KARL FRIDRIH SINKEL Sinkel je prvi put posetio Italiju 1803-1805.

U svojim beleskama iz tog perioda on je dosta mesta posvetio materijalima i konstrukciji. Bio je dosta kritican prema onome sto je video. Za vreme tog njegovog putovanja dosao je na ideju o pisanju arhitektonskog udzbenika i do kraja zivota ce se vracati na tu temu. Sinkel je imao pet faza za udzbenik. I Faza Sinkel raz vija teoriju funkcionalizma zasnovanu na materijalima, rasporedu prostorija i konstrukciji. II Faza Fihteova filozofija bile su intelektualno zaledje ove nacionalromanticne faze njegovog rada. Njegova nacionalromanticna vizija srednjeg veka zasnovana na ovoj filozofiji nacija i drzava narocito je jasna u planiranom delu o crkvenim gradjevinama. Tu arhitekturu on posmatra kao sredstvo za prenose nje ideja, sa religioznom dimenzijom izvedenom iz prirode, smatra da je arhitektura stvaralacka delatnost koja je produzena ruka prirode . On antiku poistovecuje sa materijom, a gotiku sa duhom. Antika svojim visokim umecem postize efekat preko fizicke mase, dok gotika preko duha dostize velike efekte sa malo fizicke mase. Gotika odbacuje besmislenu velicanstvenost, sve u njoj proistice iz jedne jedine ideje, pa zato neizbezno ima kvalitet ozbiljnosti, dostojanstva, inspiracije … Ovakvo peskompromisno tumacenje gotike jos vise odvaja Sinkela od klasicizma. III Faza U ovoj fazi on odbacuje romanticne pobune i okrece se od gotike ka klasicizmu. Odbacivanje gotike on objasnjava funkcionalisticki i klasicisticki. Po njemu gotika sadrzi neke elemente (siljati luk) koji imaju izuzetne prakticne kvalitete, ali to ga ne cini lepim, moze se upotrebiti u korisne svrhe pa se prema tome moze upotrebiti za masine ili slicno. Zadatak arhitekture je da nesto prakticno korisno i funkcionalno pretvori u nesto lepo. Svi osnovni elementi moraju ostati vidljivi, cim su osnovni elementi konstrukcije sakriveni citav sled misli je izgubljen. Ukras je samo dopuna. IV Faza Prosiruje klasicizam iz prethodne faze uzimajuci ga u sirem smislu i trazeci sintezu izmedju grcke i srednjevekovne arhitekture – “evropsku arhitekturu” koja bi bila produzetak grcke arhitekture. Zauzeo je stanoviste da se umetnost srednjeg veka moze prilagoditi savremenoj nameni prociscavanjem u grckom duhu. Pitanja konstrukcija i materijala postala su od kapitalnog znacaja i dominiraju njegovim konceptom. Smatra da grediti u grckom stilu znaci graditi ispravno. U arhitekturi se stil dostize samo ako konstrukcija celokupne gradjevine 1) preuzima svoje vidljive karakteristike na najprakticniji i najlepsi nacin samo od jednog materijala ili 2) preuzima svoje vidljive karakteristike od razlicitih materijala – kamena , drveta, gvozdja opeke – od svakog na samo njegov karakteristican nacin. Vise ne veruje u nezamenljivost simetrije. V Faza Napusta tehnoloske probleme koji su ga zaokupljali i prihvata uticaj istorijskih i umetnickih poetskih ciljeva na arhitekturu. Koncept o arhitekturi razvijen iz neposredne, trivijalne namene i konstrukcije daje rezultate koji su bili kruti, bezivotni, potpuno liseni slobode, kome su nedostajale dve vitalne komponente – istorijska i poetska. U ovome se moze videti neka vrsta povratka u romantizam. A ujedno ovakvim misljenjem Sinkel izrazava sumnju da ce projektom udzbenika ikad uspeti da prenese svoje znanje i iskustvo na buduce generacije, posto ispada da se trivijalni koncepti svode na rad tehnickih zanatlija dok sustina arhitekture lezi u emocijama. Karakter njegovih sacuvanih rukopisa je takav da odrazava njegove neprekidno promenljive teorijske stavove. Grcko-neoklasicne gradjevine su njegovi najznacajniji radovi. Elementi slikovitosti su uvek bili prisutni kod Sinkela, ali su posle 1926. godine postali njegova glavna preokupacija. LEO FON KLENC Daje prednost zvanicnoj arhitektonskoj politici koju je postavila drzava kako bi se ukorenio opsti koncept ustaljenih pravila i oblika u arhitekturi. On smatra da je arhitektura umetnost oblikovanja i kombinovanja neutralnih materijala za potrebe ljudskog drustva i njegovih ciljeva, i to na nacin da metod obezbedi najvisi moguci stepen solidnosti i trajnosti sa najmanjim mogucim utroskom materijala i snaga. On lepotu definise kao kvalitet u najvisem smislu te reci koji proizilazi iz zahteva objekta ili namene gradjevine u kombinaciji sa zakonima statike i ekonomije, a najpotpuniju i njasavrseniju kombinaciju statike, materijala i konstrukcije on nalazi u umetnosti Grka. Njegove najznacajnije gradjevine bile su zasnovane na antickoj i grckoj tradiciji. Ludwigstrasse – znacajan doprinos gradskom urbanizmu. Trebala je da da gradu italianizovanu atmosferu. Siroka, prava avenija proteze se od centra grada presecajuci mnoge poprecne ulice, otvarajuci se povremeno levo i desno u trg ili prostore ispred zgrada. Ulica se zasniva na publikacijama o italijanskoj renesansnoj arhitekturi, koja je uspesno realizovana na papiru, ali vrlo slabo na terenu. Ovo je jedan od primera o udaljenosti izmedju istorijskih modela i njihove istoricisticke obnove. Ali i pored toga ovo delo je jedno od najkvalitetnijih urbanistickih ostvarenja evropskog urbanizma tog vremena. GOTFRID ZEMPER Po Zemperu arhitektura je odgovor na potrebu ali ona organski moze da se razvija samo u slobodi. On vidi vezu izmedju arhitekture drustvenog i istorijskog ustrojstva. Arhitektura mora biti u harmoniji sa uslovima u ljudskom drustvu, pa su zato grcki spomenici odraz visokih duhovnih zakona drzavnog organizma. Smatra da materijali treba da govore sami za sebe, da se iskazuju otvoreno u bilo kom obliku i u onakvim okolnostima kakve iskustvo i znanje nalazu kao najpogodnije za njih (opeka neka bude opeka, drvo drvo …) Govori o polihromiji i pokusava da dokaze da je ona oduvek postojala u arhitekturi od antike do rane renesanse, i da je u stvari monohromija novina. On polihromiju objasnjava kao odgovor na prirodno okruzenje i njegovu posledicu i za njega ona postaje sinonim demokratske vlasti. Odbacuje funkcionalizam. Protivi se tome da je struktura sustina arhitekture, misli da predmet – materiju treba birati i tretirati prema zakonima koji ce uciniti oblik i izraz kreacije zavisnim od ideje a ne od predmeta – materije. Arhitekturu gleda kao izraz izuzetno slozenog uzajamnog dejstva materijala i kreativnih sila.

1

On nabraja cetiri osnovna elementa iz kojih se arhitektura razvila: ognjiste, krov, zidovi i zemljani radovi. Zemper korene umetnosti i arhitekture uvek prati do primenjenih umetnosti. Tako on o zidu govori kao o elementu koji se razvio kao pregrada od tkanine, etimoloski je izvedena od reci ogrtac, odeca, tako da i njegova polihromija (za koju se Zemper zalaze) vuce poreklo bas iz tog koncepta odece koja pokriva i najraniju arhitekturu. Po njemu umetnicko delo zavisi od promenljivih faktora, a to su: materijali, regionalni, etnoloski, klimatski, verski i politicki uslovi i licni uticaji. Kombinacijom ovih faktora dobijaju se karakteristike stila. Materijalima posvecuje posebnu paznju, ali ipak istice potrebu da se uoce granice koje namece ideja koja cini sustinu objekta. Govori o cetiri osnovna materijala iz kojih proizilaze cetiri osnovne tehnike, iz kojih kasnije proizilaze cetiri osnovna elementa arhitekture. Materijal: glina, drvo, tekstil, kamen. Tehnika: keramika, tesarstvo, tkanje, zidanje. Osnovni elementi arhitekture: ognjiste, krov, ograda, temelji (zemljani radovi). Zemper ne smatra metal primarnim materijalom jer su ova cetiri tipa postojala pre otkrica metala. Eksperimentisanje gotikom u gvozdju smatra potpunim promasajem, ali odobrava jednostavne vidljive gvozdene krovne nosace za zeleznicke stanice i druge hale koji svedoce o svojoj usluznoj prirodi. ARHITEKTURA 19. VEKA Istoricizam se nastavlja kao osnovni stilski izraz i dostize vrhunac obnavljanjem svih poznatih arhitektonskih razdoblja. Nova naucna otkrica bacila su novu svetlost na istorijske stilove i ucinila ih neodoljivim modelima za arhitekte, s druge strane tehnologija je donela gvozdje, celik, staklo i obilje drugih industrijskih materijala, kao i nove projektantske i gradjevinske tehnike. Medjutim,oblici istoricizma su se razvili za predindustrijske arhitektonske tehnike i otuda imali odbojan stav prema novoj tehnologiji. Takodje se ni nove potrebe industrijskog drustva 19. veka nisu slagale sa vrstama gradjevina i stilovima istoricizma. Novi materijali i metodi gradjevina tezili su do tada nepoznatoj ekonomicnosti i lakoci sto je bilo u suprotnosti sa gradjanskom sklonoscu prema teskim, ukrasenim, tradicionalnim stilovima. Uslovi zivota i umetnosti u 19. veku bili su novi i sasvim razliciti od onih iz predindustrijskog doba i razorili su onu duboku vezu izmedju sadasnjosti i proslosti koja je uvek postojal, sto su arhitekti vise znali o proslosti osecanja o njoj su progresivno slabila. Takva osecanja se prepoznaju u svim radovima iz tog perioda, arhitekte su morale da grade na nacin koji ih nije preterano zanimao i koji je bio u suprotnosti od njihovih licnih i novih estetskih osecaja. To se prepoznaje u mehanickoj hladnoj primeni stilskih redova, u njihovim nespretnim oblicima, proporciji i razmerama i u preteranoj transformaciji gotskog stila. Ova arhitektura ce i pored svega, u tom dobu promena i slozenosti, biti briljantna. Nece imati rafiniranu harmonicnu lepotu proslosti, ali ce zato biti ovozemaljska i spektakularna, a to ce biti postignuto u obliku istoricizma i eklektizma. Karakteristican je defile stilova koji su proizilazili jedan za drugim. Postavljalo se pitanje kojim stilom treba graditi. Razvija se misljenje da je nemoguce odbaciti sve arhitektonske detalje proslosti i da su svi veliki arhitektonski stilovi razvili iz detalja ranijih stilova. Ovakva zastarela odbrana istoricizma bila je velika prepreka radikalnoj arhitektonskoj originalnsti. Ako se nista novo ne stvara (osim na pocetku) i sve se razvija iz neceg drugog, spontano generisanje oblika i likova u arhitekturi je nemoguce. Ova doktrina evolucije u arhitekturi kojoj je osporavana kreativnost, negirala je prema tome slobodu imaginacije stvaraocu 19. veka i osudila ga na stvaranje zive umetnosti od delova mrtve proslosti. Pored ovog klaustrofobicne strane, ovakvo misljenje je imalo i pozitivnu stranu. Ono je podrazumevalo da stilovi nisu fiksirani vec razvojno pokretljivi i fluidni, sto je bilo mocno novo sredstvo za rad u granicama proslosti, a pre svega moglo je da se prilagodi novim okolnostima u kojima se arhitektura nasla. Viseslojni eklekticizam razlicitih istorijskih stilova i ispravni tehnoloski oblici predstavljaju jednu od osnovnih karakteristika arhitekture 19. veka. EKLEKTICIZAM I TEHNOLOGIJA Bruklinski most – Njujork Dobar primer eklekticizma materijala i konstrukcije kao i istorijskih stilova, ima egipatsko-gotske zidane pilone u kombinaciji sa dvostrukim sistemom lancanice od celicnih kablova. Sastoji se od kolovoza obesenog o kablove koji vise sa pilona. Da bi izdrzali veliku tezinu projektovana su dva sistema vesanja. Uobicajeni vertikalni kablovi koji vise sa glavnih nosecih parabolicnih kablova i kablovi razvuceni direktno od vrhova pilona do tacaka na kolovozu rasporedjenih u preciznim razmacima i tako cine konstrukcione jedinice trougaonog oblika koje je Rembling nazvao resetkastim nosacima. Granitni piloni se uzdizu gotovo 80 metara iznad vode, deluju veoma gotski. To su stubaste konstrukcije sa veznim zidovima ali su tako projektovani da izgledaju kao visoki puni zidovi sa prosecenim lukovima. Arhitektura 19. veka bice zapamcena po izuzetnim konstrukcijama visoke tehnologije, ali to je ipak i period obnavlajnja divljenja naucnika prema tradicionalnim stilovima. Konvencionalne monumentalne gradjevine iz tog perioda se mogu podeliti na tri stilske struje: internacionalni neoklasicizam, rad Skole lepih umetnosti i viktorijanska gotika. Neoklasicizam je u 18. veku bio geografski ogranicen na male grupe licnosti koje su radile uglavnom u Londonu, parizu i rimu, u 19. veku ovaj ograniceni pokret postao je internacionalna struja koja se sirila celim svetom. Internacionalni neoklasicizam: Sinkel i Leo fon Klence (Nemacka), Robrt Kokerel i Carls Beri (Engleska), Tomas Dzeferson i Letrob (SAD) Viktorijanska gotika: Pjudzin i Carls Beri (ranoviktorijanska gotika), Dzon Raskin i Vilijam Baterfild (visoka viktorijanska gotika) Novi materijali su doneli radikalnu promenu arhitekturi 19. veka. Od pocetka arhitektonske istorije uvek su koriscene iste osnovne supstance. Materijale je neposredno davala priroda i korisceni su u prirodnom ili gotovo prirodnom stanju. Bilo je potrebno seci ih, oblikovati i susiti da bi se dobio funkcionalni gradjevinski materijal (drvo, kameni blok, glinena opeka). Gvozdje, najznacajniji materijal za konstrukcije, bilo je dostupno u ogranicenim kolicinama i bilo je neujednacenog kvaliteta, lako je rdjalo pod uticajem vremenskih uslova, pa se zato ograniceno koristilo. Industrijska revolucija je sve to izmenila. Rani 19. vek je koristio gvozdje gde god se to moglo zamisliti, gradjevine

2

uradjene od ovog materijala su se toliko mnozile tokom ovog perioda da se 19. vek cesto naziva dobom livenog gvozdja. 1850. godine pocela je masovna upotreba betona (recimo pariska kanalizacija). Krajem 19. veka pojavio se nov materijal ferobeton koji je sjedinio dva najznacajnija materijala tog vremena i tako premostio njihove nedostatke – gvozdje i beton. Na ovaj nacin gvozdje je bilo zasticeno od rdje i vatre, a betonu je bila nadoknadjena cvrstoca na zatezanje. Do 19. veka staticke karakteristike materijala bile su poznate samo iskustveno. Tek je u kasnom 18. veku pretpostavka bila zamenjena znanjem i projekat konstrukcije je prvi put bio postavljen na naucne osnove. Nove metode projektovanja konstruktivnih sklopova stvorili su predstavnici nove profesije – gradjevinski inzenjeri. Nova struka se brzo razvijala i strucna pitanja konstrukcija vise nisu bila u nadleznosti arhitekata, gde su oduvek pripadala. Ranije se vecina velikih arhitekata bavila konstrukcijom kao integralnim delom projekta. Medjutim sredinom i u kasnom 19. veku najspektakularniji napredak u izgradnji doneli su oni koji su dovoljno poznavali novu nauku da bi je kreativno upotrebili – profesionalni gradjevinski inzenjeri (Rebling, Ajfel, Dzeni …). Tipicnim inzenjerima nedostajala je obuka u vizuelnim tradicijama arhitekture pa su grubo zanemarivali zahteve razmera, proporcija i detalja i potrebu za prilagodjavanjem sirove konstrukcije senzibilitetu coveka, pa su cesto inzenjerski radovi sokirali i izbezumljivali savremene posmatrace. Novi metodi zavisili su ne samo od novih ljudi vec i od kvaliteta novih materijala. Materijale iz predindustrijskog perioda su samo vadjeni iz zemlje, oblikovani u komade i slagani u oblike. Novi materijali su potpuno drugaciji, svaki materijal je uniformnog i utvrdjenog kvaliteta, (kod klasicnih materijala to je bila retkost), sto je bitno za inzenjerske proracune. Novi materijali imaju vecu cvrstocu na zatezanje sto je dozvoljavalo znatno tanje komponente konstrukcije i znatno vece strukturne celine. Stariji materijali su oblikovani secenjem u manje komade, oblici novih materijala su nastajali od tecne mase koja je izlivana i kalupljena u neogranicen broj oblika. Konacna razlika izmedju starih i novih materijala je u vizuelnom kvalitetu povrsine – tu su stari materijali u prednosti. Nema vizuelno mrtvijeg materijala od gvozdja, beton nije nista bolji, dosadan u poredjenju sa klasicnim materijalima. Sistem oblikovanja izveden iz grcke arhitekture, koji je bio osnova celokupne zapadne arhitekture, obezvredjen je novim matrijalima. Stari arhitektonski sistem, zasnovan da artikulise teret i nosace tereta, vise nije imao znacaja u novoj integralnoj ravnotezi jedinstvenih delova. Obezvredjivanje istorijskih oblika pocivalo je na ideji da oblik i konstrukcija treba da prate ono sto diktira priroda upotrbljenog materijala. Jaz izmedju starih i novih materijala i nacina gradnje je bio suvise veliki da bi se brzo premostio. OBLICI ARHITEKTURE VISOKE TEHNOLOGIJE 1. 2. Zamena starog za novo – iskusenje da se trdicionalni oblici ponove u livenom gvozdju je bilo neodoljivo, ne samo sto su mogle da se izradjuju celovite konstrukcije vec se mogla razviti masovna proizvodnja. Remecenje trdicionalnih oblika da bi se iskoristila cvrstoca materijala – konstruktivni elementi manjih dimenzija prihvataju isto opterecenje. Kritikovan je ovakav pristup jer su gradjevine, cija se vrednost zasnivala na vestoj primeni konstruktivnog sistema, gubile na znacaju (gotske katedrale, koje su ostavljale utisak dematerijalizacije zahvaljajuci vestoj upotrebi kamena u komplikovanim konstrukcijskim sistemima, sada kada se za njihovu izgradnju koristi gvozdje, potpuno su izgubile na znacaju) Stvaranje novih oblika – slozena kategorija. Konstrukcije su se mogle pojaviti ili kao cisto inzenjerski oblici (samosvojna formalisticka otkrica) ili kao eklekticke kombinacije sa istorijskim stilovima, kada je nova konstrukcija bila potpuno skrivena od pogleda, potpuno vidljiva ili su nova konstrukcija i tradicionalni objekat cinili jedinstvenu celinu kod koje je postojala vidljiva unutrasnja konstrukcija, potpuno ili delimicno sacinjena od gvozdja (npr. Anri Labrust – bibliteka Sv. Zenevjeve). ZELEZNICKE STANICE Zeleznicka stanica je podrazumevala sve znacajne faktore konstrukcija moderne tehnologije: funkcionalno planiranje za mase putnika, sve vidove istorijskih stilova i vrste eklekticizma i sve napetosti i sukobe koji prate takve sukobe. Bio je to nov tip gradjevine bez i jednog prethodnika u proslosti. Inzenjerima je poveravan posao projektovanja nadstresnice za vozove, putnicka zgrada je bila u nadleznosti arhitekata i obicno je bila poslednja na listi prioriteta, posle sina i nadstresnica za vozove.. Putnicka zgrada je radjena u obliku kapije ili kule sa satom. Kapija – simbol dogadjaj prelaska sa jednog mesta na drugo; kula – simbol centralizovanosti i moci, vodila poreklo od kula zvonara koje su objavljivale znacajne dogadjaje u gradskom zivotu kao i protok vremena (sada u odnosu na dolazak i odlazak vozova). Velika centralna stanica – Njujork Toskansko-dorski omotac, odlikuje se velicinom i dostojanstvom, istaknuta kula sa satom iznad procelja i trijada prostranih lukova ispod. Stanica ima dva nivoa pruga (prigradske i medjugradske linije), poluoblicasti svod, monumentalni prolaz i skup usluga za putnike nadohvat ruke. Sve je ovo izuzetno dobro povezano sistemom rampi, stepenistima, trotoarima i sistemom podzamne zeleznice. FABRIKE, TRZNICE, ROBNE KUCE Liveno gvozdje koje je bilo izuzetno pozeljno za unutrasnju strukturu, nudilo je gradjevinarima oko 1950. godine jednako neodoljivo resenje za potrebe komercijalnih fasada. Ideja je bila da se unutrasnji skelet gvozdene konstrukcije projektuje direktno na fasadu u obliku ispravne istoricisticke artikulacije livenog gvozdja. U ovom slucaju iskoriscene su obe prednosti gvozdja: mogucnost da se izlije u najrazlicitije oblike i njegova cvrstoca koja je omogucavala smanjenje dimenzija konstruktivnih elemenata i samim tim minimalno ometanje postavljanje prozora. Najraniji primeri koriscenja gvozdja na fasadama su bili vrlo jednostavni, koriscene su samo grede (ostavljalo utisak iznenadjujuce elegancije), da bi vremenom prerasle u razigrane fasade cesto u maniru renesanse sa kombinacijom lukova i ravnih greda, ali cesto i sa islamskim motivima i sa najrazlicitijim eklekticnim kombinacijama.

3.

3

drzala se odredjenog metoda za odabiranje i promovisanje talenata i imala jasno postavljene ciljeve: uspostaviti opste arhitektonske ideale proucavanjem pet stilskih redova cije se vrhunsko otelotvorenje nalazi u rimskim i renesansnim gradjevinama i njihovoj ugradnji u francuski klasicizam 17. pa joj je Labrust odmah dao izgled knjige. Nije prosto gvozdje simboliziralo modernizam nego gvozdje u obliku zeleznicke nadstresnice. Razloga je bilo. Za razliku od vecine ustanova u koje se upisivao odredjen broj studenata i odredjen broj diplomirao. postojalo je i siroko polje otvoreno individualnom izboru i varijacijama. ali ka vrhu piramida se suzavala do elitizma. Prostorna organizacija i oblikovanje gradjevine bili su zasnovani na dva osnovna principa:1) semi stilskog reda zgrade i 2) kretanju ljudi kroz zgradu tj. i to posto prodje kroz niz iscrpljujucih takmicenja. a zatim po povratku iz Italije sigurnu karijeru u Francuskoj. estetskom dozivljaju arhitekture. Zenevjeve – Pariz Dvospratna konstrukcija na dosta izduzenom placu izgleda varljivo jednostavno. Ziri za Veliku nagradu je birao projekat koji je smatrao najboljim i projekat je bio izbiran zbog njegove kompozicije ili osnove. U drugoj fazi je ucestvovalo svih pet sekcija Akademije. ova upoznatost sa mestom gradnje bila je studentima od velike pomoci. tako da su pri ziriranju projekti bili prvo podeljeni u grupe po tipu. Donji deo – zatvoren. godine. Svakom studentu j zatim bila dodeljena zasebna loza u koju je samo on mogao da udje tokom narednih cetiri meseca rada. ECOLE DES BEAUX-ARTS Ova skola je bila najmocnija kulturna ustanova koja je ikada postojala za obuku izuzetno umesnih arhitekata. a originali se stavljaju pod kljuc sve do dana ziriranja da bi se na kraju mogla ustanoviti da li je bilo sustinskih izmena u kompoziciji. a zatim da se elementi komponuju u odgovarajucu formu.otvoren. a onda je bila izabrana najbolja verzija varijante koja najvise obecava u svakoj grupi. zatim raspravlja o jakim islabim stranama svakog projkta i na kraju se glasa. ili kompleks u jednom od velikih gradova. Najsugestivniji termin bio je marshe zgrade – predstavljao je imaginarni dozivljaj prolaska kroz plan objekta ocima uma i u krajnjem slucaju covekov unutrasnji dozivljaj zgrade. vajarstvo i arhitekturu). ima male prozore sa ostrim simsom. Svi su poticali iz slicnih sredina i formirali su elitnu grupu. gvozdeni lukovi i gvozdeni materijal predstavlja moderno doba. Problem je bio da se razaznaju znacajni elementi. Mada se obicno pridrzavalo odgovarajucih pravila i navika u formiranju kompozicije. Arhitektura citaonice ima posebno znacenje. Za talentovane ucenike jedini pravi uspeh bilo je osvajanje Rimske nagrade. a tehniku crtanja na takmicenjima i u ateljeima majstora arhitekture. tajno. Posto su uputstva u vezi sa lokacijom i sadrzajem bila vrlo oskudna. Ovo je bio jedan nacin za prikazivanje zgrade kao biblioteke. Ceste su bile optuzbe na racun pristrasnosti i nepotizma. oni se okupljaju i precrtavaju svoje skice. gornji . Njegovo osnovno sredstvo bilo je inskripcija. U okvirima nepisanih pravila Skole. timpanona i trijumfalnih kapija. Ziriranje je obavljeno u dve faze. Projekti za veliku nagradu bili su simbol akademske posvecenosti ove skole klasicnom stilu i njegovom izrazavanju kroz crtez. U prvoj fazi ucestvovali su samo clanovi arhitektonske sekcije i zvanicnici Akademije. sleece godine su imale najvise sanse da budu izabrane i nikako nisu mogle da ostanu tajna jer je uspeh na konkursu bio uspeh kako za studente tako i za njihove profesore. kada je osnovana Kraljevska akademija za arhitekturu koja je prosla kroz vise transformacija da bi na kraju 1819.. sto je ujedno i bio lajt motiv za ovo delo. Objekat je znacajan ne zbog toga sto je upotrebljeno gvozdje. Na taj nacin pobednik sebi obezbedjuje zavrsetak skolovanja u Italiji. Za pobedu je bila potrebna apsolutna vecina. Ucesnici na konkursu za Veliku nagradu su bili krem kremova. obicno je moglo za ma koji zadat program da se bira izmedju dve ili najvise tri organizacione seme. Pobornik odredjenih estetskih tradicija i ideala. vec zbog nacina na koji je upotrebljeno. Program za Veliku nagradu je bio neposredno vezan za tekuca zbivanja i podrazumevao je neku veliku vladinu. Bilo je predloga o prosirivanju zirija licnostima koji nisu clanovi Akademije. Njihovo nepoznavanje materije dovelo je do toga da su vrlo cesto morali da se oslanjaju na misljenja arhitekata koji su 4 . na gradjevini je ugravirano 810 imena pisaca cije su se knjige nalazile unutra. upravnu ili reprezentativn zgradu. Posto su finalisti izabrani. Mnogi clanovi Akademije su vodili ateljee i njihovi studenti su bili najmnogobrojiniji medju ucesnicima konkursa za Veliku nagradu. Student je u ucionicama skole sticao znanje iz teorije.Biblioteka Sv. posto su ovako oblikovani svodovi bili ekskluzivni za stanice u to doba. Grad je najcesce bio Pariz. Prvo se pristupa uporedjivanju konacnih verzija i skica radi provere doslednosti. Arkada spoljasnjeg zida predstavlja antiku. Na dnu piramide mogao je da bude svako – Francuz ili stranac starosti od 15 do 30 godina ko se prijavio da polaze prijemni ispit. koja je smatrala da je sustina ove skole bila u iscrtavanju stubova i pilastera. Prisustvo strucnjaka iz razlicitih oblasti mozda i nije bilo tako dobro resenje. Studenti su otprilike znali temu konkursa godinu dana u napred. Potice iz 1617. ali je to pravo svaki od njih koristio za razgovor sa svojim profesorom. Za vreme prvog dela konkursa studenti su imali pravo da se setaju i da razmenjuju ideje sa drugim studentima. teme koje su usle u uzi izbor na konkursu. konstrukcijska sema unutrasnjosti je u osnovi srednjevekovna (prostor sa dva broda i sa laganim svodom nad centralnom kicmom vitkih stubova slican je gotskoj trpezariji). da se donese odluka o organizacijonoj semi. godine konacno postala Ecole des Beaux Arts (za slikarstvo. Student je mogao da razgovara sa kim hoce o svom radu. Osnovna ideja je bila da se zgrada odmah prepozna kao biblioteka. Skica uradjena za 24h znacila je proveru studentove inteligencije u analiziranju programa i jasnog postavljanja cilja pri definisanju opsteg resenja. drugi je nastao posredstvom arhitektonske aluzije. Postojale su dve faze rada. jer je samo jedna osoba godisnje mogla da osvoji toliko znacajnu nagradu – Nagradu Rima. ovo se direktno suprotstavlja jednovekovnoj kritici modernista. Ova nadstresnica je skrivala jos jedan simbol a to je putovanje kroz carstvo maste. struktura studiranja u Skoli (bilo je potrebno 12-15 godina da se zavrsi) bila je piramidalna. veka. a nista nije bolje simbolizovalo moderni svet od zeleznicke stanice. Studenti su sve crteze morali da urade u lozi. medjutim to nikako nije moglo znacajno uticati na njihove projekte.

skola je bila poligon za drzavnu sluzbu u oblasti arhitekture. lagana i elegantna skica sa vazdusastim kvalitetom koji odgovara otvorenosti projekta. Atrijum je protumacio kao zaokruzen uvodni prostor. Zenevjev). sto znaci da bi njegov kvalitet trebao da prepozna svako sa odgovarajucim obrazovanjem i pravim ukusom. da li atrijum treba da bude najveci prostor ili jednake velicine kao najveca sudnica ili mozda manji …?) Bilo je neobicno da program konkursa bude usvojen pri prvom predlogu. Linije na crtezu su graduirane debljine. polovine sirine poduznog. dok su dva dvorista u donjem delu slika dvorista u gornjem delu. On je bio i jedini koji je prilozio situaciju. Sudnica sa kraljevim prestolom trebalo je ocigledno da bude glavna. dok bi joj preostale dve bile podredjene. a u prvi razred je unapredjen za manje od godinu dana. Postavljen poduzno na glavnoj osi on oznacava svecani pristup sudnicama. Kao student je zapazen po vestini u projektovanju slozenih okruzenja kao konteksta svojih zgrada. Najvisa odgovornost arhitekte je bila prema klijentima i prema programu. veku zato sto je pruzala profesionalno obrazovanje koje je bilo u vezi sa savremenom praksom. Poprecni krak. Izbor je bio vezan za tekuca zbivanja. U skoli je student ucio kako da tumaci program koji su napisali clanovi Akademije koji su u tom slucaju predstavljali klijente. nalazi se u okviru Palate pravde. 5 . U prvom razredu je nastavio sa izuzetnim radom. Luj Lepre – Jedan od najstarijih u grupi. Nagradu je osvojio 1826. jer je njegov osnovni cilj da sluzi potrebama klijenta. Njegova skica je bila najapsraktnija i najmanje definisana od svih osam. Svi elementi su jasno artikulisani. Posle Italije vratio se u Pariz i otvorio atelje koji ce postati jedan od najznacajnijih ateljea toga doba. tako da je verovatno da ni ova tema nije bila bas potpuno nova. 1824. Pozadina zgrade otvara se na polukruzni prostor okruzen koncentricnim drvoredima i oivicen portikom. Medjutim. a pri tome je njegovo umece da cita izmedju redova bilo od posebnog znacaja (da li sudnice treba da budu vezane za atrijum ili ne. Nedostatak prostora i potreba za projektovanjem celog kompleksa Palate pravde predstavljali su izrazite probleme kroz celu prvu polovinu veka. Leon Vodoaje – Bio je sin sekretara skole. Najupecatljivijei deo njegovog projekta je urbanisticka postavka. Njen polozaj je bio superioran. ali to se ove 1824. Cetiri ugla izmedju krsta zatvorena su u dvorista. Opera je bila blistava centralna tacka novog Pariza koji je nastao zajednickim snagama barona Osmana i Napoleona III. Program je trazio resenje za kombinovanje tri sudnice sa cetvrtim elementom. Upisao se u skolu sa 16 godina. projektovanja koja ga je uznela u vrhove arhitektonske struke. zauzimala je polozaj sa koga se lako pristupalo sa gotovo svakog znacajnog mesta u Parizu. pa je zato vrlo brzo (posle nepunih 10 meseci) prebacen u prvi razred. Senzualna prekomernost i neobuzdana plasticnost. jednak je po velicini glavnoj sudnici a pri tom ne dominira. godine. Akademija je smatrala da je izbor stilskog reda od kljucnog znacaja u razlikovanju lika Kasacionog suda od Palate pravde pa je u takmicenje unet i novi momenat povodom toga. posto je program trebalo pripremiti unapred profesori su sigurno pricali o temama pa cak i isprobavali program. celina je uravnotezena. Dva krila su isturena da obuhvate duboko preddvoriste koje sluzi kao pozadina za centralnu fontanu. a svaka ima svoj vestibil i ulaz spolja. Pariska opera(1861-1875) – Sarl Garnije Grandiozna realizacije ideala Skole. Koristi se tom prednosti i osvaja odlicne rezultate na konkursima drugog razreda. Veliku nagradu je osvojio iz cetvrtog pokusaja. Lepre je prepoznao aluziju u programu koja se odnosila na vitruvijevsku razliku izmedju atrijuma i peristila i ispravno je interpretirao atrijum kao uvodno dvoriste koji opsluzuje ceo komleks a ne samo sudnice. a pobednici na konkursu su bili predodredjeni da zauzmu najvise polozaje. Kao rezultat dobija se gotovo dvostruko simetricna osnova. odaje svoju namenu i pri tom upotrebiti sva potrebna stilska sredstva.koristili svoj uticaj da podupru svoje favorite. jednostavan i koherentan oblik. koji je nazvan holom ili natkrivenim atrijumom. pisanja. GODINA Program je bio Kasacioni sud. Sest puta je konkurisao za Veliku nagradu. pet puta je bio finalista. Bilo je potrebno izgraditi operu koja odmah. Ova dva dela su manje-vise uravnotezena. Ovakvo dvostepeno ziriranje jeste opravdano samo u tom smislu sto se od projekta za Veliku nagradu ocekivalo da pokaze puno razumevanje principa klasicne umetnosti. godine bas desilo. a postavljen u nizem delu osnove. ali nikada nije osvojio Veliku nagradu. najvisi sud u francuskom sudstvu. Na postavljeni program Lepre je odgovorio skicom koja je bila skoro dvoosno simetricna. Unapredjen je u prvi razred u roku od 10 meseci. Pobednik konkursa bio je Anri Labrus. Atrijum je staklom pokriveno dvoriste u cijem sredistu figura Pravde sedi na visokom postolju. a to je oznacavanje stilskog reda u skicama toliko jasno da se njegov karakter ne moze promeniti u razradi. Anri Labrust – Od pocetka je bio zainteresovan i nadaren za umetnost. na prvi pogled. Projekti su mu nacelno sasvim dobri ali nikada nisu briljantni. Atrijum je praznina otvoren na oba kraja koja deli zgradu na prednju i zadnju polovinu. sadrzi dve manje sudnice (pod pravim uglom u odnosu na glavnu). godine i posle pet godina u Italiji otpoceo je karijeru nastave. Ecole des Beaux Arts je bila najznacajnija skola u 19. on je slika u ogledalu glavne sudnice i zajedno formiraju i zajedno formiraju poduzni krak grckog krsta preklopljenog preko kvadrata. Zanimljivo je i to sto je takav program iziskivao i jasnije definisanje samog zadatka na takmicenju. Neobicna tema zbog svoje specijalizovane funkcije i zbog velike udaljenosti od svakodnevnog iskustva studenta arhitekture. Ujedno. sledio je stope starijeg brata. a i na Akademiji. Verovatno je najvaznija odluka studenta ovde bila kako tumaciti atrijum. 1824. drugi je bio Luj Lepre i treci Leon Vodoaje. On projektuje tri paralelne sudnice. Neparan broj glavnih prostora znacio je da ce jedan od tih prostora biti veci od drugih i da ce biti postavljen na centralnoj osi kompleksa. siri nego sto je dubok. (najznacajniji objekat – Biblioteka Sv. tako sto ulazni hol (donji deo) odgovara glavnoj sudnici (gornji deo). Nad sredisnjem ukrstanju je krstasto nadsvedeni hol.

pa je i njen stil potpuno primeren takvoj operi koja je shvatana kao totalno pozoriste u kome su i posetioci ucestvovali kao i glumci u slozenom socijal-kulturnom dogadjaju koji se odvijao pod njenim krovom. Njen oblik podseca na katedralu. Ova nova gradjevinska aktivnost predstavlja vise od ponovne izgradnje tih kuca. doduse ovde uradjenu samo na gornjim spratovima. bio je imperativ. drustvene sredine. godine kada je Saliven stigaou Pariz) Skola vise nije predstavljala kolevku klasicnih ideja. Zgrada Mounadnok – Zgrada je trebalo da bude postepeno nijansirana. U ovom periodu (1874. CIKASKA SKOLA Cikago oko 1885. tj. cije nam konture odrazavaju sam njen entitet. ali su ovde sveci i motivi iz predanja zamenjeni bistama kompozitora (muzickim svecima) i personifikacijama i alegorijama koreografije. dok je Saliven koristio samo apstraktnu kompozicionu semu fasade. u kome su i gledaoci bili glumci. dok je Saliven govorio protiv bilo kakve podredjenosti ornamenta i predlaze jedan novi tip medjuzavisnosti izmedu ornamenta i konstrukcije od celicnog skeleta. umetnost nije apstraktna igra maste vec predstavlja vernu kopiju rase. koji je nastao nesto kasnije. mesto za ritual. sve se to stapalo u treperavu drustvenu dramu. Cuveni zleb na uglovima zgrade neprimetno pocinje na trecem spratu. veka promenile misljenje o ovom objektu). posebno nevidljive scene i konstrukcija pozornice. Saliven je i sam potvrdio da su boravak u Skoli i brojna predavanja koja je slusao ostvarila veliki uticaj na njegov umetnicki razvoj. unutrasnjim ojacanjem protiv vetra i celom fasadom od zid-zavesa. pokrivena je skulpturama kao srednjevekovne katedrale. koja provejava u njegovim esejima i verovanjima da je boja sudbinski predodredjena da sama po sebi postane umetnicki oblik. takodje se govorilo i o tome kako razvoj umetnickih oblika moze da se shvati i kao prilagodjavanje postojecim uzrocima. Rutova zamisao o primeni ovakve nijansirane opeke je razumljiva obzirom na njegovu preokupiranost bojom u arhitekturi. Salivenov mentor je govorio o sintezi klasicnih i srednjevekovnih teorija. kao sto je to bio slucaj na pocetku 19.Veoma dugo opera je smatrana pompeznom. Uspostavljanje odnosa izmedju konstruktivnog sklopa i fasade. sto je integralni deo procesa evolucije. Rut svoj projekat objasnjava tako sto smatra da dekoracija uvek treba da ima podredjenu ulogu u projektu i bio je spreman da se sluzi istorijskim stilovima dok ne bude izmisljen neki americki stil. Ovo suparnistvo je ocigledno kada se pogledaju zgrade Rukeri (Rut i Bernam)) i Auditorijum (Saliven i Adler). eksplozija prostora u velikom stepenisnom holu. jer je grad naglo postao trgovacki i zeleznickotransportni centar severnoamerickog kontinenta koji je otprilike tada poceo da pruza mogucnosti za eksploataciju. samo ovog puta od postojanih materijala. niti izmedju prostornih modula koje ovi elementi cine. maksimalno koriscenje svake gradjevinske parcele na relativno skucenom prostoru centra grada. Medjutim ocigledne razlike postoje i posledica su toga to je Rut koristio oblikovni recnik romanike. Niko sem njega nije bio svestan da je Cikago kao i Egipat upravo mesto gde se reka uliva u vecu vodenu povrsinu i da to mesto prvobitno i nije bilo nista drugo do mocvara Vilijam Le Beron Dzeni – Zgrada osiguravajuceg zavoda predstavlja prvu zgradu sa zid-zavesa konstrukcijom. sto docarava analogiju sa poljem nanizanih stabljiki papirusa. Kako je cena zemljista vrtoglavo porasla. Dzenijev celicni kostur je potpuno otkriven. razmetljivom. dva umetnicka stila koja su se do tada smatrala nespojivim. 6 . Tu aktivnost prvenstveno su podstakli eksplozivni demografski i ekonomski rast. godine i u kojem je stradao najveci deo starog dela grada sa trosnim kucama. Zgrada Fer Stor . koju je on smatrao podjednako bitnom za arhitekturu. Ovakve finese se ne mogu shvatiti odmah na prvi pogled. Saliven je Dzona Ruta smatrao za sebi ravnog suparnika. izmedju unutrasnjosti i spoljasnjosti je novina koju je Cikaska skola unela u arhitekturu. lirske poezije … Gradjevina je izuzetno velika obzirom da je po velicini auditorijum nepretenciozan (2158 sedista). a sto je najzad dovelo do konstrukcije koju nazivamo oblakoderima: kompletno termoizolovana celicna konstrukcija. veka. LUJ SALIVEN Znacaj Skole lepih umetnosti na Salivena je nezanemarljiv. Za Garnijea je ova opera bila nesto vise od pozorista. prizemlja i vrha. koji se upravo razvijao. vulgarnom (tek su novije kritike 19. Pesaci mogu da vide isturena polja sa prozorima poredjana u gustom nizu. susret celog pariskog drustva na stepenistu. Predlog je odbijen. a to je da oblik sledi funkciju. Ne postoji uocljiva razlika izmedju ugla i sredista zgrade. Ono sto se racunalo kao izuzetan teatralni efekat je draz kretanja i vizuelni efekat kretanja kroz prostore pristupnih prolaza sa niskim plafonima. zalazeci sve dublje i dublje kako se ide ka vrhu. Ovo je oznacilo dosad ne vidjenu lakocu izgradnje. posle mnogih posmatranja prirodnih procesa. sa zakivcima. vremena… U to doba pojavila se i knjiga sa floralnim motivima koja je zainteresovala Salivena i iz kojih je prekopirao nekoliko crteza koji pokazuju njegovo naucno razumevanje cvetnih oblika kombinovanih na slobodan nacin. Ova zgrada je oznacila pocetak niza inovacija koje su Dzeni i ostali vodeci cikaski graditelji uveli u narednoj deceniji. Ovakav nacin gradnje doneo je izazov u projektovanju fasada. To je jos jedno sredstvo kojim se postize stabilnost zgrade. takodje misli da se na osnovu tih uticaja u njegovoj glavi zacela ideja zakona koji je sledio u svojim delima. Projekti za oba ova objekta su uradjena po ugledu na Ricardsovu robnu kucu Marsal Fild u romanskom stilu. Njegovi elementi su izgradjeni od greda I-profila prakticno istovetnog oblika. a polihromija gradjevine je samo doprinosila njenom svecanom izgledu (kao ruz za usne svecanom izgledu dama). penjanje pod budnim pogledom posmatrace sa cetiri niza balkona koji prstenasto obuhvataju stepeniste. sada je intelektualna klima koja je preovladala u Skoli bila usmerena na traganje za novim aritektonskim konceptima. a za enterijeriste dosad nevidjenu fleksibilnost pregradjivanja. ili cak izmedju vertikalnih i horizontalnih elemenata. medjutim pozornica je ogromna.Za razliku od fasada od livenog gvozdja koje su oponasale tradicionalnu gradnju. Ornament na ovoj zgradi nije toliko zanemaren koliko je sadrzan u samim zidovima zgrade. godine dozivljava veliku gradjevinsku ekspanziju posle katastrofalnog pozara koji ga je zadesio 1871.

Dekorisanje fasade je preplitanje nekoliko dekorativnih okvira. tj. Garant – Bufalo Dekoracije izgledaju kao da su istetovirane na povrsini zida.nekoliko godina ranije). spoljni izgled je izraz unutrasnje osobenosti. Art Nouveau . 1900. oponasanje i akademsku arhitekturu kojom dominiraju istorijski oblici. nalik na lozu koja puzi sa stabljike. Ornament bi trebalo da se pojavljuje ne kao nesto sto prima duh konstrukcije. cije je radove Orta predano izucavao. postavili su standarde ovog novog stila. Najraniji projekti u ovom stilu poticu iz Engleske.SARADNJA S ADLEROM Salivenov doprinos je obicno nailazio na odusevljene reakcije u tada objavljenim clancima. Pretpostavlja da se to desilo pod uticajem radova Viole le Dika koji je koristio kombinaciju gvozdja sa zidnim elementima. Fasada kuce je manje upadljiva od njene unutrasnjosti. koja je predstavljala njegovo prvo zrelo delo. godine. Smatra da bez emocija nema nicega. a koncept funkcije obuhvata i fizicke i simbolicke elemente. ili posredno kao teznja za vecom profinjenoscu (brutalnost tehnicizma treba sakriti iza neceg sto bi se moglo nazvati umetnoscu). bilo da su iscrtane na zidu ili umetnute u ravan poda. U podnozjustepenica slobodno se uzdize celicni stub iz kojeg se pri vrhu graciozno sire celicne trake nalik na grane. ART NOUVEAU Devedesete godine 19. Medjutim posle izgradnje kuce Tasel. a u kojoj je primenio engleske tapete izmedju vidljivih metalnih konstruktivnih elemenata. Saliven cesto pise o prepoznatljivim karakteristikama gradjevina koje pricaju svoju pricu onome cije oci nisu “ostecene”. Ne mogu se utvrditi sigurni dokazi o neposrednoj vezi izmedju filma i Art nouveau-a. okruzuju i sjedinjuju otvore u grupe koje su karakteristicne za njihove funkcije. nezgrapno i glomazno. sluzi se principom fiziognomicne interpretacije objekta. godine pojavila se igracica Lua Fuler u Parizu. Sva ta dela predstavljaju pokusaj da se na povrsini ili u prostoru fiksira nesto sto je u sustini neopipljivo. Pokretne slike i stilska animacija su na ovaj ili onaj nacin nastale kao rezultat industrijskog doba – neposredno kao jedan od njegovih pronalazaka. od velikog znacaja za buduci razvoj arhitekture. zakljuceno je da je Orta verovatno poznavao Engleske dekorativne proizvode koji su preteca Art nouveau-a i koji su mu posluzili kao inspiracija. Oartova karijera se nastavila i kada je Art Nouveau bio vec zaboravljen. Uprkos novom tipu konstrukcije njihove zgrade deluju jos uvek kockasto (tipicno za Ricardsona). Zajednicka crta svim ovim umetnicima jeste da njhova dela deluju kao da su u pokretu. i na njima se ne moze naslutiti tanak celicni skelet ispod fasadne opne. kao i da pravi razliku izmedju oblika i funkcije. Na vrhuncu uspesne karijere. Iako je Salivenovo obrazovanje bilo zasnovano na principima Ecole des Beaux Arts. Najveca inovacija se ogleda u svesnom izlaganju pogledu metalnih konstrukcija i u karakteristicnim dekoracijama narocito u stepenisnom holu. Medjutim linearne krivulje unutrasnjih konstruktivnih elemenata su plasticno izrazene. Kratka epizoda u istoriji umetnosti. on nista u zivotu nije napadao tako silovito kao sto je to cinio kada je u pitanju stil koji je zagovarala ta skola. Oni koji su mogli da prenesu velicanstvenot raspolozenja ili pokreta. Njene virtuozne plesne piruete pod treperavom svetlocu u boji predstavljale su neverovatnu inspiraciju za umetnike Art Nouveau-a iz koje su proizasla brojna umetnicka dela. Saliven nastoji da pronadje oblikovno resenje koje ce odgovarati ovakvim visokim zgradama i smatra da iako je osnovni i logicki oblik zgrade. veka donele su dve novine: bioskop i art nouveau. koji sa jedne strane. spoljasnjost se projektuje kao fiziognomicni izraz unutrasnjosti. americki establisment i eklekticizam. onda je to sigurno ocaranost pokretom. Saliven je objavio niz polemika u kojima je napadao arhitektonsko obrazovanje. VIKTOR ORTA Postavlja se pitanje kako jje Orta dosao na ideju da osnuje Art Nouveau u Briselu. kao da oblici klize i odskacu. tanje i manje trake koje su od konstruktivnog znacaja cipkasto se preplicu i obrazuju stepenisnu ogradu. U to vreme Salivenove fasade su bile uveliko poznate i smatrane su zaastitnim znakom. Medjutim. on nikada ne moze da zameni umetnicki oblik. Takvu slavu mu nisu doneli radovi iz Art nouveau-a vec ovi kasniji potpuno beznacajni radovi. ma kako ogoljen delovao. ostale. ali njihova skoro istovremena pojava ukazuje uzajamni znacaj ove dve pojave (bioskop . Ukoliko imaju zajednicki faktor nastanka. Njegova arhitektura izmice svakoj kategorizaciji jer nije kopija nekog postojeceg stila vec je to jedinstvena kreaciaj.1895. a sa druge. tako da odlazak Adlera nije imao negativnih uticaja na Salivenov dalji rad. Otkrice ove fundamentalne energije smatra svojim najvecim licnim dostignucem i logicnim proizvodom svog razvoja. Kuca Tasel – Nema velikih novuna. vec kao nesto sto izrazava taj duh. da bi se obrazovale u nosace ispod izvijenih vidljivih greda. trajala nesto vise od jedne decenije. naglasavaju konturu zgrade. Na gornjim 7 . da bi mu na kraju donela javno postovanje i materijalnu dobit kakvu nije doziveo ni jedan inovator iz njegove generacije. godine Adler se povukao iz firme. Orjentalni narocito japanski uticaj je imao znacajnu ulogu u sazrevanju ove mode. godine (arhitektadekorater Mekmurdo). izmedju unutrasnjosti i spoljasnjosti. bio je istrajniji nego ikada u svojim nastoajnjima da njegove vizije dobiju tacno onakav oblik kakav je zahtevao. nema rezultata. to ima veze sa jos necim. kao da se naginju napred duz citavog sredisnjeg prozorskog prostora. kao istaknuti i proslavljeni arhitekta. 1895. Taj brzo shvata da ne treba da ceni stvar po izgledu. medjutim ne moze se poreci da su njegove dekoracije predstavljale reakciju na tehnicke i konstruktivne inovacije koje je uveo Adler. preplicu se i razdvajaju. to su bile tapete i sare za tekstil koje su sadrzale ove karakteristicne polunaturalisticke oblike i datiraju sa pocetka 1880. Uprkos teskocama koje su ga pratile na poslu i u privatnom zivotu (u periodu od ovog dogadjaja pa nadalje znatno smanjenje broja i velicine projekata)Saliven nije odstupao. Linije bilo da se slobodno protezu u prostoru. Ova dva elementa se zajedno razvijaju u pravcu jedinstvenog i individualnog projektantskog koncepta tako sto inteziviraju jedno drugo. pa se vec pocelo govoriti o stilu a la saliven. Oblik koji je davao svojim zgradama je spoljasnji izraz ove energije. nije postedeo ni svoje sledbenike pa je kao posledica toga ostao bez podrske svojih prijatelja iz Saveza arhitekata Amerike. Saliven smatra da oblik prati funkciju. sve do jedne obrazuju biljne motive.

Za njega ni jedan oblik rada nije bio tako male vrednosti da ga ne bi prihvatio. obelezava potpuni prekid sa klasicnim i racionalnim oblikovanjem i otvara prostor individualnom nadahnucu. tako da je mogla da primi velike kolicine svetlosti sto je do tada bilo karakteristcno samo za izlozbene zgrade. Vec je tu otkrivena njegova sklonost ka crtanju i arhitekturi. trpanca. Slobodno se kretao izmedju keramike. ti oblici su u sustini rezultat neuobicajenih konstrukcionih izuma. godine u mestu Reus u Kataloniji. Mada Ortaov rad u metalu podseca na biljke on je ipak sasvim apstraktan. laka konstrukcija. Mekintoseva slava je bila veca u Evropi nego u Britaniji. pa se kada je diplomirao vec znalo za njega. postignut je uspeh. Gaudijeva najranija dela (ukljucujuci studentske radove) razlikuju se po stilu u. godine nije gotovo nista uradio. Plafon je bio ravan ali je pod imao nagli uspon pri dnu dvorane da bi se izbeglo odbijanje zvuka.spratovima svetlost koja prodire kroz ove siroke erker prozore izdeljena je samo obim celicnim prozorskim stupcimakolonetama. i prekinuo je zasvodjeni olovni krov gde god je bila potrebna svetlost. 8 . da bi 1926. Medjutim. Upotreba lomljenog kamena. vec predstavlja pocetak jedne nove tradicije u katalonskoj arhitekturi. postojala su ogranicenja u vezi sa visinom i u vezi sa prostorom na kome je bilo zabranjeno graditi. povezanog sa jarko obojenim keramickim plocicama. projekat je kontrolisao pomocu jedne plocice od 15cm kojom se sluzio kao modulom (Visens je proizvodio keramicke plocice) i neposredno govorio radnicima sta da rade. a na gaudijevim ranim nacrtima. godine umro od povreda zadobijenih u saobracajnoj nesreci. ANTONIO GAUDI Snaga Gaudia kao arhitekte lezi u obilju novih oblika koje je smislio. Gaudi je srecom privukao paznju izvesnog broja dobrostojecih katalonskih porodica srednje klase i novih plemica koji su delili njegovu sklonost ka raskosnoj arhitekturi. upotrebio je kamen da naglasi tezista sile u uglovima – sve u skladu sa gotskom tradicijom. Veliki uzor su mu bili Grci kojima se sasvim nekriticki odusevljavao. Skolu je zavrsio u istom mestu. ali kasnije je sve nadoknadio zahvaljujuci dobroj potraznji keramike koja je nastala posto je kuca zavrsena. Trudio se da naruciocu kad god je to moguce. Zavrsava fakultet u Barseloni. Ova briznost nad svakim detaljem objasnjava nam njegov izvanredan doprinos u ozivljavanju zanata u Kataloniji u to vreme. Oko konstruktivnog okvira prostor je zatvoren samo staklom ili veoma tankim panelima koje su pridrzavali metalni ramovi. Siroka fasada je mnogo plasticnije izvedena nego kod kuce Tasel. od kojih su mnoga i zaboravljena. Raznolikost i izrazajnost ovih oblika kao vajarskih dela same po sebi bi obelezile Gaudija kao znacajnog modernog umetnika. Na nekima se odmah vidi da voli da kontrastira materijale. kovanog gvozdja. Njegov glavni mecena je bio Eusebio Guelj cije ime je skoro neodvojivo od Gaudijevog dela. od ozivljavanja srednjevekovlja do prilicno obilatog eklekticizma koji je verovatno naucio u skoli. To se delimicno moze pripisati i spoljasnjim okolnostima. krovna resetka sa ispunom. Gaudi je imao izuzetnu srecu sa pokroviteljima. CARLS RENI MEKINTOS Posle briljantnog pocetnog uspeha Mekintos je ubrzo pao u zaborav i posle 1908. vertikalni potporni elementi nisu izuvijani ali su mnogi horizontalni blago zaluceni Naglasavao je gvozdene komponente u odnosu na delove od opeke. Za vreme studiranja morao je da radi. Iste godine ucestvuje na svetskoj izlozbi u Parizu gde ga zapaza Guelj i odmah potom njegova slava pocinje da raste velikom brzinom. zanimao ga je ugao nagiba prirodne svetlosti. Karijeru je poceo kada je Barselona probila stare gradske okvire i groznicavo pocela da se siri slicno drugim evropskim metropolama. Rodjen je 1852. Potice iz skromne porodice. ciji je arhitekta bio skoro 30 godina. Dodajmo ovome i njegovu umesnost u savladavanju onih neuhvatljivih cinilaca u arhitekturi kao sto su prostor. Poslednjih godina ziveo je isposnickim zivotom. Bitno je bilo da sala bude akosticna. zidovi se izvijaju napred na prvom i drugom spratu da bi obuhvatili dva visoka bocna erkera koji su podeljeni metalnim kolonetama i poprecnim gredama. Cesto je govorio o svetlosti. boja i svetlost i shvaticemo zasto je danasnja arhitektura toliko zaokupljena srazmerno malim brojem njegovih dela. jer je u to vreme Glazgov predstavljao isuvise ogranicenu finansijsku osnovu za njegov rad. godine ne obelezava samo njegov licni pocetak. visebojnost bi postigao upotrebom jeftinih keramickih plocica i opekom. na cijem vrhu se nalazi vidljiva gvozdena greda. razumeli ga i podrzavali u najvelicanstvenijim projektima. oblikovanja namestaja. npr puno zidno platno i kovano gvozdje. Gde god je mogao radio je zidove od glacanog mermera i raskosnih intarzija. Gaudi je posedovao neobicnu odanost graditeljskom zanatu koja je bila pomesana sa sa njegovim sve vecim predavanjem religiji sto ce ga konacno na vrhuncu karijere. Gaudi je gradio bez radnih crteza. Gvozdena ograda na balkonima je posebno bogato i karakteristicno uradjena. vidi se da je vec tada bio vrhunski strucnjak. Ako postoji neka veza sa nekim umetnickim stilom u oblikovanju ove zgrade onda bi to bio islamski stil. Veci deo spoljasnjeg zida sastojao se od vidljivog celicnog kostura sa ispunom od zidova. Od samog pocetka. Kuca za Manuela Visensa (kuca Visens) koju je Gaudi zapoceo 1878. Velika dvorana za sastanke. a kod narucioca sa skromnijim mogucnostima. izradi celovito okruzenje (izradjivao je i namestaj). mastovite upotrebe materijala i jedinstvenog osecanja za ukrasavanje. uvek omalovazavajuci gotiku kao nedovoljno razvijenu i industrijsku arhitekturu. Palata Solve – Orta je dizajnirao i namestaj za ovaj objekat. Vinsens je bio skoro unisten finansijski. rusio cele zidove. vitraza. prilicno nalik na zid zavese. raskosnog izgleda i tople zemljane boje. Narodni dom – Nepravilna parcela. a uspon je doprinosio i boljem sagledavanju bine. Tokom 80-ih godina projektovao je jos nekoliko kuca slicnog istocnjackog karaktera iako su sve medju sobom bile razlicite. Barselona je bila cuvena po obilju ukrasa od kovanog gvozdja. narocito na njegovim ulicnim svetiljkama. 14m dvorane se nalazilo iznad dvorista i bilo je poduprto ogromnim resetkastim nosacima sa zategama. Njegov rad se vremenski poklapa sa vrhuncem pokreta renesanse Katalonije. navesti da napusti sve svetovne poslove i sasvim se preda zavrsavanju velike nove crkve u Barseloni – Sgrada Familia. Na taj necin je cesto pravio izmene. Najveci broj njegovih dela nalazio se u novim predgradjima ili obliznjim gradicima koji su se pripajali rastucem velikom gradu.

uvek prisutni krst izrasta iz svega ovoga kao neki neobican cvet. Ova znjegova zgrada najvise odaje utisak poslovnog objekta. Osnovni elementi parka su glavni ulaz sa dve neobicne kucice i sa ulaznim stepenistem koje prolazi pored dve fontane(koje predstavljaju zmiju i ogromnog gustera) do hola ciji se zasvodjeni krov drzi na 100 ogromnih arhaicnih dorskih stubova. Kuca Kalvet – fasada prilicno konvencionalna. imanje je pripalo gradu i grad ga odrzava kao veoma unosan gradski park. Gaudi dolazi da nadgleda radov. Crkvaje pocela da se gradi u neogotickom stilu. godine sve vise bavio mehanikom arhitekture i geometrijom koja je u njenoj osnovi i najvise je primenjuje na Crkvu Sagrada Familija i kapeli u koloniji Guelj. citava serija dimnjaka i jedna cilindricna kula sve to povezano sarama koje podsecaju na obrnuto V. Casa de los Botines – Prethodni posao mu je doneo veliki ugled. podsecaju na morsku povrsinu. Istureni venac (zasnovan na modulu plocice). Gaudi se posle 1900. Guelj je nameravao da na tom mestu stvori jedno ogledno dobro po ugledu na engleske vrtove. Napredovanje radova na crkvi bilo je ometeno brojnim projektima kojima se gaudi bavio u to doba (kasnih 80-ih i 90-ih).El Capricho postavljena na osnovu od rusticno izradjenog kamena razlicitih tonova. nada . a potom dzinovski krst. Nekoliko projekata na imanju porodice Guelj. uobicajeni glavni naglasak u Gaudijevim delima. hiroviti pejzaz dimnjaka. pocinje se sa izgradnjom. Biskupska palata u Astrogi (kod Leona) – Nastala je na osnovu opsezne prepiske Gaudija i biskupa koji je narucio palatu. donacijama. Palata Guelj – Originalni oblici i krajnje moderno shvacen prostor. otvori na njima su morali da se zatvore iz akustickih razloga u njima treba da se postave izduzena zilindricna zvona. Ovo je bila najstroza i najjednostavnija zgrada koja je izvedena bas onako kao je i nacrtana. Inertni kamen ozivljen je aplikacijama od kovanog gvozdja. medjutim kada se on povukao Gaudi je bio predlozen da ga zameni. Osim akustike i osvetljenja Gaudija je zanimala i boja. Iz tog razloga neki najuzbudljiviji delovi Crve nikada nisu sagradjeni. na vrhu kuce. Rad na kulama je tekao sporo. Obezbedjeno je oko 60 parcela. Crkva je bila posvecena 1) Svetoj porodici kao uzoru vrlina porodicnog zivota. opstem morskom utisku 9 . od svog omiljenog uzora Viole le Dika on preuzima razlistale pinakle i rascvetale krstove kojima se zavrsavaju i mnoge njegove svetovne gradjevine. Medjutim da bi oziveo rad u opeci Gaudi na najtananiji nacin u malter koji razdvaja opeke unosi majusne delove keramickih plocica kontrasnih boja. Posle smrti Don Eusebija. Ova zgrada je bila projektovana po uzoru na venecijansku gotiku i bila je prva od rezidencija koje je sagradio i koje bi sve zajedno mogle da se podvedu pod ozivlajvanje gotike. Bell Esguard – poslednji neogotski projekat. Na taj nacin i preko knjiga o toj oblasti Gaudi je saznao puno o obicajima i predelima tog kraja da bi na kraju izgradio kucu koja takvim uslovima potpuno odgovara. kvadratnih i sestougaonih elemenata. I Gaudijev prvi projekat bio je u velikoj meri neogoticki. organski skeletni izgled donjeg dela. vidikovac na krovu gradjevine. Na ovom projektu je radio od 1900-1914. od kojih se spoljni naginju ka unutra da bi primili poprecni potisak tereta. Na najvisoj tacki trebalo je da bude kapela. mozaik od lomljenih plocica. Iznad tog prostora nalazi se veliko otvoreno grcko pozoriste. tako da je odmah dobio nov posao od grupe tekstilnih trgovaca da za njih podigne zgradu u Leonu. pokrovitelju radnicke klase i 3) iskupljenju grehova materijalistickog doba. veliki ulazni parabolicni lukovi vode u predvorje. ali kada je Gaudi preuzeo rukovodstvo. Ova gradjevina kao da je najkonzervativnija od svih njegovih dela. Nekoliko kupola je pokriveno mozaikom od lomljenih keramickih plocica. Lavirint stepenista.zeleno.zuto. kako bi simbolizovali odredjeno znacenje: vera . Srednjevekovni element je u to doba za Gaudija predstavljao arhaizam ali ipak je sacuvan iz postovanja prema tradiciji. rad u gvozdju na gornjim balkonima podseca na morske alge. kao da su od susene opeke. Biskup je odusevljen planovima. olaksani sa stuko povrsinamau koje su utisnuti jednostavni plocasti kalupi. Gaudi je zeleo da park bude neobican i razigran a sa druge strane da stvori arhitekturu koja se nece suprotstavljati Prirodi vec ce je dopunjavati. cvetnim motivima. Sadasnje zdanje ima vrlo malo zajednickog sa onim sto je Gaudi potpisao. glavni sprat je od mrke opeke povezane trakama plocica sa veselim. Istoj vrsti romanticnosti se moze pripisati iobliku zgrade koji podseca na zamak. neogotika je pretvorena u jedan do tada nevidjen stil. milosrdje – plavo. sagradjena na otacima palate koja je pripadala gotskom razdoblju. u biljnim motivima vlasnikovog izbocenog prozora i na sicusnim listastim ukrasima izmedju balkona od gvozdja.ostale su samo stale i nadzornikova kuca izmedju kojih se nalazi kapija sa zmajevima napravljena od duhovito spojenog kovanog gvozdja. Izgradnja je trebalo da bude finansirana iskljucivo od dobrotvornih prihoda tj. Njegova uobicajena raskos vidi se samo na glavnim vratima i na tavanici vlasnikovog stana. tako da su usledila urusavanja.e ali posle biskupove smrti Gaudiju oduzimaju posao i poveravaju ga lokalnim zidarima koji nisu razumeli njegove svodove. Ovde on napusta rad sa plocicama i zidove radi meko. Finka Guelj . To je bilo veliko imanje na obroncima jednog golog brda iznad Barselone. detalji su razradjeni na gvozdenim vitlima. svaki u drugu boju. 2) Svetom Josifu. Osnova ove zgrade predstavlja seriju medjusobno povezanih pravougaonih. Crkva Sagrada Familia – Gaudijev saradnik je rukovodio izgradnjom ove crkve. godine Gaudi pocinje da radi na urbanistickom projektu ovog parka. Kroz preostali deo parka izgradjeno je nekoliko kilometara vijadukta koje velikim delom nose stubovi od grubog kamena gradeci galerije. Park Guelj – oko 1900. cvrsta kocka kamene fasade. Kuca Batlo – Sjajne plocice na fasadi prelivaju se u duginim bojama. godine. U svoje doba svrstavana je u kasni barok. smireni hromatski karakter zidova od lomljenog kamena je najprivlacnija odlika ove kuce. Modernisimo (spanski Art nouveau) na kuci Kalvet predstavlja sasvim samostalnu lokalnu varijantu. Teska masa kule koja lebdi na tankim stubovima postace Gaudijev omiljeni motiv. Moralo je tako da bude zato sto Gaudi nije mogao da napusti radove napalati Guelj. Portali su trebali je trebalo da budu bojeni . ozivljena na pojedinim mestima fluidnim rokoko i Art nouveau detaljima. medjutim vremenom ozivljavanje gotike Gaudi ce ostaviti daleko za sobom. krovni venac poplocan nizom keramickih plocica.. ali su samo tri kuce sagradjene. Prekrio je brda nizovima galerija i vijaduktima koji su pratili neravnomernosti terena.

dimnjaka. ANRI VAN DE VELDE Vesnik funkcionalne estetike ciste forme. odustajanje od svakog ornamenta kao i od stilskih elemenata proslosti. beskompromisna logika u primeni materijala. godine Berlahe ugradjuje istorijski aspekt urbanizma u sopstvenu teoriju. Doduse. Stambeni blokovi primoravaju arhitektu da razmislja o velikim celinama i potezima. koja je mozda za nas danas najzanimljivije njegovo delo. Posmatrati javni prostor kao arhitektonski problem podrazumeva da fasada svake zgrade treba da je tako projektovana da moze da ukljuci elemente koji su deo projekta ulica i trgova. 1906-1914. godine gradi i osniva skolu primenjenih umetnosti u Vajmaru. Izvrsio je odlucan uticaj na razvoj arhitekture i primenjene umetnosti.doprinosi predvorje i centralno dvoriste koji su poplocani belim i svetloplavim opekama. Mediteranska je. Kapela u koloniji Guelj – Gaudi se sve vise bavi mehanikom arhitekturei geometrijom koja je u njenoj osnovi. a prostor koji je on tako slavio. a Gaudi je izgubio svako interesovanje za ceo projekati ostavio je svojim pomocnicima da stvar zavrse. pokazuje naklonost ka geometrijskom tj. po unutrasnjim tavanicama koje lice na saru talasa na pesku. Govori o urbanom karakteru u kome je arhitektonska usitnjenost postala neprimerena. Ranije su slobodni prostori (trgovi. mozda je to bio uticaj Ricardsona koji je verovatno uticao na Berlagea na njegovom putovanju u Ameriku. te nova naselja moraju biti izuzetno privlacna i prijatna kako bi se na taj nacin rasio problem iseljavanja stanovnistva iz centara grada u neka prirodnija okruzenja. geometrijskim poretkom i smirenoscu. Od samog problema planiranja njega je jos vise zanimala uloga arhitekture u planiranju. vlasnik je odustao od kipa plaseci se da ce neko pomisliti od kuce da je samostan. Zemper – duboko postovanje prema prirodi materijala. Iako je gradjevina u osnovi jednostavna. U modernom planiranju grada odnos izmedju izgradjenog i slobodnog prostora mora da bude obrnut. koji trba da bude organizovan logicno ali ne obavezno simetricno. rata smatrala pozeljnom i plodonosnom. po ulaznim dvoristima slicnim morskim spiljama. oni ofdaju utisak tezine koja je suprotna modernom ukusu. Iako su noseci zidovi od opeke u njegovim gradjevinama bili glatki i savrseno izvedeni. HENDRIK PETRUS BERLAHE Najznacajniji pionir moderne arhitekture u Holandiji i svoju ogromnu energiju je posvetio stvaranju novog stila koji je obelezen neposrednoscu. U novoosnovanoj skoli nalazi idealno mesto da iskaze svoj pedagoski dar. prepun neobicnih otvora za ventilaciju. tmurne je boje. interesovanje za primenjene umetnosti (namestaj – arhitektura u malom) i pravu opsednutost stilom. Gradnja je pocela 1908. koju je avangarda posle I sv. Zid oblepljen malterom za njega je bila lazna stvar. Posle 1904. a porodicne kuce sa njihovim pojedinacnim fasadama treba eliminisati. Javila se potreba za planom za razvoj Amsterdama. BERLAHE I KULTURA PLANIRANJA GRADA Smatra da planiranje grada treba da se bavi urbanim karakterom kao celinom. Karakteristicna obelezja: vracanje na racionalno shvatanje koje svuda dokazuje proces proizvodnje. odrekao se oblepljivanja zidova cak i u unutrasnjim prostorima nekih privatnih vila. Kuca Mila – podseca na rukom stvorenu planinu. buduci da je istovremeno i trgovacki grad i umetnicki centar. Tokom poslednjih godina zivota. a ne izdvojenim projektima ulica i trgova. narocito u Nemackoj. 10 . mreze kvadrata i ravnokrakih trouglova odredjivale su osnove i fasade njegovih zgrada i spratova. Tokom prvih 10 godina Gaudi se bavio samo teorijskimproracunima. Gotfrid Zemper i Viole le Dik su imali veliki uticaj na Berlahea. koji je imao za cilj da zastiti urbani karakter kao celinu. Ova kapela je bila prava laboratorija za sva ta strukturna i geometrijska razmisljanja. Ponos ove zgrade je njen krov. cak su i cetvrtasti otvori ostali neizmenjeni. Odbacio je istoricizam. Kada je posle ustanka u Barseloni 1909. Smatra da je arhitektura pre svega prostorna umetnost i da treba projektovati iz sredista objekta prema njegovoj spoljasnjosti. Proporcijski sistem je bio sredstvo kojim je postizao red koji je po njemu bio jedan od prvih cinilaca svakog stila. mesecev predeo. Na osnovu ovih metoda razvili su se novi oblici koje je nemacka industrija odmah prihvatila. Berlahe se vratio zidu od opeke kao oblikovnom elementu u stvaranju arhitektonskog prostora. Takvo vidjenje stvari u to doba nije naislo na dobar prijem ali kasnije je to postalo potpuno jasno i stav je u potpunosti prihvacen. a danas su gradjevinske parcele rasporedjene kao pravilni oblici koji su dovoljni sami sebi. To su pre svega bili bogati ljudi koje je bilo potrebno zadrzati u gradu i nastave da placaju porez. plan svakog sprata je izuzetno slozen i svi se medjusobno razlikuju. Njegova arhitektura je uglavno arhitektura zida. i jedino je kripta zavrsena. baroknom planu. Viole le Dik – vera u konstrukcijski racionalizam i osecaj da spoljasnja masa mora da bude odraz unutrasnjeg rasporeda prostora. Zgrada je trebala da bude samo postolje za dzinovski kip Bogorodice Milosnice. Uveo je novi sistem nastave koji ce da podstice spontano osecanje i snagu studentske invencije izbegavajuci upotrebu modela iz proslosti i proucavanje istorijskih stilova. fasada je dobijena tako sto je Gaudi samo preoblikovao fasadu kuce Kalvet. Privlacila ga je silina romanskih zgrada (njegovi polukruzni luci. cvrsto je bio zatvoren cvrstim masam. Njegovi ornamentalni motivi su bili matematicke stilizacije biljnih i geometrijskih oblika. velike zatvorene zidne povrsine). Na osnovu takvih postavki Berlahe je sacinio svoj prvi plan juznog Amsterdama. ulice) stvarali zatvoren i izrazajan motiv. Istovremeno uocljiv je Rajtov uticaj. posebno u relativnoj rastresitosti masa i neumoljivoj geometriji oblika gradjevina. a ono sto ostaje izvan njih postaje trg ili ulica. Covek ne treba da se ogranici na dodeljenu parcelu vec da razmislja o tome kako ce celina da izgleda. godine doslo do rusenja verskih spomenika. Tezio je za monumentalnoscu i definitivno odbacio dematerijalizaciju arhitekture. a to se moze zakljuciti po njenim balkonima slicnim morskim algama. Amsterdam mora ocuvati svoj kulturni izraz.

savremenim potrebama. jer se u predjasnjim stilovima ovi cisti i jasni elementi nikada nisu pojavljivali. kada je istoricisticka epoha bila na svom vrhuncu. (Sinkel – sjedinio klasican duh i romantican duh u dostojanstvenim kompozicijama. Medjutim za ovaj zivopisan utisak koji danasnji becki Ring ostavlja zasluzne su i zgrade koje ga okruzuju isto onoliko koliko i slikoviti elementi (parkovi. drvece. Tek krajem 1857. Oko 1901. Bec). Ovakav izgled grada nailazio je i na kritike. vrhunac – Kula za vencanje zajedno sa ostalim izlozbenim paviljonima u Darmstatu. Zavrsene su dve od cetiri brane. Razvio je stil prefinjene linearne forme koji je oznacio pocetak udaljavanja od napadnih zavojitih oblika koji su karakterisali pocetak njegovog stvaralastva (npr. nailazimo na veliki broj objekata koji su imitacija istorijskih stilova. Na osnovu samog izgleda mora se zakljuciti cemu zgrada sluzi i ko i kako zivi u njoj. te su zato brane morale biti osmisljene i isprojektovane tako da se delovi puta zastite od plavljenja.. Napori koje je ulozio u pronalazenju resenja za aktuelne probleme u Becu uticali su pored ostalog i na njegovo naimenovanje za umetnickog savetnika pri beckoj komisiji za saobracaj. radnja Apolon. veka. nacin zivota. beku. ali ovaj uticaj je bio prolazan. Zeleznica je delo kombinacije arhitekture i inzenjerstva. Mreza gradske zeleznice obuhvatala je 40 stanica i 80km pruge. Moderni oblici moraju da odgovaraju novim materijalima. bio je kruna grada i njegov oblik najavljuje simbolicki centar. mesavina podzemnih deonica. On je relativno kasno dostigao zrelost u arhitektonskoj koncepciji. Oto Vagner je jedan od celnih ljudi koji se zalazu za takva nastojanja. Prema zahtevima konkursa bilo je potrebno izgraditi jednu veliku saobracajnicu Ringstrasse koja je trebalo da nikne na mestu postojecih bedema. Olbrih – U stalnoj potrazi za jedinstvenim nacinom izrazavanja. koncentricne sa njim kako bi se formirao kompletan krug radi potpunog zaobilazenja centra Beca. karakterise ih jasnoca vizije (Vagner je sam poneo sam odgovornost za ovaj projekat i njegovo izvodjenje) i logickog koriscenja tehnoloskih mogucnosti. Trebao bi da lici na lavirint gustog rastinja cija se boja menja po godisnjim dobima. Hofman – Nasledio je Olbriha kao vodeci arhitekta secesije. Lose primljen. spomenici …) predvidjeni Fersterovim planom. nadvoznjaka i otvorenih tunelskih konstrukcija. Prvi radovi su mu pod uticajem gotike. Zgrada mora da sluzi svrsi kojoj je namenjena. Tokom poslednjih deset godina zivota stvorio je dela izuzetne originalnosti. a ne kao ranije kada su u pitanju bili siroki kanali i veliki blokovi. pa stoga i arhitektura mora da se menja. I na kraju on dozivljava trce arhitektonsko doba – doba koje je on sam stvorio: razvoj arhitekture udruzen sa inzenjerskim duhom i problemima velikog grada. Herman Bar smatra da dok setamo Ulicom Ring sve je preruseno. trgovima i avenijama oivicenim drvoredima u jedno slikovito mesto. to je neprimereno. Ceo kompleks ima piramidalan oblik . pored njihove glavne uloge koja je bila da se Dunav ucini plovnim bez obzira na njegov vodostaj. Projekat za zeleznicu ispoljava uticaj i Jugend stila. njegovim planom je narocito istaknuto pitanje saobracajnih tokova unutar grada. Promenila su se razmisljanja ljudi. Arhitekte a pre svega njegovi ucitelji poceli su da slede novog duhovnog predvodnika Gotfrida Zempera. 1893. godine priblizava se stilu svog ucitelja Vagnera. on je ucestvovao u dva najuglednija i najslozenija projekta tog doba a to je Izgradnja sistema becke zeleznice i izgradnja pristanisnih postrojenja i brana na dunavskom kanalu. kao i izgradnja nove polukruzne ulice iza Ringa. A kada ove zgrade pogledamo vidimo da se odlikuju izuzetnom raznolikoscu stilova. Od sest linija koje je Vagner predvideo izgradjeno je cetiri. godine biva zaokupljen mogucnostima apstraktnog oblika u dizajnu. godine je car Franja Josif svojim memorandumom dao ovlascenje da se ruse bedemi i utvrdjenja koja su nikla na severnoj i zapadnoj strani grada. Posebno se bavio problemom regulisanja Dunavskog kanala. godine on je bio jedan od najuspesnijih ucesnika na konkursu raspisanom za izradu generalne regulacije Beca. Duh koji je uneo Zemper dominira drugom polovinom 19.Grad narucuje od Berlahea plan i 1904. u borbi protiv istoricizma. U ovakvim uslovima to bi doprinelo monotonosti grada. klasicno osecanje za volumen i proporcije – smatra se zastitnim znakom njegovih arhitektonskih koncepcija.) Neposredno po povratku u Bec on je osetio da je doslo vreme promena. Otelotvorenje klasicnog duha – Vila Vagner sa svojim neskrivenim aluzijama na Paladija. Vagner je kreo njegovim stopama na jedan individualan i nezavisan nacin. a ujedno i da izrazava tu svrhu a ne da je skriva iza nekih pozajmljenih oblika. zeleznica je trebalo da se pruza duz kanala. BEC U svakom evropskom gradu u kome je je bio sproveden program prostorne reorganizacije u 19. 1903. Fersterov plan je isao jos dalje. Postojala je veza izmedju ove dve seme. a to je osnova na kojoj se zasnivao njegov dalji rad. Radni ljudi ne mogu ziveti u stilu u kome su ziveli princevi i plemstvo. Karakterisu ga kratki blokovi i uzane ulice. sve se nalazi pod maskom i da je to postalo prilicno neprimereno obzirom da je zivot postao suvise ozbiljan za tako nesto. da bi ih danasnji ljudi smatrali prihvatljivim. Ziveo je kroz tri velike epohe arhitektonskog stvaralastva.Takodje je smatrao da Amsterdam ne moze vise da se siri u koncentricnim krugovima. Kao i kod vecine njegovih kasnijih dela klasicni elementi opstaju u velikom broju i narocito su neumesni kada se suprotstavljaju istancanim tehnoloskim inovacijama. Njegovo delo prozima kontinuitet klasicnog duha. Sinkelov duh je bio jos uvek prisutan u toku perioda koji je vagner proveo kao student u Kraljevskoj arhitektonskoj skoli u Berlinu. zbog toga sto je sada urbanizam mnogo drugaciji. pa je Vagner dobar deo svoje energije posvetio resavanju ovih problema. Zahvaljujuci toj ulozi koju je dobio . godine Berlahe javnosti predstavlja plan. narocito kvadrat i upotreba crne i bele boje kao dominantne. Medjutim ova veza nie bila najsrecnija u svakom pogledu. medjutim oni se pojavljuju u prigusenom obliku na 11 . U Becu su se javili problemi vezani za saobracaji komunikacije kao posledica naglog rasta i prosperiteta. naglasen je znacaj dugackih pravih ulica koje ce moci da prihvate porast saobracaja i predlozeno je preuredjivanje izvesnih delova starog grada. OTO VAGNER Vagneru se odaje priznanje kao celnom coveku u reakciji protiv istoricizma. on je pretvorio ovu novu ulicu sa njenim parkovim. Na konkurs za izradu projekta za Bec najbolji odgovor je dao Ludvig Ferster. medjutim u Becu je ovo mozda bas najizrazenije.

Zakljucuje da bi materijali trebalo da budu obradjeni na takav nacin da se iskljuci mogucnost nerazlikovanja materijala za oblaganje od svoje obloge. istoriju arhitekture je shvatao i razumevao samo posmatranjem na licu mesta. Nije bio zaveden ni industrijom ni tehnologijom jer je obe smatrao fatalnim za istorijski evolutivni razvoj covecanstva. Kuce su mu bile poznate po tradicionalnom i ogoljenom izgledu. U drugoj polovini 19. a to je sprecilo realizaciju nekih od njegovih najambicioznijih projekata. on se zalaze za socijalnu i ekonomsku mesavinu stanovnistva. Divio se Amerikancima zbog jihove jednostavnosti. koji su predstavlajli dva najistaknutija clana Vagnerove skole. Ostvario je samo polovinu objekata. ciste. a dobit od toga bi koristile kao fond za buduce sirenje grada. Cesto je putovao. zapravo. prihvatanje drustveno-ekonomskih i tehnoloskih sila koje na odlucujuci nacin uticu na arhitektonsko delo u vreme njegovog stvaranja. Da bi definisao modernu arhitekturu. 12 . a Englezima zbog diskretnosti. realnost je bila pojava koju je trebalo interpretirati Grosstadt – najvazniji tekst koji se odnosio na urbanizam. Vagner je jedan od pionira moderne arhitekture zato sto je prihvatio. Los je podelio proslost na dva nejednaka i suprotstavljena perioda: period od klasicne antike pa sve do prve polovine 19. Looshaus (1909-1911) – ogoljene fasade su izazvale diskusije i nesuglasice medju njegovim savremenicima. Branio je pokusaje traganja za novim izrazima. Ulepsavanje pod kojim se podrazumevaju planirane slucajnosti (karakteristicne za teoriju iznenadjenja iz poznog romanticnog perioda). i da je umetnost ta koja tokom izvrsavanja ovog zadatka mora potvrditi sve sto je stvoreno. Najpoznatiji je po svojim individualnim kucama. Daje modele predloga za finansiranje sirenja gradova: 1) Kontrola javnih komunalnih sistema. godine na insistiranje Vagnerovih (otisao u penziju) ucenika Los je osnovao svoju skolu. divne i impozantne vizure. tu i tamo markirane ponekim monumentalnim zdanjem. prakticne ulice. naravno da ne poredi “suvisnu” ornamentiku svojstvenu secesiji sa klasicnim ornamentom. Kulturna evolucija je ekvivalentna uklanjanju ornamenata sa svih proizvoda u svakodnevnoj upotrebi. i nije zeleo da se zadrzava na bilo kom odredjenom gradu. veka pa sve do svog doba. podlozni su modi pa samim tim i ornamentu (sto je predmet nepromenljiv. veka i na period od druge polovine 19. Pri podeli grada na kvartove.nekim od njegovih kasnijih zgrada. Bio je zaveden americkim mitom o prakticnosti i vrednom radu kojim se sve postize. koju je odobravao i primenjivao. Prihvatanje realnosti u arhitekturi je. a gradske vlasti su cak na izvesno vreme zaustavile gradnju. Njegove zgrade su postovale oblik grada. kuce projektuje na osnovu njihovog funkcionalnog enterijera. ravni i volumeni tih kuca podsecali su na geometriju koju su arhitekti oduvek koristili. koja po njihovom misljenjuzbog zbog svoje jednostavnosti i ruznoce (koja iz te jednostavnosti proizilazi) narusava izgled tog mesta. njegova trajnost se skracuje zbog toga sto je on podlegao modi. voleo je prirodu i svet koji je smatrao da trba da ostane onakav kakav je prvobitno stvoren. Kada neki funkcionalni objekat pretrpi ornamentalnu digresiju.. Vagnerova povezanost sa secesijom poklopila se sa pojavom prvih suprotnih misljenja u javnosti – osporavanje Vagnerovog dela. zemlju u kojoj je sve mogucno. svake godine su se zavrsavala dugackim putovanjem u Grcku ili Italiju. Bunio se protiv Art nouveau. cija je trajnost ogranicena. te je verovao da ce u Americi otkriti realizam i slobodu. Vagner je realizam posmatrao kao glavni atribut savremenog zivota. slicno bilo kojim urbanim uslovima koji su nastali sami po sebi. Ne insistira na potiskivanju svih arhitektonskih ornamenata. Prema njegovom misljenju funkcionalnim predmetima nije bilo potrebno nikakvo ukrasavanje.. Prave. veka arhitekti su kao i stanovnici odlucili da zive bez kulture. Ispoljavao je pravu strast prema obradi materijala. tako da ni jedan kvart ne bude monolitnog karaktera. a program koji je za nju predlozio je bio izrazito obojen klasicizmom. a ne sa estetskog gledista. dok su fasade ostajale zapanjujuce jednostavne. kojima stizemo do odredista u najkracem mogucem roku. kod jednog broja ostalih studenata veoma brzo se razvio nezavisan. Zbog toga je on ovom problemu pristupao sa etickog. gledajuci iza sebe. znaci ogranicava potiskivanje ornamenta na funkcionalne predmente. vec predstavlja besmisleni argument koji je smisljen da bi se oskrnavile prave ulice. parkovi itd su ustvari po Vagneru najlepsi. Vagner je mogao da se raduje sve vecem uspehu svojih ucenika i sve vecem medjunarodnom ugledu koji je sticala Specijalna skola arhitekturekoju je on vodio na Akademiji. Protivnik prakse maskiranja materijala i imitiranja anticke dekorativne prakse. Za razliku od arhitektonskog pristupa koji odbacuje trenutne uslove i zastupa modele iz proslosti ili kroz interpretaciju specificnih stilskih epoha. sto je neposredno omogucavalo dozivljavanje “nadmoci klasicne antike”. utapajuci se u vec postojece urbano tkivo. van duha svog doba. za Losa je ta kombinacija simbolizovala duh koji podstice progrs u ljudskomdrustvu. Medjutim pored Olbriha i Hofmana. koje se ispoljava namernim krivudanjem staza. 2) Porez na imovinu. Funkcionalni objekti kao sto su tkanine ili tepisi. ne obogacuje gradski prostor. Smatra da grad cine ulice i trgovi odredjeni oblicima i praznim prostorima urbanog tkiva. 3)Gradske vlasti bi kupovale i prodavale nekretnine. Predavanja neformalnog i antiakademskog karaktera. razlog su sukobi sa lokalnim urbanistickim sluzbama. a ne da im nametne autoritet napadnog genija. na odgovarajuci nacin dimenzionisanim trgovima. On pravi razliku izmedju uredjenja postojecih delova grada i planiranja buduceg sirenja grada. koristio i posebno naglasavao pojam realnosti. ADOLF LOS Odmah po zavrsetku studija je otisao na putovanje u Ameriku. iskosenjem uglova i izmestanjem vizura. a njihov diskretan izgled i stroga pravilnost odrazavali su Losovu odgovornost i zelju da ljude okruzi mirnom jasnocom. u proslost. prepoznatljivo individualni stil (Joze Plecnik …). 1912. Prema losu nacin na koji ljudi zidaju kuce odrazava etos nekog naroda. Najpoznatije delo “Ornament i zlocin”. utoliko ima manje ornamenata). Iako mu kasniji projekti nisu doneli mnogo zadovoljstva. tj. Podjednako neopravdana i sa umetnickog stanovista za osudu jesu namerno nepravilna resenja rasporeda ulica i trgova u nastojanju da se stvori zivopisan i slikovit utisak. Protivnik je svih stilova. Osnovne postavke su da se kod bilo kog urbanog resenja najvazniji faktor pazljivo ispunjavanje namene. gusila ga je ogranicena i konzervativna atmosfera koja je vladala u Austrougarskoj. U njemu se Vagner ogranicava na bavljenje iskljucivo glavnim urbanim centrom.

Osnovna uloga intelektualca u masinskom dobu je bila dovedena u pitanje. oplemenjivanje proizvodnog rada putem koordinacije umetnosti. Matezijus je predlozio da se uvede standardizacija proizvoda. sto dokazuje krematorijum u Hagenu. Narocita vrednost je pridavana kvalitetu zanatskih radova i materijala. 1911. 1908. jedno vreme. purizam je bio ocigledan. ostvarenim jos pre a zatim posle I sv. rata organizovan je drugi Werkbund (prvo zasedanje 1947. kao obozavalac engleske kuce i primenjene umetnosti (u stilu Morisa). Verkbund stavlja sebi u zadatak da vrsi selekciju medju najboljim radovima sto ih ostvare umetnost. Za razliku od Morisove grupe. i to u jednom vrlo snaznom individualnom stilu. Odricanje od arhitektonskog izraza koji je bio karakteristican za njega u ranim projektima. godine je naglasena vaznost estetskog kvaliteta proizvoda. narocito se bavio stambenim i industrijskim zgradama. vec se borio za princip reformisanja odnosa izmedju umetnika i industrije na osnovu koga ce se kvalitet i kvantitet dopunjavati. Ova institucija ne utice samo na nemacku industriju nego i na inostranu. Berens tezi da u arhitekturi sjedini tehniku konstrukciju i umetnost. kao atase nemackog poslanstva i studirao je savremenu englesku arhitekturu. Ciljevi Werkbunda bili su da se najsposobniji pobornici umetnosti i zanatstva. Vec sredinom 19. povezivanje umetnosti i industrije daju arhitekturi jednu sasvim novu dimenziju. To je bilo doba kada su se brojni poznati arhitekti i dizajneri zaposlili u nemackoj industriji. velika tvornica turbina iz 1909. ocenjenu sada sa jednog sasvim novog aspekta. svrstava se u reprezentativni klasicizam. Werkbund se nije zalagao za neki odredjeni umetnicki jezik. te se time nadovezuje na Sinkelovu klasicisticku tradiciju. zanatstvo i aktivne zanatske snage. sa romanicnim prizvukom. Pelciga i Gropijusa. da okuplja ljude sposobne i voljne da pruze kvalitetan rad. npr. na kraju je dovelo do novog pristupa zasnovanog na tipovima. industrije i trgovine ujedine i svim sredstvima obezbede zadovoljavajuci nivo privredne proizvodnje. Ali na Berensovim delima ocitavaju se i drugi istorijski uzori. Gradjevinski objekti za firmu AEG. edukaciju vrse i drugi arhitekti njegove generacije. Ova njegova teznja krunisana je zamasnim industrijskim gradjevinama za EAEG u Berlinu i one nadaleko prevazilaze njegovu epohu. Kada se vratio u Nemacku. godine napusta svaku slicnost sa ekspresionizmaom i secesijom i okrece se stilu koga odlikuje cistota. umetnik treba uvek da je individualist i nikada se ne moze prikloniti normama i pravilima. a ujedno gaji strah da upravo one sile koje bi trebalo da uzdignu coveka mogu isto tako da ga ucine izgubljenim u totalnom otudjenju. PITER BERENS Najfascinantnija licnost Werkbund pokreta je Piter Berens. propagande i stvaranja jedinstvenih stavova o svim problemima koji se ticu njegove delatnosti. Ali. Berensa interesuje redukcija na osnovne geometrijske forme: kocku. industriji i zanatstvu. a pitanje je da li su estetski aspekti bili zastupljeni u dovoljnoj meri. trgovacku kucu u Voclavu. ne deluje samo Berens. industrija. poceo je da se zalaze za poboljsanje nemacke situacije. licna istorija i sve ono subjektivno vise nije bilo vazno. izmedju intelektualca i metropole 13 . da koordinira postojece napore za poboljsanje kvaliteta rada. medjutim toj ideji se usprotivio Van de Velde koji nije mogao da spoji normiranje i umetnicki rad. rata. VALTER GROPIJUS Berensov ucenik. cime je omogucena saradnja svih potrebnih snaga. postaju monumentalni simboli strogo organizovanog rada. Razilazenje je islo cak do toga da je dat predlog o rascepu unutar Werkbunda. Tezi sintezi umetnosti i rada. Hans Pelcig gradi 1911. racionalnu arhitekturu. Od dalekoseznog znacaja bilo je osnivanje nemackog Werkbunda 1907. njihovoj prvobitnoj cistoti. god). polukrug. izraz jednog novog shvatanja drzave. 1907 realizuje krematorijum u Hagenu i iste godine angazuje ga Emil Ratenau za savetnika odeljenja za dizajn firme AEG u Berlinu. Clanovi Verkbunda nisu samo arhitekte vec i predstavnici velikih industrijskih preduzeca. Nacionalizam je znacio privremeni kraj plodnog rada Werkbunda. ODNOS INTELEKTUALCA I METROPOLE Odvojenost pojedinca od metropole. Veruje u arhitektonski asketizam koji koji mora u potpunosti da bude na usluzi industriji. veka metropola je poprimila svoje glavne crte koje su proizasle iz novog masovnog drustva kod kojeg unutrasnje iskustvo. kupu. Ipak postojala je jedna zajednicka crta koja je povezivala istrazivanje oblikaa kod vecine arhitekata koji su pripadali Werkbundu. industrije i zanatstva. Dramskim pozoristem u Berlinu. Ne samo da je Van de Velde odbio ovaj predlog (definisanja tipova i standardizacija) nego je predlog naisao na slab prijem i kod ostalih clanova ciji je cilj bio da se obezbedi kvalitet na zanatskoj osnovi. baza za novu.WERKBUND Osnovan oktobra 1907. Njegovo delovanje je vodilo ka osnivanju Werkbunda. Zgrada nemacke ambasade u Petrogradu iz 1911/12. Cilj udruzenja je integracija razlicitih stremljenja u umetnosti. a to je vracanje oblika njihovim elementarnim principima. projektima za palatu prijateljstva u Istanbulu i za festivalsko pozoriste u Salcburgu Pelcig postaje pionirom ekspresionizma u arhitekturi. Veruje u snagu savremene tehnologije koja moze da doprinese drustvenom oslobadjenju. Ideja potice od engleskog reformatorskog pokreta pod vodjstvom Wilijama Morisa koji su stavili sebi u zadatak obnovu umetnickog zanatstvai doprineli podizanju standarda u izgradnji stambenih zgrada. Herman Matezijus je boravio u Engleskoj. Istakao se svojim objektima na izlozbi u Darmstatu. zahteva se novo oblikovanje masina i stvara. godine. Ovim su sva razmimoilazenja nutar Werkbunda dostigla vrhunac. umetnost ranog hriscanstva odnosno toskanska romanika. Posle drugog sv. Karijeru je zapoceo kao slikar ekspresionista u okviru minhenskog secesionistickog pokreta. a ne na jedinstvenosti. na kraju. clanovi Werkbunda su prihvatili masine i smatrali su ih kao vise razvijen alat i kao takvu treba je podvrgnuti ciljevima umetnickog zanatstva. putem vaspitanja. Zahvaljujuci nemackom Werkbund-u osnovanom 1907 i radova arhitekata Berensa.

sve bi stalo i grad ne bi postojao. da se oslobodi strucnog okruzenja. osnova i preseka objekata. posledica takvog pristupa je odsustvo tehnickih detalja. ali ga je narocito zanimao Milano i problemi sa kojima se suocava. piramide. hramovi. Bio je neposredno nadahnut zaobljenim tornjevima. Svesniji od drugih pisaca i umetnika. Ogroman kontrast izmedju starogi novog je u tome sto postoji sada a nije postojalo onda. vec arhitektura grada. Na njegovim crtezima nazire se uticaj stila Art Nouveau. Mada je njegova arhitektura industrijalizovana. Njegov uticaj se oseca i na drugim fasadama (elegantne vijugave linije. liftovi … Sant’Elijina oblast nije bila planiranje gradova. Umetnici (italijani) upoznati sa kubizmom tezili su da svoja dela usklade sa sa onim sto su naucili o ovom pravcu. zeleznickih stanica. prostorna ogranicenja prevazidjena visokim zgradama. i ind. kucu treba sagraditi uz pomoc svih naucnih i tehnickoh sredstava. potpornim konstrukcijama. kao i svaku drugu zgradu. Takvi odnosi i simpatije prema duhu susedstva zbrisala je bezlicnost metropole. a sa druge . El. hangara za avione. putevi. Gradski prizor – nadahnice za Sant’Eliju: s jedne strane on tu uranja u stvarnost koja ga okruzuje. Pokret je izmislio Filipo Tomazo Marineti. dok se u drustvu pojedinac oseca kao da je na otudjenom tlu. do krajnjih granica zadovoljiti svaku potrebu savremenog zivota. a el. on tu zrtvuje ravnotezu izmedju slike i funkcije i povremeno 14 . Kada je radio sam imao je nepogresiv osecaj za novinu. U zajednici sa jedinkama svoje vrste. zeleo je da umetnost unisti proslost i posveti se velicanju ushicenja koje pruzaju brzina i mehanicka energija. rezultat originalan. U to doba elektricnu energiju i industrijska postrojenja smatraju gradskim odlikama koje treba ukrasiti istorijski bitnim osobinama. cine je cvrste slikovite mase bez vulgarnih ukrasa. vizionarske detalje. izvitoperenost zenskih ili zivotinjskih oblika. Novi grad. Verovatno je iz toga proistekao i Novi grad. projektovanog bez i jednog osvrta na istoriju samo u skladu sa novim materijalima i konstruktivnim izumima gradjevinara. Osim masinskih hala. period jeftine gradnje prikrivene ispod ukrasa i dekorativnih elemenata modernog stila. stanice. centrala. Vila Elizi jedini njegov projekat koji nije ostao samo na papiru. na monumentalni utisak se oslanja i u slucaju el. Najbitniji je odnos delova i celine. a koji su posledica industijalizacije i razvoja saobracaja – problem ulica i stambenih kuca. on koristi boju koja unosi bajkovite nagovestaje. kao primena kose perspektive koja ima ulogu samo utoliko sto povecava dinamicku prirodu zgrada. energija svakom delu grada obezbedjuje neophodnu zivotnu snagu i odredjuje njegovo postojanje. bez traga uticaja Art Nuoveau. stalni naglasak na sve siroj primeni el. za koji u to vreme gotovo niko izvan Pariza nije znao. Uveren je da elektricne centrale imaju izuzetan znacaj u industrijskoj civilizaciji. Futurizam je bio pokret koji je ideju stavljao ispred stila i na taj nacin doveo u pitanje ne samo tradicionalne vrednosti nego i i estetske ciljeve velikog dela avangardne umetnosti. Sant’Elija prezire parafraze proslih stilova. Njegova el. s posebnim naglaskom na komunikacijama: zel. FUTURIZAM Italijanski pokret. Pazljivo je pratio tadasnju Ameriku. lucnim ulazima oivicenim stubovima i kupolama. Insistira na detalju. i obilja malih porodicnih kuca. Zapanjujuce ideje su prikazane u Novom gradu.. ANTONIO SANT’ELIJA Preko Antonija Sant’Elije arhitektura je stupila u sfere futurizma. dzamije izmesani sa izuvijanim zenskim klimtovskim figurama. To je i period poru dzbina pretezno iz srednje klase. Mostovi zadovoljavaju njegovu potrebu da stvara veze medju razlicitim delovima urbanog sistema. zbog nedostatka strucnih znanja oblici instrumenata i opreme ponekad su sasvim netacni. bucno je odbijo svaku tradiciju i dugogodisnje vrednosti i institucije. mekota ukrasa. nezavisna inventivnost i originalni pristup sasvim je suprotan uobicajenoj arhitektonskoj praksi. Bio je sasvim svestan da njegove ideje ne mogu biti ostvarene jer su prepune inovativnog potencijala. i intelektualac je otkrio da za njegovu sopstvenu licnost vise ne postoji mesto u omasovljenoj metropoli kojom dominiraju tehnicke sposobnosti ciji je cilj bezgranicno umnozavanje. treba odbaciti sve staro i tradicionalno. Najraniji sacuvani crtezi su crtezi sa strogom akademskom i istorijskom atmosferom. njegovi projekti prate aktuelni eklektizam i stil Art Nouveu. Njegov prvi cilj u tim ranim radovima je je bio da stvori vlastiti operativni registar. na crtezima se nalaze mostovi i elektricne centrale koje se izdvajaju po broju i detaljima. On nudi novu vrstu velegrada. nije pristajao na kompromise. orjentalne ukrase upotrebljava da bi uvecao ukupno hipnoticko dejstvo i bajkovitu atmosferu. pesnik. kao sto su ulice kanali i medjuprostori predvidjeni za tranzit. centrala je stozer gradskog preporoda. Kao mlad on smislja gradjevina koje nikada nece biti podignute. potpuno ga zanemaruje ili smesta zgrade na sasvim prazne prostore. i to nam pomaze da shvatimo znacenje dobrog dela antiurbanih razmisljanja koja su se krila iza savremene arhitekture koja se bavila predgradjima u Americi i vrtnim gradovima u Evropi. izbor boja – zelena sa zlatnim detaljima). pa tako je potrebno promeniti i novi ideal lepote. ali nikada se potpuno ne udaljava od stvarnosti. na pedimentu fasade nalazi se freska koja ukazuje na veliki uticaj Gustava Klimta. Kada ucestvuje na konkursima ili radi za rduge arhitekte. sto je podstaklo izvesnu monumentalnost. pokrece javni prevoz na sinama. ulice kojima su zgrade povezane i saobracajnice za brzi saobracaj sa raskrsnicama na vise nivoa. Radi se o stvaranju futuristicke kuce na osnovu jednog zdravog plana. aerodromi. uslovi su se promenili. bez nje. osnovnog pokretaca. stepenistima. liftovi. Njihova uloga zavisi od predpostavljenog rasta saobracaja. on se oredeljuje za gradsko jezgro namenjeno brojnom stanovnistvu. okrece se masti. Na zgradama je izuzetno pazljivo iscrtao spoljasnje konstrukcije koje sadrze liftove. pojedinac se od rodjenja oseca povezan i u dobru i u zlu. najradikalniji. za gusto naseljeni velegrad. Sant’Elija ce raskrstiti sa vrtnim gradom. sto se takodje vidi iz tekstova u kojima govori o odbacivanju vertikalnih i horizontalnih linija i staticnih i glomaznih formi. Svako zajednicko stanovanje smatra se zivotom u zajednici.) U periodu 1909-1910 nastaju prilicno usiljeni planovi pod uticajem Vagnerove skole. da bi naglasio fantasticne. Bio je kratkog veka ali je imao dugorocan znacaj. energije. s ciljem da se zadovolje potrebe velikog broja stanovnika u doba brzog saobracaja. Imao je samo tehnicko obrazovanje. ovi uticaji se vide u obradi ukrasa u enterijerima (vila iz 1909. ulicne svetiljke.pojavio se jaz. postrojenja ne pokusavaju da se uklope u postojeci scenario.

ustanovljenje noog uzora lepote koji je protiv teskog staticnog i monumentalnog. sredstvo pomocu koga se unutrasnja sadrzina vidi spolja. Sant’Elija se bori protiv mesavine elemenata razlicitih stilova. preterano naglasavanje ove veze je veoma opteretilo vecinu tumacenja ceskog pokreta. a ipak zadrzao integrisanost gradjevine u tradicionalno gradsko tkivo. koristi do maksimuma oblikovne potencijale trouglastog zabata. Josef Gočár. На крају прве деценије 20. У сваком случају ова релативно кратка епизода створила је бизарну архитектонску скулптуру често сличну по духу савременом експресионизму. Od prvobitnih imitacija i bukvalnog kalemljenja kubistickog stila na autenticni plasticni izraz. оно што ми знамо о датом објекту. Njegovo delo remodelacija kuce dr Fare. povezana sa mehanickim pesackim prolzima i brzim pokretnim trotoarima koji omogucavaju neophodan tranzit. пробоји запремина и истовременост перцепције – су била прилагођена архитектури на обуватнији начин и представљају једну независну дисциплину. 15 . naglasio je ekspresivnu silu njene ugaone pozicije. фовизам. hriscanske – od kojih su obe uticale na evoluciju ceske arhitekture. и то углавном из Француске: експресионизам. Arhitekta treba da se usresredi na velike zgrade za veliki broj ljudi i siroku primenu zelenila. U ovom slucaju ne treba suvise povezivati Sant’Elijin rad sa futuristickim pokretom. са њиховим радовима основна искуства кубизма – асиметрија. u dekoraciji se drzao secesionistickog jezika. која се није одражавала нити на основе нити на тип грађевине. односно Чешке кубистичке групе која се окупила после 1911. изнад свега. inventivnost je zamenjena strucnim radoma nmogo skromnijih razmera. Govori o tome da treba shvatiti fasadu ne kao konstrukciju. Pavel Janák и Otokar Novotny. U poslednjem razdoblju njegove velike karijere ne nelazi se nista o daljem radu na Novom gradu. а потом кубизам. Prema Janakovom misljenju. Josef Chochol. дошли су у Чешку. Ситуација није била знатно другачија у случају Прашке. где је репрезентација објеката сведена на композиције састављене од елементарних форми. smatra da prirodni hromatsk efekat zameni zameni dekoraciju. укључујући и афричку уметност) била је сликање тродимензионалног простора без прибегавања илузионистичким перспективним методама.preterano naglasava funkciju. око магазина Uměleký Měsičník (Umetnicki mesecnik) koji je ubrzo postao platforma praskog kubizma. Vlastislav Hofman. u poredjenju sa francuskim. СКУЛПТУРАЛНЕ РЕПРОДУКЦИЈЕ ОБЈЕКАТА У ЊИХОВОЈ ПРОСТОРНОЈ ЦЕЛОСТИ. Међу најважнијим карактеристикама кубистичког формалног покрета били су: КОМПОЗИЦИЈА САСТАЉЕНА ОД СЛИКА ЈЕДНОСТАВНИХ ГЕОМЕТРИЈСКИХ СТРУКТУРА. века нови трендови у уметности. Cesi su u kubistickom pokretu videli mogucnost da istaknu najprogresivnije aspekte umetnosti i misljenja 20. graditeljski elementi arhitrava i stuba zadrzavaju svoj karakter. Futuristicka konotacija se avila tek posto su planovi za Grad bili zavrseni. u jima se nalazi emotivna snaga hiljadu puta veca nego u vertikalnim i vodoravnim linijama. Сећајући се интеграције примењених уметности и архитектуре током периода Арт Nouvоа. СИМУЛАЦИЈА ИСТОВРЕМЕНЕ ПЕРЦЕПЦИЈЕ РАЗЛИЧИТИХ АСПЕКАТА ЈЕДНОГ ОБЈЕКТА. Кубистички покрет је настао у Паризу између 1905. veka. У КОЈОЈ НИ ЈЕДАН АСПЕКТ ИМА ПРИОРИТЕТ . Ulica je porinuta nekoliko spratova pod zemlju. Кубистичко сликарство је одликовала шема обликовних линија и драматични контраст светла и сенке. Cesi su s francuskim umetnicima delili njihov pojam dinamicnosti forme. (цртежи њихових формалних инспирација различитих извора. Срж њихових експеримената. или су у најбољем случају скулпуларна обрада фасаде. do savladavanja materije duhom i apstrakcijom. и 1910. века. Tvrdi da ce kuce trajati krace od nas jer su osnovne odlike futuristicke aritekture kratak zivotni vek zgrada i prolaznost. Чак и у њиховом раду кубистички елементи су ограничени на орнамент. транспарентност. Imao je potrebu za konkretnim delima. Nacinio je raliku izmedju dve porodice evropske arhitekture – juzne. juznu karakterise prirodan nacin gradnje. него. njen vertikalni zamah. sve do istinskih napora da se uhvati korak sa temeljnim idejama i namerama francuskog kubizma. Severna arhitektura krece se od svakodnevne profane gradjevine do natprirodne lepote. zastupa razumno i naucno koriscenje materijala. Ceska kubisticka arhitektura i primenjena umetnost izbile su na povrsinu kao mocna estetska pojava. године паралелним развојем појединаца. Све ове технике су изражавале њихов принципеијелни циљ: приказати не само оно што се може видети. vec kao parafrazu onoga sto se nalazi iza. од којих су Georges Braque и Pablo Picasso одиграли одлучујућу улогу. Razlike izmedju ceskog i francuskog kubizma: ceski kubizam je prevazisao granice kubizma kao galerijske umetnosti i prosirio ih na arhitekturu i dizajn. ceski zastupnici kubizma su sa vise zara naglasavali. a narocito primenjenu i dekorativnu umetnost. Мање брза и тренутна истрага примене кубистичких принципа на архитектуру је резервисана за вође модерног покрета. slozene su veze izmedju ceske kubisticke arhitekture i njenih izvora u Francuskoj. velica kose i elipticne linije jer su dinamicne. У КОЈИМА СУ ОДВОЈЕНЕ КОМПОНЕНТЕ ПОВРШИ И СМЕШТЕНЕ ИЛИ ЈЕДНА ПОРЕД ДРУГЕ ИЛИ ПРОБИЈАЈУ ЈЕДНА ДРУГУ СА ТРАНСПАРЕНТНИМ ЕФЕКТИМА. Jedan od najistaknutijih teoreticara ceskog kubizma je Pavel Janak. нарочито сликарству. vec je prilikom projektovanja fasada proucavao primenu organskih i prirodnih oblika. bilo je samo povremenih kontakaa sa futuristickim pokretom. razvijali i promovisali vaznu teoretsku podlogu koja je podrzavala njihove umetnicke poduhvate. anticke i severne. KUBIZAM Кубизам је покрет. Пројекат за ''Villa Cubiste'' скулптора Raymond Duchamp-Villona (1912. Kubizam je zahvatio sve vrste umetnosti. a ceni ono sto je lako i prakticno.) није била ништа друго до конвенционална неокласична кућа са примењеном кубистичком декорацијом. у евопском сликарству који је развио ''нов начин гледања'' а који је Пол Сезан већ увео на почетку века. нaстао почетком 20. Poginuo je u ratu. U projektovanju zgrada obuzdavao je svoje ambicije i uprosti je njihov strukturalni sklop na osnovne geometrijske elemente. a jedan element postavljen je na drugi saglasno prirodnom zakonu gravitacije. Директна примена кубизма на архитектуру је остала проблематична. Главни протагонисти кубистичке архитектуре били су Josef Čapek. U svojim studijama nije se samo ogranicavao na kubisticko uoblicavanje povrsina. чешки архитекти су желели да је пренесу на новонасталу ситуацију. Nova arhitektura mora biti zasnovana na snazi materijala i upotrebi armiranog betona i gvozdja.

na kome se zasniva najveci deo zapadne arhitekture. posebno arhitekture Indije. нарочито треба нaгласити ВИЛУ У УЛ. на жалост. артикулисаним дијагоналама и радијалним линијама. pogotovo zato sto su napustene tradicionalne norme. по плану Josefа Gočárа четвороспратница са два мансардна спрата.Уморни од онога што су видели као монотонију модернистичког рационализма у пројектовању. smatra da pokret ne uzima u obzir zakone gravitacije. Реализоване у опеци. на многим плановима. Osoba koja je napravila prelaz ka ekspresionimu bila je Piter Berens sa svojim zgradama za firmu AEG u Berlinu. br. Армиранобетонска структура је омогућила отварање фасаде у потпуности великим прозорима. Najveci deo ekspresionistickih projekata nastao je posle Prvog svetskog rata kao delo grupe arhitekata koji su pripadali krugu oko Bruna Tauta. njegovo znacenje mozemo shvatiti samo istorijskim ispitivanjem ovih simbola. nije bilo nikakvih ogranicavajucih principa. На првом спрату се налазио кафе ког су често посећивали уметници. Era kubizma. Njihov stil nije lako okarakterisati. године. архитекте Josefa Hohola. чешки архитекти су се суочили са изазовом кубистичког сликарства стварањем необичних фасада са системом изломљених површина. НКЛАНОВА. liseni svog prvobitnog znacaja ekspresionisticki oblici jos uvek uticu na savremenu arhitekturu. године и КУБИСТИЧКИ СТУБ СА ФЕЊЕРОМ на Jungmann скверу 1913. 38/90. ne pravi razliku izmedju nosenog elementa i onog sto je noseno.82 коју је пројектовао Emil Králíček а изградио Matěj Blecha 1912. стварајући оштре границе између осветљених и површина у сенци. doba pokusaja da duh savlada materiju. а виши спратови су садржали канцеларије са слободно и произвољно подељеним простором. Упркос великој разноврсности и интелектуалне софистицираности својих цртежа Vlastimil Hofman је. Ipak definisanje stila se ne moze svesti samo na osnovne karakteristicne oblike. оне су интуитивно предвиделе преломљене површине армирано-бетонских шел система који су се појавили 50 година касније. успео једино да изведе улазне павиљоне и зидове ГРОБЉА У МЕСТУ ĎÁBLICE 1912. kojи је такође пројектовао суседну кућу и ADAM'S PHARMACY на Wenceslas скверу. Ekspresionisticki projekti kao da nemaju karakteristicno konzistenten oblikovni jezik. nego i u krivinama. хармонију јаких боја на фасади од малтера и обојене дрвене и металне опреме. ekspresionizam je uveo nepredmetni pristup u arhitekturu. Код ових објеката ломљење површина и динамична игра светла и сенке иду још даље. Ekspresionisticka arhitektura je poznata po odsustvu bilo kakvih ogranicenja i po svojoj oslobodjenosti od tradicionalnih normi. a opsta sklonost ka apstrakciji nije dopustala formiranje novih pravila. Ekspresionizam se karakterise specificnim simbolinim slikama. 49. prvi stil bez i jednog pravila. са финим кубистичким детаљима. ove arhitekte su bile euforicne zbog mogucnosti za eksperimentisanjem koje se pojavilo u novom rezimu. meki. LIBUŠIN. БР. ГРУПУ ОД ТРИ ПОВЕЗАНЕ КУЋЕ НА НАСИПУ RAŠÍNOVO. године. bila je sada zavrsena. ali su takvi slucajevi postali mnogo redji i upotrbu ekspresionisticke forme ostavili bez njihovog metaforicnog znacaja. amorfni oblici srecu se uz grube. 42. Као резултат овога развила се чешка грана кубистичке архитектуре. Кућа ''ДИЈАМАНТ'' на углу улица Spálen и Lazarská бр.47. sto je njegovim studijama i projektima dalo novi dinamicki element.Vratio se fasadi od opeke. број 19/569. Chocholове зграде су биле главни уметнички радови светског значаја. Jedan od osnovnih razloga zasto ikonografija stakla nije ranije istrazivana jeste skupocenost stakla u predindustrijskoj eri i zbog njegove osobine da se ne moze koristiti kao konstruktivni materijal. Koriscenje stakla i kristala nastavili su se i posle 1920. а пројектовао их је Otakar Novotný. саграђена је 1911-12. da su izvedeni. Hofman je pokusao da u kubisticku arhitekturu unese psiholoski i kineticki momenat. Најрадикалнији примери кубистичке архитектуре су створени од 1911. Ekspresionisticka sklonost ka staklu i kristalu deluje kao nejasan motiv. u projektima se obicno ignorise osnovni ortogonalni sistem. куће су предствљале. godine iscezavaju mocni vizionarski projekti staklene arhitekture. као и генералним кубистичким концептом. бр. На углу улице Celetná и трга Ovocný (Воћни трг) на месту старе куће Granovský витезова. zemlja je bila na ivici gradjanskog rata. У УЛ. Negde oko 1920. садржи ситне кубистичке детаље који су мање-више употребљени само за декорацију фасаде. бр. stvorili bi bogat. до 1921. U mnogm projektima se ponavlja motiv transparentnosti i fleksibilnosti. Ekspresionizam je najpre bio Nemacki fenomen. која је била завана КУЋА ЦРНЕ МАЈКЕ БОЖИЈЕ. у Вишеграду. Iako je posle rata bilo mlo posla za arhitekte zbog katastrofalne ekonomske situacije. где је оштар угао уличних линија рефлектован једноставним клинасто обликованим фронталним површима и смело пројектованим венцем. супротно намерно безбојној кубистичкој архитектури. добро је смештен у историјско окружење и изазвао је много симпатија према новом покрету међу грађанима Прага. godine neki projekti monumentalnih gradjevina su tek zavrseni a arhitektonsko oblikovanje vec se kretalo u drugom pravcu. формално софистициран тип кубистичке архитектуре представља ГРУПА КУЋА. ELIŠKY KRÁSNOHORSKÉ реализоване од 1919. za legende i veliki broj arapskih mitova u kojima u kojima se nalaze opisi fantasticnih staklenih gradjevina. ispod takvih namerno dezorjentisucih i novih oblika krije se produzetak istorije simbolike stakla i kristala. vezuju se za srednjevekovnu i islamsku arhitekturu. Овај Гочарев рад. Takvi projekti. са баштом и оградом такође урађеним у кубистичком стилу. za njih je zajednicka simbolicna upotreba stakla ili kristala kao gradjevinskog materijala. zasnovan na proucavanju ne samo arhitektonskog nasledja Evrope vec i istocnjackih tradicija. Доста касније. 1923-1924. vec u mnogome zavisi i od zajednickih principa i namera. EKSPRESIONIZAM U delima najboljih predstavnika stila mogu se prepoznati najrazlicitiji pogledi i uticaji.71. до 1913. treperavi i iluzionisticki svet odraza. нарочито сликaри и вајари. On skepticno procenjuje evoluciju pokreta. Његово ауторство за стуб није потврђено и можда га је направио Emil Králíček. HANS PELCIG (1869-1936) 16 . Учествујући у новом послератном покрету у чешкој архитектури. Pokrenutost materije je razmatrao ne samo kubistickim oblicima. Они укључују: УГАОНУ СТАМБЕНУ ЗГРАДУ. nazubljene povrsine.10-14 У УЛ.

projektovao je sve od prostranih gradjevina do malih uredjaja. mada ne tako snazno. Gigantsi amfiteatar omogucavao je ono sto druga pozorista nisu uspevala da postave. sacuvavsi tako utisak neprobojnosti fasade. Zajednicko za kulu i pecinu jeste fizicki pritisak na posmatraca. Stakleni paviljon u Kelnu – centarlizovana osnova..Umetnost mu je bila na prvom mestu. dijamantskih zamkova. Taut je smatrao da svaka zgrada koja nije namenjena pojedincu vec je nastala po nalogu kolektivnog tela. izmedju ovih izbocenih traka zida bili su udenuti prozori svedeni na dimenzije pskarnice. u kojoj indirektno osvetljenje kao da pruza toplinu. Pelcig je uvodio novine i koristio ga u kombinaciji sa starim. koji su na taj nacin cinili grupu Kristalnog lanca. Znacajno je i to sto je ovde jedinstvo glumaca i publike bila vidljiva. Njegova zainteresovanost za drustvene dogadjaje postala je najdosledniji element njegovog misljenja. 1919. Njegovi projekti ne izgledaju kao vestacke strukture. od kojih je svaki uzi od prethodnog. slobodnostojeca stepenasta forma. gledalac je ovde sebe dozivljavao odvojeno od svakodnevnog zivota u gradu. Bila je zadrzana struktura stare zgrade (pre cirkusa bila je to petobrodna trznica) Pelcigova oblikovna resenja. u umetnickom smislu je bilo daleko mocnijih licnosti od Tauta. projektovana je da stoji na vrhu brda i nastavila bi konturu brda. na zadnjem delu gradjevine bio je pridodat deo sa stepenastim krovom (estetski najslabija tacka ). Vizuelni podsticaji koji su ga inspirisali u to vreme bile su indijska i gotska arhitektura. godine Taut je zapoceo prepisku sa svojim kolegama. Svaki stepenik kao i sami zidovi bili su od stakla. arhitekte su ga imitirale. kapitalisticko spekulisanje zemljistem je bio jedan od razloga za napustanje starih gradova. iznutra obojenim prizmama. radio je na svojoj teoriji obrazovanja. a reflektujucim staklom spolja. Za njega buduci gradovi treba da imaju centar opasan zidinama . bila su sracunata da opcine gomilu. vec kao produzeci prirode. pronasao je inspiraciju u lokalnoj tradiciji (Kuca prijateljstva ima korene u Vavilonskim visecim vrtovima). oblik mu je bio vazan. Prepisku su vodili cetrnaestorica arhitekata obavezanih na tajnost. stalaktiti u berlinskom Schauspielhaus pored umetnickog karaktera imali su dokazali su i svoje akusticke vrednosti. na samom vrhu gradjevine je sagradjen otvoreni celicni ram koji obuhvata kupolu od pozlacenog zinka koja krunise zgradu. Radio je na vise projekata u isto vreme. Imao je skeptican odnos prema gradu. Ostavljao je veliki utisak na mlade. ali odgovor na pitanje kako bi ovaj problem bio resen u novoosnovanim gradovima nije dao. Ova prepiska je predstavljala izuzetno znacajan vid razmene ideja u arhitekturi tog doba. mora biti napravljena od stakla.zatvorena zajednica cija su velicina i karakter bili odredjeni jednom za svagda. razmisljao je o gradnji citavih planina. argumenti uprilog staklu). hilade ljudi koje nisu ranije bile u pozoristu bilo je privuceno pozoristem Schauspielhaus. rombicna mreza kupole u obliku ananasa sastoji se od armirano-betonskih rebara. Pelcigov motiv pecine postao je lajtmotiv tog perioda. Vrtni grad – komad posumljene zemlje nazvan Hohenhagen. U glavnom predvorju usamljeni stub rascvetavao se u snopove zlebastih zidnih ukrasa koji klize preko tavanice i zidova sve do samog poda. Tipicno svojstvo ovog enterijera je da su zidovi i tavanica stopljeni u kontinualni oblik. iz te ideje razvila se i Kuca prijateljstva u Instanbulu. Druga centralna tema ekspresionizma je bila tema kule i pinakla (siljak. sa mocnim gotovo grubim efektima. a sto je napustanjem strogo izdiferenciranog rasporeda sedista i smanjenjem cena ulaznica postalo moguce unutar ogromnog kapaciteta pozorsta. BRUNO TAUT Kao prenosilac ideja Taut je bio kljucna licnost u arhitekturi posleratnog perioda. Tokom svog zivota Taut je nastavio da zastupa ono sto je zapravo bila mitologija stakla.. Paviljon nemacke celicne industrije – na izlozbi gradjevinarstva. Indirektno osvetljenje predvorja (zeleno). svoje zurnalisticke aktivnosti on smatra zamenom za arhitektonske poslove koje nije uspevao da dobije. Taut je bio jedan od najvatrenijih zagovornika njegovog dela i zajedno sa svojim kolegama je zaista koristio motive iz Sejrbartovih dela i vizija za svoje crteze (kule od safira. narocito na gotskim gradjevinama). postavio je jedan na drugi cetiri oktogonalna oblika. ERIH MENDELSON I ARHITEKTURA DINAMIZMA 17 . pozornica i auditorijum obrazuju jedinstvo. predstavlja pecinu . imali su ucinak rasprsivanja zvuka. vise nego da zadovolje ukus elite. docaravajuci nestvarno. lebdecih resorana . a nama sada pruza fascinantan uvid u pitanja i teme koji su okupirali umetnike i intelektualce u Nemackoj tokom jednog perioda savremene evropske istorije. Nakon sumornih teskobnih proporcija predvorja dolazi sloboda prostora amfiteatra (bledo zuta boja). na ovaj nacin Pelcigova gradjevina predstavlja visoko dostignuce u razvoju. U nadi da ce poboljsati svoju finansijsku situaciju Taut je istovremeno radio na velikom broju razlicitih publicistickih projekata. svetlu i visoku. ali mnoge teme koje su pokretale njegove kolege bile su preuzete od njega. U spoljnjem izgledu zgrade naglasena je vertikalnost upotrebom visokih pilastera koji se zavrsavaju kruznim lukovima. Posle rata narocito aktuelna postala je teznja da se sto vise ljudi privuce u pozoriste. Taut je podneo plan za rezidnciju i jedan grandiozan projekat koji je podjednako zaokupljao mastu klijenata i arhitekata. Citava cudesna formacija stalaktita sasvima jasno se spusta sa tavanice nadole. skracujuci vreme eha. trodimenzionalna staklena struktura izrasla je iz betonske osnove i cetnaestostranog tambura. Centaralizovane osnove prizemlja bile su uobicajen nzcin organizovanja osnova u nemackim paviljonima. Pesnik Paul Sejrbart je znacajno uticao na Tautovom radu. Poseduje umece pronalazenja zajednickih imenitelja umetnickih i utilitarnih zahteva. koncipirana kao gigantska. skolu su cinili paviljoni poredjani u krug ko sirokog travnjaka. Strast prema gradjevini u obliku kule se vremenom dosta razvila. Pozoriste je nastalo rekonstrukcijom stare cirkuske zgrade. Nemacki i holandski umetnici ekspresionisti su radije pribegavali tradicionalnim umetnostima i vestinama nego modernoj tehnologiji. vise je naglasavao moc stakla da otvori prostore i da ih ogranici. kupola dvostruko zastakljena.

cije su osnovne karakteristike teznja da se naglasi originalnost i duhovnost umetnika. holandski nacin upotrebe opeke naglasen je naizmenicim izvlacenjem i uvlacenjem redova opeke. dvojstvo emocionalnog i funkcionalnog.. aktivan period njegovog zivota. Amsterdamska skola i De stajl su razvili po jednu od ovih karakteristika. koja nije dovoljno izrazena u spoljasnjim oblicima gradjevine. betona i opeke. U vreme neposredno po izgradnji dobila je mnogo prezrivih komentara. Meseca . Postoji opasnost prenaglasavanja uticaja ekspresionizma na Mendelsonov rad i potcenjivanja kasnijih holandskih i americkih uticaja. krivolinijske fasade koja formira ugao. kao kristal. u sahtu se nalazie ogledala koja se mogu podesiti tako da hvataju svetlost Sunca. Istovremeno je trebalo da sluzi i kao spomenik i kao laboratorija.Mendelson se nije direktno pozivao ni na kakve istorijske uzore. Ne samo gradjevine nego i tekstovi arhitekata ove dve skole govore o njihovim razlikama. nedovoljno cvrsto organizovano udruzenje arhitekata i slikara koji su koristili casopis De Stajl za promovisanje apstraktne umetnosti kao moguce osnove za jedno ssasvim novo oblikovanje sredine. kao i ekonomskim uslovima.. prvo u Amsterdamu a zatim i izvan. cista. sto je stav Amsterdamske skole. Bioskop Univerzum – ovaj bioskop je pokazao na najbolji nacin njegove kvalitete kao arhitekte od svih gradjevina nastalih u ovom najkreativnijem periodu Mendelsonovog zivota. Osudjivao je upotrebu istorijskih uzora. projekat ima funkcionalnu jasnocu i u osnovi i u prostornoj organizaciji. osnovna organizacija je bila odredjena potrebama. cijim se plasticnim karakteristikama narocito divio. citavo okruzenje treba da se pretvori u umetnost. stavise cinjenica da se opeka oze oblikovati rucno omogucava da joj se daju 18 . robne kuce su dobile znacajno mesto u prioritetima izgradnje. za njih ono nikada nije postalo preovladjujuci gradjevinski materijal. godine. Skice kao i njegove teorijske ideje tezile su ka prepoznavanju elasticnih kvaliteta novih materijala. ovo iskustvo izgleda da ga je nateralo da prihvati konvencionalne pravolinijske oblike. teorija se ucvrstila izmedu dva pola dinamike i funkcije. gde se mogu vrsiti ispitivanja. Iako su izdizali staklo i koristili ga na svojim zgradama. Ajnsajnova kula – zapoceta kao jednostavna opservatorija. kao skoljka. Sada je nameravao da je izgradi kompletno od betona. veliki sed krov. godine emigrira u Ameriku. U sprovodjenju ekspresionistickih principa bio je prinudjen da popusti pred teskocama koje je susreo prilikom gradnje Ajnstajnove kule. Fabrika sesira – jedno od njegovih najlepsih dostignuca. Iako su sredstva kojima se sluze ove dve skole razlicita. Prvo je planirao da podigne opservatoriju u kombinaciji opeke i betona. kao i racionalisticki metodi koji su doprinosili univerzalnoj vrednosti oblika. Veliki broj arhitekata Amsterdamske skole zapocinjao je proces projektovanja pravljanjem trodimenzionalne skice u glini ili gipsu. izgradjen od arm. koje su predstavljale jedini umetnicki obradjen enterijer. neformalna grupa arhitekata i dizajnera okupljenih oko casopisa Wendingen. sazeta gradjevina. verovali s da citava zgrada treba da postane skulptorsko delo i da izgleda kao da je organski izrasla. nisu uzimali u obzir ni otpornost materijala ni gravitaciju. ili svaki licni izraz treba potisnuti da bi se postigla univerzalna vrednost. Sustinska tacka neslaganja ticala se pitanja da li gradjevina treba da otelotvoruje i nekako oznacava licni izraz arhitekte. Mendelson je bio angazovan na projektovanju ovakvih zgrada u velikim gradovima Nemacke. ali i pored toga kula je postala jedna od najpoznatijih zgrada tog vremena. Stvorio im je imidz moderne robne kuce. skulpturalni ornament i koloristicko diferenciranje razlicitih materijala. a vajarske mogucnosti koje pruza prvenstveno su zaokupljale njegovo interesovanje. Armirani beton je bio pravi materijal za Mendelsona. do 1930. godine. Same skice bile su pravi umetnicki crtezi – ekspresionisticki crtezi. izuzev sto su povremeno obojeni. koji su zajedno sa tehnickim problemima projekta potkopali njegovu nadu da izgradi opservatoriju potpuno od betona. motiv dugih horizontalnih traka prozora je bila najupadljivija karakteristika projekta. Pokusavao je da uz pomoc moderne tehnologije simbolicki prikaze namenu gradjevine preko njenih spoljasnjih oblika. 1930. oko sahta se uvija stepeniste koje vodi do opservatorije. Kula predstavlja vrhunac Mendelsonovog ekspresionizma. celika i betona. godine izlozio je svoju teoriju arhitekture. Slobodu je imao samo u organizaciji pomocnih prostorija. za koje je smatrao da nuzno moraju proizvesti arhitekturu koja se potpuno razlikuje od svega do tada poznatog. ali njegov rad u Americi a kasnije u Izraelu nikada nije dostigao snagu njegovih ranijih dela. cineci odnos izmedju duhovnog i stvarnog. i mogu biti usmerena ka podzemnoj laboratoriji. igra volumena kod njih treba da oznaci plasticnost celine. rata ponovo pokrenuti 1924. smatrali su da je arhitektura superiorna delatnost i da je zato u poziciji da upravlja svim ostalim umetnostima. Kada su gradjevinski radovi u Nemackoj posle I sv. osnova je u celini aksijalna. iako su saradjivali sa vajarima i zanatlijama. godine je zgrada otvorena. umesto toga davali su prednost opeci zbog njenih prirodnih oblika. Tokom ovog perioda u Holandiji se istakla jos jedan pokret De Stajl. glatke. U svom jezgru gradjevina sadrzi vertikalni saht i upravno na njega je postavljena podzemna laboratorija. De stajl – oblikovanje okruzenja moguce je samo uz potpunu saradnju umetnika i arhitekata. visokoorganizovan kompleks zgrada od kojih svaka ima simetricnu osnovu. a njegovo delo u vreme kada je formirao svoj izraz pocetkom dvadesetih godina izgleda oslobodjeno od bilo kakvog stilskog prizvuka. Gradjevine Amsterdamske skole su sagradjene od rucno pravljene opeke i otkrivaju znatne plasticne kvalitete u svojim oblicima. Oko ovih strucnih prostorija Mendelson nije imao veliku slobodu. Ogroman izazov je za maladog arhitektu bilo pretociti vizionarske crteze u projektnu dokumentaciju. Njegovo delo se ne da lako klasifikovati. 1933. delovala je od 1915. izgradjena je od kombinacije opeke i betona. stav De Stajla. osim mozda grckih. Gradjevine pokreta De Stajl obicno predstavljaju jednostavne pravougaone blokove od opeke ili betona koji obicno na sebi nemaju nikakvu dekoraciju. 1924. I koreni Amsterdamske skole i koreni De Stajla mogu se pronaci u holandskoj varijanti pokreta Art Nouveau. AMSTERDAMSKA SKOLA Amsterdamska skola. dodatno je sve to bilo otezano teskocama sa nadleznim vlastima. Amsterdamska skola – ova saradnja nije narocito znacajna. njihov cilj je bio isti: unapredjenje drustva pomocu umetnosti.

retko se bavio arhitektonskim fantazijama. koje. postojanosti materijala i uvodjenju skulpturalnih elemenata. izlaze slobodno na zidne povrsine svojih objekata. znakovima i predlozima kojima bi bilo moguce zaustaviti ovo nestajanje identiteta. prvi – ocekivanje da ce vreme posle prvog sv. Ovo potvrdjuju i mnogobrojni simboli koji se smenjuju na zidovima a koji cine kolektivno nasledje proslosti. plava i crvena. Predvidjanja idealnog drustva buducnosti imala su dva oblika. besprekorna povrsina je iskljucivala upotrebu opeke. na svojstven nacin koristi elemente dekoracije i siroko rasprostranjene oblike koji se pojavljuju tokom istorijskog rasta grada. rata. u toj metafori brodogradnje De Klerk ujedno vidi i nacin da se obnovi blago proslosti. otvorena i lako promenljiva prostorna organizacija kuce. Kuca Sreder-Sreder – nastala je kao zajednicki napor Ritvelda i gospodje Sreder. koristeci sve sto je ona mogla da ponudi a sto je bilo od koristi za njegov u napred postavljen cilj. jasnog razdvajanja i povezivanja. koji je izazvao onoliku patnju. ali ih je uvek svodio na razmere coveka. vaznost konstrukcije je za njega apsolutna i nesumnjiva. arhitektura ikada biti ostvarena. Radna soba dr Hartoga – svaki komad namestaja ukljucujuci i svetleca tela je potpuno elementarizovan. imajuci u vidu nacionalnu svest. poziv je prihvatio i zadobio veliki broj pristalica medju studentima. koristi osnovne boje povezane u celinu pomocu crnog linijskog okvira. Mondrijan odstupa od svojih ranijih intelektualnih pogleda i u svoj rad ukljucuje seriju kompozicija koje se sastoje od lebdecih pravougaonih bojenih ravni. Pokret je nastao kao jedinstveni spoj dva srodne nacina razmisljanja. do 1931. Smatra da arhitektura ima preimucstvo nad pravilima koja upravljaju obrazovanjem gradske strukture. umesto toga preporodio je tradiciju. godine izgradnja stambenih blokova pripala je privatnom sektoru koji nije bio zainteresovan za troskove individualizovanih ekspresivnih oblika. prvo je povezano sa matematickom filozofijom neoplatonicara koja govori o kosmickoj nadmocnosti ortogonalnosti i o tri osnovne boje – zuta. nema ni traga misticizmu. dinamican asimetricni raspored jasno izrazenih elemenata. tako da je kuca izgradjena od opeke koja je omalterisana u belo i sivo. ovde je neoplasticni stil do kraja iskristalisan. drugo sa delima Berlahea i Frenk Lojd Rajta koji istice horizontalnost. suverena. sto je stvaralo utisak da je izgradjena od armiranog betona. Na raspolaganju im vise nisu bili materijali neophodni za izgrdnju voluminoznih oblika iz proslih godina. Upotreba betona za jednu stambenu kucu je u to vreme bilo neekonomicno. U svojim delima naglasava ulogu zanatlije. MISEL DE KLERK Bio je prvenstveno graditelj. VAN DER MAJ Do dobre arhitekture se moze doci samo ako se uspostavi ravnoteza izmedju pojedinca i drustva. oslobodjena ogranicenja koja sa sobom nose puni noseci zidovi. Ostali clanovi jesu doprineli razvoju pokreta ali su relativno sporedne licnosti. Estetski i programski razvoj De Stajla moze se razloziti na tri faze: I faza: Ritveld je taj koji pod uticajem Van Dezburga i posredno Mondrijana prvi u celini razvija arhitektonsku estetiku pokreta. te neke De Klerkove gradjevine takodje asociraju na more i nauticki svet. Nije odbacio prethodnu kulturu. da bi postigla skulpturalnu formu je jos vise cenila beton kao jos pogodniji materijal. u prethodnim vekovima holandsko zanatstvo je nalazilo svoj izraz u brodogradnji. jer je ona suvise nijansirano i nedefinisano delovala u boji. Nemajuci intelektualnu i tehnolosku podrsku. gotovo ocrtavajuci na svojim zgradama slozene dogadjaje koji su se odigrali tokom istorije. stoga su arhitekte Amsterdamske skole bili prinudjeni da upotrebljavaju standardizovane oblike i nove tehnologije i da tako umanje troskove izgradnje. Svoju arhitekturu opterecuje nagomilanim simbolima. 1923. Borio se protiv narastajuce tendencije napustanja predstave ”idealnog grada”. Bio je majstor oblikovanja. ali samo uz sustinski preduslov da je drustvo vec dostiglo stepen razvoja na kome licna genijalnost arhitekte moze da procveta i sazri. Ritveld stvara crveno-plavu stolicu. opeku je pretpostavio betonu. pod tim uslovom bi arhitekta bio u stanju da ispolji svoju licnu ingenioznost u interesu poboljsanja drustva. Velicao je ciste likvne predstave. Nikada nije koristio nove tehnologije. Njegova masta je upravljena ka prostoru. neminovno biti srecnije. jer iako su odigrale vaznu ulogu nisu proizvela ni istinska ostvarenja. pusti je da arhitektura govori umesto njega. od 1917. sa smislom za fragment. bio je veran tradicionalnim nacinima grdnje koje je postepeno doveo do krajnjih granica mogucnosti. njegovi oblici su spoj nauke i umetnosti. modelovanja materije i detalja. podvlacenja pojedinih povrsi i td. koriscenje osnovnih boja za postizanje delotvornog naglasavanja.sasvim izuzetne i specificne forme. II faza: Susret Lisickog i Dezburga imalo je uticaja na razvoj De Stajla. prostorno rasprskavanje i udaljavanje svih unutrasnjih uglova. Nije pisao. unosio je duh maste u racionalni proces arhitektonskog stvaranja. kombinacija koja ce sa pridodatom sivom i belom postati osnovna skala boja pokreta (prvi je ustanovio neoplasticnu skalu boja. pa su zbog toga fasade blokova sve vise projektovane kao ravne povrsine. do tada ni Van Dezburg ni Mondrijan nisu sebe ogranicili na osnovnu skalu boja). odbacio je ideologiju u korist kompozicije. Moze se oznaciti kao rad tri coveka: Slikara Pita Mondrijana i Tea Van Dezburga i arhitekte Herita Ritvelda. istovetna zanatska tehnika koja se primenjuje u brodogradnji primenjuje se i u gradnji stambenih zgrada. malo je verovatno da ce dobra. na zalost gradjevinska tehnologija u to vreme ipak nije bila dovoljno usavrsena da bi se betom zaista mogao koristiti na takavnacin. Van Dezburg dobija poziv da dodje u Bauhaus. drugi – nostalgicni pogled u nazad na srednji vek kao model buducnosti. tako da postignuti efekat navodi na viziju beskrajnih nizova horizontalnih i vertikalnih ravni u prostoru. ni teorijska dela koja bi mogla da postanu vodeca za zreli stil pokreta. U svakom slucaju bila je to u osnovi nedovoljno povezana grupa. DE STAJL Neoplasticni pokret koji je trajao jedva 14 godina. na kojima su korisceni samo izbaceni prozori i ritmicke kompozicije okvira da izraze prilicno ogranicen utisak zivosti. dinamicna arhitektura otvorene skeletne konstrukcije. to je vazilo i za sve ostale prirodne materijale. 19 . Autonomna.

Da bi se odgovorilo na prituzbe o slabim rezultatima Bauhausa u pocetnim godinama rada i da bi se skola prikazala u javnosti. verujuci da u tome lezi resenje problema. Gropijus se nadao da ce izlozba uticati da Bauhaus dobije finansijsku podrsku za razvoj. Ovom odlukom postavljen je princip funkcionalnog razdvajanja gradjevine na autonomne celine i to ce posti princip po kome ce nastati citav kompleks Bauhausa. Pan-Am Airlines – zgrada je izazvala kritike zbog svoje velicine i pored Gropijusovih saveta da da se volumen zgrade smanji tako sto bi se odsekla sva cetiri ugla i tako ujedno obezbedio i utisak kontinuiteta. 1913-1914. strogo utilitarne. I dalje je bilo mnogo napada na rad Bauhausa. situacija nije bila dobra. godine Gropijus postaje upravnik Bauhausa. U novootvoreni biro porudzbine su sporo stizale. godine organizovana je izlozba radova studenata i profesora. zatvara prostor i stiti ga od vremenskih uticaja. trazio je od studenata da svko pronadje svoj sopstveni izraz. nije bilo ni jedne ne prekinute povrsine. raster ulica uglavnom odredjen. za porodicno stanovanje u visokim zgradama postavljenim na velikim rastojanjima. Neki studenti su imali prilike da rade u Gropijusovom privatnom birou. bio je odlucan u tome da ne sme biti nikakvog kopiranja niti imitacije. ali isto tako i otvara prostor. Gropijus je dao ostavku. Dezburg potpuno kontrolisao ceo projekat. ulazi u skole su se nasli okrenuti licem u lice. Prihvatio je. on je poceo da koristi zakrivljene povrsine prilikom redizajniranja sedista i naslona svojih stolica. Rezultat je bio gradjevina koja je bila dosta ispred svog vremena. godine. Total Teatar – nije podignuta zgrada u onom obliku u kome ju je Gropijus projektovao. Najznacajnija porudzbina u tom periodu je bilo preoblikovanje fasade zgrade Fagusa. Gropijus je neko vreme pokazivao veliki entuzijazam za primenu stakla. Vecina profesora je pratila Gropijusa u Desau. zidovi bez ukrasa. spojene na nivou prvog sprata. sastoji se od zemaljske materije. VALTER GROPIJUS Radio je u Berensovom ateljeu kao njegov zamenik. posto mu nagrade kooje je dobijao na konkursima (druge nagrade kojih je bilo najvise) nisu donosile odgovarajucu materijalnu kompenzaciju. Kuce za profesore smestene su u sumovit deo. malobrojni cvrsti zidovi. Bilo je potrebno rekonstruisati jedno krilo zgrade iz 13. Studentima i nastavnicima koji su u Bauhaus dosli da se bave arhitekturom to odlaganje je padalo tesko. da bi se konacno 1937. Ritveldova arhitektura takodje ima slican razvoj. Kuca za vozaca kamiona bez obzira na jako izrazenu asimetriju i skeletnu konstrukciju. nema upotrebe osnovnih boja. Ova poziv je ukljucivao i ponudu da Gropijus projektuje zgradu za novu skolu i kuce za profesore. godine odlazi u penziju. Mondrijanovo istupanje iz grupe. ona radije centrifugalno izbacuje funkcionalne prostorne celije iz sredista te kocke. koji je nastao ujedinjenjem skole za primenjenu umetnost i skole za likovnu umetnost. i otisao u Berlin. raster odredjen konstrukcijom celicnog rama. izmedju gradova. Cafe L'Aubette poslednje istinski znacajno delo neoplasticne arhitekture. U Berlinu je bio okupiran svojom privatnom praksom. najcistiji gradjevinski materijal. izmedju prozora postavljena su ogledala u kojima se reflektovala tavanica i ostala tri zida.Nova arhitektura je antikubicna. Projekat plesno-bioskopske sale – obojene reljefne pravougaone povrsine koje su u odnosu na ortogonalne elemente postavljene pod uglom od 45 stepeni. 20 . Tada je dobio poziv da predaje u Engleskoj a zatim i da se preseli tamo. osvajao nagrade. kuca je daleko od toga da je antikubicna. tako da izmedju njih bude dovoljno otvorenog zelenog prostora. tamo je doneo stav novog pokreta u arhitekturi. gradjevine iz daleka izgledaju kao ogromne planine. Zalaze se za stvaranje velikih naselja smestenih u prirodi. Bilo je tesko oziveti taj prostor koristeci boju. ne samo zato sto su one udobnije. sto mu je omogucilo da projektuje gradjevine za izlozbu u Kelnu. pa su zato Gropijus i drugi profesori odusevljeno prihvatili poziv 1925. 1919. time je stekao veliki ugled u struci. vec i zato sto su primerenije strukturalnim naprezanjima. te on predlaze Mis van de Rao za novog upravnika. zamisao nikada nije bila zavrsena. Dramatican prekid odnosa Van Dezburga i Mondrijana zbog Dezburgovog uvodjenja dijagonale. velikih visina i piramidalnih preseka s mnogo nivoa i namenjene su stanovanju porodica najrazlicitijih velicina i struktura. posle samo 20 meseci zapoceo je svoju arhitektonsku praksu. Planina za stanovanje – utopijsko razmisljanje. godine preselio u SAD. a mesta onih koji nisu to ucinili popunjena su diplomcima. Zgrada zato ne deluje kao homogeni blok. Naselje Terten – veliko stambeno naselje za smestaj porodica sa malim primanjima. jednostavnog oblika. na terasama su zasadjene biljke koje stvaraju utisak zelene planine. takvog koji bi kombinovao umetnicke sposobnosti sa zanatskom vestinom. I dalje su do njega dopirali glasovi o Bauhausu. ovo odvajanje prirodno je vodilo koriscenju lamerilanog drveta. godine prikljucuje se Nemackom Werkbundu. nije bilo arhitektonskih predmeta jer je Gropijus verovao da kompletna obuka u radionicama mora da prethodi arhitektonskom programu. sastoji se od kuca u nizu i izvesnog broja visokih stambenih zgrada. Na ovaj nacin kuca dobija plutajucu dimenziju III faza: Osipanje pokreta. Jednostavni geometrijski oblici zgrade. veliki stakleni zidovi. u cijoj zizi su bile drustvene vrednosti i koji je insistirao na racionalnim nacinima gradjenja. U to vreme Gropijus je pokusavao da dobije posao preko vladinih organizacija. Kafe je proglasen fantasticnim estetskim dostignucem. svetlosti i vazduha. 1923. vec kao grupa nezavisnih gradjevina. ucinice ovu zgradu najznacajnijim delom moderne arhitekture. Takodje se i Ritveldov rad lagano odvajao od elementarizma. Vajmar je bila ultrakonzervativna sredina i izbegavala je nove ideje. U Bauhausu Grpijus je tragao za sveobuhvatnoscu i integracijom svih umetnickih i zanatskih vestina. najznacajniji elementi su velike staklene povrsine i primena zid-zavese. Zgrada Bauhausa – Parcela na periferiji grada. 1952. od zgrade se ocekivalo da sadrzi i Tehnicku skolu cija bi se nezavisnost ogledala i u izgledu kompleksa. ne pokusava da zatvori razlicitofunkcionalne prostorne celije u jednu zatvorenu kocku. Da bi to postigao morao je da razvije sasvim poseban program rada i da obuci posebnu vrstu nastavnika. Medjutimni Mis nije mogao da izdrzi proganjanje i posle premestanja skole u Berlin on je ipak bio prinudjen da je zatvori 1933. ali je zato donela mnogo novih prijatelja. nizao je znacajne projekte. to se nije desilo. na Harvard. Ova podeljenost je postignuta time sto je su delovi postavljeni sa jedne i sa druge strane ulice. godine iz Desaua da se Bauhaus tamo preseli. Iako je rad u radionicama postao pravo dopunjavanje zanata i umetnosti. veka a zadrzati originalnu fasadu.

Gropijus je okupio odlicne nastavnike. a to je bila izgradnja naselja Teren. sada je uveden majstor koji je bio dobar poznavalac obeju struka. Ovo ujedinjenje je vazno zbog toga sto je na taj nacin skola vec unapred postavila svoj glavni cilj – jedinstvo umetnosti i zanatstva. oni misle i na estetsku funkciju. tehnici i zanatu na svim podrucjima stvaralacke delatnosti. Sada su cvrsto postavljena nacela Bauhausa: obrazovanje u oblikovanju. student je morao pri radu da bude potpuno upoznat sa materijalom i da uocava sve njegove osobenosti u poredjenju sa drugim vrstama materijala. kao sintezu skole primenjene i skole likovne unetnosti. pa je i to doprinelo njegovom povlacenju. 21 . njena ucenja i njeni metodi nikako nisu bili zamrli. pod funkcijom Ozanfan i Zanere podrazumevaju vise od korisnosti. U svakom slucaju. bitnost intelekta. prihodom od prodaje proizvoda koje ce radionice proizvoditi zeleo je da se oslobodi ogranicenja koja je nametao nedovoljan budzet. svi dodatni eksperimenti morali su biti finansirani iz privatnih priloga ili rezultata prakticnih istrazivanja preduzetih na rizik Bauhausa. Johanes Iten je vodio pripremni kurs (on je najvecim delom bio odgovoran za izbor studenata) i nastavu o materijalu. a takodje je smatrao da je on mozda meta napada na Bauhaus. Pod politickim pritiskom. uvek nov. vec su i dalje delovali u celom svetu. To je bila sestospratna zgrada za ateljee. godine skola je premestena je u Desau. u prvim godinama ucenike su poducavala dva nastavnika u svakoj struci. da bi 1930. 1927. Bauhus u Vajmaru nije imao odsek za arhitekturu. Nastava je pocinjala sa pripremnim kursom u trajanju od 6 meseci na kome su radjene vezbe sa materijalima koje su bile u vezi sa nastavom o oblicima. Gropijus je tezio ostvarivanju finansijske nezavisnosti Bauhausa. studenti su vrsili sve veci pritisak Bauhaus je medju svoje ciljeve uvrsti i razvoj proizvoda u sopstvenim radionicama. Medjutim i pored uspeha izlozbe Bauhaus je naisao na zestoku kritiku konzervativaca jer je ceo ovaj poduhvat smatran kao socijalisticki zato sto je bio osnovan pod socijalistickim rezimom. Plan kombinovanja obrazovne institucije i komercijalnog preduzeca posluzilo je kao dobar izgovor da se Bauhausu oduzme mogucnost daljeg opstanka. nebitnost individua. U Desauu skola je dobila mogucnost da izgradi zagradu za skolu i stanove za nastavnike. novina je bila moguca jer su nekadasnji ucenici postali i sami majstori. 1932. nikad nov. Vrednost autonomne umetnosti je dovedena u pitanje. smatrao je da vreme za osnivanje redovnog odseka za arhitekturu jos nije doslo. vrednost preciznosti. Svaka nova masina zamenjivala je staru i bila bi zamenjena novom. Bio je to veoma ambiciozan pokret. na stalnu ljudsku potrebu za redom. a 1933. Gropijus je vodio Bauhaus u Desauu do 1928. jedan umetnik i jedan zanatlija. Dok je predacanja na osnovnom kursu i u radionicama finansirala drzava. Masina je bila znacajna za purizam. godina a zatim se povukao da bi mogao slobodnije da se posveti svom licnom radu. 1923. Mnoge umetnicke skole u Americi i Evropi su preuzele metode Bauhausa. PURIZAM Purizam kao pokret u umetnosti nastao je posle kubizma. nije bilo vise dvostruke nastave sa jednim zanatlijom i jednim majsorom za izucavanje oblika. umetnost nije korisna ali je potrebna. zgrada je klasicna po svojim proporcijama i kamenu od koga je izgradjena Gropiusstadt – stambeno naselje za 50. na Gropijusov predlog upravnik postao Mis Van de Roe. Jasnoca i objektivnost bili su u sredistu puristicke teme. teorijske studije i jedna porodicna kuca koju je Bauhaus sagradio i opremio i koja je dobila pozitivna kritike. naglasavanje ekonomskog aspekta bilo je rizicno.Ambasada SAD-a u Atini – posvetio je posebnu paznju tradicionalnoj arhitekturi u okruzenju . njegova najveca porudzbina po povratku u Nemacku. Polazna tacka je ljudsko telo koje u samom sebi otkriva sklad za kojim covek traga. bio prinudjen da zatvori skolu. cime bi se obezbedila sira ekonomska baza koja ce instituciji donositi prihod. posto su manje unosne radionice neizbezno gubile na znacaju u odnosu na radionice koje ”zaradjuju”. Nastavni plan ove skole imao je dva paralelna kursa: nauku o proizvodnji i nauku o oblicima. Tako da je Gropijus 1924. Purizam je tezio da od kubizma izvede prave zakljucke. godine morala je da se odrzi izlozba Bauhausa.000 porodica u Berlinu. prikazani su projekti pojedinih radionica. To se ocitavalo i u odnosima unutar organizacije. Gropijus je smatrao da je to preuranjeno. Umetnost je s druge strane davala odgovor. na istu tu potrebu. Gropijusov privatni atelje je odrzavao stalni kontakt sa Bauhausom i angazovao radionice za rad na problemima oblikovanja enterijera. Nema umetnickog dela koje moze biti zamenjeno drugim. Njegov naslednik Hans Majer (sef odseka za arhitekturu) se nije dugo zadrzao na mestu upravnika. vec je trazio da masinu potcini stvaralackoj aktivnosti dizajnera. Gropijus nije bio protiv upetrbe masina pri izradi predmeta lepih oblika. godine je zatvoren. jer za njih je medju osnovnim potrebama covekovim i potreba za umetnoscu. Pri preseljenju Bauhausa promenjen je nastavni program. Bauhaus se seli u Berlin. takodje je i industrijska proizvodnja uneta u nastavni plan. Prvi konkretan posao bio je saradnja na projektima koje je Gropijus vec prihvatio. godine u Vajmaru. a imala je i 28 stambenih ateljea za studente. koji je trajao kratko i samo je Le Korbizijeovom arhitekturom zadobio siroki medjunarodni znacaj. vec za izvodjenje modela za industrijsku masovnu proizvodnju. narocito zato sto su mnogi nastavnici i ucenici ove skole otisli u razne umetnicke skole i institute sirom Evrope i Amerike. 1925. godine osnovan je odsek za arhitekturu. tvorci purizma su Amede Ozenfan i Sarl-Eduar Zanere. narocito u graditeljstvu. Estetski ideali: lepota funkcionalnosti. Obrazovanje u Bauhausu nije bilo usmereno na umetnicko zanatstvo. Gropijus je zahtevao da umetnik i arhitekta mora isto tako da bude i zanatlijakako bi mogao da ima iskustvo sa najrazlicitijim materijalima. od kojih su mnogikasnije postali cuveni u svojoj struci. one o kooperativnom i konstruktivnom dobu reda. BAUHAUS Skolu je osnovao Valter Gropijus 1919. ali u ulozi podrske a ne u vodecoj ulozi: pruzala je odgovor. Iako je zatvorena.

Njih dvojica rade i projekat za Ligu naroda koji se takodje karakterise podizanjem objekta na stubove da bi se dobio prostor za parkiranje. obdanista . Pod Majerovom upravom u Frankfurtu je izgradjeno vise od 90% stambene izgradnje u ovom periodu. Nemacka Oto Hesler – pionir izgradnje stambenih zgrada u nizu. osnovu plana cinila je zamisao da veci deo stanovnika treba da zivi unutar niza decentralizovanih satelitskih gradova (10. isto kao sto odbacuju fotografski realizam zbog nedostatka strukture. u prizemlju se nalaze samo bazen za plivanje i gimnasticka dvorana. i naselje Terten iz 1928. uvedeno je funkcionalno razvrstavanje saobracajnica. umesto igralista. Sto se tice ulicnog uredjenja. u jednom zatvorenom prostoru. latentni idealizam izrazavao se u Dajukerovoj sklonosti prema simetricnoj organizaciji prostora. 22 . Sama skola je izdignuta izna tla. grupa je propagirala svoje ideje u istoimenom casopisu. a dnebne sobe treba da imaju juznu ili zapadnu orjentaciju i da gledaju na zelene povrsine. zastakljene povrsine sa mehanizmom za otvaranje. g. RUSKI EKSPERIMENT U ARHITEKTURI Dva zahteva u umetnosti su postala kljucna: potreba za novim izrazajnim sredstvima i zahtev za novom estetskom pojavnoscu i konceptom. kuca u Alsmeru. Le Korbizije je u vise prilika pisao kako su njegovi likovni eksperimenti predstavljali anticipaciju. postojeci kontinuitet ulice bio je narusen poslovnim blokom koji je bio izdignut na stubove celom duzinom. koja bi se mogla koristiti za decje igraliste. do nivoa gde ima sunca i vazduha. sto je kasnije preuzeo Ernst Maj kao model za svoje prve objekte sazidane u Frankfurtu.000 stanovnika) okupljenih oko sire centralne zone grada sa kojom bi bili povezani brzim putevima i javnim gradskim saobracajem. opsti ton sovjetskoj arhitekturi dalo je intenzivno traganje za novim formama. Njegovo najcistije delo Nove objektivnosti je Totalni teatar. Ozanfan i Zanere odbacuju cistu apstrakciju zbog nedostatka strasti. nije bio opterecen namestajem. tlo je bilo rezervisano za parking i pesake. odbojnost prema masivnoj arhitekturi. godine koja se posvetila projektovanju drustveno znacajnih zgrada u skladu sa naucnim principima. asimetricna. g. Projektovao je cetvrt Rotkin u Amsterdamu. savrsen i najprirodniji oblik stanovanja jeste slobodnostojeca kuca – mir i privatnost.. radio sa El Lisickim. Odbacivanje eklekticizma i stilizacije dovelo je do napustanja tradicionalnih arhitektonskih oblika. stanovanje u Frankfurtu je bio veoma ozbiljan problem. ako ne i direktan izvor njegove arhitekture. male kuhinje toaleta i od tri do sest spavacih soba. metalne ograde. nema vise potrebe za smestanjem stambenih cetvrti koncentricno oko gradskog centra.arhitektonska forma se pokazala kao najslabija karika u lancu. oznacila je stil Nove objektivnosti. sto je ujedno vodilo ka formulaciji prostornih standarda ”egzistencijalnog minimuma”. preostala povrsina. 1918. projektovali Petersschule. Zaostalost forme zadrzavala je celokupan razvoj arhitekture kao umetnosti. bila bi ostavljena za javni saobracaj i parkiranje vozila. zamenio je tradicionalnu kuhinju radnom kuhinjom – radikalan pomak u stambenoj izgradnji. gole elektricne sijalice. celicni prozori. posvetio je paznju kreiranj zatvorenih urbanih prostora. provokativan ali tesko isplatljiv projekat. Johanes Dajuker i Bernard Bejfut – prvi projekti u maniru Rajta. Svajcarska Majer i Vitver – clanovi grupe ABC. zapoceo je nezapamcenu izgradnju radnickih naselje. Enterijer – hladan. usredsredjuju se na konstantne faktore. osnovali su grupu ABC 1925. godine. uprkos jakoj tradiciji zivota u zgradama. Ove reforme stanovanja zalazu se za malu kucu sa vrtom kao zamenu za stanovanje u stanovima velikih stambenih zgarada za izdavanje. biblioteke. Ovi kvaliteti se mogu primetiti i na fasadama. takav uspeh je posledica insistiranja na ekonomicnosti i efikasnosti i u projektovanju i u izgradnji. prema modelu tradicionalnog pruskog sela kraj vode. prostorije za drustveni zivot. Hesler je razvio osnovni tip stana: stan na tri sprata.000-20. kada je Ernst Maj imenovan za glavnog arhitektu. Od svih aspekata projektantskog procesa . potrudio se da se gradi sto se brze moze. svoj tipican stan je unapredio time sto je uveo odvojeno kupatilo u standardni gornji sprat. jedna glavna ulica je opsluzivala niz pristupnih ulica. Stil novog stanovanja je bio moderan. g. Valter Gropijus – Njegov kompleks Bauhausa u Desauu iz 1926. Puristi su strogi kreatori pravila. Ernst Maj – postavljen za glavnog arhitektu Frankfurta 1925. predstavljao je Stamovu teznju za razbijanjem postojece ulicne matrice i na jasan nacin pretstavlja njegovu viziju otvorenog grada. koristio je ravne krovove i polihromnu fasadu. ravne omalterisane povrsine. Formu liniju i boju smatraju elementima jezika koja se ne menja od kulture do kulture jer je zasnovan na nepromenljivim optickim reakcijama. predstavljaju dve etape u njgovom postepenom prihvatanju principa Nove objektivnosti. a nove forme i kompozicioni postupci koji bi ih zamenili bili su jos u nastajanju. koja otkriva zinteresovanost grupe za precizne proracune i drustveni znacaj koji bi se iskazali u tehnici gradnje u lakim konstruktivnim sistemima. NOVA OBJEKTIVNOST Holandija Mart Stam – holandski arhitekta. a od njih bi svaka omogucila direktan pristup pesackim stazama koje vode do individualnih kuca.Puristi razradjuju gramatiku i sintaksu osecanja kao osnov umetnosti. kompozicija i estetska celovitost . sportska igralista. Njegova naselja su imala zajednicke prostorije: perionicu rublja. sastoji se od dnevne sobe sa trpezarijom. Njegov racionalizam bio je ublazen osecajem za tradiciju. koliko god je to moguce. pazljivo izvedene vodovodne i elektricne instalacije – tipican enterijer Nove objektivnosti. posldica toga bila je da su objekti delovali neprofesionalno. Planirao je da ovi satelitski gradovi zadovolje sve svakodnevne potrebe svojih stanovnika omogucavajuci istovremeno prirodan odnos rada i rekreacije.. tako da mu se prilazili liftovima ili zicarama.konstruktivni i funkcionalni aspekt. za rekreaciju sece bila su predvidjena dva otvorene prostora (visece platforme) i sve ravne krovne povrsine. Revolucija u nacinu prevoza dozvoljava prosirenje granica opstine. Govori o tome da razmak izmedju nizova zgrada treba da bude barem onoliko kolika je njihova dvostruka visina. strog.

To su bili problemi koji su zaokupljali sledbenike dva glavna inovativna usmerenja sovjetske arhitekture 20-ih godina: racionalista i konstruktivista. predlozeno je da se u rad Asnove ukljuce nove arhitekte da se organizuju sekcije za razlicite oblasti arhitekture.Dva problema u vezi sa arhitektonskom formom izazvale su posebne teskoce: odnos forme prema zakonima individualne percepcije i njen odnos prema novim funkcionalnim postulatima. na taj nacin su podstakli koriscenje novih materijala i konstruktivnih elemenata. Ladovski je bio ideolog asnove. postigao je zrelost nekoliko godina posle racionalizma. Ovaj projekat brace Vesnin isticao se od drugih svojim istinski modernim izgledom. suprotno tome. Racionalna estetika i racionalna arhitektura predstavljale su pre svega primenu naucno ustanovljenih objektivnih kriterijuma na pitanja umetnickog i arhitektonskog projektovanja. znatno je doprineo razvoji njegovih teoretskih postavki i formulisanju racionalisticke doktrine. da se izdaju publikacije . tamo gde je Ladovski naglasavao objektivna geometrijska svojstva prostora i forme. bez obzira da li su ih stvorile ljudske ruke ili priroda. vodio je ka opstem asketskom pristupu stvaralackom procesu. Ladovski – teoreticar i duboko racionalan mislilac. ASNOVA Racionalisti su osnovali organizaciju pod nazivom Udruzenje novih arhitekata (Asnova). Za Ladovskog je bilo od sustinskog znacaja da pri projektovanju postoji naucna studija bpsiholoskih i fizioloskih principa koju upravljaju individualnom spoznajom arhitektonske forme. Nova arhitektura bila bi obelezena koriscenjem prostih i punih oblika bez dekoracije i zato je isticao potrebu razvijanja postupaka pomocu koga bi se odlike svakog upotrebljenog geometrijskog tela istakle arhitektonskim sredstvima. nova struja je naglasavala njihove umetnicke odlike.Konstruktivizam Konstruktivizam. a konstruktivisti preko funkcionalnih i konstruktivnih aspekata arhitektonskog projektovanja. U ranoj fazi konstruktivisti su naglasavali uglavnom konstruktivnu efikasnost novih arhitektonskih oblika. vec treba da stvara nesto novo. Traganje za novim arhitektonskim konceptom veoma ga je interesovalo. jednostavne i ostre forme koje su im bez ikakve dekoracije izgledale strogo korisne. Arhitektonski konstruktivizam se mogao prvi put shvatiti kao nezavisni kreativni pokret na konkursu za Palatu rada u Moskvi 1923. dok je Konstantin Meljnikov postao jedan od najuticajnijih clanova medju arhitektama. On. zadatak Asnove je bio da se stvori prostor za novu arhitekturu i da se ustanovi centar za stvaralacka istrazivanja. jasnom i 23 . osnovni oblicikoji treba da upravljaju oblikovanjem forme jesu prostor. U raspravama o nacinima formulisanja novog izgleda gradjevina. Poziva da se ucestvuje u stvaranju objekata za nove drustvene potrebe. Njihovom udruzenju Osa pridruzio se i jedan broj clanova Asnove. Verovao je da izgled gradjevine ne treba da bude odredjen samo funkcijom. oblik i konstrukcija. Iako konstruktivisti nisu nisu predvideli takav ishod. Dve grupacije su se razvile unutar Asnove. negoje smatrao da arhitekta treba da podstakne mastu posmatraca povezivanjem lako citljivih oblika. inzenjerska tehnologija je u tom periodu postigla velike uspehe. govori o idejama na kojima se zasniva rani konstruktivizam: umetnik ne treba da prikazuje ili interpretira postojece objekte. Odbacivanje umetnosti i tilitaristicki stav prema oblikovanju. iako su prihvatali do tadasnje opste principe. Uporedjujuci umetnicke predmete sa predmetima za svakodenvnu upotrbu. svaki objekat treba da ima saznajni karakter. Nova grupa racionalista je smatrala da je dotadasnji odnos prema umetnosti preterano rigidan i da. medjutim. primenjenim materijalima i njihovim osobinama. svih oblika umetnosti proslosti pa cak i umetnosti kao takve. bio je u direktnoj opoziciji racionalizmu sto se tice pristupa oblikovanju forme. On i Ladovski su se medjusobno dobro dopunjavali.. ALEKSANDAR VESNIN Lider konstruktivizma. prostora i boje. konstruktivisti su smatrali da su to luksuzni predmeti koji su zahtevali nepotreban rad. teoreticari organizator tog pravca razvoja. El Lisicki je ucinio mnogo na sirenju ideja Asnove u sovjetskom savezu i u inostranstvu. njen vodja u pitanjima umetnosti. VLADIMIR KRINSKI Jedan od vodje racionalizma. Konstruktivizam koji se u to vreme uoblicavao kao pokret. rascep Asnove je bio konacan kada su je Ladovski i njegovi sledbenici napustili i osnovali novu organizaciju Udruzenje arhitekata urbanista ARU. dali su prednost traganju za novom arhitektonskom estetikom i tipovima onih javnih i stambenih objekata koji su naglasavali velike i sjajne promene u sovjetskom drustvu. izgled podrazumeva i stvaranje slikovne predstave. teorija treba biti nadogradjena povratkom umetnosti. . razvoj te dve grupe vremenom je poceo da ide razlicitim pravcima.Racionalizam NIKOLAJ LADOVSKI Nikolaj Ladovski je postao priznati lider u racionalistickoj estetici. karakter objekta treba da bude odredjen brzim tempom modernog zivota.. koji su podigli nivo gradjevinskog standarda. u kasnijoj fazi usresredili su se na njihov funkcionalni kvalitet. matematicki preciznim ritmom. Njihov fundamentalni princip bio je odbacivanje umetnickog nacina misljenja i ukrasavanja. nije pozivao na upotrebu jednostavnih geometrijskih kompozicija. Bilo sta umetnik napravi to mora da sadrzi izrazeni konstruktivni karakter i da ne predstavlja bilo kakve predmete iz postojeceg sveta. on je uvek naglasavao ulogu koju u arhitekturi ima prostor i da forma u velikoj meri utice na posmatraca u zavisnosti od materijala koji je primenjen. . Racionalisti su formi prilazili sa pozicija objektivnih zakona percepcije. organizator i lider. U vezi sa tim koristi je najnovije gradjevinske materijale i pridavao je veliku vaznost primeni objektivnih zakona u komponovanju arhitektonske forme. prihvacene su kao novi stilski trend. drugo najvaznije usmerenje sovjetske arhitekture 20-ih godina. Krinski – imao neobicno emotivan prilaz arhitekturi.

obelezavajuci tako spoljne granice objekta. Obrada velikog auditoeijuma je bila narocito znacajna. Naglasava uticaj arhitekture na rast proizvodnih resursa i na napredovanje u industriji i tehnologiji. uprkos razlicitim ulogama koje su imale u razlicitim fazama stila. medjutim svaka od spirala je srezana tako da je ovakvo geometrijsko resenje spreceno. na razvoj u njegovoj zreloj fazi razvoja. Lako i slobodno je kombinovao ultramoderne konstruktivisticke forme. navise i napred. Nije bio istinski konstruktivista. na gradjevinama je kombinovana konstruktivna i funkcionalna efikasnostuz primenu novih arhitektonskih postupaka. sa Vesninom kao predsedavajucim. ubedljivo modeluje svoje fasade. oslobodjenih dekorativnih elemenata. Tokom 20-ih godina odnos racionalizma i konstruktivizma doveo je do osnivanja skole industrijske arhitekture. Njegov Sovjetski paviljon na Medjunarodnoj izlozbi u Parizu 1925. sugerisuci tako da se spomenik nastavlja i ispod povrsine svoje vidljive osnove. svaki od projekata pokazuje izvesnu dozu plasticnosti. nije mogao da ostavi fasadu neobradjenu. Leonidov je bio vodja konstruktivista. predstavlja spiralno 24 .racionalnom organizacijom prostora i odvaznim koriscenjem najnovijih konstruktivnih elemenata i materijala. povezuje kontrasne oblike npr. ovim resenjem otvoren je put ka kreativnom izrazavanju za mnoge arhitekte. konstruktivizam je smatrao pre trendom spoljne obrade nego funkcionalnim metodom. suprotstavljanje zastakljenih i punih zidnih masa i postavljanje pravougaonih elemenata nasuprot kruznim. IVAN LEONIDOV U periodu od 1928. spirale deluju kao da prodiru u tlo. spomenik podseca na teleskop. jednostavnom geometrijskom formom. stroga kompozicija sa jasno istaknutim armirano-betonskim skeletom i zastakljenjem. auditorijum. predstavljao je prekretnicu u istrazivanju mnogih arhitekata. pazljivo izvedene proporcije. sastojao se od ogromne sfere koja je na otvorenoj metalnoj konstrukciji podignuta iznad nivoa zemlje. naucno-istrazivacki institut. Lenjinov institut – kompleks velikih gradjevina na Lenjinovim brdima: biblioteka. Oslobodio se mnogih konvencija i pomogao da se ukloni psiholoska prepreka u prihvatanju novih oblika. ulaze u osnovu ispod modela i to bez prekidanja. donja polovina sfere je bila zastakljena dok je u donjoj bio auditorijum. ciji su predstavnici znatno doprineli ne samo tehnologiji i inzenjerstvu vec i razvoju umetnickih koncepcija. OSA Dva projekta brace Vesnin se moraju izdvojiti zbog uticaja koji su imali na razvoj konstruktivizma. odlicna obrada unutrasnjeg prostora. bilo je prvo i trijumfalno predstavljanje sovjetske arhitekture na svedskoj sceni. Ovaj paviljon se izdvajao medju ostalima svojim modernim izgledom. nagovestava nestabilnost a ipak cvrsto ostaje u ravnotezi. konstrukciju i dekoraciju nije smatrao uzajamno nespojivim. staklene povrsine i velike zidne povrsine bez otvora. Principi prostorne organizacije u zgradama koje je projrktovao veoma su uticali na dalji rad sovjetskih arhitekata. nije manje ekspresivna od sloenih kompozicija. Osa je osnovana 1925. veka. buduci da su koncentricne teze ka tacki koja se nalazi vertikalno iznad centra kruzne osnove. cak ni kada je u pitanju ultramoderna zgrada. ILIJA GOLOSOV Nikada rad nije zasnivao na jednom stilu. do 1930. veka. staklenih povrsina i metalne armature Zgrada berze Arkos – znacajna zbog izuzetno modernog izgleda. kao forma koja se uspinje. uvodjenje novina je smatrao bitnim za arhitektonsko delo. zastakljenom drvenom konstrukcijom i neobicnim spoljnim stepenistem koje je dijagonalno seklo zgradu pravougaone osnove. Upotreba prostih geometrijskih tela. KONSTANTIN MELJNIKOV Izuzetan majstor ekspresivne arhitektonske forme i jedan od najinventivnijih arhitekata 20. uzdrzavanje u organizaciji prostora bili su istinska novost tokom dvadesetih godina. Zgrada casopisa Lenjingradska pravda – jedno od umetnicki najpotpunijih dela 20. dve identicne spirale krecu iz tacaka na obimu kruga. zamisljen je kao da izbija iz same zemlje. glavna briga mu je bila da ostvari odgovarajuci ekspresivni oblik gradjevine. Taj ekstremni minimalizam. kombinacija armirano betonskog skeletnog sistema. vaznost je pridavao funkcionlnom pristupu i najracionalnijoj mogucoj organizaciji osnove. VLADIMIR TATLJIN Spomenik trecoj internacionali – zakovitlana. verovao je da je primena nauke i tehnologije stvar novih i racionalnih postupaka u projektovanju arhitektonskih dela preuzetih iz inzenjerske gradjevinske prakse. Bio je jedan od prvih koji su pocetkom 20-ih shvatili teznju savremenog arhitektonskog oblikovanja ka pojednostavljivanju forme. cvrsta forma. smelim koriscenjem boja. koristio je konstruktivisticke metode u traganju za umetnickim izrazom. MOJSEJ GINZBURG Uticao na dalji razvoj doktrine konstruktivizma. odlika – jasno naglasen strukturalni okvir i preovladavanje staklenih povrsina. ako sto su geometrijski precizno odredjivanje oblika. Konstruktivizam se ogleda samo u fasadama njegovih objekata (velike staklene povrsine).

године. njegovo delo je protest protiv svega sto modernizam sadrzi kao neprirodnost. arhitektura stoga mora biti oslobodjena sterilnih uticaja akademija i njihovih zastarelihformula – cime se ubuduce arhitekturi nametnula umesto starih nova formula. Арт Деко је негде у средини између авангарде и традиције. као и ЗАВЕШТАЊЕМ Ф. Oвy мешавину најбоље илуструје икона америчког Арт Декоа – Chrysler Building. стилски изданак кубистичке мисли која се приметно ослања на Корбизјеов формални вокабулар. Mallet-Stevens у Паризу (1926-7. али се веома брзо шири и постаје интернационална мода у дизајну. РАЈТА. tehnicizam i improvizaciju. kao slobodan prostor koji treba gradjane da privuce spontanoscu. zato je sledeci zadatak CIAM-a bio da se jasno postave tipicne urbane funkcije.) где је артикулација извршена чистим кубистичким формама. Cesto koristi drvo kao gradjevinski materijal. BERNHARD HOETGER. где пирамидално обликовање масе доминира над структуралном експресијом. odgovarali na pitanja i publikovali zakljucke. a istovremeno i predloge za poboljsanje situacije. rad. klasican i skroman materijal iz Finske.”oslobadjanje”.). Ubrzo se video promasaj CIAM-a VIII. Nagnutost kule predstavlja korak unapred. од скелета до облоге. декорацији ентеријера и архитектури. футуризма. 25 .). odnosno gradjenje visokih obkekata u predelima sa velikom gustinom stanovanja. posledica je bio jedan veoma sistematican ali i vrlo apstraktan dokument Atinska povelja. nanovo formulisati ideju moderne arhitekture. на крају.) Стилистички процват Арт Декоа се такође десио у САД-у. rata traje bela epoha u njegovom delu. одлучно незанимљив у PATOUT-ој кући у Avenue Jean-Baptiste Clément у Boulogne-sur-Seine (1929. Бремен. Posleratna epoha se moze definisati kao crvena zbog intenzivnih boja opeke koje Alto u ovom periodu rado primenjuje. New York (1928-30). do pocetka IIsv. У другим деловима Европе. rekreaciju. имућнан. unutrasnja dvorista cesto postavljena u visem nivou. aрx. istaknuti predstavnik organskog gradjenja (arhitektura koja je po obliku i po karakteru slicna prirodnom organizmu). medjutim vremenom se nailazi i na neke slabosti. 1926. Altovo delo fascinira bogatstvom stalno neocekivanih resenja. Хаг. ОРНАМЕНАТА АРТ НУВОА (SULLIVAN). shvata na koji nacin moze biti sprovedena tradicija bez nostalgije sa odredjenim respektom. saobracaj i istorijsko nasledje. stanovanje). rezultat ovog kongresa je bio vazan referat – stan za minimum egzistencije. u tadasnjim politickim uslovima to je oznacavalo veru u napredak komunizma. експресионизма и осталих покрета. АМСТЕРДАМСКУ ШКОЛУ У ХОЛАНДИЈИ (Bijenkorf department store. obradjivali su funkcije koje su mogle biti primenjene i na seosko podrucje (rekreacija. CIAM Osnovan 1928. ALVAR ALTO Njegova najranija ostvarena dela poticu iz doba studija. Као синтеза различитих стилизација. арх. godine i obelezava pocetak akademske faze u modernoj arhitekturi. луксузан и искрено орнаменталан у PIERRW PATOUT-овом Pаvillion du Collectionneur на изложби у Паризу 1925. Комбиновани су утицаји ГОТИКЕ НЕБОДЕРА (CASS GILBERT). и. ТРАДИЦИОНАЛИЗМА (ELIEL SAARINEN) и ИНТЕРНАЦИОНАЛНОГ СТИЛА. која иде јасно испред Арт Декоа као експресија буржоаске моде за авангардом у радикалној природи њене машинске метафоре. aрх. kao dalju funkcionalno uslovljenu zonu. У француској архитектури Арт Деко се појавио у најразноврснијим видовима: − − − − псеудо-пуризам у MALLET-STEVENS-ОВОМ стамбеном комплексу у ул. У почетку је то био само феномен Француске. CIAM VIII:tema je bila gradski centar. CIAM X: moto ”Habitat”. Тамо је Арт Деко био између француске Ecole des Beaux-Arts и модерних конструктивних техника. postajalo je sve jasnije da funkcionalni grad CIAM-a bio shvacen i planiran bez poznavanja specificnih funkcija jednog grada. ne povinuje se konvencijama ni sadasnjosti ni proslosti.). или са ЕКСПРЕСИОНИЗМОМ У НЕМАЧКОЈ (Paula Modersohn-Becker House у Böttchergasse.paragrafi povelje sadrze odredbe o odnosima u gradovima. intenzivan rad za glavni grad. CIAM II: ciljevi – utvrditi probleme u arhitekturi. CIAM I: razlog za osnivanje je bio da se razliciti elementi arhitekture dovedu u sklad i da se njena prava svrha ucini pristupacnom. priznato je da je povelja bila nepotpuna. ART DECO Позајмио назив из изложбе "Exposition Internationale der arts décoratifs art industriels modernes" одржане у Паризу 1925.Л. definisana je stroga funkcionalna zonska podela planova sa zelenim pjasom izmedju razlicitih funkcionalnih oblasti i jedan jedini tip stambenih zgrada. govore o tome da centar grada treba gledati jednostavno. апсорбујући импулсе од кубизма. идеалистичко-технлошки у CHAREAU-овој и BIJVOET-овој Maison de Verre у Паризу (1928-32. Vremenom su odredbe CIAM-a priznate u celom svetu kao ucenje naprednog uredjenja gradova. pet glavnih grupa odredaba obuhvatale su:stanovanje. prosiriti ovu ideju u svim podrucjima savremenog zivota. где је сценографска архитектура високо декоративних фасада остварена кроз употребу полихромије и орнаментацију (модернистичку и историцистичку). КРAМЕР 1924-5. WILLIAM VAN ALEN. Арт Деко је био интегрисан у постојећу архитектонску традицију. drustveni centar Povelja nije uzela u obzir. stroge konture. clanovi su izlozili svoje projekte. budno pratiti resavanja arhitektonskih problema. CIAM III: bavio se problemima pribavljanja zemljista CIAM IV: tema ”funkcionalan grad”. као на пр.

Ниједно није имало видљив утицај на бруталисте. у форми која би била јединствена и запамтљива слика. односно све оно што су претходни модерни сликари одбацили у различитим временским периодима. платна. Строгост оваквог дизајна је била толико упечатљива да је привукла пажњу широм света. Оригинални пуритански ектремизам англеских бруталиста се рапидно интегрисао са интернационалним покретом различитих основа и само слабо упоредивим циљевима. КАО И ОСТАЛЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ. Најпоучнија поређења на ову тему су са активним сликарством (actiionpainting) и musique concrète. shutter=оплата) или отривеног челичног рада је било само последица ове намере. зато што је Kahn био подједнако окупиран сировом природом материјала и бавио се испољавањем инсталација. art brut Dubuffeta и Unité d'Habitation у Марсељу.). не као естетика. Стилске карактеристике рада поменутих старијих су биле познате као "НОВИ ХУМАНИЗАМ" политичке левице. као и изван концепције данашњих зграда. брутализам не представља радикални одељак традиционалног концепта архитектуре – ни у ком случају се не може поредити са технолошким екстремизмом Buckminster Fullera или. New Haven. века. организационог и материјалног концепта који би био. постало је јасно да је неодговарајућа примена овог термина на помодну сентименталну архитектуру какву представља Леонардо Ричи. елегантног структуралног система. типичан пример италијанског бруталистичког објекта је Instituto Marchiodi Spagliardi y Baggio. а делимично због гађења на самозадовољство компромисних старијих који су и даље градили због доброг положаја у "естаблишменту". а. Поред тога. како су тврдили Смитсонови. на неки начин. пажњу су привукли одрађеним карактеристикама архтектуре коју су Смитсонови и њихов круг поштовали или пројектовали. века. мада је одбацило веома мало оног што је било напуштено од стране ранијих модрних 26 . Иако је Гидион погрешио у својој етимологији ("Brute+Alison"). нарочито у Британији после другог светског рата. архитектуру која се налази изнад и испред стилова и моде – међу радовима из прошлости дивили су се јасноћи и фомалности Паладија. тако да су убрзо уследила поређења са делима широм света. ЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ. њихову интелектуалну јасноћу. а употреба сировог АБ (shutter-patterned. Стилски. У ПОЧЕТКУ. ради снимања "стварних звукова". Yale University Art Gallery.). првој правој бруталистичкој грађевини. ова зграда указује на везу брутализма са традицијама архитектуре. потпуно искрено. архитекти JACK LYNN и IVOR SMITH. Са свим својим агресивним тоном и безкомпромисним ставовима. века. Сада брутализам некомпромсног излагања материјала се удружује са брутализмом форме. корени се могу тачно одредити са одређеном прецизношћу у времену и простору. затим. Основу је чинило расположење фрустрације до ког је делимично дошло због тешкоћа грађења. имао је прво у идентификацији Смитсонових као извора израза – или је Алисон Смитсон или њихов пријатељ Гај Оди (који је Питера Смитсона називао "Брутус") био први који је употребио фразу "Нови брутализам". који је био примењен супротно апсолутном хорору разних варки и скривања. Norfolk (149-54. херојској размери англо-барокних архитеката Vanbrugha и Hawksmoora. musique concrète је напустило учтиве фикције које подразумевају производњу звукова вештачким музичким инструментима. VITTORIANO VIGANÒ. Међутим. Инсистирање на примарности датих и неопходних фактора у концепту зраде подстакла је SIR JOHN SUMMERSONA да упореди веровања бруталиста са ригризмом Карла Лодолиа и других теоретичара италијанског илуминизма касног 18. више убедљив него сâм Мисов рад. млађи архитекти су осетили традицију у раду ових великана. У креирању овакве коначне слике предвиђају се и друге пластичне уметности. и као "НОВИ ЕКСПРЕСИОНИЗАМ" деснице. "неопходан" у метафизичком смислу одређеног објекта. са методима радиклних функционалних анализа развијених у Енглеској које је радио Nuffeld Trust. него за узор меtода или стандарда за поређење – овако дивљење бруталиста покрива теме толико различите као што су дизјнирање САД аутомобила или светилиште Исе у Јапану. За стандард су поставили безкомпромисну немилосрдност МИСА и КОРБИЗЈЕА. Фраза "Нови брутализам" је замишљен као пародија на оба претходно наведена. просторног. У исто време. NOVI BRUTALIZAM Нови брутализам је дао јасну форму расположењу које је било широко распрострањено међу млађим архитектама током педесетих. искрену презентацију структуре и материјала. у рано лето 1954. Када је схваћен брутализам комлекса какав је Park Hill. Од ових. и јасним и масивним формама инжињерских структура са почетка 19. Instituto Marchiodi Spagliardi свесно понавља идеје из периода l'architettura razionalista (рационалне архитектуре) који омогућава стварање слике која је потпуно експресивна због крутих реформативних неопходности које чине основу концепта зграде. Comm (1951-3. или било који покушај да се направе бруталисти изван – say – Juan O'Gorman or Paolo Soleri (?????): брутализам подразумева неку врсту покушаја испољавања моралних потреба које су у модерну архитектуру уградили пионири 19.Rezultat 30-0 godisnje internacionalne aktivnosti CIAM-a nije bio stvaralacki. чак. према општој пракси модерне архитектуре. Sheffield. НЕГО И ПРОДОРЕ ЦЕВИ. На овом пољу. СМИТСОНОВИ нису ИСТАКЛИ САМО ЧЕЛИК И ОПЕКУ ТОЛИКО ИСКРЕНО ТАКО ДА ПЕМАШУЈУ ОДСТУПАЊЕ ПРИХВАТЉИВО ЗА МИСА. raspao se zato sto se clanovi utemeljivaci nisu branili od akademskih tendencija. Све време основни циљ брутализма је било проналажење структуралног. Али. АРХИТЕКТУРА ПРОИСТЕКЛА ИЗ НАВЕДЕНИХ УЗОРА ЈЕ. У школи у Hunstantonu. Без сумње траг енглеског пуританизма оправдава ову иницијалну селекцију једноставног. U svakom slucaju CIAM je bio u odredjenim periodima glavna organizacija preko koje su se ideje moderne arhitekture i urbanizma sirile po svetu i zbog toga je znacajan.) LOUISA KAHNA је. иако делови објката на први поглед. да буде изражен. али упркос чињеници да је представљао израз осећања већег дела западног друштва. поред Милана (1958-59. изражена симетрија школе у Hunstanton-у и скривена симетрија Yale Art Gallery напуштају се ради немилосрдне искрености у изражавању функционалних простора и њихових међусобних веза. Actiion-painting је напустило и последње остатке формалне композиције али је и даље прихваало такве "изношене" традиције као што је употреба уљаних боја. БИЛА ИСКЉУЧИВО МИСОВСКА. као што је неформално сликање Jackson Pollocka и неформално планирање Корбизјеова Chapel у Ronchamp-у. Овај покрет карактеришу развоји толико разноврсни. арх. Чак је и прилагодљива правоугаона геометрија рационализма била бачена у страну ради начина композиције базираној на топографији терена и топологији унутрашње циркулације – ово се веома јасно може видети у смештању и планирању Park Hilla. делују мање екстремно од радова нео-либерационих сентименталиста. али оба су служила као примери слика сачињених изван врсте неопходних фундаменталних услова за бруталисте.

принциијелно произашле из модела римске антике. евоцирају традиционалне претходнике. Texas (1966-72. на острву Ösel.). Током касних 40-их Кан пада под утицај Фредерик Кислера и нарочито Бакминстера Фулера. Додатно смишљен Erdman Hall Dormitores за Bryn Mawr College у Bryn Mawr-y саграђен је 1960-5. им се придружује ОСКАР СТОНОРОВ. Студирао је на универзитету у Пенсилванији у Филаделфији од 1920 до 1924. саграђеним 1959-65. која се наставља кроз цео његов рад и утиче на даље генерације млађих архитеката. уметничка галерија Yale-у је била и више од тога: јак геометријски план. GERNE и сарадницима). видљива рамовска конструкција. најекстремнију манифестацију. за њега. била је једнако уздржан и елегантно контролисан комплекс. Paul Creta) и неколико дужих посета Европи. у Естонији. Агресвни торњеви су аксијално организовани у односу на. изгледа. Принцип "кућа у кући" је моћно демонстриран у главној згради скупштине: носећи зидови од опеке. је. У време када је већина америчких авандгардниг архитеката. ХИЈЕРАРХИЈСКА. (1969-74.жудњу за историјом.Д. зграде које личе на замак приказују бројне геометријски декоративне типове. ПРЕДСТАВА УСВОЈЕНА ИЗ РАЈТОВЕ ЗГРАДЕ ЛАРКИН. Conn. и 1957. у сарадњи са ДАГЛАСОМ ОРОМ. NY. 1959. једним од пионира модернизма у САД-у. РАЈЕ). у Њујорку. Ungersa. духовни. такође аксијално компоноване. у траговима екстремне вере у просперитет и раст. није случајно да су његови најуспешнији радови баш религиозне или 27 . MIT и универзитет у Пенсилванији. за градски торањ Municipal Building у Филаделфији. стварајући готово најбитније објекте новог брутализма. Код ове зграде Кан је дао нагласак на основним елемантима његовог будућег архитектонског развоја: ЊЕГОВА НАКЛОНОСТ ЕЛЕМЕНТАРНИМ ГЕОМЕТРИЈСКИМ ФОРМАМА И КОМПОЗИЦИЈАМА. који наставља сарадњу са Каном до 1948. предлагала елегантну техничку перфекцију коју је представљао Мис. ЧЕСТО ДРАМАТИЧНО ТРЕТИРАНА РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ПРОСТОРА "СЛУЖЕНОГ" И ПРОСТОРА "СЛУГЕ".. иако их Howе напушта 1943. у сарадњи са ANNE TYNG. Током 1951-3.В.композитора. су спојена повезујућим елементима у отворен блок. и "служе" их додати торњеви у којима се налазе степенице и вентилациони системи. 1957-60. лабораторијске блокове. футуристички и средњевековни елементи су овде измешани у један неависни поетски језик архитектуре. У (неизграђеном) пријемном центру Кан је по први пут развио принцип "кућа у кући" који је раније. одбацујући измишљене површине ради "стварности" челика и АБ и концепта формане композиције као неопходности за уметност архитектуре. И. којима су додате две куле зграде за биологију (1961-4. у које су смештени АБ елементи са засеченим кружним и лучним елементима. купатило је амблем класичне једноставности и рационалне јачине. свака је покривена зарубљеним пирамидама.. глатка фасада од опека и плафони од АБ тетраедра су били рани показатељи Канове заинетресованости за основе и архетипове архитктуре. непроменљиво практиковали и теоретизирали у оквиру основних традиција архитектуре. у Филаделфији. у којој су распуштени Интернационални стил послератног периода. заиста митски чин. ТИПИЧНА ЗА НОВИ БРУТАЛИЗАМ. Овакви експерименти утопијских мегаструктура довели су до пројекта 1946-7. а грађење од 1973-6. je урадио продужетак уметничке галерије Yale у New Haven-у. године у духу традиције француске Ecole des Beaux-Arts. у првом реду. Калифорнија. Био је члан Групе 10. године. КОЈА СЕ МАНИФЕСТУЈЕ ДЕЛИМИЧНО АПСТРАКТНИМ ИЗРАЗИМА И ДЕЛИМИЧНО (НАРОЧИТО У ПОЗНИМ РАДОВИМА) ЕКСПЛИЦИТНО. После рада у различитим професионалним бироима (међу којима и код академски оријентисаног арх. 1942. КАН. као и његови изведени објекти утичу на архитекте наредних генерација у најодлучујућем смислу. Кан је водећа личност вежне транзиције архитектонске културе. Слично томе. Канова наклоњеност строгој привржености типологији Beaux-Arts примила је пун израз у купатилу за Центар Јеврејске заједнице у Трентону. а који касније постаје главна тема рада О. Између 1941 И 1943. Формални језик потврђује апстрахован историцизам. који је. у нови формализам. LUJ KAN Рођен је 1901. од које су настали пост-модернизам и рационална архитектура. отворио је свој биро 1937. Канови пројекти. али. У контексту оживљавања академизма педесетих. преко новог брутализма. у сарадњи са PRESTON M. Унитаристичка цркава у Рочестеру. се удружио са GEORGE HOWOM. који је био инпирисан Корбизјеовим Ville Radieuse и у ком je технолошко-геометријска еуфорија употребљена да открије тешку. Три лабораторијска блока. тежио да попуни са монументалном свечаношћу – дубоко америчку . Канје предавао на разним институтима. чисти и призматични геометријски волумени. Кан – иако је кретао од естетике великана немачког рационализма – презентује одважну и вешту храпавост! Обукао је архитектуру "beinahe nichts" (готово ништа) у једну експресивну и масивну монументалност. Фулеров утицај је посебно јак у разним пројектима базираним на геодезијским принципимакоје Кан ради између 1952. скицирао (American Consulate in Luanda.М. Међу његове касније битне радове у САД-у спадају Kimbell Art Museum у Fort Worth-у. бруталисти су. историјску монументалност. Angola). уа сарадњи СА Б. ДОШИЈЕМ И А.) Трећи свет је коначно омогућио Кану да оствари своје идеје урбаног планирања и архитектонских мишљења у великим размерама: планирање центра владе Decca је почело 1962. правоугаоне основе. укључујући и Yale University. Фулеровог ватреног присталице. за Midtown City Center Forum у Филаделфији који се надовезује на његовњ ранији пројекат за рационални град. Рацоналистички. а умро 1974. NY: петоугаоне просторије израстају из крстолике основе. ПРЕТЕРАНО ИСТИЦАНЊЕ ФУНКЦИЈЕ И КОНСТРУКЦИЈЕ НАГИЊЕ КА ФОРМАЛИСТИЧКОЈ АУТОНОМИЈИ. осим срдењег елемента. док су први потпуно затворени други су континуирано застакљени. HOWЕ И СТОНОРОВ стварају често помињано Caever Court Housing насеље Coatesville. једноставни. после Канове смрти. УЧЕШЋЕ ДУАЛИЗМА "ТИШИНЕ И СВЕТЛА" НЕ ОСЛОБОЂЕНА МИТСКИХ КОНОТАЦИЈА. Ра. потпуно слободни и неоптерећени. Оно што је било изражавано – ипак не потпуно – у New Haven-у и Трентону синтетизовано је и усавршено у Alfred Newton Richards Medical Research Building универзитета у Пенсилванији у Филаделфији. 1941. Подржавани понекад одлучном тајном и метафизички прожетом архитектонском филозофијом. ПОВРАТАК ПРОШЛОСТИ. У лабораторијским зградама Jonas Salk Institute у La Jolla. КОНАЧНО. "услужни" мезанини испод сваког лабораторијског нивоа (где су смештене и носеће структуре и техничке/механичке инсталације) обезбеђују потпуно слободну и функционалну организацију радних простора као и у Richards Medical Research Building.Тако су лабораторијски простори. саграђена 1959-67. Ипак. Његово екзактно трагање за архитектонском формом. Као и Индијски институт за менаџмент у Ахмедабаду у Индији (1962-7. и Yale Center за британску уметност у New Haven. МОНУМЕНТАЛИЗАЦИЈА СЕКУНДАРНИХ ЕЛЕМЕНАТА.

Стално критикован као полемичан или непрецизан. ovde jasno dolazi do izrazaja metabolicko razlikovanje nejednakih ritmova promene (dugovecna konstrukcija. KASNI MODERNIZAM razvijaju osnovne postavke modrnizma ali u mnogo kompleksnijem vidu. током средине седамдесетих нашироко ушао у употребу да опише еклектички тил који користи елементе разних периода. које је истовремено производило отпор и давало импулс. mehanicki uredjaji instalacije i komunikacioni sistemi konstrukcija se u kratkom roku montira na gradilistu. мање више. cigla je koriscena jedino za dimnjak. New Harmony. • Muzej primenjene umetnosti. smestena je u prirodnom posumljenom okruzenju sa kojim belina kuce cini kontrast. Aldo van Ajk Arhigram – P Kuk. rafinirana upotreba delikatnih modernih materijala nerđajući čelik. najveca slicnost sa brodom ( dimnjaci. рационална или хуманистичка. Arata Isozaki – Grozdovi u vazduhu. tako da se elementi mogu dodavati ili demontirati u zavisnosti od funkcionalnih potreba. постмодернизам .) Filip Džonson • staklena kuća. Kikutake. ograda). 28 . Овакав став у архитектури није постао општи. постоји као главна тема у многим областима уметничког изражавања.. u modularnu konstrukciju su ubacene razlicite kapsyle. Vuds. uvek vidljiva mreza na fasadam njegovih objekata. komponovan od komunikaciono-instalacionih vertikala izmedju kojih su kao mostovi okaceni kancelarijski spratovi. kombinuje staklo sa livenim gvozdjem. prostorna mreza nacinjena od povijenih cevi koje na krajevima imaju flanse. projekat predvidja razlicite stupnjeve rasta i izdeljen je na cikluse i podcikluse. J Fridmen Metabolizam – Kurokava. 1977-83 Proširenje Tate Galery. mesavina radikalno novog i starog tj. и као такав. У својој најширој дефиницији овај термин може описивати један светски став који одбацује сва истинољyбља запада: религиозна. bazirani na krugu i kvadratu. emajl. R Heron. zgrada je propracena tekstualnim objasnjenjem. kako bi moderan pokret mogao da prati sve aluzije. Majerova prva publikovana kuca. Kenco Tange – Gradska vecnica. Projekat za Tokijski zaliv. koji odaju kvalitet. konstrukcija se sastoji samo od jedne modularne jedinice koja se ponavlja vise puta. arhitektonska publicistika je postala sastavni deo objekta. menjanja i propadanja je osnovna ideja japanskih metabolista. New Canaan. izuzetno precizan u izradi detalja. to naglasavanje rasta. a da se ne poremeti ono sto je izgradjeno. нарочито оних из класичне традиције. potpuno providna kuca. kritikovan da stalno prekraja svoje arhitektonske principe. Џејмс Стирлинг и Марио Бота. 1975 – uticaj Misa-Sigram Richard Meier Njegovu arhitekturu karakterisu beli emajlirani paneli. Frankfurt. brodske ograde. Yamanashi Press centar. dinamicnost zidnih povrsina. planovi su geometrizovani. Džejms Stirling. »Novi talas« – Isozaki. Al. • Daglass House. али је. 1980.симболичке природе. upotrebom obogaćenog arh rečnika već krajem 50-ih i početkom 60-ih dolazi do uporednog toka ova dva donekle i suprotstavljena pravca savremene arh kasno-moderna ili neo-moderna ima kao osnovna obeležja sledeće: geometrijski sklopovi naglašena svetlost pa i belina prostorna dinamika funkcija – i dalje naglašena dramatična artikulacija konstrukcija. koji se konzolno kace na fiksne nosace – jezgra. tradicije. • Kule Penzoil. a prazni prostori pruzaju mogucnost kasnijih prosirenja. Kenzo Tange. као што су Алдо Роси. drvena konstrukcija sa celicnim podupiracima. Кан је предвидео један од главних проблема седамдесетих и осамдесетих и тако припремио пут за веома различите личности. urbani sistem.. tako da njihova ostvarenja cesto postaju superiorna u odnosu na te prvobitne zamisli. 1949 – Misovsko delo. Kiso Kurokava – Expo 70.. Stirling Tim 10 – Bakema. London POST MODERNA Пост-модерна је термин који се користи у разним дисциплинама као опис стила или теоретског гледишта супротног модернизму или као његова замена.. Креативним учећшем прошлости. Indiana. High-tech arhitektura Slick-tech arhitektura (uglađena tehnologija. • Smith House. METABOLIZAM Preuzimaju mnoge ideje i vizije iz drugih izvora i sistematski ih usavrsavali. 1979-84 • Ateneum. moderni materijali i tehnika i tehnologija svih vrsta i dalje se obilato koriste (kao i u modernoj) već ranih 60-ih godina niz alternativ arh pravaca: Novi brutalizam – A&P Smitson. kratkovecni elementi ispune). tako da se svakoh pet godina mogu dodavati novi segmenti. unutrasnja rampa odaje slicnost sa Le Korbizijeovom Vilom Savua. obrazuju ga mnogobrojni montazno-demontazni elementi. eksperimentise • Galerija u Štutgartu. a brzo se i demontira.

5m. Kentaki. delimično uz prisustvo nekih novina pluralistički pristup – uključivanje a ne iskuljučivanje. да су форма и изглед зграде условљене и да логички произилазе из програма објекта.. Long Bič Ajlend. objekat podeljen na bazis. на Стравинског. Ѕиста. socijalnih. voli kompleksnosti i protivrecnosti u arhitekturi. Chicago. 1982. различити стамбени пројекти Robertа Sternа. polihromiju i pet redova. New Orleans. напори за дефинисањем модернизма су почели да нарастају управо у моменту када је велики број људи осећао да модернизам припада историјској прошлости. duha mesta zasnovana umnogome na kritici izvesnih odlika moderne arh toga vremena: dogmatizam funkcionalistički formalizam radikalizam u oslanjanju na teh sredstva napuštanje ciljeva ''herojske moderne'' masovna proizvodnja sterilnih modela odsustvo smisla za kontekst i nasleđe neke od ključnih postavki post-moderne: slobodniji odnos prema funkciji istorijske reference – ne istoricizam prisustvo klasicizma – bez kanoničnih oblika. telo i kapitel.1962 • Guild House. smatra da su struktura i dekoracija odvojeni entiteti. пастелне боје и претерана величина главних носача Грејвсовог рада ду најчешће ознаке "пост-модерног" стила. • zgrada »Humana«. развијену на западу и у неколико америчких држава. koristi istorijske forme i naglasava koriscenje boje. Portland. secene polu-oblike. modernisticke crno-bele pruge. I izdanje '77 slobodniji način izražavanja. 1971-73 • Trubeck&Wislocki Houses. арх. tezi originalnosti. koristi elemente na jedan zaokrenut. ova neiskljuciva arhitektura prihvatai neon. protiv istoricizma je. Oregon. • Projekat kuće na plaži. Pensilvanija. istovremena prisutnost više različitih izvora i uzora populistički pristur – popularnost. пре свега. 1970 Charles Moore. Anti-Cruelty Society. арх.). архитеката Johnson и Burgee. Све чешће се током раних осамдесетих термин "пост-модерна" користи много дубље да опише фундаменталну промену претпоставки о архитектури и друштву. opštenje sa svima kojima je arh upućena - Majkl Grejvs. Portland. У првом смислу. nasleđu. Piazza d'Italia. dvostruko kodiranje – delimično moderan. on mesa istoriju.. и "модерну" мислећи на специфичне идеале и циљеве раног 20.често иронично. Неколико писаца новијег доба праве разлику између "модернизма" у најширем смислу. bogatiji jezik otvorenost prema istoriji. arhitektura po meri coveka. eklekticizam. често одбацивани. Pensilvanija. И заиста. nerdjajuci celik. kapitel0. • Kuća Pirson. Nju Orleans. uzori kontekst – regionalnost umesto internacionalnosti semiotika – značenje arh forme simbolizam – arh kao simbol komunikacija – jezik slikovan. relativno jednostavna. • Brant House. Masačusets. reiterpretiranje.). 1960-63 • Lieb House. века. 1957. 1980-82.). рационалну. Stanley Tigerman (1980. kucni broj visok 1. konteksta. као реѕзултат. 1976-79. Public Services Building (1980-2. Аустријски путнички биро у Бечу. fontane. postmoderni klasicizam. arhitektura treba da se bazira na zeljama klijenta i karakteristike podrucja. koristi humor kao integralni deo arhitekture.Dženks.fasada simetricna. 1966-69. izgleda kao da njegova dela slave pastis i kic. и. ekonomskih i kulturnih procesa Jezik PostModerne arh. Charles Moore (1975-80. Kalifornija. пикаса и Лорбизјеа. 1960 • Stambena kuća. пост'модерна би била реакција на научну. 1976 • Kulturni centar. су поново преиспитивани и. slabo izrazen klasican oblik (bazis. Česnat Hil. Česnat Hil. dekoracija treba da odrazava kulturu u kojoj postoji. Aldo van Ajk. 1959 • Zgrada sedišta Udruženja medicinskih sestara za kućnu negu. mit i kreativnost • Piazza d' Italia. Hans Hollein (1978. мислећи на ѕападну хуманистичку традицију. 1977 • Adam zgrada. odgovara na potrebe korisnika. koristi italijanske elemente. pitanja kontinuiteta. stub. 1983 Robert Venturi. humana. напр. културу човека. Морални императиви модернима.) NY. Michael Graves. potpuno nezavisna od unutrasnjeg prostora. Елиота. unutrasnjost slozena. smatra da arhitektura ne treba samo vizuelno da utice na posmatraca. komunikacioni prostor iskosen. Filadelfija. Konektikat.). vezan za slbo izrazen antropomorfizam (glava i noge). • Kuća Crooks. Принципијелни проблем у коришћењу овог термина у овом другом смислу произилази из чињенице да он не решава (одбцује) амбиције које увек настају под идејом самог "модернизма". ranih 70-ih godina nastaje usled promenjenih političkih. cudan oblik prozora – krug prosecen kod stepenista samo tamo gde je i potrebno. prevedenih u novi postmoderni klasicizam. Nort Pen. Oregon. • Javna biblioteka. vec da ima uticaja na sva cula. природе материјала и конструкција. svez nacin. Поунда. Често коришћени као примери су: зграда АТ&Т (1978-83. 29 .

Beč. beskompromisno istrazivanje tehnoloskih inovacija i formi. unutrasnjost avionski hangar poduprt gigantskim nosacima. 1974 • Muzej moderne umetn. koristi od materijala kamen. velica tehnologiju i estetiku buducnosti. arhitektura nije zadovoljavanje potreba mediokriteta.M. Malaysia. 1971 • Teatro del Mondo. bazira se na iznenadjenju. najvaznija ostvarenja su mu satorske zgrade. London. • Stambeni blok u Milanu. Amsterdam. • Pacific Design Center.. Al. 1963-73 • Gradska skupština. jedva naznaceno isdizanje stepenika. i prostorije za dnevni boravak – prizemlje. kretanje postaje primarni sdrzaj zgrade. 1974-80 • Blok Abraxas. diferencijacija postoji i u samom objektu na prostorije za spavanje – sprat. smatra da je arhitektura baz cilja. Engleska. fokus na tradicionalnim oblicima i objektima. mesto je uslovljeno laganim i postepenim odvijanjem jednog osmisljenog dogadjaja. 1984 Rob i Leon Krier • Bela kuća. 1975 • Petronas Twin Towers.šatori • Nemački paviljon Sv izložbi 1967. iako stavlja naglasak na tehnologiju. Ricardo Bofill • Les Arcades du Lac. 1986 • 30 . 1977. Marne la Vallee. koristi zid zavese i ramovsku konstrukciju. konstrukcija tako nasilno ogoljena. posvecuje paznju detaljima. projektuje visece krovove i vazduhom napunjene konstrukcije. promena sara poplocanog poda. simetrija. emajl. zalaze se za autonomiju arhitekture u okviru date kulture. Beč. zanimaju ga i konstruktivni sistemi. 1979 Otto Frei. 1977-80 • Royal Mint Skver.• Dečji dom. Pariz. vec se trudi da je (namerno) preuvelica. 1975-77. Bobur. arhitektura je stvar elite. berlin. bavi se ujedno i socijalnim i ekoloskim problemima. diferencijacija spoljnjeg i unutrasnjeg sveta vrlo je suptilno naznacena. Menhengladbah '83 I. raskosna arhitektura. 1968-73 • Staklena piramida u Luvru. ne smatra da arhitektura treba ostati izolovana u odnosu na komercijalne sile (stilove). 1982-83 • Banka u Hong-Kongu. . Masačusets.nerđajući čelik. beton. • Muzej u Hjustonu. London. 1981 Richard Rogers. 1974 SLICK-TECH ARHITEKTURA Slick-tech arhitektura (uglađena tehnologija. ideja je dokazano skupa i teska za izvodjenje. 1979-83 Aldo Rosi. smatra da se arhitektura moze razvijati samo ako ima podlogu u trenutnoj tradiciji konstruktivnih sistema. Montreal • Krov stadiona za OI Minhen. • Habitat. staklo i celik.Pei. izlozena konstrukcija i mehanicka oprema obojena u francusko plavo i crveno. 1971-75 • Zgrada Renoa. Ipswich. • Poslovna kula. originalan koncept. 1966. ispituje prirodne (bioloske) strukture i skoljke • EXPO ' 60 Hamburg. njegova arhitektura je kombinacija tehnoloskih formi i onoga sto je neophodno za podmirivanje potreba i konfora korisnika. Klivlend. USA Cesar Peli. 1972 Ungers • Muzej arhitekture. redukcija oblika na osnovne forme. forma ne sledi funkciju. Teksas. Trst. • Lloyd's. 1965 • Juvelirska radnja. • Retti Candle Shop. 1973 • Projekat groblja u Modeni. celijska sema objekata. LA. Norman Foster. gradi prefinjene gradjevine od stakla. rafinirana upotreba delikatnih modernih materijala . geometrijski oblici se ponavljaju. odbacuje klasicnu proslost. ''hram biznisa'' zajedno Centar Žorž Pompidu. najznacajniji vid izrazavanja za njega je preko omotaca objekta. Sv Izložba Montreal. Frankfurt. ostar geometrijski dizajn. • Willis Faber & Dumas. on ne samo da personifikuje tradiciju. naglasava znacaj modularnih mera i prefabrikovanog nacina gradnje. 1991-97 Moshe Safdie. Pariz • Muzej rokenrola. Gropijusov ucenik. • Izložbeni paviljon u Arnheimu.) karakteristična za kasnu modernu predstavnici ove veoma savremene linije su: Hans Hollein.. 1967 HIGH-TECH ARHITEKTURA Renzo Piano.

Pariz. 1983 Peter Eisenman. izumeo je geodezijsku kupolu. 1978-79 • Low School. Karlsrue • Projekat za veliku biblioteku • EUROLILLE – kongresna i izlozbena hala. osećajno – tolpta.»Plug-in City« »Utikački grad« ’65 • Piter Kuk – Kula za Montrealsku izložbu. kombinuje smislene zakrivljene forme sa kompleksnim dekonstruktivnim masama. sem vizuelnog naglašava se i taktilno. 6. • Dymaxion House. preteče El Lisicki. čulna spoznaja a ne racionalna 1988 – promocija dekonstrukcije u arh Čumi i Ajzenman se pozivaju na Deridu Metodi – primena 4 osnovna principa: sudarajući uglovi u horizontalnom planu sudarajući uglovi u vetikalnom planu sudarajući geometrijski sistemi »slučajni metodi« Frank O' Gehry. razvoj lokalnih kultura Danska – Jorn Utzon. 1985 Bernard Tscumi • Park la Vilette. Monte Carlo. uzima u obzir i uslove na terenu i program.. 1964 • Ron Heron .• Šangajska banka. strujanja vazduha. Australija. Lil KRITIČKI REGIONALIZAM nije stil već kritička kategorija sa izvesnim zajedničkim odlikama stavovi i principi: kritički odnos prema modernizaciji uklapanje objekta u fizičke granice mesta. Merilend Zaha Hadid • The Peak Club. 1964 • Piter Kuk . 5. lokalni građevinski materijali. Japan. 1983 • Poslovna zgrada. Berlin. 4. 1961 • Denis Krompton »Kompjuterski grad«. 1969 • Zgrada za zabave. 1984 • Kancelarije. 1981 • California Aerospace Museum.. 1957 1. 1982 Daniel Libeskind • City Edge Competision. 1969 DEKONSTRUKTIVIZAM 1. 1987 Rem Koolhas • Nacionalni plesni teatar. 1982-84 • Fish Restaurant. 3. 31 . reinterpretacija elemenata reionalnog bez kič pristupa. kraj Berlinskog zida. LA. Engleska. novih tehnika i tehnologija 7. 4. ‘67 • »Instant grad« . vlažnost. minimum materijala. 2.Arhigram. svetlo. Berlin. Rodčenko. Meljnikov. Hag • Centar za umetnost i tehnoloske komunikacije. braća Vesnin konstruktivizam preteča dekonstruktivizma svako delo u sebi sadrži dekonstrukciju razvio ju je franc filozof Žak Derida 60-ih ideje se prenose i na teoriju arhitekture odbacuje se nauka. 3.. 1986 • Centar za vizuelne umetnosti.»Spacijalni grad«. strukturalni integritet i skulpturalna harmonija. 1927 • Dymaxion World • Geodezijska kupola nad Menhetnom. maksimalna korisnost.»Hodajući grad«.. 2. nepojmljive stvari su i najvažnije. Santa Monika. Calif. Norvič Bakminster Fuller. njegovi objekti su vise funkcionalne skulpture nego zgrade. korišćenje savremene prakse. klima. razbija se kulturni model satelita potčinjenih velikim centrima. LA. • Sidnejska opera. postizuci tako odlicne rezultate. 1985 • Aerodrom. Konektikat. • »Anti-kuća«. ideja je da stvori kontekstualno ne povezanu arhitekturu • Frank House. Hong-Kong. zvuci. NY Arhigram • Jona Fridmen . izbegavanje slobodnostojećih objekata tektonsko – oblikovno ispred scenografskog regionalizam – naglašavanje specifikuma postojećeg prostora – topografija. 1972 • Fridrihštat. mirisi.

bestezinski izgled. Lugano. 1978 Carlo Scarpa • Umetnička galerija. Barselona. 1967 • Kompleks Walden 7. 1928.Centro Direzionale. apartmani. Šindler. 1938 • Vrtna izložba Kifissia. Palm Springs. Venecija. 1958-65 • Kuća Beires. naglasava zanatstvo i geometrijski red. neobradjene betonske povrsine. Peruđa. 1970-75 Portugalija – Alvar Siza Vieira • Bazen u Quinta de Conceicao.• crkva u Kopenhagenu. Tami. Cirih. 1973-76 • Zgrada stamb udruženja u Portu. geometrijska jednostavnost. Dimitris i Susana • Stanovi u ulici Benaki. protivno japanskoj tradiciji projektuje zzatvorene prostore umesto otvorene. 1940 • Niz jeftinih stambenih šema i hotela za nacionalnu turističku organizaciju Xenia. • Predlog . 32 . 1956-66 Pikionis • Park na brdu Filopapus. koristi armirani beton Lovell House. 1957 Antonakakis. California. 1975 • • Kaufmann Desert House. 1973-77 • Ekspozitura banke Pinto. Atina. Barselona. Calpe. Sitges. 1964 • Kompleks Xanadu. 1946. '40 Tami Grčka – Aris Konstantinidis • Kuća Eleusis.Železnička stanica. njegova dela postuju topografske uslove i regionalne karakteristike. 1947 • Spomenik Satelite City Towers. 1961-63 Švajcarska – Atelje 5 – Sartoris. California. Carloni • Zgrada kantonalne biblioteke. koristi beton i staklo koji odrazavaju moderan progres u Japanu i svetu. 1974 Meksiko – Luis Barragan • Kuća sa ateljeom. industrijalizovane stambene zgrade stoje u kontrastu sa prirodom. Japan – Tadao Ando. laki metalni ramovi sa stuko obradom kako bi se stvorila lak. Atina. dramaticne ravne povrsine. • Kuća Koshino. • kuća u Riva san Vitale 1972-73 • projekat . at Los Angeles. 1976 Katalonija – Coderach (Koderah) • Stambeni blok ISM-a. 1981 Italija – Mario Botta. 1956 Ricardo Bofill • Calle Nicaragua. 1951 • Casa Catasus. Osaka. 1957 SAD (Kalifornija) – Neutra.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful