1.

Globalni izvori radnog prava -Globalni izvori su akti univerzalnog kapaciteta i njih donose svetske međunarodne organizacije kao što su Organizacija UN i međunarodna organizacija rada.Organizacija UN je svetska organizacija država .Njeni glavni organi su Generalna skupština,ekonomski i socijalni savet, savet bezbednosti,starateljski savet,međunarodni sud pravde i sekretarijat.Posebni značaj ima ekonomski i socijalni savet sa mandatom da prati stanje,daje preporuke i usklađuje rad specijalizovanih organizacija, a one su Međunarodna organizacija rada,organizacija za prosvetu,nauku i kulturu i Svetska zdravstvena organizacija.Organizacije UN je usvojila mnoge akte o položaju radnika i njihovih porodica, a najvažniji su univerzalna deklaracija o pravima čoveka i međunarodni pakt o socijalnim,ekonomskim i kulturnim pravima. Univerzalna deklaracija o pravima čoveka je usvojena 1948.i proklamuje: 1)slobodan izbor zaposlenja,pravo na rad,zaštitu za slučaj nezaposlenosti,zadovoljavajuće uslove rada 2)pravo na jednaku zaradu za jednak rad 3)pravo na pravednu i zadovoljavajuću naknadu za rad koja radniku i njegovoj porodici obezbeđuje dostojanstven život 4)pravo na sindikalno udruživanje i delovanje 5)pravo na ograničeno radno vreme,odmore,povremeno odsustvovanje posla 6)pravo na osiguranje u slučaju bolesti,nezaposlenosti i drugih socijalnih rizika. Međunarodni pakt o socijalnim ,ekonomskim i kulturnim pravima je usvojen na sednici generalne skupštine .1966. i ovaj pakt ustanovljava: 1)pravo na slobodu izbora,pravo na rad i očuvanje zaposlenja 2)pravo na pravične i povoljne uslove rada,ograničenog trajanja radnog veremena ,odmora i naknade zarade za vreme odsustvovanja 3)slobodu sindikalnog delovanja i organizovanja 4)pravo na materijalno obezbeđenje i socijalno osiguranje 5)pravo na zaštitu majki,dece i mladih radnika,zaštitu od ekonomske i socijalne eksploatacije 6)pravo na životni standard koji omogućava zadovoljavanje ličnih i porodičnih potreba u pogledu ishrane,obuće ,odeće,smeštaja 7)pravo na mentalno i fizičko zrdavlje 8)pravo na obrazovanje Međunarodna organizacija rada je osnovana Versajskim ugovorom o miru 1919. zajedno sa društvom naroda.Organi ove međunarodne organizacije rada su:opšta konferencija,administrativni savet,međunarodni biro rada,generalni direktor međunarodnog biroa rada.MOR ima i svoj ustav i svoje pravilnike.Normativna delatnost MORa ostvaruje se putem preporuka i konevencija koje donosi opšta konferencija 2/3 većinom prisutnih posle složenog postupka utvrđenog ustavom MORa i pravilnicima opšte konferencije.

2. Konvencije i preporuke međunarodne organizacije rada -Preporuke MORa nemaju obaveznu pravnu snagu,ali imaju moralni i politički autoritet jer nude ideje i stavove .Preporuka može biti samostalni ili komplementarni akt .Preporuka je samostalni akt kada se odnosi na pitanja koja nisu regulisana konvencijom i tada se usvaja umesto konvencije.Preporuka je komplementarni akt kada se donosi paralelno sa konvencijom i da pomogne njenoj primeni. Konvencije MORa imaju pravnu snagu pa obavezuju države članica da svoje unutrašnje pravo usklade sa njihovim odredbama.. Obavezuje tek kada je nadležni organ države članice ratifikuju.Država je slobodna da pitanja koja su predmet konvencije uredi po svom nahođenju.Konvencija se ratifikuje u tekstu kakav je usvojen, nisu moguće izmene i dopune i ratifikacija može biti uslovna, delimična ili sa rezervom.Uvođenje konvencije u unutrašnji pravni sistem vrši se donošenjem ili noveliranjem zakona ili drugih propisa.Postoje dva metoda nadzora nad implementacijom konvencije,a to su opšti ili specijalni nadzori. Opšti se sprovodi po službenoj dužnosti ili po zahtevu ovlašćenog lica. Vrši se: 1)slanjem izveštaja o ratifikaciji i sprovođenju konvencije 2)razmatranjem i ocenom tog izveštaja od strane eksperata komiteta 3)upućivanjem nalaza komiteta eksperta komisiji za primenu konvencija i preporuka kako bi ona dostavila na odgovor vladi 4)razmatranjem odgovora i izveštaja kao i usvajanjem zaključaka koje se dostavljaju opštoj konveciji 5)verifikacijom izveštaja i zaključaka komisije 6)predizimanjem odgovarajućih mera. Opšti nadzor po zahtevu ovlašćenog subjekta vrši se povodom prigovora ili žalbe.Prigovor može da podnese svaka profesionalna organizacija radnika ili poslodavaca.Žalbu može da podnese svaka država članica protiv druge države članice ako smatra da ne primenjuje konvenciju koju su obe države ratifikovale.Nju razmatra anketna komisija i svoj izveštaj dostavlja administrativnom savetu.Na osnovu tog izveštaja ovaj savet upućuje zainteresovanim vladama zaključke i preporuke i ako ni oni ne budu prihvaćeni savet upućuje žalioca na međunarodni sud pravde. 3. Regionalni izvori radnog prava Dejstvo regionalnih izvora je ograničeno na države koje pripadaju određenim regionalnim organizacijama.Evropska konvncija za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je usvojena 1950. Kasnije je obogaćena sa 11 protokola .Ova konvencija se bavi ukupnim korpusom ljudskih prava i sloboda ,ali su za oblast rada i socijalnog osiguranja od posebnog zanačaja, zabrana prinudnog rada,sloboda sindikalnog okupljanja i udruživanja i zabrana diskriminacije po bilo kom statusno osnovu.O primeni ove konvencije bavi se Evropski sud za ljudska prava.

4.(3) Evropska socijalna povelja Evropska socijalna povelja je usvojena 1961. a dopunjena je protokolima iz 1988,1991,1995.revidirana je 1996. Povelja utrđuje katalog prava ,režim obaveza i sistem nadzora.Katalog prava čine standardi koji se nude kao deklaracija ciljeva kojima članice saveta treba da teže pri oblikovanju nacionalnog radnog prava.on obuhvata: 1) pravo na rad i slobodu rada; 2)pravo na pravicne uslove rada 3) na bezbedne i zdrave uslove rada 4)pravo na pravičnu naknadu za rad 5) na kolektivno pregovaranje 6)pravo na posebnu zaštitu dece ii omladine 7) na udruživanje i organizovano delovanje radnika i poslodavaca 8)pravo na profesionalnu orijentaciju 9)pravo na posebnu zaštitu žena kod materinstva 10)pravo na profesionnalnu obuku 11)pravo na zaštitu zdravlja 12)pravo na beneficije zbog bavljenja socijalnim staranjem 13)pravo porodice radnika i pravo dece i omladine na odgovarajuću socijani,pravnu i ekeonomsku zaštitu 14)pravo migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoć 15)pravo radnika na informisanje i konsultovanje 16)pravo starih lica na posebnu zaštitu 17)pravo na dostojanstvo u radu 18)pravo na zaštitu od siromaštva 19)pravo na stambeni smeštaj Režim obaveze: članica saveta je dužna da katalog prava smatra deklaracijom ciljeva koje treba da ostvari pri utvrđivanju odnosa u sferi rada i socijalnog osiguranja.Ona ima i dve obaveze: 1)da preuzme najmanje 6 od 9 kompletno numerisanih članova(pravo na rad i slobodu rada;pravo na udruživanje i oraganizovanje radnika i poslodavaca; pravo na posebnu zaštitu dece i omladine;pravo na kolektivno pregovaranje;pravo na socijalnu i medicinsku pomoć;pravo na socijalno osiguranje;pravo porodice na odgovarajuću socijalnu,pravnu i ekeonomsku zaštitu;pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman zapošljavanja i rada) 2)da preuzme najmanje 16 numerisanih članova povelje ili 63 numerisana stava iz bilo kojih čalonova povelje. Nadzor se vrši putem izveštaja i kolektivnih žalbi.Izveštaji su osnovni innstrument žalbi.Svaka članica saveta dužna je da uputi početni izveštaj o prihvaćenim ili neprihvaćenim odrebama povelje .Ekspertsko telo razmatra izveštaje,sačinjava zaključke koje dostavlja komitetu ministara da 2/3 većinom usvoju preporuku za članicu saveta koja je dostavila izveštaj,a ta preporuka nije obavezujuća.Mogu je podneti međunarodna udruženja radnika i međunarodne nevladine organizacije.Ekspertsko telo prispelu žalbu najpre razmatra i pošto izvrši procenu sačinjava izveštaj sa zaključcima i dostavlja ga komitetu ministara koji o predmetu žalbe usvaja rezoluciju.Ako nađe da primena povelje nije zadovoljavajuća,komitet ministara 2/3 većinom usvaja preporuku i sačinjava žalbu i upućuje je članici saveta protiv koje je žalba podneta. Ona ima obavezu da u narednom izveštaju o primeni povelje obavesti komitet ministara o preduzetim merama.

Državna zajednica SCG nema zakonodavna ovlašćenja u oblasti rad i socijalnog osiguranja.Mala povelja sadrži načelne odredbe o pravima u slobodana u oblasti rada i socijalnog osiguranja. Bilateralni izvori su ugovori dve države zaključeni radi regulisanja određenih pitanja u oblasti rada i socijalnog osiguranja. Srbija ima svoj ustav . na .Nekad je potrebno da se sprovođenje zakona obezbedi drugim propisom. Luksemburgom u oblasti zapošljavanja i rada.Pod njima se podrazumevaju međunarodni ugovori i sporazumi koji su ratifikovani.a tu oblast uređuju zakoni država članica.Kada je norma međunarodnog prava uvedena u unutrašnji pravni sistem primena propisa znači i primenu međunarodnog prava.Podzakonski akti vlade su pravilnici .Belgijom . zakon o radu ima potpunu i direktnu primenu.Uređivanje radnog prava spada u isključivu zakonodavnu nadležnost države članice.Propise donosi organ zakonodavne vlasti.Ti ugovori obavezuju samo države ugovornice.Austrijom..Prema članu ustavne povelje SCG odredbe međunarodnih ugovora u ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama koji važe na teritoriji SCG neposredno se primenjuju. Radni odnosi su uređeni matičnim zakonom i zakonima koji se primenjuju u pojedinim oblastima rada:Matični zakon o radnim odnosi na je Zakon o radu . Bilateralni ugovori kao izvor radnog prava Bilateralni izvori su ugovori dve države zaključeni radi regulisanja određenih pitanja u oblasti rada i socijalnog osiguranja.Sa Francuskom.Za određene organe postoji specijalni propisi o radnim odnosima.5. Odnos međunarodnih i unutrašnjih izvora radnog prava Globalni izvori su akti univerzalnog karaktera i njih donose svetske međunarodne organizacije kao što su Organizacija UN i međunarodna organizacija rada.Naša država je zaključila više takvih ugovora sa Francuskom.Međunarodno pravo se primenjuje neposredno.Nemačkom i zemljanma bivše SFRJ u oblasti socijalnog osiiguranja.Švedskom. Najznačajniji zakon je zakon o radnim odnosima u državnim organima.Bugarskom.Tamo gde posebnih zakona nema.ali . Podzakonski akti-To su državni propisi koje donosi izvršna vlast. Za razliku od univerzalnih izvora. savet bezbednosti. u njoj važi i ustavna povelja SCG.dejstvo regionalnih izvora je ograničeno na države koje pripadaju određenim regionalnim organizacijama.Ustav Republike Srbije mora biti uksklađen sa ustavnom poveljom SCG. Ovaj zakon ce vaziti do 1 jula 2006!!!!-Kada stupa na snagu vec doneti Zakon o drzavnim sluzbenicima. npr.uputstva i naredba.jer je to zapravo nacelna sadrzina Male povelje.Tu važi i opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava u koje spadaju akti OUN koji ne podleže ratifikaciji.a ako to nije učinjeno međunarodno pravo ima primat nad pravom SCG.Češkom. Njeni glavni organi su Generalna skupština.Mađarskom.Holandijom.ekonomski i socijalni savet. sa direktnim pozivom na određeni međunarodni izvor.a njega donosi vlada ili resorni ministar. Ugovor sadrži dve vrste odredaba:normativno pravne i . a njihova ratifikacija je u nadležnosti SCG.a organi izvršne vlasti obezbeđuju njihovo sprovođenje.tj.Ustavna povelja SCG ne sadrži odredbe o radu i socijanom osiguranju. Može se reći da u Srbiji deluju dva ustavna akta. Kolektivni ugovori su izvori prava u oblasti rada. 6.starateljski savet. Mala povelja SCG i Ustav R Srbije.Bilateralne ugovore zaključuju države koje imaju interes da reše neki zajednički problem. U zakonu o unutrašnjim poslovima. zakony o uredjenju sudova .međunarodni sud pravde i sekretarijat.Taj propis je podzakonski akt .

Mala povelja SCG i Ustav R Srbije.Prema njima se kolelektivni ugovor odnosi kao svaki propis.pravo na štrajk.Supstitucija kolektivnog ugovora pravilnikom o radu treba da ima privremeni karakter.a njega donosi vlada ili resorni ministar.a tu oblast uređuju zakoni država članica.Uređivanje radnog prava spada u isključivu zakonodavnu nadležnost države članice.Samostalne podzakonske akte može donositi samo šef države za vreme ratnog stanja. Ustavni aktiSrbija ima svoj ustav .zabranu prinudnog rada uključujući i rad seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje.Može se reći da u Srbiji deluju dva ustavna akta. Mala povelja SCG i Ustav R Srbije.odmorima.Ustav Republike Srbije mora biti uksklađen sa ustavnom poveljom SCG.pola .Trajno rešenje je pojedinčni kolektivni ugovor.Najznačajniji zakon je Zakon o radnim odnosima u državnim organima.Može se reći da u Srbiji deluju dva ustavna akta.javnog zdravlja i morala.a to podrazumeva stvaranje uslova da svako živi od svog rada .prestanku radnog odnosa.Ustavna povelja SCG ne sadrži odredbe o radu i socijanom osiguranju jer je to nacelna sadrzina Male povelje.Mala povelja sadrži načelne odredbe o pravima u slobodana u oblasti rada i socijalnog osiguranja jer državna zajednica SCG time preuzima obavezu da obezbedi uslove za primenu međunarodnih izvora radnog prava . . u njoj važi ustavna povelja SCG.Zakon mora biti usklađen sa ustavom i svi propisi moraju biti usklađeni sa zakonom. rođenja.zakoni i podzakonski akti Srbija ima svoj ustav .obligaciono pravne.slobodi sindikalnog udruživanja.Ustav Republike Srbije mora biti uksklađen sa ustavnom poveljom SCG.Podzakonski akti vlade su uredbe . 7.Mala povelja proklamuje zabranu svake neposredne ili posredne diskriminacije po bilo kom osnovu.pa i po osnvu rase.Propise donosi organ zakonodavne vlasti.pravo na rad u skladu sa zakonom. u njoj važi ustavna povelja SCG.Tamo gde posebnih zakona nema Zakon o radu ima potpunu i direktnu primenu.Ovi akti imaju akcesorni zavisni karakter.ali pošto je deo državne zajednice SCG.obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavaca.uputstva i odluke 8.ali pošto je deo državne zajednice SCG.-On važi za sve zaposlene i sve poslodavce i ima karakter opšteg zakona .Ovaj zakon ce vaziti do 1 jula 2006!!!! Kada stupa na snagu doneti Zakon o drzavnim sluzbenicima Podzakonski akti-To su državni propisi koje donosi izvršna vlast. .radnom vremenu.Obligacionopravne odredbe utvrđuju prava .Ustavna povelja SCG ne sadrži odredbe o radu i socijanom osiguranju jer je to nacelna sadrzina Male povelje.Državna zajednica SCG nema zakonodavna ovlašćenja u oblasti rada i socijalnog osiguranja.jezika.Normativno pravne utvrđuju prava.Mala povelja sadrži načelne odredbe o pravima u slobodana u oblasti rada i socijalnog osiguranja jer državna zajednica SCG time preuzima obavezu da obezbedi uslove za primenu međunarodnih izvora radnog prava Zakoni. Državni izvori radnog prava U državne izvore radnog prava spadaju ustavni akti.obaveze i odgovornosti Pravilnik o radu-Donosi se kada ne postoje uslovi da se zaključi kolektivni ugovor. zaštiti na radu.Takav karakter imaju odredbe kolektivnog ugovora o zasnivanju radnog odnosa.Uređivanje radnog prava spada u isključivu zakonodavnu nadležnost države članice.naročito u pogledu naknade za rad. Radni odnosi su uređeni matičnim zakonom i zakonima koji se primenjuju u pojedinim oblastima rada:Matični zakon o radnim odnosina je Zakon o radu.a organi izvršne vlasti obezbeđuju njihovo sprovođenje.pravo na socijalno osiguranje.

nauke.zakon o zdravstvenoj zaštiti je odredio da se prava i obaveze i odgovornosti zaposlenih u zdravstvenim ustanovama ostvaruju po propisima matičnog zakona o radnim odnosima.Prema ovoj odredbi primenjuje se propisi o zapolenima u državnim organima.Podzakonski akti -To su državni propisi koje donosi izvršna vlast.Ovi akti imaju akcesorni zavisni karakter.Pravilnici koji obezbeđuju sprovođenje zakona o zaštiti na radu imaju naročiti značaj.trudnoće. 9. drugi opšti .socijane zaštite.a njega donosi vlada ili resorni ministar. Za određene organe postoji specijalni propisi o radnim odnosima. Podzakonski akti resornih ministara donose se kao pravilnici. bankama.žena 10)pravo lica delimično sposobnih za rad na osposobljavanju za obavljanje poslova 11)pravno– socijalnu sigurnost lica koja su nesposobna za rad .Najveći značaj imaju uredbe i njom se utvrđuju osnovica i koeficijenti plata u državnim organima i vrši razvrstavanje zaposlenih u platne razrede . Nedržavni izvori radnog prava U nedržavne izvore radnog prava spadaju kolektivni ugovori. Zaštita na radu uređena je zakonom o zaštiti na radu koji se primenjuje u preduzećima.kulture. 11. . 2)pravo na rad 3) slobodan izbor zanimanja 4)svođenje prestanka radnog odnosa protiv volje radnika 5)zabranu prinudnog rada 6)pravo na odgovarrajuću zaradu 7)pravo na materijalno obezbeđenje u toku privremene nezaposlenosti 8)pravo na zaštitu na radu 9)pravo na posebnu zaštitu omladinu.Propise donosi organ zakonodavne vlasti. Zakon o radnim odnosima u državnim organima važan je i zbog primene u organima teritoralne autonomije i lokalne samouprave.Najveći značaj imaju pravilnici i njima se utvrđuju postupak i način registrovanja ugovora o radu :obavljanje poslova van prostorija poslodavca.uputstva i odluke . Radni odnosi su uređeni matičnim zakonom i zakonima koji se primenjuju u pojedinim oblastima rada:Matični zakon o radnim odnosina je Zakon o radu.Ustanove javnih službi postoje u oblasti obrazovanja.Ovaj zakon ce vaziti do 1 jula 2006!!!! Kada stupa na snagu doneti Zakon o drzavnim sluzbenicima!!!.Ustav R Srbije proklamuje 1) jednakost građana u pravima i dužnostima.naredbe i uputstva.a tu oblast uređuju zakoni država članica.način i postupak registrovanja kolektivnih ugovora. pravilnici o radu.Samostalne podzakonske akte može donositi samo šef države za vreme ratnog stanja..Podzakonski akti vlade su uredbe . npr.zadrugama koje obaljaju privrednu delatnost javnih službi kao i drugim domaćim i stranim fizičkim i pravnim licima koja zapošljavaju radnike Zapošljavanje je uređeno zakono o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.Za neke od ovih službi javni odnosi su uređeni i na drugi način:npr. 10. zakonu o uredjenju sudova.a organi izvršne vlasti obezbeđuju njihovo sprovođenje.Pravilnici se donose i radi sprovođenja zakona u oblasti socijalnog osiguranja.način izdavanja i sadržaj potvrde o nastupanju privremene sprečenosti rada.taj zakon se bazično primenjuje i u ustavnovama javnih službi na osnovu zakona o javnim službama.porodičnu penziju.Zakon mora biti usklađen sa ustavom i svi propisi moraju biti usklađeni sa zakonom. Zakoni -Državna zajednica SCG nema zakonodavna ovlašćenja u oblasti rada i socijalnog osiguranja.sadržaj radne knjižice i unošenja podataka u nju.Najznačajniji zakon je Zakon o radnim odnosima u državnim organima.Tamo gde posebnih zakona nema Zakon o radu ima potpunu i direktnu primenu.a koja nemaju sredstva za izdržavanje 12)pravo na obavezno socijano osiguranje zaposlenih u toku bolesti. U zakonu o unutrašnjim poslovima.-On važi za sve zaposlene i sve poslodavce i ima karakter opšteg zakona .zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sadrži niz odredaba kojima se odstupa od bazičnog zakona o radnim odnosima u državnim organima.

Negativno pravilo postavljeno je članom zakona o radu.Prema njima se kolektivni ugovor odnosi kao i svaki ugovor-reguliše njihove međusobne odnose.posebni(koji se zaključuje na nivou određene grane delatnosti). Kolektivni ugovor sadrži dve vrste odredaba:normativno pravne i obligaciono pravne.Oni deluje samo prema licima koja su ih zaključila.a prvi put regulišu zakonom o radnjama 1931.Kolektivni ugovor ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljni uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom .U meri kojoj sadrži normativno-pravne odredbe kolektivni ugovor je opšti akt i deluje erga omnes.Prema njemu kolektivni ugovor može da utvrdi veća prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvrđenih zakonom. ne može postojati pravilnik o radu i obrnuto.posebni(koji se zaključuje na nivou određene grane delatnosti). Individualni ugovor . Istovremeno postojanje kolektivnog ugovora kod poslodavca i pravilnika o radu nije moguće.odmorima.Pošto utvrđuju prava .Usklađenost sa zakonom zasniva se na dva pravila:negativno i pozitivno.Oni su se pojavili krajem 19. Oni se prvi put pominju u zakonu o zaštiti radnika iz 1922.akti i individualni ugovori.Ovakav karakter imaju odredbe o:uticaju udruženja radnika .obezbeđenju radnog mira. pravilnik o radu zauzima poziciju kolektivnog ugovora kod poslodavca.Posle II Svetskog rata zamiru.Takav karakter imaju odredbe kolektivnog ugovora o zasnivanju radnog odnosa. zaštiti na radu.U ovu kategoriju spadaju ugovor o radu i sporazum o zapošljavanju.Sa reafirmacijom ugovornog koncepta radnog odnosa .U meri kojoj sadrži obligaciono pravne odredbe kolektivni ugovor je klasični ugovor jer deluje inter partes. Kolektivni ugovor mora biti u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom. Prvi ugovor je zaključen u Lionu 1830. Drugi opšti akti-Opšti akti kao nedržavni izvori radnog prava postoje i u oblasti rada i socijalnog osiguranja Od opštih akata u oblasti rada najveći značaj imaju pravilnici o sistematizaciji poslova i pravilnici o zaštiti na radu Nedržavne opšte akte u oblasti socijalnog osiguranja donose nadležni organi: fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.Kolektivni ugovor . Pozitivno pravilo postavljeno je članom zakona o radu.Obligacionopravne odredbe utvrđuju prava .Vegetirali su u privatnom sektoru rada. Kolektivni ugovoriKolektivni ugovori su izvori prava u oblasti rada. 12.Prema njima se kolelektivni ugovor odnosi kao svaki propis.pojedinačni(koji se zaključuje na nivou poslodavaca).obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavaca. -Normativno pravne utvrđuju prava.Dok privremeno stanje traje. Pravilnik o raduDonosi se kada ne postoje uslovi da se zaključi pojedini kolektivni ugovor. .radnom vremenu.kolektivni ugovori su ponovo postali opšte priznati izvori radnog prava. Preporuka MOR definiše kolektivni ugovor– podrazumeva se svaki pismeni sporazum koji se odnosi na uslove rada i zaposlenja .pojedinačni(koji se zaključuje na nivou poslodavaca).rešavanju kolektivnih sporova. Zakon o radu poznaje 3 vrste kolektivnih ugovora:opšti(koji se zaključuje na nivou republike). Najčešće je reč o pravilnicaima kojima se bliže određuje način ostvarivanja prava osiguranih lica.veka .obaveze i odgovornosti.ipak spadaju u izvore radnog prava.prestanku radnog odnosa.Ako postoji kolektivni ugovor kod poslodavca.obaveze i odgovornosti onih koji su kolektivni ugovor zaključili. Kolektivni ugovori-Kolektivni ugovori su izvori prava u oblasti radaZakon o radu poznaje 3 vrste kolektivnih ugovora:opšti(koji se zaključuje na nivou republike).zaključen između poslodavaca i grupe radnika..nacionalne službe za zapošljavanje i republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu.

Zaključuju ga reprezentativni sindikat kod poslodavaca i direktor poslodavaca.Opšti kolektivni ugovor je nacionalni i generalni kolektivni ugovor .pokrajine.potrebno je da se ono što je usaglašeno izvrši u pismenoj formi. Ako iz ovih razloga pojedinačni kolektivni ugovor nije mogao biti zaključen poslodavcu ostaje da prava .spada u kategoriju formalnih ugovora.Registracija važi za opšti kolektivni ugovor. Posebni kolektivni ugovor sa obzirom na oblast rada zaključuje se za granu.Zaključuju ga reprezentativni sindikat i reprezentativno udruženje poslodavaca za određenu teritoriju. Ovaj kolektivni ugovor može biti zaključen za teritoriju republike.Ovakav odnos među kolektivnim ugovorima.-Posebni kolektivni ugovor sa obzirom na stalešku pripadnost zaključuje se za samostalne umetnike.Reč je kolektivnom ugovoru na nivou radne sredine u kojoj je zaposleni uspostavio radni odnos.Za zaposlene je najnepovoljniji Opšti kolektivni ugovor. pa ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom utvrđuju manja prava.-Kolektivni ugovor kod poslodavaca se zakljucuje na nivu poslodavca. 15.a stupa na snagu obično 8 dana od objavljivanja ako nije određen neki kraći rok.a generalni važi za sve zapolene i sve poslodavce u republici..Zaključuju ga reprezentativni sindikat i reprezentativno udruženje poslodavaca u određenoj grani rada.Bez objavljivanja on ne može stupiti na snagu.Za njegovo zaključivanje nije dovoljna saglasnost volje učesnika.To može biti oglasna tabla.lokalni list. 3)kada učesnici u kolektivom pregovaranju nisu postigli saglasnost za zaključenje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od pregovora.Za zaposlene je najpovoljniji pojedinačni kolektivni ugovor.Zaključuje ga reprezantivni sindikat i reprezentativo udruženje poslodavaca u republici kao celini 14.Ona se osnivaju u oblasti infrastrukture .ali zato može za zaposlene biti povoljniji od njega.Grane su industrija.Reč je o formi ad solemnitatem..Nacionalni se zaključuje za teritoriju republike. za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti kulture.bilten.4)ako sindikat u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za pregovore ne prihvati inicijativu poslodavca.Javne službe su delatnosti kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana. 16. -Posebni kolektivni ugovor sa obziron na delatnost zaključuje se za javna preduzeća i javne službe kako je predviđeno zakonom o radu.Potpisan kolektivni ugovor mora biti objavljen .u komunalnim i drugim oblastima privređivanja.Zaključuju ga odgovarajući reprezentativni sindikat i osnivač. grupu ili delatnost u republici kao celini.obaveze i odgovornosti izbranog osnosa uredi sam.Kolektivni ugovor zaključen na nižem nivou ima slabiju pravnu stranu od ugovora na višem nivou .Javna preduzeća su preduzeća koja obavljaju delatnost od javnog interesa.opštine ili grada.bankarski i finansijski poslovi. -Posebni kolektivni ugovor sa obzirom na teritoriju zaključuje se za teritorijalnu autonomiju ili lokalnu samoupravu kako je predviđeno članom zakona o radu..Zaključuju ga reprezentativni sindikat i reprezentativno udruženje poslodavaca u toj oblasti.ali zato ne može za zaposlene biti nepovoljniji od njega. 13.On je .Prema članu zakona o radu tih uslova nema: 1)ako nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zakljucen sporazum o udruzivanju sindikata 2)kada nijedan ucesnik kolektivnog ugovora ne inicira pocetak pregovora radi zakljucenja kolektivnog ugovora.ona se vrši kod ministarstva za poslove rada u skladu sa pravilnikom koji donosi ministar.Pravilnik o raduDonosi se kada ne postoje uslovi da se zaključi pojedini kolektivni ugovor.postavljen je opštim kolektivnim ugovorom.Kolektivni ugovor zaključen na nižem nivou mora biti u saglasnosti sa kolektivnim ugovorom zaključenim na višem nivou.Kolektivni ugovor zaključen na višem nivou ima jaču pravnu stranu od kolektivnog ugovora zaključenog na nižem nivou.On to čini pravilnikom o radu.saobraćaj i veze.

.nacionalne službe za zapošljavanje i republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu. Najčešće je reč o pravilnicaima kojima se bliže određuje način ostvarivanja prava osiguranih lica.Donosilac pravilnika o radu je poslodavac.Ako postoji kolektivni ugovor kod poslodavca. 17.kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom ili opštim aktom.Vazeci Zakon o radu predvidja da pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova donosi direktor !!!a kod poslodavca bez pravnog lica-preduzetnik.Ovim sporazumom se utvrđuju uslovi.Pravni poredak čine i praksa i . Individualni ugovor-To su pojedinačni.On je i akt uređivanja radnog odnosa jer utvrđuje prava.odnosno pravilnik o radu.pored poslodavca učestvuje i sindikat zaposlenih kod poslodavca. Sudska praksa Propisi postoje da bi se ljudi po njima vladali. Drugi opšti aktiOpšti akti kao nedržavni izvori radnog prava postoje i u oblasti rada i socijalnog osiguranja. pravilnik o radu donosi organ koji je statutom ovlašćen da donosi pravne akte. 18.Istovremeno postojanje kolektivnog ugovora kod poslodavca i pravilnika o radu nije moguće.Dok privremeno stanje traje.Negativno pravilo ne dopušta da se ugovorom o radu zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom i opštim aktom.Ne može da zaposlenima utvrđuje manja prava ili nepovoljnije uslove rada od prava i uslova utvrđenih zakonom. Ugovor o radu je akt zasnivanja radnog odnosa.Supstitucija kolektivnog ugovora pravilnikom o radu treba da ima privremeni karakter. ne može postojati pravilnik o radu i obrnuto. Sporazum o zapošljavanju predviđen je članom zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. 19.Pozitivno pravilo dopušta da se ugovorom o radu utvrde veća prava i povoljni uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom ili opštim aktom.Ako je poslodavac pravno lice.Pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljiji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom ili opštim aktom smatraju se ništavnim. pravilnik o radu zauzima poziciju kolektivnog ugovora kod poslodavca.-Usklađenost se zasniva na pozitivnom i negativnom pravilu.podzakonski akti.Ugovor o radu mora biti usklađen sa zakonom i opštim aktim.Donosi ih organ određen zakonom ondnosno statutom poslodavaca.supstitut kolektivnog ugovora i treba da ga zameni dok ne nastanu uslovi za njegovo zaključivanje.Njega čine ustav.Može da zaposlenima utvrđuje veća prava i povoljnije uslove rada od prava i uslova utvrđenih zakonom.pri tome što se pod opštim aktom podrazumva kolektivni ugovor i pravilnik o radu. Od opštih akata u oblasti rada najveći značaj imaju pravilnici o sistematizaciji poslova i pravilnici o zaštiti na radu. -Pravilnik o sisitematizaciji poslova donosi svaki poslodavac na osnovu zakona o radu. Viši nivo uređivanja je kolektivni ugovor.Pošto pravilnik donosi poslodavac .Pravni sistem čine isključivo propisi u određenom hijerajhijskom poretku.Ovakve odredbe ugovora o radu ne proizvode pravno dejstvo.zakoni. Nedržavne opšte akte u oblasti socijalnog osiguranja donose nadležni organi: fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.Oni deluje samo prema licima koja su ih zaključila.Ako je poslodavac fizičko lice pravilnik o radu donosi ono samo.a najviši zakon usklađen sa aktima međunarodnog prava.U ovu kategoriju spadaju ugovor o radu i sporazum o zapošljavanju.Oni moraju biti u skladu i sa odgovarajućim opštim aktom o zaštiti na radu. postupak i mere za zapošljavanje. -Pravilnici o zaštiti na radu donose se po Zakonu o zaštiti na radu da bi se obezbedili bezbedni uslovi rada na poslovima sa povećanim rizikom.Njega zaključuju nacionalna služba za zapošljavanje i nezaposleno lice koje se vodi na evidenciji nezaposlenih duže od dve godine ili koje ostvaruje pravo na novčanu naknadu.a ne opšti akti ..obaveze i odgovornost zaposlenog i poslodavca na najnižem elementarnom nivou.

fondacijama. režim u državnim organima i režim u javnim službama..Treći smatraju da je sudska praksa subsidijarni izvor prava i da tako deluje kada se ne može upotrebiti propis. jula 2006 primenjivace se novi zakon o drzavnim sluzbenicima !!!. Sudska praksa ima šire i uže značenje.Opšti režim se primenjuje supsidijarno u radnim sredinama i za njih važe posebni propisi. bez obzira na njihovu validnost . Režimi radnih odnosa Zakonski propisi ustanovljavaju 3 režima : opšti.Opšti režim se primenjuje integralno u preduzećima.Opšti režim se primenjuje integralno u preduzećima. 20.Načelni pravni stav opšte sednice obavezuje sva veća i sva veća vrhovnog suda srbije i može biti izmenjen samo na opštoj sednici.Sednica se zasniva ako između pojedinih sudksih veća nastane nesaglastost u primeni propisa ili ako jedno veće odstupi od postojećeg pravnog shvatanja ili pravnog shvatanja koje su prihvatila sva veća.pravnih shvatanja i načelnih pravnih stavova.publikovana ili nepublikovana.Od 1. fondacijama.Primena opšteg režima je integralna ili supsidijarna.Ovakva sudska praksa se može odnositi na:praksu svih sudova ili praksu određene vrste suda.To je matični zakon u oblasti rada i on važi za sve zaposlene i sve poslodavce ako drugačije nije određeno. Sudska praksa se oblikuje i iskazuje u formi pravosnažnih sudskih odluka.Stvarnost je promenjiva jer se život ljudi stalno menja.Sudska praksa može biti bogata ili oskudna .a njih daje vrhovni sud.U Srbiji su to sad Vrhovni sud Srbije i donekle Viši trgovinski sud.Uputstva se tiču praćenja i evidentiranja sudske prakse . . poslovnim bankama.stavovi i mišljenja kojima se obezbeđuje jedinstvena primena propisa.osiguravajućim društvima.Drugi smtaraju da sudska praksa nije izvor prava .jedinsvena ili podeljena .službi za zajedničke poslove republičkih organa Poseban režim u javnim službama-U javnim službama važi poseban režim ustanovljen članom zakona o javnim službama.osiguravajućim društvima.shvatanja. zadrugama. zadrugama.konstitutivna.Primena opšteg režima je integralna ili supsidijarna.a od 1.Propisi se donose da bi se što duže primenjivali.To je matični zakon u oblasti rada i on važi za sve zaposlene i sve poslodavce ako drugačije nije određeno. Sudsku praksu u užem značenju čine odluke.ali da u slučaju pravnih praznina ima tu snagu . kao i kod drugih domaćih i stranih .a za predmete iz nadležnosti trgovinskih sudova i viši trgovisnski sud.deklarativno-kreativna delatnost. Sudsku praksu u širem značenju čine odluke.temeljita ili parafrazirajuća.On se primenjuje u Narodnoj banci.javnom pravo branilaštvu.januara.Prema ovoj odredbi primenjuju se propisi o radnim odnosima u državnim organima ako zakonom nije drugačije određeno 21. Režim radnog odnosa u državnim organima-ovde važi poseban režim utanovljen zakonom o radnim odnosinma u državnim organima.organima za prekršaje.sudovima. poslovnim bankama.stvarno ponašanje ljudi.Pravosnažne sudske odluke imaju oblik presuda i rešenja i njih donosi sudksko veće.Njega čine sudije koje postupaju u predmetima u određenoj oblasti. Jedni smatraju da sudska praksa nije izvor prava jer sudovi ne stvaraju pravo nego ga primenjuju. Opšti režim radnog odnosa-opšti režim je ustanovljen zakonom o radu.-Sudska vlast se objašnjava na tri načina:kao deklarativna. kao i kod drugih domaćih i stranih i fizičkih lica za koja ne važe posebni propisi.2007 će biti i apelacioni sudovi i Upravni sud.praksu u primeni pojedinih instituta ili pojedinih propisa. Opšti režim radnog odnosaOpšti režim je ustanovljen zakonom o radu. mišljenja .Pravna shvatanja utvrđuje sudsko odeljenje.

On se primenjuje u Narodnoj banci.studentski domovi. Pojam radnog odnosa Radni odnos je dobrovoljni pravni odnos zaposlenog i poslodavca sa pravima.-Postavljena lica su lica koja su zasnovala radni odnos odlukom organa izvršne vlasti bez oglasa. jula 2006 primenjivace se novi zakon o drzavnim sluzbenicima !!!.Tako su zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o univerzitetu odredili da se u ustanovama zdravstva i visokog školstva primenjuje matični zakon o radu.On se shodno primenjuje i u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. 23.Zakono radnim odnosima u državnim organima je poseban zakon.poslodavac to može .društvene brige o deci.Oni nisu u radnom odnosu .a njegove odredbe isključuju primenu zakona o radnim odnosima u državnim organima. fondovi za socijalno osiguranje.Ako ni tih propisa nema rezidualno se primenjuju opšti propisi zakona koji uređuje radne odnose (lex generalis).kolektivnim ugovorom ili drugim aktom.Dok zaposleni može radni odnos otkazati bez navođenja razloga. kulture. 24.ali imaju prava po osnovu rada.Ovaj zakon se primenjuje na zaposlena.-Izabrana lica su lica koje bira ili narod ili parlament.Opšti režim se primenjuje supsidijarno u radnim sredinama i za njih važe posebni propisi.Prema ovoj odredbi primenjuju se propisi o radnim odnosima u državnim organima ako zakonom nije drugačije određeno.Kada tih propisa nema onda opšti rezim radnog odnosa posaje relevantan i u radnim sredinama u kojima se ne primenjuje integralno-tada deluje iz drugog plana 22.socijalnog osiguranja. lex specialis. zakon o unutrašnjim pooslovima.sudovima.učeničkog standarda. 4) da sadržinu tog odnosa ispunjavaju njihova prava. Radni odnos se uspostavlja dobrovoljno što je posledica slobode rada.službi za zajedničke poslove republičkih organa.U svim tim ustanovama primenjuje se Zakon o radnim odnosima u državnim organima..Sloboda rada omogućuje građaninu da odluči hoće li i šta raditi.odgovornosti i obaveze.Postoje posebni zakoni u odnosu na njega.Ako posebnog propisa nema u ustanovi jane službe zakon o radnim odnosima se primenjuje integralno. Režim radnog odnosa u državnim organimaOvde važi poseban režim utanovljen zakonom o radnim odnosinma u državnim organima. 5) da su prava.obavezama i odgovornostima utvrđenim zakonom.One imaju najjaču pravnu snagu pa derogiraju poseban i matični zakon. Poseban režim u javnim službama -U javnim službama važi poseban režim ustanovljen članom zakona o javnim službama.Od 1..Kad tih propisa ima opšti režim se ne primenjuje.instuituti..javnom pravo branilaštvu.posto posebni propis ima jaču pravni snagu od opšteg.Ustanove javnih službi osnivaju se u oblasti obrazovanja.-Zaposlena lica su lica koja su zasnovala radni odnos rešenjem starešine na osnovu odluke o izboru kandidata prijavljenih na oglas.Ukoliko takvih propisa nema supsidijarno se primenjuju posebni propisi o radnim odnosima u državnim organima (lex specialis).postavljena i izabrana lica.. zakon o javnom tužilaštvu. domovi zdravlja.Presuda vrhovnog suda srbije ukazuje-na radnike zaposlene u državnim organima najpre se primenjuju posebni propisi o radnim odnosima u pojedinim organima(lex specialissimus) ako postoje.Ako za neku od ovih ustanova postoji poseban propis on ima jaču pravnu snagu.organima za prekršaje.Oni sadrži odredbe o radnim odnosima koji se prema zakonu o radu odnose kao lex specialissimus. 3) da su subjekti ovog odnosa zaposleni i poslodavac.Iz ovoga proizilazi da se 1) radni odnos dobrovoljno uspostavlja.Dobrovoljnost pri zasnivanju radnog odnosa je obostrana. 2) da se uspostavlja kao pravni odnos.Ukoliko ni bazični zakon nema potrebnu odredbu rezidualno se primenjuje matični zakon o radu.odgovornosti i obaveze uređeni zakonom i drugim propisima.i fizičkih lica za koja ne važe posebni propisi.To su :škole.

učiniti samo u slučajevima koji su predviđeni zakonom.Radni odnos na određeno vreme može biti i zasnovan radi obavljanja svih drugih poslova koji nemaju trajni karkter . ugovor o radu u kome nije određeno vreme trajanja rada smatra se ugovorom o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme.Zasnovan radni odnos ostaje pravni odnos sve dok ne prestane.Radni odnos na neodređeno vreme traje dok ne prestane na način i pod uslovima koji su predviđeni zakonom i prestanak je uvek neizvestan.Njegovo trajanje nije vremenski ograničeno.Poslodavac prema zakonu o radu je domaće ili strano pravno ili fizičko lice kod kojeg zaposleni radi.poslovi na izradi određenog projekta.Sve što se ne odnosi na posebne oblike radnog odnosa.Ako je maloletno lice potrebna je i pismena saglasnost roditelja.radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem.pripravnički. prava .njegovo poreklo je ugovorno jer zaposleni i poslodavac zaključuju ugovor o radu-po zakonu o radu.zadužbina.osiguravajuća organizacija.odnosno staraoca.baletske.Poslodavac u opštem režimu radnih odnosa je preduzeće. tiče se radnog odnosa na neodređeno vreme.poslovi u ustanovama pozorišne .fondacija. Radni odnos na određeno vreme 1)radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje za obavljanje određenih poslova.Svi ti posebni oblici se u manjoj ili većoj meri razlikuju od osnovnog oblika.To lice mora da ima najmanje 15 godina i opštu zdravstvenu sposobnost. 25.ali nema smisla da bude manja od mesec dana jer toliko iznosi jedinica za obračun zarade. obaveze i odgovornosti zapslenog i poslodavca a ona se uređuju zakonom i posebnim zakonom u skladu sa potvrđenim međunarodnim konvencijama . Sadržinu radnog odnosa čine .Po zakonu o radnim odnosima u državnim organima nije jer se taj odnos zasniva ili odlukom nadležnog organa o prijemu kandidata ili sporazumom o preuzimanju. Radni odnos zasnivaju dva pravna subjekta-to su zaposleni i poslodavac.Invalidnio lice mora da ispunjava i uslove predviđene zakonom o zapošljavanju lica sa smanjenom radnom sposobnošću.Odsutni radnik može biti u radnom odnosu na neodređeno ili .primenjuje se on .radni odnos za obavljnje poslova sa povećanim rizikom.. muzičke i muzičko-scenske umetnoti.a kod organa teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave je pokrajina ili opština.a ne propis koji se odnosi na osnovni oblik.Prekid radnog odnosa znači i prekid staža osiguranja.Postoje i radni odnosi na određeno vreme. osim poslova zamene odsutnog radnika..Pod prekidom rada ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana. Radni odnos je pravni odnos.važi propis kojim se uređuje osnovni oblik radnog odnosa. kao i kolektivnim ugovorom.Prekid rada duži od 30 radnih dana izaziva prekid radnog odnosa na određeno vreme..Ako propis o posebnom obliku radnog odnosa postoji..Iz ovoga proizilazi da je reč o poslovima koji traju određeno vreme i u te poslove spadaju sezonski poslovi.Ako specijalnog propisa nema.ali samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže 12 meseci.Prema zakonu o radu. Radni odnos na neodređeno vreme je osnovni oblik radnog odnosa.Donja granica nije postavljena. 2)Radni odnos na određeno veme radi zamene privremeno odsutnog radnika može se zasnovati do povratka odsutnog radnika. Vrste radnog odnosa Radni odnos se zasniva na neodređeno vreme i to je osnovni oblik radnog odnosa. 26.poslovna banka.Poslovi nisu bliže određeni. a prestaje pojedinačnim pravnim aktima povodom kojih se može tražiti pravna zaštita u postupku pred arbitražom ili sudom.Poslodaavac u radnom odnosu kod državnog organa je država.Zaposleni je fizičko lice u radnom odnosu kod poslodavca prema zakonu o radu.ali ne znanači prestanak radnog odnosa.

.Ukoliko se pokaže da zaposleni ispunjava uslove rada ostaje u radnom odnosu.nastavnike.kad one pretstavljaju uslov za uspešno obavljanje određenih poslova.Radni odnos na neodređeno vreme je pravilo.Donja granica nije zakonom određena tako da probni rad može biti ugovoren u trajnju od 15 dana.Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos da bi se osposobilo za rad posle školovanja i on još nema odgovarajuće radne i stručne sposobnosti.Reč je o licu koji prvi put zasniva radni odnosi.Pripravništvo kao uslov rada može biti određeno zakonom ili pravilnikom o sistematizaciji poslova. -Probni rad je oblik proveravanja stručnih i drugih radnih sposobnosti.onda je taj odnos uspostavljen uslovno.Ako je pripravnički staž bio uspešan .Odustajanje se vrši otkazom ugovora o radu.Tipična situacija nastaje kada zaposleni nastavi da radi i posle povratka odsutnog radnika.Pripravnički radni odnos se uspostavlja ugovorom o pripravničkom radu koji se uvek zaključuje na određeno vreme.U prvom slučaju uslov deluje odložno. 1)Prema zakonu o radu pripravnički radni odnos poslodavac zasniva sa licem koji se prvi put zapošljava u zanimanju za koje je steklo određenu školsku spremu..Ako odsutnom zaposlenom prestane radni odnos. 3)Prema zakonu o radu radni odnos na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje 5 radnih dana po isteku ugovora o radnom odnosu na određeno vreme.Ukoliko se pokaže da ga ne ispunjava gubi radni odnos. 3)Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu jeda drugome otkazati ugovor o radu sa otkaznim rokom od najmanje 5 radnih dana.Odsutnost može imati različite uzroke:porodiljstvo.a sa njom i osnov prestanka radnog odnosa na određeno vreme istekom roka odsutnosti prema zakonu o radu.ali tu nisu potrebni nikakvi razlozi.stručno usavršavnje.poslodavac po prestanku pripravničkog odnosa može zasnivati i redovan radni odnos sa istim licem.određeno vreme.farmaceute.Prestankom radnog odnosa prestaje i njegova privremena odsutnost 27. mesec.a radni odnos na određeno vreme je izuzetak.Pripravnički staž je vreme osposobljavanja pripravnika za samostalan rad u .Ako se prvo zasnuje radni odnos pa tek potom pristupi proveravanju uslova rada.Tada se njegov radni odnos na određeno vreme preobražava u radni odnos na neodređeno vreme bez obzira što je povratkom privremeno odsutnog radnika aktiviran i njegov radni odnos.Probni rad ne može trajati duže od ugovorenog vremena ako ne usledi otkaz ugovora o radu. Pripravnički radni odnos To je radni odnos koji priprema za samostalni rad u struci. 2)Prema zakonu o radu predviđeno je da probni rad može da traje najduže 6 meseca!!!.Vreme potrebno za osposobljavanje je pripravnički staž koji ne može biti duži od jedne godine ako zakonom nije drugačije određeno.već je dovoljna samo izjava o otkazu. 4)Prema zakonu o radu zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće stručne i druge radne sposobnosti prestaje radni odnos istekom roka određenog ugovorom o radu. 2)Pripravnički staž traje najduže godinu dana ako zakonom nije drugačije određeno. 28.Probni rad se ugovara ugovorom o radu i to ugovaranje je slobodno.nega deteta.U drugom slučaju uslov deluje raskidno . Radni odnos uz probni rad Radni odnos uz probni rad uspostavlja se uslovno:da radnik u određenom vremenu ispolji odgovarajuće radne sposobnosti.Gubitak pripravničkog statusa je izvestan jer radnin odnos pripravnika prestaje sa prestankom pripravničkog staža.prestaje i njegova odsutnost.zaposlene u organima države .a nekad to može biti i jedan dan.Zakonom je određeno :za lekare .Postoji odredba koja ne dopušta trajanje radnog odnosa na određeno vreme kada prestanu razlozi za njegovo postojanje.dva.Ovaj uslov rada ne može biti primenjen prema pripravniku.

Radni odnos van prostorija poslodavaca On se ostvaruje u ambijentu koji obezbedi zaposleni. Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem On se zasniva radi obavljanja poslova u domaćinstvu.visina zarade za obavljeni rad i rokovi isplate. deca.Pripravnik ima i obaveze .Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem zaključuje se ugovorom o radu zaposlenog i poslodavca .vrsta posla i način organizovanja rada.Njegova izrada treba da bude poverena stručnjacima.vaspitanje i podučavanje dece.Prema zakonu o radu to su: trajanje radnog vremena prema normativama rada. hauz majstori. 29.telohranitelji.ovaj se u toj prilici najčešće odlučuje na dobročino prekarijumsko obezbeđivanje stanovanja ili ishrane. . 3) Za vreme pripravničkog staža pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava po osnovu radnog odnosa u skladu sa zakonom.zakupac ili držalac.U kućne poslove spadaju i održavanje zgrade. 1)zaposleni obično radi u prostorijama poslodavca.Edukator je isusni radnik sa pedagoškim smislom .On prati rad pripravnika i kontroliše realizaciju prograna obuke.Gornja granica je godinu dana..Zakon o radu ne određuje granicu do koje se može podizati vrednost naturalnog dela zarade u odnosu na vrednost ukupne zarade. 3)prema zakonu o radu rad van prostorija poslodavca zaposleni obavlja sam ili sa članovima uže porodice u ime iili za račun poslodavca. -Obezbeđivanje stanovanja i ishrane kod poslodavca obično je u interesu zaposlenog.Pripravnički staž zapiočinje stupanjem pripravnika na rad. 1)prema zakonu o radu radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja. uslovi rada i način vršenja nadzora nad radom zaposlenog.struci.roditelji.Prema zakonu o radu poslodavac može da ugovori poslove van svojih protorija samo ako nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i ne ugrožavaju životnu sredinu 2)ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca sadrži sve što sadrži i svaki drugi ugovor o radu.braća i sestre zaposlenog ili njegovog bračnog druga.korišćenja i upotreba sredstava za rad zaposlenog i naknada za njihovuu upotrebu.održavanje kotlova.pranje i peglanje veša.Taj prostor obezbeđuje zaposleni. pripravnički staž za sudijskog pripravnika traje 3 godine i može biti produžen za još 6 meseci.Prema zakonu o radu članovima uže porodice u smislu obavljanja poslova van prostorija poslodavca smatraju se bračni drug.a ističe poslednjeg dana njegovog trajanja.Kućni poslovi su uvek porodični.On to može učiniti kao vlasnik.pranje suđa.Kućni pomoćni poslovi se najčešće odnose na higijenu.a njegova realizacija treba da bude poverena edukatorinma. Članovi uže porodice mogu biti samo partneri zaposlenog ukoliko ih je uključio u izvršenje ugovora.Koliko će pripravnički staž trajati određuje akt o sistematizaciji poslova u zavisnosti od njihove sadržine.naknada drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja i druga prava i obaveze.Ove poslove obavljaju kućne pomoćnice.bebi siterke..Zaposleni može obavljati poslove i u vlastitom stanu.a osnovna je da marljivo i predano radi na svom osposobljavanju. 2)prema zakonu o radu ugovorom o radu kojim se zasniva radni odnos radi obavljanja kućnih pomoćnih poslova može da se ugovara isplata dela zarade i u naturi.Pošto tad on čini uslugu poslodavcu.Da bi pripravnički staž bio delotvoran treba sačiniti program osposobljavanja. a donja nije određena.Npr. opštim aktom i ugovorom o radu.čuvanje dece i druge kućne poslove.a da to ne uračuna u visinu zarade.Članovi uže porodice rade za zaposlenog i sa njim uspostavljaju interni pravni odnos koji se ne tiče poslodavca..U krug uže porodice spada i bračni drug deteta .Zakon o radu dopušta da se rad pod određenim uslovima obavlja i van prostorija poslodavaca. 30.Poslodavac može obezbediti zaposlenom stanovanje i ishranu.jednog od roditelja ili brata odnosno sestre zaposlenog.

Posebni uslovi prema zakonu o radu za zasnivanje radnog odnosa utvrđuju se aktom poslodavca. Posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa Posebni uslovi prema zakonu o radu za zasnivanje radnog odnosa utvrđuju se aktom poslodavca. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa Prema zakonu o radu radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima opštu zdravstvenu sposobnost. 32.plaćenog odsustva.sam preduzetnik .praznika.Radni odnos je pravni odnos jer nastaje iz određenog pravnog osnova i čine ga prava.a delom u naturi.sam preduzetnik .Ti drugi uslovi se odnose na radnu sposobnost. 31.To je pravilnik o sistematizaciji poslova koji donosi : direktor -a kod poslodavca bez svojstva pravnog lica. oni su u funkciji jednakog i recipročnog tretmana stranih državljanjana ili lica bez državljanstva.Prema zakonu o radu ti uslovi su: Uzrast od 15 godina !!!!:. položen stručni ispit.Svako ko želi da zasnuje radni odnos mora da ispunjava opšte uslove bez obzira na poslove koje će obavljati.Maloletnik se emancipuje sticanjem ovih sposobnosti i ta emancipacija je delimična. položen stručni ispit. Postoje opšti i posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa. za vreme odsustvovanja sa rada poslodavac je dužan da zaposlenom naknadu zarade isplaćuje u novcu.U svim ovim slučajevima naknada se isplaćuje u novcu.Pravilnik sistematizuje poslove koji se obavljaju kod poslodavca i to u njihovim skupovima. 33.Oni su utvrđeni za maloletna lica.Stiče poslovnu sposobnost da raspolaže zaradom.Opšti uslovi zasnivanja radnog odnosa imaju zaštitnu funkciju jer zabranjuju rad licima koja nisu u stanju da ga biološki podnesu.strance i invalide. Kad je reč o maloletnim i invalidnim licima.visoku prosečnu ocenu.Oni se odnose na radnu sposobnost.Tako lice koje nema 15 godina života i nije u radnom odnosu iako ga je zasnovalo.Sa navršenih 15 godina života iako je maloletno stupanjem u radni odnos stiče sva prava i preuzima sve obaveze i odgovornosti.Radni odnos zasnovan protivno opštim uslovima je ništav i proizvodi dejstvo pravnog odnosa.odsustva zbog nege deteta.To je pravilnik o sistematizaciji poslova koji donosi : direktor -a kod poslodavca bez svojstva pravnog lica.Za svaki skup poslova utvđuju se i uslovi rada koje radnik mora da ispunjava i druge posebne uslove za rad na određenim poslovima.Događa se i da se radni odnos zasnuje i sa licem koje ne ispunjava opšte uslove.Opšti uslovi se određuju nezavisno od poslova radi kojih se zasniva radni odnos.Teret dokazivanja da uslovi za zasnivanje radnog odnosa postoje pada na radnika i to je određeno zakonom o radu.Maloletnik gubi poslovnu i procesnu sposobnost ukoliko radni odnos prestane pre punoletstva.maloletnike. kao i da samostalno učestvuje u postupcima ostvarivanja i zaštite prava iz radnog odnosa. Zakon o radu određuje i specijalne uslove za .obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca.Prema zakonu o radu ti uslovi su: Uzrast od 15 godina !!!!: Posebni uslovi se određuju zavisno od poslova radi kojih se radni odnos zasniva.visoku prosečnu ocenu. a ti skupovi odgovaraju pojmu radno mesto.Jedni smatraju da se ova lica nalaze u faktičkom radnom odnosu i da mogu vršiti prava i obaveze iz radnog odnosa.prekida rada bez krivice zaposlenog. Stručna sprema je školska sprema određene struke koja se stiče u verifikovanim obrazovnim .Kad je reč o strancima.Može se reći da je tada u faktičkom radnom odnosu. Opšti uslovi zasnivanja radnog odnosa Svako ko želi da zasnuje radni odnos mora da ispunjava opšte uslove bez obzira na poslove koje će obavljati.3)prema zakonu o radu ako je zarada ugovorena delom u novcu.Reč je o naknadi zarade za vreme neradnog dana.invalidna lice i strance.Ne postoji mogućnost da se deo naknade isplati i u naturi.a drugi zastupaju stav da rad ovih lica ne može proizvesti nikakva dejstva.ovi uslovi su u funkciji njihove zaštite.najmanje 15 godina života i ispunjava uslove za rad na određenim poslovima utvrđene odgovarajućim aktom poslodavca.

moral i obrazovanje maloletnika 2) da rad maloletnika nije zabranjen 3) da nadlezni zdravstveni organ potvrdi da je maloletnik sposoban da obavlja poslove koje ce vrsiti a da oni nisu stetni za njegovo zdravlje.Sa navršenom 18 godinom života radnik može zasnovati radni odnos na poslovima koji se obavljau uz velike fizičke napore:topljenja i livenja gvožđa. Posebne godine života:uzrast od 15 godina je opšti uslov za zasnivanje radnog odnosa.ronjena.Ono se stiče posle sticanja odgovarajuće stručne spreme. ne može da zasnuje radni odnos.odnosno staralac povuku saglasnost.Radno iskustvo je vremenski period rada na određenim poslovima.invalidna lice i strance.srednji .ustanovama. . Određena lična svojstva mogu biti uslov rada za obavljanje poslova i zadataka pri čijem vršenju ta svojstva dolaze do izražaja.Kad je reč o strancima.Posebne godine života kao uslov rada imaju zaštitnu funkciju.Ako roditelji.ovi uslovi su u funkciji njihove zaštite.Neki poslovi i radni zadaci ne mogu biti povereni licima mlađim od 21 godine i tu spadaju poslovi topljenja obojenih metala.radni odnos mlađeg od 18 godina prestaje. Položen stručni ispit:ovaj uslov može biti predviđen zakonom. oni su u funkciji jednakog i recipročnog tretmana stranih državljanjana ili lica bez državljanstva. -Specijalni uslovi za maloletna lica su utvrđeni zakonom o radu.Stručna sprema se stepenuje zavisno od stupnja obrazovanja.a ti nedostatci se određuju zavisno od poslova.Ono se često poistovećuje sa radnim stažom. Poslodavac je dužan da invalidima obezbedi posebne uslove koji odgovaraju njihovoj preostaloj radnoj sposobnosti.Naročita zdravstvena sposobnost se shvata kao potpuno fizičko i mentalno zdravlje radnika.Potrebna su još tri uslova: 1)da rad ne ugrožava zdravlje.Dejstvo saglasnosti ne zavisi samo od volje roditelja odnosno staraoca.Opozivanje saglasnosti je moguće samo dok maloletno lice ne navrši 18 godina života.Pošto se radni odnos može zasnovati i sa 15 godina.Zakonom je utvrđeno polaganje pravosudnog ispita.Pošto ima delimičnu poslovnu sposobnost.Punoletstvo se prema zakonu o braku i porodičnim odnosima stiče sa 18 godina života.poslovi koji se obavljaju u prašini ili uz otrovne gasove.Kada zaposleni pokaže šta zna i ume . podzakonskim aktom i opštim aktom. Radno iskustvo je vreme provedeno na radu.Posebni uslovi tiču se posebne zaštite invalida.Najnoviji propisi !!! stručnu spremu svrstavaju u 4 stepena-niži. Radne sposobnosti su garancija uspešnog rada.polaganje vozačkog ispita je utvrđeno podzakonskim aktom. ugovor o radu može da zaključi i maloletno lice.Radno iskustvo je uslov za sticanje prava za polaganje stručnog ispita.poslodavac će moći da ocenu da li ispunjava ovaj uslov.potrebno mu je odobrenje zakonskog zastupnika. Specijalni uslovi za zasnivanje radnog odnosa Oni su utvrđeni za maloletna lica. na visinama. Naročita zdravstvena sposobnost:je potrebna za naročite poslove i to je poseban uslov za zasnivanje radnog odnosa na poslovima koji se obavljaju u ambijentu povećane opasnosti po život ii zdravlje radnika.Onaj ko nije sposoban da obavlja posao.Tako moć opažanja i pravilnst izražavanja za novinara mogu biti uslov za sonornost glasa i pravilnost izgovora. viši i visoki.pri visokoj ili niskoj temperaturi.Nekad je dovoljno da radnik nema određene zdravstvene nedostatke . 34.Saglasnost se daje u pismenoj formi.Reč je o poslovima koji se obavljaju uz velike napore. Kad je reč o maloletnim i invalidnim licima.Naročita zdravstvena sposobnost se ne mora uvek shvatiti kao potpuno fizičko i menatalno zdravlje radnika. Specijalni uslovi za invalidna lica prema zakonu o radu: .Inavalidna lica se zapošljavaju pod istim propisima kao i validna.

zaključenje ugovora o radu i stupanje zaposlenog na rad . U pregovorima povodom zasnivanja radnog odnosa učestvuju radnik i poslodavac.Vreme zaključenja ugovora o radu prethodi vremenu stupanja zaposlenog na rad.dvostrano obavezan jer stvara uzajamne obaveze stranaka.Bez nje ugovor nema pravno dejstvo. naučnog istraživanja ili vršenja profesionalne delatnisti.proverava putem razgovora.Zaključenje ugovora znači zasnivanje radnog odnosa. tj.Radni odnos ne mogu zasnivati inavlidna lica kod kojih je nastupio potpun gubitak radne sposobnosti.ankete. Povreda te obaveze je sankcionisana kao prekršaj.radni odnos.komutativan jer su prava i obaveze unapred određeni.Forma ugovora o radu je pismena i ona je uslov važnosti ugovora.tj.Ovaj ugovor je formalan jer se zaključuje u pismenom obliku.Poslodavac podnosi zahtev u roku od 7 dana. .Zakon o radu nameće izvesne obaveze pregovaračima..ako je Jugoslovenskog porekla i ako je u Srbiji uložio sredstva radi obaljanja privrednih i društvenih delatnosti.Poslodavci ostaju u obavezi da organizaciji za posredovanje prijave potvrdu za zapošljavanje. radnik stiče pravnu moć da stupanjem na rad stekne prava i preuzima obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. kao i uslovima i organizacijom rad..intuitu .Ugovor o radu se zaključuje pod klauzulom-dok postojeće stanje traje. Postupak zasnivanja radnog odnosa.Zakon o radu pojednostavljuje postupak zasnivanja radnog odnosa jer ga oslobađa javnog oglašavanja i posredovanja u zapošljavanju .testa.Radni odnos postoji kao pravno stanje kome nedostaje činjenica stupanja na rad da bi dobio punu sadržinu 37.Privremeni boravak se može odobriti strancu koji dolazi u Srbiju radi školovanja.Zato ih ispituje. obavezama i odgovornostima.Prema zakonu o radu. Stupanje na rad je uključivanje radnika u proces rada . Poreklo ovog ugovora je u obligacionom pravu. Strancu se može odobriti stalno nastanjenje :ako mu je neko od članova uže porodice državljanjin SRJ.Stalno nastanjenje u Srbiji odobrava Ministarstvo unutrašnjih poslova. stranac od 3 dana od dana njegovog ulaska u Srbiju 36. Zakon o radu svodi na: pregovaranje radnika i poslodavaca.-Radnik koji traži zaposlenje dužan je da poslodavca obavesti o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova. zaposleni koji pre zaključenja ugovora o radu nije obavestio poslodavca o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koji utiču na obavljanje poslova ili ugrožavaju život i zdravlje drugih lica izlaže se mogućnosti da mu poslodavac otkaže ugovor o radu. Zaključenje ugovora o radu uslovljeno je vremenom i formom.ako je zaključio brak sa državljaninom Srbije.Njime radnik iznajmljuje na određeno ili neodređeno vreme svoje radne sposobnosti poslodavcu koji mu za uzvrat plaća određenu zaradu.. stupanje na rad značin sticanje prava i preuzimanje obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa.a zahtev forme je zadovoljen ako je ugovor o radu napisan i potpisan. Ugovor o radu Radni odnos se zasniva ugovorom o radu koga zaključuje zaposleni i poslodavac. Način zasnivanja radnog odnosa Tiče se radnji koje se preduzmaju i akata koji se zaključuju ili donose u postupku sticanja statusa zaposlenog.Stranac može da zasnuje radni odnos ako ispunjava opšte i posebne uslove i to: da ima odobrenje za stalno nastanjenje ili privremeni boravak i da je dobio odobrenje za zasnivanje radnog odnosa.-Poslodavac koji nudi zaposlenje dužan je da radnika upozna sa pravima.Posle zaključivanja ugovora o radu.Poslodavca zanimaju prevashodno svojstva radnika. Specijalni uslovi za strance prema zakonu o radu.

Sticanje prava i preuzimanje obaveza iz radnog odnosa. Dan stupanja na rad se određuje ugovorom o radu.Zaključenje ugovora znači zasnivanje radnog odnosa.uzima se da radni odnos nije bio zasnovan.individualan jer se zaključuje između radnika i poslodavaca.vrstu i opis poslova. Zakon o radnim odnosima u državnim organima predviđa da radnik može biti primljen u radni odnos u postupku objavljivanja oglasa i bez objavljvanja oglasa. stupanje na rad značin sticanje prava i preuzimanje obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa. stručnu spremu i zanimanje zaposlenog.ime i prezime zaposlenog. Ugovor o radu može da se zaključi na određeno ili neodređeno vreme.organizacijom rada. zaradu i rokove za isplatu zarade.Poslodavac je domaće ili strano pravno ili fizičko lice.Ugovor o radu sadrži: naziv i sedište poslodavca.Zaposleni je fizičko lice koji iznajmljuje svoje radne sposobnosti poslodavcu.Stupanje na rad je uključivanje radnika u proces rada .Bez nje ugovor nema pravno dejstvo.kao i pravima i obavezama iz radnog odnosa. 38. sa trajnom prestacijom jer se prava i obaveze određuju u vremenu.poslodavac je dužan da zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa uslovima rada.Prema zakonu o radu.Fizičko lice je poslodavac. Radni odnos može biti zasnovan i na drugi način. najduže 12 meseci!!!!. vreme trajanja ugovora o radu na određeno vreme.vreme trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena. dan početka rada..Kad se radni odnos zasniva putem oglasa.personae jer se zaključuje sa obzirom na određena svojstva radnika. rukovodilac ustanove donosi odluku o izboru kandidata u roku od 15 dana od isteka roka za prijavljivanje. Prava obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa nastaju istovremeno sa zaključenjem ugovora o radu.Vreme zaključenja ugovora o radu prethodi vremenu stupanja zaposlenog na rad.Njih radnik prema zakonu o radu stiče tek kada otpočne sa radom . npr.mesto prebivališta odnosno boravišta.obavezama i odgovornostima.Radni odnos mimo oglasa može biti uspostavljen u dva slucaja: kada se zaposleni preuzima iz drugog organa i kada .Ako tog dana radnik ne počne sa radom. Ugovorom o radu se uvećavaju prava zaposlenih.Forma ugovora o radu je pismena i ona je uslov važnosti ugovora.obaveza i odgovornosti svakog zaposlenog i svakog poslodavca.kauzalan jer je vidno označen smisao obaveza.Pravna lica su banke.ako zapošljava radnike kao preduzetnik ili kao građanin kome je potrebno kućno pomoćno osoblje. Osim u dva slucaja: 1) ako postoje opravdani razlozi 2) ako se sa poslodavcem drugacije dogovorio.pošte.Radni odnos postoji kao pravno stanje kome nedostaje činjenica stupanja na rad da bi dobio punu sadržinu.Ako ugovor o radu bude zaključen na određeno vreme radni odnos se uspostavlja na određeno vreme i može trajati neprekidno ili sa prekidima koliko je i ugovoreno. Ako se zaposlenom prizna naknada za odvojen život. .Kao akt zasnivanja radnog odnosa ugovor o radu ima karakter pojedinačnog akta i njime se uspostavlja radni odnos sa određenim pravima.a zahtev forme je zadovoljen ako je ugovor o radu napisan i potpisan. Stranke ugovora su zaposleni i poslodavac.Ako ugovor o radu bude zaključen na neodređeno vreme i radni odnos se uspostavlja na neodređeno vreme pa traje sve dok ne prestane po nekom od zakonom predviđenih osnova u koje spada i otkaz ugovora od strane poslodavca ili zaposlenog.zatim se utvrđuju prava koja nisu predviđena zakonom.Ugovor o radu se zaključuje pod klauzulom-dok postojeće stanje traje. Pravna priroda ovog ugovora je dvostruka:on je akt zasnivanja i akt uređivanja radnog odnosa.vrstu i opis poslova koji zaposleni treba da obavlja.Tim ugovorom je radni odnos zasnovan.Kao akt uređivanja radnog odnosa ugovor o radu ima normativna dejstva jer određuje sadržinu prava. Zaključenje ugovora o radu uslovljeno je vremenom i formom. Zaposleni zaključuje ugovor o radu sam. zadruge.Zbog tih drugih prava i obaveza ugovor o radu je normativni akt na elementarnom nivou.

Posredovanje u zapošljavanju Poslove posredovanja obavlja nacionalna služba za zapošljavanje.To je javna isprava i uzima se da su podaci u njoj tačni.a ne neki drugi organ.Radnik koji zaključuje ugovor o radu . a nije stupio na rad određenog dana .a mogu je obavljati i agencije za zapošljavnje. direktor je dužan da odluku o izboru kandidata donese u roku od 15 dana od isteka roka za podnošenje prijava i da je dostavi svim kandidatima.Lice koje traži zaposlenje dužno je da se lično javi nacionalnoj službi za zapošljavanje najmanje jednom u tri meseca i na svaki poziv službe.U radnu knjižicu je zabranjeno unositi negativne podatke o radu.On ima pravo da primi u radni odnos kako lice za koje je nacionalna služba ili agencija posredovala. poslodavac je dužan da nacionalnoj službi prijavi svaku potrebu za zapošljavanje.U nju se unose podaci o zaposlenom .Kada se raspisuje konkurs. Radna knjižica Svako ko je zasnovao radni odnos dužan je da poslodavcu preda radnu knjižicu.Nacionalna služba za zapošljavanje je ustanova javne služebe . U zakonu o radnim odnosima u državnim organima propisano je da učesnik oglasa za zasnivanje radnog odnosa može podneti prigovor protiv odluke o izboru u skladu sa odlukama koje se .dok se prava .Nacionalna služba vodi evidenciju u koju unosi sve relevantne podatke o licima koja traže i poslodavcima koji nude zaposlenje. npr. 39. Medjutim -Prema zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.Lice koje je stupilo na rad . Radni odnos se prema zakonu o radu zasniva ugovorom o radu.Zakonom o radu je regulisana radna knjižica 40.Ako ne izvršava ove dužnosti ili ne ispunjava druge obaveze prema nacinalnoj službi.obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa stiču tek danom stupanja zaposlenog na rad.Radni odnos se zasniva ugovorom o radu kome ne prethodi javno oglašavanje slobodnog radnog mesta.ako ugovor o radu zaključi lice koje ne ispunjava objavljene uslove. Ne dostavi dokaz o aktivnom traženju zaposlenja .Ustavom zajamčena prava i slobode imaju privilegiju da ih štiti sud.stažu osiguranja i drugim činjenicama za ostvarivanje prava iz radnog odnosa i socijalnog osiguranja.Ona je dužna da potrebu za zapošljavanjem objavi na oglasnoj tabli.poslodavaca može zahtevati da se potreba za novim radnikom objavi u sredstvima javnog informisanja. tako i lice za koje niko nije posredovao.se radni odnos zasniva sa pripravnikom.Fizička i pravna lice osnivaju agenciju za zapošljavanje.a ako poslodavac zahteva i u sredstvima javnog informisanja dostupnih građanima u republici u roku od 5 dana od dana dostavljanja zahteva. odbije dodatno obrazovanje ili obuku briše se iz evidencije i lišava se posredovanja u zapošljavnju 41.Bez konkursa se radni odnos zasniva preuzimanjem. U tom slucaju svakom ko se prijavio na oglas mora biti obezbeđena sudska zaštita.Poslodavac samostalno odlučuje o izboru lica za zasnivanje radnog odnosa.poslodavcu.. Sudska zaštita povodom zasnivanja radnog odnosa U postupku zasnivanja radnog odnosa ostvaruje se ustavno pravo na rad.prema zakonu o radu smatra se da radni odnos nije ni zasnovao.Radnik kome je prestao radni odnos zbog prestanka potrebe za radom prema zakonu o radu ima prednost za zaključenje ugovora o radu ako u naredna 6 meseca!!! ponovo nastane potreba za obavljanje istih poslova.a nije zaključilo ugovor o radu smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.Poslodavac je dužan da radnu knjižicu po prestanku radnog odnosa vrati radniku.Nju izdaje nadležni organ opštinske uprave po obrascu koji određuje ministarstvo za poslove rada.Potrebu za zapošljavanjem može u sredstvima javnog informisanja da objavi i agencija.Ako ta prednost ne bude poštovana zaštitiće je sud tužbom u sporu o zasnivanju radnog odnosa.Prema zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predvia da se radni odnos u ustanovama obrazovanja i vaspitanja zasniva u postupku javnog konkursa ili putem preuzimanja.

gradjani su jednaki u pravima i obavezama. Zabrana je sire odredjena nego u Ustavu. Poslodavac i zaposleni su duzni da se pridrzavaju prava i obaveza utvrdjenih zakonom. Osnovna prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca ne ispunjavaju svu sadrzinu radnog odnosa Zakon o radu zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traze zaposlenje i zaposlenih a zbog pola .opstim aktom i ugovorom o radu. starosti. učesnicima oglasa valja obezbediti sudsku zaštitu bez obzira da li je oglas objavljen po naredbi zakona ili po zahtevu poslodavca. trudnoce.Osnovna prava. rase.Katalog ovih prava i obaveza utvrdjuju odredbe Zakona o radu. Individualna prava-Prema Zakonu o radu osnovna prava zaposlenih su: 1)pravo na odgovarajucu zaradu 2)na bezbednost i zastitu zivota i zdravlja 3) na posebnu zastitu odredjenih kategorija 4)na zdravstvenu zastitu 5)na zastitu licnog integriteta 6)na socjalnu sigurnost7)na materjalno obezbedjenje za vreme privremene nezaposlenosti 8) pravo na druge oblike zastite 9) kao i pravo na ucesce u dobiti Kolektivna prava--Prema Zakonu o radu.Zabrana diskriminacije Zakon o radu zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traze zaposlenje i zaposlenih a zbog pola . Obaveze zaposlenih-prema odredbama istog zakona osnovne obaveze zaposlenih su: 1) duznost savesnog i odgovornog obavljanja poslova 2) postovanja organizacije i uslova rada 3) obavestavanja poslodavca o okolnostima bitnim za proces rada 4)duznost obaveztavanja poslodavca o rizicima u procesu rada. Osnovna prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca ne ispunjavaju svu sadrzinu radnog odnosa 44.nacionalne pripadnosti ili .Ona se odnosi kako na neposrednu tako i na posrednu diskriminaciju 43.Ako to ne čini.rodjenja. On utvrdjuje prava i obaveze zaposlenih kao i obaveze poslodavaca--ali ne i njihova prava. i blize uredjuje zabranu diskriminacije u njihovom ostvarivanju.pol.opstim aktom i ugovorom o radu.nacionalne pripadnosti ili nekog drugog licnog svojstva kojeg stiti zabrana.invalidnosti .Oglas je jednostrana izjava volje . Obaveze poslodavaca-. rase.nacionalnost veroispovest.odnose na zaštitu prava zaposlenih i te odrebe predviđaju i sudsku zaštitu povodom odluke o prigovoru.Poslodavac i zaposleni su duzni da se pridrzavaju prava i obaveza utvrdjenih zakonom.pravima i obavezama 4)da obezbedi obavljanje poslova 5) da zatrazi misljenje sindikata. ali je u skladu ca njim. trudnoce. 42.jezik. pravilima. Prava zaposlenih--Zaposleni sticu i ostvaruju individualna i kolektivna prava iz radnih odnosa. On utvrdjuje prava i obaveze zaposlenih kao i obaveze poslodavaca--ali ne i njihova prava.imovno stanje ili drugo licno svojstvo.su: 1)da zaposlenima za obavljeni rad isplati zaradu 2)da zaposlenima osigura bezbednost u radu i zastiti im zivot i zdravlje 3) da zaposlene obavesti o uslovima i organizaciji rada.bez obzira na rasu.Katalog osnovnih prava i obaveza Katalog ovih prava i obaveza utvrdjuju odredbe Zakona o radu.invalidnosti . osnovna prava iz radnog odnosa su:1) pravo na udruzivanje 2)na kolektivno pregovaranje 3) pravo na konsultovanje informisanje i izrazavanje stavova o bitnim pitanjima rada 4) pravo na mirno resavanje radnih sporova.rodjenja.obaveze i odgovornosti Prema odredbama Ustava. javno upućena neograničenom broju lica i zato je onaj ko ga je raspisao dužan da se pridržava objavljenih uslova. starosti.U tom pravcu Zakon o radu utvrdjuje katalog osnovnih prava i obaveza koji jednako vredi za sve radnike i sve poslodavce.

udaljenje sa rada i višak zaposlenih.2)uslove rada i sva prava iz radnog odnosa .Posebnu zaštitu uživaju posebne kategorije zaposlenih. a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko.Odsustva služe da zaposleni zadovolji neke privatne potrebe ili ispuni neke javne obaveze.4) napredovanje na poslu.obaveze i odgovornosti Radni odnos se zasniva ugovorom o radu.a ne radnog vremena.obaveze i odgovornosti iz tog odnosa stiču se stupanjem radnika na rad.i posredna)zabranjena je u odnosu na 1) uslove za zaposljavanje i izbor kandidata za obavljanje odredjenog posla.Ovo pravo je bliže uređeno zakonom o zaštiti na radu. Zakon o radu zabranjuje uznemiravanje.Odredbe ugovora o radu kojima se vrsi diskriminacija nistave su i ne proizvode pravna dejstva.osposobljavanje i usavrsavanje. postoji kada odredjena norma kriterijum ili praksa stavlja subjekt zastite u nepovoljniji polozaj u odnosu na drugog zbog svog recimo uverenja . je svako nezeljeno ponasanje uzrokovano povredom bilo kog zasticenog svojstva .zaradu. Prema odredbama samog zakona obicno uznemir.Neposredna diskrim. Individualna prava.Oslobađanju od umora i obnavljanju radnih potencjala služe : odmor u toku rada.obaveze i odgovornosti iz tog odnosa ispunjavaju sadržinu radnog odnosa.Individualna prava . Zrtva diskriminacije ili uznemiravanja ima pravo da pred nadleznim sudom pokrene postupak za naknadu stete protiv lica koje je preduzelo radnju diskriminacije ili uznemiravanja.. odgovornost za štetu. 46. -Diskriminacija(neposr. disciplinsku odgovornost. svakog poslodavca.Odmori služe zaposlenom da se oslobodi umora od minulog rada i da obnovi potencijale za rad koji mu predstoji. Zabrana je sire odredjena nego u Ustavu. 45.Zakon o radu sadrži odredbe o zaštiti zaposlenih. koje ima za cilj da izaziva strah ili stvara neprijateljsko ponizavajuce ili uvredljivo okruzenje.naknadu zarade i druga lična primanja.stručnoj spremi i drugim posebnim uslovom za rad.a prava. nedeljni i godišnji odmor Prema ustavu republike Srbije zaposleni imaju prava na zaštitu na radu u skladu sa zakonom..Ako prava obaveze i odgovornosti odmah podelimo na individualne i kolektivne saznajemo koja prava. ali je u skladu ca njim. kao vid zabrane diskriminacije i razlikuje: obicno i seksualno uznemiravanje.nekog drugog licnog svojstva kojeg stiti zabrana.Postoji opšta i posebna zaštita na radu.odmore i odsustva.opredeljenja svojstva.Radno mesto je skup poslova jednog ili više zaposlenih odgovarajućih stručnih i drugih radnih sposobnosti koji se obavlja u jedinstvenom procesu rada.ponizavajuce ili uvredljivo okruzenje. Seksualno uznemiravanje je svako verbalno ili fizicko ponasanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva subjekta zastite u sferi polnog zivota.radno vreme. Raspoređivanje zaposlenih . Raspoređivanje zaposlenih Zakon o radu vrši individualizaciju poslova jer ih sistematizuje prema vrsti poslova.a odnose se na : raspoređivanje. zabranu konkurencije.Ona se odnosi kako na neposrednu tako i na posrednu diskriminaciju.obaveze i odgovornosti tiču se svakog radnika .5)otkaz ugovora o radu. je svako postupanje uzrokovano povredom bilo kog zasticenog svojstva kojim se subjekt zastite stavlja u nepovoljan polozaj . dnevni odmor.3) obrazovanje. Radno vreme je vreme koje radnik provodi na radu Odmor i odsustva su deo slobodnog . zaštitu na radu.Odmor i odsustva poznaje zakon o radu.Svi zaposleni uživaju opštu zaštitu.Posredna diskri.

Ako zaposleni prihvati ponudu i ugovor novelirani potpiše to znači da je prihvatio i nove poslove. Na prvom zasedanju opšte konferencije rada usvojena je konvencija broj jedan o ograničavanju broja radnih časova u industrijskom preduzećima na osan časova dnevno i 48 časova nedeljno.Prvobitno raspoređivanje ne može biti jedino.Prema zakonu o radu poslodavac može da ponudi zaposlenom zaključenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima. 47. Taj limit je različit za punoletna i maloletne radnike.Po ovoj konvenciji duže od ovog vremena mogla su raditi preduzeća u kojima se proizvodnja ne prekida.Prema toj odredbi zaposleni u državnom organu može biti privremeno raspoređen na radno mesto van sedišta državnog organa u kome radi najduže 6 meseci u toku dve godine.U praksi se akt izmene ugovora o radu naziva različito:aneks. a kada se to dogodi dogodilo se i njegovo raspoređivanje na druge poslove.Ovo pravilo važi za zaposlene koji su punoletni.Prema zakonu o unutrašnjim poslovima službeno lice ili radnik na određenim dužnostima može po potrebi službe biti raspoređen na poslove na kojima nema ovlašćenja službenog lica ili radnika na određenim dužnostima.Pun kapacitet radnog vremena je ograničen i ne može biti duži od radnog limita. onoliko koliko preporučuje i MOR.prekovremeni rad. Radno vreme Radno vreme je vreme koje radnik provodi na radu.novela . Poslovi se poveravaju raspoređivanjem.amandman. a prvobitno raspoređivanje događa se još u postupku zasnivanja radnog odnosa.Svako ko je započeo da se bavi određenim poslom radom stiče nova znanja i iskustva koja ga kandiduju za preuzimanje složenijih i odgovornijih poslova.Zakon o radu uređuje puno radno vreme.Osmočasovno radno vreme je postalo sve prisutnije u nacionalnim zakonodavstvima. Puno radno vreme Puno radno vreme je vreme rada punog kapaciteta.Nedeljni fond časova rada raspoređuje se na radne dane.skraćeno. a ne ugovaranja.Pošto se osmočasovno radno vereme ustalilo opšta konferencija MOR je 1962. ne za sve.U Evropi je osmočasovno radno vreme prva je uvela Engleska 1894.ako drugačije nije određeno.. ali zadržava sva prava iz radnog odnosa u ranijem statusu. nepuno.ako je na ranijim poslovima proveo najmanje 10 godina i ako ima najmanje 20 godina penzijskog staža. kada je u Versajskom ugovoru ugrađeno načelo osmočasovnog radnog vremena. usvojila preporuku kojom je postavljen novi cilj-uvođenje 40 časovne radne nedelje .a radni dani na radne .a potom nastavlja da radi na mestu njegovog rasporeda.Što je radništvo bilo organizovanije radno vreme je bivalo kontrolisanije.Ako odbije ponudu nastavlja da obavlja ranije poslove.raspored radnog vremena.preraspodelu radnog vremena i noćni rad 48.stručnoj spremi i drugim posebnim uslovom za rad. ali samo za radnike koje je zapošljavala država. Raspoređivanje zaposlenih zadržalo je raniji karakter pa je i dalje posledica zaključivanja.a meri časovima rada.veka sindikalni pokret je na međunarodnoj konferenciji u Parizu prvi put zatražio uveđenje osmočasovnog radnog vremena.Krajem 80 tih godina 19.Osmočasovno radno vreme prvi put je uvedeno u SAD 1864.Raspoređivanje uvek morada bude uslovljeno opravdanim razlozima.ali uz rizik da mu poslodavac otkaže ugovor o radu.Starešina državnog organa može rasporediti zaposlenog na drugo radno mesto u istom organu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti. nego za pojedine kategorije radnika.Zakon o radu vrši individualizaciju poslova jer ih sistematizuje prema vrsti poslova.Puno radno vreme za punoletne radnike prema zakonu o radu iznosi 40 časova nedeljno .a najviše 56 časova nedeljno dok je prekovremeni rad sveden na određene izuzetke.Ono se određuje za radnu nedelju.Ostale zemlje su odolevale da ga uvedu sve do kraja I svetskog rata 1919.Njihovo radno vreme iznosi 40 časova nedeljno.

Privilegija kraćeg radnog vremena prestaje sa punoletsvom.a takav rizik izazivaju teški i štetni poslovi i takvi poslovi se obavljaju pod posebnim uslovima rada. 2)na poslovima sa specifičnim zahtevima u vidu zdravstvene i fizičke sposobnosti .Zakon o radu odstupa od 40 časovne radne nedelje ne samo odrerdbom o punom radnom vremenu za maloletne radnike nego i propisima o prekovremenom radu i preraspodeli radnog vremena. Prekovremeni rad Prekovremeni rad je duži od punog radnog vremena i on se određuje kao radna obaveza.Prema zakonu o zaštiti na radu posebni uslovi rada postoje: 1)na poslovima sa povećanim rizikom od povređivanja i oštećenja zdravlja kao što su oni pod povišenim i smanjenim vazdušnim pritiskom.. -Radno vreme se skraćuje na poslovima sa povećanim rizikom . ne mogu se predvideti niti sprečiti. Prema zakonu o radu..Poseban oblik prekovremenog rada je dežurstvo u zdravstvenim ustanovama.važi pravilo koliko rada toliko prava.Rad duži od punog radnog vremena može biti određen samo u izuzetnim prilikama.Po tome se i skraćeno radno vreme razlikuje od nepunog.Iznenadno povećanje obima poslova može .Trajanje skraćenog radnog vremena za poslove sa povećanim rizikom utvrđuje pravilnik o sisitematizaciji zakona o radu.Raspored radnog vremena utvđuje poslodavac.A to su: viša sila.Puno radno vreme se može organizovati tako da zaposleni rade jednokratno ili dvokratno.časove.Prema zakonu o radu zaposleni koji radi sa skraćenim radnim vremenom ima pravo kao da radi sa punim radnim vremenom.simultano ili u smenama.. naknadu zarade i druga lična primanja.radni dan ima 8 časova. 3)na poslovima sa specifičnim tehnološkim procesima .-Viša sila je prirodni događaj ili ljudska radnja koje dolaze spolja . danju ili noću.Onaj ko radi sa nepunim radnim vremenom ostvaruje manji staž osiguranja od onog koji radi sa punim radnim vremenom.obaveze i odgovornosti kao i zaposleni sa punim radnim vremenom.odmore i odsustva.Zbog zaštitnog karaktera skraćenog radnog vremena za zaposlene na poslovima sa povećanim rizikom ne može se vršiti preraspodela radnog vremena. zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena zbog iznenadnog povećanja obima rada. a trajanje nedeljnog i dnevnog radnog vremena utvrđuje se ugovorom o radu.Radna nedelja ima 5 radnih dana .ali može i 6 što zavisi od raspodele radnog vremena. Nepuno i skraćeno radno vreme Prema zakonu o radu nepuno radno vreme je radno vreme zaposlenih koji rade kraće od punog radnog vremena i ostvaruju prava srazmerno vremenu provedenog na radu.ali može biti i kraći što zavisi od radne nedelje i rasporeda radnog vremena. iznenadno povećanje obima rada i neophodnost da se u određenom roku završi posao koji nije planiran..Prema zakonu o radu puno radno vreme za zaposlenog mlađeg od 18 godina života ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35 časova nedeljno.Zaposleni sa nepunim radnim vremenom ima istovrsna prava. 50.Oba zaposlena ostvaruju zaradu. 49.Prema zakonu o radu predviđeno je da zaposleni sa nepunim radnim vremenom ima pravo na obavezno socijalno osiguranje i sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu.a to je da radno vreme može biti skraćeno najviše 10 časova nedeljno. ujednačeno ili u turnusima. na visokoj i niskoj temperaturi.Ko radi sa punim radnim vremenom ostvaruju kvalitet.Što je štetno dejstvo veće. Prema zakonu o radu zaposleni koji radi na teškim i napornim poslovima utvrđenim zakonom ili opštim aktom i pored primene odgovarajućih mera zaštite na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog najviše 10 časova nedeljno.Postoji jedno ograničenje . veće je i skraćenje radnog vremena i obrnuto.prava i obaveze u punoj meri.

Radno vreme je u turnusima ako radnik radi duže od uobičajenog dnevnog radnog vremena . Raspored radnog vremena Rasporedom radnog vremena poslodavac nedeljno radno vreme raspoređuje na radne dane zavisno od broja dana u radnoj nedelji i broja časova u radnom danu.Zahtev za prekovremenim radom može da bude postavljen u formi odluke ili naloga. najčešće dnevne .Ova odredba omogućuje uvođenje 6 dnevne radne nedelje.a izuzetno 6 dana.Kalendarska nedelja ima 7dana.sa pravom na odmor od najmanje 30 minuta koji se smatra vremenom provedenim na radu. 51. a najviše 8 časova nedeljno!!!!.Neke kategorije zaposlenih imaju poseban položaj u pogledu prekovremenog rada i takav rad zakon o radu zabranjuje zaposlenom ispod 18 godina života i zaposlenoj ženi u poslednjih 8 nedelja trudnoće i u prve 32 nedelje trudnoce.Moguće su dve opcije: redovna i posebna.Dežura samo onaj deo zaposlenih koji je neophodan da se obezbedi zdravstvena zaštita. dežurstvo je poseban oblik prekovremenog rada koji se utvrđuje posebnim zakonom.poslove kampanje.Radno vreme je dvokratno ako se radi u dva dela u prepodnevnim i popodnevnim časovima.Radno vreme je ujednačeno ako zaposleni svakog dana u radnoj nedelji radi isti broj časova . karakteru i potrebama radnog procesa.Rad u smenama organizuje se kad se mora obavljati neprekidno ili duže od trajanja dnevnog radnog vremena.. Prema zakonu o radu.Odluku valja doneti u pismenoj formi kao i nalog.Radno vreme se ostvaruje u smenama ako zaposleni ne rade istovremeno već u različito doba. Prema zakonu o radu poseban raspored radnog vremena poslodavac kod koga se obavlja rad u smenama noću ili kad priroda posla ili organizacija rada to zahteva.Zaposleni koji radi prekovremeno ostvaruje pravo na uvećanu zaradu u skladu sa opštim aktom ili ugovorom o radu.Kad je počatak istovremen. u drugom slučaju postoje dve smene. zato se obavlja noću. Zakon o radu obavezuje poslodavca da o utvrđenom ili izmenjenom rasporedu obavesti zaposlene najmanje 7 dana pre početka njegove primene.odnosno 6 dnevna radna nedelja promenljiva vrednost. za dnevni i za nedeljni rad!!!.Zaposleni mogu biti podeljeni u 2.se odnositi na povećanu tražnju ili isporuku roba .Radna nedelja obično ima 5 .Izražen je u dve dimenzije .. Određivanje prekovremenog rada suprotno zakonu je prekršaj. viših medicinskih tehničara i bolničara. u dane državnih praznika i u nedeljne dane.Prema zakonu o radu zaposleni ne može da radi prekovremeno duže od 4 časa dnevno.i. Početak radnog vremena označava počatak rada i on može biti istovremen ili klizni.Moguće je da nedelja ima 6 radnih dana.-Drugi slučajevi se odnose na potrebu da se u određenom roku završi neki neophodan i neplanirani posao.U prvom slučaju postoje dve dnevne i jedna noćna smena .Dežurstvo se određuje radi obezbeđivanja neprekidne vanbolničke i bolničke zdravstvene zaštite. radnu nedelju može da organizuje i na drugi način.Redovan raspored radnog vremena zasnovan je na petodnevnoj radnoj nedelji.Raspoloživo radno vreme prilagođava organizaciji.Prekovremeni rad je limitiran i on se tiče svakog zaposlenog pojedinačno.Mora da bude zastupljen potreban broj doktora medicine.Trajanje radnog vremena je matematička veličina koja se dobija jednačinom kojoj je 40 časovna radna nedelja konstantna vrednost.3 ili 4 smene.Ono mora biti neplanirano. Prema zakonu o radu redovan raspored radnog vremena vrši se u okviru petodnevne radne nedelje tako da radni dan traje 8 časova.Radno vreme je jednokratno ako se radi u kontinuitetu.Raspored radnog vremena znači određivanje početka i završetka radnog vremena.. Završetak radnog vremena isto može biti istovremen ili klizni.Kada je rad organizovan u smenama mora se obezbediti između smena . .a 5 dnevna.Kad je početak klizni takav je i završetak.Radno vreme je simultano ako svi radnici rade istovremeno započinjući radni dan isključivo u jutarnjim časovima. takav je i završetak.Prema zakonu o radu radni dan traje 8 časova.

trudnice i zaposleni roditelji sa detetom do 3 godine ili hendikepiranim detetom. Noćni i smenski rad Prema zakonu o radu rad koji se obavlja u vremenu od 22-06 časova smatra se noćnim radom. U kontinuiranom radu funkcionišu 3 smene.tada postoji obročna preraspodela radnog vremena i ona se može priimeniti i više puta .Prema zakonu o radu zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao časovi rada dužeg od punog radnog vremena.. bankama. -Sustina preraspodele je u tome da se u jednom periodu radi onoliko duze za koliko ce se u drugom periodu raditi krace. 8 časova.Raspored radnog vremena u delatnostima kojima se zadovoljavaju potrebe građana ne može se prepustiti poslodavcima jer bi bila dovedena u pitanje svrha njegovog obavljanja. radu u dane državnih praznika i nedeljnog odmora.Pravilo o izmeni smena nije apsolutno.Period preraspodele može biti i kraći od 6 meseci!!!. 53. Preraspodela radnog vremena može biti godišnja ili obročna.priroda delatnosti.a obročna se vrši za nedelju dana.Potpuna preraspodela je godišnja.. zanatstvo. Preraspodela radnog vremena Preraspodela radnog vremena je atipicna preraspodela radnog vremena.to je razlog što je ustanovljena zabrana noćnog rada za zaposlene žene u poslednjih 8 nedelja trudnoće i propisano je da jedan od roditelja sa detetom do 3 godine života i samohrani roditelj sa detetom do 7 godina može da radi noću samo na osnovu njegove pismene saglasnosti. pa u II.Ova odredba ima u vidu kalendarsku sestomesecnu preraspodelu radnog vremena. O preraspodelu radnog vremena odlučuje poslodavac. Prema Zakonu o radu poslodavac moze da izvrsi preraspodelu radnog vremena kada to zahteva organizacila rada.To važi i za poslove namenjene potrebama građana i takvi poslovi se obavljaju u poštama. Prema zakonu o radu praraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci ne bude duže od punog radnog vremena. .Prema zakonu o radu dopušta se da zaposleni radi u noćnoj smeni duže od jedne nedelje uz njegovu pismenu saglasnost. zaposleni ima dve opcije: da mu se višak časova preračuna u puno radno vreme i prizna u penzijski staž ili da mu se ti časovi računaju kao časovi prekovremenog rada i isplati uvećana zarada. pa u III smeni u svakoj narednoj nedelji. tj. dve dnevne i jedna noćna.Ona treba da bude dvokratna ili kontinuirana.Ako se celo vreme rada može smestiti u ovaj interval .Trajanje noćnog rada odgovara trajanju jedne smene.Smenski rad mora biti organizovan da zaposleni radi u I.Kad se zbog prestanka radnog odnosa ne može uspostaviti ravnoteža radnog vremana na u proseku od 40 časova nedeljno.tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.To mogu biti dve ili više smena. 52.Godišnja se vrši za kalendarsku godinu. berzama.Poseban režim radnog vremena u tim delatnostima može se ogledati u neprekidnom smenskom noćnom radu. tri ili šest meseci .napisana i potpisana saglasnost potrebna je pri svakom vezivanju noćnih smena. dvokratnom radu.a delimična preraspodela je obročna. radno vreme i vreme noćnog rada se podudaraju. a još su češći za period od samo nekoliko dana. Preraspodela radnog vremena ograničena je zastitnim pravima: zaposleni koji nisu navršili 18 godina.Reč je o komunalnim službama. česte su preraspodele za mesec dana .broj vezanih smena nije .Noćni rad ne odgovara čovekovom bioritmu. ali je svaka samostalna i nezavisna od ostalih. mesec. zaposleni koji obavljaju rizične poslove. bolje koriscenje radnog vremena i izvrsenje odredjenog posla. .

Odmor u toku dnevnog rada je pauza.Odmor u pravo vreme je znacajan faktor bezbednosti rada.zaposleni koji radi duze od 4 a krace od 6 casova dnevno ima pravo na odmor u toku rada od 15min.Oslobađanju od umora i obnavljanju radnih potencjala služe : odmor u toku rada. 55.Saglasnost je opoziva jer suprotno ne bi bilo u interesu zdravlja zaposlenog i izjava o opozivu zaposlenog mora biti data u pismenoj formi. Odmori zaposlenih Odmor i odsustva su deo slobodnog . tada treba konsultovati i medicinu rada.Pošto su sva ova prava uzrok prekida rada.ali se prava i obaveze iz tog odnosa ne vrše dok se ne aktiviraju.a ne radnog vremena.tj.Sto je vreme krace.Njihov odmor bi mogao biti duzi od minimalnog trajanja 20 ili 25 min.To je vreme od kraja minulog do pocetka novog dnevnog rada. Dnevni odmor je odmor posle dnevnog rada koji traje do pocetka rada narednog dana. a sto je to vreme duze odmor je kraci Jedno od važnijih zaštitnih prava zaposlenih je pravo na godišnji odmor.Odmor i odsustva poznaje zakon o radu.Odsustva služe da zaposleni zadovolji neke privatne potrebe ili ispuni neke javne obaveze.odmor je duzi. nedeljni i godišnji odmor. neplaćeno odsustvo i odsustvo zbog mirovanja radnog odnosa.predah. upućivanje na rad u inostranstvo.Zakon oradu poznaje puni i skraceni odmor Prema zakonu o radu.tj. najvise35 casova nedeljno ako su maloletni..Funkcija odmora dolazi do izrazaja ako se koristi kad dodje do prvog zamora. obavljanja javne funkcije. a ima i onih kojima noćni rad odgovara. 54.Prema zakonu o radu zaposleni ima pravo na odsustva uz nakdnadu zarade najviše do 7 radnih dana u toku kalendarske godine zbog sklapanja braka. Mirovanje radnog odnosa je stanje u kome radni odnos postoji.Međunarodna oprganizacija je usvojila konvenciju o godišnjem odmoru i konvenciju o plaćenom godišnjem odmoru. Prema zakonu o radu.manje od toga ne moze a vise moze. porođaja supruge.odmor u toku dnevnog rada ne moze se koristiti na pocetku ni na . Odmor u toku dnevnog rada Odmor u toku dnevnog rada je pauza.određen.Ako to vazi za zaposlene koji rade izmedju 4 i 6 casova dnevno tim vise vazi i za zaposlene koji rade izmedju 4 i 6 casova dnevno. izdržavanja krivične ili prekršajne sankcije.Zakon oradu poznaje puni i skraceni odmor.tj. zakon ih je uredio zajedno.Godišnji odmor uživaju svi zaposleni Placeno odsustvo je odsustvo sa rada uz nakandu zarade.Pravo na skraceni odmor ne mogu ostvarivati zaposleni koji rade do 4 ili 4 casova dnevno.Pravo na odmor imaju i zaposleni koji rade sa skracenim radnim vremenom.odmor u toku dnevnog rada ne moze se koristiti na pocetku ni na zavrsetku radnog vremena.zavisno o tezine poslova.predah.Odmor se koristi obicno u kontinuitetu.Odmori služe zaposlenom da se oslobodi umora od minulog rada i da obnovi potencijale za rad koji mu predstoji. Skraceni odmor-prema Zakonu o radu.zaposleni se može saglasiti i da stalno radi u noćnojsmeni.Pošto se noćni rad bolje plaća nužda može naterati zaposlenog da prihvati stalni rad u noćnoj smeni i kada nije u stanju da ga podnese. dnevni odmor. Prema zakonu o radu zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada od najmanje 30min.Poslodavac odlucuje o tome.Odmor u toku trajanja pripada zaposlenima koji rade puno radno vreme-40 casova nedeljno ako su punoletni. dobrovoljnog davanja krvi.Ako je nepuno trajanje minimalnog odmora u toku rada 15min onda on moze trajati i duze.Zadovoljavanju privatnih potreba služi : plaćeno odsustvo.Prema zakonu o radu. kao i više preporuka i konvencija o odmorima za više kategorija radnika. radni odnos prelazi u stanje mirovanja zbog odlaska na odsluženje vojnog roka..

. a sto je to vreme duze odmor je kraci. Prema zakonu o radu vreme punog i nepunog radnog odmora racuna se u radno vreme.Tipicno je da se nedeljni odmor koristi nedeljom ako radna nedelja ima 6 dana.Funkcija odmora dolazi do izrazaja ako se koristi kad dodje do prvog zamora. Dnevni i nedljni odmor Dnevni odmor .stekao pravo na godišnji odmor mora da provede na neprekidnom radu najmanje 6 meseci.Zaposleni moze biti doveden u situaciju da radi na dan svog nedeljnog odmora i iz drugih razliga zbog prekovremenog rada.Pocinje istekom poslednjeg dana rada u prethodnoj nedelji a zavrsava se pocetkom radnog dana naredne nedelje.Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 casa neprekidno.Prema zakonu o radu zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor .Nedeljni odmor od najmanje 24h obezbedjen je Konvencijom MOR o ogranicavanju broja radnih casova u industrijskim preduzecima na 8 casova dnevno i 48 casova nedeljno.Moze zahtevati i naknadu stete u visini zarade koju bi za rad u toku odmora primio i bez rada.zamene zaposlenog koji radi nedeljom.Vreme odmora ulazi u staz osiguranja. niti mu se to pravo može uskratiti..odmor je duzi.U situaciji kad zaposleni radi na dan nedeljnog odmora njemu se mora obezbediti i slobodan dan u toku naredne nedelje da bi svoj odmor tada iskoristio.Za vreme odmora zaposleni uziva zastitu na radu i osvaruje pravo na zaradu.Sto je radna nedelja duza nedeljni odmor je kraci i obrnuto.Godišnji odmor je plaćeni odmor i za vreme njegovog trajanja zaposlenom pripada naknada zarade.On treba da omoguci zaposlenom da obnovi svoje radne potencijale i narednu nedelju zapocne odmoran 57.odnosno subotom i nedeljom ako radna nedelja ima 5 dana.Godišnji odmor uživaju svi zaposleni. Pod radnim danima se podrazumevaju dani koji se rade.zavrsetku radnog vremena. 56.odnosno koji ga posle prekida dužeg od 30 radnih dana zasniva ili aktivira . Godišnji odmor Jedno od važnijih zaštitnih prava zaposlenih je pravo na godišnji odmor.Prema zakonu o radu određen je minimum trajanja.Nedeljni odmor se prostire izmedju 2 uzastopne radne nedelje.. Prema zakonu o radu zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid duži od 30 radnih dana!!! dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle 6 meseci neprekidnog rada. Odluku o rasporedu koriscenju odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.Omogucuje zaposlenom da obnovi svoje radne potencijale i da sledeci radni dan zapocne odmoran.Odmor u pravo vreme je znacajan faktor bezbednosti rada.To mora biti dan u narednoj a ne u nekoj drugoj nedelji. Dužina godišnjeg odmora .Sto je vreme krace.Poslodavac odlucuje o rasporedu koriscenja radnog vremena.Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na odmor izmedju 2 uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 casova neprekidno ako zakonom nije drugacije odredjeno.Vazne su jos 2 konvencije MOR-Konvencija o nedeljnom odmoru u industriji i Konvencija o nedeljnom odmoru u trgovini i biroima.Za svaku .Prema zakonu o radu-odredba postavlja dva zahteva -1)da se posao ne prekida ako njegova priroda ne dopusta i-2) da se posao ne prekida u vreme rada sa strankama.I u tipicnoj i u atipicnoj situaciji nedeljni odmor se koristi u neprekidnom trajanju. Nedeljni odmor je vreme od kraja minule do pocetka nove radne nedelje. je vreme od kraja minulog do pocetka novog dnevnog rada.Pravo na odmor u toku dnevnog rada imaju svi zaposleni koji rade sa punim radnim vremenom ili sa nepunim radnim vremenom duzim od 4casova dnevno.Ako koriscenje iziskuje supstituciju raspored odredjuje ko koga zamenjuje i kada.Da bi zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos .Neprekidni rad je efektivni rad.Odredba o radnoj nedelji ima 2 iskaza-prvi se odnosi na tipicnu a drugi na atipicnu situaciju.

a najučestaliji su godine starosti. 59. manje ne može.Podrazumeva se da se odmor koristi u toku kalendarske godine za koju je određen ili da se u toj godini započne makar i poslednjeg dana da bi se bez prekida nastavio i okončao u narednoj godini. juna naredne godine. invalidnost. Srazmerni godisnji odmor.Srazmerni godišnji odmor određuje se u dve situacije. više može. zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu .Pošto ima 12 meseci srazmerni godišnji odmor se utvrđuje tako što se za svaki mesec rada odobrava 1/12 godišnjeg odnora.. ako zaposleni u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos ne bude imao 6 meseci neprekidnog rada.. Srazmerni godišnji odmor se određuje zavisno od trajanja punog godišnjeg odmora i taj odmor pripada za celu kalendarsku godinu. Ostali kriterijumi se utvrđuju i vrednuju opštim aktom. Prema zakonu o radu zaposleni ima pravo na 1/12 godišnjeg odmora tj.. I kad zaposleni radi u 6 dnevnoj radnoj nedelji trajanje godišnjeg odmora se obračunava prema radnoj nedelji od 5 radnih dana..Prema prvoj. zato mu ne pripada zarada. . najmanje 20 radnih dana!!!. onaj koji odlucuje mora odrediti kada ce ga koristiti svako od njih posebno..radnog iskustva. Za vreme korišćenja odmora zaposleni prema zakonu o radu ima pravo na naknadu zarade u visini prosecne zarade za predhodna 3 meseca. juna..ali mu pripada naknada zarade u smislu zakona o radu.srazmerni deo za mesec dana rada u kalendarskoj godini :-ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema 6 meseci neprekidnog rada i -ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa.Visina zarade se određuje ugovorom o radu.uslova rada. Prema zakonu o radu zaposleni ima pravo na 1/12 godišnjeg odmora tj. a druga na sve ostale.Prvi deo se koristi u kalendarskoj godini za koji se određuje.Dužina odmora utvrđuje se po osnovu doprinosa.Godišnji odmor je plaćeni odmor. Obračun godišnjeg odmora je operacija primene zakonskog minimuma i kriterijuma njegovog trajanja na svaki konkretan slučaj.Dužina godišnjeg odmora za svakog zaposlenog određuje se na osnovu kriterijuma utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu.Prema zakonu o radu određeni su kriterijumi trajanja..Za vreme odmora zaposleni ne radi.strucne spreme.srazmerni deo za mesec dana rada u kalendarskoj godini Godišnji odmor se može koristiti u kontinuitetui ili u delovima.Pošto svi zaposleni ne mogu koristiti godišnji odmor u isto vreme. Koriscenje godisnjeg odmora u delovima. a drugi se može iskoristiti do 30. Godišnji odmor se može koristiti u kontinuitetui ili u delovima.Korišćenje godišnjeg odmora u delovima ušlo je u sistem zakonodavstva iz konvecije Mor i odredba određuje da se godišnji odmor može korititi u dva dela.samohrano roditeljstvo..Prema drugoj ako zaposleni u kalendarskoj godini nije imao 6 meseci neprekidnog rada posle prekida rada pripada mu po 1/12 punog godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada. Prema zakionu o radu pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja se računa kao 5 radnih dana. .Pod opštim aktom podrazumeva se kolektivni ugovor i pravilnik o radu.Drugi deo godišnjeg odmora se može koristiti u prvom delu naredne kalendarske godine. da bi stekao pravo na puni godišnji odmor pripada mu po 1/12 punog godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada.kalendarsku godinu.Jedna se odnosi na prvu godinu rada.Prvi deo godišnjeg odmora koristi se u godini za koju je i određen i taj deo godišnjeg odmora traje najmanje tri radne nedelje!!!. najkasnije do 30. 58. Prema zakonu o radu poslodavac u zavisnosti od potrebe posla određuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora uz prethodnu konsultciju sa zapolenima.

Teža bolest i smrt tiče se samo članova uže porodice i smatraju se bračni drug .Za vreme korišćenja odmora zaposleni prema zakonu o radu ima pravo na naknadu zarade u visini prosecne zarade za predhodna 3 meseca. roditelji. izdržavanja krivične ili prekršajne sankcije. upućivanje na rad u inostranstvo.Porođaj supruge odnosi se na bračnu suprugu . polaganje ispita.Plaćeno odsustvo se najčešće odobrava radi školovanja.ali bi isto dejstvo trebalo da ima porođaj vanbračne supruge. Selidba. Plaćeno odsustvo se može koristiti samo u određenim slučajevima.ali mogu biti određeni opštim aktom ili ugovorom o radu. dobrovoljnog davanja krvi. dobrovoljnog davanja krvi. deca.zaposleni koji radi u vreme kada treba da odmara prima zaradu za rad čija je visina ista kao i naknadu koja je ista kao i naknada za rad koju bi primio bez rada. turističkih putovanja.Pravo na plaćeno opdsustvo ostvaruje se u svakoj kalendarskoj godini i ono se obnavlja iz godine u godinu. 60.Prema zakonu o radu poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade.Godišnji odmor je plaćeni odmor.Prema zakonu o radu.Slučajevi ovog odsustva nisu zakonom određeni.Sklapanje braka. opštim aktom ili ugovorom o radu izričito određeno.Koliko će trajati zavisi od odluke koju donosi poslodavac .Dobrovoljno davanje krvi je davanje krvi svakoj zdravstvenoj organizaciji.ali prava i obaveze iz tog odnosa zamiru. npr..Prema zakonu o radu zaposleni ima pravo na odsustva uz nakdnadu zarade najviše do 7 radnih dana u toku kalendarske godine zbog sklapanja braka. porođaja supruge.svi drugi slučajevi su autonomni slučajevi.svi drugi slučajevi su autonomni slučajevi.Dok je u stanju mirovanja radni odnos traje . npr... a na onom ko odluče je da odredi njegovo trajanje.kada nastane slučaj plaćeno odsustvo sledeju ipso iure.Prema zakonu o radu zaposleni ima pravo na odsustva uz nakdnadu zarade najviše do 7 radnih dana!!! u toku kalendarske godine zbog sklapanja braka. polaganje ispita.Visina štete se određuje u visina naknade koju bi zaposleni ostvario da mu je godišnji odmor odobren.Za vreme odmora zaposleni ne radi.porođaj supruge su zakonski slučajevi plaćenog odsustva. braća sestre.Odluka o ovom odsustvu nije slobodna već vezana. Neplaćeno odsustvo je odsustvo bez naknade zarade.Odluku o neplaćenom odsustvu donosi poslodavac . Plaćeno osustvo Placeno odsustvo je odsustvo sa rada uz nakandu zarade.ali mu pripada naknada zarade u smislu zakona o radu. Mirovanje radnog odnosa je stanje u kome radni odnos postoji.Ovde je reč o odgovornost za štetu zbog povrede prava zaposlenog i ta je odgovornost subjektivna pa se zasniva o odgovornosti poslodavca.Plaćeno odsustvo se može koristiti samo u određenim slučajevima.Odsustva zaposlenih Placeno odsustvo je odsustvo sa rada uz nakandu zarade.Drugi slučajevi su razni slučajevi predviđeni opštim aktom ili ugovorom o radu.tako da su van upotrebe sve dok prestankom razloga za mirovanje ne ožive. porođaja supruge..Visina zarade se određuje ugovorom o radu..ali se prava i obaveze iz tog odnosa ne vrše dok se ne aktiviraju.Sklapanje braka odnosi se na zaključenje zakonom uređene zajednice života muškarca i žene.. radni odnos prelazi u stanje mirovanja zbog odlaska na odsluženje vojnog roka. 61.. obavljanja javne funkcije.a ne samo onoj koja se bavi prikupljanjem zaliha. Drugi slučajevi su razni slučajevi predviđeni opštim aktom ili ugovorom o radu. Prema zakonu o radu ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor ima pravo na naknadu štete u visini prosecne zarade u predhodna tri meseca . Neplaćeno odsustvo može biti odobreno i kad opštiom aktom nisu određeni slučajevi njegovog koriošćenja.Prema zakonu o radu za . zato mu ne pripada zarada. Selidba.Pravo na plaćeno opdsustvo ostvaruje se u svakoj kalendarskoj godini i ono se obnavlja iz godine u godinu.Za vreme mirovanja radnog odnosa može biti u funkciji samo ono pravo ili ona obaveza za koju je to zakonom.porođaj supruge su zakonski slučajevi plaćenog odsustva. priredbama i smotrama..Sklapanje braka.

Ako je drugačije određeno pojedina prava i obaveze mogu biti aktivna i kada radni odnos miruje.Zaposlenom nije određeno trajanje ovog odsustva . opštim aktom ili ugovorom o radu nije drugačije odredjeno.Po prestanku tog prava baračnom drugu zaposlenog ostaje 15 dana da se vrati na iste ili druge odgovarajuće poslove.Ako zaposleni stupi u brak i iskoristi svih 7 radnih dana plaćenog odsustva.Neplaćeno odsustvo je poseban slučaj mirovanja radnog odnosa.Neplaćeno odsustvo Neplaćeno odsustvo je odsustvo bez naknade zarade. obavljanja javne funkcije.Time nastaje i osnov za otkaz ugovora o radu.tako da su van upotrebe sve dok prestankom razloga za mirovanje ne ožive. 63. Prema zakonu o radu pravo na mirovanje radnog odnosa i vraćanje na rad posle mirovanja ima i bračni drug zapolslenog koji je upućen na rad u inostranstvo. zapoleni kome miruju prava . opštima aktom ili ugovorom o radu izričito određeno.Slučajevi ovog odsustva nisu zakonom određeni. a ako nisu onda se odobrava slobodnim aktom. . Prema Zakonu o radu.Njemu može biti odobreno neplaćeno odsustvo.Plaćeno odsustvo se najčešće odobrava radi školovanja.Bračni drug zaposlenog kome radni odnos miruje iz ostalih razloga nema pravo na mirovanje radnog odnosa.Neplaćeno odsustvo može biti odobreno i kad opštim aktom nisu određeni slučajevi njegovog koriošćenja.Rok za vraćanje na rad je prekluzivan i njegovim istekom zaposleni gubi pravo da aktivira radni odnos.Lice koje je iz radnog odnosa otišlo na jednu.Ako taj rok propusti nastaje osnov za prestanak radnog odnosa.vreme plaćenog odsustva zaposlenom pripada naknada zarade u visini prosecne zarade u predhodna tri meseca!!! 62. onda se to odsustvo ododbrava vezanim aktom.Za vreme mirovanja radnog odnosa može biti u funkciji samo ono pravo ili ona obaveza za koju je to zakonom.Prema zakonu o radu poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade. priredbama i smotrama.ali prava i obaveze iz tog odnosa zamiru. upućivanje na rad u inostranstvo.a li može biti određeno opštim aktom ili ugovorom o raduAko su slučajevi i trajanje neplaćenog odsustva određeni striktno.Pravo na mirovanje radnog odnosa bračnog druga traje koliko i pravo na mirovanje radnog osnosa zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvu.a potom na drugu funkciju nema pravo da se vrati kod poslodavca sa kojim je bilo u radnom odnosu pre odlaska na prvu funkciju.Ova odredba utvrđuje pravo na aktiviranje umirovljenog radnog odnosa.Početak ovog roka vezuje se za prvi dan posle dana kada je prestao razlog zbog kojeg je određeno mirovanje radnog odnosa. polsodavac mu može otkazati ugovor o radu.Posle prestanka razloga zbog kojeg je neplaćeno odsustvo odobreno zaposleni je dužan da se vrati na rad i tako aktivira radni odnos.prestanka rada u inosdtranstvu vrati na rad kod poslodavca. ako za pojedina prava i obaveze zakonom. on neće moći ukoliko se u istoj godini razvede i stupi u novi brak ponovo da iskoristi plaćeno odsustvo.obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja.Zaposleni ima pravo da se vrati na rad u roku od 15 dana od prestanka razloga za mirovanje radnog odnosa.Odluku o mirovanju donosi poslodavac.Kraj ovog roka vezuje se za poslednji dan roka u kome je zaposleni mogao da se vrati na rad.Prema zakonu o radu za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveza iz radnog odnosa. izdržavanja krivične ili prekršajne sankcije. odnosno otkaz ugovora o radu.ali mogu biti određeni opštim aktom ili ugovorom o radu. radni odnos prelazi u stanje mirovanja zbog odlaska na odsluženje vojnog roka.Ako se zaposleni u ovom roku ne vrati na rad. turističkih putovanja.Dok je u stanju mirovanja radni odnos traje . Odsustvo zbog mirovanja radnog odnosa Mirovanje radnog odnosa Prema zakonu o radu.Odluku o neplaćeno odsustvu donosi poslodavac .

Mere zaštite se odnose na primenu onih sredstava i metoda kojima se utiče na stvaranje bezbednih uslova rada.Svaki zaposleni mora dobro da upozna strukturu i mehanizam mera zaštite .Njiegovo rođenje povlači pravo majke .Tom zadatku služe pravo na zastitu. žene .. materijali. dužnosti zaštite.Normativi zaštite imaju naročiti značaj kada se rad vrši u posebnim otežanim uslovima. staratelj i lice koje se stara o nemoćnom licu. ambijenta. dužnosti zaštite.Zadatak joj je da osigura bezbedne uslove rada i sačuva zdravlje zaposlenih.Pridražavanje propisanih mera zaštite podrazumeva i da zaposleni radi s potrebnom pažnjom. očuvanja zdravlja i zaštite na opštim poslovima. Prema zakonu o radu omaldina je zaštićena od rada sa povećanim rizikom. Opšta zaštita na radu Opšta zaštita obuhvata sve zaposlene koji su izloženi ili mogu biti izloženi raznim rizicima profesionalne patologije.Mere zaštite mogu biti prethodne.Pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu zaposleni ostvaruje u skladu sa zakonom.Rad izlaže zaposlene povredama i drugim rizicima profesionalne patologije.Sve ove mere imaju preventivno dejstvo jer im je cilj da spreče povrede na radu.Posebna zaštita omladine i žena od teških poslova predmet je mnogih konvencija i preporuka međunarodne organizacije rada: Prema zakonu o radu zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta u trajanju od 365 dana.Normativi zaštite služe za prilagođavanje mera zaštite konkretnim uslovima rada koji zavise od tehnologije.Prema zakonu o radu.a pod određenim uslovima i oca na redovno porodiljsko odsustvo i odsustvo zbog nege deteta 65.Posebnu zaštitu uživaju posebne kategorije zaposlenih.Tom zadatku služe pravo na zastitu. zdravsvetene sposobnosti.roditelji i druga lica koja pružaju negu deci i drugim osobama.Zadatak joj je da osigura bezbedne uslove rada i sačuva zdravlje zaposlenih.Svi zaposleni uživaju opštu zaštitu.omladina.Izvori opasnosti su činioci koji utiču na mogućnost.Subjektivni se odnose na uzrst.Ovde je reč o zdravom detetu.64. Radni proces mora biti organiozovan tako da ne utiče negativno na zdravstveno stanje.Rad mora biti organizovan tako da zaposleni bude zastićen od rizika kome je izložen.Ovo pravo je bliže uređeno zakonom o zaštiti na radu. Zaštita na radu Prema ustavu republike Srbije zaposleni imaju prava na zaštitu na radu u skladu sa zakonom.U objaktivne spadaju uslovi radne sredine. zaposleni mlađi od 18 godina ne mogu da rade na poslovima na kojima se pretežno obavljaju naročito teški fizički poslovi.a potok odsustvo radi nege deteta Pravo na odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe uživaju jedan od roditelja.Oni mogu biti subjektivni i objektivni. Opšta zaštita obuhvata sve zaposlene koji su izloženi ili mogu biti izloženi raznim rizicima profesionalne patologije. opšte ili posebne.Postoji opšta i posebna zaštita na radu. Reč je o merama u vezi sa poslom koji treba da vrši.odnosno učestalost povređivanja i profesionalnih oboljenja. Prema zakonu o radu poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenih. očuvanja zdravlja i zaštite na opštim poslovima.elektricitet.Zakon o radu sadrži odredbe o zaštiti zaposlenih.Najpre se koristi porodiljsko odsustvo. i od rada dužeg od punog radnog vremena .Deluju dve .hranitelj.jedan od usvojilaca.invalidi. Prema zakonu o radu jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši 3 godine života. trudnice.Zaposleni treba pored mera da upozna i normative zaštite koji obezbeđuju njegovi sigurnost u odnosu na rizike kojima je izložen.Svaki zaposleni ima obavezu da se pridržava mera i normativa zaštite na radu.

Zaposleni u ovog riziku imaju pravo da im poslodvac obezbedi obavljanje drugog odgovarajuceg posla.poslodavac je duzan da obezbedi obavljenje drugog odgovarajuceg posla.Prva se odnosi na zaposlene kod kojih je invalidnost vec nastala a druga se odnosi na zaposlene kojima invalidnost preti. zaposleni mlađi od 18 godina ne mogu da rade na poslovima na kojima se pretežno obavljaju naročito teški fizički poslovi.Teške fizičke poslove obavljaju rudari. nrp. a obligatno za nastanak obaveze korišćenja obaveze.Otpočinjanje porodiljskog odsustva predviđeno je i kao mogućnost i kao obaveza.Prema zakonu o radu.zakonske zabrane: prva štiti od pogoršanja zdravstvenog stanja. Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta Prema zakonu o radu zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta u trajanju od 365 dana.Rok od 28 dana pre porođaja utvrđuje lekar. Zastita invalida ima 2 dimenzije.U slučaju da ne iskoristi 28 dana pre porođaja . ako bi po nalazu nadležnog organa za ocenu zdravstvene spososbnosti takav rad mogao da pogorša njegovo zdravsrtevno stanja. Prema drugoj odredbi zaposleni sa zdravstvenim smetnjama ne može da obavlja poslove koji bi izazavali pogoršanje njegovog zdravsrtvenog stanja.Postoji fakultativno i obligatno započinjanje tog odsustva.Prema Zakonu o radu zaposlenom kod koga je utvrdjeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odredjenim poslovima.Zakon o radu zabranjuje da zaposleni malđi od 18 godina rade duže od punog radnog vremena.Zakon o radu sadrzi propise o opstoj zastiti na radu koji stite i invalide.Najpre se koristi porodiljsko odsustvo. 67. ne može joj se uskratiti .Porodiljsko odsustvo prema zakonu o radu može da otpočne na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana . odnosno 28 dana je stvar medicine. 66.Može se dogoditi da do porođaja dođe pre isteka roka od 28 dana zato što je trudnica prikrila da je obavezni zaštitni period nastupio ili zato što se prognoza lekara nije ostvarila. Zaposleni koji pati od vrtoglavic. Sa 28 danom pre porođaja trudnica mora otpočeti korišćenje odsustva i ne može ga više odlagati.Prema Zakonu o radu poslodavac je duzan da zaposlenom invalidu rada obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Posebna zaštita omladine i invalida Prema zakonu o radu omaldina je zaštićena od rada sa povećanim rizikom.Utvrđivanje zaštitnog perioda od 45.Prema prvoj odredbi zaposleni ne može da radi prekovremeno.Prema Zakonu o radu poslodavac moze zaposlenom koji odbije da prihvati posao koji odgovara njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti odnosno na kome nece biti u upasnosti od nastanka invalidnosti dati otkaz.a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. odnosno noću. a druga štiti rad sa zdravstevnim smetnjama.Posebna zaštita omladine i žena od teških poslova predmet je mnogih konvencija i preporuka međunarodne organizacije rada:Konvencija o minimalnim godinama života za zapošljavanje na podzemnim radovima u rudnicima .Invalidno lice se zaposljava pod posebnim uslovima jer posredstvom Nacionalne sluzbe za zaposljavanje moze da ostvari prava na strucnu pomoc pri utvrdjivanju preostale radne sposobnosti i izboru zanimanja. Prema zakonu o radu na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja i drugih oboljenja može da radi smao zaposleni koji pored posebnih uslova utvrđenih aktom o sisitematizaciji poslova ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja.ucesca u finansiranju opremanja radnog mesta za rad invalida.malokrvnosti.Ovde je reč o zaštiti zaposlenog sa određenim nedostatcima. i od rada dužeg od punog radnog vremena . psihofizičke sposobnosti.Fakultativno se vezuje za sticanje prava.ložači kao i drugi radnici koji se izlažu velikim fizičkim naporima.profesionalnu rehabilitacija.Takav rad bi nepovoljno uticao na njihov razvoj i rast.a potok odsustvo radi nege deteta.

hranitelj.Ovo odsustvo se otvara po isteku porodiljskog.Trajanje radnog vremena određuje se na osnovu misljenja nadleznog zdravstvenog organa u rasponu koji odgovara potrebi ali tako da ne bude krace od punog radnog vremena. Odsustvo radi nege deteta traje do isteka 365 dana od započinjanja porodiljskog odsustva. na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog osiguranja može na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom.Jedan od roditelja odmah po isteku 365 dana porodiljskog odsustva stiče pravo ili da odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena.Nosilac prava prima naknadu zarade prema zaklonu o radu.jedan se odnosi na dete mlađe od 5 godina. hraniteljski.Kada ostvaruje pravo na odsustvo sa rada. staratelj i lice koje se stara o nemoćnom licu.starateljsku porodicu. 69. odnosno gradska uprava i ministar nadležan za socijalna pitanja.Po isteku preobražava se u odsustvo radi nege deteta.O zahtevu odlučuje poslodavac . zaposleni uopšte ne radi.Potreba za posebnom negom treba da bude uzrokovana teškim stepenom fizičke hendikepiranoisti ili mentalne retardiranosti.hranitelj deteta mlađeg od 5 godina ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada 8 meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u usvojiteljski.Prema zakonu o radu za vreme odsustvovanja sa rada jedan od roditelja ostvaruje naknadu zarade čije se visina utvrđuje na osnovu propisa o društvenoj brizi o deci..hranitelja i staratelja:ovo odsustvovanje se određuje povodom smeštaja deteta u usvojiteljsku.Lice koje se stara o hendikepiranoj osobi može biti svako ko vrši to staranje. staraoca na kraće radno vreme ostvaruje se podnošenjem zahteva.U slučaju prevremenog porođaja zaposlena žena ima pravo da neiskorišćene dane do 28 dana koristi posle porođaja tako da porođajno odsustvo bude u punom trajanju. nekom vrstom plegije.Trajanje porodiljskog odsustva se proteže do navršenih 3 meseca od dana porođaja.Odsustvo radi posebne nege hendikepirane osobe Kraći rad zbog staranja o hendikepiranoj osobi –prema zakonu o radu roditelj ili startelj.Pošto počinje pre porođaja .hranitelj.Postoje dva režima. a drugi na dete mlađe od 3 meseca. Odsustvovanje sa rada usvojioca. ono traje do navršenih 11 meseci života deteta. a najduže do navršenih 5 godina života deteta. odnosno staratelj ima pravo da odsustvije sa rada radi nege deteta do navršenih 11 meseci života deteta.O njoj odlučuje opštinska. odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnoj paralizom.. ili starteljsku porodicu nastupi pre navršenih 3 meseca života deteta jedan od usvojilaca. njegovo trajanje je duže najmanje jo 28 dana.Za vreme ovog odsustva ostvaruje se pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o .jedan od usvojilaca.Pravo roditelja. Odsustvo radi posebne nege deteta Pravo na odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe uživaju jedan od roditelja.ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.Hendikepirana osoba je svaka osoba koja je oštećena cerebralnom i dečijom paralizom i ostalim teškim oboljenjima. hraniteljsku ili starateljsku porodicu.Visina zarade je srazmerna vremenu provedenom na radu. koji su sadržani u zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom. a najduže 4 meseca i 15 dana.Nakraće trajanje porodiljskog osustva traje 3 meseca i 28 dana . a najduže 45 dana koliko traje pretporođajno vreme porodiljskog odsustva. hraniteljsku.Mišljenje o stepenu ometenosti daje opštinska ili gradska komisija nadležna za pregled dece ometene u razvoju. automatski po sili zakona i u kontinuitetu.Pošto porodiljsko odsustvo mora početi 28 dana pre porođaja.Prema zakonu o radu jedan od usvojilaca.ali mu pripada naknada zarade.Prema zakonu o radu jedan od roditelja kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihiofizičeke ometenosti ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva odsustvuje sa rada ili sa rada sa polovinom punog radnog vremena najduže do navršenih 5 godina života deteta.Prema zakonu o radu ako smeštaj deteta u usvojiteljsku.pravo na korišćenje porodiljskog odsustva u punom trajanju na koje ima pravo.Podnošenje zahteva nije .68.Traje bez prekida do poslednjeg 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Zabrana otkaza za vreme trudnoce odnosi se na gravidnu zenu zaposlenu.porodiljskog odsustva poslodavac ne moze zaposlenom dati otkaz osim u odredjenim slucajevima.Oni ne mogu biti dostupni trecim licima osim ako zakon to posebno ne utvrdi.Zabrana otkaza za vreme porodiljskog odsustva odnosi se na zaposlenu zenu majku deteta ali i na oca deteta.Ko odsustvuje sa rada dok dete ne navrši 3 godine nema pravo na naknadu zarade i ovo odsustvo spada u kategoriju neplaćenih.Pojedina prava po osnovu rada mogu se koristiti i za vreme ovog odsustva. 73.narusili radnu disciplinu u meri koja onemogucava nastavak rada. već nepunim. Dostupnost podataka je strogo ogranicena.Zastita licnih podataka Prema Zakonu o radu govori se o sadrzini zastite .Prema Zakonu o radu zaposleni je duzan da najkasnije u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene .i da trazi ispravku netacnih podataka.Ako dete ima manje od 3 godine. Zaštita od zloupotrebe bolovanja(otkaza) Zaposleni slabijeg zdravlja zasticeni su i pravom da odsustvuju sa rada u slucaju pripremene nesposobnosti za rad usled bolesti.Lekar koji otvori bolovanje duzan je da izda potvrdu o privremenoj sprecenosti zaposlenog za rad.Prema ovoj odredbi za vreme trudnoce.ucinili krivicno delo na radu ili u vezi sa radom.Sa ovim ovlascenjima zaposleni prikuplja koristi i obradjuje podatke koji se cuvaju kod poslodavca.Sa prestankom tog stanja prestaje i to pravo.Zabrana otkaza za vreme odsustva radi posebne nege deteta odnosi se na jednog od roditelja ali i na jednog od usvojilaca kome je neophodna posebna nega zbog teskog stepena psihofizicke ometenosti.posebne nege deteta i nege deteta se nastavlja ali se ostvaruje po propisima o decjoj zastiti iz Zakona o finansijskoj podrsci porodci sa decom.Pravo jednog od roditelja da odsustvuje sa posla dok dete ne navrši 3 godine ostvaruje se bez naknade zarade Pa ga finansiraju sami roditelji. 70.Zabrana otkaza nije apsolutna.a pod određenim uslovima i oca na redovno porodiljsko odsustvo i odsustvo zbog nege deteta.a i ne mora koristiti.Njiegovo rođenje povlači pravo majke .Kraće radno vreme roditelja. Rad sa podacima moze biti poveren samo zaposlenom koga ovlasti direktor-preduzetnik.To može biti i jedan od usvojilaca deteta po propisima o potpunom usvojenju. Zaštita od otkaza Odredjene kategorije zaposlenih zasticene su od prestanka radnog odnosa.I kad zabrana otkaza ne deluje zastita povodom porodjaja.-Potvrda o bolovanju ima snagu javne isprave.ona ne deluje prema zasticenim licima koji su zasnovali radni odnos na odredjeno vreme.Ko to može podnosi zahtev i prilaže izvod iz matične knjige rođenih. 71.Nosilac prava na kraći rad ostavaruje zaradu srazmerno vremenu provedenom na radu.Titular prava može biti majka ili otac deteta. Neplaćeno odsustvo roditelja Prema zakonu o radu jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši 3 godine života. 72. zahtev se ne može odbiti jer je reč o pravu roditelja. da zahteva brisanje podataka nevaznih za poslove koje obavlja.oročeno tako da zaposleni može podneti zahtev dok pravo postoji.Ovde je reč o zdravom detetu. dostupnosti podataka i rada sa podacima.odsustva sa rada radi nege deteta.Kako ostvarivanje prava zavisi od potreba roditelja ono se može . Sadrzina zastite tice se prava zaposlenog : da vrsi uvid u dokumente sa licnim podacima (kod poslodavca).Svrha ovog prava je da omogući potpuniju zaštitu zdravom detetu ako njegovi roditelji mogu da podnesu nepovoljni režim u kome se ostvaruju.a postoji dok je zaposleni u stanju potrebe da se stara o hendikepiranoj ososbi.Poslodavac odlučuje o zahtevu. staroca ili drugog lica koji se stara o hendikepiranoj osobi ne treba da se naziva skraćenim radnim vremenom.

Prema Zakonu o radu ako zaposleni zivi sam potvrdu o bolovanju duzan je da dostavi u roku od 3 dana od prestanka razloga zbog kojih potvrdu nije mogao da dostavi sam. plaćena odsustva.Moze se ostvarivati kao odgovarajuca zarada.da se utvrdjivanje zarade utvrdjuje opstim aktom i ugovorom o radu.Slucaj teze bolesti identifikuje se u svakoj konkretnoj prilici.Zakon o radu ustanovljava 3 principa-da se zarada ostvaruje radom. Naknada zarade se ostvaruje bez rada ako za to postoji osnov u zakonu ili u kolektivnom ugovoru.kao uvecana zarada i kao minimalna zarada. -da za jednak rad kod istog poslodavca pripada jednaka zarada. godišnji odmor.30 godina kontinuiranog rada. neskrivljenog prekioda rada i naređenog prekida rada. . U druga primanja spadaju lična primanja zaposlenog koja nisu ni zarada ni naknada zarade.On najkasnije to treba da ucini u roku od 3 dana od nastupanja privremene sprecenosti za rad.Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na odgovarajucu zaradu koja se utvrdjuje u skladu sa zakonom.naknada zarade i druga primanja obezbedjuju materijalnu i socijalnu sigurnost zaposlenih.Rok za predaju potvrde je 3 dana ali u ovoj situaciji pocinje da tece prvog dana po prestanku razloga zbog kojeg potvrda nije mogla da bude predata u roku od 3 dana od nastupanja privremene sprecenosti za rad. Prema Zakonu o radu zarada je nadnica za rad.Prema Zakonu o radu u slucaju teze bolesti.da za jednak rad kod istog poslodavca pripada jednaka zarada.Clan uze porodice uvek postupa kao supstitut zaposlenog jer dostavljnje potvrde vrsi umesto njega. 74. Potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa Zarada.a neka utvrđuje opšti akt ili ugovor o radu.Cena rada je fiksna i odredjuje se unapred. Pojedinačni slučajevi tiču se privremene sprečenosti za rad.Zakon o radu ustanovljava 3 principa-da se zarada ostvaruje radom.Neka imenuje zakon o radu.Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana u visini do 65% zarade koju bi ostvario u mesecu u kome je nastupila privremena sprečenost za rad koja ne može biti manja od minimalne zarade i u visini 100% koju bi ostvario u mesecu u kome je nastupila privremena sprečenost za rad ako je ona prouzrokovana profesionalnom bolešću. obično za 10.potvrdu o bolovanju umesto zaposlenog poslodavcu dostavljaju clanovi uze porodice.u kategoriju zakonskih primanja spada i otpremnica pri odlasku u penziju .da se utvrdjivanje zarade utvrdjuje opstim aktom i ugovorom o radu.Moze se ostvarivati kao odgovarajuca zarada.Radni ucinak je promenljiv i odredjuje se unazad. jubilarna nagrada i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice.Zakonski slučajevi su određeni zakonom i mogu se svrstati u grupne i pojedinačne.sprecenosti za rad o tome dostavi poslodavcu potvrdu koja sadrzi i vreme ocekivane sprecenosti za rad.Zarada je naknada za rad.20. Zaposleni ima pravo na odgovarajucu zaradu koja se utvrdjuje u skladu sa zakonom. Njena visina treba da bude odgovarajuca vrednosti rada.Jubilarna nagrada se isplaćuje za vernost istom poslodavcu u dužem periodu rada.Elementi za odredjivanje zarade sluze za vrednovanje rada i rezultata rada.Grupni slučajevi se odnose na neradne dane praznika. 75. Prema Zakonu o radu ako poslodavac posumnja u opradavdanost razloga za odsustvovanje sa rada moze da podnese zahtev nadleznom zdravstvenom zdravstvenom organu radi utvrdjivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog u skladu sa zakonom.vojnu vežbu..Privremenu sprecenost za rad regulisu propisi zdravstvenog osiguranja.kao uvecana zarada i kao minimalna zarada.Otpremnina pri odlasku u penziju isplaćuje se kada zapolenom prestaje radni odnos zbog završetka radnog veka.Prema Zakonu o radu zarada je nadnica za rad.opstim aktom i govorom o radu.Ako dodje do toga zaposleni je duzan da poslodavcu dostavi potvrdu lekara. Zarada .opstim aktom i govorom o radu.Prema zakonu o radu.

. godišnji odmor.Prema zakonu o radu zarade se isplacuje samo u novcu ako drugacije nije odredjeno.Minimalma zarada se utvrdjuje po radnom casu za period od najmanje 6 meseci .Koeficient izrazava vrednost rada koji se obavlja.Dodatak se ostvaruje za minili rad.Naknada zarade zbog neskrivljenog prekida rada određuje se prema Zakonu o radu i zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom državnog organa zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.Grupni slučajevi se odnose na neradne dane praznika.Posebne propise o zaradama sadrzi Zakon o radnim odnosima u drazavnim organima i zakon o platama u drzavnim organima i javnim sluzbama.uslovi rada.Zaposleni u ovim radnim sredinama prema ovim propisima primaju platu. Druga primanja U druga primanja spadaju lična primanja zaposlenog koja nisu ni zarada ni naknada zarade.Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na uvecanu zaradu za prekovremeni rad -najmanje 26% od osnovice.autonomni slučajevi kada se ostvaruje pravo na naknadu zarade utvrđuju se opštim aktom ili ugovorom o radu..dezurstvo ili prekovremeni rad.Zakonski slučajevi su određeni zakonom i mogu se svrstati u grupne i pojedinačne.30 godina kontinuiranog rada.za nocni rad i rad u smenama najmanje 26% od osnovice i u drugim slucajvima predvidjenim opstim aktom ili ugovorom o radu. za rad na dan neradnog praznika najmanje 110% od osnovice.Visinu naknade zarade ne utvrđuje zakon . obično za 10.Pravo na minimalnu zaradu traje dok traje i poremecaj u poslovanju zbog kojeg se ne moze obezbediti isplata odgovarajuce zarade.rad na terenu. jubilarna nagrada i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice.Koeficijebti se utvrdjuju aktom vlade.Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni ucinak i puno radno vreme. plaćena odsustva.Prekid rada bez krivice zaposlenog obično nastaje usled nedostatka sirovina.Jubilarna nagrada se isplaćuje za vernost istom poslodavcu u dužem periodu rada.koeficijent i dodatak.Osnovicu utvrdjuje Vlada na bazi proseka zarade u republici ako drugacije nije odredjeno. kvarova.Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana u visini do 65%!!!! od osnovice stim da ne može biti manja od minimalne zarade i u visini 100% od osnovice a privremena sprečenost za rad prouzrokovana profesionalnom bolešću. već to prepušta opštem aktu ili uvovorom o radu.slozenost poslova i strucna sprema.pomoć u slučaju smrti isplaćuje se zaposlenom čiji je član uže porodice .Naknada zarade zbog neskrivljenog prekida rada određuje se prema zakonu o radu i zaposleni ima pravo na ovu naknadu i za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez njegove krivice a najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini zaposleni ima pravo nanaknadu zaradenajmanje u visini 60% prosecne zarade za predhodna 3 meseca!!! stim da ne moze biti manja od minimalne zarade.plata se isplacuje po isteku meseca na koji se odnosi.Prema zakonu o radu. neskrivljenog prekioda rada i naređenog prekida rada. 77. zastoja u snabdevanju.Bez rada se može ostvariti naknada zarade ako za to postoji osnov u zakonu ili u kolektivnom ugovoru.20.Elementi vrednovanja su odgovornost.Neka imenuje zakon o radu.a neka utvrđuje opšti akt ili ugovor o radu.Strukturu plate cine-osnovica. Nakada zarade Naknada zarade se ostvaruje bez rada u slučajevima koji su određeni zakonom ili autonomnim aktom.Otpremnina pri odlasku u penziju islaćuje se kada zapolenom prestaje radni odnos zbog završetka radnog veka.vojnu vežbu.u kategoriju zakonskih primanja spada i otpremnica pri odlasku u penziju .Visina minimalne zarade prema Zakonu o radu se utvrdjuje odlukom Socjalno-ekonomskog saveta Republike. 76.Pojedinačni slučajevi tiču se privremene sprečenosti za rad.

ali odbijanje ne može biti veće od 1/3 njene visine.Namirenje potraživanja po pravosnažnoj odluci suda poslodavac može zaposlenom da odbije od zarade najviše do 1/3 zarade odnosno naknade zarade ako zakonom nije drugačije određeno.Postoje odstupanja od ovog pravila i dopušta da poslodavac naplati svoje potraživanje prema zaposlenom kada na on to pristane i kada je pravosnažnom presudom obavezan da to učini.Troškove za dolazak na rad i odlazak sa rada ne moraju da imaju svi..a najmanje jednom mesečno.Primanja po autonomnim aktima prema zakonu o radu zaposleni može ostvariti i primanja koja nisu imenovana zakonom ako je to utvrđeno opštim aktom ili ugovorom o radu. Zaštita zarade Zarada je zaštićena od potraživanja prema zaposlenom u dva pravca.Mesečni obroci zarade zastarevaju po zakonu o radu u roku od 3 godine od dana nastanka svakog obroka obavezno.Pravo na zaradu spada u korpus povremenih potraživanja jer po zakonu u radu dospeva u rokovima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu. Do stupanja na snagu zakona o radu u sudskoj praksi je preovladao stav da zarada ima karakter povremenog potraživanja i prema toj odredbi povremena potraživanja dospevaju godišnje ili u kraćim razmacima vremena.umro ili članu uže porodice zaposlenog koji je umro.Odbijanje od zarade vrši služba za obračun i isplatu zarade.U takva primanja spadaju regres za godišnji odmor.. nadknada za topli obrok. a ispunjava se u ratama samo da bi dužnik lakše podneo obavezu.Troškovi službenog puta mogu se odnositi na zemlju i inostranstvo.ali u sukcesivnom nizu koji se ne prekida sve dok ne nastupi zastarelost samog prava. poslodavac svoje potraživanje može samo uz pristanak zaposlenog ili na osnovu pravosnažne odluke suda naplatiti obustavljanjem od zarade.Budući obroci zarade zastarevaju do poslednjeg .Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvrsena isplata zarade odnosno naknada zarade.Pravilo je da poslodavac svoje potraživanje prema zaposlenom ne može da naplati obustvljanjem od njegove zarade.Prvi se odnosi na namirenje potraživanja poslodavca. 79.Zaposleni može pristati i na izvršenje obustavom zarade bez limita.U druga primanja spada i naknada određenih troškova i zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada i za vreme provedeno na službenom putu.U prvom slučaju njihova visina se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu.već samo oni radnici koji u tu svrhu koriste javni prevoz i zato samo oni imaju pravo na naknadu.Zastarevanje nastupa za svaki obrok posebno. 80.Evidenciju overava direktor to jest preduzetnik ili zaposleni koji je ovlascen. Ako se pravosnažna presuda odnosi na potraživanje poslodavca ona se može naplatiti samo iz zarade.Visina svakog od ovih primanja se utvrđuje opšptim aktom ili ugovorom o radu.. 78. a u drugom slučaju po posebnim propisima.Sto se evidencije tice poslodavac je duzan da vodi mesecnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade ona sadrzi: podatke o brutozaradi o odbicima od zarade o zaradi.Pod članom uže porodice podrazumevaju se bračni drug i deca.Obracun i evidencija zarade i naknade zarade Poslodavac je duzan da zaposlenom dostavi obracun zarade i naknade prilikom svake isplate.Duzan je da ga dostavi i za mesec u kome isplatu nije izvrsio tada uz obracun mora dostaviti i obavestenje i to najkasnije do kraja meseca za predhodni mesec.Kada je isplata zarade izvrsena obracun sluzi kao dokaz da je poslodavac obavezu ispunio.Namirenje potraživanja poslodavca prema zakonu o radu.Otplate u obrocima su delimična ispunjenja obligacije koja je po svojoj prirodi jedinstvena . bonovi za snabdevanje. Zastarelost novčanih potraživanja iz radnog odnosa Prema zakonu o radu sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od 3 godina od dana nastanka obaveze.a drugi se odnosi na namirenje svakog potraživanja po pravosnažnoj presudi.

on ponovo stiče pravo na zaradu jer se zastarelost samog prava odnosi na period radnog odnosa u kome je rad obavljen 81. zastarelost tog prava ne dotiče period radnog odnosa u kome nije bilo rada.odazivanje na poziv drzavnog organa. Protiv ovog resenja se moze podneti zalba u roku od osam dana od dostavljanja resenjaFond je duzan da od zaposlenog zahteva povracaj isplacenih sredstava uvecanih za zakonsku kamatu i troskove postupka ako ih je stekao na osnovu neistinitih i netacnih podataka odnosno ako nije obavestio Fond o cinjenicama koje uticu na njihovo sticanje i ostvarivanje-u ovim slucajevima zaposleni je duzan da Fondu .Zahtev se sastavlja na obrascu koji propisuje ministar a uz zahtev se dostavlja: akt o zasnivanju ili prestanku radnog odnosa.osposo. O potrazivanju odlucuje Upravni odbor Fonda.Nadzorni odbor i direktor.Duznost edukacije blize se uredjuje opstim aktom.Ovoj duznosti poslodavca odgovara obaveza zaposlenog da se odazove potrebi za obrazovanjem.strucno osposobljavanje ili usavrsavanje.Obrazovanje.Uslov je.Zakon o radu osniva Fond solidarnosti. dokaz o postojanju ostalih relevantnih potrazivanja.strucno osposobljavanje i usavrsavanje su nezamenjivi uslovi uspesnog rada. 82.Posle tog vremena nema zastarelosti.Medjutim ako njegovu edukaciju iziskuju potrebe procesa rada ili uvodjenja novog nacina i organizacije rada.Sa zastarelošću samog prava na zaradu zastarevaju i obroci zarade koji su dospeli pre te zastarelosti.strucno osposobljavanje i usavrsavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvodjenje novog nacina i organizacije rada. Tada zakon namece obavezu da zaposlenom omoguci odgovarajuce obrazovanje . bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu.strucno osposobljavanje i usavrsavanje Obrazovanje .Ako posle prekida rada zaposleni nastavi da radi .Potrazivanja zaposlenih u slucaju stecajnog postupka Za odredjena potrazivanja radnika vaze posebni propisi Zakona o radu pravo na isplatu neisplacenih potrazivanja kod poslodavca u stecaju ima zaposleni koji je bio u radnom odnosu na dan pokretanja stecajnog postupka.u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva za vracanje vrati isplacena sredstva.Troskovi edukacije obezbedjuju se iz sredstava poslodavaca i drugih izvora.U slucaju da zaposleni prekine obrazovanje.osposobljavanju i usavrsavanju.Povreda ove obaveze predstavlja disciplinski otkazni razlog. onda ona postaje i briga poslodavaca. poslodavac je duzan da zaposlenom omoguci obrazovanje .meseca u kome je zaposleni vršio rad. i usavrsavanje.osim ako je to ucinio iz opravdanih razloga-bolest ..Zabrana se može odnositi i na poslove iz delatnosti poslodavca koje zaposleni kod njega ne obavlja . ZABRANA KONKURENCIJE Može se ustanoviti u toku radnog odnosa i posle njegovog prestanka.U toku radnog odnosa prema zakonu o radu.Organi Fonda su: Upravni odbor..Pošto se prema zakonu o radu pravo na zaradu ostvaruje radom.duzan je da poslodavcu naknadi troskove.da potrazivanje zaposlenih nisu delimicno isplacena iz stecajne mase na ovaj nacin se namiruju sledeca potrazivanja: 1)zarada i naknada zarade za vreme privremene sprecenosti za rad 2)naknada stete usled neiskoriscenog godisnjeg odmora 3)otpremnina zbog odlaska u penziju 4)naknada stete po odluci suda u sporu povodom povrede na radu ili profesionalne bolesti u visini utvrdjenoj sudskom odlukom Za obezbedjenje i isplatu potrazivanja zaposlenih u slucaju stecajnog postupka.vojna vezba..Prema Zakonu o radu. 83... u skladu sa zakonom i opstim aktom.akt kojim je utvrdjeno pravo na potrazivanje. ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica.Zaposleni sam brine o svom obrazovanju.

Zaposleni se bez saglasnosti poslodavca ne može baviti poslovima utvrđenim ugovorom o radu .razloga.o radu.ODGOVORNOST ZAPOSLENOG ZA ŠTETU KOJU PROUZROKUJE POSLODAVCU Prema Zakonu o radu zaposleni je odgovoran za šteu koju je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrok.Moglo bi se govoriti o pravosnažnom otkazu ug..okolnosti pod kojima je nastala..Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnom prouzokovao štetu trećem licu. ZK..Osnov odgovornosti zaposlenog za štetu prouzrokovanu poslodavcu je krivica.u skladu sa zakonom. Ono se određuje područijem čije granice mogu biti republič.i opštim aktom. ili lokalne.pravilnikom o radu 85. kao psihicki odnos . o radu iz neopravdanih razloga.ODGOVORNOST ZA ŠTETU IZ RADNOG ODNOSA Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu i u vezi sa radom namerno ili sa krajnjom nepaznjom prouzrokovao poslodavcu u skladu sa zakonom. Prema Z. ODGOVORNOST POSLODAVCA ZA ŠTETU KOJU PROUZROKUJE ZAPOSLENOMOva odgovornost za štetu uređena je u ZOO..a zato nije imao opravdan razlog .a koju je nadoknadio poslodavac dužan je da nadoknadi poslodavcu iznos isplaćene štete.Ona objašnjava i samo ugovaranje ZK. o radu..Osnov odgovornosti zaposlenog za štetu prouzrokovanu poslodavcu je krivica.kad istekne rok u kome se može dati kad mu nije prethodilo upozorenje. zbog otsustva otkaznog razloga. Teritorijalni domašaj zabrane određuje se opšim aktom ili ug. a Z.o radu.Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom. organ.ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje utvrđuje poslodavac u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Ugovor o radu je akt kojim se ZK neposredno utvrđuje.Krivica se def.a ne samo kad je nezak.poslodavac i zaposleni mogu da ugovore ZK i naknadu štete za slučaj njene povrede i po prestanku rad.ZK neće se primenjivati ako poslodavac zaposlenom otkaže ug.znači ZOO. Prema Zakonu o radu zaposleni je odgovoran za šteu koju je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrok. nije apsolutna zato što je njeno ugovaranje uslovljeno. poslodavcu u skladu sa zakonom.Krivica se def.Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao. pokrajin.pravnosnažnost otkaznog akta zahvaćena je neoborivom pretpostavkom da je on zakonit makar i ne bio.Ovu odredbu treba primeniti uvek kada je otkaz nezakonit. Nikad generalno. deluje ako je poslodavac svojom voljom ne stavi van snage.Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem za štetu odgovaraju solidarno..Saglasnost se daje ili ne daje u svakom konkretnom slučaju.Zabrana je uslovna.Postojanje štet. Zbog njih i duguje lojalnost. o radu.Postji 3 stepena krivice: namera.Prema zak. poslodavcu u skladu sa zakonom.Zabrana nije apsolutna. o radu ZK može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova. zavisno od karaktera posla koji je predmet zabrane.Akt o otkazu može biti nezakonit i iz dr.Ali. odnosa u roku koji ne može da bude duži od naredne 2god. njenu visinu. posebno važna znanja.znači kolektivnim ug. krajnja nepažnja. regional. kao psihicki odnos štetnika prema uzrocima štete i njenim posledicama. 84.npr: kad ga ne donese nadl.. Prema Z.poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu.o radu upućuje na njega. širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.Ako se za zaposlenog ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima.Saglasnost poslodavca da se zabranjeni poslovi mogu obavljati mora imati pismenu formu. obična nepažnja.kad ne sadrži obrazloženje.

Ako nadl. Za štetu zbog povrede radnika na radu poslodavac može odgovarati i po .Poslodavac trpi štetu kad je ona neposredna posledica radnje samog zaposlenog.postoji više teorija. korealna i solidarna. pod uslovom da ne predstavljaju razlog za isključenje odgovornosti štetnika. dozvoljena samopomoć i pristanak oštećenog. ali je oboriva.Teorija adekvatne uzročnosti iz niza uzroka izdvaja one koji su tipični za nastajanje određene štetne posledice .Teret dokazivanja pada na poslodavca.Odluka je konačna čim bude dostavljena zaposlenom. stanje nužde. obična nepažnja.Ako ne postupi.a stvarno je nadležan opštinski sud.Ako ne postoje. organ nađe da osnov i uslovi odgovorn. Predmet sudske zaštite nije odluka koju je doneo poslodavac.Način utvrđivanja odgovorn.poslodavac može zatražiti sudsku zaštitu.Ovi stepeni krivice uvek traže da budu predmet dokazivanja.Odgovornost.Postupak utvrđivanja odgov. postoje. Ako je šteta nastala zbog povrede prava radnika. tako što poslodavac može da je obara dokazima da nije kriv.Smanjena naknada se može odrediti kad se zaposleni nalazi u takvom materij. Rizik je osnov odgovornosti kad je šteta nastala usled opasne stvari ili opasne delatnosti poslodavca.poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu.poslodavcu ne preostaje ništa drugo nego da od suda traži da zaposlenog obaveže da prouzrokovanu štetu naknadu.Ako zaposleni postupi po odluci uzima se da je prouzrokovanu štetu reparirao.Zaposleni ostaje odgovoran za potonju štetu ako je nastala kao posledica zbivanja koja su po redovnom toku stvari sledila prvobitnu štetu. krajnja nepažnja. 86.Šteta je često posledica više uzroka koji izviru jedan iz drugog.a biće i okružni sud.o radu.Šteta može da bude direktna ili indirektna. za štetu moze biti: isključiva. Konstituisanje odgovornosti zavisi od osnova i uslova odgovornosti.Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom.Naknada materij.pojedinačnim kolektivnim ugovorom.od strane poslodavca je procesna pretpostavka za osvarivanje sudske zaštite.Razlozi za isključenje odgovornosti su : nužna odbrana.S tim u vezi. Šteta se otklanja naknadom. da postoji uzročna veza između radnje zaposlenog i štete.i opštim aktom.štetnika prema uzrocima štete i njenim posledicama. Ako je šteta nastala zbog povrede ili profesionalne bolesti samog radnika. na radu ili u vezi sa radom.osnov odgovornosti je krivica ili rizik poslovanja poslodavca. Poslodavac može visinu naknade da smanji u skladu sa posebnim.znači kolektivnim ug.Tada se po ZOO odgovara nezavisno od krivice. je krivica koja se predpostavlja po ZOO.Postji 3 stepena krivice: namera.Uzročnost postoji kad je zaposleni štetu prouzrok.donosi odluku da se zaposleni oslobađa odgovornosti.znači ZOO. štete može biti integralna ili paušalna.Postupak zaštite se pokreće tužbom koju poslodaac podnosi nadležnom sudu.uređuje se opštim aktom ili ug.pravilnikom o radu.da ne postoje razlozi za isključenje odgovornosti zaposlenog.Pošto je ne može izvršiti bez pristanka zaposlenog.u skladu sa zakonom. Osnov odgovornosti se određuje zavisno od porekla štete.ODGOVORNOST POSLODAVCA ZA ŠTETU KOJU PROUZROKUJE ZAPOSLENOM Ova odgovornost za štetu uređena je u ZOO.koji nameće potrebu iznalaženja onih uzroka koji u konkretnom slučaju objašnjavaju nastanak štete.Taj spor sud rešava punom jurisdikcijom:odlučuje o samom pravu na naknadu štete.a zavisiće od revizije.donosi odluku da zaposleni poslodavcu naknadi prouzrokovanu štetu. osnov odgovor.stanju da bi ga isplata naknade štete dovela u težak materijalni položaj.Uslovi odgovornosti su: da je šteta nastala.. ali je oboriva a teret njenog obaranja snosi poslodavac. Krivica je osnov odgovornosti kad šteta nije nastala usled opasne stvari ili opasne delatnosti pa se po ZOO predpostavlja.. a Z.o radu upućuje na njega.a indirektnu ako je trećem licu isplatio naknadu za štetu koju mu je naneo zaposleni. Postoji problem uzročnosti.

rizik poslovanja razlozi za isključenje odgov. onemogućavanja rada. na drugo radno mesto. .ZOO-pravo regresa zastareva u roku od 6 mes od dana isplaćene naknade i o njemu odlučuje sud. Kad je osnov odgov. telesna povreda. a koju je nadoknadio poslodavac. Krivica poslodavca se predpostavlja. . su: krivica oštećenog. Naknada materijalne štete odnosi se na zaradu i druga lična prima. a razlikuju se zavisno od osnova odgovornosti. ali se ta pretpostavka može obarati dokazima da se zaposleni ponašao kako je u tim okolnostima trebalo da se ponaša. ako je on štetu načinio namerno. Isplatom iznosa naknade dolazi do personalne subrogacije i prava trećeg lica prelaze na poslodavca. Uslovi odgovornosti su: da je zaposleni pretrpeo štetu. 87. potom ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu isplaćenog iznosa ako je ovu štetu prouzrokovao namerno ili iz krajnje nepažnje nazivamo regresna odgovornost zaposlenog prema poslodavcu. Tužba može da obuhvata samo zapolenog ili moze biti tuzen zajedno sa poslodavcem. U slučajevima povrede prava. Odgovornost poslodavca (preduzeća) zasniva se na krivici za postupke zaposlenog. koja zaposleni nije ostvarivao zbog nezakonite odluke o prestanku rad. U sločaju spora zapos. i emocionalne ravnoteže.Valorizacija se vrši da bi se sačuvala supstanca izostalih primanja. Šteta može da se načini na razne načine : smrt.Teret obaranja pretpostavke odgovornosti leži na poslodavcu. su: nužna odbrana.. . ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao kako je trebalo oslobađa se odgovornosti za štetu.Ako je zaposleni trećem licu prouzrokovao štetu običnom nepažnjom rizik snosi poslodavac jer se smatra da je produkt uslova rada. U slučaju smrti trećeg lica članovi porodice imaju pravo da traže materijalnu naknadu štete za izostalo izdržavanje. odmora i dr.. Ako šteta nastaje u uslovima inflacije javlja se i problem valorizacije naknade. dozvoljena samopomoć i pristanak oštećenog. sudsku zaštitu. štete. troškove sahrane. stanje nužde. tužba se može podneti i protiv osigurav.da postoji uzročna veza između radnje poslodavaca i štete i da ne postoje razlozi za isključenje odgovorn. dužan je da poslodavcu naknadi isplaćen iznos. Kad je osnov odgovor. ima pravo na tužbu i zahtevati naknadu štete od zaposlenog. organizacije. krivica razlozi za isključenje odgov. povreda imovine. Ako je šteta učinjena motornim vozilom koje je osigurano od odgovornosti. može ostvariti naknadu materijalne štete.ODGOVORNOST ZA ŠTETU KOJU ZAPOSLENI PROUZROKUJE TREĆEM LICU Prema Zakonu o radu zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom. povreda časti i ugleda. namerno ili krajnjom nepažnjom. Šteta načinjena u imovini poslodavac trećem licu isplaćuje naknadu materijalne štete. odnosa.a pod određenim uslovima i naknadu mater. krivica trećeg lica i viša sila. zapos. uskraćivanje godiš. Određivanje naknade zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom pretrpeo štetu ima pravo da od poslodavca zahteva naknadu. prouzrokovao štetu trećem licu. Razlozi za isključenje odgovornosti : su smetnja za konstituisanje odgovornosti poslodavaca. a postupak pokreće tužbom nadlež.osnovu krivice (ako je nastala nezavisno od opasne stvari ili opasne delatnosti) i po osnovu rizika (ako je nastala od opasne stvari ili opasne delatnosti). sudu. raspoređiv.oštećenje zdravlja. ZaTreće lice podrazumeva se svako lice koje je oštećeno radnjom zaposlenog.Ova odredba reguliše regresni odnos između poslodavca i zaposlenog. suspenzija.. Kada poslodavac nadoknadi štetu trećem licu. Akopovredjeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu štetnik je dužan da ostećenom plati određenu novčanu rentu. može zatraž.Naknada nematerijalne štete po ZOO može se priznati ako je povreda prava izazvala ozbiljniji poremećaj pshič. 2. izdatke bolničkim posetama pre smrti radnika i nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti.

od dana nastanka činjenica 90. Predviđenost se vezuje za ugov. 89. a da bi bio kriv mora biti uračunljiv. kako bi mogao da se izjasni o svojoj odbrani. otkaznih razloga dužan je da zaposl. Ako zaposleni uveri poslodavca u neosnovanost predočenog otkaz. Novčane kazne mogu biti u visini od 20%za laksu povredu i u visini od 20-35% plate u trajanju od 3 do 6 meseci!!!.organa izriču propisane disciplinske sankcije. otvrđuje je starešina organa(funkcioner koji rukovodi državnim organom). pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu izriču se novčane kazne i kazne zatvora. po Zakonu o unutrašnjim poslovima uređuje se supsidijarno i primenjuju se propisi koji važe za sve državne organe. Poslodavac pre upotrebe disc.Povreda radnih . za koje se od discipl. zaposlenog za povrede radnih obaveza. Postupak može biti okončan: izricanjem dis. meri može se podneti prigovor u roku od 8 dana. vaspitne mere i zaštitne mere.mere bezbednosti i vaspitne mere. a krivo može biti samo uračunljivo lice.rukovodilac zaposlenog. a u roku 6 mes.Dis. pravno lice ova primena je u rukama direktora. Povrede mogu biti lakše i teže. mora biti predviđena i skrivljena. TRAGOVI DISCIPLINSKE ODGOVORNOSTI U ZAKONU O RADU prekriveni su disciplinskim otkaznim razlozima i pravilima za primenu tih otkaznih razloga. Povreda rad. a skrivljenost ukazuje na subjektivni odnos zaposl. ako je poslod. Privredni prestup je zakonom ili uredbom propisana povreda pravila o privrednim i finansiskom poslovanju. u njoj vlada načelo legaliteta. Disciplinski postupak pokraće se zahtevom koga podnosi zamenik starešine organa-sekretar ministarstva . razlog ne insistira na predviđenosti i skrivljenosti radnje. ovaj otkaz. uslovne osude i zaštitne mere. Poslodavac može zaposlenom otkazati ugov. za koju odgovara pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu. Otkaz ugov. taj akt je uredba. sudske opomene. u državnim organima podležu zaposleni i postavljena lica i to je odgovornost za povredu radnih obaveza i dužnosti. odn. ako ne uspe dobiće otkaz-prestanak radnog odnosa. koja je prouzrokovala ili mogla da prouzrokuje teže posledice. o radu. o radu. Krivično delo je društveno opasno delo fizičkog lica koje je kao takvo zakonom određeno. obav. izriču se novčane kazne i kazne zatvora. Prekršaj je zakonom uredbom ili odlukom skupštine lokalne samouprave određena povredajavnig poretka za koju odgovara fizičko lice. Poslodavac može zaposl.Postupak je javan ali se javnost može isključiti. o radu iz disciplinskih razloga poslodavca može dati u roku od 3 mes. Inicijativu za pokretanje daje svako zaposleno i izabrano lice. o radu. oslobađanjem od odgovornosti i obustavom postupka. upozori. mere. postupka. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST PO POSEBNIM PROPISIMA disciplinskoj odgovornosti po Zakonu o radu. otkazni razlozi su: povreda radne obaveze i narušavanje radne discipline.88. ako njegovo ponašenje je takvo da ne može da nastavi dalji rad. Disc.postupak zastareva u roku od 6meseci. Protiv odluke o discipl. od dana izvršene povrede. a relativni su za svaku kaznenu odgovornost. ako ne poštuje radnu discipl. a zaposlenom mora da se omogući da bude saslušan i da se brani.odgov. Sve odgovornosti su samostalne i međusobno se ne isključuju. privredni prestup ili prekršaj. Odgovornost se zasniva na krivici. Ako je poslod. a propisuju se zakonom i kolektivnim ugovorom. razloga do otkaza ugov. fizičko lice ova primena je u rukama samog poslodavca. otkaznih razloga su rudimentarni ostatci disc. otkazati ugovor o radu ako on svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ugov.-a moze se izreci i kazna prestanka radnog odnosa. izriču se novčane kazne. To je kaznena odgovornost kao i odgovornost za krivično delo. Pravila postupka prema postavljenom licu uređuje se aktom Vlade. prema povredi i njenim posledicama. od dana saznanja za činjenice.DISCIPLINSKA ODGOVORNOST je odgov. uslovne osude. Pravila za primenu disc. neće doći.

a kad je povreda krivično delo 1god od dana saznanja za povredu i učinioca. sudu.Organ pokretanja i vođenja postupka je direktor.Udaljenje zaposlenog usled pritvora traje koliko i pritvor 92. 91.a činjenice se utvrđuju na pretresu koji može biti javan ili se javnost može isključiti.Donosi se presuda.sudu. privremena i preventivna mera odstranjenja zaposlenog sa rad uz pravo na određenu naknadu zarade. odg. a protiv presude može se podneti žalba Višem disc.Pritvor je jedna od mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog pred organima vođenja krivičnog postupka koje doprinose utvrđivanju krivične odgovornosti.Pritvor onemogućava rad jer zaposleni gubi slobodu.Postoje dva oblika udaljenja. odg.Rešenje o suspenziji usled pritvora nije konstitutivni već deklartativni akt. koji je Uredba o dis.-info. mere za teže povrede su: 20-30% jednomesečne plate u trajanju od 2-6mes.. učinjena. Fakultativno udaljenje može da traje najduže 3 meseca u kojem periodu je poslodavca dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu. za teže povrede izriču se mere prestanka radnog odnosa ako su učinjene umišljano ili iz svesnog nehata i ako nema olakšavajućih okolnosti. Dis.Ovaj prvi uslov je ispunjen kada je radnja krivičnog dela prostorno ili funkcionalno povezana sa radom.-Disc. islednik.zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora pa dok pritvor traje. koji je Uredba o disciplinskoj odgovornosti u MUP. odgov. odg. raspored na drugo rad. Protiv rešenja podnosi se žalba discipl.Fakultativno udaljenje može da traje najduže 3 meseca u kojem periodu je poslodavca dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu.Lakše povrede utvrđuju se opštim aktom. i prestanak radnog odnosa. po zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. a druga solucija podrazumeva otkazivanje ugovora o radu tako da udaljenje sa rada prestaje istovremeno sa prestankom radnog odnosa. Rok zastarelosti disciplinskog postupka je 1god od dana izvršene povrede. sud.Fakultativno udaljenjeZaposleni može biti udaljen sa rada iz dva razloga: ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom i ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti.Prigovor protivdisciplinske odluke zaposleni podnosi organu upravljanja u rok od 8 dana od dostavljanja odluke. teže i radnje od značaja za diciplinu rada. mesto iste ili niže stručne spreme u trajanju od 6mes-2god. pripadnika Bezb. a sprovodi i mere izriče resorni ministar-lice koje on ovlasti. po zakonuo Bezbedonosno-informativnoj agenciji.obaveza i dužnosti mogu biti lakše.Pitanja disc. Sud sudi u veću .Povreda radne obaveze ima širi smisao od povrede radne obaveze koja pretstavlja otkazni razlog jer obuhvata i povredu radne obaveze predviđenu ugovorom o radu i stanje nediscipline zbog koje zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca i radnju krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom. fakultativno udaljenje. Rok zastarelosti je 3mes od dana kada je povr. .prema zakonu o radu zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom.Zaposleni može biti udaljen sa rada iz dva razloga: ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom i ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti. Udaljenje zaposlenog sa rada Udaljenje sa rada je akcesorna. dis. fakultativno i obligatno. Postupak sprovode: discipl. tužilac i dis. pripadnika agencije. mere za lakše povrede su: opomena i novčana kazna od 10-20% jednomesečne plate. obligatno udaljenje-Prema zakonu o radu.Prva podrazumeva nastavljenje radnog odnosa u punom kapacitetu njegovog značenja.agenciji. uređuje se aktom Vlade. radnika koji obavljaju ove poslove bliže se uređuju aktom Vlade. -Disc. Dis.

Višak zaposlenih Poslodavac koji utvrdi da ce zbog tehnoloskih ekonomskih organizacionih promena doci do prestanka potrebe za radom odredjenih radnika. Kriterijumi za utvrdjivanje viska zaposlenih utvrdjuje se programom viska zaposlenih.Udaljenje zaposlenog usled pritvora traje koliko i pritvor.Program je obaveza poslodavca I to onih kod kojih ce usled tehnoloskih ekonomskih ili organizacionih promena u roku od 30 dana .kod fakultativnog udaljenja sa rada naknadu zarade isplaćuje i snosi poslodavac. Koji ima preko 300 zaposlenih.Prema karakteru mogu biti tehnoloske. Poslodavac je duzan da u saradnji sa reprezentativnim sindikatom I nacionalnom sluzbom zaposljavanja preduzme odgovarajuce mera za zaposljavanje viska zaposlenih.Strukturne promene mogu biti odredjene po karkteru . Dostavi misljenje u roku od 15 dana od dana dostavljanja programa.ako ima okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost.ako nema dokaza da je okrivljeni učinio krivično delo.Obim treba da odredi dali se promene odnose na celinu ili delove procesa rada.Najveci .zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora pa dok pritvor traje.ali zavisi od toga da li zaposleni izdržava ili ne izdržava porodicu.ako je optuženi aktom amnestije ili pomilovanja oslobođen od gonjenja.Krivični postupak se obustavlja rešenjem istražnog sudije ili rešenjem vanpretresnog veća.Rešenje o suspenziji usled pritvora nije konstitutivni već deklartativni akt.ako nije dokazano da je optuženi učinio delo za koje se optužuje. 95.Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme fakultativnog i za vreme obligatnog udaljenja.93.duzan je da donese program resavanja viska zaposlenih.odnosno zbog skrivljene povrede radne obaveze utvrđene ugovoromo o radu.Program donosi upravni odbor ili director-preduzetnik.Pritvor je jedna od mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog pred organima vođenja krivičnog postupka koje doprinose utvrđivanju krivične odgovornosti.Okrivljeni se oslobađa optužbe:ako delo za koje se optužuje nije krivično delo.Obligatno udaljenje -Prema zakonu o radu.ali je po zakonu o radu može refundirati od organa koji je naredio pritvor.Udaljenje zbog učinjene povrede radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti pokazuje se kao neosnovanom ako zaposlenom ne prestane radni odnos otkazom prema zakonu o radu. ako postoje okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost okrivljenog.Prema zakonu o radu za vreme udaljenja sa rada zaposlenom pripada naknada zarade u visini ¼ a ako izdržava porodicu u visini 1/3 mesećne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.obimu .Pritvor onemogućava rad jer zaposleni gubi slobodu. a reprezentativni sind. nepoštovanja radne discipline koja se ne može tolerisati i krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom.Čim pritvor bude ukinut prestaje i udaljenje pa zaposleni ima pravo i obavezu da nastavi sa radom.Vanpretresno veće obustavlja istragu:ako delo koje se stavlja na teret okrivljenom nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Poslodavac je duzan da predlog programa dostavi reprezentativnom sindikatu najkasnije uroku od 8 dana od dana utvrdjivanja programa.Kod obligatnog udaljenja sa rada naknadu isplaćuje poslodavca .a ko je optuženi za isto delo već pravosnažno optužen. doci do prestanka potrebe za radom: 1)10 zaposlenih kod pslodavca koji ima vise od 20 a manje od 100 zaposlenih 2) 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima najmanje 100 a najvise 300 zaposlenih 3) 30% zaposlenih kod posl.ekonomske iorganizacione.ako je nastupilo zastarelost krivičnog gonjenja.Ako se pokaze bezuspesnim pristupa se izradi programa.Posledice se ticu ukupnih promena I efekata u pogledu broja zaposlenih koji postaju visak.Vreme treba da odredi dinamiku uvodjenja promena.vremenu I posledicama.Optužba se odbija:ako je tužilac od započinjanja do završetka glavnog pretresa odustao od optužbe.Visina naknade zarade o oba slučaja je ista.

Postoje dva izuzetka: 1)ako istekne vreme na koje je zaklucen kolektivni ugovor kod poslodavca 2)ako kod poslodavca sledbenika bude zakljucen novi kolektivni ugovor.Ako se ne moze obezbediti ni jedna od mera zaposljavanja radnika sledi otkaz ugovora o radu. -Utvrdjivanje prenadleznosti I primena opsteg akta-razlog su za izmenu ugovora o radu. 97.Poslodavac predh. I poslodavac sledbenik duzni su da najmanje 15 dana pre promene poslodavca obveste sindikat o : 1) datumu promene poslodavca 2) razlozima za promenu poslodavca 3) prvnim ekonomskim socjalnim posledicama promene poslodavca na polozaj zaposlenih imerama za njihovo ublazavanje.Rad traje najduze godinu dana .Poslodavac zaposlenom isplacuje otpremninu stim da njena visina ne moze biti niza od zbira 1/3 zarade za prvih 10 god I ¼ zarade za svaku narednu god.-Premestaj na drugi odgovarajuci posao-usledice zbog potreba procesa rada I organizacije kod istog poslodavca.ima privremeni karakter.Prednost se daj radnicima sa slabijim imovnim stanjem .duzim stazom… Prema Zakonu o radu u mere za zaposljavanje radnika za cijim je radom prestala potreba spadaju: 1)premestaj na druge poslove. 3) prekvalifikacija ili dokvalifikacija 4) rad sa nepunim radnim vremenom 5) druge mere.ekspoziture…-Upucivanje na rad kod drugog poslodavca.pa zastitu uzivaju najbolji radnici.Poslodavac predhodnik duzan je da o penosenju ugovora o radu .Poslodavac sledbenik duzan je da preuzeti opsti akt primenjuje najmanje 1 godinu od dana promene poslodavca.usled:1)odredjivanja osnovne zarade I elemenata za obracun radnog ucinka2)utvrdjivanja rokova za isplatu zarad 3) primene kolektivnog ugovora.Predhodni poslodavac je duzan da ga obavesti o pravima I obavezama koje se prenose. . -Zaposljavanje viskova-je razlog za izmenu ugovora o radu kada se time obezbedjuje ostvarivanje prava radnika za cijim je radom prestala potreba. razmestaj zaposlenih zavisno od njihove sposobnosti.2)rad kod drugog poslodavca. clanova porodice.pismenim putem obavesti zaposlene koji su te ugovore zakljucili. Izmena ugovora o radu 98(97)razlozi izmena ugovora o radu prema zakonu o radu poslodavac moze zapolenom da ponudi aneks o izmeni ugovorenih uslova rada: 1) radi premestaja na drugi odgovarajuci posao 2) radi premestaja u drugo mesto rada kod istog polodavca.Vreme vazenja kolektivnog ugovora je tri godine.Ta prava su:premestaj na druge poslove 2)rad kod drugog poslodavca 3)Prekvalifikacija ili dokvalifikacija 4) nepuno radno vreme 5)druge mere. Promena poslodavca Poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca predhodnika opsti akt I sve ugovore o radu koji vaze na dan promene.vecim br. rada u random odosu preko 10 godina provedenih u random odnosu 96.odklanjanje uzroka zastoja u radu.ekonomskog ili organizacionog viska 5) radi promena u vezi prinadleznosti I primene opsteg akta 6) u drugim slucajevima utvrdjenim opstim aktom I ugovorom o radu. od dana dostavljanja obavestenja.Javlja se pri uvodjenju novih odnosno ukidanja starih poslova statusnim ili organizacionim promenama.a duze samo uz njegovu saglasnost. je premestaj na poslove koji se obavljaju na drugom geografskom mestu u okviru filijale .znacaj ima uspesnost u radu .3) radi upucivanja na rad kod drugog poslodavca 4) radi primene mera za zaposljavanje tehnoloskog .poslodavac predhodnik moze dam u otkaze ugovor o radu.Zaposleni moze bez njegove saglasnosti da bude privremeno upucen na rad kod drugog poslodavca: 1)ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom 2)ako je dat u zakup poslovni prostor 3) ako je zakljucen ugovor o poslovnoj saradni.-Premestaj u drugo mesto rada kod istog posl.Ako zaposleni izjavi da ne prihvata prenos ugovora o radu ili ako se ne izjasni u roku od 5 radnih dana .

Pošto se broje samo zaposleni.Aneks mora da bude pisan I da sadrzi: 1) razlog zbog kojeg se upucuje 2) rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi 3) pravnu posledicu koja moze da nastane odbijanjem ponude.Prema zakonu o radu sindikat je samostalno udruženje zaposlenih u koje oni stupaju dobrovoljno da bi njegovim delovanje ostvarili i štitili pojedinačno i kolektivna prava iz radnog odnosa. kolektivnog pregovaranja. konvencija o pravima radnika na organizovane i na kolektivne ugovore.kolektivna prava.Savet zaposlenih može da postoji samo u sredinama sa više od 50 radnika. mandat.Rok za izjasnjavanje zaposlenog o ponudi odredjuje poslodavac I ne moze biti kraci od 8 radnih dana.Uz prijavu za upis podnosi se akt o osnivanju i ovlašćenje za podnošenje prijave.Pored osnivača članovi sindikata su zaposleni koji pristupe sindikalnoj organizaciji potpiosivanjem pristupnice. sindikalnog udruživanja i delovanja.Pravna posledica odbijanja onude je otkaz ugovora o radu.Njime se bavila i međunarodna organizacija rada i o tome svedoči i konvencija o pravima udruživanja poljoprivrednih radnika. 100. način izbora utvrđuju se kolektivnim ugovorom.konvencija o pravu udruživanju i regulisanju radnih sporova.on traje dok se okolnosti ne promene. kao i broj.Slobodu sindikalnog udruživanja i delovanja jamči mala povelja SCG i Ustav R Srbije i član zakona o radu.obaveze i odgovornosti.Postoje tri vrste upuisa:upis sindikata.konvencija o radničkim predstavnicima.Odbijanje ponude moze biti izricito I precutno.U registar se upisuju:redni broj.obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa Radnik i poslodavac imaju pored individualnih i kolektivna prava.Sindikati radnika i korporacije poslodavca izlaze sa tim interesima na tržiste rada i uravnotežavaju ih socijalnim kompromisom.Pravo na sindikalno udruživanje i delovanje imaju svi .preporuka o kolektivnim ugovorima i preporoka o mirenju i dobrovoljnoj arbitraži. štrajka. ostalih agresivnih načina ostvarivanja kolektivnih interesa 101. 102.u prvomse nalaze samo normativi a u drugom samo protokolarni deo ponude ali akt moze sadrzati oba dela.Prijava se podnosi ministarstvu rada i uz nju se podnosi i statut sindikalne organizacije. Savet zaposlenih Zaposleni kod poslodavca prema zakonu o radu koji ima više od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih u skaldu sa ugovorom. broj uverenja o registraciji..99(97)postupak izmene ugovora o radu Instrument izmene je aneks ugovora o radu. tiču se obrazovanja-saveta zaposlenih. konvencija o sindikalniom slobodama i zaštiti sindikalnih prava.Ponuda moze biti data u dva akta . Kolektivna prava. upis promene sindikata i upis brisanja sindikata. korporativnog udruživanja i delovanja. ne računaju se oni koji rade po ugovoru o obavljanju privremenih ili povremenih poslova ili po ugovoru o delu.obaveze i odgovornosti.Delokrug saveta.Odregbe o savetu zaposlenih mogle bi se naći u svakom kolektivnom ugovoru.Volja se izražava osnivačkim aktom najmanje 10 zaposlenih. međusobnih odnosa učesnika. naziv sindikalne organizaciej i njeno sedište. broj članova sindikata.Njih ne ostvaruju pojedinačno već kao pripadnici sindikalnih i korporativnih kolektiviteta u okviru kojih artikulišu i oblikuju staleške interese.Za ostvarivanje ove slobode dovoljni su volja onih koji se odružuju i prijave nadležnom organu.Zaposleni se broje bez obzira da li su u radnom odnosu na određeno ili neodređeno vreme ili im radni odnos miruje.Sindikalna organizacija se upisuje u registar kod ministarstva za poslove rada i ona danom upisa stiče svojstvo pravnog lica.Bliži propisi o obrazovanju saveta postojali su u zakonu o preduzećima. Sindikalno udruživanje zaposlenih Sindikalno udruživanje i delovanje proizilazi iz slobode zaposlenih da se organizuju radi unapređivanja uslova rada i ostvarivanja drugih zajedničkih interesa.

profesionalnih i ekonomskih interesa. 103.Po sistemu reprezentativnog predstavljanja (Belgija i francuska) svi sindikati mogu učestvovati u pregovorima. a profesionalni se tiču radno-pravnog.Presuda vrhovnog suda srbije glasi da radnici imaju pravo da se bez prethodnog odobrenja udruže u sindikalnu organizaciju.Oni se udružuju u svoja opšta udruženja.Za posebni kolektivni ugovor u grani.Korporativno udruživanje je slobodno i dostipno je svim poslodavcima. Pregovaračku legitimaciju u postupku zaključivanja kolektivnog ugovora ima onaj koji može biti učesnik tog ugovora. Korporativno udruživanje poslodavaca Korporativno udruživanje i delovanje proizilazi iz slobode poslodavca da se organizuje radi izražavanja njihovih interesa.Prema zakonu o radu reprezentativnim sindikatom za zaključenje pojedinačnog kolektivnog ugovora smatra se sindikat u koji je učlanjenjo najmanje 15% zaposlenih kod poslodavaca. grupi. to je najmanje 10% od broja svih poslodavaca u republici.Registar sindikata vodi ministarvo za polseove rada.Moraju biti usmereni prama zadovoljavanju staleških.Poslodavac učestvuje u zaključivanju pojedinačnog kolektivnog ugovora.taj status zavisi od reprezentativnosti.a kolektivni ugovor zaključuje samo jedna i to ona koju radnici izaberu većinom glasova.Ekonomski se tiču socijalnog i materijalnog položaja.Ciljevi sindikalnog organizovanja mogu biti isključivo profesionalni i ekonomski.ali su u delovanju dužni da postupaju u skladu sa zakonom i statutom.Sloboda udruživanja poslodavca može zakonom biti ograničena iz istih razloga zbog kojih se može ograničiti i sloboda udruživanja zaposlenih.Reprezentativni procenat . korporacije na osnovu njihove slobodne volje uz upis u registar kod resornog ministartva. Kolektivno pregovaranje.status učesnika kolektivnog ugovora nema svako udruženje poslodavaca.Posistemu isključivog predstavljanaj(Kanada i SAD) pregovore vodi više sindikalnih organizajcija.a kolektivni ugovor mogu zaključivati samo oni sindikati koji na izborima dobiju više od 50% glasova.Za posebni kolektivni ugovor u grani i delatnosti to je najmanje 10% od broja zaposlenih u određenoj oblasti rada..Pregovaračku legitimaciju ima sindikat koji ispunjava uslove reprezentativnosti.Legitimaciju učesnika imaju reprezentativni sindikat i reprezentativno udruženje poslodavaca. dok se raprezentativnim svih drugih kolektivnih ugovora smatra sindikat u koji je učlanjeno najmanje 10%. za to je potrebno i svojstvo.Postojanje sindikata nije dovoljno za sticanje statusa učesnika kolektivnog ugovora.Udruženje stiče danom upisa u regstar svojstvo pravnog lica.Prema zakonu o radu reprezentativnost ima sindikat koji je upisan u registar resornog ministarstva i u koji je učlanjeno više od zakonom utvrđenog procenta zaposlenih. delatnosti to je najmanje to je 10% od broja zaposlenih u određenoj oblasti rada.a ono uslovljeno procentnom uslovljenosti poslodavca u određeno udruženje.reprezentativnost pregovarača i pregovaračka legitimacija Kolektivno pregovaranje je pravo učesnika kolektivnog ugovora.Ciljevi udruživanja poslodavaca odgovaraju ciljevima udruživanja zaposlenih.Cilj udruzivanja je zastita interesa.zaposleni.Poslodavci uživaju slobodu udruživanja kao i zaposleni. 100.Prema Zakonu o radu sindikati se osnivaju radi zastite prava i unapređivanja profesionalnih interesa.U svetu postoje tri sistema.Pored reprezentativnog sindikata i repezantivnog udruženje poslodavac određene kolektivne ugovore mogu zaključivati i neki drugi učesnici.sloboda udruživanja pripada korpusi političkih prava.Reprezentativno udruženje poslodavaca oblikuje i zatupa interese poslodavca.Po sistemu zajedničkog predtavljanja(Nemačka i engleska) sve sindikalne organizacije mogu učestvovati u pregovorima i zaključenju kolektivnog ugovora.Reprezentativni sindikat oblikuje i zastupa interese zaposlenih.Za opšti kolektivni ugovor.Prema zakonu o radu kolektivni ugovor zaključuju reprezentativni sinkat i reprezantitivno udruženje poslodavaca.Delovanje udruženja mora biti u skladi sa tim ciljevima i njih određuje statut udruženja.

odnosno dopune registruju se kod ministarstva nadležnog za poslove rada. predstavnik osnivača i dirktor.Predstavnici udruženja poslodavac od organa određenog statutom udruženje poslodavaca.Poslodavac kada se zakljkučuje pojedibnačni kolektivni ugovor i osnivač kada se zaključuje posebni i pojedinačni ugovor za javna preduzeća i javne službe imaju legitimaciju samim tim što su učesnici tog ugovora. a za pojedinačni kolektivni ugovor najmanje 15% broja zaposlenih na koje će se kolektivni ugovor primenjivati.odnosno odbora za pregovore.Pregovore vode predstavnici učesnika određeni da budu u pregovaračkik timovima.odnosno organ koga on ovlasti. a ne cilja. 87.objavljivanje i registrovanje kolektivnih ugovora.ali može doći do pregovaranja.učlanjenosti u sindakat iznosi najmanje 10%.Pregovarači moraju učiniti sve što mogu da ugovor bude zaključen.Udruženje poslodavac stiče pregovaračku legitimaciju zajedno sa svojstvom reprezentativnosti.Svako ko učestvuje u postupku pregovaranja i zaključivanja kolektivnog ugovora mora imati odgovarajuće ovlašćenje.Dužnost pregovaranja obuhvata i obavezu učesnika da pristupe načinu rešavanja spornih pitanja.Svaka skupina predstavnika čini predstavnički tim.učesnika kolektivnog .Način objavljivanja dugih kolektivnih ugovora određuje se tim kolektivnim ugovorom. odnosno član vlade.Srbije.Ovlašćenje za zaključenje kolektivnog ugovora ima vođa pregovaračkog tima.Prema zakonu o radu učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora dužni su da pregovaraju.pojedinačni kolektivni ugovor za javno preduzeće zaključuju presdtavnik sindikata kod poslodavca.kolektivni ugovor je uvek produkt kompromisa bez spremnosti za nagodbu nema saglasnosti pregovarača.Posebni kolektivni ugovor za javna preduzeće i javne službe zaključuju predstavnik sindikata kod poslodavca i osnivač. izvršnog veća ili izvršnog saveta.kapacitet reprezentativnosti ima udruženje u koje učlanjeno najmanje 10% od ukupnog broja poslodavaca koji treba da budu obuhvaćeni dejstvom kolektivnog ugovora koji se zaključuje.Njihova dužnost se tiče sredstva .Pregovarači u zaključenju kolektivnog ugovora su predstavnici sindkata i predstavnici udruženja poslodavaca. a bez nje nema ni kolektivnog ugovora.ako uslove ispunajva samo jedno udruženje jedino ono ima pregovaračku legitimaciju. jedino on ima pregovaračku legitimaciju.Ako uslove reprezentativnosti ispunajava samo jedan sindikat.Pregovarači su i predstavnici ostalih učesnika. Zaključivanje.Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor kao i njihove izmene.jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave objavljuju se u službenom glasniku R.Ovlašćenje za pregovaranje ima svaki član pregovaračkog tima .Pojedinačni kolektivni ugovor zaključuju predstavnik sindikata kod poslodavca i direktor. a osnivača zastupa predsednik.Ako uslove ispunjaava više udruženje svako ima pregovaračku legitimaciju. Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora dužni su da pregovaraju.Kolektivni ugovor zaključuju ovlašćeni predtsvnici sindikata i udruženja poslodavac. zakonom se ne može propisati dužnost zaključivanja kolektivnog ugovora . 86.Kolektivni ugovor je proizvod saglasnosti volja onih koji ga zaključuje.Kolektivni ugovor se zaključuje potpisivanjem.Ako ni jedna od sindikalnih organizacija nema kapacitet reprezentativnosti.Kolektivni ugovor zaključen za teritoriju Srbije. Primena i važenje kolektivnih ugovora Kolektivni ugovor se neposredno primenjuje i obavezuje sve poslodavce koji su u vreme zaključivanja kolektivnog ugovora članovi udruženja poslodavaca .Ovlašćenjem od strane udruženja poslodavaca dobija se mandat za zastupanje interesa poslodavaca.Pošto se do te saglasnosti može doći jedino sporazumevanjem .Pregovarači iznose i zastupaju stavove učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora.zaključenje kolektivnog ugovora je finalni deo kolektivnog pregovaranja ..Ova dužnost podrazumeva obavezu ovlašćenih predstavnika udruženja poslodavac i sindikata zaposlenih . one po zakonu o radu mogu zaključiti sporazum o udruživanju.Poslodavca zastupa direktor.

štrajk u grani ili delatnosti i generalni štrajk.Štrajk je privremena kolektivna obustava rada od strane radnika radi organizovanog pritiska na poslodavca. Kolektivni ugovor obavezuje i poslodavce koji su naknadno postali članovi udruženja poslodavaca .Prema zakono u štrajku u toku štrajka poslodavca ne može zapošljavati nova lica da zamene učesnike štrajka.odnosno vlade radi sporazumnog rešavanja štrajkačkih zahteva.Organizovanje štrajka i učešće u štrajku ne poredstavlja povredu radne obevze. crna i obojena metalurgija. na način utvrđen tim ugovorom. Kolektivni ugovor prestaje da važi istekom vremena na koje je zaključen. kao i zdravlje ljudi.Minimum procesa rada utvrđuje osnivač .Poslodavac ne može pozivati na odgovornost zaposlenog koji je učestvovao u štrajku organizovanim u skladu sa zakonom. ako zakonom nije drukčije određeno. koji se zaključuje najkasnije 30 dana pre isteka važenja kolektivnog ugovora. Važenje kolektivnog ugovora može se produžiti sporazumom učesnika. sastav štrajkačkog odbora. da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu učestvovali u zaključivanju kolektivnog ugovora ili nisu naknadno pristupili.Štrajkački odbor zastupa interese radnika u štrajku i u njihovo ime vodi štrajk.Štrajk prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom o prestanku štrajka. osim ako su ugroženi bezbednost lica i imovine i izvršavanje međunarodnih obaveza. vreme početka štrajka . Važenje kolektivnog ugovora zaključenog na neodređeno vreme može prestati sporazumom svih učesnika ili otkazom. s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza. ne može biti osnov za utvrđivanje disciplinske i odštetene odgovornosti. saobraćaja. mesto okupljanja.ugovora.Delatnost u kojoj prekid rada može ugroziti život i zdravlje ljudi su hemijska industrija. ako se učesnici kolektivnog ugovora drukčije ne sporazumeju.Prema zakonu o radu štrajk se može organizovati kao štrajk kod poslodavca.Štrajk mogu organizovati sindikalna organizacija ili sami zaposleni.Štrajkački odbor je dužan da od najave štrajka i za sve vreme njegovog trajanja pregovara sa predstavnikom poslodavca. radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici. Kolektivni ugovor može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme. . a za drugog poslodavca direktor. 111.učesnika kolektivnog ugovora.Odluka o stupanju u štrajk organizovan u grani ili delatnosti ili u generalni štrajk dostavlja se nadležnom organu.Ako minimum procesa rada ne bude obezbeđen najkasnije 5 dana pre početka štrajka nadlaženi organ države utvrdiće mere i način obezbeđivanja minimuma procesa rada do dana određenog za početak štrajka. kolektivni ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza.Odluku o stupanju u štrajk donosi organizator. Štrajk pripada množini zaposlenih i to pravo može biti ograničeno.. ako postoji opravdani interes. Štrajk Pravo na štrajk prema Maloj povelji ostvaruje u skladu sa zakonom države članice.Zaposleni koji štrajkuju u skladu sa zakonom zaštićeni su odredbama zakona o štrajku. od dana pristupanja udruženju poslodavaca. odnosno vladu da prihvati njihove zahteve u cilju poboljšanja uslova rada i ostarivanja profesionalnih i ekonomskih interesa. PTT usluga.ne može imati za posledicu prestanak radnog odnosa.delatnost od javnog interesa jeste delatnost u oblasti elektroprivrede. U slučaju otkaza.On mora najaviti štrajk najkasnije 24 časa pre početka štrajka upozorenja. Po isteku roka kolektivni ugovor prestaje da važi. Ministar nadležan za poslove rada može.Prema Zakonu o štrajku odluka o stupanju u štrajk sadrži :zahteve štrajkača.Poseban režim štrajka se primenjuje u delatnostima od javnog interesa i u delatnostima u kojima bi prekid rada zbog prirode posla mogao ugroziti život i zdravlje ljudi ili izazavati štetu velikih razmera.zaposleni koji obavljaju ove delatnosti mogu započeti štrajk ako prethodno obezbede minimuj procesa rada..Štrajkački odbori i štrajkači su dužni da štrajk organizuju i vode na način kojim se ne ugrožava bezbednost lica imovine.

Radni odnos prema zakonu o radu prestaje istekom raoka za koji je zasnovan.radni odnos na određeno vreme može trajati najduže 12 meseci!!!!. 113. već po osnovu rešenja poslodavca. a zaposleni nastavi da radi najmanje 5 radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan.radni odnos na određeno vreme može trajati najduže 12 meseci!!!!.Poslodavac to može učiniti samo iz razloga koji su predviđeni zakonom. a ne po sili zakona. u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.Mane u volji sprecavaju njena dejstva.Ako se odredbama tog člana doda i taj osnov može se reći da radni odnos prestaje:istekom roka za koji je zasnovan.Prema zakonu o radu. Prema Zakonu o radu radni odnos može da prestane sporazumom između zaposlenog i poslodavca.Izjava zaposlenog kojom otkazuje ugovor o radu. otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog. vaspitne ili zaštitne mere.Radni odnos na određeno vreme prestaje istekom roka od 3 godine bez obzira koliko je u tom periodu trajao efektivan rad.Zakon o radu određuje otkazne razloge. Prestanak radnog odnosa istekom roka Radni odnos prema zakonu o radu prestaje istekom raoka za koji je zasnovan.najduže trajanje probnog rada je 6 meseci!!!. smrću zaposlenog.Prekid rada duži od 30 radnih dana prekida radni odnos . zaposlenom koji za vreme probnog rada ne pokaže odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos istekom roka određenog ugovorom o radu. navršavanjem radnog veka. do njegovog povratka. zabrane obavljanja određenih poslova . po sili zakona.Njegov radni odnos je uslovljen probnim radom i zato opstaje samo kada zaposleni u toku njegovog trajanja pokaže da je uspešno sposoban da obavlja poslove za koje je primljen.Ako to rešenje ne bude doneto.a ne i najduže trajanje statusa.112. do njegovog povratka Prema zakonu o radu radni odnos prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne dogovore. Radni odnos prestaje po sili zakona u slučajevima koji su određeni prema zakonu o radu.Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca zbog: gubitka radne sposobnosti. Poslodavac može otkazati ugovor o radu kao što ga i zaposleni može otakazati poslodavcu. od strane roditelja ili staratelja zaposlenog koji je maloletan.validna je ako je pisana.otkazom ugovora o radu od strane poslodavca. sporazumom zaposlenog i poslodavca. a kada je zasnovan radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog .izostavljen je samo prestanak radnog odnosa po sili zakona. ustanovljava otkazne zabrane.Po ovom osnovu prestaje radni odnos na određeno vreme.Ovaj osnov nastaje saglasnošću volje zaposlenog i poslodavca.Treba naglasiti da radni odnos na određeno vreme ne prestaje po sili zakona.Po ovom osnovu prestaje radni odnos na određeno vreme. radni odnos uz probni rad i pripravnički radni odnos. a kada je zasnovan radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog .Dok probni rad traje posleodavac i zaposleni mogu jedan drugome otkazati ugovor o radu uz otkazni rok . odsutnosti usled primene mere bezbednosti. radni odnos na određeno vreme prerasta u radni odnos na neodređeno vreme.Oni su navedeni zakonom o radu. postavlja otkazne uslove i utvrđuje postupak otkazivanja. radni odnos uz probni rad i pripravnički radni odnos.Akt prestanka radnog odnosa je sporazum Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaze ugovor o radu.odsutnosti usled izdržavanja kazne zatvora.kategoricna i izricita.Prekid rada kraći od 30 radnih dana ne smatra se prekidom radnog odnosa. prestanka rada poslodavca i smrt zaposlenog.Radni odnos prestaje na osnovu rešenja poslodavca. Prestanak radnog odnosa Radni odnos može prestati po osnovu koji su određeni zakonom.

radni odnos pripravnika prestaje istekom pripravničkog staža.Produženje radnog veka nije limitirano.Potpuna nesposobnost za rad dovodi do prestanka radnog odnosa i vezuje se za dan dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti. pa i 80 godina.ali ima prestanka radnog odnosa. a ne može mu se obezbediti obavljanje određenih poslova danom dostavljanja pravosnažne odluke. prestanka rada poslodavca i smrt zaposlenog. a da li će je ostvariti zavisi od njega samog.Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca zbog: gubitka radne sposobnosti. Osnov za prestanak radnog odnosa je u gubitku radne sposobnosti.Radni vek je jednak za muškarce i za žena.Pošto gornje granice više nema.Radni vek se produžava sporazumom poslodavca i zaposlenog. odsutnosti usled primene mere bezbednosti.Pravosnažnost ovog rešenja kao i način njenog dostavljanja regulišu propisi upravnog postupka. 115.Poseban propis postoji za nastavnike univerziteta kojima po zakonu o univerzitetu prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj su navršili 65 godina života bez obzira na staž osiguranja. Prestanak radnog odnosa po sili zakona Radni odnos prestaje po sili zakona u slučajevima koji su određeni prema zakonu o radu. pa u radnom odnosu mogu biti lica starija od 70. odnosno istekom roka od jedne godine.Gubitak radne sposobnosti je potpuna nesposobnost za rad i ta nesposobnost se utvrđuje po propisisma o invalidskom osiguranju. a drugi uslov nastaje kada zaposleni navrši najmanje 15 godina staža osiguranja što se utvrđuje na osnovu podataka matične evidencije. radni vek može biti produžen neograničeno. zabrane obavljanja određenih poslova . odnosno roka određenog posebnim propisom.njemu neće prestati radni odnos sve dok ne navrši 15 godina staža. Prestanak radnog odnosa zbog navršenja radnog veka Prema zakonu o radu radni odnos prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne dogovore.Kod onih koji su radni vek započeli odmah posle školovanja osnov obično nastaje sa navršavanjem 65 godina života. Prema zakonu o radu zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona ako mu je zabranjeno da obavlja određene poslove.Pripravnički staž traje najduže godinu dana.Bez zahteva nadležnom fondu nema penzije i kada je zaposleni navršio radni vek.Lice koje je u kasnijim godinama počelo da stvara staž osiguranja može navršiti 65 godina života i sa manje od 15 godina staža osiguranja. 114.Navršenje radnog veka treba razlikovati od penzionisanja. Prema Zakonu o radu zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona ako je utvrđeno da je kod njega došlo do gubitka radne sposobnosti danom dostavljanja pravosnažnog rešenja utvrđivanjem gubitka radne sposobnosti.Do nje može doći na tri načina:po odredbama zakona.Kad zaposleni navrši radni vek ispunio je uslove za penziju.Zaposlenom kome nije moguće obezbediti druge poslove .Prvi uslov nastaje kada zaposleni navrši 65 godina života što se utvrđuje na osnovu podataka o godini rođenja.Pripravnik je lice koji prvi put zasniva radni odnos za zanimanje za koje je steklo određenu školsku spremu.odsutnosti usled izdržavanja kazne zatvora. po pravosnažnojnodluci suda i po pravosnažnoj odluci drugog organa. kao za sudije ili javne tužioce i njihove zamenike.Navršenje 65 godina života i najmanje 15 godina staža su pozitivni uslovi za primenu ovog osnova prestanka radnog odnosa.Do produžavanja radnog veka ne može doći samo kada je to izričito određeno.Ako u tom trenutku zaposleni ima bar 15 godina staža ispunjava oba uslova za prestanak radnog odnosa zbog navršenog radnog veka.Produžen radni vek ne može biti jednostrano skraćen ili produžen.najmanje od 5 radnih dana. vaspitne ili zaštitne mere.Po propisima o pentzijskom osiguranju žena može ako želi da ostvari pravo na starosnu penziju 5 godina pre muškarca.Osnov za prestanak radnog odnosa je zabrana vršenja određenih poslova.

Zato ni ublažavanje kazne nije oslobađanje od kazne ne može da restauriše radni odnos.kategoricna i izricita.Prema Zakonu o radu zaposlenom prestaje radni odnos usled stečaja. ali njega mogu učiniti i dva akta: ponuda i prihvat ponude.Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaze ugovor o radu.Za poslodavca koji je pravno lice sporazum zaključuje direktor ili zaposleni koji on ovlasti.validna je ako je pisana.ali to može da učini i poslodavac.Relevantnost mera uslovljena je potrebom da radnik odsustvuje sa rada u trajanju dužem od 6 meseci.Izjava zaposlenog kojom otkazuje ugovor o radu.Sporazum o prestanku radnog odnosa se zaključuje u pismenoj formi i mora da bude napisan i potpisan.Validnu izjavu o okazu moze da da zaposleni koji je sposoban da shvati njen znacaj i da upravlja svojim postupcima. u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca. Prema zakonu o radu zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona ako zbog izdržavane kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od 6 meseci danom stupanja na izdržavanje kazne.Zaposlenom radni odnos prestaje danom stupanja na izdržavanje kazne i taj dan je bitan za primenu ovog osnova.Sporazum o prestanku radnog odnosa je obično jedan akt.Reč je o odsutnosti koja predstoji. 117.Osnov za prestanak radnog odnosa je sam sporazum.Postojanje osnova se ocenjuje prema vremenu izdržavanja kazne pa ne treba da se čeka da 6 mesečna odsutnost istekne.Pismena forma je uslov važnosti sporazuma.a ako je poslodavac fizičko lice sporazum zaključuje on sam.Sporazum o prestanku radnog odnosa se može pobijati iz svih razloga iz kojih se može pobijati i ugovor i to je statusni ugovor. 116. zaštitna ili vaspitna mera u trajanju dužem od 6 meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada danom početka primene takve mere.a može ovlastiti i drugo lice.Akt prestanka radnog odnosa je sporazum. Osnovno dejstvo sporazuma je statusno i dovodi do prestanka radnog odnosa.ali i ne mora biti donet. Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog . . odnosno ugovora.Sporazum mora da bude produkt volje poslodavca i zaposlenog izražene jasno i bez mana u volji.Inicijativa za sporazumni prestanak radnog odnosa može da usledi kako od zaposlenog tako i od poslodavca.Ovaj sporazum je dvostrani pravni posao i može se raskinuti samo voljom obe strane..To se dogadja kad izjava bude iznudjena prinudom ili prevarom u zabludi ili afektu. Sporazumni prestanak radnog odnosa Prema Zakonu o radu radni odnos može da prestane sporazumom između zaposlenog i poslodavca.Pošto sporazum o prestanku radnog odnosa bude zaključen . ne može se jednostrano raskinuti.Otkaz moze biti dat u svako doba i iz bilo kog razloga.Zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona ako mu bude izrečerna mera bezbednosti.Osnov za prestanak radnog odnosa je odsutnost zaposlenog sa rada usled izdržavanja kazne zatvora.Sporazum o prestanku radnog odnosa proizvodi pravna dejstva čim bude zaključen. a taj sporazum predlaže zaposleni..Mane u volji sprecavaju njena dejstva.U pogledu preuzetih obaveza sporazum ima i obligaciona dejstva.Sporazum sadrži i datum zaključenja. Sporazum o prestanku radnog odnosa može biti i sastavni deo drugog sporazuma.Sa prestankom poslodavca po posebnim prospisima prestaje i radni odnos po sili zakona.Osnov za prestanak radnog odnosa je sporazum koga zaključuju poslodavac i zaposleni.likvidacije.Razlog ostaje u domenu privatnosti.Sporazum je zaključen kada poslodavac i zaposleni o tome postignu saglasnost.Presuda vrhovnog suda srbije glasi: sporazum o prestanku radnog odnosa je akt u pismenoj formi koji potpisuju radnik i poslodavac.radni odnos prestaje danom dostavljanja pravosnažne odluke o zabrani rada.Ovaj osnov nastaje saglasnošću volje zaposlenog i poslodavca. budući da ima deklarativni karakter.a ne rešenje o prestanku radnog odnosa koji može .Kad mentalno zdrav radnik pismeno izjavi da zeli raskid radnog odnosa do toga nece doci bez obzira na motiv ili sto motiv nije naznacen.

Ako poslodavac povredi obaveze koje ima prema zaposlenom ovaj moze dati izjavu o otkazu a da pri tom zadrzi sva prava po osnovu rada kao u slucaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.Povreda radne obaveze se indentifikuje zavisno od načina.Grupni otkazni razlozi su:1)neostvarivanje rezultata rada 2)skrivljena povreda radne obaveze 3)odsustvo potrebnih znanja i sposobnosti 4)narušavanje radne discipline 5)učinjeno krivično delo 6)zloupotreba bolovanja 7)nevraćanje na rad 8)prestanak potrebe za radom. Otkazni razlozi utvrđeni zakonom o radu su fakultativni pa se mogu.Radnja povrede je iznuđena ako je zaposleni fizičkom silom nateran da je preduzme.Prema Zakonu o radu otaz ugovora o radu zaposleni dostavlja u pismenom obliku najmanje 15dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.Vreme izvršenja je vreme kada je zaposleni preduzeo radnju povrede.Otkaz deluje od dana dostavljanja i mora biti dostavljen poslodavcu.Osnov za prestanak radnog odnosa je sama izjava . jer proizilazi iz nedovoljnog rada.Zakon o radu određuje otkazne razloge. radni odnos izmedju njega i poslodavca prestaje i poslodavac se ne moze tome suprostaviti. najčešće u ambijentu rada.odbijanje posla u zaštiti invalida .ali ne moraju upotrebiti.Otkaz mora imati pismenu formu-mora biti napisan i potpisan. Prema zakonu o radu poslodavac može dati otkaz zaposlenom ako ovaj svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu.Kad poslodavca utvrdi da zaposleni nema znanja i sposobnosti može mu dati otkaz. 118.Mesto izvršenja je mesto gde je zaposleni preduzeo radnju izvršenja povrede. opstim aktom ili ugovorom o radu.Povrede radnih obaveza su radnje utvrđene ugovorom o radu zbog koji poslodavaca može zaposlenom dati otkaz.Način izvršenja se određuje prema radnji povrede i radnja se može ogledati u činjenju ili nečinjenju i ona uvek mora biti voljna.Poslodavac to može učiniti samo iz razloga koji su predviđeni zakonom.Prema zakonu o radu poslodavac može dati otkaz zaposlenom ako utvrdi da nema potrebna znanja ni sposobnosti za obavljanej poslova na kojima radi.(119) Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca Poslodavac može otkazati ugovor o radu kao što ga i zaposleni može otakazati poslodavcu. postavlja otkazne uslove i utvrđuje postupak otkazivanja. vremena i mesta izvršenja. ali i ne mora.Uslov za primenu ovog otkaznog razloga je isplata novčane naknade prema zakonu o radu.Ovaj otkazni razlog spada u otkazne razloge ponašanja. Ovaj otkazni razlog spada u otkazne razloge sposobnosti.Ovde je rec o davanju otkaza od strane zaposlenog ali zbog povreda obaveza koje ucini poslodavac.Otkaz je jednostrana izjava volje koja proizvodi neopoziva pravna dejstva cim otkazni akt dopre do onog kome je upucen.Vracanje na rad je pravo zaposlenog kome je nezakonito prestao radni odnos .Taj odnos može da uspostavi samo uračunjivo lice. Prema zakonu o radu poslodavac može dati otkaz zaposlenom ako ne poštuje radnu . Prema zakonu o radu poslodavac može dati otkaz zaposlenom ako utvrdi da ne ostvaruje rezultate rada. ustanovljava otkazne zabrane.zaposleni ima sva prava po osnovu rada kao u slucaju da mu je nezakonito prestao radni odnos. Rasuti otkazni razlozi su: odustanak od probnog rada.Krivica je psihički odnos učinioca prema povredi radne obaveze i njenim posledicama.Njega obicno prati deklarativno resenje poslodavca kojim se konstatuje da je do prestanka radnog odnosa doslo.Kad je pismeni otkaz dostavljen poslodavcu do prestanka radnog odnosa dolazi ipso iure jer je za to dovoljna samo izjava volje zaposlenog.Ako zaposleni otkaze ugovor o radu. Prema Zakonu o radu u slucaju otkaza kojeg je zaposleni dao zbog povrede obaveza od strane poslodavca utvrdjenih zakonom.Ova forma stiti od prenagljenog postupka.Odsustvo protivpravnosti čini radnju povrede legalnom pa onaj ko je preduzme ne može snositi posledice.Pravo koje nije stekao ne moze da ostvaritii.Njemu otkazom prestaju sva prava iz radnog odnosa osim onih koje je vec stekao a nije ostvario.

.Svi ovi otkazni razlozi važe i za zaposlene koji su u radnom 120.Poslodavac je duzan da ovo upozorenje dostavi sindikatu ciji je zaposleni clan.Rok upotrebe ovog otkaznog razloga je 3 meseca od saznanja odnosno 6 meseci od nastanka.2)skrivljene povrede radne obaveze. . Prema zakonu o radu poslodavac može otkazati ugovor o radu.Rok od 15 dana računa se od prvog dana posle dana u kome je isteklo neplaćeno odsustvo.odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.Zaposlenom pripada razlika između naknade zarade za vreme udaljenja i punog iznosa zarade za mesec pre udaljenja ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu tog zakona.U primeni disciplinskih otkaznih razloga upozorenje moze imati karakter anticipirane pretnje-da zaposlenom stavi doznanja da ce mu otkazati ugovor o radu ako ponovo ucini slicnu povredu. pa može ali i ne mora biti upotrebljen .Lekar je dužan da o tome izda potvrdu koju zaposleni dostavlja poslodavcu.3)narusavanje radne discipline4)krivicna dela ucinjena na radu5)nevracnje na rad posle mirovanja radnog odnosa6)zloupotreba odsustva zbog privremene sprecenosti za rad.Prema zakonu o radu poslodavac može zaposlenom dati otkaz ako se ne vrati na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa.a ako ovaj posumnja u opravdanost bolovanja može zahtevati proveru zdravstvene sposobnosti. Prema zakonu o radu poslodavac može dati otkaz zaposlenom ako usled ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljernjem određenog posla.Invalid rada uživa posebnu zaštitu na radu.Primena ovog otkaznog razloga uslovljenja je prethodnim upozorenjem zaposlenom da je razlog nastao.pa ukoliko odbije da ga zaključi uprkos postojnju tih razloga poslodavac mu može otkazati zaključeni ugovor o radu.. odnosno mirovanje radnog odnosa. Otkaz za vreme probnog rada predviđen je zakonom o radu-za vreme probnog rada moguće je da poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu uz poštovanje otkaznog roka od najmanje 5 radnih dana.Neplaćeno odsustvo je odsustvo bez prava na naknadu zarade.I ovaj otkazni razlog je fakultativan .Upozorenje mora da bude ucinjeno pismenim putem. ako zaposleni invalid rada odbije drugi posao koji odgovara njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti. Prema zakonu o radu poslodavac može da ponudi zaposlenom zaključenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima ako za to postoje opravdani razlozi.Da bi zaposleni za čijim je radom prestala potreba dobio otkaz moraju postojati određeni uslovi.Zaposleni moze da prizna ili ospori postojanje otkaznog razloga i da ponudi dokaze kojima se potvrdjuju njegovi navodi. Prema zakonu o radu poslodavac može dati otkaz zaposlenom ako učini krivično delo na radu i u vezi sa radom.a poslodavac odlucuje da li ce dati otkaz ili ne.Zaposleni može biti udaljen sa rada čim protiv njega bude pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom.Poslodavac je duzan da navede:1)otkazni razlog 2)cinjenice i dokaze da su se stekli uslovi za otkaz 3)rok za davanje odgovora na upozorenje.disciplinu.upzorenje Poslodavac je duzan da zaposlenog pisanim putem upozori na postajanje razloga za otkaz i ostavi rok od najmanje 5 radnih dana da se zaposleni izjasni o navodima iz upozorenja.I ovaj otkazni razlog ima rok upotrebe od 3 meseca .Prema zakonu o radu poslodavac može dati otkaz ako zaposleni zloupotrebi bolovanje. Nepodnošljivost ponašanja zaposlenog procenjuje se u svakom konkretnom slučaju.Ovaj otkazni razlog pripada grupi disciplinskih otkaznih razloga.Prema zakonu o radu razlozi su: 1) neostvarivanja rezultata rada.Bolovanje se otvara određenim ispravama.

U ovim slucajevima poslodavac moze dati otkaz u roku od 3 meseca . 122. dosuditi zaposlenom naknadu stete u iznosu dvostruko vecem od predhodnog.Istekom ovog roka nastaje prekluzija pa poslodavac gubi pravo da zbog nastalog otkaznog razloga otkaze ugovor o radu.Moze se desiti da da zaposleni ostvari u postupku pred sudom naknadu stete umesto reintegracije a uslov za to je da odustane od reintegracije.koje zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa.Isplata mora da usledinajkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnogodnosa. zaposleni ima pravo da se vrati na rad ako to zahteva. 123.Ovo pravo moze se ostvariti na zahtev zaposlenog ili poslodavca.Ako takav zahtev postoji sud određuje reintegraciju samo kada poništi akt o prestanku radnog odnosa. 124.Otkazni akt se zove resenje-donosi se u pisanom obliku i sadrzi uvod izreku i pouku o pravnom leku.Poslodavac moze zaposlenom otkazati ugovor najkasnije do isteka roka zastarelosti.Moze se pobijati tuzbom.Blanketno orocavanje-odnosi se samo na krivicnodelo ucinjenom na radu ili u vezi sa radom.opštem aktu ili ugovorom o radu i uplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.121.Supstitucija reintegracija zaposlenog Zaposleni kome je nezakonito prestao radni odnos u postupku pred sudom moze ostvariti naknadu stete umesto reintegracije.Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja resenja.Rok zastarelosti je vreme u kome otkazni razlog moze biti upotrebljen.godina zivota i broja izdrzavanih clanova porodice. Nezakonit prestanak radnog odnosa Otkaz radnog odnosa mora biti zakonit.U slucaju .Resenje se dostavlja licno ili objavljivanjem na oglasnoj tabli. dosuditi zaposlenom naknadu stete u iznosu dvostruko vecem od predhodnog.Otkazni postupak Da bi se neki otkazni razlog primenio poslodavac mora ispitati cinjenice za koje zakonvezuje njegov nastanak.Na zahtev zaposlenog sud ce naloziti poslodavcu da isplati naknadu stete u iznosu od najvise 18 zarada koje bi ostvario da radi. u suprotnom ostaje bez efekta jer će ga sud u radnom sporu poništiti.Prema zakonu o radu ako sud donese pravosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos. kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.Prema zakonu o radu pored vraćanja na rad.od dana saznanja za cinjenice koje obrazuju otkazni razlog odnosno u rokuod 6 meseci od nastanka cinjenica.Sud odlučuje o zakonitosti prestanka radnog odnosa u sporu po tužbi zaposlenog.invalidskog i penzijskog osiguranja.Ako to ne učini u određenom roku zaposleni može tražiti prinudno izvršenje presude.naknade zarade.Integralno orocavanje-odnosi se na: 1) neostvarivanj potrebnih rezultata rada 2) skrivljenu povredu radne obaveze3)narusavanje radne discipline 4)nevracanje na rad posle neplacenog odsustva 5)zloupotrbu odsustva zbog privremene sprecenosti za rad.Na zahtev zaposlenog sud ce obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu stete u iznosu od najvise 18 zarada sto opet zavisi od vremena provedenog u radnom odnosu.pa do prestanka radnog odnosa dolazi kasnije a ne danom dostavljana resenja.Na zahtev poslodavca sud ce ako postoje okolnosti koje ukazuju da nastavak radnog odnosa nije moguc.Naknada štete se umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu po prestanku radnog odnosa.Poslodavac je dužan da postupi po pravosnažnoj odluci suda o vraćanju na rad.Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje tiču se zdravstvenog .Poslodavac je duzan da zaposlenom isplati sve neisplacene zarade. Direktor u radnom odnosu Direktor moze da zasnuje radni odnos na odredjeno ili neodredjeno vreme. poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade koja mu pripada po zakonu.Zahtev za vraćanje na rad mora biti postavljen u tužbi ili u toku prvostepenog postupka.Na zahtev poslodavca sud ce ako postoje okolnosti koje ukazuju da nastavak radnog odnosa nije moguc.

Doneta odluka traži da bude izražena i postane dostupna zaposlenom. Ostvarivanje i zaštita prava Prava se često uskraćuju ili povređeuju. konstitutivna ili deklarativna. a poslodavac bez svojstva pravnog lica koga on ovlasti.Ako je direktor zasnovao radni odnos na odredjeno vreme trajanje radnog odnosa treba da bude uskladjeno sa trajanjem mandata kako bi prestali istovremeno.rektor.pa lice ostaje u radnom odnosu ukoliko prihvati da obavlja druge poslove u postupku izmene ugovora o radu.preduzeće.Direktor obavlja poslovodnu funkciju dok je u mandatu istekom mandata direktor se razresava duznosti i imenuje se novi direktor. fotokopirnice.Postoje i radne sredine bez pravnog subjektiviteta. Ostvarivanje idividualnih prava donošenjem odluke Radni odnos je ispunjen pravima.Izvorno odlučuje kod poslodavca koji je pravno lice direktor.kako to nije to do kraja moguće uvek ostaje izvestan prostor za sukobljavanje normativnog i stvarnog.Pozitivna je kada se zahtev usvaja.Poslodavac u statusu fizičkog lica nema poseban pravni subjektivitet pa se koristi vlastitim pravnim subjektivitetom.neodredjenog vremene trajanje radnog odnosa nije uslovljeno trajanjem mandata.Odluka je pojedinačni akt kome se određeno pravilo ponašanja primenjuje na pojedinc. menja ili gasi.Propis je apstraktno društveno pravilo koje deluje prema svima.a u nekim fakultativno. obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca.dekan.tako ce biti do 2007 a posle okruzni sud. odlučivanje o pravima.Odluke donose ovlašćeni organi.Njihovo ovlašćenje može biti izvorno i povereno. a u drugom o diskrecionoj odluci.Ovlašćenje za odlučivanje o pravima. a kod poslodvca koji je fizičko lice sam poslodavac.U slucaju povrede prava na osnovu poslovodne funkcije zastitu pruza opstinski sud.U prvom slučaju reč je o vezanoj. odnosno subjekti.Izvorna ovlašćenja direktora ili preduzetnika prenošenjem se ne gasi.Upojedinjavanje radno-pravnih propisa vrši se odlukama i radnjama.Pravna lica su istovremeno i radne sredine. teritorijalne autonomije koji se koriste pravnim subjektivitetom same drževe. odnosno nepostajanje prava obaveze i odgovornosti zaposlenog.a negativna je kada se odbija. to su organi države.Organ poslovođenja može se zvati i upravnik.obavezama i odgovornostima iz radanog odnosa donosi se u obliku pisanog rešenja sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku koja se potom dostavlja zaposlenom.Ostvarivanje i zaštita prava su u bliskom srodstvu i povezuje ih nastojanje da ih stvarnost i pravo podudaraju. deklarativno kada se konstatuje da je neko pravo ili određeni pravni odnos nastao ili prestao.Prema zakonu o radu. 126.Poslodavac u statusu pravnog lica ima vlastiti pravni subjektivitet i takav status ima poslovna banka.Vršenje ovlašćenja pretstavlja radnu obavezu pa se od zaposlenog ne traži pristanak.Konstitutivna je kada se pravo ili pravni odnos uspotavlja.obavezama i odgovornostima daje se u pismenom obliku.Ovaj ugovor zakljucuje lice koje preuzima poslovodnu funkciju i ovlasceni organ poslodavca.škola.Samo prenošenje ovlašćenja može biti potpuno ili delimično.U tom prostoru ostvaruju se i štite individualna i kolektivna prava iz radnog odnosa. zato se može i menjati.Takav status imaju zanatske ili trgovnske radnje. obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa direktor pravnog lica može poveriti zaposlenom koga ovlasti.Donošenje odluke je u nekm slučajevima obligatno.to je ugovor o menadzmentu.Direktor moze da obavlja poslovodnu funkciju ibez radnog odnosa.Odlučivanje može otpočeti tek pošto se utvrde činjenice od značaja za postojanje. 125. teritorijalne autonomije.Prema zakonu o radu odluka o pravu.Njihovo osrtvarivanje zavisi i od kvaliteta zaštite.Poveravanje ovlašćenja u odlučivanju je promenljiv akt.U tim radmi sredinama odlučuje starešina organa.Odluka može biti pozitivna ili negativna.Pismeni oblika rešenja podrezumeva stručnu i pravno-tehničku . stim da sa poslodavcem zakljucuje ugovor o medjusobnim pravima obavezama i odgovornostima.

veri.uvažava zabranu konkurencije.Pod opštim aktom se podrazumeva kolektivni ugovor i pravilnik o radu.Opšti režim zaštite primenjuje se u svim slučajevima povrede individualnih prava.Postoji opšti i posebni režim zaštite individualnih prava putem sporazumevanja.Kad je zastita uredjena pravilnikom o radu procesna pravila vaze sam za radnu sredinu na nivou poslodavca.Pouka o pravnom leku treba da uputi na pravi put zaštite prava.Voljne se preduzimaju izjavama.obradu i ono mora imati uvod.Radnje usklađenog ponašanja potrebne su i kad izostane sprovođenje donesenih odluka. kao i nezakonita odluka.jeziku.sto znaci da ona postaje konacna danom dostavljanja .Predlog može biti povučen najkasnije do otvaranja rasprave.a primenjuje se samo na sporove o otkazu ugovora o radi i isplati minimalne zarade.Njega odredjuju zaposleni i poslodavac.ali može ovlastiti i drugo lice da ga zastupa. odluka poslodavca je konačna u prvom stepenu i ta konačnost deluje od dana dostavljanja. izreku i obrazloženje. propis na osnovu koga se odlučuje i datum odlučivanja.Ustaljeno ponašanje se jednako očekuje i od zaposlenog.a pravo neostavreno.obavezi ili odgovornosti zaposlenog.Usklađeno ponašanje se može odgledati i u uzdržavanju od ponašanja žena i inavalida.Usklađeno ponašanje je dominantni način izvršenja propisa koji obavezuje poslodavca da osigura bezbedbe uslove rada.Odlika je konacna. Poseban režim zaštite individualnih prava putem sporazumevanja predviđen je zakonom o mirnom ršavanju radnih sporova .Učesnici sporazumevanja su obe strane u sporu.Ovde je reč o fakultativnom obliku zaštite prava iz radnog odnosa.izreku .One mogu biti voljne i telesne.Sporazumna zaštita individualnih prava Prema zakonu o radu individualno pravo iz radnog odnosa mogu se zaštititi u postupku sporazumevanja pred arbitražom i pred nadležnim sudom.Postupak se pokrece zahtevom u roku od 3 dan od dostavljanja resenja.Resenje sadrzi uvod . Odluka se donosi u roku od 10 dana od dana podnosenja zahteva.direktno izvršenje propisa spada u korpus materijanih radnji.potpis i pečat donosioca obezbeđuju autentičnost prijave. ne otkazuje ugovore o radu za vreme trudnoće.Izreka sadrži iskaz o pravu.Protiv resenja nije dozvoljena zalba. uredno isplaćuue zaradu.Pošto zakon o radu ne predviđa mogućnost podnošenja žalbe.poslodavac sa statusom pravnog lica zastupa direktor.Raspravu vodi arbitar koji uzima izjave i daje reč nastoji da se iznesu sve činjenice i izvodi dokaze.obrazlozenje.Postupak se pokreće predlogom koji strane u sporu mogu podneti zajednički ili pojedinačno. Ostvarivanja idividualnih prava radnjama Radnja direktnog izvršenja propisa su različite.Neuslađeno ponašanje može da dovede do postupka zaštite zaposlenog. a telesne motorikom odgovarajućih pokreta. Kad je uredjeno kolektivnim ugovorom utvrdjena procesna pravila vaze za sve poslodavce i zaposlene na koje se ugovor odnosi.Dostavljanje rešenje vrši se dostavljanjem rešenje na način određen kolektivnim ugovorom.Spor resava arbitar. Postupak sporazumevanja uređuje se opštim aktom ili ugovorom o radu autonomno. ne vrši diskriminaciju zaposlenih po polu. jer i tada propis na osnovu kojeg je odluka doneta ostaje neizvršen . 127.To traže propisi koji mu nameću obavezu da obavesti poslodavca o zdravstvenom stanju koje utiče a obavljanje poslova za koje se zasniva radni odnos.ali se uvek svode na ponašanje usklađenosti sa propisima.potpis arbitra.Ako se pri izradi odluke jave greške u pisanju i računanju može uslediti ispravka. zaposleni učestvuje lično.Obrazloženje sadrži razloge kojima se opravdava odluka. odnosno pravilnokom o radu. dakle o onome o čemu se odlučuje. 128.odnosno drugi oragan poslovođenja.Arbitar kome je povereno rešavanje spora dužan je da u roku od 3 dana od dana prijema urednog predloga zakaže raspravu i o tome obavesti strane u sporu. poštuje radnu disciplinu.Arbitar donosi rešenje o predmetu spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave.Uvod sadrži naziv organa.

adrese kao i predmet spora. 130. ime .Za rešavanje radnih sporova je pored suda koji je opšte mesno nadležan za tuženog.utvrđujuću presudu i preobražajnu presudu.Predlog za izvršenje može se podneti u roku od 30 dana od dana isteka paricionog roka.u sporu povodom kolektivnog pregovaranja.Izvršnost nastaje istekom paricionog roka.Sporazumna zaštita kolektivnih prava Povrede kolektivnih prava dovode do sporova povodom zakljucenja tj.Ako je pravo povređeno odlukom.Rok za podneošenje žalbi iznosi 8 dana.To je vreme određeno u presudi za dobrovoljno izvršenje presuda.Tužba može biti konstitutivna kada se traži poništaj odluke. rok se računa od dana saznanja za povredu . kondemnatorna kada se traži osuda na novčanu i nenovčanu činidbu i deklarativna kada se traži utvrđivanje prava ili pravnog odnosa.a ona se izdaje na predlog zaposlenog.U sporu pune jurisdikcije sud može doneti i presudu za osudu na činidbu. učesnici mogu agenciji podneti predlog za učešće .Tužba se podnosi mesno-nadležnom opštinskom sudu.Individualni radni spor se pravosnažno okončava pred nadležnim sudom u roku od 6 meseci od dana podnošenja tužbe. ako i sud na čijem je području zasnovan radni odnos.U radnim sporovima revizija je dozvoljena kada se predmet spora odnosi na zasnivanje.U parnicama iz radnog odnosa sud uvek obraća posebnu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova pri određivanju rokova i ročišta.Uz predlog se i predlažu i dokazna sredstva..Postupak sporazumevanja u ovoj vrsti kolektivnih soporova uređen je zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova.Karakter presude zavisi od karaktera tužbe.Presudom se meritorno odlučuje o predmetu tužbenog zahteva u radnom sporu.Radni spor se rešava primenom zakona o parničnom postupku i taj zakon ima opšte i posebne odredbe.Postupak se pokreće predlogom koji strane u sporu mogu podneti pojedinačno ili zajednički. nadležan i sud na čijem bi se području rad morao obavljati.Ovaj rok počinje da teče prvog dana posle dotavljanja pravosnažne presude. kao i svaka parnica.promene ili primene kolektivnog ugovora2)spor povodom ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje 3)spor povodom strajku.Predlog za izvršenje se podnosi mesno-nadležnom opštinskom sudu.Paricioni rok za izvršenje činidbe koja se nalaže presudom u radnom sporu iznosi 8 dana. Sudska zaštita individualnih prava Prema zakonu o radu protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava može da pokrene spor pred nadležnim sudom.Vraćanje na rad je nezamenljiva radnja poslodavca koja se iznuđuje na dva načina:novčanim kažnjavanjem i nalaganjem isplate naknade zarade.postojanje i prestanak radnog odnosa.Ako je tužba podneta u predviđenom roku o njoj se meritorno odlučuje usvajanjem ili odbijanjem tužbenog zahteva.Donesena presuda postaje pravosnažna kada se više ne može pobijati žalbom.Pojedinačni predlog se dostavlja drugoj strani.stranama u sporu osim ako nije drugacije odredjeno 129.Tužbu može podneti zaposleni kome je pravo povređeno ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti.Predlog sadrži sve što je potrebno. . rok se računa od dana dostavljanja odluke zaposlenom.Konstituvnoj tužbi odgovara konstitutivna presuda i njome se poništava pojedinačni akt poslodavca koji je predmet tužbenog zahteva.Sud u toku postupka može po službenoj dužnosti odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvršnom postupku radi sprečavanja nasilnog postupanja.Rok za podnošenje tužbe u radnom sporu je 90 dana!!! od dana dostavljanja odluke.a ta nadležnost se određuje po zakonu o parničnom postupku.Radni spor je spor u kome sudsku zaštitu traži zaposleni.Radni spor se pokreće tužbom.Ako je pravo povređeno faktičkom radnjom .Deklarativnoj tužbi odgovara deklarativna presuda i njome se utvrđuje postojanje nekog prava ili pravnog odnosa.Kondemnatornoj tužbi odgovara kondemnatorna presuda i njome se poslodavcu nalaže izvršenje neko neovčane ili nennovčane obaveze.

Postupak mirenja u kolektivnom sporu vodi se pred odborom za mirenje koga čine po jedam predstavnik strana u sporu i miritelj. pa im preostaje da ga reše ili sporazumno ili pred sudom..dokazivanja. 131. ukazuje učesnicima na predloge koji nisu u skaldu sa zakonom.Ako je do isteka roka ne obrazuju.Rad odbora je vremenski ogranicen na 30 dana. način rada i dejstvo odluke utvrđuju učesnici kolektivnog pregovaranja.Ako je predmet spora kolektivni ugovor.Miritelj u postupku prisustvuje pregovorima.Arbitraža bi trebalo da bude sastavljena tako da može da određuje isti broj arbitara dok predsednika valja određivati sporazumom. da bi se u slučaju podele glasova mogla doneti odluka.Miritelj ima pravo da odvojeno.U ove delatnosti spada elektroprivreda.To je rok u kome se može po preporuci odbora zaključiti sporazum sa snagom sudskog poravnanja.Arbitražna odluka obavezuje učesnike kolektivnog ugovora.Sastav. sporazum postaje njen sastavni deo.strane u sporu su dužne da pristupe mirnom rešavanju kolektivnog spora u skladu sa zakonom.Ako učesnici ne odrede miritelja sporazuma određuje ga direktor agencije. van rasprave prikuplja informacije i druge podatke od predstavnika strana u sporu.Kada dođe do povrede kolektivnog ugovora učesnici su dužni da obrazuju arbitražu u roku od 15 dana od dana nastanka spora kako bi sporno pitanje bilo rešeno. jer rad arbitraže nije oročen.Kad se arbitraža obrazuje prestaju problemi sa vremenom .Strana u sporu koja ne prihvati preporuku dužna je da u roku od 3 dana od dana dostavljanja preporuke navede razloge za neprihvatanje preporuke. odnosno noveliranju . o tome kako glasi pravna norma oko čije sadržine je nastao spor i iskaz o tome da pravna norma u tekstu koji odredi arbitraža postaje sastavni deo kolektivnog ugovora.kao i uz primenu zakona kojom se uređuje parnični postupak.Za preporuku je potrebno da glasaju svi članovi odbora.Dovoljna je arbitraža koju čine dva člana i predsednik.odluka mora da sadrži dva iskaza.Spor o zaključernju. Noveliranja.Kada se kolektivni ugovor po prvi put zaključuje to bi mogli učiniti pismenim sporazumom. 132..prosveta.Ako sporna pitanja tokom daljeg pregovaranja budu rešena. tj.Kada se kolektivni ugovor novelira takav ugovor se ne zaključuje ukoliko je obrazovanje arbitraže postojećim ugovorom regulisano.Ako se u toku pregovora za zakljucenje odnosno izmenu i dopunu kolektivnog ugovora ne postigne sporazum ucesnici su duzni da obrazuju arbitrazu za resavanje spornih pitanja i to najkasnije u roku od 45 dana od zapocinjanja pregovora. tako i na kolektivni spor povodom primene kolektivnog ugovora.Zbog toga što je ovaj rok kratak i prekluzivan arbitražu treba obrazovati čim se sporna pitanja pojave. miritelj zaključuje raspravu i predstavnicima strana u sporu donosi preporuku o načinu rešavanja spora u pismenom obliku i sa obrazloženjem.Miritelj je dužan da zakaže raspravu u roku od 3 dana od dana prijema predloga i da o tome obavesti strane u sporu. pruža stručnu i drugu pomoć učesnicima. Arbitražna zaštita kolektivnih prava rešavanje kolektivnih sporova pred arbitražom predviđeno je zakonom o radu koji sadrži posebne odredbe za spor povodom zasnivanja i za spor povodom primene kolektivnog ugovora. Sudska zaštita kolektivnih prava Ona se može odnositi kako na kolektivni spor povodom zasnivanja.Sastav bi morao da bude neparan.Po okončanju postupka mirenja.miritelja.Ako strane u sporu prihvate preporuku zaključuju sporazum o rešenju spora.Može se podneti tužba nadležnom sudu radi ostvarivanja prava iz kolektivnog ugovora sa izvešnošću da ce biti doneta presuda u korist učesnika kome je povređeno pravo.On se uvek određuje sa imenika agencije.Preporuka ne obavezuje strane u sporu.Kada je kolektivni spor nastao u delatnostima od opšteg interesa. gube pravo na arbitražno rešavanje spora.Način rada arbitraže treba da bude regulisan uz uvažavanje procesnih načela iznošenja činjenica. PTT usluge.Dejstvo odluke arbitraže mora biti prilagođeno karakteru spornih pitanja.Miritelj otvara i vodi raspravu na kojoj predstavnici strana u sporu iznose svoje stavove i predloge. arbitzraža se ne mora sastati.

opštih akata i ugovora o radu vrši inspekcija rada.Zahtev zaposlenom za odlaganje izvršenja je poslednji .radni spor se pokreće tužbom nadležnom sudu.iste godine na prvom zasedanju konferencije rada u Vašingtonu usvojena je preporuka MOR o inspekciji rada sa namerom da države članice uspostave kontrolu propisa o zaštiti zdravlja radnika.Spr o zakljucenju odnosno promeni kolektivnog spora resava se primenom opsti i posebnih odredaba parnicnog postupka. ako spor nije rešen pred arbitražom.Prema zakonu o radu nadzor na d primenom odredaba atog zakona. otkaz.rešenje.paricionog roka. da je zaposleni protiv te odluke poveo radni spor.Ne mogu se odlagati pojedinačni akti kao što su odluke o obrazovanju komisije za praćenje probnog rada. kojim je osnovana Međunarodna organizacija rada.inspekcijski nadzor nad primenom propisa u oblasti rada vrši republički inspektorat rada u sastavu ministrstva za rad i zaposšljavanje.Odlaganje izvršenja se odnosi na odluku poslodavca.Zaposleni može podneti zahtev pismeno ili usmeno na zapoisnik. Izvršenje sudskih odluka u sporovima iz radnih odnosa?????? Prema zakonu o radu ako inspektor rada nađe da je odlukom poslodavcapovređeno pravo zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje te odluke.ali važan uslov.kolektivnog ugovora je interesni. inspektori moraju imati odgovarajuća ovlašćenja. nego i postupkom sporazumevanja bez rezultata.obavezi i odgovornosti zaposlenog.rok zazalbu. da je zaposleni podneo zahtev za odlaganje izvršenja. sudska zaštita nije dopuštena. pravo zaposlenom mora biti po0vređeno. Inspekcijaki nadzor nad primenom radno-pravnih propisa Potreba za organizovanim nadzorom u primeni radno-pravnih propisa iskazana je Versajskim ugovorom o miru iz 1919. inspektori uživaju stalnost zaposlenja.tužba mora biti blagovremena i dopuštena. inspekcijski rad mora da bude efikasan. ne može biti ni radnog spora.Inspektor rada donosi rešenje o odlaganju izvršena odluke.Inspektor rada može doneti rešenje o odlaganju izvršenja odluke poslodavca samo kada zaposleni to zatraži. Zakon o parničnom postupku uređuje poseban postupak za sporove povodom zaključenja.zaštitu radnika u vršenju njihovih zanimanja.kada takve tužbe nema .inspektori se ne mogu baviti poslovima koji su oprečni njihovoj službi.Na čelu inspektora je glavni inspektor u zvanju . 133. ne samo bezuspešnom arbitražnom zaštitom. o pravu. odluka. odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora uslovljavajući sudsku zaštitu.Ucesce sindikata je svojstveno svakom sporu ili promeni kolektivnog spora.Po zakonu o uređenju sudova za rešavanje sporova povodom kolektivnih ugovora nadležan je u prvom stepenu okružni sud.a ne pravni spor.Kada su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:da je odluku doneo poslodavca.Paricioni rok-je rokza izvrsenje neke cinidbe odredjuje ga sud u svojoj presudi.potrbe hitnog resavanja spora.da je tom odlukom povređeno paravo.da bi izvršenje odluke moglo biti odloženo.Pod tom odlukom podrazumeva se svaki pojedinačni akti poslodvaca bez obzira da li se taj akt naziva.Revizija je dozvoljena uvek. utvrđivanje odgovornosti za prouzrokovanu štetu.i revizije. inspekcijski organi su nezavisni u radi. ako je zaposleni poveo radni spor do donošenja pravosnežane odluke suda.Potreba hitnog resavanja spora je ono o cemu sud vodi racuna priliko odredjivanja rokova rocista.Kada svi ovi zahtevi budu ispunjeni inspektor rada moiže doneti rešenje o odlaganju izvršenja odluke poslodavca . 135.Ako je arbitražna odluka doneta.Bez povrede prava nema odlaganja.Reprezentativno udruzenje poslodavca u tom sporu jetakodje zastupljeno ali ne uvek.Prema zakonu o uređenju sudova drugostepeni sud za ove sporove je apelacioni sud.Posebna procesna predpostavka odredjuje da je sudska zastita moguca ukoliko spor nije resen mirnim putem ili putem arbitraze.Rok za zalbu iznosi 8 dana. ucesca reprezentativnog sindikata.Inspekcija je organizovana na sledećim principima: funkcioniše kao državna služba.Posebne odredbe ticu se: posebne procesne predpostavke. sa tim što će olaganje delovati do okončanja radnog spora.zadatak inspekcije je da osigura primenu zakonskih odredaba koje se odnose na uslove rada.

Poslovi obuhvaćeni predmetom ugovora moraju biti iz sfere delatnosti poslodavca.Sa obzirom da kalendarska godina ima 262 dana najduže trajanje rada po ovom ugovoru zahteva pretežni deo radnog vremena u radnom odnosu.odnosno minimalne zarade za prethodni mesec.pregleda objekte.Zabrana rada je upravna mera koja se mora odrediti ukoliko inspektora rada nađe da je poslodavac učinio neku od navedenih povreda zakona opšteg akta ili ugovora o radu. izdaje obavezne instrukcije.u rešenju se određuje rok u kome je poslodavac dužan da otkloni utvrđene nepravilnosti.Prema zakonu o radu zabraniće delatnosti poslodavcu ako se zaposlenom nije zaključio ugovort o radu.npr.Za obavljanje poslova van delatnosti poslodavca zaključuje se ugovor o delu.Inspektorat ima područne jedinice u svim okruzima i oni u tim jedinicama donose prvostepena rešenja. izrada sajamskih štandova. uređaje i robu. traži podatke i obaveštenja o vršenju poverenih poslova. Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova Rad po ovom ugovoru ima dva vida:opšti za sva lica i posebni za članove omladinske i studentske zadruge...a ko nije isplatio zaradu.Kad je vršenje pojedinih inspekcijskih poslova povereno organima teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave glavni inspektor ima u odnosu na te organe pravo i dužnost da ostvaruje neposredni nadzor nad njihovom primenom.Nalog inspektora se izdaje u fomi rešenja.Inspektor je dužan da čuva kao službenu tajni podatke do kojih dođe u vršenju nadzora.prerada šećerne repe.pomoćnika ministra. inspektor rada ima različita ovlašćenja.Prema zakonu o radu poslodavac može za obavljanje poslova iz svoje delatnosti koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 dana!!!! u kalendarskoj godini sa određenim licem da zaključi ugovor za obavljanje privremenih i povremenih poslova.Prema zakonu o radu inspektor rada je ovlašćen da naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni određene povrede zakona.nadležnom za teritoriju na kojoj se nalazi sedište poslodavca.erena prema istom cilju: da se otkloni povreda propisa i uspostavi pravilna primena prava u oblasti rada.rešenje je izvršno pre konačnosti. organizuje zajedničke akcije sa inspektorima lokalne samouprave.U vršenju inspekcijskog nadzora.Trajanje privremenih i povremenih poslova vezuje se za kalendarsku godinu.žetva .Inspektor je dužan da uzme u postupak sve prijave u vezi sa poslovima iz njegove nadležnosti i da rezultatima provere obavesti podnosioca. pri tome se ne računaju neradni dani.Inspekcija rada deluje korektivno.ali su sva usm. preventivno i represivno. uzima izjave od odgovornih lica.oduzme ovlašćenja inspekcijskim organima lokalne samouprave i teritorijalne autonomije ako ihoni ne obavljaju stručno i zakonito.Privremeni poslovi su kratkotrajni.Zabrana prestaje čim poslodavac otkloni učinjene nepravilnosti i o tome obavesti inspekciju rada. obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.uzima uzorke robe radi analize i preduzima druge mere i radnje za koje je ovlašćen zakonom ili uredbom.o žalbama protiv tih rešenja odlučuje glavni inspektor.Povremeni poslovi su kratkotrajni poslovi koji se obavljaju sa vremena na vreme kao što su košenje trave po gradskim parkovima.vrši neposredni inspekcijski nadzor u svim poslovima i sa svi ovlašćenjima.Ugovor . odnosno za period januara do decembra.Inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora pregleda opšte i pojedinačne akte i drugu dokumentacijui.ako nije isplatio zaradu u novcu.Prema zakonu o radu organizacija nadležna za poslove platnog prometa dužna je da najkasnije do kraja tekućeg meseca obavesti nadležnog ispektora rada o poslodavcima koji nisu izvršili isplatu zarade.Predmet nadzora su svi propisi kojima se utvrđuju pravo.nepodnošenje prijava na obavezbno osiguranje.ako nije podneo prijavu na obavezno socijalno osiguranje. opšteg akta i ugovora o radu.poslodavac je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja obavesti inspektora o izvršenju naloga. neiplaćivanje zarade ili minimalne zarade i neisplaćivanje zarade u novcu.Razlozi zabrane su odsustvo ugovora. naređuje potrebna merenja. 136.Obaveštenje se upućuje područnom organu inspekcije rada.

Sposobnost za zaključenje ugovora u svojstvu poslenika ima svako punoletno lice.Opšti za sva lica i posebni za lica koja obavljaju kulturnoumetničku delatnost. prouzrokovana dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na poslovima koje je osiguranik obavljao.Poslenik po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova ima pravo na penzijsko. sa trajnom prsstacijom. 137.zakljucuje ugovor sa trecim licima u ima i .ali ga može zaključiti i zaposleno lice ukoliko to dopušta režim rada .Ugovor o delu u ime poslodavca zaključuje direktor.Iz ovog ugovara izviru obligacije cilja.Poslodavac je pravno ili fizičko lice za čiji se račun poslovi obavljaju. dvostrano obavezan.Rad traje dok se ne izradi. odnosno popravi određena stvar.Kad je poslodavac fizičko lice ugovor zaključuje neposredno.Prema zakonu o radu obaveznik uplate doprinosa za penzijsko.Ugovor o delu zaključuju poslenik i poslodavac.a ugovara se zavisno od vrednosti posla koji se ugovara.Poslenik je fizičko lice koje treba da stvori određeno delo. a ne obligacije sredstva. 138.Prema zakonu o radu poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca .Osnovni elementi tiču se poslova i naknade za rad.Trajanje rada po ovom ugovoru nije zakonski ograničeno..teretan.rokove izvršenja. dvostrano obavezan. kao i zaposleni u radnom odnosu..Stvaranje dela mora da bude samostalno.o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključuju poslenik i poslodavac.Poslenik je fizičko lice koje preuzima obavezu obavljanja poslova.Sposobnost da bude poslenik ima punoletno lice kadro da ispuni ugovornu obavezu.Ovaj ugovor obično zaključuje nezaposleno lice.Pri određivanju predmeta ugovora primarni značaj ima i delo .intuitu personea i individualan..sa trajnom prestacijom. način obavljanja poslova.odnosno izvršenje celovitog intelektualnog ili fizičkog posla.Povreda na radu se smatra povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla na koga je osiguran. teretam.U izvršenju ugovorne obaveze poslenika ne može da zameni drugo lice. rok izvršenja obaveze.Ugovor o zastupanju i posredovanju Po ugovor o Trgovinskom zastupanju trgovinski zastupnik se stara da treca lica zakljuce ugovor sa njegovim nalogodavcem da posreduje izmedju njih. sa ograničenom poslovnom sposobnošću ako dobije odobrenje zakonskog zastupnika. odnosno drugi organ poslovođenja. komutativan.Predmet ovog ugovora može da bude sve što može biti predmet klasičnog ugovora o delu iz zakona o obligacionim odnosima.kauzalan.Ovaj ugovor je formalan.Ugovor treba da odredi vrstu poslova.zdravstveno i invalidsko osiguranje. kauzalan i intuitu pesonae i individualan.Profesionalna bolest je bolest nastala u toku osiguranja.Ugovor treba da odredi vrstu poslova.Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova je formalan. komutativan.Kod dela je bitan rezultat rada. Ugovor o delu Rad po ovom ugovoru ima dva vida. a poslodavac je pravno lice ili fizičko lice za koje treba da bude stvoreno određeno delo.Naknada za rad se isplaćuje u novcu.Prema zakonu o radu poslodavac moze za obavljanje privremenih ili povremenih poslova iz delatnosti poslodavac da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge.Predmet ovog ugovora su poslovi van delatnosti poslodavca.invalidsko izdravstveno osiguranje je poslodavac.Poslenik može biti i maloletno lice .Prema zakonu o radu poslenik ima pravo na osiguranje u slučaju povrede na radu i profesionalnog oboljenja u skladu sa zakonom.Za njih je svojstveno stvaranje .Prema zakonu o radu ugovor o delu radi obavljanja poslova van delatnosti poslodavca koji imaju za predmet samostanu izradu određene stvari može da zaključi i za kulturno umetničke poslove sa poslenikom koje obavlja kulturno umetničku delatnost. visinu naknade. a imaju za predmet samostalnu izradu i samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključuje se u pismenoj forrmi.a to podrazumeva lične sposobnosti onog ko treba da bude poslenik.

Samozapošljavnje podstiče i zakon o zapošljavnju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. domaći državljani zaposleni kod stranih poslodavaca u Srbiji. domaći državljani koji rade u inostranstvu. obuku.Te posebne propise sadrži zakon o privatnim preduzetnicima čiji je raniji naziv bio zakon o ličnom radu. dodatno obrazovanjer.Po Ugovor o posredovanju-posrednik se obavezuje da nadje i dovede u vezu sa nalogodavcem lice koje bi snjim pregovaralo o zakljucenju odredjenog ugovora. smrt.Pod osiguranikom zaposlenim podrazumevaju se lica u radnom odnosu bilo koje vrste i kod bilo kog poslodavca.za slučaj invalidnosti(pravo na invalidsku penziju) za slučaj smrti(pravona porodicnu penziju).Prema zakonu o radu samozapošljavanje se ostvaruje u skladu sa posebnim propisima.Ako se obavljaju u radnom prostoru vrše se u trgovini.za slučaj telesnog oštećenje prouzokovanoj povredi na radu(pravo na novcanu naknadu za telesno ostecenje).Poslovi koji su predmet samozapošljavanja mogu se obavljati u radnom prostoru ili na terenu. lica koja obavljaju privremene poslove .lica koja samostalno obavljaju delatnost i poljoprivrednici.apoteci.invalidnost. stranci zaposleni u Srbiji kod stranih poslodavaca. pravo na odmor. 141.Ugovor o strucnom usavrsavanju oslodavac moze da zakljuci sa licem zaposlenim ili ne kod drugog poslodavca koje zeli da se usavrsi..Zastupnik je duzan: da se stara o interesima nalogodavca.da postupa po upustvima.Poslodavac moze licu sa kojim je zakljucio ugovor da obezbedi novcanu naknadu kao i druga prava (troskovi prevoza.U oba slučaja samozapošljavanje se odnosi na fizička lica.civilna lica na službi u vojsci.telesno oštećenje)..dok se nalogodavac obavezuje da posredniku isplati odredjenu naknadu ako ugovor bude zakljucen.da cuva poslovnu tajnu. izabrana i postavljena lica koja ostvaruju zaradu..(142) Vrste penziskog osiguranja Penzijsko i invalidsko osiguranje funkcioniše kao i svaki drugi sistem rada.Ugovor o strucnom osposobljavanju i usavrsavanju Ugovor o strucnom ospo.Ključni činioci su osigurani slučaj (starost.diler.Obavezno osigurana lica su zaposleni .za racun nalogodavca.ako se obavljaju na terenu onda ih vrši trgovački putnik. 139 . a nisu osigurana po drugom osnovu. (142)-Obavezno se uspostavlja automatski zasnivanjem radnog ili drugog pravnog odnosa uslovljenog osiguranjem .) Ugovor se zakljucuje u pismenoj formi 140.Penzijsko i invalidsko osiguranje je jedinstven sistem i ima dva oblika-obavezni i dobrovvoljni.da zastupnika bez odlaganja obavesti o odluci koja se odnosi na zakljucenje ili odbijanje zakljucenje ugovora.-poslodavac moze da zakljuci sa nezaposlenim licem radi obavljanja pripravnickog staza ili polaganja strucnog ispita kako bi se lice sa tek stecenom diplomom osposobilo za samostalan red u struci.premija osiguranja (u vidu doprinosa uplaćuju poslodavci i osiguranici) i prava osiguranja(ostvruju se kada nastupi osigurani slučaj). i ako to čini ono se samozapošljava. Samozapošljavanje Prema zakonu o radu fizičko lice može samostalno da obavlja delatnost ličnim radom .dok se nalogodavac obavezuje da zastupniku za svaki zakljuceni ugovor isplati odredjenu naknadu. kancelariji. skuplajč starih stvari.Prema zakonu o radu o penzijskom i invalidskom osiguranju pun kapacitet obaveznog osiguranja čine za slučaj starost(pravo na starosnu penziju).On nezaposlenom lice ne priznaje pravo na jednokratnu novčanu naknadu.lica upućena na rad u inostranstvo.Zastupnik odnosno posrednik ima pravo na socjalno osiguranje. lica koja obavljaju privremene i povremene poslove.da po prestanku ugovora vrati stvari koje je dobio na upotrebu.da ucestvuje u zakljucenju poslova. lica za čijim je radom prestala potreba.Ko to čini dobija status preduzetnika koji mu omogućuje da zapošljava i druge radnike.Nalogodavac je duzan: da zastupniku stavi na raspolaganje potrebne uzorke ili isprave.zastupniku isplati ugovorenu naknadu.

(143)-Dobrovoljno-Prema zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje uspostavlja se ugovorom u skladu sa posebnim zakonom.Staž osigurana sa efektivnim trajanjem je po zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju pravilo jer ga ostvaruju osiguranici koji nemaju pravo na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem.npr.Posle godinu dana rada osiguranik i sa punim i sa nepunim radnim vremenom imaće 12 meseci staža osiguranja.Pod osiguranikom poljoprivrednikom podrazumeva se lice koje se bavi poljoprivredom. obavezno osiguranje je ograničeno na slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja usled povrede na radu i profesionalne bolesti ostvaruju:lica koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinskih zadruga do navršene 26 godine živora ako su na školovanju.Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju govori o dva vida dobrovoljnog osiguranja.Zakon o dobrovoljnim penziskim fondovima i o penziskim planovima: 1)instalira drustvo za upravljanje dobrovoljnim penziskim fondom 2) odredjuje prirodu dobrovoljnog penziskog fonda 3)postavlja principe ugovaranja penziskih planova 4)utvrdjuje obavezu ugovaranja kastodi usluga 5) ustanovljava rezim nadzora 6)sadrzi kaznene odredbe.Pod osiguranikom samostalnih delatnosti podrazumevaju se lica koja samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost. sveštenici i verski službenici i lica koja su prestala da obavljaju samostalnu delatnost dok ostvaruju novčanu naknadu po propisima o zapošljavanju.u razlicite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.preko omladinskih zadruga.Osiguranici obaveznog osiguranja mogu ugovor o dobrovoljnom osiguranju obezbediti sebi i članovima svoje porodice veći obim prava od onog koji im pripada ili drugu vrstu prava od prava koja su utvrđena tim zakonom.Kaznene odredbe ticu se odgovornosti za krivicna dela i privredni prestup.Kastodi usluge pruza kastodi banka skojom drustvo za upravljanje zakljucuje ugovor u roku od 8 dana od dobijanja dozvola za rad.Valja ukazati i na tzv.a drustvo za upravljenje da sigurno investira prikupljena sredstva.lica na stručnom osposobljavanju.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju.autorskog ili drugog ugovora.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju u staž osiguranja računa se vreme koje je osiguranik proveo na radu za koji je uplaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. osnivači ili članovi privrednih društava.Prvi se odnosi na osiguranike obaveznog osiguranja.Nadzor nad primenom propisa vrsi Narodna banka Srbije.Drustvo za upravljanje dobrovoljnim penziskim fondom je privredno drustvo koje upravlja drustvom i organizuje njegov rad.To je vreme rada i vreme plaćenih odmora i prekida rada.Staž osiguranja se meri kalendarskim vremenom provedenim u osiguranju pa se ne preračunava u časove rada sa punim radnim veremenom.Pod vremenom provedenom na radu računa se vreme za koje je osiguranik primio zaradu.Lica koja nisu osiguranici obaveznog osiguranja mogu ugovorom o dobrovoljnom osiguranju sebi i članovima svoje porodice obezbediti prava iz penzijskog i inavlidskog osiguranja. 144.Osnivaci mogu biti domaca i strana fizicka i pravna lica.lica koja rad po osnovu ugovora o delu.Staž osiguranja se računa u efektivnom ili uvećanom trajanju.Penziski plan je ugovor u korist trecih lica zakljucen izmedju organizatora i drustva za upravljanjem fondom kojim se organizator obavezuje da uplacuje penziski doprinos u korist svojih zaposlenih . Penzijski staž i staž osiguranja Penzijski staž čini staž osiguranja i poseban staž.astrolozi. domaćice.Dobrovoljni penziski fond je institucija u okviru koje se prikuplja i ulaze penziski doprinos . a drugi se odnosi na lica koja nisu obavezno osiguranja.učesnici i studenti na obaveznom proizvodnom radu ili praktičnoj nastavi i lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici kaznene ustanove i lica koja su zaključila ugovor o volonterskom radu. Dodatni staž.Dozvolu za rad izdaje Narodna banka Srbije. dok će osiguranik sa .

Poseban staž se ne ostvaruje na osnovu rada kod poslodavca.Pravo na staž osiguranja sa uvećanim trajanjem ne stiče se odmah. vremenskoj i uzročnoj povezanosti.Dodatni staž se ne uvodi u matičnu evidenciju.Povreda osiguranika na putu preduzetom radinstupanja na rad.zarobljeništvo.Zakon o penzijskom i inavlidskom osiguranju uvodi i dodatni staž koji se uzima u obzir pri određivanju starosne penzije osiguraniku ženi i invalidske penzije svim osiguranicima kod kojih je invalidnost nastala usled povrede na poslu i profesionalne bolesti.Pojam povrede na radu nije dovoljan za punu predstavu o povredi na radu.Staž osiguranja sa uvećanim trajanjem utvrđuje se po dva osnova: prvi se tiče poslova . 145.Svojstva osiguranika utiču na uvećanje staža osiguranja kad rad po bilo kom relevantnom osnovu obavljaju lica sa telesni oštećenjem od najmanje 70%..Uvećanje penzije dodatnim stažom je ograničeno pravilom da ukupno utvrđen penzijski staž ne bude duži od 40 godina.Povreda osiguranika na putu preduzetom radi izvršenja službenih poslova.Povreda je od udara je ako nastane neposrednim ili kratkotrajnim fizičkim ili hemijskim dejstvom.-Vreme koje oni provedu na raduna svakih 12 meseci racuna se kao 15 meseci staza osiguranja.a osiguranik sa polovinom punog radnog vremena svih 12 meseci staža osiguranja. nego pod drugim osnovama.. povreda koju osiguranik pretrpi u akcijama spasavanja .. povreda koju osiguranik pretrpi u vezi sa korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu usled povrede na radu.Poslovi.Da bi povreda koju pretrpi osiguranik bila pravno relevantna potrebno je da se dogodi u prostornoj. vojnoj vežbi.punim radnim vremenom posle pola godine rada imati 6 meseci staža osiguranja .slepa lica. 146.Određuje se da se povredom na radu smatra:povreda osiguranika na redovnom putu preduzetom radi izvršenja službenih poslova.Ti drugi osnovi bili su učešće u oslobodilačkim ratovima .oboljenje osuguranika koje je nastalo kao neposredna i isključiva posledica nekog nesrećnog slučlaja ili više sile. već tek kada na rizičnim poslovima osiguranik efektivno provede najmanje 10 godina ako je zbog obavljanja tih poslova utvrđena invalidnost ukupno 5 godina.Povreda osiguranika je posledica udara ili padova.Da li određeni životni događaj pretstavlja ili ne pretstavlja povredu na radu utvrđuje nadležni organ u postupku ostvarivanja prava iz penzijskom i invalidskog osiguranja.Osiguraniku samostanih delatnosti u staž osiguranja računa se i vreme za koje je privremeno obustavljeno obavljanje delatnosti ukoliko je uplatio doprinose za poenzijsko i invalidsko osiguranje..Poslovi uvećavaju staž osiguranja ako su teški i opasni po zdravlje ljudi i na tim poslovima se po zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju uvećanje staža vrši tako što se svih 12 meseci rada uvećava za određen broj meseci. Povreda na radu Prema zakonu o radu pod povredom na radu se podrazumeva povreda osiguranika prouzokovana neposrednim ili kratkotrajnim mehaničkim dejstvom.Vremenska povezanost postoji kada povreda nastane u vreme rada ili drugo vreme koje se smatar radnim. vojni invalidi od 1-6 grupe .. Profesionalna bolest . kao činjenici od značaja za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.Prostorna povezanost postoji kada povreda nastane u ambijentu rada.. a drugi svojstva osiguranika.Povreda je od pada ako nastane naglim promenama fiziološkog stanja organizma.ali najviše 50%.iznenadnim opterećenjem tela ukoliko se dogodi u prostornoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem poslova po osnovu kojih je povređeni osiguran. odnosno radna mesta na kojima se ostvaruje staž osiguranja sa uvećanim trajanjem podležu reviziji najkasnije po isteku 10 godina od njihovog utvrđivanja.Pravo na poseban staž imaju žene osiguranici koje su rodile 3 dete bez obzira da li je rođenje bilo pre ili posle stupanja na snagu zakona o radu i on omogucuje 2 godine dodatnog staza.Uzročna povezanost postoji kada se obavljanje poslove po osnovu kojih je povređeni osiguran.civilni invalidi rata.

Telesno oštećenje postoji kao deficit samog organizma koji otežavana normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore u zadovoljavanju životnih potreba npr.Telesno oštećenje kao biološka činjenica pravno je relevantna samo u rasponu od 30%-100% težine jer slabiji intenzitet oštećenja ne daje pravo na novčanu naknadu.Drugi je oštećenje organa ili delova tela i ono nastaje kada osiguranik zbog profesionalne bolesti postane nagluv.procesa i uslova rada na poslovima odnosno radnim mestima koje je osiguranik obavljao.Ako je pojam invalidnosti znatno uži nego ranije uzroci invalidnosti su ostali isti. odnosno radna mesta na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima utvrđuje ministar za poslove penzijskog i invalidksog osiguranja i ministar za poslove zdravlja na predlog fonda. profesionalnom bolešću.Telesno oštećenje može da nastane samostalno ili paralelno sa invaliditetom.Promene u zdravsrtvenom stanju moraju biti trajne i nepopravljive . Starosna penzija . prouzrokovane dužim neposrednim uticajem poslova .Potrebnoje da je bolest uvedena u nomenklaturu profesionalnih bolesti. mentalne i organske.povredom van rada i bolešću van rada koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom. ali takvih promena koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.Potpuni gubitak radne sposobnosti bio je osnov za ostvarivanje prava na invalidsku penziju dok je trajnije smanjenje radne sposobnosti omogućavalo ostvarivanje određenih zaštitnih prava (prava na raspoređivanje) bez gibitka radnog odnosa. 147. a u drugom slučaju pripada mu i pravo na novčanu naknadu i pravo na invalidsku penziju.Bolesti mogu biti stečene ili nasledne.Profesionalne bolesti nastaju usled dužeg neposrednog uticaja procesa i. zarazne ili nezarazne.Taj biološki deficit se može javiti u 3 vida:prvi je gubitak pojedinih organa ili delova tela i on nastaje kad osiguraniku zbog profesionalne bolesti prestane funkcija bubrega ili kad izgubi ruku ili oko. Telesno oštećenje Prema zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju telesno oštećenje postoji kada kod osiguranika nastane gubitak .Oni to čine podzakonskim aktom o utvrđivanju profesionalnih bolesti koji se naziva lista profesionalnih bolesti.U prvom slučaju osiguraniku pripada samo pravo na novčanu nakanadu.nabavka hrane. pa mora da se služi slušnim aparatom.kretanje. 148.uslova rada na organizam osiguranika. oštećenje ili onesposobljenost pojedinih organa što otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potreba bez obzira da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnsot. Invalidnost prema zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanim povredom na radu .Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju profesionalne bolesti.Bolesti u medicinskom smislu su uzroci poremećaja normanog funkcionisanja ljudskog organizma.Invalidnost je postojala ne samo u slučaju potpunog gubitka nego i trajnog smanjenja radne sposobnosti.Potpuni gubitak radne sposobnosti znači da osiguranik nije u stanju da obavlja ni poslove koje je obavljao ni bilo koje druge poslove.a takve su ako je lečenje okončano.Određenost profesionalne bolesti je dvostruko uslovljena.generalne ili profesionalne.Prema zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju profesionalne bolesti su određene bolesti nastale u toku osiguranja.Treći je znatnija neosposobljenost pojedinih organa ili delova tela i ona nastaje kada osiguranik zbog profesionalne bolesti dobije trajne alergijske rane na rukama. profesionalnom bolešću i bolešću van rada. 149.Invalidnost u smislu gubitka radne sposobnosti i dalje je posledica promena u zdravstvenom stanju izazavanih povredom na radu.

Lični koeficijent osiguranika se utvrđuje na godišnjem nivou.a staž osiguranja je vreme osiguranja pokriveno doprinosima.a potom na nivou svih godišnjih ličnih koeficijenata. 150.ali tako da može iznositi najviše 45 godina.Lični bodovi se utvrđuju množenjem ličnog koeficijenta osiguranika i njegovor penzijskog staža.Penzijki staž obuhvata staž osiguranja i poseban staž.a godine života(53) određene su jednako za oba pola.Osiguranik kod koga je ivalidnost usled povrede van rada i bolesti van rada nastala pre navršenih 30 godina života stiče pravo na invalidsku penziju:kada je invalidnost nastala do navršene 20 godine života . ako ima najmanje 2 godine staža osiguranja i kada je invalidnost nastala do navršene 30 godine živora ako ima najmanje 3 godine staža osiguranja.Taj način se zasniva na bodovnom sistemu u kome je visina penzije proizvod dva elementa . Invalidska penzija Pravo na invalidsku penziju je posledica invalidnosti. ličnih bodova i opteg boda. do 30.Zakon ustanovljava pravo na najnižu penziju i nju imaju zatečeni korisnici starosne i invalidske penzije i ograničenje najvišeg iznosa penzije i tu je određeno da lični koeficijent ne može iznositi više od 4.odnosno žena 58 godina života i najmanje 20 godina penzijkog staža. za svakih 2 godina i 6 meseci na poslu gde se 12 meseci rizičnog rada računa kao 15 meseci staža osiguranja.U prvoj situaciji učestvuju godine života i staž osiguranja.Visina starosne i inavlidske penzije za osiguranike zaposlene koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem uvećava se za 20%.Penzijki staž obuhvata staž osiguranja i poseban staž.Opšti bod je nominalni iznos koji pretstavlja količnik izračunatog zbira penzije i zbira ličnih bodova svih korisnika starosne i invalidske penzije koji su pravo na penziju ostvarili od 1.osiguranja za po jednu godinu i to:za svakih 3 godina rada na poslu gde se 12 meseci rizičnog rada računa kao 14 meseci staža osiguranja. žena 35 godina staža osiguranja i najmanje 53 godine života. osiguranik stiče pravo na starosnu penziju: kada muškarac navrši 63. pri čemu se zbir penzija određuje na osnovu mesečne visine penzije u poslednjemkvartalu 2002.profesionalnom bolešću koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacojjom.Kad invalidnost nastane usled povrede van rada ili bolesti.ali tako da može iznositi najviše 45 godina. Utvrđivanje visine starosne i invalidske penzije regulisano je na isti način. za svaku godinu i 6 meseci rada na poslu gde se 12 meseci rizičnog rada računa kao 18 meseci staža osiguranja.Lični bodovi se utvrđuju množenjem ličnog koeficijenta osiguranika i njegovor penzijskog staža. žena 35) je vreme osiguranja pokriveno doprinosima . van rada osiguranik stiče pravo na invalidksu penziju ako je do invalidnosti došlo pre navršeni 65(muškarac) i 60(zena) godina života i ako ima 5 godina staža osiguranja.Godine života su različito određene za muškarca i ženu.Uslovi za sticanje prava na straosnu penziju su određeni kumulativno.a ko ima najmanje godinu dana staža osiguranja.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju.juna 2002.Opšti bod je nominalni iznos koji pretstavlja količnik izračunatog .Invalidnost postoji kad kod siguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanim povredama na radu.U trećoj situaciji učestvuju staž osiguranja i godine života.januara 2001.Osiguraniku kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem potrebne godine života se smanjuju zavisno od stepena uvećanja staža.Lični koeficijent osiguranika se utvrđuje na godišnjem nivou.za svake 2 godine rada na poslu gde se 12 meseci rizičnog rada računa kao 16 meseci staža osiguranja. ličnih bodova i opteg boda.kada je invalidnost nastala do navršene 25 godine života.a potom na nivou svih godišnjih ličnih koeficijenata.Kada muškarac navrši 65 i žena 60 godina života i najmanje 15 godina staža.Staž osiguranja (muškarac 40. Utvrđivanje visine starosne i invalidske penzije regulisano je na isti način.kada muškarac navrši 40.taj način se zasniva na bodovnom sistemu u kome je visina penzije proizvod dva elementa .Invalidnost je preduslov za sticanje prava na invalidksu penziju.

pastorčad i unuci.Svakom detetu mlađem od 15 godina pripada pravo na porodičnu penziju.Vojna obaveza produžava pravo na porodičnu penziju najduže do navršene 27 godine života.Članovima porodice umrlog osiguranika smatraju se bračni drug. Novačana naknada za telesno oštećenje Ovo pravo mogu steći samo osiguranici koji su doživeli povredu na radu ili su oboleli od neke profesionalne bolesti. deca koja imaju oba ili jednog roditelja. do 30.Pravo na porodičnu penziju stiče roditelj koji je do smrti osiguranika. 152. unučad.a udovac obavlja roditeljsku dužnost. deca i roditelji. sa tim što se određuju kao jedna penzija čiji iznos ne može da pređe najviši iznos penzije utvrđen u skladu sa ovim zakonom. a članovima šire porodice pripada ostatak do iznosa starosne ili invalidske penzije.Ako pravo na porodičnu penziju imaju bračni i razvedeni bračni drug osiguranika invalidska penzija se određuje u visini koja pripada za jednog člana porodice pa se tako dobijeni iznos penzije deli na dva dela.usvojenici.čalnovi porodice osiguranika sa ograničenim kapacitetom osiguranja čija je smrt nastala usled povrede na radu ili profesionalne bolesti. usvojenici.Deca su sinovi i kćeri rođeni u braku ili van braka.članovi porodice umrlog korisnika starosne i invalidske penzije.Visina starosne i inavlidske penzije za osiguranike zaposlene koji rade na posleovima na kojinma se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem uvećava se za 20%.Članovima uže porodice prema zakonu smatraju se:bračni drug. deca rođena u barku i van braka.Udovac stiče pravo na porodičnu penziju:ako je do smrti bračnog druga navršio 53 godine života.ako je do smrti bračnog druga ili u roku od 1 godine od smrti bračnog druga postala potpuno nesposobma za rad i ako je posle smrti bračnog druga ostalo jedno dete ili deca koja imaju pravo na porodičnu penziju po tom bračnom drugu.Udova stiče pravo na porodičnu penziju:ako je do smrti bračno druga navršila 48 godina života.visina starosne invalidkse penzije uvećava se dodatnim stažom kada osiguranik žena ostvaruje pravo na starosnu penziju i kada svaki osiguranik ostvaruje pravo na invalidsku penziju usled povrede na poslu i profesionalne bolesti.braće i sestre.Detetu starijem od 15 godina porodična penzija pripada do završetka školovanja.Onaj ko je namerno ili krajnjom nepažnom prouzrokovao smrt osiguranika ne može po tom osnovu ostvariti pravo na porodičnu penziju. pri čemu se zbir penzija određuje na osnovu mesečne visine penzije u poslednjemkvartalu 2002. odnosno korisnika prava navršio 63(muškarac). za dva čalana 80%.a udova vrši roditeljsku dužnost.deci bez roditelja pripadaju porodične penzije po oba roditelja. odnosno 58 godina života ili postao potpuno nesposoban za rad.zbira penzije i zbira ličnih bodova svih korisnika starosne i invalidske penzije koji su pravo na penziju ostvarili od 1.januara 2001. za četiri i više 100%) i ako penzija pripada i članovima uže porodice ona se određuje kao i u prethodnom slučaju. ako je do smrti bračnog druga ili u roku od 1 godine od smrti bračnog druga postao nesposoban za rad i ako je posle smrti bračnog druga ostalo jedno dete ili vise dece koja imaju pravo na porodičnu penziju po tom bračnom drugu .Zakon ustanovljava pravo na najnižu penziju i nju imaju zatečeni korisnici starosne i invalidske penzije i ograničenje najvišeg iznosa penzije i tu je određeno da lični koeficijent ne može iznositi više od 4. Porodična penzija Pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti članovi porodice umrlog osiguranika koji je navršio najmanje 5 godina staža osiguranja ili ispunio uslove za invalidsku penziju.a najkasnije do navršenih :20 godina života ako pohađa srednju školu. 151.. 23 godine života ako pohađa višu školu i 26 godina života ako pohađa fakultet. za tri 90%.Visina porodične penzije određuje se prema starosnoj i invalidskoj penziji koja bi osiguraniku pripadala u času smrti u procentu i to:ako penzija pripada samo čalnovima uže porodice ili članovima šire porodice umrlog osiguranika(za jednog člana 70%.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju telesno oštećenje ..Bračni drug je udova ili udovac.juna 2002.

Direktor fonda je . njega imenuje upravni odbor fonda po prethodnom pribavljenom mišljenju vlade. Uz zahtev za ostvarivanje prava prilažu se i dokazi .vrši kontrolu radnji.U stalnom mesečnom iznosu se isplaćuje ova naknada.Organi fonda su odgovorni za upravljanje. onesposobljenost pojedinih organa što otežava normalnu aktivnost organizma i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potreba bez obzira da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost. utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa. donosi finansijaki plan i godišnji obračun fonda.mandat direktora traje 4 godine. naknada pogrebnih troškova određuje se u visini1.odlučuje o drugim pitanjima u skladu sa statutom i zakonom.utvrđuje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. odlučuje o poslovanju fonda. drugi sa 90. rukovođenje i nadzor.utvrđuje osnovice i stope doprinosa uz saglasnost vlade.To je težina oštećenje u rasponu koji obuhvata 8 postavljenih stepena . tako i osiguranici ograničenog kapaciteta(lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju po uputu organizacije za zapošljavanje. donosi programe rada. obezbeđuje ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. 153.Rukovođenje fondom povereno je direktori. starosne i porodične penzije.Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje osigurava sva lica koja su po zakonu uključena u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. poslodavca i korisnika prava.Pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje mogu ostvariti kako osiguranici punog kapaciteta.Prema stepenima i procentima telesnog oštećenja utvrđenim članom tog zakona.Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje upravljaju predtsavnici osiguranika.Organ upravljanja fonda je upravni odbor. to je kvartal koji prethodi kvartalu u kome je korisnik penzije umro.Fond je ustanova javne službe. ucenici i studenti na obavezno proizvodnom radu)Lice čije je telesno oštećenje bilo ispod 30% može naknadno steći pravo na novčanu naknadu ukoliko dođe do pogoršanja postojećeg ili nastanka novog telesnog oštećenja pa težina ukupnog telesnog oštećenja pređe granicu od 30%. obezbeđuje namensko i ekonomski racionalno korišćenje sredstava i njihovo uvećanje.Mandat članova upravnog odbora traje 4 godine.5 prosečne penzije u prethodnom kvartalu u odnosu na dan smrti korisnika.organizuje i sprovodi penzijsko i invalidsko osiguranje i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i statutom. donosi akt o organizaciji fonda.Upravni odbor donosi statut i druge opšte akte fonda.Fond za penziojsko i invalidsko osiguranje je organizacija za obavezno socijalno osiguranje. imenuje direktora fonda.telesna oštećenja ispod 7 stepena nije osigurani slučaj.Postoje tri republička fonda:republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.Pod korisnikom penzije podrazumeva se korisnik invalidske.Prema zakonu o penzijskom i inavlidskom osiguranju telesna oštećenja i procenat oštećenja utvrđuje ministra za poslove penzijskog i inavlidskog osiguranja i ministar za poslove zdravstva.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju. a funkcija predsednika i zamenika upravnog odbora 2 godine. osnivač je republika i on je upisan u registar i ima svojtvo pravnog lica. Naknada pogrebnih troškova Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju u slučaju smrti korisnika penzije lice koje izvrši sahranu stiče pravo na naknadu pogrebnih troškova. Fondovi za penzijsko i invalidsko osiguranje Penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuje i sprovodi fond.Prvi sa 100 težine.Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju visina novčane naknade za telesno oštećenje određuje se prema osnovu koji važi i za korisnike prava u republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih. 154.postoji kad kod osiguranika postoji gubitak..Pravo na naknadu pogrebnih troškova pripada svakom licu koje je izvršilo sahranu. republički fond za penzijko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti i republički fon za penzijsko i inavlidsko osiguranje poljoprivrednika.opravdanost zahteva procenjuje se po lokalnim običajima i prosečnim cenama..Prethodni kvartal je uvek celi kvartal. treći sa 80%.

Matična evidencija se vodi na način određen odredbama zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje jednako važe i za opštu i za posebnu matičnu evidenciju.direktor fonda organizuje rad i poslovanje u fondu.Za njegovo rešavanje nadležan je okružni sud. opštinska poreska uprava.Ti podatci se odnose na osiguranike. Matična evidencija Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje vodi evidenciju o osiguranicima .vrši uvid u sprovođenje odluka upravnog odbora i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.Prijave podataka za matičnu evidenciju podnose fondu:poslodavac za zaposlene. vrši uvid u sprovođenje propisa o finansijskom poslovanju.Kada se ta prava ostvare onda se koriste.pretstavlja i zatupa fond. za staž osiguranja zaradu i naknadu zarade do 30. donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova. savez za osiguranike samostalnih delatnosti.Fond je dužan da podatke iz prijave unese u matičnu evidenciju u rokovima koji iznose za podatke o obvezniku doprinosa i promenu osiguranja 8 dana.Nadzor nad finansijskim poslovanje fonda vrši nadzorni odbor.Postupak ostvarivanja prava pokreće se zahtevom i on se podnosi prvostepenom organu. staža osiguranja i penzijskom stažu i drugim činjenicama važnim za ostvarivanjem prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.Matična evidencija se vodi po jedinstvenim metodološkim principima i po jedinstvenom kodeksu šifara.Uništavane originalnih prijava na osnovu kojih su podatci uneti u matičnu evidencuiju vrši stručna komisija koju obrazuje fond.Zahtev za ostvarivanje prava podnosi se isključivo fondu poslednjeg osiguranja.Nadzorni odbor podnosi izveštaje upravnom odboru tromesečno i vladi najmanje jednom godišnje. rukovodi radom zaposlenih u fondu i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i statutom. nadležni maticar .U matičnu evidenciju se unose podatci o sticanju i gubitku svojsva osiguranika. 156.Penzije i novčane . Ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju se pred organima odgovarajućeg fonda.Nadzorni odbor vrši nadzor nad finansijskim poslovanjem fonda. odgovara za zakonitost rada u fondu.Protiv konačnog rešenja o podacima iz matične evidencije osiguranik može pokrenuti upravni spor.istovremeno direktor i stručne službe fonda.ako se utvrdi da su uneti na osnovu lažnih isprava i ako se utvrdi da su netačni ili nepotpuni.Unošenje podataka u matičnu evidenciju vrši se na način bliže uređen aktima i obrascima vlade. kada se prijavljuje smrt osiguranika.ali ne manje od 10 godina od dana prestanka prava. za obveznike doprinosa 8 dana od kada je poslovanje otpočelo ili prestalo. aprila tekuće za prethodnu godinu. 155.Prijave podataka podnose se u određenim rokovima. a ako ona bude odbijena rešenje postaje konačno.Mandat članova nadrzornog odbora traje 4 godine.Podaci iz matične evidencije mogu se naknadno menjati ako nadležni organ naknadno utvrdi njihovu promenu . sami osiguranici kada su oni obveznici doprinosa. za činjenicu smrti 1 dan od prijema prijave. izvršava odluke upravnog odbora.Prijave za ustrojavanje i vođenje matične evidencije na osnovu kojih su podatci uneti čuvaju se najmanje 30 godina od dana sticanja prava utvrđenih na osnovu tih podataka .Postupak vodi fond penzijskog i invalidskog osiguranja kod kojeg je osiguranik poslednji put bio osiguran.obveznicima plaćanja doprinosa i korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.Fond je dužan da osiguraniku na njegov zahtev izda uverenje o podacima unesenim u matičnu evidenciju i to uverenje ima svojstvo javne isprave...Protiv rešenja fonda donesenom po žalbi odnosno u vršenju revizije može se podneti tužba u upravnom sporu kod nadležnog suda.Doneseno rešenje se može pobijati žalbom. organizacije za zapošljavanje za lica koja kod nje ostvaruju status osiguranika.korisnike prava i obveznike doprinosa.Postupak ostvarivanja i način korišćenja prava utvrđeni su zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.Matična evidencija se ustrojava unošenjem podataka o osiguranju na osnovu prijave na osiguranje.

domaći državljani zaposlenih kod stranih ili međunarosnih organizacija i ustanova. domaći državljani zaposleni u inostrantvu.. za slučaj smrti pravo na porodičnu penziju i pravo na naknadu pogrebnih troškova.korisnici penzije i drugih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. usvojenici.To su: za slučaj starosti pravo na strasnu penziju.Bračni drug uziva prava iz zdravsrvenog osiguranja dok je u braku sa osiguranikom.maćeha. republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje sa mostalnih delatnosti i republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika.Prava iz zdravstvenog osigunja nastaju kada nastupe osigurani slučajevi.zaposlenima u organima koji rade na poslovima radioizviđajne službe.naknade utvrđuju se u mesečnom iznosu i isplaćuju se unazad.Prema zakonu o penzisjkom i invalidsko osiguranju prava iz tog zakona ne zastarevaju ako nije drugačije određeno. deca rođana u braku i van braka. za slučaj invalidnsoti pravo na invalidskui penziju. a ostvaruju se kod republičkog zavoda za zdravstevno osiguranje.Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su lična i ne mogu se prenositi na druga lica. a najranije od dana prijema pravosnažnog rešenja o invalidnosti.Zakon o zdravstenom osiguranju reguliše dobrovoljno i obavezno soiguranje.Postoje tri takva fonda:republički fon za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.. roditelji. a to su osiguranici ičlanovi njihovih porodica.Porodična penzija se isplaćuje od dana smrti umrlog osiguranika ako je zahtev podnet u roku od 6 meseci od dana smrti osiguranika.Uslovi za ostvarivanje prava iz penziojskog i invalidskog osiguranja jednako važe za sve osiguranuike. bolesti. sveštenici i verski službenici.Ova prava se mogu koristiti samo ako su doprinosi za osiguranje plaćeni. sve pod uslovom da podnosilac zahteva nije bio u tom periodu u osiguranju Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja određena su zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. za slučaj smrti pravo na naknadu pogrebnih troškova. deda.Obavezno zdravstveno osiguranje uspostavlja se automatski zasnivanjem radnog odnosa ili drugog pravnog odnosa uslovljenog tim osiguranjem. stranci zaposleni u Srbiji kod stranog poslodavca ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno. zaposlena lica upuićena narad u inostranstvo kod domaćeg poslodavca. ovlašćenim službenim licima poreske policije. 157. ovlašćenim službenim licima u smislu propisa u izvršenju krivičnih sankcija. baba.Pun kapacitet obaveznog zdravstvenog osiguranja uživaju osigurana lica.Starosna penzija se ostvaruje po prestanku osiguranja i ona se isplaćuje od dana prestanka osiguranja ako se zahtev podnese u roku od 6 meseci. zaposlenima koji rade na određenimposlovima u ministrstvu inostranih poslova.Pun kapacitet obaveznog zdravstvenog osiguranja čine:za slučaj povreda. pravo na zdravstveni uaštitu i pravo na putne troškove radi zdravstvene zaštite.Izuzetak postoji samo u pogledu prava na penziju jer se ona za pojedine kategorije osiguranike može ostvariti i pod posebnim uslovima. a posle razvoda samo ako je u momentu prestanka braka bio stariji od 45 .Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja obezbeđuju se kod nadležnog fonda za penzijsko i inavalidsko osiguranje.a ako je zahtev podnet po isteku tog roka od dana podneošenja zahteva i za 6 mesci unazad. zemljoradnici ako nisu osigurani po drugom osnovu.Pod osiguranicima se podrazumevaju:zaposleni kod raznih poslodavaca.Reč je o ovlašćenim službenim licima u organima unutrašnjih poslova. informativne agencije. Obavezno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje Zdravsveno osiguranje je uređeno zakonom o zdravstvenom osiguranju. pripadnicima bezbednosti.Ako je drugačije određeno za dospele mesečne iznose penzija i novčane naknade za telesno oštećenje koji nisu mogli biti isplaćeni zbog okolnosti koje je prouzrokovao korisnik.Pod članovima porodice osiguranika se podrazumevaju bračni drug . za slučaj telesnog oštećenja pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje. očuh.zaposoeni sa čijim je radom prestala potreba dok se ostvaruje pravo na naknadu zarade.Invalidska penzija ostvarena u toku osiguranja isplaćuje se od dana prestanka osiguranja.

Lica koja ne pripadaju užoj porodici imaju prava iz zdravstvenog osiguranja samo ako nisu osigurani po drugom osnovu. lečenje povređenih i obolelih. a ako su u inostranstvu duže od 6 meseci imaju pravo na zastitu u obimu utvrđenom za osiguranike u zemlji.Dobrovoljnim osiguranjem osiguranici mogusebe i lđčlanove svoje porodice zfravstveno osigurati i od rizika plaćanja oparticiopacije.ukoliko je reč ooboljenju koje se ne može lečiti u zemlji. lica koja su angažovana po ugovoru o delu. lice na stručnom osposobčljavanju.Ostvaruju učenici i studenti na obaveznom proizvodnom radu.Asredstva tza dobrovoljno zdravstveno osiguranje vode se i koristi odvojeno od sredtava obaveznog zdravstvenog osiguranja.Prema zakonu o zdravstvenoj zaštiti . ako je na redovnom ili vanrednom školovanju ili na post diplomskim studijama .medicinsku rehabilitaciju.tako i prava izvan te nomeklature.To pravo imaju i članovi njihovih porodica dok borave u inostranstvu. odnosno sprečavanje. osiguranom licu od 15 godina života može se odobriti lečenje u inostranstvu pod uslovima utvrđenim opštim aktom republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje .osiguranici obaveznog osiguranja mogu obezbediti ili veći obim prava od obima prava koji je obezbeđen obaveznim osiguranjem ili drugu vrstu prava u odnosu na prava obezbeđena obaveznim osiguranjem. ženama u vezi sa trudnoćom. prava iz zdravsvenog osiguranja su zdravstvena zaštita.Specifičnu zdravstvenu zaštitu u vezi sa primenom propisa u radu i zaštiti na radu obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava. naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad.Pun obim i sadržaj zdravstvene zaštite mora biti obezbeđen deci osiguranika do navršene 15 godine života.dete osiguranika uživa prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja do navršene 15. 158.licima obolelih od zaraznih bolesti. kao i domaći državljani upućeni iz Srbije u inostrantvo radi određenih poslova ili školovanja.Prema zakonu o zdravsrtvenom osiguranju možće se uvesti dobrovoljno osiguranje i moguća su dva vida:jedan se odnosi na osiguranike obaveznog osiguranja . pomoćne materijale . prevenciju i lečenje bolesti usta i zuba.zdravstvena zaštita u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja obuhvata:medicinske mere i postupke za unapređivanja zdravstvenog stanja. braća i sestre uživaju prava iz zdravstevnog osiguranja ako ih osiguranik izdržava.civilna lica na službi u vojsci i njenim jedibnicama imaju pravo da koriste zdravsrtvenu zaštitu u inostranstvu ako tamo rade.Prema zakonu o zdravstvenoj zaštiti. odnosno 26 ako su na školovanju ili post diplomskim studijama.Lica koja nisu osiguranici obaveznog zd5ravstenog osiguranja mogu sebi ičlanovima porodivce obezbediti prava iz udravstvenog osiguranja i to kako prava iz nomenkalature obaveznog osiguranja.proteze.zaposleni lica. odnosno 26 godine života .Pravo na zdravstvenu zaštitu ima svoj obim i sadržaj.Unučad.Pri korišćenju određenih vidova zdravstvene zaštite može se predvideti učešće .lekove.a drugi se odnosi na lica koja nisu obavezno osigurana. lekarske preglede i proveravanje zdravstvenog stanja.članovi njihovih porodica dok borave u inostranstvu. za vreme boravka u inostranstvu do 6 meseci imaju pravo na zdravstvenu zaštitu u inostranstvu samo u slučajevima hitne medicinske pomoći. Zdravstvena zaštita Prema zakonu o zdravstevnom osiguranju.Domaći državljani zaposleni u domaćinstvima osiguranika koji rade u inostranstvu ili kod domaćih. količina lekova.godina(žena) i 55 muškarac ili je bio potpuno nesposoban za rad. lica koja obaljaju privremene ili povremene poslove preko zadruge. materinstvom. licima straijim od 65 godina života.Obavetzno zdravstveno osiguranje svedeno je na slučaj invalidnosti ili telesnog oštećenja . poremećaja.Pod obimom zaštite podrazumeva se broj zdravstvenih usuga.učesnici organizovanih i javnih radova i lica koja se osposobljavaju i obučavaju za odbranu. pomoćne sanitarne sprave.naknada putnih troškova u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite i naknada pogrebnih troškova.

osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite vodeći računa da ih to učešće ne odvraća od zdravstvene zaštite.Strani državljani,lica bez državljanstva koja su stalno nastanjena ili privremeno borave u našoj zemlji imaju pravo na zdravstveni uaštitu u skladu sa zakonom o zdravstvenoj zaštiti stranaca u SRJ koji se po članu ustavne povelje SCG primenjuje kao zakon Srbije. 159. Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad Pravo na ovu naknadu pripada zaposlenim kod poslodavca domaćim državljanima zaposlenih kod stranih i međunaropdnih organizacija i ustanovama, zaposlenimlicima upućernim na rad u inostranstvo ili na radu kod domaćeg poslodavca koji posluje u inostranstvu,vlasnici, odnosno osnivači radnji koji u njima rade,vlasnici, odnosno osnivači privrednih društva bez obzira da li u njima rade ili ne, lica koja samostano obavljaju privrednu ili drugu delatnost kao svoje zanimanje, sveštenici.Prano na naknadu zarade ostvaruje se u određenim slučajevima, pod određenim uslovima.Naknada zarade se ostvaruje zbog privremene nesposobnosti za rad, usled povrede ili bolesti, sprečenosti za rad usled medicinskog ispitivanja, izolacije kliconoše ili pojave zaraze,nege člana uže porodice,sprečenosti za rad usled dobrovoljnog davanja tkiva ili organa, pratnje bolesnika upućenog na lečenje ili lekarski prergled i sprečenosti za rad zbog održavanja trudnoće.Jedini slučaj u kome s erazlog sprečenosti za rad ne tiče samog osiguranika je nega člana uže porodice , deteta ili bračnog druga.Ako je oboleli mlađi od 15 godina,pravo na naknadu zarade može trajati najduže 15 dana,a ako je stariji od 15 godina najduže 7 dana.Pravo na naknadu zarade pripada od prvog dana privremene sprečenosti za rad , pa za sve vreme njegovog trajanja ako zakonom nije drugačije određeno.Trajanje privremene sprečenosti određuje lekar kod kojeg se ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu.Kod duže sprečenosti za rad prouzrokovane povredom ili bolešću ,a najkasnije po isteku jedne godine njenog neprekidnog traujanja republički zavod za zdravstveno osiguranje upućuje obolelog sa potrebnom medicinskom dokumentacijom,komisiji nadležnoj za ocenu radne sposobnosti po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.Osiguraniku ne pripada naknada zarade ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad, ako je nepsosobnost za rad prouzrokovao akutnim pijanstvom, ako je namerno sprečavao ozdravljenje,ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihod, ako se bez opravdanog razloga ne javi lekaru za ocenu sposobnosti.Osnov za utvrđivanje naknade zarade je zarada koju bi osiguranik ostvario u mesecu za koji se isplaćuje naknada zarade da nije nastupila sprečenost za rad.Ako je osiguranik radio kod dva poslodavca ili ako je radio kod poslodavca i obavljao samostalnu delatnost, osnovza utvrđivanje naknade se određuje prema ukupnoj zaradi u svim osnovima.Naknadu zarade za prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstva, a posle toga republički zavod za zdravstveno osiguranje ako drugačije nije određeno.Svaki poslodavac bez obzira da li je pravno ili fizičko lice može isplatiti naknadu zarade i kada je njen dužnik zavod,ali je zavod dužan da mu isplaćeni iznos nadoknadi u roku od 15 dana.Naknada zarade iznosi 65% od osnova za naknadu,a kada su uzrok sprečenosti za rad povreda na radu i profesionalna bolest i održavanje trudnoće 100% od osnova sa tim što u svakom slučaju ne može biti niža od minimalne zarade.Naknada zarade za vlasnike za lica koja obavljaju samostalnu delatnost ne može biti veća od 65% od prosečne osnovice na koju je osiguranik plaćao doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje u prethodnom kalendarskom polugođu,a kada je uzrok privremene sprečenosti za rad povreda na radu, profesionalna bolest, ne može biti veća od same prosečne osnovice na koju je osiguranik plaćao doprinos.Za zaposlene udaljene sa rada visina naknade zarade zbog privremene nesposobnosti za rad smanjuje se u sreznmeri u kojoj je naknada zarade zbog udaljenja manje od zarade koju bi zaposleni ostvario da nije udačljen sa tim što ima pravo na razliku ako se pokaže da

je udaljenje bilo neosnovano. 160. Naknada putnih troškova u vezi sa korišćenjem zdravstvenog osiguranja Prama zakonu o zdravstvenom osiguranju pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite pripada svim osiguranicima i članovima njihovih porodica,a u slučaju potrebe i pratiocu.Ovo pravo se koristi kada je osigurano lice upućeno ili pozvano u drugo mesto radi pružanja zdravstvene zaštite ili ocene privremene sprečenosti za rad,a to mesto je udaljeno najmanje 30 km od njegovog mesta stanovanja.Udaljenost nije relevantna kada se zdravstvena zaštita odnosi na dijalizu osiguranika i vežbe deteta osiguranika kod logopeda ili očnog lekara.Visina troškova se određuje prema najkraćoj relaciji i ceni karte za drugi razred voza , odnosno autobusa, ako priroda bolesti ili povrede ne iziskuje neophodno korišćenje drugog sredstva javnog saobraćaja.Po nalogu lekarske komisije osiguranik ima pravo na prevoz sanitetskim kolima ,a ako mu se takva kola ne mogu obezbediti naknadiće mu se stvarni troškovi prevoza ,li najviše do iznosa 15% od cene 1 litra benzina za svaki km.Kada ima pravo na troškove prevoza osigurano lice može na relacijama na kojima postoji oprganizovani javni prevoz može koristiti privatno prevozno sredstvo u hitnim i opravdanim slučajevima pri čemu mu pripada naknada u visini stvarnih troškova ,a najviše 15% od cene 1 l benzina za svaki pređeni km.Osigurano lice koje se povredi ili razboli za vreme boravka u drugom mestu nema pravo na naknadu troškova prevoza za povratak u mesto zaposlenja sem ako postoji potreba posebnog prevoza.Ako osigurano lice ima pravo na besplatni prevoz po drugim propisima, ne pripada mu naknada troškova prevoza,a ako ima pravo na prevoz za popustom pripada mu razlika do pune cene koštanja prevoza.Osiguranom licu može biti određen pratilac ako je to neophodno.U tom slučaju pratiocu pripada naknada troškova prevoza pod istim uslovima kao i zaosigurano lice.Za dete mlađe od 18 godina pratilac je uvek neophodan.Osigurano lice može pre putovanja uzeti akontaciju troškova prevoza uz obavezu da je u rtoku od 10 dana od dana završenog putovanja opravda ili vrati. 161.Naknada za pogrebne troškove Naknada pogrebnih troškova se iplaćuje u slučaju smrti:zaposlenih kod poslodavaca, civilnih lica na službi u vojsci, domaćih drćžavljana zaposlenih kod stranih ili međunarodnih organizacija i ustanova, zaposlenih upućenih na rad u inostranstvo ili na radu kod domaćeg poslodavca u inostranstvu,domaćih državljana zaposlenih u inostranstvu, zaposlenih za čijim je radom prestala potreba,zaposlenih na neplaćenmom odsustvu, lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju naknadu zarade po pomenutom zakonu, lica koja primaju novčanu naknadu,korisnika penzije i članova porodice svih ovih lica.isplata se vrši licu koje je izvršilo sahranu.nakanada pogrebnih troškova se određuje u visini od 50% od prosečne mesečne zarade u republici u pretposlednjem mesecu u odnosu na dan sahrane, prema podatcima organa nadlžnog za posleove statistike.Kada se umrli radi sahrane prevozi u drugo mesto,a ono je udaljeno više od 100 km od mesta prebivališta iznos naknade se uvećava za 50% ,a u slučaju prevoza umrlog iz inostranstva ili sahrane u inostranstvui naknada se uvećava za 100%. 162. Republički zavod za zdravstveno osiguranje pošto se zdravsrvenim osiguranjem obezbeđuje ostvarivanje prava, zavod ima status ustanove javne službe.Njegov osnivač je republika, upisan je u javni registar i ima status pravnog lica.Republički zavod za zdravstvgeno osiguranje je složen sistem koga čine centrala u Beogradu i filijale u sedištima okruga.Nadzor nad zakonitošću rada i akata zavoda vrši ministrastvo za poslove zdravlja.Republički zavod za zdravstveno osiguranje obezbeđuje uslove za sprovođenje i sprovodi zdravstveno osiguranje, donosi godišnji program za sprovođenje zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja ,zaključuje ugovore sa nosiocima zdravstvene službe o pružanju

zdravstvene zaštite,obezbeđuje namensko i ekonomično korišćenje sredtava za zdravstveno osiguranje,obezbeđuje efikasno i zakonito ostvarivanje prava, vodi evidenciju o osiguranicima,vrši kontrolu prijavbljivanja na osigurnanje, pruža stručnu pomoć osiguranim licima u vezi sa ostvarivanjem njihovih prava i interesa,uređuje , organizuje dobrovoljno zdravstgveno osiguranje,obezbeđuje sprovođenje međunarodnih ugovora o osiguranju, obavlja druge poslove određene zakonom i statutom zavoda.Organi republičkog zavoda za dravstveno osiguranje su odgovorni za upravljanje , rukovošđenje i nadzor.Organ upravljanja je upravni odbor zavoda .Njega čini 21 član, od kojih 14 pretstavljaju zaposlene, po 2 penzionera,zemljoradnike, jednog zaposlenog u zavodu.Članove upravnog odbora imenuje i razrešava vlada na predlog saveza sindikata za predstavnike zapslenih,zadružnos saveza za predstavnike zemljoradnika, direktora zavoda za predstavnika zaposlenih u zavodu.Upravni odbor donosi statut i druge opšte akte zavoda ,donosi godišnji program za sprovođenje zdravstvene zaštite i zdravstvenog osigurabnja, odlučuje o poslovanju zavoda i drugim pitanjima od značaja za njegov rad, donosi finansijski plan i godišnji obračun zavoda,utvrđuje režim naplate učešća osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite, obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i statutom zavoda.rukovođenje tavoda je povereno direktoru.Njega imenuje i razrešava vlada i mandat mu je 4 godine.Direktor zavoda organizuje rad i poslovanje u zavodu, pretsavlja i zastupa zavod,stara se o zakonitosti i odgovara za zakonitost rada zavoda, izvršava odluke upravnog odbora zavoda,donosi akt o organizacioji i sisitenmatizaciji zaposlenih u zavodu, propisuje obrazac službene legitimacije,rukovodi radom zaposlenih i vrši druge poslove utvrđene zakonom ili statutom zavoda.Nadzor na d finansijskim poslovanjem zavoda vrši nadzorni odbor i on ima 7 članova.mandat člana, predsednika i zamenika predsednika upravnog odbora je 4 godine.Nadzorni odbor vrši nadzor nad finansijskim poslovanjem zavoda, vrši uvid u sprovođenjem zakona u vezi sa finansijskim poslovanjem zavoda, vrši uvid u sprovođenje odluka upravnog odbora,obavlja i druge poslove.Odnosi između republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu i nosilaca zdravstvene službe povodom pružanja zdravstvene zaštite osiguranicim auređuje se ugovorom koji se zaključuuje na neodređeno vreme.Ovim ugovorom se odrešđuju vrste, kvalitet i obim usluga, cene koje zavod plaća za vršenje zdravstvenih uslugam, način obračunavanja i plaćanja cena, način rešavvanja spornih pitanja i druga prava i obaveze ugovarača.Statutom zavoda se može za ugovaranje zdravstvenih usluga ovalstiti i filijala zavoda. 163. Ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja Zdravstveno osiguranje pripada sferi prava.Način ostvarivanja prava uređen je odrebama zakona o zdravstvenoj zaštiti.Prava iz zdravstvenog osiguranja osiguranik ostvaruje u filijani zavoda na čijem području im aprebivalište ako zakonom nuije drugačije određeno.Drugačije je dređeno za zaposlene koji ta prava ostvaruju u filijali na čijem je području sedište poslodavca ili njegova poslovna jedinica ili radnje koje ta prava ostvaruju u filijali na čijem je području sedište duštva ili radnje.da bi prava iz zdravstvenog osiguranje mogla bbiti ostvarena uslov je da su prijave na osiguranje po nekom od relevantnih osnova podnete.Prava iz zdravstvenog osiguranja ostvaruju se u posebnom upravnom postupku uređenom procesnim odredbama zakona o zdravstvenom osiguranju uz supsidijarnom primenu zakona o opštem upravnom postupku.O pravima iz zdravstvenog osiguranje odlučuje u prvom stepenu organ filijale zavoda određen statutom,.Taj organ donosi rešenje i dostavlja ga osiguiranom licu.Ako osigurano lice ne bude zadovoljno prvostepenim rešenjem može izjaviti žalbu centrali zavoda o kojoj odlučuje organ određen statutom.Protiv konačnog rešenja o poravu iz zdravstvenog osiguranja ne može se voditi upravni spor.Može se tražiti zaštita prava pred nadležnim sudom i to je opštinski sud.Tužba za sudsku zaštitu prava podnosi se u roku od 30 dana od dana prijema konačnog rešenja i rok za tužbu je

Ovomosiguranje uživaju osigurana lica:zaposleni koji ostvaruju pravo na zaradu ili naknadu zarade. lekarske komisija . lekar pojedinac. a nalaze se na evidenciji nezaposlenih i aktivno traže zaposlenje. druga sredstva za finansiranje obaveznog osiguranja su prihodi iz budžeta republike.O toj oceni se pismeno obaveštavaju osigurano lice.Lekar kome je prigovor izjavljen usmeno može preinačiti svoju ocenu.Lekar pojedinac i lekarska komisija su stručno medicinski organi koji nadležnost u obezbeđivanju zdravstvene zaštite dele tako što lekar pojedinac pruža zdravstvene usluge .odnosno suosnivači privrednog drštva.Osigurani slučaj je nezaposlenost.Lekarska komisija je dužna da odmah uzme u postupak prigovor radi donošenja ocene. fizička lica koja samostalno bavljaju privrednu i drugu delatnost.Uslovi dobrovoljnog osiguranja kao i uslovi. osnivači . lekar pojedinac i filijala zavoda.O blagovremenoj i dozvoljenoj tužbi se odlučuje meritorno.postoje dve vrste osiguranja za slučaj nezaposlenosti. a drugi se odnosi na lica koja nisu obavezno osigurana . Ostvarivanje zdravstvene zaštite Zdravstvena zaštita se ostvaruje u zdravstvenoj ustanovi čije je sedište napodručju filijale zavoda koje je osiguranom licu priznala to svojstvo.Protiv ocene lekarske komisije koja je doneta bez prethodne ocene lekara pojedinca može se izjaviti prigovor drugostepenoj lekarskoj komisiji u roku opd 3 dana od dana saopštenja ocene lekarske komisije.Obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti je neminovnmost koju prati uspostavljanje radnog odnosa uspostavljenog tim osiguranjem i regulisano je samim zakonom.Pravo na zaštiitu se gubi i nepodnošenjem žalbe. 165. poslodavac.Osiguranici obaveznog osiguranja mogu dobrovoljnim osiguranjem obezbediti ili veći obim prava ili druga prava koja nisu utvrđena obaveznim osiguranjem.Doprinosi za dobrovoljno osigurtanje vode se i koriste posebno.Doprinosi osiguranja za slučaj nezaposlenosti plaćaju se pio zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. obim i način ostvarivanja prava utvrđuju se opštim aktom nacionalne službe za zapošljavanje.a ako osigurano lice radi zaštitu može da ostvaruje i kod nosioca zdravsvene službe na području filijale gde radi.a ako to ne učini dužan je da sačini belešku koju potpisuje i osigurano lice i da predmet odmah dostavi lekarskoj komisiji.Dobrovoljno osiguranje ima dva vida:jedan se odnosi na osiguranike obaveznog osiguranja.Ako osigurano lice ne bude zaovoljno ocenom koju je dao lekar pojedinac može izjaviti prigovor lekarskoj komisiji i prigovor se podnosi u roku od 48 sati pismeno ili usmeno.Lekar koji je obaviop pregled ne može biti član lekarske komisije.a lekarska komisija ceni stanja i postupke u ostvarivanju zdravstvene zaštite uključujući i rad lekara pojedinca.lakarska komisija i drugostepena lekarska komisija. lica koja obavljaju privremene i povremene poslove. izabrana lica koja primaju platu. obavezno i dobrovoljno. .Ocena koju daje lekarska komisija povodom prigovora na ocenu lekara pojedinca je konačna.U određivanju načina korišćenja zdravstvene zaštite i ocenjivanju medicinske opravdanoti učestvuju stručni medicinski organi:lekar pojedinac. Obavezno i dobrovoljno osiguranje za slučaj nezaposlenosti osiguranje za slučaj nezaposlenosti uređeno je odredbama zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.Lekar pojedinac stiče ovlašćenja stručnog medicinskog organa ugovorom između matične filijale i nosioca zdravstvene službe.Oni se ostvaruju kod nacionalne službe za zapošljavanje.poslodavac i filijala zavoda.Drugostepena lekarska komisija dužna je da odmah pristupi odlučivanju o prigovoru radi davanja svoje ocene i ocena drugostepene lekarske komisije je konačna i pismeno se obaveštavaju osiguranik. odnosno prodajom hartija od vrednosti i druga sredstva ostvarena u skladu sa zakonom.prekluzivanm. sredstva ostvarena izdavanje. a nisu učenici i penzioneri. 164.U stanju nezaposlenosti nalaze se lica od 15 do 65 godina života koja nisu zasnovala radni odnos .

za vreme izdržavanja kazne zartvora i dok traje boravak van zemlje zbog upućivanja bračnog druga na rad u inostranstvo. premeštaja bračnog druga i posle rada u inostrantvu. za vreme odsluženja ili doslužeja vojnog roka.trajanje prava na novčanu naknadu se produžava za vreme obrazovanja i obuke. za vrem.Nezaposlenom prestaje pravo na novčanu naknadu u dve grupe slučajeva.Pravo na novčanu naknadu traje 3 meseca ako osiguranik ima staž osiguranja od 1-5 godina. odnosno naknada zarade koja je osiguraniku isplaćivana u poslednjih 6 meseci koji prethode mesecu kome je prestalo osiguranje.tim licima pripada pravo na naknadu ako su ostala bez zaposlenja zbog:prestanka potrebe za radom.Pravo na novčanu naknadu uređeno je odredbama zakona o zapošljavanju i osiguranmju za slučaj nezaposlenosti. nege deteta..Novčana naknada ne može da bude viša od prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u republici prema poslednje objavljenom podatku organa nadležnom za poslerove statistike.procenta i limita. prva se odnosi na neizvršavanje obaveza prema nacionalnoj službi zapošljavanja. Novčana naknada za slučaj nezaposlenosti Pravo na novčanu naknadu uređeno je odredbama zakona o zapošljavanju i osiguranmju za slučaj nezaposlenosti.Osnovicu čini prosečna zarada.Novačna naknada pripada od prvog dana prestanka osiguranja.odsustva potrebnih znanja i sposobnosti.osim ako po prestanku poslednjerg osiguranja ima 25 i više godina osiguranja. 24 meseca ako osiguranik ima najmanje 20 godina staža osiguranje i 61 godinu muškarac i 56 godina žena. ako se nezaposleno lice ne prijavi nacionalnoj službi za zapošljavanje i podnese joj zahtev u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa.nezaposlenom kome je prestalo pravo na novčanu naknadu može ga steći ponovo ako opet ispuni uslove za njegovo ostvarivanje sa tim što mu se u staž osiguranja ne uračunava vreme raniujeg ostvarivanja prava na naknadu . ako se nezaposleno lice ne prijavi nacionalnoj službi za zapošljavanje i podnese joj zahtev u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa. stečaja i likvidacije.e privremene sprečenosti za rad.Pripada i licima kome je ugovor o radu prestao po drugim osnovama. 12 meseci ako osiguranik ima staž osiguranja od 20 godina.Visina naknade zavisi od 3 činioca. premeštaja bračnog druga i posle rada u inostrantvu.Pripada i licima kome je ugovor o radu prestao po drugim osnovama.166. osnovice.Dobrovoljno osigurana lica imaju pravo na novčanu naknadu u visini pod uslovima i na način utvrđen opštimaktom nacionalne službe za zapošljavanje.Novačana naknada se srazmerno umanjuje za isnos koji nezaposleni ostvari na osnovu autorkog ugovora i bilo na kakav drugi način.odsustva potrebnih znanja i sposobnosti.Novačna naknada pripada od prvog dana prestanka osiguranja..tim licima pripada pravo na naknadu ako su ostala bez zaposlenja zbog:prestanka potrebe za radom.Isplata novčane naknade nezaposlenom obustavlja se dok traje ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. za vreme porodiljskog osustva. stečaja i likvidacije. Prava iz socijalnog osiguranja za slučaj nezaposlenosti Prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti su:pravo na novčanu naknadu i pravo na zdravstveno penzijsko i invalidsko osiguranje. 6 meseci ako osiguranik ima .Pravo na novačanu naknadu imaju obavezno osigurana lica koja su po osnovu ugovora o radu i ugovora privremenih i povremenih poslova bila osigurana najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci. 6 meseci ako osiguranik ima staž osiguranja od 5-15 godina. 167.Pravo na novačanu naknadu imaju obavezno osigurana lica koja su po osnovu ugovora o radu i ugovora privremenih i povremenih poslova bila osigurana najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci.Novačana naknada se isplaćuje unazad i ona spada u kategoriju povremenih i sukcesivnih potraživanja koja dospevaju iz meseca u mensec. a drugi na promenu statusa korisnika prava.Pravo na novčanu naknadu traje 3 meseca ako osiguranik ima staž osiguranja od 1-5 godina.Dobrovoljno osigurana lica imaju pravo na novčanu naknadu u visini pod uslovima i na način utvrđen opštimaktom nacionalne službe za zapošljavanje.

.Prvostepeni postupak vodi filijala nacionalne služebe i to je postupak po zahtevu.procenta i limita. nege deteta.Novačana naknada se srazmerno umanjuje za isnos koji nezaposleni ostvari na osnovu autorkog ugovora i bilo na kakav drugi način.staž osiguranja od 5-15 godina. osnovice.Ta prava pripadaju samo nezaposlenim licima koji su korisnici novčane nakanade i traju koliko i pravo na naknadu.Članovi porodice korisnika novčane naknade imaju pravo samo na zdravstveno osuguranje. dotle će ih rešavati vrhovni sud.Protiv konačnog rešenja nacionalne službe donesene u drugom stepenu nezaposleni može zatražiti sudsku zaštitu u upravnom sporu. za vrem.Obračun i uplatu doprinosa za osiguranje vrši nacionalna služba za zapošljavanje u skladu sa njenin opštinm aktom. januara 2007. za vreme porodiljskog osustva. 168.Prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti ostvaruju se u posebnom upravnom postupku koje čine posebna procesna pravila zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i pravila akona o opštem upravnom postupku. odnosno naknada zarade koja je osiguraniku isplaćivana u poslednjih 6 meseci koji prethode mesecu kome je prestalo osiguranje. Ostvarivanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti Prtema zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti o pravima iz opsiguranja za slučaj nezaposlenosti u prvom i drugom stepenu odlučuju organi nacionalne službe određeni opštim aktom. za vreme izdržavanja kazne zartvora i dok traje boravak van zemlje zbog upućivanja bračnog druga na rad u inostranstvo. prva se odnosi na neizvršavanje obaveza prema nacionalnoj službi zapošljavanja.Novačana naknada se isplaćuje unazad i ona spada u kategoriju povremenih i sukcesivnih potraživanja koja dospevaju iz meseca u mensec. Pravo na zdravstveno.penzijsko i invalidsko osiguranje predviđeno je odredbama zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.drugostepeni postupak vodi centrala nacionalne službe i to je postupak po žalbi. ukoliko nisu zdravstveno osigurani.Ove sporove treba da rešava upravni sud.osim ako po prestanku poslednjerg osiguranja ima 25 i više godina osiguranja. 24 meseca ako osiguranik ima najmanje 20 godina staža osiguranje i 61 godinu muškarac i 56 godina žena.e privremene sprečenosti za rad.Nezaposlenom prestaje pravo na novčanu naknadu u dve grupe slučajeva.trajanje prava na novčanu naknadu se produžava za vreme obrazovanja i obuke. 12 meseci ako osiguranik ima staž osiguranja od 20 godina.Novčana naknada ne može da bude viša od prosečne mesečne zarade po zaposlenom ostvarene u republici prema poslednje objavljenom podatku organa nadležnom za poslerove statistike.Visina naknade zavisi od 3 činioca.nezaposlenom kome je prestalo pravo na novčanu naknadu može ga steći ponovo ako opet ispuni uslove za njegovo ostvarivanje sa tim što mu se u staž osiguranja ne uračunava vreme raniujeg ostvarivanja prava na naknadu .Isplata novčane naknade nezaposlenom obustavlja se dok traje ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova.. a drugi na promenu statusa korisnika prava. za vreme odsluženja ili doslužeja vojnog roka. ali pošto on počinje sa radom tek 1..Osnovicu čini prosečna zarada.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful