POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE 1. POJAM KRIMINOLOGIJE KRIMINOLOGIJA je nauka o zločinu , latinski crimen-zločin.

Kriminologija je nauka koja izučava kriminalitet kao negativnu društvenu pojavu. U najopštijem smislu kriminologija je nauka o zločinu. Ovaj termin je prvi upotrebio francuski antropolog P. Topinard u svom delu “Antropologija” 1879, označavajući kriminologiju kao nauku o proučavanju zločina. Prvo delo pod nazivom Kriminologija objavio je italijanski pozitivista –sudija krivičar RAFAELE GAROFALO 1884. Definisanjem pojma kriminologije bavio se veliki broj autora TRADICIONALAN POJAM. zločin, a u savremenom značenju to je kriminalitet. Kriminalitet je veoma stara društvena pojava i za nju se zanimaju mnoge nauke kao što su: pravna nauka, sociologija, psihologija, psihopatologija, antropologija, fenomenologija i dr. Istorijski posmatrano moramo navesti Hamurabijev zakonik 1800g.p.n.e. Indijski zakoni Manu 1200 g,p.ne. Zakon dvanaest tablica kojim se kriminalitet kažnjavao. Proučavajući kriminalne probleme sa raznih aspekata vremenom su se razvile i posebne kriminološke discipline kao što su: kriminalna antropologija socijologija, psihologija, politika, etiologija, fenomenologija i druge koje ne nose predznak “ kriminalne” kao što su: viktimologija, penologija i slično. Nekadašnji direktor kriminološkog društva u Beču Grasberger smatra da kriminologija obuhvata brojne naučne discipline koje međusobno povezuje jedino to što predmete njihovog istraživanja predstavljaju krivična dela. On smatra da je Franc List s pravom okvalifikovao kriminologiju kao pomoćnu nauku krivičnog prava. Po mišljenju Grasbergera kriminologija nije čista već je pre prirodna nauka jer se u metodi istraživanja služi njihovim metodama. Profesor kriminologije Graunhurt u Oksfordu smatra da je kriminologija empirijska nauka koja naučno proučava rezultate, forme i uzroke zločina, kaznenog i popravnog postupka sa zločincima. Koncepcija kriminologije ima onoliko koliko ima i samih kriminologa. Neki autori smatraju da postoji pet i više područja na kojima se iskazuje predmet kriminologije. Holist tvrdi da se u teoriji kriminologija pojavljuje: prvo, kao samostalna naučna disciplina koja se bavi istraživanjem krivičnih dela i kazni, zatim kao nauka o zločinu u širem smislu, kojom se obuhvataju uzroci kriminaliteta, metodi njihovog suzbijanja, pitanje kriminalne politike, penologije, materijalnog i formalnog krivičnog prava; treće kao nauka o pojavama i uzrocima kriminaliteta, uz kriminalistiku, krivično pravo i kriminalnu politiku; četvrto kao nauka o ličnosti i peto područje po kome se kriminologija u užem smislu shvata kao nauka o uzrocima i pojavama kriminaliteta. Iz treće grupe pravca kriminologije izdvajaju se stavovi Reklesa koji ovu discipline smatra naukom o kažnjavanju, policiji, sistemu sudstva, kriminalitetu maloletnika i drugo.Po Danskim naučnicima Hurvitu i Kristijansenu kriminologiju čine: kriminografija-opisni deo zasnovan na statistici; kriminalna sociologija, kriminalna biologija, kriminalna somatologija,
Page | 1

kriminalna psihologija, društveno-psihološko tretiranje delikvenata, kriminalna genetika, predikciona istraživanja i viktimologija. Četvrti pravac zastupaju savremeni američki kriminolozi koji u svojim radovima akcenat stavljaju na ličnost delikventa i njegov tretman, učešće o činjenicama zločina i načinu njegovog suzbijanja. Po uverenju Saderlanda i Kresija kriminologija je nauka koja tim nazivom obuhvata tri discipline: sociologiju krivičnog prava,. kriminalnu etiologiju i penologiju. Predstavnici petog pravca su pretežno nemački kriminolozi koji su veoma brojni. Lernel razlikuje kriminologiju sensu stricto, kao nauku o genetskom činiocu zločina i sensu largo koja pored prvog značenja obuhvata i kriminalnu femenologiju, strukturu i dinamiku. Po Midendorfu kriminologija u Nemačkoj smatra se naukom o zločinu, kao pojava pojedinaca i naroda, po Eksneru to je nauka o kriminalitetu. Poljski kriminolog Valčak smatra da je kriminologija nauka čiji je predmet istraživanje uzroka kriminaliteta, njegovih oblika, pravilnosti i zavisnosti povezanih s prestupnikom i kriminalitetom. Veoma rano se kriminalitetom bavila i kriminalna sociologija koja je svoja kriminološka shvatanja začela praktično sa klasičnom školom u 18 veku. Poznati francuski sociolog Dirkem je preko definisanja pojma kriminaliteta ustanovio pojam kriminologije. On je rekao da je kriminalitet proizvod mešanja uticaja ljudi i društva, čiji se koreni nalaze u društvu i da je imanentan samom društvu. Po njemu pojava kriminaliteta sadržana je u kažnjavanju dok nauka koja se tim bavi naziva se kriminologija. S obzirom da postoji različito definisanje pojma kriminologije u teoriji postoje različiti pokušaji određenja kriminoloških područja i diciplina .Po tome kriminologija kao grupna nauka deli se na teorijske i aplikativne discipline. U teorijske- prema njima spadaju kriminalna sociologija, kriminalna antropologija, kriminalna psihologija, kriminalna psihopatologija i penologija. Aplikativna ili primenjena kriminalogija obuhvata kriminalnu politiku, kriminalnu profilaksu i kriminalistiku. UŽI POJAM KRIMINOLOGIJE predstavlja kriminologiju kao nauku koja se bavi izučavanjem etiologije i fenomenologije kriminaliteta, kao masovne i individualne pojave. Kriminologija je nauka o deliktu i delikventima. Pristalice ovog koncepta kriminologije su Garofalo, Dirkem, Lombrozo, Pinatel i dr. Može se reći da preovlađuje shvatanje ŠIREG POJAMA KRIMINOLOGIJE po kome pristalice ove koncepcije smatraju da kriminologija pored istraživanja kriminaliteta u užem smislu izučava i sve ostale oblike prestupnog i devijantnog ponašanja; zatim sistem državnih mera i mehanizama za suzbijanje kriminaliteta, uključujući organizaciju i rad pravosudnih i policijskih organa i ustanova za izvršenje krivičnih sankcija. Unutra ove koncepcije ima više shvatanja i pristalice ove koncepcije su: Ferri, Gassberger, Gros, Seeling i dr.

Page | 2

PREDSTAVNICI AUSTRIJSKE ENCIKLOPEDIJSKE ŠKOLE smatraju da je kriminologija multidisciplanarna nauka koja obuhvata parcijalne discipline: od kojih se jedne bave kriminalnom stvarnošću-kriminalna fenomenologija, kriminalna sociologija, kriminalna psihologija i kriminalna antropologija; druga se bavi činjenicama krivičnog postupka -kriminalistika, sudska medicina, sudska psihologija, a treće sprečavanjem krivičnih delakriminalna profilaksa, kurativna pedagogija, penologija. SINTETIČKA SHVATANJA kriminologiju vide kao sintetičku nauku koja se svodi na enciklopedijsko shvatanje kriminaliteta. Nju su postavili Nićeforo i Feri. Ovo stanovište su kasnije prihvatili i drugi naučnici, a od savremenih francuski kriminolog Pinatel. Prema Feriju kriminologija je opšti pojam za sve krivične nauke pa i za krivično pravo. Ovakva shvatanja temelje se na teoriji da je kriminologija nauka koja se bavi sveobuhvatnim proučavanjem zločina i izvršioca, kao delatnost čoveka i masovne pojave. Ona koristi saznanja drugih nauka poput biologije , medicine, psihologije, sociologije i psihopatologije. KRIMINOLOŠKE DISCIPLINE I PODRUČJA nastale su iz različitih pristupa u definisanju. Najčešća podela je na kriminalnu fenomenologiju, kriminalnu profilaksu-prevencija i suzbijanje. Kriminalna fenomenologija –simptomatologija, bavi se dinamikom i strukturom delikta kao njihovom rasprostranjenošću, dok oblasti kriminalne etiologije pripadaju pitanja faktora i uzročnosti koje su usmerene prvenstveno ka ličnosti delikventa. Slična ovoj je i podela na opštu i kliničku kriminologiju. 2 .PREDMET KRIMINOLOGIJE Predmet proučavanja kriminologije je delikventna ličnost ili sam delikt ili i jedno i drugo.Prva shvatanja o predmetu kriminologije potiču od italijanskog kriminologa Lombroza koji je smatrao da je osnovno pitanje nauke zločinac, a ne njegovo delo. Drugo stanovište koje je sociološko i pravno polazi od toga da je predmet kriminologije zločin. Ovo shvatanje potiče od francuskog sociologa Dirkema, gde se pretežna kriminološka istraživanja kreću u dva pravca: posmatranje unutrašnjeg stanja ličnosti i ispoljavanje slobodne ili prinudne volje, koje su uslovljene socijalnom okolinom. Ličnost delikventa, kao predmet kriminologije, može se posmatrati iz dva aspekta kako se njegovo unutrašnje stanje manifestuje u socijalnoj sredini i na drugoj strani, kako se socijalna sredina odražava na njegova unutrašnja svojstva. Neki autori polaze od stanovišta da su predmet izučavanja kriminologije kriminološki faktori, odnosno uzroci koji čoveka dovode do vršenja krivičnih dela. Predstavnici ovih shvatanja su: Feri, Hurvit, Pinatel i dr. Ovo stranovište potiče od italijanskoh pozitiviste Feria. Ovo shvatanje je važilo pola veka kao vladajuće shvatanje. Neki autori polaze od stava da je predmet kriminologije zločin, ali kao istorijska kategorijaGabriel, Tarde i dr.
Page | 3

društvene uzroke. psihološka i biološka struktura. Prema ŠIREM shvatanju reč je o delima koja obuhvataju sve protivpravne kažnjive radnje. to je negativna društvena pojava kojom se krše neke norme i ugrožavaju vrednosti. Kriminalitet predstavlja pojedinačni akt i društveni fenomen. što znači skup delikata koje je počinio pojedinac. To znači da su one skup društvenih pojava kojima se ugrožavaju univerzalne društvene vrednosti i kao takve su sankcionisane krivičnim pravom. a sa druge strane to je negativna društvena pojava koja je zakonom zabranjena aktivnost. Poseban predmet kriminologije je ličnost delikventa. Ovu vezu su popunili kriminolozi i kriminološka shvatanja koja polaze od inkriminisanih dela i društvenih uslova. ona je sadržajnija. KRIMINOLOŠKA DEFINICIJA postavlja vezu između pravnihi i socioloških tumačenja. delo. PREDMET KRIMINOLOGIJE U NAJOPŠTIJEM SMISLU je kriminalitet kao individualni čin i društvena pojava. onda nije ni zločin. uslove i posledice kriminaliteta. KRIMINOLOŠKE DEFINICIJE KRIMINALITETA možemo odrediti kompilacijom bitnih obeležja pravnog i sociološkog značenja. to je istorijska Page | 4 . njegova socijalna obeležja.Garofalov princip je : da nova kriminologija poznaje tri elementa: ZLOČIN. To podrazumeva da je PREDMET KRIMINOLOGIJE : s jedne strane skup individualnih pojava. ZLOČINCA i SREDSTVA REPRESIJE. PRAVNA DEFINICIJA KRIMINALITETA –postoji uže i šire određenje pojma kriminaliteta. pored krivičnih dela tu su i prekršaji i prestupi. Prema UŽEM shvatanju kriminalitet predstavlja samo radnje koje predstavljaju k. njegovi uzroci i pojavni oblici. ona ne posmatra samo delo već proučava i učinioca. U krivičnopravnoj literaturi preovlađuje uži pristup jer se smatra da ukoliko je nije k. SOCIOLOŠKA DEFINICIJA je u definisanju kriminaliteta šireg pristupa. pojava koja ima društveni karakter sa obzirom na rasprostranjenost u prostoru i vremenu.dela od strane pojedinaca. Sociološka definicija kriminalitet definiše kao društvene pojave kojima se ugrožavaju osnovne društvene vrednosti. POJAM KRIMINALITETA-NJEGOVA BITNA SVOJSTVA KRIMINALITET je društvena pojava vršenja k. BITNA SVOJSTVA KRIMINALITETA SU: skup individualnih pojava –masovna pojava. dela. to je skup individualnih akata društvene nediscipline sankcionisane kao krivična dela. 3. a to bi značilo da nije ni kriminalitet.

5. socijalnih uslova života i ponašanje delikvenata. Upravo zbog toga ona se bavi pitanjima uspešnosti socijalizacije ličnosti. 4. KRIMINALITET nije samo prost skup individualnih pojava. KRIMINALNA ETIOLOGIJA PROUČAVA faktore. Etiološki problemi su centralna teorijska pitanja kriminologije. Ona opisuje pojedine oblike kriminalnih delikata kao društvenu pojavu. KRIMINALNA PROFILAKSA je disciplina koja proučava uspešnost preventivnih mera u suzbijanju i sprečavanju kriminaliteta. KRIMINALNA FENOMENOLOGIJA je područje kriminologije koje se bavi se pojavnim oblicima kriminaliteta. Ona utvrđuje klasifikaciju. stanje i kretanjedinamiku kriminalnog ponašanja. Smatra se da ova podela potiče od francuskog kriminologa Žana Pinatela. Fenomenologija proučava delikvente po polu. kao i psihička i socijalna obeležja delikvenata. KRIMINOLOŠKE METODE –metodi kriminologije U proučavanju kriminaliteta kriminologija se koristi naučnim metodama koje su zajedničke svim društvenim naukama. Takođe se bavi fuinkcionisanjem sistema socijalnih mera i institucija socijalne. u njegovim moralnim i karakternim svojstvima i prirodi veza sa društvenom sredinom. s tim što ih ona prilagođava izučavanju kriminaliteta u svim njegovim pojavnim oblicima. metodu izučavanja kriminologije kao masovne Page | 5 . vaspitnih mera i obrazovnog sistema. to je univerzalna pojava koja je svojstvena svim društvima i koja ne poznaje granice. ponašanja. Ona istražuje uzroke ponašanja delikventa kroz način njegovog života. antisocijalne i delikventne aktivnosti. zdravstvene i druge zaštite bračnih i porodičnih savetovališta. već masovna i negativna društvena pojava. način njihovog izvršenja. Klinička kriminologija je prilično rasprostranjena –Lombrozova škola-italijanska antropološka škola. POSTOJI I DRUGA PODELA koja kriminologiju deli na: OPŠTU I KLINIČKU KRIMINOLOGIJU. socijalnoj i drugoj pripadnosti. kriminalna morfologija.pojava koja je karakteristična za sve periode društva. Kriminologija je izgradila svoje sopstvene metode: metodu izučavanja kriminaliteta kao individualnih slučajeva i . faktore. uzroke i povod kriminalnog ponašanja koja su usmerene prvenstveno ka ličnosti delikvenata. Prevencija predstavlja značajnu društvenu meru i reakciju na uklanjanju uzroka koji dovode do asocijalne. PODELA KRIMINOLOGIJE NAJČEŠĆA PODELA KRIMINOLOGIJE JE na : kriminalnu etiologiji-faktori i uzroci koji dovode do k. a zadatak kriminologije je da utvrdi njene uzroke. proučava strukturu. obrazovanju. strukturu (ličnost i dela) i zakonitosti. Ovo područje je veoma široko obzirom na pojedine oblike kriminaliteta. uzrastu. tzv. kriminalnu fenomenologiju i kriminalnu profilaksu.

njihova analiza i izvlačenje zaključaka. TEHNIKE PRIKUPLJANJA PODATAKA O KRIMINALITETU KAO INDIVIDUALNOJ POJAVI SU RAZLIČITE I OBUHVATAJU: razgovor koji je posebno važan kod maloletničke populacije. Tako objedinjena i sintetička oceana ličnosti koju su obavili stručnjaci iz raznih oblasti . psihološku analizu k. Tu se radi o individualnom ispitivanju ličnosti delikventa koje se vrši kliničkim putem. 6. POSTAVLJANJE HIPOTEZA.j. zove se KRIMINOLOŠKA EKSPERTIZA. Postupak proučavanja kriminaliteta kao masovne pojave ostvaruje se kroz nekoliko faza: ODREĐIVANJE PREDMETA I CILJA ISTRAŽIVANJA. eksperiment –posebno u procesu resocijalizacije. posmatranje maloletničke bande. U ovoj fazi primenjuju se različite tehnike istraživanja: posmatranje –na pr. -METODA IZUČAVANJA INDIVIDUALNIH SLUČAJEVA Sastoji se u proučavanju pojedinih slučajeva delikventnog ponašanja i pojedinih izvršilaca k. utvrđivanje kriminološke dijagnoze. Ova metoda obuhvata sve elemente proučavanja ličnosti delikvenata t. posmatranje. Upotrebom navedenmih tehnika istraživanja postiže se svestrano proučavanje ličnosti sa svih aspekata. Kriminološke metode su: metoda izučavanja individualnih sličajeva. statistički metod.. Ovo izučavanje kriminaliteta koristi se prvenstveno za naučno-istraživački rad. psihološke. Klinička metoda za cilj ima otkrivanje i utvrđivanje uzročnih faktora koji deluju na svaki pojedinačni slučaj različitim dinamizmom. Page | 6 . PRIKUPLJANJE PODATAKA. 7. ANALIZA I SINTEZA (ZAKLJUČCI). dela i načina njegovog izvršenja. analizu životnih uslova. U savremenoj kriminologiji iz ove metode se razvila posebna klinička metoda koja se sastoji u primeni postupaka prema delikventnom licu koji su analogni tretmanu na klinici. METODA IZUČAVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNE POJAVE Metoda izučavanja kriminaliteta kao masovne pojave nastaje nakon proučavanja kriminaliteta kao pojedinačne pojave. Poslednja faza ispitivanja kriminaliteta je sređivanje podataka. kliničkom metodom.pojave. NAJZNAČAJNIJA FAZA U IZUČAVANJU KRIMINALITETA JE PRIKUPLJANJE PODATAKA. sledi druga faza. dela “case metod”. To ispitivanje treba da obuhvati sociološke. davanje socijalne prognoze o budućem ponašanju delikvenata i davanje predloga za penološki tretman učinioca. “case study”. kao i objektivne i subjektivne okolnosti i uslove koji su omogućili izvršenje njegove delikventne radnje. sve strane u njegovom razvoju što podrazumeva genetičko proučavanje. KLINIČKA METODA SE SASTOJI IZ ČETIRI FAZA: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. psihijatrijske i druge relevantne činjenice. upoređivanje –upoređivanje različitih pojava i na kraju ispitivanje-intervjuisanje.proučavanje kriminaliteta kao masovne pojave.. metoda izučavanja kriminaliteta kao masovne pojave. psihoanalizu ličnosti-test inteligencije i razgovor.

kriminalna morfologija. dela ostaje nepoznat. STATISTIČKI METOD U IZUČAVANU KRIMINALITETA STATISTIČKI METOD koristi se u proučavanju kriminaliteta kao masovne pojave. U teoriji se tvrdi da određeni činioci nacionalne karakteristike koje se ogledaju u vidu agresivnog mentaliteta. fizioloških procesa. javnih tužilaštva i sudova. delima za kojim je pokrenut postupak. nasleđa i dr. kriminalna psihologija. KRIMINALNA ANTROPOLOGIJA JE kriminološka disciplina koja proučava etiološke osnove kriminaliteta polazeci od strukture učinalaca krivičnog delikta. SUDSKA STATISTIKA SE UZIMA KAO OSNOV PRAĆENJA KRETANJA KRIMINALITETA I ZA KRIMINOLOŠKA ISTRAŽIVANJA. STATISTIKA JAVNIH TUŽILAŠTAVA sadrži podatke o svim k. kriminalna lingvistika. običaja. STATISTIKA UNUTRAŠNJIH POSLOVA SADRŽI PODATKE o svim podnetim prijavama i svim krivičnim delima za koja se na bilo koji način sazna. dela i njihovih izvršilaca . Bavi se i proučavanjem njihovih anatomskih. KRIMINALNA BIOLOGIJA je disciplina koja proučava biostrukturu ličnosti (genetiku) delikventa istraživanjem na osnovu fizičkog izgleda i eventualne devijacije. zaostale svesti. porast pojedinih oblika i vrsta delikvencije u određenom periodu. javna tužilaštva i sudovi. kriminalna geografija. ona se može samo pretpostaviti. kao i nacionalno opterećenih predrasuda u sklopu sa drugim socijalnim činiocima mogu uticati na delikventno ponašanje. Tamna brojka se tačno ne može utvditi. Statistička evidencija kriminaliteta predstavlja zbir podataka o kriminalitetu koju vode određeni državni organi. kriminalna politika. stagnacija. To bi značilo da postoji statistika kriminaliteta organa unutrašnjih poslova. Pored toga određeni broj k. fizioloških i psiholoških karakteristika. Ovaj pojam je uveo A Lenc kao posebnu disciplinu u proučavanju kriminaliteta. Lombroz se smatra njenim osnivačem i prema tom shvatanju uzroci kriminalnog ponašanja su u biološko-konstruktivnoj i organski degenerativnoj strukturi ličnosti. SUDSKA STATISTIKA OBUHVATA sva krivična dela čiji izvršioci su osuđeni. kriminalna biologija. EVIDENCIJU STATISTIČKIH METODA VODE organi unutrašnjih poslova. konstrukcije ličnosti. Page | 7 . KRIMINALISTIČKE DISCIPLINE POSTOJE ZNAČAJNE KRIMINALISTIČKE DISCIPLINE: kriminalna antropologija. kriminalna profilaksa. zdravstvenog stanja. Primenom različitih statičkih metoda predviđaju se tendencije : opadanje. Posmatra međusobnu zavisnost načina života. Nijedna od navedenih statistika kriminaliteta nam ne daje apsolutno tačne i pouzdane podatke o broju izvršenih k. kriminalna psihopatologija. tradicije naroda i delikventnog ponašanja.8. rasnog i verskog fanatizma. kriminalna sociologija i kriminalna statistika. jer nije evidentirana “tamna brojka kriminaliteta”. KRIMINALNA ETNOLOGIJA proučava vezu kriminaliteta i uslova života pojedinih naroda i etničkih zajednica.

Izučava opšte i posebne mere kao i svrsishodne aktivnosti zaštite društva od pojave kriminaliteta. Bavi se funkcionisanjem pravnog sistema. emocija. kao i na tragove izazvanih posledica. demografski problem i slično. KRIMINALNA LOGISTIKA je disciplina koja proučava način i oblike međusobne verbalne komunikacije delikventa. KRIMINALNA POLITIKA proučava mere i aktivnosti društva na problemima sprečavanja i suzbijanja kriminaliteta. kompleksa i drugih crta ličnosti koje uslovljavaju asocijalnu i destruktivnu aktivnost i ponašanje. uticaja sredine na ličnost delikvenata i delikvenciju uopšte kao što su ekonomski uticaji. Praktična primena kriminalne politke ogleda se u krivičnim zakonskim odredbama. porodice. Proučavanje duševnih poremećaja i bolesti. socijalnim uslovima. profesije I dr. KRIMINALNA PSIHOLOGIJA bavi se proučavanjem psiholoških predispozicija. Ona istražuje značenje pojedinih standardizovanih izraza i ustaljenih znakova međusobnog opštenja izvršioca krivičnih dela. Osnovu kriminalne statike čine podaci policijskih i pravosudnih organa.KRIMINALNA GEOGRAFIJA je disciplina koja izučava prostorne i vremenske dimenzije kriminaliteta. merama društvene prevencije kod sprečavanja i represije i suzbijanja delikventnih pojava. uticaj kulture. kulturom i drugim specifičnostima koje na terenu uslovljavaju specifične tipološke karakteristike i obim kriminaliteta. socijalnih oveležja ličnosti I sredine na kriminalitet i Page | 8 . Izvršioci krivičnih dela u svojim sredinama koriste posebne načine komunikacije putem žargona. navika. determinanti i manifestacija kriminalnog ponašanja ličnosti. Uzroci kriminaliteta po ovom shvatanju su trajne ili privremene duševne bolesti. Osnove delikventnog ponašanja pored objektivnih činilaca uslovljavaju i psihološki faktori. kao oblasti delikventne kulture. mimike i gestikulacije. uticaj pola. dovelo je do psihopatoloških pristupa u tipologiji delikvenata i objašnjenju etioloških osnova kriminaliteta. Psihoanalitički pristup proučava nesvesne motive kriminalnog ponašanja. motiva. KRIMINALNA MORFOLOGIJA predstavlja disciplinu koja se bavi spoljnim oblicima ispoljavanja zločina. starosti. Ustanovljena je početkom 19-og veka i pomoću nje su se izučavali na osnovu statističkih podataka. Ona ukazuje na oblike pripremanja i izvršenja zločina. urbanizacijom. Oni se ogledaju u strukturi ličnosti i njenoj individualnosti. Osnovni predmet istraživanja socijalne kriminologije je dejstvo spoljašnjih faktora. stavova. kao uzročnosti kriminalne delatnosti. duševni poremećaji ili zaostalost u duševnom razvoju. KRIMINALNA STATISTIKA predstavlja zvaničnu statistiku evidentiranja kriminalnih pojava prema određenim kriterijumima. kaznenoj politici. Posebno se obraća pažnja na svojstva temperamenta i karaktera. KRIMINOLOŠKA SOCIOLOGIJA je sociološka I kriminološka disciplina koja izaziva kriminalitet kao posebnu društvenu pojavu. KRIMINALNA PSIHOPATOLOGIJA je disciplina koja se bavi pitanjima odnosa druševnih stanja i delikvencije.

KRIVIČNIM PROCESNIM PRAVOM I KRIMINALISTIKOM. Da bi opstala kao naučna disciplina mora se oslanjati na krivično pravo i kriminologiju. posebno činioci dinamičnog karaktera (ekonomske krize. Rezultat kriminoloških ispitivanja predstavljaju polaznu osnovu za ostvarivanje funkcije kriminalne politike. Krivično pravo i kriminologija su dve autonomne naučne discipline sa srodnim predmetom i ciljem izučavanja.KRIMINOLOGIJA I KRIVIČNO PRAVO VEZA IZMEĐU KRIVINOG PRAVA I KRIMINOLOGIJE veoma je bliska. Veza između kriminologije i krivično procesnog prava odnosi se na tretman učinilaca k. ODNOS KRIMINOLOGIJE SA OSTALIM NAUKAMA Kriminologija kao multidisciplinarna nauka je granična i veoma je oslonjena na neke druge nauke i sa njima je međusobno povezana i uslovljena. kod kojih su metodi veoma slični ili identični. Najtešnju vezu ima sa KRIVIČNIM PRAVOM. CILJ KRIVIČNOG PROCESNOG PRAVA je da se na propisan način utvrdi postojanje krivičnog dela i odgovornosti izvršioca. Page | 9 . Neki teoretičati poput Ferija tvrde da je krivično pravo grana kriminologije. 10. odnosno da se izrekne odgovarajuća krivična sankcija. OSNOVNI CILJ KRIMINALISTIKE JE proučavanje naučnih metoda na utvrđivanju materijalnih činjenica. dela u postupku utvrđivanja odgovornosti i izricanja sankcija. KRIMINALNA POLITIKA ILI POLITIKA SUZBIJANJA KRIMINALITETA u najopštijem smislu može se definisati kao ukupnost svih oblika društvene reakcije na kriminalitet. 11. depresije. posebno onih koji se odnose na krivična dela i sankcije. migracija. urbanizacija). a krivično pravo na opšte pravne institute krivičnog dela. Krivično pravo izučava sistem pozitivnih pravnih propisa . odnosno prikupljanja dokaza u vezi sa krivičnim delom i učiniocem. 12.njegovu geografsku distribuciju. 9. Na osnovu statističkih istraživanja mogući su relativno pouzdani nalazi o nekim etiološkim pitanjima uticaja na pojave kriminaliteta. koje su komplementarne iz razloga što jedna drugu obogaćuju i dopunjavaju. Najtešnji odnos između ove dve naučne discipline postoji kod proučavanja ličnosti delikvenata. Ta povezanost potiče usled kriminologije koja je usmerena ka proučavanju etioloških i fenomenoloških problema kriminaliteta. KRIMINOLOGIJA I KRIMINALISTIKA Kriminalistika i kriminologija su dve naučne discipline koje su uzajamno povezane. KRIMINOLOGIJA I KRIVIČNO PROCESNO PRAVO KRIVIČNO PROCESNO PRAVO kao naučna discipina bavi se postupkom i procesnim subjektima utvrđivanja i postojanosti uslova da je određeno delo izvršeno i da se na osnovu toga izriču krivične sankcije za počinjeni delikt.

Ona se bavi ne samo pozitivnim već i negativnim uticajem vaspitanja. SOCIOLOGIJA kao društvena nauka proučava strukturu i zakonitiosti društvenih odnosa i procesa. prostitucija. Page | 10 . njene bio-psihološke karakteristike i socijalnog obeležja. PSIHOPATOLOGIJA je nauka o mentalnim poremaćajem ličnosti. ustanove i organizacije i oblici društvenog života ljudi. Osnovna pitanja i područja penologije su sistem i organizacija kazneno-popravnih ustanova. PEDAGOGIJA u najširem smislu je nauka o vaspitanju. SOCIJALNA PATOLOGIJA je mlada naučna disciplina čiji je predmet izučavanja složen i odnosi se na kompleks ljudskih problema i posebne strane čovekove normalnosti i zdravlja. alkoholizam i dr. Predmet proučavanja sociologije su određeni tipovi društvene zajednice. Pored navedenih naučnih disciplina sa aspekta povezanosti sa kriminologijom treba pomenuti i : filozofiju. Upravo zbog toga su rezultati njenog istraživanja jako bitni sa aspekta uticaja etioloških faktora na delikvenciju. U najširem smislu to su problemi koji se odnose na psihološke karakteristike i biološke determinante ličnih i društvenih poremećaja koji se mogu okarakterisati kao patologija. oblika i sredstava vaspitanja. obrazovanja i prevaspitanja osuđenih lica. dela. U kriminologiji zauzima važno mesto u proučavanju određene kategorije delikvenata zato što među delikventima postoji određeni broj onih koji su duševno bolesni i poremećeni. sa aspekta njihovog uticaja na resocijalizaciju ličnosti izvršilaca k.13. statistiku . dela i suzbijanja kriminaliteta. To su kockanje. Kriminologija koristi znanja psihologije posebno sa aspekta uticaja ličnih osobina i njihove povezanosti sa ponašanjem koji uslovljavaju delikvenciju. Na osnovu socioloških učenja i metoda razvile su se mnogobrojne sociološke metode u kriminologiji. VIKTIMOLOGIJA JE GRANA KRIMINALISTIKE koja se bavi izučavanjem žrtava k. KRIMINOLOGIJA I PENOLIGIJA PENOLOGIJA je nauka o načinu i efikasnosti sistema izvršavanja kazni i drugih sankcija. koje kako se u kriminologiji pokazalo utiče na kriminalno ponašanje. društvene grupe. način i uslovi izdržavanja kazni. Posebno značajna je penološka disciplina ANDRAGOGIJA koja se bavi pitanjima usavršavanja metoda. psihijatriju i dr. dela i odnosa žrtve i izvršioca. Ona se prvenstveno bavi ličnošću žrtve k. PSIHOLOGIJA je nauka koja sistematski proučava psihički život čoveka baveći se prvenstveno mentalnim sadržajem i psihičkim procesima ličnosti. klasifikacija i razvrstavanje osuđenika.

i da ima više preventivni nego represivni smisao.zločinaca. Za posledicu sve to ima nepopravljive krivce. Po njemu su ljudi racionalni egoisti pa će sami shvatiti taj odnos i odustati od namere koju su imali. Smatrao je da u kaznenoj politici radi sprečavanja kriminaliteta treba voditi takvu politiku u kojoj će potencijalni zločinac videti očigledno više štete nego koristi u sopstvenim postupcima. siromaštvo. U fiziološke uslove on ubraja biološku degeneraciju.ISTORIJSKI RAZVOJ KRIMINOLOŠKE MISLI 14. Zločinci su po njemu bili neprijatelji društva. ANTIČKA MISAO O KRIMINALITETU Kriminologija spada u red mladih pravnih disciplina. Platon zločinca tretira kao izraz bolesne duše sa uzrocima psihološke i fiziološke prirode. za bogaćenjem i za čašću. SOFISTI su ovaj problem tretirali kroz izučavanje motiva ljudskog ponašanja uopšte još u 5-om veku p. Smatrao je da postoje popravljive i nepopravive ličnosti (recidivisti. razvila se u samostalnu nauku tek početkom 19. ustanovio je tipologiju temperamenta koja je i danas aktuelna u proučavanju ENDOGENIH faktora delikvencije. iz neznanja. povratnici). a društvo je bilo dužno da ih leči ili da ih se oslobodi. Antički mislilac Platon u svom radu “ Državi” ukazuje na dve vrste zločina: PSIHOLOŠKE (UNUTRAŠNJE) I FIZIOLOŠKE (SPOLJAŠNJE). koristoljublja. Po Platonu zločinac je osoba koja deluje pod uticajem strasti. Smatrao je da svrha krivičnih zakona treba da bude više suzbijanja kriminaliteta nego kažnjavanje krivca.og veka. priznavao je da uzroci kriminogenog ponašanja mogu biti u nekim uslovima društvenog života kao na primer slabost državne organizacije. Međutim misao o zločinu i zločincu stari su koliko i samo društvo. Sprečavanje zločinca u namerama ne treba da bude samo u kaznama već i u lečenju ljudi od egoizma. Page | 11 . Takva ličnost u fiziološkom smislu je posebne fizičke konstrukcije kao izraz biološke degeneracije. problemi u funkcionisanju pravosuđa. HIPOKRAT. Svaki od njih i u određenoj meri ima i devijantne posledice na čovekovu orijentaciju i ljudsko ponašanje. i za njih je “ jedini lek” smrtna kazna. ARISTOTEL JE SMATRAO da je zločinac osoba koja izvršava delo jer je pokvaren ili je pod uticajem zločinačkih sklonosti i navika i da na njegovu konačnu odluku nemaju bitog uticaja spoljašnji činioci.n. Prva značajna shvatanja u antičkoj filozofskoj misli sreću se u raspravama Aristotela i Platona koja su posvećena državi. Zalagao se za određene mere kažnjavanja i lečenja. kao i za individualne kazne. Za nepopravljivost je smatrao da treba izvršiti smrtnu kaznu.e. Mada je verovao da na zločince ne utiču nikakvi spoljni elementi van njihove ličnosti. počev od misli iz filozofskih sistema starog veka. Teokrat je smatrao da su u ljudskom ponašanju dominantna tri osnovna motiva: za zadovoljstvom. antički filozof i lekar proučavajući negativan uticaj emocija na ponašanje čoveka. rođene zločince. motiva. izvitoperenih seksualnih pobuda i psihičkog nereda.

i kojom se uspostavlja društveni red. U objašnjavanju grešnog ponašanja čoveka oslanjao se na tezu koja je savremena teorija psihoanalize. već bićem u koje je usađen zao duh. u svom delu “ O božjoj državi” zastupao je stav da kazna predstavlja otkupljivanje za izvršeno delo. Umesto iracionalnog na scenu stupa objektivno i naučno shvatanje socijalne uslovljenosti u ponašanju ljudi. Augustin je kasnije nazvan “Sveti”. čime se razbija mit o zločincu kao zloduhu. a svrha kažnjavanja je izazivanje kajanja kod izvršioca.15. U svojim delima Zbornik teologije i Zbornik protiv neznabošca pored apsolutne pravde. HUMANISTIČKA I RENESANSNA MISAO Humanizam predstavlja epohu u razvoju ljudskog društva i predstavlja raskid sa srednjovekovnim mističnim shvatanjima o krivičnom delu kao povredi božanskog reda i kazni čiji je jedini cilj ispaštanje i pomirenje sa bogom. ističe i relativnu pravdu koja štiti od drugih dela koja ugrožavaju ljudsko društvo. a sama kazna je morala biti kao božja pravda. Renesansni pisci među kojima se posebno isticao Makijaveli ističu da je zlo urođena pojava i da je vezana za ljudsku prirodu koja je pesimistički orijentisana. ili pretpostavka da je u pitanju sukob savesti kao dela čovekove duše koja je usmerena ka razumskom ponašanju i nagonima koji ih prevladavaju da bi zadovoljili fiziološke i instiktivne potrebe. Njegovo zalaganje za ukidanje smrtne kazne nije bilo motivisano humanošću zato što je smatrao da se izvršenjem smrtne kazne neopravdano uskraćuju muke zločinaca i da su time lišeni prilike da se kroz patnje i bol iskupe i pomire sa uvređenim božanstvom. bio je filozof poreklom iz Afrike – današnji Alžir. Arapski istoričar IBN HALDUN je tvrdio da veći uticaj na čoveka imaju običaji i navike od same prirode čoveka i njegovog temperamenta. Engleski naučnik TOMAS MOR isticao je društveni karakter kriminaliteta i predlagao je ublažavanje sistema kažnjavanja. u vidu kazne za najteže delikte povrede božanskog reda. U srednjem veku krivac se nije smatrao razumnim bićem na koje utiču spoljni faktori. Glavni predstavnici ovih shvatanja bili su AUGUSTIN I TOMA AKVINSKI. Toma Akvinski je bio osoba plemićkog porekla. Prema njegovom mišljenju zločincem dominira zao duh. predavač teologije u Napulju. On je isticao da je koren zločina u samom društvu i načinu života vladajuće klase i da samim tim treba menjati određene društvene uslove života. Radikalni raskid sa srednjovekovnim Page | 12 . a lek i obaveze Crkve je da ga popravi tako što će isterati đavola iz grešnika. U ovom periodu sazreva saznanje o kriminalitetu kao društvenoj pojavi koje je uslovljeno društvenim odnosima i uređenjem. 16. SREDNJOVEKOVNA MISAO O KRIMINALITETU U skladu sa društvenim odnosima i verskim dogmama u feudalizmu kriminalitet je shvaćan kao greh protiv božjih zapovesti i poretka božanskog reda. Suprotno Haldumu i Moru neki mislioci tog vremena su smatrali da su delikventne predispozicije pretežno izraz unutrašnjih faktora.

Predstavnike klasične škole nije interesovala ličnost zločinca već funkcija zakona i legalni krivičnopravni procesi. pa i kriminaliteta. Škola je nastala pod uticajem francuske revolucije kao reakcija na surove kaznene sisteme i široka diskreciona ovlašćenja vlasti u tom periodu u Evropi. a ne uticaj bilo kakvih subjektivnih ili objektivnih procesa ili odnosa. karaktera čoveka i mentaliteta naroda. robova. pa je sve probleme kriminaliteta svodila na čisto pravne formulacije. sakaćenje i slično . a ne njihove urođenosti. Francuski filozof HOLBAH u svom delu “ Sistem prirode” izneo je stanovište da društvo koje je lose organizovano i kojim se lose upravlja. Švajcarac Žan Žak Ruso u svom delu “ Društveni ugovor” smatra da je čovek. sloboda čoveka je najveća društvena vrednost. TOMAS HOBS I DŽON LOK. rasipnika. Krivica je proizilazila iz moralne odgovornosti. • • • NAJVEĆA SLABOST KLASIČNE ŠKOLE bilo je to što je zanemarivala društvenu uslovljenost delikvencije.žigosanje. Ovaj kriminološki pravac nastao je krajem 18-og i početkom 19-og veka. ispaštanje i ponovno uspostavljanje pravnog i etičkog reda. ali da se kvari pod uticajem društva kada ono zapadne u ekonomsko i političko ropstvo. OSNOVNI KRIMINOLOŠKI PRAVCI 17.shvatanjima izvršili su HUGO GROCIJUS. Zastupao je mišljenje da krivični zakoni ukoliko žele da budu efikasni moraju biti prilagođeni vremenu. ukidanje inkvizitorskog postupka. ograničavanje smrtne kazne i ukidanje telesnih kazni. ZNAČAJAN DOPRINOS KLASIČNE ŠKOLE ČINI: • • uvođenje principa zakonitosti i jednakosti u krivičnom pravu. fanatika i razvratnika. a zločin je povreda etičkog reda i izraz slobodne volje čoveka. Francuski pravnik MONTESKIJE u svom delu “ Duh zakona” izneo je teze o uslovljenosti društvenih pojava. Upravo zbog isključivo formalne logike imala je ograničavajući uticaj na kriminološku nauku. tradiciji. Ličnost delikventa nije bila predmet nauke već krivično delo i kazna. Smatrao je da je ljudsko ponašanje posledica uslova u kojima čovek živi. kulturi i društvenim prilikama sredine. po svojoj prirodi savršeno biće. Prema osnovnim shvatanjima škole.KLASIČNA ŠKOLA Klasična škola predstavlja prvo sistematizovano teorijsko razmišljanje o kriminalitetu. mora biti puno poročnih i lakomislenih građana. uvođenje principa individualizacije kazne. a kažnjavanje je za svrhu imalo odmazdu. Page | 13 .

ANTROPOLOŠKA ŠKOLA Antropološka škola javlja se sedamdesetih godina 19-og veka kao reakcija protiv formalizma klasične škole. Prema Čezaru zločin je pre svega izraz loših zakona. Zakon treba da uredi sreću za sve. Napolenov krivični zakonik iz 1813 god.KLASIČNOJ ŠKOLI PRIPADAJU I ZNAČAJNE ZASLUGE za ukidanje inkvizitorskog postupka. posebno lobanje i lica. PREDSTAVNICI KLASIČNE ŠKOLE SU: italijanski pravnik ČEZARE BAKARIJA. Antropološku školu zasnovao je CEZARE LOMBROZO . Svojim delom “O zločinu i kaznama” značajno je uticao da se njegove ideje ugrade u: Krivični zakonik Francuske iz 1791 god. Pored fizičkog izgleda pripisivao im je i određena moralna svojstva. Nemački pravni teoretičar Anselm Fojerbah u svojim delima “ Revizija osnovnih postavki i pojmova pozitivnog kaznenog prava” i Udžbenik celokupnog nemačkog kaznenog prava. Teorijskim korenom antropološke škole smatra se delo “Poreklo vrste” Čarlsa Darvina. sa tezom da delikvente karakterišu određena tipična konstituciona obeležja degenerativnih karakteristika tela. Italijanski pravnik Čerzare Bekarija je začetnik klasične škole. Ona će to biti ukoliko sprečava nezakonita dela. SLUČAJNI ZLOČINCI bez urođenih sklonosti. mržnje i gneva. 18. nemački teoretičar ANSELM FOJERBAH. U prvom izdanju svog dela on je smatrao da oko 65%-70% od ukupnog broja delikata počine rođeni kriminalci. ali koji pod uticajem spoljnih faktora čine manja ili nehatna krivična dela i DUŠEVNO BOLESNI ZLOČINCI nervno neuravnotežena lica sa urođenim dispozicijama za vršenje krivičnih dela pretežno imovinskog karaktera. ZLOČINCI IZ STRASTI neuravnotežene i preosetljive osobe koje afektivno deluju i vrše krivična dela u nastupu ljubomore. kao i Krivične zakonike Srbije i Crne Gore. Prema LOMBROZOVOJ KLASIFIKACIJI razlikuju se kriminalni tipovi: ROĐENI ZLOČINCI sa brojnim anomalijama anatomske. engleski filozof DŽEREMI BENTAM . ali je kasnije pod uticajem kritike i svojih evolutivnih shvatanja taj odnos sveo na 35%-40%. pored osnovnih definisao je teoriju GENERALNE PREVENCIJE sa tezom da je svrha kažnjavanja sprečavanje potencijalnih kriminalaca da ne čine prestupe. DUŠEVNO BOLESNI IZVRŠIOCI KRIVIČNOG DELA koji se dele na moralne ludake (zakržljalih moralnih čula). a kazna mora biti pravedna. ograničavanje smrtne kazne i ukidanje telesnih kazni kao i za orijentaciju uvođenja pravnih principa. Engleski filozof i pravnik Džeremi Bentam u svom delu “ Uvod u principe morala i prava” isticao je da čoveka u devijantnom ponašanju vode težnje za isticanjem. a ne posledica vladanja loših ljudi i zbog toga zakoni treba da garantuju jednak tretman svih ljudi. Iz darvinizma nastala su dva posebna kriminološka pravca ANTROPOLOŠKI I POZITIVISTIČKI. Bavarski krivični zakonik iz 1813. izvlačeći to iz Page | 14 . duševne bolesnike i matodoide (poluludaci). biološke i psihološke prirode (neosetljivi i bez osećanja samilosti što ih čini predisponiranim za kriminalno ponašanje).

kriv. sličnost sa šipanzom. defekti grudnog koša. Lombrozo je radi potvrde svoje teorije “rođenog zločinca” kao lekar izvršio veliki broj obdukcija i ispitao 383 lobanja mrtvih italijanskih zatvorenika i 5907 živih prestupnika. asimetrija lica. inverzije genitalnih organa. ukazujući na njihove anatomske. predugačke ruke i veći broj prstiju. Tome je posebno doprineo engleski lekar ČARS GORING koji je proveravajući Lombrozovu tezu upoređivao hiljade osuđenika i vojnike jedne britanske vojne jedinice. tumačeći ljudsko ponašanje determinancijama Page | 15 . Takva slika odaje delikventa kao ljudskog degenerika. udubljene i kose oči. oslabljeno čulo pipanja i sl. ZLOČINASTOG TIPA. Goring je dokazao da atavizam nema naučnu podlogu i podaci koje je sakupio su zauvek diskreditivaki Lombrozovu ideju o “ rođenom zločincu”. u svom delu dao detaljnu sliku tzv. dugačke i klempave uši. Lombrozova teorija je vremenom gubila na značaju. Ova saznanja su se nazivala ATAVISTIČKA. velika vilica i jagodične kosti. a samim tim i ponašanja. ali kao sporedne – sekundarne faktore. brazde na obrazima kakve imaju neke životinje. Lombrozo je došao do zaključka da kriminalci imaju primitivni tip moždane strukture. Lombrozov zločinački tip u smislu anatomskih karakteristika degenerativne prirode ubrajao je karakteristike tela: nenormalno velika ili mala glava. da za razliku od ostalih ispoljavaju veću neosetljivost na bol. a ne samo delikta kao normativne kategorije. poznat u teoriji kao ITALIJANSKA POZITIVISTIČKA ŠKOLA. ITALIJANSKA POZITIVISTIČKA ŠKOLA Posle klasične i antropološke škole i na bazi njihove kritike nastao je novi pravac u kriminologiji koji je bio orijentisan ka izučavanju pozitivnih činjenica vezanih za izvršioca krivičnih dela. Savremena shvatanja odbacuju antropološku školu i njene postupke kao nenaučne i jednostrane. Gording je nakon proučavanja došao je do zaključka da između ove dve grupacije ne postoje nikakve evidentne razlike. mali i zdepast rast. Za razliku od klasične škole pozitivisti se okreću proučavanju sveta oko sebe. Lombrozo je koristeči se statističkim metodama i metodama merenja. fiziološke i psihičke anomalije. daltonizam. 19. malo i zakošeno čelo. Međutim njen značaj je u tome što je prva ukazala na važnost izučavanja izvršioca krivičnog dela. odnosno šiljat kod ubica.činjenice da se češće tetoviraju od nedelinkventnih ličnosti. jednu vrstu fizičke i moralne nakaze. čudan izgled. U konstitucionalne kriminogene elemente Lombrozo ubraja nasleđe od dalekih predaka. usne mesnate i otečene. Pod uticajem mnogobrojnih kritičara tog vremena Lombrozo je postepeno pored anatomskih karakteristika u faktore delikvencije uveo i ekonomske i socijalne faktore. Rezultate ovog istraživanja objavio je u svojoj knjizi “ Engleski osuđenik”. U FUNKCIONALNO FIZIOLOŠKE NENORMALNOSTI ubrajao je: neosetljivost na bol. prćast i spljošten nos kod lopova. Verujući u teoriju “ rođenog zločinca” za njeno dokazivanje proučavao je na stotine izvršioca krivičnih dela –osuđenika. kratka ili dugačka brada kao kod majmuna.

LIONSKA ŠKOLA. Pozitivisti su naišli na brojne kritike mada su njihova shvatanja duboko ukorenjena u teoriji. poremećena i psihopatološka lica. RAFAELE GAROFALO je drugi predstavnik pozitivističke škole.dela sa pogrešnim predstavama o časti i nužnosti osvete sa tradicionalnim predrasudama. U svom delu „Kriminologija“ ustanovio je četiri tipa prestupnika: TIPIČNE ZLOČINCE. društvenim i ekonomskim uslovima. smatrajući da je na drugačiji način nemoguće saznati celinu i suštinu problema pojava kriminaliteta u društvu. Predstavnici ove škole su ENRIKO FERI I RAFAELE GAROFALDO koji su bili Lombrozovi učenici. POHOTLJIVCE prestupnike sa niskom energijom moralne energije. 20. ENRIKO FERI u svojim razmatranjima polazi od izvesnih socijalnih uslova sredine kao što su: porodica. Po njemu su uzroci delikvencije prvenstveno u prirodnim. Francuska škola se zalagala za istorijsku i retrospektivnu dimenziju izučavanja kriminaliteta. Tande je bio profesor sudske medicine u Lionu Page | 16 . AUSTRIJSKA ENCIKLOPEDIJSKA ŠKOLA. kao podvrsta rođenih krivaca koji su rano počeli sa kriminalom i pod uticajem prilika. Feri je insistirao na eksperimentalnoj metodi u proučavanju ličnosti pod uticajem prirodnih nauka i filozofije. Feri je kriminalce delio na tri grupe: one kod kojih dominiraju unutrašnji faktori(anomalije organske i fizičke konstrukcije) i one kod kojih preovlađuju socijalni faktori. škola. jer ubijaju iz sebičnih pobuda. SOCIOLOŠKA ŠKOLA Sociološka škola daje akcenat prvenstveno na socijalne i druge društvene činioce determinacije čoveka. čiji je glavni predstavnik GABRIEL TARDE uvodi tezu kolektivne krivice. krivičnom mišljenju i praksi. odnosno fizičkim faktorima.izvršioci k. PRESTUPNIKE lišene samilosti i kradljivce lišene osećanja čestitosti. Postoji nekoliko varijanti sociološke škole: FRANCUSKA ŠKOLA. SLUČAJNI KRIVCI. FRANCUSKA ŠKOLA ILI TZV. KRIVCI IZ NAVIKE. posebno nekažnjavanja. UBICE. KRIVCI IZ STRASTI sangvinične. Zatim polazi i od državnih oblika institucionalnih oblika organizovanja u suzbijanju kriminaliteta i definisanju kaznene politike. Prema njegovoj tipologiji razlikuje se pet kategorija kriminalaca-krivaca: DUŠEVNO BOLESNI krivci gde spadaju duševno obolela lica. PLAHOVITE PRESTUPNIKE. ČIKAŠKA ŠKOLA. lakomislene i moralno neosetljive osobe. psiholoških i socijalnih faktora. kao i u porodičnim. nervozne i osetljive osobe koje čine zločin pod uticajem jakih emocija. ostali hronični kriminalci. odnosno smatra da društvo stvara i priprema zločine i da shodno tome za njih ima i odgovornost. uslovi života i rada. vaspitanje. tvrdio je da se radi o osobama koje su nepopravljivi kriminalci za koje je smrtna kazna jedina efikasna sankcija i da su u pitanju psihopate. NASILNIKE. NEMAČKA SOCIOLOŠKA ŠKOLA. Zastupao je stav da su u pitanju osobe bez moralnih osećanja.bioloških. Od svih kategorija najvažnijom je smatrao tipične zločince ili ubice sa predumišljajem. ROĐENI KRIVCI kod kojih je neizbežna kriminalna sklonost posledica naslednih osobina koje su formirane generacijama. On je bio italijanski sudija i krivičar tog vremena.

i jedan je od Lombrozovih učenika. AKUTNI KRIMINALITET se smatra posledicom delovanja spoljnih činilaca. GEOGRAFSKE I EKONOMSKE OKOLNOSTI I USLOVI. pa i njegovo delikventno ponašanje. nisu osnovni uzrok zločina. sirotinje i maloletnika. smatrajući da pored fizičkih i psihičkih predispozicija i socijalna sredina oblikuje ličnost. Značaj Grosovih radova ogleda se u tri pravca: prvi put su odnos. AUSTRIJSKA ENCIKLOPEDIJSKA ŠKOLA nastala je na temelju teorijskih shvatanja profesora krivičnog prava iz Beča i oca kriminologije HANSA GROSA. u središte tog odnosa postavljen je čovek. posledica nedostataka i sloma društvene kontrole nad užim grupama migranata. profesor k. kao reakcije društva. a HRONIČNI dominantnim uticajem ličnih svojstava. ČIKAŠKA ŠKOLA u svom proučavanju polazi od stanovišta da su ljudska zajednica i sredina glavni faktori uticaja na ljudsko ponašanje. vremenom je odbacio teoriju o „rođenom zločincu“. List polazeći od dvojne podele kriminaliteta kriminalce deli na KRIVCE IZ NAVIKE i SLUČAJNE KRIVCE. Urođene sklonosti i naklonosti. izvršenja i suzbijanja delikata. a najtežim tipom je smatrao profesionalne kriminalce. . Iz nemačke sociološke škole proistekla je poznata klasifikacija delikvenata prema kriterijumima LISTA. Krivce iz navike nazivao je i hroničnim krivcima i krivcima po tendenciji i to su bile one osobe kod kojih postoji urođena sklonost ili stečene dispozicije ka kriminalnom ponašanju. takav odnos delova i celine problema moraju moraju zajedno razmatrati u tesnoj povezanosti kriminologija. a ne zločinac. DRUŠTVENE. Rat. velika depresija i mafija prouzrokovali su socijalnu nejednakost velikih razmera. smatrao je da je kriminalitet proizvod samog čovečanstva kao takvog. Tu on razlikuje popravljive i nepopravljive krivce. NEMAČKA SOCIOLOŠKA ŠKOLA dovela je do približavanja i integracije stavova klasične škole i italijanskog pozitivizma radi rešavanja osnovnih problema u kriminologiji i krivičnom pravu. kao psihička individua. ADOL PRINS. povećanje gradskog stanovništva u vrlo kratkom periodu.nemačkog profesora krivičnog prava. posledica načina života u velikim gradovima. ali imaju i poseban uticaj. Predstavnici ove škole su TOMAS I ZNANIECKI. već društvene okolnosti koje zajednički deluju. Socijalnu sliku Čikaga 20-ih godina karakterišu: velike migracione populacijeposebno crnačke iz ruralnih u urbana područja. prema ovim shvatanjima. Predstavnici čikaške škole polaze od shvatanja da je kriminalitet: produkt socijalnog okruženja. SLUČAJNI KRIVCI su delikventi koji su nastali pod uticajem spoljnih činilaca i uslova. Značaj ove škole je u tome što je ukazala na uticaj socijalnih faktora na psihičke procese. krivično pravo i penologija. shvaćeni kao jedinstvo u celini problema. U vezi sa tim zavisno od njihove dominacije i uticaja kriminaliteta dele se na AKUTNI I FIZIČKI. prava iz Brisela i jedan od osnivača ovog pravca. Oni se po psihofizičkim Page | 17 . Ova škola polazi od stanovišta da je suzbijanje i sprečavanje kriminaliteta moguće samo utvrđivanjem uzroka koje su svrstali u dve grupe: INDIVIDUALNA SVOJSTVA DELIKVENATA (nasledna i stečena) i FIZIČKE. na individualno i grupno ponašanje ljudi.

Na osnovu tzv. Fenološke teze u kriminologiji pojavile su se početkom 19-og veka. ENDOKRINOLOŠKA TEORIJA I RASNA TEORIJA. Ona je težila socijalizaciji i humanizaciji krivičnog prava. Prema fenološkim shvatanjima glava kod kriminalaca je kruškastog oblika ima širi vilični deo od čeonog dela.osobinama ne razlikuju od nedelikvenata. U biološke teorije spadaju: FENOLOŠKA TEORIJA. osnivanjem Centra za izučavanje ideja društvene odbrane. a drugo ne. Pokret je prerastao u Međunarodno udruženje društvene odbrane. dok je kod nedelikvenata razvijeniji gornji deo glave. Prema ovoj teoriji suština karakternih osobina čoveka je u vezi sa koštanom konstitucijom. interesovala da objasni zašto se neki ljudi vladaju asocijalno. organske. Predstavnici fenološke škole su: bečki lekar GAL i švedski teolog LAVATER. Segmenata ima 26 po Galu i 35 po Lavateru. ali im je ponašanje uslovljeno jakim uticajima spoljnih uslova i povoda. HROMOZOMSKA TEORIJA. 1949 god.BIOLOŠKE TEORIJE pojam i podela bioloških teorija Biološke teorije su teorije koje svoju zasnovanost temelje na mišljenjima da su biološke predispozicije osnovni kriminogeni faktori. fiziološke i druge biološke funkcije koje uslovljavaju delikventno ponašanje pojedinih lica. segmenta pristalice fenološke teorije su smatrale da Page | 18 . Rzvojem krivičnopravne i kriminološke nauke krajem 19-og veka u teoriji je sve prisutnija orijentacija na prevaspitavanju kao osnovnoj svrsi i resocijalizaciji kao cilju kažnjavanja prestupnika. nakon II svetskog rata. god. Kroz istoriju se pokušavalo kroz razne škole tumačiti kriminalno ponašanje ličnosti uopšte i kriminaliteta kao pojava. zašto se neko ponašanje smatra kriminalnim. BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI. 22. FENOLOŠKA TEORIJA Fenologija je nauka o lobanji na kojoj je zasnovan biološki pravac i shvatanje u nauci da se na osnovu oblika lobanje mogu odrediti duševne osobine i sposobnosti nekog čoveka. nasledne. ŠKOLA DRUŠTVENE ODBRANE nastala je prvenstveno kao društveni pokret. 21. Ove teorije ističu povezanost delikventnih sklonosti i moralnih osobina ličnosti sa konstitucijom lobanje. TEORIJA NASLEĐA. oblikom i obimom glave koji se izražava po segmentima. Tu se posebno ubrajaju činioci biosomatskih procesa kao što su: urođene. Segmentima se odeđuju „više“ i „niže“ sklonosti čoveka u zavisnosti od oblika glave. TEORIJSKE OSNOVE ETIOLOGIJE KRIMINALITETA TEORIJE ZLOČINA Naučna misao se još pre nego što je kriminologija ustanovljena kao posebna nauka. Ideje ovog pokreta začete su u Đenovi (Italiji) 1945.

za kriminologiju je najbitnije genetsko. Genetika je nauka o nasleđu i naslednim osobinama koje se prenose genima koji su relativno postojani kroz generacije potomaka. KRIMINALNIH PORODICA I BLIZANACA. Na taj način se teorija nasleđa proveravala kroz tzv ADOPTIVNE STUDIJE. Pod uticajem teorija o nasleđu razvijena je posebna disciplina u okviru penologije tzv. Od svih oblika nasleđa(materijalno. Spada u biološke teorije. i za dokaz da je kriminalna aktivnost jednojajčanih blizanaca zbog genetske sličnosti u većoj meri podudarna od dvoćelijskih blizanaca ili drugih krvnih srodnika. U predstavnike ove teorije spada ENRIKO FERI. Istraživanja su rađena da bi se objasnio uticaj genetskog faktora kod tzv. epilepsije i alkoholozma. i to kao primarnih naslednih činilaca ne samo konstitucionalnih i bioloških već i psihičkih osobina ličnosti. Kriminolozi su u drugoj polovini 19og veka teoriju nasleđa priznavali kao validnu. a drugi nema. ono koje se ispoljava u biološkim karakteristikama definisanim u hromozomima. Tridesetih godina prošlog veka ova teorija je skoro u potpunosti osporena. prisustvo hromozomske aberacije predaka i potomaka (šizofrenija i afektivni poremećaji). pored idiotije ima i nasleđenu zločinačku sklonost. EUGENIKA čiji je cilj bio sprečavanje reprodukcije u okviru populacije koja ima genetske delikventne dispozicije putem sterilizacije. biološkim faktorima pridaje bitan značaj kod delikvencije smatrajući da u ponašanju ličnosti postoje nasledne sklonosti.se sa sigurnošću mogu predvideti buduća ponašanja osobe. Prema Lombrozu „rođeni zločinac“ potiče iz degenerisane porodice kod čijih se članova javljaju slučajevi ludila. Fenološka teorija je dugo vremena bila popularna i priznata i u Evropi i u Americi. (sprečavanje rađanja dece). duhovno i genetsko. od kojih jedan reaguje na šalu ubistvom. koji kada govori o rođenom kriminalcu. posmatranjem ponašanja dece datih na usvajanje. vaspitavanih pod istim uslovima. 23 . ATAVISTIČKI TIP DELIKVENTA. Na osnovu genetičkih učenja izdiferenciran je tzv. Ova shvatanja su dovela do zaključka o opravdanosti bioloških teorija kriminaliteta i uvođenja sterilizacije kao kriminalne prevencije kod seksualnih delikvenata. GENETIČKA SHVATANJA tumače da je kriminalno ponašanje urođena i nasledna pojava što je dokazano kroz dve vrste studija proučavanjem tzv. Feri to tumači tako da jedan od njih koji je ubica. genima i deziksiribonukleinskom kiselinom-DNK. kriminogenih porodica. gluvoće. sifilisa. odnosno razlika u uticanju sredine i bioloških Page | 19 . a drugi ne.TEORIJA NASLEĐA Pitanje odnosa nasleđa i delikvencije je klasično pitanje kriminologije koje potiče još od Lombroza. Ova istraživanja su sa izvesnim stepenom pouzdanosti dokazala genetsko nasleđe kod slučajeva mentalne retardiranosti. Feri to objašnjava na praktičnom primeru dvojice idiota. mada je savremenim shvatanjima dosta osporena. Blizanci su korišćeni kao eksperimentalni subjekti dokaza genetičkih svojstava.

a kasnije je to sveo na 35%-40%. Roditelji su svoje probleme iz mladosti prenosili na potomstvo što se odražava na biopsihički razvoj i ponašanje dece. Nešto kasnije je Lombrozo donekle promenio stavove i ustanovio pet tipova zločinaca: rođeni zločinac. Eksner i dr. MEŠOVITE I ČISTE TIPOVE KRIMINALACA. određuju i psihološka svojstva. menopauzom. takođe delikventne orijentacije i u novoj sredini. Mada su Lombrozova početna učenja u celini osporavana. činjenica je da su neke osnovne postavke ostale izvor za mnoga kasnija učenja. Mnogi drugi predstavnici ovih teorija (Gasberger. Zeling u svojoj klasifikaciji delikventa razlikuje: ATIPIČNE. zločinci iz strasti. onda postoji osnovanost teorije o biološkom kriminalnom nasleđu.činilaca. kao uzročnike kriminaliteta. U svom prvom delu Lombrozo je smatrao da oko 65%-70% delikata počine rođeni zločinci. jer nagomilani problemi dovode do akumulacije asocijalnosti i dispozicije delikventnog ponašanja. niski i teški za napade na čoveka i seksualne zločine. Oni su želeli da dokažu da žene zbog svojih motoričkih karakteristika teže devijacijama. a uzimala je u obzir samo fizički izgled delikventa. 24.) takođe su smatrali da između fizičkog-anatomskog izgleda i moralnih osobina čoveka postoji kauzalna (uzročna) veza. Drugi pristup se odnosio na shvatanje da geni. pored konstitucionalnih karakteristika. Suština ovih bioloških pristupa svodi se na objašnjenje da ličnost zločinca. Američki profesor Hoton sa Havardskog univerziteta ističe da su biološke inferiornosti primarni uzrok zločina. TEORIJA BIOKONSTITUCIONALNIH SKLONOSTI ukazuju na urođene sklonosti za delikvenciju i nasleđe u delikventnoj orijentaciji. Tako su visoki i mršavi predisponirani za ubistva i pljačke. imaju nasledne osobine. duševno bolesni kriminalci. Lombrozo i drugi predstavnici ove teorije devijacije i delikvencije kod žena objašnjavali su biološkim procesima hormonalnih poremećaja. poremećajima menstrualnog ciklusa i sličnim faktorima. Iz ovih studija je utvrđeno da ukoliko su oba deteta od istih roditelja. kao element hromozoma. čija je biografija kriminalna. čovek sklon kriminalitetu je ličnost niže biološke pripadnosti. što se stiče nasleđem gena i nasleđem posebnog Page | 20 . Po njemu. mali za krađe i provale.BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI je proistekla iz Lombrozove antripološke škole. Smatrajući da postoji veza između fizičkih i svojstava ljudi sklonih delikvenciji. slučajni zločinci i zločinci iz navike. koja je u početku potpuno ignorisala druge kriminološke činioce. potencirajući posebno prostituciju. jer istraživanja nisu pokazala ispravnost tih stavova. kriminalno ponašanje) kao njegov biološki srodnik. Ova teorija je doživela ozbiljne kritike. Istraživanja blizanaca i adoptivne studije o „podudarnosti“ bavili su se pitanjem kolika je verovatnoća da će pojedinac (jednojajčani blizanac) imati iste ili slične karakteristike (inteligenciju. visoki i teški za prevare i falsifikate. Teorija socijalnog nasleđa odnosila se na nasledne osobine sa starijih generacija na mlađe. čime se objašnjava uslovljenost hromozomskih aberacija za delikventne osobine. austrijski kriminolog ZELIG je čak tu posebnu naučnu disciplinu nazvao KRIMINALNA BIOLOGIJA.

Autori ove teorije endokrini sistem uzimaju za osnovu uzroka delikvencije. PODOLSKI smatra da što više pada nivo šećera u krvi to je veća tendencija u vršenju krivičnih dela. Prema ovoj teoriji veliki višak hromozoma Y stvara poseban konstitucionalni tip ličnosti sklonih kriminalitetu. a produkuju društveno abnormalno ponašanje. Tako se razvila hipoteza da je višak hromozoma Y u vezi sa kriminalnim ponašanjem. muškarac XYY je više predisponiran kriminalnom ponašanju ili bolnici za mentalno oštećene osobe nego muškarac XY. negiraju teoriju o rođenom zločincu.konstitucionalnog tipa.HROMOZOMSKA TEORIJA Hromozomska teorija je zasnovana na učenju da postoje poremećaji u jezgru ćelije – hromozomima-aktivne supstance ćelijskog jezgra. OSNOVNE POSTAVKE HROMOZOMSKE TEORIJE SU: jedan od hiljadu muškaraca je tip hromozomske aberacije XYY.. a polaze od stava da su mentalni poremećaji ličnosti niska inteligencija i nagoni posledica tih poremećaja. ŠARP I SMIT smatraju da su osobe koje pate od endokrinih poremećaja tipični urođeni zločinci. HOTON. ali zato smatraju da kod određenih ličnosti postoje urođene sklonosti ka devijantnom ponašanju. PINATEL je u vezi sa tim smatrao da je abnormalna hromozomska kombinacija čak 50-60 puta veća kod delikventnih nego kod nedelikventnih grupa. 26 .ENDOKRINOLOŠKA TEORIJA Endokrinološka teorija uzroke kriminaliteta objašnjava poremećajima u funkcionisanju endokrinih (tiroidna. posebno nasilnim. muškarac XYY je manje inteligentan nego muškarac XY i pošto je više XYY muškaraca u zatvoru nego što ih je na slobodi. sugerisao da muškarci sa XYY sindronom imaju veći stepen agresivnosti nego normalni muškarci XY. štitna. Kritičari Page | 21 . JAKOBS je 1965 god. Predstavnici ove teorije –NIĆEFERO. Ova teorija nastala je na osnovu rezultata istraživanja sprovedenog na osuđenicima i govori o tome da se među kriminalcima znatno češće javljaju XYY kombinacija hromozoma nego u normalnoj populaciji XY. nadbubrežna i polne) žlezda. Teorija o „hromozomskom ubici“ oživela je Lombrozovu teoriju i izazvala rasprave medicinskih i kriminoloških stručnjaka. 25. LANGRE. koja sadrži gene i nosilac je naslednih osobina. Ova shvatanja su rezultat medicinskih istraživanja. taj hromozomski poremećaj je glavni krivac za agresivnost i nasilje takvih osoba. hipofiza. Ove teze posebno su bile izražene nakon otkrića viška hromozoma kod teških i višestrukih ubica Danijela Igona u Parizu i Ričarda Speka-„čudovišta iz Čikaga“ koji je ubio osam mladih bolničarki. smatrajući da žlezde sa unutrašnjim lučenjem bitno utiču na psihofizički razvoj ličnosti pa se u tim poremećajima mogu tražiti svi oblici devijantnog ponašanja.

a njeni sledbenici pokušavali su da dokažu da je ovaj narod „rasno predisponiran“ za dela falsifikovanja isprava. ali ne i determinacije za devijantne sklonosti. korupciju. Uticaj činjenica biološke prirode ne mogu se negirati. „žutih“ „crnih“ i ostalih dokažu rasni karakter „obojenih“. Nićofera. Empirijska istraživanja na zatvorenicima i njihova poređenja sa studentima i vojnicima pokazala su da su degenerativne razlike među njima neznatne. ali ni prenaglašavati bez uticaja veze socijalnih i psiholoških uslova. odgovornim. Lombrozova teorija „ o urođenom zločincu“ se nije održala ali je među prvima postavila pitanje ličnosti delikventa i njegovih unutrašnjih svojstava koja ga čine svesnim ili nesvesnim. U savremenom shvatanju ovi pristupi imaju uporišta kod autora koji nastoje da statističkim podacima. a veza sa kriminogenim ponašanjem je više indirektna. a posebno Garofala. poređenjem kriminaliteta „belih“. god ZNAČAJ BIOKONSTITUCIONALNIH TEORIJA –biološke teorije su od početnih isključivih stavova vremenom evoluirale u kompromisna shvatanja. manje odgovornim ili neodgovornim za postupke. Teorija ima osnova u stavovima Lombroza. SAVREMENA KRIMINOLOŠKA MISAO tvrdi da biološki faktori mogu činiti neke predispozicije. RASNA TEORIJA Najekstremniji vid bioloških pristupa u nauci zasnovan je na prvenstveno na pretpostavci da je RASNO SVOJSTVO SVAKOG OD PRIPADNIKA VIŠIH I NIŽIH RASA UROĐENO I NASLEDNO. Utisak da su mentalno retardirana lica više delikventna od ostalih su rezultat predrasuda okoline prema njima nego njihovog stvarnog ponašanja. UTICAJ NASLEĐA I RASNIH OSOBINA su se takođe pokazala apsurdnim i više ukazuju na socio-ekonomske uslove života pojedinaca. Ova teorija kroz istoriju je zloupotrebljavana za progon Jevreja. psihičkog života i ponašanja čoveka. 27. Page | 22 . Ovaj teorijski pravac delikventno ponašanje vezuje pretežno za određenu rasnu pripadnost.ove teorije smatraju da poremećaj endokrinih žlezda utiču na emocionalno stanje ličnosti. Takva orijentacija je posebno bila izražena u vreme fašizma u Nemačkoj i antisemitskih pokreta u Sovjetskom Savezu od 1933 do 1945. nego što je neposredna posledica. etničkih grupa i „rasa“ nego na njihovu biološku predispoziciju. one su teško izdržale kritičke osvrte mada se njihov doprinos nauci ne može sasvim odbaciti. U ovim pristupima polazilo se od teze da je zločin pojava u životu naroda. lažno bankarstvo i sl. Endokrinologija je naučna disciplina koja se bavi proučavanjem osobina i rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i u vezi s tim temperamenta.

U podsvesti se sukobljavaju prikriveni motivi i želje i tu proizvode unutrašnje sukobe.HROMOZOMSKE ABERACIJE –teze da u zatvorima ima više XYY muškaraca u poređenju sa XY muškarcima kroz novija istraživanja ne dokazuju da su prvi agresivniji i nasilniji od drugih. Predstavnici ovih teorija smatraju da su uzroci delikvencije u raznim psihičkim svojstvima i osobinama ličnosti-inteligencija. frustraciona teorija i bihevioristička shvatanja. gde se faktori kriminaliteta tumače poremećajima odnosa funkcionalnih komponenti čovekovog života: IDA. Na ovim podstavkama izgrađeni su stavovi o povezanosti i kauzalitetu nagona i devijacija. stavovi. 28. nema ništa slučajnog i nenamernog. U PSIHOLOŠKE TEORIJE SPADAJU : psihoanalitička shvatanja. nastaje iz podsvesti. PSIHOLOŠKE TEORIJE-pojam . motivi. Na osnovama psihoanalitičkih shvatanja razvijen je poseban pravac KRIMINALNE PSIHOLOGIJE. ID predstavlja nesvesni deo psihičke strukture i čini deo nagonskog bića ličnosti. svest. PSIHOANALITIČKA TEORIJA-SHVATANJE PSIHOANALITIČKA SHVATANJA za polaznu osnovu imaju objašnjenja devijantnosti psihičkim stanjem ličnosti u sferi nesvesnog. već je namera potisnuta u podsvesti. odnosno posledica je događaja u ranom detinjstvu. ETORE PATINI psihoanalizu tretira kao „nauku o podsvesti“. motorika. EGO –razum. memorija. učenje. govor. teorija inteligencije. Ovakvo stanje naziva se i „ pomračena svest“. Njegova psihička energija ili ono što FROJD naziva libidom. Superego je ključna komponenta psihičke strukture Page | 23 . postavljaju psihološke determinante. akcija i vreme. teži za uživanjem i zadovoljavanjem prvenstveno bioloških potreba i motiva. EGA i SUPEREGA. 29. pre svega potisnute seksualne sile i impulsa. odnosno posledica potisnute želje u podsvesti. to je zapravo posledica socijalne reakcije koju oni tim osobinama izazivaju. Prema psihoanalitičarima delikt je proizvod. rasuđivanje. podela Ove teorije u prvi plan objašnjenja pojava socijalnih devijacija i delikvencije. kao njegovog posebnog izraza. norme društva i socijalne motive. Veći procenat XYY muškaraca u zatvorima i posebnim bolnicama više je rezultat nekih njihovih drugih osobina kao na primer niske inteligencije. teorija neprilagođenosti. Psihološke teorije polaze pre svega od psiholoških karakteristika koje determinišu ponašanje ličnosti dovodeći u vezu psihičke osobine i devijantnost. Ova shvatanja polaze od teze da sve što se odvija u životu i snovima čoveka. je najaktivniji deo strukture ličnosti koji se odražava kao mišljenje. odnosno podsvesnog. Prema psihoanalitičarima nema nehatnog delikta. SUPEREGO –savest je deo psihičkih funkcija koje se odnose na moralne zahteve. percepcija.

TIPOLOGIJA DELIKVENCIJE :Neki psihoanalitičari –ALEKSANDER I STAUB. Pojedini predstavnici ove teorije smatraju da niska inteligencija i kriminal imaju nešto zajedničko. a šta će biti u budućnosti određuje mu sudbina. ali to ne znači da je niska inteligencija uzrok kriminala. EGO i SUPEREGO nisu strogo odeljeni jedan od drugog. 30. razlikuju: ZAMIŠLJENI-IMAGINARNI KRIMINALITET koji se ispoljava u vidu pretnji i EFEKTIVNI KRIMINALITET koji može biti HRONIČNI I AKCIDENTNI. 31. a pri tom se ovaj faktor uzima kao posledica niske inteligencije. narkomani. zaostalih kriminalaca i kriminalaca nesvesnih svojih postupaka-neurotici. od kojih pate određene ličnosti. u afektu ili u legitimnoj samoodbrani. Psihoanalitičar ADLER kroz koncept individualne psihologije pri objašnjenju pojave devijantnosti pridaje poseban značaj kompleksu inferiornosti.manje vrednosti. a samim tim i odsustva odgovornosti za njihovo poštovanje i pridržavanje. nerazvijenih. AKCIDENTNI KRIMINALITET podrazumeva dela koja su izvršena nehatno. Hronični kriminalitet je posledica delovanja organskih kriminalaca koji su neuračunljiva lica-imbecili. Predstavnici ove teorije smatraju da deficitarnost inteligencije dovodi do neshvatanja značaja društvenih normi od strane ličnosti. ŠKOLA INDIVIDUALNE PSIHOLOGIJE delikventnost pripisuje kompleksima INFERIORNOSTI. duševno bolesni. bez obzira na to što mnoge studije na osuđenicima ukazuju da je njihova inteligencija ispod prosečne inteligencije nedelikventne populacije. TEORIJA INTELIGENCIJE U psihološkim teorijama postoji pristup koji uzroke delikvencije dovodi u vezu sa psihičkim svojstvima niske inteligencije.delo. Prema ADLERU „čovek je neispisani list papira“ .za razumevanje moralnog ponašanja i reguliše ponašanje ličnosti da ne izvrši ili ne planira k. oni sxu u dinamičkom odnosu. ID. ali su sa moralnim shvatanjima u sukobu sa društvenim shvatanjima. Istraživanja koja su se u početku bavila odnosom inteligencije i kriminaliteta nazivana su tzv. a razvija se na bazi organskih slabosti. Druga varijanta ove teorije devijantnost dovodi u vezu sa niskom obrazovnom strukturom. a ukoliko to ipak uradi strogo ga kažnjava prekorima sredine i osećajem krivice. „pedigre“ studijama. TEORIJA NEPRILAGOĐENOSTI Page | 24 . normalnih kriminalaca sa kriminalnim superegom –telesno i mentalno su zdravi. maloumnosti. Ovi autori smatraju da visoka inteligencija obezbeđuje neku vrstu zaštite od „upadanja“ u kriiminal za osobe koje su inače pod rizikom –na primer roditelji kriminalaci. Pomoću njih su se vršila genitička izučavanja porodičnog stabla kriminalaca kako bi se utvrdilo ima li osnova u porodičnom poreklu predaka sa niskim kojeficijentom inteligencije-IQ. a JUNG Edipovom kompleksu-skup ljubavnih i neprijateljskih osećanja koje svako dete oseća prema roditeljima.

Ovaj pravac se u literaturi još naziva i TEORIJOM SOCIJALNOG UČENJA po kome je delikventno ponašanje uzrokovano kao i svako drugo posredstvom tzv. PEJDŽ smatra da uzroke kriminaliteta treba tražiti u prilagođavanju individue na njenu okolinu. HELI smatra da je uzrok kriminalnog ponašanja čoveka u frustracijama nastalim usled nezadovoljenih potreba u ranoj fazi detinjstva. DOLARD i saradnici su 1939. Prema njima. Oni navode da frustracije mogu nastati: usled delovanja socijalnih faktora-ekonomski status. BIHEVIORISTIČKA SHVATANJA-TEORIJA Ove teorije delikvenciju tumače kao stečeni. Neprilagođenost kao uzrok devijantnosti tumači se na različite načine. učenje se stiče na više načina. jer im nedostaje vaspitanje za to. emocionalnih promena i poremećaja u psihičkim funkcijama koje manifestuju u destruktivnim agresijama. Biheviorizam sve vrste ponašanja izvodi iz učenja. Najznačajnije sociološke teorije su: Page | 25 . modelovanja tj. a kao osnovni uzročnik ljudske destrukcije uzimaju društvene faktore. Predstavnici ovih teorija smatraju da se teži oblici devijantnosti-delikvencija mogu dovesti u direktnu vezu sa uzrocima frustracionih stanja. preko medija. Frojd polazi od pretpostavke da svaki čovek ima kriminogene dispozicije. naučeni oblik ponšanja. SOCIOLOŠKE TEORIJE Sociološke teorije predstavljaju naučna shvatanja koja pojave i događaje izučavaju i tumače sa pozicija determinacije društvenih i uže socijanih faktora. smatraju da usled frustracija kod ličnosti dolazi do razočarenja. niskim pragom frustracione tolerancije. raskorakom između ciljeva pojedinaca i interesa zajednice. god. on je proučavao psihičke procese na osnovu objektivnog ponašanja ljudi. OPSERVACIONOG UČENJA. pa i emocionalna stanja. je naučeno. ili ličnih svojstava –invaliditet. fizički izgled i slično. Posmatrajući delikventno ponašanje modela ličnost može takvo ponašanje potpuno da usvoji iako mu je do tada bilo strano. Biheviorizam je u psihologiji zasnovao Votson.Neka psihološka shvatanja delikventno ponašanje tumače faktorima nemogućnosti prilagođavanja ličnosti u realnim socijalnim uslovima. FRUSTRACIONA TEORIJA Neki psiholozi poput DOLARDA kriminalne dispozicije čoveka objašnjavaju posledicama trajnog delovanja frustracionih činilaca na ličnost u njegovom razvoju. ovom teorijom objašnjavali devijantno ponašanje i ljudsku agresivnost. 33. 32. obrazovanje. a one dolaze do izražaja samo kod pojedinaca koji nisu u stanju da se prilagode društvenim normama. regionalni raspored. učešćem u subkulturnim grupama i sl. Prema ovoj teoriji svako ponašanje uključujući i kriminalno. Delikventno ponašanje objašnjava se uzrocima stečenih navika ponašanja kroz UČENJE PO MODELU. FROJD smatra da se kriminal javlja upravo zbog toga što pojedinci kod kojih postoje instiktivne kriminalne tendencije ne uspevaju da se prilagode društvu. sa orijentacijom da je svako ponašanje moguće menjati vaspitanjem. kroz porodicu.

smatrajući anatomiju moralnom neregularnim stanjem. To dovodi do stanja nezadovoljstva. •FUNKCIONALIZAM 2. Dirkem je ovaj termin ponovo upotrebio u svom delu „Samoubistvo“ 1897. odnosno za izvesne poremećaje društvenih odnosa i procesa u društvenoj zajednici. TEORIJA ANOMIJE (sociološka teorija)-društvo u kome se ne zna šta ko radi TEORIJA ANATOMIJE –francuski sociolog DIRKEM uveo je koncept anatomije u svojoj knjizi „Podela rada u društvu“ 1893. konfliktnih odnosa i fenomena devijacija. čime je objašnjavao neregularno stanje do kojeg dolazi u pojedinim društvima. Stanje anatomije je takvo stanje po kome su norme očekivanog ponašanja odsutne.god. •TEORIJA SOCIJALNOG INTERAKCIZMA I ETIKECIJE. Prema Dirkemovim stavovima ANOMIJA je stanje nedostatka Page | 26 . pojedinac nije u stanju da nađe svoje mesto u društvu.1. odnosno socijalnoj sredini. TEORIJE SOCIJANOG UČENJA • • • TEORIJE IMITACIJE TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE TEORIJA DEFIRENCIJALNE IDENTIFIKACIJE 3. TEORIJA SOCIJANE SREDINE I SOCIJALNIH PROBLEMA. KUTUROLOŠKE TEORIJE • • • TEORIJA PODKULTURA I KONTRAKULTURA TEORIJA KULTURNOG KONFLIKTA TEORIJA DRUŠTVENIH GRUPA TEORIJA SOCIJALNE SREDINE I SOCIJALNIH PROBLEMA U ovu grupu teorija spadaju one koje kriminalitet kao individualni čin i kriminalitet kao društvenu pojavu vide uzročno vezane za mikro sredinu i u makro sredini. stanje odsustva normi. samoubistva i devijantnosti. Poremećaj socijalnih normi čini norme nepoštovanim. On je ustanovio da su određeni društveni periodi doveli do većeg stepena anatomije i viših stopa kriminala. •TEORIJA ANATOMIJE. 34. •TEORIJA SOCIJALNIH VEZA I TEORIJA SUZDRŽAVANJA. nedefinisane ili nejasno formulisane. jer mu nisu jasna pravila po kojima treba da se ponaša.

organizacija. haosa i nereda. da ne postoji društvo bez kriminala i da je kriminal odraz društvenog društvenog stanja. kulture. 35. Određeni tip društvene strukture utiče na pojedine ličnosti da odstupe od ustaljenih društvenih normi i devijantno se ponašaju. dovode do pojave bezakonja i društvenog neprilagođavanja. Dirkem veruje da se u takvim društvima gubi sila društvene kontrole. društvo je definisalo puteve i mehanizme da se ostvare društveno potrebni ciljevi posredstvom rada. Prema njemu zločin je nužan i nema društva koje se ne suočava sa ovom pojavom. pohlepe. RITUALIZAM – prihvata vrednosti odbijajući mogućnost da će se one ikada dostići.a on je ukazivao da je kriminalitet istorijska pojava. Dirkem je među prvima dao definiciju kriminologije kao nauke koja izučava kažnjiva dela. ali ono nije moglo svima da obezbedi i uslove da ostvare te ciljeve. DEVIJANT PO OVOJ TEORIJI je onaj kome je ova Page | 27 . Prema pristalicama ove teorije društvo se deli na KONFORMISTE koja je kontrolna društvena grupa i DEVIJANTE prema kojima je usmerena društvena reakcija –preventiva i sankcije. odnosi interakcije devijantnih i nedevijantnih društvenih grupa. školovanja i slično. TEORIJA SOCIJALNOG INTERAKCIZMA I ETIKECIJE Osnovana teza teorije socijalnog interakcizma je da su društveni odnosi. a kriminalci su profesija koju ne diktira njihova savest. Njegove teze nisu mnogi razumeli. zbog čega se pojedinci ili društvene grupe svojim stavovima i ponašanjem nameću društvu ili grupi.jasnih i primenjivih društvenih normi ili sudara normi. PODVLAČENJE –znači odbacivanje vrednosti i mogućnosti njegovog institucionalnog ostvarivanja i povlačenja obično u alkoholizam i narkomaniju. Prema njegovom mišljenju kriminalitet je normalna društvena pojava i zbog toga je od mnogih kritikovan. razvijaju pojave bezobzirnosti. a bogate. pri čemu se delikvencija svodi na evidentiranje devijanata-etiketiranje. u kojima određene društvene grupe odstupaju od normalnih pravila i obrazaca ponašanja i teže delikventnom ponašanju. Drugi značajan predstavnik ove teorije je MERTON koji anomijom smatra odsustva normativnosti ili pridržavanja normi u društvu ili društvenoj grupi. ali zbog ekonomske nejednakosti podstrekava siromašne slojeve da koriste nelegalne metode. Ova teorija ima i drugi pristup ali se on bitno ne razlikuje i to je TEORIJA ETIKECIJE po kojoj svako delikventno ponašanje ne mora imati grupni karakter. već odnosi u društvu. On takođe smatra da svako društvo vremenom iz homogenizacije prelazi u fazu dezorganizacije. posebno u velikim gradovima. Po Mertonovom mišljenju. Upravo zbog toga se pojavljuju razni nelegitimni putevi njihovog ostvarenja. POBUNA je podređena radikalnom cilju promene vrednosti i institucija. jača individualizam. u odnosu na sredstva i ciljeve: KOMFORIZAM – prihvatanje kulture i institucionalnih vrednosti. da se koriste korupcijskim metodama(kriminalitet belog okovratnika). to je nešto što prati izvršioca delikta. U novije vreme ovo stanje anomije je karakteristično za zemlje tranzicije. što neki nazivaju TEORIJOM DEZORGANIZACIJE. Društveno stanje dezorganizovanosti. usamljenosti i izolacija. Etikecija je prema tome oznaka društvene reakcije na kriminalnu radnju. INOVACIJA – prihvatanje kulturnih vrednosti. nesigurnosti. MERTOM JE USTANOVIO PET OBLIKA INDIVIDUALNE I GRUPNE REAKCIJE a to su: individualne i grupne reakcije-socijalne adaptacije.

koja je posebno izražena prema porodici i školi. Društveni procesi podstiču jedinku ili je odvraćaju od delikventnog ponašanja. Spada u socijalne teorije. profesorom i drugovima deluje u pozitvivnom nedelikventnom ponašanju. Druga spona je OBAVEZA –predanost. Prva uporišna tačka socijalizacije kod HIRŠIJA je VEZA I POVEZANOST. FUNKCIONALIZAM Funkcionalistički pristup za polaznu opsnovu ima da je društvo skladna organska celina njegovih delova.oznaka uspešno dodeljena. UKLJUČENOST –UČESTVOVANJE I VEROVANJE. što označava zaokupljenost aktivnostima u interesu zajednice. Poslednjom tačkom ili socijalnom vezom HIRŠI smatra VERU u poštovanje zakona. pri čemu je zajednički interes izražen u zajedničkom sistemu vrednosti. a ne devijantno. a kakvo će ono biti zavisi od društve kontrole –reda i zakona. Društvena reakcija na određeno ponašanje predstavlja etiketu u vidu pojma: lopov. nasilnik. Ova teorija polazi od toga da u društvu postoji funkcionalno jedinstvo elemenata koji mu omogućavaju skladan razvoj. ustanovio četiri društvene spone unapređenja socijalizacije čoveka: VEZA-POVEZANOST. Poremećaj u pojedinim elementima tog sistema dovodi do patoloških pojava kao i do kriminaliteta. zbog čega se ostavlja malo vremena za ponašanje koje se smatra devijantnim. Ove teorije slične su Page | 28 . HIRŠI je 1969. razvijenu svest. identifikaciji. god. Svaki čovek je podložan društvenom i antidruštvenom ponašanju. TEORIJE SOCIJALNOG UČENJA Grupi teorija socijalnog učenja pripadaju ona shvatanja koja uzroke delikvencije nalaze u imitaciji. Slaba veza učenika i škole podstiče delikvenciju. a ne od moralne norme. Spoljnim normativnim zabranama društvo kontroliše članove zajednice. a bliska veza sa školom. visok stepen odgovornosti i visok prag frustracione tolerancije. 36. a odnosi se na vreme. odnosno odanost. OBAVEZAPREDANOST. kao i mehanizam ostvarivanja postavljenih ciljeva. Krajem 60 –tih godina prošlog veka američki sociolog REKLES je na sličnim principima pokušao da objasni svojom teorijom suzdržavanja kako delikvenciju tako i normalno ponašanje.TEORIJA SOCIJALNIH VEZA I TEORIJA SUZDRŽAVANJA Teorija socijalnih veza ili teorija društvenih spona kako je nazivao HIRŠI za zadatak ima da objasni zašto se ljudi podruštveno ponašaju. Po njemu što su ove spone čvršće. Predstavnici ove teorije su: LEMERT I BEKER. energiju i napore u edukativnim i socijalnim naporima koje ličnost vezuju moralnim vrednostima društva. Odanošću prema roditeljima potiskuju se delikventne predispozicije. Efekti spoljnog suzdržavanja su veći ukoliko je društvo postavilo razumne limite ponašanja i odgovornosti.učestvovanje. narkoman. ljudi i institucija koje ih primenjuju. prostitutka i slično. Unutrašnja komponenta suzdržavanja podrazumeva jak ego. manje su mogućnosti delikventnog ponašanja. Treći oblik socijalnih veza je UKLJUČENOST. Devijantnost po funkcionalizmu je rezultat uticaja neuspešne socijalizacije. odnosno u podržavanju modela u društvenoj sredini.

ono se stiče po modelu kriminalnih motivacija. orijentacije i stavove i da ih drže svesno za pozitivne. ukazuje na društveni karakter delikvencije. zakon imitacije superiornih i zakon ubacivanja.biheviorističkim shvatanjima koja su svrstana u psihološkai koja imaju dosta dodirnih tačka koje su vezane za socijalne uslove. delikventno ponašankje uzrokovano je uzajamnim uticajem pojedinaca i grupa. KULTUROLOŠKA TEORIJA Kulturološke teorije su one u čijoj osnovi etiološkog definisanja problema delikvencije stoje kulturni činioci. Ovaj model ponašanja je sa opštim. Prema njegovom mišljenju. Ovo ponašanje nije nasleđeno ono se stiče učenjem iz socijalne sredine-interakcije. diferentno od društveno vrednovanog. TARDE odbacuje antropološka shvatanja o „rođenom zločincu“ .TEORIJA PODKULTURA I KONTRAKULTURA Teorija podkultura i kontrakultura je poseban pristup koji polazi od stanovišta da i devijantne grupe imaju svoje vrednosti. dela osobe koje uče zanat kao i svaki drugi imitirajući uzore još od rane mladosti. zasnivajući svoja stanovišta na osnovi imitacije. Devijantne grupe preko identifikacije. kriminalno ponašanje se uči u interakciji (socijalno okruženje) sa drugim osobama u procesu komunikacije. univerzalnim. Ova teorija zasnovana je na nekoliko osnovnih principa: kriminalno ponašanje se uči. kao što su faktori podkultura i kontrakulturnih obrazaca ponašanja. Smatrao je da su izvršioci k. primarni deo kriminalnog učenja nastaje u grupama prijatelja. u toku učenja kriminalnog ponašanja uče se tehnike izvršenja k. 37. TEORIJA DIFERENCIJALNE IDENTIFIKACIJE Predstavnik teorije diferencijalne identifikacije je GLASER po kome je osnova devijantnog ponašanja uslovljena je identifikacijom delikvenata sa uzorima. Identifikacijom se oblikuje svest i prihvatakju modeli kriminalne orijentacije. Delikvencija je oblik naučenog ponašanja koja se stiče i uči u saradnji sa drugima. TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE je teorija po kojoj se uzročnost kriminaliteta nalazi u uzorcima preuzetim iz delikventnih grupa i razvio je američki sociolog SADERLAND. kulturnim Page | 29 . 38. Tarde je opisao tri zakona imitacije: zakon bliskog dodira. izmišljenim ili stvarnim. Prema njemu čovek ubija ili ne ubija zbog toga što imitira druge. Pojedinac se u kriminalno ponašanje upušta u smislu da se identifikuje sa stvarnim ili izmišljenim osobama sa čije tačke gledišta njegovo kriminalno ponašanje deluje prihvatljivo. TEORIJA IMITACIJE Teorija imitacije prihvata uticaj socijalne sredine na pojave delikvencije. učenjem i druženjem sa delikventima. dela. socijalizacije i imitacije formiraju posebnu subkulturu i kontrakulturu koja je primerena vrednostima koje grupa afirmiše sa hijerarhijskim ustrojstvom . neformalnim pravilima koja obavezuju članove na odgovarajuće specifično ponašanje.

40. DUGI PRISTUP U KLASIFIKACIJI FAKTORA je njihovo razvrstavanje prema pravcu delovanja. Prema ovoj teoriji društveni odnosi se odražavaju kroz grupno ponašanje.vrednostima. Page | 30 . Spada u kurtulošku teoriju. u čemu neki teoretičari nalaze osnov za delikventno ponašanje. Pri tom podrazumeva da grupe mogu biti različite: nacionalne. TEORIJA KULTURNOG KONFLIKTA Teorija kulturnog konflikata kriminalitet kao društvenu pojavu objašnjava proizvodom sukoba kultura. GRISPINJI SMATRA DA: KRIMINALNA SOCIOLOGIJA treba da izučava lične i društvene faktore odnosno. KRIMINALNA ANTROPOLOGIJA izučava kriminalitet kao individualnu pojavu. Začetnik ove teorije je američki sociolog SELIN. faktore koji proizilaze iz fenomena društva-mase. FIZIČKE I DRUŠTVENE FAKTORE. a može da se ispolji i kao sukob generacija. Posledice ove vrednosti sukoba dele se na: PRIMARNE-nastale iz sukoba vrednosti između grupa i SEKUNDARNE koje su nastale iz sukoba vrednosti unutar grupe. verske. KRIMINOGENI FAKTORI-pojam Pojam kriminogenih faktora –kriminogeni faktori predstavljaju centralno pitanje kriminalne etiologije. biološke i socijalne prirode. posebno među omladinom. SADERLAND JE FAKTORE KLASIFIKOVAO NA: ISTORIJSKE I GENETIČKE. Sukobi između društvenih grupa različitih kultura nastaju. Neki ih dele na: OBJEKTIVNE. između starosedelaca i doseljenika. koje diferencirano može biti različito. njihov međusobni odnos i uslovljenost.UNUTRAŠNJE I EGZOGENE-SPOLJNE FAKTORE i to predstavlja DRUGU PODELU. koji su se pretežno bavili ovim problemom. kao pojedinačan slučaj. TEORIJA DRUŠTVENIH GRUPA Teorija društvenih grupa objašnjava pojave kriminaliteta i drugih vidova socijalnih devijacija kao grupno ponašanje. ZELIG RAZLIKUJE: PROBLEM IZVRŠENJA DELA I PROBLEM RAZVOJA LIČNOSTI. POD KRIMINOGENIM FAKTOROM podrazumevaju se svi oni mnogobrojni činioci koji utiču na bilo koji način na pojavu kriminaliteta kao društvene pojave i kao individualnog čina. TARDE je dao do sada najrasprostranjeniju podelu na: ENDOGENE. USLOVE I POVODE. TREĆA PODELA POLAZI MANIFESTACIJA FAKTORA U VREMENU. 39. Problem se javlja kod konkretnijeg određenja činilaca koji čine faktor. socijalne. 41. U najopštijem smislu. PRVA PODELA KRIMINOGENIH FAKTORA JE NA : UZROKE koji su najvažniji. determinisan mnogobrojnim činiocima. kao što je faktorska teorija. Vremenom su se u literaturi pojavili i neki teorijski pravci. koji deluju kao uzroci. rasne i slično. FERI razlikuje: ANTROPOLOŠKE. To je skup činilaca psihološke. u literaturi najčešće definisanim kao kriminogeni faktori. kulturnih vrednosti između društvenih grupa i unutar same grupe. Kriminalitet je kao složena društvena pojava. najčešće kao posledica velikih migracija. U raznim gradacijama grupnog ponašanja specifično mesto imaju devijantne i delikventne grupe. uslovi i povodi za kriminalna dela.vezane za delo ili socijalnu situaciju i SUBJEKTIVNE koje su vezane za ličnost izvršioca.

pojava alkoholizma i narkomanije. FAKTORI LIČNOSTI-urođeni 43. nema posledice koja nema svoju vezu sa nekim od predhodnih činilacauzroka. Ovaj drugi pravac je šire prihvaćen u kriminologiji. veoma se teško uočavaju razlike i nijanse među njima. uzrok proizvodi posledicu i neophodno joj prethodi.UZROCI KRIMINALNOG PONAŠANJA O pitanjima uzročnosti kriminalnog ponašanja možemo sresti još u raspravama Platona i Aristotela.FAKTORSKA TEORIJA POJAVLJUJE SE U DVE VARIJANTE: MONISTIČKA-polazi od toga da je jedan faktor uzročnik jedne pojave i PLURALISTIČKI kriminalitet je uslovljen faktorima biološkog. Definisanjem ovih pojmova bavili su se i međunarodni kriminalni kongresi. Bez utvrđivanja tih prethodnih činilaca. Napredak nauke doveo je do diferenciranja kriminogenih faktora na neposredne uzroke. Pod faktorima uzročnosti uzimaju se objektivno merljivi elementi sa egzaktnim dovođenjem u vezu sa posledicama pojedinih oblika kriminaliteta. ali su ipak obe teorije jednostrane i nepotpune. Prema BERGANU uzrok je stalan i odlučujući uslov neke pojave. motivi. Do kriminalne radnje ne dovode samo uzroci već i drugi činioci. uslovi. psihološkog i socijalnog karaktera. prilikom podele na NEPOSREDNE I POSREDNE UZROKE. Kriminolozi su pretežno saglasni da postoje: OBJEKTIVNI I SUBJEKTIVNI UZROCI KRIMINALITETA i to su razgraničenja veoma jasna. Prema HETINGU uzrok je ona sila koja svojim delovanjem određuje pojavljivanje nove sile. porodične prilike. Činjenica je da nema pojave bez uzroka. socijalni i kulturni sukobi. Page | 31 . Njihova veza je uslovljena jer je delikventno ponašanje uticaj socijalnih faktora. Problem u kriminologiji je u tome što iz mnoštva činilaca koji uslovljavaju delikt treba izdvojiti stvarni uzrok. PREMA TOJ DEFINICIJI „UZROK JE NEOPHODAN USLOV BEZ KOGA SE ODREĐENA POJAVA NE BI MANIFESTOVALA“. povodi. SUBJEKTIVNIH I OBJEKTIVNIH: POSREDNIH I NEPOSREDNIH FAKTORA. od kojih III kongres posebno. 42. te veze. kriza razdoblja. najčešće povezan sa unutrašnjim svojstvima. Međutim. OSNOVNA PODELA KRIMINOGENIH FAKTORA: (biološki) i stečeni (psihološki) I SOCIJALNI FAKTORI.VRSTE KRIMINOGENIH FAKTORA Kriminalitet se može posmatrati samo u sklopu: OPŠTIH I POSEBNIH. UZROČNOST je ODLUČUJUĆI FAKTOR odnosno objektivna i kauzalna veza između nekog stanja i posledica. uslove i povode za kriminalno ponašanje. To mogu biti ČINIOCI SOCIJALNOG I LIČNOG KARAKTERA: materijalno stanje. kao i faktori vezani za subjektivna svojstva ličnosti. kriminalitet se ne može objasniti.

psihološke i socijalne prirode. za shvatanje kriminaliteta bitni su i unutrašnji subjektivno-endogeni faktori.karakterističan za pojedine njegove oblike. nedovoljna organizacija i zaštita imovine. MILAN MILUTINOVIĆ uzroke deli na : OPŠTE. 45. Mogu se odnositi na mesto. najefikasniji način i sredstvo i sl). Još složeniji problem nastaje kada je u pitanju termin Page | 32 . POVODI su dodatni uslov za nastanak pojave. Subjekt izvršenja krivičnog dela je uvek čovek sa nekim svojim trajnim karakterom ili trenutnim osećanjem. 46. USLOVI I POVODI KAO KRIMINOGENI FAKTORI-uslovi kriminalnog ponašanja Kriminalni delikt je složena pojava da bi se mogla objasniti samo uzrokom i posledicom. doba dana.dodatni stimulans. Između ta dva elementa postoji čitav niz uticajnih okolnosti koje nazivamo kriminogenim uslovima. sociogenih-objektivnih faktora . Međutim za izazvanu pojavu potreban je i dodatni faktor-povod. a posebno ne njihovi izvršioci –ličnost delikventa. Oni omogućavaju lakše izvršenje kriminalne radnje.Sudeći po tome kriminalitet je pojava koja se javlja kao posledica delovanja mnogobrojnih uzroka: biološke. OBLIKUJU POSLEDICU. To su one činjenice koje pri postojanju uzroka i uslova čine podsticaj. Svaki čovek se prirodno rađa sa sopstvenim biopsihičkim faktorima i ne postoji opšte prihvaćena definicija ličnosti. do POSLEDICA DELIKATA neposredno postoji POVOD. raspolaganje sredstvima za izvršenje krivičnih radnji i sl. FAKTORI LIČNOSTI Pored spoljašnjih. za odluku. U najopštijem smislu u uslove spadaju: neefikasnost organa krivičnog gonjenja. poznavanje nekih veština.DELIKVENTNA LIČNOST-pojam Kada je delikventna ličnost u pitanju tu je subjekt delikta uvek čovek sa nekim svojim trajnim karakterom ili trenutnim osećanjem. 47. Uzroci i uslovi su odlučujući činioci uticaja za nastanak pojave. ALI NISU U MOGUĆNOSTI I DA JE PROIZVEDU. iako odlučujući nisu dovoljni da se može objasniti pojava ili pojedini oblici kriminaliteta.koji su zajednički za kriminalitet u celini i POSEBNE. ciljevima i interesima. vreme. Najšešće zavisi od ličnosti izvršioca. način i sredstva izvršenja krivičnog dela (najpogodnije mesto. Spoljni faktori. koje su uobičajeno definisane predispozicijama ličnosti.POVODI KRIMINALNOG PONAŠANJA Iza UZROKA uz određeni uslov. 44. motivima. ciljevima. vremenske prilike. neadekvatne sudske sankcije. Uslovi se pojavljuju kao DOPUNSKI FAKTOR koji podstrekava. i interesima koji su obično definisani predispozicijama. motivima. USLOVI SU ČINIOCI KOJI U IZVESNOM SMISLU. omogućava ili olakšava vrstu deliktnog ponašanja.

endokrinih i hromozomskih aberacija. osoba poremećene psihičke strukture. PREMA SAVREMENIM SHVATANJIMA ličnost delikventa čine posebnosti ili neki drugi elementi biološke. opšteg opasnog stanja kako ga je ustanovio DE GREF u smislu krize ili grozničavog stanja. pretežno shvatanje polazi od stavova da je delikventna ličnost devijantna. Vrlo često je delikventna ličnost definisana poremećajima duševnog stanja i nervnog sistema. Na VII kongresu kriminologa u Madridu 1970 godine definitivno je uveden pojam KRIMINALNA LIČNOST. psihoanalitičari ih vide kao osobe sa poremećenim nagonima. što bi značilo da delikventna ličnost kao takva i ne postoji. koja ima nizak prag frustracione tolerancije. PRVE IDEJE O DELIKVENTU-zločincu datiraju od antičkih mislilaca. PRISTUPI PSIHOLOŠKE ORIJENTACIJE delikventnu ličnost vide kao osobu koja je ispod prosečene inteligencije. biološki abnormalna. PINATEL polazi od shvatanja da se ono manifestuje u dva oblika: HRONIČNO I IMANENTNO. DRUGO. IMANENTNO opasno stanje definiše pojmom tzv. preko zločina i iznad njega što se opravdavalo dvostrukim interesom. Naučna istraživanja koja su vezana za biološke pristupe delikventnu osobu vide kao ličnost koja ima specifične telesne degenerativne karakteristike. individualna psihologija ih vidi kao osobe koje su iskompleksirane. TEMIBILITET je kriminalna sposobnost kao element opasnog stanja ličnosti. Fuko je postavio pitanje: Postoje li individue koje su urođeno opasne? Na osnovu kojih znakova se one mogu prepoznati i kako bi trebalo reagovati na njihovo prisustvo?. 48. Prva naučna shvatanja i pokušaj studioznog izučavanja delikventne ličnosti vezuju se za antropološku školu i Lombroza. Ovaj pojam prvobitno je uveo GAROFALO 1878. OPASNO STANJE DELIKVENTNE LIČNOSTI Fuko podseća u vezi sa opasnim stanjem delikventne ličnosti da je nauka od samog početka razvoja pribegavala izučavanju zločinaca. psihopatološke i društvene determinacije. Opasno stanje je latentno stanje sklonosti kriminalne ličnosti ka vršenju krivičnih dela. psihološke. bilo konstitucionalnih specifičnosti.DELIKVENTNA LIČNOST. TEORIJE KRIMINALNE LIČNOSTI izložio je francuski kriminolog PINATEL. To je pojam iz savremene kliničke kriminologije. kroz koju prolaze svi prestupnici neposredno pre prelaska na delo. posebno kriminalne etiologije je da li postoji tazlika između delikventne i nedilkventne ličnosti? Po tom pitanju dominaruja dva shvatanja: PRVO polazi od toga da ne postoje nikakve biološke i psihološke razlike između delikvenata i nedelikvenata. bihevioristi kao ličnosti koje su formirane u procesu socijalnog učenja. Centralno pitanje kriminologije. bilo rasnih predispozicija. Pinatel HRONIČNIM opasnim stanjem smatra čvrsto i postojano stanje karakteristično za formiranu kriminalnu ličnost kojim se povremeno stimuliše volja permanentne kriminalne karijere. genetskih predispozicija i urođenih sklonosti. i njim je Page | 33 .

jak biološki uticaj u kombinaciji sa jakim društvenim uticajem i to predstavlja hronično opasno stanje. prilagodljivost vrlo slaba i to je srednje opasno Pinatel razlikuje i nadopunu etiološke dijagnoze koja može imati sledeće forme: a. b) kriminološke dijagnoze i c) kriminološke prognoze koja se odnosi na pojedinačne slučajeve veštačenja optuženih ili osuđenih lica u naučnom postupku opservacije i ispitivanja ličnosti.označio postojanu i aktivnu izopačenost prestupnika i količinu zla od koga možemo strahovati. 49. stanje i d. (bitno. KRIMINOLOŠKA DIJAGNOZA OPASNOG STANJA MOŽE IMATI SLEDEĆE FORME: a. Page | 34 . kriminalna sposobnost jaka. kriminalna sposobnost veoma jaka.KLINIČKE METODE U DIJAGNOSTICI KRIMINALNE LIČNOSTI Klinični ili naučni metodi u dijagnostici kriminalne ličnosti zasnovani su na određenim saznanjima: a) kriminološke ekspertize i socijalne anamneze. prilagođenost veoma niska i to je najviši stepen opasnog stanja. slab biološki uticaj sa slabim društvenim uticajem to je epizodni slučaj opasnog stanja. jak biološki uticaj sa slabim društvenim uticajem to je granični. prilagodljivost vrlo slaba to je ozbiljno opasno stanje. dobro naučiti). PREMA PINATELU. c. prilagodljivost veoma visoka to je lakši stepen opasnog stanja. kriminalna sposobnost mala. b. marginalni slučaj opasnog stanja i c. b. kriminalna sposobnost vrlo slaba. to predstavlja njegovu kriminološku sposobnost.

individualizacije kazne i tretmana rehabilitacije i prevencije. U biološke faktore spadaju: organske determinante. stepena odgovornosti. Ona se radi na osnovu kriminološke ekspertize za potrebe: određivanja krivične sankcije optuženom i tretmana resocijalizacije u odgovarajućim kazneno-popravnim ustanovama. urođeni faktori i antropološki faktori. U antropološkoj teoriji organske determinante se tretiraju kao konstitucionalne anomalije. a socijalna anamneza se odnosi na sagledavanje i objašnjenje uticaja ekonomskih. koje su nastale kao posledica anomalija u fiziološkim funkcijama organizma ili negativnim spoljnim uticajima. Takva stanja su uzrok nepravilnog razvoja ličnosti što dovodi do stepena psihičke nezrelosti.KRIMINOLOŠKA EKSPERTIZA je naučna metoda ispitivanja ličnosti delikvenata radi procenjivanja budućeg ponašanja. Tu su u pitanju endogeni faktori koji se u nekim teorijama smatraju bitnim uzročnicima kriminaliteta. socijalnih i porodičnih prilika na ličnost. Najpotpunija kriminološka prognoza je ona koja je izvedena kliničkim postupkom. stepena društvene neprilagođenosti i dijagnoze opasnog stanja koje se dobija sintezom dva predhodna postupka. Ova metoda je veoma važna i primenjiva kod: utvrđivanja uračunljivosti. sa slabom kontrolom Page | 35 . Kriminološka ekspertiza se radi na osnovu: a) a) mediko-psihološkog ispitivanja i b) socijalne anamneze. a u pitanju je klinička metoda utvrđivanja stepena opasnosti delikventa. psihijatri. koje su nastale u toku rođenja ili ranoj mladosti. 51. KRIMINOLOŠKA PROGNOZA je treća faza u proučavanju ličnosti osuđenika koja podrazumeva predviđanja budućeg ponašanja delikventa. ORGANSKE DETERMINANTE KAO KRIMINOGENI FAKTORI ORGANSKE DETERMINANTE su kriminogeni faktori koji su uslovljeni organskim poremećajima. Kriminološka dijagnoza se odvija kroz tri faze: utvrđivanje kriminalne sposobnosti ili temibiliteta. U prvu grupu spadaju maloletna lica sa poremećajima u smislu bolesti ili povreda. određivanja adekvatne sankcije i tretmana za resocijalizaciju. za potrebe sudijskog postupka ili prevaspitanja. nasleđe. KRIMINOLOŠKA DIJAGNOZA se radi na osnovu kriminološke ekspertize. Nju obavlja grupa stručnjaka specijalista iz pojedinih oblasti –psiholozi. Organske poremećaje čine patogene promene u psihosomatskom sistemu. BIOLOŠKI KRIMINOGENI FAKTORI Biološki faktori predstavljaju kriminogene činioce koji su definisani prvenstveno u kriminološkim teorijama biološke i antropološke orijentacije. 50. Mediko-psihološko izučavanje odnosi se na izučavanje ličnosti. socijalni radnici.

NASLEĐE KAO KRIMINOGENI FAKTOR NASLEĐE po opštem značenjem predstavlja prenošenje osobina živih bića sa predaka na potomstvo. koji ih čine potencijalnim delikventima. posebnih biokonstitucionalnih karakteristika. U nauci su podeljena mišljenja da li postoji tip delikventne ličnosti sa urođenim svojstvima. a često i presudno. Na osnovu novih istraživanja jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca došlo se do zaključaka koji ukazuju na znatan uticaj na svaku od dimenzija psihopatologije kao i da se većina jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca ponašaju pod uticajem genetske uslovljenosti. Može se zaključiti da je uticaj nasleđa na ljudsko ponašanje pa i delikventno ponašanje veoma značajno. Poslednjih godina nasleđe predstavlja preokupaciju nauke. zaraze. U ovu grupu spadaju i slučajevi posledica genetskih svojstava poremećaja u funkcionisanju endokrinih žlezda ili zakasnelog puberteta. niske frustracije i afektivne tolerancije. 53. 52. U savremenim uslovima ona je osporavana i svodi se na istraživanja koja se vrše : na primerima blizanaca i u oblasti genetskih svojstava predaka i potomaka delikventnih porodica. genima. Sve aktuelnija je teza da geni utiču na ljudsko ponašanje. Savremena naučna misao eliminisala je vrednost bioloških teorija o tipu urođenog zločinca. Kombinacija gena jednog roditelja sa genima drugog roditelja zove se GENOTIP. FERI je antropološke faktore podelio u tri grupe: Page | 36 . 54. Po biologističkim shvatanjima Morela. Teorije koje prihvataju postojanje takvog tipa polaze od bioloških karakterističnih abnormalnosti ili psihičkih poremećaja.impulsa. etničku celinu i ljudsku vrstu. a spoljašnji izgled nezavisno od genetskog sastava ličnosti zove se FENOTIP. ANTROPOLOŠKI FAKTORI ANTROPOLOŠKI FAKTORI su jedan od tipova kriminogenih svojstava ličnosti. Pored ovog veoma je značajan uticaj okoline koji u skoro polovini slučajeva ima presudan uticaj. GENETSKO NASLEĐE SE ODNOSI NA: pojedinca. Kriminolozi druge polovine 19-og veka većinom su priznavali TEORIJU NASLEĐA kao naučno validnu. a delom psihološke karakteristike u tipologiji delikvenata. delikvent je ličnost karakterističnih urođenih svojstava mentalne i antropološke degeneracije. ali ne sasvim i teoriju o urođenim sklonostima. zagađenosti okoline ili fizičkim traumama. Za kriminologiju je bitno genetsko nasleđe koje se ispoljava u biološkim karakteristikama definisanim u: hromozomima. U drugu grupu spadaju promene nastale usled bolesti.UROĐENI FAKTORI UROĐENI FAKTORI su vrsta subjektivnih svojstava ličnosti kriminogenih značaja koji su delom biološke. ribonukleinskim kiselinama – DNK. plitkosti osećanja.

ali se crte pod uticajem socioloških faktora i procesa socijalizacije vremenom pretvaraju u moralne. KRIMINALNE PSIHOZE jer nijedan od faktora psihostrukture ličnosti kod delikvenata nije nepoznat i u nedelikventnoj populaciji. Page | 37 . naklonost. Sklonost kod čoveka pod uticajem istih uslova ima za posledicu iste odgovore odnosno stvara naviku. Različita reagovanja ljudi u odnosu na iste socijalne uslove posledica su pored ostalog i različite psihološke strukture ličnosti koja te uslove na različite načine doživljava. emocijama. 55. Sklonosti u psihološkom smislu mogu biti tendencije urođene prirode. teperamenta i emocija. doba.a) organsku konstituciju čoveka –sve organske anomalije i telesne osobine-anomalije lobanje. Istraživači razlišitih stručnih profila su u više slučajeva pokušavali da dovedu u vezu određena psihička svojstva i delikvenciju. školu i okolinu te predispozicije ma koliko bile intenzivne ne moraju se pretvoriti u kriminalne sklonosti. Ovi faktori su teže merljivi. Sklonost je faktor uzročnosti u smislu urođene dispozicije ili stečene navike ka kriminalnom ponašanju. antisocijalnih i delikventnih ponašanja.PSIHOSTRUKTURA I DELIKVENCIJA Psihičku strukturu čini organizacija psihičkih osobina ličnosti. Važnost psiholoških faktora je u tome što je svaka individua različito reaguje na spoljne podsticaje. Suprotno će se dogoditi ukoliko izostane proces socijalizacije jer će tada negativni uticaji uticati da se kod ličnosti razviju kriminalne sklonosti. ljubav prema nečemu. oni su individualna obeležja ličnosti koji se manifestuju u karakteru. osećaja i c) lična svojstva –biološki uslovi rase. motivima i drugim svojstvima ličnosti. mozga i slično. b) psihičku konstituciju –sve devijacije inteligencije. deluju kumulativno i nije ih moguće odvojeno posmatrati. PSIHOSTRUKTURA SLUČAJNIH KRIVACA NI MALO SE NE RAZLIKUJE OD POPULACIJE NEDELIKVENATA. PSIHOLOŠKI FAKTORI Psihološki faktori su subjektivni faktori u psihološkom smislu. Savremena nauka je odbacivala ova shvatanja jer nije došla do jedinstvenog psihološkog tipa delikvenata. U slučajevima odgovarajućih društvenih uslova i vaspitnih faktora uticaja kroz porodicu. a samim tim i navike. emocija. kulturne i druge navike. Mnogobrojni pokušaji posebno u starijoj literaturi nisu došli do dokaza o postojanju tzv. ali i asocijalnih.SKLONOSTI I NAVIKE KAO KRIMINALNA DISPOZICIJA SKLONOST kao kriminalna dispozicija u opštem smislu je nagonska reakcija. inteligenciji. Psihostruktura deluje kao celina uzajamnih uticaja i uslovljavaju različita reagovanja ličnosti na spoljne nadražaje. 56. obrazovanje i vaspitanje. Reagovanja mogu biti u granicama društveno prihvatljivih. građansko stanje. pola. kao posledica određženih karakternih crta ličnosti.

sebičnosti. Agresivnost je urođeno svojstvo čoveka. energičnost i dr. Ličnosti kod kojih postoji uska veza između psihološke strukture i delikta. seksualnih i imovinskih delikata. hrabrosti. doslednost i slično. Upravo zato su sklonosti i navike najizraženije kod delikvenata nasilja. bezazleni socijalni podsticaji dovešće do prestupničke reakcije i obratno. Osoba koja je sklona agresivnosti u teoriji se označava kao agresivna ličnost.Ukoliko je intenzivitet kriminalne sklonosti tzv-temibilitet jači. nasrtljiva osoba. upornost. Agresivnost se smatra dispozicijom delikventnosti kod povratnika i profesionalnih kriminalaca. Procenjivanje karaktera je od značaja kako sa kriminološkog tako i sa krivičnopravnog aspekta. sklona konfliktima i rešavanju sporova nasiljem i silom. Sklonost ka delikventnom ponašanju imaju oni karakteri sa crtama ličnosti koji nisu u stanju dovoljne otpornosti prema spoljnim. akcidentnog kriminaliteta. NEGATIVNE CRTE AGRESIVNE LIČNOSTI SU: u pitanju je netolerantna. Manifestuje se antisocijalnim poremećajima ličnosti koja poseduje neurotična svojstva Druga karakteristična patogena crta ličnosti. Svrstava se u uzroke težih oblika socijalne destrukcije. sklonosti ka određenoj vrsti raspoloženja i ponašanja čoveka-preduzimljivost. impulsivnosti. Tu su u pitanju osobe NEGATIVNIH KARAKTERNIH CRTA : agresivnosti. odlikuju i razlikuju od drugih. dakle tamo gde je pojava povrata najizraženija. koje ga bitno i trajno od rođenja. tendencija da se silom ili drugim oblicima fizičke i psihičke prinude rešavaju konflikti sa drugim ili sa sobom (autoagresija). je IMPULSIVNOST. IMPULISOVNOST predstavlja sklonost afektivnim. 57. usiljenim. nerazumnim i neobuzdanim postupcima. osobe deprimirane prirode i dr. savesnosti. obuhvata i voljne osobine-doslednost. malicioznoznosti. skromnosti. a u teorijskom smislu je sklonost nasrtljivosti.KARAKTER I KRIMINALNE PREDISPOZICIJE Sklonost za vršenje kriminalnih radnji mnogi vezuju za karakter. KARAKTER JE kompleks ličnih osobina. Ličnosti na čije osobine jači uticaj imaju negativni faktori ispoljavaju razne oblike delikventnog ili devijantnog ponašanja. odlučnost. egzogenim činiocima i podležu uticajima tih faktora ili sredine u delikventnom smeru. Karakter osim moralnih osobina-poštenja. a koji će uticaj na određenu ličnost preovladati zavisi od njegove psihostrukture. većim delom su nezavisni od svesti. 58.AGRESIVNOST I KRIMINALNA SKLONOST U najznačajnije patološke crte karaktera spada AGRESIVNOST. kukavičluka i slično. Impulsivnost Page | 38 . odnosno prirodu i narav ličnosti. smatraju se sklonim delikventnosti. seksualnih delikata i samoubistva. egoizma. Osobine sklonista i navika karakteristični su za delikventne recidiviste. pojava delikata nasilja. volje i mogućnosti kontrole. Svaka ličnost je svakodnevno pod dejstvom pozitivnih i negativnih uticaja. veoma bliska agresivnosti. posebno pri utvrđivanju motiva delikventnog ponašanja.

Kada su u pitanju deprivacije najčešće se radi o SOCIJALNOJ DEPRIVACIJI koja isključivo nastaje usled isključenja čoveka iz društvenih odnosa. podle i despotske naravi.predstavlja posledicu nekontrolisanog delovanja instinkta. stavlja u centar pažnje sebe i svoje interese. bezosećajnosti i rigidnosti. U opštem značenju deprivacija predstavlja lišavanje ili gubitak Page | 39 . smišljaju i čine podmukle radnje kako bi drugima naneli štetu. Osobe koje poseduju ova svojstva sklone su da bez ličnog interesa. U opštem smislu malicioznost se manifestuje kao podmuklost. odnosno superiornosti IDa nad EGOM i SUPEREGOM. Osoba takvog karaktera u ponašanju rukovođena je sopstvenim interesima. uvredama i drugim vidovima fizičkog nasilja. To sve utiče da se osuđenik lišava statusa slobodne ličnosti. DEPRIVACIONI FAKTORI DELIKVENCIJE DEPRIVACIJA predstavlja jednu od osobina ličnosti koja je u osnovi čini asocijalnom i u većoj ili manjoj meri devijantnom. Ove osobine mogu biti urođene ali se mogu i sticati pod uticajem socijalnih uslova. mogu biti veoma surove u postupcima iživljavanja na žrtvi. Takve ličnosti u izvršenju delikta nasilja imaju osvetnički sindrom. što je karakteristično za decu odraslu po domovima ili one koji su bili osuđivani. motivacionoj orijentaciji usmerenoj prvenstveno prema sebi. 60. pakost i destrukcija radi destrukcije. Razlozi za ovakve postupke za okolinu nisu poznati i neobjašnjivi su pa se kao takvi tumače kao obest. neodgovorno. dvolične. sujetan je i osetljiv. Maliciozne osobe poseduju crte egoizma i egocentričnosti. sebičnošću i neosećajnošću za druge. autoritarne. Sujetna osoba zbog emocionalne i socijalne nezrelosti kroz život reaguje primitivno. Egoizam spada u karakterne osobine velikog broja delikvenata. zluradost i pakost. 59. a kao kriminogeni faktor u najsnažnije motivacione determinante. Egocentrik ima iskrivljenu sliku o sopstvenoj veličini. Takva ličnost je prinuđena da se odriče ustaljenih običaja ponašanja i postaje podložna pritiscima raznih neformalnih grupa. EGOIZAM se ispoljava kod čoveka u samoživosti. Impulisivne osobe su razdražljive. U osnovi malicioznosti nalazi se crta zavisti koja povremeno prelazi u osećanje mržnje. netolerantne. sujeta. sklon je sukobima o tome kako njegovu ličnost vrednuju drugi. povlači se u sebe i počinje da neprestano biva u sukobu sa strogim n ormama zatvorskog režima života i autonomnih kriminalnih grupa. tučama. sklonost čoveka da svojim ponašanjem u sredini.EGOIZAM I EGOCENTRIČNOST KAO KRIMINALNE PREDISPOZICIJE EGOIZAM I EGOCENTRIČNOST KAO KRIMINALNE PREDISPOZICIJE su takođe negativne karakterne osobine i svojstva ličnosti koja mogu imati kriminogeno svojstvo. EGOCENTRIČNOST je karakterna crta i asocijalna osobina ljudi. Egocentrične ličnosti su nestrpljive. svađama. nerazumno i nesvesno i vremenom postaje potpun rob svog velikog EGA.MALICIOZNOST I KRIMINALNA SKLONOST MALICIOZNOST čini jednu od bitnih delikventnih tendencija u karakteru ličnosti. sklone su naglim postupcima i agresiji.

Najskloniji devijantnom ponašanju su KOLERICI. snagu i trajanje osečanja. OSNOVNI OBLICI DEPRIVACIJE JAVLJAJU SE u vidu deprivacije slobode. kao i vrstu dominantnog emocionalnog tonaprijatnost ili neprijatnost. MELANHOLIK retko reaguje. brzinu.  IQ od 25-50 su imbecili. Podležu uticaju okoline i podsticanju na nerazumne postupke. koeficijentom inteligencije IQ. SANGVINICI su osobe kod kojih preovlađuju osećanja nad razumom. lako se uzbuđuju. a obično je vedar. emocije su im visokog intenziteta. sigurnosti. a razvoj inteligencije dostiže se do 16-te godine. Po HIPOKRATU I GALENU postoji četiri tipa temperamenta: KOLERIČKI. fiksacijama i slično. Delikventno ponašanje uslovljeno deprivacijom javlja se kao neposredna posledica nagomilanih frustracija čije pražnjenje može izazvati kompezacione reakcije koje su izražene u nekom kriminalnom ili drugom devijantnom aktu. 61. SKALA KOEFICIJENTA INTELIGENCIJE JE :  IQ ispod 25 je idiotija. mogućnosti sticanja materijalnih dobara. 62. eksplozivni su u reakcijama. SANGVINIČKI. zadovoljavanja duhovnih i kulturnih potreba. U psihologiji se podrazumeva pod ovim pojmom imaju na umu kapaciteti i sposobnost samostalnog mišljenja. regresiji. Kolerici se brzo odlučuju na akciju i veoma često se uzbuđuju. netrpeljivosti. osećaju odbačenosti društvene sredine i nemogućnosti ostvarenja motiva i potreba stanja koja su tipična za osuđena lica. emocionalno su osetljivi. oni su osobe koji imaju nagle i snažne reakcije. Frustracione reakcije se obično manifestuju u negativnom smeru koji je u formi razdražljivosti. agresiji.INTELIGENCIJA I KRIMINALNA ORIJENTACIJA INTELIGENCIJA u najopštijem smislu podrazumeva bistrinu uma. FLEGMATIČKI I MELANHOLIČKI. razumevanja i prosuđivanja postojećih i snalaženja u novim situacijama. a kada reaguje onda su osećanja vrlo intenzivna i dugo traju. skloni su afektnim reakcijama i agresivnom ponašanju. UZROKE DEPRAVACIJE treba tražiti u društvenoj degradaciji .saržaja ili draži koje su nužne za zadovoljenje potreba. Inteligencija se meri tzv. podložni su neurotičnim promenama. FLEGMATICI su najodmereniji. hetroseksualnih odnosa. Brzo prelazi iz lošeg u dobro raspoloženje. vrlo brzo formiraju mišljenje i donose odluke. Page | 40 . Sangvinik brzo reaguje ali mu osećanja nisu jaka i ne traju dugo. emocionalno najstabilniji i najotporniji frustracionim izazovima i uticaju okoline na kriminalnu reakciju.TEMPERAMENT i kriminalitet Temperament je pretežno urođena osobina ličnosti koji označava emocionalni način reagovanja pojedinaca.

 IQ od 120-140 su izuzetno obdareni. Ovakve osobe su sposobnije da prikriju vršenje i tragove izvršenja krivičnih dela. škola ili socijalna sredina. dela –privredni kriminalitet. posebno krivičnim delima krađe.  IQ od 70-80 je mentalna zaostalost. Time se teže usvajaju moralne norme sredine. a Page | 41 . Mnogobrojna istraživanja su pokazala da je prosečni IQ kriminalca između 90-93.  IQ od 90-110 je prosečna inteligencija. pa je upravo zato veoma visok procenat ovih lica u imovinskim deliktima.  IQ od 110-120 je visoka inteligencija. sporije shvataju i prihvataju pravne i druge vrste društvenih zabrana. dok nekriminalna populacija ima prosečnu inteligenciju 100 IQ.  IQ preko 140 su genijalne ličnosti. raspoloženja i strasti na neko zbivanje. kompjuterski kriminalitet.ličnosti u bilo kojoj formi da se ona odvija. IQ od 50 -70 je debilnost. ISPODPROSEČNA INTELIGENCIJA neposredno utiče na otežan proces socijalizacije – vaspitne forme. terorizam. ljudske reakcije u vidu afekata.faktor porodica. UTICAJ IZNADPROSEČNE INTELIGENCIJE u nekim slučajevima pojavljuje se kao uslov izvršenja k. osetljivost čoveka. uzbuđena strana organizma. 63 . U opštem smislu emocije čine osećanja. uzrujanosti. U KRIMINOLOGIJI SE STANJE EMOCIJA OBJAŠNJAVAJU NESTABILNOSTI LIČNOSTI U PONAŠANJU. Ispodprosečna inteligencija utiče na sporo i otežano obrazovanje.  IQ od 80-90 je ispod prosečne inteligencije. a u drugim posredni uticaj na delikventno ponašanje.KRIMINOGENI ZNAČAJ EMOCIJA Emocije se doživljavaju kao subjektivni doživljaj prema stvarima. ljudima. događajima i ličnim postupcima. Posebni faktori se ispoljavaju u lancu socijalnih činilaca uticaja. To se na kraju dovodi u vezu sa tzv. U krivično pravnom smislu se odražava na upravljanje postupcima i shvatanje njihovih posledica. deliktima nužde. Nekada su prisutne emocionalne blokade. a ono dalje ima za posledicu nedostatak stručnosti i nemogućnosti zapošljavanja i probleme materijalne egzistencije. Inteligencija u nekim slučajevima ima neposredni.

65. inteligencije. Delikvencija dece i maloletnika se najvećim delom vezuje za faktore emotivnih poremećaja.nekada su emocije prejake. delom neposredno ili pretežno posredno. Posebnu vrstu psihopatoloških faktora čine teži defekti psihičkih funkcija u sferi: svesti. Upravo zbog toga u kriminološkim teorijama preovladava mišljenje da psihički poremećaji. izuzev kod duševnih bolesnika i nesvesnog nehata. Motivi su svesne pobude koje ličnost. oštećenom i žrtvi. Page | 42 . emocija i raspoloženja. nije izvan izvesnog motiva i cilja. mišljenja. učinilac je taj koji sebi postavlja cilj. osećajnosti. na primer uz ljubomoru i uvreda ili osveta i slično. U mnoštvu različitih klasifikacija psihičkih poremećaja. a u nekim ne a da za posledicu imaju krivično delo. a nekada u sticaju i više motiva. NEUROTSKE POREMEĆAJE I POREMEĆAJE LIČNOSTI. pod određenim socijalnim uslovima. Mnogi kriminolozi povezuju stanje emotivne nestabilnosti i kriminaliteta. MOTIVACIONI FAKTORI DELIKVENCIJE Motivi u sistematizaciji kriminogenih faktora zauzimaju značajno mesto subjektivnih činilaca uzročnosti delikvencije. Motivi su racionalni postupci i ni jedno ljudsko ponašanje. Naučna istraživanja ukazuju na to da su emocionalni poremećaji izraženiji kod delikvenata nego kod nedelikventne populacije. od pripremnih radnji. Takva stanja se ispoljavaju u poremećajima nagonima. dela motivisana je nekim ciljem i interesom. Emocionalna nestabilnost je u uskoj vezi sa emocionalnoj poremećenošću. SNOP MOTIVA. utiču na devijantno ponašanje ili teže oblike delikventnog ponašanja ličnosti. pamćenja. motiv može biti privilegovana okolnost ili kvalifikatorno obeležje krivičnog dela. podstiču na postizanje nekog interesa. činjenica je da su psihički poremećaji. Samo kriminalno ponašanje je emocionalno obojeno. opažanja. PSIHOPATOLOŠKI FAKTORI DELIKVENCIJE Savremena nauka ne prihvata tezu o posebnoj patološkoj strukturi delikventne ličnosti. odnos s njom i životni stav (predstava i osećanja). on je taj koji želi da se taj cilj ostvari izvršenjem k. U krivičnopravnom smislu. U nekim slučajevima motivi su čisto kriminalni. 64. Svaka faza izvršenja k. Nekada kriminalnom aktom može predhoditi jedan. rasuđivanja i delovanja. Prema njemu. VODINELIĆ smatra da na kriminogeno ponašanje utiče više tzv. toka izvršenja do prikrivanja tragova. posebno neki vidovi uzrok delikventnog ponašanja ličnosti. U sudskoj praksi zločini bez motiva koje su veštaci iskazali postali su veoma važan problem u krivičnom postupku utvrđivanja odgovornosti. a na rezultat utiču bar tri činioca: konkretna okolina. dela. čini se da je najmerodavnija ona koja je ustanovljena međunarodnom klasifikacijom bolesti na: DUŠEVNE POREMEĆAJE –društvena zaostalost i društvene bolesti. Motiv je sadržan u psihičkom odnosu izvršioca prema delu.

Manifestuje se u poremećajima mišljenja. raspadanje društvene ličnosti bolesnika.predstavljaju najteže oblike poremećaja mentalnih funkcija. Izvorno znači rascep duše. DUŠEVNI POREMEĆAJ KAO FAKTORI DELIKVENCIJE U kriminološkom smislu duševni poremećaji su značajni iz aspekta uzročnosti delikventnog ponašanja usled nemogućnosti rasuđivanja ličnosti o posledicama postupka. NEUROTIČNI POREMEĆAJI KAO FAKTORI DELIKVENCIJE Kada su u pitanju neurotični poremećaji tu se ne radi o bolesti već o jednoj vrsti lakših poremećaja u sferi volje i motivacija kojih je ličnost svesna. histerija. razdražljivost. fobija. izvitoperenim logičkim Page | 43 . psihički stresovi i intoksikacija. imbecilnost IQ od 25-50. Razlikuju se tri stepena društvene zaostalosti: idiotije IQ ispod 30. bolesne ideje proganjanja i sl. kao i krivična dela nasilja. anksioznost-strepnja od nekog nastupajećeg događaja.UZROCI PSIHOPATOLOŠKIH FAKTORA MOGU BITI: UNUTRAŠNJI. prevarama. MANIJA je depresivna psihoza i može biti povišena i uticati na povećane aktivnosti bolesnika ili može biti snižena i manifestovati se u depresiji. 68. 66. i debilnost IQ od 50-70. ŠIZOFRENIJA je najteža vrsta mentalnih bolesti. 67. opsesija. agresivno ponašanje. Među teže oblike psihotičkih stanja spadaju: ŠIZOFRENIJA koja predstavlja rascepkanost pojedinih psihičkih funkcija. Takve ličnosti su sklone sitnim krađama. Duševna poremećenost prema uzrocima i vrsti može se razvrstiti u dva osnovna teža oblika: DUŠEVNA ZAOSTALOST-mentalna retardiranost koja je vid psihičkog poremećaja koji se ogleda u ograničenosti duševnog razvoja –oligofrenija. oboljenja glave. U pojedinim slučajevima manični poremećaji afekata može uzrokovati disfunkciju u rasuđivanju. raspoloženje je tužno. PARANOJA predstavlja sumanute ideje koje dominiraju bolesnikovom ličnošću. piromanija. Među teže oblike psihotičkih stanja spadaju šizofrenija. U sferi poremećaja ličnosti kada su u pitanju AFEKTI. NEUROTIČKI PRESTUPNIK JE delikvent kod koga ponašanje stalno varira između normalnog i patološkog. Tu spadaju: kleptomanija. seksualne delikvencije i prostitucije. obolenja endokrinih žlezda i SPOLJNI –povrede. misli su crne. psihopatije. odnosno stepena njegove odgovornosti u krivičnom postupku. bolesnik postaje sve ubeđeniji u svoje ništavilo i nesreću koju pričinjava svojima. paranoidnih. PSIHOTIČKA STANJA –psihoze. samoubistvima i lišavanja života najdražih osoba. depresija. NAGONI I VOLJE. paranoja i epilepsija. Ova osobina vezuje se za uzročne faktore razdražljivosti i sukoba osobe sa okolinom.nasleđe. Bolesnik iznenada ili postepeno prelazi uobičajenu granicu veselosti i ponaša se euforično i nagonski. Manija je stanje bolesno povišenog raspoloženja. EPILEPSIJA – padavica je povremena poremećenost funkcije svesti. Ove osobe su najčešće neuračunljive i nisu u stanju da shvate značaj svojih postupaka niti njihove posledice. šizofrenih i epileptoidnih poremećaja.POREMEĆAJI LIČNOSTI KAO FAKTORI KRIMINALITETA U poremećaje ličnosti prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti spadaju pojave: manije. afektivnosti.

čestim halucinacijama u vidu prisilnih misli. Paranoik je ubeđen u krivicu drugih. Osnovne osobine šizofrenije su poremećaji većine psihičkih funkcija: autizam. ili vidi stvari koje ne postoje-vizuelne halucinacije-takva zapažanja smatra realnim. Poseban oblik šizofrenije je tzv. halucinacije.relacijama. PARANOJA je retka vrsta hronične psihoze koja se usled sumanutih ideja koje dominiraju bolesnikovom ličnošću odlikuje poremećenošću komunikacije ličnosti sa okolinom zlovoljom. U psihoanalizi se smatra se da je paranoja uzrokovana potisnutim homoseksualnim sklonostima i osećajem krivice. slabljenje prirodnih nagona(seks. Početak bolesti se javlja u mladosti pa je teško razlikovati je od uobičajenih odstupanja u ponašanju mladih. U kriminološkom smislu su značajni PARANOIDNI I AFEKTNI oblici čizofrenije. Bolesnik pada na tlo bez obzira gde se nalazi. Vremenom kod ovih ljudi dolazi do gubitka inteligencije i promene karaktera. Krivična odgovornost se može delimično ili potpuno isključiti samo onda kada se deliktna radnja posledica sumanutih ideja. gubitak prirodnog smisla stvarnosti. sklon je agresiji i spreman je da čini najrazličitija krivična dela od uvreda i kleveta do nanošenja teških telesnih povreda i ubistava. prekid veze sa stvarnošću. Paranoik je najčešće normalno očuvane inteligencije. Lombrozo je ukazivao Page | 44 . Epileptični napad je iznenadan nagao je i praćen je prekidom svesti. EPILEPSIJA ili padavica je povremena poremećenost funkcije svesti sa tendencijom ponavljan ja i gubicima prisebnosti u vreme epileptičkog napada. osećanjima ljubomore i veličine. U eksternim slučajevima dolazi do potpunog raspada ličnosti kada bolesna osoba na morbidan i čudan način ispoljava agresiju. Simptomi šizofrenije dele se na pozitivne i negativne. rugaju mu se ili mu naređuju šta da radi-naređujuće halucinacije. Pozitivni simtomi su sumanute ideje. izdatih naređenja ili preteće opasnosti nekoga u okruženju i potrebe da se ona bezuslovno otkloni. To prestavlja transformaciju ličnosti od kojih jedna deluje kao normalana u svakodnevnici. ali pod uticajem sumanutih ideja proganjanja. U ostalim slučajevima takva lica su potpuno uračunljiva i krivično odgovorna. iracionalni doživljaji iz podsvesti. čudno ponašanje. emocionalna tupost. Obično su to bile situacije kada ličnost vodi normalan život. Sumanute ideje nemaju podlogu u realnoj životnoj situaciji. to je teza koja potiče od Frojda i opšte je prihvaćena u psihologiji. a bili su inspiracija nastanka književnih dela i filmova. smetnje i poremećaji mišljenja. Može se javiti u svakom trenutku čovekovog života i ne može se utvrditi pravi uzrok takvim napadima.). bolesnim idejama proganjanja. afektivni poremećaji. koji komentarišu njegovo ponašanje. Lica obolela od šizofrenije mogu počiniti teška krivična dela nasilja i seksualnih delikata i najčešće su neuračunljivi ukoliko krivična dela vrše pod uticajem sumanutih ideja ili halucinacija. ishrana i sl. U kriminološkoj i sudskoj praksi poznati su ovakvi slučajevi. a povremeno druga. bolesnik može čuti glasove-slušne asocijacije. mada su retki. ima izraženu sklonost lažnom optuživanju i parničenju. DVOSTRUKA LIČNOST. Ova kategorija vrši krivična dela sa elementom nasilja. a povremeno ispoljava psihopatološke agresivne osobine vršeći teška krivična dela nasilja. a druga u obliku patološke strukture koja se manifestuje tako što jedna ličnost ne zna za postojanje njene druge strane ili su u labavoj vezi pri čemu povremeno dominira jedna.

poremećaj u vidu navale prisilnih misli svesti. odnosno psihopatija.na značaj epilepsije u kriminologiji. Uzroci poremećaja ličnosti najverovatnije potiču iz najranijeg detinjstva usled genetskih i socijalnih uslova. težnja za uživanjem i kompleksa iz detinjstva. piromanija. Sa krivičnog aspekta Page | 45 . osvetoljubivo i agresivno. Poremećaji ličnosti mogu imati različite posledice. psihopatije. manično-depresivni poremećaji. dela u čemu nalazi oduška i uspostavlja psihičku ravnotežu. Kod psihopata SUPEREGO nije formiran. razdražljive. a posebno emotivnih komponenti. afektivno agresivne. šizofrenih i eptileptoidnih poremećaja. nedostatku volje. afektivnosti. Epileptične osobe su po pravilu emocionalno nestabilne . kao što su: zloupotreba alkohola i droga. posebno u tzv. depresija. NEUROTIČNI PRESTUPNIK JE delikvent kog koga ponašanje stalno varira između normalnog i patološkog. POREMEĆAJI LIČNOSTI Prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti u poremećaje ličnosti spadaju pojave: manije. afektivno hladni. Neurotično stanje prestupnik dožljiva kao stanje unutrašnjih sukoba. ponašanju i emocionalnom razvoju ličnosti. Psihopate nisu duševno poremećeni. anksioznost je vrsta straha koji se doživljava u vidu strepnja od nekog nastupajućeg događaja ili opasnosti. opsesivni poremećaji. histerijateži poremećaj fizičkih ili psihičkih funkcija izazvanih trenutnim emocionalnim konfliktima. U fazama delirijuma i gneva mogu biti brutalni i izvršiti krivična dela ubistva ili nanošenja telesnih povreda. VRSTE NEUROLOŠKIH POREMEĆAJA: kleptomanija. nepostojane i ćudljive prirode. Neka istraživanja pokazuju da se među kriminalcima nalazi 15% psihopata. Emocionalno nestabilni su i reaguju impulsivno na trenutni motiv. suicidne ideje. on i su egocentrični. PSIHOPATIJA je poremećaj ličnosti koji je urođen poremećaj u strukturi. prkosno. porodično nasilje. kod njih nema defekta inteligencije ni sposobnosti rasuđivanja. socijalnih emocija. nagonski. NEUROTIČNI POREMEĆAJI Neurotični poremećaji ne spadaju u bolest već se radi o jednoj vrsti lakših poremećaja u sferi volje i motivacije kojih je ličnost svesna. Neurotični prestupnik deluje na simboličan način da bi zadovoljio nesvesni ego. imaju izuzetno neprijateljski odnos prema okolini. depresija. poimanju socijalnih normi. stanja koje on rešava izvršavanjem k. abnormalnom i bezrazložnom osećaja straha od unutrašnjih stanja ili spoljnih situacija. podmetanja požara i drugih oblika oštećenja materijalnih dobara. labilnog su raspoloženja. seksualni poremećaji. paranoidnih. fobija-vrsta poremećaja koje se ogledaju u potisnutom neurotskom naboju. motiva i radnih navika. preosetljive su. opsesija. već je u pitanju izopačenost u i moralnim nazorima.neugodno stanje pojačanog neraspoloženja i klonulosti psihičke i fizičke energije kojem se subjekt potpuno prepušta. zlostavljanje dece i drugi oblici nasilja posebno u slučajevima antisocijalnog ponašanja. ličnih osećanja i volje.

rasna i nacionalna diskriminacija. SOCIJALNI FAKTORI kriminaliteta SOCIJALNI –SPOLJNI. Ekonomsaka kriza društva i nesigurnost pojedinaca i društvenih grupa čine opšte determinante i kriminaliteta kao celine i pojedinih njegovih oblika. EKONOMSKA DIMENZIJA KRIMINALNIH POJAVA EKONOMSKI USLOVI – EKONOMSKE DETERMINANTE SOCIJALNIH DEVIJACIJA za izučavanje delikvencije od izuzetnog značaja su ekonomski uslovi razvoja društva: ekonomske krize. socijalno-patološki. deo je društvene sredine. ograničene mogućnosti investiranja. smatraju se osobama odgovornim za svoje postupke i samo povremeno mogu dospeti u stanja slična kao kod duševnih bolesnika. bogatstvo. nepismenost i odsustvo zadovoljavanja kulturnih potreba. odnosno u stanje smanjene neuračunljivosti. Na uticaj socijalne sredine u oblasti delikvencije ukazali su italijanski pozitivisti. Ona predstavlja jedan od najbitnijih uslova socijalizacije ličnosti. migracione faktore. 70. sudstvo. radna sredina i ambijent neformalne društvene strukture-vršnjaci.FAKTORI su oni činioci uticaja na društvo. smanjena platežna sposobnost. ratne uslove. politički. mikro-grupni i drugi činioci kao što su: socijalna nejednakost. materijalna pozicija i status čoveka. Socijalni faktori kriminaliteta su : ekonomski činioci. nezaposlenost. oblik primarne zajednice-porodica. Socijana sredina je važan ambijent u kome se formiraju spoljni elementi uticaja na ličnost. nizak životni standard. ulica. nizak standard građana. uticaj masovnih medija i drugo. Ovakva stanja se karakterišu teškim prvrednim poremećajima u ekonomiji što se odražava na društveno stanje i odnose u određenoj zemlji. posebno Fere u kritici antropologa. da se u vezi sa njenim značajem razvila i posebna devijantnost. UTICAJ EKONOMSKE KRIZE I PRIVREDNE DEPRESIJE NA KRIMINALITET EKONOMSKA KRIZA društva i ekonomska nesigurnost pojedinca i društva čine opšte determinante kriminaliteta. siromaštvo. pojava bankrotstva i drugi oblici propadanja privrednih subjekata i dr. 71. smanjenom platežnom moći i standardom građana. U ostale socijalne faktore ubrajamo: ekonomske uslove. Ovi faktori se moraju posmatrati zajedno sa predispozicijama ličnosti. tranzicione procese. Takvi faktori su objektivne prirode i deluju na duže vreme. mogućnosti invenstiranja su ograničene. ali i uzroka njenog asocijalnog ponašanja. stanje i razlike u ekonomskom položaju određenih kategorija stanovništva –beda. njenim biološkim stanjem i psihostrukturom. pojedinaca i njegovo ponašanje koji vode poreklo iz društvenih odnosa i socijalnih uslova. dolazi do pojave bankrotstva i drugih oblika propadanja privrednih subjekata.psihopate spadaju u uračunljive. 69. Takva stanja se karakterišu teškim privrednim poremećajima u ekonomiji sa neminovnim odrazima na društveno stanje i odnose u određenoj zemlji kao i pratećim posledicama nezaposlenosti. PRATEĆE POSLEDICE EKONOMSKE KRIZE su: nezaposlenost. U uslovima ekonomskih kriza kriminalitet se razvija u Page | 46 . škola.

pri čemu se ne biraju sredstva ni načini za sticanje kapitala. U razvijenim zemljama sa povećanjem standarda u porastu je kriminalitet i to njegovi najorganizovaniji oblici. posebno imovinskog karaktera. pa zato nemaju razloga da svoje ponašanje održavaju u okviru zakona. Kriminalitet iz siromaštva i izobilja razlikuje se po pojavnim oblicima. devijantnih pojava. ugrožavanje lične i imovinske sigurnosti građana. pojava alkoholizma i dr. a da će se poboljšanjem materijalnih uslova kriminalitet smanjiti. KRIMINALITET OSKUDICE. to je jedan od kriminogenih faktora u vidu pohlepnosti kod motiva sticanja profita na nezakonit način.SIROMAŠTVO KAO KRIMINOGENI FAKTOR SIROMAŠTVO predstavlja stanje nepostojanja ekonomskih. izobilje. Takav slučaj je sa organizovanim kriminalitetom povlašćenih društvenih slojeva. društvena dezorganizacija i sl. porasti alkoholizma i prostitucije.epidemičnim razmerama. Ekonomsku krizu prati raslojavanje stanovništva: profiterstvo. negativan uticaj na emocionalni razvoj dece. TARDE je smatrao da je većina ubica i notornih kradljivaca počela svoj život kao napuštena deca ili skitnice. nedovoljna zaposlenost. U tripologiji kriminalnih pojava naziva se kao tzv. krađe. parazitizam i potreba za raskošnim životom.BOGATSTVO I KRIMINALITET-KRIMINALITET IZOBILJA Statistički podaci pokazuju da je imovinski kriminalitet u razvijenim zemljama u porastu i pored činjenice da se standard stanovništva u tim zemljama uvećava. špekulacije. Bogatstvo predstavlja izazov za još veće bogaćenje. kada se nalaze u društveno degradiranom položaju koji ih navodi na vršenje inkriminisanih delatnosti doživljavaju na svakom koraku poniženja svoje ličnosti i dostojanstva. nedozvoljene trgovine. a kada je u pitanju kriminalitet Page | 47 . POSEBNE POSLEDICE SIROMAŠTVA SU: neobrazovanje. mogu biti u nekim oblicima kriminilateta element uzročnosti. u pitanju je ozbiljan indikator ekonomskih kriza i jedan od kriminogenih faktora. prevare. MARK AURELI je smatrao da je „siromaštvo majka zločina“. DRUŠTVENA DEZORGANIZACIJA JE logična posledica ekonomske krize i dolazi do porodične krize. depresija. Najteža posledica nezaposlenosti je siromaštvo. Osim toga nastaje osećanje materijalne nesigurnosti. Činjenica da je siromaštvo jedan od generatora delikventnog ponašanja. Bogatstvo se javlja kao uzročnik profiterskih interesa. a kada OSEĆAJ NESIGURNOSTI postane opšta pojava. Milutunović tvrdi da ekonomski ugroženi slojevi i pojedinci. 73. Kada je u pitanju siromaštvo tu preovlađuju imovinski delikti. nedovoljna kultura. niski prihodi. Siromaštvo i nezaposlenost generišu delikventne sklonosti. slab porodični status. Težnja za bogaćenjem kod nekih osoba nema granica ni u pogledu potreba ni u pogledu obima. Mnogi autori smatraju da bogastvo. socijalnih i kulturnih uslova za zadovoljenje osnovnih bioloških i drugih ljudskih potreba i održavanja egzistencijalnih uslova života. Poznati holandski kriminolog BONGER smatrao je da su ekonomski uslovi i nesigurnost glavni uzroci delikvencije. Predstavnik klasične sociološke škole LIST smatra da se zločin rađa iz nužde i siromaštva. nezakonitih transakcija. pa i po cenu da se to izvede najtećim oblicima privrednog i organizovanog kriminala. 72.

i delikvencijom težih oblika. nego u ruralnim područjima. ILEGALNE MIGRACIJE predstavljaju poseban problem. alkoholizma. narkomanija. gde su siromašni migranti samo ukalkulisane žrtve.bogatih preovlađuje privredni i organizacioni kriminalitet. gde se direktno ugrađuju i krijumčarenje i trgovina ljudima kao jedan od najunosnijih izvora zarade za organizovani kriminalitet. U tom slučaju se pojavljuje usamljenost. DRUŠTVENE POSLEDICE KRIMINALITETA BOGATIH SU NEUPOREDIVO VEĆE I ŠTETNIJE. jer se kidaju veze sa porodicom i susedstvom. Mnoga istraživanja ukazuju na to da su imovinski delikti i maloletničko prestupništvo srazmerni pojavi nezaposlenosti. gubljenje rodbinskih i drugih veza i slično.Ova pojava degradira čitave porodice i stvara nesigurnost i psihičku konfuziju što dovodi do socijalno devijantnih oblika ponašanja: prostitucije.grad nudi mnogo više izazova za laku zaradu nego selo. Najteža posledica nezaposlenosti je siromaštvo koje čoveka u oskudici primorava da poseže za nelegitimnim načinima pribavljanja neophodnih dobara za život . sukobi kultura. stambeni i zdravstveni problemi. To sve za posledicu ima pojave kulturnog antagonizma. 74. Migracije imaju često veze sa URBANIZACIJOM pri čemu dolaze do izražaja: problemi adaptacije. Kulturni konflikti su latentna stanja potencijalnog prerastanja u neprijateljstvo ili agresiju. prostitucija i delikvencija. 75. dobrovoljne ili prinudne. KULTURNI KOMFLIKTI . Ova pojava bitno utiče na život i ponašanje ljudi. Page | 48 . NEZAPOSLENOST I KRIMINALITET Nezaposlenost se smatra jednim od posrednih socijalnih kriminogenih faktora. Migracije mogu biti uslovljene političkim ili ekonomskim činiocima. koji su izazvani povredama javnog reda.za migrante su vezani problemima adaptacije i kulturni konflikti koji su praćeni nezaposlenošću. nedostatakom stambenih. skitnjičenja. c) FAKTOR ISKUŠENJA. zdravstvenih i drugih uslova. U novoj sredini migranti se susreću sa novim iskušenjima: alkoholizam. deprivacija. Većina kriminologa ukazuje na USLOVLJENOST URBANIZACIJE I KRIMINALITETA. nezaposlenost. izgubljenost. njihovo privremeno ili trajno preseljavanje (imigracija ili emigracija) iz jednog sociokulturnog ambijenta u drugi. iz jedne zemlje u drugu. b) FAKTOR PAUPERIZACIJE-nezaposlenost i beda manifestuju se više u urbanim. seobe stanovništva u prostoru. MIGRACIONI FAKTORI-MIGRACIJA I KRIMINALITET MIGRACIJE predstavljaju fizičko kretanje. prosjačenja i slično. POSLEDICE MIGRACIJA su mnogi socijalni problemi koji se negativno odražavaju na razvoj ličnosti. ZBOG NEKOLIKO ELEMENATA: a) FAKTOR ZAKONA VELIKIH BROJEVA-veći broj ljudi podrazumeva i veći broj asocijalnih.

industrije zabave i organizovane prostitucije koja je zapadnom tržištu davala „svežu“ robu iz neposrednog okruženja.POLITIČKO-IDEJNI FAKTORI KRIMINALITETA Kriminalizacija bitnih segmenata političkih i ekonomskih odnosa u velikom broju zemalja u tranziciji. Tome na ruku išla je okolnost blizine alternativnih tržišta razvijenih evropskih zemalja.d) FAKTOR ANONIMNOSTI –individua u gradu je usamljena i nepoznata. postavljena je tako da ide na ruku organizovanom kriminalitetu.Od POLITIKE u širem Page | 49 . Od političkog sistema. Umesto tržišne i regularne ekonomije razvila se špekulativna. KRIMINALIZACIJA bitnih segmenata političkih i ekonomskih odnosa u velikom broju zemalja u tranziciji. pa je i uslovljavala vlast da ekonomsku politiku vodi dobrim delom po nalogu interesnih lobija. brže ili sporije. Nekontrolisano širenje korupcije u privrednim. GODLIJE izrazom „ period tranzicije“ označava posebnu fazu u evoluciji nekog društva. 76. velike mogućnosti putovanja. Postavlja se pitanje u kojoj meri procesi tranzicije utiču na pojavu kriminaliteta. fazu u kojoj se ono susreće sa sve većim unutrašnjim i spoljašnjim teškoćama i kada se u isto vreme pojavljuju novi privredni i društveni odnosi koji će se. više ili manje nasilno. potreba za radnom snagom na širokom tržištu komercijalizovane seksualnosti. Bivše jugoslovenske republike takođe prolaze kroz fazu tranzicije. cigaretama. TRANZICIJA I KRIMINALITET Pojam tranzicija ima opšte i posebno značenje u zavisnosti od oblasti u kojoj se neki proces promena odvija.devizama. bankarskim i finansijskim oblastima i institucijama i nasilja kao metoda ostvarivanja političkih ciljeva aktiviralo je sve destruktivne potencijale društva. Dolazi do pojave sive ekonomije kroz kriminalizovanu sferu koju čine „trgovina“ naftom. kakve nije poznavala ni jedna ranija epoha. razbile su iluzije o brzom putu u bogato društvo. svesno ili nesvesno. raspršile su iluziju o ekspresnom putu u bogato društvo jer su i danas suočena sa krizom. U takvim uslovima ORGANIZOVANI KRIMINALITET je dobio mogućnost za veću društvenu afirmaciju i ozbiljniji uticaj u društvu. KONTROLANA FUNKCIJA PRIVATIZACIJE namerno ili slučajno. Privatizacija se odvijala pod sumnjivim okolnostima koja je omogućavala organizovani kriminal. drogom i oružjem. višestruke mogućnosti komunikacije. politike i političkih programa zavisi veliki broj činilaca i uticaja u društvu što se definiše kriminogenim faktorom ili oblikom društvene reakcije. što joj odgovara jer će teže biti otkrivena u kriminalnim radnjama. Nekontrolisano širenje korupcije u privrednim i bankarskim oblastima i institucijama i nasilja kao metoda ostvarivanja političkih ciljeva aktiviralo je sve destruktivne potencijale društva. U našoj literaturi naizilazimo na slične opise pa je tako PETROVIĆ smatrao da bi tranzicija trebalo da podrazumeva promenu oblika upravljanja društvom. proširivati i postajati uslovi funkcionisanja jednog novog društva. e) FAKTOR INTERAKCIJE I IMITACIJE-nosioci delikventnog ponašanja žive pretežno u gradu i u svojoj sredini lakše reprodukuju kriminalce nego na selu.

smislu zavisi materijalni položaj i socijalni status pojedinaca. Politika u najopštijem smislu određuje stanje anomalije i stabilnosti, stanje konstruktivnih odnosa ili dezorganizacije. Mnogi politički činioci koji potiču iz konfliktnih političkih odnosa i protivrečnih interesa u društvu smatraju se faktorima uzročnosti ratnih zločina, delikata genocida, terorizma i drugih vidova političkog, privrednog i nekih oblika klasičnog kriminaliteta. Neki ulaze u strukture političkog angažovanja radi materijalnog bogaćenja, drugi, koji su već stekli bogatstvo posebno u kriznim vremenima tranzicije žele da ulaskom u politiku kroz institucije legalizuju stečenu imovinu, a treći nastoje da preko legalnog ili nelegalnog stečenog pribave moć koju ima jedino vlast. Nije retko da ljudi koji su se uz to bavili finansiranjem pojedinih stranaka, uđu u političku strukturu iz straha da im vlast ne oduzme finansijsku moć koja je stečena uglavnom u nelegalnim uslovima i da sačuvaju svoje bogastvo od preispitivanja porekla. RELIGIJA –u nauci su podeljena mišljenja o vezi religije i kriminala. Jedni smatraju da religija svojim propovedima preventivno utiče na sprečavanje kriminaliteta, dok drugi smatraju da je veski fanatizam veoma važan kriminogeni faktor. U osnovnim religijskim dogmama postojala su principijelna zalaganja vera i crkava za mir, ljudski odnos i moralne obzire koji se moraju svrstati u značajne faktore za suzbijanje kriminaliteta. Za razliku od religije sujeverje je imalo uvek negativnu ulogu koja je pod vidom otklanjanja crne magije „od zlih očiju“ i slično uticala je na podsticanje kriminalnih radnji. Sekta je izdvojena manja verska zajednica ili religiozna grupa sa čvrstom organizacijom i načelima. Pojava sekti vezuje se za opadanje moći velikih crkava, a objašnjava se krupnim društvenim promenama koje pred savremenog čoveka postavljaju problem usamljenosti i sve većeg gubitka direktnog kontakta sa narodom. Kultovi i sekte mnogo agresivnije i neposrednije nude integraciju u određenu zajednicu. Pojava sekti vezuje se za opadanje moći velikih hrišćanskih crkava u izazovima savremenog života i slabljenja tradicionalnih vrednosti. Osnovna obeležja sekti su izolacija pripadnika, kontrola svih informacija i odnosa u članstvu, dok novac služi kao sredstvo manipulacije ljudskim sudbinama. Od članstva se zahteva slepa pokornost, izvršavanje zahteva vođa, poštovanje uputstava i običaja koji vladaju u sekti. Psihopatske crte uočene su kod većine pripadnika ekstremističkih sekti koje satanističkim ritualima mučenja, zlostavljanja, kanibalizma, samoubistva , seksualnog zlostavljanja vrše krivična dela. Od posebno ekstremnih sekti kod nas su poznate: satanističke, Sajentološka crkva i Red sunčanog hrama. IDEOLOGIJA je sistem mišljenja verovanja i ideja šire ili uže grupe, klase ili čitave epohe kojima se na prikriven način izražavaju njihov položaj, interesi i vrednost, a koji se predstavljaju kao univerzalni. Ideologija označava izopačenu društvenu svest, netačnu iskrivljenu sliku sveta i društva i pojava u njima, koje o tome stvaraju pojedine društvene grupe. Ovo je često iracionalno mišljenje koje se često racionalno koristi kao sredstvo pojedinih društvenih grupa u nametanju ne samo sopstvene slike o svetu već i sopstvenog uticaja i jačanja pozicije moći. U takve ideologije u literaturi ubrajaju se pojedini pokreti u okviru ideologije fašizma, komunizma i liberalizma. Koristeći razne manipulativne moći oni su u velikoj meri u mogućnosti da utiču na razne oblike

Page | 50

ljudske destruktivnosti i samodestrukcije u ime „viših ideala“ gušeći svest čoveka kao humanog i društvenog bića , pretvarajući ga u poslušnika, bezlično i otuđeno biće. MORAL predstavlja skup usvojenih pravila ljudi u zajednici pomoću kojih se ocenjuju vlastiti i tuđi postupci kao dobri ili loši. Pod moralom podrazumeva se svest i osećanje dužnosti, a povreda morala vidi se u pogledu moralne odgovornosti- sankcija. Svaki oblik klriminaliteta je povreda moralne norme, ali kriminološka misao govori o društveno izopačenim shvatanjima moralnih vrednosti kao kriminogenom faktoru. Največi stepen amoralnosti čine oni koji vrše dela silovanja, krivična dela protiv imovine, krađe, razbojništva, a najmanji oni koji su počinili oni koji su počinili neki saobraćajni delikt. PRAVO kao skup pravnih normi i društvenih odnosa sankcionisan državnom prinudom obezbeđuje funkcionisanje celine pravnih institucija i subjekata društva i da reaguje na pojave kriminaliteta. Pravo deluje preko pravnog poretka kao skupa pravnih normi po kojima se ljudi vladaju. Sistem krivično pravnih je deo pravnog poretka koji imaju za cilj suzbijanje i sprečavanje kriminaliteta, a obezbeđuje se u sistemu javnog poretka. Javni poredak je skup pravnih normi kojima su regulisana osnovna prava i slobode ličnosti koje su utvrđene najvišim pravnim aktom, ustavom. Povrede javnog poretka predstavljaju krivični ili prekršajni delikt. SOCIJALNO PATOLOŠKE POJAVE su alkoholizam, narkomanija, seksualna delikvencija, kocka i slično. 77. RATNI USLOVI I KRIMINALITET Posledice ratova nisu samo socijalne, već se one mogu duboko odražavati i na psihičke funkcije i duševno zdravlje čoveka. Istraživanja ukazuju na to da se u ratnim uslovima kriminalitet znatno uvećava, posebno među omladinom. Uticaj rata na pojave kriminaliteta ispoljava se u svim fazama- u toku i neposredno posle rata. Posledice nastanka kriminaliteta su: nestašica robe, špekulativni vidovi ponašanja, šverc, gomilanje zaliha, pokretljivost stanovništva, pojave izbeglištva, nedostatak egzistencijalnih uslova ćivota i sl. Sve to dovodi do pojave delikventnog ponašanja. Legalne državne institucije otežano funkcionišu, a izvršioci k. dela su često nedostižni državnim organima. Pored rata i druge vanredne okolnosti veoma bitno prouzrokuju kriminalitet kao što su to elementarne nesreće većih razmera, socijalni nemiri i sl. 78.UTICAJ MASOVNIH MEDIJA NA KRIMINALITET Mediji i medijski kriminalitet su nezaobilazna tema savremene kriminološke literature. Masovni mediji su mediji koji prenose informacije, to su sredstva komunikacije različite tehničke i funkcionalne sadržine: radio, televizija, novine , filmovi, štampa, časopisi i dr. Savremeni mediji imaju mnogobrojne mogućnosti da rafinirano i otvoreno utiču na funkcionisanju modernog društvenog života. U savremenom društvu oni su postali jedan od najznačajnijih činilaca uticaja na socijalizaciju mladih, bitan faktor na formiranje njihovih vrednosnih stavova i modela ponašanja. Shvatanja o uticaju sredstava informisanja na delikvenciju su veoma podeljena. Pretežno preovlađuju shvatanja, a to i istraživanja pokazuju, na brojne negativne uticaje efekata
Page | 51

medijskih sadržaja na kriminalnu formu ispoljavanja, mada mnogi osporavaju ovakve teze. Zastupljeno je stanovište da nasilje u medijskim scenama utiče na redukciju agresivnih nagona kod gledalaca- hipoteza o katarzi. Hipoteka o katarzi polazi da nasilje u medijskim scenama utiče na redukciju agresivnih nagona kod gledalaca. Ovo shvatanje se potkrepljuje sa stavovima Aristotela, Frojda i Lorenca. Prema ovim mišljenjima u emisijama gde dominira nasilje mediji igraju društvenu funkciju oslobađanja mladih od latentnih sklonosti agresiji, ublažavajući njihove akcione motive. Sociolozi navode da mediji nisu indikatori i inspiratori kriminalne orijentacije, niti se mogu smatrati uzročnicima nasilja i kriminalnog ponašanja, već više agensom dodatnog uticaja na efektuiranje kriminalne motivacije. Milutinović smatra da uticaj literature, štampe i filma ne može imati neposrednog kriminogenog faktora. Uloga medija u prevenciji kriminaliteta je izuzetno velika. OBJEKTIVNO INFORMISANJE JAVNOSTI o pojavama delikvencije u sredstvima javnog informisanja bitno utiče na pozitivne predstave, formiranje stavova javnog mnjenja, i samim tim na efekte društvene reakcije u oblasti suzbijanja kriminaliteta. Medijski kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava uslovljena podsticajima masovnih medija na kriminalitet. Najizrazitiji način zloupotrebe medija je u sprezi privatnih medija i ekonomskih, državnih i partijskih centara moći. U KRIMINOLOŠKOM SMISLU masovni mediji su u mogućnosti da trajno uobličavaju svest- ispiranjem mozga, kao sredstvom ideologije i političke manipulacije. Naši autori smatraju da se najvažnije faktori kriminalnih podsticaja koji dolaze posredstvom medija, ogledaju u: a) bespoštednoj borbi medija za osvajanje što većeg broja gledalaca; b) komercijalizacija nasilja i drugih vidova kriminaliteta, kao visoko kotirane robe na tržištu; c) učestalost i broj konflikata koji lako pronalaze put do gledalaca. Kada su u pitanju štampa i razni žanrovi literature, prevladavaju stavovi da ne postoje pouzdani pokazatelji njihovog kriminalnog uticaja. Kriminalitet i drugi vidovi prestupničkog ponašanja u štampi zauzimaju vidno mesto. U literaturi prevladavaju mišljenja da štampa sa šund i pornografskim sadržajem može imati negativan uticaj i predstavljati delikventni faktor. Od svih sredstava masovnih komunikacija najveći uticaj u savremenim društvima ima televizija sa mnogobrojnim stanicama i mnoštvom kanala. NEGATIVAN UTICAJ MASOVNIH MEDIJA na maloletnike je najvidljiviji i to na više načina: a) maloletnici prihvataju vrednosti koji im se nude putem medija i padaju pod njihov uticaj; b) mladi se identifikuju, oponašaju devijantne grupe ili pojedince; c) već formirane kriminalce inspiriše na izbor sredstava i metoda za izvršenje delikata (uče se kriminalne tehnike);
Page | 52

ako ne i na kvantitet zločina. b) optimistički-Feri. Obrazovanje je uslov za održavanje i poboljšavanje životnog standarda. PINATEL je upoređivao navedene postupke i došao do zaključka: a) da pesimistička verzija nema validnost. Bonger. način života i ponašanje. Obrazovanjem se stiču navike. Veoma je sporno pitanje u kojoj meri je obrazovanje kriminogeni faktor.UTICAJ OBRAZOVANJA NA KRIMINALITET Obrazovanje kao socijalni proces predstavlja oblik vaspitanja i socijalizacije ličnosti i osposobljavanje za profesionalnu delatnost i zanimanje. Page | 53 . Neka istraživanja ukazuju na to da lica koja više gledaju televizijsko nasilje više i žive u strahu da ne budu šrtve zločina i u tom emocionalnom stanju su nesigurni i naglašenog su senzibilnog ponašanja. b) da se optimistička može delom usvojiti-iz manje obrazovnih sredina regrutuje se veći broj delikvenata. Feri je smatrao da obrazovanje pomaže da se kod velike mase potencijalnih izvršioca krivičnog dela ispravi ili umanji ona nepromišljenost koja kod njih predstavlja najjači stimulans u pravcu kriminaliteta. Ferguson. U vezi sa uticajem obrazovanja na kriminalitet PINATEL smatra da u teoriji postoji TRI PRISTUPA: a) pesimistički –Garofalo i Tarde. a kada razvije onda utiče na smanjenje najokrutnijih oblika. c) mešoviti –Lombrozo i De Gref.d) podsticanje nasilja i agresivnosti maloletnika i dece. Lombrozo je smatrao da obrazovanje u zemljama gde ono nije razvijeno u početku deluje na povećanje svih oblika kriminala osim ubistva. Nemački kriminolog Šnajder smatra da je medijski kriminalitet isključivo nasilnički. U KRIMINOLOGIJI PREOVLADAVAJU MIŠLJENJA FERIJA I BONGERA DA SA VIŠIM STEPENOM OBRAZOVANJA OPADA I KRIMINALITET. Hojer smatra da obrazovanje pruža čvrst temelj koje pojedincu omogućava da nađe zaposlenje i da na taj način pošteno živi. Ferguson govori o tome da je školska sprema najsnažniji faktor delikventnosti. Bogner je dokazivao da između obrazovanja i kriminaliteta postoji neposredna veza. Hojer. De Gref je smatrao da obrazovanje nema nikakvu ulogu i procenat izvršilaca k. Suprotnog mišljenja je bio Tade koji je smatrao da stepen obrazovanja utiče na kvalitet. dela može ostati isti uprkost većem nivou obrazovanja. Garofalo je smatrao da obrazovanje nema direktnog uticaja na opadanje kriminaliteta. 79. ali prihvata da se najveći broj izvršilaca regrutuje iz manje obrazovnih sredina. nasilje se ulepšava i estetski prikazuje. ali i na povećanje nekih drugih vidova.

c) da je mešovita teorija najprihvatljivija. Pinatel smatra da obrazovanje svakako favorizuje kriminalitet kradljivaca i povratnika, ali predstavlja snažnu kočnicu protiv paljevina, seksualnih delikata i ubistava. Iako podaci ukazuju da u strukturi delikvenata preovlađuju osobe sa nižim stepenom obrazovanja u teoriji nije dokazano: a) da se nedostatak obrazovanja zakonomerno mora odraziti devijantno; b) kao ni to da je sa višim obrazovanjem isključena devijantnost. OBRAZOVANJE je u bliskoj vezi sa zanimanjem, koje je u mnogim slučajevima uslov za izvršenje k. dela. Istraživanja ukazuju da je srazmerno stepenu neobrazovanosti kriminalitet prisutniji u nekim društvenim sredinama ( romska populacija). Lica sa nižim stepenom obrazovanja iskazuju veći stepen kriminogenog ponašanja zato što nisu dovoljno socijalizovani. Njihov kulturni i obrazovni nivo manje je u mogućnosti da shvati razlike u ponašanju, da pronađe odgovarajuće zaposlenje i da učestvuje u društvenom životu. Takva lica su sklonija vršenju imovinskih i delikata nasilja. Sa druge strane, neki vidovi kriminaliteta (kompjuterski kriminalitet, privredni klriminalitet, organizovani kriminal) uslovljeni su visoko stručnim znanjem. U tesnoj vezi sa obrazovanjem je i PROCES VASPITANJA, to je proces prenošenja kulturnih obrazaca na pojedinca i grupe u razvoju, u postupku socijalizacije ličnosti. Proces vaspitanja odvija se u različitim uslovima socijalne sredine: porodici, školi, socijalnoj sredini vršnjaka i slično. Vaspitanjem ličnost prevladava egoistične, egocentrične i devijantne tendencije. U vezi sa obrazovanjem postavlja se pitanje kak ŠKOLA I ŠKOLSKA SREDINA utiču na delikventnu orijentaciju pre svega dece i maloletnika. Od organizovanosti, čkolskih programa i nastavnog procesa dosta zavisi i razvoj mlade ličnosti i njegovo društveno ponašanje. 80.PORODIČNI FAKTORI-degradirana porodica kao mikrogrupni faktor kriminaliteta Porodica predstavlja najstariji oblik socijalne zajednice, najhomogenija, najčvršća i najtrajnija zajednica u svim istorijskim tipovima društva. PORODIČNA SREDINA se smatra jednom od bitnih determinanti ponašanja ličnosti, posebno delikvencije dece i maloletnika. Ovaj faktor kao neposredni ili posredni faktor uvažava većina kriminoloških teorija. PORODICA je društvena sredina u kojoj se odvija primarni proces vaspitanja i socijalizacije ličnosti. Svako odsustvo vaspitne funkcije porodice, strukturalnog raspada i dezorganizacije vodi u neki oblik devijacije ili delikvencije. Na uzrok kriminaliteta najvećim delom utiču strukturalne anomalije u porodici, a posebno poremećaj porodičnih odnosa i poremećaj porodične strukture. Poremećaji u bračnim odnosima smatraju se jednim od mikrogrupnih faktora devijantnosti, kako kod supružnika, tako i kod dece. POSLEDICE PORODIČNIH POREMEĆAJA su: poligamija, dvobračnost, vanbračnost sa maloletnim licem, zlostavljanje i zapuštanje maloletne dece, kršenje porodičnih obaveza, pojave porodičnih nasilja, incest, odnosno rodoskrnavljenja. NATEŽE FORME
Page | 54

PORODIČNIH KRIZA prouzrokovane su teškim društvenim uslovima kojima su članovi porodica izloženi: nezaposlenost, stambena nezbrinutost, zdravstvena ugroženost, materijalna ugroženost i slično. Način vaspitanja u porodici je bitan uslov ponašanja deve u svim razvijenim fazama. Strogo vaspitanje i kažnjavanje stvara psihološki invalidnu ličnost, nesigurnu i depresivnu. Nedostatak vaspitanja stvara agresivnu ličnost, bez osećanja za granice društveno dopuštenog i normalnog. Lombrozo je uočio da se među kriminalcima nalazi veliki broj dece poročnih roditelja, vanbračne dece i siročadi. SLOBODNO VREME Slobodno vreme je ono vreme koje čoveka ne obavezuje radom, već je prepušteno slobodnom izboru aktivnosti pojedinaca. Ono je bitan faktor sa ozbiljnim obrazima na razvoj, formiranje i zrelost ličnosti. Ono je posebno bitno kod mladih ličnosti, jer se devijantnost najčešće rađa zbog dokolice. DOSADA se smatra jednim od uzroka devijantnog ponašanja, posebno maloletnika. Fenomen dosade i dokolice u životu mladog čoveka može biti prazno vreme –vreme iskušenja, dosade, besposličarenja i lenstvovanja. Ono postaje pogodan prostor za delovanje raznih negativnih činilaca, za preduzimanje podviga i prihvatanje asocijalnih obrazaca ponašanja. U dokolici i neradu mlad čovek se oseća izgubljeno i ne vidi smisao života. Osećaj praznine izaziva depresiju koja se može manifestovati svuda gde ne postoji mogućnost psihički aktivnog angažovanja. Dosada se smatra jednim od uzroka deviojantnog ponašanja, posebno kada su u pitanju maloletnici. Ona predstavlja početak svih poroka koji potiču iz osećaja samomržnje, separatnog straha, krivice, očaja i anksioznosti. U dosadi ličnost se oseća neispunjenom, praznom zbog čega nastaju razne besmislene odluke i ishodi. DOKOLICA je slobdno vreme koje čovek koristi da bi zadovoljio svoje emotivne i druge potrebe-odmor, zabava, lični razvoj. U vreme dokolice a pri sticaju nepovoljnih okolnosti moguće je da se u potrebi da se izbegne otuđenost i dosada dođe do pojave indefikacije sa neformalnim grupama krajnje destruktivnog ponašanja. Neki sociolozi trvde da maloletnička delikvencija isključivo nastaje u slobodnom vremenu kao posledica faktora dokolice. Slobodno vreme koje se definiše kao vreme dokolice izazovnije je za stranputicu dece imućnijih roditelja nego siromašnih na šta ukazuje i sudska praksa. 81. SOCIJALNO-PATOLOŠKE POJAVE KRIMINALITETA Socijalno-patološke pojave kriminaliteta u uskoj su vezi , a često i same uzrok pojavama kriminaliteta. To se posebno odnosi na pojave alkoholizma, narkomanije, seksualnih devijacija, vagabundaže, prostituciju i kocku. Ove pojave kao i večina ostalih kriminogenih faktora ne deluju odvojeno već su u uzajamnoj vezi sa drugima. SOCIJALNA OBELEŽJA KRIMINALITETA SOCIJALNA OBELEŽJA I KRIMINALITET predstavljaju distribuciju socijalne strukture i nekih socijalnih posebnosti kriminalne populacije. Pod socijalnim obeležjima podrazumeva se: DRUŠTVENI STATUS, PROFESIJA, POL, NARODNOST I UZRAST. Društveni status čini
Page | 55

položaj pojedinca i grupe u društvenoj strukturi, to je mesto na skali društvenog ugleda , moći i matrijalnog bogatstva. Status ličnosti može biti ustanovljen rođenjem bilo da je stečen i od njega zavisi njegov uticaj ali i ponašanje u društvu. Nepovoljan društveni status proizilazi iz rasne politike, verske ili ideološke diskriminacije, stanja siromaštva, nedovoljnog obrazovanja, nezaposlenosti, protivreče ambicije i položaja i predstavljaju jedan od kriminogenih faktora. Veću opasnost od kriminogenog uticaja imaju socijalni slojevi koji žive u bedi i siromaštvu, doseljenici, migranti, nacionalne i verske manjine. Viši društveni status omogućava veći društveni uticaj na oblike društvene reakcije i prevencije krimin aliteta sa jedne strane , a sa druge strane predstavlja objektivan uslov da uz subjektivne okolnosti bude osnov za vršenje određenih dela organizovanog i privrednog kriminala. PROFESIJA predstavlja osnovno zanimanje koje svakako ne mora da znači da osnov za kriminalno ponašanje. Činjenica da se neke profesije pojavljuju više od drugih u sudskim i policijskim statistikama nije dokaz neposredne uzročnosti već uslova da se određene pozicije struke i zanimanja lakše mogu vršiti neka krivična dela.Ovo se posebno odnosi na finansijske transakcije, pronevere i zloupotrebe u privredi, falsifikovanju novca i raznih vrsta javnih isprava, na dela mita i korupcije koja su vezana za zanimanje jer je reč o pozicijama moći i odlučivanja. Kod profesionalnih kriminalaca –recidivista koji kontinuirano ponavljaju ista krivična dela iz koristoljublja i sama kriminalna aktivnost uslovno postaje zanimanje. POL je anatomsko fiziološka struktura po kojom se razlikuju muška i ženska osoba. Društveni položaj muškaraca je takav da oni više nego žene dolaze u konfliktne odnose, priroda njihove profesije i zanimanja kojima se bave podložnija je iskušenjima i razvijaju se u povoljnim uslovima, u kojima unutrašnje predispozicije delikvencije mogu više doći do izražaja. Muški poslovi pripadaju vrsti zanimanja koja dozvoljavaju kontrolisanu upotrebu agresije. Agresija muškarca često prelazi u različite vrste nasilništva, kao što su razbojništva, huliganizam, zlostavljanje vršnjaka u školi, silovanje ili tuče. DELIKVENCIJA ŽENA predstavlja posebnu vrstu prestupništva i oblik asocijalnog ponašanja koji su uslovljeni biopsihičkom strukturom i socijalnim položajem žena. To su pojave u kojima dominiraju blaži oblici kriminaliteta prostitucija i narkomanija. U teoriji postoje dva pristupa objašnjenja specifičnosti delikvencije žena. Jedan polazi od bioloških i psiholoških faktora, a drugi uzima u obzir socijalno-ekonomske činioce položaja žene u društvu. Ženski kriminalitet razlikuje se od muškog po tome što je manje agresivnog tipa , ređi je recidivizam i vrše ga lica starijeg životnog doba. Žene prilikom nasilja najčešće reaguju impulsivno, veoma često su k. dela planirana. Kod umišljenih delikata obično su u pitanju motivi čedomorstva i koristoljublje. Ne može se govoriti o ženskom tipu nasilnika, ali se neki faktori osobenosti nalaze u karakteru, impulsivnosti, ljubomore, sujete, mržnje i osvete, činioca koji se kriminološki tretiraju kao niske pobude i zločini iz strasti. U poslenje vreme je naglo povećan broj obima u organizovanom kriminalu. Žene su počele da ulaze i u mafijaške organizacije, žene dobrovoljno preuzimaju zadatke u zločinačkim organizacijama kada policija uhvati njihove bosove. One su jedine koje mogu komunicirati sa muškarcima u zatvorima i tako postaju oslonac mafiji. Žena retko ubija u afektu, njen postupak je po pravilu jasno i potpuno promišljen. Na taj akt se odlučuje najčešće u krajnjoj nuždi i u situacijama kada je životno ugrožena zbog dugogodišnjeg porodičnog nasilja. Retko ubija u direktnom sukobu , iz koristoljublja, a skoro nikada njena žrtva nije nepoznata
Page | 56

veri. Statistička istraživanja bračnog nasilja pokazuju da muškarci i žene ispunjavaju sličan vid.AMFETAMINI. Počinioci takvih dela su po pravilu organizovane grupe. Zločini zasnovani na rasnim.NARKOMANIJA I KRIMINALITET Trgovina narkoticima predstavlja kriminalitet. Poljska. religija. Ta k.osoba. a zatim na svakih deset godina. Romi su diskriminisani i u versom pogledu. Ti delikti prema definiciji FBI-a predstavljaju kriminalno delo počinjeno protiv imanja ili društva koje je motivisano protiv osoba iz predrasuda prema njihovoj rasi. Za k. verske i nacionalne osobenosti izvršilaca i predrasuda o njima i žrtvama.. Najviše se sintetičke droge koriste i prodaju u Zapadnoj Evropi –Holandija. I DR. anksioznosti kod stvarnih i potencijalnih žrtava. LSD. zatim saobraćajna delikte i seksualne delikte. motivacija žena koja su počinila ubistvo znatno se razlikuju od onih kod muškaraca zločinaca. nacionalnim i religijskim opredrasudama karaktristični su ne samo za mirnodopsko vreme već i za ratne uslove. Najčešće se delikventne grupe formiraju u maloletničkom uzrastu na po dve godine od 14-te godine. Belgija. Mijanmar i dr. MARIHUANA i c) SINTETIČKE DROGE. dela su veoma brutalna. i tu se najčešće i događaju najveće zaplene. a) Najviše se trguje HEROINOM. panike. Zlatni trougao kriminaliteta heroinom je Brma. a u poslednje vreme i protestanizma. 82. seksualnoj orijentaciji ili etičkoj pripadnosti. etičkim. Izazivaju visok stepen straha. a kod punoletnika na svakih pet godina do 50 te godine. neudate osobe. moral i pravo. posebno delikt silovanja. a zlatni polumesec su Avganistan i Pakistan između ostalih. koje se boje društvene osude ili žele da se osobode bebe koju vide kao prepreku za dalji život. ideologija. pa čak i broj agresivnih činova nad bračnim partnerom ili drugim članovima porodice. posebno decom. materijalnim položajem i diskriminacijom sistema socijalne zaštite i institucija društvene kontrole. sa obzirom na to da je kod takve populacije kriminalitet u znatnom opadanju. Kriminalitet Roma dovodi se u vezu sa njihovim marginalizovanim ekonomskim i društvenim statusom. nesposobnosti. rimokatolicizma i islama. b) KOKAIN 30-70% . od 14-16. OBLICI DRUŠTVENE SVESTI I KRIMINALITET SU: politika. Avganistan.Pakistan. Tajland i Laos. Page | 57 . UZRAST –uzrasne kategorije zauzimaju značajno mesto u delikvenciji. NARODNOST –u etičkom smislu se mogu posmatrati delikti vezani za rasne. Maloletnici najčešće vrše imovinska krivična dela. delo čedomorstva odlučuju se pretežno mlađe. od 16-18 god. kako u pojedinačnim slučajevima tako i prema socijalnim ili nacionalnim grupama. Približno 40% ubistava u porodici počinele su žene. oni se na prostorima gde žive opredeljuju kao pripadnici pravoslavlja. Kod nas je visoka stopa kriminaliteta posebno delikata imovinskog karaktera u odnosu na stopu stanovništva izraženija kod Roma nego kod drugih naroda. Pravci kretanja droge su preko BALKANSKE RUTE.

tranzicionim procesima u društvu poremećenih vrednosti. protivpravnog ugrožavanja integriteta čoveka Page | 58 .dela. 11. menadžera i svega što podrazumeva moderni sektor jedne ekonomije. Kao svojevrstan oblik kriminalne ekonomije našla je mesto u povoljnim okolnostima velike ponude i potražnje na tržištu seksa.83. U svim razdobljima ona je na poseban način odslikavala osnovna svojstva društvene strukture.saobraćajna delikvencija. NASILJE predstavlja drsku i bezobzirnu primenu fizičke sile. 85. socijalnu slojevitost i bitne procese u društvu. U savremenim uslovima prostitucija predstavlja izraz naglašene komercijalizacije seksualnosti. 5. 10. ALKOHOLIZAM I KRIMINALITET 84.Pored nekih klasičnih oblika u lancu trgovine. 4. modnih revija. 6. Seksualnost je ukalkulisana u cenu mnogobrojnih industrijskih proizvoda.imovinski delikt. a pšosebno filmske i diskografske proizvodnje.ekološki kriminalitet.organizovani kriminalitet. a koje su kao takve sankcionisane krivičnim pravom. a najviše je b ilo u kriznim vremenima.PROSTITUCIJA I KRIMINALITET Pojam prostitucija potiče od latinske reči PROSTITUTIO što znači bludničenje. davanje tela za novac. odražavala protivrečnosti. Prostitucija je pokrenula pitanje „belog roblja“ kao fenomena za koji se smatralo da pripada istoriji.delikt nasilja.politički kriminalitet.kompjuterski kriminalitet. 2. 8. Prostitucija je pratila celokupnu istoriju. PODELA KRIMINALITETA: 1. kozmetike. a organizovanog kriminaliteta posebno. odnosno stavljanje tela na prodaju. POJAVNI OBLICI KRIMINALITETA KRIMINALITET u najopštijem smislu je skup društvenih pojava kojima se ugrožavaju univerzalne društvene vrednosti. prostitus „stajati na usluzi“. a da joj se ne bi moglo prigovoriti. koja je nezaobilazni deo društvene stvarnosti. KRIVIČNO DELO POSEDOVANJA U VRŠENJU PROSTITUCIJE I KRIVIČNO DELO PRIKAZIVANJE PORNOGRAFSKOG MATERIJALA I ISKORIŠĆAVANJE DECE ZA PORNOGRAFIJU. U TIPOLOŠKIM KLASIFIKACIJAMA kriminalnog ponašanja u naučnoj i stručnoj literaturi prisutni su veoma različiti pristupi. 3. NASILNIČKI KRIMINALITET-DELIKT NASILJA DELIKT NASILJA –svi oblici kriminaliteta su u određenom smislu akti nasilja. rad agencija. ekonomskim krizama. Ne postoji idealna fenomenološka klasifikacija. nastranosti i pornografije. 9. 86. najrazličitijih oblika trgovine.recidivizam-povratništvo u vršenju k.privredni kriminalitet. 7. U našem krivičnom zakonodavstvu ovi oblici postoje kao KRIVIČNA DELA: PODVOĐENJE I OMOGUĆAVANJE VRŠENJA POLNOG ODNOSA. ratovima. erotsko tržište osavremenjeno je kroz marketning.seksualna delikvencija.maloletnička delikvencija.

d) terorizam. čime se njegova suština svodi ili na krajnje uske ili veoma široke okvire. TEŠKA KVALIFIKOVANA UBISTVA su: ubistvo na surov ili podmukao način. tenor. Nasilje se manifestuje na ulici. c) privilegovano ubistvo. b) porodično nasilje. Nasilje se manifestuje na ulici. Ubistvo spada u najstarije ljudske grehove. u porodici. sportskim priredbama. delikti izvršeni primenom sile i nasilja. Često je nasilje sinonim za širok spektar pojmova kao što su zločin. TRADICIONALNI OBLICI NASILNIČKOG KRIMINALITETA VRSTA KRVNIH DELIKATA: a) a)obično ubistvo. na poslu. c) delikti protiv čovečnosti. Bitna obeležja nasilništva su sklonost ka iživljavanju i drskosti bez razumnog povoda. VRSTE NASILJA: a) krvni delikti. zloupotreba moći i slično. školskoj sredini i dr. b) teške telesne povrede. protivpravnog ugrožavanja integriteta čoveka i drugih javnih dobara i društvenih vrednosti. U ovu oblast spadaju svi oblici dela koja za posledicu imaju smrt ili telesne povrede. ubistvo službenog lica u vršenju službene dužnosti. Kod svih ubistava nasilje je dominantno sredstvo. ubistvo Page | 59 . ubistvo iz bezobzirne osvete. drugim javnim skupovima. KRVNI DELIKTI podrazumevaju sva dela uperena protiv fizičkog integriteta ličnosti. UBISTVO svakako spada u najteže krivično delo. na poslu i stadionima. prinuđavanje drugoga da trpi takvo ponašanje čime se teško vređa njegovo dostojanstvo ili ugrožava fizički integritet. ubistvo više lica. b) teško ubistvo. Teško ga je precizno definisati jer se pod nasiljem svrstavaju različiti sadržaji. 87. to je lišavanje života drugog lica ljudkom radnjom. Nasilje predstavlja drsku i bezobzirnu primenu fizičke sile. tortura. e) politička delikvencija. NATEŽI OBLICI KRVNIH DELIKATA SU: a) ubistva. u školskim sredinama u porodici.i drugih javnih dobara i društvenih vrednosti.

Najpotpuniju tipologiju ubica daju KLINIČKA ISTRAŽIVANJA a to su: normalni. osveta. ubistvo iz nehata. TIPOLOGIJA UBISTVA PREMA PSIHOLOŠKOM PROFILU: KRON je analizirao profil 142 ispitanika-osuđene ubice i razvrstao ih na pet kategorija-tipova. To su: NEUROTIČNI TIP : kojih ima 6. SIMULATIVNI TIP 12. poremećaja nastalih u porodičnim odnosima i slično. Oni u najvećem broju slučajeva ubijaju bliske rođake ili prijatelje. Neki oblici ove vrste nasilja povezani su sa drugim kriminalnim aktima kao na primer pljačkama.17%. pobude iz konfliktnih situacija sa okolinom. Za sve navedene profile karakteristično je da su kao deca bili zlostavljani od roditelja ili suseda. otmicama i dr. Tu su u pitanju kolektivni oblici nasilja i nalaze se pretežno u kriminološkim. NOVI OBLICI NASILNIČKOG KRIMINALITETA Novi oblici nasilničkog kriminaliteta su akti terorizma. sadistički. mentalno Page | 60 . histerični. aktima terorizma. Imaju najniži stepen obrazovanja u odnosu na ostale. prikrivanje nekog drugog k.3% . izrazite socijalne razlike i nedovoljnu organizovanost privrednog sistema. saobraćajnom delikvencijom. Krivična dela najčešće čine u alkoholisanom stanju. Zove se privilegovano zbog olakšavajućih okolnosti za učinioce ubistva. povučene. silovanjima. DEPRESIVNI PROFIL 23. zločini protiv čovečnosti i međunarodnog prava i porodično nasilje. Pretežno potiču iz razorenih i alkoholičarskih porodica. a njihove žrtve su poznanici. potiču iz problematičnih porodica.deteta ili trudne žene. ali i ljudi sa najvišim stepenom obrazovanja. osvetnički. rasprostranjenost društveno negativnih pojava i odsustvo sankcija i dr. ugrožavanjem ustavnog sistema. MOTIVI I UZROCI ubistva su različiti. U ovoj grupi najviše ima alkoholičara. psihotični.87%. Takođe su u većini sa nižim stepenom obrazovanja. depresivni. beskorisnost. šizofreni. skloni su ubistvu bliskih osoba i izuzetno su agresivni prema okolini. Uzroci ove vrste nasilja nastaju kao posledica ekonomskih i političkih kriza po Simeunoviću.94% tu su u pitanju socijalno izolovane osobe. Često su to i povratnici. To mogu biti: koristoljublje. Tu spadaju i oni koji imaju loša iskustva iz detinjstva i negativan odnos prema majci. 88.NORMALNI PROFIL 29. POJAM UBICE: LOMBROZOV TIP UBICE-rođeni ubica. tu je najveći broj ubica sa višom i visokom stručnom spremom. razbojničkim krađama. vrlo često iz seksualne ljubomore. to su oni koji nemaju samopouzdanje. Po njemu ti se uzroci svode na protivrečnost koje izviru iz nemogućnosti stvaranja izražavanja interesa velikih socijalnih grupa: nesposobnost organizovanja i sprovođenja vlasti. PRIVILEGOVANA UBISTVA su ubistvo na mah. PARANOIDNI TIP je uz normalni i najčešći 28. alkoholičarski. sociološkim i politikološkim tematikama. Ovde su u pitanju socijalno preosetljive osobe sa prikrivenom agresivnošću. dela. psihopatski. prijatelji i rodbina. ubistvo deteta pri rođenju-čedomorstvo. 68% uglavnom ne potiču iz razorenih porodica. kod kojih dominira pesimizam.

ubistvo kao pretežno afektivno impulsivna radnja i ubistvo kao pretežno psihotična radnja. Različiti su samo načini oblika nasilja. PORODIČNO NASILJE PORODIČNO NASILJE uvek je postojalo i bilo veoma rasprostranjeno u svim istorijskim vremenima. koja počinje depresivne i paranoidne osobe. c) sadističko iživljavanje nad žrtvom. Identičnu klasifikaciju sačinio je STAJGLEDER.zaostali. kulturama i društvima. posebno po žene i decu. deca ubice. psihički ili fizički vidovi nasilja ili njihova kombinacija. d) motivi uglavnom psihološki. pasivno-agresivni tip. koje vide sebe kao misionare ili heroje. tip sa organski moždanim poremećajima. socijalnog statusa. b) seksualno. Jedna od definicija FBI glasi da serijska ubistva podrazumevaju četiri ili više žrtava. e) ekonomsko. POD PORODIČNIM NASILJEM na osnovu tipa i motiva korišćenih sredstava možemo smatrati: a) fizičko-udaranje i plemlaćivanje. polako ubija) Kriterijumi za klasifikaciju nekoga kao serijskog ubice su prema mišljenju EGERA: a) da je izvršio minimum 3-4 ubistva sa izvesnim vremenskim pauzama između pojedinačnih slučajeva. f) žrtve su obično rizične i ranjive grupe. d) psiholosko. seksualni tip. bilo da su to verbalni. obrazovan ja. c) verbalno. Nasilje u porodici smatra se jednim od najtežih oblika kršenja ljudskih prava. e) da žrtve za ubicu imaju simboličan značaj. Nasilnici u porodici su lica svih društvenih slojeva. Uvek je imalo ozbiljne posledice . b) da su ubica i žrtve do delikta jedni drugima nepoznati. KAPAMADŽIJA je tipologiju ubica odredio prema vrstama ubistava deleći ih na: ubistvo kao pretežno voljna radnja. Page | 61 . a ne materijalni. besno kažnjavajući svet kojeg se boje ili ga mrze. SERIJSKI UBICA-HOMOCIDOMAN (razmak između ubistva .

Psihičko nasilje je poseban aspekt i izražava se u svesnom stvaranju atmosfere straha koja je deo nasilja. Psihijatrijski poremećaji-psihoze. Nasilje poćinje verbalnim konfliktima i fizičkim zlostavljanjem. koji diktira način komunikacije i odnosa. Osnovni motiv kod porodičnog nasilja je sticanje i zadržavanje kontrole nad porodičnom zajednicom ili pojedinim njenim članovima. U našem krivičnom zakonu delo pod nazivom nasilje u porodici u osnovi ima tri teža oblika.Većina žrtava polazeći od stereotipa tradicije nasilje je prihvatilo kao nametnutu ulogu. Oni su naučeni da je zlostavljanje „zasluženo“ i očekovano. Kod pojedinih porodica sa neusklađenim odnosima koje imaju dobru komunikaciju sa okolinom za poremećaje u njoj se sazna tek kada nastanu tragične posledice. među njenim članovima. s tim što su izraženiji slučajevi autoagresije. Uzroci nasilja u porodici mogu se naći i u socijalnim sredinama. U takvim situacijama porodični sistem se adaptira na asocijalno ponašanje člana. Dobrim delom porodično nasilje je posledica porodične patologije. Predstava da je dom sigurno mesto i da je intimnost doma nedodirljiva ponekada dom čini „utočištem“ zla i patologije. Različito vrednovanje statusa muškaraca i žena.status manje vrednosti.f) strukturalno (ograničavanje sobode kretanja. koje mogu da se završe ubistvom. posebno kod čedomorstva. Alternativa u ponašanju porodice sa takvim članom je ili tolerancijatrpljenje nasilja. Tradicija i prenošenje „kulturnih obrazaca“ doprineli su da porodično nasilje u društvu ima visok stepen tolerancije u društvenoj reakciji. opasno oruđe ili sredstvo podobno. gde vladaju nezaposlenost. Osnovni oblik odnosi se na povrdu i ugrožavanje telesnog i duševnog integriteta člana porodice ili ozbiljnu pretnju da će se napasti na život i telo. ili pribegavanje nasiljem prema njemu. pa i u samoj zakonodavnoj sferi. lična zavist i statusno stanje dominacije i podređenosti. UZROCI PORODIČNOG NASILJA SU: NASILJE PREMA DECI. roditelja i dece uticalo je na osećanje bespomoćnosti i zavisnosti jednih prema drugima pa i na nužnost tolerancije nasilja. vremenom dolazi so ozbiljnih povreda. kontaktiranja i sl): g) duhovno. Ljudi retko reaguju na konflikte unutar porodice iako se za slučajeve nasilja zna duže vreme. starijeg i mlađeg. BRAČNO NASILJE koje može biti lično. To može biti posledica patrijarhalnosti društva i neravnopravne raspodele moći-fizičke i statusne. DELIKTI PROTIV ČOVEČNOSTI Page | 62 . posebno siromašnim. srtukturalno. često ugrožavaju fizički integritet članova porodice . socijalna i egzistencijalna nesigurnost. Uočena je povezanost između zaposlenosti i socio-ekonomskog položaja muškaraca i nasilja u porodici. psihopatološkim i kulturno-istorijskim činiocima. Teži oblici postoje ukoliko je pri izvršenju osnovnog oblika korišćeno oružje. Većina zakonodavstava nije ovu sferu regulisalo zakonima pa je ona prepuštena oštećenoj osobi da vodi privatni postupak po predlogu tužioca. psihičkih poremećaja. nepoštovanje i slično. Uzroci porodičnog nasilja u najčešćim slučajevima su u kombinaciji sa socijalnim. alkoholizma ili nekih situacionih okolnosti.

Po obimu to su najbrojnija vrsta krivičnih dela i vid delikvencije gde postoji najveći stepen Page | 63 . verskih. civilno stanovništvo. uništavanje. rasna ili verska grupa ubistvima. genocid je proglašen međunarodnim deliktom. ratni zločini. a sve pod formom „koletaralne štete“ postalo je česta pojava.delikti su vrsta krivičnih dela kojima se ugrožavaju imovinska prava građana i drugih pravnih subjekata. DIREKTNI NAREDBODAVCI su osobe iz srednjeg i visokog vojnog komandnog kadra. Ovi delikti spadaju u vrstu klasičnog kriminaliteta. zlostavljanja. kao i ratnih zarobljenika. Zatim su tu i ubistva protivnika na i van bojnog polja.Delikti protiv čovečnosti i međunarodnig prava podrazumevaju skup krivičnih dela čiji je opšti zaštitni objekt nacionalna. Suština delikta sastoji se u nameri da se potpuno ili delimično uništi neka nacionalna. Prema KONVENCIJI O GENOCIDU koju su donele UN 1948 godine. 89. istorijskim. podstiču direktne izvršioce na zločin. ubistva zarobljenika i bolesnika. odvođenje u koncentracione logore. INDIREKTNI NAREDBODAVCI su najčešće najviši politički. njegovom planiranju i započinjanjuagresiji. nanošenje patnji i dr. rasna ili verska grupa. državni i nacionalni lideri koji svesno. prema kulturnim. ZLOČINI PROTIV MIRA sastoje se u pripremanju rata. Nasilje u tim deliktima podrazumeva: ubistva. zločini genocida. koji neposredno naređuju izvršavanje dela ratnih zločina i zločina genocida. gde spadaju: direktni i indirektni naredbodavci. zločini protiv humanitornog prava. prisiljavanje na prinudni rad. To je poseban tip kriminalne ličnosti. protiv ranjenika i bolesnika. RATNI ZLOČINI Ratni zločini su teški oblici povrede međunarodnog ratnog prava i pravila vođenja rata. etničkih ili rasnih grupa. zdravstvenimi drugim civilnim objektima ukoliko ne služe u ratne svrhe. DELIKTI GENOCIDA predstavljaju sistematsko uništavanje nacionalnih. istrebljivanje. fer ratovanja i poštovanja običaja ratnih pravila. etničko čišćenje i slično. telesni integritet i slobode građana. prisilno raseljenje. Njima su obuhvaćni nehumani postupci i zločini za vreme rata prema civilnom stanovništvu. MEĐUNARODNA KLASIFIKACIJA ZLOČINA PROTIV ČOVEČNOSTI Međunarodna klasifikacija zločina protiv čovečnosti podrazumeva : zločin protiv mira. ZLOČINI PROTIV HUMANITORNOG PRAVA : najvažnija odlika protiv savremenih ratova je odbacivanje principa viteštva. IMOVINSKI KRIMINALITET Imovinski-kriminalitet . teškim narušavanjem fizičkog ili duševnog zdravlja ili nanošenje patnje prinudnim raseljavanjem ili istrebljenjem ljudi. kažnjavanje. Izvršioci krivičnih dela protiv čovečnosti podvode se pod opšti naziv RATNI ZLOČINCI. kolektivno zastrašivanje. etnička.

IMOVINSKE KRIMINALITETE (DELIKT) možemo razvrstati na: KLASIČNE DELIKTE. a u blažim vidovima. u zatvorenim prostorima. Podela se zasniva na anatomskoj i psihičkoj razvijenosti. obijanjem. divljač. PREVARNE DELIKTE. iznuda i ucena.profesionalizacije. na poseban drzak i opasan način. ali u razvoju nisu dostigla stadijum punoletstva. Od odraslih se razlikuje po stepenu emocionalne i intelektualne zrelosti. i slično. odnosno mentalnoj zrelosti određene strukture maloletničke populacije i usklađenosti njihovog odnosa u pogledu usvajanja i poštovanja pravnih. Sa obzirom na vrednost vreme i način izvršenja može biti: sitna krađa. SAOBRAĆAJNI KRIMINALITET 91. DELIKTE BEZ MOTIVA I KORISTOLJUBLJA. U slučajevima lakših dela koja su posledica težih vidova vaspitne zapuštenosti izriču se zavodske-vaspitne mere. IMOVINSKI DELIKTI FIZIČKOG NASILJA –u ove delikte spadaju najteži oblici ove vrste krivičnog dela kod kojih su fizička sila i pretnja prema žrtvi osnov metoda i sredstava izvršenja delikta. KLASIČNI IMOVINSKI DELIKTI u njih spadaju sve vrste krađa i drugi oblici nezakonitih prisvajanja tuđe pokretne i nepokretne imovine. SITNA KRAĐA predstavlja krivično delo gde je predmet prisvajanja stvar male vrednosti. za vreme elementarne nepogode. Za izuzetno teške krivične prestupe mogu se izreći kazne maloletničkog zatvora. ako su krađom ugrožena neka opšta društvena dobra-šume. koja se više ne smatra decom. RAZBOJNIŠTVO PODRAZUMEVA oduzimanje i prisvajanje tuđe pokretne stvari primenom grube sile ili ozbiljne pretnje na život i telo. Maloletnici se razvrstavaju u kategorije mlađih-osobe između 14-16 godina života i strarijih maloletnika –osobe između 16 i 18-te godine života. MALOLETNIČKA DELIKVENCIJA Maloletnička delikvencija je pojava socijalno neprilagođenog ponašanja posebne populacione strukture stanovništva. Najčešće krađe događaju se po tržnim centrima.. Page | 64 . svesnosti postupaka o idgovornosti za svoje ponašanje. krađa. Sankcije za maloletne delikvente se razlikuju od onih koje su predviđene za odrasle osobe. su u najvećem delu povratnici oko 30%. obična krađa. ako je u sprezi sa oprganizovanim kriminalom. kada je ukradeno dobro veće vrednosti. a po načinu izvršenja spadaju u đepne krađe. kada je uzrok delikventne orijentacije nepromišljenost i blaži oblici vaspitne zapuštenosti-disciplinske mere i mere pojačanog nadzora. TEŠKA KRAĐA podrazumeva krađu koja je izvršena provaljivanjem. saobračajnim sredstvima. Tu spadaju razbojništva. Izvršioci ovih krivičnih dela. teška krađa i razbojnička krađa. moralnih i društvenih normi. 90. posle silovanja. Maloletnik je osoba posebne uzrasne kategorije i biopsihičkih osobina. ribe.

U nekom oblastima kriminaliteta maloletnici skoro da ne učestvuju posebno kada je u pitanju politički kriminilatit. kao i starije i bespomoćne osobe. Takve grupe su isključivo karakteristične za gradske sredine i za dokon način života-previše slobodnog vremena. U maloletničkim bandama članstvo je obično ono je etničkog. na primer na sportskim takmičenjima. POLUORGANIZOVANOM NASILJU skloniji su mlađi maloletnici aktima zastarsivanja. koje je samo sebi cilj.najviše dela karađe. otimanju stvari.ORGANIZOVANO NASILJE maloletnika sprovodi se u maloletničkim bandama. huligani. a prilikom izvršenja krađa iz robnih kuća. rasnog Page | 65 . delikventi. Kolektivni kriminalitet je prisutniji nego kod odraslih. realizacije. i taj procenat u ukupnom maloletničkom kriminalitetu je oko 50%. kolektivni duh. individualnih ciljeva kroz grupno ponašanje. maloletni kriminalci. Oni su prouzrokovani faktorima neiskustva. U grupi se stiče ugled i prestiž i ispoljavaju se specifični oblici solidarnosti –prijateljstvo. kao i u sredinama gde žive. teške krađe maloletnice su vršile najčešće obijanjem. Kriminalitet je NAJTEŽI OBLIK MALOLETNIČKOG PRESTUPNIŠTVA. maloletnici nasilje na ulici prenose kao model ponašanja iz porodične sredine. SPONTANO NASILJE se javlja u formi izazivanja nereda i organizovane primene nasilja. Žrtve su slabiji i hendikepirani pojedinci koje maltretira grupa. ali i posebne psihostrukture. sitnim krađama. Članovi se odabiraju i primaju u grupu ukoliko su spremni da prihvate posebna pravila ponašanja i sisteme vrednosti delikventne grupe. fizički i seksualno. ali ima i zemalja u kojima je ta zastupljenost skoro do polovine ukupne pojave. reketiranja učenika. U našoj zemlji je izražen kriminalitet maloletnica oko 93 % izvršenih krivičnih dela. Udeo maloletničke delikvencije u kriminalitetu uopšte razlikuje se od zemlje do zemlje. ali i po obimnosti u pojedinim njegovim oblicima. Prilikom izvršenja krivičnog dela krađe i sitne krađe iz stanova i kuća. na ulici. solidarnost i zajedničko ubeđenje u realizaciji kriminalnih ciljeva. Karakterističan je po tome što je znatno zastupljen u kriminalitetu. prilikom krađa u prostorijama škole ispoljile su drskost i bezobzirnost. Maloletnici najčešće vrše IMOVINSKE DELIKTE. samoposluga i prodavnica koristile su nepažnju prodavaca. pomoću lukavstva i upotrebom fizičke sile vršile su krivična dela razbojničke krađe i razbojništva. koncertima i drugim vidovima javnih manifestacija. utiče na formiranje stavova i pravila discipline. koristeći nađene predmete na mestu izvršenja krivičnog dela. Ove grupe zlostavljaju svoje vršnjake u školskim dvorištima. neposrednim sukobima-tučama. Druga pojava po zastupljenosti su SAOBRAĆAJNI DELIKTI MALOLETNIKA. MALOLETNIČKE BANDE predstavljaju poseban vid prestupničkog ponašanja koji je karakterističan po specifičnom sistemu vrednosti –organizacije. posrnula deca.Za maloletne delikvente najčešće se upotrebljavaju pojmovi: vaspitno zapuštena omladina. gde su i sami bili zlostavljani psihički. Na čelu organizacije nalazi se vođa koji neformalnoj grupi obezbeđuje jedinstvo. Pretežno se kreće oko 20-25%. maloletne prestupnice su najčešće koristile ranije uspostavljen odnos prijateljstva i poznanstva sa žrtvom. dela protiv službene dužnosti i krivična dela privrednog kriminaliteta. siledžije i slično.Treća kategorija su seksualni delikti posebno krivična dela silovanja. a najviše su krivična dela krađe i sitne krađe. U novije vreme je za maloletnički kriminilatit karakterističan povećan broj DELIKTA NASILJA i pojedinačnog i kolektivnog.

jedne i druge populacije dve trećine potiče sa sela. ali da od ukupnog broja povratnika. PROFESIONALNE DELIKVENTE I DELIKVENTE PO TENDENCIJI. odanost i poštovanje bandi je obavezno. bilo da su u pitanju Page | 66 . 92. Delikventi iz navike su recidivisti asocijalne prirode kod kojih se postepenim ponavljanjem prestupničkog ponašanja stvara kriminalna navika. nedovoljno ili nepotpuno obrazovanje i nezaposlenost. 93. Maloletnici povratnici se u više od dve trećine slučajeva pojavljuju u delovima protiv imovine vršeći dela krađe i teške krađe. rana i dugotrajna maloletnička kriminalna karijera samo su neki od njihovih bitnih socijalnih obeležja. socijalno su neprilagođeni. a takvi stavovi nalaze osnov i u statističkim podacima na regionalnim nivoima analize delikata u seoskim i gradskim. tako i porodice izvršioca. kao i u tradicionalno patrijarhalnim i građanskim sredinama. dok se socijalni faktori pojavljuju samo u izboru pogodnih uslova da se realizuju motivi i ciljevi njihove moralne izopačenosti. ali i ozbiljna potencijalna-osvetnička reakcija porodice žrtve. Kod imovinskih delikata recidivizam je posledica profesionalne orijentacije i koristoljubive sklonosti. prostor delovanja je pod kontrolom bande. Zato se i smatra da je recidivizam u ovoj oblasti samo posledica jer realno ne postoje svrsishodni. Tipologija delikvenata recidivista moguća je po kriminološkim kriterijumima vrste delikata u kojima se najčešće pojavljuju i deli se na: DELIKVENTE IZ NAVIKE. RECIDIVIZAM Recidivizam je povratništvo. Recidivizam je poznat po specifičnosti faktora i tu dominiraju subjektivni činioci. Seksualna delikvencija je pretežno urbani fenomen. emocionalno nestabilni. U ukupnom povratništvu recidivizam maloletnika posmatra se kao posebno aktuelna pojava jer se u ovoj populacionoj strukturi odvija proces sazrevanja i stvaranja navika kriminalnog ponašanja. Oni se kriminalno odaju još u ranoj mladosti. pre svega uzroci vezani za ličnost izvršioca. Prilikom prijema novih članova obično se postupak odvija po nekom ritualu. TIPOLOGIJA RECIDIVISTA Istraživanja su pokazalana na to da polovina ili dve trećine povratnika živi u gradu. a kod seksualnih delikata uzročnost je pre svega u psihopatološkoj strukturi ličnosti. U seoskim i patrijarhalnim sredinama reakcija društva nije samo pravna.i socijalnog porekla i potiču iz dezorganizovanih porodica iz prigradskih naselja. psihopatske prirode-nesposobni za socijalizaciju. Pored imovinskih delikata i seksualni delikti spadaju u vrstu prestupništva sa najvećim procentom recidivizma. Njihova bitna socijalna obeležja su: većina je živela u nepovoljnim porodičnim prilikama i odnosima u porodici. adekvatni pravni mehanizmi za njihovo sprečavanje i suzbijanje. prosečne ili ispodprosečne inteligencije i nižeg nivoa obrazovanja i niskog praga frustracione tolerancije. već i običajna jer je prisutna snažna moralna osuda kako sredine. Delikventi po tendenciji ili delikventi iz strasti su osobe čija je kriminalna karijera više uzrokovana subjektivnim činiocima ličnosti nego socijalnim faktorima.

c) Kod krivičnih dela osnovni princip odgovornosti je subjektivna odgovornost. dela. a kod privrednih prestupa i fizička i pravna lica. sa štetnim posledicama po privrednu organizaciju ili društvenu zajednicu. prestupi i prekršaji. U pitanju je veoma masovna društvena pojava povrede pravila o privrednom ili finansijskom poslovanju od strane pravnog ili odgovornog lica. KRIMINOLOŠKE I SOCIOLOŠKE DEFINICIJE PRIVREDNI KRIMINALITET DEFINIŠU nešto šire. Začetnik normativističkog shvatanja je ALZBERG . DOK U UŽEM SMISLU podrazumeva samo krivičnopravne privredne i finansijske delikte. koja kod prve kategorije nije uvek izražena. U ŠIREM SMISLU privredni kriminalitet podrazumeva delikvenciju fizičkih i pravnih lica u oblasti finansijskog pravnog posovanja –k. odnosno izbora vršenja krivičnih dela kao profesije. Page | 67 . lečenja i posebne terapeutske mere u zatvorenim tipovima ustanove. POJAM I KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA Privredni kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava koji je uslovljen povredama propisa u privrednom i finansijskom poslovanju. a ekonomski posebnim oblikom. dela. smatrajući privredni kriminalitet širim pojmom. uključujući u taj pojam. 94. Mere izricanja kazne kod ovog tipa prestupništva najčešće su mere bezbednosti čuvanja. zanimanja i motivom koristoljubive prirode. Najčešće su krivičnopravne definicije i one suštinu pojama svode na normativističko shvatanje. a kod privrednih prestupa za odgovornost je dovoljna samo pravna odgovornost prestupa. ali sa posebnostima racionalne kriminalne orijentacije. a isključuje prestupe i prekršaje. psihološkog ili psihopatološkog karaktera. PIHLER razlikuje ekonomski i privredni kriminalitet. pored k. Profesionalni delikventi su izvršioci krivičnih dela koji su po nekim osobinama slični povratnicima iz prve kategorije. delikte protiv službene dužnosti i imovinska k. Pihler pod privrednim kriminalitetom podrazumeva: pojave ekonomskog kriminaliteta. dela i privredne prestupe i prekršaje u funkcionisanju sistema. PRIVREDNI PRESTUPI SU neki blaži vidovi privredne delikvencije.faktori poremećaja biološkog. RAZLIKE IZMEĐU KRIVIČNIH DELA I PRIVREDNIH PRESTUPA SU TROJAKE: a) Stepen društvene opasnosti privrednih prestupa je manji. koji koristi termin privredno krivično pravo. nego kod krivičnih dela: b) Kod krivičnih dela odgovorna su samo fizička lica.

UZROCI I VRSTE PRIVREDNOG KRIMINALITETA Uzroci privrednog kriminaliteta su raznovrsni. SANKCIJE ZA PRIVREDNE PRESTUPE SU KAZNE I ZAŠTITNE MERE. transport i špedicija.fakture. ovlašćenja i moći na različitim nivoima nosilaca ovlašćenja i kontrolnih funkcija. Kazne su u principu novčane. na pr: naturalni. To se posebno odnosi na prestupe i prekršaje u carinskom i deviznom režimu. novčani u vidu falsifikovanja. završni računi i dr. OPŠTE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA SU: a) Složenost i dinamičnost pojavnih oblika. e) Dela se vrše kontinuirano i planski. f) Većina krivičnog dela se izvršava u nekom obliku saučesništva tj. k) Najčešći izvršioci su službena i odgovorna lica u privrednom i finansijskom poslovanju. h) Ovim oblikom kriminaliteta ugrožene su brojne privrdne oblasti. j) Najčešća dokazna sredstva su dokumenti. bankarski sistem i dr. računi. trgovina. u vidu materijalnog predmeta. a neki od njih zauzimaju posebnu pažnju: TRANZICIONI FAKTORI. a zaštitne mere se najčešće sprovode na oduzimanju protivpravne koristi. kod invensticionih ulaganja. izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa. stvari ili roba u vlasništvu. 95. g) U objekte i sredstva koja koristi privredni kriminalitet spadaju različiti oblici imovine. skladišna delatnost. i) Izuzetno visoka tamna brojka kriminaliteta. organizovano. gotovinskih ili bezgotovinskih plaćanja u prometu. posebno: proizvodnja.NAJČEŠĆI OBLICI PRIVREDNIH PRESTUPA SU dela nezakonitog ostvarivanja prihoda i privilegija. finansije. platni promet. zloupotrebe poverenja i slično. izvodi. PROFITNI CILJ I DRUŠTVENA TOLERANCIJA. b) Koristoljublje kao motiv. d) Pretežnost profesionalne orijentacije. NETRANSPARENTNOST GLOBALNIH PROCESA PRIVATIZACIJE. korišćenje prava. c) Specijalizacija izvršilaca. Page | 68 .

kriminalne elite. ili kako ju je SADERLEND definisao kao kriminalitet „belih okovratnika“. SADERLED pod ovim pojmom podrazumeva: kriminalitet u oblastima privrednog poslovanja. bankarstva. poreske utaje i slično. nenamenskog trošenja sredstava. Ovde su u pitanju specifične oblasti delikvencije u privredi. kao i medicinsko osoblje. železnice i trgovine. 97. izvršioci ovih dela su relativno vanzakonski pošteđeni odgovornosti. Koreni kriminaliteta „belog okovratnika“ sežu u oblasti privrednih korupcija. državnih i finansijskih poslova. neposrednim ili posrednim podmićivanjem državnih činovnika. DELIKTI KORUPCIJE –KORUPCIJSKI DELIKTI Page | 69 . podmićivanje poslovnih partnera. jer se velikim transakcijama utaja poreza.osiguranja. direktnim i indirektnim oblicima korupcije nanose znatno veće štete nego klasičnim oblicima kriminaliteta. a radi osiguranja povoljnih poslovnih aranžmana. poslovnih. policijske i carinske organe. Smatra se da je ova pojava rasprostranjena u svakom društvu i da su njeni stvarni uticaji na društvo veći nego što se takva dela otkrivaju i presuđuju.VRSTE PRIVREDNOG KRIMINALITETA SU: a) Delikti zloupotrebe moći –položaja i ovlašćenja. Ova vrsta delikvencije tretira se posebno teškom. Zbog društvenog uticaja i pozicije. Najčešće se vezuje za državne institucije: inspekcijske ili poreske službe. 96. Ovaj oblik kriminaliteta OBUHVATA SKORO SVE OBLASTI I PROFESIJE JAVNOG ŽIVOTA. b) Delikti finansijskih prevara. lažnog iskazivanja finansijskog stanja i poslovanja pojedinih korporacija. ovlašćenja kontrole i izvršenja službenih. lažnog reklamiranja robe. čije se pojave najčešće ispoljavaju u mahimacijama u vezi sa kupoprodajom raznij akcija. U nekim procenama u razvijenim zemljama štete od ove vrste kriminaliteta kreću se i na desetine milijardi dolara godišnje. c) Kriminalitet „belog okovratnika“ i delikt korupcije i d) Delikti krijumčarenja i nedozvoljene trgovine. pronevere. poslovnim i vladajućim strukturama i vezanost za neku vrstu zanimanja u čijoj nadležnosti su diskrecione odluke.KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA U okviru privrednog kriminaliteta izdiferencirala se posebna vrsta profesionalnog kriminaliteta viših društvenih slojeva tzv.

trgovina ljudima i delovima ljudskog tela. umetničkih dela. Korupcija predstavlja zloupotrebu moći koju ima određena funkcija. diskrecionim ovlašćenjima u pogledu prispelih ponuda i uslova plaćanja. Ukoliko sukob interesa nije pod odgovarajućom kontrolom on dovodi do toga da funkcioneri –državni i privredni mogu da donesu samostalno odluke na osnovu diskrecionih ovlašćenja i bez uvida javnosti. retkim i zaštićenim životinjama i biljkama. Krijumčarenje i nedozvoljena trgovina omogućava u uslovima brze komunikacije i mogućnosti prikrivenih transakcija međunarodnih kriminalnih organizacija ostvaruju velike sume novca i drugih vrednosti stečenih na prodaji razne vrste roba: narkotika. pa ne čudi zloupotreba službenog položaja i ovlašćenja. koja se društvenog ili državnog vlasništva privatizuje u kratkim vremenskim intervalima. pravna procedura je bez jasnih pravila. Većina definicija korupcija svodi se na “zloupotrebe javnih ovlašćenja. Mnogi “biznismeni” u toku predizbornih kampanja koriste da pod vidom legalnih donacija potkupljuju političare. 98. izbegavaju se javni tenderi. Kod privatizacije u zemljama tranzicije do korupcije najčešće dolazi zbog pravnog sistema u kome imovinska prava nisu potpuno uređena. partijski ili porodični interesi iznad opšteg. koji su sa pozicija vlasti dužni da takve usluge adekvatno nadoknade. ali predstavlja i globalni fenomen posebno kada ima oblike organizovanog kriminaliteta. radon mesto ili položaj u društvenoj ili privrednoj hijerarhiji radi nezakonitog sticanja materijalnog bogatstva ili statusa.Delikti korupcije imaju najtešnju vezu sa kriminalitetom “belog okovratnika”. U tim slučajevima lako preovladaju lični. Plodno tlo za korupciju je i područje političkog odlučivanja. alkoholnih pica. zbog birokratskih centara moći koji mogu uticati na process promene vlasničkih prava nad imovinom i poziciji pojedinaca i grupa da u procesu alokacije mogu nelegalno izmeštati iz državnog i društvenog u privatno vlasništvo. Ovakvi primeri iz političke prakse zapadnoevropskih i severnoameričkih podrućja skoro da su redovna praksa političkih skandala i afera. posebno je izražena u društvima koja su organizovana na totalitarnim principima vlasti I zemljama tranzicije gde su ključne odlike u nadležnosti grupe ljudi ili pojedinaca. Sukob interesa ili gomilanje funkcija takođe predstavljaju poseban kadrovski problem. nuklearnih tehnologija. odnosno potkupljivanje političkih partija i njihovih lidera u predizbornim aktivnostima. plemenitih metala i dijamanata. oružja. kao i politička statusna pozicija za sebe ili drugo-fizičko ili pravno lice. ekološki opasnog otpada i sirovina. U našem krivičnom zakonodavstvu pod pojmom nedozvoljene trgovine podrazumevamo svaku Page | 70 . U zemljama tranzicije posebno pogodno tlo za korupciju čine faktori u procesu privatizacije velikog broja preduzeća I imovine znatne vrednosti. preuzimaju se transakcije od strane centara moći izbegavanjem konkurentskih procedura. KRIJUMČARENJE I ILEGALNA TRGOVINA Krijumčarenje i ilegalna trgovina potiču od izraza kojim se označava pojava tzv. političke I ekonomske-finasijske moći kako bi se na ilegalan način stekla materijalna dobit. odlika je svakog društva. Pojava je vezana prvenstveno za nacionalne okvire privrednog prestupništva. Krijumčarenje je pojam kojim se označava nedozvoljena trgovina u prekograničnom prometu. Korupcija je globalni fenomen. bez adekvatnog pravnog regulisanja. sive ekonomije. To podrazumeva direktnu prodaju preduzeća bez tržišne procedure.

razvoj internet tehnike i slično. 99. trgovina retkim biljkama I životinjama. profit kao cilj. trgovina ljudima. carina. mnoštvo raznovrsnih oblika. trgovina kulturnim dobrima. POJAM I OBELEŽJA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA Organizovani kriminalitet je vrsta delikvencije “privrednog tipa” i tipologija kriminalnih pojava vezana je za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija. trgovina oružjem i nuklearnim materijalom. transnacionalni karakter. Uosnovi oni se svi svode na neplaćanje ili plaćanje u smanjenom obimu poreza. nasilje kao metod. bavljenje trgovinom ili posredovanjem u trgovini I zastupanje domaćih organizacija u prometu roba i usluga. infiltriranje u državne i privredne strukture. veza sa organima vlasti i drugim institucijama. društvene dezorganizacije i pojava “ sive ekonomije”. Osnovni oblici organizovanog kriminaliteta su: trgovina narkoticima. terorizam.protivzakonitu aktivnost koja je usmerena ka sticanju ekonomske koristi kojom se nanosi finansijska I druga šteta pre svega državi I onim subjektima koji posluju u skladu sa propisima. UZROCI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA Mogu se podeliti na nacionalne i međunarodne. 100. profesionalizam kao karakteristika. kompjuterski kriminalitet. organizovana kocaka i dr. mrežna struktura. OSTALI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: krijumčarenje vozila. odsustva i tolerancija kontrole prekograničnog prometa i nedovoljno bezbedan razvoj internacionalne. lažno deklarisanje robe u cilju izbegavanja plaćanja propisanih dažbina. Najvažnije karakteristike organizovanog kriminaliteta su: da je to kriminalna organizacija-kriminalni sindikati. Međunarodni faktori uticaja pogoduju razvoju organizovanog kriminaliteta kroz procese globalizacije. kao I doprinosa koje prate isplate zarada zaposlenih. ekološki kriminalitet. Page | 71 . akciza. krijumčarenje nafte i naftnih derivate. posebnosti u formama kriminalnog organizovanja i dr. neažurno i netačno vođenje evidencije o prometu robe i slično. pomorska piraterija. prodaja robe bez isprava o nabavci. izbegavanje uplate pazara na žiro račun i prebacivanje gotovine u sive tokove. POJAVNI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: OSNOVNI I OSTALI OBLICI. izražena društvena opasnost. Najkarakterističniji pojavni oblici su: prodaja robe lošijeg kvaliteta od propisanog. Nedozvoljena trgovina se smatra PREVARNIM oblikom kriminaliteta. posebno finansijske kontrole.Tu spadaju: nabavke robe ili drugih predmeta. korišćenje neispravnih i nežigosanih merila radi zakidanja na meri. reket. U nerazvijenim zemljama i zemljama u tranziciji uzroci su u raznim oblicima anomičnih stanja. hijerarhijaodgovornost i subordinacija. fleksibilnost u radu. izdvajanje rukovodnih od operativnih delova sistema. krijumčarenje cigareta. pranje novca. korupcija.

složena mrežna struktura delova i hijerarhijski uspostavljene organizacione prirode koja je organizovana da zaštiti članove. kriminalna organizacija. ali sa jezgrom homogenih etičkih skupina kakve su trijade i jakuze. koji su despotski vladali nad terorizovanim seljaštvom. organizovane kocke i prostitucije. vodi poreklo sa Sicilije još iz vremena bezvlašća koje je usledilo nakon Napoleonove okupacije Južne Italije. sa izvesnom raznovrsnošću zakonitih i nelegalnih aktivnosti.ODLIKE KRIMINALNIH STRUKTURA I KARAKTERISTIKE Opšte odlike struktura i karakteristike kriminalnih organizacija su: da imaju visok stepen društvene opasnosti obzirom da su masovne. dinamičnost u funkcionisanju sistemom. kao tajna organizacija kriminalaca među italijanskim imigrantima. falsifikovanjem novca. 101. organizovana kriminalna grupa. TREĆI TIP SU ORGANIZACIJE ČIJA SE DELATNOST ODRAŽAVA NA MEĐUNARODNOM PLANU. Takve organizacije nisu stalne i nemaju stroge forme organizovanja. veliki spektar kriminalnih aktivnosti. reketiranjem i sl. kao i za poslove ilegalne trgovine narkotika. U KRIMINOLOŠKOM SMISLU OBLICI KRIMINALNOG ORGANIZOVANJA SU: kriminalna grupa. ČETVRTOJ GRUPI PRIPADAJU INTERNACIONALNE TERORISTIČKE ORGANIZACIJE. a zatim za kontrolu reketa. nacionalnih i internacionalnih kriminalnih kapaciteta sa sposobnošću sigurnog transfera kriminalnog profila u legalne tokove finansijskog poslovanja. imaju transnacionalni karakter sa velikim brojem učesnika i jakim stepenom unutrašnjih veza. visoku stopu kriminalne dobiti i teške oblike nasilja i korupcije najviših državnih struktura. U prvim decenijama ovog veka mafija je proširila svoju delatnost u SAD.VRSTE KRIMINALNIH ORGANIZACIJA I GRUPA? Prema stepenu unutrašnje čvrstine i načina delovanja organizovanog kriminaliteta. iznuđivanjem. razbojništva. prvobitno za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom. Bave se krađama automonila. Page | 72 . INTERPOL izdvaja četiri tipa kriminalnih organizacija: PRVI JE TRADICIONALNI i njega čine mafijaške organizacije po principu hijerarhije sa strogim unutrašnjim pravima života i normi ponašanja. unutrašnja disciplina zasnovana na internim sankcijama. mafija kao najviši stepen organizacije. poslovne solidarnosti i zajedničkih kriminalnih ciljeva. imaju prostorno delovanje. Drugi tip su takozvane PROFESIONALNE ORGANIZACIJE specijalizovanih članova sa ciljem ispunjavanja određenih zločinačkih aktivnosti. U tom periodu stanje bezakonja navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojom zemljom energičnim siledžijama. grupnih. 102. postoji profesionalizacija metoda rada –korišćenje savremenih tehnoloških sredstava I specijalističkih ekipa uz kombinaciju individualnih. MAFIJA I MAFIJAŠKE ORGANIZACIJE Mafija je transnacionalna kriminalna organizacija.

Moderni bos je biznismen. a ne pištoljem. KINENSKA MAFIJA. Prve mafijaške organizacije nastale su na Siciliji u 19-om veku i to KOZA NOSTRA-NAŠA STVAR. finansijski je obrazovan kako da brzo investira i oplodi novac. „zavet ćutanja“. kreće se po mnogim svetskim metropoloma. sa izmenama i dopunama:  dva kumulativna uslova: da bi se neki delikt smatrao organizovanim kriminalitetom potrebno je: 1. direktor. čiji je cilj vršenje teških k. izvorne sposobnosti posedovanja „moći zastrašivanja“. Mafija poseduje poziciju monopola. Mnogo je obrazovaniji i kulturniji živi „na visokoj nozi“. 103.Mafijašku organizaciju od jednostavnog kriminalnog udruženja razlikuje statusni položaj. ubistvom se koristi tek kada iscrpi sva druga sredstva do cilja. odnosno kriminalne grupe. birokrata najjači kada ne primenjuje nasilje. RUSKA MAFIJA. JAPANSKA MAFIJA. odlično govori svetske jezike. osvaja tržište po pravilima modernog marketinga. imao unapred određeni zadatak ili ulogu. NDRANGETA. a u Srbiji slične organizacije spadaju u organizovani kriminalitet. prinuda u održavanju unutrašnje discipline i ostvarivanju interesa. Osnovne odlike mafije su hijerarhijska struktura organizacije u kojoj centralno mesto zauzima porodica na čijem je čelu boss –kum. državi ili društvu. barata internetom. kaže: k. OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA DEFINISANJE: Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminaliteta iz 2002 i 2003 g. Veoma je komunikativan. delo za koje je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna. Pored KOZA NOSTRE poznate mafijaške organizacije su KAMORA. tesne koruptivne veze sa vladajućim strukturama vlasti. da je za to delo predviđena kazna zatvora od četiri ili više godina zatvora 2. ALBANSKA MAFIJA. „ stanje potčinjenosti“. vešt je u pregovorima. legitimnu poziciju političke moći u jednom socijalnom okruženju. dela sticanja dobiti ili moći i kada su ispunjena još najmanje tri od sledećih uslova:  da je svaki član kriminalne organizacije. AMERIČKA MAFIJA. da je delo počinila organizovana kriminalna grupa ili druga organizovana grupa koja nije kriminalna. Zakon o krivičnom postupku član 21. NOVA SAKRA KORONA UNITA. KOLUMBIJSKA MAFIJA. odnosno kriminalnu grupu. izbornu i ekonomsku moć tj. U novije vreme mafija sve veći deo kapitala prebacuje iz ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profil i na toj osnovi. Savremeni mafijaški kum novijim shvatanjima nije kriminalac tradicionalnog tipa. Page | 73 . rezultat delovanja tri ili više lica udruženih u kriminalnu organizaciju. pri čemu je potkupljivanje prva stvar. političar. u zavisnosti od njenih razmera razvijenosti. NIGERIJSKA MAFIJA. MEKSIČKA NARKO MAFIJA.

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. ovog člana koji otkrivanjem udruženja ili na drugi način spreči izvršenje krivičnih dela radi čijeg vršenja je udruženje organizovano. da se u vršenju delatnosti primenjuje nasilje i zastrašivanje ili da Page | 74 . Pripadnik grupe ili drugog udruženja iz stava 2. a pripadnik udruženja od šest meseci do pet godina. i 3. kazniće se zatvorom do tri godine. Po krivičnom zakoniku krivično delo Zločinačko udruživanje u članu 346 stoji: 1. zakonodavnu. kazniće se zatvorom do jedne godine. Organizator grupe ili drugog udruženja iz stava 1. da se radi o vršenju teških krivičnih dela. 2. kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. ovog člana koji otkrije udruženje pre nego što je u njegovom sastavu ili za njega učinio neko krivično delo predviđeno u stavu 2. da se delatnost organizuje planira i vrši u međunarodnim razmerama. Ako se delo iz stava 1. da se delatnost organizacije zasniva na primeni određenih pravila interne kontrole i discipline članova. sredstva javnog informisanja. da je cilj njihovog vršenja sticanje dobiti ili moći. Od ovih 11 zahteva tri su obavezujuća: da je delo rezultat organizovanog delovanja više od dva lica. ovog člana odnosi na grupu ili drugo udruženje koje ima za cilj vršenje krivičnih dela za koja se može izreći kazna zatvora od dvadeset godina ili zatvor od trideset do četrdeset godina. da je kriminalna organizacija planirana na duže vreme ili neograničeno. ovog člana radi čijeg vršenja je udruženje organizovano. da se delatnost organizacije planira i vrši u međunarodnim razmerama. da se delatnost organizacije zasniva na primeni određenih pravila unutrašnje kontrole i discipline članova. da se koristi pranje novaca ili nezakonito stečene dobiti. da se u vršenju delatnosti koriste privredne ili pioslovne strukture. da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na političku vlast. izvršnu ili sudsku vlast ili na druge važne društvene ili ekonomske činioce. i 3. Fakultativni zahtevi Evropske Unije su: da je svaki član kriminalne organizacije imao unapred određen zadatak ili ulogu. Organizator grupe ili drugog udruženja kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina. i 3. Pripadnik grupe ili drugog udruženja iz stava 1. a može se i osloboditi od kazne. 4. DONELA OBAVEZUJUĆU DEFINICIJU koja sadrži 11 zahteva. 5. a može biti i oslobođen od kazne. EVROPSKA UNIJA JE 1994. ovog člana. od kojih barem šest treba da budu ispunjeni da bi se neki slučaj mogao tretirati kao organizovani kriminalitet. da se u vršenju delatnosti primenjuje nasilje ili zastrašivanje ili da postoji spremnost na njihovu primenu. da je dekatnost kriminalne organizacije ili grupe planirana na duže vreme ili na neograničen vremenski period. Ko organizuje grupu ili drugo udruženje koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna. GOD. 3.

e) Infiltriranje u državne i privredne strukture. Organizovani kriminalitet je vrsta delikvencije „privrednog tipa“ i tipologija kriminalnih pojava vezana za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija.postoji spremnost na njihovu pripremu. da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na poliktičku vlast. da se u vršenju delatnosti koriste privredne ili poslovne strukture. f) Veza sa organima vlasti i drugim institucijama. medije. j) Transnacionalni karakter. c) Mrežna struktura.kriminalni sindikati. l) Mnoštvo raznoraznih oblika. d) Fleksibilnost u radu. i) Profesionalizam kao karakteristika. NAJVAŽNIJE KARAKTERISTIKE ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: a) Kriminalna organizacija. Page | 75 . VRSTE KRIMINALNIH ORGANIZACIJA I GRUPA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA prema stepenu unutrašnje čvrstine i načina delovanja organizovanog kriminaliteta. m) Izdvajanje rukovodećih od operativnih delova sistema. b) Hijerarhija –odgovornost i subordinacija. k) Izražena društvena opasnost. INTERPOL izdvaja četiri tipa organizacija: a) PRVI je tradicionalan . n) Posebnost u formama kriminalnog organizovanja i dr. njega čine mafijaške organizacije specijalizovanih članova sa ciljem ispunjavanja određenih zločinačkih aktivnosti. izvršnu ili sudsku vlast ili na druge društvene i ekonomske činioce. g) Nasilje kao metod. da se koristi pranje novca ili nezakonito stečene dobiti. h) Profit kao cilj.

odlično govori svetske jezike. d) MAFIJA kao najviši stepen kriminalne organizacije je specifična delikventna struktura i sredina koja deluje u opkviru organizovanih oblika kriminaliteta. falsifikovanjem novca. posebne subkulture. presdtavljaju snažnu struktuirano članstvo. izvorne sposobnosti posedovanja „moći zastrašivanja“ „stanje potčinjenosti“ . koja se umnogome razlikuje od klasičnih kriminalnih družina. nemaju stroge forme organizovanja i pravila. to je zatvorena sredina strogih unutrašnjih pravila odnosa. U KRIMINOLOŠKOM SMISLU. U novije vreme mafija sve veći deo kapitala prebacuje iz ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profit i na ovoj osnovi. razbojništvima. „ zavet ćutanja“. izbornu i ekonomsku moć tj. iznuđivanjem. Savremeni mafijaški kum nije kriminalac tradicionalnog tipa. Ova grupa može. vešt je u pregovorima. samo stabilnu kriminalnu organizaciju. kao što su razbojničke bande. zavisno od njenih razmera razvijenosti. mafija ima tesne koruptivne veze sa vladajućim strukturama vlasti. živi na „visokoj nozi“ barata internetom a ne pištoljem. političar. Komunikativan je i kreće se po mnogim svetskim metropoloma. OBLICI KRIMINALNOG ORGANIZOVANJA SU: a) Kriminalna grupa. ali sa jezgrom homogenih etičkih skupina kakve su TRIJADE I JAKUZE. reketiranjem i lično. Mafijašku organikzaciju od jednostavnog kriminalnog udruženja razlikuje statusni položaj. birokrata najjači kada ne primenjuje nasilje.b) Drugu grupu čine PROFESIONALNE ORGANIZACIJE oni koji se bave krađama automobila. direktor. Takve grupe nisu stalne. a i ne mora imati obeležja organizovanog kriminaliteta. On je moderni bos bizmismen. Mafija u odnosu na kriminalno udruženje poseduje poziciju monopola. pri čemu je potkupljivanje prva stvar. legitimnu poziciju političke moći u jednom socijalnom okruženju. Mnogo je obrazovaniji i kulturniji. c) Kriminalna organizacija je viši stepen kriminalne strukture od jednostavnog kriminalnog udruživanja . državi ili društvu. OSNOVNE ODLIKE MAFIJE su hijerarhijska struktura organizacije –u njoj centralno mesto zauzima porodica na čijem je čelu boss – kum. c) Treći tip predstavljaju organizacije čija se delatnost odražava na MEĐUNARODNOM d) Četvrtoj grupi pripadaju INTERNACIONALNE TERORISTIČKE ORGANIZACIJE. ubistvom se koristi tek kada iscrpi sva druga sredstva do cilja.može biti svaka spontano ili sprazumno organizovana grupa radi vršenja krivičnih dela u nekom obliku saučesništva. i finansijski je obrazovan kako da brzo investira i opladi novac. b) Organizovana kriminalna grupa čini pojam „jednostavnog kriminalnog udruživanja“ POD KOJIM SE PODRAZUMEVA UDRUŽIVANJE TROJE ILI VIŠE LJUDI radi izvršavanja neograničenog broja krivičnih dela Ovo udruženje zahteva za razliku od mafijaškog zahteva. u održavanju unutrašnje discipline i ostvarivanja interesa koristi se prinuda. Mafija vodi poreklo sa Sicilije još iz vremena Page | 76 . PLANU .

Heroin se distribuira iz Pakistana. Bečkom konvencijom 1988 god. prvobitno za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom. Kolumbijski bos Pablo Eskobar i Hiberto Orehuela spadaju u najbogatije ljude sveta. U tom priodu. Veze narkomanije i vlasti pojedinih zemalja su evidentne i otvaraju se fiktivne firme koje su namenjene za pranje novca. Tajlanda i Lsosa i zlatnog polumeseca: Avganistan i Pakistan. Smatra se da narkotici čine promet organizovanog kriminala u Holandiji 80%. dok Burmanac Kim Njunt narko general koji je šef tajnih službi Burme kontroliše 60% prometa heroina iz Burme u SAD. Krajnji cilj distribucije narkotika je Zapadna Evropa –Holandija. predviđene su mere na suzbijanju nedozvoljene trgovine drogama.Pored legalnog oblika trgovine oružjem postoji i ilegalna trgovina oružjem. TRANSNACIONALNE KRIMINALNE ORGANIZACIJE organizacije) su: Koza nostra. Proizvodnja kokaina je u Kolumbiji između 30-70%. Španiji 60%. od proizvođača droga. posebno vatrenim kojim se snadbevaju paravojne formacije. kao i za poslove ilegalne trgovine narkotika. Pravci kretanja narkotika su balkanska ruta. Poljska. Hiberto kontroliše 60% prometa kokaina u SAD. KOKAIN. nakupaca i vlasnika skladišta. Finskoj 35% i dr. organizovane kocke i prostitucije. Belgija. ( tradicionalne mafijaške 104. U praksi su poznata tri n ačina trgovine oružja: legalna i otvorena trgovina sa drugim zemljama po utvrđenim pravilima i procedurama. stanje bezakonja navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojom zemljom energičnim sileđžijama koji su despotski vladali nad terorizovanim seljaštvom. socijalni i društveni problem u svim zemljama sveta. I DR. ali i obaveza država da u svojim krivičnim zakonima uvedu krivično delo pranja novca. Distribuira se takozvanim zlatnim trouglom koji se nalazi između Burme. tajna i nelegalna trgovina Page | 77 . TRGOVINA NARKOTICIMA Uživanje narkotika predstavlja ozbiljan zdravstveni. Belgiji 47%. terorističke organizacije i druge kriminalne organizacije. Nedozvoljena trgovina narkoticima odvija se svuda po sistemu uređene organizacije i mreže koja funkcioniše po principu hijerarhije. U prvim decenijama ovog veka mafija je proširila svoju delatnost u SAD kao tajna organizacija kriminalaca među italijanskim imigrantima. 105. japanske Jakuze i kineske Trijade. MARIHUANA I SINTETIČKE DROGE-AMFETAMINI. Mijanmara i dr. TRGOVINA ORUŽJEM Trgovina oružjem spada u tradicionalne forme klasičnog oblika kriminalnog biznisa organizovanog kriminala . Narkotici kojima se najčešće trguje su:HEROIN. a zatim za kontrolu reketa. do transportne mreže i organizacije za preraspodelu u potrošačkim područjima. Sicilijanski gangovi upravljaju međunarodnim kokainskim transakcijama u SAD i na relaciji prekomorske zemlje – Evrope.bezvlašća koje je nastalo nakon Napoleonove okupacije Južne Italije. LSD. Proizvodnja narkotika u skoro svim zemljama sveta je ilegalna proizvodnja i trgovina i sankcionisana je. Avganistana.

Krijumčarenje se obavlja raznim kanalima i putevima pri čemu transport određenom vrstom saobraćaja predstavlja posebno razrađenu strategiju: izviđanja graničnih prelaza. TERORIZAM Terorizam je latinska reč terror. preko treće države i tajno snadbevanje nedržavnih subjekata koji preko posrednika na crnom tržištu . broja proizvodnje i dr. b) globalizam. terrois koja znači jak strah. Savremeni terorizam odlikuju: a) visok stepen organizovanosti. hemijske. U svetu svaka dva minuta nestanu po jedna kola. posedovanje prevoza ili angažovanja sredstava za prevoz robe koju prate falsifikovana dokumenta. a tamo neka druga osoba vrši prodaju kola obično novijem kupcu na kraju lanca. Neki su se specikjalizovali za izradu lažnih dokumenata. bombe. prvenstveno političkih ciljeva. f) količina ekstranormalnih oblika političkog nasilja. nuklearni materijal. radioaktivni otpad. metod i sredstvo izazivanje straha i nesigurnosti kod građana sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja određenih. motora. 106. metod i sredstvo izazivanja straha i nesigurnosti kod građana sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja određenih. Page | 78 . mitraljezi.sa drugim državama. d) zloupotreba tehničkih dostignuča. c) profesionalizam. Postoje i kuriri koji su unajmljeni da voze iz jedne zemlje u drugu. SAVREMENI TERORIZAM PODRAZUMEVA doktrinu. g) zastrašivanje. biološke i radiološke supstance. Smatra se da deo međunarodnih transfera oružja nije posledica odluka država već korumpiranih vojnih ili političkih zvaničnika. Prema podacima Interpola iz prihoda od trgovine vozilima finansiraju se čak i terorističke organizacije. e) velika finansijska moć stečena pranjem novca.Grupe kriminalca su organizovane kao velike međunarodne kompanije i imaju složenu strukturu. proučavanje carinske i policijske kontrole. Pod vatrenim oružjem podrazumeva se svako prenosivo oružje koje ima cev i koje ispaljuje. prvenstveno političkih ciljeva. Terorizam podrazumeva doktrinu. Mnogi poznati kriminalci počeli su sa preprodajom kola.Krijumčare se: pištolji. ili se može modifikovati da ispaljuje hitac. drugi se bave izmenom broja šasije. TRGOVINA VOZILIMA Trgovina kradenim automobilima poprima internacionalne razmene. KARAKTERISTIKE ORGANIZOVANOG KRIMINALA 107.

Raf u Nemačkoj. Eta u Španiji. a samim tim nije ni predvidelo krivične sankcije za njegove aktere. c) individualni i d) grupni terorizam. Grapo u Španiji. k) bezobzirnost i izuzetna surovost pri izvršenju akcija.h) specifična organizaciona i kadrovska struktura organizacija i njenih pripadnika zasnovana na ideološkim. l) aktivnost koja je usmerena prema velikom broju građana. i) posebnosti cilja. VRSTE TERORIZMA –postoje različite klasifikacije tipologije terorizma. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVARENJU ODREĐENIH IDEOLOŠKIH CILJEVA SU: Crvene brigade i prva linija u Italiji. da bi kasnije ovaj pojam obuhvatao svaki napad na neko. državi. b) državni. uzimanje talaca. Radoslav Gaćinović za međunarodni terorizam kaže da je to skup međunarodnim pravom zabranjenih aktivnosti usmerenih prema pojedincima. a ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVIVANJU ODREĐENIH NACIONALNIH. Hamas u Palestini. OBK . MEĐUNARODNI TERORIZAM –međunarodno pravo za sada nije definisalo terorizam. Oas i direktna akcija u Francuskoj. nacionalnim. terorističke organizacije ili država radi ostvarivanja svojih ciljeva pri tom narušavajući Page | 79 . njenim institucijama i dobrima –avioni. rasnim ili verskim osnovama. nedužnim i nemoćnim osobama. brodovi i slično koje izvode teroristi pojedinci. U literaturi je najčešća podela na: a) međunarodni. U stručnoj literaturi međunarodni terorizam se u početnoj fazi proučavanja odnosio na terorističke akte sa inostranim elementom. bombaški napadi. Crvena Armija –Sekigun u Japanu i dr. j) neselektivnost ciljeva. ambasade. UČK NA Kosovu i dr. Front za oslobođenje Kvebeka u Kanadi. PRE SVEGA SEPARATISTIČKIH CILJEVA SU: Ira u Velikoj Britaniji. napadi na međunarodno zaštićena lica. m) raznovrsnost i stalno proširivanje spektra objekata napada i slično.izazivanje psihoze opšte opasnosti. međunarodnim pravom zaštićeno dobro. grupi. već je kroz pojedinačne aktekonvencije odredilo samo pojedina krivična dela terorizma –otmice vazduhoplova. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVARIVANJU VERSKIH CILJEVA SU: najpoznatija Al Kaida.

i međudržavni. P. ali i protiv drugih država. ali ne i otvoreno. kao kršenje konvencija o zaštiti ljudskih prava i sloboda. PODELA TERORIZMA PO KOMBSU KOMBS UVODI SLEDEĆU PODELU: a) tajni državni terorizam koji podrazumeva direktno.stabilnost te države. Svojstven je diktatorskim režimima. DRŽAVNI. TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINALITET Terorizam kao organizovani kriminalitet podrazumeva postojanje dobro organizovane i strukturisane kriminalne organizacije.ČIČOVAČKI je izveo jednu od najnovijih klasifikacija terorizma: RELIGIJSKI. odnosno međunarodne zajednice. Page | 80 . TERORIZAM ASOCIRAN SA ORGANIZOVANIM KRIMINALITETOM I PATOLOŠKI TERORIZAM. POLITIČKI. učešće državnih službenika u terorističkim akcijama. POLITIČKI TERORIZAM najčešće nastaje u nerazvijenijem zemljama sveta i uslovljen je fenomenom ekonomskih kriza i sukoba između bogatih i siromašnih i političkim ambicijama jednih da promene stanje i status. sa kojom su uspostavljene odgovarajuće veze. b) terorizam podržavan od države u kome država ili privatna grupa učestvuju u izvođenju akcija u korist države gde je država naručilac. što akterima terorističke delatnosti obezbeđuje sigurnost od krivičnog progona i znatnu imovinsku korist. koju finansira država. RELIGIJSKI TERORIZAM je inspirisan religijskim fundamentalizmom. može biti usmeren protiv sopstvenog stanovništva. u kome se nasilje uvek nazire kao preteća senka. ali ne i neophodno aktivan učesnik u terorističkim aktima. U NAJŠIREM SMISLU MEĐUNARODNI TERORIZAM SE MOŽE RAZVRSTATI NA: transnacionalni. i drugi da ga održe ili prošire. U drugim tipologijama državni terorizam definiše se kao skup mera koje podrazumevaju stvaranje uslova i neposrednog preduzimanja terorističkih akata koje vrši država preko svojih specijalizovanih organa. DRŽAVNI TERORIZAM ima najrazličitije forme.

Savremena medicina je dosta napredovala pa su neke transplantacije. Potražnja za organima za transplantaciju u zemljama sa najvišom stopom donatora već je premašila ponudu. a ne kao ljudska bića. Na tim tržištima za prodaju bubrega donatori dobijaju oko 3000 dolara. TRGOVINA LJUDIMA Kriminalna delatnost trgovine ljudskim bićima obuhvata: prinudu. tzransport. vrbovanje. Najveći broj trgovine organima obavlja se ilegalno.PATOLOŠKI TERORIZAM podrazumeva oblik terorizma kada individue ili grupe terorišu druga lica prvenstveno da budu primećeni. do Austrije i Italije. ilegalno usvajanje dece prodaju ljudskih organa. kupovinu i prodaju. a davaoci mahom žive u bedi da im je zdravlje nakon prodatog organa bitno ugrožerno. finansiranje. Oni se tretiraju kao vreće rezervnih delova. POLITIČKA DELIKVENCIJA Politička delikvencija u tipologiji kriminalnih pojava predstavlja vrstu prestupništva koje je određeno političkim ciljem ili motivima izvršilaca. zemlje Brazila do Filipina. TRGOVINA LJUDSKIM ORGANIMA Kriminalni profit je našao pogodno tlo u trgovini ljudskim organima. 108. dokazuje da je ovj oblik trgovine veoma unosan posao. hijerarhija. Prema svemu ovom bitne karakteristike terorističkih organizacija su: organizacione osnove. posebno bubrega. 110. Čile. fanatizam i solidarnost ćlanstva i anonimnost članstva. a ponekada i čitavog sveta na sebe. da skrenu pažnju društva. 109. preko Turske i zemalja Istočne Evrope. a krajnji korisnik ga plaća nekoliko puta više. Vezuje se i za ilegalne ulazke u zemlju-izbegavanje graničnog prelaza sa ciljem ostvarivanja profita ili koristi drugih. planska aktivnost. fanatizam pripadnika. postale rutinski hiruški posao. prebacivanje i skrivanje osoba radi njihovog seksualnog ili ekonomskog iskorišćavanja. Terorističke organizacije su posebne profesionalne organizacije kriminalne orijentacije koje odlikuju stroga pravila unutrašnje hijerarhije i militarne organizacije. KRIJUMČARENJE MIGRANATA Page | 81 . Destinacije donatora su Moldavija. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE Terorizam je u suštini profesionalni i pretežno kolektivni oblik kriminaliteta. Okolnosti da se lako putuje po svetu i da je komunikacija olakšana. da postoji brza razmena informacija između prodavaca i preprodavaca organa. Kriminologija ljudima je noviji kriminološki i krivičnopravni pojam mada je kroz istoriju poznat kao trgovina belim robljem. krijumčarenje i eksploataciju rada migranata. Argentina. Trgovaćka mreža organa ražirena je od Indije i Tajlanda.

Krivična dela koja proizilaze iz prostitucije su: podvođenje drugog lica sa ciljem podvođenja. svodnici i drugi paraziti prostitucije. Najteži oblici seksualnog zlostavljanja odvijaju se zapravo kroz razne oblike prostitucije. Taj sistem su razvili i kosovski Albanci koji zajedno sa albancima iz Albanije kontrolišu krijumčarenje ljudi iz Belgije i Francuske u Veliku Britaniju. eksploatisanje prostituisanih lica. U našem krivičnom zakonodavstvu krijumčarenje migranata inkriminisano je kao krivično delo NEDOZVOLJEN PRELAZ DRŽAVNE GRANICE I KRIJUMČARENJE LJUDI. Razlikuju se evropski i azijski sex trafiking. a povećanje stanovništva u zemljama doseljenih imigranata predstavlja veliki problem. sa srednjim.Do migracija stanovništva došlo je zbog olakšane komunikacije. upravljanje i držanje bordela. Evropski tip trafikinga vezan je za društvene procese u istočno-evropskim zemljama iz kojih devojke u dobu između 20-23 godine. Usled intenzivnog saobraćaja između istočnoevropskih zemalja i zapadnoevropskih zemalja kamioni su postali glavno sredstvo prebacivanja imigranata. Preko prostitucije se podstrekava i prikriva kriminalitet. kojim je obuhvaćeno krivično delo protivpravnog bogaćenja ili druge koristi omogućavanjem drugom da nedozvoljeno pređe državnu granicu. U savremenim uslovima poznata je pojava trgovine ženama radi prostitucije i snimanja pornografskih filmova. Sredstva od kriminaliteta idu na prostituciju. ali njima upravljaju u ime „višeg gazde“. Vlasnici javnih kuća retko se znaju. Prostitucija je najčešće pod otvorenom ili prikrivenom zaštitom policije ili lokalnih organa. odnos sa maloletnim licima i sl. makroi. Često stvarni posrednik ima javne kuće u više gradova. Italije. koje se u lancu kupoprodaje prometiraju i po više puta dok ne stignu u bordele ili ulično tržište. Za ilegalno prebacivanje ljudi preko granice uzimaju se velike pare. Potražnja za prostitutkama u razvijenom svetu sve je izraženija. Velika Britanija je poslednjih godina postala najatraktivnija zemlja za imigrante koji traže politički azil. Oblici prostitucije podvođenje. Od prostitucije živi čitava skala kriminalaca-podvodači. ljudi iz lokalnih krajeva sele se na razne strane svih kontinenata. a mnoge i sa visokim obrazovanjem stižu u metropole Nemačke. Švedske i drugih zapadnoevropskih zemalja i kroz prostituciju traže šansu za bolji život od nesigurnih materijalnih uslova koji im se nude u sopstvenim zemljama. ili nedozvoljeno boravi u zemlji ili tranzitira kroz Srbiju lice koje nije domaći državljanin.sex trafiking. Upravo zbog toga je veoma teško ustanoviti šta je čemu neposredni uzrok. otmena dana koja je nemilosrdna žena i sa uspehom vodi javne knjige i mušterije. koji uzima reket. organizacija prostitucije je jedan od čestih oblika profesionalnog i organizovanog kriminaliteta. zavođenje. 111. Page | 82 . ORGANIZOVANA PROSTITUCIJA Kriminalitet i prostitucija su u svim vidovima u uzajamnim odnosima. a ekonomski uslovi žena u nerazvijenim zemljama sve nepovoljnija. a u njegovo ime ih vodi „poslovna. Krijumčarenje ilegalnih imigranata postao je unosan posao koji seobavlja pod kontrolom organizovane mreže kriminaliteta. izdavanje ili stavljanje na raspolaganje zgrade ili drugih prostorija radi vršenja prostitucije ili sličnih aktivnosti. Azijski je vezan za otmice ili kupovinu devojaka između 11-13 godina.

uklanjanjem protivnika i pružanjem zaštite uz naknadu. iz organizovane kocke. prisutne konkurencije. Pranje novca oštećuje svaku državu. iz skrivenih ili proneverenih fondova izražen na utajama poreza. oblik profesionalnog kriminaliteta zasnovan na sistemu prinude i nasilja. Dalje novac se ulaže u off-šor kompanije odakle se legalizuje u normalne i legalne poslove. Pranje novca je postalo međunarodni problem razvijenih zemalja i ostalih zemalja. Reket je podebna vrsta kriminalne rente.112. ali se vremenom izmenilo. naplata preostalog duga iz nekih ranijih poslova. zakupljivanjem mašina. U prvoj fazi uterivač duga podseća dužnika učtivo na dospelo dugovanje i određujemu rok da ispuni obavezu. kockarske organizacije rade ilegalno.REKET REKET predstavlja savremene vidove reketarstva u krivičnom pravnom smislu ucene i iznude. Prljavi novac se obično pretvara iz stečene valute u neku drugu valutu preko menjačnica. U početku nije obuhvatalo novčane uloge. ilegalnom trgopvinom drogama i opijatima. Page | 83 . KOCKANJE Kockanje se pojavilo još u starom i srednjem veku. a zatim se ulaže u banke zemalja sa najstabilnijom situacijom. Poreklo prljavog novca potiče od nelegalne trgovine. uzimanje dela prihoda. Kockanje prelazi u deo organizovanog kriminaliteta u slučaju kada se organizuju prevare u igri. a prihodi su veoma visoki. Sastoji se u falsifikovanju poslovno finansijske dokumentacije i manipulaciji u sistemu međubankarskih transakcija. Kockanje je zabranjeno. kada reketaši deluju svojim uobičajenim metodama: obeležavanjem teritorije. Najzastupljeniji su kockarski automati. Druga mogućnost je stvaranje sopstvenih banaka. kartanje. klađenje-konjičke trke. PRANJE NOVCA Pranje novca je protivpravni postupak legalizacije kapitala stečenog kriminalnom delatnošću. Kockanje je vid socijalne patologije u kome učestvuje veliki broj ljudi. kao i procesima privatizacije kapitala u bivšim socijalističkim zemljama Istočne Evrope i organizovanih kanala kriminaliteta na Zapadu. a donose velike prihode. Tu spada „uterivanje duga“ u oblasti profesionalnog kriminaliteta. 114. prostitucije i reketa. sportska takmičenja i dr.. 113. Kockanje se organizuje u različitim oblicima: igre sa brojevima. Proizvođači su najčešće same kockarske organizacije koje daju dozvolu za koriščenje zainteresovanim sa nadoknadama. Forme biznisa u Evropi dobija krajem XIV i u XVX veku. Činjenicu da je znatan b roj ljudi naklonjen kocki. igre za kockarskim mašinama-rulet. izvršioci krivičnih dela su iskoristili kao mogućnost za sticanje velikih prihoda što je za posledicu imalo stvaranje kockarskih sindikata-mafijaši su preuzeli kontrolu nad kockanjem. oduzimanje mušterija. oni ne traže velika ulaganja.Najčešće su u pitanju neraščišeni imovinski odnosi. stvaranje novih pozicija.

A TAJ POJAM OBUHVATA : računarsku prevaru. uništavanje ili oštećenje tuđe stvari i slično. pod kojim smatra protivpravno prisvajanje računara i njegovih delova krađom. obimu i osobenosti. 115. Oni koji se opiru ili dvoume u drugoj fazi podležu obradi koja se u žargonu zovu „kičmenje“ . One su brzo inovirale načine izvršenja klasičnih krivičnih dela.Pretpostavlja se da više od polovine dužnika u ovoj fazi popušta i izmiruje dugove. Kompjuterski kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava koja je nastala u vezi sa zloupotrebom kompjuterske tehnike i tehnologije. od kompjuterskog kriminaliteta u širem smislu. OSTALI OBLICI KRIMINALITETA U ostale oblike spadaju oni delikti koji nemaju prevashpdno koristolljubiv motiv. Ukoliko se zaštita odbije prelazi se na kidnapovanje. POJAM I KARAKTERISTIKE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA Sve rasprostranjenija upotreba računara i razvoj računarske tehnologije doprinele su lakšem obavljanju mnogih poslova i doprineli su lakšem obavljanju mnogih poslova. kompjuterskog kriminaliteta specifičan po strukturi. Kompjuterski kriminalitet karakterišu svojstva velike dinamike i izuzetnih formi pojavnih oblika i vidova ispoljavanja. ali i omogućili veće zloupotrebe pojedinaca. VODINELIĆ RAZLIKUJE KOMPJUTERSKI KRIMINALITET U PRVOM UJŽEM SMISLU. Uticajem kompjuterske tehnike i programa u oblastima kriminaliteta posebno privrednog i finansijskog menja se model ispoljavanja. Obavlja se ucenom uz pretnju odmazdom vlasnicima kapitala. privatna preduzeća. jedinstvenoj i bržoj komunikaciji. zloupotrebe automata sa novcem za igru kojim se upravlja pomoću računara. U trećoj fazi nudi se navodna zaštita uz obavezu plaćanja određenog novčanog iznosa od strane lica kome se nudi takva zaštita. Pri tome se ne ostavljaju vidljivi tragovi nasilja. kockarnice. proneverom i prevarom. a sastoji se u fizičkoj prinudi i ozbiljnoj pretnji ugrožavanja bezbednosti i sigurnosti porodice i imovine. ali se njima onemogućavaju ili oštećuju određena imovinska prava drugih –oduzimanje tuđe stvari. Druga faza predstavlja klasično izvršenje krivičnog duga iznude gde pojedinac ili grupa u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist silom ili pretnjama prisiljava drugo lice da mu preda određenu imovinsku korist. Javljaju se novi opasniji oblici Page | 84 . javne kuće. Posledica svega je i novi oblik tzv. lišavanje slobode. članovima porodice ili materijalnim sredstvima. Pod ovim pojmom autor podrazumeva i sva ona krivična dela gde se računar javlja kao izvršenje krivičnog dela. koji svuda u svetu beleži progresivan rast i pojavu novih krivičnih dela. Reket postoji kao razvijen i unosan biznis zločinačkih udruženja i svojevrsna naplata „poreza“ od vlasnika privatnog kapitala. fingirane krađe računara. OSTALI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA 116. Sistem reketa najčešće obuhvata ugostiteljske objekte. a koju on nije tražio. sabotažu i špijunažu. grupa i čitavih organizacija. a radi „zaštite“ od drugih kriminalnih organizacija. izolacija u privatnim zatvorima sa povremenim maltretiranjem da „hladne glave“ razmisle o izmirenju duga.

kriminalnog ponašanja koji do sada nisu bili poznati u kriminalističkoj praksi. uvoz. tzv. logičke bube. presretanje. a u poslednje vreme prisutna je realna opasnost od talasa terorističkih akata raznih vrsta-tehno terorizam. spretno izbegavajući mehanizme softverske i druge zaštite. kompjuterske sabotaže. integriteta i dostupnosti kompjuterskih podataka i sistema-njih čine nezakonit pristup. distribuciju. ili kao najteža posledica –činjenje računarskih podataka neupotrebljivim. njihova proizvodnja radi distribucije i obrada u kompjuterskom sistemu ili nosiocu podataka. 118. kao što su: vojne. određenog stepena značaja ili vrste tajnosti ili na drugi način oštećenja ličnih prava ili poslovnih i službenih podataka. u centralni kompjuterski sistem i njegovu bazu podataka u našem krivičnom zakonodavstvu krivično delo: neovlašćen pristup zaštićenom računaru. dela vezana za sadržaje. korišćenje uređaja (proizvodnja. password-a. ugrožavanjem zaštićenih podataka – neovlašćeno brisanje ili izmena. Nezavisno što motivi ovih izvršilaca nisu vođeni lošim namerama haking može izazvati vrlo ozbiljne štete. ozbiljnog narušavanja privatnosti i drugih ljudskih sloboda i prava kao i ličnog integriteta. Poseban izazov za hakere predstavljaju kompjuterske mreže maksimalne bezbednosti. kompjuterski vandalizam i kompjuterski kriminalitet vezan za mrežnu konfiguraciju informacionih sistema. Sa sobom nose i opasnosti od širenja i masovne upotrebe elektronskog prisluškivanja. Po međunarodnoj klasifikaciji kompjuterski delikti su: prevare izvršene manipulacijom kompjutera-razni metodi kompjuterskih prevara i programskih manipulacija. VRSTE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA Kompjuterski kriminalitet može biti: dela protiv poverljivosti. Vrste kompjuterskog kriminaliteta možemo razvrstati na: haking kriminalitet. nanošenje štete prilikom unošenja podataka ili programa. kompjutersko falsifikovanje. kompjuterske prevare. krađe poslovnih i drugih tajni kao i različitih oblika intelektualne svojine. uplitanje u podatke ili sisteme. distribucija).virusi. transmisiju. špijunaža i sabotaža. Ozbiljne štete mogu nastati nehotičnim oštećenjima na vitalnim kompjuterskim mrežama. policijske. 117. dela vezana za kompjutere-kod kojih su falsifikovanje i krađe najtipičniji oblici napada. provaljivanjem. dela vezana za kršenje autorskih i srodnih prava obuhvataju reprodukovanje i distribuciju neautorizovanih primeraka dela kompjuterskim sistemima. elektronski upad.dečja pornografija je najčešći sadržaj koji se pojavljuje u ovoj grupi obuhvatajući posedovanje. prodaja. kompjuterski terorizam. kompjuterske zloupotrebe. kompjuterska piraterija. HAKING KRIMINALITET Haking kriminalitet u krivičnopravnom smislu podrazumeva krivična dela kojima se vrši neovlašćen –protivpravan pristup. računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka. Hakeri preko personalnih računara upadaju neovlašćeno u informativne sisteme drugih korisnika i vlasnika. Page | 85 . čuvanje ili činjenje dostupnim i raspoloživim ovih materijala. crvi. obaveštajne i slične kompjuterske mreže i komunikacije. Ovi motivi su avanturistički. da se iskažu lične sposobnosti i demonstrira informatička sposobnost nalaženja slabosti u mehanizmu zaštite kompjuterskih sistema. programa.

predviđenim domaćim zakonom. Teroristi planiraju korišćenje i svih vidova oružane tehnike zasnovane na korišćenju visoke kompjuterske tehnologije kao i raspoloživih „tržišnih kadrovskih potencijala“. besplatno korišćenje ili uvoz u te svrhe topografije ili poluprovodničkog proizvoda napravljenog korišćenjem topografije i računarski falsifikat-unos. elektrosnadbevanje i slične objekte za značaj građana. 122. distribucija ili javno objavljivanje računarskih programa zaštićenih zakonom i neovlašćeno kopiranje topografije –bespravno kopiranje zakonom zaštićene topografije. koji bi predstavljao delo falsifikata da je počinjen u odnosu na klasičan predmet takvog krivičnog dela. objekte kojima se elektronski upravljarafinerije nafte. ili druge protivpravne imovinske koristi. Krivično delo se vrši na prevaran način. KOMPJUTERSKA PIRATERIJA Pod kompjuterskom piraterijom podrazumeva se: neovlašćeno kopiranje zaštićenog računarskog programa –bespravno kopiranje. železnice. KOMPJUTERSKE PREVARE Kompjuterske prevare čine najzastupljeniju vrstu delikta. Obavljaju se sa namerom pribavljanja imovinske koristi za sebe i druge. ili se propušta unošenje tačnih podataka. 121. a posebno globalne informatičke mreže postanu i veoma efikasno sredstvo u terorističkoj aktivnosti. U našem zakonodavstvu ove pojave su inkriminisane kao lrivično delo neovlašćeno ioskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava i krivično delo neopvlašćeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskim i srodnim pravima. brisanje ili potiskivanje računarskih podataka ili programa. KOMPJUTERSKE SABOTAŽE Page | 86 . banke podataka. Kompjuterski terorizam je više buduća nego aktuelna pojava.119. aerodromska postrojenja. posebno za špijunažu.Najčešće prevare se vrše preko interneta koji ne uslovljava fizički pristup izvršioca do prostora ili objekata nekog od sistema za isplatu. vodovode. odnosno unošenjem preko kompjutera netačnih podataka. bezbednosne i odbranbene komunikacione sisteme. u našem krivičnom zakonodavstvu postoje pod nazivom RAČUNARSKA PEEVARA. računarske resurse. izmena. kao i ostale vrste mešanja u obradu podataka na račun ili pod uslovima. računar se koristi za ostvarivanje prevare u krivičnopravnom smislu . ili se na bilo koji drugi način. U savremenom društvu postoji realna opasnost da informatički resursi.da obučavaju teroriste za tajne akcije putem visoke tehnologije. sabotažu. upade u nacionalne sisteme. 120. KOMPJUTERSKI TERORIZAM Kompjuterski terorizam u krivično pravnom smislu predstavlja IZAZIVANJE STRAHA I UZNEMIRAVANJE JAVNOSTI.

uzgajanje. Uvek mora da bude prisutna treća osoba. menjanje. prirodnu sredinu ili imovinu. Italijani imaju razloga da preispitaju ove moralne vrednosti obzirom na to da mafija. 123. Treba da poštujete svoje žene i da isključite ioz mafije svakog ko se ponaša nemoralno. odnosno sprečavanje korišćenja informacija u njihovoj memoriji. Ako izdam. To znači da uništenje ili oštećenje kompjutera i drugih uređaja ili oštećenje kompjutera i drugih uređaja za obradu podataka u okviru kompjuterskih sistema. Page | 87 . Niko ne sme da se predstavi direktno nekom od naših prijatelja. prvenstveno onih koji imaju javnu funkciju čuvanja i korišćenja podataka za državne organe. To se čini oštećenjem operativnog sistema u informativnom mehanizmu i programima korisnih usluga. od reketa i zelenaštva ubira 75 milijardi evra godišnje i da je uprkost svim naporima pravosuđa i policije oko 80% biznismena na Siciliji.Kompjuterske sabotaže. preko koje se to mora učiniti. MAFIJAŠKI BONTON-KODEKS PONAŠANJA Kada je kod Palerma uhapšen jedan od najmoćnijih mafijaških šefova SALVATORE LO PIKOLO pronađen je i dokument u kome je nabrojano 10 zapovesti koje označavaju neophodne mafijaške „moralne vrednosti“ i kojih bi trebalo da se pridržava svaki čestiti mafijaš na Siciliji. neka mi telo izgori. DESET ZAPOVESTI: zaklinjem se da ću biti veran Koza Nostri. skladištenje. obradu. sastoje se u unosu. Zabranjuje se pristup mafiji svakom ko ima veze sa policijom. utovar. vodovodna preduzeća i druge ustanove i preduzeća koja čine privredni sistem ili imaju javnu funkciju. a moraju da budu na raspolaganju KOZA NOSTRI po svaku cenu. preduzeća ili druge organizacije od opšteg značaja. Ljudi koji odbiju da plate zaštitu trpe posledice. Pod opasnim aktivnostima za životnu sredinu Savet Evrope je predvideo: proizvodnju. rukovanje ili reciklažu otpadaka pod uslovom da predstavljaju značajan rizik za čoveka i prirodnu sredinu. istovar jedne ili većeg broja opasnih supstanci ili svaku delatnost koja je slične vrste u vezi sa ovim opasnim supstancama. kod nas se zovu RAČUNARSKA SABOTAŽA.. ili brisanje. saobraćaj. brisanju ili potiskivanju računarskih podataka ili računarskih programa ili upad u računarski sistem sa namerom da se onemogući funkcionisanje računara ili telekomunikacionog sistema. ustanove. Članovi nikada ne treba da budu kumovi deci policajaca i obrnuto. To se odnosi i na genetski modifikovane organizme koji prdstavljaju rizik za čoveka. rukovanje. elektroprivreda. izmenama. EKOLOŠKI KRIMINALITET Ekološki kriminalitet je globalni problem jer predstavlja građansku odgovornost za štete nastale usled aktivnosti koje su opasne za životnu sredinu.organi unutrašnjih poslova. kako se procenjuje. Mafijaši svojim nadređenima moraju da govore istinu. Članovi porodice ne smeju da zalaze u barove ili klubove. Ne smeju da kradu od mafijaških porodica. na primer prinuđeno da redovno plaća zaštitu“. Ne gledajte žene vaših prijatelja. rad instalacija ili postrojenja za spaljivanje.

Muškarac koga je žena prevarila nije pogodan da bude član mafije. postoji ZAVET ĆUTANJA-OMERTA. To je najstarija kriminalna mafijaška organizacija. postoji i kodeks ponašanja. pa i Koza nostre. prevarom. razni oblici kriminaliteta. trgovinom ljudima i dr. iznude. Kamorom ne rukovodi jedan bos već „komitet klanova“ –kamiteti glavešina. posebno aktivna je bila 20-tih godina prošlog veka. Bave se raznim oblicima kriminaliteta: kriminalni sindikati. iznuđivanje. HRABAR. Ndrangete. šverc. prostitucija. Organizovana je na principu porodica od 20-700 članova. partijskih lidera od strane Koza nostre. Više puta su joj zadavani ozbiljni udarci od strane policije. 127. prisutni su u mnogim zemljama posebno Zapadne Evrope. Postoji preko 100 kamora porodica. Prihodi američke mafije Page | 88 . duvan. Svi poslovi familije zaogrnuti su OMERTOM-zakonom ćutanja. nastala u 19-om veku. TUČA KAMORA je napuljska mafijaška organizacija. ubistva i slično.KAMORA – SVAĐA. organizovanje prostitucije i dr. Osnovna delatnost im je droga. Članovi ove organizacije mogu biti i najbliži rođaci. tužilaca. ali niko ne sme poticati iz krajeva van Sicilije. 126. 124. Sicilijanska mafija osnovana u 19-om veku. 125. U koza nostri šef je bos. predstavlja multinacionalni kartel za heroin. Nastala je u vreme prohibicije u Americi 30 tih godina prošlog veka. Članstvo bira u zatvorima ili od bivših osuđenika.NOVA SVETA ZAJEDNIČKA KRUNA To je organizacija sa religijskim simbolima u njoj ima delova Kamore. policajaca. nekretnina. 128. čini konfederaciju više mafijaških porodica –društvo uvaženih ima oko 150 mafijaških porodica. ali ona i dalje postoji. poznata u Kalabriji. iznude. Sredinom 90-tih u Italiji je bilo više ubistava sudija. otmice. LUKAV ČOVEK NDRANGHETA u osnovnom značenju je „ ponašati se kao pravi čovek“. otmice i slično.NDRANGHETA-PRVI ČOVEK.čak iako im se žena upravo porađa. NOVA SAKRA KORONA UNITA. prostitucijom. AMERIČKA MAFIJA Američka mafija je nastala od emigrantskih organizacija u Americi po ugledu na Koza Nostru. kriminalitet belog okovratnika. osnovna joj je delatnost: droga-heroin. kokain. Sedište je u Pulji i bavi se trgovinom droge.naša stvar je poznata italijanska mafijaška organizacija nastala još u srednjem veku. KOZA NOSTRA KOZA NOSTRA. Bave se krijumčarenjem droge.

imigranata i azilanata u V Britaniji. bave se prebacivanjem imigranata . Osim toga intenzivno se bave poslovima terorizma OVK i UČK –Kosovo i Metohija i Makedonija. Nemačkoj. osnovna delatnost unutar zemlje su finansijske i bankarske transakcije korišćenjem uslova neregulisanih procesa svojinske transformacije za bogaćenje. Godišnja zarada im je 100 milijardi dolara. Albanska mafija je najsličnija sicilijanskoj mafiji. Italiji. Dve godine se vodio rat između države i kartela u kome je ubijeno preko 350 policajaca i preko 500 civila. U Švajcarskoj kontroliše 70% trgovine heroina . Ruska mafija je moćna mafijaška organizacija. Deluje ne samo na prostorima Rusije već i u evropskim zemljama i zemljama Severne Amerike.ALBANSKA MAFIJA Albanska mafija spada u red etičkih skupina organizovanog kriminala sa razgranatom mrežom kriminalne delatnosti kako u Albaniji tako i u inostranstvu. u Češkoj 80%. Ruska mafija neguje imidž patriotske organizacije. ali veoma razvijena kriminalna organizacija. Nemačkih. RUSKA MAFIJA Ruska mafija je organizacija koja je novijeg datuma i nastala je nakon raspada bivšeg Sovjetskog Saveza i rušenja berlinskog zida. kulturne nadzore i forme socijalne organizacije. Najpoznatiji je Pablo Eskobar iz kartela Medelin.Najpoznatiji kolumbijski karteli su KALI I MEDELIN. krijumčarenjem i preprodajom oružja. Ona je najmlađa . Njihovi klanovi kontrolišu trgovinu droge iz azijskih zemalja u mnogim zapadnoevropskim državama. SAD. 129. Bave se krijumčarenjem kokaina u Evropu. koja ekonomski deluje umesto neorganizovanog legalnog tržišta. u svoj rad unose političke ambicije. kradenih automobila. sprovodi „red i zakon“ pošto ne funkcionišu institucije države. „ pranjem novca“ preko sopstvenih i legalnih banaka –Švajcarskih . oružja i nuklearnog otpada i organizovane prostitucije.prevazilaze prihode velikih korporacija. Albanska mafija predstavlja veliki problem u evropskim zemljama gde se nastanio veliki broj albanskog življa. Laki Lućano je uveo kolektivno rukovođenje to su bili bosovi najmoćnijih porodica njih oko 300. u Nemačkoj 50%. ilegalni promet droge. organizovanom prostitucijom i drugim klačinim formama kriminaliteta. pa i nacionalne dohotke velikog broja država. 131. KOLUMBIJSKA MAFIJA Kolumbijska mafija bavi se najviše prodajom kokaina drže od 30-70% trgovine kokainom. Rusku mafiju čine i neki bivši članovi KGB-a i drugih tajnih službi bivše Page | 89 . 130.

Page | 90 . Kontrolišu zlatni trougao –heroin. JAPANSKA MAFIJA –JAKUZE Jakuze su opšti naziv za japanske mafijaške organizacije koje na japanskom znače gangster ili u slobodnom prevodu „nikakav čovek“-šljam. Ovde se ne radi o mafiji u klasičnom smislu. Područja delovanja su im: bankarski poslovi. U SRBIJI NE POSTOJI ORGANIZOVANA MAFIJA. Simbol im je jednostrani trougao: nebo. povezana je sa kolumbijskom narko-mafijom. špekulacije na berzi. sačinjena je od „ćelija“ koju čini „pešadija“ predvođena „velikim bratom“. Kasnije je poslao grupu od kojih je pet ubijeno na isti način i upakovano u sanduke. Prisutna je u i Crnoj Gori. zemlja. Organizacija počiva na sistemu grozda. finansijske transakcije. Italiji. Svoju delatnost je proširila na Aziju. kocka.države. raj. Svrgavanjem dinastije Manču. čovek. Austriji i Engleskoj. Bave se trgovinom ljudima. Potpis im je otsecanje glave. nekretnine. Njihova aktivnost u vidu organizovanog kriminaliteta. gangster. Naziv su dobile po ritualnim značenjem brojeva za koje veruju da imaju magijsko značenje. građevinarstvo. Kanadi. zabava. Al Kapone je pokušao da ih reketira i poslao je izaslanika koji je ubijen otrovon strelicom iz duvaljki. prosečna zarada je oko 70 milijardi dolara godišnje. 133. povezana je sa vrhom japanskog establišmenta. Južnu Ameriku i dr. 135. Bavi se rasturanjem droge. 132. čiji su članovi poznati po višebrojnim tetovažama. U javnosti je odomaćen termin „mafija“ skoro za sve oblike kriminalnog delovanja. prostitucijom i drugim oblicima kriminaliteta. V. već o organizovanom kriminalitetu kao što su: saobraćajna.Britaniji. Ogromno članstvo „Ujedinjeni bambusi“ ili „Gospodari tamjana“ sa po 500 000 članova. Ima oko 100 hiljada članova. 134. Osnovane su u 17-om veku kao sredstvo političkog i vojnog otpora dinastiji Manču. Postoje posebni rituali prijema u članstvo. to su tajne mafijaške organizacije kineskog porekla. posebno početkom ovog veka. nastala je 90-tih godina prošlog veka.NIGERIJSKA MAFIJA Nigerijska mafija je najmoćnija afrička mafijaška skupina. postoji organizovani kriminalitet. prostitucija. KINESKA MAFIJA –TRIJADE Trijade su trojstvo. Danas deluje u Francuskoj. MEKSIČKA MAFIJA U poslednje vreme jedna od najopasnijih mafijaških skupina. droge i druge kriminalne delatnosti. SAD. trijade su se preobrazile u organizovane mafijaške organizacije koje deluju iz HongKonga i sa Tajvana sa oko 180 000 članova u jednoj porodici i kriminalnim bratstvima sa ograncima u SAD. SAD.skup tri lica.

carinska. b) Terorizam. POJAVNI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA a) Trgovina narkoticima. h) Kompjuterski kriminalitet i) Krijumčarenje vozila j) Krijumčarenje cigareta k) Krijumčarenje nafte i naftnih derivata l) Trgovina retkim biljkama i životinjama m) Ekološki kriminalitet n) Pomorska piraterija o) Organizovana kocka Page | 91 . bakarna. drumska. e) Trgovina ljudima. farmaceutska. prosvetna. duvanska. Postoje i klanovi kao na primer „zemunski klan“ i ostzali klanovi. naftna i dr. g) Trgovina oružjem i nuklearnim materijalom. automafija. d) Pranje novca. saobraćajna. fudbalska. urbanistička. f) Reket. c) Korupcija.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful