POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE 1. POJAM KRIMINOLOGIJE KRIMINOLOGIJA je nauka o zločinu , latinski crimen-zločin.

Kriminologija je nauka koja izučava kriminalitet kao negativnu društvenu pojavu. U najopštijem smislu kriminologija je nauka o zločinu. Ovaj termin je prvi upotrebio francuski antropolog P. Topinard u svom delu “Antropologija” 1879, označavajući kriminologiju kao nauku o proučavanju zločina. Prvo delo pod nazivom Kriminologija objavio je italijanski pozitivista –sudija krivičar RAFAELE GAROFALO 1884. Definisanjem pojma kriminologije bavio se veliki broj autora TRADICIONALAN POJAM. zločin, a u savremenom značenju to je kriminalitet. Kriminalitet je veoma stara društvena pojava i za nju se zanimaju mnoge nauke kao što su: pravna nauka, sociologija, psihologija, psihopatologija, antropologija, fenomenologija i dr. Istorijski posmatrano moramo navesti Hamurabijev zakonik 1800g.p.n.e. Indijski zakoni Manu 1200 g,p.ne. Zakon dvanaest tablica kojim se kriminalitet kažnjavao. Proučavajući kriminalne probleme sa raznih aspekata vremenom su se razvile i posebne kriminološke discipline kao što su: kriminalna antropologija socijologija, psihologija, politika, etiologija, fenomenologija i druge koje ne nose predznak “ kriminalne” kao što su: viktimologija, penologija i slično. Nekadašnji direktor kriminološkog društva u Beču Grasberger smatra da kriminologija obuhvata brojne naučne discipline koje međusobno povezuje jedino to što predmete njihovog istraživanja predstavljaju krivična dela. On smatra da je Franc List s pravom okvalifikovao kriminologiju kao pomoćnu nauku krivičnog prava. Po mišljenju Grasbergera kriminologija nije čista već je pre prirodna nauka jer se u metodi istraživanja služi njihovim metodama. Profesor kriminologije Graunhurt u Oksfordu smatra da je kriminologija empirijska nauka koja naučno proučava rezultate, forme i uzroke zločina, kaznenog i popravnog postupka sa zločincima. Koncepcija kriminologije ima onoliko koliko ima i samih kriminologa. Neki autori smatraju da postoji pet i više područja na kojima se iskazuje predmet kriminologije. Holist tvrdi da se u teoriji kriminologija pojavljuje: prvo, kao samostalna naučna disciplina koja se bavi istraživanjem krivičnih dela i kazni, zatim kao nauka o zločinu u širem smislu, kojom se obuhvataju uzroci kriminaliteta, metodi njihovog suzbijanja, pitanje kriminalne politike, penologije, materijalnog i formalnog krivičnog prava; treće kao nauka o pojavama i uzrocima kriminaliteta, uz kriminalistiku, krivično pravo i kriminalnu politiku; četvrto kao nauka o ličnosti i peto područje po kome se kriminologija u užem smislu shvata kao nauka o uzrocima i pojavama kriminaliteta. Iz treće grupe pravca kriminologije izdvajaju se stavovi Reklesa koji ovu discipline smatra naukom o kažnjavanju, policiji, sistemu sudstva, kriminalitetu maloletnika i drugo.Po Danskim naučnicima Hurvitu i Kristijansenu kriminologiju čine: kriminografija-opisni deo zasnovan na statistici; kriminalna sociologija, kriminalna biologija, kriminalna somatologija,
Page | 1

kriminalna psihologija, društveno-psihološko tretiranje delikvenata, kriminalna genetika, predikciona istraživanja i viktimologija. Četvrti pravac zastupaju savremeni američki kriminolozi koji u svojim radovima akcenat stavljaju na ličnost delikventa i njegov tretman, učešće o činjenicama zločina i načinu njegovog suzbijanja. Po uverenju Saderlanda i Kresija kriminologija je nauka koja tim nazivom obuhvata tri discipline: sociologiju krivičnog prava,. kriminalnu etiologiju i penologiju. Predstavnici petog pravca su pretežno nemački kriminolozi koji su veoma brojni. Lernel razlikuje kriminologiju sensu stricto, kao nauku o genetskom činiocu zločina i sensu largo koja pored prvog značenja obuhvata i kriminalnu femenologiju, strukturu i dinamiku. Po Midendorfu kriminologija u Nemačkoj smatra se naukom o zločinu, kao pojava pojedinaca i naroda, po Eksneru to je nauka o kriminalitetu. Poljski kriminolog Valčak smatra da je kriminologija nauka čiji je predmet istraživanje uzroka kriminaliteta, njegovih oblika, pravilnosti i zavisnosti povezanih s prestupnikom i kriminalitetom. Veoma rano se kriminalitetom bavila i kriminalna sociologija koja je svoja kriminološka shvatanja začela praktično sa klasičnom školom u 18 veku. Poznati francuski sociolog Dirkem je preko definisanja pojma kriminaliteta ustanovio pojam kriminologije. On je rekao da je kriminalitet proizvod mešanja uticaja ljudi i društva, čiji se koreni nalaze u društvu i da je imanentan samom društvu. Po njemu pojava kriminaliteta sadržana je u kažnjavanju dok nauka koja se tim bavi naziva se kriminologija. S obzirom da postoji različito definisanje pojma kriminologije u teoriji postoje različiti pokušaji određenja kriminoloških područja i diciplina .Po tome kriminologija kao grupna nauka deli se na teorijske i aplikativne discipline. U teorijske- prema njima spadaju kriminalna sociologija, kriminalna antropologija, kriminalna psihologija, kriminalna psihopatologija i penologija. Aplikativna ili primenjena kriminalogija obuhvata kriminalnu politiku, kriminalnu profilaksu i kriminalistiku. UŽI POJAM KRIMINOLOGIJE predstavlja kriminologiju kao nauku koja se bavi izučavanjem etiologije i fenomenologije kriminaliteta, kao masovne i individualne pojave. Kriminologija je nauka o deliktu i delikventima. Pristalice ovog koncepta kriminologije su Garofalo, Dirkem, Lombrozo, Pinatel i dr. Može se reći da preovlađuje shvatanje ŠIREG POJAMA KRIMINOLOGIJE po kome pristalice ove koncepcije smatraju da kriminologija pored istraživanja kriminaliteta u užem smislu izučava i sve ostale oblike prestupnog i devijantnog ponašanja; zatim sistem državnih mera i mehanizama za suzbijanje kriminaliteta, uključujući organizaciju i rad pravosudnih i policijskih organa i ustanova za izvršenje krivičnih sankcija. Unutra ove koncepcije ima više shvatanja i pristalice ove koncepcije su: Ferri, Gassberger, Gros, Seeling i dr.

Page | 2

PREDSTAVNICI AUSTRIJSKE ENCIKLOPEDIJSKE ŠKOLE smatraju da je kriminologija multidisciplanarna nauka koja obuhvata parcijalne discipline: od kojih se jedne bave kriminalnom stvarnošću-kriminalna fenomenologija, kriminalna sociologija, kriminalna psihologija i kriminalna antropologija; druga se bavi činjenicama krivičnog postupka -kriminalistika, sudska medicina, sudska psihologija, a treće sprečavanjem krivičnih delakriminalna profilaksa, kurativna pedagogija, penologija. SINTETIČKA SHVATANJA kriminologiju vide kao sintetičku nauku koja se svodi na enciklopedijsko shvatanje kriminaliteta. Nju su postavili Nićeforo i Feri. Ovo stanovište su kasnije prihvatili i drugi naučnici, a od savremenih francuski kriminolog Pinatel. Prema Feriju kriminologija je opšti pojam za sve krivične nauke pa i za krivično pravo. Ovakva shvatanja temelje se na teoriji da je kriminologija nauka koja se bavi sveobuhvatnim proučavanjem zločina i izvršioca, kao delatnost čoveka i masovne pojave. Ona koristi saznanja drugih nauka poput biologije , medicine, psihologije, sociologije i psihopatologije. KRIMINOLOŠKE DISCIPLINE I PODRUČJA nastale su iz različitih pristupa u definisanju. Najčešća podela je na kriminalnu fenomenologiju, kriminalnu profilaksu-prevencija i suzbijanje. Kriminalna fenomenologija –simptomatologija, bavi se dinamikom i strukturom delikta kao njihovom rasprostranjenošću, dok oblasti kriminalne etiologije pripadaju pitanja faktora i uzročnosti koje su usmerene prvenstveno ka ličnosti delikventa. Slična ovoj je i podela na opštu i kliničku kriminologiju. 2 .PREDMET KRIMINOLOGIJE Predmet proučavanja kriminologije je delikventna ličnost ili sam delikt ili i jedno i drugo.Prva shvatanja o predmetu kriminologije potiču od italijanskog kriminologa Lombroza koji je smatrao da je osnovno pitanje nauke zločinac, a ne njegovo delo. Drugo stanovište koje je sociološko i pravno polazi od toga da je predmet kriminologije zločin. Ovo shvatanje potiče od francuskog sociologa Dirkema, gde se pretežna kriminološka istraživanja kreću u dva pravca: posmatranje unutrašnjeg stanja ličnosti i ispoljavanje slobodne ili prinudne volje, koje su uslovljene socijalnom okolinom. Ličnost delikventa, kao predmet kriminologije, može se posmatrati iz dva aspekta kako se njegovo unutrašnje stanje manifestuje u socijalnoj sredini i na drugoj strani, kako se socijalna sredina odražava na njegova unutrašnja svojstva. Neki autori polaze od stanovišta da su predmet izučavanja kriminologije kriminološki faktori, odnosno uzroci koji čoveka dovode do vršenja krivičnih dela. Predstavnici ovih shvatanja su: Feri, Hurvit, Pinatel i dr. Ovo stranovište potiče od italijanskoh pozitiviste Feria. Ovo shvatanje je važilo pola veka kao vladajuće shvatanje. Neki autori polaze od stava da je predmet kriminologije zločin, ali kao istorijska kategorijaGabriel, Tarde i dr.
Page | 3

Kriminalitet predstavlja pojedinačni akt i društveni fenomen. PREDMET KRIMINOLOGIJE U NAJOPŠTIJEM SMISLU je kriminalitet kao individualni čin i društvena pojava.dela od strane pojedinaca. U krivičnopravnoj literaturi preovlađuje uži pristup jer se smatra da ukoliko je nije k. to je istorijska Page | 4 . ZLOČINCA i SREDSTVA REPRESIJE. a to bi značilo da nije ni kriminalitet. to je negativna društvena pojava kojom se krše neke norme i ugrožavaju vrednosti. uslove i posledice kriminaliteta. 3. POJAM KRIMINALITETA-NJEGOVA BITNA SVOJSTVA KRIMINALITET je društvena pojava vršenja k. KRIMINOLOŠKE DEFINICIJE KRIMINALITETA možemo odrediti kompilacijom bitnih obeležja pravnog i sociološkog značenja. Prema ŠIREM shvatanju reč je o delima koja obuhvataju sve protivpravne kažnjive radnje. To podrazumeva da je PREDMET KRIMINOLOGIJE : s jedne strane skup individualnih pojava. ona je sadržajnija. pojava koja ima društveni karakter sa obzirom na rasprostranjenost u prostoru i vremenu. To znači da su one skup društvenih pojava kojima se ugrožavaju univerzalne društvene vrednosti i kao takve su sankcionisane krivičnim pravom. BITNA SVOJSTVA KRIMINALITETA SU: skup individualnih pojava –masovna pojava. pored krivičnih dela tu su i prekršaji i prestupi. društvene uzroke. psihološka i biološka struktura. Sociološka definicija kriminalitet definiše kao društvene pojave kojima se ugrožavaju osnovne društvene vrednosti. Poseban predmet kriminologije je ličnost delikventa. njegova socijalna obeležja. Ovu vezu su popunili kriminolozi i kriminološka shvatanja koja polaze od inkriminisanih dela i društvenih uslova. dela. a sa druge strane to je negativna društvena pojava koja je zakonom zabranjena aktivnost. njegovi uzroci i pojavni oblici. Prema UŽEM shvatanju kriminalitet predstavlja samo radnje koje predstavljaju k. PRAVNA DEFINICIJA KRIMINALITETA –postoji uže i šire određenje pojma kriminaliteta. delo.Garofalov princip je : da nova kriminologija poznaje tri elementa: ZLOČIN. to je skup individualnih akata društvene nediscipline sankcionisane kao krivična dela. SOCIOLOŠKA DEFINICIJA je u definisanju kriminaliteta šireg pristupa. ona ne posmatra samo delo već proučava i učinioca. onda nije ni zločin. KRIMINOLOŠKA DEFINICIJA postavlja vezu između pravnihi i socioloških tumačenja. što znači skup delikata koje je počinio pojedinac.

uzrastu. strukturu (ličnost i dela) i zakonitosti. KRIMINOLOŠKE METODE –metodi kriminologije U proučavanju kriminaliteta kriminologija se koristi naučnim metodama koje su zajedničke svim društvenim naukama. a zadatak kriminologije je da utvrdi njene uzroke. Kriminologija je izgradila svoje sopstvene metode: metodu izučavanja kriminaliteta kao individualnih slučajeva i . KRIMINALNA ETIOLOGIJA PROUČAVA faktore. stanje i kretanjedinamiku kriminalnog ponašanja. tzv. KRIMINALNA PROFILAKSA je disciplina koja proučava uspešnost preventivnih mera u suzbijanju i sprečavanju kriminaliteta. proučava strukturu. Ona istražuje uzroke ponašanja delikventa kroz način njegovog života. KRIMINALNA FENOMENOLOGIJA je područje kriminologije koje se bavi se pojavnim oblicima kriminaliteta. PODELA KRIMINOLOGIJE NAJČEŠĆA PODELA KRIMINOLOGIJE JE na : kriminalnu etiologiji-faktori i uzroci koji dovode do k. POSTOJI I DRUGA PODELA koja kriminologiju deli na: OPŠTU I KLINIČKU KRIMINOLOGIJU. socijalnoj i drugoj pripadnosti. 4. KRIMINALITET nije samo prost skup individualnih pojava. uzroke i povod kriminalnog ponašanja koja su usmerene prvenstveno ka ličnosti delikvenata. kao i psihička i socijalna obeležja delikvenata. obrazovanju. faktore. 5. kriminalna morfologija.pojava koja je karakteristična za sve periode društva. način njihovog izvršenja. zdravstvene i druge zaštite bračnih i porodičnih savetovališta. Smatra se da ova podela potiče od francuskog kriminologa Žana Pinatela. Ona opisuje pojedine oblike kriminalnih delikata kao društvenu pojavu. metodu izučavanja kriminologije kao masovne Page | 5 . u njegovim moralnim i karakternim svojstvima i prirodi veza sa društvenom sredinom. Etiološki problemi su centralna teorijska pitanja kriminologije. Klinička kriminologija je prilično rasprostranjena –Lombrozova škola-italijanska antropološka škola. ponašanja. Takođe se bavi fuinkcionisanjem sistema socijalnih mera i institucija socijalne. to je univerzalna pojava koja je svojstvena svim društvima i koja ne poznaje granice. Fenomenologija proučava delikvente po polu. Upravo zbog toga ona se bavi pitanjima uspešnosti socijalizacije ličnosti. već masovna i negativna društvena pojava. Prevencija predstavlja značajnu društvenu meru i reakciju na uklanjanju uzroka koji dovode do asocijalne. Ona utvrđuje klasifikaciju. vaspitnih mera i obrazovnog sistema. kriminalnu fenomenologiju i kriminalnu profilaksu. Ovo područje je veoma široko obzirom na pojedine oblike kriminaliteta. socijalnih uslova života i ponašanje delikvenata. antisocijalne i delikventne aktivnosti. s tim što ih ona prilagođava izučavanju kriminaliteta u svim njegovim pojavnim oblicima.

. psihološku analizu k. upoređivanje –upoređivanje različitih pojava i na kraju ispitivanje-intervjuisanje. utvrđivanje kriminološke dijagnoze. Tako objedinjena i sintetička oceana ličnosti koju su obavili stručnjaci iz raznih oblasti . dela i načina njegovog izvršenja. kao i objektivne i subjektivne okolnosti i uslove koji su omogućili izvršenje njegove delikventne radnje. analizu životnih uslova. U ovoj fazi primenjuju se različite tehnike istraživanja: posmatranje –na pr. psihijatrijske i druge relevantne činjenice. ANALIZA I SINTEZA (ZAKLJUČCI). psihološke. -METODA IZUČAVANJA INDIVIDUALNIH SLUČAJEVA Sastoji se u proučavanju pojedinih slučajeva delikventnog ponašanja i pojedinih izvršilaca k. KLINIČKA METODA SE SASTOJI IZ ČETIRI FAZA: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. davanje socijalne prognoze o budućem ponašanju delikvenata i davanje predloga za penološki tretman učinioca. Kriminološke metode su: metoda izučavanja individualnih sličajeva. psihoanalizu ličnosti-test inteligencije i razgovor. dela “case metod”. Ovo izučavanje kriminaliteta koristi se prvenstveno za naučno-istraživački rad.pojave. njihova analiza i izvlačenje zaključaka. posmatranje maloletničke bande. Klinička metoda za cilj ima otkrivanje i utvrđivanje uzročnih faktora koji deluju na svaki pojedinačni slučaj različitim dinamizmom. eksperiment –posebno u procesu resocijalizacije. Poslednja faza ispitivanja kriminaliteta je sređivanje podataka. metoda izučavanja kriminaliteta kao masovne pojave. Ova metoda obuhvata sve elemente proučavanja ličnosti delikvenata t. Postupak proučavanja kriminaliteta kao masovne pojave ostvaruje se kroz nekoliko faza: ODREĐIVANJE PREDMETA I CILJA ISTRAŽIVANJA. zove se KRIMINOLOŠKA EKSPERTIZA. NAJZNAČAJNIJA FAZA U IZUČAVANJU KRIMINALITETA JE PRIKUPLJANJE PODATAKA.. Page | 6 . kliničkom metodom. sledi druga faza. 6. POSTAVLJANJE HIPOTEZA. posmatranje. “case study”. PRIKUPLJANJE PODATAKA. sve strane u njegovom razvoju što podrazumeva genetičko proučavanje. statistički metod. Upotrebom navedenmih tehnika istraživanja postiže se svestrano proučavanje ličnosti sa svih aspekata. METODA IZUČAVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNE POJAVE Metoda izučavanja kriminaliteta kao masovne pojave nastaje nakon proučavanja kriminaliteta kao pojedinačne pojave. 7. U savremenoj kriminologiji iz ove metode se razvila posebna klinička metoda koja se sastoji u primeni postupaka prema delikventnom licu koji su analogni tretmanu na klinici. To ispitivanje treba da obuhvati sociološke.proučavanje kriminaliteta kao masovne pojave.j. Tu se radi o individualnom ispitivanju ličnosti delikventa koje se vrši kliničkim putem. TEHNIKE PRIKUPLJANJA PODATAKA O KRIMINALITETU KAO INDIVIDUALNOJ POJAVI SU RAZLIČITE I OBUHVATAJU: razgovor koji je posebno važan kod maloletničke populacije.

Lombroz se smatra njenim osnivačem i prema tom shvatanju uzroci kriminalnog ponašanja su u biološko-konstruktivnoj i organski degenerativnoj strukturi ličnosti. fizioloških procesa. Ovaj pojam je uveo A Lenc kao posebnu disciplinu u proučavanju kriminaliteta. javnih tužilaštva i sudova. Tamna brojka se tačno ne može utvditi. To bi značilo da postoji statistika kriminaliteta organa unutrašnjih poslova. kriminalna sociologija i kriminalna statistika. kriminalna morfologija. kriminalna psihologija. STATISTIČKI METOD U IZUČAVANU KRIMINALITETA STATISTIČKI METOD koristi se u proučavanju kriminaliteta kao masovne pojave. zdravstvenog stanja. Statistička evidencija kriminaliteta predstavlja zbir podataka o kriminalitetu koju vode određeni državni organi. rasnog i verskog fanatizma. ona se može samo pretpostaviti. dela ostaje nepoznat. KRIMINALNA ANTROPOLOGIJA JE kriminološka disciplina koja proučava etiološke osnove kriminaliteta polazeci od strukture učinalaca krivičnog delikta. fizioloških i psiholoških karakteristika. kriminalna psihopatologija. EVIDENCIJU STATISTIČKIH METODA VODE organi unutrašnjih poslova. Bavi se i proučavanjem njihovih anatomskih. STATISTIKA UNUTRAŠNJIH POSLOVA SADRŽI PODATKE o svim podnetim prijavama i svim krivičnim delima za koja se na bilo koji način sazna. stagnacija. Posmatra međusobnu zavisnost načina života. tradicije naroda i delikventnog ponašanja. kriminalna geografija. zaostale svesti. dela i njihovih izvršilaca . kriminalna profilaksa. STATISTIKA JAVNIH TUŽILAŠTAVA sadrži podatke o svim k. Page | 7 . delima za kojim je pokrenut postupak. kriminalna biologija. javna tužilaštva i sudovi. U teoriji se tvrdi da određeni činioci nacionalne karakteristike koje se ogledaju u vidu agresivnog mentaliteta. KRIMINALNA BIOLOGIJA je disciplina koja proučava biostrukturu ličnosti (genetiku) delikventa istraživanjem na osnovu fizičkog izgleda i eventualne devijacije. KRIMINALISTIČKE DISCIPLINE POSTOJE ZNAČAJNE KRIMINALISTIČKE DISCIPLINE: kriminalna antropologija. Nijedna od navedenih statistika kriminaliteta nam ne daje apsolutno tačne i pouzdane podatke o broju izvršenih k. kao i nacionalno opterećenih predrasuda u sklopu sa drugim socijalnim činiocima mogu uticati na delikventno ponašanje. Primenom različitih statičkih metoda predviđaju se tendencije : opadanje. Pored toga određeni broj k. SUDSKA STATISTIKA SE UZIMA KAO OSNOV PRAĆENJA KRETANJA KRIMINALITETA I ZA KRIMINOLOŠKA ISTRAŽIVANJA. običaja. porast pojedinih oblika i vrsta delikvencije u određenom periodu. SUDSKA STATISTIKA OBUHVATA sva krivična dela čiji izvršioci su osuđeni.8. konstrukcije ličnosti. kriminalna lingvistika. jer nije evidentirana “tamna brojka kriminaliteta”. KRIMINALNA ETNOLOGIJA proučava vezu kriminaliteta i uslova života pojedinih naroda i etničkih zajednica. nasleđa i dr. kriminalna politika.

emocija. Ona ukazuje na oblike pripremanja i izvršenja zločina. merama društvene prevencije kod sprečavanja i represije i suzbijanja delikventnih pojava. KRIMINALNA LOGISTIKA je disciplina koja proučava način i oblike međusobne verbalne komunikacije delikventa. uticaja sredine na ličnost delikvenata i delikvenciju uopšte kao što su ekonomski uticaji. dovelo je do psihopatoloških pristupa u tipologiji delikvenata i objašnjenju etioloških osnova kriminaliteta. Posebno se obraća pažnja na svojstva temperamenta i karaktera. demografski problem i slično. Oni se ogledaju u strukturi ličnosti i njenoj individualnosti. urbanizacijom. Uzroci kriminaliteta po ovom shvatanju su trajne ili privremene duševne bolesti. KRIMINALNA POLITIKA proučava mere i aktivnosti društva na problemima sprečavanja i suzbijanja kriminaliteta. kao oblasti delikventne kulture. Ustanovljena je početkom 19-og veka i pomoću nje su se izučavali na osnovu statističkih podataka. Osnovu kriminalne statike čine podaci policijskih i pravosudnih organa. socijalnim uslovima. Ona istražuje značenje pojedinih standardizovanih izraza i ustaljenih znakova međusobnog opštenja izvršioca krivičnih dela. kompleksa i drugih crta ličnosti koje uslovljavaju asocijalnu i destruktivnu aktivnost i ponašanje. porodice. Izučava opšte i posebne mere kao i svrsishodne aktivnosti zaštite društva od pojave kriminaliteta.KRIMINALNA GEOGRAFIJA je disciplina koja izučava prostorne i vremenske dimenzije kriminaliteta. Osnove delikventnog ponašanja pored objektivnih činilaca uslovljavaju i psihološki faktori. kao i na tragove izazvanih posledica. Izvršioci krivičnih dela u svojim sredinama koriste posebne načine komunikacije putem žargona. kulturom i drugim specifičnostima koje na terenu uslovljavaju specifične tipološke karakteristike i obim kriminaliteta. Proučavanje duševnih poremećaja i bolesti. kaznenoj politici. KRIMINALNA STATISTIKA predstavlja zvaničnu statistiku evidentiranja kriminalnih pojava prema određenim kriterijumima. uticaj kulture. starosti. Psihoanalitički pristup proučava nesvesne motive kriminalnog ponašanja. duševni poremećaji ili zaostalost u duševnom razvoju. KRIMINALNA MORFOLOGIJA predstavlja disciplinu koja se bavi spoljnim oblicima ispoljavanja zločina. navika. kao uzročnosti kriminalne delatnosti. KRIMINALNA PSIHOPATOLOGIJA je disciplina koja se bavi pitanjima odnosa druševnih stanja i delikvencije. KRIMINALNA PSIHOLOGIJA bavi se proučavanjem psiholoških predispozicija. stavova. Bavi se funkcionisanjem pravnog sistema. Osnovni predmet istraživanja socijalne kriminologije je dejstvo spoljašnjih faktora. profesije I dr. determinanti i manifestacija kriminalnog ponašanja ličnosti. Praktična primena kriminalne politke ogleda se u krivičnim zakonskim odredbama. uticaj pola. socijalnih oveležja ličnosti I sredine na kriminalitet i Page | 8 . motiva. KRIMINOLOŠKA SOCIOLOGIJA je sociološka I kriminološka disciplina koja izaziva kriminalitet kao posebnu društvenu pojavu. mimike i gestikulacije.

11. migracija. posebno onih koji se odnose na krivična dela i sankcije. Krivično pravo i kriminologija su dve autonomne naučne discipline sa srodnim predmetom i ciljem izučavanja. kod kojih su metodi veoma slični ili identični. posebno činioci dinamičnog karaktera (ekonomske krize. a krivično pravo na opšte pravne institute krivičnog dela. Najtešnju vezu ima sa KRIVIČNIM PRAVOM. KRIMINOLOGIJA I KRIVIČNO PROCESNO PRAVO KRIVIČNO PROCESNO PRAVO kao naučna discipina bavi se postupkom i procesnim subjektima utvrđivanja i postojanosti uslova da je određeno delo izvršeno i da se na osnovu toga izriču krivične sankcije za počinjeni delikt. Najtešnji odnos između ove dve naučne discipline postoji kod proučavanja ličnosti delikvenata. OSNOVNI CILJ KRIMINALISTIKE JE proučavanje naučnih metoda na utvrđivanju materijalnih činjenica. urbanizacija). depresije. Na osnovu statističkih istraživanja mogući su relativno pouzdani nalazi o nekim etiološkim pitanjima uticaja na pojave kriminaliteta. KRIVIČNIM PROCESNIM PRAVOM I KRIMINALISTIKOM. Neki teoretičati poput Ferija tvrde da je krivično pravo grana kriminologije. ODNOS KRIMINOLOGIJE SA OSTALIM NAUKAMA Kriminologija kao multidisciplinarna nauka je granična i veoma je oslonjena na neke druge nauke i sa njima je međusobno povezana i uslovljena. Veza između kriminologije i krivično procesnog prava odnosi se na tretman učinilaca k. CILJ KRIVIČNOG PROCESNOG PRAVA je da se na propisan način utvrdi postojanje krivičnog dela i odgovornosti izvršioca. 12. Ta povezanost potiče usled kriminologije koja je usmerena ka proučavanju etioloških i fenomenoloških problema kriminaliteta. dela u postupku utvrđivanja odgovornosti i izricanja sankcija. Rezultat kriminoloških ispitivanja predstavljaju polaznu osnovu za ostvarivanje funkcije kriminalne politike. 9. KRIMINOLOGIJA I KRIMINALISTIKA Kriminalistika i kriminologija su dve naučne discipline koje su uzajamno povezane. odnosno da se izrekne odgovarajuća krivična sankcija. KRIMINALNA POLITIKA ILI POLITIKA SUZBIJANJA KRIMINALITETA u najopštijem smislu može se definisati kao ukupnost svih oblika društvene reakcije na kriminalitet. Da bi opstala kao naučna disciplina mora se oslanjati na krivično pravo i kriminologiju. odnosno prikupljanja dokaza u vezi sa krivičnim delom i učiniocem.KRIMINOLOGIJA I KRIVIČNO PRAVO VEZA IZMEĐU KRIVINOG PRAVA I KRIMINOLOGIJE veoma je bliska. Krivično pravo izučava sistem pozitivnih pravnih propisa . Page | 9 .njegovu geografsku distribuciju. koje su komplementarne iz razloga što jedna drugu obogaćuju i dopunjavaju. 10.

oblika i sredstava vaspitanja. U kriminologiji zauzima važno mesto u proučavanju određene kategorije delikvenata zato što među delikventima postoji određeni broj onih koji su duševno bolesni i poremećeni. Predmet proučavanja sociologije su određeni tipovi društvene zajednice. društvene grupe. Upravo zbog toga su rezultati njenog istraživanja jako bitni sa aspekta uticaja etioloških faktora na delikvenciju. U najširem smislu to su problemi koji se odnose na psihološke karakteristike i biološke determinante ličnih i društvenih poremećaja koji se mogu okarakterisati kao patologija. njene bio-psihološke karakteristike i socijalnog obeležja. dela. Page | 10 . ustanove i organizacije i oblici društvenog života ljudi. KRIMINOLOGIJA I PENOLIGIJA PENOLOGIJA je nauka o načinu i efikasnosti sistema izvršavanja kazni i drugih sankcija. statistiku . Ona se bavi ne samo pozitivnim već i negativnim uticajem vaspitanja. dela i suzbijanja kriminaliteta. PSIHOLOGIJA je nauka koja sistematski proučava psihički život čoveka baveći se prvenstveno mentalnim sadržajem i psihičkim procesima ličnosti. Osnovna pitanja i područja penologije su sistem i organizacija kazneno-popravnih ustanova.13. SOCIJALNA PATOLOGIJA je mlada naučna disciplina čiji je predmet izučavanja složen i odnosi se na kompleks ljudskih problema i posebne strane čovekove normalnosti i zdravlja. Kriminologija koristi znanja psihologije posebno sa aspekta uticaja ličnih osobina i njihove povezanosti sa ponašanjem koji uslovljavaju delikvenciju. psihijatriju i dr. Ona se prvenstveno bavi ličnošću žrtve k. PEDAGOGIJA u najširem smislu je nauka o vaspitanju. Posebno značajna je penološka disciplina ANDRAGOGIJA koja se bavi pitanjima usavršavanja metoda. način i uslovi izdržavanja kazni. SOCIOLOGIJA kao društvena nauka proučava strukturu i zakonitiosti društvenih odnosa i procesa. prostitucija. dela i odnosa žrtve i izvršioca. VIKTIMOLOGIJA JE GRANA KRIMINALISTIKE koja se bavi izučavanjem žrtava k. To su kockanje. PSIHOPATOLOGIJA je nauka o mentalnim poremaćajem ličnosti. Na osnovu socioloških učenja i metoda razvile su se mnogobrojne sociološke metode u kriminologiji. Pored navedenih naučnih disciplina sa aspekta povezanosti sa kriminologijom treba pomenuti i : filozofiju. obrazovanja i prevaspitanja osuđenih lica. koje kako se u kriminologiji pokazalo utiče na kriminalno ponašanje. klasifikacija i razvrstavanje osuđenika. alkoholizam i dr. sa aspekta njihovog uticaja na resocijalizaciju ličnosti izvršilaca k.

Svaki od njih i u određenoj meri ima i devijantne posledice na čovekovu orijentaciju i ljudsko ponašanje. motiva.ISTORIJSKI RAZVOJ KRIMINOLOŠKE MISLI 14. Zločinci su po njemu bili neprijatelji društva. ustanovio je tipologiju temperamenta koja je i danas aktuelna u proučavanju ENDOGENIH faktora delikvencije. Smatrao je da postoje popravljive i nepopravive ličnosti (recidivisti. SOFISTI su ovaj problem tretirali kroz izučavanje motiva ljudskog ponašanja uopšte još u 5-om veku p.e. antički filozof i lekar proučavajući negativan uticaj emocija na ponašanje čoveka.zločinaca. Za nepopravljivost je smatrao da treba izvršiti smrtnu kaznu. Platon zločinca tretira kao izraz bolesne duše sa uzrocima psihološke i fiziološke prirode. rođene zločince. razvila se u samostalnu nauku tek početkom 19. ARISTOTEL JE SMATRAO da je zločinac osoba koja izvršava delo jer je pokvaren ili je pod uticajem zločinačkih sklonosti i navika i da na njegovu konačnu odluku nemaju bitog uticaja spoljašnji činioci. Smatrao je da svrha krivičnih zakona treba da bude više suzbijanja kriminaliteta nego kažnjavanje krivca. Takva ličnost u fiziološkom smislu je posebne fizičke konstrukcije kao izraz biološke degeneracije. Po Platonu zločinac je osoba koja deluje pod uticajem strasti. i za njih je “ jedini lek” smrtna kazna. izvitoperenih seksualnih pobuda i psihičkog nereda. za bogaćenjem i za čašću. Mada je verovao da na zločince ne utiču nikakvi spoljni elementi van njihove ličnosti.og veka. Page | 11 . Smatrao je da u kaznenoj politici radi sprečavanja kriminaliteta treba voditi takvu politiku u kojoj će potencijalni zločinac videti očigledno više štete nego koristi u sopstvenim postupcima. počev od misli iz filozofskih sistema starog veka. Zalagao se za određene mere kažnjavanja i lečenja. Prva značajna shvatanja u antičkoj filozofskoj misli sreću se u raspravama Aristotela i Platona koja su posvećena državi. Sprečavanje zločinca u namerama ne treba da bude samo u kaznama već i u lečenju ljudi od egoizma. siromaštvo. HIPOKRAT. i da ima više preventivni nego represivni smisao. a društvo je bilo dužno da ih leči ili da ih se oslobodi. povratnici). kao i za individualne kazne.n. priznavao je da uzroci kriminogenog ponašanja mogu biti u nekim uslovima društvenog života kao na primer slabost državne organizacije. ANTIČKA MISAO O KRIMINALITETU Kriminologija spada u red mladih pravnih disciplina. Za posledicu sve to ima nepopravljive krivce. Antički mislilac Platon u svom radu “ Državi” ukazuje na dve vrste zločina: PSIHOLOŠKE (UNUTRAŠNJE) I FIZIOLOŠKE (SPOLJAŠNJE). Po njemu su ljudi racionalni egoisti pa će sami shvatiti taj odnos i odustati od namere koju su imali. Teokrat je smatrao da su u ljudskom ponašanju dominantna tri osnovna motiva: za zadovoljstvom. koristoljublja. problemi u funkcionisanju pravosuđa. Međutim misao o zločinu i zločincu stari su koliko i samo društvo. U fiziološke uslove on ubraja biološku degeneraciju. iz neznanja.

Glavni predstavnici ovih shvatanja bili su AUGUSTIN I TOMA AKVINSKI. Umesto iracionalnog na scenu stupa objektivno i naučno shvatanje socijalne uslovljenosti u ponašanju ljudi. Prema njegovom mišljenju zločincem dominira zao duh. U objašnjavanju grešnog ponašanja čoveka oslanjao se na tezu koja je savremena teorija psihoanalize. 16. i kojom se uspostavlja društveni red. Njegovo zalaganje za ukidanje smrtne kazne nije bilo motivisano humanošću zato što je smatrao da se izvršenjem smrtne kazne neopravdano uskraćuju muke zločinaca i da su time lišeni prilike da se kroz patnje i bol iskupe i pomire sa uvređenim božanstvom.15. Suprotno Haldumu i Moru neki mislioci tog vremena su smatrali da su delikventne predispozicije pretežno izraz unutrašnjih faktora. Toma Akvinski je bio osoba plemićkog porekla. a lek i obaveze Crkve je da ga popravi tako što će isterati đavola iz grešnika. SREDNJOVEKOVNA MISAO O KRIMINALITETU U skladu sa društvenim odnosima i verskim dogmama u feudalizmu kriminalitet je shvaćan kao greh protiv božjih zapovesti i poretka božanskog reda. bio je filozof poreklom iz Afrike – današnji Alžir. Augustin je kasnije nazvan “Sveti”. a svrha kažnjavanja je izazivanje kajanja kod izvršioca. predavač teologije u Napulju. u svom delu “ O božjoj državi” zastupao je stav da kazna predstavlja otkupljivanje za izvršeno delo. a sama kazna je morala biti kao božja pravda. čime se razbija mit o zločincu kao zloduhu. Arapski istoričar IBN HALDUN je tvrdio da veći uticaj na čoveka imaju običaji i navike od same prirode čoveka i njegovog temperamenta. U svojim delima Zbornik teologije i Zbornik protiv neznabošca pored apsolutne pravde. već bićem u koje je usađen zao duh. U srednjem veku krivac se nije smatrao razumnim bićem na koje utiču spoljni faktori. ističe i relativnu pravdu koja štiti od drugih dela koja ugrožavaju ljudsko društvo. Engleski naučnik TOMAS MOR isticao je društveni karakter kriminaliteta i predlagao je ublažavanje sistema kažnjavanja. Radikalni raskid sa srednjovekovnim Page | 12 . HUMANISTIČKA I RENESANSNA MISAO Humanizam predstavlja epohu u razvoju ljudskog društva i predstavlja raskid sa srednjovekovnim mističnim shvatanjima o krivičnom delu kao povredi božanskog reda i kazni čiji je jedini cilj ispaštanje i pomirenje sa bogom. u vidu kazne za najteže delikte povrede božanskog reda. ili pretpostavka da je u pitanju sukob savesti kao dela čovekove duše koja je usmerena ka razumskom ponašanju i nagonima koji ih prevladavaju da bi zadovoljili fiziološke i instiktivne potrebe. Renesansni pisci među kojima se posebno isticao Makijaveli ističu da je zlo urođena pojava i da je vezana za ljudsku prirodu koja je pesimistički orijentisana. U ovom periodu sazreva saznanje o kriminalitetu kao društvenoj pojavi koje je uslovljeno društvenim odnosima i uređenjem. On je isticao da je koren zločina u samom društvu i načinu života vladajuće klase i da samim tim treba menjati određene društvene uslove života.

Francuski pravnik MONTESKIJE u svom delu “ Duh zakona” izneo je teze o uslovljenosti društvenih pojava. uvođenje principa individualizacije kazne. Zastupao je mišljenje da krivični zakoni ukoliko žele da budu efikasni moraju biti prilagođeni vremenu. rasipnika.shvatanjima izvršili su HUGO GROCIJUS. Predstavnike klasične škole nije interesovala ličnost zločinca već funkcija zakona i legalni krivičnopravni procesi. fanatika i razvratnika. Ličnost delikventa nije bila predmet nauke već krivično delo i kazna. a ne njihove urođenosti. po svojoj prirodi savršeno biće.žigosanje. Švajcarac Žan Žak Ruso u svom delu “ Društveni ugovor” smatra da je čovek. Krivica je proizilazila iz moralne odgovornosti. ali da se kvari pod uticajem društva kada ono zapadne u ekonomsko i političko ropstvo. ispaštanje i ponovno uspostavljanje pravnog i etičkog reda. Upravo zbog isključivo formalne logike imala je ograničavajući uticaj na kriminološku nauku. Francuski filozof HOLBAH u svom delu “ Sistem prirode” izneo je stanovište da društvo koje je lose organizovano i kojim se lose upravlja. ZNAČAJAN DOPRINOS KLASIČNE ŠKOLE ČINI: • • uvođenje principa zakonitosti i jednakosti u krivičnom pravu. Prema osnovnim shvatanjima škole. Škola je nastala pod uticajem francuske revolucije kao reakcija na surove kaznene sisteme i široka diskreciona ovlašćenja vlasti u tom periodu u Evropi. ukidanje inkvizitorskog postupka.KLASIČNA ŠKOLA Klasična škola predstavlja prvo sistematizovano teorijsko razmišljanje o kriminalitetu. OSNOVNI KRIMINOLOŠKI PRAVCI 17. TOMAS HOBS I DŽON LOK. robova. sakaćenje i slično . tradiciji. a kažnjavanje je za svrhu imalo odmazdu. Page | 13 . a zločin je povreda etičkog reda i izraz slobodne volje čoveka. a ne uticaj bilo kakvih subjektivnih ili objektivnih procesa ili odnosa. kulturi i društvenim prilikama sredine. Ovaj kriminološki pravac nastao je krajem 18-og i početkom 19-og veka. ograničavanje smrtne kazne i ukidanje telesnih kazni. pa je sve probleme kriminaliteta svodila na čisto pravne formulacije. sloboda čoveka je najveća društvena vrednost. Smatrao je da je ljudsko ponašanje posledica uslova u kojima čovek živi. mora biti puno poročnih i lakomislenih građana. pa i kriminaliteta. • • • NAJVEĆA SLABOST KLASIČNE ŠKOLE bilo je to što je zanemarivala društvenu uslovljenost delikvencije. karaktera čoveka i mentaliteta naroda.

ZLOČINCI IZ STRASTI neuravnotežene i preosetljive osobe koje afektivno deluju i vrše krivična dela u nastupu ljubomore. Iz darvinizma nastala su dva posebna kriminološka pravca ANTROPOLOŠKI I POZITIVISTIČKI. Antropološku školu zasnovao je CEZARE LOMBROZO . Italijanski pravnik Čerzare Bekarija je začetnik klasične škole. PREDSTAVNICI KLASIČNE ŠKOLE SU: italijanski pravnik ČEZARE BAKARIJA. Ona će to biti ukoliko sprečava nezakonita dela. Zakon treba da uredi sreću za sve. SLUČAJNI ZLOČINCI bez urođenih sklonosti. Svojim delom “O zločinu i kaznama” značajno je uticao da se njegove ideje ugrade u: Krivični zakonik Francuske iz 1791 god. engleski filozof DŽEREMI BENTAM .KLASIČNOJ ŠKOLI PRIPADAJU I ZNAČAJNE ZASLUGE za ukidanje inkvizitorskog postupka. Pored fizičkog izgleda pripisivao im je i određena moralna svojstva. Prema Čezaru zločin je pre svega izraz loših zakona. posebno lobanje i lica. Nemački pravni teoretičar Anselm Fojerbah u svojim delima “ Revizija osnovnih postavki i pojmova pozitivnog kaznenog prava” i Udžbenik celokupnog nemačkog kaznenog prava. Bavarski krivični zakonik iz 1813. Engleski filozof i pravnik Džeremi Bentam u svom delu “ Uvod u principe morala i prava” isticao je da čoveka u devijantnom ponašanju vode težnje za isticanjem. mržnje i gneva. Teorijskim korenom antropološke škole smatra se delo “Poreklo vrste” Čarlsa Darvina. 18. ali koji pod uticajem spoljnih faktora čine manja ili nehatna krivična dela i DUŠEVNO BOLESNI ZLOČINCI nervno neuravnotežena lica sa urođenim dispozicijama za vršenje krivičnih dela pretežno imovinskog karaktera. Napolenov krivični zakonik iz 1813 god. ali je kasnije pod uticajem kritike i svojih evolutivnih shvatanja taj odnos sveo na 35%-40%. a ne posledica vladanja loših ljudi i zbog toga zakoni treba da garantuju jednak tretman svih ljudi. duševne bolesnike i matodoide (poluludaci). izvlačeći to iz Page | 14 . DUŠEVNO BOLESNI IZVRŠIOCI KRIVIČNOG DELA koji se dele na moralne ludake (zakržljalih moralnih čula). ograničavanje smrtne kazne i ukidanje telesnih kazni kao i za orijentaciju uvođenja pravnih principa.ANTROPOLOŠKA ŠKOLA Antropološka škola javlja se sedamdesetih godina 19-og veka kao reakcija protiv formalizma klasične škole. pored osnovnih definisao je teoriju GENERALNE PREVENCIJE sa tezom da je svrha kažnjavanja sprečavanje potencijalnih kriminalaca da ne čine prestupe. sa tezom da delikvente karakterišu određena tipična konstituciona obeležja degenerativnih karakteristika tela. a kazna mora biti pravedna. Prema LOMBROZOVOJ KLASIFIKACIJI razlikuju se kriminalni tipovi: ROĐENI ZLOČINCI sa brojnim anomalijama anatomske. nemački teoretičar ANSELM FOJERBAH. U prvom izdanju svog dela on je smatrao da oko 65%-70% od ukupnog broja delikata počine rođeni kriminalci. kao i Krivične zakonike Srbije i Crne Gore. biološke i psihološke prirode (neosetljivi i bez osećanja samilosti što ih čini predisponiranim za kriminalno ponašanje).

dugačke i klempave uši. udubljene i kose oči. odnosno šiljat kod ubica. ukazujući na njihove anatomske. ZLOČINASTOG TIPA. Lombrozo je koristeči se statističkim metodama i metodama merenja. ali kao sporedne – sekundarne faktore. u svom delu dao detaljnu sliku tzv. daltonizam. defekti grudnog koša. a ne samo delikta kao normativne kategorije. a samim tim i ponašanja. Za razliku od klasične škole pozitivisti se okreću proučavanju sveta oko sebe. Ova saznanja su se nazivala ATAVISTIČKA. inverzije genitalnih organa. predugačke ruke i veći broj prstiju. Goring je dokazao da atavizam nema naučnu podlogu i podaci koje je sakupio su zauvek diskreditivaki Lombrozovu ideju o “ rođenom zločincu”. Rezultate ovog istraživanja objavio je u svojoj knjizi “ Engleski osuđenik”. Takva slika odaje delikventa kao ljudskog degenerika. Lombrozova teorija je vremenom gubila na značaju. oslabljeno čulo pipanja i sl.činjenice da se češće tetoviraju od nedelinkventnih ličnosti. jednu vrstu fizičke i moralne nakaze. usne mesnate i otečene. Gording je nakon proučavanja došao je do zaključka da između ove dve grupacije ne postoje nikakve evidentne razlike. 19. velika vilica i jagodične kosti. Tome je posebno doprineo engleski lekar ČARS GORING koji je proveravajući Lombrozovu tezu upoređivao hiljade osuđenika i vojnike jedne britanske vojne jedinice. Verujući u teoriju “ rođenog zločinca” za njeno dokazivanje proučavao je na stotine izvršioca krivičnih dela –osuđenika. tumačeći ljudsko ponašanje determinancijama Page | 15 . malo i zakošeno čelo. fiziološke i psihičke anomalije. poznat u teoriji kao ITALIJANSKA POZITIVISTIČKA ŠKOLA. sličnost sa šipanzom. čudan izgled. Pod uticajem mnogobrojnih kritičara tog vremena Lombrozo je postepeno pored anatomskih karakteristika u faktore delikvencije uveo i ekonomske i socijalne faktore. Lombrozo je došao do zaključka da kriminalci imaju primitivni tip moždane strukture. U FUNKCIONALNO FIZIOLOŠKE NENORMALNOSTI ubrajao je: neosetljivost na bol. da za razliku od ostalih ispoljavaju veću neosetljivost na bol. mali i zdepast rast. Međutim njen značaj je u tome što je prva ukazala na važnost izučavanja izvršioca krivičnog dela. brazde na obrazima kakve imaju neke životinje. U konstitucionalne kriminogene elemente Lombrozo ubraja nasleđe od dalekih predaka. kratka ili dugačka brada kao kod majmuna. Savremena shvatanja odbacuju antropološku školu i njene postupke kao nenaučne i jednostrane. asimetrija lica. Lombrozo je radi potvrde svoje teorije “rođenog zločinca” kao lekar izvršio veliki broj obdukcija i ispitao 383 lobanja mrtvih italijanskih zatvorenika i 5907 živih prestupnika. prćast i spljošten nos kod lopova. ITALIJANSKA POZITIVISTIČKA ŠKOLA Posle klasične i antropološke škole i na bazi njihove kritike nastao je novi pravac u kriminologiji koji je bio orijentisan ka izučavanju pozitivnih činjenica vezanih za izvršioca krivičnih dela. Lombrozov zločinački tip u smislu anatomskih karakteristika degenerativne prirode ubrajao je karakteristike tela: nenormalno velika ili mala glava. kriv.

20. Pozitivisti su naišli na brojne kritike mada su njihova shvatanja duboko ukorenjena u teoriji. Francuska škola se zalagala za istorijsku i retrospektivnu dimenziju izučavanja kriminaliteta.izvršioci k. psiholoških i socijalnih faktora. SLUČAJNI KRIVCI. odnosno fizičkim faktorima. UBICE. čiji je glavni predstavnik GABRIEL TARDE uvodi tezu kolektivne krivice. tvrdio je da se radi o osobama koje su nepopravljivi kriminalci za koje je smrtna kazna jedina efikasna sankcija i da su u pitanju psihopate. Tande je bio profesor sudske medicine u Lionu Page | 16 . SOCIOLOŠKA ŠKOLA Sociološka škola daje akcenat prvenstveno na socijalne i druge društvene činioce determinacije čoveka. ENRIKO FERI u svojim razmatranjima polazi od izvesnih socijalnih uslova sredine kao što su: porodica.bioloških. PRESTUPNIKE lišene samilosti i kradljivce lišene osećanja čestitosti. Prema njegovoj tipologiji razlikuje se pet kategorija kriminalaca-krivaca: DUŠEVNO BOLESNI krivci gde spadaju duševno obolela lica. kao i u porodičnim. škola. posebno nekažnjavanja. Zastupao je stav da su u pitanju osobe bez moralnih osećanja. KRIVCI IZ STRASTI sangvinične. NEMAČKA SOCIOLOŠKA ŠKOLA. Feri je kriminalce delio na tri grupe: one kod kojih dominiraju unutrašnji faktori(anomalije organske i fizičke konstrukcije) i one kod kojih preovlađuju socijalni faktori. nervozne i osetljive osobe koje čine zločin pod uticajem jakih emocija. vaspitanje. krivičnom mišljenju i praksi. ostali hronični kriminalci. kao podvrsta rođenih krivaca koji su rano počeli sa kriminalom i pod uticajem prilika. lakomislene i moralno neosetljive osobe. smatrajući da je na drugačiji način nemoguće saznati celinu i suštinu problema pojava kriminaliteta u društvu. FRANCUSKA ŠKOLA ILI TZV. AUSTRIJSKA ENCIKLOPEDIJSKA ŠKOLA. RAFAELE GAROFALO je drugi predstavnik pozitivističke škole. društvenim i ekonomskim uslovima. U svom delu „Kriminologija“ ustanovio je četiri tipa prestupnika: TIPIČNE ZLOČINCE. Predstavnici ove škole su ENRIKO FERI I RAFAELE GAROFALDO koji su bili Lombrozovi učenici. odnosno smatra da društvo stvara i priprema zločine i da shodno tome za njih ima i odgovornost. Zatim polazi i od državnih oblika institucionalnih oblika organizovanja u suzbijanju kriminaliteta i definisanju kaznene politike.dela sa pogrešnim predstavama o časti i nužnosti osvete sa tradicionalnim predrasudama. PLAHOVITE PRESTUPNIKE. Od svih kategorija najvažnijom je smatrao tipične zločince ili ubice sa predumišljajem. KRIVCI IZ NAVIKE. uslovi života i rada. NASILNIKE. poremećena i psihopatološka lica. ROĐENI KRIVCI kod kojih je neizbežna kriminalna sklonost posledica naslednih osobina koje su formirane generacijama. LIONSKA ŠKOLA. Feri je insistirao na eksperimentalnoj metodi u proučavanju ličnosti pod uticajem prirodnih nauka i filozofije. jer ubijaju iz sebičnih pobuda. ČIKAŠKA ŠKOLA. On je bio italijanski sudija i krivičar tog vremena. Po njemu su uzroci delikvencije prvenstveno u prirodnim. POHOTLJIVCE prestupnike sa niskom energijom moralne energije. Postoji nekoliko varijanti sociološke škole: FRANCUSKA ŠKOLA.

Tu on razlikuje popravljive i nepopravljive krivce. Oni se po psihofizičkim Page | 17 . AKUTNI KRIMINALITET se smatra posledicom delovanja spoljnih činilaca. Krivce iz navike nazivao je i hroničnim krivcima i krivcima po tendenciji i to su bile one osobe kod kojih postoji urođena sklonost ili stečene dispozicije ka kriminalnom ponašanju. velika depresija i mafija prouzrokovali su socijalnu nejednakost velikih razmera. krivično pravo i penologija. povećanje gradskog stanovništva u vrlo kratkom periodu. . sirotinje i maloletnika. smatrajući da pored fizičkih i psihičkih predispozicija i socijalna sredina oblikuje ličnost. na individualno i grupno ponašanje ljudi. Ova škola polazi od stanovišta da je suzbijanje i sprečavanje kriminaliteta moguće samo utvrđivanjem uzroka koje su svrstali u dve grupe: INDIVIDUALNA SVOJSTVA DELIKVENATA (nasledna i stečena) i FIZIČKE. a HRONIČNI dominantnim uticajem ličnih svojstava. posledica načina života u velikim gradovima. Urođene sklonosti i naklonosti.nemačkog profesora krivičnog prava. vremenom je odbacio teoriju o „rođenom zločincu“. kao psihička individua. posledica nedostataka i sloma društvene kontrole nad užim grupama migranata. pa i njegovo delikventno ponašanje. Značaj Grosovih radova ogleda se u tri pravca: prvi put su odnos. profesor k. AUSTRIJSKA ENCIKLOPEDIJSKA ŠKOLA nastala je na temelju teorijskih shvatanja profesora krivičnog prava iz Beča i oca kriminologije HANSA GROSA. NEMAČKA SOCIOLOŠKA ŠKOLA dovela je do približavanja i integracije stavova klasične škole i italijanskog pozitivizma radi rešavanja osnovnih problema u kriminologiji i krivičnom pravu. Socijalnu sliku Čikaga 20-ih godina karakterišu: velike migracione populacijeposebno crnačke iz ruralnih u urbana područja. Rat. List polazeći od dvojne podele kriminaliteta kriminalce deli na KRIVCE IZ NAVIKE i SLUČAJNE KRIVCE. ali imaju i poseban uticaj. takav odnos delova i celine problema moraju moraju zajedno razmatrati u tesnoj povezanosti kriminologija. kao reakcije društva. Značaj ove škole je u tome što je ukazala na uticaj socijalnih faktora na psihičke procese.i jedan je od Lombrozovih učenika. Iz nemačke sociološke škole proistekla je poznata klasifikacija delikvenata prema kriterijumima LISTA. DRUŠTVENE. prema ovim shvatanjima. GEOGRAFSKE I EKONOMSKE OKOLNOSTI I USLOVI. SLUČAJNI KRIVCI su delikventi koji su nastali pod uticajem spoljnih činilaca i uslova. Predstavnici ove škole su TOMAS I ZNANIECKI. smatrao je da je kriminalitet proizvod samog čovečanstva kao takvog. a ne zločinac. nisu osnovni uzrok zločina. već društvene okolnosti koje zajednički deluju. ČIKAŠKA ŠKOLA u svom proučavanju polazi od stanovišta da su ljudska zajednica i sredina glavni faktori uticaja na ljudsko ponašanje. izvršenja i suzbijanja delikata. Predstavnici čikaške škole polaze od shvatanja da je kriminalitet: produkt socijalnog okruženja. a najtežim tipom je smatrao profesionalne kriminalce. U vezi sa tim zavisno od njihove dominacije i uticaja kriminaliteta dele se na AKUTNI I FIZIČKI. shvaćeni kao jedinstvo u celini problema. prava iz Brisela i jedan od osnivača ovog pravca. u središte tog odnosa postavljen je čovek. ADOL PRINS.

nakon II svetskog rata. Tu se posebno ubrajaju činioci biosomatskih procesa kao što su: urođene. osnivanjem Centra za izučavanje ideja društvene odbrane. BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI. Rzvojem krivičnopravne i kriminološke nauke krajem 19-og veka u teoriji je sve prisutnija orijentacija na prevaspitavanju kao osnovnoj svrsi i resocijalizaciji kao cilju kažnjavanja prestupnika. 21.BIOLOŠKE TEORIJE pojam i podela bioloških teorija Biološke teorije su teorije koje svoju zasnovanost temelje na mišljenjima da su biološke predispozicije osnovni kriminogeni faktori. Segmentima se odeđuju „više“ i „niže“ sklonosti čoveka u zavisnosti od oblika glave. Fenološke teze u kriminologiji pojavile su se početkom 19-og veka. zašto se neko ponašanje smatra kriminalnim. oblikom i obimom glave koji se izražava po segmentima. Na osnovu tzv. 1949 god. Ove teorije ističu povezanost delikventnih sklonosti i moralnih osobina ličnosti sa konstitucijom lobanje. nasledne. Kroz istoriju se pokušavalo kroz razne škole tumačiti kriminalno ponašanje ličnosti uopšte i kriminaliteta kao pojava. Pokret je prerastao u Međunarodno udruženje društvene odbrane. organske. Segmenata ima 26 po Galu i 35 po Lavateru. dok je kod nedelikvenata razvijeniji gornji deo glave. a drugo ne. U biološke teorije spadaju: FENOLOŠKA TEORIJA. fiziološke i druge biološke funkcije koje uslovljavaju delikventno ponašanje pojedinih lica. Predstavnici fenološke škole su: bečki lekar GAL i švedski teolog LAVATER. 22. Ona je težila socijalizaciji i humanizaciji krivičnog prava. FENOLOŠKA TEORIJA Fenologija je nauka o lobanji na kojoj je zasnovan biološki pravac i shvatanje u nauci da se na osnovu oblika lobanje mogu odrediti duševne osobine i sposobnosti nekog čoveka. god. segmenta pristalice fenološke teorije su smatrale da Page | 18 . Prema ovoj teoriji suština karakternih osobina čoveka je u vezi sa koštanom konstitucijom.osobinama ne razlikuju od nedelikvenata. HROMOZOMSKA TEORIJA. ŠKOLA DRUŠTVENE ODBRANE nastala je prvenstveno kao društveni pokret. TEORIJSKE OSNOVE ETIOLOGIJE KRIMINALITETA TEORIJE ZLOČINA Naučna misao se još pre nego što je kriminologija ustanovljena kao posebna nauka. Ideje ovog pokreta začete su u Đenovi (Italiji) 1945. ali im je ponašanje uslovljeno jakim uticajima spoljnih uslova i povoda. Prema fenološkim shvatanjima glava kod kriminalaca je kruškastog oblika ima širi vilični deo od čeonog dela. interesovala da objasni zašto se neki ljudi vladaju asocijalno. ENDOKRINOLOŠKA TEORIJA I RASNA TEORIJA. TEORIJA NASLEĐA.

Spada u biološke teorije. a drugi nema. Na taj način se teorija nasleđa proveravala kroz tzv ADOPTIVNE STUDIJE. odnosno razlika u uticanju sredine i bioloških Page | 19 . U predstavnike ove teorije spada ENRIKO FERI. epilepsije i alkoholozma. od kojih jedan reaguje na šalu ubistvom. GENETIČKA SHVATANJA tumače da je kriminalno ponašanje urođena i nasledna pojava što je dokazano kroz dve vrste studija proučavanjem tzv. kriminogenih porodica. Feri to tumači tako da jedan od njih koji je ubica. genima i deziksiribonukleinskom kiselinom-DNK. pored idiotije ima i nasleđenu zločinačku sklonost. vaspitavanih pod istim uslovima. Prema Lombrozu „rođeni zločinac“ potiče iz degenerisane porodice kod čijih se članova javljaju slučajevi ludila. Tridesetih godina prošlog veka ova teorija je skoro u potpunosti osporena. mada je savremenim shvatanjima dosta osporena. (sprečavanje rađanja dece). EUGENIKA čiji je cilj bio sprečavanje reprodukcije u okviru populacije koja ima genetske delikventne dispozicije putem sterilizacije. Od svih oblika nasleđa(materijalno. za kriminologiju je najbitnije genetsko. koji kada govori o rođenom kriminalcu. sifilisa. Kriminolozi su u drugoj polovini 19og veka teoriju nasleđa priznavali kao validnu. Ova istraživanja su sa izvesnim stepenom pouzdanosti dokazala genetsko nasleđe kod slučajeva mentalne retardiranosti. Feri to objašnjava na praktičnom primeru dvojice idiota. KRIMINALNIH PORODICA I BLIZANACA. prisustvo hromozomske aberacije predaka i potomaka (šizofrenija i afektivni poremećaji). Ova shvatanja su dovela do zaključka o opravdanosti bioloških teorija kriminaliteta i uvođenja sterilizacije kao kriminalne prevencije kod seksualnih delikvenata. Blizanci su korišćeni kao eksperimentalni subjekti dokaza genetičkih svojstava. ATAVISTIČKI TIP DELIKVENTA. a drugi ne. Fenološka teorija je dugo vremena bila popularna i priznata i u Evropi i u Americi. i za dokaz da je kriminalna aktivnost jednojajčanih blizanaca zbog genetske sličnosti u većoj meri podudarna od dvoćelijskih blizanaca ili drugih krvnih srodnika. duhovno i genetsko. biološkim faktorima pridaje bitan značaj kod delikvencije smatrajući da u ponašanju ličnosti postoje nasledne sklonosti. i to kao primarnih naslednih činilaca ne samo konstitucionalnih i bioloških već i psihičkih osobina ličnosti. gluvoće. 23 .TEORIJA NASLEĐA Pitanje odnosa nasleđa i delikvencije je klasično pitanje kriminologije koje potiče još od Lombroza.se sa sigurnošću mogu predvideti buduća ponašanja osobe. Genetika je nauka o nasleđu i naslednim osobinama koje se prenose genima koji su relativno postojani kroz generacije potomaka. Pod uticajem teorija o nasleđu razvijena je posebna disciplina u okviru penologije tzv. posmatranjem ponašanja dece datih na usvajanje. ono koje se ispoljava u biološkim karakteristikama definisanim u hromozomima. Istraživanja su rađena da bi se objasnio uticaj genetskog faktora kod tzv. Na osnovu genetičkih učenja izdiferenciran je tzv.

) takođe su smatrali da između fizičkog-anatomskog izgleda i moralnih osobina čoveka postoji kauzalna (uzročna) veza. što se stiče nasleđem gena i nasleđem posebnog Page | 20 . Oni su želeli da dokažu da žene zbog svojih motoričkih karakteristika teže devijacijama. jer istraživanja nisu pokazala ispravnost tih stavova. Istraživanja blizanaca i adoptivne studije o „podudarnosti“ bavili su se pitanjem kolika je verovatnoća da će pojedinac (jednojajčani blizanac) imati iste ili slične karakteristike (inteligenciju. a kasnije je to sveo na 35%-40%. onda postoji osnovanost teorije o biološkom kriminalnom nasleđu. menopauzom. zločinci iz strasti. Po njemu. visoki i teški za prevare i falsifikate. čovek sklon kriminalitetu je ličnost niže biološke pripadnosti. takođe delikventne orijentacije i u novoj sredini. duševno bolesni kriminalci. a uzimala je u obzir samo fizički izgled delikventa. niski i teški za napade na čoveka i seksualne zločine. koja je u početku potpuno ignorisala druge kriminološke činioce. poremećajima menstrualnog ciklusa i sličnim faktorima.činilaca. Teorija socijalnog nasleđa odnosila se na nasledne osobine sa starijih generacija na mlađe. mali za krađe i provale. Smatrajući da postoji veza između fizičkih i svojstava ljudi sklonih delikvenciji. slučajni zločinci i zločinci iz navike. Mnogi drugi predstavnici ovih teorija (Gasberger. Američki profesor Hoton sa Havardskog univerziteta ističe da su biološke inferiornosti primarni uzrok zločina. čime se objašnjava uslovljenost hromozomskih aberacija za delikventne osobine. činjenica je da su neke osnovne postavke ostale izvor za mnoga kasnija učenja. Lombrozo i drugi predstavnici ove teorije devijacije i delikvencije kod žena objašnjavali su biološkim procesima hormonalnih poremećaja. U svom prvom delu Lombrozo je smatrao da oko 65%-70% delikata počine rođeni zločinci. Iz ovih studija je utvrđeno da ukoliko su oba deteta od istih roditelja. MEŠOVITE I ČISTE TIPOVE KRIMINALACA. Roditelji su svoje probleme iz mladosti prenosili na potomstvo što se odražava na biopsihički razvoj i ponašanje dece. Mada su Lombrozova početna učenja u celini osporavana. imaju nasledne osobine. Ova teorija je doživela ozbiljne kritike. pored konstitucionalnih karakteristika. Drugi pristup se odnosio na shvatanje da geni. kao uzročnike kriminaliteta. Zeling u svojoj klasifikaciji delikventa razlikuje: ATIPIČNE. Eksner i dr. TEORIJA BIOKONSTITUCIONALNIH SKLONOSTI ukazuju na urođene sklonosti za delikvenciju i nasleđe u delikventnoj orijentaciji. Tako su visoki i mršavi predisponirani za ubistva i pljačke. Suština ovih bioloških pristupa svodi se na objašnjenje da ličnost zločinca. austrijski kriminolog ZELIG je čak tu posebnu naučnu disciplinu nazvao KRIMINALNA BIOLOGIJA. čija je biografija kriminalna.BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI je proistekla iz Lombrozove antripološke škole. jer nagomilani problemi dovode do akumulacije asocijalnosti i dispozicije delikventnog ponašanja. određuju i psihološka svojstva. kao element hromozoma. 24. Nešto kasnije je Lombrozo donekle promenio stavove i ustanovio pet tipova zločinaca: rođeni zločinac. potencirajući posebno prostituciju. kriminalno ponašanje) kao njegov biološki srodnik.

konstitucionalnog tipa. Kritičari Page | 21 . muškarac XYY je više predisponiran kriminalnom ponašanju ili bolnici za mentalno oštećene osobe nego muškarac XY. a produkuju društveno abnormalno ponašanje. PINATEL je u vezi sa tim smatrao da je abnormalna hromozomska kombinacija čak 50-60 puta veća kod delikventnih nego kod nedelikventnih grupa. negiraju teoriju o rođenom zločincu.HROMOZOMSKA TEORIJA Hromozomska teorija je zasnovana na učenju da postoje poremećaji u jezgru ćelije – hromozomima-aktivne supstance ćelijskog jezgra. ali zato smatraju da kod određenih ličnosti postoje urođene sklonosti ka devijantnom ponašanju. smatrajući da žlezde sa unutrašnjim lučenjem bitno utiču na psihofizički razvoj ličnosti pa se u tim poremećajima mogu tražiti svi oblici devijantnog ponašanja. 25. Predstavnici ove teorije –NIĆEFERO.ENDOKRINOLOŠKA TEORIJA Endokrinološka teorija uzroke kriminaliteta objašnjava poremećajima u funkcionisanju endokrinih (tiroidna. ŠARP I SMIT smatraju da su osobe koje pate od endokrinih poremećaja tipični urođeni zločinci.. JAKOBS je 1965 god. LANGRE. a polaze od stava da su mentalni poremećaji ličnosti niska inteligencija i nagoni posledica tih poremećaja. štitna. OSNOVNE POSTAVKE HROMOZOMSKE TEORIJE SU: jedan od hiljadu muškaraca je tip hromozomske aberacije XYY. HOTON. sugerisao da muškarci sa XYY sindronom imaju veći stepen agresivnosti nego normalni muškarci XY. muškarac XYY je manje inteligentan nego muškarac XY i pošto je više XYY muškaraca u zatvoru nego što ih je na slobodi. koja sadrži gene i nosilac je naslednih osobina. Tako se razvila hipoteza da je višak hromozoma Y u vezi sa kriminalnim ponašanjem. taj hromozomski poremećaj je glavni krivac za agresivnost i nasilje takvih osoba. 26 . posebno nasilnim. hipofiza. Teorija o „hromozomskom ubici“ oživela je Lombrozovu teoriju i izazvala rasprave medicinskih i kriminoloških stručnjaka. Prema ovoj teoriji veliki višak hromozoma Y stvara poseban konstitucionalni tip ličnosti sklonih kriminalitetu. Ove teze posebno su bile izražene nakon otkrića viška hromozoma kod teških i višestrukih ubica Danijela Igona u Parizu i Ričarda Speka-„čudovišta iz Čikaga“ koji je ubio osam mladih bolničarki. nadbubrežna i polne) žlezda. Autori ove teorije endokrini sistem uzimaju za osnovu uzroka delikvencije. Ova teorija nastala je na osnovu rezultata istraživanja sprovedenog na osuđenicima i govori o tome da se među kriminalcima znatno češće javljaju XYY kombinacija hromozoma nego u normalnoj populaciji XY. PODOLSKI smatra da što više pada nivo šećera u krvi to je veća tendencija u vršenju krivičnih dela. Ova shvatanja su rezultat medicinskih istraživanja.

manje odgovornim ili neodgovornim za postupke. Takva orijentacija je posebno bila izražena u vreme fašizma u Nemačkoj i antisemitskih pokreta u Sovjetskom Savezu od 1933 do 1945. Page | 22 . Lombrozova teorija „ o urođenom zločincu“ se nije održala ali je među prvima postavila pitanje ličnosti delikventa i njegovih unutrašnjih svojstava koja ga čine svesnim ili nesvesnim. Ova teorija kroz istoriju je zloupotrebljavana za progon Jevreja. etničkih grupa i „rasa“ nego na njihovu biološku predispoziciju. odgovornim. ali ni prenaglašavati bez uticaja veze socijalnih i psiholoških uslova. Endokrinologija je naučna disciplina koja se bavi proučavanjem osobina i rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i u vezi s tim temperamenta. Ovaj teorijski pravac delikventno ponašanje vezuje pretežno za određenu rasnu pripadnost. U savremenom shvatanju ovi pristupi imaju uporišta kod autora koji nastoje da statističkim podacima. god ZNAČAJ BIOKONSTITUCIONALNIH TEORIJA –biološke teorije su od početnih isključivih stavova vremenom evoluirale u kompromisna shvatanja. korupciju. RASNA TEORIJA Najekstremniji vid bioloških pristupa u nauci zasnovan je na prvenstveno na pretpostavci da je RASNO SVOJSTVO SVAKOG OD PRIPADNIKA VIŠIH I NIŽIH RASA UROĐENO I NASLEDNO. U ovim pristupima polazilo se od teze da je zločin pojava u životu naroda. a njeni sledbenici pokušavali su da dokažu da je ovaj narod „rasno predisponiran“ za dela falsifikovanja isprava. „žutih“ „crnih“ i ostalih dokažu rasni karakter „obojenih“. Uticaj činjenica biološke prirode ne mogu se negirati. 27. poređenjem kriminaliteta „belih“. lažno bankarstvo i sl. Nićofera. Empirijska istraživanja na zatvorenicima i njihova poređenja sa studentima i vojnicima pokazala su da su degenerativne razlike među njima neznatne. ali ne i determinacije za devijantne sklonosti. Teorija ima osnova u stavovima Lombroza. psihičkog života i ponašanja čoveka. a veza sa kriminogenim ponašanjem je više indirektna. Utisak da su mentalno retardirana lica više delikventna od ostalih su rezultat predrasuda okoline prema njima nego njihovog stvarnog ponašanja.ove teorije smatraju da poremećaj endokrinih žlezda utiču na emocionalno stanje ličnosti. a posebno Garofala. one su teško izdržale kritičke osvrte mada se njihov doprinos nauci ne može sasvim odbaciti. nego što je neposredna posledica. SAVREMENA KRIMINOLOŠKA MISAO tvrdi da biološki faktori mogu činiti neke predispozicije. UTICAJ NASLEĐA I RASNIH OSOBINA su se takođe pokazala apsurdnim i više ukazuju na socio-ekonomske uslove života pojedinaca.

teorija neprilagođenosti. ID predstavlja nesvesni deo psihičke strukture i čini deo nagonskog bića ličnosti. teži za uživanjem i zadovoljavanjem prvenstveno bioloških potreba i motiva. PSIHOANALITIČKA TEORIJA-SHVATANJE PSIHOANALITIČKA SHVATANJA za polaznu osnovu imaju objašnjenja devijantnosti psihičkim stanjem ličnosti u sferi nesvesnog. Predstavnici ovih teorija smatraju da su uzroci delikvencije u raznim psihičkim svojstvima i osobinama ličnosti-inteligencija. već je namera potisnuta u podsvesti. kao njegovog posebnog izraza. teorija inteligencije. to je zapravo posledica socijalne reakcije koju oni tim osobinama izazivaju. percepcija. ETORE PATINI psihoanalizu tretira kao „nauku o podsvesti“. Prema psihoanalitičarima delikt je proizvod. govor. Njegova psihička energija ili ono što FROJD naziva libidom. Na ovim podstavkama izgrađeni su stavovi o povezanosti i kauzalitetu nagona i devijacija. norme društva i socijalne motive. je najaktivniji deo strukture ličnosti koji se odražava kao mišljenje. U podsvesti se sukobljavaju prikriveni motivi i želje i tu proizvode unutrašnje sukobe. Ova shvatanja polaze od teze da sve što se odvija u životu i snovima čoveka. U PSIHOLOŠKE TEORIJE SPADAJU : psihoanalitička shvatanja. Veći procenat XYY muškaraca u zatvorima i posebnim bolnicama više je rezultat nekih njihovih drugih osobina kao na primer niske inteligencije. postavljaju psihološke determinante. Superego je ključna komponenta psihičke strukture Page | 23 . podela Ove teorije u prvi plan objašnjenja pojava socijalnih devijacija i delikvencije. pre svega potisnute seksualne sile i impulsa. odnosno posledica je događaja u ranom detinjstvu. učenje. nastaje iz podsvesti. SUPEREGO –savest je deo psihičkih funkcija koje se odnose na moralne zahteve. motivi. stavovi. Psihološke teorije polaze pre svega od psiholoških karakteristika koje determinišu ponašanje ličnosti dovodeći u vezu psihičke osobine i devijantnost. rasuđivanje. odnosno posledica potisnute želje u podsvesti. Prema psihoanalitičarima nema nehatnog delikta. svest. 29.HROMOZOMSKE ABERACIJE –teze da u zatvorima ima više XYY muškaraca u poređenju sa XY muškarcima kroz novija istraživanja ne dokazuju da su prvi agresivniji i nasilniji od drugih. Na osnovama psihoanalitičkih shvatanja razvijen je poseban pravac KRIMINALNE PSIHOLOGIJE. PSIHOLOŠKE TEORIJE-pojam . gde se faktori kriminaliteta tumače poremećajima odnosa funkcionalnih komponenti čovekovog života: IDA. memorija. nema ništa slučajnog i nenamernog. akcija i vreme. Ovakvo stanje naziva se i „ pomračena svest“. frustraciona teorija i bihevioristička shvatanja. 28. odnosno podsvesnog. motorika. EGO –razum. EGA i SUPEREGA.

za razumevanje moralnog ponašanja i reguliše ponašanje ličnosti da ne izvrši ili ne planira k. narkomani. Predstavnici ove teorije smatraju da deficitarnost inteligencije dovodi do neshvatanja značaja društvenih normi od strane ličnosti. ŠKOLA INDIVIDUALNE PSIHOLOGIJE delikventnost pripisuje kompleksima INFERIORNOSTI. a JUNG Edipovom kompleksu-skup ljubavnih i neprijateljskih osećanja koje svako dete oseća prema roditeljima. a šta će biti u budućnosti određuje mu sudbina. TIPOLOGIJA DELIKVENCIJE :Neki psihoanalitičari –ALEKSANDER I STAUB. Pomoću njih su se vršila genitička izučavanja porodičnog stabla kriminalaca kako bi se utvrdilo ima li osnova u porodičnom poreklu predaka sa niskim kojeficijentom inteligencije-IQ. Druga varijanta ove teorije devijantnost dovodi u vezu sa niskom obrazovnom strukturom. TEORIJA NEPRILAGOĐENOSTI Page | 24 . zaostalih kriminalaca i kriminalaca nesvesnih svojih postupaka-neurotici. Istraživanja koja su se u početku bavila odnosom inteligencije i kriminaliteta nazivana su tzv. od kojih pate određene ličnosti. ali su sa moralnim shvatanjima u sukobu sa društvenim shvatanjima. Ovi autori smatraju da visoka inteligencija obezbeđuje neku vrstu zaštite od „upadanja“ u kriiminal za osobe koje su inače pod rizikom –na primer roditelji kriminalaci. Prema ADLERU „čovek je neispisani list papira“ . a razvija se na bazi organskih slabosti. oni sxu u dinamičkom odnosu. u afektu ili u legitimnoj samoodbrani. „pedigre“ studijama. a ukoliko to ipak uradi strogo ga kažnjava prekorima sredine i osećajem krivice. nerazvijenih.manje vrednosti.delo. duševno bolesni. maloumnosti. bez obzira na to što mnoge studije na osuđenicima ukazuju da je njihova inteligencija ispod prosečne inteligencije nedelikventne populacije. Psihoanalitičar ADLER kroz koncept individualne psihologije pri objašnjenju pojave devijantnosti pridaje poseban značaj kompleksu inferiornosti. AKCIDENTNI KRIMINALITET podrazumeva dela koja su izvršena nehatno. TEORIJA INTELIGENCIJE U psihološkim teorijama postoji pristup koji uzroke delikvencije dovodi u vezu sa psihičkim svojstvima niske inteligencije. normalnih kriminalaca sa kriminalnim superegom –telesno i mentalno su zdravi. Pojedini predstavnici ove teorije smatraju da niska inteligencija i kriminal imaju nešto zajedničko. Hronični kriminalitet je posledica delovanja organskih kriminalaca koji su neuračunljiva lica-imbecili. razlikuju: ZAMIŠLJENI-IMAGINARNI KRIMINALITET koji se ispoljava u vidu pretnji i EFEKTIVNI KRIMINALITET koji može biti HRONIČNI I AKCIDENTNI. a pri tom se ovaj faktor uzima kao posledica niske inteligencije. a samim tim i odsustva odgovornosti za njihovo poštovanje i pridržavanje. ID. 30. EGO i SUPEREGO nisu strogo odeljeni jedan od drugog. ali to ne znači da je niska inteligencija uzrok kriminala. 31.

Neprilagođenost kao uzrok devijantnosti tumači se na različite načine. Prema njima. pa i emocionalna stanja. BIHEVIORISTIČKA SHVATANJA-TEORIJA Ove teorije delikvenciju tumače kao stečeni. Frojd polazi od pretpostavke da svaki čovek ima kriminogene dispozicije. sa orijentacijom da je svako ponašanje moguće menjati vaspitanjem. DOLARD i saradnici su 1939. regionalni raspored. ili ličnih svojstava –invaliditet. SOCIOLOŠKE TEORIJE Sociološke teorije predstavljaju naučna shvatanja koja pojave i događaje izučavaju i tumače sa pozicija determinacije društvenih i uže socijanih faktora. FROJD smatra da se kriminal javlja upravo zbog toga što pojedinci kod kojih postoje instiktivne kriminalne tendencije ne uspevaju da se prilagode društvu. on je proučavao psihičke procese na osnovu objektivnog ponašanja ljudi. 32. Delikventno ponašanje objašnjava se uzrocima stečenih navika ponašanja kroz UČENJE PO MODELU. modelovanja tj. Biheviorizam sve vrste ponašanja izvodi iz učenja. niskim pragom frustracione tolerancije. HELI smatra da je uzrok kriminalnog ponašanja čoveka u frustracijama nastalim usled nezadovoljenih potreba u ranoj fazi detinjstva. raskorakom između ciljeva pojedinaca i interesa zajednice. 33. a kao osnovni uzročnik ljudske destrukcije uzimaju društvene faktore. Ovaj pravac se u literaturi još naziva i TEORIJOM SOCIJALNOG UČENJA po kome je delikventno ponašanje uzrokovano kao i svako drugo posredstvom tzv. kroz porodicu. a one dolaze do izražaja samo kod pojedinaca koji nisu u stanju da se prilagode društvenim normama.Neka psihološka shvatanja delikventno ponašanje tumače faktorima nemogućnosti prilagođavanja ličnosti u realnim socijalnim uslovima. jer im nedostaje vaspitanje za to. Oni navode da frustracije mogu nastati: usled delovanja socijalnih faktora-ekonomski status. Posmatrajući delikventno ponašanje modela ličnost može takvo ponašanje potpuno da usvoji iako mu je do tada bilo strano. PEJDŽ smatra da uzroke kriminaliteta treba tražiti u prilagođavanju individue na njenu okolinu. obrazovanje. Biheviorizam je u psihologiji zasnovao Votson. emocionalnih promena i poremećaja u psihičkim funkcijama koje manifestuju u destruktivnim agresijama. fizički izgled i slično. Prema ovoj teoriji svako ponašanje uključujući i kriminalno. naučeni oblik ponšanja. FRUSTRACIONA TEORIJA Neki psiholozi poput DOLARDA kriminalne dispozicije čoveka objašnjavaju posledicama trajnog delovanja frustracionih činilaca na ličnost u njegovom razvoju. ovom teorijom objašnjavali devijantno ponašanje i ljudsku agresivnost. OPSERVACIONOG UČENJA. učenje se stiče na više načina. Najznačajnije sociološke teorije su: Page | 25 . preko medija. god. je naučeno. Predstavnici ovih teorija smatraju da se teži oblici devijantnosti-delikvencija mogu dovesti u direktnu vezu sa uzrocima frustracionih stanja. smatraju da usled frustracija kod ličnosti dolazi do razočarenja. učešćem u subkulturnim grupama i sl.

TEORIJE SOCIJANOG UČENJA • • • TEORIJE IMITACIJE TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE TEORIJA DEFIRENCIJALNE IDENTIFIKACIJE 3. To dovodi do stanja nezadovoljstva. KUTUROLOŠKE TEORIJE • • • TEORIJA PODKULTURA I KONTRAKULTURA TEORIJA KULTURNOG KONFLIKTA TEORIJA DRUŠTVENIH GRUPA TEORIJA SOCIJALNE SREDINE I SOCIJALNIH PROBLEMA U ovu grupu teorija spadaju one koje kriminalitet kao individualni čin i kriminalitet kao društvenu pojavu vide uzročno vezane za mikro sredinu i u makro sredini. konfliktnih odnosa i fenomena devijacija. •TEORIJA ANATOMIJE. TEORIJA SOCIJANE SREDINE I SOCIJALNIH PROBLEMA. odnosno za izvesne poremećaje društvenih odnosa i procesa u društvenoj zajednici.1. •FUNKCIONALIZAM 2. •TEORIJA SOCIJALNIH VEZA I TEORIJA SUZDRŽAVANJA. samoubistva i devijantnosti. jer mu nisu jasna pravila po kojima treba da se ponaša. pojedinac nije u stanju da nađe svoje mesto u društvu. Stanje anatomije je takvo stanje po kome su norme očekivanog ponašanja odsutne. smatrajući anatomiju moralnom neregularnim stanjem. Prema Dirkemovim stavovima ANOMIJA je stanje nedostatka Page | 26 . •TEORIJA SOCIJALNOG INTERAKCIZMA I ETIKECIJE. nedefinisane ili nejasno formulisane. On je ustanovio da su određeni društveni periodi doveli do većeg stepena anatomije i viših stopa kriminala. Poremećaj socijalnih normi čini norme nepoštovanim.god. Dirkem je ovaj termin ponovo upotrebio u svom delu „Samoubistvo“ 1897. TEORIJA ANOMIJE (sociološka teorija)-društvo u kome se ne zna šta ko radi TEORIJA ANATOMIJE –francuski sociolog DIRKEM uveo je koncept anatomije u svojoj knjizi „Podela rada u društvu“ 1893. 34. stanje odsustva normi. čime je objašnjavao neregularno stanje do kojeg dolazi u pojedinim društvima. odnosno socijalnoj sredini.

U novije vreme ovo stanje anomije je karakteristično za zemlje tranzicije. a kriminalci su profesija koju ne diktira njihova savest. Određeni tip društvene strukture utiče na pojedine ličnosti da odstupe od ustaljenih društvenih normi i devijantno se ponašaju. jača individualizam. školovanja i slično. pri čemu se delikvencija svodi na evidentiranje devijanata-etiketiranje. Prema njegovom mišljenju kriminalitet je normalna društvena pojava i zbog toga je od mnogih kritikovan. zbog čega se pojedinci ili društvene grupe svojim stavovima i ponašanjem nameću društvu ili grupi. ali zbog ekonomske nejednakosti podstrekava siromašne slojeve da koriste nelegalne metode. RITUALIZAM – prihvata vrednosti odbijajući mogućnost da će se one ikada dostići. Ova teorija ima i drugi pristup ali se on bitno ne razlikuje i to je TEORIJA ETIKECIJE po kojoj svako delikventno ponašanje ne mora imati grupni karakter. POBUNA je podređena radikalnom cilju promene vrednosti i institucija. dovode do pojave bezakonja i društvenog neprilagođavanja. 35. društvo je definisalo puteve i mehanizme da se ostvare društveno potrebni ciljevi posredstvom rada. organizacija. već odnosi u društvu. razvijaju pojave bezobzirnosti. što neki nazivaju TEORIJOM DEZORGANIZACIJE. Prema njemu zločin je nužan i nema društva koje se ne suočava sa ovom pojavom. kulture. nesigurnosti. PODVLAČENJE –znači odbacivanje vrednosti i mogućnosti njegovog institucionalnog ostvarivanja i povlačenja obično u alkoholizam i narkomaniju. usamljenosti i izolacija. Dirkem veruje da se u takvim društvima gubi sila društvene kontrole. Po Mertonovom mišljenju. TEORIJA SOCIJALNOG INTERAKCIZMA I ETIKECIJE Osnovana teza teorije socijalnog interakcizma je da su društveni odnosi. da ne postoji društvo bez kriminala i da je kriminal odraz društvenog društvenog stanja.jasnih i primenjivih društvenih normi ili sudara normi. DEVIJANT PO OVOJ TEORIJI je onaj kome je ova Page | 27 . u odnosu na sredstva i ciljeve: KOMFORIZAM – prihvatanje kulture i institucionalnih vrednosti. MERTOM JE USTANOVIO PET OBLIKA INDIVIDUALNE I GRUPNE REAKCIJE a to su: individualne i grupne reakcije-socijalne adaptacije. da se koriste korupcijskim metodama(kriminalitet belog okovratnika). INOVACIJA – prihvatanje kulturnih vrednosti. On takođe smatra da svako društvo vremenom iz homogenizacije prelazi u fazu dezorganizacije. Drugi značajan predstavnik ove teorije je MERTON koji anomijom smatra odsustva normativnosti ili pridržavanja normi u društvu ili društvenoj grupi. pohlepe. haosa i nereda.a on je ukazivao da je kriminalitet istorijska pojava. to je nešto što prati izvršioca delikta. Njegove teze nisu mnogi razumeli. Društveno stanje dezorganizovanosti. Dirkem je među prvima dao definiciju kriminologije kao nauke koja izučava kažnjiva dela. u kojima određene društvene grupe odstupaju od normalnih pravila i obrazaca ponašanja i teže delikventnom ponašanju. posebno u velikim gradovima. odnosi interakcije devijantnih i nedevijantnih društvenih grupa. a bogate. Prema pristalicama ove teorije društvo se deli na KONFORMISTE koja je kontrolna društvena grupa i DEVIJANTE prema kojima je usmerena društvena reakcija –preventiva i sankcije. Upravo zbog toga se pojavljuju razni nelegitimni putevi njihovog ostvarenja. Etikecija je prema tome oznaka društvene reakcije na kriminalnu radnju. ali ono nije moglo svima da obezbedi i uslove da ostvare te ciljeve.

Društvena reakcija na određeno ponašanje predstavlja etiketu u vidu pojma: lopov. Devijantnost po funkcionalizmu je rezultat uticaja neuspešne socijalizacije. a bliska veza sa školom. narkoman. nasilnik. energiju i napore u edukativnim i socijalnim naporima koje ličnost vezuju moralnim vrednostima društva. Po njemu što su ove spone čvršće. Svaki čovek je podložan društvenom i antidruštvenom ponašanju. identifikaciji. Krajem 60 –tih godina prošlog veka američki sociolog REKLES je na sličnim principima pokušao da objasni svojom teorijom suzdržavanja kako delikvenciju tako i normalno ponašanje. Spoljnim normativnim zabranama društvo kontroliše članove zajednice. Unutrašnja komponenta suzdržavanja podrazumeva jak ego. Ova teorija polazi od toga da u društvu postoji funkcionalno jedinstvo elemenata koji mu omogućavaju skladan razvoj. god. visok stepen odgovornosti i visok prag frustracione tolerancije. Spada u socijalne teorije. kao i mehanizam ostvarivanja postavljenih ciljeva. Poslednjom tačkom ili socijalnom vezom HIRŠI smatra VERU u poštovanje zakona. OBAVEZAPREDANOST. HIRŠI je 1969. razvijenu svest. zbog čega se ostavlja malo vremena za ponašanje koje se smatra devijantnim. a odnosi se na vreme.TEORIJA SOCIJALNIH VEZA I TEORIJA SUZDRŽAVANJA Teorija socijalnih veza ili teorija društvenih spona kako je nazivao HIRŠI za zadatak ima da objasni zašto se ljudi podruštveno ponašaju. Odanošću prema roditeljima potiskuju se delikventne predispozicije. Slaba veza učenika i škole podstiče delikvenciju. Treći oblik socijalnih veza je UKLJUČENOST. što označava zaokupljenost aktivnostima u interesu zajednice.učestvovanje. odnosno u podržavanju modela u društvenoj sredini. a ne devijantno. Predstavnici ove teorije su: LEMERT I BEKER. Poremećaj u pojedinim elementima tog sistema dovodi do patoloških pojava kao i do kriminaliteta. manje su mogućnosti delikventnog ponašanja. Druga spona je OBAVEZA –predanost. ustanovio četiri društvene spone unapređenja socijalizacije čoveka: VEZA-POVEZANOST. pri čemu je zajednički interes izražen u zajedničkom sistemu vrednosti. odnosno odanost. TEORIJE SOCIJALNOG UČENJA Grupi teorija socijalnog učenja pripadaju ona shvatanja koja uzroke delikvencije nalaze u imitaciji. FUNKCIONALIZAM Funkcionalistički pristup za polaznu opsnovu ima da je društvo skladna organska celina njegovih delova. profesorom i drugovima deluje u pozitvivnom nedelikventnom ponašanju. Društveni procesi podstiču jedinku ili je odvraćaju od delikventnog ponašanja. a kakvo će ono biti zavisi od društve kontrole –reda i zakona. Efekti spoljnog suzdržavanja su veći ukoliko je društvo postavilo razumne limite ponašanja i odgovornosti. koja je posebno izražena prema porodici i školi.oznaka uspešno dodeljena. Prva uporišna tačka socijalizacije kod HIRŠIJA je VEZA I POVEZANOST. prostitutka i slično. a ne od moralne norme. Ove teorije slične su Page | 28 . 36. ljudi i institucija koje ih primenjuju. UKLJUČENOST –UČESTVOVANJE I VEROVANJE.

ukazuje na društveni karakter delikvencije. 38. ono se stiče po modelu kriminalnih motivacija. učenjem i druženjem sa delikventima. Ovaj model ponašanja je sa opštim. kao što su faktori podkultura i kontrakulturnih obrazaca ponašanja. u toku učenja kriminalnog ponašanja uče se tehnike izvršenja k. diferentno od društveno vrednovanog.TEORIJA PODKULTURA I KONTRAKULTURA Teorija podkultura i kontrakultura je poseban pristup koji polazi od stanovišta da i devijantne grupe imaju svoje vrednosti. socijalizacije i imitacije formiraju posebnu subkulturu i kontrakulturu koja je primerena vrednostima koje grupa afirmiše sa hijerarhijskim ustrojstvom . dela. univerzalnim. dela osobe koje uče zanat kao i svaki drugi imitirajući uzore još od rane mladosti. Ova teorija zasnovana je na nekoliko osnovnih principa: kriminalno ponašanje se uči. kulturnim Page | 29 . primarni deo kriminalnog učenja nastaje u grupama prijatelja. Prema njemu čovek ubija ili ne ubija zbog toga što imitira druge. izmišljenim ili stvarnim. 37. Smatrao je da su izvršioci k. Identifikacijom se oblikuje svest i prihvatakju modeli kriminalne orijentacije. Devijantne grupe preko identifikacije. Tarde je opisao tri zakona imitacije: zakon bliskog dodira. KULTUROLOŠKA TEORIJA Kulturološke teorije su one u čijoj osnovi etiološkog definisanja problema delikvencije stoje kulturni činioci. orijentacije i stavove i da ih drže svesno za pozitivne. zakon imitacije superiornih i zakon ubacivanja. TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE je teorija po kojoj se uzročnost kriminaliteta nalazi u uzorcima preuzetim iz delikventnih grupa i razvio je američki sociolog SADERLAND. neformalnim pravilima koja obavezuju članove na odgovarajuće specifično ponašanje.biheviorističkim shvatanjima koja su svrstana u psihološkai koja imaju dosta dodirnih tačka koje su vezane za socijalne uslove. Pojedinac se u kriminalno ponašanje upušta u smislu da se identifikuje sa stvarnim ili izmišljenim osobama sa čije tačke gledišta njegovo kriminalno ponašanje deluje prihvatljivo. TEORIJA IMITACIJE Teorija imitacije prihvata uticaj socijalne sredine na pojave delikvencije. Delikvencija je oblik naučenog ponašanja koja se stiče i uči u saradnji sa drugima. TEORIJA DIFERENCIJALNE IDENTIFIKACIJE Predstavnik teorije diferencijalne identifikacije je GLASER po kome je osnova devijantnog ponašanja uslovljena je identifikacijom delikvenata sa uzorima. delikventno ponašankje uzrokovano je uzajamnim uticajem pojedinaca i grupa. TARDE odbacuje antropološka shvatanja o „rođenom zločincu“ . Prema njegovom mišljenju. kriminalno ponašanje se uči u interakciji (socijalno okruženje) sa drugim osobama u procesu komunikacije. zasnivajući svoja stanovišta na osnovi imitacije. Ovo ponašanje nije nasleđeno ono se stiče učenjem iz socijalne sredine-interakcije.

USLOVE I POVODE. Problem se javlja kod konkretnijeg određenja činilaca koji čine faktor. 39. GRISPINJI SMATRA DA: KRIMINALNA SOCIOLOGIJA treba da izučava lične i društvene faktore odnosno. Spada u kurtulošku teoriju. kao pojedinačan slučaj.vrednostima. KRIMINOGENI FAKTORI-pojam Pojam kriminogenih faktora –kriminogeni faktori predstavljaju centralno pitanje kriminalne etiologije. u literaturi najčešće definisanim kao kriminogeni faktori. uslovi i povodi za kriminalna dela. TEORIJA KULTURNOG KONFLIKTA Teorija kulturnog konflikata kriminalitet kao društvenu pojavu objašnjava proizvodom sukoba kultura. koje diferencirano može biti različito. Začetnik ove teorije je američki sociolog SELIN. DUGI PRISTUP U KLASIFIKACIJI FAKTORA je njihovo razvrstavanje prema pravcu delovanja. verske. TEORIJA DRUŠTVENIH GRUPA Teorija društvenih grupa objašnjava pojave kriminaliteta i drugih vidova socijalnih devijacija kao grupno ponašanje. Pri tom podrazumeva da grupe mogu biti različite: nacionalne. a može da se ispolji i kao sukob generacija. Page | 30 . TARDE je dao do sada najrasprostranjeniju podelu na: ENDOGENE. FIZIČKE I DRUŠTVENE FAKTORE. POD KRIMINOGENIM FAKTOROM podrazumevaju se svi oni mnogobrojni činioci koji utiču na bilo koji način na pojavu kriminaliteta kao društvene pojave i kao individualnog čina. rasne i slično. TREĆA PODELA POLAZI MANIFESTACIJA FAKTORA U VREMENU. Vremenom su se u literaturi pojavili i neki teorijski pravci.UNUTRAŠNJE I EGZOGENE-SPOLJNE FAKTORE i to predstavlja DRUGU PODELU. Kriminalitet je kao složena društvena pojava. Sukobi između društvenih grupa različitih kultura nastaju. biološke i socijalne prirode. posebno među omladinom. između starosedelaca i doseljenika. Posledice ove vrednosti sukoba dele se na: PRIMARNE-nastale iz sukoba vrednosti između grupa i SEKUNDARNE koje su nastale iz sukoba vrednosti unutar grupe. ZELIG RAZLIKUJE: PROBLEM IZVRŠENJA DELA I PROBLEM RAZVOJA LIČNOSTI. 40. U najopštijem smislu. najčešće kao posledica velikih migracija. kao što je faktorska teorija. PRVA PODELA KRIMINOGENIH FAKTORA JE NA : UZROKE koji su najvažniji. KRIMINALNA ANTROPOLOGIJA izučava kriminalitet kao individualnu pojavu. U raznim gradacijama grupnog ponašanja specifično mesto imaju devijantne i delikventne grupe. koji deluju kao uzroci. To je skup činilaca psihološke. u čemu neki teoretičari nalaze osnov za delikventno ponašanje. Neki ih dele na: OBJEKTIVNE. koji su se pretežno bavili ovim problemom. determinisan mnogobrojnim činiocima. njihov međusobni odnos i uslovljenost. SADERLAND JE FAKTORE KLASIFIKOVAO NA: ISTORIJSKE I GENETIČKE. 41. FERI razlikuje: ANTROPOLOŠKE. kulturnih vrednosti između društvenih grupa i unutar same grupe. socijalne. Prema ovoj teoriji društveni odnosi se odražavaju kroz grupno ponašanje.vezane za delo ili socijalnu situaciju i SUBJEKTIVNE koje su vezane za ličnost izvršioca. faktore koji proizilaze iz fenomena društva-mase.

Pod faktorima uzročnosti uzimaju se objektivno merljivi elementi sa egzaktnim dovođenjem u vezu sa posledicama pojedinih oblika kriminaliteta. PREMA TOJ DEFINICIJI „UZROK JE NEOPHODAN USLOV BEZ KOGA SE ODREĐENA POJAVA NE BI MANIFESTOVALA“. Napredak nauke doveo je do diferenciranja kriminogenih faktora na neposredne uzroke. pojava alkoholizma i narkomanije.FAKTORSKA TEORIJA POJAVLJUJE SE U DVE VARIJANTE: MONISTIČKA-polazi od toga da je jedan faktor uzročnik jedne pojave i PLURALISTIČKI kriminalitet je uslovljen faktorima biološkog. OSNOVNA PODELA KRIMINOGENIH FAKTORA: (biološki) i stečeni (psihološki) I SOCIJALNI FAKTORI. Njihova veza je uslovljena jer je delikventno ponašanje uticaj socijalnih faktora. 42. UZROČNOST je ODLUČUJUĆI FAKTOR odnosno objektivna i kauzalna veza između nekog stanja i posledica. FAKTORI LIČNOSTI-urođeni 43. SUBJEKTIVNIH I OBJEKTIVNIH: POSREDNIH I NEPOSREDNIH FAKTORA. socijalni i kulturni sukobi. uslove i povode za kriminalno ponašanje. motivi. Kriminolozi su pretežno saglasni da postoje: OBJEKTIVNI I SUBJEKTIVNI UZROCI KRIMINALITETA i to su razgraničenja veoma jasna. najčešće povezan sa unutrašnjim svojstvima. kriminalitet se ne može objasniti. Međutim. uzrok proizvodi posledicu i neophodno joj prethodi.VRSTE KRIMINOGENIH FAKTORA Kriminalitet se može posmatrati samo u sklopu: OPŠTIH I POSEBNIH. To mogu biti ČINIOCI SOCIJALNOG I LIČNOG KARAKTERA: materijalno stanje. Prema HETINGU uzrok je ona sila koja svojim delovanjem određuje pojavljivanje nove sile. povodi. Definisanjem ovih pojmova bavili su se i međunarodni kriminalni kongresi.UZROCI KRIMINALNOG PONAŠANJA O pitanjima uzročnosti kriminalnog ponašanja možemo sresti još u raspravama Platona i Aristotela. Problem u kriminologiji je u tome što iz mnoštva činilaca koji uslovljavaju delikt treba izdvojiti stvarni uzrok. Page | 31 . nema posledice koja nema svoju vezu sa nekim od predhodnih činilacauzroka. te veze. kao i faktori vezani za subjektivna svojstva ličnosti. Ovaj drugi pravac je šire prihvaćen u kriminologiji. Činjenica je da nema pojave bez uzroka. Do kriminalne radnje ne dovode samo uzroci već i drugi činioci. Bez utvrđivanja tih prethodnih činilaca. uslovi. od kojih III kongres posebno. ali su ipak obe teorije jednostrane i nepotpune. porodične prilike. kriza razdoblja. Prema BERGANU uzrok je stalan i odlučujući uslov neke pojave. psihološkog i socijalnog karaktera. prilikom podele na NEPOSREDNE I POSREDNE UZROKE. veoma se teško uočavaju razlike i nijanse među njima.

USLOVI I POVODI KAO KRIMINOGENI FAKTORI-uslovi kriminalnog ponašanja Kriminalni delikt je složena pojava da bi se mogla objasniti samo uzrokom i posledicom. motivima.koji su zajednički za kriminalitet u celini i POSEBNE. USLOVI SU ČINIOCI KOJI U IZVESNOM SMISLU. sociogenih-objektivnih faktora . ciljevima. i interesima koji su obično definisani predispozicijama. do POSLEDICA DELIKATA neposredno postoji POVOD. 47. doba dana.Sudeći po tome kriminalitet je pojava koja se javlja kao posledica delovanja mnogobrojnih uzroka: biološke. U najopštijem smislu u uslove spadaju: neefikasnost organa krivičnog gonjenja.karakterističan za pojedine njegove oblike. Spoljni faktori. poznavanje nekih veština. MILAN MILUTINOVIĆ uzroke deli na : OPŠTE. a posebno ne njihovi izvršioci –ličnost delikventa. FAKTORI LIČNOSTI Pored spoljašnjih. OBLIKUJU POSLEDICU. 46. za shvatanje kriminaliteta bitni su i unutrašnji subjektivno-endogeni faktori. Uzroci i uslovi su odlučujući činioci uticaja za nastanak pojave. Subjekt izvršenja krivičnog dela je uvek čovek sa nekim svojim trajnim karakterom ili trenutnim osećanjem. Između ta dva elementa postoji čitav niz uticajnih okolnosti koje nazivamo kriminogenim uslovima. Najšešće zavisi od ličnosti izvršioca. 44. iako odlučujući nisu dovoljni da se može objasniti pojava ili pojedini oblici kriminaliteta. 45. najefikasniji način i sredstvo i sl). vremenske prilike.DELIKVENTNA LIČNOST-pojam Kada je delikventna ličnost u pitanju tu je subjekt delikta uvek čovek sa nekim svojim trajnim karakterom ili trenutnim osećanjem. Mogu se odnositi na mesto. motivima. način i sredstva izvršenja krivičnog dela (najpogodnije mesto. Međutim za izazvanu pojavu potreban je i dodatni faktor-povod. koje su uobičajeno definisane predispozicijama ličnosti. Oni omogućavaju lakše izvršenje kriminalne radnje. Još složeniji problem nastaje kada je u pitanju termin Page | 32 . neadekvatne sudske sankcije. To su one činjenice koje pri postojanju uzroka i uslova čine podsticaj. nedovoljna organizacija i zaštita imovine. raspolaganje sredstvima za izvršenje krivičnih radnji i sl. psihološke i socijalne prirode. za odluku. omogućava ili olakšava vrstu deliktnog ponašanja. POVODI su dodatni uslov za nastanak pojave.dodatni stimulans. Svaki čovek se prirodno rađa sa sopstvenim biopsihičkim faktorima i ne postoji opšte prihvaćena definicija ličnosti. ALI NISU U MOGUĆNOSTI I DA JE PROIZVEDU. ciljevima i interesima. vreme.POVODI KRIMINALNOG PONAŠANJA Iza UZROKA uz određeni uslov. Uslovi se pojavljuju kao DOPUNSKI FAKTOR koji podstrekava.

TEMIBILITET je kriminalna sposobnost kao element opasnog stanja ličnosti. Prva naučna shvatanja i pokušaj studioznog izučavanja delikventne ličnosti vezuju se za antropološku školu i Lombroza. Ovaj pojam prvobitno je uveo GAROFALO 1878. PREMA SAVREMENIM SHVATANJIMA ličnost delikventa čine posebnosti ili neki drugi elementi biološke. IMANENTNO opasno stanje definiše pojmom tzv. 48. endokrinih i hromozomskih aberacija. individualna psihologija ih vidi kao osobe koje su iskompleksirane. posebno kriminalne etiologije je da li postoji tazlika između delikventne i nedilkventne ličnosti? Po tom pitanju dominaruja dva shvatanja: PRVO polazi od toga da ne postoje nikakve biološke i psihološke razlike između delikvenata i nedelikvenata. PRISTUPI PSIHOLOŠKE ORIJENTACIJE delikventnu ličnost vide kao osobu koja je ispod prosečene inteligencije. opšteg opasnog stanja kako ga je ustanovio DE GREF u smislu krize ili grozničavog stanja. Na VII kongresu kriminologa u Madridu 1970 godine definitivno je uveden pojam KRIMINALNA LIČNOST. Naučna istraživanja koja su vezana za biološke pristupe delikventnu osobu vide kao ličnost koja ima specifične telesne degenerativne karakteristike.DELIKVENTNA LIČNOST. PINATEL polazi od shvatanja da se ono manifestuje u dva oblika: HRONIČNO I IMANENTNO. Pinatel HRONIČNIM opasnim stanjem smatra čvrsto i postojano stanje karakteristično za formiranu kriminalnu ličnost kojim se povremeno stimuliše volja permanentne kriminalne karijere. PRVE IDEJE O DELIKVENTU-zločincu datiraju od antičkih mislilaca. Opasno stanje je latentno stanje sklonosti kriminalne ličnosti ka vršenju krivičnih dela. DRUGO. Fuko je postavio pitanje: Postoje li individue koje su urođeno opasne? Na osnovu kojih znakova se one mogu prepoznati i kako bi trebalo reagovati na njihovo prisustvo?. koja ima nizak prag frustracione tolerancije. bilo konstitucionalnih specifičnosti. Centralno pitanje kriminologije. TEORIJE KRIMINALNE LIČNOSTI izložio je francuski kriminolog PINATEL. preko zločina i iznad njega što se opravdavalo dvostrukim interesom. pretežno shvatanje polazi od stavova da je delikventna ličnost devijantna. psihoanalitičari ih vide kao osobe sa poremećenim nagonima. i njim je Page | 33 . psihološke. što bi značilo da delikventna ličnost kao takva i ne postoji. Vrlo često je delikventna ličnost definisana poremećajima duševnog stanja i nervnog sistema. bilo rasnih predispozicija. kroz koju prolaze svi prestupnici neposredno pre prelaska na delo. osoba poremećene psihičke strukture. psihopatološke i društvene determinacije. To je pojam iz savremene kliničke kriminologije. genetskih predispozicija i urođenih sklonosti. OPASNO STANJE DELIKVENTNE LIČNOSTI Fuko podseća u vezi sa opasnim stanjem delikventne ličnosti da je nauka od samog početka razvoja pribegavala izučavanju zločinaca. bihevioristi kao ličnosti koje su formirane u procesu socijalnog učenja. biološki abnormalna.

marginalni slučaj opasnog stanja i c. jak biološki uticaj sa slabim društvenim uticajem to je granični. prilagodljivost vrlo slaba to je ozbiljno opasno stanje. stanje i d. c. (bitno.KLINIČKE METODE U DIJAGNOSTICI KRIMINALNE LIČNOSTI Klinični ili naučni metodi u dijagnostici kriminalne ličnosti zasnovani su na određenim saznanjima: a) kriminološke ekspertize i socijalne anamneze. kriminalna sposobnost veoma jaka. prilagođenost veoma niska i to je najviši stepen opasnog stanja. slab biološki uticaj sa slabim društvenim uticajem to je epizodni slučaj opasnog stanja. kriminalna sposobnost mala. kriminalna sposobnost jaka. prilagodljivost vrlo slaba i to je srednje opasno Pinatel razlikuje i nadopunu etiološke dijagnoze koja može imati sledeće forme: a. PREMA PINATELU. b. b.označio postojanu i aktivnu izopačenost prestupnika i količinu zla od koga možemo strahovati. 49. dobro naučiti). b) kriminološke dijagnoze i c) kriminološke prognoze koja se odnosi na pojedinačne slučajeve veštačenja optuženih ili osuđenih lica u naučnom postupku opservacije i ispitivanja ličnosti. to predstavlja njegovu kriminološku sposobnost. Page | 34 . kriminalna sposobnost vrlo slaba. jak biološki uticaj u kombinaciji sa jakim društvenim uticajem i to predstavlja hronično opasno stanje. KRIMINOLOŠKA DIJAGNOZA OPASNOG STANJA MOŽE IMATI SLEDEĆE FORME: a. prilagodljivost veoma visoka to je lakši stepen opasnog stanja.

Organske poremećaje čine patogene promene u psihosomatskom sistemu. U prvu grupu spadaju maloletna lica sa poremećajima u smislu bolesti ili povreda. Mediko-psihološko izučavanje odnosi se na izučavanje ličnosti. BIOLOŠKI KRIMINOGENI FAKTORI Biološki faktori predstavljaju kriminogene činioce koji su definisani prvenstveno u kriminološkim teorijama biološke i antropološke orijentacije. stepena odgovornosti. stepena društvene neprilagođenosti i dijagnoze opasnog stanja koje se dobija sintezom dva predhodna postupka. 51. koje su nastale u toku rođenja ili ranoj mladosti. Takva stanja su uzrok nepravilnog razvoja ličnosti što dovodi do stepena psihičke nezrelosti. Najpotpunija kriminološka prognoza je ona koja je izvedena kliničkim postupkom. a u pitanju je klinička metoda utvrđivanja stepena opasnosti delikventa. Ona se radi na osnovu kriminološke ekspertize za potrebe: određivanja krivične sankcije optuženom i tretmana resocijalizacije u odgovarajućim kazneno-popravnim ustanovama. U antropološkoj teoriji organske determinante se tretiraju kao konstitucionalne anomalije. Tu su u pitanju endogeni faktori koji se u nekim teorijama smatraju bitnim uzročnicima kriminaliteta. KRIMINOLOŠKA DIJAGNOZA se radi na osnovu kriminološke ekspertize. socijalni radnici. Nju obavlja grupa stručnjaka specijalista iz pojedinih oblasti –psiholozi. individualizacije kazne i tretmana rehabilitacije i prevencije. a socijalna anamneza se odnosi na sagledavanje i objašnjenje uticaja ekonomskih. Kriminološka ekspertiza se radi na osnovu: a) a) mediko-psihološkog ispitivanja i b) socijalne anamneze. 50. nasleđe. za potrebe sudijskog postupka ili prevaspitanja. određivanja adekvatne sankcije i tretmana za resocijalizaciju. socijalnih i porodičnih prilika na ličnost. ORGANSKE DETERMINANTE KAO KRIMINOGENI FAKTORI ORGANSKE DETERMINANTE su kriminogeni faktori koji su uslovljeni organskim poremećajima. Kriminološka dijagnoza se odvija kroz tri faze: utvrđivanje kriminalne sposobnosti ili temibiliteta. sa slabom kontrolom Page | 35 . KRIMINOLOŠKA PROGNOZA je treća faza u proučavanju ličnosti osuđenika koja podrazumeva predviđanja budućeg ponašanja delikventa. Ova metoda je veoma važna i primenjiva kod: utvrđivanja uračunljivosti. urođeni faktori i antropološki faktori.KRIMINOLOŠKA EKSPERTIZA je naučna metoda ispitivanja ličnosti delikvenata radi procenjivanja budućeg ponašanja. koje su nastale kao posledica anomalija u fiziološkim funkcijama organizma ili negativnim spoljnim uticajima. psihijatri. U biološke faktore spadaju: organske determinante.

U drugu grupu spadaju promene nastale usled bolesti. NASLEĐE KAO KRIMINOGENI FAKTOR NASLEĐE po opštem značenjem predstavlja prenošenje osobina živih bića sa predaka na potomstvo.UROĐENI FAKTORI UROĐENI FAKTORI su vrsta subjektivnih svojstava ličnosti kriminogenih značaja koji su delom biološke. genima. Teorije koje prihvataju postojanje takvog tipa polaze od bioloških karakterističnih abnormalnosti ili psihičkih poremećaja. zagađenosti okoline ili fizičkim traumama. etničku celinu i ljudsku vrstu. 52.impulsa. ribonukleinskim kiselinama – DNK. posebnih biokonstitucionalnih karakteristika. GENETSKO NASLEĐE SE ODNOSI NA: pojedinca. Poslednjih godina nasleđe predstavlja preokupaciju nauke. ANTROPOLOŠKI FAKTORI ANTROPOLOŠKI FAKTORI su jedan od tipova kriminogenih svojstava ličnosti. Savremena naučna misao eliminisala je vrednost bioloških teorija o tipu urođenog zločinca. Može se zaključiti da je uticaj nasleđa na ljudsko ponašanje pa i delikventno ponašanje veoma značajno. delikvent je ličnost karakterističnih urođenih svojstava mentalne i antropološke degeneracije. Za kriminologiju je bitno genetsko nasleđe koje se ispoljava u biološkim karakteristikama definisanim u: hromozomima. niske frustracije i afektivne tolerancije. a često i presudno. Sve aktuelnija je teza da geni utiču na ljudsko ponašanje. FERI je antropološke faktore podelio u tri grupe: Page | 36 . Kombinacija gena jednog roditelja sa genima drugog roditelja zove se GENOTIP. Na osnovu novih istraživanja jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca došlo se do zaključaka koji ukazuju na znatan uticaj na svaku od dimenzija psihopatologije kao i da se većina jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca ponašaju pod uticajem genetske uslovljenosti. U ovu grupu spadaju i slučajevi posledica genetskih svojstava poremećaja u funkcionisanju endokrinih žlezda ili zakasnelog puberteta. 54. 53. zaraze. koji ih čine potencijalnim delikventima. Pored ovog veoma je značajan uticaj okoline koji u skoro polovini slučajeva ima presudan uticaj. U nauci su podeljena mišljenja da li postoji tip delikventne ličnosti sa urođenim svojstvima. U savremenim uslovima ona je osporavana i svodi se na istraživanja koja se vrše : na primerima blizanaca i u oblasti genetskih svojstava predaka i potomaka delikventnih porodica. plitkosti osećanja. ali ne sasvim i teoriju o urođenim sklonostima. a spoljašnji izgled nezavisno od genetskog sastava ličnosti zove se FENOTIP. Po biologističkim shvatanjima Morela. Kriminolozi druge polovine 19-og veka većinom su priznavali TEORIJU NASLEĐA kao naučno validnu. a delom psihološke karakteristike u tipologiji delikvenata.

Mnogobrojni pokušaji posebno u starijoj literaturi nisu došli do dokaza o postojanju tzv. KRIMINALNE PSIHOZE jer nijedan od faktora psihostrukture ličnosti kod delikvenata nije nepoznat i u nedelikventnoj populaciji. Psihostruktura deluje kao celina uzajamnih uticaja i uslovljavaju različita reagovanja ličnosti na spoljne nadražaje. mozga i slično. teperamenta i emocija. naklonost. deluju kumulativno i nije ih moguće odvojeno posmatrati. ali i asocijalnih. obrazovanje i vaspitanje. Važnost psiholoških faktora je u tome što je svaka individua različito reaguje na spoljne podsticaje. emocija. Suprotno će se dogoditi ukoliko izostane proces socijalizacije jer će tada negativni uticaji uticati da se kod ličnosti razviju kriminalne sklonosti. U slučajevima odgovarajućih društvenih uslova i vaspitnih faktora uticaja kroz porodicu. Ovi faktori su teže merljivi. osećaja i c) lična svojstva –biološki uslovi rase. oni su individualna obeležja ličnosti koji se manifestuju u karakteru. Sklonosti u psihološkom smislu mogu biti tendencije urođene prirode. b) psihičku konstituciju –sve devijacije inteligencije. pola. kulturne i druge navike. 55. PSIHOSTRUKTURA SLUČAJNIH KRIVACA NI MALO SE NE RAZLIKUJE OD POPULACIJE NEDELIKVENATA. a samim tim i navike. Savremena nauka je odbacivala ova shvatanja jer nije došla do jedinstvenog psihološkog tipa delikvenata.PSIHOSTRUKTURA I DELIKVENCIJA Psihičku strukturu čini organizacija psihičkih osobina ličnosti. ljubav prema nečemu. Sklonost kod čoveka pod uticajem istih uslova ima za posledicu iste odgovore odnosno stvara naviku. PSIHOLOŠKI FAKTORI Psihološki faktori su subjektivni faktori u psihološkom smislu. inteligenciji. ali se crte pod uticajem socioloških faktora i procesa socijalizacije vremenom pretvaraju u moralne. Page | 37 .a) organsku konstituciju čoveka –sve organske anomalije i telesne osobine-anomalije lobanje. Različita reagovanja ljudi u odnosu na iste socijalne uslove posledica su pored ostalog i različite psihološke strukture ličnosti koja te uslove na različite načine doživljava. školu i okolinu te predispozicije ma koliko bile intenzivne ne moraju se pretvoriti u kriminalne sklonosti. kao posledica određženih karakternih crta ličnosti. motivima i drugim svojstvima ličnosti. emocijama. 56. antisocijalnih i delikventnih ponašanja. Sklonost je faktor uzročnosti u smislu urođene dispozicije ili stečene navike ka kriminalnom ponašanju. Reagovanja mogu biti u granicama društveno prihvatljivih. Istraživači razlišitih stručnih profila su u više slučajeva pokušavali da dovedu u vezu određena psihička svojstva i delikvenciju. građansko stanje. doba.SKLONOSTI I NAVIKE KAO KRIMINALNA DISPOZICIJA SKLONOST kao kriminalna dispozicija u opštem smislu je nagonska reakcija.

kukavičluka i slično. Procenjivanje karaktera je od značaja kako sa kriminološkog tako i sa krivičnopravnog aspekta. Agresivnost je urođeno svojstvo čoveka. doslednost i slično. Svrstava se u uzroke težih oblika socijalne destrukcije. Ličnosti kod kojih postoji uska veza između psihološke strukture i delikta. upornost. Impulsivnost Page | 38 . odnosno prirodu i narav ličnosti. Ličnosti na čije osobine jači uticaj imaju negativni faktori ispoljavaju razne oblike delikventnog ili devijantnog ponašanja. savesnosti. obuhvata i voljne osobine-doslednost. a koji će uticaj na određenu ličnost preovladati zavisi od njegove psihostrukture. osobe deprimirane prirode i dr. energičnost i dr. Osoba koja je sklona agresivnosti u teoriji se označava kao agresivna ličnost. impulsivnosti. bezazleni socijalni podsticaji dovešće do prestupničke reakcije i obratno. Osobine sklonista i navika karakteristični su za delikventne recidiviste. egoizma. odlikuju i razlikuju od drugih. malicioznoznosti.Ukoliko je intenzivitet kriminalne sklonosti tzv-temibilitet jači. Karakter osim moralnih osobina-poštenja. seksualnih i imovinskih delikata. volje i mogućnosti kontrole. koje ga bitno i trajno od rođenja. 57. hrabrosti. je IMPULSIVNOST. nasrtljiva osoba. Tu su u pitanju osobe NEGATIVNIH KARAKTERNIH CRTA : agresivnosti. dakle tamo gde je pojava povrata najizraženija. Svaka ličnost je svakodnevno pod dejstvom pozitivnih i negativnih uticaja. posebno pri utvrđivanju motiva delikventnog ponašanja. Agresivnost se smatra dispozicijom delikventnosti kod povratnika i profesionalnih kriminalaca. a u teorijskom smislu je sklonost nasrtljivosti. sklonosti ka određenoj vrsti raspoloženja i ponašanja čoveka-preduzimljivost. egzogenim činiocima i podležu uticajima tih faktora ili sredine u delikventnom smeru. nerazumnim i neobuzdanim postupcima. smatraju se sklonim delikventnosti. veoma bliska agresivnosti. skromnosti. 58. tendencija da se silom ili drugim oblicima fizičke i psihičke prinude rešavaju konflikti sa drugim ili sa sobom (autoagresija). sebičnosti.KARAKTER I KRIMINALNE PREDISPOZICIJE Sklonost za vršenje kriminalnih radnji mnogi vezuju za karakter. pojava delikata nasilja. Upravo zato su sklonosti i navike najizraženije kod delikvenata nasilja. IMPULISOVNOST predstavlja sklonost afektivnim. Sklonost ka delikventnom ponašanju imaju oni karakteri sa crtama ličnosti koji nisu u stanju dovoljne otpornosti prema spoljnim. sklona konfliktima i rešavanju sporova nasiljem i silom. Manifestuje se antisocijalnim poremećajima ličnosti koja poseduje neurotična svojstva Druga karakteristična patogena crta ličnosti.AGRESIVNOST I KRIMINALNA SKLONOST U najznačajnije patološke crte karaktera spada AGRESIVNOST. odlučnost. seksualnih delikata i samoubistva. akcidentnog kriminaliteta. NEGATIVNE CRTE AGRESIVNE LIČNOSTI SU: u pitanju je netolerantna. KARAKTER JE kompleks ličnih osobina. većim delom su nezavisni od svesti. usiljenim.

sklon je sukobima o tome kako njegovu ličnost vrednuju drugi. zluradost i pakost. tučama. Sujetna osoba zbog emocionalne i socijalne nezrelosti kroz život reaguje primitivno. Razlozi za ovakve postupke za okolinu nisu poznati i neobjašnjivi su pa se kao takvi tumače kao obest. netolerantne. pakost i destrukcija radi destrukcije. neodgovorno. U osnovi malicioznosti nalazi se crta zavisti koja povremeno prelazi u osećanje mržnje. sujeta. stavlja u centar pažnje sebe i svoje interese. uvredama i drugim vidovima fizičkog nasilja.MALICIOZNOST I KRIMINALNA SKLONOST MALICIOZNOST čini jednu od bitnih delikventnih tendencija u karakteru ličnosti. podle i despotske naravi. sujetan je i osetljiv. Takva ličnost je prinuđena da se odriče ustaljenih običaja ponašanja i postaje podložna pritiscima raznih neformalnih grupa. 59. dvolične. 60. svađama. Egocentrične ličnosti su nestrpljive. Kada su u pitanju deprivacije najčešće se radi o SOCIJALNOJ DEPRIVACIJI koja isključivo nastaje usled isključenja čoveka iz društvenih odnosa. Ove osobine mogu biti urođene ali se mogu i sticati pod uticajem socijalnih uslova. Maliciozne osobe poseduju crte egoizma i egocentričnosti. a kao kriminogeni faktor u najsnažnije motivacione determinante. To sve utiče da se osuđenik lišava statusa slobodne ličnosti. EGOCENTRIČNOST je karakterna crta i asocijalna osobina ljudi. U opštem značenju deprivacija predstavlja lišavanje ili gubitak Page | 39 . smišljaju i čine podmukle radnje kako bi drugima naneli štetu. Egoizam spada u karakterne osobine velikog broja delikvenata. sklonost čoveka da svojim ponašanjem u sredini.predstavlja posledicu nekontrolisanog delovanja instinkta. što je karakteristično za decu odraslu po domovima ili one koji su bili osuđivani. DEPRIVACIONI FAKTORI DELIKVENCIJE DEPRIVACIJA predstavlja jednu od osobina ličnosti koja je u osnovi čini asocijalnom i u većoj ili manjoj meri devijantnom. Impulisivne osobe su razdražljive. U opštem smislu malicioznost se manifestuje kao podmuklost. odnosno superiornosti IDa nad EGOM i SUPEREGOM.EGOIZAM I EGOCENTRIČNOST KAO KRIMINALNE PREDISPOZICIJE EGOIZAM I EGOCENTRIČNOST KAO KRIMINALNE PREDISPOZICIJE su takođe negativne karakterne osobine i svojstva ličnosti koja mogu imati kriminogeno svojstvo. povlači se u sebe i počinje da neprestano biva u sukobu sa strogim n ormama zatvorskog režima života i autonomnih kriminalnih grupa. bezosećajnosti i rigidnosti. motivacionoj orijentaciji usmerenoj prvenstveno prema sebi. Takve ličnosti u izvršenju delikta nasilja imaju osvetnički sindrom. sebičnošću i neosećajnošću za druge. EGOIZAM se ispoljava kod čoveka u samoživosti. nerazumno i nesvesno i vremenom postaje potpun rob svog velikog EGA. mogu biti veoma surove u postupcima iživljavanja na žrtvi. Osoba takvog karaktera u ponašanju rukovođena je sopstvenim interesima. Egocentrik ima iskrivljenu sliku o sopstvenoj veličini. Osobe koje poseduju ova svojstva sklone su da bez ličnog interesa. sklone su naglim postupcima i agresiji. autoritarne.

Inteligencija se meri tzv. sigurnosti. SKALA KOEFICIJENTA INTELIGENCIJE JE :  IQ ispod 25 je idiotija. 62. snagu i trajanje osečanja. oni su osobe koji imaju nagle i snažne reakcije. a kada reaguje onda su osećanja vrlo intenzivna i dugo traju. hetroseksualnih odnosa. emocionalno najstabilniji i najotporniji frustracionim izazovima i uticaju okoline na kriminalnu reakciju. FLEGMATICI su najodmereniji. Frustracione reakcije se obično manifestuju u negativnom smeru koji je u formi razdražljivosti. 61.TEMPERAMENT i kriminalitet Temperament je pretežno urođena osobina ličnosti koji označava emocionalni način reagovanja pojedinaca. eksplozivni su u reakcijama. vrlo brzo formiraju mišljenje i donose odluke. zadovoljavanja duhovnih i kulturnih potreba. UZROKE DEPRAVACIJE treba tražiti u društvenoj degradaciji .saržaja ili draži koje su nužne za zadovoljenje potreba. osećaju odbačenosti društvene sredine i nemogućnosti ostvarenja motiva i potreba stanja koja su tipična za osuđena lica. Podležu uticaju okoline i podsticanju na nerazumne postupke. Po HIPOKRATU I GALENU postoji četiri tipa temperamenta: KOLERIČKI. razumevanja i prosuđivanja postojećih i snalaženja u novim situacijama. kao i vrstu dominantnog emocionalnog tonaprijatnost ili neprijatnost. OSNOVNI OBLICI DEPRIVACIJE JAVLJAJU SE u vidu deprivacije slobode. emocionalno su osetljivi. Najskloniji devijantnom ponašanju su KOLERICI.INTELIGENCIJA I KRIMINALNA ORIJENTACIJA INTELIGENCIJA u najopštijem smislu podrazumeva bistrinu uma.  IQ od 25-50 su imbecili. koeficijentom inteligencije IQ. emocije su im visokog intenziteta. lako se uzbuđuju. skloni su afektnim reakcijama i agresivnom ponašanju. a obično je vedar. regresiji. fiksacijama i slično. FLEGMATIČKI I MELANHOLIČKI. SANGVINIČKI. netrpeljivosti. Page | 40 . Brzo prelazi iz lošeg u dobro raspoloženje. agresiji. MELANHOLIK retko reaguje. Kolerici se brzo odlučuju na akciju i veoma često se uzbuđuju. U psihologiji se podrazumeva pod ovim pojmom imaju na umu kapaciteti i sposobnost samostalnog mišljenja. podložni su neurotičnim promenama. Sangvinik brzo reaguje ali mu osećanja nisu jaka i ne traju dugo. a razvoj inteligencije dostiže se do 16-te godine. SANGVINICI su osobe kod kojih preovlađuju osećanja nad razumom. Delikventno ponašanje uslovljeno deprivacijom javlja se kao neposredna posledica nagomilanih frustracija čije pražnjenje može izazvati kompezacione reakcije koje su izražene u nekom kriminalnom ili drugom devijantnom aktu. mogućnosti sticanja materijalnih dobara. brzinu.

Posebni faktori se ispoljavaju u lancu socijalnih činilaca uticaja. kompjuterski kriminalitet. pa je upravo zato veoma visok procenat ovih lica u imovinskim deliktima.ličnosti u bilo kojoj formi da se ona odvija. a u drugim posredni uticaj na delikventno ponašanje. događajima i ličnim postupcima. Ispodprosečna inteligencija utiče na sporo i otežano obrazovanje. Nekada su prisutne emocionalne blokade. Inteligencija u nekim slučajevima ima neposredni.  IQ od 70-80 je mentalna zaostalost.  IQ od 120-140 su izuzetno obdareni. dela –privredni kriminalitet. U opštem smislu emocije čine osećanja. To se na kraju dovodi u vezu sa tzv. IQ od 50 -70 je debilnost. posebno krivičnim delima krađe. deliktima nužde. ISPODPROSEČNA INTELIGENCIJA neposredno utiče na otežan proces socijalizacije – vaspitne forme. Time se teže usvajaju moralne norme sredine. uzrujanosti.KRIMINOGENI ZNAČAJ EMOCIJA Emocije se doživljavaju kao subjektivni doživljaj prema stvarima. U KRIMINOLOGIJI SE STANJE EMOCIJA OBJAŠNJAVAJU NESTABILNOSTI LIČNOSTI U PONAŠANJU. a Page | 41 . sporije shvataju i prihvataju pravne i druge vrste društvenih zabrana. dok nekriminalna populacija ima prosečnu inteligenciju 100 IQ. a ono dalje ima za posledicu nedostatak stručnosti i nemogućnosti zapošljavanja i probleme materijalne egzistencije. uzbuđena strana organizma.faktor porodica. ljudima. UTICAJ IZNADPROSEČNE INTELIGENCIJE u nekim slučajevima pojavljuje se kao uslov izvršenja k. Ovakve osobe su sposobnije da prikriju vršenje i tragove izvršenja krivičnih dela.  IQ preko 140 su genijalne ličnosti. ljudske reakcije u vidu afekata. raspoloženja i strasti na neko zbivanje. U krivično pravnom smislu se odražava na upravljanje postupcima i shvatanje njihovih posledica.  IQ od 90-110 je prosečna inteligencija. terorizam. škola ili socijalna sredina. 63 .  IQ od 80-90 je ispod prosečne inteligencije. Mnogobrojna istraživanja su pokazala da je prosečni IQ kriminalca između 90-93.  IQ od 110-120 je visoka inteligencija. osetljivost čoveka.

Posebnu vrstu psihopatoloških faktora čine teži defekti psihičkih funkcija u sferi: svesti. Upravo zbog toga u kriminološkim teorijama preovladava mišljenje da psihički poremećaji. pamćenja. nije izvan izvesnog motiva i cilja. oštećenom i žrtvi. na primer uz ljubomoru i uvreda ili osveta i slično. VODINELIĆ smatra da na kriminogeno ponašanje utiče više tzv. osećajnosti. on je taj koji želi da se taj cilj ostvari izvršenjem k. podstiču na postizanje nekog interesa. posebno neki vidovi uzrok delikventnog ponašanja ličnosti. Prema njemu. opažanja. emocija i raspoloženja. dela. motiv može biti privilegovana okolnost ili kvalifikatorno obeležje krivičnog dela. pod određenim socijalnim uslovima. SNOP MOTIVA. učinilac je taj koji sebi postavlja cilj. Motiv je sadržan u psihičkom odnosu izvršioca prema delu. utiču na devijantno ponašanje ili teže oblike delikventnog ponašanja ličnosti. 64. MOTIVACIONI FAKTORI DELIKVENCIJE Motivi u sistematizaciji kriminogenih faktora zauzimaju značajno mesto subjektivnih činilaca uzročnosti delikvencije. mišljenja. toka izvršenja do prikrivanja tragova. odnos s njom i životni stav (predstava i osećanja). a u nekim ne a da za posledicu imaju krivično delo. Page | 42 . Samo kriminalno ponašanje je emocionalno obojeno. U sudskoj praksi zločini bez motiva koje su veštaci iskazali postali su veoma važan problem u krivičnom postupku utvrđivanja odgovornosti. od pripremnih radnji. U krivičnopravnom smislu. Naučna istraživanja ukazuju na to da su emocionalni poremećaji izraženiji kod delikvenata nego kod nedelikventne populacije. Mnogi kriminolozi povezuju stanje emotivne nestabilnosti i kriminaliteta. dela motivisana je nekim ciljem i interesom. NEUROTSKE POREMEĆAJE I POREMEĆAJE LIČNOSTI. a na rezultat utiču bar tri činioca: konkretna okolina. delom neposredno ili pretežno posredno.nekada su emocije prejake. čini se da je najmerodavnija ona koja je ustanovljena međunarodnom klasifikacijom bolesti na: DUŠEVNE POREMEĆAJE –društvena zaostalost i društvene bolesti. inteligencije. Motivi su racionalni postupci i ni jedno ljudsko ponašanje. 65. Motivi su svesne pobude koje ličnost. izuzev kod duševnih bolesnika i nesvesnog nehata. PSIHOPATOLOŠKI FAKTORI DELIKVENCIJE Savremena nauka ne prihvata tezu o posebnoj patološkoj strukturi delikventne ličnosti. Emocionalna nestabilnost je u uskoj vezi sa emocionalnoj poremećenošću. Nekada kriminalnom aktom može predhoditi jedan. U mnoštvu različitih klasifikacija psihičkih poremećaja. rasuđivanja i delovanja. U nekim slučajevima motivi su čisto kriminalni. Svaka faza izvršenja k. činjenica je da su psihički poremećaji. Takva stanja se ispoljavaju u poremećajima nagonima. Delikvencija dece i maloletnika se najvećim delom vezuje za faktore emotivnih poremećaja. a nekada u sticaju i više motiva.

Razlikuju se tri stepena društvene zaostalosti: idiotije IQ ispod 30. imbecilnost IQ od 25-50. Manija je stanje bolesno povišenog raspoloženja. NEUROTIČNI POREMEĆAJI KAO FAKTORI DELIKVENCIJE Kada su u pitanju neurotični poremećaji tu se ne radi o bolesti već o jednoj vrsti lakših poremećaja u sferi volje i motivacija kojih je ličnost svesna. U pojedinim slučajevima manični poremećaji afekata može uzrokovati disfunkciju u rasuđivanju. obolenja endokrinih žlezda i SPOLJNI –povrede. anksioznost-strepnja od nekog nastupajećeg događaja. bolesnik postaje sve ubeđeniji u svoje ništavilo i nesreću koju pričinjava svojima. NAGONI I VOLJE. kao i krivična dela nasilja. psihopatije. ŠIZOFRENIJA je najteža vrsta mentalnih bolesti. i debilnost IQ od 50-70. histerija. PSIHOTIČKA STANJA –psihoze. misli su crne.nasleđe.predstavljaju najteže oblike poremećaja mentalnih funkcija. raspoloženje je tužno. paranoidnih. DUŠEVNI POREMEĆAJ KAO FAKTORI DELIKVENCIJE U kriminološkom smislu duševni poremećaji su značajni iz aspekta uzročnosti delikventnog ponašanja usled nemogućnosti rasuđivanja ličnosti o posledicama postupka. raspadanje društvene ličnosti bolesnika. afektivnosti. izvitoperenim logičkim Page | 43 .POREMEĆAJI LIČNOSTI KAO FAKTORI KRIMINALITETA U poremećaje ličnosti prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti spadaju pojave: manije. psihički stresovi i intoksikacija. MANIJA je depresivna psihoza i može biti povišena i uticati na povećane aktivnosti bolesnika ili može biti snižena i manifestovati se u depresiji. 68. bolesne ideje proganjanja i sl. 66. šizofrenih i epileptoidnih poremećaja. razdražljivost. odnosno stepena njegove odgovornosti u krivičnom postupku. oboljenja glave. paranoja i epilepsija. prevarama. depresija. fobija. NEUROTIČKI PRESTUPNIK JE delikvent kod koga ponašanje stalno varira između normalnog i patološkog. seksualne delikvencije i prostitucije. opsesija. piromanija. Ove osobe su najčešće neuračunljive i nisu u stanju da shvate značaj svojih postupaka niti njihove posledice. Tu spadaju: kleptomanija. agresivno ponašanje.UZROCI PSIHOPATOLOŠKIH FAKTORA MOGU BITI: UNUTRAŠNJI. Među teže oblike psihotičkih stanja spadaju šizofrenija. Duševna poremećenost prema uzrocima i vrsti može se razvrstiti u dva osnovna teža oblika: DUŠEVNA ZAOSTALOST-mentalna retardiranost koja je vid psihičkog poremećaja koji se ogleda u ograničenosti duševnog razvoja –oligofrenija. samoubistvima i lišavanja života najdražih osoba. Bolesnik iznenada ili postepeno prelazi uobičajenu granicu veselosti i ponaša se euforično i nagonski. PARANOJA predstavlja sumanute ideje koje dominiraju bolesnikovom ličnošću. Izvorno znači rascep duše. Među teže oblike psihotičkih stanja spadaju: ŠIZOFRENIJA koja predstavlja rascepkanost pojedinih psihičkih funkcija. Manifestuje se u poremećajima mišljenja. Ova osobina vezuje se za uzročne faktore razdražljivosti i sukoba osobe sa okolinom. U sferi poremećaja ličnosti kada su u pitanju AFEKTI. 67. Takve ličnosti su sklone sitnim krađama. EPILEPSIJA – padavica je povremena poremećenost funkcije svesti.

DVOSTRUKA LIČNOST. ili vidi stvari koje ne postoje-vizuelne halucinacije-takva zapažanja smatra realnim. U kriminološkoj i sudskoj praksi poznati su ovakvi slučajevi. Vremenom kod ovih ljudi dolazi do gubitka inteligencije i promene karaktera. Početak bolesti se javlja u mladosti pa je teško razlikovati je od uobičajenih odstupanja u ponašanju mladih. prekid veze sa stvarnošću. rugaju mu se ili mu naređuju šta da radi-naređujuće halucinacije. Može se javiti u svakom trenutku čovekovog života i ne može se utvrditi pravi uzrok takvim napadima. čestim halucinacijama u vidu prisilnih misli. To prestavlja transformaciju ličnosti od kojih jedna deluje kao normalana u svakodnevnici. Simptomi šizofrenije dele se na pozitivne i negativne.). čudno ponašanje. sklon je agresiji i spreman je da čini najrazličitija krivična dela od uvreda i kleveta do nanošenja teških telesnih povreda i ubistava. izdatih naređenja ili preteće opasnosti nekoga u okruženju i potrebe da se ona bezuslovno otkloni. Poseban oblik šizofrenije je tzv. koji komentarišu njegovo ponašanje. bolesnim idejama proganjanja. smetnje i poremećaji mišljenja. bolesnik može čuti glasove-slušne asocijacije.relacijama. U psihoanalizi se smatra se da je paranoja uzrokovana potisnutim homoseksualnim sklonostima i osećajem krivice. to je teza koja potiče od Frojda i opšte je prihvaćena u psihologiji. PARANOJA je retka vrsta hronične psihoze koja se usled sumanutih ideja koje dominiraju bolesnikovom ličnošću odlikuje poremećenošću komunikacije ličnosti sa okolinom zlovoljom. ima izraženu sklonost lažnom optuživanju i parničenju. Paranoik je najčešće normalno očuvane inteligencije. Obično su to bile situacije kada ličnost vodi normalan život. osećanjima ljubomore i veličine. Osnovne osobine šizofrenije su poremećaji većine psihičkih funkcija: autizam. Paranoik je ubeđen u krivicu drugih. Lica obolela od šizofrenije mogu počiniti teška krivična dela nasilja i seksualnih delikata i najčešće su neuračunljivi ukoliko krivična dela vrše pod uticajem sumanutih ideja ili halucinacija. Lombrozo je ukazivao Page | 44 . EPILEPSIJA ili padavica je povremena poremećenost funkcije svesti sa tendencijom ponavljan ja i gubicima prisebnosti u vreme epileptičkog napada. Pozitivni simtomi su sumanute ideje. Bolesnik pada na tlo bez obzira gde se nalazi. a povremeno druga. iracionalni doživljaji iz podsvesti. a povremeno ispoljava psihopatološke agresivne osobine vršeći teška krivična dela nasilja. a bili su inspiracija nastanka književnih dela i filmova. Krivična odgovornost se može delimično ili potpuno isključiti samo onda kada se deliktna radnja posledica sumanutih ideja. afektivni poremećaji. emocionalna tupost. gubitak prirodnog smisla stvarnosti. a druga u obliku patološke strukture koja se manifestuje tako što jedna ličnost ne zna za postojanje njene druge strane ili su u labavoj vezi pri čemu povremeno dominira jedna. Epileptični napad je iznenadan nagao je i praćen je prekidom svesti. U kriminološkom smislu su značajni PARANOIDNI I AFEKTNI oblici čizofrenije. Ova kategorija vrši krivična dela sa elementom nasilja. ishrana i sl. mada su retki. U eksternim slučajevima dolazi do potpunog raspada ličnosti kada bolesna osoba na morbidan i čudan način ispoljava agresiju. U ostalim slučajevima takva lica su potpuno uračunljiva i krivično odgovorna. Sumanute ideje nemaju podlogu u realnoj životnoj situaciji. slabljenje prirodnih nagona(seks. halucinacije. ali pod uticajem sumanutih ideja proganjanja.

Uzroci poremećaja ličnosti najverovatnije potiču iz najranijeg detinjstva usled genetskih i socijalnih uslova. podmetanja požara i drugih oblika oštećenja materijalnih dobara. afektivnosti. fobija-vrsta poremećaja koje se ogledaju u potisnutom neurotskom naboju. opsesija. socijalnih emocija.neugodno stanje pojačanog neraspoloženja i klonulosti psihičke i fizičke energije kojem se subjekt potpuno prepušta. osvetoljubivo i agresivno. Emocionalno nestabilni su i reaguju impulsivno na trenutni motiv. U fazama delirijuma i gneva mogu biti brutalni i izvršiti krivična dela ubistva ili nanošenja telesnih povreda. imaju izuzetno neprijateljski odnos prema okolini. anksioznost je vrsta straha koji se doživljava u vidu strepnja od nekog nastupajućeg događaja ili opasnosti. manično-depresivni poremećaji. PSIHOPATIJA je poremećaj ličnosti koji je urođen poremećaj u strukturi. psihopatije. suicidne ideje. šizofrenih i eptileptoidnih poremećaja. preosetljive su. piromanija. zlostavljanje dece i drugi oblici nasilja posebno u slučajevima antisocijalnog ponašanja. paranoidnih. histerijateži poremećaj fizičkih ili psihičkih funkcija izazvanih trenutnim emocionalnim konfliktima. seksualni poremećaji. prkosno. on i su egocentrični. a posebno emotivnih komponenti. labilnog su raspoloženja. Kod psihopata SUPEREGO nije formiran. odnosno psihopatija. već je u pitanju izopačenost u i moralnim nazorima. Poremećaji ličnosti mogu imati različite posledice. razdražljive.poremećaj u vidu navale prisilnih misli svesti. NEUROTIČNI PRESTUPNIK JE delikvent kog koga ponašanje stalno varira između normalnog i patološkog. Neka istraživanja pokazuju da se među kriminalcima nalazi 15% psihopata. poimanju socijalnih normi. težnja za uživanjem i kompleksa iz detinjstva. Psihopate nisu duševno poremećeni. motiva i radnih navika. dela u čemu nalazi oduška i uspostavlja psihičku ravnotežu. POREMEĆAJI LIČNOSTI Prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti u poremećaje ličnosti spadaju pojave: manije. opsesivni poremećaji. posebno u tzv. nagonski. nedostatku volje. stanja koje on rešava izvršavanjem k. ličnih osećanja i volje. ponašanju i emocionalnom razvoju ličnosti. Sa krivičnog aspekta Page | 45 .na značaj epilepsije u kriminologiji. nepostojane i ćudljive prirode. kod njih nema defekta inteligencije ni sposobnosti rasuđivanja. depresija. Epileptične osobe su po pravilu emocionalno nestabilne . afektivno agresivne. VRSTE NEUROLOŠKIH POREMEĆAJA: kleptomanija. Neurotično stanje prestupnik dožljiva kao stanje unutrašnjih sukoba. kao što su: zloupotreba alkohola i droga. abnormalnom i bezrazložnom osećaja straha od unutrašnjih stanja ili spoljnih situacija. Neurotični prestupnik deluje na simboličan način da bi zadovoljio nesvesni ego. depresija. porodično nasilje. NEUROTIČNI POREMEĆAJI Neurotični poremećaji ne spadaju u bolest već se radi o jednoj vrsti lakših poremećaja u sferi volje i motivacije kojih je ličnost svesna. afektivno hladni.

smanjena platežna sposobnost. stanje i razlike u ekonomskom položaju određenih kategorija stanovništva –beda. bogatstvo. socijalno-patološki. smatraju se osobama odgovornim za svoje postupke i samo povremeno mogu dospeti u stanja slična kao kod duševnih bolesnika. rasna i nacionalna diskriminacija. ograničene mogućnosti investiranja. migracione faktore. ulica. smanjenom platežnom moći i standardom građana. UTICAJ EKONOMSKE KRIZE I PRIVREDNE DEPRESIJE NA KRIMINALITET EKONOMSKA KRIZA društva i ekonomska nesigurnost pojedinca i društva čine opšte determinante kriminaliteta. 70. nizak standard građana. Socijana sredina je važan ambijent u kome se formiraju spoljni elementi uticaja na ličnost. pojedinaca i njegovo ponašanje koji vode poreklo iz društvenih odnosa i socijalnih uslova. mogućnosti invenstiranja su ograničene. SOCIJALNI FAKTORI kriminaliteta SOCIJALNI –SPOLJNI. posebno Fere u kritici antropologa. Ovi faktori se moraju posmatrati zajedno sa predispozicijama ličnosti. pojava bankrotstva i drugi oblici propadanja privrednih subjekata i dr. deo je društvene sredine. Na uticaj socijalne sredine u oblasti delikvencije ukazali su italijanski pozitivisti. Ekonomsaka kriza društva i nesigurnost pojedinaca i društvenih grupa čine opšte determinante i kriminaliteta kao celine i pojedinih njegovih oblika. sudstvo. Ona predstavlja jedan od najbitnijih uslova socijalizacije ličnosti. uticaj masovnih medija i drugo. škola. odnosno u stanje smanjene neuračunljivosti. ratne uslove. PRATEĆE POSLEDICE EKONOMSKE KRIZE su: nezaposlenost. oblik primarne zajednice-porodica. politički. dolazi do pojave bankrotstva i drugih oblika propadanja privrednih subjekata. nezaposlenost. 69. Takvi faktori su objektivne prirode i deluju na duže vreme.psihopate spadaju u uračunljive. U ostale socijalne faktore ubrajamo: ekonomske uslove. da se u vezi sa njenim značajem razvila i posebna devijantnost. tranzicione procese. radna sredina i ambijent neformalne društvene strukture-vršnjaci. njenim biološkim stanjem i psihostrukturom. U uslovima ekonomskih kriza kriminalitet se razvija u Page | 46 . ali i uzroka njenog asocijalnog ponašanja. siromaštvo. materijalna pozicija i status čoveka.FAKTORI su oni činioci uticaja na društvo. EKONOMSKA DIMENZIJA KRIMINALNIH POJAVA EKONOMSKI USLOVI – EKONOMSKE DETERMINANTE SOCIJALNIH DEVIJACIJA za izučavanje delikvencije od izuzetnog značaja su ekonomski uslovi razvoja društva: ekonomske krize. Socijalni faktori kriminaliteta su : ekonomski činioci. nepismenost i odsustvo zadovoljavanja kulturnih potreba. mikro-grupni i drugi činioci kao što su: socijalna nejednakost. Ovakva stanja se karakterišu teškim prvrednim poremećajima u ekonomiji što se odražava na društveno stanje i odnose u određenoj zemlji. nizak životni standard. 71. Takva stanja se karakterišu teškim privrednim poremećajima u ekonomiji sa neminovnim odrazima na društveno stanje i odnose u određenoj zemlji kao i pratećim posledicama nezaposlenosti.

društvena dezorganizacija i sl. DRUŠTVENA DEZORGANIZACIJA JE logična posledica ekonomske krize i dolazi do porodične krize.SIROMAŠTVO KAO KRIMINOGENI FAKTOR SIROMAŠTVO predstavlja stanje nepostojanja ekonomskih. u pitanju je ozbiljan indikator ekonomskih kriza i jedan od kriminogenih faktora. Osim toga nastaje osećanje materijalne nesigurnosti. nedovoljna kultura. Kriminalitet iz siromaštva i izobilja razlikuje se po pojavnim oblicima. U tripologiji kriminalnih pojava naziva se kao tzv. Ekonomsku krizu prati raslojavanje stanovništva: profiterstvo. Predstavnik klasične sociološke škole LIST smatra da se zločin rađa iz nužde i siromaštva. krađe. a kada OSEĆAJ NESIGURNOSTI postane opšta pojava. Mnogi autori smatraju da bogastvo. Bogatstvo predstavlja izazov za još veće bogaćenje. Siromaštvo i nezaposlenost generišu delikventne sklonosti. pri čemu se ne biraju sredstva ni načini za sticanje kapitala. špekulacije. 73. nedozvoljene trgovine. KRIMINALITET OSKUDICE. pojava alkoholizma i dr. ugrožavanje lične i imovinske sigurnosti građana. posebno imovinskog karaktera. socijalnih i kulturnih uslova za zadovoljenje osnovnih bioloških i drugih ljudskih potreba i održavanja egzistencijalnih uslova života. porasti alkoholizma i prostitucije. izobilje.BOGATSTVO I KRIMINALITET-KRIMINALITET IZOBILJA Statistički podaci pokazuju da je imovinski kriminalitet u razvijenim zemljama u porastu i pored činjenice da se standard stanovništva u tim zemljama uvećava. nezakonitih transakcija. prevare. mogu biti u nekim oblicima kriminilateta element uzročnosti. to je jedan od kriminogenih faktora u vidu pohlepnosti kod motiva sticanja profita na nezakonit način. Milutunović tvrdi da ekonomski ugroženi slojevi i pojedinci. Takav slučaj je sa organizovanim kriminalitetom povlašćenih društvenih slojeva. MARK AURELI je smatrao da je „siromaštvo majka zločina“. parazitizam i potreba za raskošnim životom. TARDE je smatrao da je većina ubica i notornih kradljivaca počela svoj život kao napuštena deca ili skitnice. U razvijenim zemljama sa povećanjem standarda u porastu je kriminalitet i to njegovi najorganizovaniji oblici. kada se nalaze u društveno degradiranom položaju koji ih navodi na vršenje inkriminisanih delatnosti doživljavaju na svakom koraku poniženja svoje ličnosti i dostojanstva. Kada je u pitanju siromaštvo tu preovlađuju imovinski delikti. pa zato nemaju razloga da svoje ponašanje održavaju u okviru zakona.epidemičnim razmerama. depresija. nedovoljna zaposlenost. Poznati holandski kriminolog BONGER smatrao je da su ekonomski uslovi i nesigurnost glavni uzroci delikvencije. niski prihodi. Težnja za bogaćenjem kod nekih osoba nema granica ni u pogledu potreba ni u pogledu obima. negativan uticaj na emocionalni razvoj dece. a da će se poboljšanjem materijalnih uslova kriminalitet smanjiti. POSEBNE POSLEDICE SIROMAŠTVA SU: neobrazovanje. Najteža posledica nezaposlenosti je siromaštvo. 72. slab porodični status. devijantnih pojava. a kada je u pitanju kriminalitet Page | 47 . Bogatstvo se javlja kao uzročnik profiterskih interesa. pa i po cenu da se to izvede najtećim oblicima privrednog i organizovanog kriminala. Činjenica da je siromaštvo jedan od generatora delikventnog ponašanja.

narkomanija. sukobi kultura. koji su izazvani povredama javnog reda. njihovo privremeno ili trajno preseljavanje (imigracija ili emigracija) iz jednog sociokulturnog ambijenta u drugi. NEZAPOSLENOST I KRIMINALITET Nezaposlenost se smatra jednim od posrednih socijalnih kriminogenih faktora. 75. U novoj sredini migranti se susreću sa novim iskušenjima: alkoholizam. c) FAKTOR ISKUŠENJA. Kulturni konflikti su latentna stanja potencijalnog prerastanja u neprijateljstvo ili agresiju. alkoholizma. gde su siromašni migranti samo ukalkulisane žrtve. DRUŠTVENE POSLEDICE KRIMINALITETA BOGATIH SU NEUPOREDIVO VEĆE I ŠTETNIJE.za migrante su vezani problemima adaptacije i kulturni konflikti koji su praćeni nezaposlenošću. 74. U tom slučaju se pojavljuje usamljenost. izgubljenost. gde se direktno ugrađuju i krijumčarenje i trgovina ljudima kao jedan od najunosnijih izvora zarade za organizovani kriminalitet. Migracije mogu biti uslovljene političkim ili ekonomskim činiocima. Ova pojava bitno utiče na život i ponašanje ljudi. seobe stanovništva u prostoru. Mnoga istraživanja ukazuju na to da su imovinski delikti i maloletničko prestupništvo srazmerni pojavi nezaposlenosti. deprivacija.grad nudi mnogo više izazova za laku zaradu nego selo. To sve za posledicu ima pojave kulturnog antagonizma. prostitucija i delikvencija. i delikvencijom težih oblika. KULTURNI KOMFLIKTI . POSLEDICE MIGRACIJA su mnogi socijalni problemi koji se negativno odražavaju na razvoj ličnosti. Page | 48 . ILEGALNE MIGRACIJE predstavljaju poseban problem. Većina kriminologa ukazuje na USLOVLJENOST URBANIZACIJE I KRIMINALITETA. ZBOG NEKOLIKO ELEMENATA: a) FAKTOR ZAKONA VELIKIH BROJEVA-veći broj ljudi podrazumeva i veći broj asocijalnih. gubljenje rodbinskih i drugih veza i slično. jer se kidaju veze sa porodicom i susedstvom. iz jedne zemlje u drugu. nego u ruralnim područjima. stambeni i zdravstveni problemi. prosjačenja i slično. zdravstvenih i drugih uslova. nezaposlenost.Ova pojava degradira čitave porodice i stvara nesigurnost i psihičku konfuziju što dovodi do socijalno devijantnih oblika ponašanja: prostitucije. b) FAKTOR PAUPERIZACIJE-nezaposlenost i beda manifestuju se više u urbanim. skitnjičenja. nedostatakom stambenih. Najteža posledica nezaposlenosti je siromaštvo koje čoveka u oskudici primorava da poseže za nelegitimnim načinima pribavljanja neophodnih dobara za život . MIGRACIONI FAKTORI-MIGRACIJA I KRIMINALITET MIGRACIJE predstavljaju fizičko kretanje. dobrovoljne ili prinudne.bogatih preovlađuje privredni i organizacioni kriminalitet. Migracije imaju često veze sa URBANIZACIJOM pri čemu dolaze do izražaja: problemi adaptacije.

proširivati i postajati uslovi funkcionisanja jednog novog društva. industrije zabave i organizovane prostitucije koja je zapadnom tržištu davala „svežu“ robu iz neposrednog okruženja. potreba za radnom snagom na širokom tržištu komercijalizovane seksualnosti. Nekontrolisano širenje korupcije u privrednim i bankarskim oblastima i institucijama i nasilja kao metoda ostvarivanja političkih ciljeva aktiviralo je sve destruktivne potencijale društva. drogom i oružjem.Od POLITIKE u širem Page | 49 . politike i političkih programa zavisi veliki broj činilaca i uticaja u društvu što se definiše kriminogenim faktorom ili oblikom društvene reakcije. Umesto tržišne i regularne ekonomije razvila se špekulativna. GODLIJE izrazom „ period tranzicije“ označava posebnu fazu u evoluciji nekog društva. što joj odgovara jer će teže biti otkrivena u kriminalnim radnjama. cigaretama.POLITIČKO-IDEJNI FAKTORI KRIMINALITETA Kriminalizacija bitnih segmenata političkih i ekonomskih odnosa u velikom broju zemalja u tranziciji. e) FAKTOR INTERAKCIJE I IMITACIJE-nosioci delikventnog ponašanja žive pretežno u gradu i u svojoj sredini lakše reprodukuju kriminalce nego na selu. Od političkog sistema. raspršile su iluziju o ekspresnom putu u bogato društvo jer su i danas suočena sa krizom. razbile su iluzije o brzom putu u bogato društvo. TRANZICIJA I KRIMINALITET Pojam tranzicija ima opšte i posebno značenje u zavisnosti od oblasti u kojoj se neki proces promena odvija. Postavlja se pitanje u kojoj meri procesi tranzicije utiču na pojavu kriminaliteta. postavljena je tako da ide na ruku organizovanom kriminalitetu. Nekontrolisano širenje korupcije u privrednim. višestruke mogućnosti komunikacije. kakve nije poznavala ni jedna ranija epoha. više ili manje nasilno. velike mogućnosti putovanja. Bivše jugoslovenske republike takođe prolaze kroz fazu tranzicije. 76. Privatizacija se odvijala pod sumnjivim okolnostima koja je omogućavala organizovani kriminal. pa je i uslovljavala vlast da ekonomsku politiku vodi dobrim delom po nalogu interesnih lobija. U takvim uslovima ORGANIZOVANI KRIMINALITET je dobio mogućnost za veću društvenu afirmaciju i ozbiljniji uticaj u društvu. fazu u kojoj se ono susreće sa sve većim unutrašnjim i spoljašnjim teškoćama i kada se u isto vreme pojavljuju novi privredni i društveni odnosi koji će se.d) FAKTOR ANONIMNOSTI –individua u gradu je usamljena i nepoznata. bankarskim i finansijskim oblastima i institucijama i nasilja kao metoda ostvarivanja političkih ciljeva aktiviralo je sve destruktivne potencijale društva. Dolazi do pojave sive ekonomije kroz kriminalizovanu sferu koju čine „trgovina“ naftom. brže ili sporije. U našoj literaturi naizilazimo na slične opise pa je tako PETROVIĆ smatrao da bi tranzicija trebalo da podrazumeva promenu oblika upravljanja društvom. KRIMINALIZACIJA bitnih segmenata političkih i ekonomskih odnosa u velikom broju zemalja u tranziciji. svesno ili nesvesno. Tome na ruku išla je okolnost blizine alternativnih tržišta razvijenih evropskih zemalja.devizama. KONTROLANA FUNKCIJA PRIVATIZACIJE namerno ili slučajno.

smislu zavisi materijalni položaj i socijalni status pojedinaca. Politika u najopštijem smislu određuje stanje anomalije i stabilnosti, stanje konstruktivnih odnosa ili dezorganizacije. Mnogi politički činioci koji potiču iz konfliktnih političkih odnosa i protivrečnih interesa u društvu smatraju se faktorima uzročnosti ratnih zločina, delikata genocida, terorizma i drugih vidova političkog, privrednog i nekih oblika klasičnog kriminaliteta. Neki ulaze u strukture političkog angažovanja radi materijalnog bogaćenja, drugi, koji su već stekli bogatstvo posebno u kriznim vremenima tranzicije žele da ulaskom u politiku kroz institucije legalizuju stečenu imovinu, a treći nastoje da preko legalnog ili nelegalnog stečenog pribave moć koju ima jedino vlast. Nije retko da ljudi koji su se uz to bavili finansiranjem pojedinih stranaka, uđu u političku strukturu iz straha da im vlast ne oduzme finansijsku moć koja je stečena uglavnom u nelegalnim uslovima i da sačuvaju svoje bogastvo od preispitivanja porekla. RELIGIJA –u nauci su podeljena mišljenja o vezi religije i kriminala. Jedni smatraju da religija svojim propovedima preventivno utiče na sprečavanje kriminaliteta, dok drugi smatraju da je veski fanatizam veoma važan kriminogeni faktor. U osnovnim religijskim dogmama postojala su principijelna zalaganja vera i crkava za mir, ljudski odnos i moralne obzire koji se moraju svrstati u značajne faktore za suzbijanje kriminaliteta. Za razliku od religije sujeverje je imalo uvek negativnu ulogu koja je pod vidom otklanjanja crne magije „od zlih očiju“ i slično uticala je na podsticanje kriminalnih radnji. Sekta je izdvojena manja verska zajednica ili religiozna grupa sa čvrstom organizacijom i načelima. Pojava sekti vezuje se za opadanje moći velikih crkava, a objašnjava se krupnim društvenim promenama koje pred savremenog čoveka postavljaju problem usamljenosti i sve većeg gubitka direktnog kontakta sa narodom. Kultovi i sekte mnogo agresivnije i neposrednije nude integraciju u određenu zajednicu. Pojava sekti vezuje se za opadanje moći velikih hrišćanskih crkava u izazovima savremenog života i slabljenja tradicionalnih vrednosti. Osnovna obeležja sekti su izolacija pripadnika, kontrola svih informacija i odnosa u članstvu, dok novac služi kao sredstvo manipulacije ljudskim sudbinama. Od članstva se zahteva slepa pokornost, izvršavanje zahteva vođa, poštovanje uputstava i običaja koji vladaju u sekti. Psihopatske crte uočene su kod većine pripadnika ekstremističkih sekti koje satanističkim ritualima mučenja, zlostavljanja, kanibalizma, samoubistva , seksualnog zlostavljanja vrše krivična dela. Od posebno ekstremnih sekti kod nas su poznate: satanističke, Sajentološka crkva i Red sunčanog hrama. IDEOLOGIJA je sistem mišljenja verovanja i ideja šire ili uže grupe, klase ili čitave epohe kojima se na prikriven način izražavaju njihov položaj, interesi i vrednost, a koji se predstavljaju kao univerzalni. Ideologija označava izopačenu društvenu svest, netačnu iskrivljenu sliku sveta i društva i pojava u njima, koje o tome stvaraju pojedine društvene grupe. Ovo je često iracionalno mišljenje koje se često racionalno koristi kao sredstvo pojedinih društvenih grupa u nametanju ne samo sopstvene slike o svetu već i sopstvenog uticaja i jačanja pozicije moći. U takve ideologije u literaturi ubrajaju se pojedini pokreti u okviru ideologije fašizma, komunizma i liberalizma. Koristeći razne manipulativne moći oni su u velikoj meri u mogućnosti da utiču na razne oblike

Page | 50

ljudske destruktivnosti i samodestrukcije u ime „viših ideala“ gušeći svest čoveka kao humanog i društvenog bića , pretvarajući ga u poslušnika, bezlično i otuđeno biće. MORAL predstavlja skup usvojenih pravila ljudi u zajednici pomoću kojih se ocenjuju vlastiti i tuđi postupci kao dobri ili loši. Pod moralom podrazumeva se svest i osećanje dužnosti, a povreda morala vidi se u pogledu moralne odgovornosti- sankcija. Svaki oblik klriminaliteta je povreda moralne norme, ali kriminološka misao govori o društveno izopačenim shvatanjima moralnih vrednosti kao kriminogenom faktoru. Največi stepen amoralnosti čine oni koji vrše dela silovanja, krivična dela protiv imovine, krađe, razbojništva, a najmanji oni koji su počinili oni koji su počinili neki saobraćajni delikt. PRAVO kao skup pravnih normi i društvenih odnosa sankcionisan državnom prinudom obezbeđuje funkcionisanje celine pravnih institucija i subjekata društva i da reaguje na pojave kriminaliteta. Pravo deluje preko pravnog poretka kao skupa pravnih normi po kojima se ljudi vladaju. Sistem krivično pravnih je deo pravnog poretka koji imaju za cilj suzbijanje i sprečavanje kriminaliteta, a obezbeđuje se u sistemu javnog poretka. Javni poredak je skup pravnih normi kojima su regulisana osnovna prava i slobode ličnosti koje su utvrđene najvišim pravnim aktom, ustavom. Povrede javnog poretka predstavljaju krivični ili prekršajni delikt. SOCIJALNO PATOLOŠKE POJAVE su alkoholizam, narkomanija, seksualna delikvencija, kocka i slično. 77. RATNI USLOVI I KRIMINALITET Posledice ratova nisu samo socijalne, već se one mogu duboko odražavati i na psihičke funkcije i duševno zdravlje čoveka. Istraživanja ukazuju na to da se u ratnim uslovima kriminalitet znatno uvećava, posebno među omladinom. Uticaj rata na pojave kriminaliteta ispoljava se u svim fazama- u toku i neposredno posle rata. Posledice nastanka kriminaliteta su: nestašica robe, špekulativni vidovi ponašanja, šverc, gomilanje zaliha, pokretljivost stanovništva, pojave izbeglištva, nedostatak egzistencijalnih uslova ćivota i sl. Sve to dovodi do pojave delikventnog ponašanja. Legalne državne institucije otežano funkcionišu, a izvršioci k. dela su često nedostižni državnim organima. Pored rata i druge vanredne okolnosti veoma bitno prouzrokuju kriminalitet kao što su to elementarne nesreće većih razmera, socijalni nemiri i sl. 78.UTICAJ MASOVNIH MEDIJA NA KRIMINALITET Mediji i medijski kriminalitet su nezaobilazna tema savremene kriminološke literature. Masovni mediji su mediji koji prenose informacije, to su sredstva komunikacije različite tehničke i funkcionalne sadržine: radio, televizija, novine , filmovi, štampa, časopisi i dr. Savremeni mediji imaju mnogobrojne mogućnosti da rafinirano i otvoreno utiču na funkcionisanju modernog društvenog života. U savremenom društvu oni su postali jedan od najznačajnijih činilaca uticaja na socijalizaciju mladih, bitan faktor na formiranje njihovih vrednosnih stavova i modela ponašanja. Shvatanja o uticaju sredstava informisanja na delikvenciju su veoma podeljena. Pretežno preovlađuju shvatanja, a to i istraživanja pokazuju, na brojne negativne uticaje efekata
Page | 51

medijskih sadržaja na kriminalnu formu ispoljavanja, mada mnogi osporavaju ovakve teze. Zastupljeno je stanovište da nasilje u medijskim scenama utiče na redukciju agresivnih nagona kod gledalaca- hipoteza o katarzi. Hipoteka o katarzi polazi da nasilje u medijskim scenama utiče na redukciju agresivnih nagona kod gledalaca. Ovo shvatanje se potkrepljuje sa stavovima Aristotela, Frojda i Lorenca. Prema ovim mišljenjima u emisijama gde dominira nasilje mediji igraju društvenu funkciju oslobađanja mladih od latentnih sklonosti agresiji, ublažavajući njihove akcione motive. Sociolozi navode da mediji nisu indikatori i inspiratori kriminalne orijentacije, niti se mogu smatrati uzročnicima nasilja i kriminalnog ponašanja, već više agensom dodatnog uticaja na efektuiranje kriminalne motivacije. Milutinović smatra da uticaj literature, štampe i filma ne može imati neposrednog kriminogenog faktora. Uloga medija u prevenciji kriminaliteta je izuzetno velika. OBJEKTIVNO INFORMISANJE JAVNOSTI o pojavama delikvencije u sredstvima javnog informisanja bitno utiče na pozitivne predstave, formiranje stavova javnog mnjenja, i samim tim na efekte društvene reakcije u oblasti suzbijanja kriminaliteta. Medijski kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava uslovljena podsticajima masovnih medija na kriminalitet. Najizrazitiji način zloupotrebe medija je u sprezi privatnih medija i ekonomskih, državnih i partijskih centara moći. U KRIMINOLOŠKOM SMISLU masovni mediji su u mogućnosti da trajno uobličavaju svest- ispiranjem mozga, kao sredstvom ideologije i političke manipulacije. Naši autori smatraju da se najvažnije faktori kriminalnih podsticaja koji dolaze posredstvom medija, ogledaju u: a) bespoštednoj borbi medija za osvajanje što većeg broja gledalaca; b) komercijalizacija nasilja i drugih vidova kriminaliteta, kao visoko kotirane robe na tržištu; c) učestalost i broj konflikata koji lako pronalaze put do gledalaca. Kada su u pitanju štampa i razni žanrovi literature, prevladavaju stavovi da ne postoje pouzdani pokazatelji njihovog kriminalnog uticaja. Kriminalitet i drugi vidovi prestupničkog ponašanja u štampi zauzimaju vidno mesto. U literaturi prevladavaju mišljenja da štampa sa šund i pornografskim sadržajem može imati negativan uticaj i predstavljati delikventni faktor. Od svih sredstava masovnih komunikacija najveći uticaj u savremenim društvima ima televizija sa mnogobrojnim stanicama i mnoštvom kanala. NEGATIVAN UTICAJ MASOVNIH MEDIJA na maloletnike je najvidljiviji i to na više načina: a) maloletnici prihvataju vrednosti koji im se nude putem medija i padaju pod njihov uticaj; b) mladi se identifikuju, oponašaju devijantne grupe ili pojedince; c) već formirane kriminalce inspiriše na izbor sredstava i metoda za izvršenje delikata (uče se kriminalne tehnike);
Page | 52

Obrazovanje je uslov za održavanje i poboljšavanje životnog standarda. Bonger. Hojer. U KRIMINOLOGIJI PREOVLADAVAJU MIŠLJENJA FERIJA I BONGERA DA SA VIŠIM STEPENOM OBRAZOVANJA OPADA I KRIMINALITET. ali i na povećanje nekih drugih vidova. b) optimistički-Feri. Feri je smatrao da obrazovanje pomaže da se kod velike mase potencijalnih izvršioca krivičnog dela ispravi ili umanji ona nepromišljenost koja kod njih predstavlja najjači stimulans u pravcu kriminaliteta. 79. Ferguson. PINATEL je upoređivao navedene postupke i došao do zaključka: a) da pesimistička verzija nema validnost. Bogner je dokazivao da između obrazovanja i kriminaliteta postoji neposredna veza. ako ne i na kvantitet zločina. Obrazovanjem se stiču navike.UTICAJ OBRAZOVANJA NA KRIMINALITET Obrazovanje kao socijalni proces predstavlja oblik vaspitanja i socijalizacije ličnosti i osposobljavanje za profesionalnu delatnost i zanimanje. b) da se optimistička može delom usvojiti-iz manje obrazovnih sredina regrutuje se veći broj delikvenata. Neka istraživanja ukazuju na to da lica koja više gledaju televizijsko nasilje više i žive u strahu da ne budu šrtve zločina i u tom emocionalnom stanju su nesigurni i naglašenog su senzibilnog ponašanja. U vezi sa uticajem obrazovanja na kriminalitet PINATEL smatra da u teoriji postoji TRI PRISTUPA: a) pesimistički –Garofalo i Tarde. Garofalo je smatrao da obrazovanje nema direktnog uticaja na opadanje kriminaliteta. c) mešoviti –Lombrozo i De Gref. Lombrozo je smatrao da obrazovanje u zemljama gde ono nije razvijeno u početku deluje na povećanje svih oblika kriminala osim ubistva.d) podsticanje nasilja i agresivnosti maloletnika i dece. ali prihvata da se najveći broj izvršilaca regrutuje iz manje obrazovnih sredina. Suprotnog mišljenja je bio Tade koji je smatrao da stepen obrazovanja utiče na kvalitet. Veoma je sporno pitanje u kojoj meri je obrazovanje kriminogeni faktor. De Gref je smatrao da obrazovanje nema nikakvu ulogu i procenat izvršilaca k. Nemački kriminolog Šnajder smatra da je medijski kriminalitet isključivo nasilnički. dela može ostati isti uprkost većem nivou obrazovanja. Ferguson govori o tome da je školska sprema najsnažniji faktor delikventnosti. Page | 53 . nasilje se ulepšava i estetski prikazuje. a kada razvije onda utiče na smanjenje najokrutnijih oblika. način života i ponašanje. Hojer smatra da obrazovanje pruža čvrst temelj koje pojedincu omogućava da nađe zaposlenje i da na taj način pošteno živi.

c) da je mešovita teorija najprihvatljivija. Pinatel smatra da obrazovanje svakako favorizuje kriminalitet kradljivaca i povratnika, ali predstavlja snažnu kočnicu protiv paljevina, seksualnih delikata i ubistava. Iako podaci ukazuju da u strukturi delikvenata preovlađuju osobe sa nižim stepenom obrazovanja u teoriji nije dokazano: a) da se nedostatak obrazovanja zakonomerno mora odraziti devijantno; b) kao ni to da je sa višim obrazovanjem isključena devijantnost. OBRAZOVANJE je u bliskoj vezi sa zanimanjem, koje je u mnogim slučajevima uslov za izvršenje k. dela. Istraživanja ukazuju da je srazmerno stepenu neobrazovanosti kriminalitet prisutniji u nekim društvenim sredinama ( romska populacija). Lica sa nižim stepenom obrazovanja iskazuju veći stepen kriminogenog ponašanja zato što nisu dovoljno socijalizovani. Njihov kulturni i obrazovni nivo manje je u mogućnosti da shvati razlike u ponašanju, da pronađe odgovarajuće zaposlenje i da učestvuje u društvenom životu. Takva lica su sklonija vršenju imovinskih i delikata nasilja. Sa druge strane, neki vidovi kriminaliteta (kompjuterski kriminalitet, privredni klriminalitet, organizovani kriminal) uslovljeni su visoko stručnim znanjem. U tesnoj vezi sa obrazovanjem je i PROCES VASPITANJA, to je proces prenošenja kulturnih obrazaca na pojedinca i grupe u razvoju, u postupku socijalizacije ličnosti. Proces vaspitanja odvija se u različitim uslovima socijalne sredine: porodici, školi, socijalnoj sredini vršnjaka i slično. Vaspitanjem ličnost prevladava egoistične, egocentrične i devijantne tendencije. U vezi sa obrazovanjem postavlja se pitanje kak ŠKOLA I ŠKOLSKA SREDINA utiču na delikventnu orijentaciju pre svega dece i maloletnika. Od organizovanosti, čkolskih programa i nastavnog procesa dosta zavisi i razvoj mlade ličnosti i njegovo društveno ponašanje. 80.PORODIČNI FAKTORI-degradirana porodica kao mikrogrupni faktor kriminaliteta Porodica predstavlja najstariji oblik socijalne zajednice, najhomogenija, najčvršća i najtrajnija zajednica u svim istorijskim tipovima društva. PORODIČNA SREDINA se smatra jednom od bitnih determinanti ponašanja ličnosti, posebno delikvencije dece i maloletnika. Ovaj faktor kao neposredni ili posredni faktor uvažava većina kriminoloških teorija. PORODICA je društvena sredina u kojoj se odvija primarni proces vaspitanja i socijalizacije ličnosti. Svako odsustvo vaspitne funkcije porodice, strukturalnog raspada i dezorganizacije vodi u neki oblik devijacije ili delikvencije. Na uzrok kriminaliteta najvećim delom utiču strukturalne anomalije u porodici, a posebno poremećaj porodičnih odnosa i poremećaj porodične strukture. Poremećaji u bračnim odnosima smatraju se jednim od mikrogrupnih faktora devijantnosti, kako kod supružnika, tako i kod dece. POSLEDICE PORODIČNIH POREMEĆAJA su: poligamija, dvobračnost, vanbračnost sa maloletnim licem, zlostavljanje i zapuštanje maloletne dece, kršenje porodičnih obaveza, pojave porodičnih nasilja, incest, odnosno rodoskrnavljenja. NATEŽE FORME
Page | 54

PORODIČNIH KRIZA prouzrokovane su teškim društvenim uslovima kojima su članovi porodica izloženi: nezaposlenost, stambena nezbrinutost, zdravstvena ugroženost, materijalna ugroženost i slično. Način vaspitanja u porodici je bitan uslov ponašanja deve u svim razvijenim fazama. Strogo vaspitanje i kažnjavanje stvara psihološki invalidnu ličnost, nesigurnu i depresivnu. Nedostatak vaspitanja stvara agresivnu ličnost, bez osećanja za granice društveno dopuštenog i normalnog. Lombrozo je uočio da se među kriminalcima nalazi veliki broj dece poročnih roditelja, vanbračne dece i siročadi. SLOBODNO VREME Slobodno vreme je ono vreme koje čoveka ne obavezuje radom, već je prepušteno slobodnom izboru aktivnosti pojedinaca. Ono je bitan faktor sa ozbiljnim obrazima na razvoj, formiranje i zrelost ličnosti. Ono je posebno bitno kod mladih ličnosti, jer se devijantnost najčešće rađa zbog dokolice. DOSADA se smatra jednim od uzroka devijantnog ponašanja, posebno maloletnika. Fenomen dosade i dokolice u životu mladog čoveka može biti prazno vreme –vreme iskušenja, dosade, besposličarenja i lenstvovanja. Ono postaje pogodan prostor za delovanje raznih negativnih činilaca, za preduzimanje podviga i prihvatanje asocijalnih obrazaca ponašanja. U dokolici i neradu mlad čovek se oseća izgubljeno i ne vidi smisao života. Osećaj praznine izaziva depresiju koja se može manifestovati svuda gde ne postoji mogućnost psihički aktivnog angažovanja. Dosada se smatra jednim od uzroka deviojantnog ponašanja, posebno kada su u pitanju maloletnici. Ona predstavlja početak svih poroka koji potiču iz osećaja samomržnje, separatnog straha, krivice, očaja i anksioznosti. U dosadi ličnost se oseća neispunjenom, praznom zbog čega nastaju razne besmislene odluke i ishodi. DOKOLICA je slobdno vreme koje čovek koristi da bi zadovoljio svoje emotivne i druge potrebe-odmor, zabava, lični razvoj. U vreme dokolice a pri sticaju nepovoljnih okolnosti moguće je da se u potrebi da se izbegne otuđenost i dosada dođe do pojave indefikacije sa neformalnim grupama krajnje destruktivnog ponašanja. Neki sociolozi trvde da maloletnička delikvencija isključivo nastaje u slobodnom vremenu kao posledica faktora dokolice. Slobodno vreme koje se definiše kao vreme dokolice izazovnije je za stranputicu dece imućnijih roditelja nego siromašnih na šta ukazuje i sudska praksa. 81. SOCIJALNO-PATOLOŠKE POJAVE KRIMINALITETA Socijalno-patološke pojave kriminaliteta u uskoj su vezi , a često i same uzrok pojavama kriminaliteta. To se posebno odnosi na pojave alkoholizma, narkomanije, seksualnih devijacija, vagabundaže, prostituciju i kocku. Ove pojave kao i večina ostalih kriminogenih faktora ne deluju odvojeno već su u uzajamnoj vezi sa drugima. SOCIJALNA OBELEŽJA KRIMINALITETA SOCIJALNA OBELEŽJA I KRIMINALITET predstavljaju distribuciju socijalne strukture i nekih socijalnih posebnosti kriminalne populacije. Pod socijalnim obeležjima podrazumeva se: DRUŠTVENI STATUS, PROFESIJA, POL, NARODNOST I UZRAST. Društveni status čini
Page | 55

položaj pojedinca i grupe u društvenoj strukturi, to je mesto na skali društvenog ugleda , moći i matrijalnog bogatstva. Status ličnosti može biti ustanovljen rođenjem bilo da je stečen i od njega zavisi njegov uticaj ali i ponašanje u društvu. Nepovoljan društveni status proizilazi iz rasne politike, verske ili ideološke diskriminacije, stanja siromaštva, nedovoljnog obrazovanja, nezaposlenosti, protivreče ambicije i položaja i predstavljaju jedan od kriminogenih faktora. Veću opasnost od kriminogenog uticaja imaju socijalni slojevi koji žive u bedi i siromaštvu, doseljenici, migranti, nacionalne i verske manjine. Viši društveni status omogućava veći društveni uticaj na oblike društvene reakcije i prevencije krimin aliteta sa jedne strane , a sa druge strane predstavlja objektivan uslov da uz subjektivne okolnosti bude osnov za vršenje određenih dela organizovanog i privrednog kriminala. PROFESIJA predstavlja osnovno zanimanje koje svakako ne mora da znači da osnov za kriminalno ponašanje. Činjenica da se neke profesije pojavljuju više od drugih u sudskim i policijskim statistikama nije dokaz neposredne uzročnosti već uslova da se određene pozicije struke i zanimanja lakše mogu vršiti neka krivična dela.Ovo se posebno odnosi na finansijske transakcije, pronevere i zloupotrebe u privredi, falsifikovanju novca i raznih vrsta javnih isprava, na dela mita i korupcije koja su vezana za zanimanje jer je reč o pozicijama moći i odlučivanja. Kod profesionalnih kriminalaca –recidivista koji kontinuirano ponavljaju ista krivična dela iz koristoljublja i sama kriminalna aktivnost uslovno postaje zanimanje. POL je anatomsko fiziološka struktura po kojom se razlikuju muška i ženska osoba. Društveni položaj muškaraca je takav da oni više nego žene dolaze u konfliktne odnose, priroda njihove profesije i zanimanja kojima se bave podložnija je iskušenjima i razvijaju se u povoljnim uslovima, u kojima unutrašnje predispozicije delikvencije mogu više doći do izražaja. Muški poslovi pripadaju vrsti zanimanja koja dozvoljavaju kontrolisanu upotrebu agresije. Agresija muškarca često prelazi u različite vrste nasilništva, kao što su razbojništva, huliganizam, zlostavljanje vršnjaka u školi, silovanje ili tuče. DELIKVENCIJA ŽENA predstavlja posebnu vrstu prestupništva i oblik asocijalnog ponašanja koji su uslovljeni biopsihičkom strukturom i socijalnim položajem žena. To su pojave u kojima dominiraju blaži oblici kriminaliteta prostitucija i narkomanija. U teoriji postoje dva pristupa objašnjenja specifičnosti delikvencije žena. Jedan polazi od bioloških i psiholoških faktora, a drugi uzima u obzir socijalno-ekonomske činioce položaja žene u društvu. Ženski kriminalitet razlikuje se od muškog po tome što je manje agresivnog tipa , ređi je recidivizam i vrše ga lica starijeg životnog doba. Žene prilikom nasilja najčešće reaguju impulsivno, veoma često su k. dela planirana. Kod umišljenih delikata obično su u pitanju motivi čedomorstva i koristoljublje. Ne može se govoriti o ženskom tipu nasilnika, ali se neki faktori osobenosti nalaze u karakteru, impulsivnosti, ljubomore, sujete, mržnje i osvete, činioca koji se kriminološki tretiraju kao niske pobude i zločini iz strasti. U poslenje vreme je naglo povećan broj obima u organizovanom kriminalu. Žene su počele da ulaze i u mafijaške organizacije, žene dobrovoljno preuzimaju zadatke u zločinačkim organizacijama kada policija uhvati njihove bosove. One su jedine koje mogu komunicirati sa muškarcima u zatvorima i tako postaju oslonac mafiji. Žena retko ubija u afektu, njen postupak je po pravilu jasno i potpuno promišljen. Na taj akt se odlučuje najčešće u krajnjoj nuždi i u situacijama kada je životno ugrožena zbog dugogodišnjeg porodičnog nasilja. Retko ubija u direktnom sukobu , iz koristoljublja, a skoro nikada njena žrtva nije nepoznata
Page | 56

pa čak i broj agresivnih činova nad bračnim partnerom ili drugim članovima porodice. materijalnim položajem i diskriminacijom sistema socijalne zaštite i institucija društvene kontrole. verske i nacionalne osobenosti izvršilaca i predrasuda o njima i žrtvama. b) KOKAIN 30-70% . Poljska. i tu se najčešće i događaju najveće zaplene. Kod nas je visoka stopa kriminaliteta posebno delikata imovinskog karaktera u odnosu na stopu stanovništva izraženija kod Roma nego kod drugih naroda. od 16-18 god. anksioznosti kod stvarnih i potencijalnih žrtava.osoba. Statistička istraživanja bračnog nasilja pokazuju da muškarci i žene ispunjavaju sličan vid. moral i pravo. Zločini zasnovani na rasnim. nacionalnim i religijskim opredrasudama karaktristični su ne samo za mirnodopsko vreme već i za ratne uslove. neudate osobe. UZRAST –uzrasne kategorije zauzimaju značajno mesto u delikvenciji.AMFETAMINI. Romi su diskriminisani i u versom pogledu. veri. panike. religija. ideologija. Za k. a kod punoletnika na svakih pet godina do 50 te godine. Kriminalitet Roma dovodi se u vezu sa njihovim marginalizovanim ekonomskim i društvenim statusom. Avganistan. Zlatni trougao kriminaliteta heroinom je Brma. Ti delikti prema definiciji FBI-a predstavljaju kriminalno delo počinjeno protiv imanja ili društva koje je motivisano protiv osoba iz predrasuda prema njihovoj rasi. Maloletnici najčešće vrše imovinska krivična dela. LSD. koje se boje društvene osude ili žele da se osobode bebe koju vide kao prepreku za dalji život. motivacija žena koja su počinila ubistvo znatno se razlikuju od onih kod muškaraca zločinaca. a zatim na svakih deset godina. Ta k. Počinioci takvih dela su po pravilu organizovane grupe. OBLICI DRUŠTVENE SVESTI I KRIMINALITET SU: politika.. dela su veoma brutalna. kako u pojedinačnim slučajevima tako i prema socijalnim ili nacionalnim grupama.NARKOMANIJA I KRIMINALITET Trgovina narkoticima predstavlja kriminalitet. I DR. Page | 57 . od 14-16. posebno delikt silovanja. nesposobnosti. etičkim. Tajland i Laos. zatim saobraćajna delikte i seksualne delikte. NARODNOST –u etičkom smislu se mogu posmatrati delikti vezani za rasne. sa obzirom na to da je kod takve populacije kriminalitet u znatnom opadanju. delo čedomorstva odlučuju se pretežno mlađe. Belgija. Približno 40% ubistava u porodici počinele su žene. Mijanmar i dr. seksualnoj orijentaciji ili etičkoj pripadnosti. oni se na prostorima gde žive opredeljuju kao pripadnici pravoslavlja. posebno decom. rimokatolicizma i islama. MARIHUANA i c) SINTETIČKE DROGE. a) Najviše se trguje HEROINOM. Izazivaju visok stepen straha. a zlatni polumesec su Avganistan i Pakistan između ostalih. Najčešće se delikventne grupe formiraju u maloletničkom uzrastu na po dve godine od 14-te godine. Pravci kretanja droge su preko BALKANSKE RUTE.Pakistan. Najviše se sintetičke droge koriste i prodaju u Zapadnoj Evropi –Holandija. a u poslednje vreme i protestanizma. 82.

modnih revija. U našem krivičnom zakonodavstvu ovi oblici postoje kao KRIVIČNA DELA: PODVOĐENJE I OMOGUĆAVANJE VRŠENJA POLNOG ODNOSA. Seksualnost je ukalkulisana u cenu mnogobrojnih industrijskih proizvoda. socijalnu slojevitost i bitne procese u društvu. ALKOHOLIZAM I KRIMINALITET 84. NASILNIČKI KRIMINALITET-DELIKT NASILJA DELIKT NASILJA –svi oblici kriminaliteta su u određenom smislu akti nasilja. odnosno stavljanje tela na prodaju. tranzicionim procesima u društvu poremećenih vrednosti.saobraćajna delikvencija. 10.Pored nekih klasičnih oblika u lancu trgovine. 6. ratovima. protivpravnog ugrožavanja integriteta čoveka Page | 58 . prostitus „stajati na usluzi“.83.seksualna delikvencija.imovinski delikt. najrazličitijih oblika trgovine.ekološki kriminalitet. davanje tela za novac.dela. Prostitucija je pratila celokupnu istoriju. 11.organizovani kriminalitet. 85.recidivizam-povratništvo u vršenju k. 7. Ne postoji idealna fenomenološka klasifikacija.delikt nasilja. NASILJE predstavlja drsku i bezobzirnu primenu fizičke sile. 86. menadžera i svega što podrazumeva moderni sektor jedne ekonomije. U TIPOLOŠKIM KLASIFIKACIJAMA kriminalnog ponašanja u naučnoj i stručnoj literaturi prisutni su veoma različiti pristupi. nastranosti i pornografije.kompjuterski kriminalitet. POJAVNI OBLICI KRIMINALITETA KRIMINALITET u najopštijem smislu je skup društvenih pojava kojima se ugrožavaju univerzalne društvene vrednosti. 4. KRIVIČNO DELO POSEDOVANJA U VRŠENJU PROSTITUCIJE I KRIVIČNO DELO PRIKAZIVANJE PORNOGRAFSKOG MATERIJALA I ISKORIŠĆAVANJE DECE ZA PORNOGRAFIJU. 9. rad agencija. 2. PODELA KRIMINALITETA: 1. U savremenim uslovima prostitucija predstavlja izraz naglašene komercijalizacije seksualnosti. Prostitucija je pokrenula pitanje „belog roblja“ kao fenomena za koji se smatralo da pripada istoriji. Kao svojevrstan oblik kriminalne ekonomije našla je mesto u povoljnim okolnostima velike ponude i potražnje na tržištu seksa. erotsko tržište osavremenjeno je kroz marketning.PROSTITUCIJA I KRIMINALITET Pojam prostitucija potiče od latinske reči PROSTITUTIO što znači bludničenje. 3. ekonomskim krizama. a koje su kao takve sankcionisane krivičnim pravom. a pšosebno filmske i diskografske proizvodnje. a da joj se ne bi moglo prigovoriti. kozmetike.politički kriminalitet. a najviše je b ilo u kriznim vremenima.privredni kriminalitet. koja je nezaobilazni deo društvene stvarnosti. 8. odražavala protivrečnosti. U svim razdobljima ona je na poseban način odslikavala osnovna svojstva društvene strukture.maloletnička delikvencija. a organizovanog kriminaliteta posebno. 5.

drugim javnim skupovima. Često je nasilje sinonim za širok spektar pojmova kao što su zločin. Teško ga je precizno definisati jer se pod nasiljem svrstavaju različiti sadržaji. Kod svih ubistava nasilje je dominantno sredstvo. sportskim priredbama.i drugih javnih dobara i društvenih vrednosti. TEŠKA KVALIFIKOVANA UBISTVA su: ubistvo na surov ili podmukao način. c) delikti protiv čovečnosti. 87. Nasilje se manifestuje na ulici. c) privilegovano ubistvo. ubistvo iz bezobzirne osvete. b) teške telesne povrede. čime se njegova suština svodi ili na krajnje uske ili veoma široke okvire. KRVNI DELIKTI podrazumevaju sva dela uperena protiv fizičkog integriteta ličnosti. VRSTE NASILJA: a) krvni delikti. na poslu. e) politička delikvencija. Nasilje se manifestuje na ulici. NATEŽI OBLICI KRVNIH DELIKATA SU: a) ubistva. tenor. u školskim sredinama u porodici. b) porodično nasilje. zloupotreba moći i slično. u porodici. Nasilje predstavlja drsku i bezobzirnu primenu fizičke sile. na poslu i stadionima. ubistvo više lica. d) terorizam. b) teško ubistvo. školskoj sredini i dr. to je lišavanje života drugog lica ljudkom radnjom. UBISTVO svakako spada u najteže krivično delo. ubistvo službenog lica u vršenju službene dužnosti. U ovu oblast spadaju svi oblici dela koja za posledicu imaju smrt ili telesne povrede. Ubistvo spada u najstarije ljudske grehove. prinuđavanje drugoga da trpi takvo ponašanje čime se teško vređa njegovo dostojanstvo ili ugrožava fizički integritet. Bitna obeležja nasilništva su sklonost ka iživljavanju i drskosti bez razumnog povoda. ubistvo Page | 59 . protivpravnog ugrožavanja integriteta čoveka i drugih javnih dobara i društvenih vrednosti. tortura. delikti izvršeni primenom sile i nasilja. TRADICIONALNI OBLICI NASILNIČKOG KRIMINALITETA VRSTA KRVNIH DELIKATA: a) a)obično ubistvo.

alkoholičarski. izrazite socijalne razlike i nedovoljnu organizovanost privrednog sistema. osvetnički. U ovoj grupi najviše ima alkoholičara. Najpotpuniju tipologiju ubica daju KLINIČKA ISTRAŽIVANJA a to su: normalni. silovanjima. vrlo često iz seksualne ljubomore. Zove se privilegovano zbog olakšavajućih okolnosti za učinioce ubistva. dela. ugrožavanjem ustavnog sistema.94% tu su u pitanju socijalno izolovane osobe. 88. Takođe su u većini sa nižim stepenom obrazovanja. Imaju najniži stepen obrazovanja u odnosu na ostale. ali i ljudi sa najvišim stepenom obrazovanja. otmicama i dr. Ovde su u pitanju socijalno preosetljive osobe sa prikrivenom agresivnošću. Često su to i povratnici. sociološkim i politikološkim tematikama. to su oni koji nemaju samopouzdanje. osveta.NORMALNI PROFIL 29. To su: NEUROTIČNI TIP : kojih ima 6. a njihove žrtve su poznanici. Neki oblici ove vrste nasilja povezani su sa drugim kriminalnim aktima kao na primer pljačkama.87%.17%. Tu spadaju i oni koji imaju loša iskustva iz detinjstva i negativan odnos prema majci. PARANOIDNI TIP je uz normalni i najčešći 28. poremećaja nastalih u porodičnim odnosima i slično. prikrivanje nekog drugog k. zločini protiv čovečnosti i međunarodnog prava i porodično nasilje. ubistvo deteta pri rođenju-čedomorstvo. sadistički. prijatelji i rodbina. To mogu biti: koristoljublje. razbojničkim krađama. TIPOLOGIJA UBISTVA PREMA PSIHOLOŠKOM PROFILU: KRON je analizirao profil 142 ispitanika-osuđene ubice i razvrstao ih na pet kategorija-tipova. ubistvo iz nehata. saobraćajnom delikvencijom. mentalno Page | 60 . SIMULATIVNI TIP 12. šizofreni. 68% uglavnom ne potiču iz razorenih porodica. Krivična dela najčešće čine u alkoholisanom stanju.deteta ili trudne žene. Oni u najvećem broju slučajeva ubijaju bliske rođake ili prijatelje. skloni su ubistvu bliskih osoba i izuzetno su agresivni prema okolini. POJAM UBICE: LOMBROZOV TIP UBICE-rođeni ubica. Pretežno potiču iz razorenih i alkoholičarskih porodica. potiču iz problematičnih porodica. aktima terorizma. depresivni.3% . Uzroci ove vrste nasilja nastaju kao posledica ekonomskih i političkih kriza po Simeunoviću. tu je najveći broj ubica sa višom i visokom stručnom spremom. MOTIVI I UZROCI ubistva su različiti. psihotični. pobude iz konfliktnih situacija sa okolinom. Po njemu ti se uzroci svode na protivrečnost koje izviru iz nemogućnosti stvaranja izražavanja interesa velikih socijalnih grupa: nesposobnost organizovanja i sprovođenja vlasti. histerični. Tu su u pitanju kolektivni oblici nasilja i nalaze se pretežno u kriminološkim. povučene. beskorisnost. kod kojih dominira pesimizam. NOVI OBLICI NASILNIČKOG KRIMINALITETA Novi oblici nasilničkog kriminaliteta su akti terorizma. PRIVILEGOVANA UBISTVA su ubistvo na mah. rasprostranjenost društveno negativnih pojava i odsustvo sankcija i dr. Za sve navedene profile karakteristično je da su kao deca bili zlostavljani od roditelja ili suseda. DEPRESIVNI PROFIL 23. psihopatski.

zaostali. c) sadističko iživljavanje nad žrtvom. d) motivi uglavnom psihološki. deca ubice. b) seksualno. ubistvo kao pretežno afektivno impulsivna radnja i ubistvo kao pretežno psihotična radnja. tip sa organski moždanim poremećajima. d) psiholosko. e) ekonomsko. besno kažnjavajući svet kojeg se boje ili ga mrze. Jedna od definicija FBI glasi da serijska ubistva podrazumevaju četiri ili više žrtava. Nasilje u porodici smatra se jednim od najtežih oblika kršenja ljudskih prava. koje vide sebe kao misionare ili heroje. PORODIČNO NASILJE PORODIČNO NASILJE uvek je postojalo i bilo veoma rasprostranjeno u svim istorijskim vremenima. KAPAMADŽIJA je tipologiju ubica odredio prema vrstama ubistava deleći ih na: ubistvo kao pretežno voljna radnja. Nasilnici u porodici su lica svih društvenih slojeva. SERIJSKI UBICA-HOMOCIDOMAN (razmak između ubistva . Različiti su samo načini oblika nasilja. kulturama i društvima. Uvek je imalo ozbiljne posledice . posebno po žene i decu. koja počinje depresivne i paranoidne osobe. socijalnog statusa. bilo da su to verbalni. seksualni tip. b) da su ubica i žrtve do delikta jedni drugima nepoznati. polako ubija) Kriterijumi za klasifikaciju nekoga kao serijskog ubice su prema mišljenju EGERA: a) da je izvršio minimum 3-4 ubistva sa izvesnim vremenskim pauzama između pojedinačnih slučajeva. a ne materijalni. obrazovan ja. Identičnu klasifikaciju sačinio je STAJGLEDER. pasivno-agresivni tip. psihički ili fizički vidovi nasilja ili njihova kombinacija. f) žrtve su obično rizične i ranjive grupe. POD PORODIČNIM NASILJEM na osnovu tipa i motiva korišćenih sredstava možemo smatrati: a) fizičko-udaranje i plemlaćivanje. Page | 61 . c) verbalno. e) da žrtve za ubicu imaju simboličan značaj.

Psihijatrijski poremećaji-psihoze. roditelja i dece uticalo je na osećanje bespomoćnosti i zavisnosti jednih prema drugima pa i na nužnost tolerancije nasilja. koji diktira način komunikacije i odnosa.f) strukturalno (ograničavanje sobode kretanja. koje mogu da se završe ubistvom. UZROCI PORODIČNOG NASILJA SU: NASILJE PREMA DECI. alkoholizma ili nekih situacionih okolnosti. često ugrožavaju fizički integritet članova porodice . vremenom dolazi so ozbiljnih povreda. psihičkih poremećaja.Većina žrtava polazeći od stereotipa tradicije nasilje je prihvatilo kao nametnutu ulogu. Nasilje poćinje verbalnim konfliktima i fizičkim zlostavljanjem. DELIKTI PROTIV ČOVEČNOSTI Page | 62 . starijeg i mlađeg. među njenim članovima. kontaktiranja i sl): g) duhovno.status manje vrednosti. Predstava da je dom sigurno mesto i da je intimnost doma nedodirljiva ponekada dom čini „utočištem“ zla i patologije. Većina zakonodavstava nije ovu sferu regulisalo zakonima pa je ona prepuštena oštećenoj osobi da vodi privatni postupak po predlogu tužioca. Tradicija i prenošenje „kulturnih obrazaca“ doprineli su da porodično nasilje u društvu ima visok stepen tolerancije u društvenoj reakciji. srtukturalno. lična zavist i statusno stanje dominacije i podređenosti. gde vladaju nezaposlenost. posebno siromašnim. Teži oblici postoje ukoliko je pri izvršenju osnovnog oblika korišćeno oružje. opasno oruđe ili sredstvo podobno. Osnovni oblik odnosi se na povrdu i ugrožavanje telesnog i duševnog integriteta člana porodice ili ozbiljnu pretnju da će se napasti na život i telo. BRAČNO NASILJE koje može biti lično. pa i u samoj zakonodavnoj sferi. Psihičko nasilje je poseban aspekt i izražava se u svesnom stvaranju atmosfere straha koja je deo nasilja. Različito vrednovanje statusa muškaraca i žena. Osnovni motiv kod porodičnog nasilja je sticanje i zadržavanje kontrole nad porodičnom zajednicom ili pojedinim njenim članovima. Uočena je povezanost između zaposlenosti i socio-ekonomskog položaja muškaraca i nasilja u porodici. Ljudi retko reaguju na konflikte unutar porodice iako se za slučajeve nasilja zna duže vreme. posebno kod čedomorstva. Kod pojedinih porodica sa neusklađenim odnosima koje imaju dobru komunikaciju sa okolinom za poremećaje u njoj se sazna tek kada nastanu tragične posledice. Dobrim delom porodično nasilje je posledica porodične patologije. Uzroci porodičnog nasilja u najčešćim slučajevima su u kombinaciji sa socijalnim. s tim što su izraženiji slučajevi autoagresije. U takvim situacijama porodični sistem se adaptira na asocijalno ponašanje člana. socijalna i egzistencijalna nesigurnost. To može biti posledica patrijarhalnosti društva i neravnopravne raspodele moći-fizičke i statusne. psihopatološkim i kulturno-istorijskim činiocima. nepoštovanje i slično. U našem krivičnom zakonu delo pod nazivom nasilje u porodici u osnovi ima tri teža oblika. ili pribegavanje nasiljem prema njemu. Oni su naučeni da je zlostavljanje „zasluženo“ i očekovano. Alternativa u ponašanju porodice sa takvim članom je ili tolerancijatrpljenje nasilja. Uzroci nasilja u porodici mogu se naći i u socijalnim sredinama.

Suština delikta sastoji se u nameri da se potpuno ili delimično uništi neka nacionalna. 89. etničkih ili rasnih grupa. zločini protiv humanitornog prava. fer ratovanja i poštovanja običaja ratnih pravila. genocid je proglašen međunarodnim deliktom. prisilno raseljenje. Po obimu to su najbrojnija vrsta krivičnih dela i vid delikvencije gde postoji najveći stepen Page | 63 . telesni integritet i slobode građana. zdravstvenimi drugim civilnim objektima ukoliko ne služe u ratne svrhe. To je poseban tip kriminalne ličnosti. ratni zločini. odvođenje u koncentracione logore. Zatim su tu i ubistva protivnika na i van bojnog polja. rasna ili verska grupa. Izvršioci krivičnih dela protiv čovečnosti podvode se pod opšti naziv RATNI ZLOČINCI.Delikti protiv čovečnosti i međunarodnig prava podrazumevaju skup krivičnih dela čiji je opšti zaštitni objekt nacionalna. istorijskim. etnička.delikti su vrsta krivičnih dela kojima se ugrožavaju imovinska prava građana i drugih pravnih subjekata. a sve pod formom „koletaralne štete“ postalo je česta pojava. protiv ranjenika i bolesnika. verskih. prema kulturnim. istrebljivanje. IMOVINSKI KRIMINALITET Imovinski-kriminalitet . teškim narušavanjem fizičkog ili duševnog zdravlja ili nanošenje patnje prinudnim raseljavanjem ili istrebljenjem ljudi. Njima su obuhvaćni nehumani postupci i zločini za vreme rata prema civilnom stanovništvu. Nasilje u tim deliktima podrazumeva: ubistva. kolektivno zastrašivanje. RATNI ZLOČINI Ratni zločini su teški oblici povrede međunarodnog ratnog prava i pravila vođenja rata. etničko čišćenje i slično. njegovom planiranju i započinjanjuagresiji. nanošenje patnji i dr. koji neposredno naređuju izvršavanje dela ratnih zločina i zločina genocida. prisiljavanje na prinudni rad. podstiču direktne izvršioce na zločin. Prema KONVENCIJI O GENOCIDU koju su donele UN 1948 godine. DIREKTNI NAREDBODAVCI su osobe iz srednjeg i visokog vojnog komandnog kadra. ZLOČINI PROTIV HUMANITORNOG PRAVA : najvažnija odlika protiv savremenih ratova je odbacivanje principa viteštva. DELIKTI GENOCIDA predstavljaju sistematsko uništavanje nacionalnih. INDIREKTNI NAREDBODAVCI su najčešće najviši politički. gde spadaju: direktni i indirektni naredbodavci. uništavanje. ZLOČINI PROTIV MIRA sastoje se u pripremanju rata. zlostavljanja. kažnjavanje. kao i ratnih zarobljenika. Ovi delikti spadaju u vrstu klasičnog kriminaliteta. ubistva zarobljenika i bolesnika. rasna ili verska grupa ubistvima. MEĐUNARODNA KLASIFIKACIJA ZLOČINA PROTIV ČOVEČNOSTI Međunarodna klasifikacija zločina protiv čovečnosti podrazumeva : zločin protiv mira. državni i nacionalni lideri koji svesno. civilno stanovništvo. zločini genocida.

ako je u sprezi sa oprganizovanim kriminalom. iznuda i ucena. Sa obzirom na vrednost vreme i način izvršenja može biti: sitna krađa. kada je ukradeno dobro veće vrednosti. KLASIČNI IMOVINSKI DELIKTI u njih spadaju sve vrste krađa i drugi oblici nezakonitih prisvajanja tuđe pokretne i nepokretne imovine. Sankcije za maloletne delikvente se razlikuju od onih koje su predviđene za odrasle osobe. na poseban drzak i opasan način. divljač. TEŠKA KRAĐA podrazumeva krađu koja je izvršena provaljivanjem. SITNA KRAĐA predstavlja krivično delo gde je predmet prisvajanja stvar male vrednosti. Za izuzetno teške krivične prestupe mogu se izreći kazne maloletničkog zatvora. koja se više ne smatra decom. za vreme elementarne nepogode. u zatvorenim prostorima. Maloletnik je osoba posebne uzrasne kategorije i biopsihičkih osobina. Maloletnici se razvrstavaju u kategorije mlađih-osobe između 14-16 godina života i strarijih maloletnika –osobe između 16 i 18-te godine života. PREVARNE DELIKTE. Page | 64 . moralnih i društvenih normi.. a u blažim vidovima. Podela se zasniva na anatomskoj i psihičkoj razvijenosti. obična krađa. SAOBRAĆAJNI KRIMINALITET 91. teška krađa i razbojnička krađa. svesnosti postupaka o idgovornosti za svoje ponašanje. obijanjem. MALOLETNIČKA DELIKVENCIJA Maloletnička delikvencija je pojava socijalno neprilagođenog ponašanja posebne populacione strukture stanovništva.profesionalizacije. krađa. a po načinu izvršenja spadaju u đepne krađe. posle silovanja. ali u razvoju nisu dostigla stadijum punoletstva. Najčešće krađe događaju se po tržnim centrima. RAZBOJNIŠTVO PODRAZUMEVA oduzimanje i prisvajanje tuđe pokretne stvari primenom grube sile ili ozbiljne pretnje na život i telo. ribe. odnosno mentalnoj zrelosti određene strukture maloletničke populacije i usklađenosti njihovog odnosa u pogledu usvajanja i poštovanja pravnih. i slično. kada je uzrok delikventne orijentacije nepromišljenost i blaži oblici vaspitne zapuštenosti-disciplinske mere i mere pojačanog nadzora. IMOVINSKI DELIKTI FIZIČKOG NASILJA –u ove delikte spadaju najteži oblici ove vrste krivičnog dela kod kojih su fizička sila i pretnja prema žrtvi osnov metoda i sredstava izvršenja delikta. U slučajevima lakših dela koja su posledica težih vidova vaspitne zapuštenosti izriču se zavodske-vaspitne mere. ako su krađom ugrožena neka opšta društvena dobra-šume. DELIKTE BEZ MOTIVA I KORISTOLJUBLJA. 90. Izvršioci ovih krivičnih dela. Tu spadaju razbojništva. IMOVINSKE KRIMINALITETE (DELIKT) možemo razvrstati na: KLASIČNE DELIKTE. Od odraslih se razlikuje po stepenu emocionalne i intelektualne zrelosti. su u najvećem delu povratnici oko 30%. saobračajnim sredstvima.

SPONTANO NASILJE se javlja u formi izazivanja nereda i organizovane primene nasilja. ali ima i zemalja u kojima je ta zastupljenost skoro do polovine ukupne pojave. kao i u sredinama gde žive. maloletni kriminalci. sitnim krađama. maloletnici nasilje na ulici prenose kao model ponašanja iz porodične sredine. Udeo maloletničke delikvencije u kriminalitetu uopšte razlikuje se od zemlje do zemlje. a prilikom izvršenja krađa iz robnih kuća. utiče na formiranje stavova i pravila discipline. Žrtve su slabiji i hendikepirani pojedinci koje maltretira grupa. koristeći nađene predmete na mestu izvršenja krivičnog dela. Prilikom izvršenja krivičnog dela krađe i sitne krađe iz stanova i kuća. Ove grupe zlostavljaju svoje vršnjake u školskim dvorištima. gde su i sami bili zlostavljani psihički. a najviše su krivična dela krađe i sitne krađe. i taj procenat u ukupnom maloletničkom kriminalitetu je oko 50%. MALOLETNIČKE BANDE predstavljaju poseban vid prestupničkog ponašanja koji je karakterističan po specifičnom sistemu vrednosti –organizacije. kolektivni duh.najviše dela karađe. siledžije i slično. POLUORGANIZOVANOM NASILJU skloniji su mlađi maloletnici aktima zastarsivanja. fizički i seksualno. koncertima i drugim vidovima javnih manifestacija. U našoj zemlji je izražen kriminalitet maloletnica oko 93 % izvršenih krivičnih dela. realizacije. Takve grupe su isključivo karakteristične za gradske sredine i za dokon način života-previše slobodnog vremena. ali i po obimnosti u pojedinim njegovim oblicima. U grupi se stiče ugled i prestiž i ispoljavaju se specifični oblici solidarnosti –prijateljstvo. pomoću lukavstva i upotrebom fizičke sile vršile su krivična dela razbojničke krađe i razbojništva. delikventi. prilikom krađa u prostorijama škole ispoljile su drskost i bezobzirnost. U maloletničkim bandama članstvo je obično ono je etničkog. koje je samo sebi cilj. Članovi se odabiraju i primaju u grupu ukoliko su spremni da prihvate posebna pravila ponašanja i sisteme vrednosti delikventne grupe. na ulici.ORGANIZOVANO NASILJE maloletnika sprovodi se u maloletničkim bandama. na primer na sportskim takmičenjima. teške krađe maloletnice su vršile najčešće obijanjem. Druga pojava po zastupljenosti su SAOBRAĆAJNI DELIKTI MALOLETNIKA. maloletne prestupnice su najčešće koristile ranije uspostavljen odnos prijateljstva i poznanstva sa žrtvom. Na čelu organizacije nalazi se vođa koji neformalnoj grupi obezbeđuje jedinstvo. Kriminalitet je NAJTEŽI OBLIK MALOLETNIČKOG PRESTUPNIŠTVA. solidarnost i zajedničko ubeđenje u realizaciji kriminalnih ciljeva. Kolektivni kriminalitet je prisutniji nego kod odraslih. posrnula deca. otimanju stvari. Maloletnici najčešće vrše IMOVINSKE DELIKTE. ali i posebne psihostrukture. rasnog Page | 65 . dela protiv službene dužnosti i krivična dela privrednog kriminaliteta. kao i starije i bespomoćne osobe. U nekom oblastima kriminaliteta maloletnici skoro da ne učestvuju posebno kada je u pitanju politički kriminilatit. individualnih ciljeva kroz grupno ponašanje. samoposluga i prodavnica koristile su nepažnju prodavaca. huligani. neposrednim sukobima-tučama.Za maloletne delikvente najčešće se upotrebljavaju pojmovi: vaspitno zapuštena omladina.Treća kategorija su seksualni delikti posebno krivična dela silovanja. Oni su prouzrokovani faktorima neiskustva. reketiranja učenika. Pretežno se kreće oko 20-25%. Karakterističan je po tome što je znatno zastupljen u kriminalitetu. U novije vreme je za maloletnički kriminilatit karakterističan povećan broj DELIKTA NASILJA i pojedinačnog i kolektivnog.

Prilikom prijema novih članova obično se postupak odvija po nekom ritualu. tako i porodice izvršioca. Njihova bitna socijalna obeležja su: većina je živela u nepovoljnim porodičnim prilikama i odnosima u porodici. PROFESIONALNE DELIKVENTE I DELIKVENTE PO TENDENCIJI. ali da od ukupnog broja povratnika. socijalno su neprilagođeni. a kod seksualnih delikata uzročnost je pre svega u psihopatološkoj strukturi ličnosti. a takvi stavovi nalaze osnov i u statističkim podacima na regionalnim nivoima analize delikata u seoskim i gradskim. dok se socijalni faktori pojavljuju samo u izboru pogodnih uslova da se realizuju motivi i ciljevi njihove moralne izopačenosti. odanost i poštovanje bandi je obavezno. već i običajna jer je prisutna snažna moralna osuda kako sredine. nedovoljno ili nepotpuno obrazovanje i nezaposlenost. jedne i druge populacije dve trećine potiče sa sela. adekvatni pravni mehanizmi za njihovo sprečavanje i suzbijanje. Zato se i smatra da je recidivizam u ovoj oblasti samo posledica jer realno ne postoje svrsishodni. TIPOLOGIJA RECIDIVISTA Istraživanja su pokazalana na to da polovina ili dve trećine povratnika živi u gradu. Delikventi iz navike su recidivisti asocijalne prirode kod kojih se postepenim ponavljanjem prestupničkog ponašanja stvara kriminalna navika. emocionalno nestabilni. 92. Oni se kriminalno odaju još u ranoj mladosti. Seksualna delikvencija je pretežno urbani fenomen. ali i ozbiljna potencijalna-osvetnička reakcija porodice žrtve. U ukupnom povratništvu recidivizam maloletnika posmatra se kao posebno aktuelna pojava jer se u ovoj populacionoj strukturi odvija proces sazrevanja i stvaranja navika kriminalnog ponašanja. bilo da su u pitanju Page | 66 . prosečne ili ispodprosečne inteligencije i nižeg nivoa obrazovanja i niskog praga frustracione tolerancije. Kod imovinskih delikata recidivizam je posledica profesionalne orijentacije i koristoljubive sklonosti. RECIDIVIZAM Recidivizam je povratništvo. rana i dugotrajna maloletnička kriminalna karijera samo su neki od njihovih bitnih socijalnih obeležja.i socijalnog porekla i potiču iz dezorganizovanih porodica iz prigradskih naselja. Tipologija delikvenata recidivista moguća je po kriminološkim kriterijumima vrste delikata u kojima se najčešće pojavljuju i deli se na: DELIKVENTE IZ NAVIKE. Maloletnici povratnici se u više od dve trećine slučajeva pojavljuju u delovima protiv imovine vršeći dela krađe i teške krađe. U seoskim i patrijarhalnim sredinama reakcija društva nije samo pravna. pre svega uzroci vezani za ličnost izvršioca. 93. Pored imovinskih delikata i seksualni delikti spadaju u vrstu prestupništva sa najvećim procentom recidivizma. psihopatske prirode-nesposobni za socijalizaciju. kao i u tradicionalno patrijarhalnim i građanskim sredinama. Recidivizam je poznat po specifičnosti faktora i tu dominiraju subjektivni činioci. prostor delovanja je pod kontrolom bande. Delikventi po tendenciji ili delikventi iz strasti su osobe čija je kriminalna karijera više uzrokovana subjektivnim činiocima ličnosti nego socijalnim faktorima.

RAZLIKE IZMEĐU KRIVIČNIH DELA I PRIVREDNIH PRESTUPA SU TROJAKE: a) Stepen društvene opasnosti privrednih prestupa je manji. DOK U UŽEM SMISLU podrazumeva samo krivičnopravne privredne i finansijske delikte. delikte protiv službene dužnosti i imovinska k. koja kod prve kategorije nije uvek izražena. pored k. psihološkog ili psihopatološkog karaktera. a kod privrednih prestupa za odgovornost je dovoljna samo pravna odgovornost prestupa. dela. nego kod krivičnih dela: b) Kod krivičnih dela odgovorna su samo fizička lica. ali sa posebnostima racionalne kriminalne orijentacije. Najčešće su krivičnopravne definicije i one suštinu pojama svode na normativističko shvatanje. a kod privrednih prestupa i fizička i pravna lica. uključujući u taj pojam. dela. U ŠIREM SMISLU privredni kriminalitet podrazumeva delikvenciju fizičkih i pravnih lica u oblasti finansijskog pravnog posovanja –k. prestupi i prekršaji. a ekonomski posebnim oblikom. Začetnik normativističkog shvatanja je ALZBERG . smatrajući privredni kriminalitet širim pojmom. Page | 67 . KRIMINOLOŠKE I SOCIOLOŠKE DEFINICIJE PRIVREDNI KRIMINALITET DEFINIŠU nešto šire. PRIVREDNI PRESTUPI SU neki blaži vidovi privredne delikvencije. U pitanju je veoma masovna društvena pojava povrede pravila o privrednom ili finansijskom poslovanju od strane pravnog ili odgovornog lica. 94. c) Kod krivičnih dela osnovni princip odgovornosti je subjektivna odgovornost. Profesionalni delikventi su izvršioci krivičnih dela koji su po nekim osobinama slični povratnicima iz prve kategorije. POJAM I KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA Privredni kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava koji je uslovljen povredama propisa u privrednom i finansijskom poslovanju. PIHLER razlikuje ekonomski i privredni kriminalitet. Pihler pod privrednim kriminalitetom podrazumeva: pojave ekonomskog kriminaliteta. Mere izricanja kazne kod ovog tipa prestupništva najčešće su mere bezbednosti čuvanja. a isključuje prestupe i prekršaje. lečenja i posebne terapeutske mere u zatvorenim tipovima ustanove. koji koristi termin privredno krivično pravo. zanimanja i motivom koristoljubive prirode. dela i privredne prestupe i prekršaje u funkcionisanju sistema.faktori poremećaja biološkog. sa štetnim posledicama po privrednu organizaciju ili društvenu zajednicu. odnosno izbora vršenja krivičnih dela kao profesije.

To se posebno odnosi na prestupe i prekršaje u carinskom i deviznom režimu. i) Izuzetno visoka tamna brojka kriminaliteta. b) Koristoljublje kao motiv. k) Najčešći izvršioci su službena i odgovorna lica u privrednom i finansijskom poslovanju. korišćenje prava. ovlašćenja i moći na različitim nivoima nosilaca ovlašćenja i kontrolnih funkcija. bankarski sistem i dr. PROFITNI CILJ I DRUŠTVENA TOLERANCIJA. gotovinskih ili bezgotovinskih plaćanja u prometu. h) Ovim oblikom kriminaliteta ugrožene su brojne privrdne oblasti. e) Dela se vrše kontinuirano i planski. c) Specijalizacija izvršilaca. posebno: proizvodnja. stvari ili roba u vlasništvu. skladišna delatnost. j) Najčešća dokazna sredstva su dokumenti. SANKCIJE ZA PRIVREDNE PRESTUPE SU KAZNE I ZAŠTITNE MERE. a neki od njih zauzimaju posebnu pažnju: TRANZICIONI FAKTORI. d) Pretežnost profesionalne orijentacije. UZROCI I VRSTE PRIVREDNOG KRIMINALITETA Uzroci privrednog kriminaliteta su raznovrsni. novčani u vidu falsifikovanja. trgovina. platni promet. OPŠTE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA SU: a) Složenost i dinamičnost pojavnih oblika. izvodi. f) Većina krivičnog dela se izvršava u nekom obliku saučesništva tj.fakture. računi. zloupotrebe poverenja i slično. finansije. izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa. Page | 68 . završni računi i dr. 95. kod invensticionih ulaganja.NAJČEŠĆI OBLICI PRIVREDNIH PRESTUPA SU dela nezakonitog ostvarivanja prihoda i privilegija. Kazne su u principu novčane. organizovano. u vidu materijalnog predmeta. NETRANSPARENTNOST GLOBALNIH PROCESA PRIVATIZACIJE. g) U objekte i sredstva koja koristi privredni kriminalitet spadaju različiti oblici imovine. na pr: naturalni. transport i špedicija. a zaštitne mere se najčešće sprovode na oduzimanju protivpravne koristi.

lažnog iskazivanja finansijskog stanja i poslovanja pojedinih korporacija. pronevere. jer se velikim transakcijama utaja poreza. ovlašćenja kontrole i izvršenja službenih. poreske utaje i slično. bankarstva. Ovde su u pitanju specifične oblasti delikvencije u privredi. ili kako ju je SADERLEND definisao kao kriminalitet „belih okovratnika“. b) Delikti finansijskih prevara. Smatra se da je ova pojava rasprostranjena u svakom društvu i da su njeni stvarni uticaji na društvo veći nego što se takva dela otkrivaju i presuđuju. 96. poslovnih. 97. Ova vrsta delikvencije tretira se posebno teškom. Ovaj oblik kriminaliteta OBUHVATA SKORO SVE OBLASTI I PROFESIJE JAVNOG ŽIVOTA. železnice i trgovine. izvršioci ovih dela su relativno vanzakonski pošteđeni odgovornosti.KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA U okviru privrednog kriminaliteta izdiferencirala se posebna vrsta profesionalnog kriminaliteta viših društvenih slojeva tzv. podmićivanje poslovnih partnera. policijske i carinske organe.VRSTE PRIVREDNOG KRIMINALITETA SU: a) Delikti zloupotrebe moći –položaja i ovlašćenja. čije se pojave najčešće ispoljavaju u mahimacijama u vezi sa kupoprodajom raznij akcija. poslovnim i vladajućim strukturama i vezanost za neku vrstu zanimanja u čijoj nadležnosti su diskrecione odluke. neposrednim ili posrednim podmićivanjem državnih činovnika. kao i medicinsko osoblje. lažnog reklamiranja robe. kriminalne elite. Koreni kriminaliteta „belog okovratnika“ sežu u oblasti privrednih korupcija. a radi osiguranja povoljnih poslovnih aranžmana. SADERLED pod ovim pojmom podrazumeva: kriminalitet u oblastima privrednog poslovanja.osiguranja. Zbog društvenog uticaja i pozicije. nenamenskog trošenja sredstava. direktnim i indirektnim oblicima korupcije nanose znatno veće štete nego klasičnim oblicima kriminaliteta. U nekim procenama u razvijenim zemljama štete od ove vrste kriminaliteta kreću se i na desetine milijardi dolara godišnje. Najčešće se vezuje za državne institucije: inspekcijske ili poreske službe. c) Kriminalitet „belog okovratnika“ i delikt korupcije i d) Delikti krijumčarenja i nedozvoljene trgovine. državnih i finansijskih poslova. DELIKTI KORUPCIJE –KORUPCIJSKI DELIKTI Page | 69 .

radon mesto ili položaj u društvenoj ili privrednoj hijerarhiji radi nezakonitog sticanja materijalnog bogatstva ili statusa. Ukoliko sukob interesa nije pod odgovarajućom kontrolom on dovodi do toga da funkcioneri –državni i privredni mogu da donesu samostalno odluke na osnovu diskrecionih ovlašćenja i bez uvida javnosti. plemenitih metala i dijamanata. Krijumčarenje i nedozvoljena trgovina omogućava u uslovima brze komunikacije i mogućnosti prikrivenih transakcija međunarodnih kriminalnih organizacija ostvaruju velike sume novca i drugih vrednosti stečenih na prodaji razne vrste roba: narkotika.Delikti korupcije imaju najtešnju vezu sa kriminalitetom “belog okovratnika”. umetničkih dela. pravna procedura je bez jasnih pravila. 98. Većina definicija korupcija svodi se na “zloupotrebe javnih ovlašćenja. odlika je svakog društva. političke I ekonomske-finasijske moći kako bi se na ilegalan način stekla materijalna dobit. Korupcija je globalni fenomen. sive ekonomije. Krijumčarenje je pojam kojim se označava nedozvoljena trgovina u prekograničnom prometu. To podrazumeva direktnu prodaju preduzeća bez tržišne procedure. izbegavaju se javni tenderi. koja se društvenog ili državnog vlasništva privatizuje u kratkim vremenskim intervalima. alkoholnih pica. koji su sa pozicija vlasti dužni da takve usluge adekvatno nadoknade. partijski ili porodični interesi iznad opšteg. KRIJUMČARENJE I ILEGALNA TRGOVINA Krijumčarenje i ilegalna trgovina potiču od izraza kojim se označava pojava tzv. bez adekvatnog pravnog regulisanja. Korupcija predstavlja zloupotrebu moći koju ima određena funkcija. oružja. ekološki opasnog otpada i sirovina. Kod privatizacije u zemljama tranzicije do korupcije najčešće dolazi zbog pravnog sistema u kome imovinska prava nisu potpuno uređena. kao i politička statusna pozicija za sebe ili drugo-fizičko ili pravno lice. Sukob interesa ili gomilanje funkcija takođe predstavljaju poseban kadrovski problem. Mnogi “biznismeni” u toku predizbornih kampanja koriste da pod vidom legalnih donacija potkupljuju političare. posebno je izražena u društvima koja su organizovana na totalitarnim principima vlasti I zemljama tranzicije gde su ključne odlike u nadležnosti grupe ljudi ili pojedinaca. trgovina ljudima i delovima ljudskog tela. zbog birokratskih centara moći koji mogu uticati na process promene vlasničkih prava nad imovinom i poziciji pojedinaca i grupa da u procesu alokacije mogu nelegalno izmeštati iz državnog i društvenog u privatno vlasništvo. diskrecionim ovlašćenjima u pogledu prispelih ponuda i uslova plaćanja. U našem krivičnom zakonodavstvu pod pojmom nedozvoljene trgovine podrazumevamo svaku Page | 70 . ali predstavlja i globalni fenomen posebno kada ima oblike organizovanog kriminaliteta. Plodno tlo za korupciju je i područje političkog odlučivanja. nuklearnih tehnologija. Pojava je vezana prvenstveno za nacionalne okvire privrednog prestupništva. preuzimaju se transakcije od strane centara moći izbegavanjem konkurentskih procedura. pa ne čudi zloupotreba službenog položaja i ovlašćenja. U zemljama tranzicije posebno pogodno tlo za korupciju čine faktori u procesu privatizacije velikog broja preduzeća I imovine znatne vrednosti. retkim i zaštićenim životinjama i biljkama. U tim slučajevima lako preovladaju lični. odnosno potkupljivanje političkih partija i njihovih lidera u predizbornim aktivnostima. Ovakvi primeri iz političke prakse zapadnoevropskih i severnoameričkih podrućja skoro da su redovna praksa političkih skandala i afera.

izbegavanje uplate pazara na žiro račun i prebacivanje gotovine u sive tokove. odsustva i tolerancija kontrole prekograničnog prometa i nedovoljno bezbedan razvoj internacionalne.Tu spadaju: nabavke robe ili drugih predmeta. POJAM I OBELEŽJA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA Organizovani kriminalitet je vrsta delikvencije “privrednog tipa” i tipologija kriminalnih pojava vezana je za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija. trgovina retkim biljkama I životinjama. Uosnovi oni se svi svode na neplaćanje ili plaćanje u smanjenom obimu poreza. krijumčarenje cigareta. Međunarodni faktori uticaja pogoduju razvoju organizovanog kriminaliteta kroz procese globalizacije. ekološki kriminalitet. profesionalizam kao karakteristika. prodaja robe bez isprava o nabavci. neažurno i netačno vođenje evidencije o prometu robe i slično. organizovana kocaka i dr. akciza. carina. kao I doprinosa koje prate isplate zarada zaposlenih. profit kao cilj. infiltriranje u državne i privredne strukture. terorizam. transnacionalni karakter. Najkarakterističniji pojavni oblici su: prodaja robe lošijeg kvaliteta od propisanog. korupcija. Page | 71 . nasilje kao metod. 99. korišćenje neispravnih i nežigosanih merila radi zakidanja na meri. razvoj internet tehnike i slično. reket. OSTALI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: krijumčarenje vozila. veza sa organima vlasti i drugim institucijama. trgovina kulturnim dobrima. posebnosti u formama kriminalnog organizovanja i dr. Osnovni oblici organizovanog kriminaliteta su: trgovina narkoticima. pomorska piraterija. lažno deklarisanje robe u cilju izbegavanja plaćanja propisanih dažbina. UZROCI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA Mogu se podeliti na nacionalne i međunarodne. izražena društvena opasnost. Nedozvoljena trgovina se smatra PREVARNIM oblikom kriminaliteta. posebno finansijske kontrole. U nerazvijenim zemljama i zemljama u tranziciji uzroci su u raznim oblicima anomičnih stanja. mrežna struktura. mnoštvo raznovrsnih oblika. pranje novca. kompjuterski kriminalitet. POJAVNI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: OSNOVNI I OSTALI OBLICI. izdvajanje rukovodnih od operativnih delova sistema. trgovina ljudima. 100. hijerarhijaodgovornost i subordinacija.protivzakonitu aktivnost koja je usmerena ka sticanju ekonomske koristi kojom se nanosi finansijska I druga šteta pre svega državi I onim subjektima koji posluju u skladu sa propisima. fleksibilnost u radu. trgovina oružjem i nuklearnim materijalom. društvene dezorganizacije i pojava “ sive ekonomije”. Najvažnije karakteristike organizovanog kriminaliteta su: da je to kriminalna organizacija-kriminalni sindikati. bavljenje trgovinom ili posredovanjem u trgovini I zastupanje domaćih organizacija u prometu roba i usluga. krijumčarenje nafte i naftnih derivate.

koji su despotski vladali nad terorizovanim seljaštvom. kao tajna organizacija kriminalaca među italijanskim imigrantima. U tom periodu stanje bezakonja navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojom zemljom energičnim siledžijama. postoji profesionalizacija metoda rada –korišćenje savremenih tehnoloških sredstava I specijalističkih ekipa uz kombinaciju individualnih. imaju prostorno delovanje. prvobitno za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom. U prvim decenijama ovog veka mafija je proširila svoju delatnost u SAD. grupnih. Page | 72 . iznuđivanjem. a zatim za kontrolu reketa. mafija kao najviši stepen organizacije. reketiranjem i sl. INTERPOL izdvaja četiri tipa kriminalnih organizacija: PRVI JE TRADICIONALNI i njega čine mafijaške organizacije po principu hijerarhije sa strogim unutrašnjim pravima života i normi ponašanja. organizovane kocke i prostitucije. imaju transnacionalni karakter sa velikim brojem učesnika i jakim stepenom unutrašnjih veza. Takve organizacije nisu stalne i nemaju stroge forme organizovanja. MAFIJA I MAFIJAŠKE ORGANIZACIJE Mafija je transnacionalna kriminalna organizacija. TREĆI TIP SU ORGANIZACIJE ČIJA SE DELATNOST ODRAŽAVA NA MEĐUNARODNOM PLANU. vodi poreklo sa Sicilije još iz vremena bezvlašća koje je usledilo nakon Napoleonove okupacije Južne Italije.VRSTE KRIMINALNIH ORGANIZACIJA I GRUPA? Prema stepenu unutrašnje čvrstine i načina delovanja organizovanog kriminaliteta. sa izvesnom raznovrsnošću zakonitih i nelegalnih aktivnosti. unutrašnja disciplina zasnovana na internim sankcijama. veliki spektar kriminalnih aktivnosti. ali sa jezgrom homogenih etičkih skupina kakve su trijade i jakuze. falsifikovanjem novca. organizovana kriminalna grupa.ODLIKE KRIMINALNIH STRUKTURA I KARAKTERISTIKE Opšte odlike struktura i karakteristike kriminalnih organizacija su: da imaju visok stepen društvene opasnosti obzirom da su masovne. 102. Drugi tip su takozvane PROFESIONALNE ORGANIZACIJE specijalizovanih članova sa ciljem ispunjavanja određenih zločinačkih aktivnosti. ČETVRTOJ GRUPI PRIPADAJU INTERNACIONALNE TERORISTIČKE ORGANIZACIJE. dinamičnost u funkcionisanju sistemom. razbojništva. kriminalna organizacija. Bave se krađama automonila. nacionalnih i internacionalnih kriminalnih kapaciteta sa sposobnošću sigurnog transfera kriminalnog profila u legalne tokove finansijskog poslovanja. visoku stopu kriminalne dobiti i teške oblike nasilja i korupcije najviših državnih struktura. kao i za poslove ilegalne trgovine narkotika. složena mrežna struktura delova i hijerarhijski uspostavljene organizacione prirode koja je organizovana da zaštiti članove. 101. U KRIMINOLOŠKOM SMISLU OBLICI KRIMINALNOG ORGANIZOVANJA SU: kriminalna grupa. poslovne solidarnosti i zajedničkih kriminalnih ciljeva.

MEKSIČKA NARKO MAFIJA. AMERIČKA MAFIJA. a u Srbiji slične organizacije spadaju u organizovani kriminalitet. sa izmenama i dopunama:  dva kumulativna uslova: da bi se neki delikt smatrao organizovanim kriminalitetom potrebno je: 1. ubistvom se koristi tek kada iscrpi sva druga sredstva do cilja. odlično govori svetske jezike. Moderni bos je biznismen. finansijski je obrazovan kako da brzo investira i oplodi novac. 103. NIGERIJSKA MAFIJA. „zavet ćutanja“. Mafija poseduje poziciju monopola. direktor. Pored KOZA NOSTRE poznate mafijaške organizacije su KAMORA. KINENSKA MAFIJA. delo za koje je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna. čiji je cilj vršenje teških k. Osnovne odlike mafije su hijerarhijska struktura organizacije u kojoj centralno mesto zauzima porodica na čijem je čelu boss –kum. prinuda u održavanju unutrašnje discipline i ostvarivanju interesa. imao unapred određeni zadatak ili ulogu. Prve mafijaške organizacije nastale su na Siciliji u 19-om veku i to KOZA NOSTRA-NAŠA STVAR. barata internetom. a ne pištoljem. dela sticanja dobiti ili moći i kada su ispunjena još najmanje tri od sledećih uslova:  da je svaki član kriminalne organizacije. političar. Zakon o krivičnom postupku član 21. kreće se po mnogim svetskim metropoloma. ALBANSKA MAFIJA. Veoma je komunikativan. odnosno kriminalne grupe. da je za to delo predviđena kazna zatvora od četiri ili više godina zatvora 2. KOLUMBIJSKA MAFIJA. odnosno kriminalnu grupu. osvaja tržište po pravilima modernog marketinga. NOVA SAKRA KORONA UNITA. Mnogo je obrazovaniji i kulturniji živi „na visokoj nozi“. Savremeni mafijaški kum novijim shvatanjima nije kriminalac tradicionalnog tipa. birokrata najjači kada ne primenjuje nasilje. da je delo počinila organizovana kriminalna grupa ili druga organizovana grupa koja nije kriminalna. tesne koruptivne veze sa vladajućim strukturama vlasti. legitimnu poziciju političke moći u jednom socijalnom okruženju. izbornu i ekonomsku moć tj. U novije vreme mafija sve veći deo kapitala prebacuje iz ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profil i na toj osnovi. Page | 73 . izvorne sposobnosti posedovanja „moći zastrašivanja“. u zavisnosti od njenih razmera razvijenosti. NDRANGETA.Mafijašku organizaciju od jednostavnog kriminalnog udruženja razlikuje statusni položaj. rezultat delovanja tri ili više lica udruženih u kriminalnu organizaciju. kaže: k. „ stanje potčinjenosti“. državi ili društvu. pri čemu je potkupljivanje prva stvar. RUSKA MAFIJA. JAPANSKA MAFIJA. OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA DEFINISANJE: Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminaliteta iz 2002 i 2003 g. vešt je u pregovorima.

kazniće se zatvorom do jedne godine. 2. Organizator grupe ili drugog udruženja iz stava 1. izvršnu ili sudsku vlast ili na druge važne društvene ili ekonomske činioce. da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na političku vlast. od kojih barem šest treba da budu ispunjeni da bi se neki slučaj mogao tretirati kao organizovani kriminalitet. da se delatnost organizacije zasniva na primeni određenih pravila interne kontrole i discipline članova. 3. Ko organizuje grupu ili drugo udruženje koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna. Fakultativni zahtevi Evropske Unije su: da je svaki član kriminalne organizacije imao unapred određen zadatak ili ulogu. 4. ovog člana koji otkrije udruženje pre nego što je u njegovom sastavu ili za njega učinio neko krivično delo predviđeno u stavu 2. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. DONELA OBAVEZUJUĆU DEFINICIJU koja sadrži 11 zahteva. Pripadnik grupe ili drugog udruženja iz stava 1. Od ovih 11 zahteva tri su obavezujuća: da je delo rezultat organizovanog delovanja više od dva lica. da se u vršenju delatnosti primenjuje nasilje i zastrašivanje ili da Page | 74 . da je dekatnost kriminalne organizacije ili grupe planirana na duže vreme ili na neograničen vremenski period. kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. EVROPSKA UNIJA JE 1994. ovog člana koji otkrivanjem udruženja ili na drugi način spreči izvršenje krivičnih dela radi čijeg vršenja je udruženje organizovano. sredstva javnog informisanja. a pripadnik udruženja od šest meseci do pet godina. Ako se delo iz stava 1. Po krivičnom zakoniku krivično delo Zločinačko udruživanje u članu 346 stoji: 1. i 3. ovog člana radi čijeg vršenja je udruženje organizovano. da se delatnost organizuje planira i vrši u međunarodnim razmerama. da se u vršenju delatnosti primenjuje nasilje ili zastrašivanje ili da postoji spremnost na njihovu primenu. a može biti i oslobođen od kazne. i 3. da je kriminalna organizacija planirana na duže vreme ili neograničeno. ovog člana odnosi na grupu ili drugo udruženje koje ima za cilj vršenje krivičnih dela za koja se može izreći kazna zatvora od dvadeset godina ili zatvor od trideset do četrdeset godina. Organizator grupe ili drugog udruženja kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina. Pripadnik grupe ili drugog udruženja iz stava 2. a može se i osloboditi od kazne. ovog člana. da je cilj njihovog vršenja sticanje dobiti ili moći. zakonodavnu. i 3. kazniće se zatvorom do tri godine. 5. da se delatnost organizacije planira i vrši u međunarodnim razmerama. da se radi o vršenju teških krivičnih dela. GOD. da se delatnost organizacije zasniva na primeni određenih pravila unutrašnje kontrole i discipline članova. da se u vršenju delatnosti koriste privredne ili pioslovne strukture. da se koristi pranje novaca ili nezakonito stečene dobiti.

izvršnu ili sudsku vlast ili na druge društvene i ekonomske činioce. k) Izražena društvena opasnost. medije. n) Posebnost u formama kriminalnog organizovanja i dr. j) Transnacionalni karakter. njega čine mafijaške organizacije specijalizovanih članova sa ciljem ispunjavanja određenih zločinačkih aktivnosti. Organizovani kriminalitet je vrsta delikvencije „privrednog tipa“ i tipologija kriminalnih pojava vezana za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija. f) Veza sa organima vlasti i drugim institucijama. c) Mrežna struktura. b) Hijerarhija –odgovornost i subordinacija. Page | 75 . i) Profesionalizam kao karakteristika. da se u vršenju delatnosti koriste privredne ili poslovne strukture. e) Infiltriranje u državne i privredne strukture. NAJVAŽNIJE KARAKTERISTIKE ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: a) Kriminalna organizacija. da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na poliktičku vlast. da se koristi pranje novca ili nezakonito stečene dobiti.postoji spremnost na njihovu pripremu. l) Mnoštvo raznoraznih oblika. h) Profit kao cilj. m) Izdvajanje rukovodećih od operativnih delova sistema. VRSTE KRIMINALNIH ORGANIZACIJA I GRUPA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA prema stepenu unutrašnje čvrstine i načina delovanja organizovanog kriminaliteta.kriminalni sindikati. d) Fleksibilnost u radu. INTERPOL izdvaja četiri tipa organizacija: a) PRVI je tradicionalan . g) Nasilje kao metod.

izbornu i ekonomsku moć tj. samo stabilnu kriminalnu organizaciju. Ova grupa može. mafija ima tesne koruptivne veze sa vladajućim strukturama vlasti. državi ili društvu. Takve grupe nisu stalne. „ zavet ćutanja“. živi na „visokoj nozi“ barata internetom a ne pištoljem. iznuđivanjem. vešt je u pregovorima. odlično govori svetske jezike. presdtavljaju snažnu struktuirano članstvo. c) Kriminalna organizacija je viši stepen kriminalne strukture od jednostavnog kriminalnog udruživanja . Mafijašku organikzaciju od jednostavnog kriminalnog udruženja razlikuje statusni položaj. i finansijski je obrazovan kako da brzo investira i opladi novac. posebne subkulture. izvorne sposobnosti posedovanja „moći zastrašivanja“ „stanje potčinjenosti“ . nemaju stroge forme organizovanja i pravila. u održavanju unutrašnje discipline i ostvarivanja interesa koristi se prinuda. OSNOVNE ODLIKE MAFIJE su hijerarhijska struktura organizacije –u njoj centralno mesto zauzima porodica na čijem je čelu boss – kum. Mnogo je obrazovaniji i kulturniji. Savremeni mafijaški kum nije kriminalac tradicionalnog tipa. Mafija u odnosu na kriminalno udruženje poseduje poziciju monopola.b) Drugu grupu čine PROFESIONALNE ORGANIZACIJE oni koji se bave krađama automobila. direktor. birokrata najjači kada ne primenjuje nasilje. ubistvom se koristi tek kada iscrpi sva druga sredstva do cilja. Komunikativan je i kreće se po mnogim svetskim metropoloma. to je zatvorena sredina strogih unutrašnjih pravila odnosa. razbojništvima. c) Treći tip predstavljaju organizacije čija se delatnost odražava na MEĐUNARODNOM d) Četvrtoj grupi pripadaju INTERNACIONALNE TERORISTIČKE ORGANIZACIJE. reketiranjem i lično.može biti svaka spontano ili sprazumno organizovana grupa radi vršenja krivičnih dela u nekom obliku saučesništva. U novije vreme mafija sve veći deo kapitala prebacuje iz ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profit i na ovoj osnovi. d) MAFIJA kao najviši stepen kriminalne organizacije je specifična delikventna struktura i sredina koja deluje u opkviru organizovanih oblika kriminaliteta. a i ne mora imati obeležja organizovanog kriminaliteta. koja se umnogome razlikuje od klasičnih kriminalnih družina. b) Organizovana kriminalna grupa čini pojam „jednostavnog kriminalnog udruživanja“ POD KOJIM SE PODRAZUMEVA UDRUŽIVANJE TROJE ILI VIŠE LJUDI radi izvršavanja neograničenog broja krivičnih dela Ovo udruženje zahteva za razliku od mafijaškog zahteva. pri čemu je potkupljivanje prva stvar. ali sa jezgrom homogenih etičkih skupina kakve su TRIJADE I JAKUZE. kao što su razbojničke bande. OBLICI KRIMINALNOG ORGANIZOVANJA SU: a) Kriminalna grupa. PLANU . zavisno od njenih razmera razvijenosti. legitimnu poziciju političke moći u jednom socijalnom okruženju. On je moderni bos bizmismen. političar. Mafija vodi poreklo sa Sicilije još iz vremena Page | 76 . U KRIMINOLOŠKOM SMISLU. falsifikovanjem novca.

Pravci kretanja narkotika su balkanska ruta. Krajnji cilj distribucije narkotika je Zapadna Evropa –Holandija. TRGOVINA NARKOTICIMA Uživanje narkotika predstavlja ozbiljan zdravstveni. Avganistana. od proizvođača droga. MARIHUANA I SINTETIČKE DROGE-AMFETAMINI. Kolumbijski bos Pablo Eskobar i Hiberto Orehuela spadaju u najbogatije ljude sveta. Proizvodnja narkotika u skoro svim zemljama sveta je ilegalna proizvodnja i trgovina i sankcionisana je. socijalni i društveni problem u svim zemljama sveta. I DR. Španiji 60%. dok Burmanac Kim Njunt narko general koji je šef tajnih službi Burme kontroliše 60% prometa heroina iz Burme u SAD. do transportne mreže i organizacije za preraspodelu u potrošačkim područjima. predviđene su mere na suzbijanju nedozvoljene trgovine drogama.bezvlašća koje je nastalo nakon Napoleonove okupacije Južne Italije. TRANSNACIONALNE KRIMINALNE ORGANIZACIJE organizacije) su: Koza nostra. Mijanmara i dr. Hiberto kontroliše 60% prometa kokaina u SAD. Finskoj 35% i dr. a zatim za kontrolu reketa. nakupaca i vlasnika skladišta. Poljska. posebno vatrenim kojim se snadbevaju paravojne formacije. organizovane kocke i prostitucije. 105. kao i za poslove ilegalne trgovine narkotika. U praksi su poznata tri n ačina trgovine oružja: legalna i otvorena trgovina sa drugim zemljama po utvrđenim pravilima i procedurama. Narkotici kojima se najčešće trguje su:HEROIN. Belgija. Veze narkomanije i vlasti pojedinih zemalja su evidentne i otvaraju se fiktivne firme koje su namenjene za pranje novca. tajna i nelegalna trgovina Page | 77 . U prvim decenijama ovog veka mafija je proširila svoju delatnost u SAD kao tajna organizacija kriminalaca među italijanskim imigrantima. Bečkom konvencijom 1988 god. Nedozvoljena trgovina narkoticima odvija se svuda po sistemu uređene organizacije i mreže koja funkcioniše po principu hijerarhije. Proizvodnja kokaina je u Kolumbiji između 30-70%. prvobitno za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom. stanje bezakonja navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojom zemljom energičnim sileđžijama koji su despotski vladali nad terorizovanim seljaštvom. Heroin se distribuira iz Pakistana. Sicilijanski gangovi upravljaju međunarodnim kokainskim transakcijama u SAD i na relaciji prekomorske zemlje – Evrope. ali i obaveza država da u svojim krivičnim zakonima uvedu krivično delo pranja novca. Distribuira se takozvanim zlatnim trouglom koji se nalazi između Burme.Pored legalnog oblika trgovine oružjem postoji i ilegalna trgovina oružjem. KOKAIN. Tajlanda i Lsosa i zlatnog polumeseca: Avganistan i Pakistan. TRGOVINA ORUŽJEM Trgovina oružjem spada u tradicionalne forme klasičnog oblika kriminalnog biznisa organizovanog kriminala . japanske Jakuze i kineske Trijade. Belgiji 47%. U tom priodu. ( tradicionalne mafijaške 104. LSD. terorističke organizacije i druge kriminalne organizacije. Smatra se da narkotici čine promet organizovanog kriminala u Holandiji 80%.

proučavanje carinske i policijske kontrole. mitraljezi. prvenstveno političkih ciljeva.Grupe kriminalca su organizovane kao velike međunarodne kompanije i imaju složenu strukturu. f) količina ekstranormalnih oblika političkog nasilja. d) zloupotreba tehničkih dostignuča. TRGOVINA VOZILIMA Trgovina kradenim automobilima poprima internacionalne razmene. preko treće države i tajno snadbevanje nedržavnih subjekata koji preko posrednika na crnom tržištu . Prema podacima Interpola iz prihoda od trgovine vozilima finansiraju se čak i terorističke organizacije.sa drugim državama. Smatra se da deo međunarodnih transfera oružja nije posledica odluka država već korumpiranih vojnih ili političkih zvaničnika. metod i sredstvo izazivanje straha i nesigurnosti kod građana sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja određenih. Terorizam podrazumeva doktrinu. drugi se bave izmenom broja šasije. TERORIZAM Terorizam je latinska reč terror. Mnogi poznati kriminalci počeli su sa preprodajom kola. hemijske.Krijumčare se: pištolji. 106. Pod vatrenim oružjem podrazumeva se svako prenosivo oružje koje ima cev i koje ispaljuje. biološke i radiološke supstance. b) globalizam. broja proizvodnje i dr. metod i sredstvo izazivanja straha i nesigurnosti kod građana sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja određenih. motora. nuklearni materijal. Savremeni terorizam odlikuju: a) visok stepen organizovanosti. ili se može modifikovati da ispaljuje hitac. SAVREMENI TERORIZAM PODRAZUMEVA doktrinu. Postoje i kuriri koji su unajmljeni da voze iz jedne zemlje u drugu. posedovanje prevoza ili angažovanja sredstava za prevoz robe koju prate falsifikovana dokumenta. U svetu svaka dva minuta nestanu po jedna kola. bombe. g) zastrašivanje. Page | 78 . prvenstveno političkih ciljeva. c) profesionalizam. KARAKTERISTIKE ORGANIZOVANOG KRIMINALA 107. e) velika finansijska moć stečena pranjem novca. a tamo neka druga osoba vrši prodaju kola obično novijem kupcu na kraju lanca. terrois koja znači jak strah. radioaktivni otpad. Krijumčarenje se obavlja raznim kanalima i putevima pri čemu transport određenom vrstom saobraćaja predstavlja posebno razrađenu strategiju: izviđanja graničnih prelaza. Neki su se specikjalizovali za izradu lažnih dokumenata.

c) individualni i d) grupni terorizam. i) posebnosti cilja. Hamas u Palestini. U literaturi je najčešća podela na: a) međunarodni. k) bezobzirnost i izuzetna surovost pri izvršenju akcija. Eta u Španiji. ambasade. Oas i direktna akcija u Francuskoj. državi. rasnim ili verskim osnovama. brodovi i slično koje izvode teroristi pojedinci. Grapo u Španiji. b) državni. l) aktivnost koja je usmerena prema velikom broju građana. Crvena Armija –Sekigun u Japanu i dr. bombaški napadi.h) specifična organizaciona i kadrovska struktura organizacija i njenih pripadnika zasnovana na ideološkim. UČK NA Kosovu i dr. uzimanje talaca. Radoslav Gaćinović za međunarodni terorizam kaže da je to skup međunarodnim pravom zabranjenih aktivnosti usmerenih prema pojedincima. grupi. međunarodnim pravom zaštićeno dobro. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVARENJU ODREĐENIH IDEOLOŠKIH CILJEVA SU: Crvene brigade i prva linija u Italiji. nacionalnim. U stručnoj literaturi međunarodni terorizam se u početnoj fazi proučavanja odnosio na terorističke akte sa inostranim elementom. MEĐUNARODNI TERORIZAM –međunarodno pravo za sada nije definisalo terorizam. Raf u Nemačkoj. OBK .izazivanje psihoze opšte opasnosti. a samim tim nije ni predvidelo krivične sankcije za njegove aktere. napadi na međunarodno zaštićena lica. a ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVIVANJU ODREĐENIH NACIONALNIH. m) raznovrsnost i stalno proširivanje spektra objekata napada i slično. VRSTE TERORIZMA –postoje različite klasifikacije tipologije terorizma. njenim institucijama i dobrima –avioni. terorističke organizacije ili država radi ostvarivanja svojih ciljeva pri tom narušavajući Page | 79 . PRE SVEGA SEPARATISTIČKIH CILJEVA SU: Ira u Velikoj Britaniji. nedužnim i nemoćnim osobama. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVARIVANJU VERSKIH CILJEVA SU: najpoznatija Al Kaida. već je kroz pojedinačne aktekonvencije odredilo samo pojedina krivična dela terorizma –otmice vazduhoplova. Front za oslobođenje Kvebeka u Kanadi. j) neselektivnost ciljeva. da bi kasnije ovaj pojam obuhvatao svaki napad na neko.

i drugi da ga održe ili prošire.stabilnost te države. koju finansira država. U NAJŠIREM SMISLU MEĐUNARODNI TERORIZAM SE MOŽE RAZVRSTATI NA: transnacionalni. P. što akterima terorističke delatnosti obezbeđuje sigurnost od krivičnog progona i znatnu imovinsku korist. POLITIČKI. DRŽAVNI TERORIZAM ima najrazličitije forme. kao kršenje konvencija o zaštiti ljudskih prava i sloboda. DRŽAVNI.ČIČOVAČKI je izveo jednu od najnovijih klasifikacija terorizma: RELIGIJSKI. U drugim tipologijama državni terorizam definiše se kao skup mera koje podrazumevaju stvaranje uslova i neposrednog preduzimanja terorističkih akata koje vrši država preko svojih specijalizovanih organa. učešće državnih službenika u terorističkim akcijama. RELIGIJSKI TERORIZAM je inspirisan religijskim fundamentalizmom. ali ne i neophodno aktivan učesnik u terorističkim aktima. može biti usmeren protiv sopstvenog stanovništva. Page | 80 . POLITIČKI TERORIZAM najčešće nastaje u nerazvijenijem zemljama sveta i uslovljen je fenomenom ekonomskih kriza i sukoba između bogatih i siromašnih i političkim ambicijama jednih da promene stanje i status. sa kojom su uspostavljene odgovarajuće veze. i međudržavni. odnosno međunarodne zajednice. ali ne i otvoreno. PODELA TERORIZMA PO KOMBSU KOMBS UVODI SLEDEĆU PODELU: a) tajni državni terorizam koji podrazumeva direktno. Svojstven je diktatorskim režimima. b) terorizam podržavan od države u kome država ili privatna grupa učestvuju u izvođenju akcija u korist države gde je država naručilac. u kome se nasilje uvek nazire kao preteća senka. TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINALITET Terorizam kao organizovani kriminalitet podrazumeva postojanje dobro organizovane i strukturisane kriminalne organizacije. ali i protiv drugih država. TERORIZAM ASOCIRAN SA ORGANIZOVANIM KRIMINALITETOM I PATOLOŠKI TERORIZAM.

KRIJUMČARENJE MIGRANATA Page | 81 . a ne kao ljudska bića. prebacivanje i skrivanje osoba radi njihovog seksualnog ili ekonomskog iskorišćavanja. postale rutinski hiruški posao. POLITIČKA DELIKVENCIJA Politička delikvencija u tipologiji kriminalnih pojava predstavlja vrstu prestupništva koje je određeno političkim ciljem ili motivima izvršilaca. preko Turske i zemalja Istočne Evrope. planska aktivnost. kupovinu i prodaju. Savremena medicina je dosta napredovala pa su neke transplantacije. Čile. Okolnosti da se lako putuje po svetu i da je komunikacija olakšana. do Austrije i Italije. Terorističke organizacije su posebne profesionalne organizacije kriminalne orijentacije koje odlikuju stroga pravila unutrašnje hijerarhije i militarne organizacije. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE Terorizam je u suštini profesionalni i pretežno kolektivni oblik kriminaliteta. 108. TRGOVINA LJUDSKIM ORGANIMA Kriminalni profit je našao pogodno tlo u trgovini ljudskim organima. tzransport. a davaoci mahom žive u bedi da im je zdravlje nakon prodatog organa bitno ugrožerno. da postoji brza razmena informacija između prodavaca i preprodavaca organa. Najveći broj trgovine organima obavlja se ilegalno. hijerarhija. Kriminologija ljudima je noviji kriminološki i krivičnopravni pojam mada je kroz istoriju poznat kao trgovina belim robljem. Potražnja za organima za transplantaciju u zemljama sa najvišom stopom donatora već je premašila ponudu. a ponekada i čitavog sveta na sebe. Argentina. posebno bubrega. Destinacije donatora su Moldavija. Prema svemu ovom bitne karakteristike terorističkih organizacija su: organizacione osnove. 110. fanatizam i solidarnost ćlanstva i anonimnost članstva. Vezuje se i za ilegalne ulazke u zemlju-izbegavanje graničnog prelaza sa ciljem ostvarivanja profita ili koristi drugih.PATOLOŠKI TERORIZAM podrazumeva oblik terorizma kada individue ili grupe terorišu druga lica prvenstveno da budu primećeni. krijumčarenje i eksploataciju rada migranata. zemlje Brazila do Filipina. da skrenu pažnju društva. finansiranje. Oni se tretiraju kao vreće rezervnih delova. TRGOVINA LJUDIMA Kriminalna delatnost trgovine ljudskim bićima obuhvata: prinudu. Trgovaćka mreža organa ražirena je od Indije i Tajlanda. vrbovanje. Na tim tržištima za prodaju bubrega donatori dobijaju oko 3000 dolara. ilegalno usvajanje dece prodaju ljudskih organa. dokazuje da je ovj oblik trgovine veoma unosan posao. fanatizam pripadnika. a krajnji korisnik ga plaća nekoliko puta više. 109.

Potražnja za prostitutkama u razvijenom svetu sve je izraženija. kojim je obuhvaćeno krivično delo protivpravnog bogaćenja ili druge koristi omogućavanjem drugom da nedozvoljeno pređe državnu granicu. Vlasnici javnih kuća retko se znaju. Krijumčarenje ilegalnih imigranata postao je unosan posao koji seobavlja pod kontrolom organizovane mreže kriminaliteta. a povećanje stanovništva u zemljama doseljenih imigranata predstavlja veliki problem. Upravo zbog toga je veoma teško ustanoviti šta je čemu neposredni uzrok. U savremenim uslovima poznata je pojava trgovine ženama radi prostitucije i snimanja pornografskih filmova. otmena dana koja je nemilosrdna žena i sa uspehom vodi javne knjige i mušterije. ali njima upravljaju u ime „višeg gazde“. Krivična dela koja proizilaze iz prostitucije su: podvođenje drugog lica sa ciljem podvođenja. a mnoge i sa visokim obrazovanjem stižu u metropole Nemačke. Švedske i drugih zapadnoevropskih zemalja i kroz prostituciju traže šansu za bolji život od nesigurnih materijalnih uslova koji im se nude u sopstvenim zemljama. 111. a ekonomski uslovi žena u nerazvijenim zemljama sve nepovoljnija. ljudi iz lokalnih krajeva sele se na razne strane svih kontinenata. koje se u lancu kupoprodaje prometiraju i po više puta dok ne stignu u bordele ili ulično tržište. Preko prostitucije se podstrekava i prikriva kriminalitet. Azijski je vezan za otmice ili kupovinu devojaka između 11-13 godina. zavođenje. Italije. makroi. Velika Britanija je poslednjih godina postala najatraktivnija zemlja za imigrante koji traže politički azil. Oblici prostitucije podvođenje. Razlikuju se evropski i azijski sex trafiking. upravljanje i držanje bordela.Do migracija stanovništva došlo je zbog olakšane komunikacije. Najteži oblici seksualnog zlostavljanja odvijaju se zapravo kroz razne oblike prostitucije. Usled intenzivnog saobraćaja između istočnoevropskih zemalja i zapadnoevropskih zemalja kamioni su postali glavno sredstvo prebacivanja imigranata. Taj sistem su razvili i kosovski Albanci koji zajedno sa albancima iz Albanije kontrolišu krijumčarenje ljudi iz Belgije i Francuske u Veliku Britaniju. odnos sa maloletnim licima i sl. Od prostitucije živi čitava skala kriminalaca-podvodači.sex trafiking. ili nedozvoljeno boravi u zemlji ili tranzitira kroz Srbiju lice koje nije domaći državljanin. U našem krivičnom zakonodavstvu krijumčarenje migranata inkriminisano je kao krivično delo NEDOZVOLJEN PRELAZ DRŽAVNE GRANICE I KRIJUMČARENJE LJUDI. koji uzima reket. Za ilegalno prebacivanje ljudi preko granice uzimaju se velike pare. ORGANIZOVANA PROSTITUCIJA Kriminalitet i prostitucija su u svim vidovima u uzajamnim odnosima. sa srednjim. Često stvarni posrednik ima javne kuće u više gradova. eksploatisanje prostituisanih lica. Prostitucija je najčešće pod otvorenom ili prikrivenom zaštitom policije ili lokalnih organa. Sredstva od kriminaliteta idu na prostituciju. svodnici i drugi paraziti prostitucije. a u njegovo ime ih vodi „poslovna. izdavanje ili stavljanje na raspolaganje zgrade ili drugih prostorija radi vršenja prostitucije ili sličnih aktivnosti. Page | 82 . Evropski tip trafikinga vezan je za društvene procese u istočno-evropskim zemljama iz kojih devojke u dobu između 20-23 godine. organizacija prostitucije je jedan od čestih oblika profesionalnog i organizovanog kriminaliteta.

a donose velike prihode. Dalje novac se ulaže u off-šor kompanije odakle se legalizuje u normalne i legalne poslove. naplata preostalog duga iz nekih ranijih poslova. Pranje novca je postalo međunarodni problem razvijenih zemalja i ostalih zemalja. ilegalnom trgopvinom drogama i opijatima. igre za kockarskim mašinama-rulet. Forme biznisa u Evropi dobija krajem XIV i u XVX veku. U prvoj fazi uterivač duga podseća dužnika učtivo na dospelo dugovanje i određujemu rok da ispuni obavezu. uklanjanjem protivnika i pružanjem zaštite uz naknadu. KOCKANJE Kockanje se pojavilo još u starom i srednjem veku. 113. Pranje novca oštećuje svaku državu. oni ne traže velika ulaganja. zakupljivanjem mašina.Najčešće su u pitanju neraščišeni imovinski odnosi. klađenje-konjičke trke. oduzimanje mušterija. iz skrivenih ili proneverenih fondova izražen na utajama poreza.REKET REKET predstavlja savremene vidove reketarstva u krivičnom pravnom smislu ucene i iznude. U početku nije obuhvatalo novčane uloge. PRANJE NOVCA Pranje novca je protivpravni postupak legalizacije kapitala stečenog kriminalnom delatnošću. 114. stvaranje novih pozicija. kartanje. Kockanje prelazi u deo organizovanog kriminaliteta u slučaju kada se organizuju prevare u igri. izvršioci krivičnih dela su iskoristili kao mogućnost za sticanje velikih prihoda što je za posledicu imalo stvaranje kockarskih sindikata-mafijaši su preuzeli kontrolu nad kockanjem. uzimanje dela prihoda. sportska takmičenja i dr. kockarske organizacije rade ilegalno. prostitucije i reketa. Reket je podebna vrsta kriminalne rente. Page | 83 . a prihodi su veoma visoki. a zatim se ulaže u banke zemalja sa najstabilnijom situacijom. Sastoji se u falsifikovanju poslovno finansijske dokumentacije i manipulaciji u sistemu međubankarskih transakcija. kao i procesima privatizacije kapitala u bivšim socijalističkim zemljama Istočne Evrope i organizovanih kanala kriminaliteta na Zapadu. Kockanje se organizuje u različitim oblicima: igre sa brojevima. ali se vremenom izmenilo.112. prisutne konkurencije. oblik profesionalnog kriminaliteta zasnovan na sistemu prinude i nasilja. Prljavi novac se obično pretvara iz stečene valute u neku drugu valutu preko menjačnica. Kockanje je vid socijalne patologije u kome učestvuje veliki broj ljudi. kada reketaši deluju svojim uobičajenim metodama: obeležavanjem teritorije. Najzastupljeniji su kockarski automati. iz organizovane kocke. Kockanje je zabranjeno.. Činjenicu da je znatan b roj ljudi naklonjen kocki. Proizvođači su najčešće same kockarske organizacije koje daju dozvolu za koriščenje zainteresovanim sa nadoknadama. Poreklo prljavog novca potiče od nelegalne trgovine. Druga mogućnost je stvaranje sopstvenih banaka. Tu spada „uterivanje duga“ u oblasti profesionalnog kriminaliteta.

sabotažu i špijunažu. Posledica svega je i novi oblik tzv. a radi „zaštite“ od drugih kriminalnih organizacija. Pod ovim pojmom autor podrazumeva i sva ona krivična dela gde se računar javlja kao izvršenje krivičnog dela. Pri tome se ne ostavljaju vidljivi tragovi nasilja. U trećoj fazi nudi se navodna zaštita uz obavezu plaćanja određenog novčanog iznosa od strane lica kome se nudi takva zaštita. Uticajem kompjuterske tehnike i programa u oblastima kriminaliteta posebno privrednog i finansijskog menja se model ispoljavanja. Sistem reketa najčešće obuhvata ugostiteljske objekte. izolacija u privatnim zatvorima sa povremenim maltretiranjem da „hladne glave“ razmisle o izmirenju duga.Pretpostavlja se da više od polovine dužnika u ovoj fazi popušta i izmiruje dugove. jedinstvenoj i bržoj komunikaciji. lišavanje slobode. od kompjuterskog kriminaliteta u širem smislu. Reket postoji kao razvijen i unosan biznis zločinačkih udruženja i svojevrsna naplata „poreza“ od vlasnika privatnog kapitala. javne kuće. proneverom i prevarom. ali se njima onemogućavaju ili oštećuju određena imovinska prava drugih –oduzimanje tuđe stvari. Ukoliko se zaštita odbije prelazi se na kidnapovanje. POJAM I KARAKTERISTIKE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA Sve rasprostranjenija upotreba računara i razvoj računarske tehnologije doprinele su lakšem obavljanju mnogih poslova i doprineli su lakšem obavljanju mnogih poslova. A TAJ POJAM OBUHVATA : računarsku prevaru. obimu i osobenosti. privatna preduzeća. kockarnice. fingirane krađe računara. koji svuda u svetu beleži progresivan rast i pojavu novih krivičnih dela. Javljaju se novi opasniji oblici Page | 84 . a koju on nije tražio. Kompjuterski kriminalitet karakterišu svojstva velike dinamike i izuzetnih formi pojavnih oblika i vidova ispoljavanja. Kompjuterski kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava koja je nastala u vezi sa zloupotrebom kompjuterske tehnike i tehnologije. Oni koji se opiru ili dvoume u drugoj fazi podležu obradi koja se u žargonu zovu „kičmenje“ . VODINELIĆ RAZLIKUJE KOMPJUTERSKI KRIMINALITET U PRVOM UJŽEM SMISLU. zloupotrebe automata sa novcem za igru kojim se upravlja pomoću računara. kompjuterskog kriminaliteta specifičan po strukturi. a sastoji se u fizičkoj prinudi i ozbiljnoj pretnji ugrožavanja bezbednosti i sigurnosti porodice i imovine. OSTALI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA 116. ali i omogućili veće zloupotrebe pojedinaca. grupa i čitavih organizacija. pod kojim smatra protivpravno prisvajanje računara i njegovih delova krađom. članovima porodice ili materijalnim sredstvima. Obavlja se ucenom uz pretnju odmazdom vlasnicima kapitala. Druga faza predstavlja klasično izvršenje krivičnog duga iznude gde pojedinac ili grupa u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist silom ili pretnjama prisiljava drugo lice da mu preda određenu imovinsku korist. 115. uništavanje ili oštećenje tuđe stvari i slično. One su brzo inovirale načine izvršenja klasičnih krivičnih dela. OSTALI OBLICI KRIMINALITETA U ostale oblike spadaju oni delikti koji nemaju prevashpdno koristolljubiv motiv.

uplitanje u podatke ili sisteme. određenog stepena značaja ili vrste tajnosti ili na drugi način oštećenja ličnih prava ili poslovnih i službenih podataka. kompjuterski vandalizam i kompjuterski kriminalitet vezan za mrežnu konfiguraciju informacionih sistema. dela vezana za kršenje autorskih i srodnih prava obuhvataju reprodukovanje i distribuciju neautorizovanih primeraka dela kompjuterskim sistemima. crvi. integriteta i dostupnosti kompjuterskih podataka i sistema-njih čine nezakonit pristup. tzv.virusi. Vrste kompjuterskog kriminaliteta možemo razvrstati na: haking kriminalitet. kompjuterski terorizam. špijunaža i sabotaža. Po međunarodnoj klasifikaciji kompjuterski delikti su: prevare izvršene manipulacijom kompjutera-razni metodi kompjuterskih prevara i programskih manipulacija. Page | 85 . čuvanje ili činjenje dostupnim i raspoloživim ovih materijala.kriminalnog ponašanja koji do sada nisu bili poznati u kriminalističkoj praksi. njihova proizvodnja radi distribucije i obrada u kompjuterskom sistemu ili nosiocu podataka. korišćenje uređaja (proizvodnja. uvoz. distribucija). distribuciju. dela vezana za sadržaje. ugrožavanjem zaštićenih podataka – neovlašćeno brisanje ili izmena. ozbiljnog narušavanja privatnosti i drugih ljudskih sloboda i prava kao i ličnog integriteta. ili kao najteža posledica –činjenje računarskih podataka neupotrebljivim. kompjuterska piraterija. VRSTE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA Kompjuterski kriminalitet može biti: dela protiv poverljivosti. password-a. kompjutersko falsifikovanje. Nezavisno što motivi ovih izvršilaca nisu vođeni lošim namerama haking može izazvati vrlo ozbiljne štete.dečja pornografija je najčešći sadržaj koji se pojavljuje u ovoj grupi obuhvatajući posedovanje. kompjuterske prevare. a u poslednje vreme prisutna je realna opasnost od talasa terorističkih akata raznih vrsta-tehno terorizam. u centralni kompjuterski sistem i njegovu bazu podataka u našem krivičnom zakonodavstvu krivično delo: neovlašćen pristup zaštićenom računaru. da se iskažu lične sposobnosti i demonstrira informatička sposobnost nalaženja slabosti u mehanizmu zaštite kompjuterskih sistema. kao što su: vojne. Poseban izazov za hakere predstavljaju kompjuterske mreže maksimalne bezbednosti. Ovi motivi su avanturistički. spretno izbegavajući mehanizme softverske i druge zaštite. Hakeri preko personalnih računara upadaju neovlašćeno u informativne sisteme drugih korisnika i vlasnika. provaljivanjem. logičke bube. transmisiju. nanošenje štete prilikom unošenja podataka ili programa. HAKING KRIMINALITET Haking kriminalitet u krivičnopravnom smislu podrazumeva krivična dela kojima se vrši neovlašćen –protivpravan pristup. 118. kompjuterske zloupotrebe. prodaja. 117. krađe poslovnih i drugih tajni kao i različitih oblika intelektualne svojine. Sa sobom nose i opasnosti od širenja i masovne upotrebe elektronskog prisluškivanja. računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka. policijske. kompjuterske sabotaže. programa. obaveštajne i slične kompjuterske mreže i komunikacije. elektronski upad. presretanje. dela vezana za kompjutere-kod kojih su falsifikovanje i krađe najtipičniji oblici napada. Ozbiljne štete mogu nastati nehotičnim oštećenjima na vitalnim kompjuterskim mrežama.

119. besplatno korišćenje ili uvoz u te svrhe topografije ili poluprovodničkog proizvoda napravljenog korišćenjem topografije i računarski falsifikat-unos. banke podataka. Obavljaju se sa namerom pribavljanja imovinske koristi za sebe i druge. vodovode. U našem zakonodavstvu ove pojave su inkriminisane kao lrivično delo neovlašćeno ioskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava i krivično delo neopvlašćeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskim i srodnim pravima. železnice. 121. distribucija ili javno objavljivanje računarskih programa zaštićenih zakonom i neovlašćeno kopiranje topografije –bespravno kopiranje zakonom zaštićene topografije. 122. u našem krivičnom zakonodavstvu postoje pod nazivom RAČUNARSKA PEEVARA. KOMPJUTERSKE SABOTAŽE Page | 86 . KOMPJUTERSKI TERORIZAM Kompjuterski terorizam u krivično pravnom smislu predstavlja IZAZIVANJE STRAHA I UZNEMIRAVANJE JAVNOSTI. elektrosnadbevanje i slične objekte za značaj građana. upade u nacionalne sisteme.da obučavaju teroriste za tajne akcije putem visoke tehnologije. računarske resurse. Krivično delo se vrši na prevaran način. a posebno globalne informatičke mreže postanu i veoma efikasno sredstvo u terorističkoj aktivnosti. KOMPJUTERSKE PREVARE Kompjuterske prevare čine najzastupljeniju vrstu delikta. KOMPJUTERSKA PIRATERIJA Pod kompjuterskom piraterijom podrazumeva se: neovlašćeno kopiranje zaštićenog računarskog programa –bespravno kopiranje. Kompjuterski terorizam je više buduća nego aktuelna pojava. odnosno unošenjem preko kompjutera netačnih podataka. aerodromska postrojenja. Teroristi planiraju korišćenje i svih vidova oružane tehnike zasnovane na korišćenju visoke kompjuterske tehnologije kao i raspoloživih „tržišnih kadrovskih potencijala“. posebno za špijunažu. ili se propušta unošenje tačnih podataka.Najčešće prevare se vrše preko interneta koji ne uslovljava fizički pristup izvršioca do prostora ili objekata nekog od sistema za isplatu. kao i ostale vrste mešanja u obradu podataka na račun ili pod uslovima. predviđenim domaćim zakonom. U savremenom društvu postoji realna opasnost da informatički resursi. koji bi predstavljao delo falsifikata da je počinjen u odnosu na klasičan predmet takvog krivičnog dela. ili druge protivpravne imovinske koristi. izmena. sabotažu. brisanje ili potiskivanje računarskih podataka ili programa. ili se na bilo koji drugi način. objekte kojima se elektronski upravljarafinerije nafte. 120. računar se koristi za ostvarivanje prevare u krivičnopravnom smislu . bezbednosne i odbranbene komunikacione sisteme.

Zabranjuje se pristup mafiji svakom ko ima veze sa policijom. a moraju da budu na raspolaganju KOZA NOSTRI po svaku cenu. brisanju ili potiskivanju računarskih podataka ili računarskih programa ili upad u računarski sistem sa namerom da se onemogući funkcionisanje računara ili telekomunikacionog sistema. vodovodna preduzeća i druge ustanove i preduzeća koja čine privredni sistem ili imaju javnu funkciju. odnosno sprečavanje korišćenja informacija u njihovoj memoriji. To znači da uništenje ili oštećenje kompjutera i drugih uređaja ili oštećenje kompjutera i drugih uređaja za obradu podataka u okviru kompjuterskih sistema. obradu. izmenama. istovar jedne ili većeg broja opasnih supstanci ili svaku delatnost koja je slične vrste u vezi sa ovim opasnim supstancama. Pod opasnim aktivnostima za životnu sredinu Savet Evrope je predvideo: proizvodnju.Kompjuterske sabotaže. preduzeća ili druge organizacije od opšteg značaja. na primer prinuđeno da redovno plaća zaštitu“. Ne gledajte žene vaših prijatelja.uzgajanje. ustanove. Članovi porodice ne smeju da zalaze u barove ili klubove. Mafijaši svojim nadređenima moraju da govore istinu. To se čini oštećenjem operativnog sistema u informativnom mehanizmu i programima korisnih usluga. Ako izdam. DESET ZAPOVESTI: zaklinjem se da ću biti veran Koza Nostri. MAFIJAŠKI BONTON-KODEKS PONAŠANJA Kada je kod Palerma uhapšen jedan od najmoćnijih mafijaških šefova SALVATORE LO PIKOLO pronađen je i dokument u kome je nabrojano 10 zapovesti koje označavaju neophodne mafijaške „moralne vrednosti“ i kojih bi trebalo da se pridržava svaki čestiti mafijaš na Siciliji. elektroprivreda. kako se procenjuje. rukovanje ili reciklažu otpadaka pod uslovom da predstavljaju značajan rizik za čoveka i prirodnu sredinu. kod nas se zovu RAČUNARSKA SABOTAŽA.. od reketa i zelenaštva ubira 75 milijardi evra godišnje i da je uprkost svim naporima pravosuđa i policije oko 80% biznismena na Siciliji. Uvek mora da bude prisutna treća osoba. menjanje. rad instalacija ili postrojenja za spaljivanje. EKOLOŠKI KRIMINALITET Ekološki kriminalitet je globalni problem jer predstavlja građansku odgovornost za štete nastale usled aktivnosti koje su opasne za životnu sredinu. Treba da poštujete svoje žene i da isključite ioz mafije svakog ko se ponaša nemoralno. ili brisanje. Ljudi koji odbiju da plate zaštitu trpe posledice. sastoje se u unosu. Ne smeju da kradu od mafijaških porodica. neka mi telo izgori. To se odnosi i na genetski modifikovane organizme koji prdstavljaju rizik za čoveka. prvenstveno onih koji imaju javnu funkciju čuvanja i korišćenja podataka za državne organe. Italijani imaju razloga da preispitaju ove moralne vrednosti obzirom na to da mafija. 123.organi unutrašnjih poslova. preko koje se to mora učiniti. Page | 87 . saobraćaj. Niko ne sme da se predstavi direktno nekom od naših prijatelja. prirodnu sredinu ili imovinu. utovar. rukovanje. skladištenje. Članovi nikada ne treba da budu kumovi deci policajaca i obrnuto.

Bave se krijumčarenjem droge. Osnovna delatnost im je droga. ali ona i dalje postoji. predstavlja multinacionalni kartel za heroin. Muškarac koga je žena prevarila nije pogodan da bude član mafije. tužilaca. ubistva i slično. Organizovana je na principu porodica od 20-700 članova. osnovna joj je delatnost: droga-heroin.NOVA SVETA ZAJEDNIČKA KRUNA To je organizacija sa religijskim simbolima u njoj ima delova Kamore. Postoji preko 100 kamora porodica. iznude. kokain. pa i Koza nostre. Ndrangete. To je najstarija kriminalna mafijaška organizacija. Nastala je u vreme prohibicije u Americi 30 tih godina prošlog veka. Sicilijanska mafija osnovana u 19-om veku. 127.KAMORA – SVAĐA. postoji ZAVET ĆUTANJA-OMERTA. iznude. ali niko ne sme poticati iz krajeva van Sicilije. U koza nostri šef je bos. nastala u 19-om veku. poznata u Kalabriji. šverc. prostitucija. Sredinom 90-tih u Italiji je bilo više ubistava sudija.NDRANGHETA-PRVI ČOVEK. Prihodi američke mafije Page | 88 . policajaca. prisutni su u mnogim zemljama posebno Zapadne Evrope.čak iako im se žena upravo porađa. TUČA KAMORA je napuljska mafijaška organizacija. NOVA SAKRA KORONA UNITA. HRABAR. otmice. Članstvo bira u zatvorima ili od bivših osuđenika. duvan. prevarom. Kamorom ne rukovodi jedan bos već „komitet klanova“ –kamiteti glavešina. posebno aktivna je bila 20-tih godina prošlog veka. nekretnina. LUKAV ČOVEK NDRANGHETA u osnovnom značenju je „ ponašati se kao pravi čovek“. razni oblici kriminaliteta. AMERIČKA MAFIJA Američka mafija je nastala od emigrantskih organizacija u Americi po ugledu na Koza Nostru. kriminalitet belog okovratnika. 124. 126. organizovanje prostitucije i dr. 125. Svi poslovi familije zaogrnuti su OMERTOM-zakonom ćutanja. iznuđivanje. Sedište je u Pulji i bavi se trgovinom droge. Bave se raznim oblicima kriminaliteta: kriminalni sindikati. čini konfederaciju više mafijaških porodica –društvo uvaženih ima oko 150 mafijaških porodica. postoji i kodeks ponašanja. Članovi ove organizacije mogu biti i najbliži rođaci.naša stvar je poznata italijanska mafijaška organizacija nastala još u srednjem veku. KOZA NOSTRA KOZA NOSTRA. 128. Više puta su joj zadavani ozbiljni udarci od strane policije. prostitucijom. partijskih lidera od strane Koza nostre. trgovinom ljudima i dr. otmice i slično.

Osim toga intenzivno se bave poslovima terorizma OVK i UČK –Kosovo i Metohija i Makedonija. Godišnja zarada im je 100 milijardi dolara. Njihovi klanovi kontrolišu trgovinu droge iz azijskih zemalja u mnogim zapadnoevropskim državama. ilegalni promet droge. „ pranjem novca“ preko sopstvenih i legalnih banaka –Švajcarskih . SAD. imigranata i azilanata u V Britaniji. Deluje ne samo na prostorima Rusije već i u evropskim zemljama i zemljama Severne Amerike. 130.Najpoznatiji kolumbijski karteli su KALI I MEDELIN. oružja i nuklearnog otpada i organizovane prostitucije. KOLUMBIJSKA MAFIJA Kolumbijska mafija bavi se najviše prodajom kokaina drže od 30-70% trgovine kokainom. bave se prebacivanjem imigranata . Najpoznatiji je Pablo Eskobar iz kartela Medelin. Albanska mafija je najsličnija sicilijanskoj mafiji.ALBANSKA MAFIJA Albanska mafija spada u red etičkih skupina organizovanog kriminala sa razgranatom mrežom kriminalne delatnosti kako u Albaniji tako i u inostranstvu. Nemačkoj. sprovodi „red i zakon“ pošto ne funkcionišu institucije države. ali veoma razvijena kriminalna organizacija. Laki Lućano je uveo kolektivno rukovođenje to su bili bosovi najmoćnijih porodica njih oko 300. organizovanom prostitucijom i drugim klačinim formama kriminaliteta. Ruska mafija neguje imidž patriotske organizacije. u Nemačkoj 50%. Ruska mafija je moćna mafijaška organizacija. krijumčarenjem i preprodajom oružja. kulturne nadzore i forme socijalne organizacije. u Češkoj 80%. U Švajcarskoj kontroliše 70% trgovine heroina . osnovna delatnost unutar zemlje su finansijske i bankarske transakcije korišćenjem uslova neregulisanih procesa svojinske transformacije za bogaćenje. Bave se krijumčarenjem kokaina u Evropu. 129. RUSKA MAFIJA Ruska mafija je organizacija koja je novijeg datuma i nastala je nakon raspada bivšeg Sovjetskog Saveza i rušenja berlinskog zida. u svoj rad unose političke ambicije. koja ekonomski deluje umesto neorganizovanog legalnog tržišta. 131. Nemačkih. Albanska mafija predstavlja veliki problem u evropskim zemljama gde se nastanio veliki broj albanskog življa. Italiji.prevazilaze prihode velikih korporacija. kradenih automobila. Rusku mafiju čine i neki bivši članovi KGB-a i drugih tajnih službi bivše Page | 89 . Dve godine se vodio rat između države i kartela u kome je ubijeno preko 350 policajaca i preko 500 civila. Ona je najmlađa . pa i nacionalne dohotke velikog broja država.

sačinjena je od „ćelija“ koju čini „pešadija“ predvođena „velikim bratom“. to su tajne mafijaške organizacije kineskog porekla. Page | 90 .skup tri lica. U javnosti je odomaćen termin „mafija“ skoro za sve oblike kriminalnog delovanja. povezana je sa vrhom japanskog establišmenta. Danas deluje u Francuskoj. Organizacija počiva na sistemu grozda. postoji organizovani kriminalitet. čiji su članovi poznati po višebrojnim tetovažama. prosečna zarada je oko 70 milijardi dolara godišnje. Naziv su dobile po ritualnim značenjem brojeva za koje veruju da imaju magijsko značenje. Kasnije je poslao grupu od kojih je pet ubijeno na isti način i upakovano u sanduke. povezana je sa kolumbijskom narko-mafijom. Kanadi. 135. JAPANSKA MAFIJA –JAKUZE Jakuze su opšti naziv za japanske mafijaške organizacije koje na japanskom znače gangster ili u slobodnom prevodu „nikakav čovek“-šljam. droge i druge kriminalne delatnosti. građevinarstvo. prostitucijom i drugim oblicima kriminaliteta. gangster. Ima oko 100 hiljada članova. posebno početkom ovog veka. Ogromno članstvo „Ujedinjeni bambusi“ ili „Gospodari tamjana“ sa po 500 000 članova. Osnovane su u 17-om veku kao sredstvo političkog i vojnog otpora dinastiji Manču. MEKSIČKA MAFIJA U poslednje vreme jedna od najopasnijih mafijaških skupina. Italiji. Bavi se rasturanjem droge. Njihova aktivnost u vidu organizovanog kriminaliteta. V. već o organizovanom kriminalitetu kao što su: saobraćajna. kocka. nekretnine. Svoju delatnost je proširila na Aziju. Južnu Ameriku i dr. 133. špekulacije na berzi. 134. Al Kapone je pokušao da ih reketira i poslao je izaslanika koji je ubijen otrovon strelicom iz duvaljki. Simbol im je jednostrani trougao: nebo. SAD. finansijske transakcije. zabava. Postoje posebni rituali prijema u članstvo. Svrgavanjem dinastije Manču. nastala je 90-tih godina prošlog veka. 132. raj. KINESKA MAFIJA –TRIJADE Trijade su trojstvo. Kontrolišu zlatni trougao –heroin.Britaniji. Područja delovanja su im: bankarski poslovi. Bave se trgovinom ljudima. SAD.NIGERIJSKA MAFIJA Nigerijska mafija je najmoćnija afrička mafijaška skupina. Potpis im je otsecanje glave. Ovde se ne radi o mafiji u klasičnom smislu. čovek. Prisutna je u i Crnoj Gori. Austriji i Engleskoj. prostitucija. zemlja. U SRBIJI NE POSTOJI ORGANIZOVANA MAFIJA. trijade su se preobrazile u organizovane mafijaške organizacije koje deluju iz HongKonga i sa Tajvana sa oko 180 000 članova u jednoj porodici i kriminalnim bratstvima sa ograncima u SAD.države.

prosvetna. e) Trgovina ljudima. naftna i dr. POJAVNI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA a) Trgovina narkoticima. c) Korupcija. g) Trgovina oružjem i nuklearnim materijalom. bakarna. Postoje i klanovi kao na primer „zemunski klan“ i ostzali klanovi. automafija. h) Kompjuterski kriminalitet i) Krijumčarenje vozila j) Krijumčarenje cigareta k) Krijumčarenje nafte i naftnih derivata l) Trgovina retkim biljkama i životinjama m) Ekološki kriminalitet n) Pomorska piraterija o) Organizovana kocka Page | 91 . fudbalska. d) Pranje novca. f) Reket. duvanska. urbanistička. saobraćajna.carinska. farmaceutska. b) Terorizam. drumska.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful