POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE 1. POJAM KRIMINOLOGIJE KRIMINOLOGIJA je nauka o zločinu , latinski crimen-zločin.

Kriminologija je nauka koja izučava kriminalitet kao negativnu društvenu pojavu. U najopštijem smislu kriminologija je nauka o zločinu. Ovaj termin je prvi upotrebio francuski antropolog P. Topinard u svom delu “Antropologija” 1879, označavajući kriminologiju kao nauku o proučavanju zločina. Prvo delo pod nazivom Kriminologija objavio je italijanski pozitivista –sudija krivičar RAFAELE GAROFALO 1884. Definisanjem pojma kriminologije bavio se veliki broj autora TRADICIONALAN POJAM. zločin, a u savremenom značenju to je kriminalitet. Kriminalitet je veoma stara društvena pojava i za nju se zanimaju mnoge nauke kao što su: pravna nauka, sociologija, psihologija, psihopatologija, antropologija, fenomenologija i dr. Istorijski posmatrano moramo navesti Hamurabijev zakonik 1800g.p.n.e. Indijski zakoni Manu 1200 g,p.ne. Zakon dvanaest tablica kojim se kriminalitet kažnjavao. Proučavajući kriminalne probleme sa raznih aspekata vremenom su se razvile i posebne kriminološke discipline kao što su: kriminalna antropologija socijologija, psihologija, politika, etiologija, fenomenologija i druge koje ne nose predznak “ kriminalne” kao što su: viktimologija, penologija i slično. Nekadašnji direktor kriminološkog društva u Beču Grasberger smatra da kriminologija obuhvata brojne naučne discipline koje međusobno povezuje jedino to što predmete njihovog istraživanja predstavljaju krivična dela. On smatra da je Franc List s pravom okvalifikovao kriminologiju kao pomoćnu nauku krivičnog prava. Po mišljenju Grasbergera kriminologija nije čista već je pre prirodna nauka jer se u metodi istraživanja služi njihovim metodama. Profesor kriminologije Graunhurt u Oksfordu smatra da je kriminologija empirijska nauka koja naučno proučava rezultate, forme i uzroke zločina, kaznenog i popravnog postupka sa zločincima. Koncepcija kriminologije ima onoliko koliko ima i samih kriminologa. Neki autori smatraju da postoji pet i više područja na kojima se iskazuje predmet kriminologije. Holist tvrdi da se u teoriji kriminologija pojavljuje: prvo, kao samostalna naučna disciplina koja se bavi istraživanjem krivičnih dela i kazni, zatim kao nauka o zločinu u širem smislu, kojom se obuhvataju uzroci kriminaliteta, metodi njihovog suzbijanja, pitanje kriminalne politike, penologije, materijalnog i formalnog krivičnog prava; treće kao nauka o pojavama i uzrocima kriminaliteta, uz kriminalistiku, krivično pravo i kriminalnu politiku; četvrto kao nauka o ličnosti i peto područje po kome se kriminologija u užem smislu shvata kao nauka o uzrocima i pojavama kriminaliteta. Iz treće grupe pravca kriminologije izdvajaju se stavovi Reklesa koji ovu discipline smatra naukom o kažnjavanju, policiji, sistemu sudstva, kriminalitetu maloletnika i drugo.Po Danskim naučnicima Hurvitu i Kristijansenu kriminologiju čine: kriminografija-opisni deo zasnovan na statistici; kriminalna sociologija, kriminalna biologija, kriminalna somatologija,
Page | 1

kriminalna psihologija, društveno-psihološko tretiranje delikvenata, kriminalna genetika, predikciona istraživanja i viktimologija. Četvrti pravac zastupaju savremeni američki kriminolozi koji u svojim radovima akcenat stavljaju na ličnost delikventa i njegov tretman, učešće o činjenicama zločina i načinu njegovog suzbijanja. Po uverenju Saderlanda i Kresija kriminologija je nauka koja tim nazivom obuhvata tri discipline: sociologiju krivičnog prava,. kriminalnu etiologiju i penologiju. Predstavnici petog pravca su pretežno nemački kriminolozi koji su veoma brojni. Lernel razlikuje kriminologiju sensu stricto, kao nauku o genetskom činiocu zločina i sensu largo koja pored prvog značenja obuhvata i kriminalnu femenologiju, strukturu i dinamiku. Po Midendorfu kriminologija u Nemačkoj smatra se naukom o zločinu, kao pojava pojedinaca i naroda, po Eksneru to je nauka o kriminalitetu. Poljski kriminolog Valčak smatra da je kriminologija nauka čiji je predmet istraživanje uzroka kriminaliteta, njegovih oblika, pravilnosti i zavisnosti povezanih s prestupnikom i kriminalitetom. Veoma rano se kriminalitetom bavila i kriminalna sociologija koja je svoja kriminološka shvatanja začela praktično sa klasičnom školom u 18 veku. Poznati francuski sociolog Dirkem je preko definisanja pojma kriminaliteta ustanovio pojam kriminologije. On je rekao da je kriminalitet proizvod mešanja uticaja ljudi i društva, čiji se koreni nalaze u društvu i da je imanentan samom društvu. Po njemu pojava kriminaliteta sadržana je u kažnjavanju dok nauka koja se tim bavi naziva se kriminologija. S obzirom da postoji različito definisanje pojma kriminologije u teoriji postoje različiti pokušaji određenja kriminoloških područja i diciplina .Po tome kriminologija kao grupna nauka deli se na teorijske i aplikativne discipline. U teorijske- prema njima spadaju kriminalna sociologija, kriminalna antropologija, kriminalna psihologija, kriminalna psihopatologija i penologija. Aplikativna ili primenjena kriminalogija obuhvata kriminalnu politiku, kriminalnu profilaksu i kriminalistiku. UŽI POJAM KRIMINOLOGIJE predstavlja kriminologiju kao nauku koja se bavi izučavanjem etiologije i fenomenologije kriminaliteta, kao masovne i individualne pojave. Kriminologija je nauka o deliktu i delikventima. Pristalice ovog koncepta kriminologije su Garofalo, Dirkem, Lombrozo, Pinatel i dr. Može se reći da preovlađuje shvatanje ŠIREG POJAMA KRIMINOLOGIJE po kome pristalice ove koncepcije smatraju da kriminologija pored istraživanja kriminaliteta u užem smislu izučava i sve ostale oblike prestupnog i devijantnog ponašanja; zatim sistem državnih mera i mehanizama za suzbijanje kriminaliteta, uključujući organizaciju i rad pravosudnih i policijskih organa i ustanova za izvršenje krivičnih sankcija. Unutra ove koncepcije ima više shvatanja i pristalice ove koncepcije su: Ferri, Gassberger, Gros, Seeling i dr.

Page | 2

PREDSTAVNICI AUSTRIJSKE ENCIKLOPEDIJSKE ŠKOLE smatraju da je kriminologija multidisciplanarna nauka koja obuhvata parcijalne discipline: od kojih se jedne bave kriminalnom stvarnošću-kriminalna fenomenologija, kriminalna sociologija, kriminalna psihologija i kriminalna antropologija; druga se bavi činjenicama krivičnog postupka -kriminalistika, sudska medicina, sudska psihologija, a treće sprečavanjem krivičnih delakriminalna profilaksa, kurativna pedagogija, penologija. SINTETIČKA SHVATANJA kriminologiju vide kao sintetičku nauku koja se svodi na enciklopedijsko shvatanje kriminaliteta. Nju su postavili Nićeforo i Feri. Ovo stanovište su kasnije prihvatili i drugi naučnici, a od savremenih francuski kriminolog Pinatel. Prema Feriju kriminologija je opšti pojam za sve krivične nauke pa i za krivično pravo. Ovakva shvatanja temelje se na teoriji da je kriminologija nauka koja se bavi sveobuhvatnim proučavanjem zločina i izvršioca, kao delatnost čoveka i masovne pojave. Ona koristi saznanja drugih nauka poput biologije , medicine, psihologije, sociologije i psihopatologije. KRIMINOLOŠKE DISCIPLINE I PODRUČJA nastale su iz različitih pristupa u definisanju. Najčešća podela je na kriminalnu fenomenologiju, kriminalnu profilaksu-prevencija i suzbijanje. Kriminalna fenomenologija –simptomatologija, bavi se dinamikom i strukturom delikta kao njihovom rasprostranjenošću, dok oblasti kriminalne etiologije pripadaju pitanja faktora i uzročnosti koje su usmerene prvenstveno ka ličnosti delikventa. Slična ovoj je i podela na opštu i kliničku kriminologiju. 2 .PREDMET KRIMINOLOGIJE Predmet proučavanja kriminologije je delikventna ličnost ili sam delikt ili i jedno i drugo.Prva shvatanja o predmetu kriminologije potiču od italijanskog kriminologa Lombroza koji je smatrao da je osnovno pitanje nauke zločinac, a ne njegovo delo. Drugo stanovište koje je sociološko i pravno polazi od toga da je predmet kriminologije zločin. Ovo shvatanje potiče od francuskog sociologa Dirkema, gde se pretežna kriminološka istraživanja kreću u dva pravca: posmatranje unutrašnjeg stanja ličnosti i ispoljavanje slobodne ili prinudne volje, koje su uslovljene socijalnom okolinom. Ličnost delikventa, kao predmet kriminologije, može se posmatrati iz dva aspekta kako se njegovo unutrašnje stanje manifestuje u socijalnoj sredini i na drugoj strani, kako se socijalna sredina odražava na njegova unutrašnja svojstva. Neki autori polaze od stanovišta da su predmet izučavanja kriminologije kriminološki faktori, odnosno uzroci koji čoveka dovode do vršenja krivičnih dela. Predstavnici ovih shvatanja su: Feri, Hurvit, Pinatel i dr. Ovo stranovište potiče od italijanskoh pozitiviste Feria. Ovo shvatanje je važilo pola veka kao vladajuće shvatanje. Neki autori polaze od stava da je predmet kriminologije zločin, ali kao istorijska kategorijaGabriel, Tarde i dr.
Page | 3

KRIMINOLOŠKE DEFINICIJE KRIMINALITETA možemo odrediti kompilacijom bitnih obeležja pravnog i sociološkog značenja. delo. društvene uzroke. 3. njegova socijalna obeležja. U krivičnopravnoj literaturi preovlađuje uži pristup jer se smatra da ukoliko je nije k. to je istorijska Page | 4 . što znači skup delikata koje je počinio pojedinac. ZLOČINCA i SREDSTVA REPRESIJE.Garofalov princip je : da nova kriminologija poznaje tri elementa: ZLOČIN. njegovi uzroci i pojavni oblici. to je negativna društvena pojava kojom se krše neke norme i ugrožavaju vrednosti. pojava koja ima društveni karakter sa obzirom na rasprostranjenost u prostoru i vremenu. a sa druge strane to je negativna društvena pojava koja je zakonom zabranjena aktivnost.dela od strane pojedinaca. ona ne posmatra samo delo već proučava i učinioca. Kriminalitet predstavlja pojedinačni akt i društveni fenomen. Ovu vezu su popunili kriminolozi i kriminološka shvatanja koja polaze od inkriminisanih dela i društvenih uslova. To podrazumeva da je PREDMET KRIMINOLOGIJE : s jedne strane skup individualnih pojava. SOCIOLOŠKA DEFINICIJA je u definisanju kriminaliteta šireg pristupa. dela. onda nije ni zločin. POJAM KRIMINALITETA-NJEGOVA BITNA SVOJSTVA KRIMINALITET je društvena pojava vršenja k. PRAVNA DEFINICIJA KRIMINALITETA –postoji uže i šire određenje pojma kriminaliteta. To znači da su one skup društvenih pojava kojima se ugrožavaju univerzalne društvene vrednosti i kao takve su sankcionisane krivičnim pravom. ona je sadržajnija. KRIMINOLOŠKA DEFINICIJA postavlja vezu između pravnihi i socioloških tumačenja. PREDMET KRIMINOLOGIJE U NAJOPŠTIJEM SMISLU je kriminalitet kao individualni čin i društvena pojava. Prema UŽEM shvatanju kriminalitet predstavlja samo radnje koje predstavljaju k. pored krivičnih dela tu su i prekršaji i prestupi. to je skup individualnih akata društvene nediscipline sankcionisane kao krivična dela. a to bi značilo da nije ni kriminalitet. BITNA SVOJSTVA KRIMINALITETA SU: skup individualnih pojava –masovna pojava. Poseban predmet kriminologije je ličnost delikventa. Sociološka definicija kriminalitet definiše kao društvene pojave kojima se ugrožavaju osnovne društvene vrednosti. Prema ŠIREM shvatanju reč je o delima koja obuhvataju sve protivpravne kažnjive radnje. psihološka i biološka struktura. uslove i posledice kriminaliteta.

strukturu (ličnost i dela) i zakonitosti. obrazovanju. proučava strukturu. uzroke i povod kriminalnog ponašanja koja su usmerene prvenstveno ka ličnosti delikvenata. Prevencija predstavlja značajnu društvenu meru i reakciju na uklanjanju uzroka koji dovode do asocijalne. uzrastu. PODELA KRIMINOLOGIJE NAJČEŠĆA PODELA KRIMINOLOGIJE JE na : kriminalnu etiologiji-faktori i uzroci koji dovode do k. KRIMINALNA FENOMENOLOGIJA je područje kriminologije koje se bavi se pojavnim oblicima kriminaliteta. tzv. Etiološki problemi su centralna teorijska pitanja kriminologije. KRIMINALITET nije samo prost skup individualnih pojava. socijalnoj i drugoj pripadnosti.pojava koja je karakteristična za sve periode društva. vaspitnih mera i obrazovnog sistema. KRIMINALNA PROFILAKSA je disciplina koja proučava uspešnost preventivnih mera u suzbijanju i sprečavanju kriminaliteta. kao i psihička i socijalna obeležja delikvenata. Klinička kriminologija je prilično rasprostranjena –Lombrozova škola-italijanska antropološka škola. već masovna i negativna društvena pojava. POSTOJI I DRUGA PODELA koja kriminologiju deli na: OPŠTU I KLINIČKU KRIMINOLOGIJU. s tim što ih ona prilagođava izučavanju kriminaliteta u svim njegovim pojavnim oblicima. u njegovim moralnim i karakternim svojstvima i prirodi veza sa društvenom sredinom. 4. kriminalnu fenomenologiju i kriminalnu profilaksu. to je univerzalna pojava koja je svojstvena svim društvima i koja ne poznaje granice. metodu izučavanja kriminologije kao masovne Page | 5 . ponašanja. a zadatak kriminologije je da utvrdi njene uzroke. Upravo zbog toga ona se bavi pitanjima uspešnosti socijalizacije ličnosti. zdravstvene i druge zaštite bračnih i porodičnih savetovališta. socijalnih uslova života i ponašanje delikvenata. KRIMINALNA ETIOLOGIJA PROUČAVA faktore. Kriminologija je izgradila svoje sopstvene metode: metodu izučavanja kriminaliteta kao individualnih slučajeva i . Ona utvrđuje klasifikaciju. 5. Takođe se bavi fuinkcionisanjem sistema socijalnih mera i institucija socijalne. Fenomenologija proučava delikvente po polu. Ona istražuje uzroke ponašanja delikventa kroz način njegovog života. Ovo područje je veoma široko obzirom na pojedine oblike kriminaliteta. KRIMINOLOŠKE METODE –metodi kriminologije U proučavanju kriminaliteta kriminologija se koristi naučnim metodama koje su zajedničke svim društvenim naukama. način njihovog izvršenja. Smatra se da ova podela potiče od francuskog kriminologa Žana Pinatela. faktore. antisocijalne i delikventne aktivnosti. kriminalna morfologija. stanje i kretanjedinamiku kriminalnog ponašanja. Ona opisuje pojedine oblike kriminalnih delikata kao društvenu pojavu.

PRIKUPLJANJE PODATAKA. To ispitivanje treba da obuhvati sociološke.. dela i načina njegovog izvršenja.j. 6. TEHNIKE PRIKUPLJANJA PODATAKA O KRIMINALITETU KAO INDIVIDUALNOJ POJAVI SU RAZLIČITE I OBUHVATAJU: razgovor koji je posebno važan kod maloletničke populacije. METODA IZUČAVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNE POJAVE Metoda izučavanja kriminaliteta kao masovne pojave nastaje nakon proučavanja kriminaliteta kao pojedinačne pojave. psihijatrijske i druge relevantne činjenice. Poslednja faza ispitivanja kriminaliteta je sređivanje podataka. sledi druga faza.. sve strane u njegovom razvoju što podrazumeva genetičko proučavanje. zove se KRIMINOLOŠKA EKSPERTIZA. posmatranje. Page | 6 . U savremenoj kriminologiji iz ove metode se razvila posebna klinička metoda koja se sastoji u primeni postupaka prema delikventnom licu koji su analogni tretmanu na klinici. Ova metoda obuhvata sve elemente proučavanja ličnosti delikvenata t. statistički metod. Tu se radi o individualnom ispitivanju ličnosti delikventa koje se vrši kliničkim putem. analizu životnih uslova. Tako objedinjena i sintetička oceana ličnosti koju su obavili stručnjaci iz raznih oblasti . Postupak proučavanja kriminaliteta kao masovne pojave ostvaruje se kroz nekoliko faza: ODREĐIVANJE PREDMETA I CILJA ISTRAŽIVANJA. dela “case metod”. posmatranje maloletničke bande. metoda izučavanja kriminaliteta kao masovne pojave. utvrđivanje kriminološke dijagnoze. POSTAVLJANJE HIPOTEZA. davanje socijalne prognoze o budućem ponašanju delikvenata i davanje predloga za penološki tretman učinioca. -METODA IZUČAVANJA INDIVIDUALNIH SLUČAJEVA Sastoji se u proučavanju pojedinih slučajeva delikventnog ponašanja i pojedinih izvršilaca k.pojave. kliničkom metodom. psihoanalizu ličnosti-test inteligencije i razgovor.proučavanje kriminaliteta kao masovne pojave. NAJZNAČAJNIJA FAZA U IZUČAVANJU KRIMINALITETA JE PRIKUPLJANJE PODATAKA. psihološke. Ovo izučavanje kriminaliteta koristi se prvenstveno za naučno-istraživački rad. Klinička metoda za cilj ima otkrivanje i utvrđivanje uzročnih faktora koji deluju na svaki pojedinačni slučaj različitim dinamizmom. Upotrebom navedenmih tehnika istraživanja postiže se svestrano proučavanje ličnosti sa svih aspekata. Kriminološke metode su: metoda izučavanja individualnih sličajeva. njihova analiza i izvlačenje zaključaka. “case study”. ANALIZA I SINTEZA (ZAKLJUČCI). U ovoj fazi primenjuju se različite tehnike istraživanja: posmatranje –na pr. psihološku analizu k. upoređivanje –upoređivanje različitih pojava i na kraju ispitivanje-intervjuisanje. 7. KLINIČKA METODA SE SASTOJI IZ ČETIRI FAZA: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. eksperiment –posebno u procesu resocijalizacije. kao i objektivne i subjektivne okolnosti i uslove koji su omogućili izvršenje njegove delikventne radnje.

rasnog i verskog fanatizma.8. STATISTIKA JAVNIH TUŽILAŠTAVA sadrži podatke o svim k. U teoriji se tvrdi da određeni činioci nacionalne karakteristike koje se ogledaju u vidu agresivnog mentaliteta. kriminalna psihopatologija. STATISTIČKI METOD U IZUČAVANU KRIMINALITETA STATISTIČKI METOD koristi se u proučavanju kriminaliteta kao masovne pojave. javnih tužilaštva i sudova. javna tužilaštva i sudovi. KRIMINALNA ANTROPOLOGIJA JE kriminološka disciplina koja proučava etiološke osnove kriminaliteta polazeci od strukture učinalaca krivičnog delikta. STATISTIKA UNUTRAŠNJIH POSLOVA SADRŽI PODATKE o svim podnetim prijavama i svim krivičnim delima za koja se na bilo koji način sazna. EVIDENCIJU STATISTIČKIH METODA VODE organi unutrašnjih poslova. Lombroz se smatra njenim osnivačem i prema tom shvatanju uzroci kriminalnog ponašanja su u biološko-konstruktivnoj i organski degenerativnoj strukturi ličnosti. KRIMINALISTIČKE DISCIPLINE POSTOJE ZNAČAJNE KRIMINALISTIČKE DISCIPLINE: kriminalna antropologija. ona se može samo pretpostaviti. kriminalna profilaksa. KRIMINALNA BIOLOGIJA je disciplina koja proučava biostrukturu ličnosti (genetiku) delikventa istraživanjem na osnovu fizičkog izgleda i eventualne devijacije. Posmatra međusobnu zavisnost načina života. kriminalna morfologija. kriminalna lingvistika. Nijedna od navedenih statistika kriminaliteta nam ne daje apsolutno tačne i pouzdane podatke o broju izvršenih k. stagnacija. kriminalna sociologija i kriminalna statistika. delima za kojim je pokrenut postupak. Primenom različitih statičkih metoda predviđaju se tendencije : opadanje. Bavi se i proučavanjem njihovih anatomskih. jer nije evidentirana “tamna brojka kriminaliteta”. kriminalna biologija. dela ostaje nepoznat. porast pojedinih oblika i vrsta delikvencije u određenom periodu. tradicije naroda i delikventnog ponašanja. kao i nacionalno opterećenih predrasuda u sklopu sa drugim socijalnim činiocima mogu uticati na delikventno ponašanje. Page | 7 . fizioloških procesa. Statistička evidencija kriminaliteta predstavlja zbir podataka o kriminalitetu koju vode određeni državni organi. SUDSKA STATISTIKA OBUHVATA sva krivična dela čiji izvršioci su osuđeni. To bi značilo da postoji statistika kriminaliteta organa unutrašnjih poslova. nasleđa i dr. Ovaj pojam je uveo A Lenc kao posebnu disciplinu u proučavanju kriminaliteta. SUDSKA STATISTIKA SE UZIMA KAO OSNOV PRAĆENJA KRETANJA KRIMINALITETA I ZA KRIMINOLOŠKA ISTRAŽIVANJA. dela i njihovih izvršilaca . zdravstvenog stanja. konstrukcije ličnosti. kriminalna politika. kriminalna geografija. običaja. kriminalna psihologija. fizioloških i psiholoških karakteristika. zaostale svesti. Tamna brojka se tačno ne može utvditi. Pored toga određeni broj k. KRIMINALNA ETNOLOGIJA proučava vezu kriminaliteta i uslova života pojedinih naroda i etničkih zajednica.

Izučava opšte i posebne mere kao i svrsishodne aktivnosti zaštite društva od pojave kriminaliteta. urbanizacijom. Praktična primena kriminalne politke ogleda se u krivičnim zakonskim odredbama. mimike i gestikulacije. Oni se ogledaju u strukturi ličnosti i njenoj individualnosti. kao i na tragove izazvanih posledica. starosti. Uzroci kriminaliteta po ovom shvatanju su trajne ili privremene duševne bolesti. KRIMINALNA PSIHOPATOLOGIJA je disciplina koja se bavi pitanjima odnosa druševnih stanja i delikvencije. duševni poremećaji ili zaostalost u duševnom razvoju. kulturom i drugim specifičnostima koje na terenu uslovljavaju specifične tipološke karakteristike i obim kriminaliteta. demografski problem i slično. Izvršioci krivičnih dela u svojim sredinama koriste posebne načine komunikacije putem žargona. kompleksa i drugih crta ličnosti koje uslovljavaju asocijalnu i destruktivnu aktivnost i ponašanje. determinanti i manifestacija kriminalnog ponašanja ličnosti. Osnovni predmet istraživanja socijalne kriminologije je dejstvo spoljašnjih faktora. KRIMINALNA LOGISTIKA je disciplina koja proučava način i oblike međusobne verbalne komunikacije delikventa.KRIMINALNA GEOGRAFIJA je disciplina koja izučava prostorne i vremenske dimenzije kriminaliteta. Ustanovljena je početkom 19-og veka i pomoću nje su se izučavali na osnovu statističkih podataka. kao oblasti delikventne kulture. KRIMINOLOŠKA SOCIOLOGIJA je sociološka I kriminološka disciplina koja izaziva kriminalitet kao posebnu društvenu pojavu. Osnovu kriminalne statike čine podaci policijskih i pravosudnih organa. Ona ukazuje na oblike pripremanja i izvršenja zločina. merama društvene prevencije kod sprečavanja i represije i suzbijanja delikventnih pojava. navika. socijalnih oveležja ličnosti I sredine na kriminalitet i Page | 8 . uticaja sredine na ličnost delikvenata i delikvenciju uopšte kao što su ekonomski uticaji. uticaj pola. profesije I dr. Posebno se obraća pažnja na svojstva temperamenta i karaktera. KRIMINALNA STATISTIKA predstavlja zvaničnu statistiku evidentiranja kriminalnih pojava prema određenim kriterijumima. Psihoanalitički pristup proučava nesvesne motive kriminalnog ponašanja. motiva. Bavi se funkcionisanjem pravnog sistema. Ona istražuje značenje pojedinih standardizovanih izraza i ustaljenih znakova međusobnog opštenja izvršioca krivičnih dela. Osnove delikventnog ponašanja pored objektivnih činilaca uslovljavaju i psihološki faktori. Proučavanje duševnih poremećaja i bolesti. KRIMINALNA PSIHOLOGIJA bavi se proučavanjem psiholoških predispozicija. kaznenoj politici. KRIMINALNA MORFOLOGIJA predstavlja disciplinu koja se bavi spoljnim oblicima ispoljavanja zločina. KRIMINALNA POLITIKA proučava mere i aktivnosti društva na problemima sprečavanja i suzbijanja kriminaliteta. emocija. socijalnim uslovima. uticaj kulture. porodice. stavova. kao uzročnosti kriminalne delatnosti. dovelo je do psihopatoloških pristupa u tipologiji delikvenata i objašnjenju etioloških osnova kriminaliteta.

KRIMINALNA POLITIKA ILI POLITIKA SUZBIJANJA KRIMINALITETA u najopštijem smislu može se definisati kao ukupnost svih oblika društvene reakcije na kriminalitet. 10. migracija. 11. Veza između kriminologije i krivično procesnog prava odnosi se na tretman učinilaca k. OSNOVNI CILJ KRIMINALISTIKE JE proučavanje naučnih metoda na utvrđivanju materijalnih činjenica. koje su komplementarne iz razloga što jedna drugu obogaćuju i dopunjavaju. Da bi opstala kao naučna disciplina mora se oslanjati na krivično pravo i kriminologiju.KRIMINOLOGIJA I KRIVIČNO PRAVO VEZA IZMEĐU KRIVINOG PRAVA I KRIMINOLOGIJE veoma je bliska. Rezultat kriminoloških ispitivanja predstavljaju polaznu osnovu za ostvarivanje funkcije kriminalne politike. Najtešnju vezu ima sa KRIVIČNIM PRAVOM. posebno onih koji se odnose na krivična dela i sankcije. ODNOS KRIMINOLOGIJE SA OSTALIM NAUKAMA Kriminologija kao multidisciplinarna nauka je granična i veoma je oslonjena na neke druge nauke i sa njima je međusobno povezana i uslovljena.njegovu geografsku distribuciju. Krivično pravo i kriminologija su dve autonomne naučne discipline sa srodnim predmetom i ciljem izučavanja. Krivično pravo izučava sistem pozitivnih pravnih propisa . odnosno prikupljanja dokaza u vezi sa krivičnim delom i učiniocem. urbanizacija). KRIMINOLOGIJA I KRIVIČNO PROCESNO PRAVO KRIVIČNO PROCESNO PRAVO kao naučna discipina bavi se postupkom i procesnim subjektima utvrđivanja i postojanosti uslova da je određeno delo izvršeno i da se na osnovu toga izriču krivične sankcije za počinjeni delikt. odnosno da se izrekne odgovarajuća krivična sankcija. Najtešnji odnos između ove dve naučne discipline postoji kod proučavanja ličnosti delikvenata. CILJ KRIVIČNOG PROCESNOG PRAVA je da se na propisan način utvrdi postojanje krivičnog dela i odgovornosti izvršioca. KRIVIČNIM PROCESNIM PRAVOM I KRIMINALISTIKOM. kod kojih su metodi veoma slični ili identični. Ta povezanost potiče usled kriminologije koja je usmerena ka proučavanju etioloških i fenomenoloških problema kriminaliteta. Page | 9 . Neki teoretičati poput Ferija tvrde da je krivično pravo grana kriminologije. posebno činioci dinamičnog karaktera (ekonomske krize. dela u postupku utvrđivanja odgovornosti i izricanja sankcija. depresije. a krivično pravo na opšte pravne institute krivičnog dela. KRIMINOLOGIJA I KRIMINALISTIKA Kriminalistika i kriminologija su dve naučne discipline koje su uzajamno povezane. Na osnovu statističkih istraživanja mogući su relativno pouzdani nalazi o nekim etiološkim pitanjima uticaja na pojave kriminaliteta. 9. 12.

alkoholizam i dr. PSIHOPATOLOGIJA je nauka o mentalnim poremaćajem ličnosti. Kriminologija koristi znanja psihologije posebno sa aspekta uticaja ličnih osobina i njihove povezanosti sa ponašanjem koji uslovljavaju delikvenciju. klasifikacija i razvrstavanje osuđenika. Upravo zbog toga su rezultati njenog istraživanja jako bitni sa aspekta uticaja etioloških faktora na delikvenciju. statistiku . U kriminologiji zauzima važno mesto u proučavanju određene kategorije delikvenata zato što među delikventima postoji određeni broj onih koji su duševno bolesni i poremećeni. Posebno značajna je penološka disciplina ANDRAGOGIJA koja se bavi pitanjima usavršavanja metoda. To su kockanje. dela i odnosa žrtve i izvršioca. VIKTIMOLOGIJA JE GRANA KRIMINALISTIKE koja se bavi izučavanjem žrtava k. dela. psihijatriju i dr. SOCIOLOGIJA kao društvena nauka proučava strukturu i zakonitiosti društvenih odnosa i procesa. Ona se bavi ne samo pozitivnim već i negativnim uticajem vaspitanja. koje kako se u kriminologiji pokazalo utiče na kriminalno ponašanje.13. društvene grupe. Page | 10 . U najširem smislu to su problemi koji se odnose na psihološke karakteristike i biološke determinante ličnih i društvenih poremećaja koji se mogu okarakterisati kao patologija. KRIMINOLOGIJA I PENOLIGIJA PENOLOGIJA je nauka o načinu i efikasnosti sistema izvršavanja kazni i drugih sankcija. PEDAGOGIJA u najširem smislu je nauka o vaspitanju. obrazovanja i prevaspitanja osuđenih lica. Pored navedenih naučnih disciplina sa aspekta povezanosti sa kriminologijom treba pomenuti i : filozofiju. Predmet proučavanja sociologije su određeni tipovi društvene zajednice. Ona se prvenstveno bavi ličnošću žrtve k. PSIHOLOGIJA je nauka koja sistematski proučava psihički život čoveka baveći se prvenstveno mentalnim sadržajem i psihičkim procesima ličnosti. način i uslovi izdržavanja kazni. prostitucija. SOCIJALNA PATOLOGIJA je mlada naučna disciplina čiji je predmet izučavanja složen i odnosi se na kompleks ljudskih problema i posebne strane čovekove normalnosti i zdravlja. ustanove i organizacije i oblici društvenog života ljudi. Na osnovu socioloških učenja i metoda razvile su se mnogobrojne sociološke metode u kriminologiji. njene bio-psihološke karakteristike i socijalnog obeležja. sa aspekta njihovog uticaja na resocijalizaciju ličnosti izvršilaca k. oblika i sredstava vaspitanja. Osnovna pitanja i područja penologije su sistem i organizacija kazneno-popravnih ustanova. dela i suzbijanja kriminaliteta.

Za nepopravljivost je smatrao da treba izvršiti smrtnu kaznu. razvila se u samostalnu nauku tek početkom 19.zločinaca. SOFISTI su ovaj problem tretirali kroz izučavanje motiva ljudskog ponašanja uopšte još u 5-om veku p. rođene zločince. za bogaćenjem i za čašću. Platon zločinca tretira kao izraz bolesne duše sa uzrocima psihološke i fiziološke prirode. Zalagao se za određene mere kažnjavanja i lečenja. Po njemu su ljudi racionalni egoisti pa će sami shvatiti taj odnos i odustati od namere koju su imali. iz neznanja. problemi u funkcionisanju pravosuđa. Mada je verovao da na zločince ne utiču nikakvi spoljni elementi van njihove ličnosti. motiva. kao i za individualne kazne. koristoljublja. Antički mislilac Platon u svom radu “ Državi” ukazuje na dve vrste zločina: PSIHOLOŠKE (UNUTRAŠNJE) I FIZIOLOŠKE (SPOLJAŠNJE). Po Platonu zločinac je osoba koja deluje pod uticajem strasti. ustanovio je tipologiju temperamenta koja je i danas aktuelna u proučavanju ENDOGENIH faktora delikvencije. Prva značajna shvatanja u antičkoj filozofskoj misli sreću se u raspravama Aristotela i Platona koja su posvećena državi. izvitoperenih seksualnih pobuda i psihičkog nereda. Smatrao je da postoje popravljive i nepopravive ličnosti (recidivisti. Međutim misao o zločinu i zločincu stari su koliko i samo društvo. ANTIČKA MISAO O KRIMINALITETU Kriminologija spada u red mladih pravnih disciplina. antički filozof i lekar proučavajući negativan uticaj emocija na ponašanje čoveka. Svaki od njih i u određenoj meri ima i devijantne posledice na čovekovu orijentaciju i ljudsko ponašanje.n. Za posledicu sve to ima nepopravljive krivce. U fiziološke uslove on ubraja biološku degeneraciju. a društvo je bilo dužno da ih leči ili da ih se oslobodi.ISTORIJSKI RAZVOJ KRIMINOLOŠKE MISLI 14. Smatrao je da svrha krivičnih zakona treba da bude više suzbijanja kriminaliteta nego kažnjavanje krivca. Takva ličnost u fiziološkom smislu je posebne fizičke konstrukcije kao izraz biološke degeneracije. povratnici). i da ima više preventivni nego represivni smisao. Zločinci su po njemu bili neprijatelji društva. Teokrat je smatrao da su u ljudskom ponašanju dominantna tri osnovna motiva: za zadovoljstvom. Page | 11 . HIPOKRAT. počev od misli iz filozofskih sistema starog veka. Smatrao je da u kaznenoj politici radi sprečavanja kriminaliteta treba voditi takvu politiku u kojoj će potencijalni zločinac videti očigledno više štete nego koristi u sopstvenim postupcima. ARISTOTEL JE SMATRAO da je zločinac osoba koja izvršava delo jer je pokvaren ili je pod uticajem zločinačkih sklonosti i navika i da na njegovu konačnu odluku nemaju bitog uticaja spoljašnji činioci. i za njih je “ jedini lek” smrtna kazna.e. priznavao je da uzroci kriminogenog ponašanja mogu biti u nekim uslovima društvenog života kao na primer slabost državne organizacije.og veka. siromaštvo. Sprečavanje zločinca u namerama ne treba da bude samo u kaznama već i u lečenju ljudi od egoizma.

Augustin je kasnije nazvan “Sveti”. U srednjem veku krivac se nije smatrao razumnim bićem na koje utiču spoljni faktori. U objašnjavanju grešnog ponašanja čoveka oslanjao se na tezu koja je savremena teorija psihoanalize. a sama kazna je morala biti kao božja pravda. Engleski naučnik TOMAS MOR isticao je društveni karakter kriminaliteta i predlagao je ublažavanje sistema kažnjavanja. Glavni predstavnici ovih shvatanja bili su AUGUSTIN I TOMA AKVINSKI. Suprotno Haldumu i Moru neki mislioci tog vremena su smatrali da su delikventne predispozicije pretežno izraz unutrašnjih faktora. čime se razbija mit o zločincu kao zloduhu. već bićem u koje je usađen zao duh. Radikalni raskid sa srednjovekovnim Page | 12 . a svrha kažnjavanja je izazivanje kajanja kod izvršioca. bio je filozof poreklom iz Afrike – današnji Alžir. Njegovo zalaganje za ukidanje smrtne kazne nije bilo motivisano humanošću zato što je smatrao da se izvršenjem smrtne kazne neopravdano uskraćuju muke zločinaca i da su time lišeni prilike da se kroz patnje i bol iskupe i pomire sa uvređenim božanstvom. ističe i relativnu pravdu koja štiti od drugih dela koja ugrožavaju ljudsko društvo. U svojim delima Zbornik teologije i Zbornik protiv neznabošca pored apsolutne pravde. u vidu kazne za najteže delikte povrede božanskog reda. 16. HUMANISTIČKA I RENESANSNA MISAO Humanizam predstavlja epohu u razvoju ljudskog društva i predstavlja raskid sa srednjovekovnim mističnim shvatanjima o krivičnom delu kao povredi božanskog reda i kazni čiji je jedini cilj ispaštanje i pomirenje sa bogom. u svom delu “ O božjoj državi” zastupao je stav da kazna predstavlja otkupljivanje za izvršeno delo. Prema njegovom mišljenju zločincem dominira zao duh. Renesansni pisci među kojima se posebno isticao Makijaveli ističu da je zlo urođena pojava i da je vezana za ljudsku prirodu koja je pesimistički orijentisana. SREDNJOVEKOVNA MISAO O KRIMINALITETU U skladu sa društvenim odnosima i verskim dogmama u feudalizmu kriminalitet je shvaćan kao greh protiv božjih zapovesti i poretka božanskog reda. On je isticao da je koren zločina u samom društvu i načinu života vladajuće klase i da samim tim treba menjati određene društvene uslove života. i kojom se uspostavlja društveni red. Arapski istoričar IBN HALDUN je tvrdio da veći uticaj na čoveka imaju običaji i navike od same prirode čoveka i njegovog temperamenta. predavač teologije u Napulju. Toma Akvinski je bio osoba plemićkog porekla. U ovom periodu sazreva saznanje o kriminalitetu kao društvenoj pojavi koje je uslovljeno društvenim odnosima i uređenjem. a lek i obaveze Crkve je da ga popravi tako što će isterati đavola iz grešnika.15. ili pretpostavka da je u pitanju sukob savesti kao dela čovekove duše koja je usmerena ka razumskom ponašanju i nagonima koji ih prevladavaju da bi zadovoljili fiziološke i instiktivne potrebe. Umesto iracionalnog na scenu stupa objektivno i naučno shvatanje socijalne uslovljenosti u ponašanju ljudi.

Švajcarac Žan Žak Ruso u svom delu “ Društveni ugovor” smatra da je čovek. a zločin je povreda etičkog reda i izraz slobodne volje čoveka. sakaćenje i slično . pa je sve probleme kriminaliteta svodila na čisto pravne formulacije. Predstavnike klasične škole nije interesovala ličnost zločinca već funkcija zakona i legalni krivičnopravni procesi. kulturi i društvenim prilikama sredine. TOMAS HOBS I DŽON LOK. OSNOVNI KRIMINOLOŠKI PRAVCI 17. fanatika i razvratnika. Prema osnovnim shvatanjima škole. ZNAČAJAN DOPRINOS KLASIČNE ŠKOLE ČINI: • • uvođenje principa zakonitosti i jednakosti u krivičnom pravu. Ovaj kriminološki pravac nastao je krajem 18-og i početkom 19-og veka. Francuski pravnik MONTESKIJE u svom delu “ Duh zakona” izneo je teze o uslovljenosti društvenih pojava. • • • NAJVEĆA SLABOST KLASIČNE ŠKOLE bilo je to što je zanemarivala društvenu uslovljenost delikvencije. sloboda čoveka je najveća društvena vrednost. rasipnika. Škola je nastala pod uticajem francuske revolucije kao reakcija na surove kaznene sisteme i široka diskreciona ovlašćenja vlasti u tom periodu u Evropi. Upravo zbog isključivo formalne logike imala je ograničavajući uticaj na kriminološku nauku. mora biti puno poročnih i lakomislenih građana. uvođenje principa individualizacije kazne. ukidanje inkvizitorskog postupka.shvatanjima izvršili su HUGO GROCIJUS. robova. po svojoj prirodi savršeno biće. Zastupao je mišljenje da krivični zakoni ukoliko žele da budu efikasni moraju biti prilagođeni vremenu.KLASIČNA ŠKOLA Klasična škola predstavlja prvo sistematizovano teorijsko razmišljanje o kriminalitetu. Smatrao je da je ljudsko ponašanje posledica uslova u kojima čovek živi. ispaštanje i ponovno uspostavljanje pravnog i etičkog reda. a ne njihove urođenosti. tradiciji. Page | 13 . ali da se kvari pod uticajem društva kada ono zapadne u ekonomsko i političko ropstvo. Ličnost delikventa nije bila predmet nauke već krivično delo i kazna.žigosanje. a ne uticaj bilo kakvih subjektivnih ili objektivnih procesa ili odnosa. ograničavanje smrtne kazne i ukidanje telesnih kazni. Krivica je proizilazila iz moralne odgovornosti. a kažnjavanje je za svrhu imalo odmazdu. karaktera čoveka i mentaliteta naroda. Francuski filozof HOLBAH u svom delu “ Sistem prirode” izneo je stanovište da društvo koje je lose organizovano i kojim se lose upravlja. pa i kriminaliteta.

ograničavanje smrtne kazne i ukidanje telesnih kazni kao i za orijentaciju uvođenja pravnih principa. Nemački pravni teoretičar Anselm Fojerbah u svojim delima “ Revizija osnovnih postavki i pojmova pozitivnog kaznenog prava” i Udžbenik celokupnog nemačkog kaznenog prava. nemački teoretičar ANSELM FOJERBAH. a kazna mora biti pravedna. Ona će to biti ukoliko sprečava nezakonita dela. mržnje i gneva. kao i Krivične zakonike Srbije i Crne Gore. Teorijskim korenom antropološke škole smatra se delo “Poreklo vrste” Čarlsa Darvina. pored osnovnih definisao je teoriju GENERALNE PREVENCIJE sa tezom da je svrha kažnjavanja sprečavanje potencijalnih kriminalaca da ne čine prestupe. a ne posledica vladanja loših ljudi i zbog toga zakoni treba da garantuju jednak tretman svih ljudi. izvlačeći to iz Page | 14 . ali koji pod uticajem spoljnih faktora čine manja ili nehatna krivična dela i DUŠEVNO BOLESNI ZLOČINCI nervno neuravnotežena lica sa urođenim dispozicijama za vršenje krivičnih dela pretežno imovinskog karaktera. Antropološku školu zasnovao je CEZARE LOMBROZO . Pored fizičkog izgleda pripisivao im je i određena moralna svojstva. PREDSTAVNICI KLASIČNE ŠKOLE SU: italijanski pravnik ČEZARE BAKARIJA. Napolenov krivični zakonik iz 1813 god. ZLOČINCI IZ STRASTI neuravnotežene i preosetljive osobe koje afektivno deluju i vrše krivična dela u nastupu ljubomore. ali je kasnije pod uticajem kritike i svojih evolutivnih shvatanja taj odnos sveo na 35%-40%. duševne bolesnike i matodoide (poluludaci). biološke i psihološke prirode (neosetljivi i bez osećanja samilosti što ih čini predisponiranim za kriminalno ponašanje). DUŠEVNO BOLESNI IZVRŠIOCI KRIVIČNOG DELA koji se dele na moralne ludake (zakržljalih moralnih čula). 18. Prema LOMBROZOVOJ KLASIFIKACIJI razlikuju se kriminalni tipovi: ROĐENI ZLOČINCI sa brojnim anomalijama anatomske. Bavarski krivični zakonik iz 1813. SLUČAJNI ZLOČINCI bez urođenih sklonosti. Iz darvinizma nastala su dva posebna kriminološka pravca ANTROPOLOŠKI I POZITIVISTIČKI.ANTROPOLOŠKA ŠKOLA Antropološka škola javlja se sedamdesetih godina 19-og veka kao reakcija protiv formalizma klasične škole. Italijanski pravnik Čerzare Bekarija je začetnik klasične škole. Engleski filozof i pravnik Džeremi Bentam u svom delu “ Uvod u principe morala i prava” isticao je da čoveka u devijantnom ponašanju vode težnje za isticanjem. Zakon treba da uredi sreću za sve. posebno lobanje i lica.KLASIČNOJ ŠKOLI PRIPADAJU I ZNAČAJNE ZASLUGE za ukidanje inkvizitorskog postupka. Prema Čezaru zločin je pre svega izraz loših zakona. engleski filozof DŽEREMI BENTAM . sa tezom da delikvente karakterišu određena tipična konstituciona obeležja degenerativnih karakteristika tela. U prvom izdanju svog dela on je smatrao da oko 65%-70% od ukupnog broja delikata počine rođeni kriminalci. Svojim delom “O zločinu i kaznama” značajno je uticao da se njegove ideje ugrade u: Krivični zakonik Francuske iz 1791 god.

Lombrozo je radi potvrde svoje teorije “rođenog zločinca” kao lekar izvršio veliki broj obdukcija i ispitao 383 lobanja mrtvih italijanskih zatvorenika i 5907 živih prestupnika. Lombrozo je koristeči se statističkim metodama i metodama merenja. Goring je dokazao da atavizam nema naučnu podlogu i podaci koje je sakupio su zauvek diskreditivaki Lombrozovu ideju o “ rođenom zločincu”. ITALIJANSKA POZITIVISTIČKA ŠKOLA Posle klasične i antropološke škole i na bazi njihove kritike nastao je novi pravac u kriminologiji koji je bio orijentisan ka izučavanju pozitivnih činjenica vezanih za izvršioca krivičnih dela. daltonizam. velika vilica i jagodične kosti.činjenice da se češće tetoviraju od nedelinkventnih ličnosti. u svom delu dao detaljnu sliku tzv. Ova saznanja su se nazivala ATAVISTIČKA. usne mesnate i otečene. ukazujući na njihove anatomske. Tome je posebno doprineo engleski lekar ČARS GORING koji je proveravajući Lombrozovu tezu upoređivao hiljade osuđenika i vojnike jedne britanske vojne jedinice. a ne samo delikta kao normativne kategorije. predugačke ruke i veći broj prstiju. Lombrozov zločinački tip u smislu anatomskih karakteristika degenerativne prirode ubrajao je karakteristike tela: nenormalno velika ili mala glava. malo i zakošeno čelo. poznat u teoriji kao ITALIJANSKA POZITIVISTIČKA ŠKOLA. a samim tim i ponašanja. prćast i spljošten nos kod lopova. oslabljeno čulo pipanja i sl. kriv. Lombrozo je došao do zaključka da kriminalci imaju primitivni tip moždane strukture. da za razliku od ostalih ispoljavaju veću neosetljivost na bol. Savremena shvatanja odbacuju antropološku školu i njene postupke kao nenaučne i jednostrane. mali i zdepast rast. tumačeći ljudsko ponašanje determinancijama Page | 15 . 19. Međutim njen značaj je u tome što je prva ukazala na važnost izučavanja izvršioca krivičnog dela. odnosno šiljat kod ubica. Za razliku od klasične škole pozitivisti se okreću proučavanju sveta oko sebe. ZLOČINASTOG TIPA. fiziološke i psihičke anomalije. kratka ili dugačka brada kao kod majmuna. Takva slika odaje delikventa kao ljudskog degenerika. defekti grudnog koša. U FUNKCIONALNO FIZIOLOŠKE NENORMALNOSTI ubrajao je: neosetljivost na bol. dugačke i klempave uši. udubljene i kose oči. inverzije genitalnih organa. asimetrija lica. Verujući u teoriju “ rođenog zločinca” za njeno dokazivanje proučavao je na stotine izvršioca krivičnih dela –osuđenika. ali kao sporedne – sekundarne faktore. Rezultate ovog istraživanja objavio je u svojoj knjizi “ Engleski osuđenik”. jednu vrstu fizičke i moralne nakaze. sličnost sa šipanzom. Lombrozova teorija je vremenom gubila na značaju. čudan izgled. brazde na obrazima kakve imaju neke životinje. Pod uticajem mnogobrojnih kritičara tog vremena Lombrozo je postepeno pored anatomskih karakteristika u faktore delikvencije uveo i ekonomske i socijalne faktore. U konstitucionalne kriminogene elemente Lombrozo ubraja nasleđe od dalekih predaka. Gording je nakon proučavanja došao je do zaključka da između ove dve grupacije ne postoje nikakve evidentne razlike.

FRANCUSKA ŠKOLA ILI TZV. ENRIKO FERI u svojim razmatranjima polazi od izvesnih socijalnih uslova sredine kao što su: porodica. Feri je insistirao na eksperimentalnoj metodi u proučavanju ličnosti pod uticajem prirodnih nauka i filozofije. KRIVCI IZ STRASTI sangvinične. smatrajući da je na drugačiji način nemoguće saznati celinu i suštinu problema pojava kriminaliteta u društvu. NASILNIKE. odnosno fizičkim faktorima. Predstavnici ove škole su ENRIKO FERI I RAFAELE GAROFALDO koji su bili Lombrozovi učenici.dela sa pogrešnim predstavama o časti i nužnosti osvete sa tradicionalnim predrasudama. društvenim i ekonomskim uslovima. RAFAELE GAROFALO je drugi predstavnik pozitivističke škole. SLUČAJNI KRIVCI. čiji je glavni predstavnik GABRIEL TARDE uvodi tezu kolektivne krivice. Francuska škola se zalagala za istorijsku i retrospektivnu dimenziju izučavanja kriminaliteta. Po njemu su uzroci delikvencije prvenstveno u prirodnim. vaspitanje.bioloških. NEMAČKA SOCIOLOŠKA ŠKOLA. POHOTLJIVCE prestupnike sa niskom energijom moralne energije. ČIKAŠKA ŠKOLA. Od svih kategorija najvažnijom je smatrao tipične zločince ili ubice sa predumišljajem. 20. poremećena i psihopatološka lica.izvršioci k. Tande je bio profesor sudske medicine u Lionu Page | 16 . krivičnom mišljenju i praksi. UBICE. PLAHOVITE PRESTUPNIKE. KRIVCI IZ NAVIKE. U svom delu „Kriminologija“ ustanovio je četiri tipa prestupnika: TIPIČNE ZLOČINCE. psiholoških i socijalnih faktora. Pozitivisti su naišli na brojne kritike mada su njihova shvatanja duboko ukorenjena u teoriji. posebno nekažnjavanja. SOCIOLOŠKA ŠKOLA Sociološka škola daje akcenat prvenstveno na socijalne i druge društvene činioce determinacije čoveka. nervozne i osetljive osobe koje čine zločin pod uticajem jakih emocija. lakomislene i moralno neosetljive osobe. Prema njegovoj tipologiji razlikuje se pet kategorija kriminalaca-krivaca: DUŠEVNO BOLESNI krivci gde spadaju duševno obolela lica. Feri je kriminalce delio na tri grupe: one kod kojih dominiraju unutrašnji faktori(anomalije organske i fizičke konstrukcije) i one kod kojih preovlađuju socijalni faktori. kao i u porodičnim. LIONSKA ŠKOLA. ostali hronični kriminalci. On je bio italijanski sudija i krivičar tog vremena. PRESTUPNIKE lišene samilosti i kradljivce lišene osećanja čestitosti. uslovi života i rada. odnosno smatra da društvo stvara i priprema zločine i da shodno tome za njih ima i odgovornost. Postoji nekoliko varijanti sociološke škole: FRANCUSKA ŠKOLA. tvrdio je da se radi o osobama koje su nepopravljivi kriminalci za koje je smrtna kazna jedina efikasna sankcija i da su u pitanju psihopate. AUSTRIJSKA ENCIKLOPEDIJSKA ŠKOLA. jer ubijaju iz sebičnih pobuda. kao podvrsta rođenih krivaca koji su rano počeli sa kriminalom i pod uticajem prilika. Zastupao je stav da su u pitanju osobe bez moralnih osećanja. ROĐENI KRIVCI kod kojih je neizbežna kriminalna sklonost posledica naslednih osobina koje su formirane generacijama. Zatim polazi i od državnih oblika institucionalnih oblika organizovanja u suzbijanju kriminaliteta i definisanju kaznene politike. škola.

velika depresija i mafija prouzrokovali su socijalnu nejednakost velikih razmera. Urođene sklonosti i naklonosti. Značaj Grosovih radova ogleda se u tri pravca: prvi put su odnos. smatrajući da pored fizičkih i psihičkih predispozicija i socijalna sredina oblikuje ličnost. Rat. GEOGRAFSKE I EKONOMSKE OKOLNOSTI I USLOVI. U vezi sa tim zavisno od njihove dominacije i uticaja kriminaliteta dele se na AKUTNI I FIZIČKI. izvršenja i suzbijanja delikata. takav odnos delova i celine problema moraju moraju zajedno razmatrati u tesnoj povezanosti kriminologija. povećanje gradskog stanovništva u vrlo kratkom periodu. kao reakcije društva. SLUČAJNI KRIVCI su delikventi koji su nastali pod uticajem spoljnih činilaca i uslova.i jedan je od Lombrozovih učenika. AKUTNI KRIMINALITET se smatra posledicom delovanja spoljnih činilaca. na individualno i grupno ponašanje ljudi. Predstavnici čikaške škole polaze od shvatanja da je kriminalitet: produkt socijalnog okruženja. smatrao je da je kriminalitet proizvod samog čovečanstva kao takvog. Socijalnu sliku Čikaga 20-ih godina karakterišu: velike migracione populacijeposebno crnačke iz ruralnih u urbana područja. List polazeći od dvojne podele kriminaliteta kriminalce deli na KRIVCE IZ NAVIKE i SLUČAJNE KRIVCE. pa i njegovo delikventno ponašanje. Značaj ove škole je u tome što je ukazala na uticaj socijalnih faktora na psihičke procese. vremenom je odbacio teoriju o „rođenom zločincu“. Tu on razlikuje popravljive i nepopravljive krivce. .nemačkog profesora krivičnog prava. NEMAČKA SOCIOLOŠKA ŠKOLA dovela je do približavanja i integracije stavova klasične škole i italijanskog pozitivizma radi rešavanja osnovnih problema u kriminologiji i krivičnom pravu. sirotinje i maloletnika. a HRONIČNI dominantnim uticajem ličnih svojstava. ali imaju i poseban uticaj. Predstavnici ove škole su TOMAS I ZNANIECKI. ADOL PRINS. krivično pravo i penologija. posledica nedostataka i sloma društvene kontrole nad užim grupama migranata. već društvene okolnosti koje zajednički deluju. Krivce iz navike nazivao je i hroničnim krivcima i krivcima po tendenciji i to su bile one osobe kod kojih postoji urođena sklonost ili stečene dispozicije ka kriminalnom ponašanju. Ova škola polazi od stanovišta da je suzbijanje i sprečavanje kriminaliteta moguće samo utvrđivanjem uzroka koje su svrstali u dve grupe: INDIVIDUALNA SVOJSTVA DELIKVENATA (nasledna i stečena) i FIZIČKE. posledica načina života u velikim gradovima. Oni se po psihofizičkim Page | 17 . nisu osnovni uzrok zločina. shvaćeni kao jedinstvo u celini problema. a najtežim tipom je smatrao profesionalne kriminalce. Iz nemačke sociološke škole proistekla je poznata klasifikacija delikvenata prema kriterijumima LISTA. AUSTRIJSKA ENCIKLOPEDIJSKA ŠKOLA nastala je na temelju teorijskih shvatanja profesora krivičnog prava iz Beča i oca kriminologije HANSA GROSA. a ne zločinac. prava iz Brisela i jedan od osnivača ovog pravca. kao psihička individua. prema ovim shvatanjima. ČIKAŠKA ŠKOLA u svom proučavanju polazi od stanovišta da su ljudska zajednica i sredina glavni faktori uticaja na ljudsko ponašanje. profesor k. u središte tog odnosa postavljen je čovek. DRUŠTVENE.

nasledne. ENDOKRINOLOŠKA TEORIJA I RASNA TEORIJA. Tu se posebno ubrajaju činioci biosomatskih procesa kao što su: urođene. Rzvojem krivičnopravne i kriminološke nauke krajem 19-og veka u teoriji je sve prisutnija orijentacija na prevaspitavanju kao osnovnoj svrsi i resocijalizaciji kao cilju kažnjavanja prestupnika. BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI. 22. HROMOZOMSKA TEORIJA. god. 1949 god. Ona je težila socijalizaciji i humanizaciji krivičnog prava. TEORIJA NASLEĐA. interesovala da objasni zašto se neki ljudi vladaju asocijalno. Segmentima se odeđuju „više“ i „niže“ sklonosti čoveka u zavisnosti od oblika glave. Na osnovu tzv. FENOLOŠKA TEORIJA Fenologija je nauka o lobanji na kojoj je zasnovan biološki pravac i shvatanje u nauci da se na osnovu oblika lobanje mogu odrediti duševne osobine i sposobnosti nekog čoveka. ŠKOLA DRUŠTVENE ODBRANE nastala je prvenstveno kao društveni pokret. organske. Ove teorije ističu povezanost delikventnih sklonosti i moralnih osobina ličnosti sa konstitucijom lobanje. zašto se neko ponašanje smatra kriminalnim. osnivanjem Centra za izučavanje ideja društvene odbrane. a drugo ne. Ideje ovog pokreta začete su u Đenovi (Italiji) 1945. Predstavnici fenološke škole su: bečki lekar GAL i švedski teolog LAVATER. 21. Fenološke teze u kriminologiji pojavile su se početkom 19-og veka. Prema fenološkim shvatanjima glava kod kriminalaca je kruškastog oblika ima širi vilični deo od čeonog dela. oblikom i obimom glave koji se izražava po segmentima. ali im je ponašanje uslovljeno jakim uticajima spoljnih uslova i povoda. fiziološke i druge biološke funkcije koje uslovljavaju delikventno ponašanje pojedinih lica. Pokret je prerastao u Međunarodno udruženje društvene odbrane. Segmenata ima 26 po Galu i 35 po Lavateru. U biološke teorije spadaju: FENOLOŠKA TEORIJA. Kroz istoriju se pokušavalo kroz razne škole tumačiti kriminalno ponašanje ličnosti uopšte i kriminaliteta kao pojava. Prema ovoj teoriji suština karakternih osobina čoveka je u vezi sa koštanom konstitucijom.BIOLOŠKE TEORIJE pojam i podela bioloških teorija Biološke teorije su teorije koje svoju zasnovanost temelje na mišljenjima da su biološke predispozicije osnovni kriminogeni faktori.osobinama ne razlikuju od nedelikvenata. nakon II svetskog rata. dok je kod nedelikvenata razvijeniji gornji deo glave. TEORIJSKE OSNOVE ETIOLOGIJE KRIMINALITETA TEORIJE ZLOČINA Naučna misao se još pre nego što je kriminologija ustanovljena kao posebna nauka. segmenta pristalice fenološke teorije su smatrale da Page | 18 .

genima i deziksiribonukleinskom kiselinom-DNK. Ova shvatanja su dovela do zaključka o opravdanosti bioloških teorija kriminaliteta i uvođenja sterilizacije kao kriminalne prevencije kod seksualnih delikvenata. a drugi ne. i za dokaz da je kriminalna aktivnost jednojajčanih blizanaca zbog genetske sličnosti u većoj meri podudarna od dvoćelijskih blizanaca ili drugih krvnih srodnika. Od svih oblika nasleđa(materijalno.se sa sigurnošću mogu predvideti buduća ponašanja osobe. Feri to tumači tako da jedan od njih koji je ubica. i to kao primarnih naslednih činilaca ne samo konstitucionalnih i bioloških već i psihičkih osobina ličnosti. Spada u biološke teorije. Genetika je nauka o nasleđu i naslednim osobinama koje se prenose genima koji su relativno postojani kroz generacije potomaka. Blizanci su korišćeni kao eksperimentalni subjekti dokaza genetičkih svojstava. za kriminologiju je najbitnije genetsko. ATAVISTIČKI TIP DELIKVENTA. 23 . Na osnovu genetičkih učenja izdiferenciran je tzv. Na taj način se teorija nasleđa proveravala kroz tzv ADOPTIVNE STUDIJE. epilepsije i alkoholozma. duhovno i genetsko. posmatranjem ponašanja dece datih na usvajanje. Tridesetih godina prošlog veka ova teorija je skoro u potpunosti osporena. gluvoće. U predstavnike ove teorije spada ENRIKO FERI. odnosno razlika u uticanju sredine i bioloških Page | 19 . Istraživanja su rađena da bi se objasnio uticaj genetskog faktora kod tzv. Pod uticajem teorija o nasleđu razvijena je posebna disciplina u okviru penologije tzv. biološkim faktorima pridaje bitan značaj kod delikvencije smatrajući da u ponašanju ličnosti postoje nasledne sklonosti. prisustvo hromozomske aberacije predaka i potomaka (šizofrenija i afektivni poremećaji). vaspitavanih pod istim uslovima. EUGENIKA čiji je cilj bio sprečavanje reprodukcije u okviru populacije koja ima genetske delikventne dispozicije putem sterilizacije. mada je savremenim shvatanjima dosta osporena. a drugi nema.TEORIJA NASLEĐA Pitanje odnosa nasleđa i delikvencije je klasično pitanje kriminologije koje potiče još od Lombroza. Ova istraživanja su sa izvesnim stepenom pouzdanosti dokazala genetsko nasleđe kod slučajeva mentalne retardiranosti. ono koje se ispoljava u biološkim karakteristikama definisanim u hromozomima. koji kada govori o rođenom kriminalcu. Prema Lombrozu „rođeni zločinac“ potiče iz degenerisane porodice kod čijih se članova javljaju slučajevi ludila. sifilisa. KRIMINALNIH PORODICA I BLIZANACA. od kojih jedan reaguje na šalu ubistvom. Kriminolozi su u drugoj polovini 19og veka teoriju nasleđa priznavali kao validnu. Fenološka teorija je dugo vremena bila popularna i priznata i u Evropi i u Americi. (sprečavanje rađanja dece). kriminogenih porodica. pored idiotije ima i nasleđenu zločinačku sklonost. Feri to objašnjava na praktičnom primeru dvojice idiota. GENETIČKA SHVATANJA tumače da je kriminalno ponašanje urođena i nasledna pojava što je dokazano kroz dve vrste studija proučavanjem tzv.

jer istraživanja nisu pokazala ispravnost tih stavova. kao uzročnike kriminaliteta. a kasnije je to sveo na 35%-40%. Roditelji su svoje probleme iz mladosti prenosili na potomstvo što se odražava na biopsihički razvoj i ponašanje dece.činilaca. pored konstitucionalnih karakteristika. MEŠOVITE I ČISTE TIPOVE KRIMINALACA. Drugi pristup se odnosio na shvatanje da geni. Istraživanja blizanaca i adoptivne studije o „podudarnosti“ bavili su se pitanjem kolika je verovatnoća da će pojedinac (jednojajčani blizanac) imati iste ili slične karakteristike (inteligenciju. Po njemu. duševno bolesni kriminalci. čime se objašnjava uslovljenost hromozomskih aberacija za delikventne osobine. čovek sklon kriminalitetu je ličnost niže biološke pripadnosti. austrijski kriminolog ZELIG je čak tu posebnu naučnu disciplinu nazvao KRIMINALNA BIOLOGIJA. što se stiče nasleđem gena i nasleđem posebnog Page | 20 . Ova teorija je doživela ozbiljne kritike.BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI je proistekla iz Lombrozove antripološke škole. Američki profesor Hoton sa Havardskog univerziteta ističe da su biološke inferiornosti primarni uzrok zločina. takođe delikventne orijentacije i u novoj sredini. Smatrajući da postoji veza između fizičkih i svojstava ljudi sklonih delikvenciji. određuju i psihološka svojstva. U svom prvom delu Lombrozo je smatrao da oko 65%-70% delikata počine rođeni zločinci. Mnogi drugi predstavnici ovih teorija (Gasberger. visoki i teški za prevare i falsifikate. kao element hromozoma. jer nagomilani problemi dovode do akumulacije asocijalnosti i dispozicije delikventnog ponašanja. Eksner i dr. koja je u početku potpuno ignorisala druge kriminološke činioce. Iz ovih studija je utvrđeno da ukoliko su oba deteta od istih roditelja. kriminalno ponašanje) kao njegov biološki srodnik. 24. onda postoji osnovanost teorije o biološkom kriminalnom nasleđu. niski i teški za napade na čoveka i seksualne zločine. Mada su Lombrozova početna učenja u celini osporavana. Lombrozo i drugi predstavnici ove teorije devijacije i delikvencije kod žena objašnjavali su biološkim procesima hormonalnih poremećaja. činjenica je da su neke osnovne postavke ostale izvor za mnoga kasnija učenja. mali za krađe i provale. Suština ovih bioloških pristupa svodi se na objašnjenje da ličnost zločinca. menopauzom. zločinci iz strasti. imaju nasledne osobine. a uzimala je u obzir samo fizički izgled delikventa. Oni su želeli da dokažu da žene zbog svojih motoričkih karakteristika teže devijacijama. Tako su visoki i mršavi predisponirani za ubistva i pljačke. TEORIJA BIOKONSTITUCIONALNIH SKLONOSTI ukazuju na urođene sklonosti za delikvenciju i nasleđe u delikventnoj orijentaciji. Zeling u svojoj klasifikaciji delikventa razlikuje: ATIPIČNE. Nešto kasnije je Lombrozo donekle promenio stavove i ustanovio pet tipova zločinaca: rođeni zločinac. poremećajima menstrualnog ciklusa i sličnim faktorima. slučajni zločinci i zločinci iz navike. čija je biografija kriminalna.) takođe su smatrali da između fizičkog-anatomskog izgleda i moralnih osobina čoveka postoji kauzalna (uzročna) veza. potencirajući posebno prostituciju. Teorija socijalnog nasleđa odnosila se na nasledne osobine sa starijih generacija na mlađe.

posebno nasilnim. 26 . hipofiza. JAKOBS je 1965 god. Ove teze posebno su bile izražene nakon otkrića viška hromozoma kod teških i višestrukih ubica Danijela Igona u Parizu i Ričarda Speka-„čudovišta iz Čikaga“ koji je ubio osam mladih bolničarki. 25. Kritičari Page | 21 .ENDOKRINOLOŠKA TEORIJA Endokrinološka teorija uzroke kriminaliteta objašnjava poremećajima u funkcionisanju endokrinih (tiroidna. negiraju teoriju o rođenom zločincu. Teorija o „hromozomskom ubici“ oživela je Lombrozovu teoriju i izazvala rasprave medicinskih i kriminoloških stručnjaka.konstitucionalnog tipa.HROMOZOMSKA TEORIJA Hromozomska teorija je zasnovana na učenju da postoje poremećaji u jezgru ćelije – hromozomima-aktivne supstance ćelijskog jezgra. muškarac XYY je više predisponiran kriminalnom ponašanju ili bolnici za mentalno oštećene osobe nego muškarac XY. PODOLSKI smatra da što više pada nivo šećera u krvi to je veća tendencija u vršenju krivičnih dela. PINATEL je u vezi sa tim smatrao da je abnormalna hromozomska kombinacija čak 50-60 puta veća kod delikventnih nego kod nedelikventnih grupa. taj hromozomski poremećaj je glavni krivac za agresivnost i nasilje takvih osoba. a produkuju društveno abnormalno ponašanje. nadbubrežna i polne) žlezda. štitna. ŠARP I SMIT smatraju da su osobe koje pate od endokrinih poremećaja tipični urođeni zločinci. Autori ove teorije endokrini sistem uzimaju za osnovu uzroka delikvencije. OSNOVNE POSTAVKE HROMOZOMSKE TEORIJE SU: jedan od hiljadu muškaraca je tip hromozomske aberacije XYY. sugerisao da muškarci sa XYY sindronom imaju veći stepen agresivnosti nego normalni muškarci XY. smatrajući da žlezde sa unutrašnjim lučenjem bitno utiču na psihofizički razvoj ličnosti pa se u tim poremećajima mogu tražiti svi oblici devijantnog ponašanja. Ova teorija nastala je na osnovu rezultata istraživanja sprovedenog na osuđenicima i govori o tome da se među kriminalcima znatno češće javljaju XYY kombinacija hromozoma nego u normalnoj populaciji XY. muškarac XYY je manje inteligentan nego muškarac XY i pošto je više XYY muškaraca u zatvoru nego što ih je na slobodi. LANGRE. Prema ovoj teoriji veliki višak hromozoma Y stvara poseban konstitucionalni tip ličnosti sklonih kriminalitetu. Predstavnici ove teorije –NIĆEFERO.. Tako se razvila hipoteza da je višak hromozoma Y u vezi sa kriminalnim ponašanjem. HOTON. ali zato smatraju da kod određenih ličnosti postoje urođene sklonosti ka devijantnom ponašanju. a polaze od stava da su mentalni poremećaji ličnosti niska inteligencija i nagoni posledica tih poremećaja. koja sadrži gene i nosilac je naslednih osobina. Ova shvatanja su rezultat medicinskih istraživanja.

Teorija ima osnova u stavovima Lombroza. ali ni prenaglašavati bez uticaja veze socijalnih i psiholoških uslova.ove teorije smatraju da poremećaj endokrinih žlezda utiču na emocionalno stanje ličnosti. psihičkog života i ponašanja čoveka. ali ne i determinacije za devijantne sklonosti. SAVREMENA KRIMINOLOŠKA MISAO tvrdi da biološki faktori mogu činiti neke predispozicije. a posebno Garofala. poređenjem kriminaliteta „belih“. Uticaj činjenica biološke prirode ne mogu se negirati. god ZNAČAJ BIOKONSTITUCIONALNIH TEORIJA –biološke teorije su od početnih isključivih stavova vremenom evoluirale u kompromisna shvatanja. korupciju. Ovaj teorijski pravac delikventno ponašanje vezuje pretežno za određenu rasnu pripadnost. Lombrozova teorija „ o urođenom zločincu“ se nije održala ali je među prvima postavila pitanje ličnosti delikventa i njegovih unutrašnjih svojstava koja ga čine svesnim ili nesvesnim. Empirijska istraživanja na zatvorenicima i njihova poređenja sa studentima i vojnicima pokazala su da su degenerativne razlike među njima neznatne. Nićofera. etničkih grupa i „rasa“ nego na njihovu biološku predispoziciju. Utisak da su mentalno retardirana lica više delikventna od ostalih su rezultat predrasuda okoline prema njima nego njihovog stvarnog ponašanja. a njeni sledbenici pokušavali su da dokažu da je ovaj narod „rasno predisponiran“ za dela falsifikovanja isprava. Ova teorija kroz istoriju je zloupotrebljavana za progon Jevreja. odgovornim. one su teško izdržale kritičke osvrte mada se njihov doprinos nauci ne može sasvim odbaciti. 27. nego što je neposredna posledica. a veza sa kriminogenim ponašanjem je više indirektna. Page | 22 . Endokrinologija je naučna disciplina koja se bavi proučavanjem osobina i rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i u vezi s tim temperamenta. Takva orijentacija je posebno bila izražena u vreme fašizma u Nemačkoj i antisemitskih pokreta u Sovjetskom Savezu od 1933 do 1945. UTICAJ NASLEĐA I RASNIH OSOBINA su se takođe pokazala apsurdnim i više ukazuju na socio-ekonomske uslove života pojedinaca. U savremenom shvatanju ovi pristupi imaju uporišta kod autora koji nastoje da statističkim podacima. „žutih“ „crnih“ i ostalih dokažu rasni karakter „obojenih“. manje odgovornim ili neodgovornim za postupke. RASNA TEORIJA Najekstremniji vid bioloških pristupa u nauci zasnovan je na prvenstveno na pretpostavci da je RASNO SVOJSTVO SVAKOG OD PRIPADNIKA VIŠIH I NIŽIH RASA UROĐENO I NASLEDNO. lažno bankarstvo i sl. U ovim pristupima polazilo se od teze da je zločin pojava u životu naroda.

nema ništa slučajnog i nenamernog. EGO –razum. nastaje iz podsvesti. PSIHOLOŠKE TEORIJE-pojam . teorija neprilagođenosti. teorija inteligencije. U podsvesti se sukobljavaju prikriveni motivi i želje i tu proizvode unutrašnje sukobe. SUPEREGO –savest je deo psihičkih funkcija koje se odnose na moralne zahteve. PSIHOANALITIČKA TEORIJA-SHVATANJE PSIHOANALITIČKA SHVATANJA za polaznu osnovu imaju objašnjenja devijantnosti psihičkim stanjem ličnosti u sferi nesvesnog. motorika. kao njegovog posebnog izraza. to je zapravo posledica socijalne reakcije koju oni tim osobinama izazivaju. učenje. je najaktivniji deo strukture ličnosti koji se odražava kao mišljenje. ID predstavlja nesvesni deo psihičke strukture i čini deo nagonskog bića ličnosti. postavljaju psihološke determinante. Veći procenat XYY muškaraca u zatvorima i posebnim bolnicama više je rezultat nekih njihovih drugih osobina kao na primer niske inteligencije. Predstavnici ovih teorija smatraju da su uzroci delikvencije u raznim psihičkim svojstvima i osobinama ličnosti-inteligencija. memorija.HROMOZOMSKE ABERACIJE –teze da u zatvorima ima više XYY muškaraca u poređenju sa XY muškarcima kroz novija istraživanja ne dokazuju da su prvi agresivniji i nasilniji od drugih. stavovi. Na osnovama psihoanalitičkih shvatanja razvijen je poseban pravac KRIMINALNE PSIHOLOGIJE. percepcija. svest. pre svega potisnute seksualne sile i impulsa. Prema psihoanalitičarima nema nehatnog delikta. Superego je ključna komponenta psihičke strukture Page | 23 . odnosno posledica potisnute želje u podsvesti. ETORE PATINI psihoanalizu tretira kao „nauku o podsvesti“. Ova shvatanja polaze od teze da sve što se odvija u životu i snovima čoveka. norme društva i socijalne motive. već je namera potisnuta u podsvesti. Ovakvo stanje naziva se i „ pomračena svest“. 29. odnosno posledica je događaja u ranom detinjstvu. akcija i vreme. motivi. EGA i SUPEREGA. teži za uživanjem i zadovoljavanjem prvenstveno bioloških potreba i motiva. rasuđivanje. Prema psihoanalitičarima delikt je proizvod. odnosno podsvesnog. govor. Psihološke teorije polaze pre svega od psiholoških karakteristika koje determinišu ponašanje ličnosti dovodeći u vezu psihičke osobine i devijantnost. 28. Na ovim podstavkama izgrađeni su stavovi o povezanosti i kauzalitetu nagona i devijacija. Njegova psihička energija ili ono što FROJD naziva libidom. gde se faktori kriminaliteta tumače poremećajima odnosa funkcionalnih komponenti čovekovog života: IDA. frustraciona teorija i bihevioristička shvatanja. podela Ove teorije u prvi plan objašnjenja pojava socijalnih devijacija i delikvencije. U PSIHOLOŠKE TEORIJE SPADAJU : psihoanalitička shvatanja.

a ukoliko to ipak uradi strogo ga kažnjava prekorima sredine i osećajem krivice. duševno bolesni. zaostalih kriminalaca i kriminalaca nesvesnih svojih postupaka-neurotici. ali su sa moralnim shvatanjima u sukobu sa društvenim shvatanjima. EGO i SUPEREGO nisu strogo odeljeni jedan od drugog. bez obzira na to što mnoge studije na osuđenicima ukazuju da je njihova inteligencija ispod prosečne inteligencije nedelikventne populacije. Pomoću njih su se vršila genitička izučavanja porodičnog stabla kriminalaca kako bi se utvrdilo ima li osnova u porodičnom poreklu predaka sa niskim kojeficijentom inteligencije-IQ. Istraživanja koja su se u početku bavila odnosom inteligencije i kriminaliteta nazivana su tzv. narkomani. razlikuju: ZAMIŠLJENI-IMAGINARNI KRIMINALITET koji se ispoljava u vidu pretnji i EFEKTIVNI KRIMINALITET koji može biti HRONIČNI I AKCIDENTNI. Ovi autori smatraju da visoka inteligencija obezbeđuje neku vrstu zaštite od „upadanja“ u kriiminal za osobe koje su inače pod rizikom –na primer roditelji kriminalaci. ŠKOLA INDIVIDUALNE PSIHOLOGIJE delikventnost pripisuje kompleksima INFERIORNOSTI.delo. a pri tom se ovaj faktor uzima kao posledica niske inteligencije. TEORIJA NEPRILAGOĐENOSTI Page | 24 . u afektu ili u legitimnoj samoodbrani. a razvija se na bazi organskih slabosti. Prema ADLERU „čovek je neispisani list papira“ . oni sxu u dinamičkom odnosu. a JUNG Edipovom kompleksu-skup ljubavnih i neprijateljskih osećanja koje svako dete oseća prema roditeljima. nerazvijenih. „pedigre“ studijama. 30. Druga varijanta ove teorije devijantnost dovodi u vezu sa niskom obrazovnom strukturom. 31. a šta će biti u budućnosti određuje mu sudbina. AKCIDENTNI KRIMINALITET podrazumeva dela koja su izvršena nehatno. ID. Predstavnici ove teorije smatraju da deficitarnost inteligencije dovodi do neshvatanja značaja društvenih normi od strane ličnosti. Hronični kriminalitet je posledica delovanja organskih kriminalaca koji su neuračunljiva lica-imbecili. ali to ne znači da je niska inteligencija uzrok kriminala. Psihoanalitičar ADLER kroz koncept individualne psihologije pri objašnjenju pojave devijantnosti pridaje poseban značaj kompleksu inferiornosti. Pojedini predstavnici ove teorije smatraju da niska inteligencija i kriminal imaju nešto zajedničko. a samim tim i odsustva odgovornosti za njihovo poštovanje i pridržavanje. maloumnosti. od kojih pate određene ličnosti.za razumevanje moralnog ponašanja i reguliše ponašanje ličnosti da ne izvrši ili ne planira k. normalnih kriminalaca sa kriminalnim superegom –telesno i mentalno su zdravi. TIPOLOGIJA DELIKVENCIJE :Neki psihoanalitičari –ALEKSANDER I STAUB. TEORIJA INTELIGENCIJE U psihološkim teorijama postoji pristup koji uzroke delikvencije dovodi u vezu sa psihičkim svojstvima niske inteligencije.manje vrednosti.

SOCIOLOŠKE TEORIJE Sociološke teorije predstavljaju naučna shvatanja koja pojave i događaje izučavaju i tumače sa pozicija determinacije društvenih i uže socijanih faktora. raskorakom između ciljeva pojedinaca i interesa zajednice. FRUSTRACIONA TEORIJA Neki psiholozi poput DOLARDA kriminalne dispozicije čoveka objašnjavaju posledicama trajnog delovanja frustracionih činilaca na ličnost u njegovom razvoju. učešćem u subkulturnim grupama i sl. Biheviorizam je u psihologiji zasnovao Votson. smatraju da usled frustracija kod ličnosti dolazi do razočarenja. DOLARD i saradnici su 1939. Ovaj pravac se u literaturi još naziva i TEORIJOM SOCIJALNOG UČENJA po kome je delikventno ponašanje uzrokovano kao i svako drugo posredstvom tzv. Biheviorizam sve vrste ponašanja izvodi iz učenja. Frojd polazi od pretpostavke da svaki čovek ima kriminogene dispozicije. sa orijentacijom da je svako ponašanje moguće menjati vaspitanjem. 32.Neka psihološka shvatanja delikventno ponašanje tumače faktorima nemogućnosti prilagođavanja ličnosti u realnim socijalnim uslovima. HELI smatra da je uzrok kriminalnog ponašanja čoveka u frustracijama nastalim usled nezadovoljenih potreba u ranoj fazi detinjstva. jer im nedostaje vaspitanje za to. PEJDŽ smatra da uzroke kriminaliteta treba tražiti u prilagođavanju individue na njenu okolinu. obrazovanje. preko medija. Najznačajnije sociološke teorije su: Page | 25 . je naučeno. BIHEVIORISTIČKA SHVATANJA-TEORIJA Ove teorije delikvenciju tumače kao stečeni. modelovanja tj. naučeni oblik ponšanja. Posmatrajući delikventno ponašanje modela ličnost može takvo ponašanje potpuno da usvoji iako mu je do tada bilo strano. a one dolaze do izražaja samo kod pojedinaca koji nisu u stanju da se prilagode društvenim normama. Delikventno ponašanje objašnjava se uzrocima stečenih navika ponašanja kroz UČENJE PO MODELU. a kao osnovni uzročnik ljudske destrukcije uzimaju društvene faktore. on je proučavao psihičke procese na osnovu objektivnog ponašanja ljudi. Predstavnici ovih teorija smatraju da se teži oblici devijantnosti-delikvencija mogu dovesti u direktnu vezu sa uzrocima frustracionih stanja. Prema ovoj teoriji svako ponašanje uključujući i kriminalno. emocionalnih promena i poremećaja u psihičkim funkcijama koje manifestuju u destruktivnim agresijama. Oni navode da frustracije mogu nastati: usled delovanja socijalnih faktora-ekonomski status. Neprilagođenost kao uzrok devijantnosti tumači se na različite načine. niskim pragom frustracione tolerancije. 33. učenje se stiče na više načina. Prema njima. OPSERVACIONOG UČENJA. FROJD smatra da se kriminal javlja upravo zbog toga što pojedinci kod kojih postoje instiktivne kriminalne tendencije ne uspevaju da se prilagode društvu. pa i emocionalna stanja. ovom teorijom objašnjavali devijantno ponašanje i ljudsku agresivnost. god. kroz porodicu. ili ličnih svojstava –invaliditet. regionalni raspored. fizički izgled i slično.

•FUNKCIONALIZAM 2. konfliktnih odnosa i fenomena devijacija. odnosno socijalnoj sredini. •TEORIJA SOCIJALNIH VEZA I TEORIJA SUZDRŽAVANJA. TEORIJE SOCIJANOG UČENJA • • • TEORIJE IMITACIJE TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE TEORIJA DEFIRENCIJALNE IDENTIFIKACIJE 3. smatrajući anatomiju moralnom neregularnim stanjem. odnosno za izvesne poremećaje društvenih odnosa i procesa u društvenoj zajednici. To dovodi do stanja nezadovoljstva. •TEORIJA ANATOMIJE. •TEORIJA SOCIJALNOG INTERAKCIZMA I ETIKECIJE. KUTUROLOŠKE TEORIJE • • • TEORIJA PODKULTURA I KONTRAKULTURA TEORIJA KULTURNOG KONFLIKTA TEORIJA DRUŠTVENIH GRUPA TEORIJA SOCIJALNE SREDINE I SOCIJALNIH PROBLEMA U ovu grupu teorija spadaju one koje kriminalitet kao individualni čin i kriminalitet kao društvenu pojavu vide uzročno vezane za mikro sredinu i u makro sredini. samoubistva i devijantnosti. stanje odsustva normi. On je ustanovio da su određeni društveni periodi doveli do većeg stepena anatomije i viših stopa kriminala.god. Dirkem je ovaj termin ponovo upotrebio u svom delu „Samoubistvo“ 1897. TEORIJA SOCIJANE SREDINE I SOCIJALNIH PROBLEMA.1. Poremećaj socijalnih normi čini norme nepoštovanim. TEORIJA ANOMIJE (sociološka teorija)-društvo u kome se ne zna šta ko radi TEORIJA ANATOMIJE –francuski sociolog DIRKEM uveo je koncept anatomije u svojoj knjizi „Podela rada u društvu“ 1893. Prema Dirkemovim stavovima ANOMIJA je stanje nedostatka Page | 26 . čime je objašnjavao neregularno stanje do kojeg dolazi u pojedinim društvima. nedefinisane ili nejasno formulisane. jer mu nisu jasna pravila po kojima treba da se ponaša. 34. pojedinac nije u stanju da nađe svoje mesto u društvu. Stanje anatomije je takvo stanje po kome su norme očekivanog ponašanja odsutne.

Prema njemu zločin je nužan i nema društva koje se ne suočava sa ovom pojavom. Etikecija je prema tome oznaka društvene reakcije na kriminalnu radnju. zbog čega se pojedinci ili društvene grupe svojim stavovima i ponašanjem nameću društvu ili grupi. nesigurnosti. Određeni tip društvene strukture utiče na pojedine ličnosti da odstupe od ustaljenih društvenih normi i devijantno se ponašaju. ali zbog ekonomske nejednakosti podstrekava siromašne slojeve da koriste nelegalne metode. da se koriste korupcijskim metodama(kriminalitet belog okovratnika). kulture. organizacija. Dirkem veruje da se u takvim društvima gubi sila društvene kontrole. PODVLAČENJE –znači odbacivanje vrednosti i mogućnosti njegovog institucionalnog ostvarivanja i povlačenja obično u alkoholizam i narkomaniju. POBUNA je podređena radikalnom cilju promene vrednosti i institucija. pohlepe. pri čemu se delikvencija svodi na evidentiranje devijanata-etiketiranje. to je nešto što prati izvršioca delikta. Prema pristalicama ove teorije društvo se deli na KONFORMISTE koja je kontrolna društvena grupa i DEVIJANTE prema kojima je usmerena društvena reakcija –preventiva i sankcije. DEVIJANT PO OVOJ TEORIJI je onaj kome je ova Page | 27 . Upravo zbog toga se pojavljuju razni nelegitimni putevi njihovog ostvarenja. već odnosi u društvu. INOVACIJA – prihvatanje kulturnih vrednosti. Drugi značajan predstavnik ove teorije je MERTON koji anomijom smatra odsustva normativnosti ili pridržavanja normi u društvu ili društvenoj grupi. U novije vreme ovo stanje anomije je karakteristično za zemlje tranzicije. 35. u kojima određene društvene grupe odstupaju od normalnih pravila i obrazaca ponašanja i teže delikventnom ponašanju. a kriminalci su profesija koju ne diktira njihova savest. MERTOM JE USTANOVIO PET OBLIKA INDIVIDUALNE I GRUPNE REAKCIJE a to su: individualne i grupne reakcije-socijalne adaptacije. društvo je definisalo puteve i mehanizme da se ostvare društveno potrebni ciljevi posredstvom rada. posebno u velikim gradovima. odnosi interakcije devijantnih i nedevijantnih društvenih grupa. razvijaju pojave bezobzirnosti.a on je ukazivao da je kriminalitet istorijska pojava. a bogate. Prema njegovom mišljenju kriminalitet je normalna društvena pojava i zbog toga je od mnogih kritikovan. TEORIJA SOCIJALNOG INTERAKCIZMA I ETIKECIJE Osnovana teza teorije socijalnog interakcizma je da su društveni odnosi. što neki nazivaju TEORIJOM DEZORGANIZACIJE. usamljenosti i izolacija. Po Mertonovom mišljenju. dovode do pojave bezakonja i društvenog neprilagođavanja. školovanja i slično. u odnosu na sredstva i ciljeve: KOMFORIZAM – prihvatanje kulture i institucionalnih vrednosti.jasnih i primenjivih društvenih normi ili sudara normi. Ova teorija ima i drugi pristup ali se on bitno ne razlikuje i to je TEORIJA ETIKECIJE po kojoj svako delikventno ponašanje ne mora imati grupni karakter. haosa i nereda. Njegove teze nisu mnogi razumeli. da ne postoji društvo bez kriminala i da je kriminal odraz društvenog društvenog stanja. ali ono nije moglo svima da obezbedi i uslove da ostvare te ciljeve. Dirkem je među prvima dao definiciju kriminologije kao nauke koja izučava kažnjiva dela. RITUALIZAM – prihvata vrednosti odbijajući mogućnost da će se one ikada dostići. On takođe smatra da svako društvo vremenom iz homogenizacije prelazi u fazu dezorganizacije. jača individualizam. Društveno stanje dezorganizovanosti.

koja je posebno izražena prema porodici i školi. Ova teorija polazi od toga da u društvu postoji funkcionalno jedinstvo elemenata koji mu omogućavaju skladan razvoj. prostitutka i slično. Društvena reakcija na određeno ponašanje predstavlja etiketu u vidu pojma: lopov. manje su mogućnosti delikventnog ponašanja. HIRŠI je 1969. a kakvo će ono biti zavisi od društve kontrole –reda i zakona. 36. Unutrašnja komponenta suzdržavanja podrazumeva jak ego. odnosno odanost. Predstavnici ove teorije su: LEMERT I BEKER. Efekti spoljnog suzdržavanja su veći ukoliko je društvo postavilo razumne limite ponašanja i odgovornosti. Društveni procesi podstiču jedinku ili je odvraćaju od delikventnog ponašanja. nasilnik. OBAVEZAPREDANOST. Svaki čovek je podložan društvenom i antidruštvenom ponašanju. a odnosi se na vreme.TEORIJA SOCIJALNIH VEZA I TEORIJA SUZDRŽAVANJA Teorija socijalnih veza ili teorija društvenih spona kako je nazivao HIRŠI za zadatak ima da objasni zašto se ljudi podruštveno ponašaju. a bliska veza sa školom. TEORIJE SOCIJALNOG UČENJA Grupi teorija socijalnog učenja pripadaju ona shvatanja koja uzroke delikvencije nalaze u imitaciji. god.učestvovanje. Odanošću prema roditeljima potiskuju se delikventne predispozicije. razvijenu svest. pri čemu je zajednički interes izražen u zajedničkom sistemu vrednosti. Poslednjom tačkom ili socijalnom vezom HIRŠI smatra VERU u poštovanje zakona. Po njemu što su ove spone čvršće. Poremećaj u pojedinim elementima tog sistema dovodi do patoloških pojava kao i do kriminaliteta. Prva uporišna tačka socijalizacije kod HIRŠIJA je VEZA I POVEZANOST. Spoljnim normativnim zabranama društvo kontroliše članove zajednice. Devijantnost po funkcionalizmu je rezultat uticaja neuspešne socijalizacije.oznaka uspešno dodeljena. odnosno u podržavanju modela u društvenoj sredini. ljudi i institucija koje ih primenjuju. Spada u socijalne teorije. UKLJUČENOST –UČESTVOVANJE I VEROVANJE. kao i mehanizam ostvarivanja postavljenih ciljeva. FUNKCIONALIZAM Funkcionalistički pristup za polaznu opsnovu ima da je društvo skladna organska celina njegovih delova. identifikaciji. ustanovio četiri društvene spone unapređenja socijalizacije čoveka: VEZA-POVEZANOST. visok stepen odgovornosti i visok prag frustracione tolerancije. a ne od moralne norme. što označava zaokupljenost aktivnostima u interesu zajednice. narkoman. Treći oblik socijalnih veza je UKLJUČENOST. Druga spona je OBAVEZA –predanost. a ne devijantno. Ove teorije slične su Page | 28 . zbog čega se ostavlja malo vremena za ponašanje koje se smatra devijantnim. energiju i napore u edukativnim i socijalnim naporima koje ličnost vezuju moralnim vrednostima društva. profesorom i drugovima deluje u pozitvivnom nedelikventnom ponašanju. Slaba veza učenika i škole podstiče delikvenciju. Krajem 60 –tih godina prošlog veka američki sociolog REKLES je na sličnim principima pokušao da objasni svojom teorijom suzdržavanja kako delikvenciju tako i normalno ponašanje.

izmišljenim ili stvarnim. Ova teorija zasnovana je na nekoliko osnovnih principa: kriminalno ponašanje se uči. Ovaj model ponašanja je sa opštim. ono se stiče po modelu kriminalnih motivacija. Pojedinac se u kriminalno ponašanje upušta u smislu da se identifikuje sa stvarnim ili izmišljenim osobama sa čije tačke gledišta njegovo kriminalno ponašanje deluje prihvatljivo. Prema njegovom mišljenju. Identifikacijom se oblikuje svest i prihvatakju modeli kriminalne orijentacije.TEORIJA PODKULTURA I KONTRAKULTURA Teorija podkultura i kontrakultura je poseban pristup koji polazi od stanovišta da i devijantne grupe imaju svoje vrednosti. diferentno od društveno vrednovanog. zasnivajući svoja stanovišta na osnovi imitacije. učenjem i druženjem sa delikventima.biheviorističkim shvatanjima koja su svrstana u psihološkai koja imaju dosta dodirnih tačka koje su vezane za socijalne uslove. 37. dela. zakon imitacije superiornih i zakon ubacivanja. Ovo ponašanje nije nasleđeno ono se stiče učenjem iz socijalne sredine-interakcije. Devijantne grupe preko identifikacije. Delikvencija je oblik naučenog ponašanja koja se stiče i uči u saradnji sa drugima. ukazuje na društveni karakter delikvencije. socijalizacije i imitacije formiraju posebnu subkulturu i kontrakulturu koja je primerena vrednostima koje grupa afirmiše sa hijerarhijskim ustrojstvom . dela osobe koje uče zanat kao i svaki drugi imitirajući uzore još od rane mladosti. TEORIJA DIFERENCIJALNE IDENTIFIKACIJE Predstavnik teorije diferencijalne identifikacije je GLASER po kome je osnova devijantnog ponašanja uslovljena je identifikacijom delikvenata sa uzorima. orijentacije i stavove i da ih drže svesno za pozitivne. KULTUROLOŠKA TEORIJA Kulturološke teorije su one u čijoj osnovi etiološkog definisanja problema delikvencije stoje kulturni činioci. Tarde je opisao tri zakona imitacije: zakon bliskog dodira. u toku učenja kriminalnog ponašanja uče se tehnike izvršenja k. Prema njemu čovek ubija ili ne ubija zbog toga što imitira druge. primarni deo kriminalnog učenja nastaje u grupama prijatelja. univerzalnim. kulturnim Page | 29 . kao što su faktori podkultura i kontrakulturnih obrazaca ponašanja. neformalnim pravilima koja obavezuju članove na odgovarajuće specifično ponašanje. Smatrao je da su izvršioci k. delikventno ponašankje uzrokovano je uzajamnim uticajem pojedinaca i grupa. kriminalno ponašanje se uči u interakciji (socijalno okruženje) sa drugim osobama u procesu komunikacije. 38. TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE je teorija po kojoj se uzročnost kriminaliteta nalazi u uzorcima preuzetim iz delikventnih grupa i razvio je američki sociolog SADERLAND. TEORIJA IMITACIJE Teorija imitacije prihvata uticaj socijalne sredine na pojave delikvencije. TARDE odbacuje antropološka shvatanja o „rođenom zločincu“ .

DUGI PRISTUP U KLASIFIKACIJI FAKTORA je njihovo razvrstavanje prema pravcu delovanja. To je skup činilaca psihološke. koji deluju kao uzroci. najčešće kao posledica velikih migracija. 41. Spada u kurtulošku teoriju. u čemu neki teoretičari nalaze osnov za delikventno ponašanje. Posledice ove vrednosti sukoba dele se na: PRIMARNE-nastale iz sukoba vrednosti između grupa i SEKUNDARNE koje su nastale iz sukoba vrednosti unutar grupe. U raznim gradacijama grupnog ponašanja specifično mesto imaju devijantne i delikventne grupe. kulturnih vrednosti između društvenih grupa i unutar same grupe. USLOVE I POVODE. verske. U najopštijem smislu. u literaturi najčešće definisanim kao kriminogeni faktori. TEORIJA KULTURNOG KONFLIKTA Teorija kulturnog konflikata kriminalitet kao društvenu pojavu objašnjava proizvodom sukoba kultura. rasne i slično. TREĆA PODELA POLAZI MANIFESTACIJA FAKTORA U VREMENU. TEORIJA DRUŠTVENIH GRUPA Teorija društvenih grupa objašnjava pojave kriminaliteta i drugih vidova socijalnih devijacija kao grupno ponašanje. kao što je faktorska teorija. 40. KRIMINALNA ANTROPOLOGIJA izučava kriminalitet kao individualnu pojavu. PRVA PODELA KRIMINOGENIH FAKTORA JE NA : UZROKE koji su najvažniji. TARDE je dao do sada najrasprostranjeniju podelu na: ENDOGENE. biološke i socijalne prirode. GRISPINJI SMATRA DA: KRIMINALNA SOCIOLOGIJA treba da izučava lične i društvene faktore odnosno. FERI razlikuje: ANTROPOLOŠKE. kao pojedinačan slučaj. uslovi i povodi za kriminalna dela. Prema ovoj teoriji društveni odnosi se odražavaju kroz grupno ponašanje. FIZIČKE I DRUŠTVENE FAKTORE. KRIMINOGENI FAKTORI-pojam Pojam kriminogenih faktora –kriminogeni faktori predstavljaju centralno pitanje kriminalne etiologije. Vremenom su se u literaturi pojavili i neki teorijski pravci. koje diferencirano može biti različito. koji su se pretežno bavili ovim problemom. SADERLAND JE FAKTORE KLASIFIKOVAO NA: ISTORIJSKE I GENETIČKE. Kriminalitet je kao složena društvena pojava. Neki ih dele na: OBJEKTIVNE.UNUTRAŠNJE I EGZOGENE-SPOLJNE FAKTORE i to predstavlja DRUGU PODELU. ZELIG RAZLIKUJE: PROBLEM IZVRŠENJA DELA I PROBLEM RAZVOJA LIČNOSTI. a može da se ispolji i kao sukob generacija. POD KRIMINOGENIM FAKTOROM podrazumevaju se svi oni mnogobrojni činioci koji utiču na bilo koji način na pojavu kriminaliteta kao društvene pojave i kao individualnog čina. Začetnik ove teorije je američki sociolog SELIN. Sukobi između društvenih grupa različitih kultura nastaju. Problem se javlja kod konkretnijeg određenja činilaca koji čine faktor. Pri tom podrazumeva da grupe mogu biti različite: nacionalne. determinisan mnogobrojnim činiocima. faktore koji proizilaze iz fenomena društva-mase. socijalne.vezane za delo ili socijalnu situaciju i SUBJEKTIVNE koje su vezane za ličnost izvršioca. 39. njihov međusobni odnos i uslovljenost. između starosedelaca i doseljenika. Page | 30 . posebno među omladinom.vrednostima.

Page | 31 . ali su ipak obe teorije jednostrane i nepotpune.VRSTE KRIMINOGENIH FAKTORA Kriminalitet se može posmatrati samo u sklopu: OPŠTIH I POSEBNIH. kao i faktori vezani za subjektivna svojstva ličnosti. Problem u kriminologiji je u tome što iz mnoštva činilaca koji uslovljavaju delikt treba izdvojiti stvarni uzrok. psihološkog i socijalnog karaktera. porodične prilike. Prema BERGANU uzrok je stalan i odlučujući uslov neke pojave. PREMA TOJ DEFINICIJI „UZROK JE NEOPHODAN USLOV BEZ KOGA SE ODREĐENA POJAVA NE BI MANIFESTOVALA“. Njihova veza je uslovljena jer je delikventno ponašanje uticaj socijalnih faktora. veoma se teško uočavaju razlike i nijanse među njima. 42. nema posledice koja nema svoju vezu sa nekim od predhodnih činilacauzroka. povodi. socijalni i kulturni sukobi. Međutim. pojava alkoholizma i narkomanije. Do kriminalne radnje ne dovode samo uzroci već i drugi činioci. kriminalitet se ne može objasniti. UZROČNOST je ODLUČUJUĆI FAKTOR odnosno objektivna i kauzalna veza između nekog stanja i posledica. Činjenica je da nema pojave bez uzroka. FAKTORI LIČNOSTI-urođeni 43. od kojih III kongres posebno. Definisanjem ovih pojmova bavili su se i međunarodni kriminalni kongresi. uslovi. Napredak nauke doveo je do diferenciranja kriminogenih faktora na neposredne uzroke. OSNOVNA PODELA KRIMINOGENIH FAKTORA: (biološki) i stečeni (psihološki) I SOCIJALNI FAKTORI.UZROCI KRIMINALNOG PONAŠANJA O pitanjima uzročnosti kriminalnog ponašanja možemo sresti još u raspravama Platona i Aristotela. uslove i povode za kriminalno ponašanje. motivi. kriza razdoblja. Pod faktorima uzročnosti uzimaju se objektivno merljivi elementi sa egzaktnim dovođenjem u vezu sa posledicama pojedinih oblika kriminaliteta.FAKTORSKA TEORIJA POJAVLJUJE SE U DVE VARIJANTE: MONISTIČKA-polazi od toga da je jedan faktor uzročnik jedne pojave i PLURALISTIČKI kriminalitet je uslovljen faktorima biološkog. Ovaj drugi pravac je šire prihvaćen u kriminologiji. Bez utvrđivanja tih prethodnih činilaca. najčešće povezan sa unutrašnjim svojstvima. To mogu biti ČINIOCI SOCIJALNOG I LIČNOG KARAKTERA: materijalno stanje. Kriminolozi su pretežno saglasni da postoje: OBJEKTIVNI I SUBJEKTIVNI UZROCI KRIMINALITETA i to su razgraničenja veoma jasna. te veze. uzrok proizvodi posledicu i neophodno joj prethodi. prilikom podele na NEPOSREDNE I POSREDNE UZROKE. Prema HETINGU uzrok je ona sila koja svojim delovanjem određuje pojavljivanje nove sile. SUBJEKTIVNIH I OBJEKTIVNIH: POSREDNIH I NEPOSREDNIH FAKTORA.

dodatni stimulans.karakterističan za pojedine njegove oblike. Još složeniji problem nastaje kada je u pitanju termin Page | 32 . 45. OBLIKUJU POSLEDICU. sociogenih-objektivnih faktora .POVODI KRIMINALNOG PONAŠANJA Iza UZROKA uz određeni uslov. poznavanje nekih veština. iako odlučujući nisu dovoljni da se može objasniti pojava ili pojedini oblici kriminaliteta. POVODI su dodatni uslov za nastanak pojave. MILAN MILUTINOVIĆ uzroke deli na : OPŠTE. a posebno ne njihovi izvršioci –ličnost delikventa. Oni omogućavaju lakše izvršenje kriminalne radnje. Između ta dva elementa postoji čitav niz uticajnih okolnosti koje nazivamo kriminogenim uslovima. vreme. 44. ALI NISU U MOGUĆNOSTI I DA JE PROIZVEDU. Uzroci i uslovi su odlučujući činioci uticaja za nastanak pojave. nedovoljna organizacija i zaštita imovine. doba dana. do POSLEDICA DELIKATA neposredno postoji POVOD. vremenske prilike. Mogu se odnositi na mesto. psihološke i socijalne prirode. USLOVI I POVODI KAO KRIMINOGENI FAKTORI-uslovi kriminalnog ponašanja Kriminalni delikt je složena pojava da bi se mogla objasniti samo uzrokom i posledicom. motivima. 47. raspolaganje sredstvima za izvršenje krivičnih radnji i sl. najefikasniji način i sredstvo i sl).Sudeći po tome kriminalitet je pojava koja se javlja kao posledica delovanja mnogobrojnih uzroka: biološke. ciljevima. Subjekt izvršenja krivičnog dela je uvek čovek sa nekim svojim trajnim karakterom ili trenutnim osećanjem. U najopštijem smislu u uslove spadaju: neefikasnost organa krivičnog gonjenja. za shvatanje kriminaliteta bitni su i unutrašnji subjektivno-endogeni faktori. Međutim za izazvanu pojavu potreban je i dodatni faktor-povod. Uslovi se pojavljuju kao DOPUNSKI FAKTOR koji podstrekava. Spoljni faktori. za odluku. način i sredstva izvršenja krivičnog dela (najpogodnije mesto. motivima. Najšešće zavisi od ličnosti izvršioca. Svaki čovek se prirodno rađa sa sopstvenim biopsihičkim faktorima i ne postoji opšte prihvaćena definicija ličnosti. neadekvatne sudske sankcije. To su one činjenice koje pri postojanju uzroka i uslova čine podsticaj. FAKTORI LIČNOSTI Pored spoljašnjih. koje su uobičajeno definisane predispozicijama ličnosti. omogućava ili olakšava vrstu deliktnog ponašanja. 46.koji su zajednički za kriminalitet u celini i POSEBNE. i interesima koji su obično definisani predispozicijama.DELIKVENTNA LIČNOST-pojam Kada je delikventna ličnost u pitanju tu je subjekt delikta uvek čovek sa nekim svojim trajnim karakterom ili trenutnim osećanjem. USLOVI SU ČINIOCI KOJI U IZVESNOM SMISLU. ciljevima i interesima.

DRUGO. IMANENTNO opasno stanje definiše pojmom tzv. bilo konstitucionalnih specifičnosti. PRISTUPI PSIHOLOŠKE ORIJENTACIJE delikventnu ličnost vide kao osobu koja je ispod prosečene inteligencije. Fuko je postavio pitanje: Postoje li individue koje su urođeno opasne? Na osnovu kojih znakova se one mogu prepoznati i kako bi trebalo reagovati na njihovo prisustvo?. koja ima nizak prag frustracione tolerancije. Pinatel HRONIČNIM opasnim stanjem smatra čvrsto i postojano stanje karakteristično za formiranu kriminalnu ličnost kojim se povremeno stimuliše volja permanentne kriminalne karijere. genetskih predispozicija i urođenih sklonosti. biološki abnormalna. psihološke. TEORIJE KRIMINALNE LIČNOSTI izložio je francuski kriminolog PINATEL. PINATEL polazi od shvatanja da se ono manifestuje u dva oblika: HRONIČNO I IMANENTNO. psihopatološke i društvene determinacije. Na VII kongresu kriminologa u Madridu 1970 godine definitivno je uveden pojam KRIMINALNA LIČNOST. OPASNO STANJE DELIKVENTNE LIČNOSTI Fuko podseća u vezi sa opasnim stanjem delikventne ličnosti da je nauka od samog početka razvoja pribegavala izučavanju zločinaca. individualna psihologija ih vidi kao osobe koje su iskompleksirane. TEMIBILITET je kriminalna sposobnost kao element opasnog stanja ličnosti. Centralno pitanje kriminologije. Ovaj pojam prvobitno je uveo GAROFALO 1878.DELIKVENTNA LIČNOST. Opasno stanje je latentno stanje sklonosti kriminalne ličnosti ka vršenju krivičnih dela. Naučna istraživanja koja su vezana za biološke pristupe delikventnu osobu vide kao ličnost koja ima specifične telesne degenerativne karakteristike. PRVE IDEJE O DELIKVENTU-zločincu datiraju od antičkih mislilaca. endokrinih i hromozomskih aberacija. bilo rasnih predispozicija. bihevioristi kao ličnosti koje su formirane u procesu socijalnog učenja. i njim je Page | 33 . PREMA SAVREMENIM SHVATANJIMA ličnost delikventa čine posebnosti ili neki drugi elementi biološke. opšteg opasnog stanja kako ga je ustanovio DE GREF u smislu krize ili grozničavog stanja. pretežno shvatanje polazi od stavova da je delikventna ličnost devijantna. To je pojam iz savremene kliničke kriminologije. Vrlo često je delikventna ličnost definisana poremećajima duševnog stanja i nervnog sistema. 48. psihoanalitičari ih vide kao osobe sa poremećenim nagonima. Prva naučna shvatanja i pokušaj studioznog izučavanja delikventne ličnosti vezuju se za antropološku školu i Lombroza. kroz koju prolaze svi prestupnici neposredno pre prelaska na delo. osoba poremećene psihičke strukture. posebno kriminalne etiologije je da li postoji tazlika između delikventne i nedilkventne ličnosti? Po tom pitanju dominaruja dva shvatanja: PRVO polazi od toga da ne postoje nikakve biološke i psihološke razlike između delikvenata i nedelikvenata. što bi značilo da delikventna ličnost kao takva i ne postoji. preko zločina i iznad njega što se opravdavalo dvostrukim interesom.

označio postojanu i aktivnu izopačenost prestupnika i količinu zla od koga možemo strahovati. 49. b) kriminološke dijagnoze i c) kriminološke prognoze koja se odnosi na pojedinačne slučajeve veštačenja optuženih ili osuđenih lica u naučnom postupku opservacije i ispitivanja ličnosti. kriminalna sposobnost jaka. kriminalna sposobnost vrlo slaba. dobro naučiti). b. kriminalna sposobnost mala. slab biološki uticaj sa slabim društvenim uticajem to je epizodni slučaj opasnog stanja. PREMA PINATELU.KLINIČKE METODE U DIJAGNOSTICI KRIMINALNE LIČNOSTI Klinični ili naučni metodi u dijagnostici kriminalne ličnosti zasnovani su na određenim saznanjima: a) kriminološke ekspertize i socijalne anamneze. kriminalna sposobnost veoma jaka. prilagodljivost vrlo slaba to je ozbiljno opasno stanje. jak biološki uticaj sa slabim društvenim uticajem to je granični. Page | 34 . b. stanje i d. jak biološki uticaj u kombinaciji sa jakim društvenim uticajem i to predstavlja hronično opasno stanje. (bitno. KRIMINOLOŠKA DIJAGNOZA OPASNOG STANJA MOŽE IMATI SLEDEĆE FORME: a. prilagodljivost vrlo slaba i to je srednje opasno Pinatel razlikuje i nadopunu etiološke dijagnoze koja može imati sledeće forme: a. c. prilagođenost veoma niska i to je najviši stepen opasnog stanja. marginalni slučaj opasnog stanja i c. to predstavlja njegovu kriminološku sposobnost. prilagodljivost veoma visoka to je lakši stepen opasnog stanja.

U antropološkoj teoriji organske determinante se tretiraju kao konstitucionalne anomalije. urođeni faktori i antropološki faktori. Organske poremećaje čine patogene promene u psihosomatskom sistemu. sa slabom kontrolom Page | 35 . određivanja adekvatne sankcije i tretmana za resocijalizaciju. stepena odgovornosti. Ona se radi na osnovu kriminološke ekspertize za potrebe: određivanja krivične sankcije optuženom i tretmana resocijalizacije u odgovarajućim kazneno-popravnim ustanovama. U biološke faktore spadaju: organske determinante. a u pitanju je klinička metoda utvrđivanja stepena opasnosti delikventa. 50. koje su nastale u toku rođenja ili ranoj mladosti. Ova metoda je veoma važna i primenjiva kod: utvrđivanja uračunljivosti. Nju obavlja grupa stručnjaka specijalista iz pojedinih oblasti –psiholozi. Mediko-psihološko izučavanje odnosi se na izučavanje ličnosti. BIOLOŠKI KRIMINOGENI FAKTORI Biološki faktori predstavljaju kriminogene činioce koji su definisani prvenstveno u kriminološkim teorijama biološke i antropološke orijentacije. Takva stanja su uzrok nepravilnog razvoja ličnosti što dovodi do stepena psihičke nezrelosti. socijalnih i porodičnih prilika na ličnost. stepena društvene neprilagođenosti i dijagnoze opasnog stanja koje se dobija sintezom dva predhodna postupka. socijalni radnici.KRIMINOLOŠKA EKSPERTIZA je naučna metoda ispitivanja ličnosti delikvenata radi procenjivanja budućeg ponašanja. Kriminološka ekspertiza se radi na osnovu: a) a) mediko-psihološkog ispitivanja i b) socijalne anamneze. U prvu grupu spadaju maloletna lica sa poremećajima u smislu bolesti ili povreda. individualizacije kazne i tretmana rehabilitacije i prevencije. KRIMINOLOŠKA PROGNOZA je treća faza u proučavanju ličnosti osuđenika koja podrazumeva predviđanja budućeg ponašanja delikventa. psihijatri. koje su nastale kao posledica anomalija u fiziološkim funkcijama organizma ili negativnim spoljnim uticajima. nasleđe. KRIMINOLOŠKA DIJAGNOZA se radi na osnovu kriminološke ekspertize. za potrebe sudijskog postupka ili prevaspitanja. a socijalna anamneza se odnosi na sagledavanje i objašnjenje uticaja ekonomskih. Kriminološka dijagnoza se odvija kroz tri faze: utvrđivanje kriminalne sposobnosti ili temibiliteta. Najpotpunija kriminološka prognoza je ona koja je izvedena kliničkim postupkom. ORGANSKE DETERMINANTE KAO KRIMINOGENI FAKTORI ORGANSKE DETERMINANTE su kriminogeni faktori koji su uslovljeni organskim poremećajima. Tu su u pitanju endogeni faktori koji se u nekim teorijama smatraju bitnim uzročnicima kriminaliteta. 51.

zagađenosti okoline ili fizičkim traumama. a spoljašnji izgled nezavisno od genetskog sastava ličnosti zove se FENOTIP. Savremena naučna misao eliminisala je vrednost bioloških teorija o tipu urođenog zločinca. delikvent je ličnost karakterističnih urođenih svojstava mentalne i antropološke degeneracije. Može se zaključiti da je uticaj nasleđa na ljudsko ponašanje pa i delikventno ponašanje veoma značajno. koji ih čine potencijalnim delikventima. Na osnovu novih istraživanja jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca došlo se do zaključaka koji ukazuju na znatan uticaj na svaku od dimenzija psihopatologije kao i da se većina jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca ponašaju pod uticajem genetske uslovljenosti. ANTROPOLOŠKI FAKTORI ANTROPOLOŠKI FAKTORI su jedan od tipova kriminogenih svojstava ličnosti. a često i presudno. Kriminolozi druge polovine 19-og veka većinom su priznavali TEORIJU NASLEĐA kao naučno validnu. GENETSKO NASLEĐE SE ODNOSI NA: pojedinca. U savremenim uslovima ona je osporavana i svodi se na istraživanja koja se vrše : na primerima blizanaca i u oblasti genetskih svojstava predaka i potomaka delikventnih porodica. U ovu grupu spadaju i slučajevi posledica genetskih svojstava poremećaja u funkcionisanju endokrinih žlezda ili zakasnelog puberteta. niske frustracije i afektivne tolerancije. FERI je antropološke faktore podelio u tri grupe: Page | 36 . a delom psihološke karakteristike u tipologiji delikvenata.UROĐENI FAKTORI UROĐENI FAKTORI su vrsta subjektivnih svojstava ličnosti kriminogenih značaja koji su delom biološke. Za kriminologiju je bitno genetsko nasleđe koje se ispoljava u biološkim karakteristikama definisanim u: hromozomima. U drugu grupu spadaju promene nastale usled bolesti. Pored ovog veoma je značajan uticaj okoline koji u skoro polovini slučajeva ima presudan uticaj. 54. Po biologističkim shvatanjima Morela. ribonukleinskim kiselinama – DNK. plitkosti osećanja.impulsa. ali ne sasvim i teoriju o urođenim sklonostima. Sve aktuelnija je teza da geni utiču na ljudsko ponašanje. Teorije koje prihvataju postojanje takvog tipa polaze od bioloških karakterističnih abnormalnosti ili psihičkih poremećaja. Kombinacija gena jednog roditelja sa genima drugog roditelja zove se GENOTIP. posebnih biokonstitucionalnih karakteristika. U nauci su podeljena mišljenja da li postoji tip delikventne ličnosti sa urođenim svojstvima. genima. zaraze. NASLEĐE KAO KRIMINOGENI FAKTOR NASLEĐE po opštem značenjem predstavlja prenošenje osobina živih bića sa predaka na potomstvo. 52. 53. Poslednjih godina nasleđe predstavlja preokupaciju nauke. etničku celinu i ljudsku vrstu.

U slučajevima odgovarajućih društvenih uslova i vaspitnih faktora uticaja kroz porodicu.SKLONOSTI I NAVIKE KAO KRIMINALNA DISPOZICIJA SKLONOST kao kriminalna dispozicija u opštem smislu je nagonska reakcija. pola. inteligenciji. naklonost. a samim tim i navike. antisocijalnih i delikventnih ponašanja.a) organsku konstituciju čoveka –sve organske anomalije i telesne osobine-anomalije lobanje. 55. Ovi faktori su teže merljivi. motivima i drugim svojstvima ličnosti. obrazovanje i vaspitanje. emocija. osećaja i c) lična svojstva –biološki uslovi rase. mozga i slično. Važnost psiholoških faktora je u tome što je svaka individua različito reaguje na spoljne podsticaje. PSIHOSTRUKTURA SLUČAJNIH KRIVACA NI MALO SE NE RAZLIKUJE OD POPULACIJE NEDELIKVENATA. Mnogobrojni pokušaji posebno u starijoj literaturi nisu došli do dokaza o postojanju tzv. b) psihičku konstituciju –sve devijacije inteligencije.PSIHOSTRUKTURA I DELIKVENCIJA Psihičku strukturu čini organizacija psihičkih osobina ličnosti. građansko stanje. doba. Suprotno će se dogoditi ukoliko izostane proces socijalizacije jer će tada negativni uticaji uticati da se kod ličnosti razviju kriminalne sklonosti. Psihostruktura deluje kao celina uzajamnih uticaja i uslovljavaju različita reagovanja ličnosti na spoljne nadražaje. kao posledica određženih karakternih crta ličnosti. deluju kumulativno i nije ih moguće odvojeno posmatrati. ali se crte pod uticajem socioloških faktora i procesa socijalizacije vremenom pretvaraju u moralne. školu i okolinu te predispozicije ma koliko bile intenzivne ne moraju se pretvoriti u kriminalne sklonosti. oni su individualna obeležja ličnosti koji se manifestuju u karakteru. ljubav prema nečemu. Istraživači razlišitih stručnih profila su u više slučajeva pokušavali da dovedu u vezu određena psihička svojstva i delikvenciju. emocijama. Savremena nauka je odbacivala ova shvatanja jer nije došla do jedinstvenog psihološkog tipa delikvenata. Page | 37 . Sklonost kod čoveka pod uticajem istih uslova ima za posledicu iste odgovore odnosno stvara naviku. Sklonost je faktor uzročnosti u smislu urođene dispozicije ili stečene navike ka kriminalnom ponašanju. PSIHOLOŠKI FAKTORI Psihološki faktori su subjektivni faktori u psihološkom smislu. ali i asocijalnih. Sklonosti u psihološkom smislu mogu biti tendencije urođene prirode. Reagovanja mogu biti u granicama društveno prihvatljivih. KRIMINALNE PSIHOZE jer nijedan od faktora psihostrukture ličnosti kod delikvenata nije nepoznat i u nedelikventnoj populaciji. kulturne i druge navike. 56. teperamenta i emocija. Različita reagovanja ljudi u odnosu na iste socijalne uslove posledica su pored ostalog i različite psihološke strukture ličnosti koja te uslove na različite načine doživljava.

a koji će uticaj na određenu ličnost preovladati zavisi od njegove psihostrukture. Tu su u pitanju osobe NEGATIVNIH KARAKTERNIH CRTA : agresivnosti. koje ga bitno i trajno od rođenja. tendencija da se silom ili drugim oblicima fizičke i psihičke prinude rešavaju konflikti sa drugim ili sa sobom (autoagresija). usiljenim. je IMPULSIVNOST. Ličnosti kod kojih postoji uska veza između psihološke strukture i delikta. osobe deprimirane prirode i dr. nerazumnim i neobuzdanim postupcima. većim delom su nezavisni od svesti. bezazleni socijalni podsticaji dovešće do prestupničke reakcije i obratno. Osobine sklonista i navika karakteristični su za delikventne recidiviste. Upravo zato su sklonosti i navike najizraženije kod delikvenata nasilja.Ukoliko je intenzivitet kriminalne sklonosti tzv-temibilitet jači. savesnosti. dakle tamo gde je pojava povrata najizraženija. Manifestuje se antisocijalnim poremećajima ličnosti koja poseduje neurotična svojstva Druga karakteristična patogena crta ličnosti. Svrstava se u uzroke težih oblika socijalne destrukcije. Osoba koja je sklona agresivnosti u teoriji se označava kao agresivna ličnost. malicioznoznosti. odlučnost. posebno pri utvrđivanju motiva delikventnog ponašanja. volje i mogućnosti kontrole. IMPULISOVNOST predstavlja sklonost afektivnim. 57. odnosno prirodu i narav ličnosti. pojava delikata nasilja. Sklonost ka delikventnom ponašanju imaju oni karakteri sa crtama ličnosti koji nisu u stanju dovoljne otpornosti prema spoljnim. skromnosti.KARAKTER I KRIMINALNE PREDISPOZICIJE Sklonost za vršenje kriminalnih radnji mnogi vezuju za karakter. Agresivnost je urođeno svojstvo čoveka. egoizma. NEGATIVNE CRTE AGRESIVNE LIČNOSTI SU: u pitanju je netolerantna. 58. Impulsivnost Page | 38 . obuhvata i voljne osobine-doslednost. odlikuju i razlikuju od drugih. Agresivnost se smatra dispozicijom delikventnosti kod povratnika i profesionalnih kriminalaca. smatraju se sklonim delikventnosti. a u teorijskom smislu je sklonost nasrtljivosti. Procenjivanje karaktera je od značaja kako sa kriminološkog tako i sa krivičnopravnog aspekta. KARAKTER JE kompleks ličnih osobina. Svaka ličnost je svakodnevno pod dejstvom pozitivnih i negativnih uticaja. seksualnih delikata i samoubistva. akcidentnog kriminaliteta. energičnost i dr. Karakter osim moralnih osobina-poštenja. seksualnih i imovinskih delikata. veoma bliska agresivnosti.AGRESIVNOST I KRIMINALNA SKLONOST U najznačajnije patološke crte karaktera spada AGRESIVNOST. doslednost i slično. egzogenim činiocima i podležu uticajima tih faktora ili sredine u delikventnom smeru. hrabrosti. sebičnosti. impulsivnosti. nasrtljiva osoba. upornost. sklonosti ka određenoj vrsti raspoloženja i ponašanja čoveka-preduzimljivost. sklona konfliktima i rešavanju sporova nasiljem i silom. kukavičluka i slično. Ličnosti na čije osobine jači uticaj imaju negativni faktori ispoljavaju razne oblike delikventnog ili devijantnog ponašanja.

svađama. U opštem značenju deprivacija predstavlja lišavanje ili gubitak Page | 39 . dvolične. odnosno superiornosti IDa nad EGOM i SUPEREGOM. 60. Takve ličnosti u izvršenju delikta nasilja imaju osvetnički sindrom. motivacionoj orijentaciji usmerenoj prvenstveno prema sebi. EGOIZAM se ispoljava kod čoveka u samoživosti. autoritarne. sujeta. sebičnošću i neosećajnošću za druge. neodgovorno. Sujetna osoba zbog emocionalne i socijalne nezrelosti kroz život reaguje primitivno. Impulisivne osobe su razdražljive. Maliciozne osobe poseduju crte egoizma i egocentričnosti. sujetan je i osetljiv. povlači se u sebe i počinje da neprestano biva u sukobu sa strogim n ormama zatvorskog režima života i autonomnih kriminalnih grupa. Osoba takvog karaktera u ponašanju rukovođena je sopstvenim interesima.EGOIZAM I EGOCENTRIČNOST KAO KRIMINALNE PREDISPOZICIJE EGOIZAM I EGOCENTRIČNOST KAO KRIMINALNE PREDISPOZICIJE su takođe negativne karakterne osobine i svojstva ličnosti koja mogu imati kriminogeno svojstvo. Ove osobine mogu biti urođene ali se mogu i sticati pod uticajem socijalnih uslova. To sve utiče da se osuđenik lišava statusa slobodne ličnosti. sklonost čoveka da svojim ponašanjem u sredini. zluradost i pakost. što je karakteristično za decu odraslu po domovima ili one koji su bili osuđivani. a kao kriminogeni faktor u najsnažnije motivacione determinante. netolerantne. EGOCENTRIČNOST je karakterna crta i asocijalna osobina ljudi. uvredama i drugim vidovima fizičkog nasilja. Razlozi za ovakve postupke za okolinu nisu poznati i neobjašnjivi su pa se kao takvi tumače kao obest. mogu biti veoma surove u postupcima iživljavanja na žrtvi. U opštem smislu malicioznost se manifestuje kao podmuklost. Takva ličnost je prinuđena da se odriče ustaljenih običaja ponašanja i postaje podložna pritiscima raznih neformalnih grupa. sklon je sukobima o tome kako njegovu ličnost vrednuju drugi. Egoizam spada u karakterne osobine velikog broja delikvenata. Egocentrik ima iskrivljenu sliku o sopstvenoj veličini.MALICIOZNOST I KRIMINALNA SKLONOST MALICIOZNOST čini jednu od bitnih delikventnih tendencija u karakteru ličnosti. smišljaju i čine podmukle radnje kako bi drugima naneli štetu. pakost i destrukcija radi destrukcije. podle i despotske naravi. tučama. nerazumno i nesvesno i vremenom postaje potpun rob svog velikog EGA. Kada su u pitanju deprivacije najčešće se radi o SOCIJALNOJ DEPRIVACIJI koja isključivo nastaje usled isključenja čoveka iz društvenih odnosa. sklone su naglim postupcima i agresiji. 59. DEPRIVACIONI FAKTORI DELIKVENCIJE DEPRIVACIJA predstavlja jednu od osobina ličnosti koja je u osnovi čini asocijalnom i u većoj ili manjoj meri devijantnom. Egocentrične ličnosti su nestrpljive. U osnovi malicioznosti nalazi se crta zavisti koja povremeno prelazi u osećanje mržnje. stavlja u centar pažnje sebe i svoje interese.predstavlja posledicu nekontrolisanog delovanja instinkta. bezosećajnosti i rigidnosti. Osobe koje poseduju ova svojstva sklone su da bez ličnog interesa.

lako se uzbuđuju. koeficijentom inteligencije IQ. skloni su afektnim reakcijama i agresivnom ponašanju. FLEGMATIČKI I MELANHOLIČKI. SKALA KOEFICIJENTA INTELIGENCIJE JE :  IQ ispod 25 je idiotija. oni su osobe koji imaju nagle i snažne reakcije. snagu i trajanje osečanja. Frustracione reakcije se obično manifestuju u negativnom smeru koji je u formi razdražljivosti. a obično je vedar. fiksacijama i slično. OSNOVNI OBLICI DEPRIVACIJE JAVLJAJU SE u vidu deprivacije slobode. Page | 40 . U psihologiji se podrazumeva pod ovim pojmom imaju na umu kapaciteti i sposobnost samostalnog mišljenja. Po HIPOKRATU I GALENU postoji četiri tipa temperamenta: KOLERIČKI. regresiji. eksplozivni su u reakcijama. osećaju odbačenosti društvene sredine i nemogućnosti ostvarenja motiva i potreba stanja koja su tipična za osuđena lica. Najskloniji devijantnom ponašanju su KOLERICI. kao i vrstu dominantnog emocionalnog tonaprijatnost ili neprijatnost. Podležu uticaju okoline i podsticanju na nerazumne postupke. brzinu. Brzo prelazi iz lošeg u dobro raspoloženje. emocionalno najstabilniji i najotporniji frustracionim izazovima i uticaju okoline na kriminalnu reakciju. SANGVINICI su osobe kod kojih preovlađuju osećanja nad razumom. hetroseksualnih odnosa. Inteligencija se meri tzv. FLEGMATICI su najodmereniji. SANGVINIČKI. UZROKE DEPRAVACIJE treba tražiti u društvenoj degradaciji . agresiji. 62. mogućnosti sticanja materijalnih dobara. a razvoj inteligencije dostiže se do 16-te godine. emocionalno su osetljivi. sigurnosti. netrpeljivosti. MELANHOLIK retko reaguje. podložni su neurotičnim promenama. vrlo brzo formiraju mišljenje i donose odluke. emocije su im visokog intenziteta. Delikventno ponašanje uslovljeno deprivacijom javlja se kao neposredna posledica nagomilanih frustracija čije pražnjenje može izazvati kompezacione reakcije koje su izražene u nekom kriminalnom ili drugom devijantnom aktu. razumevanja i prosuđivanja postojećih i snalaženja u novim situacijama.  IQ od 25-50 su imbecili. Sangvinik brzo reaguje ali mu osećanja nisu jaka i ne traju dugo. a kada reaguje onda su osećanja vrlo intenzivna i dugo traju.INTELIGENCIJA I KRIMINALNA ORIJENTACIJA INTELIGENCIJA u najopštijem smislu podrazumeva bistrinu uma. 61. zadovoljavanja duhovnih i kulturnih potreba. Kolerici se brzo odlučuju na akciju i veoma često se uzbuđuju.TEMPERAMENT i kriminalitet Temperament je pretežno urođena osobina ličnosti koji označava emocionalni način reagovanja pojedinaca.saržaja ili draži koje su nužne za zadovoljenje potreba.

raspoloženja i strasti na neko zbivanje. terorizam.  IQ preko 140 su genijalne ličnosti.ličnosti u bilo kojoj formi da se ona odvija. a u drugim posredni uticaj na delikventno ponašanje.  IQ od 70-80 je mentalna zaostalost. dela –privredni kriminalitet. Mnogobrojna istraživanja su pokazala da je prosečni IQ kriminalca između 90-93.  IQ od 80-90 je ispod prosečne inteligencije. IQ od 50 -70 je debilnost. Time se teže usvajaju moralne norme sredine. Nekada su prisutne emocionalne blokade. Ispodprosečna inteligencija utiče na sporo i otežano obrazovanje. To se na kraju dovodi u vezu sa tzv. sporije shvataju i prihvataju pravne i druge vrste društvenih zabrana. UTICAJ IZNADPROSEČNE INTELIGENCIJE u nekim slučajevima pojavljuje se kao uslov izvršenja k. ljudima. ljudske reakcije u vidu afekata. kompjuterski kriminalitet. a Page | 41 . U KRIMINOLOGIJI SE STANJE EMOCIJA OBJAŠNJAVAJU NESTABILNOSTI LIČNOSTI U PONAŠANJU. Posebni faktori se ispoljavaju u lancu socijalnih činilaca uticaja. osetljivost čoveka. U opštem smislu emocije čine osećanja. događajima i ličnim postupcima. U krivično pravnom smislu se odražava na upravljanje postupcima i shvatanje njihovih posledica. dok nekriminalna populacija ima prosečnu inteligenciju 100 IQ. deliktima nužde. Ovakve osobe su sposobnije da prikriju vršenje i tragove izvršenja krivičnih dela. pa je upravo zato veoma visok procenat ovih lica u imovinskim deliktima. 63 . ISPODPROSEČNA INTELIGENCIJA neposredno utiče na otežan proces socijalizacije – vaspitne forme.  IQ od 120-140 su izuzetno obdareni.  IQ od 110-120 je visoka inteligencija. škola ili socijalna sredina.  IQ od 90-110 je prosečna inteligencija.faktor porodica. uzrujanosti. uzbuđena strana organizma.KRIMINOGENI ZNAČAJ EMOCIJA Emocije se doživljavaju kao subjektivni doživljaj prema stvarima. a ono dalje ima za posledicu nedostatak stručnosti i nemogućnosti zapošljavanja i probleme materijalne egzistencije. Inteligencija u nekim slučajevima ima neposredni. posebno krivičnim delima krađe.

65. Nekada kriminalnom aktom može predhoditi jedan. Naučna istraživanja ukazuju na to da su emocionalni poremećaji izraženiji kod delikvenata nego kod nedelikventne populacije. SNOP MOTIVA. rasuđivanja i delovanja. U sudskoj praksi zločini bez motiva koje su veštaci iskazali postali su veoma važan problem u krivičnom postupku utvrđivanja odgovornosti. Emocionalna nestabilnost je u uskoj vezi sa emocionalnoj poremećenošću. Posebnu vrstu psihopatoloških faktora čine teži defekti psihičkih funkcija u sferi: svesti. podstiču na postizanje nekog interesa. a nekada u sticaju i više motiva. učinilac je taj koji sebi postavlja cilj. Motiv je sadržan u psihičkom odnosu izvršioca prema delu. U mnoštvu različitih klasifikacija psihičkih poremećaja. VODINELIĆ smatra da na kriminogeno ponašanje utiče više tzv. Prema njemu. MOTIVACIONI FAKTORI DELIKVENCIJE Motivi u sistematizaciji kriminogenih faktora zauzimaju značajno mesto subjektivnih činilaca uzročnosti delikvencije. oštećenom i žrtvi. NEUROTSKE POREMEĆAJE I POREMEĆAJE LIČNOSTI. čini se da je najmerodavnija ona koja je ustanovljena međunarodnom klasifikacijom bolesti na: DUŠEVNE POREMEĆAJE –društvena zaostalost i društvene bolesti. Takva stanja se ispoljavaju u poremećajima nagonima. Page | 42 . Svaka faza izvršenja k. 64. a u nekim ne a da za posledicu imaju krivično delo. opažanja. toka izvršenja do prikrivanja tragova.nekada su emocije prejake. a na rezultat utiču bar tri činioca: konkretna okolina. Motivi su racionalni postupci i ni jedno ljudsko ponašanje. U nekim slučajevima motivi su čisto kriminalni. on je taj koji želi da se taj cilj ostvari izvršenjem k. nije izvan izvesnog motiva i cilja. činjenica je da su psihički poremećaji. utiču na devijantno ponašanje ili teže oblike delikventnog ponašanja ličnosti. dela. Motivi su svesne pobude koje ličnost. izuzev kod duševnih bolesnika i nesvesnog nehata. od pripremnih radnji. odnos s njom i životni stav (predstava i osećanja). U krivičnopravnom smislu. pod određenim socijalnim uslovima. delom neposredno ili pretežno posredno. pamćenja. Upravo zbog toga u kriminološkim teorijama preovladava mišljenje da psihički poremećaji. Samo kriminalno ponašanje je emocionalno obojeno. mišljenja. PSIHOPATOLOŠKI FAKTORI DELIKVENCIJE Savremena nauka ne prihvata tezu o posebnoj patološkoj strukturi delikventne ličnosti. emocija i raspoloženja. motiv može biti privilegovana okolnost ili kvalifikatorno obeležje krivičnog dela. Delikvencija dece i maloletnika se najvećim delom vezuje za faktore emotivnih poremećaja. dela motivisana je nekim ciljem i interesom. posebno neki vidovi uzrok delikventnog ponašanja ličnosti. Mnogi kriminolozi povezuju stanje emotivne nestabilnosti i kriminaliteta. inteligencije. osećajnosti. na primer uz ljubomoru i uvreda ili osveta i slično.

66.POREMEĆAJI LIČNOSTI KAO FAKTORI KRIMINALITETA U poremećaje ličnosti prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti spadaju pojave: manije. misli su crne. agresivno ponašanje.predstavljaju najteže oblike poremećaja mentalnih funkcija. razdražljivost. Manifestuje se u poremećajima mišljenja. kao i krivična dela nasilja. izvitoperenim logičkim Page | 43 .UZROCI PSIHOPATOLOŠKIH FAKTORA MOGU BITI: UNUTRAŠNJI. Ove osobe su najčešće neuračunljive i nisu u stanju da shvate značaj svojih postupaka niti njihove posledice. DUŠEVNI POREMEĆAJ KAO FAKTORI DELIKVENCIJE U kriminološkom smislu duševni poremećaji su značajni iz aspekta uzročnosti delikventnog ponašanja usled nemogućnosti rasuđivanja ličnosti o posledicama postupka. Manija je stanje bolesno povišenog raspoloženja. paranoidnih. MANIJA je depresivna psihoza i može biti povišena i uticati na povećane aktivnosti bolesnika ili može biti snižena i manifestovati se u depresiji. raspoloženje je tužno. Bolesnik iznenada ili postepeno prelazi uobičajenu granicu veselosti i ponaša se euforično i nagonski. bolesnik postaje sve ubeđeniji u svoje ništavilo i nesreću koju pričinjava svojima. 68. opsesija. histerija. NEUROTIČKI PRESTUPNIK JE delikvent kod koga ponašanje stalno varira između normalnog i patološkog.nasleđe. seksualne delikvencije i prostitucije. PARANOJA predstavlja sumanute ideje koje dominiraju bolesnikovom ličnošću. Među teže oblike psihotičkih stanja spadaju šizofrenija. U sferi poremećaja ličnosti kada su u pitanju AFEKTI. Izvorno znači rascep duše. U pojedinim slučajevima manični poremećaji afekata može uzrokovati disfunkciju u rasuđivanju. anksioznost-strepnja od nekog nastupajećeg događaja. Takve ličnosti su sklone sitnim krađama. ŠIZOFRENIJA je najteža vrsta mentalnih bolesti. Razlikuju se tri stepena društvene zaostalosti: idiotije IQ ispod 30. piromanija. NEUROTIČNI POREMEĆAJI KAO FAKTORI DELIKVENCIJE Kada su u pitanju neurotični poremećaji tu se ne radi o bolesti već o jednoj vrsti lakših poremećaja u sferi volje i motivacija kojih je ličnost svesna. odnosno stepena njegove odgovornosti u krivičnom postupku. Tu spadaju: kleptomanija. Duševna poremećenost prema uzrocima i vrsti može se razvrstiti u dva osnovna teža oblika: DUŠEVNA ZAOSTALOST-mentalna retardiranost koja je vid psihičkog poremećaja koji se ogleda u ograničenosti duševnog razvoja –oligofrenija. afektivnosti. psihički stresovi i intoksikacija. Ova osobina vezuje se za uzročne faktore razdražljivosti i sukoba osobe sa okolinom. NAGONI I VOLJE. šizofrenih i epileptoidnih poremećaja. i debilnost IQ od 50-70. paranoja i epilepsija. 67. depresija. prevarama. raspadanje društvene ličnosti bolesnika. obolenja endokrinih žlezda i SPOLJNI –povrede. EPILEPSIJA – padavica je povremena poremećenost funkcije svesti. psihopatije. bolesne ideje proganjanja i sl. imbecilnost IQ od 25-50. Među teže oblike psihotičkih stanja spadaju: ŠIZOFRENIJA koja predstavlja rascepkanost pojedinih psihičkih funkcija. oboljenja glave. samoubistvima i lišavanja života najdražih osoba. fobija. PSIHOTIČKA STANJA –psihoze.

Paranoik je ubeđen u krivicu drugih. čudno ponašanje. U kriminološkom smislu su značajni PARANOIDNI I AFEKTNI oblici čizofrenije. Paranoik je najčešće normalno očuvane inteligencije. a povremeno druga. rugaju mu se ili mu naređuju šta da radi-naređujuće halucinacije. Osnovne osobine šizofrenije su poremećaji većine psihičkih funkcija: autizam. U ostalim slučajevima takva lica su potpuno uračunljiva i krivično odgovorna. izdatih naređenja ili preteće opasnosti nekoga u okruženju i potrebe da se ona bezuslovno otkloni. a povremeno ispoljava psihopatološke agresivne osobine vršeći teška krivična dela nasilja. ali pod uticajem sumanutih ideja proganjanja. U kriminološkoj i sudskoj praksi poznati su ovakvi slučajevi. bolesnim idejama proganjanja. Lombrozo je ukazivao Page | 44 . čestim halucinacijama u vidu prisilnih misli. bolesnik može čuti glasove-slušne asocijacije. to je teza koja potiče od Frojda i opšte je prihvaćena u psihologiji. afektivni poremećaji. iracionalni doživljaji iz podsvesti. sklon je agresiji i spreman je da čini najrazličitija krivična dela od uvreda i kleveta do nanošenja teških telesnih povreda i ubistava. gubitak prirodnog smisla stvarnosti. U psihoanalizi se smatra se da je paranoja uzrokovana potisnutim homoseksualnim sklonostima i osećajem krivice. Epileptični napad je iznenadan nagao je i praćen je prekidom svesti. Ova kategorija vrši krivična dela sa elementom nasilja. Simptomi šizofrenije dele se na pozitivne i negativne. U eksternim slučajevima dolazi do potpunog raspada ličnosti kada bolesna osoba na morbidan i čudan način ispoljava agresiju. smetnje i poremećaji mišljenja. Može se javiti u svakom trenutku čovekovog života i ne može se utvrditi pravi uzrok takvim napadima. To prestavlja transformaciju ličnosti od kojih jedna deluje kao normalana u svakodnevnici. PARANOJA je retka vrsta hronične psihoze koja se usled sumanutih ideja koje dominiraju bolesnikovom ličnošću odlikuje poremećenošću komunikacije ličnosti sa okolinom zlovoljom. Poseban oblik šizofrenije je tzv.relacijama. halucinacije.). slabljenje prirodnih nagona(seks. ima izraženu sklonost lažnom optuživanju i parničenju. Lica obolela od šizofrenije mogu počiniti teška krivična dela nasilja i seksualnih delikata i najčešće su neuračunljivi ukoliko krivična dela vrše pod uticajem sumanutih ideja ili halucinacija. prekid veze sa stvarnošću. Obično su to bile situacije kada ličnost vodi normalan život. ili vidi stvari koje ne postoje-vizuelne halucinacije-takva zapažanja smatra realnim. Početak bolesti se javlja u mladosti pa je teško razlikovati je od uobičajenih odstupanja u ponašanju mladih. a druga u obliku patološke strukture koja se manifestuje tako što jedna ličnost ne zna za postojanje njene druge strane ili su u labavoj vezi pri čemu povremeno dominira jedna. koji komentarišu njegovo ponašanje. ishrana i sl. DVOSTRUKA LIČNOST. emocionalna tupost. Pozitivni simtomi su sumanute ideje. Bolesnik pada na tlo bez obzira gde se nalazi. osećanjima ljubomore i veličine. Sumanute ideje nemaju podlogu u realnoj životnoj situaciji. Krivična odgovornost se može delimično ili potpuno isključiti samo onda kada se deliktna radnja posledica sumanutih ideja. a bili su inspiracija nastanka književnih dela i filmova. mada su retki. EPILEPSIJA ili padavica je povremena poremećenost funkcije svesti sa tendencijom ponavljan ja i gubicima prisebnosti u vreme epileptičkog napada. Vremenom kod ovih ljudi dolazi do gubitka inteligencije i promene karaktera.

opsesivni poremećaji. Emocionalno nestabilni su i reaguju impulsivno na trenutni motiv. posebno u tzv. on i su egocentrični.na značaj epilepsije u kriminologiji. preosetljive su. težnja za uživanjem i kompleksa iz detinjstva. osvetoljubivo i agresivno. seksualni poremećaji. stanja koje on rešava izvršavanjem k. podmetanja požara i drugih oblika oštećenja materijalnih dobara. depresija. Sa krivičnog aspekta Page | 45 . ličnih osećanja i volje. PSIHOPATIJA je poremećaj ličnosti koji je urođen poremećaj u strukturi. već je u pitanju izopačenost u i moralnim nazorima. Psihopate nisu duševno poremećeni. motiva i radnih navika. afektivno agresivne. psihopatije. paranoidnih. kao što su: zloupotreba alkohola i droga. manično-depresivni poremećaji. suicidne ideje. Neurotično stanje prestupnik dožljiva kao stanje unutrašnjih sukoba. afektivnosti. socijalnih emocija. labilnog su raspoloženja. NEUROTIČNI PRESTUPNIK JE delikvent kog koga ponašanje stalno varira između normalnog i patološkog. razdražljive. Poremećaji ličnosti mogu imati različite posledice. afektivno hladni. kod njih nema defekta inteligencije ni sposobnosti rasuđivanja. piromanija. odnosno psihopatija. Neka istraživanja pokazuju da se među kriminalcima nalazi 15% psihopata. šizofrenih i eptileptoidnih poremećaja. imaju izuzetno neprijateljski odnos prema okolini. U fazama delirijuma i gneva mogu biti brutalni i izvršiti krivična dela ubistva ili nanošenja telesnih povreda. nagonski.poremećaj u vidu navale prisilnih misli svesti. histerijateži poremećaj fizičkih ili psihičkih funkcija izazvanih trenutnim emocionalnim konfliktima. porodično nasilje. Kod psihopata SUPEREGO nije formiran. POREMEĆAJI LIČNOSTI Prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti u poremećaje ličnosti spadaju pojave: manije. anksioznost je vrsta straha koji se doživljava u vidu strepnja od nekog nastupajućeg događaja ili opasnosti. Epileptične osobe su po pravilu emocionalno nestabilne . opsesija. depresija. abnormalnom i bezrazložnom osećaja straha od unutrašnjih stanja ili spoljnih situacija. dela u čemu nalazi oduška i uspostavlja psihičku ravnotežu.neugodno stanje pojačanog neraspoloženja i klonulosti psihičke i fizičke energije kojem se subjekt potpuno prepušta. NEUROTIČNI POREMEĆAJI Neurotični poremećaji ne spadaju u bolest već se radi o jednoj vrsti lakših poremećaja u sferi volje i motivacije kojih je ličnost svesna. poimanju socijalnih normi. Uzroci poremećaja ličnosti najverovatnije potiču iz najranijeg detinjstva usled genetskih i socijalnih uslova. a posebno emotivnih komponenti. nepostojane i ćudljive prirode. Neurotični prestupnik deluje na simboličan način da bi zadovoljio nesvesni ego. nedostatku volje. fobija-vrsta poremećaja koje se ogledaju u potisnutom neurotskom naboju. zlostavljanje dece i drugi oblici nasilja posebno u slučajevima antisocijalnog ponašanja. ponašanju i emocionalnom razvoju ličnosti. prkosno. VRSTE NEUROLOŠKIH POREMEĆAJA: kleptomanija.

deo je društvene sredine.FAKTORI su oni činioci uticaja na društvo. mikro-grupni i drugi činioci kao što su: socijalna nejednakost.psihopate spadaju u uračunljive. odnosno u stanje smanjene neuračunljivosti. ali i uzroka njenog asocijalnog ponašanja. 69. njenim biološkim stanjem i psihostrukturom. uticaj masovnih medija i drugo. nizak životni standard. U ostale socijalne faktore ubrajamo: ekonomske uslove. Ovakva stanja se karakterišu teškim prvrednim poremećajima u ekonomiji što se odražava na društveno stanje i odnose u određenoj zemlji. SOCIJALNI FAKTORI kriminaliteta SOCIJALNI –SPOLJNI. 71. Ekonomsaka kriza društva i nesigurnost pojedinaca i društvenih grupa čine opšte determinante i kriminaliteta kao celine i pojedinih njegovih oblika. Socijana sredina je važan ambijent u kome se formiraju spoljni elementi uticaja na ličnost. nizak standard građana. materijalna pozicija i status čoveka. migracione faktore. ograničene mogućnosti investiranja. da se u vezi sa njenim značajem razvila i posebna devijantnost. bogatstvo. EKONOMSKA DIMENZIJA KRIMINALNIH POJAVA EKONOMSKI USLOVI – EKONOMSKE DETERMINANTE SOCIJALNIH DEVIJACIJA za izučavanje delikvencije od izuzetnog značaja su ekonomski uslovi razvoja društva: ekonomske krize. 70. UTICAJ EKONOMSKE KRIZE I PRIVREDNE DEPRESIJE NA KRIMINALITET EKONOMSKA KRIZA društva i ekonomska nesigurnost pojedinca i društva čine opšte determinante kriminaliteta. nepismenost i odsustvo zadovoljavanja kulturnih potreba. Takva stanja se karakterišu teškim privrednim poremećajima u ekonomiji sa neminovnim odrazima na društveno stanje i odnose u određenoj zemlji kao i pratećim posledicama nezaposlenosti. siromaštvo. smatraju se osobama odgovornim za svoje postupke i samo povremeno mogu dospeti u stanja slična kao kod duševnih bolesnika. radna sredina i ambijent neformalne društvene strukture-vršnjaci. ratne uslove. smanjenom platežnom moći i standardom građana. Takvi faktori su objektivne prirode i deluju na duže vreme. Socijalni faktori kriminaliteta su : ekonomski činioci. škola. stanje i razlike u ekonomskom položaju određenih kategorija stanovništva –beda. mogućnosti invenstiranja su ograničene. smanjena platežna sposobnost. ulica. Ona predstavlja jedan od najbitnijih uslova socijalizacije ličnosti. posebno Fere u kritici antropologa. Na uticaj socijalne sredine u oblasti delikvencije ukazali su italijanski pozitivisti. socijalno-patološki. nezaposlenost. pojedinaca i njegovo ponašanje koji vode poreklo iz društvenih odnosa i socijalnih uslova. PRATEĆE POSLEDICE EKONOMSKE KRIZE su: nezaposlenost. dolazi do pojave bankrotstva i drugih oblika propadanja privrednih subjekata. Ovi faktori se moraju posmatrati zajedno sa predispozicijama ličnosti. oblik primarne zajednice-porodica. tranzicione procese. rasna i nacionalna diskriminacija. politički. sudstvo. U uslovima ekonomskih kriza kriminalitet se razvija u Page | 46 . pojava bankrotstva i drugi oblici propadanja privrednih subjekata i dr.

nedozvoljene trgovine. MARK AURELI je smatrao da je „siromaštvo majka zločina“. Kriminalitet iz siromaštva i izobilja razlikuje se po pojavnim oblicima.BOGATSTVO I KRIMINALITET-KRIMINALITET IZOBILJA Statistički podaci pokazuju da je imovinski kriminalitet u razvijenim zemljama u porastu i pored činjenice da se standard stanovništva u tim zemljama uvećava. Kada je u pitanju siromaštvo tu preovlađuju imovinski delikti. Bogatstvo predstavlja izazov za još veće bogaćenje. Bogatstvo se javlja kao uzročnik profiterskih interesa. izobilje. a kada OSEĆAJ NESIGURNOSTI postane opšta pojava. pojava alkoholizma i dr. Takav slučaj je sa organizovanim kriminalitetom povlašćenih društvenih slojeva. ugrožavanje lične i imovinske sigurnosti građana. to je jedan od kriminogenih faktora u vidu pohlepnosti kod motiva sticanja profita na nezakonit način. 73. Činjenica da je siromaštvo jedan od generatora delikventnog ponašanja. TARDE je smatrao da je većina ubica i notornih kradljivaca počela svoj život kao napuštena deca ili skitnice. pa i po cenu da se to izvede najtećim oblicima privrednog i organizovanog kriminala. Ekonomsku krizu prati raslojavanje stanovništva: profiterstvo. prevare. Osim toga nastaje osećanje materijalne nesigurnosti. kada se nalaze u društveno degradiranom položaju koji ih navodi na vršenje inkriminisanih delatnosti doživljavaju na svakom koraku poniženja svoje ličnosti i dostojanstva. negativan uticaj na emocionalni razvoj dece. Težnja za bogaćenjem kod nekih osoba nema granica ni u pogledu potreba ni u pogledu obima. slab porodični status. U tripologiji kriminalnih pojava naziva se kao tzv. a da će se poboljšanjem materijalnih uslova kriminalitet smanjiti. društvena dezorganizacija i sl. Najteža posledica nezaposlenosti je siromaštvo. devijantnih pojava. u pitanju je ozbiljan indikator ekonomskih kriza i jedan od kriminogenih faktora. pri čemu se ne biraju sredstva ni načini za sticanje kapitala.SIROMAŠTVO KAO KRIMINOGENI FAKTOR SIROMAŠTVO predstavlja stanje nepostojanja ekonomskih. nedovoljna zaposlenost. posebno imovinskog karaktera. Poznati holandski kriminolog BONGER smatrao je da su ekonomski uslovi i nesigurnost glavni uzroci delikvencije. DRUŠTVENA DEZORGANIZACIJA JE logična posledica ekonomske krize i dolazi do porodične krize. špekulacije. POSEBNE POSLEDICE SIROMAŠTVA SU: neobrazovanje. pa zato nemaju razloga da svoje ponašanje održavaju u okviru zakona. porasti alkoholizma i prostitucije. depresija. mogu biti u nekim oblicima kriminilateta element uzročnosti. Siromaštvo i nezaposlenost generišu delikventne sklonosti. KRIMINALITET OSKUDICE. krađe. Milutunović tvrdi da ekonomski ugroženi slojevi i pojedinci. parazitizam i potreba za raskošnim životom. a kada je u pitanju kriminalitet Page | 47 . U razvijenim zemljama sa povećanjem standarda u porastu je kriminalitet i to njegovi najorganizovaniji oblici. Predstavnik klasične sociološke škole LIST smatra da se zločin rađa iz nužde i siromaštva.epidemičnim razmerama. nezakonitih transakcija. nedovoljna kultura. 72. niski prihodi. socijalnih i kulturnih uslova za zadovoljenje osnovnih bioloških i drugih ljudskih potreba i održavanja egzistencijalnih uslova života. Mnogi autori smatraju da bogastvo.

zdravstvenih i drugih uslova. To sve za posledicu ima pojave kulturnog antagonizma. deprivacija. jer se kidaju veze sa porodicom i susedstvom. nedostatakom stambenih. izgubljenost. ILEGALNE MIGRACIJE predstavljaju poseban problem. iz jedne zemlje u drugu. KULTURNI KOMFLIKTI . alkoholizma. sukobi kultura. U novoj sredini migranti se susreću sa novim iskušenjima: alkoholizam. prostitucija i delikvencija.grad nudi mnogo više izazova za laku zaradu nego selo. i delikvencijom težih oblika. Migracije imaju često veze sa URBANIZACIJOM pri čemu dolaze do izražaja: problemi adaptacije. b) FAKTOR PAUPERIZACIJE-nezaposlenost i beda manifestuju se više u urbanim. Najteža posledica nezaposlenosti je siromaštvo koje čoveka u oskudici primorava da poseže za nelegitimnim načinima pribavljanja neophodnih dobara za život . 74. dobrovoljne ili prinudne. skitnjičenja. U tom slučaju se pojavljuje usamljenost. nezaposlenost. gubljenje rodbinskih i drugih veza i slično. DRUŠTVENE POSLEDICE KRIMINALITETA BOGATIH SU NEUPOREDIVO VEĆE I ŠTETNIJE. MIGRACIONI FAKTORI-MIGRACIJA I KRIMINALITET MIGRACIJE predstavljaju fizičko kretanje. narkomanija.bogatih preovlađuje privredni i organizacioni kriminalitet. c) FAKTOR ISKUŠENJA. POSLEDICE MIGRACIJA su mnogi socijalni problemi koji se negativno odražavaju na razvoj ličnosti. gde se direktno ugrađuju i krijumčarenje i trgovina ljudima kao jedan od najunosnijih izvora zarade za organizovani kriminalitet. prosjačenja i slično.za migrante su vezani problemima adaptacije i kulturni konflikti koji su praćeni nezaposlenošću. Ova pojava bitno utiče na život i ponašanje ljudi. Migracije mogu biti uslovljene političkim ili ekonomskim činiocima. Kulturni konflikti su latentna stanja potencijalnog prerastanja u neprijateljstvo ili agresiju. Većina kriminologa ukazuje na USLOVLJENOST URBANIZACIJE I KRIMINALITETA. Mnoga istraživanja ukazuju na to da su imovinski delikti i maloletničko prestupništvo srazmerni pojavi nezaposlenosti. stambeni i zdravstveni problemi. gde su siromašni migranti samo ukalkulisane žrtve. Page | 48 . koji su izazvani povredama javnog reda. ZBOG NEKOLIKO ELEMENATA: a) FAKTOR ZAKONA VELIKIH BROJEVA-veći broj ljudi podrazumeva i veći broj asocijalnih. 75.Ova pojava degradira čitave porodice i stvara nesigurnost i psihičku konfuziju što dovodi do socijalno devijantnih oblika ponašanja: prostitucije. njihovo privremeno ili trajno preseljavanje (imigracija ili emigracija) iz jednog sociokulturnog ambijenta u drugi. nego u ruralnim područjima. NEZAPOSLENOST I KRIMINALITET Nezaposlenost se smatra jednim od posrednih socijalnih kriminogenih faktora. seobe stanovništva u prostoru.

više ili manje nasilno. Postavlja se pitanje u kojoj meri procesi tranzicije utiču na pojavu kriminaliteta. Umesto tržišne i regularne ekonomije razvila se špekulativna. U našoj literaturi naizilazimo na slične opise pa je tako PETROVIĆ smatrao da bi tranzicija trebalo da podrazumeva promenu oblika upravljanja društvom. Nekontrolisano širenje korupcije u privrednim. GODLIJE izrazom „ period tranzicije“ označava posebnu fazu u evoluciji nekog društva. višestruke mogućnosti komunikacije.devizama.POLITIČKO-IDEJNI FAKTORI KRIMINALITETA Kriminalizacija bitnih segmenata političkih i ekonomskih odnosa u velikom broju zemalja u tranziciji. postavljena je tako da ide na ruku organizovanom kriminalitetu. KONTROLANA FUNKCIJA PRIVATIZACIJE namerno ili slučajno. drogom i oružjem. Privatizacija se odvijala pod sumnjivim okolnostima koja je omogućavala organizovani kriminal. brže ili sporije. Od političkog sistema. 76. e) FAKTOR INTERAKCIJE I IMITACIJE-nosioci delikventnog ponašanja žive pretežno u gradu i u svojoj sredini lakše reprodukuju kriminalce nego na selu. cigaretama. velike mogućnosti putovanja. što joj odgovara jer će teže biti otkrivena u kriminalnim radnjama. potreba za radnom snagom na širokom tržištu komercijalizovane seksualnosti. pa je i uslovljavala vlast da ekonomsku politiku vodi dobrim delom po nalogu interesnih lobija.Od POLITIKE u širem Page | 49 .d) FAKTOR ANONIMNOSTI –individua u gradu je usamljena i nepoznata. Bivše jugoslovenske republike takođe prolaze kroz fazu tranzicije. Tome na ruku išla je okolnost blizine alternativnih tržišta razvijenih evropskih zemalja. bankarskim i finansijskim oblastima i institucijama i nasilja kao metoda ostvarivanja političkih ciljeva aktiviralo je sve destruktivne potencijale društva. razbile su iluzije o brzom putu u bogato društvo. KRIMINALIZACIJA bitnih segmenata političkih i ekonomskih odnosa u velikom broju zemalja u tranziciji. raspršile su iluziju o ekspresnom putu u bogato društvo jer su i danas suočena sa krizom. Dolazi do pojave sive ekonomije kroz kriminalizovanu sferu koju čine „trgovina“ naftom. Nekontrolisano širenje korupcije u privrednim i bankarskim oblastima i institucijama i nasilja kao metoda ostvarivanja političkih ciljeva aktiviralo je sve destruktivne potencijale društva. politike i političkih programa zavisi veliki broj činilaca i uticaja u društvu što se definiše kriminogenim faktorom ili oblikom društvene reakcije. industrije zabave i organizovane prostitucije koja je zapadnom tržištu davala „svežu“ robu iz neposrednog okruženja. proširivati i postajati uslovi funkcionisanja jednog novog društva. fazu u kojoj se ono susreće sa sve većim unutrašnjim i spoljašnjim teškoćama i kada se u isto vreme pojavljuju novi privredni i društveni odnosi koji će se. kakve nije poznavala ni jedna ranija epoha. svesno ili nesvesno. U takvim uslovima ORGANIZOVANI KRIMINALITET je dobio mogućnost za veću društvenu afirmaciju i ozbiljniji uticaj u društvu. TRANZICIJA I KRIMINALITET Pojam tranzicija ima opšte i posebno značenje u zavisnosti od oblasti u kojoj se neki proces promena odvija.

smislu zavisi materijalni položaj i socijalni status pojedinaca. Politika u najopštijem smislu određuje stanje anomalije i stabilnosti, stanje konstruktivnih odnosa ili dezorganizacije. Mnogi politički činioci koji potiču iz konfliktnih političkih odnosa i protivrečnih interesa u društvu smatraju se faktorima uzročnosti ratnih zločina, delikata genocida, terorizma i drugih vidova političkog, privrednog i nekih oblika klasičnog kriminaliteta. Neki ulaze u strukture političkog angažovanja radi materijalnog bogaćenja, drugi, koji su već stekli bogatstvo posebno u kriznim vremenima tranzicije žele da ulaskom u politiku kroz institucije legalizuju stečenu imovinu, a treći nastoje da preko legalnog ili nelegalnog stečenog pribave moć koju ima jedino vlast. Nije retko da ljudi koji su se uz to bavili finansiranjem pojedinih stranaka, uđu u političku strukturu iz straha da im vlast ne oduzme finansijsku moć koja je stečena uglavnom u nelegalnim uslovima i da sačuvaju svoje bogastvo od preispitivanja porekla. RELIGIJA –u nauci su podeljena mišljenja o vezi religije i kriminala. Jedni smatraju da religija svojim propovedima preventivno utiče na sprečavanje kriminaliteta, dok drugi smatraju da je veski fanatizam veoma važan kriminogeni faktor. U osnovnim religijskim dogmama postojala su principijelna zalaganja vera i crkava za mir, ljudski odnos i moralne obzire koji se moraju svrstati u značajne faktore za suzbijanje kriminaliteta. Za razliku od religije sujeverje je imalo uvek negativnu ulogu koja je pod vidom otklanjanja crne magije „od zlih očiju“ i slično uticala je na podsticanje kriminalnih radnji. Sekta je izdvojena manja verska zajednica ili religiozna grupa sa čvrstom organizacijom i načelima. Pojava sekti vezuje se za opadanje moći velikih crkava, a objašnjava se krupnim društvenim promenama koje pred savremenog čoveka postavljaju problem usamljenosti i sve većeg gubitka direktnog kontakta sa narodom. Kultovi i sekte mnogo agresivnije i neposrednije nude integraciju u određenu zajednicu. Pojava sekti vezuje se za opadanje moći velikih hrišćanskih crkava u izazovima savremenog života i slabljenja tradicionalnih vrednosti. Osnovna obeležja sekti su izolacija pripadnika, kontrola svih informacija i odnosa u članstvu, dok novac služi kao sredstvo manipulacije ljudskim sudbinama. Od članstva se zahteva slepa pokornost, izvršavanje zahteva vođa, poštovanje uputstava i običaja koji vladaju u sekti. Psihopatske crte uočene su kod većine pripadnika ekstremističkih sekti koje satanističkim ritualima mučenja, zlostavljanja, kanibalizma, samoubistva , seksualnog zlostavljanja vrše krivična dela. Od posebno ekstremnih sekti kod nas su poznate: satanističke, Sajentološka crkva i Red sunčanog hrama. IDEOLOGIJA je sistem mišljenja verovanja i ideja šire ili uže grupe, klase ili čitave epohe kojima se na prikriven način izražavaju njihov položaj, interesi i vrednost, a koji se predstavljaju kao univerzalni. Ideologija označava izopačenu društvenu svest, netačnu iskrivljenu sliku sveta i društva i pojava u njima, koje o tome stvaraju pojedine društvene grupe. Ovo je često iracionalno mišljenje koje se često racionalno koristi kao sredstvo pojedinih društvenih grupa u nametanju ne samo sopstvene slike o svetu već i sopstvenog uticaja i jačanja pozicije moći. U takve ideologije u literaturi ubrajaju se pojedini pokreti u okviru ideologije fašizma, komunizma i liberalizma. Koristeći razne manipulativne moći oni su u velikoj meri u mogućnosti da utiču na razne oblike

Page | 50

ljudske destruktivnosti i samodestrukcije u ime „viših ideala“ gušeći svest čoveka kao humanog i društvenog bića , pretvarajući ga u poslušnika, bezlično i otuđeno biće. MORAL predstavlja skup usvojenih pravila ljudi u zajednici pomoću kojih se ocenjuju vlastiti i tuđi postupci kao dobri ili loši. Pod moralom podrazumeva se svest i osećanje dužnosti, a povreda morala vidi se u pogledu moralne odgovornosti- sankcija. Svaki oblik klriminaliteta je povreda moralne norme, ali kriminološka misao govori o društveno izopačenim shvatanjima moralnih vrednosti kao kriminogenom faktoru. Največi stepen amoralnosti čine oni koji vrše dela silovanja, krivična dela protiv imovine, krađe, razbojništva, a najmanji oni koji su počinili oni koji su počinili neki saobraćajni delikt. PRAVO kao skup pravnih normi i društvenih odnosa sankcionisan državnom prinudom obezbeđuje funkcionisanje celine pravnih institucija i subjekata društva i da reaguje na pojave kriminaliteta. Pravo deluje preko pravnog poretka kao skupa pravnih normi po kojima se ljudi vladaju. Sistem krivično pravnih je deo pravnog poretka koji imaju za cilj suzbijanje i sprečavanje kriminaliteta, a obezbeđuje se u sistemu javnog poretka. Javni poredak je skup pravnih normi kojima su regulisana osnovna prava i slobode ličnosti koje su utvrđene najvišim pravnim aktom, ustavom. Povrede javnog poretka predstavljaju krivični ili prekršajni delikt. SOCIJALNO PATOLOŠKE POJAVE su alkoholizam, narkomanija, seksualna delikvencija, kocka i slično. 77. RATNI USLOVI I KRIMINALITET Posledice ratova nisu samo socijalne, već se one mogu duboko odražavati i na psihičke funkcije i duševno zdravlje čoveka. Istraživanja ukazuju na to da se u ratnim uslovima kriminalitet znatno uvećava, posebno među omladinom. Uticaj rata na pojave kriminaliteta ispoljava se u svim fazama- u toku i neposredno posle rata. Posledice nastanka kriminaliteta su: nestašica robe, špekulativni vidovi ponašanja, šverc, gomilanje zaliha, pokretljivost stanovništva, pojave izbeglištva, nedostatak egzistencijalnih uslova ćivota i sl. Sve to dovodi do pojave delikventnog ponašanja. Legalne državne institucije otežano funkcionišu, a izvršioci k. dela su često nedostižni državnim organima. Pored rata i druge vanredne okolnosti veoma bitno prouzrokuju kriminalitet kao što su to elementarne nesreće većih razmera, socijalni nemiri i sl. 78.UTICAJ MASOVNIH MEDIJA NA KRIMINALITET Mediji i medijski kriminalitet su nezaobilazna tema savremene kriminološke literature. Masovni mediji su mediji koji prenose informacije, to su sredstva komunikacije različite tehničke i funkcionalne sadržine: radio, televizija, novine , filmovi, štampa, časopisi i dr. Savremeni mediji imaju mnogobrojne mogućnosti da rafinirano i otvoreno utiču na funkcionisanju modernog društvenog života. U savremenom društvu oni su postali jedan od najznačajnijih činilaca uticaja na socijalizaciju mladih, bitan faktor na formiranje njihovih vrednosnih stavova i modela ponašanja. Shvatanja o uticaju sredstava informisanja na delikvenciju su veoma podeljena. Pretežno preovlađuju shvatanja, a to i istraživanja pokazuju, na brojne negativne uticaje efekata
Page | 51

medijskih sadržaja na kriminalnu formu ispoljavanja, mada mnogi osporavaju ovakve teze. Zastupljeno je stanovište da nasilje u medijskim scenama utiče na redukciju agresivnih nagona kod gledalaca- hipoteza o katarzi. Hipoteka o katarzi polazi da nasilje u medijskim scenama utiče na redukciju agresivnih nagona kod gledalaca. Ovo shvatanje se potkrepljuje sa stavovima Aristotela, Frojda i Lorenca. Prema ovim mišljenjima u emisijama gde dominira nasilje mediji igraju društvenu funkciju oslobađanja mladih od latentnih sklonosti agresiji, ublažavajući njihove akcione motive. Sociolozi navode da mediji nisu indikatori i inspiratori kriminalne orijentacije, niti se mogu smatrati uzročnicima nasilja i kriminalnog ponašanja, već više agensom dodatnog uticaja na efektuiranje kriminalne motivacije. Milutinović smatra da uticaj literature, štampe i filma ne može imati neposrednog kriminogenog faktora. Uloga medija u prevenciji kriminaliteta je izuzetno velika. OBJEKTIVNO INFORMISANJE JAVNOSTI o pojavama delikvencije u sredstvima javnog informisanja bitno utiče na pozitivne predstave, formiranje stavova javnog mnjenja, i samim tim na efekte društvene reakcije u oblasti suzbijanja kriminaliteta. Medijski kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava uslovljena podsticajima masovnih medija na kriminalitet. Najizrazitiji način zloupotrebe medija je u sprezi privatnih medija i ekonomskih, državnih i partijskih centara moći. U KRIMINOLOŠKOM SMISLU masovni mediji su u mogućnosti da trajno uobličavaju svest- ispiranjem mozga, kao sredstvom ideologije i političke manipulacije. Naši autori smatraju da se najvažnije faktori kriminalnih podsticaja koji dolaze posredstvom medija, ogledaju u: a) bespoštednoj borbi medija za osvajanje što većeg broja gledalaca; b) komercijalizacija nasilja i drugih vidova kriminaliteta, kao visoko kotirane robe na tržištu; c) učestalost i broj konflikata koji lako pronalaze put do gledalaca. Kada su u pitanju štampa i razni žanrovi literature, prevladavaju stavovi da ne postoje pouzdani pokazatelji njihovog kriminalnog uticaja. Kriminalitet i drugi vidovi prestupničkog ponašanja u štampi zauzimaju vidno mesto. U literaturi prevladavaju mišljenja da štampa sa šund i pornografskim sadržajem može imati negativan uticaj i predstavljati delikventni faktor. Od svih sredstava masovnih komunikacija najveći uticaj u savremenim društvima ima televizija sa mnogobrojnim stanicama i mnoštvom kanala. NEGATIVAN UTICAJ MASOVNIH MEDIJA na maloletnike je najvidljiviji i to na više načina: a) maloletnici prihvataju vrednosti koji im se nude putem medija i padaju pod njihov uticaj; b) mladi se identifikuju, oponašaju devijantne grupe ili pojedince; c) već formirane kriminalce inspiriše na izbor sredstava i metoda za izvršenje delikata (uče se kriminalne tehnike);
Page | 52

U vezi sa uticajem obrazovanja na kriminalitet PINATEL smatra da u teoriji postoji TRI PRISTUPA: a) pesimistički –Garofalo i Tarde.UTICAJ OBRAZOVANJA NA KRIMINALITET Obrazovanje kao socijalni proces predstavlja oblik vaspitanja i socijalizacije ličnosti i osposobljavanje za profesionalnu delatnost i zanimanje. Obrazovanje je uslov za održavanje i poboljšavanje životnog standarda. De Gref je smatrao da obrazovanje nema nikakvu ulogu i procenat izvršilaca k. 79. Hojer. ali prihvata da se najveći broj izvršilaca regrutuje iz manje obrazovnih sredina. ako ne i na kvantitet zločina. Garofalo je smatrao da obrazovanje nema direktnog uticaja na opadanje kriminaliteta. b) optimistički-Feri. Ferguson. nasilje se ulepšava i estetski prikazuje. U KRIMINOLOGIJI PREOVLADAVAJU MIŠLJENJA FERIJA I BONGERA DA SA VIŠIM STEPENOM OBRAZOVANJA OPADA I KRIMINALITET. Page | 53 . Hojer smatra da obrazovanje pruža čvrst temelj koje pojedincu omogućava da nađe zaposlenje i da na taj način pošteno živi. Bogner je dokazivao da između obrazovanja i kriminaliteta postoji neposredna veza. c) mešoviti –Lombrozo i De Gref. način života i ponašanje. ali i na povećanje nekih drugih vidova. PINATEL je upoređivao navedene postupke i došao do zaključka: a) da pesimistička verzija nema validnost. b) da se optimistička može delom usvojiti-iz manje obrazovnih sredina regrutuje se veći broj delikvenata. Feri je smatrao da obrazovanje pomaže da se kod velike mase potencijalnih izvršioca krivičnog dela ispravi ili umanji ona nepromišljenost koja kod njih predstavlja najjači stimulans u pravcu kriminaliteta. Bonger. Obrazovanjem se stiču navike. a kada razvije onda utiče na smanjenje najokrutnijih oblika. Suprotnog mišljenja je bio Tade koji je smatrao da stepen obrazovanja utiče na kvalitet.d) podsticanje nasilja i agresivnosti maloletnika i dece. dela može ostati isti uprkost većem nivou obrazovanja. Veoma je sporno pitanje u kojoj meri je obrazovanje kriminogeni faktor. Nemački kriminolog Šnajder smatra da je medijski kriminalitet isključivo nasilnički. Lombrozo je smatrao da obrazovanje u zemljama gde ono nije razvijeno u početku deluje na povećanje svih oblika kriminala osim ubistva. Ferguson govori o tome da je školska sprema najsnažniji faktor delikventnosti. Neka istraživanja ukazuju na to da lica koja više gledaju televizijsko nasilje više i žive u strahu da ne budu šrtve zločina i u tom emocionalnom stanju su nesigurni i naglašenog su senzibilnog ponašanja.

c) da je mešovita teorija najprihvatljivija. Pinatel smatra da obrazovanje svakako favorizuje kriminalitet kradljivaca i povratnika, ali predstavlja snažnu kočnicu protiv paljevina, seksualnih delikata i ubistava. Iako podaci ukazuju da u strukturi delikvenata preovlađuju osobe sa nižim stepenom obrazovanja u teoriji nije dokazano: a) da se nedostatak obrazovanja zakonomerno mora odraziti devijantno; b) kao ni to da je sa višim obrazovanjem isključena devijantnost. OBRAZOVANJE je u bliskoj vezi sa zanimanjem, koje je u mnogim slučajevima uslov za izvršenje k. dela. Istraživanja ukazuju da je srazmerno stepenu neobrazovanosti kriminalitet prisutniji u nekim društvenim sredinama ( romska populacija). Lica sa nižim stepenom obrazovanja iskazuju veći stepen kriminogenog ponašanja zato što nisu dovoljno socijalizovani. Njihov kulturni i obrazovni nivo manje je u mogućnosti da shvati razlike u ponašanju, da pronađe odgovarajuće zaposlenje i da učestvuje u društvenom životu. Takva lica su sklonija vršenju imovinskih i delikata nasilja. Sa druge strane, neki vidovi kriminaliteta (kompjuterski kriminalitet, privredni klriminalitet, organizovani kriminal) uslovljeni su visoko stručnim znanjem. U tesnoj vezi sa obrazovanjem je i PROCES VASPITANJA, to je proces prenošenja kulturnih obrazaca na pojedinca i grupe u razvoju, u postupku socijalizacije ličnosti. Proces vaspitanja odvija se u različitim uslovima socijalne sredine: porodici, školi, socijalnoj sredini vršnjaka i slično. Vaspitanjem ličnost prevladava egoistične, egocentrične i devijantne tendencije. U vezi sa obrazovanjem postavlja se pitanje kak ŠKOLA I ŠKOLSKA SREDINA utiču na delikventnu orijentaciju pre svega dece i maloletnika. Od organizovanosti, čkolskih programa i nastavnog procesa dosta zavisi i razvoj mlade ličnosti i njegovo društveno ponašanje. 80.PORODIČNI FAKTORI-degradirana porodica kao mikrogrupni faktor kriminaliteta Porodica predstavlja najstariji oblik socijalne zajednice, najhomogenija, najčvršća i najtrajnija zajednica u svim istorijskim tipovima društva. PORODIČNA SREDINA se smatra jednom od bitnih determinanti ponašanja ličnosti, posebno delikvencije dece i maloletnika. Ovaj faktor kao neposredni ili posredni faktor uvažava većina kriminoloških teorija. PORODICA je društvena sredina u kojoj se odvija primarni proces vaspitanja i socijalizacije ličnosti. Svako odsustvo vaspitne funkcije porodice, strukturalnog raspada i dezorganizacije vodi u neki oblik devijacije ili delikvencije. Na uzrok kriminaliteta najvećim delom utiču strukturalne anomalije u porodici, a posebno poremećaj porodičnih odnosa i poremećaj porodične strukture. Poremećaji u bračnim odnosima smatraju se jednim od mikrogrupnih faktora devijantnosti, kako kod supružnika, tako i kod dece. POSLEDICE PORODIČNIH POREMEĆAJA su: poligamija, dvobračnost, vanbračnost sa maloletnim licem, zlostavljanje i zapuštanje maloletne dece, kršenje porodičnih obaveza, pojave porodičnih nasilja, incest, odnosno rodoskrnavljenja. NATEŽE FORME
Page | 54

PORODIČNIH KRIZA prouzrokovane su teškim društvenim uslovima kojima su članovi porodica izloženi: nezaposlenost, stambena nezbrinutost, zdravstvena ugroženost, materijalna ugroženost i slično. Način vaspitanja u porodici je bitan uslov ponašanja deve u svim razvijenim fazama. Strogo vaspitanje i kažnjavanje stvara psihološki invalidnu ličnost, nesigurnu i depresivnu. Nedostatak vaspitanja stvara agresivnu ličnost, bez osećanja za granice društveno dopuštenog i normalnog. Lombrozo je uočio da se među kriminalcima nalazi veliki broj dece poročnih roditelja, vanbračne dece i siročadi. SLOBODNO VREME Slobodno vreme je ono vreme koje čoveka ne obavezuje radom, već je prepušteno slobodnom izboru aktivnosti pojedinaca. Ono je bitan faktor sa ozbiljnim obrazima na razvoj, formiranje i zrelost ličnosti. Ono je posebno bitno kod mladih ličnosti, jer se devijantnost najčešće rađa zbog dokolice. DOSADA se smatra jednim od uzroka devijantnog ponašanja, posebno maloletnika. Fenomen dosade i dokolice u životu mladog čoveka može biti prazno vreme –vreme iskušenja, dosade, besposličarenja i lenstvovanja. Ono postaje pogodan prostor za delovanje raznih negativnih činilaca, za preduzimanje podviga i prihvatanje asocijalnih obrazaca ponašanja. U dokolici i neradu mlad čovek se oseća izgubljeno i ne vidi smisao života. Osećaj praznine izaziva depresiju koja se može manifestovati svuda gde ne postoji mogućnost psihički aktivnog angažovanja. Dosada se smatra jednim od uzroka deviojantnog ponašanja, posebno kada su u pitanju maloletnici. Ona predstavlja početak svih poroka koji potiču iz osećaja samomržnje, separatnog straha, krivice, očaja i anksioznosti. U dosadi ličnost se oseća neispunjenom, praznom zbog čega nastaju razne besmislene odluke i ishodi. DOKOLICA je slobdno vreme koje čovek koristi da bi zadovoljio svoje emotivne i druge potrebe-odmor, zabava, lični razvoj. U vreme dokolice a pri sticaju nepovoljnih okolnosti moguće je da se u potrebi da se izbegne otuđenost i dosada dođe do pojave indefikacije sa neformalnim grupama krajnje destruktivnog ponašanja. Neki sociolozi trvde da maloletnička delikvencija isključivo nastaje u slobodnom vremenu kao posledica faktora dokolice. Slobodno vreme koje se definiše kao vreme dokolice izazovnije je za stranputicu dece imućnijih roditelja nego siromašnih na šta ukazuje i sudska praksa. 81. SOCIJALNO-PATOLOŠKE POJAVE KRIMINALITETA Socijalno-patološke pojave kriminaliteta u uskoj su vezi , a često i same uzrok pojavama kriminaliteta. To se posebno odnosi na pojave alkoholizma, narkomanije, seksualnih devijacija, vagabundaže, prostituciju i kocku. Ove pojave kao i večina ostalih kriminogenih faktora ne deluju odvojeno već su u uzajamnoj vezi sa drugima. SOCIJALNA OBELEŽJA KRIMINALITETA SOCIJALNA OBELEŽJA I KRIMINALITET predstavljaju distribuciju socijalne strukture i nekih socijalnih posebnosti kriminalne populacije. Pod socijalnim obeležjima podrazumeva se: DRUŠTVENI STATUS, PROFESIJA, POL, NARODNOST I UZRAST. Društveni status čini
Page | 55

položaj pojedinca i grupe u društvenoj strukturi, to je mesto na skali društvenog ugleda , moći i matrijalnog bogatstva. Status ličnosti može biti ustanovljen rođenjem bilo da je stečen i od njega zavisi njegov uticaj ali i ponašanje u društvu. Nepovoljan društveni status proizilazi iz rasne politike, verske ili ideološke diskriminacije, stanja siromaštva, nedovoljnog obrazovanja, nezaposlenosti, protivreče ambicije i položaja i predstavljaju jedan od kriminogenih faktora. Veću opasnost od kriminogenog uticaja imaju socijalni slojevi koji žive u bedi i siromaštvu, doseljenici, migranti, nacionalne i verske manjine. Viši društveni status omogućava veći društveni uticaj na oblike društvene reakcije i prevencije krimin aliteta sa jedne strane , a sa druge strane predstavlja objektivan uslov da uz subjektivne okolnosti bude osnov za vršenje određenih dela organizovanog i privrednog kriminala. PROFESIJA predstavlja osnovno zanimanje koje svakako ne mora da znači da osnov za kriminalno ponašanje. Činjenica da se neke profesije pojavljuju više od drugih u sudskim i policijskim statistikama nije dokaz neposredne uzročnosti već uslova da se određene pozicije struke i zanimanja lakše mogu vršiti neka krivična dela.Ovo se posebno odnosi na finansijske transakcije, pronevere i zloupotrebe u privredi, falsifikovanju novca i raznih vrsta javnih isprava, na dela mita i korupcije koja su vezana za zanimanje jer je reč o pozicijama moći i odlučivanja. Kod profesionalnih kriminalaca –recidivista koji kontinuirano ponavljaju ista krivična dela iz koristoljublja i sama kriminalna aktivnost uslovno postaje zanimanje. POL je anatomsko fiziološka struktura po kojom se razlikuju muška i ženska osoba. Društveni položaj muškaraca je takav da oni više nego žene dolaze u konfliktne odnose, priroda njihove profesije i zanimanja kojima se bave podložnija je iskušenjima i razvijaju se u povoljnim uslovima, u kojima unutrašnje predispozicije delikvencije mogu više doći do izražaja. Muški poslovi pripadaju vrsti zanimanja koja dozvoljavaju kontrolisanu upotrebu agresije. Agresija muškarca često prelazi u različite vrste nasilništva, kao što su razbojništva, huliganizam, zlostavljanje vršnjaka u školi, silovanje ili tuče. DELIKVENCIJA ŽENA predstavlja posebnu vrstu prestupništva i oblik asocijalnog ponašanja koji su uslovljeni biopsihičkom strukturom i socijalnim položajem žena. To su pojave u kojima dominiraju blaži oblici kriminaliteta prostitucija i narkomanija. U teoriji postoje dva pristupa objašnjenja specifičnosti delikvencije žena. Jedan polazi od bioloških i psiholoških faktora, a drugi uzima u obzir socijalno-ekonomske činioce položaja žene u društvu. Ženski kriminalitet razlikuje se od muškog po tome što je manje agresivnog tipa , ređi je recidivizam i vrše ga lica starijeg životnog doba. Žene prilikom nasilja najčešće reaguju impulsivno, veoma često su k. dela planirana. Kod umišljenih delikata obično su u pitanju motivi čedomorstva i koristoljublje. Ne može se govoriti o ženskom tipu nasilnika, ali se neki faktori osobenosti nalaze u karakteru, impulsivnosti, ljubomore, sujete, mržnje i osvete, činioca koji se kriminološki tretiraju kao niske pobude i zločini iz strasti. U poslenje vreme je naglo povećan broj obima u organizovanom kriminalu. Žene su počele da ulaze i u mafijaške organizacije, žene dobrovoljno preuzimaju zadatke u zločinačkim organizacijama kada policija uhvati njihove bosove. One su jedine koje mogu komunicirati sa muškarcima u zatvorima i tako postaju oslonac mafiji. Žena retko ubija u afektu, njen postupak je po pravilu jasno i potpuno promišljen. Na taj akt se odlučuje najčešće u krajnjoj nuždi i u situacijama kada je životno ugrožena zbog dugogodišnjeg porodičnog nasilja. Retko ubija u direktnom sukobu , iz koristoljublja, a skoro nikada njena žrtva nije nepoznata
Page | 56

NARODNOST –u etičkom smislu se mogu posmatrati delikti vezani za rasne. Page | 57 .osoba. oni se na prostorima gde žive opredeljuju kao pripadnici pravoslavlja. anksioznosti kod stvarnih i potencijalnih žrtava.. od 16-18 god. Poljska. MARIHUANA i c) SINTETIČKE DROGE. Najčešće se delikventne grupe formiraju u maloletničkom uzrastu na po dve godine od 14-te godine. delo čedomorstva odlučuju se pretežno mlađe. OBLICI DRUŠTVENE SVESTI I KRIMINALITET SU: politika. religija. Ti delikti prema definiciji FBI-a predstavljaju kriminalno delo počinjeno protiv imanja ili društva koje je motivisano protiv osoba iz predrasuda prema njihovoj rasi. a u poslednje vreme i protestanizma. Ta k. Približno 40% ubistava u porodici počinele su žene. nesposobnosti. a) Najviše se trguje HEROINOM. Statistička istraživanja bračnog nasilja pokazuju da muškarci i žene ispunjavaju sličan vid. Kod nas je visoka stopa kriminaliteta posebno delikata imovinskog karaktera u odnosu na stopu stanovništva izraženija kod Roma nego kod drugih naroda. b) KOKAIN 30-70% . neudate osobe. a zatim na svakih deset godina. Za k. sa obzirom na to da je kod takve populacije kriminalitet u znatnom opadanju. posebno delikt silovanja. panike. a zlatni polumesec su Avganistan i Pakistan između ostalih. Avganistan. moral i pravo. pa čak i broj agresivnih činova nad bračnim partnerom ili drugim članovima porodice. nacionalnim i religijskim opredrasudama karaktristični su ne samo za mirnodopsko vreme već i za ratne uslove. rimokatolicizma i islama. i tu se najčešće i događaju najveće zaplene. kako u pojedinačnim slučajevima tako i prema socijalnim ili nacionalnim grupama. seksualnoj orijentaciji ili etičkoj pripadnosti. etičkim. a kod punoletnika na svakih pet godina do 50 te godine. verske i nacionalne osobenosti izvršilaca i predrasuda o njima i žrtvama. Romi su diskriminisani i u versom pogledu. Počinioci takvih dela su po pravilu organizovane grupe.NARKOMANIJA I KRIMINALITET Trgovina narkoticima predstavlja kriminalitet. Kriminalitet Roma dovodi se u vezu sa njihovim marginalizovanim ekonomskim i društvenim statusom. Izazivaju visok stepen straha.AMFETAMINI. I DR. od 14-16. motivacija žena koja su počinila ubistvo znatno se razlikuju od onih kod muškaraca zločinaca. Zlatni trougao kriminaliteta heroinom je Brma. ideologija. Zločini zasnovani na rasnim. materijalnim položajem i diskriminacijom sistema socijalne zaštite i institucija društvene kontrole. veri. Maloletnici najčešće vrše imovinska krivična dela.Pakistan. UZRAST –uzrasne kategorije zauzimaju značajno mesto u delikvenciji. koje se boje društvene osude ili žele da se osobode bebe koju vide kao prepreku za dalji život. dela su veoma brutalna. Najviše se sintetičke droge koriste i prodaju u Zapadnoj Evropi –Holandija. zatim saobraćajna delikte i seksualne delikte. posebno decom. Tajland i Laos. Mijanmar i dr. LSD. Pravci kretanja droge su preko BALKANSKE RUTE. 82. Belgija.

U našem krivičnom zakonodavstvu ovi oblici postoje kao KRIVIČNA DELA: PODVOĐENJE I OMOGUĆAVANJE VRŠENJA POLNOG ODNOSA. NASILJE predstavlja drsku i bezobzirnu primenu fizičke sile. 9. ratovima. odražavala protivrečnosti. odnosno stavljanje tela na prodaju. Prostitucija je pokrenula pitanje „belog roblja“ kao fenomena za koji se smatralo da pripada istoriji. modnih revija. POJAVNI OBLICI KRIMINALITETA KRIMINALITET u najopštijem smislu je skup društvenih pojava kojima se ugrožavaju univerzalne društvene vrednosti. prostitus „stajati na usluzi“. Prostitucija je pratila celokupnu istoriju. 11. ALKOHOLIZAM I KRIMINALITET 84.organizovani kriminalitet. erotsko tržište osavremenjeno je kroz marketning. 8.dela.83.kompjuterski kriminalitet.recidivizam-povratništvo u vršenju k.saobraćajna delikvencija.imovinski delikt. 7. 85. 6. koja je nezaobilazni deo društvene stvarnosti. NASILNIČKI KRIMINALITET-DELIKT NASILJA DELIKT NASILJA –svi oblici kriminaliteta su u određenom smislu akti nasilja. 86. davanje tela za novac.ekološki kriminalitet. a najviše je b ilo u kriznim vremenima. a organizovanog kriminaliteta posebno. 5.maloletnička delikvencija. nastranosti i pornografije. U TIPOLOŠKIM KLASIFIKACIJAMA kriminalnog ponašanja u naučnoj i stručnoj literaturi prisutni su veoma različiti pristupi. a pšosebno filmske i diskografske proizvodnje. protivpravnog ugrožavanja integriteta čoveka Page | 58 . tranzicionim procesima u društvu poremećenih vrednosti. Ne postoji idealna fenomenološka klasifikacija.PROSTITUCIJA I KRIMINALITET Pojam prostitucija potiče od latinske reči PROSTITUTIO što znači bludničenje.Pored nekih klasičnih oblika u lancu trgovine. menadžera i svega što podrazumeva moderni sektor jedne ekonomije. PODELA KRIMINALITETA: 1. 2. najrazličitijih oblika trgovine. Kao svojevrstan oblik kriminalne ekonomije našla je mesto u povoljnim okolnostima velike ponude i potražnje na tržištu seksa. ekonomskim krizama.delikt nasilja.privredni kriminalitet. U svim razdobljima ona je na poseban način odslikavala osnovna svojstva društvene strukture.seksualna delikvencija. 4. 3. a da joj se ne bi moglo prigovoriti. rad agencija. 10.politički kriminalitet. socijalnu slojevitost i bitne procese u društvu. a koje su kao takve sankcionisane krivičnim pravom. kozmetike. KRIVIČNO DELO POSEDOVANJA U VRŠENJU PROSTITUCIJE I KRIVIČNO DELO PRIKAZIVANJE PORNOGRAFSKOG MATERIJALA I ISKORIŠĆAVANJE DECE ZA PORNOGRAFIJU. U savremenim uslovima prostitucija predstavlja izraz naglašene komercijalizacije seksualnosti. Seksualnost je ukalkulisana u cenu mnogobrojnih industrijskih proizvoda.

c) privilegovano ubistvo. 87. protivpravnog ugrožavanja integriteta čoveka i drugih javnih dobara i društvenih vrednosti. TRADICIONALNI OBLICI NASILNIČKOG KRIMINALITETA VRSTA KRVNIH DELIKATA: a) a)obično ubistvo. tenor. u porodici. UBISTVO svakako spada u najteže krivično delo. VRSTE NASILJA: a) krvni delikti. ubistvo više lica. na poslu i stadionima. Ubistvo spada u najstarije ljudske grehove. c) delikti protiv čovečnosti. Nasilje predstavlja drsku i bezobzirnu primenu fizičke sile. to je lišavanje života drugog lica ljudkom radnjom. školskoj sredini i dr. NATEŽI OBLICI KRVNIH DELIKATA SU: a) ubistva.i drugih javnih dobara i društvenih vrednosti. TEŠKA KVALIFIKOVANA UBISTVA su: ubistvo na surov ili podmukao način. Nasilje se manifestuje na ulici. drugim javnim skupovima. Bitna obeležja nasilništva su sklonost ka iživljavanju i drskosti bez razumnog povoda. na poslu. prinuđavanje drugoga da trpi takvo ponašanje čime se teško vređa njegovo dostojanstvo ili ugrožava fizički integritet. Nasilje se manifestuje na ulici. b) porodično nasilje. sportskim priredbama. d) terorizam. KRVNI DELIKTI podrazumevaju sva dela uperena protiv fizičkog integriteta ličnosti. b) teške telesne povrede. b) teško ubistvo. U ovu oblast spadaju svi oblici dela koja za posledicu imaju smrt ili telesne povrede. e) politička delikvencija. ubistvo službenog lica u vršenju službene dužnosti. ubistvo iz bezobzirne osvete. čime se njegova suština svodi ili na krajnje uske ili veoma široke okvire. delikti izvršeni primenom sile i nasilja. Kod svih ubistava nasilje je dominantno sredstvo. Teško ga je precizno definisati jer se pod nasiljem svrstavaju različiti sadržaji. u školskim sredinama u porodici. tortura. zloupotreba moći i slično. ubistvo Page | 59 . Često je nasilje sinonim za širok spektar pojmova kao što su zločin.

Imaju najniži stepen obrazovanja u odnosu na ostale.deteta ili trudne žene. Ovde su u pitanju socijalno preosetljive osobe sa prikrivenom agresivnošću. U ovoj grupi najviše ima alkoholičara. Često su to i povratnici. POJAM UBICE: LOMBROZOV TIP UBICE-rođeni ubica. 88. ugrožavanjem ustavnog sistema. Za sve navedene profile karakteristično je da su kao deca bili zlostavljani od roditelja ili suseda. povučene. Uzroci ove vrste nasilja nastaju kao posledica ekonomskih i političkih kriza po Simeunoviću. osvetnički.3% . skloni su ubistvu bliskih osoba i izuzetno su agresivni prema okolini. ubistvo deteta pri rođenju-čedomorstvo. poremećaja nastalih u porodičnim odnosima i slično. a njihove žrtve su poznanici. Najpotpuniju tipologiju ubica daju KLINIČKA ISTRAŽIVANJA a to su: normalni. 68% uglavnom ne potiču iz razorenih porodica. Krivična dela najčešće čine u alkoholisanom stanju. zločini protiv čovečnosti i međunarodnog prava i porodično nasilje. pobude iz konfliktnih situacija sa okolinom.NORMALNI PROFIL 29. ali i ljudi sa najvišim stepenom obrazovanja. kod kojih dominira pesimizam. depresivni. tu je najveći broj ubica sa višom i visokom stručnom spremom.87%. To su: NEUROTIČNI TIP : kojih ima 6. ubistvo iz nehata. PARANOIDNI TIP je uz normalni i najčešći 28. izrazite socijalne razlike i nedovoljnu organizovanost privrednog sistema. Zove se privilegovano zbog olakšavajućih okolnosti za učinioce ubistva. silovanjima. Tu su u pitanju kolektivni oblici nasilja i nalaze se pretežno u kriminološkim. šizofreni. mentalno Page | 60 . dela. saobraćajnom delikvencijom. Takođe su u većini sa nižim stepenom obrazovanja. aktima terorizma. vrlo često iz seksualne ljubomore. Neki oblici ove vrste nasilja povezani su sa drugim kriminalnim aktima kao na primer pljačkama. alkoholičarski. NOVI OBLICI NASILNIČKOG KRIMINALITETA Novi oblici nasilničkog kriminaliteta su akti terorizma. PRIVILEGOVANA UBISTVA su ubistvo na mah. to su oni koji nemaju samopouzdanje. Tu spadaju i oni koji imaju loša iskustva iz detinjstva i negativan odnos prema majci. beskorisnost. SIMULATIVNI TIP 12. prikrivanje nekog drugog k. razbojničkim krađama. MOTIVI I UZROCI ubistva su različiti. rasprostranjenost društveno negativnih pojava i odsustvo sankcija i dr. TIPOLOGIJA UBISTVA PREMA PSIHOLOŠKOM PROFILU: KRON je analizirao profil 142 ispitanika-osuđene ubice i razvrstao ih na pet kategorija-tipova. psihotični. histerični. DEPRESIVNI PROFIL 23. prijatelji i rodbina. Pretežno potiču iz razorenih i alkoholičarskih porodica. otmicama i dr.17%. potiču iz problematičnih porodica. psihopatski. osveta. sociološkim i politikološkim tematikama.94% tu su u pitanju socijalno izolovane osobe. Po njemu ti se uzroci svode na protivrečnost koje izviru iz nemogućnosti stvaranja izražavanja interesa velikih socijalnih grupa: nesposobnost organizovanja i sprovođenja vlasti. Oni u najvećem broju slučajeva ubijaju bliske rođake ili prijatelje. sadistički. To mogu biti: koristoljublje.

polako ubija) Kriterijumi za klasifikaciju nekoga kao serijskog ubice su prema mišljenju EGERA: a) da je izvršio minimum 3-4 ubistva sa izvesnim vremenskim pauzama između pojedinačnih slučajeva. d) motivi uglavnom psihološki. koje vide sebe kao misionare ili heroje. a ne materijalni. pasivno-agresivni tip. Identičnu klasifikaciju sačinio je STAJGLEDER. e) ekonomsko. socijalnog statusa. f) žrtve su obično rizične i ranjive grupe. deca ubice. seksualni tip. besno kažnjavajući svet kojeg se boje ili ga mrze. b) da su ubica i žrtve do delikta jedni drugima nepoznati. kulturama i društvima. posebno po žene i decu. e) da žrtve za ubicu imaju simboličan značaj. KAPAMADŽIJA je tipologiju ubica odredio prema vrstama ubistava deleći ih na: ubistvo kao pretežno voljna radnja. tip sa organski moždanim poremećajima. d) psiholosko. SERIJSKI UBICA-HOMOCIDOMAN (razmak između ubistva .zaostali. PORODIČNO NASILJE PORODIČNO NASILJE uvek je postojalo i bilo veoma rasprostranjeno u svim istorijskim vremenima. Page | 61 . Nasilje u porodici smatra se jednim od najtežih oblika kršenja ljudskih prava. ubistvo kao pretežno afektivno impulsivna radnja i ubistvo kao pretežno psihotična radnja. Nasilnici u porodici su lica svih društvenih slojeva. POD PORODIČNIM NASILJEM na osnovu tipa i motiva korišćenih sredstava možemo smatrati: a) fizičko-udaranje i plemlaćivanje. Uvek je imalo ozbiljne posledice . Jedna od definicija FBI glasi da serijska ubistva podrazumevaju četiri ili više žrtava. c) verbalno. Različiti su samo načini oblika nasilja. bilo da su to verbalni. b) seksualno. obrazovan ja. c) sadističko iživljavanje nad žrtvom. psihički ili fizički vidovi nasilja ili njihova kombinacija. koja počinje depresivne i paranoidne osobe.

Većina žrtava polazeći od stereotipa tradicije nasilje je prihvatilo kao nametnutu ulogu. Uočena je povezanost između zaposlenosti i socio-ekonomskog položaja muškaraca i nasilja u porodici. starijeg i mlađeg. posebno kod čedomorstva. među njenim članovima. alkoholizma ili nekih situacionih okolnosti. Oni su naučeni da je zlostavljanje „zasluženo“ i očekovano. s tim što su izraženiji slučajevi autoagresije. vremenom dolazi so ozbiljnih povreda. BRAČNO NASILJE koje može biti lično. U takvim situacijama porodični sistem se adaptira na asocijalno ponašanje člana. Tradicija i prenošenje „kulturnih obrazaca“ doprineli su da porodično nasilje u društvu ima visok stepen tolerancije u društvenoj reakciji. Ljudi retko reaguju na konflikte unutar porodice iako se za slučajeve nasilja zna duže vreme. socijalna i egzistencijalna nesigurnost. Uzroci porodičnog nasilja u najčešćim slučajevima su u kombinaciji sa socijalnim. koji diktira način komunikacije i odnosa. Psihičko nasilje je poseban aspekt i izražava se u svesnom stvaranju atmosfere straha koja je deo nasilja. psihopatološkim i kulturno-istorijskim činiocima. srtukturalno. To može biti posledica patrijarhalnosti društva i neravnopravne raspodele moći-fizičke i statusne. nepoštovanje i slično. UZROCI PORODIČNOG NASILJA SU: NASILJE PREMA DECI. Osnovni oblik odnosi se na povrdu i ugrožavanje telesnog i duševnog integriteta člana porodice ili ozbiljnu pretnju da će se napasti na život i telo. Različito vrednovanje statusa muškaraca i žena. Alternativa u ponašanju porodice sa takvim članom je ili tolerancijatrpljenje nasilja. Kod pojedinih porodica sa neusklađenim odnosima koje imaju dobru komunikaciju sa okolinom za poremećaje u njoj se sazna tek kada nastanu tragične posledice.f) strukturalno (ograničavanje sobode kretanja. koje mogu da se završe ubistvom. pa i u samoj zakonodavnoj sferi. Većina zakonodavstava nije ovu sferu regulisalo zakonima pa je ona prepuštena oštećenoj osobi da vodi privatni postupak po predlogu tužioca. Uzroci nasilja u porodici mogu se naći i u socijalnim sredinama. Osnovni motiv kod porodičnog nasilja je sticanje i zadržavanje kontrole nad porodičnom zajednicom ili pojedinim njenim članovima. ili pribegavanje nasiljem prema njemu. opasno oruđe ili sredstvo podobno. lična zavist i statusno stanje dominacije i podređenosti. Psihijatrijski poremećaji-psihoze. Predstava da je dom sigurno mesto i da je intimnost doma nedodirljiva ponekada dom čini „utočištem“ zla i patologije. Dobrim delom porodično nasilje je posledica porodične patologije. DELIKTI PROTIV ČOVEČNOSTI Page | 62 .status manje vrednosti. psihičkih poremećaja. U našem krivičnom zakonu delo pod nazivom nasilje u porodici u osnovi ima tri teža oblika. kontaktiranja i sl): g) duhovno. posebno siromašnim. roditelja i dece uticalo je na osećanje bespomoćnosti i zavisnosti jednih prema drugima pa i na nužnost tolerancije nasilja. Nasilje poćinje verbalnim konfliktima i fizičkim zlostavljanjem. gde vladaju nezaposlenost. Teži oblici postoje ukoliko je pri izvršenju osnovnog oblika korišćeno oružje. često ugrožavaju fizički integritet članova porodice .

državni i nacionalni lideri koji svesno. telesni integritet i slobode građana. 89. rasna ili verska grupa ubistvima. kolektivno zastrašivanje. zlostavljanja. koji neposredno naređuju izvršavanje dela ratnih zločina i zločina genocida. zločini protiv humanitornog prava. verskih. odvođenje u koncentracione logore. INDIREKTNI NAREDBODAVCI su najčešće najviši politički. ratni zločini. zdravstvenimi drugim civilnim objektima ukoliko ne služe u ratne svrhe. a sve pod formom „koletaralne štete“ postalo je česta pojava. kao i ratnih zarobljenika. teškim narušavanjem fizičkog ili duševnog zdravlja ili nanošenje patnje prinudnim raseljavanjem ili istrebljenjem ljudi. Ovi delikti spadaju u vrstu klasičnog kriminaliteta. etničko čišćenje i slično. IMOVINSKI KRIMINALITET Imovinski-kriminalitet . ZLOČINI PROTIV HUMANITORNOG PRAVA : najvažnija odlika protiv savremenih ratova je odbacivanje principa viteštva. etnička. DIREKTNI NAREDBODAVCI su osobe iz srednjeg i visokog vojnog komandnog kadra. ZLOČINI PROTIV MIRA sastoje se u pripremanju rata. prisiljavanje na prinudni rad. njegovom planiranju i započinjanjuagresiji. Izvršioci krivičnih dela protiv čovečnosti podvode se pod opšti naziv RATNI ZLOČINCI. Po obimu to su najbrojnija vrsta krivičnih dela i vid delikvencije gde postoji najveći stepen Page | 63 . gde spadaju: direktni i indirektni naredbodavci. DELIKTI GENOCIDA predstavljaju sistematsko uništavanje nacionalnih. rasna ili verska grupa. ubistva zarobljenika i bolesnika. zločini genocida. istorijskim. podstiču direktne izvršioce na zločin. Nasilje u tim deliktima podrazumeva: ubistva. uništavanje. Njima su obuhvaćni nehumani postupci i zločini za vreme rata prema civilnom stanovništvu.delikti su vrsta krivičnih dela kojima se ugrožavaju imovinska prava građana i drugih pravnih subjekata. Prema KONVENCIJI O GENOCIDU koju su donele UN 1948 godine. kažnjavanje. To je poseban tip kriminalne ličnosti. civilno stanovništvo. RATNI ZLOČINI Ratni zločini su teški oblici povrede međunarodnog ratnog prava i pravila vođenja rata. MEĐUNARODNA KLASIFIKACIJA ZLOČINA PROTIV ČOVEČNOSTI Međunarodna klasifikacija zločina protiv čovečnosti podrazumeva : zločin protiv mira.Delikti protiv čovečnosti i međunarodnig prava podrazumevaju skup krivičnih dela čiji je opšti zaštitni objekt nacionalna. Zatim su tu i ubistva protivnika na i van bojnog polja. fer ratovanja i poštovanja običaja ratnih pravila. Suština delikta sastoji se u nameri da se potpuno ili delimično uništi neka nacionalna. prema kulturnim. nanošenje patnji i dr. genocid je proglašen međunarodnim deliktom. prisilno raseljenje. etničkih ili rasnih grupa. protiv ranjenika i bolesnika. istrebljivanje.

obijanjem.profesionalizacije. ako je u sprezi sa oprganizovanim kriminalom. TEŠKA KRAĐA podrazumeva krađu koja je izvršena provaljivanjem. kada je uzrok delikventne orijentacije nepromišljenost i blaži oblici vaspitne zapuštenosti-disciplinske mere i mere pojačanog nadzora. Tu spadaju razbojništva. kada je ukradeno dobro veće vrednosti. Najčešće krađe događaju se po tržnim centrima. IMOVINSKE KRIMINALITETE (DELIKT) možemo razvrstati na: KLASIČNE DELIKTE. Za izuzetno teške krivične prestupe mogu se izreći kazne maloletničkog zatvora. Izvršioci ovih krivičnih dela. KLASIČNI IMOVINSKI DELIKTI u njih spadaju sve vrste krađa i drugi oblici nezakonitih prisvajanja tuđe pokretne i nepokretne imovine. ako su krađom ugrožena neka opšta društvena dobra-šume. a po načinu izvršenja spadaju u đepne krađe. 90. U slučajevima lakših dela koja su posledica težih vidova vaspitne zapuštenosti izriču se zavodske-vaspitne mere. posle silovanja. krađa. su u najvećem delu povratnici oko 30%. IMOVINSKI DELIKTI FIZIČKOG NASILJA –u ove delikte spadaju najteži oblici ove vrste krivičnog dela kod kojih su fizička sila i pretnja prema žrtvi osnov metoda i sredstava izvršenja delikta. na poseban drzak i opasan način. Page | 64 . MALOLETNIČKA DELIKVENCIJA Maloletnička delikvencija je pojava socijalno neprilagođenog ponašanja posebne populacione strukture stanovništva. u zatvorenim prostorima. Sa obzirom na vrednost vreme i način izvršenja može biti: sitna krađa. i slično. svesnosti postupaka o idgovornosti za svoje ponašanje. koja se više ne smatra decom. saobračajnim sredstvima. ribe. za vreme elementarne nepogode. a u blažim vidovima. DELIKTE BEZ MOTIVA I KORISTOLJUBLJA. moralnih i društvenih normi. Od odraslih se razlikuje po stepenu emocionalne i intelektualne zrelosti. RAZBOJNIŠTVO PODRAZUMEVA oduzimanje i prisvajanje tuđe pokretne stvari primenom grube sile ili ozbiljne pretnje na život i telo. Podela se zasniva na anatomskoj i psihičkoj razvijenosti. obična krađa. Maloletnik je osoba posebne uzrasne kategorije i biopsihičkih osobina. PREVARNE DELIKTE.. Maloletnici se razvrstavaju u kategorije mlađih-osobe između 14-16 godina života i strarijih maloletnika –osobe između 16 i 18-te godine života. odnosno mentalnoj zrelosti određene strukture maloletničke populacije i usklađenosti njihovog odnosa u pogledu usvajanja i poštovanja pravnih. SITNA KRAĐA predstavlja krivično delo gde je predmet prisvajanja stvar male vrednosti. iznuda i ucena. ali u razvoju nisu dostigla stadijum punoletstva. divljač. SAOBRAĆAJNI KRIMINALITET 91. Sankcije za maloletne delikvente se razlikuju od onih koje su predviđene za odrasle osobe. teška krađa i razbojnička krađa.

delikventi. realizacije. U maloletničkim bandama članstvo je obično ono je etničkog. utiče na formiranje stavova i pravila discipline. Prilikom izvršenja krivičnog dela krađe i sitne krađe iz stanova i kuća. maloletne prestupnice su najčešće koristile ranije uspostavljen odnos prijateljstva i poznanstva sa žrtvom. kao i starije i bespomoćne osobe. koncertima i drugim vidovima javnih manifestacija. gde su i sami bili zlostavljani psihički. ali ima i zemalja u kojima je ta zastupljenost skoro do polovine ukupne pojave. reketiranja učenika. SPONTANO NASILJE se javlja u formi izazivanja nereda i organizovane primene nasilja. Članovi se odabiraju i primaju u grupu ukoliko su spremni da prihvate posebna pravila ponašanja i sisteme vrednosti delikventne grupe. dela protiv službene dužnosti i krivična dela privrednog kriminaliteta. U našoj zemlji je izražen kriminalitet maloletnica oko 93 % izvršenih krivičnih dela. samoposluga i prodavnica koristile su nepažnju prodavaca. huligani.Za maloletne delikvente najčešće se upotrebljavaju pojmovi: vaspitno zapuštena omladina. ali i posebne psihostrukture. U novije vreme je za maloletnički kriminilatit karakterističan povećan broj DELIKTA NASILJA i pojedinačnog i kolektivnog. Kriminalitet je NAJTEŽI OBLIK MALOLETNIČKOG PRESTUPNIŠTVA. Udeo maloletničke delikvencije u kriminalitetu uopšte razlikuje se od zemlje do zemlje. siledžije i slično. Karakterističan je po tome što je znatno zastupljen u kriminalitetu.najviše dela karađe. otimanju stvari. ali i po obimnosti u pojedinim njegovim oblicima. Kolektivni kriminalitet je prisutniji nego kod odraslih. Takve grupe su isključivo karakteristične za gradske sredine i za dokon način života-previše slobodnog vremena. Maloletnici najčešće vrše IMOVINSKE DELIKTE. solidarnost i zajedničko ubeđenje u realizaciji kriminalnih ciljeva. individualnih ciljeva kroz grupno ponašanje. Oni su prouzrokovani faktorima neiskustva. Druga pojava po zastupljenosti su SAOBRAĆAJNI DELIKTI MALOLETNIKA. a prilikom izvršenja krađa iz robnih kuća. i taj procenat u ukupnom maloletničkom kriminalitetu je oko 50%. teške krađe maloletnice su vršile najčešće obijanjem. na primer na sportskim takmičenjima. Na čelu organizacije nalazi se vođa koji neformalnoj grupi obezbeđuje jedinstvo.Treća kategorija su seksualni delikti posebno krivična dela silovanja. neposrednim sukobima-tučama. na ulici. kolektivni duh. prilikom krađa u prostorijama škole ispoljile su drskost i bezobzirnost. fizički i seksualno. maloletni kriminalci. Ove grupe zlostavljaju svoje vršnjake u školskim dvorištima. koje je samo sebi cilj.ORGANIZOVANO NASILJE maloletnika sprovodi se u maloletničkim bandama. sitnim krađama. posrnula deca. POLUORGANIZOVANOM NASILJU skloniji su mlađi maloletnici aktima zastarsivanja. Pretežno se kreće oko 20-25%. MALOLETNIČKE BANDE predstavljaju poseban vid prestupničkog ponašanja koji je karakterističan po specifičnom sistemu vrednosti –organizacije. U nekom oblastima kriminaliteta maloletnici skoro da ne učestvuju posebno kada je u pitanju politički kriminilatit. U grupi se stiče ugled i prestiž i ispoljavaju se specifični oblici solidarnosti –prijateljstvo. kao i u sredinama gde žive. koristeći nađene predmete na mestu izvršenja krivičnog dela. Žrtve su slabiji i hendikepirani pojedinci koje maltretira grupa. a najviše su krivična dela krađe i sitne krađe. rasnog Page | 65 . maloletnici nasilje na ulici prenose kao model ponašanja iz porodične sredine. pomoću lukavstva i upotrebom fizičke sile vršile su krivična dela razbojničke krađe i razbojništva.

Maloletnici povratnici se u više od dve trećine slučajeva pojavljuju u delovima protiv imovine vršeći dela krađe i teške krađe. 93. psihopatske prirode-nesposobni za socijalizaciju. nedovoljno ili nepotpuno obrazovanje i nezaposlenost. PROFESIONALNE DELIKVENTE I DELIKVENTE PO TENDENCIJI. ali i ozbiljna potencijalna-osvetnička reakcija porodice žrtve.i socijalnog porekla i potiču iz dezorganizovanih porodica iz prigradskih naselja. emocionalno nestabilni. Seksualna delikvencija je pretežno urbani fenomen. Delikventi po tendenciji ili delikventi iz strasti su osobe čija je kriminalna karijera više uzrokovana subjektivnim činiocima ličnosti nego socijalnim faktorima. dok se socijalni faktori pojavljuju samo u izboru pogodnih uslova da se realizuju motivi i ciljevi njihove moralne izopačenosti. već i običajna jer je prisutna snažna moralna osuda kako sredine. Oni se kriminalno odaju još u ranoj mladosti. odanost i poštovanje bandi je obavezno. Zato se i smatra da je recidivizam u ovoj oblasti samo posledica jer realno ne postoje svrsishodni. 92. kao i u tradicionalno patrijarhalnim i građanskim sredinama. Delikventi iz navike su recidivisti asocijalne prirode kod kojih se postepenim ponavljanjem prestupničkog ponašanja stvara kriminalna navika. Prilikom prijema novih članova obično se postupak odvija po nekom ritualu. U seoskim i patrijarhalnim sredinama reakcija društva nije samo pravna. Kod imovinskih delikata recidivizam je posledica profesionalne orijentacije i koristoljubive sklonosti. Recidivizam je poznat po specifičnosti faktora i tu dominiraju subjektivni činioci. ali da od ukupnog broja povratnika. bilo da su u pitanju Page | 66 . prostor delovanja je pod kontrolom bande. rana i dugotrajna maloletnička kriminalna karijera samo su neki od njihovih bitnih socijalnih obeležja. a takvi stavovi nalaze osnov i u statističkim podacima na regionalnim nivoima analize delikata u seoskim i gradskim. adekvatni pravni mehanizmi za njihovo sprečavanje i suzbijanje. tako i porodice izvršioca. prosečne ili ispodprosečne inteligencije i nižeg nivoa obrazovanja i niskog praga frustracione tolerancije. socijalno su neprilagođeni. jedne i druge populacije dve trećine potiče sa sela. pre svega uzroci vezani za ličnost izvršioca. Tipologija delikvenata recidivista moguća je po kriminološkim kriterijumima vrste delikata u kojima se najčešće pojavljuju i deli se na: DELIKVENTE IZ NAVIKE. RECIDIVIZAM Recidivizam je povratništvo. a kod seksualnih delikata uzročnost je pre svega u psihopatološkoj strukturi ličnosti. Pored imovinskih delikata i seksualni delikti spadaju u vrstu prestupništva sa najvećim procentom recidivizma. Njihova bitna socijalna obeležja su: većina je živela u nepovoljnim porodičnim prilikama i odnosima u porodici. TIPOLOGIJA RECIDIVISTA Istraživanja su pokazalana na to da polovina ili dve trećine povratnika živi u gradu. U ukupnom povratništvu recidivizam maloletnika posmatra se kao posebno aktuelna pojava jer se u ovoj populacionoj strukturi odvija proces sazrevanja i stvaranja navika kriminalnog ponašanja.

koji koristi termin privredno krivično pravo. a isključuje prestupe i prekršaje. Pihler pod privrednim kriminalitetom podrazumeva: pojave ekonomskog kriminaliteta. ali sa posebnostima racionalne kriminalne orijentacije. prestupi i prekršaji. lečenja i posebne terapeutske mere u zatvorenim tipovima ustanove. c) Kod krivičnih dela osnovni princip odgovornosti je subjektivna odgovornost. odnosno izbora vršenja krivičnih dela kao profesije. U ŠIREM SMISLU privredni kriminalitet podrazumeva delikvenciju fizičkih i pravnih lica u oblasti finansijskog pravnog posovanja –k. uključujući u taj pojam. Page | 67 . DOK U UŽEM SMISLU podrazumeva samo krivičnopravne privredne i finansijske delikte. U pitanju je veoma masovna društvena pojava povrede pravila o privrednom ili finansijskom poslovanju od strane pravnog ili odgovornog lica. dela. KRIMINOLOŠKE I SOCIOLOŠKE DEFINICIJE PRIVREDNI KRIMINALITET DEFINIŠU nešto šire. RAZLIKE IZMEĐU KRIVIČNIH DELA I PRIVREDNIH PRESTUPA SU TROJAKE: a) Stepen društvene opasnosti privrednih prestupa je manji. 94. sa štetnim posledicama po privrednu organizaciju ili društvenu zajednicu. dela. psihološkog ili psihopatološkog karaktera. smatrajući privredni kriminalitet širim pojmom. PRIVREDNI PRESTUPI SU neki blaži vidovi privredne delikvencije. pored k. a kod privrednih prestupa i fizička i pravna lica. Najčešće su krivičnopravne definicije i one suštinu pojama svode na normativističko shvatanje. Profesionalni delikventi su izvršioci krivičnih dela koji su po nekim osobinama slični povratnicima iz prve kategorije. PIHLER razlikuje ekonomski i privredni kriminalitet. nego kod krivičnih dela: b) Kod krivičnih dela odgovorna su samo fizička lica. POJAM I KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA Privredni kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava koji je uslovljen povredama propisa u privrednom i finansijskom poslovanju. Mere izricanja kazne kod ovog tipa prestupništva najčešće su mere bezbednosti čuvanja. koja kod prve kategorije nije uvek izražena. Začetnik normativističkog shvatanja je ALZBERG . delikte protiv službene dužnosti i imovinska k. dela i privredne prestupe i prekršaje u funkcionisanju sistema. a ekonomski posebnim oblikom.faktori poremećaja biološkog. zanimanja i motivom koristoljubive prirode. a kod privrednih prestupa za odgovornost je dovoljna samo pravna odgovornost prestupa.

Kazne su u principu novčane. To se posebno odnosi na prestupe i prekršaje u carinskom i deviznom režimu. na pr: naturalni. računi. SANKCIJE ZA PRIVREDNE PRESTUPE SU KAZNE I ZAŠTITNE MERE. a neki od njih zauzimaju posebnu pažnju: TRANZICIONI FAKTORI. trgovina. OPŠTE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA SU: a) Složenost i dinamičnost pojavnih oblika. b) Koristoljublje kao motiv. finansije. NETRANSPARENTNOST GLOBALNIH PROCESA PRIVATIZACIJE. g) U objekte i sredstva koja koristi privredni kriminalitet spadaju različiti oblici imovine. bankarski sistem i dr. gotovinskih ili bezgotovinskih plaćanja u prometu. posebno: proizvodnja.NAJČEŠĆI OBLICI PRIVREDNIH PRESTUPA SU dela nezakonitog ostvarivanja prihoda i privilegija. e) Dela se vrše kontinuirano i planski. novčani u vidu falsifikovanja. Page | 68 . h) Ovim oblikom kriminaliteta ugrožene su brojne privrdne oblasti. transport i špedicija. f) Većina krivičnog dela se izvršava u nekom obliku saučesništva tj. c) Specijalizacija izvršilaca. j) Najčešća dokazna sredstva su dokumenti. zloupotrebe poverenja i slično. i) Izuzetno visoka tamna brojka kriminaliteta. k) Najčešći izvršioci su službena i odgovorna lica u privrednom i finansijskom poslovanju. PROFITNI CILJ I DRUŠTVENA TOLERANCIJA. d) Pretežnost profesionalne orijentacije.fakture. u vidu materijalnog predmeta. skladišna delatnost. korišćenje prava. platni promet. kod invensticionih ulaganja. izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa. izvodi. završni računi i dr. UZROCI I VRSTE PRIVREDNOG KRIMINALITETA Uzroci privrednog kriminaliteta su raznovrsni. stvari ili roba u vlasništvu. organizovano. ovlašćenja i moći na različitim nivoima nosilaca ovlašćenja i kontrolnih funkcija. a zaštitne mere se najčešće sprovode na oduzimanju protivpravne koristi. 95.

Smatra se da je ova pojava rasprostranjena u svakom društvu i da su njeni stvarni uticaji na društvo veći nego što se takva dela otkrivaju i presuđuju. lažnog reklamiranja robe. Zbog društvenog uticaja i pozicije. ili kako ju je SADERLEND definisao kao kriminalitet „belih okovratnika“. neposrednim ili posrednim podmićivanjem državnih činovnika. železnice i trgovine. b) Delikti finansijskih prevara. poreske utaje i slično. Koreni kriminaliteta „belog okovratnika“ sežu u oblasti privrednih korupcija. poslovnih. pronevere. policijske i carinske organe. direktnim i indirektnim oblicima korupcije nanose znatno veće štete nego klasičnim oblicima kriminaliteta. U nekim procenama u razvijenim zemljama štete od ove vrste kriminaliteta kreću se i na desetine milijardi dolara godišnje.KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA U okviru privrednog kriminaliteta izdiferencirala se posebna vrsta profesionalnog kriminaliteta viših društvenih slojeva tzv. jer se velikim transakcijama utaja poreza.osiguranja. čije se pojave najčešće ispoljavaju u mahimacijama u vezi sa kupoprodajom raznij akcija. DELIKTI KORUPCIJE –KORUPCIJSKI DELIKTI Page | 69 . kriminalne elite. SADERLED pod ovim pojmom podrazumeva: kriminalitet u oblastima privrednog poslovanja. lažnog iskazivanja finansijskog stanja i poslovanja pojedinih korporacija. poslovnim i vladajućim strukturama i vezanost za neku vrstu zanimanja u čijoj nadležnosti su diskrecione odluke. bankarstva. Najčešće se vezuje za državne institucije: inspekcijske ili poreske službe. državnih i finansijskih poslova. c) Kriminalitet „belog okovratnika“ i delikt korupcije i d) Delikti krijumčarenja i nedozvoljene trgovine. podmićivanje poslovnih partnera. kao i medicinsko osoblje. ovlašćenja kontrole i izvršenja službenih. izvršioci ovih dela su relativno vanzakonski pošteđeni odgovornosti. 97. a radi osiguranja povoljnih poslovnih aranžmana.VRSTE PRIVREDNOG KRIMINALITETA SU: a) Delikti zloupotrebe moći –položaja i ovlašćenja. Ova vrsta delikvencije tretira se posebno teškom. Ovaj oblik kriminaliteta OBUHVATA SKORO SVE OBLASTI I PROFESIJE JAVNOG ŽIVOTA. Ovde su u pitanju specifične oblasti delikvencije u privredi. 96. nenamenskog trošenja sredstava.

U zemljama tranzicije posebno pogodno tlo za korupciju čine faktori u procesu privatizacije velikog broja preduzeća I imovine znatne vrednosti. izbegavaju se javni tenderi. partijski ili porodični interesi iznad opšteg. pa ne čudi zloupotreba službenog položaja i ovlašćenja. Krijumčarenje je pojam kojim se označava nedozvoljena trgovina u prekograničnom prometu. Ovakvi primeri iz političke prakse zapadnoevropskih i severnoameričkih podrućja skoro da su redovna praksa političkih skandala i afera. Sukob interesa ili gomilanje funkcija takođe predstavljaju poseban kadrovski problem. trgovina ljudima i delovima ljudskog tela. koja se društvenog ili državnog vlasništva privatizuje u kratkim vremenskim intervalima. diskrecionim ovlašćenjima u pogledu prispelih ponuda i uslova plaćanja. Krijumčarenje i nedozvoljena trgovina omogućava u uslovima brze komunikacije i mogućnosti prikrivenih transakcija međunarodnih kriminalnih organizacija ostvaruju velike sume novca i drugih vrednosti stečenih na prodaji razne vrste roba: narkotika.Delikti korupcije imaju najtešnju vezu sa kriminalitetom “belog okovratnika”. ekološki opasnog otpada i sirovina. političke I ekonomske-finasijske moći kako bi se na ilegalan način stekla materijalna dobit. sive ekonomije. pravna procedura je bez jasnih pravila. alkoholnih pica. zbog birokratskih centara moći koji mogu uticati na process promene vlasničkih prava nad imovinom i poziciji pojedinaca i grupa da u procesu alokacije mogu nelegalno izmeštati iz državnog i društvenog u privatno vlasništvo. nuklearnih tehnologija. retkim i zaštićenim životinjama i biljkama. preuzimaju se transakcije od strane centara moći izbegavanjem konkurentskih procedura. Pojava je vezana prvenstveno za nacionalne okvire privrednog prestupništva. ali predstavlja i globalni fenomen posebno kada ima oblike organizovanog kriminaliteta. kao i politička statusna pozicija za sebe ili drugo-fizičko ili pravno lice. umetničkih dela. To podrazumeva direktnu prodaju preduzeća bez tržišne procedure. radon mesto ili položaj u društvenoj ili privrednoj hijerarhiji radi nezakonitog sticanja materijalnog bogatstva ili statusa. Korupcija predstavlja zloupotrebu moći koju ima određena funkcija. posebno je izražena u društvima koja su organizovana na totalitarnim principima vlasti I zemljama tranzicije gde su ključne odlike u nadležnosti grupe ljudi ili pojedinaca. koji su sa pozicija vlasti dužni da takve usluge adekvatno nadoknade. odnosno potkupljivanje političkih partija i njihovih lidera u predizbornim aktivnostima. KRIJUMČARENJE I ILEGALNA TRGOVINA Krijumčarenje i ilegalna trgovina potiču od izraza kojim se označava pojava tzv. Plodno tlo za korupciju je i područje političkog odlučivanja. odlika je svakog društva. Korupcija je globalni fenomen. bez adekvatnog pravnog regulisanja. oružja. U našem krivičnom zakonodavstvu pod pojmom nedozvoljene trgovine podrazumevamo svaku Page | 70 . Mnogi “biznismeni” u toku predizbornih kampanja koriste da pod vidom legalnih donacija potkupljuju političare. Kod privatizacije u zemljama tranzicije do korupcije najčešće dolazi zbog pravnog sistema u kome imovinska prava nisu potpuno uređena. Ukoliko sukob interesa nije pod odgovarajućom kontrolom on dovodi do toga da funkcioneri –državni i privredni mogu da donesu samostalno odluke na osnovu diskrecionih ovlašćenja i bez uvida javnosti. 98. Većina definicija korupcija svodi se na “zloupotrebe javnih ovlašćenja. plemenitih metala i dijamanata. U tim slučajevima lako preovladaju lični.

transnacionalni karakter. POJAVNI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: OSNOVNI I OSTALI OBLICI. hijerarhijaodgovornost i subordinacija. posebno finansijske kontrole. Najvažnije karakteristike organizovanog kriminaliteta su: da je to kriminalna organizacija-kriminalni sindikati. trgovina kulturnim dobrima. profit kao cilj.protivzakonitu aktivnost koja je usmerena ka sticanju ekonomske koristi kojom se nanosi finansijska I druga šteta pre svega državi I onim subjektima koji posluju u skladu sa propisima. lažno deklarisanje robe u cilju izbegavanja plaćanja propisanih dažbina. razvoj internet tehnike i slično. Nedozvoljena trgovina se smatra PREVARNIM oblikom kriminaliteta. korupcija. krijumčarenje cigareta. kao I doprinosa koje prate isplate zarada zaposlenih. mrežna struktura. trgovina retkim biljkama I životinjama. trgovina oružjem i nuklearnim materijalom. prodaja robe bez isprava o nabavci. OSTALI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: krijumčarenje vozila. Osnovni oblici organizovanog kriminaliteta su: trgovina narkoticima. trgovina ljudima. profesionalizam kao karakteristika. krijumčarenje nafte i naftnih derivate. kompjuterski kriminalitet. carina. pomorska piraterija. Page | 71 . izdvajanje rukovodnih od operativnih delova sistema. izbegavanje uplate pazara na žiro račun i prebacivanje gotovine u sive tokove. POJAM I OBELEŽJA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA Organizovani kriminalitet je vrsta delikvencije “privrednog tipa” i tipologija kriminalnih pojava vezana je za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija. Uosnovi oni se svi svode na neplaćanje ili plaćanje u smanjenom obimu poreza. infiltriranje u državne i privredne strukture. veza sa organima vlasti i drugim institucijama. mnoštvo raznovrsnih oblika. odsustva i tolerancija kontrole prekograničnog prometa i nedovoljno bezbedan razvoj internacionalne. korišćenje neispravnih i nežigosanih merila radi zakidanja na meri. 100. Najkarakterističniji pojavni oblici su: prodaja robe lošijeg kvaliteta od propisanog. terorizam. nasilje kao metod. reket. 99. fleksibilnost u radu. Međunarodni faktori uticaja pogoduju razvoju organizovanog kriminaliteta kroz procese globalizacije. organizovana kocaka i dr. U nerazvijenim zemljama i zemljama u tranziciji uzroci su u raznim oblicima anomičnih stanja. posebnosti u formama kriminalnog organizovanja i dr. UZROCI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA Mogu se podeliti na nacionalne i međunarodne. neažurno i netačno vođenje evidencije o prometu robe i slično. bavljenje trgovinom ili posredovanjem u trgovini I zastupanje domaćih organizacija u prometu roba i usluga. pranje novca.Tu spadaju: nabavke robe ili drugih predmeta. akciza. izražena društvena opasnost. ekološki kriminalitet. društvene dezorganizacije i pojava “ sive ekonomije”.

kao i za poslove ilegalne trgovine narkotika. 102. sa izvesnom raznovrsnošću zakonitih i nelegalnih aktivnosti. složena mrežna struktura delova i hijerarhijski uspostavljene organizacione prirode koja je organizovana da zaštiti članove. kao tajna organizacija kriminalaca među italijanskim imigrantima. razbojništva. imaju prostorno delovanje. prvobitno za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom. INTERPOL izdvaja četiri tipa kriminalnih organizacija: PRVI JE TRADICIONALNI i njega čine mafijaške organizacije po principu hijerarhije sa strogim unutrašnjim pravima života i normi ponašanja. mafija kao najviši stepen organizacije. iznuđivanjem. kriminalna organizacija. visoku stopu kriminalne dobiti i teške oblike nasilja i korupcije najviših državnih struktura. Drugi tip su takozvane PROFESIONALNE ORGANIZACIJE specijalizovanih članova sa ciljem ispunjavanja određenih zločinačkih aktivnosti. U prvim decenijama ovog veka mafija je proširila svoju delatnost u SAD. veliki spektar kriminalnih aktivnosti. reketiranjem i sl. poslovne solidarnosti i zajedničkih kriminalnih ciljeva. Bave se krađama automonila. a zatim za kontrolu reketa.VRSTE KRIMINALNIH ORGANIZACIJA I GRUPA? Prema stepenu unutrašnje čvrstine i načina delovanja organizovanog kriminaliteta. organizovana kriminalna grupa. U KRIMINOLOŠKOM SMISLU OBLICI KRIMINALNOG ORGANIZOVANJA SU: kriminalna grupa. nacionalnih i internacionalnih kriminalnih kapaciteta sa sposobnošću sigurnog transfera kriminalnog profila u legalne tokove finansijskog poslovanja. Page | 72 . 101. imaju transnacionalni karakter sa velikim brojem učesnika i jakim stepenom unutrašnjih veza. vodi poreklo sa Sicilije još iz vremena bezvlašća koje je usledilo nakon Napoleonove okupacije Južne Italije. unutrašnja disciplina zasnovana na internim sankcijama. falsifikovanjem novca. ČETVRTOJ GRUPI PRIPADAJU INTERNACIONALNE TERORISTIČKE ORGANIZACIJE.ODLIKE KRIMINALNIH STRUKTURA I KARAKTERISTIKE Opšte odlike struktura i karakteristike kriminalnih organizacija su: da imaju visok stepen društvene opasnosti obzirom da su masovne. grupnih. TREĆI TIP SU ORGANIZACIJE ČIJA SE DELATNOST ODRAŽAVA NA MEĐUNARODNOM PLANU. dinamičnost u funkcionisanju sistemom. MAFIJA I MAFIJAŠKE ORGANIZACIJE Mafija je transnacionalna kriminalna organizacija. Takve organizacije nisu stalne i nemaju stroge forme organizovanja. ali sa jezgrom homogenih etičkih skupina kakve su trijade i jakuze. koji su despotski vladali nad terorizovanim seljaštvom. postoji profesionalizacija metoda rada –korišćenje savremenih tehnoloških sredstava I specijalističkih ekipa uz kombinaciju individualnih. U tom periodu stanje bezakonja navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojom zemljom energičnim siledžijama. organizovane kocke i prostitucije.

da je delo počinila organizovana kriminalna grupa ili druga organizovana grupa koja nije kriminalna. RUSKA MAFIJA. Savremeni mafijaški kum novijim shvatanjima nije kriminalac tradicionalnog tipa. MEKSIČKA NARKO MAFIJA. „zavet ćutanja“. odlično govori svetske jezike. osvaja tržište po pravilima modernog marketinga. a ne pištoljem. Zakon o krivičnom postupku član 21. izbornu i ekonomsku moć tj. pri čemu je potkupljivanje prva stvar. kaže: k. U novije vreme mafija sve veći deo kapitala prebacuje iz ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profil i na toj osnovi. „ stanje potčinjenosti“. KOLUMBIJSKA MAFIJA. političar. barata internetom. odnosno kriminalne grupe. direktor. birokrata najjači kada ne primenjuje nasilje. NOVA SAKRA KORONA UNITA. tesne koruptivne veze sa vladajućim strukturama vlasti. NDRANGETA. 103. Page | 73 . ALBANSKA MAFIJA. ubistvom se koristi tek kada iscrpi sva druga sredstva do cilja. Moderni bos je biznismen. imao unapred određeni zadatak ili ulogu.Mafijašku organizaciju od jednostavnog kriminalnog udruženja razlikuje statusni položaj. dela sticanja dobiti ili moći i kada su ispunjena još najmanje tri od sledećih uslova:  da je svaki član kriminalne organizacije. Veoma je komunikativan. rezultat delovanja tri ili više lica udruženih u kriminalnu organizaciju. sa izmenama i dopunama:  dva kumulativna uslova: da bi se neki delikt smatrao organizovanim kriminalitetom potrebno je: 1. a u Srbiji slične organizacije spadaju u organizovani kriminalitet. u zavisnosti od njenih razmera razvijenosti. da je za to delo predviđena kazna zatvora od četiri ili više godina zatvora 2. Pored KOZA NOSTRE poznate mafijaške organizacije su KAMORA. OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA DEFINISANJE: Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminaliteta iz 2002 i 2003 g. KINENSKA MAFIJA. prinuda u održavanju unutrašnje discipline i ostvarivanju interesa. Mnogo je obrazovaniji i kulturniji živi „na visokoj nozi“. AMERIČKA MAFIJA. Prve mafijaške organizacije nastale su na Siciliji u 19-om veku i to KOZA NOSTRA-NAŠA STVAR. čiji je cilj vršenje teških k. Osnovne odlike mafije su hijerarhijska struktura organizacije u kojoj centralno mesto zauzima porodica na čijem je čelu boss –kum. finansijski je obrazovan kako da brzo investira i oplodi novac. legitimnu poziciju političke moći u jednom socijalnom okruženju. državi ili društvu. izvorne sposobnosti posedovanja „moći zastrašivanja“. delo za koje je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna. NIGERIJSKA MAFIJA. odnosno kriminalnu grupu. Mafija poseduje poziciju monopola. JAPANSKA MAFIJA. vešt je u pregovorima. kreće se po mnogim svetskim metropoloma.

Ko organizuje grupu ili drugo udruženje koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna. ovog člana radi čijeg vršenja je udruženje organizovano. da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na političku vlast. da se delatnost organizacije zasniva na primeni određenih pravila interne kontrole i discipline članova. Po krivičnom zakoniku krivično delo Zločinačko udruživanje u članu 346 stoji: 1. kazniće se zatvorom do tri godine. Organizator grupe ili drugog udruženja kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina. i 3. da se delatnost organizacije planira i vrši u međunarodnim razmerama. Od ovih 11 zahteva tri su obavezujuća: da je delo rezultat organizovanog delovanja više od dva lica. da se radi o vršenju teških krivičnih dela. 3. da je cilj njihovog vršenja sticanje dobiti ili moći. da se koristi pranje novaca ili nezakonito stečene dobiti. da se delatnost organizacije zasniva na primeni određenih pravila unutrašnje kontrole i discipline članova. zakonodavnu. da se u vršenju delatnosti koriste privredne ili pioslovne strukture. Pripadnik grupe ili drugog udruženja iz stava 2. 2. da se u vršenju delatnosti primenjuje nasilje ili zastrašivanje ili da postoji spremnost na njihovu primenu. kazniće se zatvorom do jedne godine. a može se i osloboditi od kazne. da se delatnost organizuje planira i vrši u međunarodnim razmerama. ovog člana koji otkrivanjem udruženja ili na drugi način spreči izvršenje krivičnih dela radi čijeg vršenja je udruženje organizovano. Organizator grupe ili drugog udruženja iz stava 1. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. i 3. ovog člana odnosi na grupu ili drugo udruženje koje ima za cilj vršenje krivičnih dela za koja se može izreći kazna zatvora od dvadeset godina ili zatvor od trideset do četrdeset godina. izvršnu ili sudsku vlast ili na druge važne društvene ili ekonomske činioce. 4. Ako se delo iz stava 1. ovog člana koji otkrije udruženje pre nego što je u njegovom sastavu ili za njega učinio neko krivično delo predviđeno u stavu 2. a može biti i oslobođen od kazne. i 3. da je dekatnost kriminalne organizacije ili grupe planirana na duže vreme ili na neograničen vremenski period. DONELA OBAVEZUJUĆU DEFINICIJU koja sadrži 11 zahteva. EVROPSKA UNIJA JE 1994. Pripadnik grupe ili drugog udruženja iz stava 1. sredstva javnog informisanja. 5. kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. GOD. ovog člana. a pripadnik udruženja od šest meseci do pet godina. da se u vršenju delatnosti primenjuje nasilje i zastrašivanje ili da Page | 74 . od kojih barem šest treba da budu ispunjeni da bi se neki slučaj mogao tretirati kao organizovani kriminalitet. Fakultativni zahtevi Evropske Unije su: da je svaki član kriminalne organizacije imao unapred određen zadatak ili ulogu. da je kriminalna organizacija planirana na duže vreme ili neograničeno.

i) Profesionalizam kao karakteristika. medije. g) Nasilje kao metod.kriminalni sindikati. m) Izdvajanje rukovodećih od operativnih delova sistema. n) Posebnost u formama kriminalnog organizovanja i dr. Organizovani kriminalitet je vrsta delikvencije „privrednog tipa“ i tipologija kriminalnih pojava vezana za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija. INTERPOL izdvaja četiri tipa organizacija: a) PRVI je tradicionalan . njega čine mafijaške organizacije specijalizovanih članova sa ciljem ispunjavanja određenih zločinačkih aktivnosti. b) Hijerarhija –odgovornost i subordinacija. e) Infiltriranje u državne i privredne strukture. j) Transnacionalni karakter. da se koristi pranje novca ili nezakonito stečene dobiti. c) Mrežna struktura. l) Mnoštvo raznoraznih oblika. VRSTE KRIMINALNIH ORGANIZACIJA I GRUPA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA prema stepenu unutrašnje čvrstine i načina delovanja organizovanog kriminaliteta.postoji spremnost na njihovu pripremu. da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na poliktičku vlast. NAJVAŽNIJE KARAKTERISTIKE ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: a) Kriminalna organizacija. h) Profit kao cilj. Page | 75 . izvršnu ili sudsku vlast ili na druge društvene i ekonomske činioce. d) Fleksibilnost u radu. da se u vršenju delatnosti koriste privredne ili poslovne strukture. f) Veza sa organima vlasti i drugim institucijama. k) Izražena društvena opasnost.

izvorne sposobnosti posedovanja „moći zastrašivanja“ „stanje potčinjenosti“ . Mnogo je obrazovaniji i kulturniji. b) Organizovana kriminalna grupa čini pojam „jednostavnog kriminalnog udruživanja“ POD KOJIM SE PODRAZUMEVA UDRUŽIVANJE TROJE ILI VIŠE LJUDI radi izvršavanja neograničenog broja krivičnih dela Ovo udruženje zahteva za razliku od mafijaškog zahteva. legitimnu poziciju političke moći u jednom socijalnom okruženju. izbornu i ekonomsku moć tj. Mafijašku organikzaciju od jednostavnog kriminalnog udruženja razlikuje statusni položaj. OSNOVNE ODLIKE MAFIJE su hijerarhijska struktura organizacije –u njoj centralno mesto zauzima porodica na čijem je čelu boss – kum. c) Treći tip predstavljaju organizacije čija se delatnost odražava na MEĐUNARODNOM d) Četvrtoj grupi pripadaju INTERNACIONALNE TERORISTIČKE ORGANIZACIJE. ubistvom se koristi tek kada iscrpi sva druga sredstva do cilja. U novije vreme mafija sve veći deo kapitala prebacuje iz ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profit i na ovoj osnovi. Ova grupa može. d) MAFIJA kao najviši stepen kriminalne organizacije je specifična delikventna struktura i sredina koja deluje u opkviru organizovanih oblika kriminaliteta. OBLICI KRIMINALNOG ORGANIZOVANJA SU: a) Kriminalna grupa. i finansijski je obrazovan kako da brzo investira i opladi novac. falsifikovanjem novca. vešt je u pregovorima. direktor. PLANU . „ zavet ćutanja“.b) Drugu grupu čine PROFESIONALNE ORGANIZACIJE oni koji se bave krađama automobila. birokrata najjači kada ne primenjuje nasilje. reketiranjem i lično. Takve grupe nisu stalne. ali sa jezgrom homogenih etičkih skupina kakve su TRIJADE I JAKUZE. odlično govori svetske jezike. mafija ima tesne koruptivne veze sa vladajućim strukturama vlasti.može biti svaka spontano ili sprazumno organizovana grupa radi vršenja krivičnih dela u nekom obliku saučesništva. političar. Mafija u odnosu na kriminalno udruženje poseduje poziciju monopola. pri čemu je potkupljivanje prva stvar. posebne subkulture. državi ili društvu. razbojništvima. c) Kriminalna organizacija je viši stepen kriminalne strukture od jednostavnog kriminalnog udruživanja . kao što su razbojničke bande. u održavanju unutrašnje discipline i ostvarivanja interesa koristi se prinuda. to je zatvorena sredina strogih unutrašnjih pravila odnosa. a i ne mora imati obeležja organizovanog kriminaliteta. samo stabilnu kriminalnu organizaciju. Mafija vodi poreklo sa Sicilije još iz vremena Page | 76 . On je moderni bos bizmismen. presdtavljaju snažnu struktuirano članstvo. iznuđivanjem. zavisno od njenih razmera razvijenosti. Komunikativan je i kreće se po mnogim svetskim metropoloma. Savremeni mafijaški kum nije kriminalac tradicionalnog tipa. nemaju stroge forme organizovanja i pravila. živi na „visokoj nozi“ barata internetom a ne pištoljem. U KRIMINOLOŠKOM SMISLU. koja se umnogome razlikuje od klasičnih kriminalnih družina.

Kolumbijski bos Pablo Eskobar i Hiberto Orehuela spadaju u najbogatije ljude sveta.Pored legalnog oblika trgovine oružjem postoji i ilegalna trgovina oružjem. Veze narkomanije i vlasti pojedinih zemalja su evidentne i otvaraju se fiktivne firme koje su namenjene za pranje novca. kao i za poslove ilegalne trgovine narkotika. I DR. TRGOVINA ORUŽJEM Trgovina oružjem spada u tradicionalne forme klasičnog oblika kriminalnog biznisa organizovanog kriminala . dok Burmanac Kim Njunt narko general koji je šef tajnih službi Burme kontroliše 60% prometa heroina iz Burme u SAD. prvobitno za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom. Poljska. 105. Pravci kretanja narkotika su balkanska ruta. a zatim za kontrolu reketa. ( tradicionalne mafijaške 104. japanske Jakuze i kineske Trijade. Hiberto kontroliše 60% prometa kokaina u SAD. Tajlanda i Lsosa i zlatnog polumeseca: Avganistan i Pakistan. Španiji 60%. Proizvodnja kokaina je u Kolumbiji između 30-70%. od proizvođača droga. predviđene su mere na suzbijanju nedozvoljene trgovine drogama. Heroin se distribuira iz Pakistana. TRANSNACIONALNE KRIMINALNE ORGANIZACIJE organizacije) su: Koza nostra. TRGOVINA NARKOTICIMA Uživanje narkotika predstavlja ozbiljan zdravstveni. ali i obaveza država da u svojim krivičnim zakonima uvedu krivično delo pranja novca. Smatra se da narkotici čine promet organizovanog kriminala u Holandiji 80%. Belgiji 47%. socijalni i društveni problem u svim zemljama sveta. terorističke organizacije i druge kriminalne organizacije. U prvim decenijama ovog veka mafija je proširila svoju delatnost u SAD kao tajna organizacija kriminalaca među italijanskim imigrantima. MARIHUANA I SINTETIČKE DROGE-AMFETAMINI. do transportne mreže i organizacije za preraspodelu u potrošačkim područjima. Sicilijanski gangovi upravljaju međunarodnim kokainskim transakcijama u SAD i na relaciji prekomorske zemlje – Evrope. U praksi su poznata tri n ačina trgovine oružja: legalna i otvorena trgovina sa drugim zemljama po utvrđenim pravilima i procedurama. Narkotici kojima se najčešće trguje su:HEROIN. LSD. KOKAIN.bezvlašća koje je nastalo nakon Napoleonove okupacije Južne Italije. Belgija. Avganistana. U tom priodu. nakupaca i vlasnika skladišta. Nedozvoljena trgovina narkoticima odvija se svuda po sistemu uređene organizacije i mreže koja funkcioniše po principu hijerarhije. Krajnji cilj distribucije narkotika je Zapadna Evropa –Holandija. stanje bezakonja navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojom zemljom energičnim sileđžijama koji su despotski vladali nad terorizovanim seljaštvom. Mijanmara i dr. Distribuira se takozvanim zlatnim trouglom koji se nalazi između Burme. Proizvodnja narkotika u skoro svim zemljama sveta je ilegalna proizvodnja i trgovina i sankcionisana je. Finskoj 35% i dr. tajna i nelegalna trgovina Page | 77 . Bečkom konvencijom 1988 god. organizovane kocke i prostitucije. posebno vatrenim kojim se snadbevaju paravojne formacije.

terrois koja znači jak strah. Mnogi poznati kriminalci počeli su sa preprodajom kola. bombe. d) zloupotreba tehničkih dostignuča. hemijske.Krijumčare se: pištolji. Postoje i kuriri koji su unajmljeni da voze iz jedne zemlje u drugu. TRGOVINA VOZILIMA Trgovina kradenim automobilima poprima internacionalne razmene. nuklearni materijal. mitraljezi. Neki su se specikjalizovali za izradu lažnih dokumenata. metod i sredstvo izazivanje straha i nesigurnosti kod građana sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja određenih. U svetu svaka dva minuta nestanu po jedna kola. radioaktivni otpad. Page | 78 . SAVREMENI TERORIZAM PODRAZUMEVA doktrinu. proučavanje carinske i policijske kontrole. ili se može modifikovati da ispaljuje hitac. metod i sredstvo izazivanja straha i nesigurnosti kod građana sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja određenih. f) količina ekstranormalnih oblika političkog nasilja. e) velika finansijska moć stečena pranjem novca. Prema podacima Interpola iz prihoda od trgovine vozilima finansiraju se čak i terorističke organizacije. Savremeni terorizam odlikuju: a) visok stepen organizovanosti. posedovanje prevoza ili angažovanja sredstava za prevoz robe koju prate falsifikovana dokumenta. broja proizvodnje i dr. prvenstveno političkih ciljeva. KARAKTERISTIKE ORGANIZOVANOG KRIMINALA 107. prvenstveno političkih ciljeva. biološke i radiološke supstance. TERORIZAM Terorizam je latinska reč terror. preko treće države i tajno snadbevanje nedržavnih subjekata koji preko posrednika na crnom tržištu .Grupe kriminalca su organizovane kao velike međunarodne kompanije i imaju složenu strukturu. Pod vatrenim oružjem podrazumeva se svako prenosivo oružje koje ima cev i koje ispaljuje. Terorizam podrazumeva doktrinu. b) globalizam. drugi se bave izmenom broja šasije. 106. motora.sa drugim državama. c) profesionalizam. g) zastrašivanje. a tamo neka druga osoba vrši prodaju kola obično novijem kupcu na kraju lanca. Krijumčarenje se obavlja raznim kanalima i putevima pri čemu transport određenom vrstom saobraćaja predstavlja posebno razrađenu strategiju: izviđanja graničnih prelaza. Smatra se da deo međunarodnih transfera oružja nije posledica odluka država već korumpiranih vojnih ili političkih zvaničnika.

U stručnoj literaturi međunarodni terorizam se u početnoj fazi proučavanja odnosio na terorističke akte sa inostranim elementom. b) državni. j) neselektivnost ciljeva. OBK . njenim institucijama i dobrima –avioni. c) individualni i d) grupni terorizam. Eta u Španiji. bombaški napadi. Grapo u Španiji. nacionalnim. Oas i direktna akcija u Francuskoj. međunarodnim pravom zaštićeno dobro. UČK NA Kosovu i dr. MEĐUNARODNI TERORIZAM –međunarodno pravo za sada nije definisalo terorizam. već je kroz pojedinačne aktekonvencije odredilo samo pojedina krivična dela terorizma –otmice vazduhoplova. nedužnim i nemoćnim osobama. brodovi i slično koje izvode teroristi pojedinci. k) bezobzirnost i izuzetna surovost pri izvršenju akcija. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVARIVANJU VERSKIH CILJEVA SU: najpoznatija Al Kaida. Crvena Armija –Sekigun u Japanu i dr. l) aktivnost koja je usmerena prema velikom broju građana. napadi na međunarodno zaštićena lica. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVARENJU ODREĐENIH IDEOLOŠKIH CILJEVA SU: Crvene brigade i prva linija u Italiji.izazivanje psihoze opšte opasnosti. grupi. a ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVIVANJU ODREĐENIH NACIONALNIH. rasnim ili verskim osnovama. terorističke organizacije ili država radi ostvarivanja svojih ciljeva pri tom narušavajući Page | 79 . VRSTE TERORIZMA –postoje različite klasifikacije tipologije terorizma. Radoslav Gaćinović za međunarodni terorizam kaže da je to skup međunarodnim pravom zabranjenih aktivnosti usmerenih prema pojedincima. Raf u Nemačkoj. i) posebnosti cilja. a samim tim nije ni predvidelo krivične sankcije za njegove aktere. Hamas u Palestini. uzimanje talaca. da bi kasnije ovaj pojam obuhvatao svaki napad na neko. PRE SVEGA SEPARATISTIČKIH CILJEVA SU: Ira u Velikoj Britaniji. m) raznovrsnost i stalno proširivanje spektra objekata napada i slično. Front za oslobođenje Kvebeka u Kanadi.h) specifična organizaciona i kadrovska struktura organizacija i njenih pripadnika zasnovana na ideološkim. državi. U literaturi je najčešća podela na: a) međunarodni. ambasade.

kao kršenje konvencija o zaštiti ljudskih prava i sloboda. ali ne i otvoreno. sa kojom su uspostavljene odgovarajuće veze. ali ne i neophodno aktivan učesnik u terorističkim aktima. u kome se nasilje uvek nazire kao preteća senka. i drugi da ga održe ili prošire. koju finansira država. DRŽAVNI TERORIZAM ima najrazličitije forme. RELIGIJSKI TERORIZAM je inspirisan religijskim fundamentalizmom.ČIČOVAČKI je izveo jednu od najnovijih klasifikacija terorizma: RELIGIJSKI. može biti usmeren protiv sopstvenog stanovništva. P. Svojstven je diktatorskim režimima. U NAJŠIREM SMISLU MEĐUNARODNI TERORIZAM SE MOŽE RAZVRSTATI NA: transnacionalni. Page | 80 . i međudržavni. POLITIČKI. POLITIČKI TERORIZAM najčešće nastaje u nerazvijenijem zemljama sveta i uslovljen je fenomenom ekonomskih kriza i sukoba između bogatih i siromašnih i političkim ambicijama jednih da promene stanje i status. ali i protiv drugih država. što akterima terorističke delatnosti obezbeđuje sigurnost od krivičnog progona i znatnu imovinsku korist. odnosno međunarodne zajednice. U drugim tipologijama državni terorizam definiše se kao skup mera koje podrazumevaju stvaranje uslova i neposrednog preduzimanja terorističkih akata koje vrši država preko svojih specijalizovanih organa.stabilnost te države. DRŽAVNI. učešće državnih službenika u terorističkim akcijama. TERORIZAM ASOCIRAN SA ORGANIZOVANIM KRIMINALITETOM I PATOLOŠKI TERORIZAM. b) terorizam podržavan od države u kome država ili privatna grupa učestvuju u izvođenju akcija u korist države gde je država naručilac. PODELA TERORIZMA PO KOMBSU KOMBS UVODI SLEDEĆU PODELU: a) tajni državni terorizam koji podrazumeva direktno. TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINALITET Terorizam kao organizovani kriminalitet podrazumeva postojanje dobro organizovane i strukturisane kriminalne organizacije.

Najveći broj trgovine organima obavlja se ilegalno. Na tim tržištima za prodaju bubrega donatori dobijaju oko 3000 dolara. TRGOVINA LJUDIMA Kriminalna delatnost trgovine ljudskim bićima obuhvata: prinudu. Okolnosti da se lako putuje po svetu i da je komunikacija olakšana. Potražnja za organima za transplantaciju u zemljama sa najvišom stopom donatora već je premašila ponudu. Oni se tretiraju kao vreće rezervnih delova. prebacivanje i skrivanje osoba radi njihovog seksualnog ili ekonomskog iskorišćavanja. Vezuje se i za ilegalne ulazke u zemlju-izbegavanje graničnog prelaza sa ciljem ostvarivanja profita ili koristi drugih. Savremena medicina je dosta napredovala pa su neke transplantacije. a ponekada i čitavog sveta na sebe. Kriminologija ljudima je noviji kriminološki i krivičnopravni pojam mada je kroz istoriju poznat kao trgovina belim robljem. zemlje Brazila do Filipina. Trgovaćka mreža organa ražirena je od Indije i Tajlanda. POLITIČKA DELIKVENCIJA Politička delikvencija u tipologiji kriminalnih pojava predstavlja vrstu prestupništva koje je određeno političkim ciljem ili motivima izvršilaca. a davaoci mahom žive u bedi da im je zdravlje nakon prodatog organa bitno ugrožerno. dokazuje da je ovj oblik trgovine veoma unosan posao. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE Terorizam je u suštini profesionalni i pretežno kolektivni oblik kriminaliteta. planska aktivnost. 109. kupovinu i prodaju. Argentina. posebno bubrega. da skrenu pažnju društva.PATOLOŠKI TERORIZAM podrazumeva oblik terorizma kada individue ili grupe terorišu druga lica prvenstveno da budu primećeni. ilegalno usvajanje dece prodaju ljudskih organa. finansiranje. tzransport. preko Turske i zemalja Istočne Evrope. 110. hijerarhija. a krajnji korisnik ga plaća nekoliko puta više. TRGOVINA LJUDSKIM ORGANIMA Kriminalni profit je našao pogodno tlo u trgovini ljudskim organima. Destinacije donatora su Moldavija. fanatizam pripadnika. krijumčarenje i eksploataciju rada migranata. fanatizam i solidarnost ćlanstva i anonimnost članstva. Terorističke organizacije su posebne profesionalne organizacije kriminalne orijentacije koje odlikuju stroga pravila unutrašnje hijerarhije i militarne organizacije. Prema svemu ovom bitne karakteristike terorističkih organizacija su: organizacione osnove. postale rutinski hiruški posao. Čile. KRIJUMČARENJE MIGRANATA Page | 81 . do Austrije i Italije. da postoji brza razmena informacija između prodavaca i preprodavaca organa. a ne kao ljudska bića. vrbovanje. 108.

kojim je obuhvaćeno krivično delo protivpravnog bogaćenja ili druge koristi omogućavanjem drugom da nedozvoljeno pređe državnu granicu. Potražnja za prostitutkama u razvijenom svetu sve je izraženija. U savremenim uslovima poznata je pojava trgovine ženama radi prostitucije i snimanja pornografskih filmova. a ekonomski uslovi žena u nerazvijenim zemljama sve nepovoljnija. Upravo zbog toga je veoma teško ustanoviti šta je čemu neposredni uzrok. svodnici i drugi paraziti prostitucije. odnos sa maloletnim licima i sl. otmena dana koja je nemilosrdna žena i sa uspehom vodi javne knjige i mušterije. Od prostitucije živi čitava skala kriminalaca-podvodači. ali njima upravljaju u ime „višeg gazde“. izdavanje ili stavljanje na raspolaganje zgrade ili drugih prostorija radi vršenja prostitucije ili sličnih aktivnosti. a povećanje stanovništva u zemljama doseljenih imigranata predstavlja veliki problem. U našem krivičnom zakonodavstvu krijumčarenje migranata inkriminisano je kao krivično delo NEDOZVOLJEN PRELAZ DRŽAVNE GRANICE I KRIJUMČARENJE LJUDI. eksploatisanje prostituisanih lica. a mnoge i sa visokim obrazovanjem stižu u metropole Nemačke. Vlasnici javnih kuća retko se znaju. Švedske i drugih zapadnoevropskih zemalja i kroz prostituciju traže šansu za bolji život od nesigurnih materijalnih uslova koji im se nude u sopstvenim zemljama. a u njegovo ime ih vodi „poslovna. Krijumčarenje ilegalnih imigranata postao je unosan posao koji seobavlja pod kontrolom organizovane mreže kriminaliteta. Razlikuju se evropski i azijski sex trafiking. Usled intenzivnog saobraćaja između istočnoevropskih zemalja i zapadnoevropskih zemalja kamioni su postali glavno sredstvo prebacivanja imigranata. 111. zavođenje. Za ilegalno prebacivanje ljudi preko granice uzimaju se velike pare. ORGANIZOVANA PROSTITUCIJA Kriminalitet i prostitucija su u svim vidovima u uzajamnim odnosima. Oblici prostitucije podvođenje. koji uzima reket. Krivična dela koja proizilaze iz prostitucije su: podvođenje drugog lica sa ciljem podvođenja. upravljanje i držanje bordela. Prostitucija je najčešće pod otvorenom ili prikrivenom zaštitom policije ili lokalnih organa. Preko prostitucije se podstrekava i prikriva kriminalitet. makroi. Sredstva od kriminaliteta idu na prostituciju.sex trafiking. koje se u lancu kupoprodaje prometiraju i po više puta dok ne stignu u bordele ili ulično tržište. sa srednjim. Evropski tip trafikinga vezan je za društvene procese u istočno-evropskim zemljama iz kojih devojke u dobu između 20-23 godine.Do migracija stanovništva došlo je zbog olakšane komunikacije. Često stvarni posrednik ima javne kuće u više gradova. Page | 82 . Velika Britanija je poslednjih godina postala najatraktivnija zemlja za imigrante koji traže politički azil. Taj sistem su razvili i kosovski Albanci koji zajedno sa albancima iz Albanije kontrolišu krijumčarenje ljudi iz Belgije i Francuske u Veliku Britaniju. organizacija prostitucije je jedan od čestih oblika profesionalnog i organizovanog kriminaliteta. Najteži oblici seksualnog zlostavljanja odvijaju se zapravo kroz razne oblike prostitucije. Azijski je vezan za otmice ili kupovinu devojaka između 11-13 godina. Italije. ljudi iz lokalnih krajeva sele se na razne strane svih kontinenata. ili nedozvoljeno boravi u zemlji ili tranzitira kroz Srbiju lice koje nije domaći državljanin.

Reket je podebna vrsta kriminalne rente. Sastoji se u falsifikovanju poslovno finansijske dokumentacije i manipulaciji u sistemu međubankarskih transakcija. ali se vremenom izmenilo. naplata preostalog duga iz nekih ranijih poslova. 114. Kockanje je vid socijalne patologije u kome učestvuje veliki broj ljudi. kockarske organizacije rade ilegalno. uklanjanjem protivnika i pružanjem zaštite uz naknadu. a zatim se ulaže u banke zemalja sa najstabilnijom situacijom. a donose velike prihode. igre za kockarskim mašinama-rulet. Druga mogućnost je stvaranje sopstvenih banaka. sportska takmičenja i dr. iz skrivenih ili proneverenih fondova izražen na utajama poreza. a prihodi su veoma visoki. Poreklo prljavog novca potiče od nelegalne trgovine. uzimanje dela prihoda. prostitucije i reketa. stvaranje novih pozicija.112. Dalje novac se ulaže u off-šor kompanije odakle se legalizuje u normalne i legalne poslove. Činjenicu da je znatan b roj ljudi naklonjen kocki. Kockanje se organizuje u različitim oblicima: igre sa brojevima. Pranje novca oštećuje svaku državu. zakupljivanjem mašina. KOCKANJE Kockanje se pojavilo još u starom i srednjem veku. Kockanje je zabranjeno. PRANJE NOVCA Pranje novca je protivpravni postupak legalizacije kapitala stečenog kriminalnom delatnošću. oni ne traže velika ulaganja. kada reketaši deluju svojim uobičajenim metodama: obeležavanjem teritorije. ilegalnom trgopvinom drogama i opijatima. Tu spada „uterivanje duga“ u oblasti profesionalnog kriminaliteta. 113. Page | 83 . oblik profesionalnog kriminaliteta zasnovan na sistemu prinude i nasilja. Pranje novca je postalo međunarodni problem razvijenih zemalja i ostalih zemalja. izvršioci krivičnih dela su iskoristili kao mogućnost za sticanje velikih prihoda što je za posledicu imalo stvaranje kockarskih sindikata-mafijaši su preuzeli kontrolu nad kockanjem. oduzimanje mušterija. Prljavi novac se obično pretvara iz stečene valute u neku drugu valutu preko menjačnica.Najčešće su u pitanju neraščišeni imovinski odnosi. Proizvođači su najčešće same kockarske organizacije koje daju dozvolu za koriščenje zainteresovanim sa nadoknadama. U početku nije obuhvatalo novčane uloge. U prvoj fazi uterivač duga podseća dužnika učtivo na dospelo dugovanje i određujemu rok da ispuni obavezu.. iz organizovane kocke. prisutne konkurencije. Najzastupljeniji su kockarski automati. Kockanje prelazi u deo organizovanog kriminaliteta u slučaju kada se organizuju prevare u igri. kartanje. Forme biznisa u Evropi dobija krajem XIV i u XVX veku.REKET REKET predstavlja savremene vidove reketarstva u krivičnom pravnom smislu ucene i iznude. klađenje-konjičke trke. kao i procesima privatizacije kapitala u bivšim socijalističkim zemljama Istočne Evrope i organizovanih kanala kriminaliteta na Zapadu.

proneverom i prevarom. Oni koji se opiru ili dvoume u drugoj fazi podležu obradi koja se u žargonu zovu „kičmenje“ . POJAM I KARAKTERISTIKE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA Sve rasprostranjenija upotreba računara i razvoj računarske tehnologije doprinele su lakšem obavljanju mnogih poslova i doprineli su lakšem obavljanju mnogih poslova. članovima porodice ili materijalnim sredstvima. Pod ovim pojmom autor podrazumeva i sva ona krivična dela gde se računar javlja kao izvršenje krivičnog dela. One su brzo inovirale načine izvršenja klasičnih krivičnih dela. ali se njima onemogućavaju ili oštećuju određena imovinska prava drugih –oduzimanje tuđe stvari. obimu i osobenosti. kockarnice. jedinstvenoj i bržoj komunikaciji. izolacija u privatnim zatvorima sa povremenim maltretiranjem da „hladne glave“ razmisle o izmirenju duga. Reket postoji kao razvijen i unosan biznis zločinačkih udruženja i svojevrsna naplata „poreza“ od vlasnika privatnog kapitala. OSTALI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA 116. a radi „zaštite“ od drugih kriminalnih organizacija. 115. sabotažu i špijunažu. U trećoj fazi nudi se navodna zaštita uz obavezu plaćanja određenog novčanog iznosa od strane lica kome se nudi takva zaštita. Kompjuterski kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava koja je nastala u vezi sa zloupotrebom kompjuterske tehnike i tehnologije. od kompjuterskog kriminaliteta u širem smislu. VODINELIĆ RAZLIKUJE KOMPJUTERSKI KRIMINALITET U PRVOM UJŽEM SMISLU.Pretpostavlja se da više od polovine dužnika u ovoj fazi popušta i izmiruje dugove. ali i omogućili veće zloupotrebe pojedinaca. Sistem reketa najčešće obuhvata ugostiteljske objekte. pod kojim smatra protivpravno prisvajanje računara i njegovih delova krađom. lišavanje slobode. Pri tome se ne ostavljaju vidljivi tragovi nasilja. Javljaju se novi opasniji oblici Page | 84 . grupa i čitavih organizacija. a koju on nije tražio. kompjuterskog kriminaliteta specifičan po strukturi. koji svuda u svetu beleži progresivan rast i pojavu novih krivičnih dela. Uticajem kompjuterske tehnike i programa u oblastima kriminaliteta posebno privrednog i finansijskog menja se model ispoljavanja. OSTALI OBLICI KRIMINALITETA U ostale oblike spadaju oni delikti koji nemaju prevashpdno koristolljubiv motiv. uništavanje ili oštećenje tuđe stvari i slično. Obavlja se ucenom uz pretnju odmazdom vlasnicima kapitala. privatna preduzeća. A TAJ POJAM OBUHVATA : računarsku prevaru. a sastoji se u fizičkoj prinudi i ozbiljnoj pretnji ugrožavanja bezbednosti i sigurnosti porodice i imovine. Ukoliko se zaštita odbije prelazi se na kidnapovanje. Posledica svega je i novi oblik tzv. Druga faza predstavlja klasično izvršenje krivičnog duga iznude gde pojedinac ili grupa u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist silom ili pretnjama prisiljava drugo lice da mu preda određenu imovinsku korist. fingirane krađe računara. Kompjuterski kriminalitet karakterišu svojstva velike dinamike i izuzetnih formi pojavnih oblika i vidova ispoljavanja. zloupotrebe automata sa novcem za igru kojim se upravlja pomoću računara. javne kuće.

password-a. nanošenje štete prilikom unošenja podataka ili programa. Nezavisno što motivi ovih izvršilaca nisu vođeni lošim namerama haking može izazvati vrlo ozbiljne štete. dela vezana za kršenje autorskih i srodnih prava obuhvataju reprodukovanje i distribuciju neautorizovanih primeraka dela kompjuterskim sistemima. Page | 85 . kompjuterske sabotaže. dela vezana za sadržaje. ili kao najteža posledica –činjenje računarskih podataka neupotrebljivim. kompjuterska piraterija. presretanje. dela vezana za kompjutere-kod kojih su falsifikovanje i krađe najtipičniji oblici napada. a u poslednje vreme prisutna je realna opasnost od talasa terorističkih akata raznih vrsta-tehno terorizam. čuvanje ili činjenje dostupnim i raspoloživim ovih materijala. Po međunarodnoj klasifikaciji kompjuterski delikti su: prevare izvršene manipulacijom kompjutera-razni metodi kompjuterskih prevara i programskih manipulacija. uplitanje u podatke ili sisteme. HAKING KRIMINALITET Haking kriminalitet u krivičnopravnom smislu podrazumeva krivična dela kojima se vrši neovlašćen –protivpravan pristup. kompjuterski terorizam. 118. provaljivanjem. Ozbiljne štete mogu nastati nehotičnim oštećenjima na vitalnim kompjuterskim mrežama. ugrožavanjem zaštićenih podataka – neovlašćeno brisanje ili izmena. kompjuterski vandalizam i kompjuterski kriminalitet vezan za mrežnu konfiguraciju informacionih sistema. Poseban izazov za hakere predstavljaju kompjuterske mreže maksimalne bezbednosti. ozbiljnog narušavanja privatnosti i drugih ljudskih sloboda i prava kao i ličnog integriteta. krađe poslovnih i drugih tajni kao i različitih oblika intelektualne svojine.kriminalnog ponašanja koji do sada nisu bili poznati u kriminalističkoj praksi. Ovi motivi su avanturistički. špijunaža i sabotaža. kompjuterske prevare. crvi. Hakeri preko personalnih računara upadaju neovlašćeno u informativne sisteme drugih korisnika i vlasnika. korišćenje uređaja (proizvodnja. kompjuterske zloupotrebe. Vrste kompjuterskog kriminaliteta možemo razvrstati na: haking kriminalitet. tzv. da se iskažu lične sposobnosti i demonstrira informatička sposobnost nalaženja slabosti u mehanizmu zaštite kompjuterskih sistema. određenog stepena značaja ili vrste tajnosti ili na drugi način oštećenja ličnih prava ili poslovnih i službenih podataka. kao što su: vojne. VRSTE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA Kompjuterski kriminalitet može biti: dela protiv poverljivosti. njihova proizvodnja radi distribucije i obrada u kompjuterskom sistemu ili nosiocu podataka. programa. distribucija). logičke bube. Sa sobom nose i opasnosti od širenja i masovne upotrebe elektronskog prisluškivanja. 117. spretno izbegavajući mehanizme softverske i druge zaštite.virusi. kompjutersko falsifikovanje.dečja pornografija je najčešći sadržaj koji se pojavljuje u ovoj grupi obuhvatajući posedovanje. distribuciju. prodaja. transmisiju. u centralni kompjuterski sistem i njegovu bazu podataka u našem krivičnom zakonodavstvu krivično delo: neovlašćen pristup zaštićenom računaru. računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka. elektronski upad. obaveštajne i slične kompjuterske mreže i komunikacije. integriteta i dostupnosti kompjuterskih podataka i sistema-njih čine nezakonit pristup. policijske. uvoz.

Najčešće prevare se vrše preko interneta koji ne uslovljava fizički pristup izvršioca do prostora ili objekata nekog od sistema za isplatu. aerodromska postrojenja. računarske resurse. banke podataka. 122. bezbednosne i odbranbene komunikacione sisteme. odnosno unošenjem preko kompjutera netačnih podataka. vodovode. ili se na bilo koji drugi način. objekte kojima se elektronski upravljarafinerije nafte.119. brisanje ili potiskivanje računarskih podataka ili programa. Krivično delo se vrši na prevaran način. sabotažu. koji bi predstavljao delo falsifikata da je počinjen u odnosu na klasičan predmet takvog krivičnog dela. Kompjuterski terorizam je više buduća nego aktuelna pojava. KOMPJUTERSKI TERORIZAM Kompjuterski terorizam u krivično pravnom smislu predstavlja IZAZIVANJE STRAHA I UZNEMIRAVANJE JAVNOSTI. Obavljaju se sa namerom pribavljanja imovinske koristi za sebe i druge. KOMPJUTERSKE PREVARE Kompjuterske prevare čine najzastupljeniju vrstu delikta. kao i ostale vrste mešanja u obradu podataka na račun ili pod uslovima. KOMPJUTERSKA PIRATERIJA Pod kompjuterskom piraterijom podrazumeva se: neovlašćeno kopiranje zaštićenog računarskog programa –bespravno kopiranje. a posebno globalne informatičke mreže postanu i veoma efikasno sredstvo u terorističkoj aktivnosti. predviđenim domaćim zakonom. u našem krivičnom zakonodavstvu postoje pod nazivom RAČUNARSKA PEEVARA. izmena. Teroristi planiraju korišćenje i svih vidova oružane tehnike zasnovane na korišćenju visoke kompjuterske tehnologije kao i raspoloživih „tržišnih kadrovskih potencijala“. U našem zakonodavstvu ove pojave su inkriminisane kao lrivično delo neovlašćeno ioskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava i krivično delo neopvlašćeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskim i srodnim pravima. distribucija ili javno objavljivanje računarskih programa zaštićenih zakonom i neovlašćeno kopiranje topografije –bespravno kopiranje zakonom zaštićene topografije. elektrosnadbevanje i slične objekte za značaj građana. besplatno korišćenje ili uvoz u te svrhe topografije ili poluprovodničkog proizvoda napravljenog korišćenjem topografije i računarski falsifikat-unos. 120. železnice. 121. U savremenom društvu postoji realna opasnost da informatički resursi. računar se koristi za ostvarivanje prevare u krivičnopravnom smislu . upade u nacionalne sisteme.da obučavaju teroriste za tajne akcije putem visoke tehnologije. ili se propušta unošenje tačnih podataka. ili druge protivpravne imovinske koristi. posebno za špijunažu. KOMPJUTERSKE SABOTAŽE Page | 86 .

To se čini oštećenjem operativnog sistema u informativnom mehanizmu i programima korisnih usluga. obradu.Kompjuterske sabotaže.organi unutrašnjih poslova. Treba da poštujete svoje žene i da isključite ioz mafije svakog ko se ponaša nemoralno. rukovanje ili reciklažu otpadaka pod uslovom da predstavljaju značajan rizik za čoveka i prirodnu sredinu. saobraćaj. istovar jedne ili većeg broja opasnih supstanci ili svaku delatnost koja je slične vrste u vezi sa ovim opasnim supstancama. Ne gledajte žene vaših prijatelja. Zabranjuje se pristup mafiji svakom ko ima veze sa policijom. vodovodna preduzeća i druge ustanove i preduzeća koja čine privredni sistem ili imaju javnu funkciju.. izmenama. na primer prinuđeno da redovno plaća zaštitu“. Ne smeju da kradu od mafijaških porodica. To znači da uništenje ili oštećenje kompjutera i drugih uređaja ili oštećenje kompjutera i drugih uređaja za obradu podataka u okviru kompjuterskih sistema. Članovi porodice ne smeju da zalaze u barove ili klubove. Italijani imaju razloga da preispitaju ove moralne vrednosti obzirom na to da mafija.uzgajanje. ili brisanje. 123. Uvek mora da bude prisutna treća osoba. Page | 87 . rukovanje. prvenstveno onih koji imaju javnu funkciju čuvanja i korišćenja podataka za državne organe. Pod opasnim aktivnostima za životnu sredinu Savet Evrope je predvideo: proizvodnju. kod nas se zovu RAČUNARSKA SABOTAŽA. Niko ne sme da se predstavi direktno nekom od naših prijatelja. Ako izdam. rad instalacija ili postrojenja za spaljivanje. kako se procenjuje. Ljudi koji odbiju da plate zaštitu trpe posledice. neka mi telo izgori. DESET ZAPOVESTI: zaklinjem se da ću biti veran Koza Nostri. MAFIJAŠKI BONTON-KODEKS PONAŠANJA Kada je kod Palerma uhapšen jedan od najmoćnijih mafijaških šefova SALVATORE LO PIKOLO pronađen je i dokument u kome je nabrojano 10 zapovesti koje označavaju neophodne mafijaške „moralne vrednosti“ i kojih bi trebalo da se pridržava svaki čestiti mafijaš na Siciliji. preduzeća ili druge organizacije od opšteg značaja. a moraju da budu na raspolaganju KOZA NOSTRI po svaku cenu. preko koje se to mora učiniti. utovar. prirodnu sredinu ili imovinu. EKOLOŠKI KRIMINALITET Ekološki kriminalitet je globalni problem jer predstavlja građansku odgovornost za štete nastale usled aktivnosti koje su opasne za životnu sredinu. sastoje se u unosu. menjanje. To se odnosi i na genetski modifikovane organizme koji prdstavljaju rizik za čoveka. ustanove. odnosno sprečavanje korišćenja informacija u njihovoj memoriji. Članovi nikada ne treba da budu kumovi deci policajaca i obrnuto. brisanju ili potiskivanju računarskih podataka ili računarskih programa ili upad u računarski sistem sa namerom da se onemogući funkcionisanje računara ili telekomunikacionog sistema. od reketa i zelenaštva ubira 75 milijardi evra godišnje i da je uprkost svim naporima pravosuđa i policije oko 80% biznismena na Siciliji. skladištenje. elektroprivreda. Mafijaši svojim nadređenima moraju da govore istinu.

tužilaca. partijskih lidera od strane Koza nostre. nastala u 19-om veku. otmice i slično. postoji ZAVET ĆUTANJA-OMERTA. iznude. predstavlja multinacionalni kartel za heroin. AMERIČKA MAFIJA Američka mafija je nastala od emigrantskih organizacija u Americi po ugledu na Koza Nostru. iznude. U koza nostri šef je bos.čak iako im se žena upravo porađa. Bave se krijumčarenjem droge. Osnovna delatnost im je droga.NOVA SVETA ZAJEDNIČKA KRUNA To je organizacija sa religijskim simbolima u njoj ima delova Kamore. osnovna joj je delatnost: droga-heroin.KAMORA – SVAĐA. HRABAR. Nastala je u vreme prohibicije u Americi 30 tih godina prošlog veka. razni oblici kriminaliteta. Muškarac koga je žena prevarila nije pogodan da bude član mafije. prostitucija. 127. poznata u Kalabriji. policajaca. čini konfederaciju više mafijaških porodica –društvo uvaženih ima oko 150 mafijaških porodica. KOZA NOSTRA KOZA NOSTRA. prostitucijom. 126. Sedište je u Pulji i bavi se trgovinom droge. Bave se raznim oblicima kriminaliteta: kriminalni sindikati. pa i Koza nostre. otmice. organizovanje prostitucije i dr. Svi poslovi familije zaogrnuti su OMERTOM-zakonom ćutanja. trgovinom ljudima i dr. šverc. LUKAV ČOVEK NDRANGHETA u osnovnom značenju je „ ponašati se kao pravi čovek“. ali niko ne sme poticati iz krajeva van Sicilije. kriminalitet belog okovratnika. posebno aktivna je bila 20-tih godina prošlog veka. Organizovana je na principu porodica od 20-700 članova. nekretnina. Članovi ove organizacije mogu biti i najbliži rođaci. 128. Prihodi američke mafije Page | 88 . Ndrangete. postoji i kodeks ponašanja. duvan. Kamorom ne rukovodi jedan bos već „komitet klanova“ –kamiteti glavešina. prisutni su u mnogim zemljama posebno Zapadne Evrope.naša stvar je poznata italijanska mafijaška organizacija nastala još u srednjem veku. To je najstarija kriminalna mafijaška organizacija. Više puta su joj zadavani ozbiljni udarci od strane policije. iznuđivanje. prevarom. 124. ubistva i slično. TUČA KAMORA je napuljska mafijaška organizacija. kokain. ali ona i dalje postoji. Sredinom 90-tih u Italiji je bilo više ubistava sudija. Postoji preko 100 kamora porodica. NOVA SAKRA KORONA UNITA.NDRANGHETA-PRVI ČOVEK. Članstvo bira u zatvorima ili od bivših osuđenika. Sicilijanska mafija osnovana u 19-om veku. 125.

Rusku mafiju čine i neki bivši članovi KGB-a i drugih tajnih službi bivše Page | 89 . Njihovi klanovi kontrolišu trgovinu droge iz azijskih zemalja u mnogim zapadnoevropskim državama. u Nemačkoj 50%. U Švajcarskoj kontroliše 70% trgovine heroina .ALBANSKA MAFIJA Albanska mafija spada u red etičkih skupina organizovanog kriminala sa razgranatom mrežom kriminalne delatnosti kako u Albaniji tako i u inostranstvu. Italiji. kulturne nadzore i forme socijalne organizacije. Ona je najmlađa . 131. 129. Godišnja zarada im je 100 milijardi dolara. 130. Nemačkoj. „ pranjem novca“ preko sopstvenih i legalnih banaka –Švajcarskih . Nemačkih.prevazilaze prihode velikih korporacija. oružja i nuklearnog otpada i organizovane prostitucije. Bave se krijumčarenjem kokaina u Evropu. Albanska mafija je najsličnija sicilijanskoj mafiji. pa i nacionalne dohotke velikog broja država.Najpoznatiji kolumbijski karteli su KALI I MEDELIN. osnovna delatnost unutar zemlje su finansijske i bankarske transakcije korišćenjem uslova neregulisanih procesa svojinske transformacije za bogaćenje. ilegalni promet droge. Laki Lućano je uveo kolektivno rukovođenje to su bili bosovi najmoćnijih porodica njih oko 300. sprovodi „red i zakon“ pošto ne funkcionišu institucije države. u Češkoj 80%. bave se prebacivanjem imigranata . Najpoznatiji je Pablo Eskobar iz kartela Medelin. Deluje ne samo na prostorima Rusije već i u evropskim zemljama i zemljama Severne Amerike. u svoj rad unose političke ambicije. RUSKA MAFIJA Ruska mafija je organizacija koja je novijeg datuma i nastala je nakon raspada bivšeg Sovjetskog Saveza i rušenja berlinskog zida. Ruska mafija neguje imidž patriotske organizacije. organizovanom prostitucijom i drugim klačinim formama kriminaliteta. SAD. KOLUMBIJSKA MAFIJA Kolumbijska mafija bavi se najviše prodajom kokaina drže od 30-70% trgovine kokainom. Osim toga intenzivno se bave poslovima terorizma OVK i UČK –Kosovo i Metohija i Makedonija. krijumčarenjem i preprodajom oružja. Dve godine se vodio rat između države i kartela u kome je ubijeno preko 350 policajaca i preko 500 civila. Ruska mafija je moćna mafijaška organizacija. koja ekonomski deluje umesto neorganizovanog legalnog tržišta. kradenih automobila. ali veoma razvijena kriminalna organizacija. imigranata i azilanata u V Britaniji. Albanska mafija predstavlja veliki problem u evropskim zemljama gde se nastanio veliki broj albanskog življa.

Južnu Ameriku i dr. Kanadi. već o organizovanom kriminalitetu kao što su: saobraćajna. Al Kapone je pokušao da ih reketira i poslao je izaslanika koji je ubijen otrovon strelicom iz duvaljki. 134.skup tri lica. čiji su članovi poznati po višebrojnim tetovažama. JAPANSKA MAFIJA –JAKUZE Jakuze su opšti naziv za japanske mafijaške organizacije koje na japanskom znače gangster ili u slobodnom prevodu „nikakav čovek“-šljam. Bave se trgovinom ljudima. to su tajne mafijaške organizacije kineskog porekla. nastala je 90-tih godina prošlog veka. Austriji i Engleskoj. SAD. Prisutna je u i Crnoj Gori. U javnosti je odomaćen termin „mafija“ skoro za sve oblike kriminalnog delovanja. Ogromno članstvo „Ujedinjeni bambusi“ ili „Gospodari tamjana“ sa po 500 000 članova. Svrgavanjem dinastije Manču. Kontrolišu zlatni trougao –heroin. Njihova aktivnost u vidu organizovanog kriminaliteta. prostitucijom i drugim oblicima kriminaliteta. prosečna zarada je oko 70 milijardi dolara godišnje. V. zemlja. građevinarstvo. Naziv su dobile po ritualnim značenjem brojeva za koje veruju da imaju magijsko značenje. Osnovane su u 17-om veku kao sredstvo političkog i vojnog otpora dinastiji Manču. posebno početkom ovog veka.države. KINESKA MAFIJA –TRIJADE Trijade su trojstvo. Simbol im je jednostrani trougao: nebo. droge i druge kriminalne delatnosti. Danas deluje u Francuskoj.Britaniji. 135. nekretnine. Ima oko 100 hiljada članova. Potpis im je otsecanje glave. gangster. špekulacije na berzi. trijade su se preobrazile u organizovane mafijaške organizacije koje deluju iz HongKonga i sa Tajvana sa oko 180 000 članova u jednoj porodici i kriminalnim bratstvima sa ograncima u SAD. 132. povezana je sa vrhom japanskog establišmenta. Područja delovanja su im: bankarski poslovi. Ovde se ne radi o mafiji u klasičnom smislu. Bavi se rasturanjem droge. postoji organizovani kriminalitet. Italiji. Postoje posebni rituali prijema u članstvo. U SRBIJI NE POSTOJI ORGANIZOVANA MAFIJA. 133. raj. Svoju delatnost je proširila na Aziju. Page | 90 . čovek. zabava. SAD. povezana je sa kolumbijskom narko-mafijom.NIGERIJSKA MAFIJA Nigerijska mafija je najmoćnija afrička mafijaška skupina. sačinjena je od „ćelija“ koju čini „pešadija“ predvođena „velikim bratom“. kocka. Kasnije je poslao grupu od kojih je pet ubijeno na isti način i upakovano u sanduke. prostitucija. Organizacija počiva na sistemu grozda. finansijske transakcije. MEKSIČKA MAFIJA U poslednje vreme jedna od najopasnijih mafijaških skupina.

b) Terorizam. urbanistička. automafija. h) Kompjuterski kriminalitet i) Krijumčarenje vozila j) Krijumčarenje cigareta k) Krijumčarenje nafte i naftnih derivata l) Trgovina retkim biljkama i životinjama m) Ekološki kriminalitet n) Pomorska piraterija o) Organizovana kocka Page | 91 . drumska. bakarna. d) Pranje novca. Postoje i klanovi kao na primer „zemunski klan“ i ostzali klanovi. fudbalska. prosvetna. duvanska.carinska. naftna i dr. f) Reket. farmaceutska. saobraćajna. g) Trgovina oružjem i nuklearnim materijalom. POJAVNI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA a) Trgovina narkoticima. c) Korupcija. e) Trgovina ljudima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful