o rodno osetljivom jeziku, koji je u Udruženju građana “Ženske studije i istraživanja” u Novom Sadu finansirala Fridrih Ebert fondacija (2005-2008), a kojim je rukovodila prof. dr Svenke Savić. U knjizi su tri osnovne celine. U prvoj Svenka Savić izlaže teorijski okvir u kojem predlaže uputstva za rodno osetljivu upotrebu srpskog jezika, i na taj način poziva na širi dijalog u društvu o budućim normativnim fazama srpskog jezika u javnoj upotrebi U drugoj celini Gordana Štasni i Veronika Mitro pokazuju na osnovu prikupljenih empirijskih podataka na koji način se događa smena upotrebe reči za imenovanja žena, posebno za njihove titule i profesije, tokom dva veka srpsko(hrvatskog) jezika. U trećoj celini Marijana Čanak ilustruje na koji način bi se materijal prikupljen u Registru mogao koristiti u svrhu promene svesti o rodnoj ulozi žene i muškarca u našem društvu, a na primeru samo jedne imenice (vračara). Materijali u dodacima knjige pomažu čitaocima i čitateljkama da bolje razumeju kontekst namere priređivačica da se pojača diskusija o ovoj, kod nas još uvek zanemarenoj, interdisciplinarnoj oblasti istraživanja roda i jezika u institucijama u kojima je uvođenje rodno osetljivog jezika jedna od pretpostavki demokratskih promena u društvu. To je ujedno i dobra tema za diskusiju o planiranju razvoja srpskog jezika – discipline koja, kao sistematska i kontinuirana istraživačka aktivnost, nije još uvek dovoljno snažna u Srbiji. 18. maj 2009. Priređivačice 

Svenka Savić

ROD i JEZIK
Sažetak

U interdisciplinarnu naučnu oblast rodne studije (studije roda) uvedena je terminološka razlika u značenju: pol i rod, koja ima dalekosežne teorijske i metodološke konsekvence u istraživanjima (ne samo jezika) danas, podjednako u društvenim koliko i u prirodnim naukama. Dok se pol, kao biološka, unapred zadata razlika između žene i muškarca, odnosi na činjenicu da je neko rođen/ a kao muška, odnosno ženska osoba, rod se kao sociološka kategorija odnosi na činjenicu da, rođeni kao muškarci ili žene, u svojim kulturama i društvima odrastamo shodno obrascima društva koji su podložni promenama. Ova se razlika može dobro videti na materijalu nekog jezika, u ovom slučaju srpskog. Rodno osetljiv jezik je termin kojim se pokazuje težnja da jezik pomogne u ostvarivanju ljudskih prava kad su u pitanju ženske ili muške osobe. Ovo je samo deo ukupne problematike koji zovemo politički korektan govor/jezik, usaglašen sa zahtevima datim u Deklaraciji o ljudskim pravima: niko ne može biti diskriminsan pomoću jezika. U ovom radu ukazujem na moguće pravce normiranja rodno osetljivog srpskog jezika u javnoj i službenoj sferi kad je fokus na većoj jedinici od rečenice – na tekstu. Termin se odnosi na činjenicu da se zahtevi za obeležje sociološke kategorije – roda, u ovom slučaju žena, vidi i u jezičkoj formi. Odabrala sam teoriju govorne delatnosti u okviru koje predstavljam konkretna uputstva za normativnu jezičku upotrebu na nivou teksta i rečenice u javnoj i službenoj upotrebi srpskog jezika (dominantnije u medijima). Pretpostavka je da se osvajanjem rodno osetljive upotrebe jezika može uticati na svest onih koji se tim jezikom koriste u pravcu rodne ravnopravnosti. Pri tom se uvažava činjenica da jezik podjednako odražava procese prisutne u prethodnim etapama razvoja društva (videti podatke o poslovicama u radu Žarka Trebješanina, 1985) i anticipira promene u društvu koje bi mogle biti. 

Korpus za rodno osetljiv srpski jezika ovde je različit i uključuje podatke iz istorijske perspektive i sadašnjeg stanja. Tu su podaci iz šestotomnog Rečnika srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske i sedamnaest knjiga Rečnika SANU (od slova A do slova O) u kojima je materijal s kraja 19. i prve polovine 20. veka. Zatim su tu tekstovi objavljeni u (pisanim) medijima u poslednjih dvadeset godina. Novina su u ovom korpusu tekstovi iz časopisa i literature koji žanrovski pripadaju rodnim studijama, objavljenoj na srpskom jeziku u poslednjoj deceniji, da bi se pokazalo da postoji žanr koji nije dovoljno iskorišćen u istraživanjima kada je reč o rodno osetljivom jeziku. Rezultati se izlažu u obliku 12 predloženih uputstava, tačnije preporuka koje bi valjalo primeniti prilikom oblikovanja tekstova za javnu i službenu upotrebu na srpskom jeziku, a koja su potkrepljena primerima iz navedenog korpusa podataka. Ključne reči: javna upotreba jezika, inventar formi, izbori, lingvicizam, namera, jezička norma, patrijarhat, rod, rodna perspektiva, rodno osetljiv jezik, seksizam, službena upotreba jezika, teorija delatnosti, upotreba jezika 

Norma jeste dogovor. Jedan pravac poželjne politike jezika može biti ka homogenizaciji nacije. Definicija koja je rasprostranjena kod nas u srbistici pripada strukturalnom teorijskom okviru s početka XX veka prema kojoj je jezik shvaćen kao sistem znakova namenjen komunikaciji u nekom društvu. I ovde uvažavamo sud da je pitanje standardizacije (normiranja) jezika uvek i političko pitanje i da putem sprege naučne i političke volje dolazi do normativne prakse. Ima preko sto različitih definicija jezika kojima se najčešće afirmiše neki teorijski pristup primenjen na nekom empirijskom materijalu nekog jezika. izdanje 1996). Norma je deo našeg teorijskog pogleda na jezičke pojedinosti. s vođenjem računa o tome da je svaka upotreba jezika vezana za društveni i politički kontekst. svaka definicija delimično fokusirana na neku problematiku i empirijski materijal. Jedan mogući pristup normiranju rodno osetljivog srpskog jezika Jezik određujemo kao delatnost. shodno tome. a poznata je činjenica da je prvi kompjuterski program napravila matematičarka Ejda Lavelas. Normirati neki jezik znači intervenisati u njemu u pravcu neke poželjne jezičke politike. Ovde se bavimo upotrebom srpskog jezika u javnoj i službenoj sferi. Shodno tom teorijskom opredeljenju predmet nauke o jeziku jeste struktura jezika (Ferdinand de Sosir. Možemo se  . dok drugi može biti okrenut uvažavanju svih jezika u državi podjednako. a nije jezik sam. Na primer. budući da zahvata deo kompleksne prirode jezika. ili da jezik oblikuje misao. da pohvali ili podrži. Kurs opšte lingvistike. da se naruga drugom ili ga učini (ne)vidljivim. Govorimo o implicitnoj i eksplicitnoj nameri za (ne)vidljivost. godine pisali prve kompjuterske programe”.Uvod Jezik nije moguće jednoznačno definisati pa otuda postoji više definicija jezika od kojih je svaka delimično tačna. pa je. da jezik anticipira promene u društvu. Druge teorije i definicije preciziraju odnos misli i jezika. U takvom pristupu imamo u vidu nameru govornika da nešto čini jezikom: da ubeđuje. pa se kaže da jezik izražava misli. kada je jezička upotreba u pitanju. ili pak. u jednom udžbeniku matematike nalazimo rečenicu: “Matematičari su već oko 1840. te shodno tome predmet nauke o jeziku jeste odnos mišljenja i jezika. Treće se više okreću jeziku u odnosu na društvo i pokazuju da jezik odražava društvene promene. Zaključujemo da mnoge definicije samo delimično bliže određuju kompleksnu prirodu jezika. Jezička forma ove rečenice nas upućuje na pomisao da se radi o muškarcima. jer nas interesuje šta sa jezikom možemo činiti i šta činimo dok govorimo ili pišemo. da je jezik arhaičan u odnosu na promene u društvu. mada su teorijski pristupi toj vezi različiti.

Na primer. Još uvek se u naslovima nekih pisanih medija pojavljuju reči. gospođo. nego tragamo za inventarom formi kojima se neka namera može ostvariti u tekstu i njegovim delovima (najčešće rečenicama i paragrafima).. Stoga se ovde opisuje i analizira inventar različitih jezičkih mogućnosti. mada postoji kodeks u medijima kojima se ovakvo pisanje osuđuje2. za koje nam stoje na raspolaganju mnoge forme u inventaru. Pri tom treba znati koje od njih nisu poželjne u konkretnoj situaciji. tu su forme u inventaru: koleginice. što znači da su spiskovi promenljivi: tokom vremena neke forme ispadaju sa liste. ili u zavisnosti od ukupnih demokratskih procesa u društvu.pitati da li je namera pisca ove rečenice bila da umanji doprinos matematičarke ili je rečenica formirana kao što je do sada bilo uobičajeno u naučnom diskursu u kojem je forma muškog roda tzv. Ako je namera da nekog oslovimo. prijateljice. Na primer. tačnije podatke da žene doprinose razvoju civilizacije i društva1. dekanice. poznatost. Ono što je potrebno učiniti u datoj situaciji jeste odabrati jednu od više mogućih u nekoj konkretnoj situaciji. u zavisnosti od drugih faktora (kao što su poznatost.. za oslovljavanje ili pozdravljanje postoji više od jedne forme. dobar dan. Proces pravljenja spiskova inventara je dinamičan. kao proces normiranja. ili titule: predsednice. kad je oslovljavanje ženske osobe u pitanju danas je uglavnom dominantno u upotrebi gospođa. Drugi primer može biti pozdravljanje. izrazi i kvalifikacije kojima se vređaju druge osobe. ili na signalizaciju (ne)formalnih odnosa sagovornika (ćao. Standardizacija. obrazovanje). kako je to najčešći zahtev u strukturalističkom teorijskom pristupu.. do 1990): drugaricu je preko noći zamenila gospođa! Formiranje rodno osetljivog srpskog jezika nalazi se u procesu u kojem su neke karakteristike već oformljene. tek formiramo naviku za nediskriminatornu upotrebu jezika u svakodnevnom govoru i u medijima. To znači da formom jezika autor teksta može da sakrije pol osobe. ‘generička’ ili ‘objektivna’ – bezrodna.). a koje se odnose na: doba dana (dobro jutro. direktorice. Na primer. o čemu detaljnije piše Bojana Milosavljević (2007).. zdravo. 0 . U pristupu sa stanovišta teorije delatnosti ne govorimo o normi koja bi se odnosila na ispravno/neispravno upotrebljenu reč. umesto drugarica (inače dominantna u službenoj upotrebi u periodu od 1945. Inventar ovde znači da postoji više od jedne mogućnosti za neku jezičku upotrebu. dobro veče). pol sagovornika. u ovom pristupu podrazumeva pravljenje finitnih lista inventara za upotrebu jezika u različitim situacijama. druge se u nju uključuju. s obzirom na uzrast. a ne propisuje se jedna forma kao jedino ispravna i jedino moguća. dok su druge u procesu formiranja.

u institucijama kakve su fakulteti ili sudovi (videti spisak titula i zanimanja na Filozofskom fakultetu i u sudu u dodatku). Takav pristup poziva na kreativan odnos prema jeziku jer zahtev ‘učini ženu vidljivom u jeziku u javnoj sferi’ podstiče na to da pronalazimo i pravimo forme u jeziku u nastojanju da ostvarimo takav zahtev. Od dve ponude: euro i evro.. –ka (doktorka). zamenice.. –kinja (prvakinja). a titula je ono što tu osobu čini jasno prepoznatljivom u društvenoj hijerarhiji. budući da se one prepliću. –uša (sponzoruša). U primeru: Profesorka Jelena Jovanović je održala ispite vidi se da je u pitanju profesija. ‘pobedila’ je forma evro glasanjem u komisiji za pitanja pravopisa Odbora za standardizaciju srpskog jezika. žena na javnim i društvenim funkcijama i u pojedinim profesijama. Nije jednostavno podeliti ove dve kategorije u konkretnim primerima srpskog jezika.  . u pitanju je titula. U najširem smislu profesija je ono čime se neka osoba bavi. pa ih za ovu priliku posmatramo kao jedinstvenu kategoriju. ali je malo onih koji znaju kako je do dogovora došlo. Ovo iz uverenja da jezička vidljivost razotkriva ono što je u društvu stvarnost: prisustvo. neki glagolski oblici). Bogata morfološka sredstva stoje na raspolaganju kad su u pitanju imenice ženskog roda. nije moguće upotrebiti neku imenicu bez oznake gramatičkog roda (muškog. ali u primeru oslovljavanja: Profesorka Jovanović.Odnos roda i jezika: prostor za jezičku kreativnost Norma u jeziku je rezultat dogovora stručnjaka za jezik o nekom datom pitanju. ženskog ili srednjeg). na primer. beležimo inventar onih mogućnosti kojima se može pokazati velik stepen vidljivosti žena u jeziku shodno njihovoj izrazitoj prisutnosti u javnom životu. 2008) od kojih su neki veoma produktivni: –ica (poslanica). čime smo se bavile tokom poslednjih decenija (videti spisak literature na kraju knjige). a mogao je biti normiran oblik euro koji se inače u govoru češće čuje od onog koji je komisija Odbora predložila Narodnoj banci Republike Srbije da propiše kao ispravnu. Svima je poznat dogovor da se evropska valuta na srpskom jeziku naziva evro. Kada govorimo o odnosu roda. šefica/šefovica. Treba dodati da jedna ista imenica za zanimanje ili titulu može imati i dve ili više nastavačkih realizacija (doktorka/doktorica. Govorimo o nazivima koji označavaju profesije i titule3 žena. dekanka/dekanica. negde i dominacija.) širom geografskog područja srpskog jezika. Uglavnom se pominju 13 produktivnih nastavaka za označavanje imenica ženskog roda u srpskom jeziku (Milan Ajdžanović. pridevi. posebno one o kojima ovde više govorimo: za označavanje profesije ili statusa (titula) žene u društvu. kao socijalnog konstrukta (što znači da se može menjati) i norme jezika kao dogovornog konstrukta (što znači da se može menjati). Pošto srpski jezik ima dosledno utkanu kategoriju gramatičkog roda u nekim vrstama reči (imenice. molim Vas ispitne prijave. neki brojevi.

Bez nastavka za imenice koje su dvorodne: Ona je foto model u “Vogu”. Izbor forme zavisi od nekoliko faktora: od namere govornika. Tome su doprinele i razne aktivnosti stručnjaka za jezik u (medijima pre svega) ali i zalaganja pojedinki i pojedinaca da objasne važnost upotrebe rodno osetljivog jezika u procesima demokratizacije celokupnog društva u Srbiji. Svaka imenica kojom se označava titula ili zanimanje ima više od jedne komponente značenja. To se takođe odnosi na mažoretkinje.  . nego samo značenje ‘žena na položaju ministra’. Zato podaci dati u sledećem poglavlju knjige dokumentovano ukazuju na pojavu smene formi i značenja imenovanja za profesije i titule žena tokom sada već skoro dva veka. 2. Činjenica je da se jezičko ponašanje menja. ali je i osetljivost predstavnika srpskog jezika na tu pojavu porasla. Nastavak: Kosmonautkinja Valentina Tereškova je prva žena koja je stigla na Mesec. ali se isto tako menja inventar formi koje jezik poseduje ili koje stvara. od ličnog stava prema rodno osetljivom jeziku. Izraz žena + profesija/titula: Prva žena kosmonaut Valentina Tereškova je stigla na mesec. koja su se već odomaćila. aktuelnu ministarku pravde u Vladi Srbije. Na primer. od stava osobe kojoj se govori prema rodno osetljivom jeziku. Danas se u javnoj i službenoj upotrebi ne koristi ova titula za značenje ‘žena ministra’. Pre svega zato što je više žena u javnoj sferi. od već stvorene navike za upotrebu formi ženskog roda. od društvene potpore (kao što su odluke nadležnih tela o pitanjima jezika) itd. ‘žena na položaju ministra’. kao nova zanimanja kod nas samo za žene. kao i na pojavu mnogih novih imenica u okviru toga inventara. ‘žena ministra’. ministarka4 je doskora imala dve komponente: 1. a izostaju u popisu imenica u aktuelnim rečnicima srpskog jezika. Island prva zemlja koja dobija premijerku lezbejku. Postoji mogućnost opisnog kazivanja (na primer. Proces izbora je dinamičan i o promeni u upotrebi možemo zaključiti na osnovu frekvencije i inventara upotrebe pojedinih titula i zanimanja žena danas u odnosu na prethodne dve decenije. hostese i čirlidersice. druge se nameću kao prioritetne. možemo reći: zapisnik je vodila).Za označavanje profesija i titula žena raznovrstan je inventar formi. umesto zapisničarka. Tokom vremena neke komponente značenja se gube. takve su u medijima vrlo frekventno upotrebljavane titule kancelarka i premijerka: Pada rejting kancelarke Angele Merkel. Na primer. Tako se na primer naslov teksta Ministarka pravde rodila devojčicu odnosi na Snežanu Milović. Zaključujemo da ih je danas mnogo više. i često se upotrebljavaju u jeziku medija i svakodnevnom govoru.

Nije bilo javnih reakcija protiv naziva ove profesije u muškom rodu (većina zaposlenih u svim bankama su žene). čitate obaveštenje da je menjač dužan da obavesti klijente o prodaji valute. Ako svratite u bilo koju banku. a ne predmeta (menjač brzine u automobilu). jer je ova titula rezervisana za njeno značenje ‘žena ministra’ . odnosno ne može u jeziku pojaviti kao novina. Uputstvo 2 Upotrebljavati dosledno formu ženskog roda za imenovanje zanimanja i titule žena svuda gde je to moguće. onda glagol mora imati množinski oblik. Za razliku od ovog primera. Ako je u pitanju množina. 2004). pa i u srpskom jeziku. Primer: Poslanice Ana Dražić i Verica Barać su predsedavale sastankom. dajemo nekoliko preporuka za javnu i službenu upotrebu. Osluškujući promene u upotrebi rodno osetljivog jezika kod nas danas. Uzmimo primer pomeranja značenja imenice menjač.Pojava proširivanja ili promene u komponentama značenja imenice postoje u svim jezicima. Vidimo da za jednu istu jezičku pojavu postoje dva aršina kad se procenjuje šta se može. PREDLOG UPUTSTAVA ZA UPOTREBU RODNO OSETLJIVOG JEZIKA U SFERI JAVNE KOMUNIKACIJE Uputstvo 1 Slediti osnovno pravilo za građenje rečenice u srpskom jeziku: subjekat i predikat se moraju slagati u rodu i broju i licu. Ponavljačima dvojke. prednormativnoj fazi za titule i zanimanja žena koriste se i forme ženskog roda i forme muškog roda. proliveno je dosta mastila da se dokaže kako ne može biti ministarka upotreljenja u značenju ‘žena na položaju ministra’. onda i predikat koji se uz ovu imenicu vezuje mora imati iste gramatičke oznake: Primer: Poslanica Gordana Čomić je predsedavala sastankom. pa se događa da se forma ženskog roda za titule i zanimanja žena koristi (najčešće u naslovima novinskih tekstova) za nešto što je neočekivano ili neprihvatljivo (detaljnije o ovome u radu Svenke Savić. direktorki apartman  . Ako je u poziciji subjekta imenica ženskog roda. kada menjač ima značenje osobe koja prodaje valutu. U ovoj.

. Ona je smatrala da. umesto: Zapisničarka je Vera Jovanović. Vera Jovanović koja se najbolje bavi padobranstvom u poslednjoj deceniji kod nas. Pozicija predikata: Nova osoba u timu je predsednica Jelena Jovanović. apozicijskoj ili predikatskoj. Smenjene direktorke domova zdravlja na novim funkcijama. Pozicija apozicije: Jelena Jovanović. Primer 3: Ministarka za nauku i tehnologiju je Ana Pešikan. Za svaku sintaksičku poziciju postoji više izbora. Poslednji primer pokazuje mogućnosti preformulacije. predsednica lige šampiona preuzela je dužnost.. Primer 4: Guvernerka Narodne banke Kori Udovički je sazvala sastanak svoga tima. Kad je naziv profesije ili titule sintagmatski nakon jednom uvedene profesije ili titule može se u daljem tekstu koristiti kraća forma. Ili: Zapisnik vodila Vera Jovanović. Vera Jovanović je naša najpoznatija žena padobranac u poslednjoj deceniji. shodno nameri govornika (pisca teksta) u datom kontekstu. Ministarka je tom prilikom naglasila da je važno razvijati sportski duh kod mladih. Direktorka u papučama. kreativno se odnositi prema oba prethodna uputstva. Primer 5: 1.Direktorka proziva Krivična prijava protiv direktorke Agencije za privatizaciju. U novinskim tekstovima ima primera da uz ime i prezime jedne ženske osobe ima više naziva profesija i titula:  . Ako se formira tekst u kojem se govori o istoj ženskoj osobi. Ministarka za sport i omladinu Jelena Jovanović otvorila je teniski turnir. U rečenicama teksta obratiti pažnju na sintaksičku poziciju titula i zanimanja: u subjekatskoj. Primer 2: Vera Jovanović je naša najpoznatija padobranka u poslednjoj deceniji. Kao prva žena guverner u Srbiji uvela je neka pravila u radu. Primer 1 Pozicija subjekta: Predsednica je priredila prijem za nagrađene sportiste i sportistkinje. možemo napisati: Ministarske poslove za nauku i tehnologiju preuzela je Ana Pešikan.

nije upotrebljena. Bila je ambasadorka u Norveškoj i profesorka je na Akademiji umetnosti u Novom Sad. S druge strane. mada je moguća. vidno se pomera. generalki. Titule i zanimanja žena u vojsci ostaju da se normiraju jer je danas sve više žena oficirki. a nešto iza imena. ali još uvek ne frekventno. žena bodigard. Osoba koja je stvarala tekst u novinama procenila je da vezistkinje nije ušla u široku upotrebu. Jedno od istovremenih novih zanimanja  . Primer 7 Žene u uniformama služe uglavnom kao vezisti ili bolničarke. i sl). Ovakvi primeri nam pokazuju u kojoj meri su neka zanimanja i titule već u jezičkoj kompetenciji izvornih govornika srpskog jezika. Koja će se forma odabrati prepušta se intuiciji govornika da sopstveni jezički potencijal koristi. jednostavniji je put za imenovanje novih profesija u društvu uopšte pa onda i za titule žena jer se pojavljuju istovremeno sa njihovim ulaskom u društvo i u jezik. o kojima se u medijima saopštava. Moguće je sintaksički reorganizovati rečenicu. bilo da se razbiju u nekoliko. pa će vojne titule u ženskom rodu biti normalna stvar. nego da ih još uvek ne koristimo. profesorka i ambasadorka Vida Ognjenović. Jedno od istovremenih novih zanimanja su poslovi ličnog obezbeđenja (termin iz zakonodavne terminologije): telohraniteljka. pukovnica ili vojnikinja u Vojsci Srbije. ali je bolničarka prirodno ‘skliznula’ u tekst. bilo da nešto bude u poziciji ispred imena. samo ih treba normirati u dokumentima Vojske. borac za demokratiju. ali i u vojskama drugih država. Nagradu je dobila naša poznata spisateljica Vida Ognjenović. ili taj oblik ne upotrebljava u sopstvenom govoru.Primer 6: 1. one koju su na tom putu u prvoj fazi. Granica upotrebe imenica koje do sada nisu upotrebljavane u formi ženskog roda. filozofkinja. Moglo bi se reći da je autor/ka toga teksta na pola puta u primeni predloženog uputstva za doslednu upotrebu u ženskom rodu i da procenjuje da još nije moguće primeniti ovaj drugi deo saveta ‘svuda gde je to moguće’ u ovom konkretnom primeru. a moguće ih je upotrebiti u toj formi. Postoje područja javnog delovanja u koje žene tek ulaze. ‘Žene u uniformi’ je opisno predstavljeno značenje profesije vojnikinje (vide se na slici uz tekst): forma *vezistkinje. borkinja za demokratiju. Nagradu je dobila naša poznata spisateljica. Zato nije tačna tvrdnja da u srpskom jeziku ne postoje oblici za neka zanimanja ili titule žena (kao što su borkinja. Jednostavniji je put za imenovanje novih profesija u društvu kada u njih istovremeno ulaze muškarci i žene.

Moramo se odvići od nekih do sada korišćenih izraza kojima se vređuju neke grupe građana i građanki (na primer. danas je već sasvim izvesno da nije prihvatljivo ponašanje javno nazivati drugu osobu Ciganšturo. šefica/šefovica.su poslovi ličnog obezbeđenja (termin iz zakonodavne terminologije): telohraniteljka.. Na geografskom prostoru srpskog jezika ove se forme različitom frekvencijom upotrebljavaju. žena bodigard. a to se ipak pojavljuje u grafitima koje prenose mediji. Na osnovu promene svesti u društvu o potrebi uvažavanja razlika stvaraju se nove jezičke navike pomoću izbora one forme koja afirmiše preporučljivu upotrebu.  . Na primer. Uputstvo 4 Odvikavati se od upotrebe nekih ustaljenih izraza kojima se vređaju neke grupe građana i građanki. izrazi i vicevi o plavušama). važno je shvatiti da su i odvike jednako korisne u daljoj demokratizaciji društva. doktorka/doktorica. Uputstvo 3 Odabrati iz postojećeg inventara onu jezičku formu koja najbolje odgovara vašoj intuiciji za jezik: za zanimanja i titula koje mogu imati više sufiksa. S druge strane. mada dominira stav da treba poštovati jezičke navike. ili koji se odnose na osobe istopolne seksualne orijentacije: nije danas prihvatljivo reći za nekoga da je peder u javnoj ili službenoj upotrebi (mada u pisanim medijima toga ima). Uputstvo se odnosi na primere zanimanja i titula koje mogu imati više od jednog sufiksa: doktorka/doktorica. Poštujemo naviku govornika što se tiče odabira sufiksa. profesorka/profesorica. Jezik je jednako navika koliko i odvika..

Ta mogućnost je najčešća u zakonodavnoj praksi jer se koriste reči koje su u jednini i u množini neutralne: lice: Lica koja ne ispunjavaju konkursne uslove neće biti odabrana osoba: Nastavno osoblje škola neće primiti platu na vreme. 2. Primer 1: Kad dođe kondukter / kondukterka morate mu / joj pokazati kartu. što je radno mesto u banci. može se reći: Jeleni Jovanović je povereno vođenje ministarstva za privredu. žrtva: Žrtve nasilja uputiti na miliciju. a oznaku za nastavak u ženskom: sa značenjem da se odnosi na obe polne populacije: vozač/ica: Svi vozači/ice se moraju pridržavati saobraćajnih pravila. Na isti način treba da shvatamo i zahteve koji se odnose na rodno osetljivu upotrebu srpskog jezika. može se reći: osoba zadužena za poslove telekomunikacije. Umesto: Jelena Jovanović. 68) ispod fotografije na kojoj su dva mlada Roma piše: Krvožedni mađarski Romi: Ivan Stojka i Deže Nemet). Moguće je navesti formu u muškom rodu. Isto može biti i u množini: ljudi. Uputstvo 5 Koristiti paralelne forme ako se preporuka odnosi i na muškarce i na žene. Postoji mogućnost za imenovanje osoba kojom se izbegava obeležje rodnosti. Zato bi bilo poželjno i potrebno da se ta upotreba normira (standardizuje) tamo gde je to moguće. roditelji. može se reći nastavno osoblje se stara o nastavi. Mogućnost neutralnog govorenja je i kada se fokus rečenice usmeri na instituciju. Varijanta B: Svi vozači-ice se moraju pridržavati saobraćajnih pravila. umesto telekomunikatorka. dete: Dete bez roditeljsko staranja ostaje u domu. str. Varijanta A: Kad dođe kondukter ili kondukterka morate mu ili joj pokazati kartu.Ili u nekom tekstu crne hronike počinioce nekog kriminalnog dela obeležavati prema etničkoj pripadnosti (Na primer. Umesto učitelji i učiteljice se staraju o nastavi.  . u tekstu objavljenom u NIN-u (12. Na primer. Preporuka je da se koriste imenica osoba kao neutralne forme u opisnim slučajevima. 2009. ministarka za privredu. a ne lice ili osobu.

lingvistika. stručni. informatika). na primer. pa se ovim zalaganjem samo pretače stvarnost u jezički izraz. dr. dr Mati Ejen predstavlja svoju zemlju na kongresu. Činjenica je da danas ima mnogo žena u nekim profesijama (novinarstvo. Ne znamo kakva je mentalna prezentacija čitalaca i čitateljki ovih skraćenica ako se odnose na žensku osobu. kao što su: prof. a ne njenom statusu u društvu.Uputstvo 6 Koristiti kreativno razne forme rodno osetljivog jezika prilikom oblikovanja teksta. obrazovanje. Uputstvo 7 Pisati titule i zanimanja žena u punom obliku. Međutim. onda se može primeniti praksa da se u prvih nekoliko rečenica primeni jedna od mogućnosti iz uputstva 5. Naročito je važno da mediji i institucije sistema prihvate ovakvo jezičko ponašanje i time pokažu da prihvataju stav o rodno osetljivom jeziku. ali su dragocene sa stanovišta ekonomije novinskog prostora u pisanim medijima. Kada se oblikuje duži (naučni. Koju formu jezičkog prikazivanja odabrati zavisi od datog konteksta. Postoje pravopisna pravila za pisanje skraćenica u srpskom jeziku. Doc. psihologija. a u nekoliko poslednjih godina i u nekim granama nauke dominiraju. zakonski ili neki drugi) tekst u kojem se često pominju i muškarci i žene (kao u primerima za uputstvo 5). farmacija. dr Gru Ekstra predsedava skupštinom. U jednom pilot istraživanju dobili smo podatak da čitaoci prelete pogledom titule i pažnju zadržavaju na imenu i prezimenu osobe. inž. stomatologija. dipl. zdravstvo. Naročito je ovaj podatak važan prevodiocima koji ne vide datu osobu kada prevode tekstove.. kao što su. pun naziv titule ili zanimanja za žensku osobu nam pomaže u tome. Na primeri: Prof. a izbegavati pisanje skraćenica.. Važno je da čitaocima bude jasno da su autori teksta svesno izabrali jednu od više mogućih formi i time sebe deklarisali kao osobu koja se svesno određuje prema fenomenu rodno osetljivog jezika. i slično. ako su u pitanju strana imena. Skraćenice su jedan od načina prikrivanja rodno osetljive vidljivosti. a onda odabere jedna mogućnosti i u napomeni tekstu objasni da će se u daljem tekstu upotrebljavati ili množinski oblik ili naizmenično jedan pa drugi ili neka druga odluka.  . za koja ne možemo lako da odredimo koji je pol u pitanju.

str. dr Stojan Savić.” “Rektor. Informišući.. docentkinje. ili o citiran . izgubila je ono što je od titula hijerarhijski najviše i najvažnije – da je članica Akademije nauka (zauvek). odnosno da su u samom vrhu nauke i članstva institucija za nauku.. ali i u drugim jezicima i da se proces šifara u jeziku povećava. prisustvovali i rektor Olga Hadžić i .7. U vreme njenog mandata kolega (ugledni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu) pitao me je koja je forma ispravnija: “rektorka” ili “rektorica” jer bi hteo da je oslovi u ženskom rodu. Stupila je na dužnost 1. profesor Pravnog fakulteta i prof. Primer 1: Kako prodire ženski oblik za pojedinačne titule koje su visoko u hijerarhiji univerziteta možemo pratiti na primeru prve rektorke na Univerzitetu u Novom Sadu. 9. prorektori dr Ljubomirka Krkljuš. u unutrašnjoj rubrici i na poslednjoj stranici lista (od 25. Rekla sam “rektorka” (kao “doktorka”). dr Olga Hadžić i prorektori prof. inicijal ličnog imena. I kada pojedinac odluči da za imenovanje visoke funkcije upotrebi formu ženskog roda.. autor teksta je predstavio ekipu u tekstu: Novoizabrani rektor akademik prof. Primer 2: Posebna vrsta skraćenica odnosi se na prvo slovo. 1. Nakon prve rektorke funkciju je preuzela druga rektorka. uz puno prezime. 9.. on je rekao: “Meni je nekako lepše ’rektorica’”. kakve su akademije nauka u zemlji i svetu. 1996. pomenute skraćenice se odnose na titule koje afirmišu osobu visoko u hijerarhiji univerziteta: redovne ili vanredne profesorke. str. str. 1996. voli da forma njemu samom lepo zvuči. na primer. a ostala joj je titula za društvenu moć. 15. 9. o novoj garnituri na Univerzitetu u Novom Sadu. između ostalih. oktobra 1996. u zavisnosti od mesta objavljenog članka u rubrikama lista: kad je stigla na poslednju stranicu. 12).” “Svečanosti su. dr Stojan Savić.Svedoci smo da je sve više raznih skraćenica u srpskom. 10. akademik profesor Prirodno-matematičkog fakulteta dr Olga Hadžić. 1996. ali je upotreba muškog roda ostajala.. S druge strane. dr Ljubomirka Krkljuš i prof. pa je novosadski “Dnevnik” objavio više tekstova o univerzitetu ili aktivnosti rektorke tokom nekoliko meseci i to na prvoj stranici lista. ako se radi o autoru ili autorki teksta.” Uz rektorkino ime polako su izostavljene neke od njenih visokih titula od prve do poslednje stranice novina. Kada je treća (sada aktuelna) rektorka došla na tu poziciju. upotreba forme u ženskom rodu je sasvim ovladala i u medijima i na sastancima i uopšte u javnoj komunikaciji.

Važno je pokazati koliko ima žena koje su dobijale nagrade za doprinos u društvu. koje su. jer se tako lako može saznati i o doprinosu žena u nekoj naučnoj disciplini. U takvim slučajevima je bolje odabrati onaj jezički izraz kojim se identifikuje identitet svake jedinke u paru ili iz teksta izostaviti informaciju o supruzi. navodi se samo spisak onih koji su dobili nagrade: Lj. Sujić. A. Primeri: Došao je Pera Petrović sa ženom. Došli su Bil i Hilari Klinton Došli su Bil Klinton i Hilari Klinton. ali se na njih može gledati sa stanovišta muža ili žene. Uputstvo 9 Primeniti pravila rodno osetljivog jezika pri prevođenju s nekog stranog jezika na srpski jezik. Na primer. Došla je Mira Marković sa mužem. pa je preporuka da se puno ime navodi. Potpuna vidljivost bi bila pisanje ličnog imena i prezimena svih osoba u spisku. U javnim glasilima seksističke su one fraze kojima se saopštava da je reč o paru u kojem se fokusira samo jedna osoba iz para ili da je reč o pripadanju muškarcu (Došao je Milan Jovanović sa suprugom). u prevod na srpski jezik (ćiriličnim ili latiničnim pismom) unosi politički nekorektan govor. u novinskom izveštaju sa jednog takmičenja umetnika.ju unutar nekog spiska konsultovane (naučne) literature. na primer. ili se oboje mogu imati u jednakom fokusu. Najčešće se radi o važnoj političkoj ličnosti u čijoj pratnji je i njegova supruga. Svedoci smo da se u titlovanju raznih tekstova. Jović iz kojeg se ne vidi da li se radi o osobama muškog ili ženskog pola. a naročito u bibliografijama radova. mada 0 . bilo da se radi o novinskom ili naučnom tekstu. Taj postupak se naročito koristi u novinskim tekstovima u kojima se navode imena osoba. M Popović. Uputstvo 8 Navoditi punu identifikaciju za svaku osobu posebno ukoliko saopštavate o (bračnom) paru. dobile neku nagradu ili pobedile na nekom sportskom takmičenju. Ne preporučuje se u javnoj i službenoj upotrebi identifikovanje supruge (ili ćerke) prema pripadanju muškoj osobi. Supružnici jesu bračni par.

. a u titlovanom prevodu (u televizijskim programima) na srpski jezik neretko u formi muškog roda. Birači i biračice. studenti i studentkinje. u okviru ovog predloga može se varirati. razredni starešina se može obratiti sa: majke i očevi (odnosno očevi i majke). Primetna je veća rodna osetljivost u tekstovima objavljenim u nekim dnevnim novinama.se u izvornom jeziku koristi korektan. ili u raznim formularima. studenti i studentkinje. iz nemačkog jezika u kome je ženska forma standardna za titule i zanimanja.. na roditeljskom sastanku. konkursi i oglasi. sva ovde pomenuta uputstva važe i za taj tip teksta. zatim u zakonodavnoj praksi. Primer 2: Molimo sve vaspitačice i vaspitače da se odazovu pozivu. građani i građanke. i sl. čime se signalizira istovrednost obe populacije.. Na primer. Budući da je i to jedan od vidova službene upotrebe srpskog jezika. formulari.). birača.  ... na primer u crkvi prilikom propovedi: Primer 3: Braćo i sestre! Sestre i braćo! naročito u prilikama kada je više prisutnih žena od muškaraca u hramu. a manja u naučnom tekstu. učenici i učenice. ali i roditelji. Predlog je da budu simetrično napisane (u istoj ravni): Primer 1: građani i građanke. a ne po principu subordinacije: Primer 2: građani građanke Ako u inventaru postoji više mogućnosti. Uputstvo 10 Predložena uputstva valja primeniti u raznim tekstovima (upitnici. Primer 1: Molimo građane i građanke da popune sledeće upitnike. Na primer. u obraćanju skupu slušalaca. važno je i kako su vizuelno postavljene forme za obraćanje. upitnicima i u drugim sličnim materijalima za javnu upotrebu u administraciji. Isto važi i za druge institucije. ankete. Prema istraživanjima testova za prijemne ispite u osnovnoj i srednjoj školi postoje različiti oblici rodno neosetljivog jezika. Na primer. Pošto se upitnici ili ankete daju u pisanom obliku. Na prvom mestu upotrebiti formu dominantnije populacije kojoj se obraćamo..

Analiza oglasa u pisanim medijima u Srbiji pokazuje da rodno osetljive konkurse i oglase daju danas samo strane firme ili ambasade. izbegavati upotrebu forme ženskog roda za zanimanja i titulu kada se želi ženi narugati ili je uniziti. nadnaslov. u čijim je zemljama ova vrsta tekstova već normirana i u kojima funkcionišu pravila politički korektnog jezika i govora. stilistkinja. Lista tekstova u kojima se može iskoristiti predlog za rodno osetljiv jezik nije finitna. i obratno. interfile tekst i sl. Raspisuje se konkurs za direktora . i sl. naročito u naslovima pisanih medija: Primer1: Suprug narodne poslanice pretio novinaru Poznati fudbaler oženiće Berluskonijevu ćerku Drugi primer povezanosti jezika i braka je promena prezimena žene prilikom udaje (mada je zakonom o porodici predviđena mogućnost da žena zadrži svoje prezime. treba koristiti te forme: kasting vodila. Na primer. Jezik. 2004). Kad je reč o naslovima tekstova kojima se privlači pažnja čitalaca da tekstove pročitaju. koregorafkinja.. u najavi ili odjavama nekih televizijskih ili radijskih emisija: rediteljka. postoji čitav niz sugestija šta sve treba izbegavati u delovima novinskih tekstova (naslov. kao i da muškarac uzme ženino prezime.). O vezi jezika i braka najčešće se pominje da  . Primeri 1: Potrebna jedna kafe-kuvarica. scenografkinja.I u mnogim drugim tipovima tekstova predloženo uputstvo se može primeniti. rod. Potrebna prodavačica. što treba izbegavati u javnoj i službenoj upotrebi.. za one profesije i titule za koje su druge forme prikladnije. što se u praksi ponekad događa). brak Poznata je činjenica da jezik može poslužiti kao sredstvo izražavanja zavisne pozicije žene u odnosu na muškarca5. Prema analizi naslova u pisanim medijima u Srbiji (ali i u čitavom regionu bivšeg srpskohrvatskog govornog područja) praksa je da se u naslovima tekstova ženska forma pojavi onda kada im se nešto u poslu zamera (Svenke Savić. podnaslov. U tekstovima javnih konkursa i izbora za radna mesta otvoriti mogućnost za osobe oba pola. Isto tako. fotografija i tekst ispod fotografije. tonska snimateljka.. Ne preporučuju se oglasi za radna mesta samo muških ili samo ženskih osoba..

Budući da je sve više žena u politici u svetu.udata žena dobija prezime muža i tako postaje nevidljivo njeno devojačko poreklo Negde se još uvek navode primeri da određenim nastavkom možemo markirati da li je žena udata ili ne. koliko je takav pristup delatan pri oformljavanju teksta u celini možemo videti na sledećim primerima. što je deo iz rečenice u tekstu. kao kraća i ekonomičnija. pokazuju da se u medijima ovakvi oblici (ne)dosledno koriste. uz izostavljanje nastavka uz prezime žene za pripadanje muškoj osobi. što je svakako zasluga košarkašica i trenera. Polazna hipoteza je bila u jednom istraživanju da ova distinkcija nije prisutna u svesti mlađih izvornih predstavnika srpskog jezika. pa bi navedeni primer bio: Margaret Tačer i Džordž Buš o istoku Evrope. Poenta je našeg zalaganja iznalaženje inventara mogućnosti jezičkih oblika i fraza za iskazivanje određenih sadržaja. 12. Reč je o izuzetnom uspehu odbojkašica na evropskim takmičenjima. 31. a za predsednika jedne vlade takvo obeležje nije potrebno. onda je u medijima forma sa nastavkom na prezimenu postala dominanta (Olbrajtova. Svakako da je sa stanovišta ekonomisanja novinskim prostorom bolje  . međutim. (Politika. Ispitavila sam u 2008.ka – ona koja je udata za muža Petrovića. Primer 3: Žene tuže Čilerku. Znači da se ova osobina u srpskom jeziku polako gubi iz upotrebe kod mlađih generacija i da je već danas treba smatrati arhaičnom i na njoj ne treba insistirati u javnoj i službenoj upotrebi.) Koji bi drugi naslov mogao biti? Primer 2: Naše odbojkašice ponos nacije Prvu žensku ekipu koja je u izboru najboljih nadmašila muške. Obe ove mogućnosti više bi odgovarale sadržaju informacije od one koja je odabrana za naslov. Urednik u naslovu pobednice određuje prema pripadništvu treneru (»pod vođstvom Zorana Terzića«. Predlog je da se ženska osoba imenuje imenom i prezimenom. ako prezimenu dodamo nastavak: Petrović. odnosno Petrović-eva – ona čiji se otac preziva Petrović. 44). Tačerova i Buš o istoku Evrope. 2007. godini ovu pojavu kod srednjoškolaca u gradu i dobila podatak da srednjoškolici uopšte ne znaju za ovaj vid razlikovanja statusa ženske osobe. kaže se u tekstu. Podaci. U naslovu teksta je u identifikaciji predsednice jedne vlade i obeležje žene (odnosno bračnog stanja). Renova). Primer u naslov teksta u sportskoj rubrici je: Primer 1: Terzićeve devojke ponos nacije.

prezime je tada u obliku muškog roda: del Ponte je objavila knjigu . Naslov može glasiti: Jelena Janković i Elena Dementijeva prve finalistkinje. Napomena: U jezicima u kojima je standardnojezička forma da se prezimena žena obeležavaju nastavkom (u ruskom i slovačkom jeziku). ako je osoba o kojoj se piše manje poznata u našoj sredini. isto pravilo se prenosi i u srpski jezik. U ovakvom naslovu nevidljiva ostaje ženska osoba za jedno od najvećih priznanja te sportske organizacije. Naslov teksta je bio: Primer 4: Laureati Šekarić i Pantović. ili profesiju i titulu. Uputstvo: U primerima kada su u istoj rečenici u pitanju osobe različitog pola pisati lično ime i prezime da se vidi pol osobe. Dakle. Izbegavati gospođica u oslovljavanju ili identifikovanju u javnoj i službenoj komunikaciji jer znači ‘neudata žena’ pitanje bračnog statusa je privatna stvar svake osobe. ali ekonomija novinskog prostora nije jedini kriterija kada govorimo o rodno osetljivom jeziku. U medijima se često pojavljuje i mogućnost. u listu Danas je naslov teksta pisan u povodu obeležavanja jednog jubileja i u povodu dodela priznanja Jasni Šekarić i Marku Panteliću. (Bilo bi dobro da se uz tekst objavi i fotografija osobe o kojoj je reč). Međutim. Janković i Dementijeva prve polufinalistkinje. godine najčešće etikete za oslovljavanje u jav . kojom se ukazuje na poznatu osobu ženskog roda. Do 1990. ili da naslov bude sasvim nešto drugo.. Na primer. Čitaoci znaju da je u pitanju Jelena Janković. ako je lično ime iz repertoara nama manje poznatih jezika. Zato bi predlog bio da se napiše: Laureati Jasna Šekarić i Marko Pantelić.. onda zanimanje ili titula u ženskom rodu pomaže da se osoba odredi po polu.upotrebiti jednu reč (Tačerova) nego dve (Margaret Tačer). te time doprinosi većoj vidljivosti muškarca. ili se tek uvodi u javnu sferu preko (pisanih) medija. jedno naizgled rodno neutralno rešenje (izostavljanje nastavka za ženski rod ustvari umanjuje vidljivost žene u formi koja je odabrana. Uputstvo 11 Izbegavati upotrebu etikete za oslovljavanje ili identifikovanje ženske osobe prema bračnom satutsu.

gospođa. Budući da je bračno stanje privatna stvar svake osobe. U tom pogledu u zakonodavnoj terminologiji trebalo bi pronaći adekvatne izraze koji će onda preći iz zakonodavne i u svakodnevnu jezičku praksu. vanbračna žena. a koji nije diskriminatoran u odnosu na osobe koje žive u takvoj zajednici. Društvene promene devedesetih godina uslovile su da ove etikete gotovo nestanu iz upotrebe. nevenčana žena/muž. a u masovnu upotrebu su ušle etikete: gospodin. ona ne može biti deo javne upotrebe jezika. Oblik gospođica u srpskom jeziku nema odgovarajućeg oblika za (neoženjenog) muškarca (*gospodinčić). Tamo se koristi termin ‘vanbračna zajednica’. Izraz ‘vanbračna zajednica’ nije odgovarajući.  . kao i termini prijatelj/prijateljica. a ostvaruju bračnu zajednicu. sintagma bračni drug je i dalje u aktivnoj upotrebi. Ono što srpski jezik nema jeste imenovanje supružnika koji nisu venčani (u terminologiji iz socijalističkog perioda ‘registrovani’). a koja nije formalno ozakonjena. u starijim tekstovima se u istom značenju pojavljuje i drug i drugarica6 (u smislu bračni drug odnosno drugarica). ili plesovima i (igrama). gospođica. vanbračni muž.noj sferi bile su drug i drugarica. Naročito je to neprimereno kad je reč o javnoj osobi koja je već afirmisana u društvu. družbenica. Mogli bi se preporučiti termini partner i partnerka (i partnerska zajednica). Za osobe koje žive u bračnoj zajednici. Na jezičku upotrebi se može uticati predlozima koji više odgovaraju tekućoj društveno praksi. Dileme nema pri odbiru reči kojima se identifikuje da je osoba u braku. pa je potrebno ponuditi inventar. što je jedna od mogućnosti u važećem Zakonu o porodici. što upućuje na status zajednice koja nije registrovana kod matičara. ali ima nekoliko različitih ponuda. Danas u srpskom jeziku nema izraza koji bi bio adekvatan. ‘registrovana’ u medijima je u upotrebi čitav niz naziva na osnovu kojih možemo videti ne samo šta društvo misli o ovoj pojavi. Pored ustaljenog suprug i supruga (što podrazumeva da su bračni drugovi venčani građanski ili crkveno). Primeri ove vrste pokazuju da jezik ne prati društvene promene (prema statističkim podacima jedna trećina mladih živi u ovakvim zajednicama u Srbiji). a svako može sebi pronaći adekvatan izbor. a nije udata i nije u životnom dobu koje se obično podrazumeva za oslovljavanje neudatih (mladih) osoba. najčešće u tekstovima iz narodnooslobodilačke borbe koji se prenose ili u feljtonima ili na neki drugi način. U savremenim tekstovima. tenis). nego i kako društvo vrednuje mušku i žensku osobu u toj zajednici. Na primer. dok se ne pronađu bolji. jer se suštinski ostvaruje bračna zajednica. kao i u govornom jeziku. koriste se termini partner i partnerka (koji je inače upotrebljavaju u nekim sportovima (šah.

otac troje dece. a Mara je domaćica. majka troje dece.Uputstvo 12 Izbegavati primere (naročito u udžbeničkoj literaturi) u kojima su muškarac i žena u stereotipnim ulogama. Ona je uspešna poslovna žena. (Veoma često se pribegava stereotipnim ulogama žene i muškarca. Na primer. Dejan je lekar. Ostaje mnogo posla da se uradi za svaki tip diskursa ili teksta u javnoj i službenoj upotrebi. Predlog: ako se ovakav sud želi dati o osobi o kojoj se govori onda to činiti podjednako za oba pola: On je uspešan poslovan čovek. Retko se isti sud može naći i za očeve.  . Naveli smo samo 12 predloženih uputstava da pokažemo na koji način normiranje upotrebe može izgledati u srpskom jeziku.

. Rodno osetljiv jezik je potrebno uvesti u ukupnu jezičku produkciju: izradu rečnika i gramatika. 4. Predložena uputstva valja primeniti u raznim tekstovima (upitnici. 10. 5. a za neposrednu praksu u institucijama sistema i u nacionalnim mehanizmima za rodnu ravnopravnost7. Izbegavati upotrebu etikete za oslovljavanje ili identifikovanje ženske osobe prema bračnom statusu.  .Zaključak Jezik zaostaje za promenama u društvu. Odabrati iz postojećeg inventara onu jezičku formu koja najbolje odgovara vašoj intuiciji za jezik: za zanimanja i titula koje mogu imati više sufiksa. formulari. 6. Pisati titule i zanimanja žena u punom obliku. 7. ankete. oglasi.). Izbegavati primere (naročito u udžbeničkoj literaturi) u kojima su muškarac i žena u stereotipnim ulogama (na primer. Slediti osnovno pravilo za građenje rečenice u srpskom jeziku: subjekat i predikat se moraju se slagati u rodu. 2. Primeniti pravila rodno osetljivog jezika pri prevođenju s nekog stranog jezika na srpski jezik. za suprotne rečenice u gramatici: Dejan je lekar. Predložili smo normiranje upotrebe jezika u obliku 12 uputstava potkrepljena mnogobrojnim primerima iz odabranog korpusa empirijskih podataka. sa upotrebom naziva zanimanja i titula u ženskom rodu za osobe ženskog pola. 8. 11. nego i u tekstove zakona i drugih propisa. Odvikavati se od upotrebe nekih ustaljenih izraza kojima se vređaju neke grupe građana i građanki. Koristi kreativno razne forme rodno osetljivog jezika prilikom oblikovanja teksta. ne samo u tekstovima u medijima. konkursi. a Mara je domaćica). 9. 1. 3. 12. Upotrebljavati dosledno formu ženskog roda za zanimanja i titule žena svuda gde je to moguće. Navoditi punu identifikaciju za svaku osobu posebno ukoliko saopštavate o (bračnom) paru. a izbegavati pisanje skraćenica. Da bi stvarnost i jezik bili u harmoniji potrebno je svesno upotrebljavati jezik i doprinositi promenama. broju i licu. Predlog je da se. zatim udžbeničku praksu i uopšte u diskurs u obrazovnim institucijama.. kao i u javnoj administraciji i obrazovanju uvede terminologija koja je u skladu sa principima ravnopravnosti polova. Koristiti paralelne forme u ako se preporuka odnosi i na muškarce i na žene. podjednako koliko i u zakonodavnu i novinarsku praksu.

laka žena. osoba koja je udata. 2006. U Republici Srbiji postoji: . Ta literatura zakrepljuje postojeći položaj žene u društvu. žena na položaju ministra.. služavka. 4. str. inž. kukavica (o muškarcu). 368). gospođa (ministarka) (prema istoimenoj komediji B.. Beograd. lokalni saveti.. br. 1241-1242). proročica. To je »formali dodatak imenu osobe na osnovu stečenog zvanja (mr ili dr za magistre ili doktore nauka. 2006. promocije i zaštite principa rodne ravnopravnosti. Alternativna literatura nije dovoljno snažna da bude jedna od komponeti promena. dok je titula »formalni dodatak imenu osobe na osnovu zasluga (ser u Velikoj Britaniji).Savet za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije . U »Velikom rečniku stranih reči i izrazra« (Ivana Klajna i Milana Šipke. Supruga ovde nema svoje ime nego je određena prema muškarcu čija je supruga (drugarica). Može biti i »prvo mesto sportiste ili sportskog kluba u takmičenju« (str. (italik S. zaštitnici prava žena.« Na primer. strategije i nacionalni planovi. fig.Lokalni institucionalni mehanizmi za ravnopravnost polova  .Odbor za ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije . b. službe u okviru ministarstava. Vesna Cidilko (2004) analizira primere u novijoj hrvatskoj i srpskoj književnosti i konstatuje ponavljanje osnovnog patrijarhanog koncepta kada je reč o društveno-političkoj ulozi žene u romanima poznatih hrvatskih i srpskih pisaca: ona je najpre i pre svega majka i supruga. onda ostalo: dilerka.Napomene 1 2 U »Rečniku srpskog jezika« Matice srpke (2007. ljudsko biće koje ima sposobnost rađanja. 3. Nušića) supruga ministra koja izaziva podsmeh skorojevićkim i razmetljivim ponašanjem«. Vukica Mitrović Sunja. zapošljavanje i rodnu ravnopravnost) ... 39.S.Sekretarijat za rodnu ravnopravnost u Ministarstvu rada i socijalne politike . Janko Lisjak i njegova drugarica omladinka Desanka Trajko Stamenkovic i Ficina drugarica«. 3 4 5 6 7 Nacionalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost su državne institucije na različitim nivoima i sa specifičnim oblašćenjima formirane u cilju uspostavljanja. u vreme kada je u toku izglasavanje Zakona protiv diskriminacije u srpskom parlamentu na naslovnoj stranici Kurira (mart 2009) je velik naslov Podržali pedere. supruga.1003) stoji da je profesija »glavno zanimanje sa odgovarajućom stručnom spremom kojim neko zarađuje za život«. Drugarica u značenju supruga imamo primer u »Dnevniku« Vladimira Dedijera (preneto u listu »Zora«. 2. To mogu da budu parlamentarni odbori. saveti. ministrova supruga. položaja (ekselencija za ambasadora) ili staleške pripadnosti (grof. 2. 774). žena labava morala u odnosu prema muškarcu. U »Velikom rečniku stranih reči »(Ivan Klajn i Milan Šipka. ženska osoba koja radi u kući. str. odrasla osoba ženskog pola. bankarka. Njeni podaci potvrđuju da su stožeri postojećeg stanja u kojem se žena nalazi u srpskom i hrvatskom društvu dobro potkrepljeni glavnim tokovima u nacionalnoj literaturi.a. pod odrednicom žena stoji: »1.)«. za inženjere i sl.). slabić. 1949): »izveštaj koji je drug Mihajo poslao Glavnom štabu: herojski su se držali od drugova koje poznajete Đuro Strugar. baron i sl)«. pej. polno suprotno muškarcu. za titulu ministarka stoji: »1. zakon o ravnopravnosti polova.Institucionalni mehanizmi za ravnopravnost polova AP Vojvodine (Pokrajinski sekretarijat za rad.

Novi Sad Dnevne novine Danas – 2004. Časopisi Genero (2005-2008). 52 str. 34 str ( sv. 132 str. u šest tomova. 5.3.3. (sv. 8).3. SANU. Danas i NIN ( 5. Glorija – br.2004. Razgovor vaspitača i dece.2004. Miroslav (2000). 01-02 2005.. 2005.2 – 9. i 11. 237 str.03.11. 173 str. (sv. 92 str.2004.11. – 03. Novi Sad i Institut za srpski jezik SANU. 01.2. Beograd Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika. 01. 1 – 17. Razgovori u sudu.12b) Upitnička građa Građa prikupljena na osnovu upitnika o zanimanjima u banci.2004.Dodatak 1 KORPUS EMPIRIJSKIH PODATAKA KORIŠĆEN U RADOVIMA U KNJIZI Rečnici Nikolić. Žene na delu – Informator.1997 i 21. Politika ekspres. 90. Vicevi koje pričaju odrasli. (Bazar. 26.2003. 23. 22).11. Razgovorni jezik Sveske empirijske građe sa projekta ‘Psiholingvistička istraživanja’: 19802000.2004. Obratni rečnik srpskoga jezika.2004 – 4. 2005. jul – avgust 2004. 6). 2004. Večernji list.2004. Građanski list – 20–21. Matica srpska. Razgovor doktor – pacijent. 5.2004.2003. 4.2004.2.2.2. 2005. 01-02. 18. Pojedinačni novinski članci iz dnevnih novina u 1988. 1967 – 1976.(sv-4).2. 21.3. 30 str.3. a odgovore:  . 2005.12.2004 ) i Vreme (15.12. Ženske studije (1993-2000). 1959 – 2006. Beograd Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. (sv. 2005. (sv.11. 24. 01-02.2004.3. 91 2006. Dnevnik – 12. knj.11.2004. 89. 01-03.3). 17).1998). 2005. 23. Institut za srpski jezik. Intervjui. Politika – 6. 01-02. 30. (sv. Diskurs u predškolskoj ustanovi.2004. Matica srpska.2003. Razgovor učitelj – dete u prvom razredu osnovne škole.

studenti /32/ (2005). studenti /23+17/ 1986). a odgovore: profesori /21/ 1986).bankarski službenici /ukupno 31/ 1984. studenti /32/ (2005) Građa prikupljena na osnovu upitnika o zanimanja u sudu. studenti /32/ (2005). novinari /14/ (2005). zaposleni u sudu u Beočinu /20/ ( 2005). novinari /15/ (2005). studenti /30/ (2005) Građa prikupljena na osnovu upitnika o zanimanjima i zvanjima na univerzitetu: novinari /14/ (2005). 0 .

Ženska ljudska prava – »sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima. Rodno osetljiva statistika – statistički podaci razdvojeni po polu koji pružaju kvantitativne informacije o položaju žena i muškaraca.Dodatak 2 POJMOVNIK RODNE RAVNOPRAVNOSTI Diskriminacija žena – »označava svaku razliku. dobiti i mogućnosti. Rod – podrazumeva razlike u društvenim ulogama žena i muškaraca koje se uče usvajanjem kulturnih obrazaca društva i podložne su promenama. Predrasude – uglavnom negativni stavovi. Uključivanje rodnog aspekta (gender mainstreaming) – proces sistematskog uključivanja perspektive rodnosti i različitih potreba i prioriteta žena i muškaraca u kreiranje i realizaciju razvojnih politika.  . Rodna ravnopravnost – jednaka zastupljenost. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima). Rodna analiza – metod analize koji se koristi u cilju utvrđivanja razlika u položaju žena i muškaraca u određenim društvenim okolnostima. Jednake mogućnosti – svako ljudsko biće bez obzira na svoje lične karakteristike ima jednaka prava i mogućnosti da ostvari i razvija svoje sposobnosti uz uvažavanje razlika. često praćeni negativnim osećanjima. koje pripadnici jedne grupe imaju u odnosu na neku drugu grupu. Pol – podrazumeva biološke. Mizoginija – govor i jezik mržnje (verbalni i neverbalni) uperen protiv žena. unapred zadate razlike između žena i muškaraca. strategija i intervencija. Stereotipi – pojednostavljene slike o pojedinim grupama koje ne potiču iz ličnog iskustva već se nekritički usvajaju. Analiza treba da pruži odgovore na tri pitanja: ko radi koje poslove. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedna prema drugima da postupaju u duhu bratstva« (OUN. a kao efekat ili svrhu može imati da žene spreči ili im ne prizna pravo da uživaju ili ostvaruju svoja ljudska prava« (OUN. isključivanje ili ograničavanje koje se čini na osnovu pola. ko ima pristup sredstvima. Konvencija o eliminaciji svih oblika nasilja nad ženama). Rodno osetljiv jezik – ponašanje u pisanoj i govornoj jezičkoj praksi tako da se pomoću jezika signalizira shvatanje o ravnopravnosti polova u društvu. moć i učešće oba pola u svim sferama javnog i privatnog života. dobiti i mogućnostima i ko kontroliše sredstva.

 .

2. deo  .

 .

štampani i elektronski mediji. a 496 uključuju obličke varijante. nacionalnoj ili srodničkojim pripadnosti. psihološkinja. rečnicima i pravopisu srpskog jezika na koje se obično pozivamo kad govorimo o standardnojezičkom imenovanju žena. posebno profesij ai titula. profesorica. a najviše 22 (kuvarica. Registar sadrži primere imenovanja žena u ženskom rodu zabeležene iz različitih tipova izvora: rečnička građa. prema načinu života. Odrednice su u registru predstavljene po principu skupova. hobiju. Ukupno je u Registru 2386 imenica ženskog roda: 864 osnovnih odrednica od kojih su 368 pojedinačne. psihologica. ne normiraju se upotrebe imenica ženskog roda za zanimanja i titule žena. Registar uključuje imenice kojima se označavaju žene prema profesiji. etničkoj. alkoholičarka). upitnička građa (vidi popis izvora). omladinka. nego se registruju. najmanje dve. To je dobar povod da ih ovde skupimo na jednom mestu u Registar imenovanja žena (u daljem tekstu Registar) i pokažemo različite procese koji su u toku i prisustvo više formi za isto imenovanje: preofesorka. zanimanju. hostesa) prema zvanju. prema pripadnosti grupi ili pokretu (antifašistkinja. Cilj je ovako klasifikovanih podataka iz korpusa da popišemo imenice iz navedenih značenjskih skupina. guvernerka). bolesti ili psihofizičkom svojstvu (dijabetičarka. psihologinja. grafički uokvirenih u pravougaonik sa podacima predstavljenim u redovima i kolonama. prema tituli. zanimanju ili aktivnosti (menadžerka.  . govorni jezik. stručna i feministička literatura... i pokažemo kakvu problematiku treba rešavati kad je u pitanju normiranje upotrebe formi ženskog roda za imenovanje žena u tekstu. tituli supruga ili oca (aginica). počasti koju žena nosi (dekanka. rektorka.Gordana Štasni i Veronika Mitro REGISTAR IMENOVANJA ŽENA U gramatikama. a izostaju one imenice kojima se imenuje žena prema rasnoj. učenica). vračara). prema ideji koju slede (feministkinja). arhitektkinja. društvenom položaju.

ijek. bebisiterka. F = feministička literatura. bona. arh. dijal. (dijalektizam) = supstandardni oblik koji se po fonetsko-morfološkim karakteristikama razlikuje od standardnog oblika (kapitanica prema kapetanica. daju se u drugoj koloni. didalja. zabavljarka). istor. II Obličke varijante snovne odrednice su reči. kmetica). arh. izvor. polusloženice. guvernantica. sintagma) i data je u prvom redu prve kolone skupa (u primeru 1 – električarka. pas. polusloženica. III Kvalifikatori za odrednice i obličke varijante su u trećem redu sledećim skraćenicama i simbolima: arh.Primer 1 – primer skupa električarka električarka 1 L - Primer 2 – primer skupa dadilja I dadilja II bajla bebisiterka bona dalja didalja guvernanta guvernantica guvernantka zabavilja zabavljarka arh. guvernantka. cvjećarica. u primeru 2 – dadilja). I Nosilac skupa je osnovna odrednica (reč. zabavilja. dalja. K = spontana komunikacja. (istoricizam) = titule i zanimanja koja pripadaju prošlim istorijskim razdobljima (aginica. dem. sličnim ili specifičnim značenjem (u primeru 2 – bajla. pas. III IV 1 V R R RM R R R RK R R R R VI + + + + + + + - M = mediji. arh. arh. mjeračica). fiškalk). ovicirka prema oficirka). arh. potvrđenost ili odsustvo u Rečniku srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske i Matice hrvatske (u daljem tekstu Rečnik ili R). Za svaku osnovnu odrednicu i obličku varijantu navodi se kategorija značenja. sintagme sa istim. banica. U = upitnička građa. (ijekavski) – ijekavski varijantni oblici (bilježnikovica. guvernanta. dem. (pasivna leksika) = neodomaćeni tvorbeni dubleti standardnog obli . (arhaizam) = zastareli oblici (davadžinica.

baronova žena). ustanove (rektorka. glumica). pevaljka). Ovako sakupljen materijal na jednom mestu omogućava uvid u slojeve jezičke i  . poslanica). sport kojim se žena bavi (teniserka. fabrikuša. dem. boginja je žena sa izuzetnim psihofizičkim osobinama (lepa kao boginja). bajadera). pej. L = stručna literatura VI Potvrđenost (+). sa statusom neologizma ili hapaksa (slikarica prema slikarka. za svako pojedinačno značenje formirale smo poseban skup (oblik baronica je u dva skupa: 1. kemičarka prema hemičarka). V Izvori su označeni u petoj koloni slovima: R = rečnička građa. 2. sekretarka. instrumentarka) IV Kategorija značenja obeležena je brojevima od 1 do 5: broj dajemo u četvrtoj koloni samo uz osnovnu odrednicu i važi za čitav skup. žena sa baronskom titulom. zvanja i funkcije žena (ambasadorka docentkinja. (pejorativ) = pogrdne reči kojima se obično iznosi i lični stav govornika (četnikuša. psihofizičko svojstvo i sklonost (dijabetičarka. načelnica). mirovnjakinja). košarkašica) ili umetnost (slikarka. neustrašiva žena kao hajduk. baronesa). glumarica prema glumica. vlasnica). 1 = zanimanje i delatnost žene (lingvistkinja. 3 = titule. tituli supruga/oca (aginica. zanimanju. učesnica i pripadnica grupe. grofičica za grofica). (figurativno) = preneseno značenje kojim se imenuje žena sa specifičnim svojstvima: ajdučica nije žena (h)ajduk. hobi i aktivnosti koje nisu u direktnoj vezi sa nekom profesijom (golubarka). bolest. • = reči koje pripadaju profesionalnom žargonu (sanitarka. pozicija u hijerarhiji preduzeća. hrabra. (egzotizam) = zanimanja tipična za strane kulture (gejša. Podaci dati u ovom Registru mogu se analizirati na različite načine. 4 = sledbenica nekog pokreta ili učenja (feministkinja. odnosno odsustvo (-) u Rečniku srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske i Matice hrvatske beleži se u šestoj koloni. alkoholičarka) i imovinski status (bogatašica. pokreta (omladinka. već odvažna. (deminutiv) = reč od milja (doja za dojilja. magijska radnja koju obavlja (vračara). 2 = žena prema zvanju. učenica. grafičarka). ® = dubletni oblici zanimanja ili titule (asistentica prema asistentkinja. fig.ka. antifašistkinja). igralica prema igračica). guvernerka. 5 = način života (prosjakinja). egz. U slučaju kada ima više značenja.

Ovaj Registar otvara i to pitanje. naročito titula i zanimanja žena danas. Primera iz svakodnevnog govora i javne komunikacije u elektronskim medijima sasvim je danas malo u raznim korpusima. naročito kad se za neke tvrdi da nisu frekventne. a materijal koji je aktuelan u XXI veku izostaje. kao i mnogi drugi materijali upućuje na potrebu za širom diskusijom o odnosu korpusa i sudova o stanju u savremenom (standardnom) srpskom jeziku kod nas. što znači da je u ovom trenutku teško dokazati kakva je frekvencija upotrebe sakupljenih imenica u Registru. a to je materijal u kojem se najčešće nalaze podaci o kojima u ovoj knjizi govorimo. U Rečniku su zabeleženi primeri iz prethodna dva veka. Frekvencija zavisi od žanra kojem tekst pripada.  .leksičke raznovrsnosti. Tako i ovaj Registar.

2 5 1 fig. 5 39 . značenja V Izvori V RML RL L R R R R R RL M R R RLK R R R R R M R R RL R L R VI Potvrda odsutnisti RMS III IV 1 pas. arh. 2 2 VI + + + + + + + + + + + + + advokatovica adžika adžinica agentkinja agentica međugovornica posrednica aginica agitatorka agronomka ajdučica 1 ® pas.I Osnovna odrednica I advokatkinja II Oblička varijanta II advokatica advokatinja advokatovica davadžinica fiškalka odvetnica odvitnica odvjetnica opunomoćenica ovlaštenica punomoćnica zastupnica zastupiteljica III Kvalifikatori za varijante IV Kategor. ijek. arh. arh. arh. arh. pas. istor. arh. arh. dijal. pas.

pas. pas. istor. arh. pas. arh. pas.I ajnlegerica II ajnlegerka III arh. pas. 3 5 1 4 1 RMKF U U RL RL R R R R R M R L R R RL R 1 1 2 1 5 1 40 . pas. 1 IV R R RM R R RL R R V + + + + + + + + + + + - VI akademkinja akademikerka akcionarka akrobatkinja trapezistkinja ekvilibristkinja aktivistkinja akupunkturistkinja akupunkturistica akušerka babica primalja akviziterka alajbegovica alaskinja alaska ribarka ribarica ribolovica alkoholičarka alkoholikinja altistkinja altistica ® pas.

pas. 2 5 3 pas. arh. arh. pas. pas.I altistka amalka amazonka ambasadorka amerikanistkinja analitičarka anestetičarka anglistkinja anketarka antifašistkinja antikvarka II III pas. 5 3 41 . 4 2 4 ® fig. fig. arh. 1 1 1 1 1 4 1 IV R R R V + + + + + - VI RLMF R U R R R R MK R R R R R RL RL R R staretinarka starežarka apostolka apostolica apsandžika apsolventkinja apsolventica arambašica arhimandrica arh.

pas. pas. pas. ® ® pas. istor. 1 4 3 1 1 1 3 5 1 2 1 42 .I arhitektkinja II arhitektica projektantkinja projektantica ® ® III 1 IV V K K RMU RU RU RU R R R R RLM RL L R RLF RL R R L RL RLM RL R RLM + + + + + + + + + + + - VI arhivarka arhivistkinja arhivarica aristokratkinja aristokratica aristokratka asistentkinja asistentica astrološkinja astronautkinja kosmonautkinja astronomka zvezdarka zvezdičarka atašeica atentatorka atletičarka atletkinja auditorovica automobilistkinja pas. pas.

I autorka аutorica avanturistkinja avgustinka avijatičarka II ® III 1 IV V RLM R R R RL R L L R RM RM RM R R R R R R R R R R RLMK R LM L R + + + + + + + + + + + + + + - VI 5 4 1 letačica pilotica pilotkinja zrakoplovka pas. arh. 1 bacačica diska bacačica koplja kopljašica bacačica bačvarica bačvarka kačarica kačarka bahantkinja bahantica bakalinka bakaldžika bakalka balerina baletkinja baletska zvezda primabalerina bandistka arh. 2 4 2 1 pas. arh. arh. ® arh. pas. pas. istor. pas. arh. arh. 2 43 . arh.

® istor. pas. arh. istor. istor. arh. istor. 3 2 2 2 2 istor. arh. pas. ® istor. 2 arh. ijek. 3 1 IV RL R R R R R R R R R R R R R R R R R R RL R RL RL R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI bankerka banovica barjaktarovica baronesa baronica barunica baronica barunica baronovica baronica barunica baštovanka baščarka baščovanka baščovandžika baštovandžinica vrtarica vrtarka vrtlarica vrtlarka begovica beginica beležnikovica bilježnikovica pas. 2 44 . ® 1 arh.I banica bankarka II III istor.

I benediktinka beračica II III 4 1 IV R R R R R R R RL R R V + + + + + + + + + + - VI jagodobera žukoberka berberka brijačica brijačevica bibliotekarka bibliotekarica knjižničarka biciklistkinja biciklistica koturašica bilderka bodibilderica bodibilderka bioenergetičarka biološkinja biologičarka biologica biologinja biseksualka biskupica biznismenka pas. pas. 1 pas. 5 3 5 45 . 2 1 ® 1 ® pas. arh. 1 ® RMU U R R U U R L L L L F F R 1 1 ® pas.

fig. istor. 46 . arh. arh. 5 pas. pas. pas.I blagajnikovica blagajnica II III arh. 2 1 IV R V + + + + + + + + + + + + + + + + VI brojačica brojašica inkasantkinja kaznačejka naplatiteljka bogatašica bogataška buržujka buržujkinja dukatarka milijarderka milijunarka milijunašica milionarka milionerka multimilijarderka boginja bogumilka bojadžika borkinja botaničarka braniteljka braniteljica obraniteljica pas. arh. 5 4 2 5 1 1 arh. ® ® ® RLMU L R R R R RM R RM R R RM R R R R R RM R R M RL R RM R fig. pas. arh. arh.

pas. arh. 2 2 4 arh. arh. dijal. 4 1 ® istor. 2 RUF RU R R R R RLM R R RL R R R. arh. arh. istor. arh. L R R 2 5 3 2 47 . 2 1 IV R R R R R R R R R M V + + + + + + + + + + + + + + + + + - VI brodarka brodarkinja brodaruša lađarka brucoškinja bubnjarka bubnjarica buljubašinica buljubaška bunardžika burgijašica carica carevica caričica cesarica ćesarica ćesarka carinikovica đumrugdžika đumrugdžijka pas. pas. arh.I bravarica brdarica brigadistkinja brigadirica brodarica II III arh. fig. pas. pas. pas. dijal.

arh. pas. ijek.I caristkinja cehmajstorovica ceribašinica ciglarka cirkusantkinja II III 4 istor. 2 2 2 1 IV R R R R R R R R R R R R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI cirkusantica crtačica cvećarka cvećarica cvjećarica cvjećarka ćevabdžika ćilimarka ćilimuša ćurčevica čaraparka časna sestra duhovnica redovnica časovničarka urarica urarka ® 1 1 ijek. arh. istor. 2 1 pas. arh. 2 1 4 ® 1 ® ® MKF R RF R R R 48 .

ijek. pas. pas. arh.I časovničarka urarica urarka čelistkinja čelistica čembalistkinja čergarka II III arh. pas. arh. arh. ® ® 2 IV R R R R R R R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI 1 ® 1 5 čergašica pas. arh. arh. 4 1 čipkarica četnikuša čipkarka čistačica brisačica đubretarka gotvulja higijeničarka nameštalja namještalja spremačica smetlarica spremalja uspremačica 1 pas. arh. pas. pej. 2 RLK R R R R R R RLK R R R R R RL RL M čizmarica čizmarka postolarica postolarka članica 4 49 .

pas. 1 1 pas. arh.I čorbadžinica dadilja II III istor. arh. arh. ® 3 1 pas. arh. dem. arh. 2 50 . 4 3 RLKU U U R RM K L M LK LMKF LK R 1 istor. arh. pas. arh. 2 1 IV R R R RM R R R RK R R R R R R V + + + + + + + + + + + + - VI bajla bebisiterka bona dalja didalja guvernanta guvernantica guvernantka zabavilja zabavljarka dairdžijka dahirdžika daktilografkinja daktilografica daktilografka tipkačica dama defektološkinja defektologinja dekadentkinja dekanica dekanka dekoraterka delibašinica arh. dem.

pas. pas. pas. istor.I despotovica II despotica III istor. 1 5 1 1 1 1 RLMKU RLMKU R R K F U U U KF RM 1 5 5 4 5 51 . 2 IV R R RL F LK K R K RL R R R R V + + + + + + + + + VI detektivka dijabetičarka dilerka dimničarka dimnjačarka odžačarka diplomatkinja diplomantkinja diplomatka diplomatica diplomarka direktorka direktorica direktrisa principalovica dirigentkinja diskriminatorka diskutantkinja diskutantica diskutantka disidentkinja diva ® pas. pas. ® pas.

arh. istor. arh. istor. 3 RMF L R R R R R F R R LK L R R R R R R R R R RLM RL RLMK R 1 pas.I dizačica tegova dizajnerka II III 1 1 IV L V + + + + + + + + + + + + + + + - VI dizajnerica dizdarevica dizdarka dizdarovica dobavljačica dobavnica dobitnica dobošarevica dobošarovica docentkinja docentica dodola dodolarka dojilja doja dojilica dojiljka dojkinja zadojka zadojkinja doktorka doktorica domaćica domaćinka ® istor. 2 3 ® arh. 4 5 dem. 3 1 pas. pas. 5 arh. 52 . arh. arh. arh. pas.

1 IV R R R R R R R R R R R R R R R RL R R R R R R R KF R R RM R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + VI domarka domoupraviteljica domoupraviteljka domovoditeljka hauzmajstorka kućepaziteljica kućepaziteljka donačelnikovica donatorka donatorica darodavka dobrotvorka ktitorka ktitorica mecenatkinja pokroviteljica pokroviteljka ® arh. 1 5 arh. arh. pas.I II domaćinica domača domadarica domadarka domostrojiteljica domostrojiteljka domoustrojiteljka kućanica kućanka kućarica kućenica kućedomaćica kućevnica naćvara pokućarka III pas. pas. pas. 53 . arh. pas. arh. pas. pas. pas. pas. pas. pas. pas. pas. pas. arh. arh.

arh. istor. arh. istor. arh. arh. istor. pas. arh. arh. pas. arh. istor. 1 4 2 1 2 2 1 54 . arh. arh. 1 4 IV V RLM R R RMK R R R R R M R R R R R R R R R R R R R R R R R + + + + + + + + + + + + + + + + + VI dreserka drugarica družbenica druževnica kompanjonka konškolarka državnica državljanka dućandžijka dućandžika dućandžinica dugmetarka gombarka duhandžika duhandžijka duvandžika duvandžijka duvandžinka duždevica duždevkinja duždevna duždinica dvorkinja dvoranica dvoranka ® arh. pas.I dopisnica II dopisateljka III 1 arh. istor. arh.

arh. pas. pas. 2 2 1 2 1 RL U RLU RLMU R R U U U F F 1 1 5 55 . pas. pas. 3 IV R R R R R R R R R R R RL R RM R R V + + + + + + + + + - VI đakonica đakonisa đakonisinja đakonovica dželatovica eškutovica džudistkinja efendinica efendijinica ekonomka ekonomica ekonomkinja ekonomistkinja komercijalistkinja komercijalka ekspeditorka ekspeditorica ekspeditorkinja ekspertkinja stručnjakinja pas. istor. pas.I II dvorjanica dvorjankinja dvoroslužiteljica dvorska dama dvorska službenica nadvornica pridvornica III pas. pas. pas. pas. arh. pas. pas. istor. pas. pas.

arh. pej. arh. 1 1 4 1 pas. pas.I znalica elektormehaničarka električarka enciklopedistkinja endokrinološkinja episkopa esejistkinja esperantistkinja estetičarka etičarka etnografkinja II III pas. ® pas. 2 1 1 1 R RLMF R R R R F R R R R R 56 . arh. 3 1 1 1 1 1 IV R L L RM L F R R R R V + + + + + + + - VI etnološkinja fabrikantkinja fabrikantica fabrikuša fabrikuša facilitatorka farbarka bojilja bojadžika mastilja modrilja pas.

I morilja morilica žutilja farmaceutkinja II III arh. 4 4 4 5 1 RMF 57 . 1 ® 1 pas. pas. arh. 1 arh. 1 IV R R R R RK RM MK M R R K L RL M L R MU U K K K MU U U V + + + + + + + + VI apotekarica apotekarka feministkinja fenomenološkinja feudalka filatelistkinja filološkinja filologinja filozofkinja filosofkinja filozofičarka mudroznanica fizičarka atomska fizičarka nuklearka fizijatarka fizijatrica fizioterapeutkinja fizioterapeutica fizioterapeutka flautistkinja ® pas. arh. 1 istor. 1 pas. fig.

RLM L R F F F RLM R R RLMF RL F R RMF R R R R R R RK R 4 1 1 1 1 1 1 4 2 5 58 . arh. arh. pas. arh. ® ® dijal.I II flautistica ® III IV RL 1 1 F V + + + + + + + + + + VI forenzičarka fotografkinja fotografistkinja retušerka franjevka trećeretka trešoretka frizerka frizerica frulašica fudbalerka nogometašica funkcionerka galeristkinja garderoberka garderobarka garderobijerka gastarbajterka gavanka gazdašica gospodarevica gazdarica gazdinica pas. pas. pas. pej.

4 1 ® 1 1 4 pas. arh. pas. pas. arh. pas. arh. 1 arh. ijek.I II gazdinka kućegazdarica kućevlasnica III pas. pas. pas. egz. pas. 5 2 IV R R R RL RL R R R LM L R L K R R R RL RL MK V + + + + + + + + + + + + + + + - VI gejša generalica generalka đeneralica đeneralovica genetičarka geografkinja geografičarka geografka geometarka meračica mjeračica gerilka germanistkinja germanistica gerontodomaćica gimnastičarka gimnazijalka gimnazistkinja ginekološkinja ginekologinja 1 1 pas. 1 RLM RMK R LK L 59 .

5 arh.I gitaristkinja II basistkinja III 1 IV RM RM R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI globarka glumica glumarica akterka dramatičarka dramska umetnica epizodistkinja protagonistkinja tragičarka gljivarka gljivarica gnjuračica golubarka golubarica goniteljka goniteljica gonilica gospođa kaduna matrona gospodarica gospodarka gosinica domina gospođica 60 istor. arh. arh. 3 . 1 1 pas. arh. LMK L R R M R RLM R 1 R R R R R R R R RMK R R R R R R RK 1 5 5 pas. 3 arh.

arh. 3 1 1 61 . arh. 1 3 2 4 1 1 1 RLMK RL MF R R RL RL R R R R RL R R R R R 1 arh. dem. arh.I II gospođinka gospojica III pas. arh. arh. ijek. dem. 1 IV R R F R R R R V + + + + + + + + + + + + + - VI govornica besednica besjednica grabljačica grabljarica gradonačelnica gradonačelnikovica građanka grafičarka graničarka grnčarka grnčarica grobarka grobarica grobljarka mogilka grofica grofičica grofinjica gudačica guslarka guslarica arh. dijal.

2 1 2 1 RMF R R R R R R R F L L R 1 2 1 3 5 1 4 62 . arh. arh. ® istor. arh.I II guslačica III arh. arh. arh. arh. pas. ® arh. arh. 3 IV R M M R R R R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI guvernerka gubernatorka guvernerovica gubernatorka gubernatorica gubernatorovica gvožđarka hadžinica hadžika hadžijinica harfistkinja harfistica harfonistkinja harmonikašica hauzmajstorka hemičarka kemičarka herceginja heteroseksualka hirurškinja hiruržica hodočasnica pas. arh.

pas. pas. pas.I hodžinica hokejašica homoseksualka lezbejka lezbijka horistkinja II III arh. pas. RLMF R RLMK R R R R R R RLM RL RL R dijal. 63 . dijal. 2 1 5 pas. ® ® ® ® 1 1 1 1 egz. 1 IV RL RM F F RF R R R R R R R R M K F V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI horistica horjatka horjatkinja koristica koristkinja zboristica zboristkinja hraniteljka hraniteljica roditeljka hostesa iglarica igračica bajadera čočečkinja igralica igraorka igroorka kabaretkinja plesačica tancarica tencerka varijetkinja pas.

fig. istor. 1 ® arh. 3 ® pas. pas. .I igumanija II III 3 IV V RMK R R R R F + + + + + + + + + + + - VI igumanica igumenka jegumanka nastojateljica manastira majka imperatorka imperatorica imperatrica improvizatorka informatičarka informatorka inicijatorka osnivačica rodonačelnica utemeljačica utemeljivačica začetnica inkvizitorka inokorespondentkinja inovatorka izmišljačica novotvorka inspektorka inspektorica žbirka 64 pas. 4 1 5 pas. pas. 5 1 5 5 R R R M RK R R R R R R R R R R R R RMF R R pas.

I inspicijentkinja II III 1 IV R R R R R R R R R R R RM RM R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI inspicijentica inspiratorka nadahniteljica internatkinja institutka institutkinja internatka pansionatkinja licejistkinja licejka internistkinja instruktorka instruktorica repetentkinja intelektualka interpretatorka interpretkinja izvođačica intrigantkinja intrigantica invalitkinja inženjerka inžinirka inžinjerica inžinjerka ® 5 arh. arh. RLM R R 5 R R F RLM R R RL 5 1 dijal. pas. 5 1 pas. 4 pas. pas. 1 1 ® arh. 65 . arh. arh. pas.

arh. arh. 1 pas. pas. pas. 4 1 1 ® 1 pas. arh. ijek. pas.I isceliteljka II III 5 IV R R R R R R R R R R R R R R R R K R R R R RM R V + + + + + + + + + + - VI iscjeliteljka iscelivačica iscjelivačica nadribabica nadrilekarica nadrilekarka nadriljekarka obajnica vidara vidarica vidarka iskušenica ismevačica ismejačica ismjevačica isporučiteljka isporučnica isposnica pustinjakinja ispravljačica istoričarka historičarka istraživačica istražilica iskusiteljka ispitivačica ispitateljka ijek. ijek. pas. RLM R R R R 66 . arh. pas. 4 5 ijek. arh.

pas. pas. pas. arh. arh. arh. ijek.I II ispitivalica III pas. arh. pas. R R RMF R R R R RM R F RU U U F F R R R R R R RM R R R R R 4 1 1 1 4 1 4 67 . 4 IV R V + + + + + + + + + + + + + VI izaslanica delegatka delegatkinja interpelantkinja intepelantkinja odaslanica nositeljka predstavnica reprezentantkinja izbeglica izlagačica izlagačka izlagateljica prezentatorka prezenterka izrađivačica izručiteljka izručiteljica izučenica izveštačica izvestiteljica izvestiteljka izvjestiteljica izvjestiteljka izviđačica izvidničarka osmatračica pas. arh. ijek. pas. pas. pas.

pas. pas. pas. pas. 1 1 4 1 4 2 5 4 2 1 RLM R R 68 . arh. pas.I II osmotriteljka skautkinja III arh. pas. pas. istor. IV R R 1 1 R RU RU R R L R R R R F R R RM M R R R V + + + + + + + + + + - VI izvoznica izvršiteljka izvršiteljica izvršilica izvršnica izvođačica obavljačica jagličarka jahačica jatačica jedriličarka jevanđelistkinja jorgandžika junakinja heroina herojkinja junačica junačkinja juniorka kabaničarka kabinerka arh.

arh. arh. pas. arh.I kaderašica kadetkinja II III istor. arh. 4 1 pas. pas. arh. 4 4 IV R V + + + + + + + + + + + + VI kadetnica kadinica kadijinica kafedžijinica kafe-kuvarica kaišarka kajakašica kaluđerica kaluđerka kaluđeruša abatisa dumna inokinja kalvinistkinja kantinerka kantinerica kantinijerica kamermanka kancelarka kandidatkinja kandidatica RLM R R R R R R RLM RK R R R R R R R R R F F RLMK R 2 2 1 arh. arh. 1 1 4 pej. 1 3 4 ® 69 . pas. pas. istor.

dijal. 2 1 ® 1 fig. dijal. arh. 2 IV RL RL R R R MF R R R R R V + + + + + + + + + + - VI kapitenka kapitalistkinja kapitalka industrijalka kaplarica kaplarovica karatistkinja karijeristkinja karikaturistkinja karmelićanka karmelitanka karmelitka kasapovica kasirka kasirica kaskaderka kaubojka kazandžika 4 4 pas. istor. arh. dijal. pas.I kapetanica II kapetanovica kapitanica kapitanka kapitanovica III arh. pas. istor. 2 1 5 1 4 pas. 5 2 RLM R R RF R R R RLM RL R R R 70 . arh.

® pas. arh. 2 pas. 2 1 1 1 IV R R R R R R R R U U U U R V + + + + + + + + + - VI kestenarica kestenjarica kestenjarka kišobranarka kišobranarkinja kišobrandžijka kišobrandžinica klarinetistkinja klaviristkinja klavirašica klaviristica klaviračica pijanistkinja pijanistica klesarka kamenoreskinja kamenarica kamenarka klijentkinja klijentica klisarica ® arh.I kazniteljica kaznačejevica kečerka keramičarka kestenarka II III 5 arh. pas. pas. 5 pas. arh. pas. ® 1 arh. 1 1 1 RM R R R RMFU RU RK RK R R M K R 71 .

pas. pas. pas. arh. 4 2 3 2 1 1 1 1 2 1 72 .I klizačica ključarka II III 1 1 IV V RLM R R R R R RM R RL R R R R R R R R R R L R R RLMK R + + + + + + + + + + + + + + - VI ključarica kmetica kmetkinja kmetovica kneginja knjaginja knjeginja kneginjica knjaginjica knjeginjica kneževica knežica knežinica knezovica knjigonosnica knjigovezica knjigovežica knjigovotkinja knjižarka knjižarka književnica literatka pas. pas. pas. istor. istor. arh. arh. istor. arh. arh. arh. arh. arh. pas. pas.

I

II literatkinja literatorka spisateljka spisateljica

III pas. pas.

IV

V R R RL RLMK + + + + + + + + + + + + + + + +

VI

kobasičarka kobasarica kočijašica koloterka kolarica kolarka kolačarka kolačarica koleginica kolegica kolekcionarka skupljačica kolhoskinja kolhoznica kolporterka komandantovica komanderovica komentatorka komičarka komedijašica komedijantkinja komedijantica pas. pas. pas. arh. arh. istor. istor. ® arh. arh. arh. pas.

1

R R R R R R R R RM R RM R R R R R R RLF RLM R R R

1

1

4

5

4

1 2

1 1

73

I

II komedijantka

III pas. 1

IV R RM R R R R

V + + + + + + + + + + + + + + -

VI

komesarka komesarica komisarica komitkinja komornikovica kompozitorka komponistkinja komsomolka komšinica komšika komšijka komšinka komunistkinja koncertistkinja koncertantica koncertantkinja kondukterka kongreganistkinja kongreganistica kongresmenka kongresistkinja kongreskinja kongresovka pas. pas. pas. ® pas. pas. istor. arh. dijal.

4 2 1

RLM R F RMK R R R RL R R R R R R RL R R R

4 4

4 1

1 4

4

74

I konkurentkinja konobarica

II

III 5 1

IV RM

V + + + + + + + + + + + +

VI

barmenka konobarka kelnerica kelnerka bifedžika birtašica birtkinja birtkinjica mehandžijka mehandžika mehandžinica mejandžika mejašica šankerica konsultantkinja konsultantica kontesa kontesina kontrolorka kontrolorovica konzervatoristkinja konzervatoristica konzulka konzulica konziljarica konziljarušica konzulovica

pas. pas. pas. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh.

RLMK R R RLK R R R R R R R R R R RM M K RM R RLU R R R R RM R R R

1 ® 3 pas. 1 pas. 1

3 pas. pas. pas.

75

arh. arh. pas. arh. 2 1 1 arh.I konzulovica koordinatorka kopačica kopčarka II III arh. 1 1 pas. 1 IV R V + + + + + + + + + + + + + + + + + VI R LM RL R R R R RLF RM R F R R R R R R R R RL RL RL R RLM kopčarica korektorka korektorica koreografkinja korespondentkinja korespodentica korisnica koritarka koritara kopanjarka korparka kotaričanka krošnjarica krošnjarka pletikotarica kosačica kostimografkinja kostimografka kostimerka košarkašica 1 ® 1 1 4 arh. arh. pas. arh. 1 1 arh. 1 76 .

arh. pas. 2 2 1 arh. dem. arh. pas. 2 RLM R R R R R RLMK F R R R 1 fig.I kotlarica II III 1 IV RL R R R R R R RK R R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + - VI kotlaruša kotlokrpinica kotlokrpovka kovačica kovačevica kozakinja kozmetičarka kožarica kradljivica kradljivka lopovica lopovka lopovkinja kraljica kraljevićka kraljičica okrunjenica kramarica kramarka kreatorka kretenka krijumčarka kriomčarka defraudentica pej. 5 5 ® arh. 2 5 pas. pas. arh. pas. 3 pas. arh. pas. arh. 77 . istor.

pas. pas. arh. ijek. arh. arh. pas. arh.I II defraudentkinja III arh. 1 5 5 78 . pas. pas. ijek. arh. pas. pas. 1 IV R R K V + + + + + + + + + + + + + + + + + VI kriminalistkinja kriminalističarka kritičarka baletska kritičarka književna kritičarka likovna kritičarka krivotvorka krivotvoriteljka krojačica abadžika abadžinica košuljarka krolja odevačica odjevačica odećarka odjećarka šnajderka šnajderica švalja švelja šilja šivačica šivalja terzilja krpačica krvnica krvoločnica 1 RLMK M M M 5 R R RLMK R R R L R R R R RLK R R RL RL R RL R R R R 1 arh. arh.

1 IV V R R RLM R R LMKF R R R R R R R R R R R R R RM RK R R R RLM R R R R R R R + + + + + + + + + + + + + + + + + + - VI kućna pomoćnica bedinerka bedinerica hizmećarka izmećarica izmećarka izmetkinja izmićarka momkinja momkinjica momkovica odadžinica pokućarica pokućarka sluškinja služavka službenica služiteljka sužnjica kuglašica čunjašica kujundžijinica kujundžijinka kujundžijka kujundžinka kulundžika kulundžinica ® arh. arh. 1 2 79 . arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh. arh.I krznarka II krznarica ćurčijinica ćurčinica ćurčinka III 1 arh. arh. arh. arh. arh. arh.

pas. ijek. 1 1 IV R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI aberdžika glasnica navesnica navjesnica navestilja navjestilja navestiteljica navjestiteljica tatarka vesnica vjesnica kustoskinja kuvarica kuvarka kuvačica kuvalja aščika aščinka dovijarica dovijarka gotvara kominača kuhačica kuharica kuharka mešajica mješajica mešaja mešalja parakuharica parakuvarica arh. arh. pas. arh. ® ® ® pas.I kupletistkinja kurirka II III pas. ijek. pas. pas. pas. ijek. 1 1 pas. arh. arh. ijek. pas. arh. arh. arh. arh. ® pas. arh. pas. ijek. arh. RLU R R R R R R R R R R R F RLMK R R R R R R R R R R R R R R R R R R 80 .

arh. pas. ijek. arh. pas. ® istor. istor. ijek. istor. 1 IV R RL RL R R R R R R R R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + VI laborantkinja laborantica laćmanka laćmanovica lajtamanica lajtamanka lajtnantka lanarka lanarica latinistkinja lečnikovica liječnikovica doktorovica legionarka lekarka lekarkinja lekarica lekaruša doktorica doktorka lečnica liječnica ljekarica ljekarka ljekaruša lektorka lektorica ® pas. istor. ijek. istor. ijek. 1 RLMK R R R RK RK R RL R R R RLMF R 81 .I II parakuvarka III pas. 2 1 1 2 4 1 ijek.

pas. pas. pas. * 1 pas. 1 1 1 82 .I lepotica mis misica pratilja libretistkinja liderka lihvarka II III 5 IV V RMK R MF RM R MF R R R R F U U RLF R R F R R R RL R RL R R R + + + + + + + + + - VI 1 5 5 crnoberzijanka kamatnica zelenašica profiterka pas. pas. 1 1 arh. pas. arh. likvidatorka likvidatorica lingvistkinja gramatičarka jezičarka loto devojka lovačica lovdžijka lovdžika lovica lovilja lovkinja jegerka ložničarka lubeničarka pas. pas.

arh. pas.I lupeškinja lupežica lutkarka II III 5 IV R R R R V + + + + + + + + + + + VI 1 lutkarica mačevalka mađioničarka omajnica opsenarka opsjenarka mađistorovica magacionerka magacionarka magacinerka magazadžijinica magistarka magistrantkinja magistrica majorovica majorica majstorica majstoruša meštarica meštrica meštrija meštrina meštrinja pej. ® arh. ® ® pas. ijek. pas. arh. 1 1 RLM R R R R R R R R R LM L RL RL RL RF R R R R R R 2 1 2 3 2 1 83 . pas. arh. pas. arh.

istor.I mandarinka mandolinistkinja manekenka II III egz. istor. 5 RLMKU R R R R R R R RL R R R R RLMK R RLM RL RL R R 3 3 2 1 1 1 1 4 arh. arh. istor. pas. 2 1 1 IV R R V + + + + + + + + + + + - VI manekena manikirka manikerka manipulantkinja manipulantica markgrofica markgrafica markiza markizica maršalovica maršalica maršalka maserka mašinistkinja matematičarka matičarka maturantkinja abiturijentica abiturijentkinja pas. 84 . 1 pas. istor. pas. dem. istor. istor.

ijek. ijek. ijek. arh. pas. arh.I mažoretkinja mecosopranka II III 4 1 IV LF U U U U U U V + + + + + + + + + - VI mecosoprana mecosopranica mecosporanistica mecosopranistkinja pas. * 1 RML RLMK R R R K R R RM R R R R R R R R R K 85 . ijek. * * pas. mecosopran pevačica mečkarka medvedarka medvjedarka medicinarka arh. 1 R R R R F medicinska radnica 1 medicinska sestra bolničarka dispanzerka dvorilja dvorjanka glavna sestra instrumentarka instrumentalka negovateljica negovateljka nudilja negovalica negovanka njegovalica njegovanka njegovateljica njegovateljka sanitarka sestra pas. pas. pas. arh. arh. ijek.

ijek.I medigovica mejandžinica meljarica menadžerka menjačica II III arh. 2 2 1 1 1 IV R R R LM R R R R R R RL RL R R R R R R R R R R R L V + + + + + + + - VI mjenjačica meričarka mjeričarka mernikovica mjernikovica mesarka mesarica kasapka kasapkinja mesečarka mjesečarka mesilja mesulja mjesulja mješalja mješaja meštrovica metafizičarka meteorologinja ijek. 5 ijek. ijek. pas. 1 86 . 1 2 1 arh. ijek. ijek. ijek. arh. pas. 1 2 4 pas. arh. arh. arh. arh.

arh. arh. 1 87 . pas. arh.. pej. pej. 4 RL LF RL RL L RLF R L R R RLMKF R R RL R R R R R R R 3 pas. arh. arh. 2 5 arh. pej.I metlarka II III 1 IV R R R R F V + + + + + + + + + + + - VI metlarica metlaruša metodistkinja migrantkinja milicionerka milicajka pandurica pandurka pandurovica policajka saobraćajka žandarica militarka militarkinja ministarka ministreša ministrovica ministarka ministrovka miraždžika miraščijka miraščika mirašdžijka prćijašica mirisarka pej. arh. 4 4 1 pas. arh. arh. pas.

ijek. 4 1 1 arh. pas. arh. ijek. 5 IV R R R R RL RL R R R R R R R R R R RL RL R R R R R R R R K R RL R V + + + + + + + + + + + + + + + VI misionarka mlekarka mlekarica mljekarica mljekarka mlekadžika mljekadžika mlekaruša mljekaruša mlečarica mlječarica mljekadžika vareničarica mlinarka mlinarica mlinaruša pomeljarka vodeničarka mobarka mobarica mobenica mobnica molbarka model siterka modiskinja modistica ® pas. ijek.I miroljubiteljka II miroljubica miroljupka III pas. arh. ijek. ijek. 4 1 1 88 . pas. arh. pas. arh. pas. pas. ijek. arh. arh. arh.

4 RLM R R R R F F R RLF R R 1 1 1 1 4 89 . arh. pas. arh. pas. pas. arh. pas. pas. 2 IV R R R R R R R R R R R R R R RK R R V + + + + + + + + + + + VI molerka molerka molerovica monahinja monahija monaka monakinja samostanka monitorka monitorica montanistkinja montažerka monterka moralistkinja pas. arh. pas. arh. pas. arh. pas. pas. pas. 1 arh. pas. pas. arh. arh.I II modistinja modistka mašamoda mašamotka mašamotkinja maršanmoda nakitarica nakitnica kitničarica kitničarka kitnjačarka klobučarka klobučarica šeširdžijka III pas.

pas. pas. 1 ® 1 istor. pas. pas. 1 1 arh. 2 1 2 1 pas. arh. dijal. 1 pas. pas. RLMF R 90 . arh. pas. istor.I II moralistica ® III IV R 1 R R F RL R R R R R R R R R R R R R R R R R R R V + + + + + + + + + - VI moreplovka moroplovka mornarka motoristkinja motociklistkinja motoristica mrežarka mrežarica mulinica mustratorka mutkarovica muzičarka muzikantica muzikantka bandistovica bandistka sviračica muzilja muzačica muzara muzarica bačica nabavljačica načelnica načalnica pas.

2 2 1 3 1 pas. arh. arh. istor. ® arh. arh. pas. arh. pas. pas. 91 . arh.I načelnikovica II III arh. pas. istor. pas. 2 IV R R R R R R R R R RL R R R R R R R R R R R R R R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + - VI načalnikovica nadničarka argatica argatkinja argatka nadrednikovica nadšumarica nadučiteljica nadvojvotkinja nadvojvodica nadvojvodinja nadvojvotka nadzornica nadglednica nadskrbnica nadstojateljka nadstojnica nadziračica nadzirateljica nadzirateljka nadzornikovica naredbenica oberica najamnica najamkinja najemnica najmiteljka 1 arh. arh. arh. arh. ® pas. 1 pas. arh. arh.

arh. arh. arh. arh. arh. pas. 2 5 IV R RF R R R R R R R R R R R R R R R R R R R R R M RM R R R R V + + + + + + + + + + + + + + VI narednica narednikovica narikača naricaljka narikalica naricalja narikalja narikuša narekuša narjekuša bugarilja đekarica đekalica lelekača nabrajalica naimača oglasilja žalbenica žalilja žalosnica zapevalja zapijevalja narodnjakinja naslednica baštinica masadžika masaroška masaruša nastavnica arh. pas. ijek. arh. arh. pas. 1 arh. ijek. pas. pas. pas.I II plaćenica III pas. pas. pas. pas. arh. arh. pas. pas. 4 5 1 RLMK 92 .

2 1 4 IV R V + + + + + + + + + + + + VI RLMK RMF F R R R RM R R R R RLMK R R RM RLM R RU R R R R R RLM čirliderica neimarka graditeljica graditeljka nobelovka nosačica nositeljica nositeljka bastažica novinarka novinarica žurnalistkinja nutricionistkinja obaveštajka doušnica dostavljačica potajkinja špijunka obućarka čizmarica čizmarka odbojkašica pas. pas. arh. pas. 1 1 93 .I natporučnikovica naučnica navijačica II III arh. 1 ® 1 1 pas. pas. 1 4 1 arh.

pas. pas. ijek. 1 5 5 R R R R R R R R LM F RMF 4 4 1 4 94 . pas. pas. dijal. 5 4 1 RUF M M F R F F pas. arh. pas. 4 IV F RM R R R R V + + + + + + + + + + + VI odbornica odborkinja odlikašica odmetnica odmetkinja oficirka generalka žena general kapetanka ovicirka poručnica rezervna poručnica ogledarka okrivljenica okrutnica okorelica okorjelica okorelka okorjelka okultistkinja olimpijka ombudsmanka omladinka pas. pas. ijek.I II primačica III pas.

arh. 4 1 1 1 5 1 1 4 1 RMF RF R R R R R R R R R R R R R R pas. pas. 2 IV R R RK R R RU M R RM RM V + + + + + + + + + + + + + VI opatica opatičica opatkinja operaterka operatorka operativka organizatorka osvajačica zavojevačica padobranka pantomimičarka partizanka pastirica čobanica čobanka jančarica jaradarica jarčarica kozarica kozaruša kozlarica ovčarica ovčarka ovcarica pastirka pas. istor. pas.I opančarica II opančarka III arh. pas. 95 . pas.

arh.I pašinica patroldžika pčelarka II III istor. 2 2 1 IV R R R R R R R MU LU LU U U U U U U U L R R R R R RL RL R R R V + + + + + + + + + + + + VI pčelarica kovandžijka kovandžika kovandžinka pedagoškinja pedagogica pedagoginja pedijatarka pedijatarkinja pedijatrica pedijatrijica pedijatrijnica pedijatrikinja pedijatrinica dečija lekarka pedikirka pedikerka peglerka glačarica gladilica pekarka pekarica lebarica lebarka hlebarica arh. ® pas. 1 pas. arh. pas. pas. pas. 1 1 pas. istor. pas. pas. 96 . pas. 1 pas. 1 pas. ® pas.

pas. 1 RLM R R R R R F R RLMK R L M F F L R R 5 1 1 97 . pas. ijek. pas. ijek. arh. 4 1 IV R R R R RM R RK R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI penzionerka peradarica guščarica guščarka kokošarica pilićarka živinarka živadarica pesnikinja madrigalistkinja odadžika poetesa poetkinja stihotvorka pešakinja žena pešak pevačica pevaljka džez pevačica operska pevačica pop pevačica rok pevačica vokalna umetnica piljarica piljarka pej.I II hlebarka hljebarica hljebarka naćvarica III pas. pas. pas. pas.

istor. 2 IV R R R R RL R R R R R R R R R R R R R R RL R RL RL R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI planinarka alpinistkinja plemkinja bojarka bojarica boljarica boljarka boljarkinja kolenovićka koljenovićka namesnica nameskinja namesnikovica patricijka plemićka plemićkinja satrapkinja pletilja pletačica pletarica pljetarica plevačica plevaruša plivačica pljačkašica pobednica pas. istor. istor. istor. istor. istor. istor. istor. istor. ijek. istor.I pisarovica II notaroševica III arh. istor. istor. istor. 1 4 1 1 1 5 5 RLM R M 98 . arh. ijek. arh.

pas.I podvodačica II podvodnica kuplerica kuplerka III 5 pas. arh. arh. arh. arh. arh. pas. arh. arh. arh. pas. arh. arh. 2 RLMK RL R R R R R R R R RMU R R R K 99 . pas. 1 pas. 2 2 3 IV R R R R R R RL RL R R R F F V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI podvornikovica podžupanica poglavarica poglavarka predstojnica glavarica polaznica kursistkinja tečajka političarka poljoprivrednica biroškinja biroška poljodelka težakinja zemljoradnica zemljedelka zemljedelkinja zemljodelka pomoćnica ispomagačica dagramašica šegrtica popadija 4 ® 1 1 arh. istor. arh.

pas. pas. pas. IV R R 4 V + + + + + + + + + + + + + + + + - VI porotnica porotkinja portirka čuvarica paziteljica pudarica čuvarka štitarka vratanica vratarica vratarka portparolka glasnogovornica poručnica poručnikovica poslanica poslanikovica parlamentarkinja poslastičarka licitarica licitarka slastičarica slastičarka poslodavka mandatorka poslovna pratilja arh. pas. pas. arh. arh. pas. arh. RFU U RL R R R R R RL R R MF M RL R RM R R RL R R R R R R F 1 1 2 4 1 1 5 100 . pas. pas.I II popadika protinica III pas. pas. pas. arh. arh. pas.

3 2 1 RMF R R R R R R R RL R R R R RL RLMK RMKU RU R R 1 1 1 1 101 . pas.I poslužiteljka II III 1 IV R R RL R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI poslužiteljica servirka poštarka poštarica potpredsednica potpukovnica potpukovnikovica povrtarka zeljarica praktičarka praktikantkinja praktikantovica pralja peračica perilja ispiračica ribalja vešerka pravnica predavačica predradnica brigadirka poslovotkinja pas. pas. arh. 2 1 1 arh. pas. arh. pas. pas. pas.

pas. arh. ijek. arh. pas. 3 2 IV V RLMKU R R UF RL R R R R RM RL RL R R R R RL R R RLMF M R R RK R RLM + + + + + + + + + + + + + + + + + - VI predsedavajuća predsednikovica predsjednikovica prisednikovica prisjednikovica predstojnikovica preduzetnica preduzimačica prelja predilja hitroprelja koncoprelja lanprelja sviloprelja tankoprelja zloprelja premijerka žena premijer preprodavačica preprodavalica prestolonaslednica prestolonasljednica 2 1 1 1 pas. ijek. 3 pas. pas.I predsednica II predsjednica prezidentica III 3 ijek. 3 prevoditeljka 1 102 . arh. pas. pas. dijal. 1 pas. pas. ijek. pas. pas.

arh. arh. arh. arh. 3 IV RM RM V + + + + + + + + + + + + + + - VI princeza infantkinja carevićka pripadnica pripovedačica pripovjedačica kazivačica kazivalja naratorka pripravnica preparandica preparandistica preparandistkinja stažistica stažistkinja privatnica privatistkinja prodavačica prodavalica prodavka prodavavka bakalarka bazrđanka butigarica drogeristkinja dućandžijka dućandžika dućandžinica pas. egz. RLM R R F RM R R R K RLMU R R R R R R R RLMKU RL RL RL RL R R R R R R 4 5 1 4 1 103 . pas. arh. arh. pas.I II prevodilica tumačica III pas. pas. dijal. ® ijek. arh. arh. pas. pas. pas. arh. arh.

pas. pas. pas. arh.I II galanterka grosistkinja margetanica marketanica marketenderica mešetarica mešetarka trgovka trgovkinja III pas. 1 1 RLMKU RLMK RMF RM R R R R R LMF M R R R 1 1 1 pas. 4 3 5 104 . arh. arh. arh. pas. IV R R R R R R R RL RL 3 F L RM V + + + + + + + + + + + + + + VI prodekanka prodekanica producentkinja profesorka profesorica programerka promoterka pronalazačica izumiteljica izumiteljka iznalazačica propagandistkinja prorektorka proročica narečnica vidovnjaka vidovnjakinja arh. arh.

ijek. arh. pas. arh.I prosjakinja II prosjačica bogoradnica božjakinja milostinjarka ubogarka zabogarka žebrakinja III 5 pas. arh. arh. 4 IV R R R R R R R R R R R R V + + + + + + + + + + + + - VI prosvetiteljka prosvetiteljica prosvjetiteljica prosvjetiteljka provodadžika provodadžinica kodošica misidžika navadadžika navadžika navodačica navodadžijka navodadžika navodadžinka prvakinja šampionka viceprvakinja vicešampionka prvosveštenica prvosvećenica psihijatrica psihijatresa ® pas. arh. arh. arh. arh. 5 RLM R R R R R R R R R RM RM R RLM R R K R 5 3 1 105 . pas. pas. arh. arh. arh. pas. arh. arh. ijek.

pej. arh. pej. pas. 1 1 arh. pas. 1 RLMKU R R R R R R R R R R R R R R R R R R 5 106 . arh. 1 pas. ijek. 4 ® pas. arh. arh.I psihoanalitičarka psihološkinja II III 1 1 IV RK RL L L L RM R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI psihologičarka psihologinja psihologističarka psihoterapeutkinja publicistkinja pukovnikovica radnica delačica kulakinja kulučarka rabotnica rintaruša rintuša ratarka oračica sadilica sejačica sijačica ratnica bojovnica frontašica frontovka ravnateljica ravnateljka razbojnica pas. arh. 2 1 arh. pas. pas.

arh. ® ® 1 1 1 1 1 1 1 RLFU RLFU R R RM LMF RL R R 3 5 3 1 1 107 . istor. pas.I II banditkinja III IV R 1 1 R K R F F F F F K RF R F V + + + + + + + + + + + + VI raznosačica razredna razrednica razredna starešina razvodnica realizatorka recenzentkinja recenzentica recepcionerka recitatorka deklamatorka redaktorka referentkinja referentica regentkinja regentica rekorderka rektorka rektorica rekviziterka rentijerka ® ® istor.

pas. IV R R R 1 4 1 1 RM V + + + + + + + + + + + + + + + + VI reporterka reprezentativka retoričarka revizorka računoispitačica revolucionarka režiserka rediteljka redateljica sineastkinja robinja ropkinja romansijerka romanistica romanistkinja beletristkinja medievistkinja novelistkinja novelistica rudarka ugljarka rukavičarka arh. pas. RLM F K R R RLMFU RLMF R RF RM R RL R R R R RU RU R R R 4 1 5 1 1 1 108 . pas.I II iznajmljivačica iznajmiteljica stanodavka III pas. pas. pas. ® ® pas.

pas. 1 ® 4 ® 1 1 5 4 1 1 arh. pas. pas. pas. 2 4 1 109 .I rukometašica rukovoditeljka II III 1 1 IV V RLM RLU U U R U RU R RLM R RM R F RLF R R RMFU M RLMF R R R RM RL + + + + + + + + + + + + + - VI rukovodilica rukovodiljkinja rukovodilja rukovodinja rukovoditeljica rukovotkinja rvačica jakačica saigračica suigračica saksofonistkinja sakupljačica salašarka samoupravljačica saradnica stručna saradnica savetnica savetodavka konzilijarica savetnikovica saveznica scenaristkinja pas. arh.

pej.I II scenaristica ® III IV RL 1 1 V + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI scenografkinja sekretarica sekretarka tajnica sekretarka pas. pej. fig. arh. pej. arh. ® pas. pej. fig. RLF RLMKU RL RL RMK M pokrajinska sekretarka 3 seksualna radnica prostitutka prostitutkinja bludnica droca drolja kol-gerla konkubina kurtizana kurtizanka kurva kurvača metresa naložnica namicaljka oberkurva radodajka uličarka ženska javna žena senatorka senatorica senatorovica ® arh. arh. pej. arh. arh. 1 RMK R R M K LM R RL R RK R R R R R MK R R R 3 R R R 110 . pas. fig.

istor. 4 IV V RLM R R M M R R R R RLMK R R R R R R R R R R R R R R R M M + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI šifražetkinja sirarka sirarica sitarka rešetarka službenica administratorka beamterka činovnica delovotkinja djelovotkinja dnevničarka dijurnistkinja ilidžarka koncipijentkinja koncipijentica kontoaristica kontoaristkinja nameštenica namještenica registratorka bankarska službenica šalterska službenica šalteruša skakačica 1 1 1 arh. arh. 1 M RM 111 . arh. ijek. arh.I seniorka serdarica sholastičarka sifražetkinja II III 4 istor. arh. arh. arh. ijek. pej. arh. 2 4 istor. arh.

® 1 RLM R RL RL RL RL RLM RL RF R R R R R R R R RLM R R LK L R R R R 1 arh. pas. 1 1 1 1 4 112 . arh. istor. pas.I II troskokašica motkašica III IV RM RM 1 V + + + + + + + + + + + + + + + VI skijašica slalomašica spustašica smučarka slavistkinja slavistica slikarka slikarica akvarelistkinja kopistkinja kopistica obrazarica pejsažistkinja portretistkinja živopiskinja snimateljka snimačica sobarica komorkinja komornica sociološkinja sociologinja solistkinja solistca sokolarka sokolašica ® istor. arh. pas.

5 1 1 ® pas. pas. 1 113 . ® 1 ® ® 4 4 arh.I sopranistkinja II III 1 IV V RLMU RU U RL R RM RLMFU RLU RL R R R RLMK R LM M MK M R R RF R R R R R + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI sopranistica sopranka spasiteljka spasiteljica specijalistkinja spikerka spikerica spikerkinja najavljivačica radio-spikerica radio-spikerka sportistkinja sportašica sportistica srednjoškolka stanarka podstanarka kirajdžika unajmiteljica statističarka statistica stenodaktilografkinja stenotipistica stenotipistkinja stenografkinja ® pas. 1 ® 1 ® pas.

1 ® 1 114 .I stipendistkinja stjuardesa stočarka II III 4 1 1 IV F V + + + + + + + + + + + + + + + + VI RMKF K R R R R R R R R R R R R R R R R R R R R RL R R RLM RL R bačarka bivolarka farmerka govedarica govedarka govedaruša izgoniteljka izgonilica katunarka konjarica kravarica kravarka kravaruša krdarka krmarica mazgarka svinjarica svinjarka volarica volarka stolarka dunđerka tišlerka stonoteniserka stonotenisačica stražarka dijal. 1 arh. arh. arh. arh. dijal. pas. pas.

pas. pas. pas. pas. 1 IV V RMF RL RLMF R LM RL R R RLMK FU RLU U R R RL R R R RLU U U L U U R RLU L U R + + + + + + + + + + + + + + - VI striptizeta striptizerka strugarka strugarica studentkinja studentica studentka sudopralja sudoperka suflerka šaptačica sultanica sultanka sutkinja gospođa sudija drugarica sudija sudijinica sudijica sudijka sudilja sudinica sudinja suditeljka svećarka pas. pas. pas. ® pas.I streličarka II streljačica strelkinja snajperka III 1 pas. pas. pas. pas. 1 115 . pas. 1 4 1 1 2 1 pas.

RMF R R R R R R R R R R R R RM R RLMU RLU R R LF R RK 5 1 1 1 1 1 1 1 1 5 116 . pas. pas. ® pas.I II svećarica III IV R 5 1 F V + + + + + + + + + + + + + + + + + VI svedokinja sveštenica svećenica klerikalka žrica žrčica vestalinka vestalka vestalkinja svetica svetiteljica svetiteljka mironosnica svilarica šahistkinja šansonijerka šefica šefovica šifrantkinja šminkerka šoumenka štrikerka švercerka pas. pas.

2 1 farmaceutska tehničarka telefonistkinja telefonistica telegrafistkinja telegrafistica teleksistkinja ® ® 1 1 117 . 2 IV R R R R R R R RM R R RM RM RM R RL R R RM L 1 RL RL RL RL RL V + + + + + + + + + + + + + + + - VI šumaruša šumarevica lugarica lugaruša veršterka takmičarka natjecateljka natjecateljica četvrtfinalistkinja finalistkinja polufinalistkinja taksistkinja tamburašica tamničarka tefterdarevica tehničarka 4 ijek. arh. pej.I šumarka šumarka II III 1 arh. arh. arh. ijek. 1 1 1 arh. pej.

pas. pas. 1 1 RLM R F RLM RL R R RL RL R RL RL R R R R F RL R R R 1 1 5 1 pas. 118 .I telohraniteljka gorila teniserka II III 1 fig. 1 IV F F V + + + + + + + + + + + + + + - VI tenisačica teološkinja teoretičarka teozofkinja terapeutkinja teroristkinja tkalja tkačica zlotkalja torbarka trafikantkinja trafikantica traktoristkinja traktoristica tramvajdžijka transeksualka travarka travarica biljarica biljara ® 1 1 4 1 4 1 pas. pas.

arh. 4 1 pas.I biljarka biljaruša trenerka II III pas. pas. arh. arh. arh. 1 1 5 1 RLM L RLM RM RM RM RM RM RM RM R K F R R RLM RL RLK F RLMKF R R RMF RLMK RL 1 4 119 . pas. 1 IV R R V + + + + + + + + + + + + + + VI trenerica trkačica četiristometrašica maratonka osamstometrašica preponašica sprinterka sprinterica stometrašica trubačica tuberanka tuberašica tutorka tutorica tužiteljka tužinica tužiteljica državna tužiteljka učenica vaspitanica odgajenica učesnica učiteljica učiteljka arh.

arh. 1 1 120 . arh. arh. 1 IV R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI ugostiteljka gostioničarka handžika kafanarica kafedžijka kafedžika kafendžinka kavanarica kavanarka kavedžijka krčmarica krčmarka ukrotiteljka krotiteljica krotiteljka krotilica ukrotilica ulagačica umetnica umjetnica artistica artistkinja upisničarka upravnica upraviteljica ijek. pas. arh. arh. arh. RLM R R R R R R R R R RLM R R R RM R R RL RLM R R RM U RLMU RU 1 pas. 5 1 pas. arh. arh. arh. arh. arh. arh. pas. ® arh.I II daskalica naučiteljica podučiteljica suplentica suplentkinja III arh. pas.

arh. pas. arh. arh. 2 1 arh. arh. 2 IV RU R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + + + - VI upravnikovica kuratorovica urednica uvoznica užarka užarica konopčarka vajarka kiparica vakmajstorica vaspitačica vaspitateljica vaspitateljka obrazovateljka odgajalica odgajateljica odgajilja odgajiteljica odgajiteljka odgojilja odgojiteljica uzgajateljica uzgojiteljica uzgajivateljka vospitetelnica vospiteteljka 1 1 1 pas. arh. RLMF R RL RL R RM R R RLMK R R R R R R R R R R R R R R R 121 . pas. pas. 1 ® arh. pas. pas.I II upraviteljka upravljačica kaštelanka III arh. pas. pas. arh. arh. arh. pas. arh. arh.

122 . pas. 2 IV RM RL R R R V + + + + + + + + + + + + + + + - VI vijećnikovica velemajstorka velemajstorica veleposednica veleposjednica velikoposednica velikoposjednica magnatkinja velikanka velikašica vernica crkvarka veslačica veslarica veštakinja vještakinja veterinarka vezilja vezilica veziljka vezačica vezićka 3 5 ijek. pas. ijek. 1 pas. pas. pas.I vaterpolistkinja vatrogaskinja većnikovica II III 1 1 arh. 1 1 1 pas. ijek. ijek. 5 R R R R R R R RM R RMK R F F R R R R R R 5 fig. pas. pas. pas.

istor. pas.I II zlatovezilja III pas. pas. istor. 5 5 RM U RFU U RF RF R R R RF R R R R RL 5 arh. fig. istor. ijek. 1 5 arh. 123 . arh. pas. 1 pas. istor. 1 1 pas. 2 IV R R R R R R R R R R V + + + + + + + + + + + + + VI vezirovica vezirevica vezirica vezirka vežbačica vežbašica vježbačica vinogradarka lojzarka violinistkinja primaša primašica primaškinja violistkinja violončelistkinja virtuoskinja viteškinja vitezica vizionarka vlačarka vlačilja vladarka vladalica vladarica 5 1 dijal. fig.

ijek.I II vladateljka apsolutistkinja despotkinja despotica diktatorka monarhinja monarhistkinja suvladarka III arh. istor. arh. istor. arh. ijek. RMK R R R R R R R R R R R R R R R R R R RMU RL R R istor. ijek. 4 1 1 1 124 . istor. pas. istor. IV R R R R R R R R 5 V + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + VI vlasnica maloposednica maloposjednica posednica posjednica samovlasnica saposednica saposjednica suposednica suposjednica suvlasnica zemljoposednica zemljovlasnica vlastelinka vlastelka vlasteljka vlasuljarka voćarka voćarica vodičica vodičkinja vodilica vodilja pas. pas. istor. ijek.

I II vodiljica vodiljka voditeljica III pas. 1 2 4 1 arh. pas. pas. pas. pas. 1 IV R R U R R R R R V + + + + + + + + + + + VI vodarica vodarka vodarkinja vodaruša đugumoša voditeljka voditeljica vojnikinja desetarica desetarka gardistkinja vojnica vojnička vojvotkinja vojvodinja vojvodinica volonterka vozačica vozarica vozarka vračara vračarka vračarica bajalica bajarica 1 RLU RLU LFU U U R LU U RLM R R R RLU R R K R R R R pas. pas. 125 . istor. arh. arh. arh. pas. pas. arh. pas. istor. pas. 2 1 pas. arh. istor. pas.

pas. pas. arh. pas. pas. pas. pas. pas.I II gatara gatarica gatalica gatarka hiromantkinja kartara kartaruša kostogledica magijka magika mađijarka mađinica mađionica nastornica obajnica vražara vražarica III pas. arh. 4 4 1 1 126 . 1 pas. pas. arh. pas. arh. pas. fig. arh. 1 1 IV R R R R R R R R R R R R R R R R R R F R F R R R R R R R R V + + + + + + + + + + + + + + + - VI vrećarica web majstorica zabavljačica zečica zadrugarka zagovornica zagovarateljica zakonodavka vlastodavka zakupnica arendatorka ispoldžijka arh.

I

II ispoličarka ispoldžika napoličarka

III arh. arh. arh. 1

IV R R R R R R R

V + + + + + + + + + + + + + +

VI

zanatlijka zanadžinica zanatlinica zanatlinka zamenica zamjenica deputatkinja deputirka doglavnica mestozastupnica mjestozastupnica odmenica odmjenica zapisničarka zapisnica zapisničarica ćatinica evidentičarka gruntovničarka pisarka pisarica notaroška zapovednica zapovjednica komandantica komandirica zaštitnica patronesa arh. ijek. pas. pas. pas. pas. arh. pas. arh. pas. pas. arh. ijek. arh. arh. arh. pas. ijek. arh. ijek. pas. pas. pas.

1

RLMU RL R R R R R R R RLU R U RK R R R R R R R R R R R

1

1

5

127

I

II protektorka

III arh. 4

IV R K F R R R R M R

V + + + + + + + + + + + + + + + + + + -

VI

zatvorenica zatočenica apsenica zidarka zidarica zlatarka zločinka kriminalka zubarka zubarica dentistkinja dentistica zvonarka zvonarica žandarka žandaruša žandarica železničarka željezničarka žetelica klasoberka žetalica žetelinka žetelka žetilja žetvarica pas. pas. pas. pas. pas. pas. ijek. pas. ® arh. arh. arh. pej. arh. arh. arh. arh. arh. pas. pas.

2

2 5

1

RLM RL R R R R R R RL R R R R R R R R R

2

2

1

1

128

I

II žetvarka žnjetvarica žnjica žnjetelica

III pas. pas. pas. pas. arh. 2

IV R R R R R

V -

VI

županica

129

3. deo 131 .

132 .

kroz osvrt na mitologiju kao prvobitni kontekst (matrijarhat). Rezultati komparativne 133 INTERPRETACIJA PODATAKA IZ REGISTRA: . Taj podatak bio je podsticaj za analizu konotativnog nivoa odrednice vračara / vračar i srodnih reči u kontekstu vladajuće (patrijarhalne) kulture i roda (ženskog i muškog). demonizacija. za ženski rod: sećanje na mitsko. banalizacija. Uvodni deo rada daje kratak osvrt na matrijarhalni kult Velike boginje i pratećih ženskih mitoloških bića čija ambivalentna priroda odražava procese demonizacije i(li) hristijanizacije ženskog kulta (i same ženskosti). zabavljač / prevarant. Analiza daje alternativne interpretacije odrednica iz rečnika u matrijarhalnom i patrijarhalnom ključu.Marijana Čanak jedan od mogućih pristupa odrednici vračara i srodnim rečima Sažetak U ovom radu kao polazna osnova poslužila je suma podataka obličkih varijanti odrednica datih u Registru. demonizacija. mudrac. Za potrebe analize korpus je klasifikovan prema konotaciji odrednica u nekoliko kategorija. Cilj rada je da na primeru odrednice vračara pokažem kako je konotacija reči kulturološki i društveno uslovljena. virtuoz / majstor. isceliteljka. Oko odrednice vračara okupljen je najveći broj obličkih varijanti – ukupno 22. Odabran je metod rekonstrukcije prvobitne uloge vračare (sveštenice). a samim tim i konotacije reči vračara. zaboravljene) konotacije kada je u pitanju ženski rod. Korpus čini rečnička građa od ukupno 150 odrednica (ženskog i muškog roda) odabranih po semantičkoj srodnosti sa osnovnom odrednicom vračara. za muški rod: narodni lekar. hristijanizacija. praznoverje. U ovom kontekstu vračara se razmatra kao sveštenica kulta Velike boginje. da dekonstruišem postojeću (pejorativnu ili inferiornu) konotaciju i da ukažem na mogućnosti učitavanja drugačije (pozitivne.

Na primer. Iz navedenih primera može se iščitati da prisustvo žena u određenoj oblasti ne mora da bude pokazatelj ravnopravnosti. vračar. nego može biti pokazatelj devalorizacije određene delatnosti. roda i jezika. dom) i da je njena delatnost uslužna (usmerena ka drugima). Analitički pristup odrednici vračara samo je jedna od mogućih interpretacija materijala iz Registra. 134 . kuća. rod. ako se kao jedna skupina posmatraju odrednice kuvarica (sa 20 obličkih varijanti) kućna pomoćnica (19). čini se značajnom za analizu odnosa između značenja reči (konotativnog nivoa). Mnogobrojnost obličkih varijanti jedne odrednice može biti pokazatelj izrazitog prisustva (ili čak dominacije) žena u određenoj delatnosti. baštovanka (9). U savremenom govoru reč stočarka može biti upotrebljena kao pogrdni ekspresiv za žensku osobu (kao i čobanka. vračara. Pokazatelj prisustva ženske radne snage u poljoprivrednim poslovima može biti sledeća skupina odrednica: stočarka (21). govorničke svesti. seljanka i sl). pastirica (13). domaćica (17). matrijarhat. Ključne reči: konotacija. patrijarhat. S obzirom na to da se odrednica vračara pokazuje u Registru kao odrednica sa najvećim brojem obličkih varijanti (22). čistačica (11). ali treba uzeti u obzir da oblici pandurica. Na primer.0 Uvod Klasifikacija odrednica iz Registra prema broju obličkih varijanti (videti dodatak 1) može poslužiti kao osnova za istraživanje o prisustvu ili odsustvu žena u određenoj društvenoj sferi. 1. kulture (vladajućih vrednosnih sistema) i roda (ženskog i muškog principa). Tek razmatranjem značenjskih nijansi među obličkim varijantama odrednica i analizom konotativnog nivoa reči mogu se (re)interpretirati kompleksni odnosi između društvenog ustrojstva. a da je govornička svest uslovljena (patrijarhalnim) vladajućim poretkom. Broj obličkih varijanti ne može biti precizan pokazatelj legitimiteta (društvene prihvatljivosti) ženskog prisustva u određenoj sferi. Zaključujem da su semantička polja reči promenljiva.analize ženskih odrednica i njihovih muških parnjaka pokazuju značajne razlike u konotaciji na osnovu roda: odrednice u ženskom rodu imaju pejorativnu ili inferiornu konotaciju. pandurka i pandurovica imaju pejorativnu konotaciju. dok je konotacija muškog roda pohvalna ili neutralna. žetelica (11). iz takvog stanja u jeziku može se iščitati da je ženska sfera privatna (kuhinja. Metodom reinterpretacije i(li) dekonstrukcije postojeće konotacije imenica ima tendenciju da semantička polja otvori za učitavanje novih ili vraćanje nekadašnjih pozitivnih konotacija kada je u pitanju ženski rod i učitavanje afirmativnih konotacija i promenu govorničke svesti. broj obličkih varijanti odrednice milicionerka nije zanemarljiv (8). mit(sko). poljoprivrednica (9). sistema vrednosti.

pešterkinje. Matrijarhalno ustrojstvo sveta razvilo je impozantnu galeriju ženskih natprirodnih bića: suđaje. brodarice). čarobnica / čarobnjak. vile (oblakinje. SANU. travarka / travar) preuzete su iz Rečnika srpskohrvatskog književnog jezika (1967 – 1976). a dve odrednice imaju oba roda (bajalica i kostogledica).0 Cilj Cilj rada je da na primeru odrednice vračara pokaže kako je konotacija reči kulturološki i društveno uslovljena.. Zagreb. rusalke su zaštitnice useva i(li) kobne osvetnice. Matica srpska. Dvojna priroda ženskih mitoloških bića zapravo je odraz prelaska matrijarhata u patrijarhat. gatarke. Sva ta ženska mitološka bića jesu deo kulta matrijarhalne Velike boginje. Istu sudbinu – demonizaciju i(li) hristijanizaciju – doživele su sve pratilje Boginjinog kulta: vračare. boginke. Novi Sad i Matica hrvatska. Institut za srpski jezik. S obzirom na to da je Rečnik SANU još uvek u izradi (od slova O). u slovenskoj mitologiji boginja Mokoš. bajalice. a hristijanizovana kroz svetu Petku Paraskevu.. Velika boginja.. 43 odrednice su njihovi muški parnjaci. 2. Predmet ovog rada je analiza odrednica sakupljenih oko semantičkog polja reči vračara / vračar. proročice. primorkinje. hiromantkinja / hiromant. veštice.0 Korpus i metod Za potrebe ove analize odrednica vračara dopunjena je i onim obličkim varijantama koje nisu date u Registru. vodarkinje.Da bi se rekonstruisala drugačija (prvobitna) konotacija odrednice vračara. proročica / prorok. činilica / činilac. Beograd. da dekonstruiše postojeću (pejorativnu ili inferiornu) konotaciju i da ukaže na mogućnosti učitavanja drugačije (pozitivne.. Slovenska mitologija beleži njihovu ambivalentnu prirodu: suđaje mogu biti pravedne i(li) zle. vile donose sreću ali i kob. društvena uloga vračare biće razmatrana u mitološkom kontekstu. biljarice. travarke. 3. pojedine odrednice (čaratanica / čaratanik. Većina odrednica i njihovih značenja preuzeta je iz Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika (1959 – 2006). jer je tendencija priređivačica da se Registar ne opterećuje preobimnom građom arhaizama. demonizovana je u prokletu Jerinu i baba Jagu. Kriterij za odabir 135 . zagorkinje. jezerkinje. boginke su zaštitnice plodnosti i(li) progoniteljke trudnih žena. rusalke. Analizirani korpus čini ukupno 105 odrednica (dodatak 2) od kojih je 60 odrednica ženskog roda. planinkinje. zaboravljene) konotacije kada je u pitanju ženski rod.

može se iščitati veza između vračare i ženskih mitoloških bića. biljarke. poznavateljke lekovitog bilja i isceliteljke. bajarice. travarke. vidarice. Navedeni motivi iz narodne književnosti jesu u službi građenja novog (patrijarhalnog) poretka i rušenja starog (matrijarhalnog) kulta. čaratanice.) shvatimo kao sveštenice Velike boginje. Već iz same analize značenja odrednice vračara i mnogobrojnih odrednica okupljenih oko njenog semantičkog jezgra. koji umije da baje od zmije. bajalica (1). mađijarke. v. – Pa najposle i biljarke bake zar nisu žreci mitologije (Danica 1867... dok veštica ima pejorativnu konotaciju zle žene). – Onda Izida s pomoću lijeka.korpusa je srodnost na semantičkom nivou reči. odnosno odabrane odrednice gravitiraju istom (ili srodnom) semantičkom polju.. 147). Prvobitnu ulogu vila moguće je rekonstruisati iz današnje naivne 136 . Vile su zaštitnice plodnosti. 399). bajalica (1).. vračaricah? (Kuk. i njima se kaže bajačice ili bajalice (Hirc 2)...: VEZA SA MITOLOŠKIM BIĆIMA bahornica 1. – Babica ima čuvenih kao „bajačica“ (Petr.0 Analiza rezultata Jedan od mogućih pristupa odrednicama u Registru 4. čuvarke prirodnog prostora. Vračarica (bahorica) srodna je vilama. – Šta kod vas pripovijeda puk o vilah. travara ima konotaciju isceliteljke.. 242). 4. gatare. 835). 1. što ga je kao magijka izmislila. Tek učvršćivanjem patrijarhalnog sistema vile kroz narodne legende bivaju transformisane u kobne zavodnice. bahornicah. biljarica. Ima i ženskog naroda. veštice. Ark. A.1 Vračara Ako vračare (bajalice. oživi [Ozirisa] (Novak G. Kriterij za klasifikaciju korpusa je konotacija odabranih odrednica (u rečnicima.. postaje jasno da su i one prošle kroz iste mehanizme demonizacije i hristijanizacije. 1. Slovenska mitologija nestajanje vila pamti kao nestajanje blagostanja i sreće. 1.. magijka ženska osoba mag. surova demonska bića koja sakate ljude i unose zavadu među muškarce. bajačica v. na primer. kao čuvarke njenog kulta ili kao poslednje Boginjine poklonice u patrijarhalnom svetu. biljara v.

vidara v. ona je simbol spiralnog kretanja duha. zapravo je motiv svrgavanja Boginje u korist novog (muškog) poretka. da bi potpuna prevlast patrijarhata sasvim zatamnila svest o duhovnoj moći koja je imanentna ženskom biću i zabranila čarobnjaštvo. reinterpretacijom i komparativnom analizom bajke (teksta) i mitologije (konteksta). pa i konotaciju tih reči. ona je medijum božijeg dejstva. – Došla je bajanica. kult Velike boginje nadomešten je likom Bogorodice koja je uzor i podrška ili utešiteljka (vidara) žena. aždaju – bića srodna zmiji). Kirku je potčinio Odisej (tek uz pomoć boga Hermesa). zmija je nosilac kreativne i erotske energije.. Jedan od mehanizama za zabranu čarobnjaštva (vračarija. pa je Boga pomolila (Knjaževac. Lutajući motiv u mitovima i narodnim pričama o junaku koji ubija zmiju (neman. Kao hrišćanka. Stanim.. Sa druge strane.. nego bogomolja. grčkoj Kirki koja uči Odiseja kako da siđe u podzemni svet i vrati se iz njega. U matrijarhalnoj svesti.. Istim metodama moguće je rekonstruisati i prvobitnu ulogu vračarica (bahorica).). Vračare (magijke) srodne su mitskim čarobnicama: egipatskoj Izidi koja vaskrsava Ozirisa.. Vl. atribut Boginje postaje inkarnacija đavola. grčkoj Medeji koja obezbeđuje besmrtnost svojoj deci.. U hrišćanstvu.. bajanja) svakako je nova religija. zmija je atribut Velike boginje (Stvoriteljke sveta).. Uspostavljanjem patrijarhata i prihvatanjem hrišćanstva. nego sa Boginjom i stvaralačkom energijom. Hristijanizovana vračara (bajanica) umesto basme (magijske formule) izgovara molitvu. 131).. – U ostalim pripovetkama javlja [se] Bogorodica.: HRISTIJANIZACIJA bajanica v. Medeja je odana Jasonu koji ne bi osvojio zlatno runo bez njene (po)moći. GlEM 1938. U izvornom (matrijarhalnom) značenju ona koja baje od zmije nije u sadejstvu sa đavolom. Međutim. bajalica.predstave o vilama sačuvane pretežno u bajkama otklanjanjem naslaga patrijarhalne percepcije. U navedenim motivima jasno je da u prelaznom periodu iz matrijarhata u patrijarhat muškarci priznaju moć čarobnica i koriste je za sopstvene (patrijarhalne) potrebe učvršćivanja moći i vlasti. njena moć je u veri a ne u natprirodnim svojstvima.. zmija je demonizovana. Bajačica (bajalica) koja baje od zmije zapravo čuva sećanje na mit o postanku sveta iz plesa žene sa zmijom. U rajskom vrtu Eva je odana zmiji jer veruje u Boginju i buni se protiv rajskog ropstva (autoritarnog i patrijarhalnog boga). kao vidara. kroz Bogorodičin lik 137 . žena više ne sme biti čarobnica. gonjene devojke (Polenaković H. vidarica (1).. moćne čarobnice su u vlasti slabijih muškaraca: Izida je odana Ozirisu koji ne bi zauzeo presto bez njene (po)moći.

54). Kud nije išla: i hodžama i gatarama i babama (Šub. utešiteljka. vidarice. Đ. GlEM 1933. 1. 71). – U nužde takoj svet obično pita.. ZNŽ 10.. M. gatara žena koja gata. basmarica v. ona koja je čarobna. 1. . hrišćanstvo slovenskih naroda prožeto je tragovima paganizma. – Zovi bajaricu da ti baje (Slav. 517)..). bajalica.. kartara žena koja proriče sudbinu iz karata. vračara uopšte.. vrača.. bajalica (1).. – Zovnu ba‘orice da priviju trave (Poljica. kakav grudni lek – ona bi vam među prvima ponudila ovaj koren (Gost. žena sama po sebi više ne poseduje moć. nego je njoj samoj potrebna uteha (od Bogorodice ili Bogomatere). fig. Ipak. isceliteljka. Ivan. podigoše ga na gornji boj. v. 88). Vračarama se još uvek pripisuje isceliteljska moć.. vračara. basmaricu. vračara. Filakovac I.ženama se nameće (paradoksalno) kult rađanja (rodica) i kult aseksualnosti (Devica).. bajalica (1). koja očarava. Vas. 154). ZNŽ 19. – Srbi seljaci u bolesti obično zovu vešte stare žene.... 138 . čarobnica 1. ali nije ništa pomoglo.. ona koja čara. biljarica. vračara. vidarica 1. Vračara (čarobnica) koja nosi Boginjinu moć u sopstvenom biću degradirana je u patrijarhalnu gonjenu ženu koja ne samo da više ne vaskrsava druge. bajalica (1). – A ide se mnogo i vražalicama koje bajanjem i nekim travama čine da žene nerotkinje rađaju (H. gatara. biljobera v. – Kad biste potražili od koje naše «biljobere» . žena vidar. 87). Radak.. pa dozvaše . Vidarska moć pripisana je svetici. vračare. F. ali je može izmoliti od svetice (čiji je ideal tako visoko i protivprirodno postavljen da mu se nijedna žena ne može približiti). vražalica v. – Lečila se. 34. 2. – Doleteše tri orla. travarice i bajalice (Mil. i kartare (Retkovci. bajarica v. Najzad joj se netko smiluje pa joj posavjetuje da ode čarobnici. 1. da ga lako izleči (Petrović A. 368).: ISCELITELJKA (ostaci paganstva u hrišćanstvu) bahorica 1..

Iako Ravijojla leti po planinama i oblacima. DEMONIZACIJA (strah od ženske (nad)moći) bajalica 1.travara ženska osoba travar. činilica (Tešić M. da je pita ima li mu leka. 139 . za razliku od mitologije. uživaju glas: veštica. ali neizmerno snažne. Odnos patrijarhalnog moćnika i duhovno nadmoćnog ženskog bića u našoj tradiciji može se iščitati iz odnosa Marka Kraljevića i vile Ravijojle. Ciklus pesama o Markovom junaštvu. basmara. Duhovni zakon (Ravijojla) potčinjena je patrijarhalnom zakonu buzdovana (nasilnik Marko). onda je sasvim moguće da je poverenje u vračare nešto što je deo arhetipskog nasleđa. Međutim. Vračarama se svet okreće u velikoj nuždi. ali je izjednačava sa zlom) ili ga svodi na praznovericu i sujeverje. basmara v. ne beleži da vile jesu prozračne i lake. S druge strane. 98). ali je u Markovoj vlasti. Rimske bajalice srednjim prstom skidale su mađije s bolesnika (Troj. Ravijojla ne samo da je degradirana u telesno slabu ženu. duhovna (vilinska) moć prikazana je kao inferiorna u odnosu na telesnu (mušku) snagu. Uobičajeno je shvatanje da u vračarinu moć veće poverenje gaje žene i takozvani primitivan svet. – Dva bajalice i krivosudnika. moć čijem vraćanju (ipak) težimo. nego je i njenoj vilinskoj (isceliteljskoj i proročanskoj) moći dopušteno da opstane jedino ako je u funkciji osnaživanja patrijarhalnog junaka.. vračanjem. 4. odnosno traženje spone sa onostranim može se tumačiti kao gubljenje nade u realni svet i život. podsvesno sećanje na moć naših pretkinja. nakon čega ona postaje njegova posestrima i pomaže mu u kriznim situacijama.– Poteci nekoj Anđi travari i gatari. Ravijojla ima natprirodne i isceliteljske moći. bajalica (1). obično žene. 7. 1938. Patrijarhalni poredak duh i telo stavlja u dualistički odnos. pa su im bliske njene sveštenice. Razv. Patrijarhalno stanovište iz straha od ženske moći kult Velike boginje demonizuje (dakle. a njene poklonice proglašava za nazadne i primitivne neznalice (vračarina moć se nipodaštava). vračara. osoba koja se bavi bajanjem. – Takve osobe. 211). 52). Marko uspeva da je sustigne i da je pretuče buzdovanom. koji za njihovo nakazanije i danas očekuju strašni sud u Vavilonu (I. ako se setimo da su krizna stanja samo pogled kroz uveličavajuće staklo na stanja koja su uobičajena (Niče). Sa matrijarhalnog stanovišta: žene su očuvale (pra)svest o Velikoj boginji. priznaje vračarinu moć.

. – Tako vešterice (veštice). metnuće te otrag u pregaču (plaše malu djecu) (ŠV 1895. obično stara. smrt 140 . pretvara se u pticu. [je] žena koja mađije sastavlja (Vuk.. Veštica koja je u dosluhu sa đavolom zapravo je žena oslobođenog erosa. i pej. N.. 2. ago! (Vojn. veštica (1a).. 798).gatarica i gatarka v. zla. 15. ima natprirodne moći. 4. – Kad kome izađe navrh jezika frgica (bubuljica). T. b. rđava žena. mađinica 1. omađijava. Rj. 409).). Rj. A. 6. da detetu ne dosađuju veštičine“ (Miodr. Eva po nagovoru zmije (stvaralačkog atributa Boginje) uzima plod sa drveta saznanja (nudi Adamu erotsku spoznaju).. vešterka v. naročito maloj deci. veštičina augm. U izvornom značenju veštica je lučonoša. pa leti po kućama i jede ljude. leptira. A za sve ovo vele: „valja se tako. gatara – Eto gatarke.. – „Vešterke“. vatrom). pej.). Rj. jašterica. Sa druge strane. 99).. 97). drži se da mu neko misli zlo (Petr. dakle. otvorena za spoznaju (mudrost). veštica 1. mogu samo pogledom čoveka umoriti (Đorđ. 17). od veštica (Vuk. etn. 93). 1. po narodnom verovanju žena. v. Svaka vlahinja kad pređe 40 godina preda se nečastivomu te postane. 1. koja se zove vešterica. (obično stara). kokoš. ona.). – Ne slušaj vješticu. Po patrijarhalnom ključu Eva koja oslobađa eros interpretira se kao ona kroz koju deluje đavo. čarobnica. Demonizacija ženske seksualnosti i sputavanje njenog erosa od ključnog su značaja za uspostavljanje patrijarhata. 2. „vešterice“ su obično stare žene iz kojih noću izlazi duša i ide po selu (Momirović P. hiromantkinja žena hiromant. vračara – Mađionica . Prezao sam od hiromantkinja i izvlačenja karata. opsenjuje. ona koja se bavi mađijama. ćurku. veštica (1a). Eva je inicijatorka oslobođenja iz rajskog ropstva (neznanja). GlEM 1939. ona u kojoj je začeta vatra prosvetljenja. bubuljica na jeziku.a. naročito malu djecu (Vuk. 14). Dosluh veštice sa đavolom (lučonošom) zapravo je dosluh sa saznanjem (svetlošću. Smrt je cena saznanja. 67). dajbudi zlokobnica ili mađionica (Vrč. Veštica zadavala glagole na „etr“ (Nik. nosi mudrost (spoznaju). Uzimanje ploda saznanja interpretira se kao gubljenje besmrtnosti (progonstvo iz raja). koja je u dosluhu s đavolom i čini zla. Hrišćanska predstava đavola zapravo je demonizovana predstava spoznaje kroz erotski čin. vešterica 1. – Vještica se zove žena koja (po pripovijetkama narodnim) ima u sebi nekakav đavolski duh koji u snu iz nje iziđe i stvori se u leptira. I. Prvi čas je bio francuski.

Reč veštica nastaje od indoevropskog korena *ved – znati. Etimologija reči veštica takođe svedoči o vešticama kao o lučonošama. 141 . radne i ratničke snage. vatra se začinje u polnom organu veštice. Vatra nastala trljanjem (što odgovara spoznaji kroz erotski čin) proglašena je za demonsku. odnosno onima koje nose spoznaju. vatra ostaje simbol spoznaje. dok vatra Boginje i njenih sveštenica (veštica) postaje metafora paklenog ognja. Degradacija homo eroticusa ogleda se u tome što erotski čin prestaje da bude spoznajni i postaje isključivo biološki (reproduktivni). u drugim slučajevima – grešan je i kažnjava se paklenim ognjem (na onom svetu) ili inkvizitorskim lomačama (na ovom svetu). Vatra gromovnika predstavlja prosvetljenje i pročišćenje. Suštinski. u slovenskoj gromovnik Perun. hristijanizovan kroz svetog Iliju. Nije kažnjena smrću. Na staroslovenskom gatati i bajati (od indoevropskog *bha) znači govoriti. Eva više nije ona ista koja je bila pre spoznaje. dakle. Alen i Žan Ševalije 2004: 1027 – 1028). erotski) princip oslobađanja spoznaje biva demonizovan. Perun. prosvetljena. nego je nanovo rođena (prosvetljena). U feminističkom diskursu reč veštica sve više gubi pejorativnu konotaciju i nanovo postaje mudra žena. Mislava 2001). sveti Ilija) božansko Iz ambivalentnosti vatre iščitava se prelaz iz matrijarhalnog u patrijarhalno društvo. intelektualni) princip osvajanja spoznaje postaje dominantan. preobražena. Simbolizam vatre je. Kult patrijarhalnih božanstava svrgava kult Velike boginje: u grčkoj tradiciji vrhovni bog je gromovnik Zevs. U patrijarhalnom sistemu erotski čin je u funkciji rađanja ljudstva.se može interpretirati kao preobražaj – Eva u kojoj se spoznaja događa biva promenjena. ♀ trljanje odozdo zatečeno u nama erotsko plamen veštica (sveštenice Velike boginje) demonsko ♂ udarac odozgo oteto nebu intelektualno munja gromovnika (Zevs. dok je vatra koja nastaje udarcem (što odgovara intelektualnoj spoznaji) proglašena za božansku vatru očišćenja i prosvetljenja. ali patrijarhalni (muški. što je slika seksualnog čina. dok matrijarhalni (ženski. Prema drevnim verovanjima. sa bogatim životnim iskustvom i ekskluzivnim znanjima koja koristi za dobrobit drugih (Bertoša. Spona između vatre i seksualnosti otkriva se u prvobitnoj tehnici dobijanja vatre trljanjem. prosvećuju. dvojan (Gebran.

Sam leptir je simbol preobražaja – iščaurenja celokupnog potencijala bića. poziva na spoznaju i preobražava. 2004: 172). uloga veštica (biljarica. ptice poput kokošaka su ukroćene. povezana je sa onostranim. koji je takođe spoznajni. Za razliku od patrijarhalnih kultova devičanstva i braka. Veštičina moć da se preobrazi u drugo biće takođe se može dovesti u vezu sa orgazmičkim iskustvom koje je preobražajno. samim tim što poznaje tajnu rađanja. Interesantno je da se u savremenom žargonu reči kokoška i ćurka upotrebljavaju kao pogrdni ekspresivi za žensku osobu sa konotacijom glupa. otvara vrata pakla (ognja). koje pomera iskustvene granice ka onostranom. matrijarhalni kult implicira jedinstvo umesto isključivosti. te se sama prikazuje u obličju leptirice. Nasuprot tome. veštičin pogled je koban jer budi erotsko (đavolje). Žena koja je babica. U patrijarhalnom ključu. prvo u feminističkom diskursu. u ulozi one koja je prosvećena (preobražena) i koja je stoga duhovna vodilja. počinje pogledom. odnosno. travarki) je ključna.. Onaj koji je prosvećen biva nanovo rođen (preobražen). Iako su istaknute veze održive samo na asocijativnom nivou. a ne ubijen. otvara telo za sveopšte stapanje sa univerzumom. Sa druge strane. brbljiva. poznaje sredstva (trave) kojima će osloboditi ženu od stalnog rađanja. Prema predanju. nirvanično. kokoške ili ćurke. vidarki. Navedene predstave veštice mogu se tumačiti kao banalizacija njene moći – iako lete.Patrijarhalna predstava veštice koja ubija pogledom može se tumačiti strahom od saznanja jer saznanje je promena. Da bi se takav princip seksualne slobode ostvario. postaje simbol materinske plodnosti. veštičin pogled prosvećuje. a potom i u drugim diskursima (kao što je pokazano na primeru veštica = mudra). da žena biva ljubavnicom nezavisno od materinstva. babica (veštica). a samim tim i pretnja autoritetima koji održavaju status quo (patrijarhalni sistem). pretpostavka je da čak i ovakvo povezivanje može biti dovoljno da se utiče na promenu konotacije savremenih (patrijarhalnih) žargonizama. Sa drugog stanovišta. dakle. veštica poseduje preobražajnu moć.. ograničena (Stana Ristić. Međutim. Erotski čin. pri čemu ženski eros ostaje oslobođen i rasterećen od reprodukcije. stanovište simbolizma daje sasvim drugačiju sliku. Predstava veštice koja izjeda decu u patrijarhalnom ključu može se tumačiti kao negacija majke (svetinje) u korist (demonske) ljubavnice. Veštica koja prosvećuje donosi preobražaj.. zbog brzine razmnožavanja. Na ovom nivou primetna je antonimija u odnosu na kokošku / ćurku (vešticu ili bajalicu) koja zna ili govori. Ćurka. prevazilazi gravitacionu silu.. bića poput leptira su krhka i kratkovečna. koji impliciraju antipodan odnos između majke (svete samožrtve) i ljubavnice (kurve). Simbolizam životinja u koje se veštica preobražava zapravo odgovara veštici u ulozi čuvarke kulta plodnosti. U mnogim kulturama kokoška ima ulogu pratilje duša u drugi svet. ona poseduje moć kao veštica. ali ne i frustriran. patrijarhalni poredak degradira ženu na 142 .

39). Đurđa meću po grančicu crnog trna na svaka vrata avlije. koja priznaje moć vešticama (gataricama. srodne vešticama su boginke. njoj. Nalik vešticama. činilica ili čaratanica) nabola na ovaj trn. U slovenskoj mitologiji. gatalica. 1631). – Evo. neka skoče na me (Kost. a hrišćanstvo demonizuje seksualnost koja nije u službi rađanja.. drugi mehanizam potiskivanja ženske duhovnosti i Boginjinog kulta u potpunosti negira postojanje moći veštica (bajara..reproduktivni sistem. Zato u patrijarhalnoj svesti babica koja ume da spreči začeće postaje veštica u značenju ona koja krade ili proždire decu. gatara. biljarica. vradžbina. Poznato je. vračarenje i veštičarenje proglašeno je za sujeverje. zla žena koja se bavi čaranjem. Suštinski. Bajanje. mađinicama) ali tu moć izjednačava sa zlom. – Nema više čaranja ni gatanja. onda mi svako zlo učininla“ (Bukovica. bajalica. – Sujevjerja ima u prostoga naroda mnogo. čikam sve veštice. Nasuprot demonizaciji. pa vele: „Kad se nastornica (vještica. Prema patrijarhalnim interpretacijama. same su 143 . biljaruša v. U ovom slučaju. proročica). 1. vračara. vračaruša v. gatalica 1. ZNŽ 11.. Žuljić M. boginke su predstavljene kao kradljivice ploda iz utrobe. v. proročica žena prorok. boginke nastaju od žena koje su umrle na porođaju (dakle. izmisliše travare i biljaruše razne sutuke protiv zlih očiju. Po hrišćanskom ključu. 2. – Na Sv. grešnica (nisu poštovale posesivne kultove nevinosti i(li) monogamije) i čedomorki (nisu samo rodice).. praznoverica. To je ciganski posao i s time se bave Ciganke. vračare i bajare. BANALIZACIJA (nipodaštavanje moći) bajara v. zaštitnice plodnosti. 46). 589). zaštitnice trudnica i pomagačice pri porođaju koje bivaju demonizovane u progoniteljke i mučiteljke porodilja. kao nekoj proročici... nova (patrijarhalna) religija više nije ugrožena drevnim (matrijarhalnim) kultom. da i same neke trgovačke gospe zovu gatalice da im grah razmeću (Danica 1867. – Nešto iz čovekoljublja. BK 1899. gatarkama. 28). Zastrašivanje dece vešticama (gataricama i gatarkama) apsurdno je koliko i zastrašivanje dece ginekološkinjama koje propisuju kontraceptivna sredstva. kud Janko noćas iz kuće. izneverile su jedinu misiju ženskog postojanja). nastornica prazn. ono što se govori i radi kad se vrača ili ono čime se vrača. one koje se okreću vračarenju i(li) vračarušama. čini (Adamović L. od starih devojaka (nisu pristale na bračno ropstvo). a nešto iz koristoljublja. Ard. ZNŽ 20. no nažalost viđeo sam. i boginke i veštice jesu žene odane matrijarhatu i kultu Velike boginje. primitivizam. T. uroka. praznovericu... koje se zato i zovu vračaruše (Vareš. .

upravo onom ustrojstvu koje nju ućutkuje. Na primeru Kasandrine sudbine jasno je da ženski duhovni princip (spoznaja i njeno deljenje sa drugima) biva onemogućen iz dva pravca: nebeskog (bog) i zemaljskog (muškarac). princip podsvesnosti) oslabljena je i banalizovana: proročica žena prorok. kriv ste prorok. medicine (naučnog). 4. ali može da učini da Kasandrina moć bude neupotrebljiva. doktor. nijesu im se ostvarila predviđanja. streličarstva (ratničkog) predstavnik je muškog božanskog principa. porobljava i ubija. Apolon. Ženska proročanska moć (intuicija. vidar) ima konotaciju (narodnog) lekara (na ruskom jeziku vrač je lekar. hrišćanska) posmatra kao nazadnu ili primitivnu.2. njoj. Iako su istinite.. kao nekoj proročici. Vrač(ar) U okvirima istog semantičkog polja (vračara). ostaju izgubljene u praznoverju. Antičkoj proročici Kasandri (Žižović. muški parnjaci analiziranih odrednica (vrač. Kasandrina predviđanja prvenstveno su upućena muškom. a njihove poklonice se prekorevaju ili sažaljevaju. Olivera 2004).ugrožene jer umesto da prihvate pravoverje. niko nije verovao. onaj koji predviđa i proriče budućnost. koja je proricala o javnim.. bog svetlosti (saznanja). kud Janko noćas iz kuće. Paradoksalno. medikus). Zbog neuzvraćene ljubavi (nepristajanja na bračno ropstvo) Apolon kažnjava Kasandru – ne može da joj oduzme proročansku moć.. 144 . Na zemaljskom planu. I vaše se riječi ispunile nijesu. Kasandrina duhovna moć inferiorna je u odnosu na patrijarhalni zakon sile – proročica postaje Agamemnonov ratni plen.. patrijarhat je uspeo da žensku duhovnu (nad)moć svede na žensku inferiornost. proročica ostaje zatvorena u bračnom kavezu i besceni proročanski dar traći na banalna predskazanja o dolascima i odlascima muškarca od kuće. ratničkom svetu. muški osvajački princip degradira Boginjinu sveštenicu u porobljenu ženu koja je u vlasti boga Apolona.. prorok 1. Dok prorok ima konotaciju božijeg izaslanika. dakle. biljar. biljaruše. izoluje. onoga koji svojim predviđanjima aktivno učestvuje u odlučivanju i javnom životu zajednice. vračar) imaju drugačiju konotaciju. Na bajare. gatalice i vračaruše gleda se sa visine i sa podsmehom.. Vrač(ar) (bajalac. 2. političkim pitanjima (o propasti Troje). njene opomene bivaju nemoćne jer u njih niko ne veruje. Vračarenje se pripisuje drugoj rasi ili drugoj kulturi koju većinska kultura (bela. a potom i u vlasništvu vojnog zapovednika Agamemnona. Poznato je. po shvatanju raznih religija predskazivač budućih događaja i tumač volje božije. Mnogi proroci su umukli. Kasandrina spoznaja biva odbačena.

koji se bavi vračanjem kao zanatom. vid intelektualne spoznaje. J. dok je muški princip legitiman i dominantan. bajač. biljar 1. onaj koji vrača. sam da potražim kaka gođ vidara. – Na tom kongresu. 1. vidar a. zast. vračolija. bajare i vidare beše obišla. D.(NARODNI) LEKAR bajalac v. Vj. 35).). čovek iz naroda.. 3.. (Kost. bajač. melemima i sl. bilo je pokriveno tajnom. a.. samouk. – Kad izučiš [medicinu]. te vidahu rane. 3. vrač (2). L. Konotacija isceliteljke je sumnjiva. ne bi li mu ranu ogledao (Bot. reći [će] pravu istinu (Radić. zast. Iv. travar. 104). biljoberi naveliko (Gost. 54). pa su se s toga liječnici nazivali vračari (Stoj. b. nepoželjno). 3. v. ljekara. predstavnici sindikata apotekara. biljar (1a). – O svojoj bolesti [govorio] je sa nadrilekarima. 32) fig. koje su Turci zadali (Jakš. 3. onaj koji skuplja i prodaje lekovite trave. taj stari i oprobani vidar. isto kao fizika i hemija.. utešitelj. Ljekarstvo. dakle... da i sinu namesti ruku (Radić. biljober v. vidar. 1. profesori medicinske botanike. Dualizam između lekarstva i veštičarenja zapravo je dualizam između intelektualne (muške) i erotske (ženske) spoznaje. 3. 51). budi im vidar. 261). doktor medicine. vračar (2). D. – Brzo dajte biljara. Za razliku od konotacije isceliteljke (koja se javlja kod odrednica ženskog roda).. bajar v. – Došao.. koji leči (najčešće rane) travama. 10). hirurg. travar skupljač i prodavac trava. – Sve lekare. Lekarstvo je nauka (medicina). zast. 50).. isp. vidaj im rane u ratu (Novak. – Bavio se prodavanjem lekovitih trava i bio poznat bajalac (Radul. 2. U patrijarhalnom sistemu takođe je prisutan antagonizam između naučno-tehnološkog napretka i prirode u smislu da se naprednom civilizacijom smatra ona koja je naukom i 145 . 2. – Iz daleka dolaziše vračari i donosiše bilje svakojako.. Đ. 14). – Je l‘ koji od vas vidač od rane? Ne mogosmo zaustaviti mu krv. onaj koji leči lekovitim biljem. Iz perspektive patrijarhata ženski princip je devijantan. vračar 1. 1. ali leka ne nađe (Bog. vrač 2. konotacija (narodnog) lekara odlikuje se svojevrsnim legitimitetom (legitimitetom nauke ili zanata). vidač v. neškolovan. sudelovali su. travarima i vidarima. ona ipak upućuje na onostrano (opasno) i pagansko (primitivno. onaj koji leči travama. – Vreme. iscelitelj.

Mnogobrojne su odrednice muškog roda koje imaju konotaciju mudraca.. magičar fig. Sa druge strane.. – Idu od vračarice do balaća pa i do popa (Bukovica. čoveka koji poseduje ekskluzivna iskustva.. 105). pokazalo se da je savremena medicina izgubila mnogo odbacujući narodno lekarstvo kao primitivno. 146 . Nasuprot tome. onaj koji je razvio neku majstorsku veštinu ili dosegao savršenstvo u delatnosti kojom se bavi. U današnje vreme ipak postoji tendencija da se narodno lekarstvo sačuva od zaborava i da se neki njegovi vidovi (kao na primer homeopatija) obnove kroz savremenu medicinu. U ovom slučaju ratnička svrha daje zanatski legitimitet radnji koju obavlja bajač. VIRTUOZ. spoznaje tajne i dobija status duhovnog vođe. 47). 2. 1.. magičari riječi (Goran 2.a moja puška opet zdrava kao pudarica (Cep. 103). Srodnu konotaciju ima i odrednica čarobnica u značenju ona koja očarava. bajač onaj koji baje. Iz tako postavljene hijerarhije proizilazi objašnjenje da narodi koji su na nižem tehnološkom stupnju ne mogu razumeti nauku. ali je u datom primeru magijska delatnost (gašenje ugljevlja) predstavljena kao legitimna majstorija (popravljanje puške). Promašim li dvaput uzamance. opasna (ona baje od zmije). Odrednica bajač ne označava majstora u pravom smislu reči.... vrač.tehnologijom pobedila prirodu. MAJSTOR bahor čarobnjak. 3. Ugasi on njoj u nenačetoj vodi ugljevlje. i bajalo.. – Dovitljiv [je] prijatelj mudrosti. učitelja. MUDRAC bajalo v. – Čarobni guslač bahor na violini (Jer. Najveći prilog tome prerastu dali su hrvatski. 63). 60). veštak. eto moje puške kod bajača Mike Jovice. čarobnjak (bahor. pa u skladu sa sopstvenim (inferiornim) poimanjem sveta lekare shvataju kao vračeve. U prenesenom značenju. iskusan gatar. Sa takvog stanovišta narodni lekar (biljar.. Ard. pa je pretpostavka da ona očarava pojavom ili izgledom (vilinskom lepotom). i sofist (Đurić Mil. magičar) može biti virtuoz. delatnost bajačice opisana je kao onostrana. dok se zajednice koje žive u skladu sa prirodom smatraju nerazvijenim i zaostalim. ZNŽ 20.. irealna. travar) primitivan je u odnosu na doktora medicine. s tim da se u slučaju čarobnice ne navodi neka naročita veština.

okretao licem prema sjeveru (Stojković M. – Kao što je zbog te nužnosti. 15). Grčki se gatalac. Saznanje je opasno jer nosi moć promene. Bilo da je dualistički razdvojeno na erotsko / intelektualno. i Vilenike (Kač. 162).. 1. Matica 1867. 47).. vražar v. žensko / muško – saznanje u svakom slučaju ostaje u domenu opasnog. S. podsvesno / svesno.. gatače. pomoću proročišta. Nj. gatar onaj koji gata. v. onaj koji predviđa i proriče budućnost. učitelj. vračar (1) – Vražare i vražari vjeruju u preseljenje duša (Danica 1865. koji iz ručnih crta i boje očiju budućnost čitahu (Mašin S. gatavac v. 659). gatar. tako je moguće i znati unapred za to. 1. kažite mi bi li ga mogle osoliti i deset oka soli da se u loncu vari? (NPr Prod. – Kaldejski su svećenici – astrolozi bili poznati pod imenom magi (Pauš P. V. Otkrivanje tajne. 3. vidovnjak vidovit čovek. po shvatanju raznih religija predskazivač budućih događaja i tumač volje božije. vidovnjaka. kriv ste prorok.. ZNŽ 27.. 287). 11. mudrac. 2.. proriče ljudima sudbinu iz dlana. (Vuj. sve unapred određeno (fatum). član staroiranske svešteničke kaste obožavalaca vatre. gatar. intuitivno / racionalno. čini doći pridase sve Mudroznalce. hiromant onaj koji čita. snova. Mnogi proroci su umukli. čitanja zvezda.gatalac 1... 32). gatalo a. mag a. Ovih dana bio je kod Bobe na večeri jedan kairski hiromant. nijesu im se ostvarila predviđanja. – Hotijući damuse san iztomači. 658). prorok 1. onaj koji gata. Svakoga sovjetujem i molim da pristupite k njemu kako k duhovnom ocu i vraču za iscjelenije duševne nemoći vaše (Petr. gatalo (Ćor. pa je prorok otvorio knjigu (Vul. vračar. Đ. vizionar. P. onaj koji priča gatke. 379). gatač v. a da ne trošimo oku soli. 127). vrač (2) fig. onaj koji zagoneta. 288). I vaše se riječi ispunile nijesu. – Napomenuću samo . 74). koji se bavi gatanjem. 12. – Tajne koju car ište ne mogu kazati caru mudraci ni zvezdari ni vrači ni gatari (Dan. itd.. – Gatalac. gatar – Otišli su u proroka (gataoca).. 2. – Najpametniji čovjek u nekim časovima postane lakovjeran. upita društvo: Evo ovo jaje. 147 . zlokobnik. tumačenja snova. Gatavce. Čajk. 3. 1.

Uvrežena shvatanja o saznanju kao zabranjenom (plod sa drveta saznanja). 148 . na glasu zbog umetničkog izrađivanja metala. Navedeno poimanje ima blokirajuće dejstvo – strah od posledica osujetiće potrebu za otkrivanjem tajne. U slovenskoj tradiciji jedna sedmica u godini zvala se zagonetna nedelja i bila je određena za smišljanje i odgonetanje zagonetki. vračarenje) bivaju demonizovani. Jov. predstavlja opasnost po postojeći poredak.čitanje sudbine ili predviđanje. 4. v. a žene „vešterice“ (Čajk 3. 1. vračar. S jedne strane.. Sa druge strane. Gatalac koji zagoneta zapravo inicira svojevrstan takmičarski obred (zagonetka je imala obrednu funkciju). – Dva bajalice i krivosudnika. taki se ljudi zovu „vešteri“. Faust zapravo prihvata ženski spoznajni princip (erotski. tumačenje skrivenog. 52). čarobnjak. nosi uza se različite mađije. 7. čarobnjak. onaj koji se bavi mađijama. vračanjem. a izvikana kao mađinici i zli demoni (Đorđ. iracionalni). gatanje. pa kad hoće kome da naudi. mag. 144).. počinje da traga za onostranim. Legenda o Faustu jeste primer mudraca (naučnika) koji. 1491). DEMONIZACIJA bajalica 1. – Mađionik. 211). osoba koja se bavi bajanjem. Verovalo se da onaj ko tokom te nedelje ne postavi nijednu zagonetku neće moći valjano da obavlja poslove.. vrač.. Rimske bajalice srednjim prstom skidale su mađije s bolesnika (Troj. veštac (1a). Mudraci koji poput Fausta prihvate magiju (bajanje. mudrosti) predstavljeno je kao nešto što se mora kompenzovati velikom žrtvom. nezadovoljan racionalnom / intelektualnom spoznajom. odgonetanje je kobno – ono survava Edipa u greh rodoskrvnuća. Zbog toga gatalo iz semantičkog polja mudrosti lako može da sklizne u zlokobno demonsko polje. mađinik 1.). – Sveštenička porodica. odgonetanje zagonetke. koji za njihovo nakazanije i danas očekuju strašni sud u Vavilonu (I. on pokušava da postojeći dualizam zameni sintezom oba principa. Rj. – Ima ljudi koji samo pogledom ili bajanjem mogu čoveka umoriti. Vuk. mađionik 1. opasnom (božiji gnev) i smrtonosnom (progonstvo iz raja) jesu dobar mehanizam za održavanje pokornog stada u mraku.. Otkrivanje tajne (skrivenog znanja. Najbolja ilustracija zagonetke kao borbe na život i smrt (delatnost i osujećenje) svakako je antički mit o Edipu. odgonetanje zagonetke (dosezanje saznanja) je spasonosno – ono survava Sfingu u provaliju i oslobađa grad od nemani. onaj koji čara. preti promenom (preobražajem).. vešter 1. on zna koje od ovijeh mađija valja sastaviti i na kakovo zlo namijeniti (Boka.

veštičarka.veštac 1. omađijava. ali je veštac u dosluhu sa zlim dusima.. mađarski mađionik. te da je zamene konotacijom šarlatana.a. šarlatan. čaratanik neznalica koji se pokazuje kao znalac. onaj koji priča gatke. 17). Kontekst praznoverja uticao je na to da odrednice muškog roda izgube vezu sa onostranim i magijskim.. bezbožnici. mađioničar. tako i u muškom rodu (nijanse se mogu otkriti u intenzitetu). 149). Vasilj). mađionik 2. etn. vešterulja) takođe govore tome u prilog. mag.. mađioničar – Ostalo veče [u pozorištu] istupio je. svojim predstavljanjima (Danica. Pejorativne odrednice koje su zabeležene samo u ženskom rodu (veštičina. T. BV 1890. znadu sve – pa dokle sve i mogu (Markov V. ZABAVLJAČ ILI PREVARANT basmač v. opsenar. 149 . veštac (1a). onaj koji priča lagarije. NE 1925. 177). vešcu se priznaje i znanje. varalica. opsenjuje. vrač 1. v. čarobnjak. a veštica sa samim đavolom iz čega se vidi da je stupanj demonizacije veći kada je u pitanju ženski rod. PRAZNOVERJE veštičar v. vještičari.. gatalo b. 1862. mađinik 2. ljudsku sudbinu i sl. fig. Za razliku od veštice kojoj se priznaje samo zla moć.. vračari. Nadibar. – Znam Panta. čovek koji je po narodnom verovanju u dosluhu sa zlim dusima i čini zla.. koji raspolaže natprirodnim moćima. zloduh. zabavljača ili prevaranta. ugursuzi. Gruža. 411). prostaci (Mirković P. Oboje imaju nadnaravne moći. bajač.a po verovanju praznovernog sveta čovek natprirodne moći koji može da utiče na izvesne prirodne pojave. – Vešteri (vešci) „mogu samo pogledom čoveka umoriti (Đorđ. Demonizacija i svođenje veštičarenja na praznoverje su dve kategorije kojima je podložna konotacija odrednica kako u ženskom. veštičara. 15. veštičetina. beše to dobar basmač (Svrljig. „Čarobnjak ili veštac“. – Vi ste sujeverci. pričalo..

vrač b. Mađinik i mađionik dobijaju značenje mađioničara. travarica. biljarica. ljekara. Čaratanik dobija značenje neznalice. Na simboličkom nivou može se ponovo uspostaviti veza između ovih parnjaka: u oba slučaja radi se o aktivnom. magijskoj ili realnoj snazi koja inicira nekakvo događanje (promenu).. dok je činilac reč koja se upotrebljava u savremenom jeziku. 4. biljarica = žena biljar (1a). a. Legitimno je jedino ako je u funkciji zabavnog trika. Odrednice činilica i činilac bliske su na morfološkom nivou. vegetarijanac. jer inače vradžbine ne bi pomogle (Vlatk. zasjati će plamen čežnje činilica. semantika je različita zavisno od roda. što implicira postojanje lažnih parnjaka: iako je koren reči isti. onaj koji skuplja i prodaje lekovite trave. čaralica. 261). iako reč čaratanija znači čarolija. Sad će da nas tmica. dok su na semantičkom nivou sasvim udaljene. međutim. b. – Pa najposle i biljarke bake zar nisu žreci mitologije (Danica 1867.3. Lažni parnjaci Primetne su i druge promene značenja kod odrednica muškog roda. pokretačka snaga. botaničar 2.. biljar 1. biljara v. ne pokriva i ženski rod – biljarica ne dobija značenja botaničarke (legitimitet nauke). 150 . onaj koji leči lekovitim biljem. vegetarijanac. – Brzo dajte biljara. Takvo proširenje. v. gatati). onaj koji se hrani samo biljem. pokretačkom dejstvu. vračara. Odrednica biljar proširuje svoje semantičko polje novim značenjima: botaničar. Odrednice basmač i gatalo zadržavaju vezu sa govorenjem (bajati. ono što uslovljava postojanje. travar. Činilica ima status arhaizma. faktor. v. 81). 1. činilica ona koja nosi čini. 835). 1. vračar (1) Naš vrač uzima novac. čarobnica. niti vegetarijanke (legitimitet izbora). Šta vam je? Da nisu činilice napravile čini? činilac 1. ne bi li mu ranu ogledao (Bot. Magijsko znanje izjednačeno je sa neznanjem i prevarom. ali je sadržaj tog govorenja pretrpeo promenu od magijske formule (mudrosti) do šarlatanskih besmislica. uzrok ili uslov.

Odrednica nastornica takođe ostaje u domenu onostranog. onda mi svako zlo učininla“ (Bukovica. Ako to uzmemo u obzir. 46).. činilica ili čaratanica) nabola na ovaj trn. Odrednica kartara ostaje u domenu proročkog (onostranog). Obe odrednice imaju negativnu (neprijateljsku) konotaciju. vračare. neprijatelj. nastornik. majstor mudrac demonizacija (strah od znanja) praznoverje zabavljač ili prevarant 151 . ZNŽ 20. pucar. egipatskog boga znanja. ali je konotacija ženskog roda demonska (zlo i magija). REZIME razlika u konotacijama ♀ vračara sećanje na mitsko hristijanizacija isceliteljka (tragovi paganstva) demonizacija (strah od moći) banalizacija (nipodaštavanje moći) ♂ vrač(ar) (narodni) lekar virtuoz. njen muški parnjak. Prema nekim istraživačima.. Nasuprot tome. Nastanak tarota takođe se vezuje za Hermesa Trismegistosa. kartaš = onaj koji se rado karta. nastornica prazn. dok je kartar u domenu poroka (realnog). kartar 1. – Na Sv. a pri tom su predvideli da će saznanja do kojih su došli moći da se sačuvaju jedino kroz sistem simbola koji će biti predat poroku. nastornik onaj koji nekoga mrzi i progoni. 154). pa vele: „Kad se nastornica (vještica. Đurđa meću po grančicu crnog trna na svaka vrata avlije .. današnje karte za igru proizašle su iz arkana tarota. potpuno je u domenu realnog i poznatog. Ard. dok je uloga kartara (kartaša) u prikrivanju i svođenju kompleksnog filozofskog sistema na naivnu kockarsku igru. postaje jasno da je kartara tumačiteljka mudrosnog sistema simbola. ZNŽ 19. češlja vunu. zla žena koja se bavi čaranjem. – U nužde takoj svet obično pita. v. vračara uopšte. onaj koji izrađuje karte za igranje.kartara žena koja proriče sudbinu iz karata. iako je u ovom slučaju taj domen sveden na praznovericu. tarot su egipatski proroci i mudraci sastavili kao knjigu mudrosti neposredno pred propast egipatskog carstva. kockar 2.. i kartare (Retkovci. dok je konotacija muškog roda ovozemaljska (mržnja i neprijateljstvo). gatara... Naime. kartar² onaj koji puca. Filakovac I.

zbog čega je podsvesne vrednosne sisteme neophodno rasvetljavati novim tumačenjima starih pojmova.0 Zaključak Analiza pokazuje da su semantička polja reči promenljiva i da je sama govornička svest uslovljena (patrijarhalnim) vladajućim poretkom. 152 . reinterpretacija i iščitavanja značenjskih nijansi. Svaka odrednica iz Registra sa skupinom svojih obličkih varijanti može postati predmet pojedinačnih analiza.5. Otpor doslednoj upotrebi ženskog roda može predstavljati podsvesno usvojena konotacija ženskog kao inferiornog. Reinterpretacija i(li) dekonstrukcija postojeće konotacije ima tendenciju da semantička polja otvori za učitavanje novih ili vraćanje nekadašnjih pozitivnih konotacija kada je u pitanju ženski rod.

Dodatak 1: Spisak odrednica prema broju obličkih varijanti * 22 21 20 19 17 16 15 14 13 12 11 10 9 vračara stočarka kuvarica narikača kućna pomoćnica medicinska sestra domaćica krojačica modiskinja vaspitačica konobarica plemkinja advokatkinja pastirica vlasnica isceliteljka mlekarka bogatašica čistačica dvorkinja provodadžika baštovanka donatorka izaslanica farbarka glumica horistkinja domarka internatkinja kneginjica blagajnica carica igumanija inicijatorka istraživačica izvršiteljka prodavačica prostitutka službenica Osnovna odrednica ugostiteljka dadilja igračica sutkinja pekarka poljoprivrednica milicionerka pedijatarka lovačica majstorica oficirka kaluđerica književnica klaviristkinja kujundžijinica mečkarka portirka slikarka prelja prosjakinja sveštenica peradarica radnica romansijerka muzičarka pesnikinja pralja pripravnica spikerka šumarka zamenica zapisničarka trkačica učiteljica rukovoditeljka vodičica takmičarka travarka vezilja vojnikinja zakupnica vladarka žetelica 8 7 6 * Broj obličkih varijanti 153 .

bajalac v. – Zovnu ba‘orice da priviju trave (Poljica. Ima i ženskog naroda. Ivan. Ark. eto moje puške kod bajača Mike Jovice. J. 7. vračaricah? (Kuk. i njima se kaže bajačice ili bajalice (Hirc 2). bajačica v. Ard. – Babica ima čuvenih kao „bajačica“ (Petr. ZNŽ 10. bajač onaj koji baje. Rimske bajalice srednjim prstom skidale su mađije s bolesnika (Troj.. 105). veštak. 60). 1. bahornica 1. 242). A. MUŠKI ROD bahor čarobnjak. Ugasi on njoj u nenačetoj vodi ugljevlje. bajalica (1).... v.. bajaluša bajalo 154 .5 alaskinja avijatičarka brodarica diplomatkinja drugarica duhandžika gazdarica izlagačica izveštačica izviđačica junakinja kapetanica komičarka konzulka korparka kradljivica krznarka laćmanka lihvarka mesilja miraždžika mlinarka mobarka muzilja najamnica naslednica obaveštajka okrutnica pčelarka pripovedačica ratarka ukrotiteljka upravnica veleposednica vodarica Dodatak 2: Analizirani korpus (vračara i srodne reči) ŽENSKI ROD bahorica 1. F. 88). bajalica 1. – Čarobni guslač bahor na violini (Jer.a moja puška opet zdrava kao pudarica (Cep. bajač. 211). – Šta kod vas pripovijeda puk o vilah. bajalica (1). 4. ZNŽ 20.. bahornicah.). 2. vračanjem.. 399). 47). 1. 1. bajalica (1).. 52). osoba koja se bavi bajanjem. – Dva bajalice i krivosudnika. – Idu od vračarice do balaća pa i do popa (Bukovica. – Bavio se prodavanjem lekovitih trava i bio poznat bajalac (Radul. koji za njihovo nakazanije i danas očekuju strašni sud u Vavilonu (I.. Promašim li dvaput uzamance.. koji umije da baje od zmije.. v.

bajar v. fig. – Nešto iz čovekoljublja. b. i bajalo.. 98). bajalica (1). bajalica (1).v. bajalica. onaj koji izrađuje ili prodaje basme (Rad. bajanica v. obično žene. Stanim. bajalica. 87). Razv.. a nešto iz koristoljublja. – Zovi bajaricu da ti baje (Slav. v. – Dovitljiv [je] prijatelj mudrosti. bajalica (1). basmara. basmač v. 3.. 1631). neka skoče na me (Kost. bajač. biljar 1. v. 835). 35). biljobera biljober 155 . čikam sve veštice. botaničar 2. . ljekara. 103).. 1. 2. 403). GlEM 1933. i sofist (Đurić Mil. ne bi li mu ranu ogledao (Bot. Gruža. – Takve osobe. Vasilj). – Sve lekare. T. 1. biljarica. podigoše ga na gornji boj. beše to dobar basmač (Svrljig. biljarica. 261).. basmarica v.). vračare i bajare. bajarica v. Radak.). izmisliše travare i biljaruše razne sutuke protiv zlih očiju. basmaricu. v.. – Doleteše tri orla.. – Znam Panta. vrač. – Evo. bajač. činilica (Tešić M. onaj koji se hrani samo biljem. Nadibar. bajalica (1). travar. Vl. biljarica žena biljar (1a). vračara. basmara v. – Brzo dajte biljara. basmadžija 1. uživaju glas: veštica. BK 1899. biljara v. biljarka v. 39). 1. pa dozvaše . biljarica. Voj. iskusan gatar. 1. bajara v. – Došla je bajanica. a. biljaruša v. vegetarijanac. onaj koji skuplja i prodaje lekovite trave. – Pa najposle i biljarke bake zar nisu žreci mitologije (Danica 1867. travarica. onaj koji leči lekovitim biljem. ali leka ne nađe (Bog. bajač. 1938. onaj koji priča lagarije. uroka. da ga lako izleči (Petrović A. čini (Adamović L. bajare i vidare beše obišla. pa je Boga pomolila (Knjaževac.

2. Đ. onaj koji gata. pokretačka snaga. b. Sad će da nas tmica. 589). – Sujevjerja ima u prostoga naroda mnogo. 32).v. gatar onaj koji gata. da i same neke trgovačke gospe zovu gatalice da im grah razmeću (Danica 1867. vračara. 10). biljoberi naveliko (Gost. zasjati će plamen čežnje činilica. 379). 156 . 1. Šta vam je? Da nisu činilice napravile čini? gatalica 1. – Tajne koju car ište ne mogu kazati caru mudraci ni zvezdari ni vrači ni gatari (Dan. – Najpametniji čovjek u nekim časovima postane lakovjeran. – Gatalac.. čaratanica ženska osoba čaratan. gatalo (Ćor. Vuk Rj. onaj koji priča gatke. činilica ona koja nosi čini. praznoverica. 1. šarlatan. (čaratanija = v. upita društvo: Evo ovo jaje. – Kad biste potražili od koje naše «biljobere» . profesori medicinske botanike. uzrok ili uslov.. ona koja čara. 12.. v. Kud nije išla: i hodžama i gatarama i babama (Šub. očarava. okretao licem prema sjeveru (Stojković M. kažite mi bi li ga mogle osoliti i deset oka soli da se u loncu vari? (NPr Prod. vračara. gatara žena koja gata. onaj koji čara. ono što se govori i radi kad se vrača ili ono čime se vrača. 517). v. 11. Najzad joj se netko smiluje pa joj posavjetuje da ode čarobnici. biljarica. 71). vrača. onaj koji je čaroban. vračara. čarobnjak 1. pa je prorok otvorio knjigu (Vul. gatalo a.. 162). čaralica. čarobnica 1. no nažalost viđeo sam. kakav grudni lek – ona bi vam među prvima ponudila ovaj koren (Gost. onaj koji priča gatke. 659). vradžbina. ZNŽ 27. vračar. ona koja je čarobna... varalica. vračar. gatalac 1. biljar (1a). čaratanik neznalica koji se pokazuje kao znalac.... onaj koji zagoneta.. čarobnica. koji se bavi gatanjem. a da ne trošimo oku soli. – Lečila se.. čarobnjak.). S. zlokobnik. koji zanosi. gatara. bajalica. 3. pričalo.. 1. koja očarava. V. ono što uslovljava postojanje. v. ali nije ništa pomoglo. faktor. vrača. Grčki se gatalac. sudelovali su.. predstavnici sindikata apotekara... činilac 1. čarolija. 127).. 2. Čajk. gatar – Otišli su u proroka (gataoca). – Na tom kongresu. 2. 2.

pucar. ni vištice (Otok.. vračara (Timočka krajina. mađionik (1). mađijara ona koja se bavi mađijama.. gatar. Stan. – Napomenuću samo .. gatar. Gorski vijenac. koje znaju ličiti. čini doći pridase sve Mudroznalce. kartar 1. 798). kartara žena koja proriče sudbinu iz karata... isp.. i kartare (Retkovci. 92). hiromantkinja žena hiromant. kostogledice znaju koja se rupica na šta odnosi (Đukić T. vrače (Vila 1968. kostogledac v. koji iz ručnih crta i boje očiju budućnost čitahu (Mašin S. – Žene. 7. kockar 2. Ovih dana bio je kod Bobe na večeri jedan kairski hiromant. 366). v.. češlja vunu. hiromant onaj koji čita. Posebnog imena nemaju. metnuće te otrag u pregaču (plaše malu djecu) (ŠV 1895. vračare.. 1944. i Vilenike (Kač. gatavac v. ZNŽ 19. M. Matica 1867. Beograd. kartar² onaj koji puca. . 169). kartara. jer niti su kartaruše niti vračare. – Hotijući damuse san iztomači. kada su kostogledice i narodni proroci imali veću uticaj no ikad (Cvij. proriče ljudima sudbinu iz dlana. 6. Filakovac I. 288). Njeg.... mađijarka 157 mađijaš onaj koji se bavi mađijama.. -Ta se mistična logika naročito razvijala u tursko vreme.. 138).gatarica i gatarka v. mag. Šupljine i rupice na pleću predstavljaju grobove i kolevke. Prezao sam od hiromantkinja i izvlačenja karata. Lovret. 658). onaj koji izrađuje karte za igranje. kartaš = onaj koji se rado karta. – Ded-Libn strašno mrzi mađijaše. vračara uopšte. gatara – Eto gatarke. 1... gatač v. gatače. 99). – U nužde takoj svet obično pita. kostogledica. Gatavce. gatanjem pomoću životinjskih kostiju.. kostogledica osoba koja se bavi proricanjem sudbine. gatara. kartaruša v.. ZNŽ 2.. 154).

komedijaši ili pelivani (Krl. Jov. 2. vrač. član staroiranske svešteničke kaste obožavalaca vatre. mađionik 1. učitelj. mađinik 1. čarobnjak... 1. dajbudi zlokobnica ili mađionica (Vrč. 4. čarobnjak.. – Kad žena [na Timoku] rodi. 2. Vas. – Sveštenička porodica. čarobnjak. b.. – Kaldejski su svećenici – astrolozi bili poznati pod imenom magi (Pauš P.. nosi uza se različite mađije. v. 411). na glasu zbog umetničkog izrađivanja metala. 60). oživi [Ozirisa] (Novak G. 147). 1..1. ona koja se bavi mađijama. što ga je kao magijka izmislila. koja ima magičnu. 2. mađioničar – Ostalo veče [u pozorištu] istupio je. ona koja očarava. onaj koji se bavi mađijama. 1862. mađiješnica v. GlEM 1933. Vuk. mađijara. 74).. vrsta trave. 84). vrač. – Nahrupila je u vagon mistična družba. onaj koji čara. 2. čarobnica. mađioničar. Rj.. mađinica.. 2. a izvikana kao mađinici i zli demoni (Đorđ. pa kad hoće kome da naudi. – Mađionik. mađinica 1. M. Svaka vlahinja kad pređe 40 godina preda se nečastivomu te postane.. mađionica (1) – Bilo [je] profesionalnih mađiješnica koje su pravile mađije (H. Rj. mag.. vračara – Mađionica . on zna koje od ovijeh mađija valja sastaviti i na kakovo zlo namijeniti (Boka. tumačenja snova. 1. mag a.). 158 . svojim predstavljanjima (Danica. mađionica v. bot. 93). magijka ženska osoba mag. 1491). vračar. [je] žena koja mađije sastavlja (Vuk. treba joj izvući preslicu (kudelju). čitanja zvezda. gatar. 410). da joj s nje „mađijarka“ ili veštica ne uzme vune ili kučine i ne načini joj „učin“ (Stan. čarobnu moć.. – Onda Izida s pomoću lijeka. mađarski mađionik. mudrac.. v. 1.). Ne zna se jesu li to magi.

. nijesu im se ostvarila predviđanja. travara ženska osoba travar. magičari riječi (Goran 2.. 135). neprijatelj. 1. – Na Sv.. 104). 63). – O svojoj bolesti [govorio] je sa nadrilekarima. pa vele: „Kad se nastornica (vještica činilica ili čaratanica) nabola na ovaj trn. vrač.v. – Crni magičari postaše sentimentalni (KH 1936. onaj koji leči travama. nastornik onaj koji nekoga mrzi i progoni. 2. magičar – Magik (volšebnik). Sr. fig. kud Janko noćas iz kuće. vešterica veštegar v. kriv ste prorok.– Poteci nekoj Anđi travari i gatari. čarobnjak. I vaše se riječi ispunile nijesu. vešter 159 . nastornica prazn.. travar skupljač i prodavac trava. veštac (1a). onda mi svako zlo učininla“ (Bukovica. onaj koji predviđa i proriče budućnost. magik v. Đurđa meću po grančicu crnog trna na svaka vrata avlije . izvuče svoj mač i prase preseče preko pola (Pop. Poznato je. kao nekoj proročici.. magika magičar onaj koji se bavi magijom. 46). travarima i vidarima. Najveći prilog tome prerastu dali su hrvatski. veštegara v. po shvatanju raznih religija predskazivač budućih događaja i tumač volje božije. veštica (1a).. – Što god je bilo travarica i vidara sve je ona dozvolila da joj vide Ljiljaninu bolju. obajnica proročica žena prorok... Mnogi proroci su umukli.. veštegarka v. obajnik prorok 1. magija. ZNŽ 20. veštica (1a). Ard. njoj. travarica travara. da je pita ima li mu leka. zla žena koja se bavi čaranjem.

po narodnom verovanju žena. veštac (1a). a žene „vešterice“ (Čajk 3. vračari. veštičetina augm. ago! (Vojn. 15. 1. I. naročito maloj deci. taki se ljudi zovu „vešteri“. v. 6. etn. „vešterice“ su obično stare žene iz kojih noću izlazi duša i ide po selu (Momirović P. 15. ćurku. – Kad kome izađe navrh jezika frgica (bubuljica). Rj.. 97). veštica (1a). 144). od veštica (Vuk. 17). 14). Veštica zadavala glagole na „etr“ (Nik. koji raspolaže natprirodnim moćima.. omađijava. i pej. 409). etn. od veštica. Prvi čas je bio francuski. naročito malu djecu (Vuk. ima natprirodne moći. 149). – Ima ljudi koji samo pogledom ili bajanjem mogu čoveka umoriti. 99). koja je u dosluhu s đavolom i čini zla. – Vještica se zove žena koja (po pripovijetkama narodnim) ima u sebi nekakav đavolski duh koji u snu iz nje iziđe i stvori se u leptira. veštičara augm. – „Vešterke“. kokoš. bezbožnici. čovek koji je po narodnom verovanju u dosluhu sa zlim dusima i čini zla. b. veštičar v. v. veštica (1a). leptira. veštac (1a). A. mogu samo pogledom čoveka umoriti (Đorđ. pej.. rđava žena.).).. vještičari. jašterica. prostaci (Mirković P. veštac 1. 17).. 160 . koja se zove vešterica. BV 1890. 2. pretvara se u pticu. znadu sve – pa dokle sve i mogu (Markov V. vešterka v. – Tako vešterice (veštice). – Vi ste sujeverci. T. vešterulja v. GlEM 1939. – Ne slušaj vješticu. veštičica 1. bubuljica na jeziku. T.. 1. Rj. veštičarka v. veštica 1. veštičara. (obično stara). – Vešteri (vešci) „mogu samo pogledom čoveka umoriti (Đorđ. pa leti po kućama i jede ljude.a.a. NE 1925.1. 177). ugursuzi. omađijava. N. zloduh. zla.. opsenar. obično stara. veštica (1a). opsenjuje. opsenjuje. „Čarobnjak ili veštac“. drži se da mu neko misli zlo (Petr. i pej.

od veštica. itd. 32). veštičina augm. vidarica (1). travarice i bajalice (Mil. vizionarka. vidar. vidarica (1). 51). v. Rj. M. D. isceliteljka. vidarice. svi vidari i vidarke. vidovnjaka.. 54). pomoću proročišta. kao vidara. 22). – Srbi seljaci u bolesti obično zovu vešte stare žene. zast. 67).beru razne lekovite trave (NP Miloj. A za sve ovo vele: „valja se tako. i pej... 161 vidalac . utešitelj. – Vreme. sam da potražim kaka gođ vidara. iscelitelj. b. vidovnjak vidovit čovek... Đ. 3. budi im vidar. vidovnjaka v. gonjene devojke (Polenaković H. neškolovan. 34. od veštica (Vuk. vidač v. čovek iz naroda. vizionar. vidaj im rane u ratu (Novak. taj stari i oprobani vidar. (Vuj. vidalja v.. i hip. koji leči (najčešće rane) travama.. L. 3. vidar a. 14). fig. D. fig. 3. vidara v. melemima i sl. – Je l‘ koji od vas vidač od rane? Ne mogosmo zaustaviti mu krv. – Došao. 50). (Kost. sve unapred određeno (fatum). hirurg. tako je moguće i znati unapred za to. 131). – Kad izučiš [medicinu]. 3. reći [će] pravu istinu (Radić. – Kao što je zbog te nužnosti. – Tada [o međudnevnicama] svi biljari i biljarke. Vj..). 3.dem. vidar. da i sinu namesti ruku (Radić. vidarka v. vidarica. 47). utešiteljka. 4. da detetu ne dosađuju veštičine“ (Miodr. žena vidar. GlEM 1938. snova. samouk. – U ostalim pripovetkama javlja [se] Bogorodica.. vidarica 1. 1. M.

jer inače vradžbine ne bi pomogle (Vlatk. 2. vrač (2). b. vračaruša v. koje su Turci zadali (Jakš. 2. 3. vračar (1) Naš vrač uzima novac. da me u magarca pretvori (Ster. vračara ona koja vrača. isp... 1. vrač 1. bilo je pokriveno tajnom. zast. koje se zato i zovu vračaruše (Vareš. zast. vračara. isto kao fizika i hemija. Svakoga sovjetujem i molim da pristupite k njemu kako k duhovnom ocu i vraču za iscjelenije duševne nemoći vaše (Petr. vračarica v. – Iz daleka dolaziše vračari i donosiše bilje svakojako. 54). mag. v. Z. 28). 379). 81). 10. Đ. žena vrač. doktor medicine. 104).a po verovanju praznovernog sveta čovek natprirodne moći koji može da utiče na izvesne prirodne pojave. volšebnik onaj koji ima natprirodnu moć. čarobnjak. vračolija (2) fig. koji je kao volšebnik poznat. ZNŽ 11. vračar (2). 25). Žuljić M. To je ciganski posao i s time se bave Ciganke.volšebnica žena volšebnik. vračar. onaj koji vrača... Iv. dozove jednog. Ljekarstvo.. koji se bavi vračanjem kao zanatom. volšepka. samo manja od nje. pa su se s toga liječnici nazivali vračari (Stoj. čarobnjak.. vračara. vračarka 1. 162 .. koji se služi mađijama. – Nema više čaranja ni gatanja. vračara. 1. isp. čarobnica. P. 2. – Lane još izdahnu volšebnica bela (Uj. i plati mu. pokr. 1. neka ptica slična svraki. ljudsku sudbinu i sl.. v. . 2. vračar 1. 15). Nj. – Otac.. v. te vidahu rane.

.. 313). Deb. u vodu. koledo. 1. „gleda“ u karte. – Ono lice . 287). 2. 273). vražalac 1. bob u koji se vrača. vražar v. 163 . koledo... vračara. koledo. 2. vračar (1) – Vražare i vražari vjeruju u preseljenje duša (Danica 1865. vračar. zove se „vražalac“ ili „vražalica“ (Nišava. vražarica 1. vračara. – Vražarice. ‫ ׀‬Devojčice. v.vražalica v.. – A ide se mnogo i vražalicama koje bajanjem i nekim travama čine da žene nerotkinje rađaju (H. 1. GlEM 1936. vražara v. ‫׀‬ Na pendžere. vragolanka. 368). v. vračara. – Zvirnuše ne. u bob. koje vrača. Nik. Vas. v. 48). 2. V. koledo (Kosovo. – Veruje se da za vreme kuvanja mora naići u kuću vražarica koja je „nudila“ stoci (Milošević M.

164 .

deo 165 .4.

Pošto je bitno da se podstiče razvoj prijateljskih odnosa među narodima. tako i među narodima onih teritorija koje su pod njihovom upravom. Član l. težio da učenjem i vaspitavanjem doprinese poštovanju ovih prava i sloboda i da postupnim unutrašnjim i međunarodnim mjerama obezbijedi njihovo opšte i stvarno priznanje i poštovanje kako među narodima samih država članica. Pošto je nepoštovanje i preziranje ljudskih prava vodilo varvarskim postupcima. Pošto su narodi Ujedinjenih nacija u Povelji ponovo proglasili svoju vjeru u osnovna ljudska prava. imajući ovu Deklaraciju stalno na umu. Ona su 1 Usvojena posebnom rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija lO. Pošto su se države članice obavezale da u saradnji s Ujedinjenim nacijama obezbijede opšte poštovanje i primjenu ljudskih prava i osnovnih sloboda. koji su vrijeđali savjest čovječanstva.decembra 1948 godine. Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.Dodatak 1 UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA1 Uvod Pošto je priznavanje urođenog dostojanstva i jednakih i neotuđivih prava svih članova ljudske porodice temelj slobode. 166 . u dostojanstvo i vrijednost čovjekove ličnosti i ravnopravnost muškaraca i žena i pošto su odlučili da podstiču društveni napredak i poboljšaju uslove života u većoj slobodi. Pošto je bitno da ljudska prava budu zaštićena pravnim poretkom kako čovjek ne bi bio primoran da kao krajnjem izlazu pribjegne pobuni protiv tiranije i ugnjetavanja. Pošto je opšte shvatanje ovih prava i sloboda od najveće važnosti za puno ostvarenje ove obaveze. i pošto je stvaranje svijeta u kojem će ljudska bića uživati slobodu govora i ubjeđenja i biti slobodna od straha i nestašice proglašeno kao najviša težnja svakog čovjeka. Generalna Skupština proglašava Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima kao zajednički standard koji treba da postignu svi narodi i sve nacije da bi svaki pojedinac i svaki organ društva. pravde i mira u svijetu.

pravnog ili međunarodnog statusa zemlje ili teritorije kojoj neko lice pripada. Svako ima pravo da svuda bude priznat kao pravni subjekt. Član 9. niti protjeran. pola. Svako ima pravo na djelotvorni pravni lijek pred nadležnim nacionalnim sudovima protiv djela kojima se krše osnovna prava koja su mu priznata ustavom ili zakonima. 167 . Niko se ne smije držati u ropstvu ili potčinjenosti: ropstvo i trgovina robljem zabranjeni su u svim oblicima. jezika. imovine. Član 2. Član 7. pritvoren. nečovječnom ili ponižavajućem postupku ili kažnjavanju. vjeroispovijesti. političkog ili drugog mišljenja. Svi su pred zakonom jednaki i imaju pravo bez ikakve razlike na podjednaku zaštitu zakona. nacionalnog ili društvenog porijekla. neće se praviti nikakva razlika na osnovu političkog. nesamoupravna. Član 4. Član3. Član 8. Član 5. Svako ima pravo na život. rođenja ili drugih okolnosti. slobodu i bezbijednost ličnosti. Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase. Niko se ne smije podvrgnuti mučenju ili svirepom. Niko ne smije biti proizvoljno uhapšen. Član 6. Dalje.obdarena razumom i sviješću i treba jedni prema drugima da postupaju u duhu bratstva. Svi imaju pravo na jednaku zaštitu protiv bilo kakve diskriminacije kojom se krši ova Deklaracija i protiv svakog podsticanja na ovakvu diskriminaciju. pod starateljstvom. bilo da je ona nezavisna. boje. ili da joj je suverenost na ma koji drugi način ograničena.

1. 2.Svako ima pravo da traži i uživa u drugim zemljama azil od proganjanja. 2. 1. Niko se ne smije izložiti proizvoljnom miješanju u privatni život.Član 10. Svako ima pravo na državljanstvo. Isto tako ne smije se izricati teža kazna od one koja se mogla primjeniti u vrijeme kada je krivično djelo izvršeno. Član 11. bez ikakvih ograničenja u pogledu rase. 2. i o osnovanosti svake krivične optužbe protiv njega. 1. Svako ko je optužen za krivično djelo ima pravo da se smatra nevinim dok se na osnovu zakona krivica ne dokaže na javnom pretresu na kojem su mu obezbijeđena sva jamstva potrebna za njegovu odbranu. Punoljetni muškarci i žene. Član 14. Član 13. porodicu. Na ovo pravo se ne može pozvati u slučaju gonjenja koje se istinski odnosi na krivična djela nepolitičke prirode ili na postupke protivne ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija. Svako ima pravo na slobodu kretanja i izbora stanovanja u granicama pojedine države. 168 . uključujući svoju vlastitu. Svako ima pravo da napušti svaku zemlju. 1. Član 12. 2. stan ili prepisku. niti napadima na čast i ugled. Niko ne smije samovoljno biti lišen svog državljanstva niti prava da promijeni državljanstvo. Svako ima pravo na zaštitu zakona protiv ovakvog miješanja ili napada. Svako ima potpuno jednako pravo na pravično javno suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom koji će odlučiti o njegovim pravima i obavezama. Član l6. Niko se ne smije osuditi za djela ili propuštanja koja nijesu predstavljala krivično djelo po unutrašnjem ili međunarodnom pravu u vrijeme kada su izvršena. i da se vrati u svoju zemlju. 1 . Član l5.

što obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja. običajima. Niko se ne može primorati da pripada nekom udruženju. 2. molitvom i obredom. prima i širi obavještenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice. Član 22. sam i u zajednici s drugima.državljanstva ili vjeroispovijesti.Svako ima pravo da na ravnopravnoj osnovi stupa u javnu službu u svojoj zemlji. 1. Član l8. manifestuje svoju vjeru ili uvjerenje podučavanjem. kao član društva. Porodica je prirodna i osnovna ćelija društva i ima pravo na zaštitu države i društva. ovo pravo uključuje slobodu promjene vjeroispovijesti ili uvjerenja i slobodu da čovek sam ili u zajednici s drugima. Član l9. 1. 2. Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja. Član 21. Brak se može sklopiti samo uz slobodan i potpun pristanak lica koja stupaju u brak. Član 20. 3. kao i pravo da traži. Član 17. Svako ima pravo da posjeduje imovinu. imaju pravo da sklope brak i da zasnuju porodicu. Svako ima pravo na slobodu misli. za vrijeme njegovog trajanja i prilikom njegovog razvoda. ima pravo na socijalno osiguranje i pravo da ostvaruje 169 .Svako ima pravo da učestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje zemlje. Niko ne smije biti samovoljno lišen svoje imovine. javno ili privatno. tajnim glasanjem ili odgovarajućim postupkom kojim se obezbjeđuje sloboda glasanja. 2. 3. neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika. Volja naroda je osnova državne vlasti: ova volja treba da se izražava na povremenim i slobodnim izborima. Svako. savjesti i vjeroispovijesti. 1 . koji će se sprovoditi opštim i jednakim pravom glasa. 2. Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja. Oni su ravnopravni prilikom sklapanja braka.

Član 26. uključujući hranu.privredna. kao i djelatnost Ujedinjenih nacija za održanje mira. Ono treba da unaprijeđuje razumijevanje. Svako ima pravo na rad. Član 23. Svako ima pravo da osniva sindikat i učlanjuje se u njega radi zaštite svojih interesa. Član 24. ako bude potrebno. ima pravo na jednaku platu za jednaki rad. rođena u braku ili van njega. 1. 3. Majke i djeca imaju pravo na naročito staranje i pomoć. rasnim i vjerskim grupama. društvena i kulturna prava neophodna za svoje dostojanstvo i za slobodan razvoj svoje ličnosti. Tehničko i stručno obrazovanje treba da bude svima podjednako dostupno na osnovu njihove sposobnosti. uživaju jednaku socijalnu zaštitu. Sva djeca. udovištva. Svako. na pravične i zadovoljavajuće uslove rada i na zaštitu od nezaposlenosti. 2. Obrazovanje treba da bude besplatno bar u osnovnim i nižim školama. biti upotpunjena drugim sredstvima socijalne zaštite. Svako ima pravo na obrazovanje. na slobodan izbor zapošljenja. onesposobljenja. a u skladu sa organizacijom i sredstvima svake države. stan i ljekarsku njegu i potrebne socijalne službe. odjeću. 2. Svako ima pravo na odmor i razonodu. 1. uključujući razumno ograničenje radnog vremena i povremeno plaćeni odmor. bez ikakve razlike. njegovo i njegove familije.Svako ima pravo na standard života koji obezbjeđuje zdravlje i blagostanje. Osnovno obrazovanje je obavezno. bolesti. trpeljivost i prijateljstvo među svim narodima. Član 25. starosti ili drugih slučajeva gubljenja sredstava za izdržavanje usljed okolnosti nezavisnih od njegove volje. 3. kao i pravo na osiguranje u slučaju nezapošljenosti. Roditelji imaju prvijenstveno pravo da biraju vrstu obrazovanja za svoju djecu. 2. Svako ko radi ima pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu koja njemu i njegovoj familiji obezbeđuje egzistenciju koja odgovara ljudskom dostojanstvu i koja će. 170 . uz pomoć države i putem međunarodne saradnje. Obrazovanje treba da bude usmjereno ka punom razvitku ljudske ličnosti i učvršćivanju poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. 4. l.

Svako ima obaveze prema zajednici u kojoj je jedino moguć slobodan i pun razvitak njegove ličnosti. Član 28.Član 27. Ova prava i slobode se ni u kom slučaju ne mogu ostvarivati protivno ciljevima i načelima Ujedinjenih nacija. književnog ili umjetničkog djela čiji je on tvorac. 1. da uživa u umjetnosti i da učestvuje u naučnom napretku i u dobrobiti koja otuda proističe. Svako ima pravo na društveni i međunarodni poredak u kojem prava i slobode objavljeni u ovoj Deklaraciji mogu biti potpuno ostvareni. 171 . 3. Član 29. Svako ima pravo na zaštitu moralnih i materijalnih interesa koji proističu iz svakog naučnog. U vršenju svojih prava i sloboda svako se može podvrgnuti samo onim ograničenjima koja su predviđena zakonom isključivo u cilju obezbjeđenja potrebnog priznanja i poštovanja prava i sloboda drugih. kao i zadovoljenja pravičnih zahtjeva morala. 2. grupu ili lice da obavlja bilo koju djelatnost ili da vrši bilo kakvu radnju usmjerenu na rušenje prava i sloboda koji su u njoj sadržani. Nijedna odredba ove Deklaracije ne može se tumačiti kao pravo za ma koju državu. 2. javnog poretka i opšteg blagostanja u demokratskom društvu. Član 30. Svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice. l.

1999. Sadržaj: Vodič za upotrebu rodno neutralnog jezika: Uvod Primeri formulacija u jeziku Dvoznačnost Stereotipi Titule i oblici obraćanja Unapređivanje žena i prava žena: definicije nekih pojmova Afirmativne mere Diskriminacija Osnaživanje žena Jednakost Jednake šanse Pravičnost Rod Analiza roda Jednakost rodova Žene u prvom planu: stavljanje rodne perspektive u prvi plan Žene u razvoju (ŽUR) Rod i razvoj (RIR) 172 .Dodatak 2: VODIČ ZA UPOTREBU RODNO NEUTRALNOG JEZIKA UNESCO.

nego i da oblikuje naše razmišljanje. Činjenica je da žene i devojke ne mogu tražiti jednaka prava dok ih diskriminiše ekonomska.3 Generalna konferencija je takođe usvojila još oštrije formulisan stav o ovom pitanju na 25 (1989). 3 24 C/Rezolucija 14. zasedanju Generalne konferencije 1987. Dvoznačnost stvara dva problema: u slučajevima kada nije jasno da li autor misli na jedan ili na oba roda (npr. UNESCO želi da promeni ponašanje i stavove koji opravdavaju i produžavaju moralno i društveno isključivanje žena. 4 25 C/Rezolucija 109. 26 (1001) i 28 (1995) zasedanju. većina žena i devojaka još uvek nema koristi od postojećih obrazovnih programa. Predstavnici Kanade i nordijskih zemalja pokrenuli su pitanje seksizma u jeziku po prvi put na 24.un. Zbog stalnog raskoraka između međunarodno prihvaćenih normi jednakosti i stvarnih životnih uslova žena. Ako se reči i izrazi koji nagoveštavaju da su žene inferiorne u odnosu na muškarce stalno koriste. Konvencija o svim oblicima diskriminacije žena (1979). Treba zapamtiti da neprecizni izbori reči mogu da se tumače kao pristrasni. godine. Uprkos činjenici da postoje svi potrebni pravni instrumenti2 da se ovi principi sprovedu.VODIČ ZA UPOTREBU RODNO NEUTRALNOG JEZIKA Uvod UNESCO se zalaže za pravdu i izbegavanje diskriminacije u svim oblastima u kojima je nadležan.1 poziva generalnog direktora da “usvoji politiku koja se odnosi na pravljenje nacrta svih radnih dokumenata Organizacije koji su usmereni ka izbegavanju.4 Ovim je nagovešteno da se razvija svest o tome da jezik ne odražava samo način na koji razmišljamo. Konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju (1960). kao i žrtve diskriminacije. kada pisac prenosi nepotvrđene ili 2 Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948). Jezik je moćno oružje: pesnici i propagandisti to znaju. a naročito u oblasti obrazovanja. čak i bez namere da to budu. Ako su ljudi osetljiviji na implikacije koje ima jezik kojim koriste. Više informacija o svim međunarodnim normativnim instrumentima koji se odnose na ljudska prava žena možete naći na sajtu: http://www. društvena i kulturna sredina u kojoj žive. upotreba “čovek” ili “ljudi”: postoji mnogo dokaza da reč “čovek” evocira muški lik.org/womenwatch. osim tamo gde se razmatraju pozitivne mere”. koliko je to moguće. ta pretpostavka o inferiornosti postaće deo našeg sistema vrednosti. Otuda potreba da prilagodimo svoj jezik novim idejama. i u slučaju stereotipiziranja. diskriminatorski ili ponižavajući.1 i 28 C/Rezolucija 1. Razlozi za to su raznovrsni i složeni. 173 . politička. Upućen je apel za izbegavanje rodno određenog jezika u UNESCO-u.13. čak i kad je nameravano značenje generičko). a Generalna konferencija usvojila je rezoluciju koja se bavi ovim pitanjem. korišćenja jezika koji se eksplicitno ili implicitno odnosi na samo jedan pol. 26 C/Rezolucija 11. postići će se viši stepen preciznosti.

radi jednakosti autori se mole da svaki put zastanu i razmisle o alternativama. nešto mnogo fleksibilniije. 5 Zahvaljujemo Američkom psihološkom udruženju. Ima nešto veoma bitno u činjenici da je nemoguće promeniti nečiji pol. Takođe smo ovde uključili neke definicije termina koji se koriste u vezi sa unapređivanjem žena i prava žena. Ovaj termin treba pažljivo koristiti. Otkako je ovaj Vodič izdat. Vodiču za neseksistički jezik. žene. Jezik može da ima reči za muški. verovatno zato što “pol” implicira polne odnose i seksualnu aktivnost. postoji opasnost da “rod” postane toliko pomodna reč sa tako mnogo značenja da će praktično izgubiti značenje. Treba voditi računa o tome da se shvati na šta se termin zaista odnosi. Transseksualci. Cilj ovoga Vodiča nije izbacivanje određenih reči ili menjanje istorijski ustanovljenih tekstova. kao i predloge za dalje čitanje i istraživanje. obično je bolje koristiti termin koji uključuje. a ženskog roda. društvena i istorijska tvorevina i posledica različitih vrsta uslova. niti preporuka da se ova uputstva primenjuju doslovno. Stilskom vodiču za jednakost NUJ i izdavaču McGraw-Hill Book Company. uz malo preformulisanja i obraćanja pažnje na značenje. za “pol”. 174 . i zbog jezika i zbog polne i rodne jednakosti. par se sastoji od dva X hromozoma. Postoji tendencija da se koristi kao sinonim. da ne kažemo eufemizam. ili makar ne isključuje.pristrasne konotacije o ulogama roda i rodnom identitetu. Kada se iskaz odnosi na oba pola. Takođe postoji tendecija da se “rod” koristi kao sinonim za “ženski”. ženski rod “ona” umesto muškog roda “on”. Termin “rod” i dalje je prikladan u potpuno gramatičkim kontekstima. s druge strane. Rod je. Rod neke osobe je. Pol neke osobe je stvar hromozoma: kod žena 23. razlika koje se najkraće mogu definisati na sledeći način. Ipak. To bi bilo veoma loše. mogu s razlogom da kažu da su muškog pola. Promena roda može potpuno legitimno da uključuje promenu zamenice. a kod muškaraca od jednog X i jednog Y hromozoma. s druge strane. termin “rod” je ušao u opštu upotrebu. Sledeći primeri5 (koji su dopunjeni i izmenjeni u ovom izdanju) pokazuju kako je. npr. i zaista postoji neslaganje između roda i pola. U stvari. obično moguće poboljšati značenjsku preciznost i pri tom izbeći vređanje. ženski i srednji rod. Ovo uslovljava nestajanje razlika između ta dva termina. na primer.

što ih je navelo da . ljudska vrsta. primitivna ljudska bića. dostignuća naših predaka. muškarci i žene. Preformulisano u dve klauze. prosečna individua. ljudska priroda. čovečanstvo Upotreba eksperimenata u psihologiji pretpostavlja mehanističku prirodu ljudskih bića. Prosečna osoba. Ljudska dostignuća. javnost. društvo. dostignuća ljudske rase. ali se savetuje da se u novim imenima izbegava generički termin „čovek“. primitivni narodi. Društvo. hrabro Postojeća imena projekata se po pravilu ne mogu menjati.Primeri formulacija u jeziku: dvoznačnost Primer Čovekova potraga za znanjem navela ga je da poboljša naučnu metodologiju. Primitivni ljudi. ljudska srodnost. Čovekova dostignuća Prosečan čovek Primitivac Muški „Čovek i biosfera“ Bratstvo Bratski Čovek i žena 175 . Prijateljski Muž i žena. Ova grupa primera nudi nekoliko mogućnosti za zamenu. homo sapiens. solidarnost. ljudska bića. žena i muž Komentar Preformulisano pomoću prvog lica množine. ljudi uopšte. Preformulisano bez eksplicitnog spominjanja agensa.. Upotreba eksperimenata u psihologiji prepostavlja čovekovu mehanističku prirodu. Potraga za znanjem dovela je do poboljšanja u naučnoj metodologiji. Alternativa Potraga za znanjem navela nas je da poboljšamo naučnu metodologiju. primitivni muškarci i žene. ljudska rasa. mi. Ljudi su neprestano u potrazi za znanjem.. Zamenjena imenica. Čovek. Ljudi.

Istraživanje je pokazalo da će američki muškarci više klase ređe imati debele žene. Istraživači obično zapostavljaju svoje žene i decu. Primeri formulacija u jeziku: stereotipi Muž ove žene dozvoljava joj da radi honorarno. Obezbediće se prevoz za delegate i njihove supružnike ili osobe koje ih prate. on joj pomaže u kući. Uvek razmotrite kontekst. preformulišite da biste pojasnili tvrdnju. Muž kaže da „dozvoljava“ svojoj ženi da radi honorarno. Reč sic takođe može da se ubaci. Muž ove žene „dozvoljava“ joj da radi honorarno.. Istraživači obično zapostavljaju svoje porodice. . Pera i Mara rade. pošto ne postoji implikacija da poslove dele jednako. ali je nenamerno preneo i stereotip o odnosima muža i žene.. a muževljev izbor. Autor ovog primera želeo je da kaže koji je radni status žene.Prodavačica Nastavnika obično zapošljavaju na osnovu njegovog obrazovanja i obuke. što se može dodatno pojasniti u kontekstu. oni dele poslove u kući. Alternativa je i dalje dovoljno jasna da bi se opisala tradicionala situacija. Promenjeno u množinu. Osoblje koje radi u prodaji Nastavnike obično zapošljavaju na osnovu njihovog obrazovanja i obuke. Interpunkcija je dodana da bi se razjasnila pristrasnost. nego muža i žene. Alternativa daje mogućnost da i muškarci i žene mogu da budu istraživači. ne autora. Ako je potrebno. Ovaj primer implicira da su kućni poslovi ženina dužnost. 176 . Obezbediće se prevoz za delegate i njihove žene. Ova žena radi honorarno. Istraživanje je pokazalo da će Amerikanci više klase ređe imati debele žene.

osobe Agresivne žene. daktilografkinje. ljudi. 177 . osobe Oprezne žene. muškarci. „domaćica“. ljudi. Osoba o kojoj govorite ne mora da bude žena. ljudi. potrošač. ljudi.. muškarci. osobe Stidljive žene.. osobe Otvorene žene. muškarci. ljudi. Dama koristite samo u paraleli sa gospodin. osobe Bučne žene. Promenite imenicu i zamenicu u množinu ako govorite uopšteno. Konotacije nekih prideva mogu da sadrže pristrasnost u zavisnosti od toga da li ih koristite da biste kvalifikovali žene ili muškarce. ljudi. itd. doktorka – ona. gospodin i gospođa Perić U prvom primeru ženin identitet je potpuno ugušen muževljevim. osobe Emotivne žene. kupac.Doktor . muškarci. Ove sve poslove mogu da obavljaju i muškarci. mušterija Žena Ambiciozne žene.. muškarci. on Doktori. Devojka Žena Iskažite njihov status: sekretarice. Ovi primeri pokazuju neke ustaljene upotrebe koje ne moraju uvek da prenesu tačno značenje. ako govorite o određenoj osobi. oni Budite određeni. muškarci. pomoćnice. ljudi. Budite određeni u datom kontekstu. ljudi. osobe Histerične žene. osobe Devojke Domaćica Dama Ambiciozni muškarci i agresivne žene Oprezni muškarci i stidljive žene Otvoreni muškarci i bučne žene Emotivni muškarci i histerične žene Primeri formulacija u jeziku: titule i oblici obraćanja Gospodin i gospođa Pere Perića Mara i Pera Perić. ili koristite doktor – on. muškarci. muškarci.. Koristite žena ako govorite o odrasloj osobi.

razvoju i promovisanju članova manjinskih grupa. boju kože. 1995. London. ekonomskom. Žene i osnaživanje: učestvovanje i odlučivanje. Vodič za jednakost žena i osnaživanje žena u saradnji i razvoju. 7 UNESCO. isključivanje ili ograničavanje načinjeno na osnovu pola. Programi afirmativnih mera žele da naprave sisteme i procedure koje će sprečiti buduću diskriminaciju tako što će osigurati “jednakost ishoda”. Konvencije za eliminaciju svih oblika diskriminacije prema ženama (1979) definiše diskriminaciju žena kao “bilo kakvo razlikovanje. Osnaživanje žena Osnaživanje je proces osvešćavanja i izgradnje sposobnosti koji vodi do većeg učešća u preobražavanju. do veće moći odlučivanja i kontrole nad životom. rasporedi zaduženja i programi obuke za afirmativne mere. Kineska korporacija za prevođenje i objavljivanje UNDP.8 Osnaživanje žena kao cilj politike implicira da žene legitimno imaju sposobnost i treba individualno i kolektivno da učestvuju u procesima odlučivanja koji oblikuju njihovo društvo i njihove živote. 1995. pol ili zemlju porekla”. koje za posledicu ili cilj ima smanjenje ili poricanje priznanja. Englesko-kineski leksikon Žene i pravo. naročito kada su u pitanju društveni prioriteti i razvojni pravci. Kineska korporacija za prevođenje i objavljivanje UNDP. bez obzira na njihovu rasu. društvenom.6 Termin “afirmativne mere” od tada se više odnosi uopšteno na programe koji su napravljeni da isprave posledice iz prošlosti. Tu se zahteva od svih organizacija. univerziteta i ostalih institucija koje posluju sa vladom ili ih vlada finansira da “preduzmu afirmativne mere da bi osigurali da se kandidati zapošljavaju ili radnici na radnom mestu tretiraju jednako.UNAPREĐIVANJE ŽENA I PRAVA ŽENA: DEFINICIJE NEKIH POJMOVA Afirmativne mere Afirmativne mere prvobitno su se odnosile na politiku koju je usvojila Savezna vlada Sjedinjenih Američkih Država. odabiru. kao što su procenti kvote.9 6 UNESCO. Englesko-kineski leksikon Žene i pravo. 8 Marili Karl. građanskom ili bilo kom drugom polju. a na osnovu jednakosti muškaraca i žena”. kulturnom. uživanja ili upražnjavanja ljudskih prava i osnovnih sloboda žena na političkom. bez obzira na njihov bračni status. religiiju. 9 Komitet za pomoć u razvoju.7 Diskriminacija Član 1. 1995. kao i diskriminatorne postupke u sadašnjosti u regrutovanju. 178 .

Takođe. Mere jednakih šansi treba da obezbede ženama optimalne uslove u kojima će moći da se razvijaju i dostignu jednak status. postojao bi rizik da ishod bude nejednak zbog početnih razlika. Jednake šanse Prepoznavanje jednakog statusa žena i muškaraca pred zakonom ne mora da znači da će žene dobiti iste šanse da razviju svoje veštine i intelektualne sposobnosti koje će im kasnije dozvoliti da ostvare svoja zakonska prava. pošto one pre svega treba da obezbede “jednakost ishoda”. bez obzira koje su rase. 1996. društvene. Povelja Ujedinjenih nacija (1945) prvi je međunarodni obavezujući instrument koji potvrđuje jednaka prava muškaraca i žena. Termin rod odnosi se na ekonomske. imaju jednaka prava. Programi pravičnosti podržavaju tretiranje žena i muškaraca na različite načine da bi se postigao jednak status žena i muškaraca. političke i kulturne atribute i na šanse koje su povezane sa činjenicom da je neko muškarac ili žena. New York. 11 Komitet za pomoć u razvoju.Jednakost Prema ovom principu sva ljudska bića. Concise Dictionary of Politics.10 Rod Biološke razlike između muškaraca i žena se ne menjaju. U većini društava muškarci i žene razlikuju se po aktivnostima kojima se bave. društvenokulturnog ili politčkog statusa. u raspolaganju i kontroli resursa. Vodič za jednakost žena i osnaživanje žena u saradnji i razvoju. 1998. Oxford University Press. jednakost i pravičnost su dva veoma različita pojma. godine i Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena iz 1979. treba ih razlikovati od potonjih (vidi Afirmativne mere).11 1998. 10 Iain McLean. 179 . prilikama za posao i odlučivanju nego muškarci. a naročito Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima usvojena 1948. godine. OECD. Još nekoliko sporazuma potvrdilo je ove principe. Takvi programi zasnovani su na premisi da ako bi se žene i muškarci tretirali na isti način (jednako). kao i po učestvovanju u donošenju odluka. Ipak. Pravičnost Iako se često koriste kao sinonimi. ali društvene uloge koje oni moraju da igraju razlikuju se od društva do društva i u različitim periodima u istoriji. u većini društava žene kao grupa imaju manje pristupa resursima. pola. Afirmativne mere su se koristile da bi se negovale jednake šanse. religije. OECD.

180 . devojčica i dečaka – partnerstvo koje je zasnovano na međusobnom poštovanju. Pojmovni okvir. treba da dobiju jednake šanse da učestvuju u razvoju društva. UNESCO. Metodologija i prezentacija dobre prakse. maj 1998. Strasbur. 1993. Pojmovni okvir. promeniti strukture u društvu koje doprinose održavanju nejednakih odnosa između muškaraca i žena. Stavljanje rodne perspektive u prvi plan.14 Jednakost rodova predstavlja neophodnu komponentu ljudskih prava i ključ razvoja. rod. Krajnja svrha usvajanja analize roda jeste redefinisanje osnovih postavki dominantnih kulturnih. Kopenhagen. politička mišljenja.12 Unutar organizacija Ujedinjenih nacija. i dostići bolju ravnotežu različitih ženskih i muških vrednosti i prioriteta. maj 1998. Stavljanje rodne perspektive u prvi plan. To. Ona zahteva novo partnertsvo između žena i muškaraca. kao i njihovih različitih uloga koje igraju u društvu. rasu ili seksualnu orijentaciju.13 To znači da žene i muškarci. Savet Evrope. znači shvatanje da kulturni. 15 Informacijski komplet. Žene. Ministarstvo spoljnih poslova. kao što je UNESCO. kao i da dožive ispunjenje. Ovo znači da se moraju uzeti u obzir postojeće razlike između žena i muškaraca koje se odnose na društvenu klasu. dijalogu i deljenju javnih i privatnih odgovornosti. osnaživanje i učestvovanje oba pola u svim sferama javnog i privatnog života. 1997.15 Jednakost rodova ne znači da muškarci i žene postaju isti.Analiza roda Analiza roda podrazumeva tumačenje činjenica i društvenih procesa na taj način da imaju različite posledice na rodne uloge. devojčice. Jednakost rodova. dizajniranje. Strasbur. sprovođenje i procenjivanje). u osnovi. društvenih i ekonomskih struktura da bi se promovisala i osigurala osnovna ljudska prava. Metodologija i prezentacija dobre prakse. 14 Savet Evrope. nego da su njihove prilike i šanse u životu jednake. etnicitet. Jednakost rodova Jednakost rodova znači jednaku vidljivost. devojčice i dečaci. Jednakost rodova znači jednako prihvatanje i vrednovanje razlika između žena i muškaraca. usvajanje analize roda znači integrisanje rodne perspektive u sve faze razvoja projekta (programiranje. Žene u razvoju. Jednakost rodova uljučuje pravo da se bude različit. potrebe i težnje žena. Jednakost rodova znači diskutovanje o tome kako je moguće ići dalje. politički i ekonomski sistemi i institucije nisu rodno neutralni. društveni. 12 13 DANIDA. religiju.

Žene u prvom planu: stavljanje rodne perspektive u prvi plan Stavljanje rodne perspektive u prvi plan Ujedinjene nacije definisale su kao “proces procene implikacija bilo kakvog planiranog postupka po žene i muškarce, uključujući zakonodavstvo, politike i programe u bilo kom području i na svim nivoima. To je strategija kojom interesi i iskustva žena i muškaraca postaju sastavni deo dizajniranja, sprovođenja, nadgledanja i procene politika i programa u svim političkim, ekonomskim i društvenim sferama tako da od toga žene i muškarci imaju jednake koristi, a da se nejednakost ne ponavlja. Krajnji cilj je postizanje jednakosti rodova.”16 Cilj stavljanja rodne perspektive u prvi plan je integracija interesa jednakosti rodova u analizu i formulaciju svih politika, programa i projekata. Strategija stavljanja u prvi plan ne isključuje inicijative koje su specifično usmerene ka ženama ukoliko one promovišu jednakost rodova.17 Žene u razvoju (ŽUR)18 Aktivnost „Žena u razvoju“ (ŽUR) pokriva čitav niz pitanja i kontroverzi koje se bave unapređivanjem žena u kontekstima razvoja. Osnovna pretpostavka strategije ŽUR-a jeste da se doprinosi žena u razvoju društava nisu dovoljno cenili i da ih stoga nedovoljno priznaju oni koji su zaduženi za razvojne programe i na nacionalnom i na internacionalnom nivou. Posledica toga je da razvojni projekti nisu održivi i efikasni, jer ne uzimaju u obzir produktivnu ulogu žena. Otkako se sedamdesetih godina pojavio diskurs ŽUR-a, postoji sve veća svest o pravima žena da daju svoju vlastitu definiciju o razvoju i razvojnim ciljevima, kao i da nađu sredstva da ih postignu. Žene se više ne vide kao korisnici razvojnih procesa, nego kao neophodni učesnici. Ranih osamdesetih nova istraživanja u društvenim naukama koja su se usredsredila na odnose moći i roda dovela su do promene paradigme iz pristupa ŽUR u pristup “Rod i razvoj“ (RIR). Rod i razvoj (RIR) Pristup “Rod i razvoj“ (RIR) iznikao je iz analize društvenih odnosa između žena i muškaraca da bi se objasnilo zašto su žene i dalje nedovoljno imale koristi
16 17

Ekonomski i društveni savet, glavno zasedanje, juli 1997. Komitet za pomoć u razvoju, Vodič za jednakost žena i osnaživanje žena u saradnji u razvoju, 1998, OECD. 18 Ideje u ovom delu u velikoj su meri inspirisane radom „Od ŽUR do RIR – pojmovni pomak u diskursu žena i razvoja“ (eng. ’From WID to GAD - Conceptual Shifts in the Women and Development Discourse‘, Shahrashoub Razavi and Carol Miller), februar 1995.

181

od razvojnih procesa uprkos činjenici da su njihovi doprinosi bili priznati (pristup ŽUR). Pristupi RIR prave korelaciju između nejednakih rodnih odnosa i nejednakog pristupa prirodnim, društvenim i ekonomskim resursima. Ovaj pristup ne posmatra žene, njihove uloge, potrebe i težnje u izolaciji u odnosu na uloge, potrebe i težnje muškaraca. Odgovornosti koje se dodeljuju ženama razlikuju se od domaćinstva do domaćinstva, od zajednice do zajednice i od društva do društva, ali su sve određene u odnosu na odgovornosti muškaraca. Društveno uređenje tih odnosa između žena i muškaraca je ono što treba da bude u središtu politike RIR-a.

182

SELEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA: JEZIK I POL
Agić, Mara (1992), Termini za označavanje rodbinskih odnosa kod dece osmog razreda osnovne škole: komparativna analiza podataka dobijenih na selu i u gradu, Predškolska stvarnost, Novi Sad. Akhmanova, Olga (1980), review of B. Comrie and G. Stone (1978) in Language in Society 9,1, 138-147. Anić, Vladimir (1984), Rod i spol u srpskohrvatskom jeziku: razgraničenje, Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 13/1, Beograd, 5-15. Banković, Živka (1986), Govorni odnos vaspitač-dete i prihvatanje uloge pola, Filozofski fakultet, Odeljenje za pedagogiju, Beograd, diplomski rad. Berisavljević, Svetlana (1986), Jezik i pol: titule i zanimanja žene u banci, Prilozi proučavanju jezika, Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike, Novi Sad, 22, 119-133. Berisavljević, Svetlana (1988), Sintaksičke karakteristike upotrebe formi muškog i ženskog roda za obeležavanje zanimanja koja vrše žene, Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike, seminarski rad. Bertoša, Mislava (2001), Jezičke promjene i feministička kritika jezika, Filozofski fakultet, Zagreb. Božičković, Dragana (1987), Jezik i pol: govorni stereotipi žene u usmenom i pismenom opštenju, Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike, Novi Sad, diplomski rad. Cameron, Deborah (1992), Feminism and Linguistic Theory, St. Martin’s Press, New York (drugo izdanje). Čolak, Željka (1992), Analiza malih oglasa: lične vesti, Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike, Novi Sad, diplomski rad. Dmitrijev, Petar A. (1986), O tendenciji maskulinizacije v zarubežnyh jazykah, Slavjanskaja filologija, Universitet v Leningrade, Leningrad, 5, 117-128. Dressler, Wolfgang (1987), Feminism in morphology, Working Papers in Linguistics, Ohio State University, 35, 124-131. Dugalić, Aleksandra (2005), Odnos analize diskursa i sintakse: primeri iz pisanih medija (Dnevnik: 2004), Filozofski fakultet, Novi Sad, Odsek za srpski jezik i lingvistiku, diplomski rad. Dujović, Aleksandra (1992), Analiza malih oglasa: lične vesti, Filozofski fakultet, Institut za južnoslovenske jezike, Novi Sad, diplomski rad. Đurović, Marija (2005), Titule i zanimanja sportisktinja u dnevnim novinama ‘Politika’ i ‘Danas’, Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i književnost, Novi Sad, seminarski rad. Fischman, Pamela (1978), What do couples talk about when they’re alone? D. Butturff & E. L. Epstein (ur.), Women’s language and style, Akron, OH,
183

diplomski rad. Gospođa profesor.). Its nature. Veliki rečnik stranih reči i izraza. Dragana (2005). Eurinoma i njezine zmije u: Žene zmije .rodna dekonstrukcija. Graovac. Budapest. Lakoff. Beograd. Sex and language revised: Can women’s language change the world? Journal of Pragmatics.) (1985). Westdeutscher Verlag. Centar za rodne studije. gender and society. Filozofski fakultet. Stilos. Language in Society. 261-283. Language and woman’s place. 2/7. Milan (1934). MA: Newbury House. diplomski rad. Analiza novinskog teksta: upotreba formi ženskog roda za obeležavanje zanimanja i titula žena. Knežević. Titule i zanimanja žena u svakodnevnom razgovoru. London (Prvo izdanje je iz 1922). 45-80. januar-februar 2005. Univerzitet u Novom Sadu. Language. Robin (1973). Institut za južnoslovenske jezike. Dragana (2005). Ervin (1964). Ivan i Šipka Milan (2007). seminarski rad. Titule i zanimanja u razgovornom srpskom jeziku. Novi Sad. American Anthropologist. Alen i Žan Ševalije (2004). North-Holland. development and origin. Marlis (ur. Jelena (2005). 2. Hellinger. The usage of common gender nouns in Serbo-Croatian. Odsek za srpski jezik i lingvistiku. Language. Opladen. Filozofski fakultet. ACIMSI. Analiza diskursa dnevnih novina: titule i zanimanja žena u dnevnom listu ‚Politika‘. 66. Fischman. 11-22. Brisel. (1999) Language: A Right and Resorce: Approacing Linguistic Human Rights. Odsek za srpski jezik i lingvistiku. 8. Zagreb. Jakob (1984). referat na: 7th AILA Congress. Kontra. B. 133-136. Kolundžija. Jespersen. C. Thorne. Odsek za srpski jezik i lingvistiku. CEU Press. seminarski rad. Pamela (1983). Otto (1966). sekcija: Jezik i pol. Sprachwandel und feministische Sprachpolitik: Internationale Perspektiven. George Allen & Unwin LTD. Rowley. Novi Sad. Novi Sad. Kukolj. Maček. Dora (1984). Kramerae & N. Klajn. Naš jezik. Gebran. Rečnik simbola. Henley (ur. Filozofski fakultet. Dragana (2005). Janjanin. Institucionalna upotreba titula žena: analiza diskursa. Miklos at al. Filozofski fakultet. 184 . UNESCO. UNRSCO. Interaction: The work women do. Jasenka (2008). Guide to Non-Sexist Language (1987). Prometej. Novi Sad. The neglected situation. Novi Sad. Guidlines on Gender Neutral language (1999). Goffman. Novi Sad. Vesna (1989). May.L6S Books. Institut za društvena istraživanja u Zagrebu. Kodrnja. 202-204. seminarski rad. Joksimović.

Institut za srpski jezik. Aarhus University. Miroslav (2000). Filozofski fakultet. Beograd. Filozofski fakultet. Jasmina (2005). Rakić. Principi stvaranja neologizama u srpskohrvatskom jeziku. Savić. referat na: VIII kongres psihologa SFRJ: sekcija: polne razlike. Imenice koje označavaju zanimanje žene: empirijski materijal iz “Praktične žene” i “Svijeta”. Institu za južnoslovenske jezike. Ekspresivna leksika u najnovijem omladinskom žargonu i u savremenom srpskom jeziku. Perović. Matica srpska. u šest tomova. Sanja (1995). Slavisk Institut. diplomski rad. Novi Sad. Filozofski fakultet. Novi Sad i Institut za srpski jezik SANU. Obratni rečnik srpskoga jezika. 185 . Upotreba nomina agentis u standardnom srpskohrvatskom jeziku u seoskoj sredini u Vojvodini (selo Lipar). (ur. januar – februar 2005. Pragmatic aspects of the gender of occupational terms in Serbo-Croatian. Odsek za srpski jezik. 1 – 17. 1967 – 1976. Beograd 196-204. 1-17. Melita (1994). 172. Kultura. Novković. Naučni sastanak slavista u Vukove dane. Titule i zanimanja žena u rečniku SANU. Nikolić. Ristić. Beograd. Matica srpska. knj. Beograd. Stana (2004). Svenka (1981). Arbeitspapirer. 6/5-6. Nikolić. Sreten (1954/55). Leksikografija i leksikologija – zbornik radova. Sally i dr. New York. nova serija. Beograd.) (1980).. Oblici imena: zvanja. zanimanja. 161-170. Praeger Publ. Zagreb. 79-95. Matica srpska.McConnell‑Ginet. u: Jovan Jerković (ur. Pepić. Naš jezik. Ljubiša (1982). Savić. Odsek za srpski jezik. 1. 13/1. Pragmatički aspekti roda nomina agentis u srpskohrvatskom /hrvatskosrpskom jeziku. Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. seminarski rad. SANU. 57/58. maj 1981. Savić. Jezik i pol: termini za označavanje zanimanja koje vrše žene na fakultetu. Novi Sad. Jezik i pol. Filozofski fakultet. seminarski rad. Meljnikov. Analiza diskursa dnevnih novina: titule i zanimanja žena u dnevnom listu ‘Dnevnik’. projekat “Psiholingvistička istraživanja”. Biljana (2005). Odsek za srpski jezik. Savić. Svenka (1985). Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika. str. Woman and language in literature and society. 1959 – 2006. diplomski rad. Ekspresivna leksika u srpskom jeziku. Odsek za srpski jezik i lingvistiku. Branka (1989). Institut za srpski jezik SANU. Analiza jednog tipa novinskog teksta: upotreba naziva za zanimanja koja vrše žene registrovani u kulturnim rubrikama dnevnih listova.). Svenka (1984). seminarski rad. Filozofski fakultet. Novi Sad – Beograd. dužnosti i titula ženskih lica. 247-258. Rajić. Svenka (1984).

Svenka (2004). 221-244. Olivera (1992). 186 . u: Gender perspektiva u nastavi: mogućnosti i poticaji. Beograd. Savić. Medija centar. u: Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse. Šunjka. Savić. Sklena. Svenka (2002). Odsek za srpski jezik i lingvistiku. 60-68. 30-32. Futura publikacije. Svenka (1996). br. Svenka (1989). Analiza diskursa. u: Žene na delu /informator/. Svenka (1988). 223-226. diplomski rad. Savić. neobjavljen rad. Language and sex. 8-9. 285-296. Savić. Wien. ur. Beograd. Beograd. Jakšić (ur. Svenka (2002). Analiza jednog tipa novinskog teksta: oglasi na francuskom i srpskohrvatskom jeziku “Ligne du coeur”. 1/3. 4-5. str. Filozofski fakultet. Ka jeziku mira”. Aleksandra (1995). Svenka (2004). European Journal for Semiotic Studies. Još jedan primer (ne)vidiljivosti žena u udžbeniku. Šare. Regionalni ured Sarajevo: Kulturkontakt Austrija. Savić. Filozofski fakultet. Marina Blagojević. Gordana (1999-2001). Jezik i rod: politički korektan govor s fokusom na seksizam u udžbenicima osnovne škole. Beograd. Žene na delu. B. diplomski rad. Filozofski fakultet. Novi Sad. Beograd. Novi Sad. Svenka (1995). april 1988. 3-4. Institu za južnoslovenske jezike. Savić. Prilozi proučavanju jezika. Odsek za srpski jezik i lingvistiku. Savić.Savić. Svenka (1992). Evidence form Serbo-Croatian. Žene u jevanđelju po Luki: analiza narativnih postupaka. 535-555. diplomski rad. Novi Sad. Ka jeziku mira i tolerancije u religijskom diskursu. projekat “Psiholingvistička istraživanja”. Feminističke sveske. Jedan tip analize novinskog teksta: upotreba naziva za zanimanja i titule žena. Žena sakrivena jezikom medija – kodeks neseksističke upotrebe jezika. Zašto treba pisati u ženskom rodu titule i zanimanja žena?. Savić. Kako pisati zanimanja i titule žena. Svenka (1995). Katedra za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Olivera (1992). Analiza jednog primera pisanog teksta: tekst spomenara. Filozofski fakultet. Šorović. Institut za sociološka istraživanja. Novi Sad. 65-86. Jedan primer (ne)vidljivosti žene u udžbeniku. Fondacija Heinrich Boll. Nomina agentis i nomina attributiva u Rečniku srpskohrvatskog jezika. Beograd. Savić. Institut za južnoslovenske jezike. Asocijacija za žensku inicijativu. Feminističke sveske. Filozofski fakltet. Novi Sad.). Svenka (1993). Štasni. Sandra (2004). Sarajevo. Savić. Novi Sad. Kako pisati za novine – jezik javne komunikacije. Seksizam u jeziku – politika omalovažavanja. predavanje održano u Sekciji za lektore Društva za srpskohrvatski jezik i književnost Vojvodine.

Talking voices: Repetition.vojvodina. Trifković. 113-188. gospođa profesor ili drugarica direktorica. Novi Sad. Norwood. Deborah (1990). http:// www. Zanimanja i titule žena. Odsek za srpski jezk i lingvistiku. diplomski rad. Institut za južnoslovenske jezike. Svetlana (1992). Beograd. Filozofski fakutlet. Trajkovski. Novi Sad. Živanović. Starozavetna žena u dijalozima biblijkog teksta: kritičke opaske. 16. Ruth i dr. Filozofski fakultet. Gender and Discourse.com/casopis/prikazi/februar. Institut za južnoslovenske jezike. Novi Sad. diplomski rad. diplomski rad. ZAKON O ZABRANI DISKRIMINACJE dostupan na adresi: http://www. Svetlana i Radenković Ljubinko (2001). Ruth ur. Olga (2004). diplomski rad. Spachliche Gleichbehandlung von Frau un Mann. Žižović. org. Gordana (1988).cups. Tannen. (1987).Tannen. Zejak.rs/dokumenti/zakoni/Zakon_ sluzbenoj_upjezika_pisma. semiarnski rad. Filozofski fakultet. Drugarica direktor. New York. Slovenska mitologija: enciklopedijski rečnik. Zepter Book World.pdf 187 . 3/4. Jezik. Filozofski fakultet. Filozofski fakultet. Schriftenreihe zur socialen und beruflishen Stellung der Frau.gov. Deborah (1984). Sage Pbl. Wodak. Zagreb. Intermedijalni simpozijum „Kritika“. Institut za južnoslovenske jezike. Predstava političarke u dnevnom listu “Politika”. Svetlana (1992). Cambridge: Cambridge University Press. Milačić Svetlana (2001). and imagery in conversational discourse. Mari Gudo: Kasandra. Wodak. Vince.puma. London. Tannen. Filozofski fakultet. Novi Sad. Ružica (1992). You just din’t understand: Women and men in conversation. Analiza diskursa o ženi u Novom zavetu. dialogue. Herausgegeben vom Bundesministerium fur Arbeit und Soziales. Olivera (2004). Ballantone Books. Novi Sad. Vujkov. Zlatko (1954/55). Zejak. Tolstoj. Deborah (1989). Mrvice s antičke trpeze. odsek za srpski jezik i lingvistiku.tvorac-grada. gospođa profesorica. novembar 1992. 19-23. (1997).yu/download/35/ ZAKON O SLUŽBENOJ UPOTREBI JEZIKA I PISAMA dostupan na adresi: http://www.html#01. Diskurs analiza tekstova o ženi u dnevnim novinama ‘Politika’. Starozavetna žena u dijalozima biblijskog teksta. New York:Ablex. Conversational style: Analyzing talk among friends.

Objavila je niz radova iz srpske književnosti i jezika. 188 . Subotica). docentkinja na Odseku za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Veronika (1965. diplomirana psihološkinja. profesorka srpske književnosti. Gospođinci). derivatologijom i leksikologijom. Kruševac).Biografije saradnica Čanak. Jedna je od osnivačica Ženskih studija i istraživanja i saradnica na mnogobrojnim projektima. apsloventkinja ACIMSI Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu. Novi Sad). Objavila je mnogobrojne stručne i naučne radove. Saradnica na edukativnim i istraživačkim projekima Ženskih studija i istraživanja u Novom Sadu. Marijana (1982. studentkinja master programa ACIMSI Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu. Svenka (1940. Savić. Gordana (1966. Magistrirala je odbranivši tezu Polne razlike u narativima adolescenata. Objavila 25 knjiga i preko 100 radova Štasni.Objavila je nekoliko knjiga posvećenih pitanju nasilja i Romkinja. redovna profesorka Psiholingvistike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Mitro. Bavi se metodikom nastave srpskog jezika i književnosti. Jedna je od osnivačica i korodinatorka Ženskih studija i istraživanja (1997-2008) i mnogobrojnih projekata Studija.

172 Selektivna bibliografija: jezik i pol 183 Biografije saradnica 188 189 .Sadržaj Prvi deo Predgovor 5 Rod i jezik. 1999. Marijana Čanak 133 Četvrti deo Dodaci 165 Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 166 Vodič za upotrebu rodno neutralnog jezika UNESCO. Svenka Savić Drugi deo Registar imenovanja žena. Gordana Štasni i Veronika Mitro 35 Treći deo Interpretacija podataka iz Registra: jedan od mogućih pristupa odrednici vračara i srodnim rečima.

190 .

. .Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске.SR-ID 240107271 191 . ISBN 978-86-7188-111-1 1.000.189 str.Именице . [et al.. Novi Sad : Ženske studije i istraživanja : Futura publikacije.41’366. Нови Сад 811. Савић.CIP .Bibliografija. .Женски род COBISS. 24 cm Tiraž 1.163. Свенка a) Српски језик .522 ROD i jezik / priredile Svenka Savić .]. 2009 (Novi Sad : Futura publikacije). .

Related Interests