Teorijski podsetnik za četvrti dvočas računskih vežbi

FIZIKA TEČNOSTI

Osnovni pojmovi

Nestišljivost tečnosti
Jedna od karakteristika tečnosti je da su one mnogo manje stišljive nego gasovi, odnosno njihova stišljivost je
uglavnom zanemarljiva. U zadacima ćemo obrađivati uvek slučaj idealne tečnosti, koju možemo smatrati nestišljivom,
što znači da određena masa tečnosti zauzima uvek istu zapreminu, tj. gustina takve tečnosti ostaje konstantna u
prostoru i vremenu.

Dejstvo sile potiska

Sila potiska deluje na svako telo ukoliko je ono potpuno ili delimično potopljeno u fluid. Ova sila ima isti
pravac kao i sila teže, ali je suprotnog smera, tj. usmerena je uvek tako da istiskuje telo iz tečnosti. Po intenzitetu je
brojno jednaka težini telom istisnute tečnosti: F p = ρ 0 gV , (ρ0 je gustina tečnosti, a V r
- zapremina potopljenog dela tela, odnosno zapremina istisnute tečnosti). Poput Fp
gravitacione sile, i sila potiska je konzervativna, tj. rad ove sile ne zavisi od oblika
putanje kojom se telo kretalo, već samo od početnog i krajnjeg položaja tela.
ρ0 mg
r

Hidrostatički pritisak
Hidrostatički pritisak je pritisak u tečnostima koje miruju. On se povećava sa povećanjem dubine tečnosti. To
je posledica postojanja sile teže. U tačkama na površini tečnosti u otvorenom sudu, pritisak je jednak atmosferskom.
Unutar tečnosti, na nekom nivou, pritisak je veći od pritiska na slobodnoj površini, zato što je sila pritiska tada veća za
iznos težine stuba tečnosti koji se nalazi iznad posmatranog nivoa.

Primer 1
pa

Intenzitet sile pritiska u tački A je: FA = p a S , gde je S površina poprečnog

A
preseka bazisa suda.
Pritisak u tački A je: p A = pa
h
Intenzitet sile pritiska u tački B je: FB = FA + ρghS
B
F
S Pritisak u tački B je: p B = B = p A + ρgh = p a + ρgh
S

Primer 2
veza sa vakuum pumpom
p
pritisak u tački A: p A = pa
B pritisak u tački B: p B = p
pa
h1 pritisak u tački C: pC = p B + ρgh1
A C Pošto je pritisak u homogenoj mirnoj tečnosti isti u svim tačkama
koje su na istom nivou, onda važi i: pC = p A
h2
Iz poslednje dve relacije sledi: p B + ρgh1 = p a
D
pritisak u tački D:
p D = pC + ρgh2 = p B + ρg (h1 + h2 ) = p a + ρgh2
 Protok, jednačina kontinuiteta i Bernulijeva jednačina kod
stacionarnog strujanja idealne (nestišljive i neviskozne) tečnosti
Pri stacionarnom strujanju, u svakoj tački toka je vektor brzine fluida konstantan u vremenu.

Protok
Zapreminski protok je brojno jednak zapremini fluida koja protekne kroz jedinični presek u jedinici vremena:
∆V S υ ∆ t
QV = = = Sυ
∆t ∆t
Analogno je maseni protok brojno jednak onoj masi fluida koja protekne kroz jedinični presek u jedinici vremena:
∆m ρ∆V
Qm = = = ρQV = ρSυ
∆t ∆t

Jednačina kontinuiteta
Za stacionarno strujanje idealnog fluida važi da protok ostaje konstantan kroz svaki poprečni presek strujne
cevi: QV = const i Qm = const , pa je ispunjeno: Sυ = const . Sledi da se na užem delu strujne cevi brzina toka
povećava, a na širem delu – smanjuje.

primer: r r
S1 υ1 S2 υ2

S1υ1 = S 2υ 2

Bernulijeva jednačina
Bernulijeva jednačina predstavlja zakon održanja energije jedinične zapremine idealnog fluida pri stacionarnom
strujanju duž strujne cevi u gravitacionom polju. Polazeći od relacija koje povezuju mehanički rad sa promenom
energije proizvoljno uočenog delića fluida ( Anekonz = ∆Emeh ili A
spolj sila
= ∆E k ), dobija se da za dva proizvoljna
preseka cevi važi: p1 + ρυ + ρgh1 = p 2 + ρυ + ρgh2 . Svaki član ove jednačine ima dimenzije pritiska, pri čemu
2 2
1 2

2 2
ρυ 2
član u stvari predstavlja kinetičku energiju jedinične zapremine fluida na datom preseku strujne cevi, a član
2
ρgh potencijalnu energiju jedinične zapremine fluida na istom preseku strujne cevi.
ρ
Bernulijeva jednačina se često prikazuje u obliku: ( p1 − p 2 ) = (υ 22 − υ12 ) + ρg ( h2 − h1 ) , koji ukazuje da je rad
2
rezultujuće sile pritiska pri pomeranju jedinične zapremine fluida od preseka S1 do preseka S 2 tokom strujanja (član
( p1 − p2 )) jednak promeni ukupne mehaničke energije jedinične zapremine fluida pri strujanju od S1 do S 2 . Ovaj
oblik jednačine zapravo odgovara opštoj relaciji A
nekonz
= ∆Emeh .
Gornji prikazi Bernulijeve jednačine se mogu transformisati i u oblik koji odgovara opštoj relaciji A
spolj sila
= ∆E k ,
ρ
što se svodi na: ( p1 − p 2 ) + ρg ( h1 − h2 ) = (υ 22 − υ12 ) , gde član ρg ( h1 − h2 ) predstavlja rad gravitacione sile pri
2
pomeranju jedinične zapremine fluida od preseka S1 do preseka S 2 tokom strujanja (obratiti pažnju da je rad
gravitacione sile jednak negativnoj vrednosti promene potencijalne energije jedinične zapremine fluida tokom strujanja,
tj. jednak je: − ρg ( h2 − h1 ) , shodno opštoj relaciji A konz = − ∆E p ).
primer 1:
h1 = h2
p1 , S1 r p2 , S 2 r
υ1 υ2 S1 = S 2
υ1 = υ 2
h1 h2 p1 = p 2

Ako se spoljašnjim dejstvom (uspostavljanjem kratkotrajne razlike pritisaka na krajevima cevi) izazove kretanje
idealnog fluida, fluid će nakon prestanka spoljašnjeg dejstva nastaviti da se u ovakvoj cevi kreće konstantnom brzinom.

primer 2:
h1 = h2
r p2 , S 2 ρυ12 ρυ 22
p1 , S1 υ1 Bernulijeva jednačina: p +
1 + ρgh1 = p 2 + + ρgh1
2 2
r ρ
υ2 ⇒ ( p1 − p 2 ) = (υ 22 − υ12 )
2
h1 h2 Porast brzine fluida od preseka 1 do preseka 2 je posledica
suženja cevi i ukazuje na smanjenje pritiska u fluidu duž cevi.

primer 3:
p1 , S1 ρυ12 ρυ 22
r Bernulijeva jednačina: p1 + + ρgh1 = p 2 + + ρgh2
υ1 2 2
⇒
ρ
( p1 − p 2 ) + ρg (h1 − h2 ) = (υ 22 − υ12 )
2
p2 , S 2
h1 ρ
⇒ ( p1 − p 2 ) = (υ 22 − υ12 ) − ρg∆h
r 2
υ2
h2

primer 4:
p2 , S 2 r
υ2
ρυ12 ρυ 22
Bernulijeva jednačina: p1 + + ρgh1 = p 2 + + ρgh2
∆h 2 2
h2 ρ
⇒ ( p1 − p 2 ) = (υ 22 − υ12 ) + ρg ( h2 − h1 )
r 2
υ1 ρ
⇒ ( p1 − p 2 ) = (υ 22 − υ12 ) + ρg∆h
2
p1 , S1 h1
Isticanje tečnosti iz malog otvora na sudu i Toričelijeva teorema
pa
Bernulijeva jednačina: 1 ρυ12 + ρg ( h1 − h2 ) + p a = 1 ρυ 22 + p a
2 2
1
⇒ ρg (h1 − h2 ) = ρ (υ 22 − υ12 ) (1)
D 2
S2
r Jednačina kontinuiteta: S1υ1 = S 2υ 2 ⇒ υ1 = υ2 (2)
υ1 S1
∆h
Zamenom υ 2 iz (2) u (1), sledi:
h1
d 2 gh , gde je: D 2π 2
υ 2 = S1 S1 = i S2 = d π
S12 − S 22 4 4
r h2
pa υ2
Za D >> d se dobija: υ 2 = 2 g (h1 − h2 )
≈ 2 g∆h
d4
1− 4
D