Pripremu za cas pises da bi TEBI bilo lakse. Cas osmisljavas sama i niko ti tu ne moze pomoci u potpunosti.

Priprema sluzi da bi osmislila cas, da znas sta ces da radis, koliko ce trajati koji segment casa, a i da ti se ne desi da odlutas od cilja. Znaju deca da te odvuku od teme, ali tada pogledas pripremu i nastavis gde si stala. Pocetnik bi trebalo da uradi detaljniju pripremu. Scenario! Sve u stilu - ja kazem to, a ocekivani odgovor je to i to.Takodje, vazna je i vremenska artikulacija casa. Uvodni deo 5 do 10 minuta itd. Desava se da neke delove casa prolete, pa da onda ne znaju sta da rade do zvona. U dobroj pripremi osmislices i diferencirani rad. Razlicito je znanje ucenika. Treba imati i dodatne zadatke, ali i poneki zadatak u rezervi (ukoliko djaci prebrzo urade postavljene). Cas treba da bude osmisljen tako da ude interesantan. Koristiti i nastavna sredstva. Kada god nesto predajes, razmisljaj da li su djaci razumeli, da li je prilagodjeno njihovom uzrastu i znanju i koji su efekti casa. Sta su naucili? Da li im je znaje vece ili ne? Evo vam skracenu verziju pripreme: Predmet: Srpski jezik Nastavna jedinica: Nau ili smo tampana slova azbuke Tip asa: utvr ivanje Nastavna metoda verbalna, pisanje Nastavni oblici frontalni, individualni Nastavna sredstva: Bukvar, slovarica Cilj i zadaci asa: Uo avanje azbu nog reda slova, Vuk Karad i kao tvorac azbuke TOK ASA Uvodni deo asa: Nau ili smo sva tampana slova pisma koje se zove IRILICA. Svako slovo ima svoj redosled i on se zove AZBUKA. ovek koji je tako pore ao slova i napravio azbuku zvao se VUK STEFANOVI Glavni deo asa: itanje slova azbu nim redom. Na ovom stolu slova su razbacana. Napravite red. Hajde sada da se pore ate po azbu nom redu. Pisanje imena i prezimena drugova i drugarica po azbu nom redu. Zavr ni deo asa: itanje teksta Vuk Karad i i bukvar Bukvar str 149 Razgovor o tekstu.

KARAD I .

Mekteb Definicija xy 2006/2007. 43 Ibadat Sabah-namaz Obrada novog gradiva Ciljevi sata: Opis 2. Namaz ja a vjeru i oplemenjuje ovjekov moral Pro irivanje znanja o temeljnim propisima islama Navikavanje na redovno izvr avanje ove obligatne du nosti frontalni. ta su sve uli (u enje kaside. demonstracija. Nastavne metode 8. 1. lijepo se i udobno namjestite na svojim mjestima i poslu ajte ove divne melodije. pjesmu ptica. Broj mek. a zatim pitamo u enike jesu li u ivali u ovim lijepim melodijama. Mektebska godina 3. I . sata 5. individualni i rad po grupama ud benik. Eh. d . Nastavna sredstva 11. Predmet 6. Tip sata Odgojni Obrazovni Funkcionalni 9. Razmislimo malo koje nas blagodati okru uju i kojima se svakodnevno koristimo! (Povedemo kratak razgovor o Bo ijim nimetima. Kako se mo e biti zahvalan? (Saslu amo njihove odgovore i poma emo im da ih pravilno formuli u). a zatim . (Pu tamo audio-kasetu /numera: Bilalovo bu enje na sabah.PRIMJER PRIPREME ZA NASTAVNI SAT U MEKTEBU R.IX. Prije toga. Je li tako?! (Sa ekamo odgovor djece. koji e biti potvrdan. a zatim ezan. Godina (grupa) 4. Uvodni dio odobriti). danas emo nau iti jedan poseban oblik zahvale Allahu. Uzvi eni Allah. ubor vode.) Glavni dio Nakon zavr etka ezana pravimo kratku emocionalnu pauzu. audio i video-kaseta razgovor. Oblici rada 10. a mi emo ga 12. dragi moji. Lijep odgoj nam nala e da na svim tim blagodatima trebamo zahvaljivati. prakti no uvje bavanje Struktura sata: Dragi moji.br. a zatim:) Odakle sve te blagodati? Dao nam ih je na Tvorac i Gospodar svega postoje eg. Nastavna jedinica 7. .

Nakon toga emo ih podijeliti u dvije grupe (ili vi e) koje e klanjati sunnet i farz. pokazati i prakti no uvje bavati obavljanje svakog rukna pojedina no.. d .. porazgovara emo o svrhi namaza: ja a na u vjeru i pribli ava nas Allahu. pusti emo video kasetu klanjanja namaza (samo dva rekata). a potom im objasniti ta zna i rije rekat. as zavr iti ilahijom koju e u enici u iti u horu (mo e i uz pratnju ilahije na kasetofonu). Na kraju.. ta on sadr i. Uka emo na svrhu ezana uz poseban osvrt na rije i "Es-salatu hajrun mine-n-nevm". dragi moji.. A sada. Potom emo pozvati dva dobrovoljca koji prije nisu znali klanjati da nam sada poka u ta su upamtili i nau ili o klanjanju sabah-namaza. odvra a od razvrata i svega to je ru no.u enje ezana) i te detalje ukratko zajedni ki prokomentari emo. . i zahvaljujemo Mu. Provjeravamo ta su u enici zapamtili i pravimo sa etak gradiva. . d . njime na najuzvi eniji na in slavimo Allaha. Zada a: nacrtati kako klanjaju namaz.". odr ava nas u stalnoj duhovnoj vezi sa Allahom. (U smislu ajeta: "Allaha slavi sve to je na nebesima i Zemlji.. d . . ho emo li se prisjetiti ta treba obaviti prije klanjanja namaza (i obnovimo uvjete za namaz) i koji su glavni sastavni dijelovi namaza?! Jesmo li ono u ili koji je prvi dnevni namaz? Kada se on klanja? Zna li neko od vas klanjati sabah-namaz? (Ako zna pohvalimo ga i pozovemo da nam poka e kako on klanja taj namaz.. Po to e odgovor biti potvrdan.) Nakon toga pitamo ih da li bi voljeli pogledati klanjanje namaza na TV-u. koliko ima rekata sabah-namaz. preporu ujemo u enicima da pred starijim uku anima klanjaju sabah-namaz jo istoga dana i da od sljede eg jutra redovito klanjaju taj namaz. Zavr ni dio . isti od grijeha (kao to bi kupanje istilo fizi ke ne isto e).

Sadr aji programa FIZI KA GEOGRAFIJA (36) I UVOD (1) . dokazi i posledice rotacije. . . atmosfera.razumeju potrebu o uvanja. da se osposobe za kori karte i orijentaciju u prostoru.Zemljin satelit. II VASIONA I ZEMLJA (5) .Predmet prou avanja.Oblik i veli ina Zemlje.obrtanje Zemlje oko zami ljene ose.Operativni zadaci: U enici treba da: . raspored kopna i mora na Zemlji. . pravac. .upoznaju pojave i procese u Zemljinim sferama (litosfera.Rotacija .steknu najosnovnija znanja o vasioni i vasionskim telima. podela i zna aj geografije. obliku i veli ini Zemlje. III KRETANJA ZEMLJE I POSLEDICE NJENIH KRETANJA (5) . kao i njihovu me usobnu uslovljenost. . njenom polo aju u vasioni i u Sun evom sistemu.steknu osnovna znanja i ve tine iz kartografije.Zemlja kao deo Sun evog sistema. Sun ev sistem.razvijaju sposobnosti za aktivno sticanje i primenu znanja iz geografije kroz samostalno u enje i istra ivanje.Vasiona i vasionska tela. .steknu osnovna znanja o Zemljinim kretanjima i njihovim uzrocima i posledicama. njihovim svojstvima. unapre enja i za tite Zemljinih sfera i kompleksne geografske sredine u kojoj egzistira i ovek. . hidrosfera i biosfera). Mesec . enje geografske .

Toplotni pojasevi na Zemlji.problem nesta ice vode na Zemlji i za tita vode od zaga ivanja. zonalni raspored i osnovne karakteristike. svojstva morske vode. .Geografska mre a: meridijani i paralele na globusu i geografskoj karti.Op te odlike hidrosfere. Biosfera: (3) . lednici. . razu enost obala. .Litosferne plo e. IV PRIKAZIVANJE ZEMLJINE POVR INE (5) . kretanje morske vode. V ZEMLJINE SFERE .Revolucija .Voda.. zna aj atmosfere za ivot na Zemlji. GODI NJA SISTEMATIZACIJA GRADIVA (2) . ozonski omota . zna aj i za tita ivotinjskog sveta.Op te odlike (zagrevanje i hla enje.Osnovni oblici reljefa nastali delovanjem endogenih (unutra njih) sila. unapre ivanje. najva niji prirodni resurs . predstavljanje reljefa metodom boja (hipsometrija).za tita i zna aj.elementi i tipovi vremena.Gra a i sastav Zemlje i Zemljina kora. . . Svetsko more i njegova horizontalna podela. jezera.Zaga enost vazduha. dokazi i posledice revolucije. .Nadmorska i relativna visina. voda u atmosferi).Vreme . kartografski znaci. pravac.Biljne zajednice na Zemlji. . Hidrosfera: (5) . . vulkani i zemljotresi.Pojam geografske karte.Podzemne vode: izdan i izvori. unapre enje. ivotinjski svet na Zemlji. Atmosfera: (5) .kretanje Zemlje oko Sunca.OMOTA I (20) Litosfera: (5) . zna aj i za tita biljnog sveta. vode na kopnu: reke. .

. . to je od mnogostrukog zna aja.iskustva i preporuke geografske stru ne javnosti. uva avaju i sistem geografije kao nau ne discipline. . Ste ena znanja i ve tine u enici e primenjivati u istra ivanju i analiziranju odre enih geografskih pojava i procesa.nagla avanju uloge geografskih metoda u osposobljavanju u enika da logi ki misle. 62/03. . vaspitni i funkcionalni zadaci savremene nastave geografije. . br.preporuke Internacionalne geografske unije i Srpskog geografskog dru tva. . .Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slu beni glasnik RS". .rezultatima pra enja primene dosada njih programa. pojavama i procesima savremene geografske nauke koji su zna ajni i pogodni za uspe nije razumevanje ukupnih sadr aja i neophodni su u procesu daljeg u enja. a primeren je interesovanjima i potrebama u enika. .obrazovni. Pri izradi ovog programa polaznu osnovu inili su: . 58/04 i 62/04). 64/03.uslovi u kojima se realizuje nastavni predmet.dosada njim nastavnim programima u Republici Srbiji.vi egodi nja istra ivanja i analize programa geografije brojnih dr ava sveta. Neophodno je zainteresovati u enike da u skladu sa svojim uzrasnim sposobnostima istra uju lokalnu sredinu i koriste ste ena znanja i ve tine.op ti ciljevi i zadaci osnovnog obrazovanja i vaspitanja.potrebe postizanja bolje ravnote e izme u uzrasnih sposobnosti u enika. .OP TE NAPOMENE Nastavni program GEOGRAFIJE za V razred osnovnog vaspitanja i obrazovanja oslanja se na savremena dostignu a i na perspektive razvoja geografske nauke. . njihovih potreba i interesovanja.postupnom uvo enju i razvijanju geografskih pojmova.opremljenost kola nastavnim sredstvima. esti razred .pojmovima. Koncepcija programa zasniva se na: . njene principe i njenu filozofsku osnovu. . pojava i procesa u okviru programskih sadr aja spiralno raspore enih u drugom obrazovnom ciklusu. da pronalaze i koriste razli ite izvore informacija i da se osposobljavaju za samostalno u enje.

upoznaju osnovne tipove klime na Zemlji. . enje geografske karte u sticanju novih .se osposobe za kori enje geografske literature i razli itog ilustrativnog materijala radi lak eg savla ivanja nastavnog gradiva i osposobljavanja za samostalni rad.steknu osnovna znanja o privredi. njenih regija i dr ava.upoznaju najva nije dru tvenogeografske odlike Evrope. njenih regija i dr ava.upoznaju osnovne pojmove iz geografije stanovni tva i naselja. . . Sadr aji programa I ELEMENTI OP TE FIZI KE GEOGRAFIJE (10) Uvod u programske sadr aje (1) Atmosfera (4) .shvate neophodnost za tite atmosfere i ostalih Zemljinih sfera i kompleksne geografske sredine u kojoj egzistira i ovek. klimatskih elemenata i klimatskih faktora. . . . . .shvate pojam prirodne i geografske sredine i pojam geografske regije. .steknu osnovna znanja o uticaju spolja njih (egzogenih) sila u oblikovanju Zemljine povr ine (erozija i akumulacija). da znaju osnovne tipove zemlji ta i njihov zna aj.Sastav i struktura atmosfere. njenoj podeli i faktorima razvoja. njenih regija i dr ava.shvate kako nastaje zemlji te. . shvate zna aj i ulogu prirodnih. . . .upoznaju najva nije ekonomskogeografske odlike Evrope.shvate pojam klime. dru tvenih i privrednih inilaca i njihovo jedinstvo.Operativni zadaci: U enici treba da: . kako se menja pod uticajem spolja njih sila i oveka.upoznaju strukturu i sastav atmosfere.upoznaju najva nije prirodnogeografske odlike Evrope.pro ire znanja iz kartografije i osposobe se za kori znanja i za orijentaciju u prostoru.prepoznaju oblike reljefa koji nastaju radom spolja njih sila. .

postanak.vrste i tipovi. profesionalna.. . povezanost naselja u konurbacije i megalopolise.Elementi sadr aja geografske karte i podela geografskih karata po razmeru i sadr aju. .) i migracije (pojam. . broj i raspored stanovnika na Zemlji. struktura svetskog stanovni tva (rasna.Prirodni prira taj svetskog stanovni tva. Egzogene (spolja nje) sile Zemlje (5) .Geografska irina i geografska du ina. klimatska i vegetacijska obele ja. IV KARTOGRAFIJA (5) . .. hidrografske karakteristike. klimatski elementi i klimatski faktori.Pojam prirodne i geografske sredine i geografske regije..Osnovni tipovi klime. granice.Erozivni i akumulativni oblici reljefa nastali delovanjem spolja njih sila.Zemlji te . nacionalna. . starosna.Prirodnogeografske odlike Evrope: vertikalna i horizontalna razu enost evropskog kontinenta. II STANOVNI TVO I NASELJA NA ZEMLJI (5) .Osnovni geografski podaci o kontinentu: ime. V REGIONALNA GEOGRAFIJA EVROPE (47) Op ti geografski pregled Evrope (8) .Naselja . naselja. verska. . uzroci i posledice).Dru tvenoekonomske odlike Evrope: stanovni tvo.Pojam privrede i podela na privredne delatnosti i grane.Predstavljanje geografskih sadr aja na kartama. uticaj prirodnih i dru tvenih faktora na razvoj privrede. . veli ina i geografski polo aj.Pojam ekumene.Pojam klime.Integracijski procesi u Evropi i podela na regije. . Ju na Evropa (14) . III GEOGRAFSKA SREDINA I LJUDSKE DELATNOSTI (3) . prirodna bogatstva i privreda. . . osnovni tipovi i zna aj.

Monako. San Marino. Vatikan. klimatska i vegetacijska obele ja. . naselja. . .Bosna i Hercegovina i Hrvatska. prirodna bogatstva. privreda i politi ka podela Ju ne Evrope. Zapadna Evropa (6) . . prirodna bogatstva.Makedonija i Albanija. . hidrografske karakteristike.Pribalti ke zemlje. .DZ Srbija i Crna Gora. .Dru tvenoekonomske odlike Ju ne Evrope: stanovni tvo.Dru tvenoekonomske karakteristike: stanovni tvo. naselja.Bugarska i Gr ka. .Alpske zemlje.Francuska.Dru tvenoekonomske karakteristike: stanovni tvo.Pirinejsko poluostrvo: panija i Portugalija. Dr ave na Balkanskom poluostrvu: . prirodna bogatstva.. . .Geografski pregled ostalih dr ava Ju ne Evrope: Andora.Prirodnogeografske karakteristike: vertikalna i horizontalna razu enost evropskog kontinenta. Srednja Evropa (8) . Malta i evropski deo Turske. hidrografske karakteristike. privreda i politi ka podela Srednje Evrope.Prirodnogeografske odlike Ju ne Evrope: vertikalna i horizontalna razu enost evropskog kontinenta.Prirodnogeografske karakteristike: vertikalna i horizontalna razu enost evropskog kontinenta. naselja. . . klimatska i vegetacijska obele ja. Severna Evropa (4) . privreda i politi ka podela Zapadne Evrope.Apeninsko poluostrvo: Italija.Podunavske zemlje. . .Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije i Severna Irska. hidrografske karakteristike. klimatska i vegetacijska obele ja.

. prirodna bogatstva.uslovi u kojima se realizuje nastavni predmet. . . klimatska i vegetacijska obele ja. prirodna bogatstva. privreda i politi ka podela Severne Evrope.Dru tvenoekonomske karakteristike: stanovni tvo. GODI NJA SISTEMATIZACIJA GRADIVA (2) OP TE NAPOMENE Nastavni program GEOGRAFIJE za esti razred osnovnog vaspitanja i obrazovanja oslanja se na savremena dostignu a i na perspektive razvoja geografske nauke.Dru tvenoekonomske karakteristike: stanovni tvo. .iskustva i preporuke geografske stru ne javnosti. naselja. Ste ena znanja i ve tine u enici e primenjivati u istra ivanju i analiziranju odre enih geografskih pojava i procesa.Prirodnogeografske karakteristike: vertikalna i horizontalna razu enost evropskog kontinenta. a primeren je interesovanjima i potrebama u enika. njene principe i njenu filozofsku osnovu.. privreda i politi ka podela Isto ne Evrope.opremljenost kola nastavnim sredstvima.Ukrajina. Pri izradi ovog programa polaznu osnovu inili su: .obrazovni. uva avaju i sistem geografije kao nau ne discipline.Prirodnogeografske karakteristike: vertikalna i horizontalna razu enost evropskog kontinenta. vedska. .op ti ciljevi i zadaci osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Isto na Evropa (7) . hidrografske karakteristike. Neophodno je zainteresovati u enike da u skladu sa svojim uzrasnim sposobnostima istra uju lokalnu sredinu i koriste ste ena znanja i ve tine.Ruska federacija. . njihovih potreba i interesovanja. hidrografske karakteristike.potrebe postizanja bolje ravnote e izme u uzrasnih sposobnosti u enika. . klimatska i vegetacijska obele ja. . . . vaspitni i funkcionalni zadaci savremene nastave geografije. naselja.vi egodi nja istra ivanja i analize programa geografije brojnih dr ava sveta. da pronalaze i koriste razli ite izvore informacija i da se osposobljavaju za samostalno u enje. .

58/04 i 62/04). Godi nji fond asova nije promenjen. aktivnosti. U koncipiranju nastavne teme nastavnik treba da vodi ra una o: . . a da se kod u enika podsti e radoznalost. kao i nastavni sadr aji koje bi trebalo obraditi. Sloboda i kreativnost nastavnika ispolji e se kroz samostalno planiranje i odre ivanje tipova asova. izbora nastavnih metoda. pojavama i procesima savremene geografske nauke koji su zna ajni i pogodni za uspe nije razumevanje ukupnih sadr aja i neophodni su u procesu daljeg u enja. Sadr aji op te geografije imaju poseban zna aj jer predstavljaju osnovu za kasnije izu avanje regionalne geografije i zato se njihovom izu avanju mora posvetiti posebna pa nja.rezultatima pra enja primene dosada njih programa.potrebama i interesovanjima u enika . to je od mnogostrukog zna aja. Nastavnicima se preporu uje orijentacioni broj asova po nastavnim temama.preporuke Internacionalne geografske unije i Srpskog geografskog dru tva.postupnom uvo enju i razvijanju geografskih pojmova. Od stepena usvojenosti ovih sadr aja u velikoj meri zavisi dalji rad na izu avanju geografije u starijim razredima. br. tehnika. Fond asova treba racionalno koristiti u skladu sa nastavnim sadr ajima. didakti kih sredstava i pomagala. . 62/03. Potrebno je da se izbegava verbalizam. .Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slu beni glasnik RS". 64/03.uzrasnim karakteristikama i mogu nostima u enika .pojmovima. Nastavnik mora da ima u vidu pomenute te ko e i da kori enjem razli itih nastavnih metoda i sredstava u ini ove sadr aje pristupa nijim u enicima i njihovom uzrastu i sposobnostima. Koncepcija programa zasniva se na: . sistemati nost i kreativnost. Na in ostvarivanja programa Nastavni program GEOGRAFIJE za peti razred tematski je koncipiran.nagla avanju uloge geografskih metoda u osposobljavanju u enika da logi ki misle. . Sadr aji op te fizi ke geografije su u velikoj meri apstraktni i te ki za u enike ovog uzrasta. . Sadr aji programa nastavnog predmeta geografije u petom razredu osnovne kole obuhvataju sistematsko izu avanje elemenata op te geografije.raspolo ivim nastavnim sredstvima.dosada njim nastavnim programima u Republici Srbiji.uslovima u kojima se realizuje nastavni predmet . pojava i procesa u okviru programskih sadr aja spiralno raspore enih u drugom obrazovnom ciklusu. a programsku strukturu ini pet nastavnih tema: ..

Nastavnicima se preporu uje orijentacioni broj asova po nastavnim temama. Uvod 2. kao to su: sastav i struktura atmosfere. Sun evom sistemu. Sadr aji matemati ke geografije treba da pru e u enicima predstavu o vasioni i vasionskim telima. Zemljine sfere . postanku Sun evog sistema. Nastavnicima se predla e da u okviru svake tematske celine obrade i odgovaraju e sadr aje iz lokalne sredine. njihovu kompleksnost i me usobnu zavisnost. vode i ra una o uskla enosti tih sadr aja sa temom koja se obra uje. Iz toga proizilazi da je fizi ka geografija tesno povezana sa dru tvenom geografijom i da one ine jedinstvenu celinu. klima. Godi nji fond asova nije promenjen. Kretanja Zemlje i posledice njenih kretanja 4. Osnovne fizi ko-geografske pojave i procesi ne mogu da se obrade u petom razredu. Prirodna sredina je u su tini splet tesno povezanih i me usobno uslovljenih komponenata koje .omota i. Vasiona i Zemlja 3. 3. da bi se uspe no obradila geografija dr ava i kontinenata. i klimatski tipovi. 2. egzogene sile i oblici reljefa nastali njihovim delovanjem. Ovako koncipiran program. njenim kretanjima i posledicama. Elementi op te geografije. postanku Zemlje. na njegovo delovanje na prirodu i na racionalno kori enje geoprostora. zbog toga se odre eni sadr aji prenose u eti razred. koji sa programom petog razreda ini kompaktnu celinu. U estom razredu osnovne kole nastavni program GEOGRAFIJE tematski je koncipiran. Regionalna geografija Evrope. enju karte u Fizi ka geografija svojim sadr ajima prou ava prirodu Zemljine povr ine. Prikazivanje Zemljine povr ine 5.1. Programom je predvi ena obrada pojedinih komponenata prirodne sredine. a na ovaj na in usvajanje nastavnog gradiva bi e potpunije a znanja i umenja trajnija. Pri tome treba ukazivati na zavisnost oveka od prirode. odnosno sveta. Na taj na in u enici mogu da prave pore enja odre enih nastavnih sadr aja sa njima poznatim i bliskim sadr ajima iz neposrednog okru enja. kao i nastavni sadr aji koje bi trebalo obraditi. Programsku strukturu ine etiri nastavne teme: 1. njenih sfera. Geografska sredina i ljudske delatnosti i 4. Sadr aji iz kartografije treba da doprinesu boljem poznavanju i kori prou avanju geoprostora. zemlji te i osnovni tipovi zemlji ta. klimatski elementi i faktori. Stanovni tvo i naselja na Zemlji. treba da pru i u enicima ovog uzrasta osnovna znanja iz fizi ke i dru tvene geografije.

Tako e. a da se ne insistira na njihovom zapam ivanju. pri emu treba naglasiti uticaj prirodnih i dru tvenih faktora na razvoj privrede. Pri uno enju rezultata merenja u a ku svesku. Te i te treba da bude na osnovnim odlikama stanovni tva. Osnovna znanja iz kartografije u enici su stekli u mla im razredima i petom razredu osnovne kole. Geografija stanovni tva i naselja na Zemlji koncipirana je tako da se njenom obradom uka e na najva nije demografske i demogeografske probleme ove anstva. raznim ure ajima i sl. koja treba da pru i mogu nost sagledavanja op tih karakteristika kontinenta. Pri izlaganju sadr aja o dr avama treba ukazati na neophodnost saradnje zemalja u regionu i na kontinentu.obnavlja delove gradiva koji su obra eni na asovima predavanja a odnose se na datu ve bu (definicija veli ine koja se odre uje i metod koji se koristi da bi se veli ina odredila). vreme. koje treba posebno naglasiti.ukazuje u enicima na mere predostro nosti kojih se moraju pridr avati radi sopstvene sigurnosti pri rukovanju aparatima. . Me utim. . elektri ni napon i sl. diskretno ih nadgleda i. na osnovu poznavanja kontinenta kao celine. istaknu bitne fizi kogeografske i dru tvenogeografske odlike dr ava koje uti u na razvoj njihovih privreda. U uvodnom delu asa nastavnik: . Prilikom obrade dr ava potrebno je da se. Na ovom uzrastu u enicima je potrebno ukazati na razli itost prirodne i geografske sredine na osnovu kojih se izdvajaju geografske regije.upoznaje u enike s mernim instrumentima i obu ava ih da pa ljivo rukuju laboratorijskim inventarom. treba ukazati na postoje e razlike u stepenu razvijenosti privrede dr ava Evrope. Posebno treba insistirati na kartografskoj pismenosti i upotrebi i sastavljanju geografske karte razli itog razmera i sadr ine. Preporuka je da se statisti ki podaci prikazuju samo ilustrativno ili komparativno. kao i na protivure nosti koje postoje izme u prirodnih bogatstava i nivoa razvijenosti njihove privrede. kao i na potrebu uva avanja razli itosti i tolerancije na svim nivoima. procenu gre ke treba vr iti samo za direktno merene veli ine (du inu. elektri nu struju. U okviru regionalne geografije predvi ena je obrada Evrope u celini. geoprostora i lokalne sredine. obja njava im i poma e. kao i na slo enost i podelu ljudskih delatnosti. Imaju i u vidu naru avanje ravnote e u prirodnoj sredini. a ne i za . dr ave su me usobno razli ite i u svakoj od njih su zastupljene odre ene privredne delatnosti i grane specifi ne za tu zemlju.). da bi se na osnovu toga jasnije mogle uo iti osobenosti pojedinih regionalnih celina i pojedinih dr ava Evrope. Sadr aji iz kartografije treba da doprinesu kori enju karte pri upoznavanju regija i dr ava Evrope. potrebno je ukazivati na prevenciju i na za titu prirode. kad zatreba. nastavnik aktivno prati njihov rad. Dok u enici vr e merenja. vrstama i tipovima naselja. .predstavljaju jedinstvenu celinu.obra a pa nju na injenicu da svako merenje prati odgovaraju a gre ka i ukazuje na njene mogu e izvore. elektri nim izvorima.

Metodska uputstva za druge oblike rada Jedan od oblika rada sa u enicima su doma i zadaci. nastavnik te inu zadatka prilago ava mogu nostima prose nog u enika i daje samo one zadatke koje u enici mogu da re e bez tu e pomo i. mirovanje. O re enjima doma ih zadataka diskutuje se na slede em asu. u enici e se ovom obliku nastave najvi e radovati. Procenu gre ke posredno odre ene veli ine nastavnik mo e da izvodi u okviru dodatne nastave. Ocenjivanje u enika samo na osnovu rezultata koje je on postigao na pismenim ve bama neprimereno je u eni kom uzrastu i fizici kao nau noj disciplini. a neka u operativnim zadacima. kako po sadr aju tako i po obimu. Nastavnik planira doma e zadatke u svojoj redovnoj pripremi za as. kretanje. putanja. re avanja kvantitativnih i kvalitativnih zadataka i laboratorijskih ve bi. stalnim obnavljanjem najva nijih delova iz celokupnog gradiva posti e se da ste eno znanje bude trajnije i da u enik bolje uo ava povezanost raznih oblasti fizike. put. Nedopustivo je da nastavnik od u enika.veli ine koje se posredno odre uju (elektri ni otpor odre en primenom Omovog zakona). Neka od tih znanja i umenja su navedena u ciljevima i zadacima predmeta. kao i osnovnu logiku i metodologiju koja se koristi u fizici pri prou avanju fizi kih pojava u prirodi. U enik se kroz usmene odgovore navikava da koristi preciznu terminologiju.znati i razumeti pojmove: fizi ko telo. ste enih na osnovu svih oblika nastave: demonstracionih ogleda. prilago en psihofizi kim mogu nostima u enika osnovne kole. vreme. Osnovna znanja i umenja u enika na kraju estog razreda Znati i razumeti U okviru funkcionalne pismenosti: . Budu i da je program. Ako nastavnik dobro organizuje rad u laboratoriji. pravac i smer kretanja . Istovremeno se obezbe uje da u enik po zavr etku osnovne kole zadr i u pam enju sve osnovne pojmove i zakone fizike. koji se prvi put sre e s fizikom. predavanja. kako bi u enici dobili povratnu informaciju o uspe nosti svog samostalnog rada. Pri odabiru zadataka. tra i samo formalno znanje umesto da ga podsti e na razmi ljanje i logi ko zaklju ivanje. Pra enje rada u enika Nastavnik je du an da kontinuirano prati rad svakog u enika kroz neprekidnu kontrolu njegovih usvojenih znanja. Po to jo nisu definisani standardi znanja i umenja u enika za pojedine razrede i cikluse. Doma i zadaci odnose se na gradivo koje je obra eno neposredno na asu (1± 2 zadatka) i na povezivanje ovog gradiva sa prethodnim (1 zadatak). nave emo osnovne zahteve znanja i umenja u enika na kraju estog razreda. brzina. razvija sposobnost da svoje misli jasno i te no formuli e i ne do ivljava fiziku kao nau nu disciplinu u kojoj su jedino formule va ne.

gustinu i pritisak..razumeti i opisivati pravolinijsko kretanje tela i pojavu inercije .umeti da se jasno izrazi re ima.) U okviru razvijanja sposobnosti za aktivno sticanje znanja o prirodnim pojavama kroz istra ivanje: . gravitaciono. elektri no. priru nik. tabelom i da se koristi jezikom matematike i fizike . zapreminu. centi i mili .koristiti promenljivu (slovo) za zapisivanje problema matemati kim jezikom.opisati re ima i slikom postupke i korake u istra ivanju U okviru razvijanja logi kog i apstraktnog mi ljenja: . . silu.razumeti da numeri ke vrednosti veli ina sa jedinicom mere predstavljaju poseban oblik informacija o pojavama i procesima realnog sveta . magnetno) i pojam pritiska ( vrstih tela i te nosti) U okviru razvijanja sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fizi kim pojavama kroz jednostavna istra ivanja: . merenjem i dr..umeti da prikuplja podatke posmatranjem.koristiti usmena i pismena uputstva za izvo enje ogleda .koristiti razli ite izvore informacija (ud benik. izraziti ih u jedinicama SI sistema i koristiti prefikse kilo. vreme. deci. popularnu nau nu literaturu. slikom. re avati problem i proveriti re enje U okviru sticanja znanja i razvijanja sposobnosti merenja razli itih veli ina: .odrediti srednju vrednost neke neposredno merene veli ine i odrediti srednju brzinu. masu.kori enjem odgovaraju ih mernih instrumenata izmeriti fizi ke veli ine: du inu.znati ta su merna jedinica i merni broj .izvoditi jednostavne eksperimente . Umeti U okviru razvijanja funkcionalne pismenosti: .razumeti silu kao meru uzajamnog delovanja tela (elasti no. Internet..znati pojam mase i gustine U okviru razumevanja fizi kih fenomena u prirodi i razvijanja fizi kih pojmova: .

U okviru razvijanja samostalnosti i sposobnosti za rad u grupi: . Redosled tematskih sadr aja u dodatnoj nastavi prati redosled odgovaraju ih sadr aja u redovnoj nastavi.nove sadr aje.oceniti rezultat nezavisno od merenja i ra unanja . Ukoliko u koli ne postoje tehni ki uslovi za ostvarivanje nekih tematskih sadr aja iz dodatne nastave. Programski sadr aji ove nastave obuhvataju: . u enje. grafi ki) dobijene podatke U okviru razvijanja logi kog i apstraktnog mi ljenja: . U okviru sticanja znanja i razvijanja sposobnosti merenja razli itih veli ina: . mogu se realizovati i teme za koje u enici poka u posebno interesovanje.) i .. Pored ponu enih sadr aja. . izvode preciznija merenja na slo enijim aparatima itd.svoje stavove braniti injenicama i primerima Dodatna i dopunska nastava Dodatna nastava iz fizike organizuje se u estom razredu sa po jednim asom nedeljno.izabrane sadr aje iz redovne nastave koji se sada obra uju kompleksnije (koristi se i deduktivni pristup fizi kim pojavama.izabrati i koristiti odgovaraju e merne jedinice zavisno od vrste i veli ine objekta merenja i da odabere i koristi odgovaraju i pribor za merenje .proceni i proveri smislenost rezultata merenja i ra unanja U okviru razvijanja sposobnosti za primenu znanja iz fizike: . koji se naslanjaju na program redovne nastave. rade se te i zadaci.koristiti razli ite pristupe u razumevanju i predstavljanju problem-situacija i razlikuje bitne od nebitnih informacija. formuli e pitanja. ivotne situacije. .primenjivati ste ena znanja u razli itim situacijama (igra.saslu ati druge. ali se odnose na slo enije fizi ke pojave ili na pojave za koje su u enici pokazali poseban interes.planirati i realizovati jednostavna istra ivanja. Korisno je da nastavnik pozove istaknute stru njake da u okviru dodatne nastave odr e popularna predavanja. nastavnik bira one sadr aje koji mogu da se ostvare. samostalno iskazivati svoje ideje i u timu razmenjuje znanja i iskustva. .opisivati i prikazivati (tabelarno. tra i odgovore i izvodi logi ke zaklju ke. prepoznavanje opasnosti).

koji su posebno zainteresovani za fiziku.Dopunska nastava se tako e organizuje sa po jednim asom nedeljno. Cilj dopunske nastave je da u enik. . Nju poha aju u enici koji u redovnoj nastavi nisu bili uspe ni. mogu se organizovati kroz razne sekcije mladih fizi ara. stekne minimum osnovnih znanja iz sadr aja koje predvi a program fizike u osnovnoj koli. uz dodatnu pomo nastavnika. Slobodne aktivnosti u enika .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful