Berze i finansijska tržišta

Oblasti za ispit: 1. Pojam berze 2. Mesto i predmet trgovanja 3. Pravila trgovanja 4. Učesnici u trgovanju 5. Promptna i terminska trgovina 6. Nastanak i razvoj berzi 7. Način rada berze (krug pre centra, status i funkcija, centar zajedničkog poslovanja...) 8. Kontrola trgovanja 9. Poslovi na reč 10.Berza na pločniku i koncentrični krugovi 11.Spontanost nastanka berze 12.Usklađenost sa okruženjem 13.Poverenje među igračima 14.Sigurnost poslovanja 15.Država i berza 16.Vrste berze 17.Četri ključne funkcije berze 18.Listing 19.Trgovanje 20.Zloupotreba na tržištu 21.Kliring i sladiranje 22.Centralni registar - pojam 23.Klirinška kuća 24.Margine 25.Kontrola i nadzor 26.Komisija za hartije od vrednosti - osnovni pojmovi 27.Informisanje - pojam i tumačenje

Prof.dr Vladislav Zekić

Novi Sad, 2009

kasnije ni uzorci nisu bitni jer su osobine robe poznate svim trgovcima čime su stvoreni uslovi za pojavu berzi. Trgovinu obavljaju posrednici kupci i posrednici prodavci.Učesnici u trgovanju u berzanskoj trgovini mogu učestvovati samo ovlašćena lica . Kod nas berza je definisana kao. Kod nas je promtna trgovina odmah a najkasnije u roku od 5 dana.mesto na kome ovlašćena lica trguju standardizovanom robom po utvrđenim pravilima. naziva se i globalna berza. Kod nas je to u roku dužem od 5 dana. zlatom. način trgovanja I učesnici u trgovanju. Do 70. isto kao i u kontroli primene i sankcionisanju odstupanja od njih. na berzi se trguje na reč koja je bila obezbeđena poverenjem I ugledom. kao idr poslove u skladu sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. 5. predmet trgovanja. a zaradu ostvaruju na osnovu razlike u ceni).u početku su to bili skupovi nekoliko principa koji su regulisali odnose između trgovaca. br trgovaca raste i količina robe se uvećava.Promptna i terminska trgovina. u prošlosti su organizovani vašari gde su se okupljali trgovci koji su kupovali i prodavali robu. pravila trgovanja i učesnici u berzanskoj trgovini. zakazuju se sastanci na kojima prisustvuju samo oni koji ispunjavaju određene uslove. Berzanski posrednici zaključuju poslove za berzanskim pultom po utvrđenim uslovima i pravilima berze. naziv berze vezuje se za porodicu Van den Beurse iz Briža koja je prvo u dvorištu posle u prostorijama održavala sastanke trgovaca. devizama. razvitkom trgovine ovo poverenje se institucionalizuje i biva zamenjeno mrežom pravila za trgovanje .promtni poslovi. predmet. prvo su nastale robne berze a kasnije efektne. 1 pariska i 1 londonska berza.1.plaćanje i isporuka kupljenog berzanskog materijala vrši se odmah posle zaključenog posla. trgovalo se valutama.do njegove standardizacije dolazi zbog potrebe za jednostavnim procesom trgovine.Mesto i predmet trgovanja.uvek na istom mestu i u isto vreme. U poslednje vreme obuhvata se i način trgovanja preko kompjuterskih mreža. Predmet trgovanja. Terminski.elementi su: mesto. sa razvojem industrijske proizvodnje i jačanjem gradova. GLOBEX. Terminski poslovi se zaključuju zbog zaštite interesa učesnika u trgovini i zbog špekulativnig razloga. za berzu je bila sinonim zgrada u kojoj je smeštena .važilo je pravilo koje je pratilo berzansku trgovinu . 4. radila je do 2 sv rata posle čega je ukinuta. umesto vašara organizuju se sajmovi sa uzorcima.Pojam berze. U donošenju uzansi berze su dobrim delom samostalne. trgovina dobija veći značaj.ih god. razvoj kompjuterske tehnologije dovodi do novog pravila. pravila – berzanske uzanse obuhvataju propise koje se odnose na samo trgovanje i odnose između učesnika u trgovanju. beogradska berza je osnovana 1894 i bila je mešovitog tipa.uzansama koje svako mora unapred da prihvati ako želi da trguje na berzi. 2. a danas su ogranak trgovačkog prava. Prema načinu trgovanja postoje brokeri (trguju u tuđe ime i za tuđi račun uz naplaćivanje provizije) i dileri (u svoje ime i za svoj račun.Nastanak i razvoj berzi .poznata mreža koju su stvorile dve čikaške. hart od vredn. uz ove uzanse propisuju se standardi za predmet trgovanja. 3.Definicija berze sadrži nekoliko osnovnih elemenata: mesto trgovanja. . Mesto trgovanja se razvijalo od tržnice do globalne elektronske mreže. Zbog toga pri njima rade i posebni berzanski sudoviarbitraže.plaćanje i isporuka kupljenog berzanskog materijala se odvija posle izvesnog vremena nakon zaključenja ugovora na berzi.stalno i svuda i uz pomoć kompjuterskih veza moguće je da se trguje na bilo kojoj berzi u mreži. rad je obnovljen 1989 god.osnovane u drugoj polovini 15 veka.berzanski posrednici. Pravila trgovanja .pravno lice koje ima dozvolu za rad komisije za hartije od verdnosti i koje obavlja poslove organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima. 6.

stepen ovlaščenja opada u svakom narednom krugu. vlasnik uvek misli da su dividende niske. Dvadesetih godina nastaju elementi berzanskog centra kad su posrednici iznajmili prostorije u zgradama iznad sastajališta. od početka je bio zatvoren a pristup ograničen pa su se pojavila mesta na berzi koja se godišnje prodaju.u centru poslovanja su službe koje služe za što jednostavniju i efikasniju trgovinu. dnevni uvid u stanja na računu služio je kao garancija za obaveze na parketu a danas je to kliring koji vode klirinške kuće. reinvestiranje je do min granice samo da se berza održava u životu. vlasnika zanima samo dividenda. ovo je nemoguće rešiti osim ako se f-ja i status ne spoje u jedno. Manipulacija predmetom trgovanja obuhvata način smeštaja robe. starije berze su imale sopstvene službe za proveru kvaliteta i količine robe. mora da ostvari dobit i pre godišnje podele dividendi. berze razvijaju obračunsku i garancijsku funkciju. gde se smeštaju prvi činovnici na berzi koji primaju naloge i prenose posrednicima na ulici. korist koju preduzeće ima od berze je ulazak u prvi krug trgovanja što ako se zanemari dolazi do sukoba između vlasnika berzi i posrednika.posao na berzanskom parketu mogao se obavljati samo na reč.prvi krug se formirao kad su se posrednici okupljali na raskrsnici u Njujorku I mogli su se videti na ulici kako trguju. a sigurnost zahteva da se u svakom trenutku tačno zna čime se trguje i kakvog je to kvaliteta. u centru je berza sa svojim službama. Kontrola trgovanja. kod mnogih berzi država je suvlasnik. a članove arbitraže obično biraju osnivači berze. članu berze je korist organizacija trgovanja iz koje on vuče dobit za sebe.f-ja trgovca tj posrednika je iznad statusa osnovača tj vlasnika.sistem garancija i mehanizam kontrole su razvijeni preko klirinške kuće. .F)berza na pločniku i G)koncetrični krugovi 8. najširi krug je samo tržište. on može da ugrozi berzu i dovede do prestanka. Poslovi na reč. Način rada berze obuhvata i: D)kontrola trgovanja . zakupljuju i propisan je tačan br mesta ovlašćenih igrača koji imaju pravo pristupa berzanskom parketu. pravila ponašanja su striktna i obuhvataju svaku pojedinost.E)poslovi na reč .Organizacija berze je slična koncentričnim krugovima. A)krug pre centra. svaki akter je pod stalnom kontrolom organa berze. kontolu predmeta trgovanja.Sali za trgovanje u kojoj se ističu ponuda i tražnja i zaključuju poslovi. B)status i f-ja. Kontrola obuhvata one koji trguju i ono čime se trguje. pretovar…. od centra šire se akteri koji su u najbližem krugu najmalobrojniji i imaju najveća prava. kog kvaliteta i u kojim količinama jedino može da bude predmet trgovanja što je dovelo do standardizacije koja je unela red i izvesnost. Ova pravila čine berzansko pravo. u tim kancelarijama činovnici su preuzeli I vođenje računa posrednika I dnevno saldiranje posrednika. arbitraže čije odluke važe za igrače na berzi. a članovi da je interes potisnut. Odluke isključenja i kazne za prestupe donose berzanski sudovi tj. Ovo je uberzansku igru uvela ovlašćena skladišta koja sa robom postupaju u skaldu sa berzanskim standardima a skladišta se nalaze u velikim lučkim centrima.Način rada berze. formiranje u količine i način preuzimanja i otpreme.Američka berza. 9. od samog isticanja ponude I tražnje I zaključivanja poslova do etičkog kodeksa posrednika. uzanse propisuju kakve osobine mora da ima predmet trgovanja. Berza na pločniku. C)centar zajedničkog poslovanja. mehanizam prikupljanja… a na robnim berzama i skladištenje robe. 10. danas centar svake berze mora da obezbedi sve što je neophodno da bi trgovci na parketu mogli da se pogađaju oko cene. Brzina i efikasnost vode tome da se odredi koja roba.7.činili su ga trgovci koji su se sastajali uvek na istom mestu i u isto vreme određujući pravila za trgovanje.

na berzama se trguje Predmetima trgovanja koji su u njihovom neposrednom okruženju. Nju tehničari nazivaju savršenim proizvodom. Unapređenjem u ostale segmente i sa formiranjem prvog kruga ovlašćenih igrača nastaje berza kao institucija. Poverenje među igračima. Ove hartije od vrednosti su učinile jednu berzu privlačniju od druge za igrače. trgovci terminskim ugovorima koji imaju pravo zaključivanja poslova. a nastala je na poverenju i težnji ka sigurnosti. fungibilne robe postale su prvi predmet poslovanja davno pre pojave prve institucije berzi I žitarice su i danas primat. Prvi u drugom krugu trgovanja oko berzanskog centra nalaze se berzansi posrednici ali bez prava učešća na zvaničnim sastancima I zaključivanje poslova na njima. berze su razvile kreiranje izvedenih hartija od vrednosti prema razvoju i potrebama okruženja.posrednika da osiguraju svoju delatnost i netržišne rizike svedu na minimum. spontanost berzu vezuje za zbivanja u okruženju i ona mora ostati vrhunski proizvod u okruženju kao i u momentu nastanka. . zatim savetnici za investiranje u terminske ugovore a četvrete su firme koje upravljaju otvorenim računima za investiranje na tržištu. berza ne trpi diktate van ekonomske sfere i sve što se na njoj radi mora biti zasnovano na potrebama tržišta.Koncetrični krugovi.sastanci prvih trgovaca organizovani su sa ciljem povećanja sigurnosti poslovanja. u procesu institucionalizacije sigurnosti razlikuju se 2 procesa: 1)napor onih koji su se udružili u berzu. 2) aktivnost države prema berzi. slomovi podstakle su državu da se umeša u neke oblasti koje su do tad bile domen autonomnog berzanskog prava. 11. Oduzimanje jednog od ova dva elementa dovodi do urušavanja berze. Razvijanje okruženja počinje relativno rano sa nastankom prvih institucija berze koje su zaslužne za standardizaciju i unapređenje prometa. 12. Berza I nastaje između trgovaca I tržišta I njihova efikasna saradnja doprinosi smanjinju rizika poslovanja. Na razvijenim tržištima npr u SAD-u uz same čikaške berze su njihovi članovi tj. čijem efikasnom povezivanju doprinosi berza.ona mora da postoji sa svim pripadajućim osobinama ili se o njoj ne može govoriti.Berza je nastal iz samog tržišta.berze utiču na razvoj okruženja. spontano u početku a kasnije postaje složenije i biva preuzet od strane posebnih organa berzi. zato se ona može smatrati savršenim proizvodom jer funkcioniše samo ovakva kakva je.Usklađenost sa okruženjem. Učesnici u drugom krugu služe kao veza šireg tržišta sa ovlašćenim igračima na berzanskom parketu. Posle Velike ekon krize država se direktno meša u ono što je do tad bilo autonomno berzansko pravo. pronever. Na manje razvijenim tržištima iza prvog krga je otvoreno tržište gde posrednici nalaze klijente. 13. iza njih su posredničke firme. kada neberzanski i neekonomski faktori počnu da menjaju procese na berzi ona se guši. iz njegovih potreba. ovaj proces se štiti berzanskim pravom i autonomnim berzanskim sudstvom. Na taj način prikupljaju se slobodna sredstva na tržištu I preko sistema berzanskog poslovanja kanališu se u odrđenim pravcima. Povezuju se ili samostalno izgrađuju prateće delatnosti. Na ivici je najšire tržište sa krajnjim potrošačima. unapređuje ekonomiju.Berze ne poznaje međustanja ili pokušaje drugačijeg organizovanja.Spontanost nastanka berze. Institucionalizacija poverenja je proces koji se odigrava između učesnika u trgovanju. Posredne i neposredne institucionalizacije vremenom se stapaju u neposrednu poprimajući oblik zbirki pravila. 14. jačanje tržišta u novom veku razvilo je berze i širenje po gradovima zapada. Berze su iskoristile svoje autonomno pravo da institucionalizuju poverenje i sigurnost. podižu proizvodnju na nivo viših standarda.velike krize. igrači na berzi uvlače državne i dr institucije ekonomskog sistema u mini-sistem berze.Sigurnost poslovanja. Veliki je značaj berze za razvoj okruženja. u SAD-u je to počelo osnivanjem komisije za HOV.takva kakva je nastala jedino može da funkcioniše. Proces standardizacije je dvosmeran.svaki naredni krug igrača dalji od centra ima manje prava u procesu trgovine.

18. Njegov zadatak je da obezbedi da se na berzi nađu što kvalitetniji predmeti trgovanja. Zbog toga se njihov značajan deo svodi na kreiranje specificnih berzanskih dokumenata .uparivanje ponude I tražnje I zakjučivanje poslova. uslova rada) E)broj članova-postoje berze kod kojih je strogo određen broj članova I ne može se povećavati. F)raznovrsnost predmeta (specijalizovane I mesovite berze). 20. srce njene delatnosti jeste trgovanje.druga funkcija berze. Da bi se obezbedilo nesmetano odvijanje berzanskog trgovanja neophodno je sprečiti bilo kakve zloupotrebe koje se mogu pojaviti na berzi. U ovom segmentu delatnosti mora se obezbediti prikupljanje naloga ponude I tražnje.Država i berza. ali nije mogla da se razvija bez nje. pošto berza ne sme sama da trguje :organizacija trgovanja za članice .moguće je da postoje paralelno ali ne i da jedan sistem bude hijerarhiski nadređen drugom jer to ugrožava njihove osnovne funkcije. direktno učestvuje u trgovini onim predmetima i u onim trenucima koje određuje kao ključne za privredu.Trgovanje . Zato berze organizuju stalne kontrole I sprečavaju nedozvoljene aktivnosti koje ugrožavaju regularnost I efikasnost trgovanja. zaokružen sistem. Razvoj domaćeg tržišta takođe sve viče skreće pažnju na moguće probleme ovog tipa. I ovaj deo berzanskih aktivnosti mora da bude strogo formalizovan I standardizovan. berzanska tabla ponude I tražnje I konačno neophodna je zakjučnica kao specifični berzanski kupoprodajni ugovor. Ovlašćena lica koja vrse kontrolu odgovorna su su za nadzor svih aktivnosti koje se odnose na trgovanje hartijama od vrednosti. Berza je organizam. Kontolorna i regulatorska uloga države pogađa sve segmente berzi od organizacije preko igrača do fiksiranja cenovnih i kursnih kretanja.Listing-idući tehnološkim redom prva od funkcija je listing. privatne – osnivaju ih akcionari I nazivaju se samostalne I mešovite – osniva država a članovi obezbeđuju imovinu I način poslovanja. Rast obima trgovanja čini da se država umeša sa stanovišta sve prisutnog kontrolora.15. Tako se uz robne berze u ovom delu procesa berzanskog poslovanja vezuju službe za proveru kvaliteta I kvantiteta robe. 16. Regularnost berzasnskog trgovanja u . monopolizacijom članstva postiže se privilegija trgovanja na berzi.Berza je nastala bez pomoći države. Osnovni cilj nadzora tržišta je obezbeđivanje jednakih uslova za sve učesnike.Vrste berzi-u literaturi se najcesce nalaze sledeci kriterijumi kao osnov za klasifikaciju berzi: A)predmet trgovine(postoje robne – trguje se standardizovanim proizvodima I finansijske – na njima se trguje derivatima) B)način nastanka(spontane –spostansot ključna karakteristika berzi I zasnovane na zakonu) C)cilj poslovanja(profitne – dele među svojim članovima profit I neprofitne – ne dele profit koji je nastao iz poslovanja) D)priroda položaja (javne – osniva država a posrednici su državni činovnici. Na robnim berzama ova funkcija se iscrpljuje u obezbeđivanju određenog kvaliteta I količine robe kojom se na berzi trguje.najpoznatiji primer velikog kraha njujorške berze 1929.Zloupotreba na tržištu . Od dokumenata na berzi su u trgovanju neophodni: nalog ponude I tražnje odnosno nalog za kupovinu I prodaju.svojevrsnih obrazaca dok se drugi deo sastoji u propisivanju postupanja sa tim dokumentima. 19. Kao pozitivne tako i negativne pojave kad se jednom steknu šire se u koncentričnim talasima.ovlačćene posrednike.problemi manipulisanja tržištem I korišćenja povlašćenih informacija u trgovanju u većem ili manje obimu potresaju sva svetska finansijska tržišta. Četiri kljucne funkcije berze su:1 listing 2 trgovanje 3 kliring I saldiranje 4 informisanje. U okviru berze država se pojavljuje dvojako. država je drugi takav sistem složeniji i poseban. Starije berze su razvile sopstvene službe preko kojih su čak uspele da berzanski standard robe postane reperni standard na određenom tržištu koje berza svojom aktivnošću pokriva. 17.

Komisije može da pregleda akte. Takodje vode se I računi pojedinih predmeta trgovanja. Valja istaći da se u kliringu I saldiranju vode računi svih učesnika u trgovanju. Tendenciju koja predhodi siroj integraciji predstavlja nacionalna konsolidacija registara hartija od vrednosti. direktor i nadzorni odbor.Kontrola i nadzor –Kontrolom se obezbeđuje sigurnost stabilnost i zakonitost berzanskog poslovanja. Za kontrolu i nadzor na BG berzi su zaduženi berzanski kontrolor. pravilnik o listingu I kotaciji itd. Razvijeni oblik KK podrazumeva sledeći put na berzi: klijent daje nalog brokerskoj firmi. infrastrukturni resursi.danas predstavljaju pored depozitarnih institucija I klirinske kuce. To je bona fidae depozit kojim učesnik dokazuje spremnost da odgovori svim obavezama koje ugovori u transakcijma uključujući i dodatne margine poznate kao dodatna margina. Računi se saldiraju dnevno. a svaki može da povuče višak sredstava iznad utvrđenog minimuma. 25.Na kraju svakog poslovnog dana svaka transakcija u trgovini saldira se u berzanskoj klirinškoj kući.Kliring I saldiranje . zaustavlja i odobrava nastavak trgovanja. Kada učesnik u trgovanju otvara fjučers poziciju. Iznos margine se utvrđuje tako da pokriva bar jedan dnevni limit promene cene berzanskog materijala. Poželjno je da ovakva skladišta budu po celoj teritoriji tržišta kako bi preuzimanje robe bilo što jednostavnije I lakše. izveštavanje o trgovanju. 21.statut. Kontrolor: vrši nadzor i kontrolu toka trgovine. Sama skladišta moraju da zadovolje određene kriterijume u svom poslovanju kako bi mogla da uđu u mrežu ovlašćenih berzanskih skladišta. nalog se uparuje i transakcija zaključuje. podzakonskim aktima kao I aktima koje usvaja sama berza. brokerska firma otvara nalog i predaje ga na berzu. kao što su . šalje poruke svim učesnicima pojedinačno. pravni okvir. prikupljanje i održavanje margina. KK odgovara za solidnost svake transakcije i njeno efektuiranje.Klirinška kuća.našim uslovima regulisana je zakonima. Berzansku kontrolu sprovode sama berza i država. pravila poslovanja.Sluzi kao specijalizovana institucija koja se bavi registracijom izdatih hartija od vrednosti. Tako se uspostavlja dvojno računovodstvo. poništava naloge pojedinih članova Berze. 24. Uloge: vođenje računa svih igrača na berzi. praćenje i nagledanje finansijskog dela trgovanja. KK preuzima dokumentaciju o zaključenim transakcijama. poslovne . Depozit treba da pokriva giubitke koji mogu da se pojave tokom uobičajene dnevne trgovine. Pretpostavke za uspešnu kontrolu: ljudski resursi. Obaveštenje je obavezno za 2 parametra: obim trgovanja.Margine –novčani iznos koji prodavci i kupci ostavljaju kao depozit na računu KK. trgovanje se prekida i vrši se saldiranje margina. To znaci da su njihove funkcije obavljanje registracije emisije I vlasnistva nad hartijama od vrednosti kao I kliring I saldiranje transakcija obavljenih po osnovu trgovanja sa hartijama od vrednosti.Posao koji se zaključi zahvaljujući drugoj funkciji –organizaciji trgovanja mora da bude saldiran. uplaćuje depozit kod KK-početna margina. Cilj je da sve zemlje koje imaju vise registara hartija od vrednosti izvrse nacionalnu konsolidaciju formiranjem jedinstvenog centralnog registra hartija od vrednosti uz obuhvatanje svih njegovih osnovnih funkcija. organizovanje i obezbeđivanje fizičke isporuke predmeta trgovanja. a transportni troškovi bi bili niži. 22.Centralni registar. suspenduje trgovanje. Tu počinje delokrug treće funkcije berze: kliring I saldiranje. Kliring vodi računa o tome da u određenim skladištima bude dovoljno robe kojom se na berzi trguje. 23. Ima obavezu da dnevno objavljuje zbirne podatke o trgovanju. Kada se dostigne utvrđena granica. nepokrivena ponuda i tražnja.

kotacijama na berzi. da svim investitorima budu dostupne informacije o finansijskim instrumentima i tržištu i 3. Finansijska nez.knjige i zahteva informacije o pojedinim pitanjima značajnim na rad Berze. uređenje tržišta kapitala. investicione kompanije i investicioni savetnici. kreiranje i usvajanje Memoranduma o razumevanju čija je svrha da omogući razmenu informacija nacionalnih komisija. zaštitu privatne svojine u obliku korporativnih i dužničkih HOV. nadzor. Tokivi informacija je proces u okviru koga se ostvaruje f-ja informisanja. off line. U nadležnosti Uprave za fin. brokerska kuća. Informisanje je f-ja berze koja prožima njenu delatnost od početka do kraja. Nadležnosti se odnose na: oblast korporativnog upravljanja u akcionarskim društvima. sudovi. To je instrument osnovne berzanske delatnosti odnosno trgovanja u kojoj treba znati da bi se predvidelo i predvideti da bi se moglo trgovati na najbolji način. prati opisanu strukturu i učesnike-delove te strukture.početnoj srednjoj zaključnoj ceni .kliring. pravo na privatnu svojinu. Informisanje. zaštita investicija u finansijske instrumente. Duh ova dva zakona sažimao se u 2 principa: kompanije koje emituju HOV i oni koji trguju i organizuju trgovanje HOV. tržište je da: uređuje tržište. zaključenih poslova .-određuje se odnos komisije sa drugim institucijama. Informisanje obezbeđuje dvostarnu komunikaciju berze i tržišta.Nosioci prometa su brokerske i dilerske kuće. materijalu kojim se trguje. Pored ova d2 zakona osnovu za uređenje tržišta kapitala činili su zakoni kojima su regulisane dužničke hartije od vrednosti i njihovo prometanje. nadgleda ga.a tržište pruža sve prednosti uređenog trgovanja. trgovanje podrazumeva mogućnost pružanja usluga kao što su: rutiranje naloga. licencira učesnike na njemu.berza ima obavezu da organizuje informacioni sistem radi obaveštavanja javnosti o: obimu ponude i tražnje. .a kasnije Zakon o komisiji za vrednosnice i berze. Održavanje integriteta fin tržišta. Svaki činilac nekog sistema postoji samo ukoliko i u onoj meri u kojoj poštuje ovaj princip. trž.trgovanje. 3 celine elektronskog sistema su: trgovanje. Suština berze nije protok informacija nego sistem uređenog i bezbednog trgovanja. Prva komisija za HOV je komisija za vrednosnice i berze SAD. 2.personalna nez. automatsko izvršenje trgovine i elektronsko širenje informacija. kontroliše i kažnjava učesnike na tržištu. Učesnici: aktivni-oni koji neposredno koriste proizvodne f-je informisanja u svojoj delatnosti.Samo regulisanje u najvećem broju zemalja sprovodi nezavisna državna ustanova-komisija za HOV. Ako bi mu trebalo odrediti početak onda on počinje od samog tržišta. Tu se stiču 2 od 3 osnovna noseća stuba svakog demokratskog društva :pravo na slobodu. 26.informisanje. Osnovni zadatak AMFa (Uprava finansijskog tržišta) :1. Elektronsko trgovanje obuhvata široku lepezu sistema od jednostavnih usluga transmisije naloga do potpunog izvršenja naloga i dostavljanja informacija.banke. 27. Odvajanje f-je informisanja podrazumeva korišćenje određenih sredstava za prenos informacija.vlada. 1933. Tako berze pozicionira na tržištu.Komisija za HOV-Uloga komisije je: regulisanje tokova na tržištu kapitala vodi se preko nosilaca i institucija u kojima se oni stiču. Međunarodna organizacija komisija za HOV je dala 2 ključna doprinosa: usvajanje ciljeva i principa regulisanje tržišta HOV. Kompjuterski sistemi i mreže omogućili su trgovanje koje je prostorno izmešteno. Trojaka nezavisnost komisije: institucionalna nezavisnost-obezbeđuje se činjenicom da je komisija osnovana ustanova sa tačno utrđenim nadležnostima. poštovanje ugovora može se pratiti od najranijih pisanih pravnih spomenikaHamurabijev zakon. Sistem berzanskog poslovanja obuhvata listing. Zaštita trgovaca. El. Tri pravca kojima informacije idu od berze zaokružuju proces ostvarivanja f-je informisanja (tržište. Karak nadzora trgovanja: on line. Trgovina podrazumeva slobodu kretanja i sigurnost imovine.-komisije ne smeju biti vezane za državni budžet. usvojen Zakon o HOV. pasivni-oni koji u svojoj delatnosti rezultate f-je informisanja moraju da koriste kada se za to odluče. berza) . izveštavanje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful