POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE 1. POJAM KRIMINOLOGIJE KRIMINOLOGIJA je nauka o zločinu , latinski crimen-zločin.

Kriminologija je nauka koja izučava kriminalitet kao negativnu društvenu pojavu. U najopštijem smislu kriminologija je nauka o zločinu. Ovaj termin je prvi upotrebio francuski antropolog P. Topinard u svom delu “Antropologija” 1879, označavajući kriminologiju kao nauku o proučavanju zločina. Prvo delo pod nazivom Kriminologija objavio je italijanski pozitivista –sudija krivičar RAFAELE GAROFALO 1884. Definisanjem pojma kriminologije bavio se veliki broj autora TRADICIONALAN POJAM. zločin, a u savremenom značenju to je kriminalitet. Kriminalitet je veoma stara društvena pojava i za nju se zanimaju mnoge nauke kao što su: pravna nauka, sociologija, psihologija, psihopatologija, antropologija, fenomenologija i dr. Istorijski posmatrano moramo navesti Hamurabijev zakonik 1800g.p.n.e. Indijski zakoni Manu 1200 g,p.ne. Zakon dvanaest tablica kojim se kriminalitet kažnjavao. Proučavajući kriminalne probleme sa raznih aspekata vremenom su se razvile i posebne kriminološke discipline kao što su: kriminalna antropologija socijologija, psihologija, politika, etiologija, fenomenologija i druge koje ne nose predznak “ kriminalne” kao što su: viktimologija, penologija i slično. Nekadašnji direktor kriminološkog društva u Beču Grasberger smatra da kriminologija obuhvata brojne naučne discipline koje međusobno povezuje jedino to što predmete njihovog istraživanja predstavljaju krivična dela. On smatra da je Franc List s pravom okvalifikovao kriminologiju kao pomoćnu nauku krivičnog prava. Po mišljenju Grasbergera kriminologija nije čista već je pre prirodna nauka jer se u metodi istraživanja služi njihovim metodama. Profesor kriminologije Graunhurt u Oksfordu smatra da je kriminologija empirijska nauka koja naučno proučava rezultate, forme i uzroke zločina, kaznenog i popravnog postupka sa zločincima. Koncepcija kriminologije ima onoliko koliko ima i samih kriminologa. Neki autori smatraju da postoji pet i više područja na kojima se iskazuje predmet kriminologije. Holist tvrdi da se u teoriji kriminologija pojavljuje: prvo, kao samostalna naučna disciplina koja se bavi istraživanjem krivičnih dela i kazni, zatim kao nauka o zločinu u širem smislu, kojom se obuhvataju uzroci kriminaliteta, metodi njihovog suzbijanja, pitanje kriminalne politike, penologije, materijalnog i formalnog krivičnog prava; treće kao nauka o pojavama i uzrocima kriminaliteta, uz kriminalistiku, krivično pravo i kriminalnu politiku; četvrto kao nauka o ličnosti i peto područje po kome se kriminologija u užem smislu shvata kao nauka o uzrocima i pojavama kriminaliteta. Iz treće grupe pravca kriminologije izdvajaju se stavovi Reklesa koji ovu discipline smatra naukom o kažnjavanju, policiji, sistemu sudstva, kriminalitetu maloletnika i drugo.Po Danskim naučnicima Hurvitu i Kristijansenu kriminologiju čine: kriminografija-opisni deo zasnovan na statistici; kriminalna sociologija, kriminalna biologija, kriminalna somatologija,
Page | 1

kriminalna psihologija, društveno-psihološko tretiranje delikvenata, kriminalna genetika, predikciona istraživanja i viktimologija. Četvrti pravac zastupaju savremeni američki kriminolozi koji u svojim radovima akcenat stavljaju na ličnost delikventa i njegov tretman, učešće o činjenicama zločina i načinu njegovog suzbijanja. Po uverenju Saderlanda i Kresija kriminologija je nauka koja tim nazivom obuhvata tri discipline: sociologiju krivičnog prava,. kriminalnu etiologiju i penologiju. Predstavnici petog pravca su pretežno nemački kriminolozi koji su veoma brojni. Lernel razlikuje kriminologiju sensu stricto, kao nauku o genetskom činiocu zločina i sensu largo koja pored prvog značenja obuhvata i kriminalnu femenologiju, strukturu i dinamiku. Po Midendorfu kriminologija u Nemačkoj smatra se naukom o zločinu, kao pojava pojedinaca i naroda, po Eksneru to je nauka o kriminalitetu. Poljski kriminolog Valčak smatra da je kriminologija nauka čiji je predmet istraživanje uzroka kriminaliteta, njegovih oblika, pravilnosti i zavisnosti povezanih s prestupnikom i kriminalitetom. Veoma rano se kriminalitetom bavila i kriminalna sociologija koja je svoja kriminološka shvatanja začela praktično sa klasičnom školom u 18 veku. Poznati francuski sociolog Dirkem je preko definisanja pojma kriminaliteta ustanovio pojam kriminologije. On je rekao da je kriminalitet proizvod mešanja uticaja ljudi i društva, čiji se koreni nalaze u društvu i da je imanentan samom društvu. Po njemu pojava kriminaliteta sadržana je u kažnjavanju dok nauka koja se tim bavi naziva se kriminologija. S obzirom da postoji različito definisanje pojma kriminologije u teoriji postoje različiti pokušaji određenja kriminoloških područja i diciplina .Po tome kriminologija kao grupna nauka deli se na teorijske i aplikativne discipline. U teorijske- prema njima spadaju kriminalna sociologija, kriminalna antropologija, kriminalna psihologija, kriminalna psihopatologija i penologija. Aplikativna ili primenjena kriminalogija obuhvata kriminalnu politiku, kriminalnu profilaksu i kriminalistiku. UŽI POJAM KRIMINOLOGIJE predstavlja kriminologiju kao nauku koja se bavi izučavanjem etiologije i fenomenologije kriminaliteta, kao masovne i individualne pojave. Kriminologija je nauka o deliktu i delikventima. Pristalice ovog koncepta kriminologije su Garofalo, Dirkem, Lombrozo, Pinatel i dr. Može se reći da preovlađuje shvatanje ŠIREG POJAMA KRIMINOLOGIJE po kome pristalice ove koncepcije smatraju da kriminologija pored istraživanja kriminaliteta u užem smislu izučava i sve ostale oblike prestupnog i devijantnog ponašanja; zatim sistem državnih mera i mehanizama za suzbijanje kriminaliteta, uključujući organizaciju i rad pravosudnih i policijskih organa i ustanova za izvršenje krivičnih sankcija. Unutra ove koncepcije ima više shvatanja i pristalice ove koncepcije su: Ferri, Gassberger, Gros, Seeling i dr.

Page | 2

PREDSTAVNICI AUSTRIJSKE ENCIKLOPEDIJSKE ŠKOLE smatraju da je kriminologija multidisciplanarna nauka koja obuhvata parcijalne discipline: od kojih se jedne bave kriminalnom stvarnošću-kriminalna fenomenologija, kriminalna sociologija, kriminalna psihologija i kriminalna antropologija; druga se bavi činjenicama krivičnog postupka -kriminalistika, sudska medicina, sudska psihologija, a treće sprečavanjem krivičnih delakriminalna profilaksa, kurativna pedagogija, penologija. SINTETIČKA SHVATANJA kriminologiju vide kao sintetičku nauku koja se svodi na enciklopedijsko shvatanje kriminaliteta. Nju su postavili Nićeforo i Feri. Ovo stanovište su kasnije prihvatili i drugi naučnici, a od savremenih francuski kriminolog Pinatel. Prema Feriju kriminologija je opšti pojam za sve krivične nauke pa i za krivično pravo. Ovakva shvatanja temelje se na teoriji da je kriminologija nauka koja se bavi sveobuhvatnim proučavanjem zločina i izvršioca, kao delatnost čoveka i masovne pojave. Ona koristi saznanja drugih nauka poput biologije , medicine, psihologije, sociologije i psihopatologije. KRIMINOLOŠKE DISCIPLINE I PODRUČJA nastale su iz različitih pristupa u definisanju. Najčešća podela je na kriminalnu fenomenologiju, kriminalnu profilaksu-prevencija i suzbijanje. Kriminalna fenomenologija –simptomatologija, bavi se dinamikom i strukturom delikta kao njihovom rasprostranjenošću, dok oblasti kriminalne etiologije pripadaju pitanja faktora i uzročnosti koje su usmerene prvenstveno ka ličnosti delikventa. Slična ovoj je i podela na opštu i kliničku kriminologiju. 2 .PREDMET KRIMINOLOGIJE Predmet proučavanja kriminologije je delikventna ličnost ili sam delikt ili i jedno i drugo.Prva shvatanja o predmetu kriminologije potiču od italijanskog kriminologa Lombroza koji je smatrao da je osnovno pitanje nauke zločinac, a ne njegovo delo. Drugo stanovište koje je sociološko i pravno polazi od toga da je predmet kriminologije zločin. Ovo shvatanje potiče od francuskog sociologa Dirkema, gde se pretežna kriminološka istraživanja kreću u dva pravca: posmatranje unutrašnjeg stanja ličnosti i ispoljavanje slobodne ili prinudne volje, koje su uslovljene socijalnom okolinom. Ličnost delikventa, kao predmet kriminologije, može se posmatrati iz dva aspekta kako se njegovo unutrašnje stanje manifestuje u socijalnoj sredini i na drugoj strani, kako se socijalna sredina odražava na njegova unutrašnja svojstva. Neki autori polaze od stanovišta da su predmet izučavanja kriminologije kriminološki faktori, odnosno uzroci koji čoveka dovode do vršenja krivičnih dela. Predstavnici ovih shvatanja su: Feri, Hurvit, Pinatel i dr. Ovo stranovište potiče od italijanskoh pozitiviste Feria. Ovo shvatanje je važilo pola veka kao vladajuće shvatanje. Neki autori polaze od stava da je predmet kriminologije zločin, ali kao istorijska kategorijaGabriel, Tarde i dr.
Page | 3

3. POJAM KRIMINALITETA-NJEGOVA BITNA SVOJSTVA KRIMINALITET je društvena pojava vršenja k. Sociološka definicija kriminalitet definiše kao društvene pojave kojima se ugrožavaju osnovne društvene vrednosti. onda nije ni zločin. to je negativna društvena pojava kojom se krše neke norme i ugrožavaju vrednosti.dela od strane pojedinaca. pojava koja ima društveni karakter sa obzirom na rasprostranjenost u prostoru i vremenu. PRAVNA DEFINICIJA KRIMINALITETA –postoji uže i šire određenje pojma kriminaliteta. to je skup individualnih akata društvene nediscipline sankcionisane kao krivična dela. Prema ŠIREM shvatanju reč je o delima koja obuhvataju sve protivpravne kažnjive radnje. njegova socijalna obeležja. SOCIOLOŠKA DEFINICIJA je u definisanju kriminaliteta šireg pristupa. a to bi značilo da nije ni kriminalitet. Kriminalitet predstavlja pojedinačni akt i društveni fenomen. njegovi uzroci i pojavni oblici. KRIMINOLOŠKA DEFINICIJA postavlja vezu između pravnihi i socioloških tumačenja. uslove i posledice kriminaliteta. KRIMINOLOŠKE DEFINICIJE KRIMINALITETA možemo odrediti kompilacijom bitnih obeležja pravnog i sociološkog značenja. To znači da su one skup društvenih pojava kojima se ugrožavaju univerzalne društvene vrednosti i kao takve su sankcionisane krivičnim pravom. Prema UŽEM shvatanju kriminalitet predstavlja samo radnje koje predstavljaju k. Poseban predmet kriminologije je ličnost delikventa. a sa druge strane to je negativna društvena pojava koja je zakonom zabranjena aktivnost. BITNA SVOJSTVA KRIMINALITETA SU: skup individualnih pojava –masovna pojava.Garofalov princip je : da nova kriminologija poznaje tri elementa: ZLOČIN. što znači skup delikata koje je počinio pojedinac. ona ne posmatra samo delo već proučava i učinioca. dela. ona je sadržajnija. Ovu vezu su popunili kriminolozi i kriminološka shvatanja koja polaze od inkriminisanih dela i društvenih uslova. psihološka i biološka struktura. U krivičnopravnoj literaturi preovlađuje uži pristup jer se smatra da ukoliko je nije k. društvene uzroke. pored krivičnih dela tu su i prekršaji i prestupi. ZLOČINCA i SREDSTVA REPRESIJE. PREDMET KRIMINOLOGIJE U NAJOPŠTIJEM SMISLU je kriminalitet kao individualni čin i društvena pojava. to je istorijska Page | 4 . To podrazumeva da je PREDMET KRIMINOLOGIJE : s jedne strane skup individualnih pojava. delo.

faktore. KRIMINOLOŠKE METODE –metodi kriminologije U proučavanju kriminaliteta kriminologija se koristi naučnim metodama koje su zajedničke svim društvenim naukama. strukturu (ličnost i dela) i zakonitosti. 4. KRIMINALNA ETIOLOGIJA PROUČAVA faktore. a zadatak kriminologije je da utvrdi njene uzroke. Takođe se bavi fuinkcionisanjem sistema socijalnih mera i institucija socijalne.pojava koja je karakteristična za sve periode društva. tzv. KRIMINALNA FENOMENOLOGIJA je područje kriminologije koje se bavi se pojavnim oblicima kriminaliteta. KRIMINALITET nije samo prost skup individualnih pojava. kriminalnu fenomenologiju i kriminalnu profilaksu. 5. način njihovog izvršenja. Ona opisuje pojedine oblike kriminalnih delikata kao društvenu pojavu. antisocijalne i delikventne aktivnosti. socijalnih uslova života i ponašanje delikvenata. uzrastu. Kriminologija je izgradila svoje sopstvene metode: metodu izučavanja kriminaliteta kao individualnih slučajeva i . Smatra se da ova podela potiče od francuskog kriminologa Žana Pinatela. metodu izučavanja kriminologije kao masovne Page | 5 . Ovo područje je veoma široko obzirom na pojedine oblike kriminaliteta. obrazovanju. Etiološki problemi su centralna teorijska pitanja kriminologije. to je univerzalna pojava koja je svojstvena svim društvima i koja ne poznaje granice. s tim što ih ona prilagođava izučavanju kriminaliteta u svim njegovim pojavnim oblicima. zdravstvene i druge zaštite bračnih i porodičnih savetovališta. POSTOJI I DRUGA PODELA koja kriminologiju deli na: OPŠTU I KLINIČKU KRIMINOLOGIJU. proučava strukturu. Upravo zbog toga ona se bavi pitanjima uspešnosti socijalizacije ličnosti. vaspitnih mera i obrazovnog sistema. kriminalna morfologija. KRIMINALNA PROFILAKSA je disciplina koja proučava uspešnost preventivnih mera u suzbijanju i sprečavanju kriminaliteta. Ona utvrđuje klasifikaciju. PODELA KRIMINOLOGIJE NAJČEŠĆA PODELA KRIMINOLOGIJE JE na : kriminalnu etiologiji-faktori i uzroci koji dovode do k. kao i psihička i socijalna obeležja delikvenata. socijalnoj i drugoj pripadnosti. u njegovim moralnim i karakternim svojstvima i prirodi veza sa društvenom sredinom. stanje i kretanjedinamiku kriminalnog ponašanja. Klinička kriminologija je prilično rasprostranjena –Lombrozova škola-italijanska antropološka škola. ponašanja. uzroke i povod kriminalnog ponašanja koja su usmerene prvenstveno ka ličnosti delikvenata. Prevencija predstavlja značajnu društvenu meru i reakciju na uklanjanju uzroka koji dovode do asocijalne. već masovna i negativna društvena pojava. Ona istražuje uzroke ponašanja delikventa kroz način njegovog života. Fenomenologija proučava delikvente po polu.

-METODA IZUČAVANJA INDIVIDUALNIH SLUČAJEVA Sastoji se u proučavanju pojedinih slučajeva delikventnog ponašanja i pojedinih izvršilaca k. Kriminološke metode su: metoda izučavanja individualnih sličajeva. METODA IZUČAVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNE POJAVE Metoda izučavanja kriminaliteta kao masovne pojave nastaje nakon proučavanja kriminaliteta kao pojedinačne pojave. ANALIZA I SINTEZA (ZAKLJUČCI). metoda izučavanja kriminaliteta kao masovne pojave. statistički metod.proučavanje kriminaliteta kao masovne pojave. sve strane u njegovom razvoju što podrazumeva genetičko proučavanje. TEHNIKE PRIKUPLJANJA PODATAKA O KRIMINALITETU KAO INDIVIDUALNOJ POJAVI SU RAZLIČITE I OBUHVATAJU: razgovor koji je posebno važan kod maloletničke populacije.. “case study”. davanje socijalne prognoze o budućem ponašanju delikvenata i davanje predloga za penološki tretman učinioca. eksperiment –posebno u procesu resocijalizacije. U ovoj fazi primenjuju se različite tehnike istraživanja: posmatranje –na pr. Ovo izučavanje kriminaliteta koristi se prvenstveno za naučno-istraživački rad. Page | 6 . psihološku analizu k. posmatranje maloletničke bande. U savremenoj kriminologiji iz ove metode se razvila posebna klinička metoda koja se sastoji u primeni postupaka prema delikventnom licu koji su analogni tretmanu na klinici. Tu se radi o individualnom ispitivanju ličnosti delikventa koje se vrši kliničkim putem. upoređivanje –upoređivanje različitih pojava i na kraju ispitivanje-intervjuisanje. dela “case metod”.j. 6. njihova analiza i izvlačenje zaključaka. psihološke. dela i načina njegovog izvršenja. Postupak proučavanja kriminaliteta kao masovne pojave ostvaruje se kroz nekoliko faza: ODREĐIVANJE PREDMETA I CILJA ISTRAŽIVANJA. Ova metoda obuhvata sve elemente proučavanja ličnosti delikvenata t. To ispitivanje treba da obuhvati sociološke.pojave. 7. sledi druga faza. Upotrebom navedenmih tehnika istraživanja postiže se svestrano proučavanje ličnosti sa svih aspekata.. kliničkom metodom. kao i objektivne i subjektivne okolnosti i uslove koji su omogućili izvršenje njegove delikventne radnje. PRIKUPLJANJE PODATAKA. posmatranje. POSTAVLJANJE HIPOTEZA. analizu životnih uslova. utvrđivanje kriminološke dijagnoze. Klinička metoda za cilj ima otkrivanje i utvrđivanje uzročnih faktora koji deluju na svaki pojedinačni slučaj različitim dinamizmom. psihoanalizu ličnosti-test inteligencije i razgovor. KLINIČKA METODA SE SASTOJI IZ ČETIRI FAZA: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. Poslednja faza ispitivanja kriminaliteta je sređivanje podataka. zove se KRIMINOLOŠKA EKSPERTIZA. NAJZNAČAJNIJA FAZA U IZUČAVANJU KRIMINALITETA JE PRIKUPLJANJE PODATAKA. Tako objedinjena i sintetička oceana ličnosti koju su obavili stručnjaci iz raznih oblasti . psihijatrijske i druge relevantne činjenice.

STATISTIKA UNUTRAŠNJIH POSLOVA SADRŽI PODATKE o svim podnetim prijavama i svim krivičnim delima za koja se na bilo koji način sazna. kriminalna lingvistika. tradicije naroda i delikventnog ponašanja. kriminalna morfologija. delima za kojim je pokrenut postupak. kao i nacionalno opterećenih predrasuda u sklopu sa drugim socijalnim činiocima mogu uticati na delikventno ponašanje. kriminalna profilaksa. običaja. porast pojedinih oblika i vrsta delikvencije u određenom periodu. fizioloških procesa. fizioloških i psiholoških karakteristika. zaostale svesti. Lombroz se smatra njenim osnivačem i prema tom shvatanju uzroci kriminalnog ponašanja su u biološko-konstruktivnoj i organski degenerativnoj strukturi ličnosti. kriminalna sociologija i kriminalna statistika. Page | 7 . ona se može samo pretpostaviti. rasnog i verskog fanatizma. kriminalna psihologija. U teoriji se tvrdi da određeni činioci nacionalne karakteristike koje se ogledaju u vidu agresivnog mentaliteta. dela i njihovih izvršilaca . stagnacija. kriminalna biologija. Nijedna od navedenih statistika kriminaliteta nam ne daje apsolutno tačne i pouzdane podatke o broju izvršenih k. jer nije evidentirana “tamna brojka kriminaliteta”. KRIMINALNA ETNOLOGIJA proučava vezu kriminaliteta i uslova života pojedinih naroda i etničkih zajednica. Bavi se i proučavanjem njihovih anatomskih. Ovaj pojam je uveo A Lenc kao posebnu disciplinu u proučavanju kriminaliteta. Posmatra međusobnu zavisnost načina života. SUDSKA STATISTIKA SE UZIMA KAO OSNOV PRAĆENJA KRETANJA KRIMINALITETA I ZA KRIMINOLOŠKA ISTRAŽIVANJA. KRIMINALNA BIOLOGIJA je disciplina koja proučava biostrukturu ličnosti (genetiku) delikventa istraživanjem na osnovu fizičkog izgleda i eventualne devijacije. javnih tužilaštva i sudova. konstrukcije ličnosti. SUDSKA STATISTIKA OBUHVATA sva krivična dela čiji izvršioci su osuđeni. dela ostaje nepoznat. To bi značilo da postoji statistika kriminaliteta organa unutrašnjih poslova. javna tužilaštva i sudovi. STATISTIČKI METOD U IZUČAVANU KRIMINALITETA STATISTIČKI METOD koristi se u proučavanju kriminaliteta kao masovne pojave. KRIMINALNA ANTROPOLOGIJA JE kriminološka disciplina koja proučava etiološke osnove kriminaliteta polazeci od strukture učinalaca krivičnog delikta. zdravstvenog stanja. KRIMINALISTIČKE DISCIPLINE POSTOJE ZNAČAJNE KRIMINALISTIČKE DISCIPLINE: kriminalna antropologija. Statistička evidencija kriminaliteta predstavlja zbir podataka o kriminalitetu koju vode određeni državni organi. Pored toga određeni broj k. kriminalna geografija. nasleđa i dr. STATISTIKA JAVNIH TUŽILAŠTAVA sadrži podatke o svim k. Tamna brojka se tačno ne može utvditi. EVIDENCIJU STATISTIČKIH METODA VODE organi unutrašnjih poslova. Primenom različitih statičkih metoda predviđaju se tendencije : opadanje. kriminalna psihopatologija.8. kriminalna politika.

Izvršioci krivičnih dela u svojim sredinama koriste posebne načine komunikacije putem žargona. kao uzročnosti kriminalne delatnosti. Oni se ogledaju u strukturi ličnosti i njenoj individualnosti. Ustanovljena je početkom 19-og veka i pomoću nje su se izučavali na osnovu statističkih podataka. duševni poremećaji ili zaostalost u duševnom razvoju. determinanti i manifestacija kriminalnog ponašanja ličnosti.KRIMINALNA GEOGRAFIJA je disciplina koja izučava prostorne i vremenske dimenzije kriminaliteta. socijalnih oveležja ličnosti I sredine na kriminalitet i Page | 8 . kao i na tragove izazvanih posledica. uticaj kulture. motiva. Ona ukazuje na oblike pripremanja i izvršenja zločina. mimike i gestikulacije. Praktična primena kriminalne politke ogleda se u krivičnim zakonskim odredbama. kulturom i drugim specifičnostima koje na terenu uslovljavaju specifične tipološke karakteristike i obim kriminaliteta. KRIMINALNA POLITIKA proučava mere i aktivnosti društva na problemima sprečavanja i suzbijanja kriminaliteta. Uzroci kriminaliteta po ovom shvatanju su trajne ili privremene duševne bolesti. Osnovni predmet istraživanja socijalne kriminologije je dejstvo spoljašnjih faktora. kompleksa i drugih crta ličnosti koje uslovljavaju asocijalnu i destruktivnu aktivnost i ponašanje. KRIMINOLOŠKA SOCIOLOGIJA je sociološka I kriminološka disciplina koja izaziva kriminalitet kao posebnu društvenu pojavu. uticaj pola. dovelo je do psihopatoloških pristupa u tipologiji delikvenata i objašnjenju etioloških osnova kriminaliteta. KRIMINALNA MORFOLOGIJA predstavlja disciplinu koja se bavi spoljnim oblicima ispoljavanja zločina. Proučavanje duševnih poremećaja i bolesti. socijalnim uslovima. KRIMINALNA LOGISTIKA je disciplina koja proučava način i oblike međusobne verbalne komunikacije delikventa. Izučava opšte i posebne mere kao i svrsishodne aktivnosti zaštite društva od pojave kriminaliteta. kaznenoj politici. navika. demografski problem i slično. Psihoanalitički pristup proučava nesvesne motive kriminalnog ponašanja. merama društvene prevencije kod sprečavanja i represije i suzbijanja delikventnih pojava. kao oblasti delikventne kulture. Bavi se funkcionisanjem pravnog sistema. urbanizacijom. starosti. KRIMINALNA STATISTIKA predstavlja zvaničnu statistiku evidentiranja kriminalnih pojava prema određenim kriterijumima. stavova. KRIMINALNA PSIHOLOGIJA bavi se proučavanjem psiholoških predispozicija. emocija. Osnovu kriminalne statike čine podaci policijskih i pravosudnih organa. Ona istražuje značenje pojedinih standardizovanih izraza i ustaljenih znakova međusobnog opštenja izvršioca krivičnih dela. Posebno se obraća pažnja na svojstva temperamenta i karaktera. KRIMINALNA PSIHOPATOLOGIJA je disciplina koja se bavi pitanjima odnosa druševnih stanja i delikvencije. uticaja sredine na ličnost delikvenata i delikvenciju uopšte kao što su ekonomski uticaji. porodice. Osnove delikventnog ponašanja pored objektivnih činilaca uslovljavaju i psihološki faktori. profesije I dr.

KRIMINOLOGIJA I KRIVIČNO PRAVO VEZA IZMEĐU KRIVINOG PRAVA I KRIMINOLOGIJE veoma je bliska. KRIMINALNA POLITIKA ILI POLITIKA SUZBIJANJA KRIMINALITETA u najopštijem smislu može se definisati kao ukupnost svih oblika društvene reakcije na kriminalitet. Najtešnju vezu ima sa KRIVIČNIM PRAVOM. Page | 9 . ODNOS KRIMINOLOGIJE SA OSTALIM NAUKAMA Kriminologija kao multidisciplinarna nauka je granična i veoma je oslonjena na neke druge nauke i sa njima je međusobno povezana i uslovljena. CILJ KRIVIČNOG PROCESNOG PRAVA je da se na propisan način utvrdi postojanje krivičnog dela i odgovornosti izvršioca. Krivično pravo i kriminologija su dve autonomne naučne discipline sa srodnim predmetom i ciljem izučavanja. dela u postupku utvrđivanja odgovornosti i izricanja sankcija. Da bi opstala kao naučna disciplina mora se oslanjati na krivično pravo i kriminologiju. Veza između kriminologije i krivično procesnog prava odnosi se na tretman učinilaca k. Krivično pravo izučava sistem pozitivnih pravnih propisa . Rezultat kriminoloških ispitivanja predstavljaju polaznu osnovu za ostvarivanje funkcije kriminalne politike. koje su komplementarne iz razloga što jedna drugu obogaćuju i dopunjavaju. Na osnovu statističkih istraživanja mogući su relativno pouzdani nalazi o nekim etiološkim pitanjima uticaja na pojave kriminaliteta. kod kojih su metodi veoma slični ili identični. 10. 12. OSNOVNI CILJ KRIMINALISTIKE JE proučavanje naučnih metoda na utvrđivanju materijalnih činjenica. Najtešnji odnos između ove dve naučne discipline postoji kod proučavanja ličnosti delikvenata. KRIMINOLOGIJA I KRIMINALISTIKA Kriminalistika i kriminologija su dve naučne discipline koje su uzajamno povezane. a krivično pravo na opšte pravne institute krivičnog dela. posebno onih koji se odnose na krivična dela i sankcije. odnosno prikupljanja dokaza u vezi sa krivičnim delom i učiniocem.njegovu geografsku distribuciju. KRIMINOLOGIJA I KRIVIČNO PROCESNO PRAVO KRIVIČNO PROCESNO PRAVO kao naučna discipina bavi se postupkom i procesnim subjektima utvrđivanja i postojanosti uslova da je određeno delo izvršeno i da se na osnovu toga izriču krivične sankcije za počinjeni delikt. depresije. 9. KRIVIČNIM PROCESNIM PRAVOM I KRIMINALISTIKOM. 11. Neki teoretičati poput Ferija tvrde da je krivično pravo grana kriminologije. posebno činioci dinamičnog karaktera (ekonomske krize. Ta povezanost potiče usled kriminologije koja je usmerena ka proučavanju etioloških i fenomenoloških problema kriminaliteta. odnosno da se izrekne odgovarajuća krivična sankcija. migracija. urbanizacija).

sa aspekta njihovog uticaja na resocijalizaciju ličnosti izvršilaca k. Page | 10 . statistiku . Upravo zbog toga su rezultati njenog istraživanja jako bitni sa aspekta uticaja etioloških faktora na delikvenciju. oblika i sredstava vaspitanja. U najširem smislu to su problemi koji se odnose na psihološke karakteristike i biološke determinante ličnih i društvenih poremećaja koji se mogu okarakterisati kao patologija. KRIMINOLOGIJA I PENOLIGIJA PENOLOGIJA je nauka o načinu i efikasnosti sistema izvršavanja kazni i drugih sankcija. Na osnovu socioloških učenja i metoda razvile su se mnogobrojne sociološke metode u kriminologiji. Ona se bavi ne samo pozitivnim već i negativnim uticajem vaspitanja. Posebno značajna je penološka disciplina ANDRAGOGIJA koja se bavi pitanjima usavršavanja metoda. koje kako se u kriminologiji pokazalo utiče na kriminalno ponašanje. način i uslovi izdržavanja kazni. SOCIJALNA PATOLOGIJA je mlada naučna disciplina čiji je predmet izučavanja složen i odnosi se na kompleks ljudskih problema i posebne strane čovekove normalnosti i zdravlja. dela. PEDAGOGIJA u najširem smislu je nauka o vaspitanju. psihijatriju i dr. društvene grupe. PSIHOLOGIJA je nauka koja sistematski proučava psihički život čoveka baveći se prvenstveno mentalnim sadržajem i psihičkim procesima ličnosti. Predmet proučavanja sociologije su određeni tipovi društvene zajednice. dela i odnosa žrtve i izvršioca. ustanove i organizacije i oblici društvenog života ljudi. dela i suzbijanja kriminaliteta. VIKTIMOLOGIJA JE GRANA KRIMINALISTIKE koja se bavi izučavanjem žrtava k. U kriminologiji zauzima važno mesto u proučavanju određene kategorije delikvenata zato što među delikventima postoji određeni broj onih koji su duševno bolesni i poremećeni. Kriminologija koristi znanja psihologije posebno sa aspekta uticaja ličnih osobina i njihove povezanosti sa ponašanjem koji uslovljavaju delikvenciju. alkoholizam i dr. obrazovanja i prevaspitanja osuđenih lica. njene bio-psihološke karakteristike i socijalnog obeležja. klasifikacija i razvrstavanje osuđenika. SOCIOLOGIJA kao društvena nauka proučava strukturu i zakonitiosti društvenih odnosa i procesa. prostitucija. Ona se prvenstveno bavi ličnošću žrtve k. Osnovna pitanja i područja penologije su sistem i organizacija kazneno-popravnih ustanova. To su kockanje. PSIHOPATOLOGIJA je nauka o mentalnim poremaćajem ličnosti. Pored navedenih naučnih disciplina sa aspekta povezanosti sa kriminologijom treba pomenuti i : filozofiju.13.

izvitoperenih seksualnih pobuda i psihičkog nereda. koristoljublja. Smatrao je da postoje popravljive i nepopravive ličnosti (recidivisti. kao i za individualne kazne. Antički mislilac Platon u svom radu “ Državi” ukazuje na dve vrste zločina: PSIHOLOŠKE (UNUTRAŠNJE) I FIZIOLOŠKE (SPOLJAŠNJE). a društvo je bilo dužno da ih leči ili da ih se oslobodi. Platon zločinca tretira kao izraz bolesne duše sa uzrocima psihološke i fiziološke prirode.e. ustanovio je tipologiju temperamenta koja je i danas aktuelna u proučavanju ENDOGENIH faktora delikvencije. ANTIČKA MISAO O KRIMINALITETU Kriminologija spada u red mladih pravnih disciplina. siromaštvo. Svaki od njih i u određenoj meri ima i devijantne posledice na čovekovu orijentaciju i ljudsko ponašanje. motiva. Smatrao je da u kaznenoj politici radi sprečavanja kriminaliteta treba voditi takvu politiku u kojoj će potencijalni zločinac videti očigledno više štete nego koristi u sopstvenim postupcima. iz neznanja. rođene zločince. i za njih je “ jedini lek” smrtna kazna. Za posledicu sve to ima nepopravljive krivce.og veka.ISTORIJSKI RAZVOJ KRIMINOLOŠKE MISLI 14. Zločinci su po njemu bili neprijatelji društva. Teokrat je smatrao da su u ljudskom ponašanju dominantna tri osnovna motiva: za zadovoljstvom. Međutim misao o zločinu i zločincu stari su koliko i samo društvo. Page | 11 . Sprečavanje zločinca u namerama ne treba da bude samo u kaznama već i u lečenju ljudi od egoizma. razvila se u samostalnu nauku tek početkom 19. HIPOKRAT. SOFISTI su ovaj problem tretirali kroz izučavanje motiva ljudskog ponašanja uopšte još u 5-om veku p. Smatrao je da svrha krivičnih zakona treba da bude više suzbijanja kriminaliteta nego kažnjavanje krivca. U fiziološke uslove on ubraja biološku degeneraciju. Po njemu su ljudi racionalni egoisti pa će sami shvatiti taj odnos i odustati od namere koju su imali. počev od misli iz filozofskih sistema starog veka. Takva ličnost u fiziološkom smislu je posebne fizičke konstrukcije kao izraz biološke degeneracije.zločinaca. povratnici). Mada je verovao da na zločince ne utiču nikakvi spoljni elementi van njihove ličnosti. i da ima više preventivni nego represivni smisao. priznavao je da uzroci kriminogenog ponašanja mogu biti u nekim uslovima društvenog života kao na primer slabost državne organizacije. za bogaćenjem i za čašću. antički filozof i lekar proučavajući negativan uticaj emocija na ponašanje čoveka. Zalagao se za određene mere kažnjavanja i lečenja. problemi u funkcionisanju pravosuđa. Za nepopravljivost je smatrao da treba izvršiti smrtnu kaznu.n. Po Platonu zločinac je osoba koja deluje pod uticajem strasti. Prva značajna shvatanja u antičkoj filozofskoj misli sreću se u raspravama Aristotela i Platona koja su posvećena državi. ARISTOTEL JE SMATRAO da je zločinac osoba koja izvršava delo jer je pokvaren ili je pod uticajem zločinačkih sklonosti i navika i da na njegovu konačnu odluku nemaju bitog uticaja spoljašnji činioci.

U objašnjavanju grešnog ponašanja čoveka oslanjao se na tezu koja je savremena teorija psihoanalize. ističe i relativnu pravdu koja štiti od drugih dela koja ugrožavaju ljudsko društvo. U ovom periodu sazreva saznanje o kriminalitetu kao društvenoj pojavi koje je uslovljeno društvenim odnosima i uređenjem. U srednjem veku krivac se nije smatrao razumnim bićem na koje utiču spoljni faktori. ili pretpostavka da je u pitanju sukob savesti kao dela čovekove duše koja je usmerena ka razumskom ponašanju i nagonima koji ih prevladavaju da bi zadovoljili fiziološke i instiktivne potrebe. i kojom se uspostavlja društveni red. Augustin je kasnije nazvan “Sveti”. bio je filozof poreklom iz Afrike – današnji Alžir. Toma Akvinski je bio osoba plemićkog porekla. HUMANISTIČKA I RENESANSNA MISAO Humanizam predstavlja epohu u razvoju ljudskog društva i predstavlja raskid sa srednjovekovnim mističnim shvatanjima o krivičnom delu kao povredi božanskog reda i kazni čiji je jedini cilj ispaštanje i pomirenje sa bogom. a lek i obaveze Crkve je da ga popravi tako što će isterati đavola iz grešnika. SREDNJOVEKOVNA MISAO O KRIMINALITETU U skladu sa društvenim odnosima i verskim dogmama u feudalizmu kriminalitet je shvaćan kao greh protiv božjih zapovesti i poretka božanskog reda. On je isticao da je koren zločina u samom društvu i načinu života vladajuće klase i da samim tim treba menjati određene društvene uslove života. Njegovo zalaganje za ukidanje smrtne kazne nije bilo motivisano humanošću zato što je smatrao da se izvršenjem smrtne kazne neopravdano uskraćuju muke zločinaca i da su time lišeni prilike da se kroz patnje i bol iskupe i pomire sa uvređenim božanstvom. U svojim delima Zbornik teologije i Zbornik protiv neznabošca pored apsolutne pravde. predavač teologije u Napulju. u svom delu “ O božjoj državi” zastupao je stav da kazna predstavlja otkupljivanje za izvršeno delo. Prema njegovom mišljenju zločincem dominira zao duh. Radikalni raskid sa srednjovekovnim Page | 12 . Arapski istoričar IBN HALDUN je tvrdio da veći uticaj na čoveka imaju običaji i navike od same prirode čoveka i njegovog temperamenta. 16. Suprotno Haldumu i Moru neki mislioci tog vremena su smatrali da su delikventne predispozicije pretežno izraz unutrašnjih faktora. Engleski naučnik TOMAS MOR isticao je društveni karakter kriminaliteta i predlagao je ublažavanje sistema kažnjavanja. a sama kazna je morala biti kao božja pravda. u vidu kazne za najteže delikte povrede božanskog reda.15. Renesansni pisci među kojima se posebno isticao Makijaveli ističu da je zlo urođena pojava i da je vezana za ljudsku prirodu koja je pesimistički orijentisana. Umesto iracionalnog na scenu stupa objektivno i naučno shvatanje socijalne uslovljenosti u ponašanju ljudi. već bićem u koje je usađen zao duh. Glavni predstavnici ovih shvatanja bili su AUGUSTIN I TOMA AKVINSKI. a svrha kažnjavanja je izazivanje kajanja kod izvršioca. čime se razbija mit o zločincu kao zloduhu.

pa i kriminaliteta. Predstavnike klasične škole nije interesovala ličnost zločinca već funkcija zakona i legalni krivičnopravni procesi.shvatanjima izvršili su HUGO GROCIJUS. Francuski filozof HOLBAH u svom delu “ Sistem prirode” izneo je stanovište da društvo koje je lose organizovano i kojim se lose upravlja. fanatika i razvratnika. Ličnost delikventa nije bila predmet nauke već krivično delo i kazna. ali da se kvari pod uticajem društva kada ono zapadne u ekonomsko i političko ropstvo. • • • NAJVEĆA SLABOST KLASIČNE ŠKOLE bilo je to što je zanemarivala društvenu uslovljenost delikvencije. Page | 13 . sloboda čoveka je najveća društvena vrednost. tradiciji. uvođenje principa individualizacije kazne. rasipnika. Zastupao je mišljenje da krivični zakoni ukoliko žele da budu efikasni moraju biti prilagođeni vremenu. Francuski pravnik MONTESKIJE u svom delu “ Duh zakona” izneo je teze o uslovljenosti društvenih pojava. OSNOVNI KRIMINOLOŠKI PRAVCI 17. sakaćenje i slično . Smatrao je da je ljudsko ponašanje posledica uslova u kojima čovek živi. mora biti puno poročnih i lakomislenih građana. Škola je nastala pod uticajem francuske revolucije kao reakcija na surove kaznene sisteme i široka diskreciona ovlašćenja vlasti u tom periodu u Evropi. po svojoj prirodi savršeno biće. ograničavanje smrtne kazne i ukidanje telesnih kazni. Krivica je proizilazila iz moralne odgovornosti. a kažnjavanje je za svrhu imalo odmazdu. robova. Ovaj kriminološki pravac nastao je krajem 18-og i početkom 19-og veka. a zločin je povreda etičkog reda i izraz slobodne volje čoveka. TOMAS HOBS I DŽON LOK. a ne njihove urođenosti. ispaštanje i ponovno uspostavljanje pravnog i etičkog reda. a ne uticaj bilo kakvih subjektivnih ili objektivnih procesa ili odnosa. ZNAČAJAN DOPRINOS KLASIČNE ŠKOLE ČINI: • • uvođenje principa zakonitosti i jednakosti u krivičnom pravu. karaktera čoveka i mentaliteta naroda. ukidanje inkvizitorskog postupka. Švajcarac Žan Žak Ruso u svom delu “ Društveni ugovor” smatra da je čovek.žigosanje. Prema osnovnim shvatanjima škole. pa je sve probleme kriminaliteta svodila na čisto pravne formulacije. kulturi i društvenim prilikama sredine. Upravo zbog isključivo formalne logike imala je ograničavajući uticaj na kriminološku nauku.KLASIČNA ŠKOLA Klasična škola predstavlja prvo sistematizovano teorijsko razmišljanje o kriminalitetu.

Iz darvinizma nastala su dva posebna kriminološka pravca ANTROPOLOŠKI I POZITIVISTIČKI. Italijanski pravnik Čerzare Bekarija je začetnik klasične škole. a ne posledica vladanja loših ljudi i zbog toga zakoni treba da garantuju jednak tretman svih ljudi. izvlačeći to iz Page | 14 . duševne bolesnike i matodoide (poluludaci). nemački teoretičar ANSELM FOJERBAH. SLUČAJNI ZLOČINCI bez urođenih sklonosti. Zakon treba da uredi sreću za sve. mržnje i gneva. Svojim delom “O zločinu i kaznama” značajno je uticao da se njegove ideje ugrade u: Krivični zakonik Francuske iz 1791 god. engleski filozof DŽEREMI BENTAM . a kazna mora biti pravedna. Prema LOMBROZOVOJ KLASIFIKACIJI razlikuju se kriminalni tipovi: ROĐENI ZLOČINCI sa brojnim anomalijama anatomske. PREDSTAVNICI KLASIČNE ŠKOLE SU: italijanski pravnik ČEZARE BAKARIJA. ali je kasnije pod uticajem kritike i svojih evolutivnih shvatanja taj odnos sveo na 35%-40%. Antropološku školu zasnovao je CEZARE LOMBROZO .KLASIČNOJ ŠKOLI PRIPADAJU I ZNAČAJNE ZASLUGE za ukidanje inkvizitorskog postupka. Prema Čezaru zločin je pre svega izraz loših zakona. biološke i psihološke prirode (neosetljivi i bez osećanja samilosti što ih čini predisponiranim za kriminalno ponašanje). posebno lobanje i lica. U prvom izdanju svog dela on je smatrao da oko 65%-70% od ukupnog broja delikata počine rođeni kriminalci. Napolenov krivični zakonik iz 1813 god. Teorijskim korenom antropološke škole smatra se delo “Poreklo vrste” Čarlsa Darvina. 18. Nemački pravni teoretičar Anselm Fojerbah u svojim delima “ Revizija osnovnih postavki i pojmova pozitivnog kaznenog prava” i Udžbenik celokupnog nemačkog kaznenog prava. Ona će to biti ukoliko sprečava nezakonita dela. ZLOČINCI IZ STRASTI neuravnotežene i preosetljive osobe koje afektivno deluju i vrše krivična dela u nastupu ljubomore. Engleski filozof i pravnik Džeremi Bentam u svom delu “ Uvod u principe morala i prava” isticao je da čoveka u devijantnom ponašanju vode težnje za isticanjem. Bavarski krivični zakonik iz 1813. Pored fizičkog izgleda pripisivao im je i određena moralna svojstva. ali koji pod uticajem spoljnih faktora čine manja ili nehatna krivična dela i DUŠEVNO BOLESNI ZLOČINCI nervno neuravnotežena lica sa urođenim dispozicijama za vršenje krivičnih dela pretežno imovinskog karaktera. pored osnovnih definisao je teoriju GENERALNE PREVENCIJE sa tezom da je svrha kažnjavanja sprečavanje potencijalnih kriminalaca da ne čine prestupe. sa tezom da delikvente karakterišu određena tipična konstituciona obeležja degenerativnih karakteristika tela. ograničavanje smrtne kazne i ukidanje telesnih kazni kao i za orijentaciju uvođenja pravnih principa. DUŠEVNO BOLESNI IZVRŠIOCI KRIVIČNOG DELA koji se dele na moralne ludake (zakržljalih moralnih čula). kao i Krivične zakonike Srbije i Crne Gore.ANTROPOLOŠKA ŠKOLA Antropološka škola javlja se sedamdesetih godina 19-og veka kao reakcija protiv formalizma klasične škole.

daltonizam. Lombrozova teorija je vremenom gubila na značaju. dugačke i klempave uši. kratka ili dugačka brada kao kod majmuna. poznat u teoriji kao ITALIJANSKA POZITIVISTIČKA ŠKOLA. malo i zakošeno čelo. tumačeći ljudsko ponašanje determinancijama Page | 15 . 19. Međutim njen značaj je u tome što je prva ukazala na važnost izučavanja izvršioca krivičnog dela. U FUNKCIONALNO FIZIOLOŠKE NENORMALNOSTI ubrajao je: neosetljivost na bol. sličnost sa šipanzom. u svom delu dao detaljnu sliku tzv. Lombrozov zločinački tip u smislu anatomskih karakteristika degenerativne prirode ubrajao je karakteristike tela: nenormalno velika ili mala glava. U konstitucionalne kriminogene elemente Lombrozo ubraja nasleđe od dalekih predaka. Goring je dokazao da atavizam nema naučnu podlogu i podaci koje je sakupio su zauvek diskreditivaki Lombrozovu ideju o “ rođenom zločincu”. Lombrozo je došao do zaključka da kriminalci imaju primitivni tip moždane strukture. Lombrozo je koristeči se statističkim metodama i metodama merenja. jednu vrstu fizičke i moralne nakaze. velika vilica i jagodične kosti. ITALIJANSKA POZITIVISTIČKA ŠKOLA Posle klasične i antropološke škole i na bazi njihove kritike nastao je novi pravac u kriminologiji koji je bio orijentisan ka izučavanju pozitivnih činjenica vezanih za izvršioca krivičnih dela. inverzije genitalnih organa. Verujući u teoriju “ rođenog zločinca” za njeno dokazivanje proučavao je na stotine izvršioca krivičnih dela –osuđenika. čudan izgled. Ova saznanja su se nazivala ATAVISTIČKA.činjenice da se češće tetoviraju od nedelinkventnih ličnosti. ZLOČINASTOG TIPA. odnosno šiljat kod ubica. ukazujući na njihove anatomske. Takva slika odaje delikventa kao ljudskog degenerika. kriv. Lombrozo je radi potvrde svoje teorije “rođenog zločinca” kao lekar izvršio veliki broj obdukcija i ispitao 383 lobanja mrtvih italijanskih zatvorenika i 5907 živih prestupnika. a ne samo delikta kao normativne kategorije. fiziološke i psihičke anomalije. Pod uticajem mnogobrojnih kritičara tog vremena Lombrozo je postepeno pored anatomskih karakteristika u faktore delikvencije uveo i ekonomske i socijalne faktore. a samim tim i ponašanja. usne mesnate i otečene. prćast i spljošten nos kod lopova. defekti grudnog koša. asimetrija lica. brazde na obrazima kakve imaju neke životinje. oslabljeno čulo pipanja i sl. Za razliku od klasične škole pozitivisti se okreću proučavanju sveta oko sebe. ali kao sporedne – sekundarne faktore. udubljene i kose oči. Tome je posebno doprineo engleski lekar ČARS GORING koji je proveravajući Lombrozovu tezu upoređivao hiljade osuđenika i vojnike jedne britanske vojne jedinice. Savremena shvatanja odbacuju antropološku školu i njene postupke kao nenaučne i jednostrane. mali i zdepast rast. predugačke ruke i veći broj prstiju. Gording je nakon proučavanja došao je do zaključka da između ove dve grupacije ne postoje nikakve evidentne razlike. Rezultate ovog istraživanja objavio je u svojoj knjizi “ Engleski osuđenik”. da za razliku od ostalih ispoljavaju veću neosetljivost na bol.

nervozne i osetljive osobe koje čine zločin pod uticajem jakih emocija. krivičnom mišljenju i praksi. vaspitanje. ENRIKO FERI u svojim razmatranjima polazi od izvesnih socijalnih uslova sredine kao što su: porodica. poremećena i psihopatološka lica. lakomislene i moralno neosetljive osobe. Po njemu su uzroci delikvencije prvenstveno u prirodnim.dela sa pogrešnim predstavama o časti i nužnosti osvete sa tradicionalnim predrasudama. LIONSKA ŠKOLA. kao podvrsta rođenih krivaca koji su rano počeli sa kriminalom i pod uticajem prilika. Zastupao je stav da su u pitanju osobe bez moralnih osećanja. ostali hronični kriminalci. On je bio italijanski sudija i krivičar tog vremena. NEMAČKA SOCIOLOŠKA ŠKOLA. odnosno fizičkim faktorima. psiholoških i socijalnih faktora. Pozitivisti su naišli na brojne kritike mada su njihova shvatanja duboko ukorenjena u teoriji. smatrajući da je na drugačiji način nemoguće saznati celinu i suštinu problema pojava kriminaliteta u društvu. jer ubijaju iz sebičnih pobuda. 20. FRANCUSKA ŠKOLA ILI TZV. tvrdio je da se radi o osobama koje su nepopravljivi kriminalci za koje je smrtna kazna jedina efikasna sankcija i da su u pitanju psihopate. Feri je insistirao na eksperimentalnoj metodi u proučavanju ličnosti pod uticajem prirodnih nauka i filozofije. škola. PLAHOVITE PRESTUPNIKE. POHOTLJIVCE prestupnike sa niskom energijom moralne energije. čiji je glavni predstavnik GABRIEL TARDE uvodi tezu kolektivne krivice. odnosno smatra da društvo stvara i priprema zločine i da shodno tome za njih ima i odgovornost. Feri je kriminalce delio na tri grupe: one kod kojih dominiraju unutrašnji faktori(anomalije organske i fizičke konstrukcije) i one kod kojih preovlađuju socijalni faktori. kao i u porodičnim. RAFAELE GAROFALO je drugi predstavnik pozitivističke škole.izvršioci k. PRESTUPNIKE lišene samilosti i kradljivce lišene osećanja čestitosti. ROĐENI KRIVCI kod kojih je neizbežna kriminalna sklonost posledica naslednih osobina koje su formirane generacijama. U svom delu „Kriminologija“ ustanovio je četiri tipa prestupnika: TIPIČNE ZLOČINCE. SLUČAJNI KRIVCI. društvenim i ekonomskim uslovima. Prema njegovoj tipologiji razlikuje se pet kategorija kriminalaca-krivaca: DUŠEVNO BOLESNI krivci gde spadaju duševno obolela lica. posebno nekažnjavanja. NASILNIKE. Francuska škola se zalagala za istorijsku i retrospektivnu dimenziju izučavanja kriminaliteta. Tande je bio profesor sudske medicine u Lionu Page | 16 .bioloških. KRIVCI IZ STRASTI sangvinične. AUSTRIJSKA ENCIKLOPEDIJSKA ŠKOLA. KRIVCI IZ NAVIKE. Postoji nekoliko varijanti sociološke škole: FRANCUSKA ŠKOLA. UBICE. Od svih kategorija najvažnijom je smatrao tipične zločince ili ubice sa predumišljajem. SOCIOLOŠKA ŠKOLA Sociološka škola daje akcenat prvenstveno na socijalne i druge društvene činioce determinacije čoveka. ČIKAŠKA ŠKOLA. Zatim polazi i od državnih oblika institucionalnih oblika organizovanja u suzbijanju kriminaliteta i definisanju kaznene politike. uslovi života i rada. Predstavnici ove škole su ENRIKO FERI I RAFAELE GAROFALDO koji su bili Lombrozovi učenici.

Krivce iz navike nazivao je i hroničnim krivcima i krivcima po tendenciji i to su bile one osobe kod kojih postoji urođena sklonost ili stečene dispozicije ka kriminalnom ponašanju. Iz nemačke sociološke škole proistekla je poznata klasifikacija delikvenata prema kriterijumima LISTA. U vezi sa tim zavisno od njihove dominacije i uticaja kriminaliteta dele se na AKUTNI I FIZIČKI. DRUŠTVENE. GEOGRAFSKE I EKONOMSKE OKOLNOSTI I USLOVI. a ne zločinac. nisu osnovni uzrok zločina. krivično pravo i penologija. a HRONIČNI dominantnim uticajem ličnih svojstava. Značaj Grosovih radova ogleda se u tri pravca: prvi put su odnos. Tu on razlikuje popravljive i nepopravljive krivce. izvršenja i suzbijanja delikata. ADOL PRINS. List polazeći od dvojne podele kriminaliteta kriminalce deli na KRIVCE IZ NAVIKE i SLUČAJNE KRIVCE. AKUTNI KRIMINALITET se smatra posledicom delovanja spoljnih činilaca. profesor k.nemačkog profesora krivičnog prava. u središte tog odnosa postavljen je čovek. pa i njegovo delikventno ponašanje. posledica načina života u velikim gradovima. Rat. prema ovim shvatanjima. kao reakcije društva. smatrajući da pored fizičkih i psihičkih predispozicija i socijalna sredina oblikuje ličnost. . Ova škola polazi od stanovišta da je suzbijanje i sprečavanje kriminaliteta moguće samo utvrđivanjem uzroka koje su svrstali u dve grupe: INDIVIDUALNA SVOJSTVA DELIKVENATA (nasledna i stečena) i FIZIČKE. AUSTRIJSKA ENCIKLOPEDIJSKA ŠKOLA nastala je na temelju teorijskih shvatanja profesora krivičnog prava iz Beča i oca kriminologije HANSA GROSA. sirotinje i maloletnika. na individualno i grupno ponašanje ljudi. već društvene okolnosti koje zajednički deluju. kao psihička individua. Predstavnici čikaške škole polaze od shvatanja da je kriminalitet: produkt socijalnog okruženja. a najtežim tipom je smatrao profesionalne kriminalce. Urođene sklonosti i naklonosti. povećanje gradskog stanovništva u vrlo kratkom periodu. prava iz Brisela i jedan od osnivača ovog pravca. ČIKAŠKA ŠKOLA u svom proučavanju polazi od stanovišta da su ljudska zajednica i sredina glavni faktori uticaja na ljudsko ponašanje. vremenom je odbacio teoriju o „rođenom zločincu“. NEMAČKA SOCIOLOŠKA ŠKOLA dovela je do približavanja i integracije stavova klasične škole i italijanskog pozitivizma radi rešavanja osnovnih problema u kriminologiji i krivičnom pravu. shvaćeni kao jedinstvo u celini problema. Značaj ove škole je u tome što je ukazala na uticaj socijalnih faktora na psihičke procese. smatrao je da je kriminalitet proizvod samog čovečanstva kao takvog. Oni se po psihofizičkim Page | 17 . Socijalnu sliku Čikaga 20-ih godina karakterišu: velike migracione populacijeposebno crnačke iz ruralnih u urbana područja. velika depresija i mafija prouzrokovali su socijalnu nejednakost velikih razmera. takav odnos delova i celine problema moraju moraju zajedno razmatrati u tesnoj povezanosti kriminologija. posledica nedostataka i sloma društvene kontrole nad užim grupama migranata.i jedan je od Lombrozovih učenika. ali imaju i poseban uticaj. SLUČAJNI KRIVCI su delikventi koji su nastali pod uticajem spoljnih činilaca i uslova. Predstavnici ove škole su TOMAS I ZNANIECKI.

Prema ovoj teoriji suština karakternih osobina čoveka je u vezi sa koštanom konstitucijom. Predstavnici fenološke škole su: bečki lekar GAL i švedski teolog LAVATER. organske. ENDOKRINOLOŠKA TEORIJA I RASNA TEORIJA. Rzvojem krivičnopravne i kriminološke nauke krajem 19-og veka u teoriji je sve prisutnija orijentacija na prevaspitavanju kao osnovnoj svrsi i resocijalizaciji kao cilju kažnjavanja prestupnika. Ove teorije ističu povezanost delikventnih sklonosti i moralnih osobina ličnosti sa konstitucijom lobanje. Tu se posebno ubrajaju činioci biosomatskih procesa kao što su: urođene. 22. TEORIJSKE OSNOVE ETIOLOGIJE KRIMINALITETA TEORIJE ZLOČINA Naučna misao se još pre nego što je kriminologija ustanovljena kao posebna nauka. Segmentima se odeđuju „više“ i „niže“ sklonosti čoveka u zavisnosti od oblika glave.osobinama ne razlikuju od nedelikvenata. a drugo ne. FENOLOŠKA TEORIJA Fenologija je nauka o lobanji na kojoj je zasnovan biološki pravac i shvatanje u nauci da se na osnovu oblika lobanje mogu odrediti duševne osobine i sposobnosti nekog čoveka. oblikom i obimom glave koji se izražava po segmentima. Na osnovu tzv. nakon II svetskog rata. Ideje ovog pokreta začete su u Đenovi (Italiji) 1945. TEORIJA NASLEĐA. nasledne. 1949 god. dok je kod nedelikvenata razvijeniji gornji deo glave. U biološke teorije spadaju: FENOLOŠKA TEORIJA. ali im je ponašanje uslovljeno jakim uticajima spoljnih uslova i povoda.BIOLOŠKE TEORIJE pojam i podela bioloških teorija Biološke teorije su teorije koje svoju zasnovanost temelje na mišljenjima da su biološke predispozicije osnovni kriminogeni faktori. Fenološke teze u kriminologiji pojavile su se početkom 19-og veka. Ona je težila socijalizaciji i humanizaciji krivičnog prava. HROMOZOMSKA TEORIJA. ŠKOLA DRUŠTVENE ODBRANE nastala je prvenstveno kao društveni pokret. Segmenata ima 26 po Galu i 35 po Lavateru. Kroz istoriju se pokušavalo kroz razne škole tumačiti kriminalno ponašanje ličnosti uopšte i kriminaliteta kao pojava. god. Prema fenološkim shvatanjima glava kod kriminalaca je kruškastog oblika ima širi vilični deo od čeonog dela. fiziološke i druge biološke funkcije koje uslovljavaju delikventno ponašanje pojedinih lica. osnivanjem Centra za izučavanje ideja društvene odbrane. 21. interesovala da objasni zašto se neki ljudi vladaju asocijalno. segmenta pristalice fenološke teorije su smatrale da Page | 18 . BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI. Pokret je prerastao u Međunarodno udruženje društvene odbrane. zašto se neko ponašanje smatra kriminalnim.

Na osnovu genetičkih učenja izdiferenciran je tzv. gluvoće. Tridesetih godina prošlog veka ova teorija je skoro u potpunosti osporena. i za dokaz da je kriminalna aktivnost jednojajčanih blizanaca zbog genetske sličnosti u većoj meri podudarna od dvoćelijskih blizanaca ili drugih krvnih srodnika. i to kao primarnih naslednih činilaca ne samo konstitucionalnih i bioloških već i psihičkih osobina ličnosti.TEORIJA NASLEĐA Pitanje odnosa nasleđa i delikvencije je klasično pitanje kriminologije koje potiče još od Lombroza. Blizanci su korišćeni kao eksperimentalni subjekti dokaza genetičkih svojstava. Na taj način se teorija nasleđa proveravala kroz tzv ADOPTIVNE STUDIJE. Istraživanja su rađena da bi se objasnio uticaj genetskog faktora kod tzv. a drugi ne. (sprečavanje rađanja dece). epilepsije i alkoholozma. Prema Lombrozu „rođeni zločinac“ potiče iz degenerisane porodice kod čijih se članova javljaju slučajevi ludila. Fenološka teorija je dugo vremena bila popularna i priznata i u Evropi i u Americi. KRIMINALNIH PORODICA I BLIZANACA. GENETIČKA SHVATANJA tumače da je kriminalno ponašanje urođena i nasledna pojava što je dokazano kroz dve vrste studija proučavanjem tzv.se sa sigurnošću mogu predvideti buduća ponašanja osobe. odnosno razlika u uticanju sredine i bioloških Page | 19 . posmatranjem ponašanja dece datih na usvajanje. pored idiotije ima i nasleđenu zločinačku sklonost. Ova shvatanja su dovela do zaključka o opravdanosti bioloških teorija kriminaliteta i uvođenja sterilizacije kao kriminalne prevencije kod seksualnih delikvenata. 23 . Feri to tumači tako da jedan od njih koji je ubica. EUGENIKA čiji je cilj bio sprečavanje reprodukcije u okviru populacije koja ima genetske delikventne dispozicije putem sterilizacije. koji kada govori o rođenom kriminalcu. genima i deziksiribonukleinskom kiselinom-DNK. prisustvo hromozomske aberacije predaka i potomaka (šizofrenija i afektivni poremećaji). Spada u biološke teorije. Od svih oblika nasleđa(materijalno. Feri to objašnjava na praktičnom primeru dvojice idiota. biološkim faktorima pridaje bitan značaj kod delikvencije smatrajući da u ponašanju ličnosti postoje nasledne sklonosti. Genetika je nauka o nasleđu i naslednim osobinama koje se prenose genima koji su relativno postojani kroz generacije potomaka. za kriminologiju je najbitnije genetsko. sifilisa. Pod uticajem teorija o nasleđu razvijena je posebna disciplina u okviru penologije tzv. mada je savremenim shvatanjima dosta osporena. vaspitavanih pod istim uslovima. duhovno i genetsko. a drugi nema. U predstavnike ove teorije spada ENRIKO FERI. Kriminolozi su u drugoj polovini 19og veka teoriju nasleđa priznavali kao validnu. ono koje se ispoljava u biološkim karakteristikama definisanim u hromozomima. kriminogenih porodica. ATAVISTIČKI TIP DELIKVENTA. Ova istraživanja su sa izvesnim stepenom pouzdanosti dokazala genetsko nasleđe kod slučajeva mentalne retardiranosti. od kojih jedan reaguje na šalu ubistvom.

Mnogi drugi predstavnici ovih teorija (Gasberger. takođe delikventne orijentacije i u novoj sredini. TEORIJA BIOKONSTITUCIONALNIH SKLONOSTI ukazuju na urođene sklonosti za delikvenciju i nasleđe u delikventnoj orijentaciji. duševno bolesni kriminalci. poremećajima menstrualnog ciklusa i sličnim faktorima. Teorija socijalnog nasleđa odnosila se na nasledne osobine sa starijih generacija na mlađe. činjenica je da su neke osnovne postavke ostale izvor za mnoga kasnija učenja. austrijski kriminolog ZELIG je čak tu posebnu naučnu disciplinu nazvao KRIMINALNA BIOLOGIJA. koja je u početku potpuno ignorisala druge kriminološke činioce. kao uzročnike kriminaliteta. Smatrajući da postoji veza između fizičkih i svojstava ljudi sklonih delikvenciji. pored konstitucionalnih karakteristika. Oni su želeli da dokažu da žene zbog svojih motoričkih karakteristika teže devijacijama. Mada su Lombrozova početna učenja u celini osporavana.činilaca.BIOKONSTITUCIONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI je proistekla iz Lombrozove antripološke škole. Drugi pristup se odnosio na shvatanje da geni. onda postoji osnovanost teorije o biološkom kriminalnom nasleđu. Iz ovih studija je utvrđeno da ukoliko su oba deteta od istih roditelja. Tako su visoki i mršavi predisponirani za ubistva i pljačke. zločinci iz strasti. visoki i teški za prevare i falsifikate. kao element hromozoma. 24. Roditelji su svoje probleme iz mladosti prenosili na potomstvo što se odražava na biopsihički razvoj i ponašanje dece. slučajni zločinci i zločinci iz navike. a uzimala je u obzir samo fizički izgled delikventa. Istraživanja blizanaca i adoptivne studije o „podudarnosti“ bavili su se pitanjem kolika je verovatnoća da će pojedinac (jednojajčani blizanac) imati iste ili slične karakteristike (inteligenciju. Eksner i dr. jer istraživanja nisu pokazala ispravnost tih stavova. Nešto kasnije je Lombrozo donekle promenio stavove i ustanovio pet tipova zločinaca: rođeni zločinac. U svom prvom delu Lombrozo je smatrao da oko 65%-70% delikata počine rođeni zločinci. a kasnije je to sveo na 35%-40%. potencirajući posebno prostituciju. Ova teorija je doživela ozbiljne kritike. Po njemu. niski i teški za napade na čoveka i seksualne zločine. Zeling u svojoj klasifikaciji delikventa razlikuje: ATIPIČNE. što se stiče nasleđem gena i nasleđem posebnog Page | 20 . imaju nasledne osobine. Američki profesor Hoton sa Havardskog univerziteta ističe da su biološke inferiornosti primarni uzrok zločina. MEŠOVITE I ČISTE TIPOVE KRIMINALACA. mali za krađe i provale. čija je biografija kriminalna. menopauzom. čovek sklon kriminalitetu je ličnost niže biološke pripadnosti.) takođe su smatrali da između fizičkog-anatomskog izgleda i moralnih osobina čoveka postoji kauzalna (uzročna) veza. jer nagomilani problemi dovode do akumulacije asocijalnosti i dispozicije delikventnog ponašanja. Lombrozo i drugi predstavnici ove teorije devijacije i delikvencije kod žena objašnjavali su biološkim procesima hormonalnih poremećaja. Suština ovih bioloških pristupa svodi se na objašnjenje da ličnost zločinca. određuju i psihološka svojstva. kriminalno ponašanje) kao njegov biološki srodnik. čime se objašnjava uslovljenost hromozomskih aberacija za delikventne osobine.

HROMOZOMSKA TEORIJA Hromozomska teorija je zasnovana na učenju da postoje poremećaji u jezgru ćelije – hromozomima-aktivne supstance ćelijskog jezgra.konstitucionalnog tipa. 25.. Predstavnici ove teorije –NIĆEFERO. negiraju teoriju o rođenom zločincu. Ove teze posebno su bile izražene nakon otkrića viška hromozoma kod teških i višestrukih ubica Danijela Igona u Parizu i Ričarda Speka-„čudovišta iz Čikaga“ koji je ubio osam mladih bolničarki. PODOLSKI smatra da što više pada nivo šećera u krvi to je veća tendencija u vršenju krivičnih dela. taj hromozomski poremećaj je glavni krivac za agresivnost i nasilje takvih osoba. nadbubrežna i polne) žlezda. koja sadrži gene i nosilac je naslednih osobina. Prema ovoj teoriji veliki višak hromozoma Y stvara poseban konstitucionalni tip ličnosti sklonih kriminalitetu. Kritičari Page | 21 . ali zato smatraju da kod određenih ličnosti postoje urođene sklonosti ka devijantnom ponašanju. LANGRE. HOTON. OSNOVNE POSTAVKE HROMOZOMSKE TEORIJE SU: jedan od hiljadu muškaraca je tip hromozomske aberacije XYY. Autori ove teorije endokrini sistem uzimaju za osnovu uzroka delikvencije. a produkuju društveno abnormalno ponašanje. štitna. Ova teorija nastala je na osnovu rezultata istraživanja sprovedenog na osuđenicima i govori o tome da se među kriminalcima znatno češće javljaju XYY kombinacija hromozoma nego u normalnoj populaciji XY. a polaze od stava da su mentalni poremećaji ličnosti niska inteligencija i nagoni posledica tih poremećaja. smatrajući da žlezde sa unutrašnjim lučenjem bitno utiču na psihofizički razvoj ličnosti pa se u tim poremećajima mogu tražiti svi oblici devijantnog ponašanja. muškarac XYY je više predisponiran kriminalnom ponašanju ili bolnici za mentalno oštećene osobe nego muškarac XY. Teorija o „hromozomskom ubici“ oživela je Lombrozovu teoriju i izazvala rasprave medicinskih i kriminoloških stručnjaka. ŠARP I SMIT smatraju da su osobe koje pate od endokrinih poremećaja tipični urođeni zločinci. muškarac XYY je manje inteligentan nego muškarac XY i pošto je više XYY muškaraca u zatvoru nego što ih je na slobodi. posebno nasilnim. JAKOBS je 1965 god. Ova shvatanja su rezultat medicinskih istraživanja. sugerisao da muškarci sa XYY sindronom imaju veći stepen agresivnosti nego normalni muškarci XY. 26 .ENDOKRINOLOŠKA TEORIJA Endokrinološka teorija uzroke kriminaliteta objašnjava poremećajima u funkcionisanju endokrinih (tiroidna. Tako se razvila hipoteza da je višak hromozoma Y u vezi sa kriminalnim ponašanjem. PINATEL je u vezi sa tim smatrao da je abnormalna hromozomska kombinacija čak 50-60 puta veća kod delikventnih nego kod nedelikventnih grupa. hipofiza.

psihičkog života i ponašanja čoveka. Ovaj teorijski pravac delikventno ponašanje vezuje pretežno za određenu rasnu pripadnost. Empirijska istraživanja na zatvorenicima i njihova poređenja sa studentima i vojnicima pokazala su da su degenerativne razlike među njima neznatne. god ZNAČAJ BIOKONSTITUCIONALNIH TEORIJA –biološke teorije su od početnih isključivih stavova vremenom evoluirale u kompromisna shvatanja. UTICAJ NASLEĐA I RASNIH OSOBINA su se takođe pokazala apsurdnim i više ukazuju na socio-ekonomske uslove života pojedinaca. a veza sa kriminogenim ponašanjem je više indirektna. poređenjem kriminaliteta „belih“. „žutih“ „crnih“ i ostalih dokažu rasni karakter „obojenih“. U ovim pristupima polazilo se od teze da je zločin pojava u životu naroda. Takva orijentacija je posebno bila izražena u vreme fašizma u Nemačkoj i antisemitskih pokreta u Sovjetskom Savezu od 1933 do 1945. Nićofera. manje odgovornim ili neodgovornim za postupke. U savremenom shvatanju ovi pristupi imaju uporišta kod autora koji nastoje da statističkim podacima. Endokrinologija je naučna disciplina koja se bavi proučavanjem osobina i rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem i u vezi s tim temperamenta. RASNA TEORIJA Najekstremniji vid bioloških pristupa u nauci zasnovan je na prvenstveno na pretpostavci da je RASNO SVOJSTVO SVAKOG OD PRIPADNIKA VIŠIH I NIŽIH RASA UROĐENO I NASLEDNO. Uticaj činjenica biološke prirode ne mogu se negirati. a posebno Garofala. Page | 22 . Ova teorija kroz istoriju je zloupotrebljavana za progon Jevreja. nego što je neposredna posledica. odgovornim. etničkih grupa i „rasa“ nego na njihovu biološku predispoziciju. a njeni sledbenici pokušavali su da dokažu da je ovaj narod „rasno predisponiran“ za dela falsifikovanja isprava. ali ne i determinacije za devijantne sklonosti. 27. ali ni prenaglašavati bez uticaja veze socijalnih i psiholoških uslova.ove teorije smatraju da poremećaj endokrinih žlezda utiču na emocionalno stanje ličnosti. Teorija ima osnova u stavovima Lombroza. korupciju. Utisak da su mentalno retardirana lica više delikventna od ostalih su rezultat predrasuda okoline prema njima nego njihovog stvarnog ponašanja. Lombrozova teorija „ o urođenom zločincu“ se nije održala ali je među prvima postavila pitanje ličnosti delikventa i njegovih unutrašnjih svojstava koja ga čine svesnim ili nesvesnim. SAVREMENA KRIMINOLOŠKA MISAO tvrdi da biološki faktori mogu činiti neke predispozicije. lažno bankarstvo i sl. one su teško izdržale kritičke osvrte mada se njihov doprinos nauci ne može sasvim odbaciti.

stavovi. je najaktivniji deo strukture ličnosti koji se odražava kao mišljenje. nastaje iz podsvesti. teži za uživanjem i zadovoljavanjem prvenstveno bioloških potreba i motiva. Na ovim podstavkama izgrađeni su stavovi o povezanosti i kauzalitetu nagona i devijacija. norme društva i socijalne motive. svest. podela Ove teorije u prvi plan objašnjenja pojava socijalnih devijacija i delikvencije. Prema psihoanalitičarima nema nehatnog delikta. odnosno podsvesnog. ETORE PATINI psihoanalizu tretira kao „nauku o podsvesti“. U podsvesti se sukobljavaju prikriveni motivi i želje i tu proizvode unutrašnje sukobe.HROMOZOMSKE ABERACIJE –teze da u zatvorima ima više XYY muškaraca u poređenju sa XY muškarcima kroz novija istraživanja ne dokazuju da su prvi agresivniji i nasilniji od drugih. motorika. nema ništa slučajnog i nenamernog. percepcija. 28. pre svega potisnute seksualne sile i impulsa. to je zapravo posledica socijalne reakcije koju oni tim osobinama izazivaju. Njegova psihička energija ili ono što FROJD naziva libidom. gde se faktori kriminaliteta tumače poremećajima odnosa funkcionalnih komponenti čovekovog života: IDA. postavljaju psihološke determinante. odnosno posledica je događaja u ranom detinjstvu. već je namera potisnuta u podsvesti. SUPEREGO –savest je deo psihičkih funkcija koje se odnose na moralne zahteve. Superego je ključna komponenta psihičke strukture Page | 23 . govor. Prema psihoanalitičarima delikt je proizvod. PSIHOLOŠKE TEORIJE-pojam . Ovakvo stanje naziva se i „ pomračena svest“. frustraciona teorija i bihevioristička shvatanja. PSIHOANALITIČKA TEORIJA-SHVATANJE PSIHOANALITIČKA SHVATANJA za polaznu osnovu imaju objašnjenja devijantnosti psihičkim stanjem ličnosti u sferi nesvesnog. kao njegovog posebnog izraza. učenje. U PSIHOLOŠKE TEORIJE SPADAJU : psihoanalitička shvatanja. ID predstavlja nesvesni deo psihičke strukture i čini deo nagonskog bića ličnosti. teorija neprilagođenosti. odnosno posledica potisnute želje u podsvesti. rasuđivanje. Ova shvatanja polaze od teze da sve što se odvija u životu i snovima čoveka. EGO –razum. 29. EGA i SUPEREGA. teorija inteligencije. Psihološke teorije polaze pre svega od psiholoških karakteristika koje determinišu ponašanje ličnosti dovodeći u vezu psihičke osobine i devijantnost. Predstavnici ovih teorija smatraju da su uzroci delikvencije u raznim psihičkim svojstvima i osobinama ličnosti-inteligencija. Veći procenat XYY muškaraca u zatvorima i posebnim bolnicama više je rezultat nekih njihovih drugih osobina kao na primer niske inteligencije. motivi. akcija i vreme. memorija. Na osnovama psihoanalitičkih shvatanja razvijen je poseban pravac KRIMINALNE PSIHOLOGIJE.

u afektu ili u legitimnoj samoodbrani.za razumevanje moralnog ponašanja i reguliše ponašanje ličnosti da ne izvrši ili ne planira k. TEORIJA NEPRILAGOĐENOSTI Page | 24 . a ukoliko to ipak uradi strogo ga kažnjava prekorima sredine i osećajem krivice. od kojih pate određene ličnosti. Hronični kriminalitet je posledica delovanja organskih kriminalaca koji su neuračunljiva lica-imbecili. a pri tom se ovaj faktor uzima kao posledica niske inteligencije. normalnih kriminalaca sa kriminalnim superegom –telesno i mentalno su zdravi. Prema ADLERU „čovek je neispisani list papira“ . 30.manje vrednosti. a razvija se na bazi organskih slabosti. razlikuju: ZAMIŠLJENI-IMAGINARNI KRIMINALITET koji se ispoljava u vidu pretnji i EFEKTIVNI KRIMINALITET koji može biti HRONIČNI I AKCIDENTNI.delo. ŠKOLA INDIVIDUALNE PSIHOLOGIJE delikventnost pripisuje kompleksima INFERIORNOSTI. Ovi autori smatraju da visoka inteligencija obezbeđuje neku vrstu zaštite od „upadanja“ u kriiminal za osobe koje su inače pod rizikom –na primer roditelji kriminalaci. EGO i SUPEREGO nisu strogo odeljeni jedan od drugog. TIPOLOGIJA DELIKVENCIJE :Neki psihoanalitičari –ALEKSANDER I STAUB. oni sxu u dinamičkom odnosu. duševno bolesni. TEORIJA INTELIGENCIJE U psihološkim teorijama postoji pristup koji uzroke delikvencije dovodi u vezu sa psihičkim svojstvima niske inteligencije. ali to ne znači da je niska inteligencija uzrok kriminala. a samim tim i odsustva odgovornosti za njihovo poštovanje i pridržavanje. a šta će biti u budućnosti određuje mu sudbina. a JUNG Edipovom kompleksu-skup ljubavnih i neprijateljskih osećanja koje svako dete oseća prema roditeljima. AKCIDENTNI KRIMINALITET podrazumeva dela koja su izvršena nehatno. zaostalih kriminalaca i kriminalaca nesvesnih svojih postupaka-neurotici. bez obzira na to što mnoge studije na osuđenicima ukazuju da je njihova inteligencija ispod prosečne inteligencije nedelikventne populacije. Predstavnici ove teorije smatraju da deficitarnost inteligencije dovodi do neshvatanja značaja društvenih normi od strane ličnosti. „pedigre“ studijama. Psihoanalitičar ADLER kroz koncept individualne psihologije pri objašnjenju pojave devijantnosti pridaje poseban značaj kompleksu inferiornosti. 31. ID. maloumnosti. narkomani. Druga varijanta ove teorije devijantnost dovodi u vezu sa niskom obrazovnom strukturom. ali su sa moralnim shvatanjima u sukobu sa društvenim shvatanjima. Pomoću njih su se vršila genitička izučavanja porodičnog stabla kriminalaca kako bi se utvrdilo ima li osnova u porodičnom poreklu predaka sa niskim kojeficijentom inteligencije-IQ. Istraživanja koja su se u početku bavila odnosom inteligencije i kriminaliteta nazivana su tzv. nerazvijenih. Pojedini predstavnici ove teorije smatraju da niska inteligencija i kriminal imaju nešto zajedničko.

Oni navode da frustracije mogu nastati: usled delovanja socijalnih faktora-ekonomski status. Biheviorizam je u psihologiji zasnovao Votson. HELI smatra da je uzrok kriminalnog ponašanja čoveka u frustracijama nastalim usled nezadovoljenih potreba u ranoj fazi detinjstva.Neka psihološka shvatanja delikventno ponašanje tumače faktorima nemogućnosti prilagođavanja ličnosti u realnim socijalnim uslovima. fizički izgled i slično. raskorakom između ciljeva pojedinaca i interesa zajednice. Ovaj pravac se u literaturi još naziva i TEORIJOM SOCIJALNOG UČENJA po kome je delikventno ponašanje uzrokovano kao i svako drugo posredstvom tzv. Najznačajnije sociološke teorije su: Page | 25 . ili ličnih svojstava –invaliditet. FROJD smatra da se kriminal javlja upravo zbog toga što pojedinci kod kojih postoje instiktivne kriminalne tendencije ne uspevaju da se prilagode društvu. a one dolaze do izražaja samo kod pojedinaca koji nisu u stanju da se prilagode društvenim normama. FRUSTRACIONA TEORIJA Neki psiholozi poput DOLARDA kriminalne dispozicije čoveka objašnjavaju posledicama trajnog delovanja frustracionih činilaca na ličnost u njegovom razvoju. naučeni oblik ponšanja. Prema njima. jer im nedostaje vaspitanje za to. pa i emocionalna stanja. kroz porodicu. Predstavnici ovih teorija smatraju da se teži oblici devijantnosti-delikvencija mogu dovesti u direktnu vezu sa uzrocima frustracionih stanja. a kao osnovni uzročnik ljudske destrukcije uzimaju društvene faktore. 33. OPSERVACIONOG UČENJA. je naučeno. Posmatrajući delikventno ponašanje modela ličnost može takvo ponašanje potpuno da usvoji iako mu je do tada bilo strano. on je proučavao psihičke procese na osnovu objektivnog ponašanja ljudi. ovom teorijom objašnjavali devijantno ponašanje i ljudsku agresivnost. BIHEVIORISTIČKA SHVATANJA-TEORIJA Ove teorije delikvenciju tumače kao stečeni. Neprilagođenost kao uzrok devijantnosti tumači se na različite načine. obrazovanje. emocionalnih promena i poremećaja u psihičkim funkcijama koje manifestuju u destruktivnim agresijama. modelovanja tj. Biheviorizam sve vrste ponašanja izvodi iz učenja. preko medija. Prema ovoj teoriji svako ponašanje uključujući i kriminalno. učešćem u subkulturnim grupama i sl. PEJDŽ smatra da uzroke kriminaliteta treba tražiti u prilagođavanju individue na njenu okolinu. 32. Frojd polazi od pretpostavke da svaki čovek ima kriminogene dispozicije. učenje se stiče na više načina. smatraju da usled frustracija kod ličnosti dolazi do razočarenja. regionalni raspored. DOLARD i saradnici su 1939. sa orijentacijom da je svako ponašanje moguće menjati vaspitanjem. SOCIOLOŠKE TEORIJE Sociološke teorije predstavljaju naučna shvatanja koja pojave i događaje izučavaju i tumače sa pozicija determinacije društvenih i uže socijanih faktora. Delikventno ponašanje objašnjava se uzrocima stečenih navika ponašanja kroz UČENJE PO MODELU. god. niskim pragom frustracione tolerancije.

smatrajući anatomiju moralnom neregularnim stanjem. Poremećaj socijalnih normi čini norme nepoštovanim. Prema Dirkemovim stavovima ANOMIJA je stanje nedostatka Page | 26 . odnosno socijalnoj sredini. •TEORIJA ANATOMIJE. TEORIJA ANOMIJE (sociološka teorija)-društvo u kome se ne zna šta ko radi TEORIJA ANATOMIJE –francuski sociolog DIRKEM uveo je koncept anatomije u svojoj knjizi „Podela rada u društvu“ 1893. 34. pojedinac nije u stanju da nađe svoje mesto u društvu. konfliktnih odnosa i fenomena devijacija. čime je objašnjavao neregularno stanje do kojeg dolazi u pojedinim društvima. KUTUROLOŠKE TEORIJE • • • TEORIJA PODKULTURA I KONTRAKULTURA TEORIJA KULTURNOG KONFLIKTA TEORIJA DRUŠTVENIH GRUPA TEORIJA SOCIJALNE SREDINE I SOCIJALNIH PROBLEMA U ovu grupu teorija spadaju one koje kriminalitet kao individualni čin i kriminalitet kao društvenu pojavu vide uzročno vezane za mikro sredinu i u makro sredini. TEORIJA SOCIJANE SREDINE I SOCIJALNIH PROBLEMA. samoubistva i devijantnosti. jer mu nisu jasna pravila po kojima treba da se ponaša.1. To dovodi do stanja nezadovoljstva. TEORIJE SOCIJANOG UČENJA • • • TEORIJE IMITACIJE TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE TEORIJA DEFIRENCIJALNE IDENTIFIKACIJE 3. •FUNKCIONALIZAM 2. Stanje anatomije je takvo stanje po kome su norme očekivanog ponašanja odsutne. nedefinisane ili nejasno formulisane. odnosno za izvesne poremećaje društvenih odnosa i procesa u društvenoj zajednici. Dirkem je ovaj termin ponovo upotrebio u svom delu „Samoubistvo“ 1897. stanje odsustva normi. •TEORIJA SOCIJALNIH VEZA I TEORIJA SUZDRŽAVANJA.god. •TEORIJA SOCIJALNOG INTERAKCIZMA I ETIKECIJE. On je ustanovio da su određeni društveni periodi doveli do većeg stepena anatomije i viših stopa kriminala.

pri čemu se delikvencija svodi na evidentiranje devijanata-etiketiranje. da ne postoji društvo bez kriminala i da je kriminal odraz društvenog društvenog stanja. posebno u velikim gradovima. Etikecija je prema tome oznaka društvene reakcije na kriminalnu radnju. već odnosi u društvu. Po Mertonovom mišljenju. Ova teorija ima i drugi pristup ali se on bitno ne razlikuje i to je TEORIJA ETIKECIJE po kojoj svako delikventno ponašanje ne mora imati grupni karakter. organizacija. Prema pristalicama ove teorije društvo se deli na KONFORMISTE koja je kontrolna društvena grupa i DEVIJANTE prema kojima je usmerena društvena reakcija –preventiva i sankcije. kulture. On takođe smatra da svako društvo vremenom iz homogenizacije prelazi u fazu dezorganizacije. usamljenosti i izolacija. MERTOM JE USTANOVIO PET OBLIKA INDIVIDUALNE I GRUPNE REAKCIJE a to su: individualne i grupne reakcije-socijalne adaptacije. ali zbog ekonomske nejednakosti podstrekava siromašne slojeve da koriste nelegalne metode. a bogate. školovanja i slično. Dirkem veruje da se u takvim društvima gubi sila društvene kontrole. Upravo zbog toga se pojavljuju razni nelegitimni putevi njihovog ostvarenja. Prema njegovom mišljenju kriminalitet je normalna društvena pojava i zbog toga je od mnogih kritikovan. društvo je definisalo puteve i mehanizme da se ostvare društveno potrebni ciljevi posredstvom rada. zbog čega se pojedinci ili društvene grupe svojim stavovima i ponašanjem nameću društvu ili grupi. Dirkem je među prvima dao definiciju kriminologije kao nauke koja izučava kažnjiva dela. da se koriste korupcijskim metodama(kriminalitet belog okovratnika). ali ono nije moglo svima da obezbedi i uslove da ostvare te ciljeve. Prema njemu zločin je nužan i nema društva koje se ne suočava sa ovom pojavom. a kriminalci su profesija koju ne diktira njihova savest. 35.a on je ukazivao da je kriminalitet istorijska pojava. odnosi interakcije devijantnih i nedevijantnih društvenih grupa. to je nešto što prati izvršioca delikta. Određeni tip društvene strukture utiče na pojedine ličnosti da odstupe od ustaljenih društvenih normi i devijantno se ponašaju. dovode do pojave bezakonja i društvenog neprilagođavanja. Društveno stanje dezorganizovanosti. Njegove teze nisu mnogi razumeli. pohlepe. što neki nazivaju TEORIJOM DEZORGANIZACIJE. TEORIJA SOCIJALNOG INTERAKCIZMA I ETIKECIJE Osnovana teza teorije socijalnog interakcizma je da su društveni odnosi. Drugi značajan predstavnik ove teorije je MERTON koji anomijom smatra odsustva normativnosti ili pridržavanja normi u društvu ili društvenoj grupi. haosa i nereda. u odnosu na sredstva i ciljeve: KOMFORIZAM – prihvatanje kulture i institucionalnih vrednosti. nesigurnosti. RITUALIZAM – prihvata vrednosti odbijajući mogućnost da će se one ikada dostići. POBUNA je podređena radikalnom cilju promene vrednosti i institucija. PODVLAČENJE –znači odbacivanje vrednosti i mogućnosti njegovog institucionalnog ostvarivanja i povlačenja obično u alkoholizam i narkomaniju. jača individualizam. DEVIJANT PO OVOJ TEORIJI je onaj kome je ova Page | 27 . razvijaju pojave bezobzirnosti. U novije vreme ovo stanje anomije je karakteristično za zemlje tranzicije. INOVACIJA – prihvatanje kulturnih vrednosti.jasnih i primenjivih društvenih normi ili sudara normi. u kojima određene društvene grupe odstupaju od normalnih pravila i obrazaca ponašanja i teže delikventnom ponašanju.

odnosno odanost. a bliska veza sa školom. Slaba veza učenika i škole podstiče delikvenciju. Spada u socijalne teorije. narkoman. razvijenu svest. Ova teorija polazi od toga da u društvu postoji funkcionalno jedinstvo elemenata koji mu omogućavaju skladan razvoj. a odnosi se na vreme. TEORIJE SOCIJALNOG UČENJA Grupi teorija socijalnog učenja pripadaju ona shvatanja koja uzroke delikvencije nalaze u imitaciji. odnosno u podržavanju modela u društvenoj sredini. a ne devijantno.oznaka uspešno dodeljena. Unutrašnja komponenta suzdržavanja podrazumeva jak ego. visok stepen odgovornosti i visok prag frustracione tolerancije. Spoljnim normativnim zabranama društvo kontroliše članove zajednice. Treći oblik socijalnih veza je UKLJUČENOST. a ne od moralne norme. nasilnik. Poslednjom tačkom ili socijalnom vezom HIRŠI smatra VERU u poštovanje zakona. Krajem 60 –tih godina prošlog veka američki sociolog REKLES je na sličnim principima pokušao da objasni svojom teorijom suzdržavanja kako delikvenciju tako i normalno ponašanje. FUNKCIONALIZAM Funkcionalistički pristup za polaznu opsnovu ima da je društvo skladna organska celina njegovih delova. Druga spona je OBAVEZA –predanost. Ove teorije slične su Page | 28 . Predstavnici ove teorije su: LEMERT I BEKER. profesorom i drugovima deluje u pozitvivnom nedelikventnom ponašanju. a kakvo će ono biti zavisi od društve kontrole –reda i zakona. što označava zaokupljenost aktivnostima u interesu zajednice. Poremećaj u pojedinim elementima tog sistema dovodi do patoloških pojava kao i do kriminaliteta. Svaki čovek je podložan društvenom i antidruštvenom ponašanju. manje su mogućnosti delikventnog ponašanja. ustanovio četiri društvene spone unapređenja socijalizacije čoveka: VEZA-POVEZANOST. koja je posebno izražena prema porodici i školi. kao i mehanizam ostvarivanja postavljenih ciljeva.učestvovanje. Po njemu što su ove spone čvršće. Efekti spoljnog suzdržavanja su veći ukoliko je društvo postavilo razumne limite ponašanja i odgovornosti. ljudi i institucija koje ih primenjuju. Društveni procesi podstiču jedinku ili je odvraćaju od delikventnog ponašanja. identifikaciji. 36.TEORIJA SOCIJALNIH VEZA I TEORIJA SUZDRŽAVANJA Teorija socijalnih veza ili teorija društvenih spona kako je nazivao HIRŠI za zadatak ima da objasni zašto se ljudi podruštveno ponašaju. prostitutka i slično. energiju i napore u edukativnim i socijalnim naporima koje ličnost vezuju moralnim vrednostima društva. OBAVEZAPREDANOST. HIRŠI je 1969. Devijantnost po funkcionalizmu je rezultat uticaja neuspešne socijalizacije. Prva uporišna tačka socijalizacije kod HIRŠIJA je VEZA I POVEZANOST. Odanošću prema roditeljima potiskuju se delikventne predispozicije. UKLJUČENOST –UČESTVOVANJE I VEROVANJE. pri čemu je zajednički interes izražen u zajedničkom sistemu vrednosti. zbog čega se ostavlja malo vremena za ponašanje koje se smatra devijantnim. Društvena reakcija na određeno ponašanje predstavlja etiketu u vidu pojma: lopov. god.

Prema njemu čovek ubija ili ne ubija zbog toga što imitira druge. Devijantne grupe preko identifikacije. TEORIJA IMITACIJE Teorija imitacije prihvata uticaj socijalne sredine na pojave delikvencije.TEORIJA PODKULTURA I KONTRAKULTURA Teorija podkultura i kontrakultura je poseban pristup koji polazi od stanovišta da i devijantne grupe imaju svoje vrednosti. izmišljenim ili stvarnim.biheviorističkim shvatanjima koja su svrstana u psihološkai koja imaju dosta dodirnih tačka koje su vezane za socijalne uslove. dela. Tarde je opisao tri zakona imitacije: zakon bliskog dodira. Ovaj model ponašanja je sa opštim. neformalnim pravilima koja obavezuju članove na odgovarajuće specifično ponašanje. zakon imitacije superiornih i zakon ubacivanja. TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE je teorija po kojoj se uzročnost kriminaliteta nalazi u uzorcima preuzetim iz delikventnih grupa i razvio je američki sociolog SADERLAND. orijentacije i stavove i da ih drže svesno za pozitivne. diferentno od društveno vrednovanog. Pojedinac se u kriminalno ponašanje upušta u smislu da se identifikuje sa stvarnim ili izmišljenim osobama sa čije tačke gledišta njegovo kriminalno ponašanje deluje prihvatljivo. dela osobe koje uče zanat kao i svaki drugi imitirajući uzore još od rane mladosti. TARDE odbacuje antropološka shvatanja o „rođenom zločincu“ . kriminalno ponašanje se uči u interakciji (socijalno okruženje) sa drugim osobama u procesu komunikacije. Identifikacijom se oblikuje svest i prihvatakju modeli kriminalne orijentacije. ono se stiče po modelu kriminalnih motivacija. delikventno ponašankje uzrokovano je uzajamnim uticajem pojedinaca i grupa. Smatrao je da su izvršioci k. Ova teorija zasnovana je na nekoliko osnovnih principa: kriminalno ponašanje se uči. univerzalnim. Ovo ponašanje nije nasleđeno ono se stiče učenjem iz socijalne sredine-interakcije. 38. TEORIJA DIFERENCIJALNE IDENTIFIKACIJE Predstavnik teorije diferencijalne identifikacije je GLASER po kome je osnova devijantnog ponašanja uslovljena je identifikacijom delikvenata sa uzorima. u toku učenja kriminalnog ponašanja uče se tehnike izvršenja k. zasnivajući svoja stanovišta na osnovi imitacije. primarni deo kriminalnog učenja nastaje u grupama prijatelja. ukazuje na društveni karakter delikvencije. učenjem i druženjem sa delikventima. Delikvencija je oblik naučenog ponašanja koja se stiče i uči u saradnji sa drugima. kao što su faktori podkultura i kontrakulturnih obrazaca ponašanja. Prema njegovom mišljenju. 37. socijalizacije i imitacije formiraju posebnu subkulturu i kontrakulturu koja je primerena vrednostima koje grupa afirmiše sa hijerarhijskim ustrojstvom . KULTUROLOŠKA TEORIJA Kulturološke teorije su one u čijoj osnovi etiološkog definisanja problema delikvencije stoje kulturni činioci. kulturnim Page | 29 .

Pri tom podrazumeva da grupe mogu biti različite: nacionalne. najčešće kao posledica velikih migracija. socijalne. Problem se javlja kod konkretnijeg određenja činilaca koji čine faktor. TARDE je dao do sada najrasprostranjeniju podelu na: ENDOGENE. TREĆA PODELA POLAZI MANIFESTACIJA FAKTORA U VREMENU. posebno među omladinom. Vremenom su se u literaturi pojavili i neki teorijski pravci. Prema ovoj teoriji društveni odnosi se odražavaju kroz grupno ponašanje. determinisan mnogobrojnim činiocima. Spada u kurtulošku teoriju. verske. U raznim gradacijama grupnog ponašanja specifično mesto imaju devijantne i delikventne grupe. FERI razlikuje: ANTROPOLOŠKE. rasne i slično. 41. PRVA PODELA KRIMINOGENIH FAKTORA JE NA : UZROKE koji su najvažniji. a može da se ispolji i kao sukob generacija. u čemu neki teoretičari nalaze osnov za delikventno ponašanje. kulturnih vrednosti između društvenih grupa i unutar same grupe. biološke i socijalne prirode. FIZIČKE I DRUŠTVENE FAKTORE. SADERLAND JE FAKTORE KLASIFIKOVAO NA: ISTORIJSKE I GENETIČKE. uslovi i povodi za kriminalna dela. U najopštijem smislu. POD KRIMINOGENIM FAKTOROM podrazumevaju se svi oni mnogobrojni činioci koji utiču na bilo koji način na pojavu kriminaliteta kao društvene pojave i kao individualnog čina. kao što je faktorska teorija. 39. USLOVE I POVODE. To je skup činilaca psihološke. GRISPINJI SMATRA DA: KRIMINALNA SOCIOLOGIJA treba da izučava lične i društvene faktore odnosno. koje diferencirano može biti različito. TEORIJA DRUŠTVENIH GRUPA Teorija društvenih grupa objašnjava pojave kriminaliteta i drugih vidova socijalnih devijacija kao grupno ponašanje. Posledice ove vrednosti sukoba dele se na: PRIMARNE-nastale iz sukoba vrednosti između grupa i SEKUNDARNE koje su nastale iz sukoba vrednosti unutar grupe.vrednostima.vezane za delo ili socijalnu situaciju i SUBJEKTIVNE koje su vezane za ličnost izvršioca. KRIMINALNA ANTROPOLOGIJA izučava kriminalitet kao individualnu pojavu. kao pojedinačan slučaj. koji su se pretežno bavili ovim problemom. faktore koji proizilaze iz fenomena društva-mase. u literaturi najčešće definisanim kao kriminogeni faktori. Kriminalitet je kao složena društvena pojava. KRIMINOGENI FAKTORI-pojam Pojam kriminogenih faktora –kriminogeni faktori predstavljaju centralno pitanje kriminalne etiologije. Neki ih dele na: OBJEKTIVNE. njihov međusobni odnos i uslovljenost. 40. Začetnik ove teorije je američki sociolog SELIN. TEORIJA KULTURNOG KONFLIKTA Teorija kulturnog konflikata kriminalitet kao društvenu pojavu objašnjava proizvodom sukoba kultura. koji deluju kao uzroci. ZELIG RAZLIKUJE: PROBLEM IZVRŠENJA DELA I PROBLEM RAZVOJA LIČNOSTI. Page | 30 . između starosedelaca i doseljenika. DUGI PRISTUP U KLASIFIKACIJI FAKTORA je njihovo razvrstavanje prema pravcu delovanja. Sukobi između društvenih grupa različitih kultura nastaju.UNUTRAŠNJE I EGZOGENE-SPOLJNE FAKTORE i to predstavlja DRUGU PODELU.

pojava alkoholizma i narkomanije. To mogu biti ČINIOCI SOCIJALNOG I LIČNOG KARAKTERA: materijalno stanje. Do kriminalne radnje ne dovode samo uzroci već i drugi činioci. Kriminolozi su pretežno saglasni da postoje: OBJEKTIVNI I SUBJEKTIVNI UZROCI KRIMINALITETA i to su razgraničenja veoma jasna. Njihova veza je uslovljena jer je delikventno ponašanje uticaj socijalnih faktora. uslove i povode za kriminalno ponašanje. te veze. psihološkog i socijalnog karaktera. najčešće povezan sa unutrašnjim svojstvima. kriminalitet se ne može objasniti. veoma se teško uočavaju razlike i nijanse među njima. OSNOVNA PODELA KRIMINOGENIH FAKTORA: (biološki) i stečeni (psihološki) I SOCIJALNI FAKTORI. ali su ipak obe teorije jednostrane i nepotpune. Pod faktorima uzročnosti uzimaju se objektivno merljivi elementi sa egzaktnim dovođenjem u vezu sa posledicama pojedinih oblika kriminaliteta. nema posledice koja nema svoju vezu sa nekim od predhodnih činilacauzroka. Prema HETINGU uzrok je ona sila koja svojim delovanjem određuje pojavljivanje nove sile. Definisanjem ovih pojmova bavili su se i međunarodni kriminalni kongresi. motivi. od kojih III kongres posebno. Page | 31 . porodične prilike. uslovi. kao i faktori vezani za subjektivna svojstva ličnosti. Bez utvrđivanja tih prethodnih činilaca. Međutim. SUBJEKTIVNIH I OBJEKTIVNIH: POSREDNIH I NEPOSREDNIH FAKTORA. prilikom podele na NEPOSREDNE I POSREDNE UZROKE. Prema BERGANU uzrok je stalan i odlučujući uslov neke pojave. Problem u kriminologiji je u tome što iz mnoštva činilaca koji uslovljavaju delikt treba izdvojiti stvarni uzrok. kriza razdoblja. Činjenica je da nema pojave bez uzroka.UZROCI KRIMINALNOG PONAŠANJA O pitanjima uzročnosti kriminalnog ponašanja možemo sresti još u raspravama Platona i Aristotela. povodi.VRSTE KRIMINOGENIH FAKTORA Kriminalitet se može posmatrati samo u sklopu: OPŠTIH I POSEBNIH. socijalni i kulturni sukobi. uzrok proizvodi posledicu i neophodno joj prethodi. Ovaj drugi pravac je šire prihvaćen u kriminologiji. Napredak nauke doveo je do diferenciranja kriminogenih faktora na neposredne uzroke.FAKTORSKA TEORIJA POJAVLJUJE SE U DVE VARIJANTE: MONISTIČKA-polazi od toga da je jedan faktor uzročnik jedne pojave i PLURALISTIČKI kriminalitet je uslovljen faktorima biološkog. UZROČNOST je ODLUČUJUĆI FAKTOR odnosno objektivna i kauzalna veza između nekog stanja i posledica. FAKTORI LIČNOSTI-urođeni 43. PREMA TOJ DEFINICIJI „UZROK JE NEOPHODAN USLOV BEZ KOGA SE ODREĐENA POJAVA NE BI MANIFESTOVALA“. 42.

DELIKVENTNA LIČNOST-pojam Kada je delikventna ličnost u pitanju tu je subjekt delikta uvek čovek sa nekim svojim trajnim karakterom ili trenutnim osećanjem. POVODI su dodatni uslov za nastanak pojave. motivima. 45.karakterističan za pojedine njegove oblike. raspolaganje sredstvima za izvršenje krivičnih radnji i sl. 47. psihološke i socijalne prirode. Subjekt izvršenja krivičnog dela je uvek čovek sa nekim svojim trajnim karakterom ili trenutnim osećanjem. najefikasniji način i sredstvo i sl). Još složeniji problem nastaje kada je u pitanju termin Page | 32 . MILAN MILUTINOVIĆ uzroke deli na : OPŠTE. do POSLEDICA DELIKATA neposredno postoji POVOD. ciljevima. USLOVI SU ČINIOCI KOJI U IZVESNOM SMISLU. motivima. Spoljni faktori. doba dana. Međutim za izazvanu pojavu potreban je i dodatni faktor-povod. vreme. Najšešće zavisi od ličnosti izvršioca. za odluku. sociogenih-objektivnih faktora . Uslovi se pojavljuju kao DOPUNSKI FAKTOR koji podstrekava. neadekvatne sudske sankcije. Oni omogućavaju lakše izvršenje kriminalne radnje.koji su zajednički za kriminalitet u celini i POSEBNE. omogućava ili olakšava vrstu deliktnog ponašanja.POVODI KRIMINALNOG PONAŠANJA Iza UZROKA uz određeni uslov. poznavanje nekih veština. To su one činjenice koje pri postojanju uzroka i uslova čine podsticaj. OBLIKUJU POSLEDICU.Sudeći po tome kriminalitet je pojava koja se javlja kao posledica delovanja mnogobrojnih uzroka: biološke. Uzroci i uslovi su odlučujući činioci uticaja za nastanak pojave. ciljevima i interesima. vremenske prilike. iako odlučujući nisu dovoljni da se može objasniti pojava ili pojedini oblici kriminaliteta. ALI NISU U MOGUĆNOSTI I DA JE PROIZVEDU. koje su uobičajeno definisane predispozicijama ličnosti. a posebno ne njihovi izvršioci –ličnost delikventa. 44. Mogu se odnositi na mesto. Svaki čovek se prirodno rađa sa sopstvenim biopsihičkim faktorima i ne postoji opšte prihvaćena definicija ličnosti. način i sredstva izvršenja krivičnog dela (najpogodnije mesto. nedovoljna organizacija i zaštita imovine. FAKTORI LIČNOSTI Pored spoljašnjih. USLOVI I POVODI KAO KRIMINOGENI FAKTORI-uslovi kriminalnog ponašanja Kriminalni delikt je složena pojava da bi se mogla objasniti samo uzrokom i posledicom. U najopštijem smislu u uslove spadaju: neefikasnost organa krivičnog gonjenja. 46. za shvatanje kriminaliteta bitni su i unutrašnji subjektivno-endogeni faktori. Između ta dva elementa postoji čitav niz uticajnih okolnosti koje nazivamo kriminogenim uslovima.dodatni stimulans. i interesima koji su obično definisani predispozicijama.

DELIKVENTNA LIČNOST. opšteg opasnog stanja kako ga je ustanovio DE GREF u smislu krize ili grozničavog stanja. 48. IMANENTNO opasno stanje definiše pojmom tzv. Centralno pitanje kriminologije. Fuko je postavio pitanje: Postoje li individue koje su urođeno opasne? Na osnovu kojih znakova se one mogu prepoznati i kako bi trebalo reagovati na njihovo prisustvo?. DRUGO. TEMIBILITET je kriminalna sposobnost kao element opasnog stanja ličnosti. Vrlo često je delikventna ličnost definisana poremećajima duševnog stanja i nervnog sistema. osoba poremećene psihičke strukture. TEORIJE KRIMINALNE LIČNOSTI izložio je francuski kriminolog PINATEL. psihoanalitičari ih vide kao osobe sa poremećenim nagonima. Ovaj pojam prvobitno je uveo GAROFALO 1878. bihevioristi kao ličnosti koje su formirane u procesu socijalnog učenja. PRVE IDEJE O DELIKVENTU-zločincu datiraju od antičkih mislilaca. pretežno shvatanje polazi od stavova da je delikventna ličnost devijantna. što bi značilo da delikventna ličnost kao takva i ne postoji. koja ima nizak prag frustracione tolerancije. genetskih predispozicija i urođenih sklonosti. preko zločina i iznad njega što se opravdavalo dvostrukim interesom. bilo rasnih predispozicija. PRISTUPI PSIHOLOŠKE ORIJENTACIJE delikventnu ličnost vide kao osobu koja je ispod prosečene inteligencije. endokrinih i hromozomskih aberacija. PREMA SAVREMENIM SHVATANJIMA ličnost delikventa čine posebnosti ili neki drugi elementi biološke. individualna psihologija ih vidi kao osobe koje su iskompleksirane. OPASNO STANJE DELIKVENTNE LIČNOSTI Fuko podseća u vezi sa opasnim stanjem delikventne ličnosti da je nauka od samog početka razvoja pribegavala izučavanju zločinaca. biološki abnormalna. PINATEL polazi od shvatanja da se ono manifestuje u dva oblika: HRONIČNO I IMANENTNO. Pinatel HRONIČNIM opasnim stanjem smatra čvrsto i postojano stanje karakteristično za formiranu kriminalnu ličnost kojim se povremeno stimuliše volja permanentne kriminalne karijere. bilo konstitucionalnih specifičnosti. kroz koju prolaze svi prestupnici neposredno pre prelaska na delo. psihopatološke i društvene determinacije. To je pojam iz savremene kliničke kriminologije. Opasno stanje je latentno stanje sklonosti kriminalne ličnosti ka vršenju krivičnih dela. Naučna istraživanja koja su vezana za biološke pristupe delikventnu osobu vide kao ličnost koja ima specifične telesne degenerativne karakteristike. posebno kriminalne etiologije je da li postoji tazlika između delikventne i nedilkventne ličnosti? Po tom pitanju dominaruja dva shvatanja: PRVO polazi od toga da ne postoje nikakve biološke i psihološke razlike između delikvenata i nedelikvenata. Prva naučna shvatanja i pokušaj studioznog izučavanja delikventne ličnosti vezuju se za antropološku školu i Lombroza. i njim je Page | 33 . psihološke. Na VII kongresu kriminologa u Madridu 1970 godine definitivno je uveden pojam KRIMINALNA LIČNOST.

(bitno.označio postojanu i aktivnu izopačenost prestupnika i količinu zla od koga možemo strahovati. dobro naučiti). jak biološki uticaj u kombinaciji sa jakim društvenim uticajem i to predstavlja hronično opasno stanje. kriminalna sposobnost veoma jaka. marginalni slučaj opasnog stanja i c. prilagodljivost vrlo slaba i to je srednje opasno Pinatel razlikuje i nadopunu etiološke dijagnoze koja može imati sledeće forme: a. b) kriminološke dijagnoze i c) kriminološke prognoze koja se odnosi na pojedinačne slučajeve veštačenja optuženih ili osuđenih lica u naučnom postupku opservacije i ispitivanja ličnosti. stanje i d.KLINIČKE METODE U DIJAGNOSTICI KRIMINALNE LIČNOSTI Klinični ili naučni metodi u dijagnostici kriminalne ličnosti zasnovani su na određenim saznanjima: a) kriminološke ekspertize i socijalne anamneze. slab biološki uticaj sa slabim društvenim uticajem to je epizodni slučaj opasnog stanja. 49. c. b. to predstavlja njegovu kriminološku sposobnost. Page | 34 . prilagođenost veoma niska i to je najviši stepen opasnog stanja. kriminalna sposobnost jaka. KRIMINOLOŠKA DIJAGNOZA OPASNOG STANJA MOŽE IMATI SLEDEĆE FORME: a. PREMA PINATELU. b. kriminalna sposobnost vrlo slaba. prilagodljivost vrlo slaba to je ozbiljno opasno stanje. kriminalna sposobnost mala. prilagodljivost veoma visoka to je lakši stepen opasnog stanja. jak biološki uticaj sa slabim društvenim uticajem to je granični.

individualizacije kazne i tretmana rehabilitacije i prevencije. nasleđe. stepena odgovornosti. 50. 51. U prvu grupu spadaju maloletna lica sa poremećajima u smislu bolesti ili povreda. Kriminološka dijagnoza se odvija kroz tri faze: utvrđivanje kriminalne sposobnosti ili temibiliteta. Kriminološka ekspertiza se radi na osnovu: a) a) mediko-psihološkog ispitivanja i b) socijalne anamneze. U biološke faktore spadaju: organske determinante. sa slabom kontrolom Page | 35 . Tu su u pitanju endogeni faktori koji se u nekim teorijama smatraju bitnim uzročnicima kriminaliteta. stepena društvene neprilagođenosti i dijagnoze opasnog stanja koje se dobija sintezom dva predhodna postupka. urođeni faktori i antropološki faktori. koje su nastale u toku rođenja ili ranoj mladosti. Takva stanja su uzrok nepravilnog razvoja ličnosti što dovodi do stepena psihičke nezrelosti. ORGANSKE DETERMINANTE KAO KRIMINOGENI FAKTORI ORGANSKE DETERMINANTE su kriminogeni faktori koji su uslovljeni organskim poremećajima. za potrebe sudijskog postupka ili prevaspitanja. Ova metoda je veoma važna i primenjiva kod: utvrđivanja uračunljivosti. a socijalna anamneza se odnosi na sagledavanje i objašnjenje uticaja ekonomskih. Nju obavlja grupa stručnjaka specijalista iz pojedinih oblasti –psiholozi. koje su nastale kao posledica anomalija u fiziološkim funkcijama organizma ili negativnim spoljnim uticajima.KRIMINOLOŠKA EKSPERTIZA je naučna metoda ispitivanja ličnosti delikvenata radi procenjivanja budućeg ponašanja. U antropološkoj teoriji organske determinante se tretiraju kao konstitucionalne anomalije. Ona se radi na osnovu kriminološke ekspertize za potrebe: određivanja krivične sankcije optuženom i tretmana resocijalizacije u odgovarajućim kazneno-popravnim ustanovama. BIOLOŠKI KRIMINOGENI FAKTORI Biološki faktori predstavljaju kriminogene činioce koji su definisani prvenstveno u kriminološkim teorijama biološke i antropološke orijentacije. socijalni radnici. psihijatri. Najpotpunija kriminološka prognoza je ona koja je izvedena kliničkim postupkom. socijalnih i porodičnih prilika na ličnost. a u pitanju je klinička metoda utvrđivanja stepena opasnosti delikventa. KRIMINOLOŠKA PROGNOZA je treća faza u proučavanju ličnosti osuđenika koja podrazumeva predviđanja budućeg ponašanja delikventa. Organske poremećaje čine patogene promene u psihosomatskom sistemu. određivanja adekvatne sankcije i tretmana za resocijalizaciju. KRIMINOLOŠKA DIJAGNOZA se radi na osnovu kriminološke ekspertize. Mediko-psihološko izučavanje odnosi se na izučavanje ličnosti.

GENETSKO NASLEĐE SE ODNOSI NA: pojedinca. Pored ovog veoma je značajan uticaj okoline koji u skoro polovini slučajeva ima presudan uticaj. Sve aktuelnija je teza da geni utiču na ljudsko ponašanje. Savremena naučna misao eliminisala je vrednost bioloških teorija o tipu urođenog zločinca. a često i presudno. U ovu grupu spadaju i slučajevi posledica genetskih svojstava poremećaja u funkcionisanju endokrinih žlezda ili zakasnelog puberteta. U drugu grupu spadaju promene nastale usled bolesti. 53. 54. Teorije koje prihvataju postojanje takvog tipa polaze od bioloških karakterističnih abnormalnosti ili psihičkih poremećaja. Za kriminologiju je bitno genetsko nasleđe koje se ispoljava u biološkim karakteristikama definisanim u: hromozomima. Može se zaključiti da je uticaj nasleđa na ljudsko ponašanje pa i delikventno ponašanje veoma značajno. U nauci su podeljena mišljenja da li postoji tip delikventne ličnosti sa urođenim svojstvima. 52. etničku celinu i ljudsku vrstu. a spoljašnji izgled nezavisno od genetskog sastava ličnosti zove se FENOTIP.UROĐENI FAKTORI UROĐENI FAKTORI su vrsta subjektivnih svojstava ličnosti kriminogenih značaja koji su delom biološke. posebnih biokonstitucionalnih karakteristika. Na osnovu novih istraživanja jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca došlo se do zaključaka koji ukazuju na znatan uticaj na svaku od dimenzija psihopatologije kao i da se većina jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca ponašaju pod uticajem genetske uslovljenosti. FERI je antropološke faktore podelio u tri grupe: Page | 36 . NASLEĐE KAO KRIMINOGENI FAKTOR NASLEĐE po opštem značenjem predstavlja prenošenje osobina živih bića sa predaka na potomstvo. ANTROPOLOŠKI FAKTORI ANTROPOLOŠKI FAKTORI su jedan od tipova kriminogenih svojstava ličnosti. Kombinacija gena jednog roditelja sa genima drugog roditelja zove se GENOTIP. ali ne sasvim i teoriju o urođenim sklonostima. plitkosti osećanja. U savremenim uslovima ona je osporavana i svodi se na istraživanja koja se vrše : na primerima blizanaca i u oblasti genetskih svojstava predaka i potomaka delikventnih porodica. Kriminolozi druge polovine 19-og veka većinom su priznavali TEORIJU NASLEĐA kao naučno validnu. genima. koji ih čine potencijalnim delikventima. niske frustracije i afektivne tolerancije.impulsa. ribonukleinskim kiselinama – DNK. a delom psihološke karakteristike u tipologiji delikvenata. Poslednjih godina nasleđe predstavlja preokupaciju nauke. zagađenosti okoline ili fizičkim traumama. delikvent je ličnost karakterističnih urođenih svojstava mentalne i antropološke degeneracije. Po biologističkim shvatanjima Morela. zaraze.

Mnogobrojni pokušaji posebno u starijoj literaturi nisu došli do dokaza o postojanju tzv. mozga i slično. naklonost. PSIHOSTRUKTURA SLUČAJNIH KRIVACA NI MALO SE NE RAZLIKUJE OD POPULACIJE NEDELIKVENATA. ali i asocijalnih. U slučajevima odgovarajućih društvenih uslova i vaspitnih faktora uticaja kroz porodicu. emocijama. 55. deluju kumulativno i nije ih moguće odvojeno posmatrati. građansko stanje. pola. KRIMINALNE PSIHOZE jer nijedan od faktora psihostrukture ličnosti kod delikvenata nije nepoznat i u nedelikventnoj populaciji. Psihostruktura deluje kao celina uzajamnih uticaja i uslovljavaju različita reagovanja ličnosti na spoljne nadražaje. 56. emocija. Savremena nauka je odbacivala ova shvatanja jer nije došla do jedinstvenog psihološkog tipa delikvenata. b) psihičku konstituciju –sve devijacije inteligencije.SKLONOSTI I NAVIKE KAO KRIMINALNA DISPOZICIJA SKLONOST kao kriminalna dispozicija u opštem smislu je nagonska reakcija. teperamenta i emocija. PSIHOLOŠKI FAKTORI Psihološki faktori su subjektivni faktori u psihološkom smislu. Reagovanja mogu biti u granicama društveno prihvatljivih. Istraživači razlišitih stručnih profila su u više slučajeva pokušavali da dovedu u vezu određena psihička svojstva i delikvenciju. Različita reagovanja ljudi u odnosu na iste socijalne uslove posledica su pored ostalog i različite psihološke strukture ličnosti koja te uslove na različite načine doživljava. Sklonost kod čoveka pod uticajem istih uslova ima za posledicu iste odgovore odnosno stvara naviku. Važnost psiholoških faktora je u tome što je svaka individua različito reaguje na spoljne podsticaje. obrazovanje i vaspitanje.PSIHOSTRUKTURA I DELIKVENCIJA Psihičku strukturu čini organizacija psihičkih osobina ličnosti. a samim tim i navike. oni su individualna obeležja ličnosti koji se manifestuju u karakteru. Sklonosti u psihološkom smislu mogu biti tendencije urođene prirode. Page | 37 . Sklonost je faktor uzročnosti u smislu urođene dispozicije ili stečene navike ka kriminalnom ponašanju. ali se crte pod uticajem socioloških faktora i procesa socijalizacije vremenom pretvaraju u moralne. doba. antisocijalnih i delikventnih ponašanja. Ovi faktori su teže merljivi. kulturne i druge navike. osećaja i c) lična svojstva –biološki uslovi rase.a) organsku konstituciju čoveka –sve organske anomalije i telesne osobine-anomalije lobanje. inteligenciji. motivima i drugim svojstvima ličnosti. Suprotno će se dogoditi ukoliko izostane proces socijalizacije jer će tada negativni uticaji uticati da se kod ličnosti razviju kriminalne sklonosti. kao posledica određženih karakternih crta ličnosti. školu i okolinu te predispozicije ma koliko bile intenzivne ne moraju se pretvoriti u kriminalne sklonosti. ljubav prema nečemu.

Procenjivanje karaktera je od značaja kako sa kriminološkog tako i sa krivičnopravnog aspekta.AGRESIVNOST I KRIMINALNA SKLONOST U najznačajnije patološke crte karaktera spada AGRESIVNOST. 58. Svrstava se u uzroke težih oblika socijalne destrukcije. kukavičluka i slično. je IMPULSIVNOST. Ličnosti kod kojih postoji uska veza između psihološke strukture i delikta. skromnosti. većim delom su nezavisni od svesti. egzogenim činiocima i podležu uticajima tih faktora ili sredine u delikventnom smeru.Ukoliko je intenzivitet kriminalne sklonosti tzv-temibilitet jači. Tu su u pitanju osobe NEGATIVNIH KARAKTERNIH CRTA : agresivnosti. KARAKTER JE kompleks ličnih osobina. a u teorijskom smislu je sklonost nasrtljivosti. volje i mogućnosti kontrole. sebičnosti. Osobine sklonista i navika karakteristični su za delikventne recidiviste. nerazumnim i neobuzdanim postupcima. dakle tamo gde je pojava povrata najizraženija. akcidentnog kriminaliteta. pojava delikata nasilja. obuhvata i voljne osobine-doslednost. Osoba koja je sklona agresivnosti u teoriji se označava kao agresivna ličnost. tendencija da se silom ili drugim oblicima fizičke i psihičke prinude rešavaju konflikti sa drugim ili sa sobom (autoagresija). savesnosti. Impulsivnost Page | 38 . koje ga bitno i trajno od rođenja. a koji će uticaj na određenu ličnost preovladati zavisi od njegove psihostrukture. smatraju se sklonim delikventnosti. odnosno prirodu i narav ličnosti. Sklonost ka delikventnom ponašanju imaju oni karakteri sa crtama ličnosti koji nisu u stanju dovoljne otpornosti prema spoljnim. odlučnost. Ličnosti na čije osobine jači uticaj imaju negativni faktori ispoljavaju razne oblike delikventnog ili devijantnog ponašanja. posebno pri utvrđivanju motiva delikventnog ponašanja. upornost. odlikuju i razlikuju od drugih. IMPULISOVNOST predstavlja sklonost afektivnim. nasrtljiva osoba. impulsivnosti. seksualnih delikata i samoubistva. sklona konfliktima i rešavanju sporova nasiljem i silom. hrabrosti. Upravo zato su sklonosti i navike najizraženije kod delikvenata nasilja. Agresivnost je urođeno svojstvo čoveka. Manifestuje se antisocijalnim poremećajima ličnosti koja poseduje neurotična svojstva Druga karakteristična patogena crta ličnosti. usiljenim. Svaka ličnost je svakodnevno pod dejstvom pozitivnih i negativnih uticaja. NEGATIVNE CRTE AGRESIVNE LIČNOSTI SU: u pitanju je netolerantna. sklonosti ka određenoj vrsti raspoloženja i ponašanja čoveka-preduzimljivost. doslednost i slično. bezazleni socijalni podsticaji dovešće do prestupničke reakcije i obratno.KARAKTER I KRIMINALNE PREDISPOZICIJE Sklonost za vršenje kriminalnih radnji mnogi vezuju za karakter. Agresivnost se smatra dispozicijom delikventnosti kod povratnika i profesionalnih kriminalaca. energičnost i dr. osobe deprimirane prirode i dr. egoizma. veoma bliska agresivnosti. seksualnih i imovinskih delikata. malicioznoznosti. Karakter osim moralnih osobina-poštenja. 57.

smišljaju i čine podmukle radnje kako bi drugima naneli štetu. Ove osobine mogu biti urođene ali se mogu i sticati pod uticajem socijalnih uslova. bezosećajnosti i rigidnosti. sebičnošću i neosećajnošću za druge. U osnovi malicioznosti nalazi se crta zavisti koja povremeno prelazi u osećanje mržnje. a kao kriminogeni faktor u najsnažnije motivacione determinante. EGOCENTRIČNOST je karakterna crta i asocijalna osobina ljudi. motivacionoj orijentaciji usmerenoj prvenstveno prema sebi. nerazumno i nesvesno i vremenom postaje potpun rob svog velikog EGA. dvolične. mogu biti veoma surove u postupcima iživljavanja na žrtvi. Razlozi za ovakve postupke za okolinu nisu poznati i neobjašnjivi su pa se kao takvi tumače kao obest. stavlja u centar pažnje sebe i svoje interese. tučama. sujetan je i osetljiv. Takva ličnost je prinuđena da se odriče ustaljenih običaja ponašanja i postaje podložna pritiscima raznih neformalnih grupa. podle i despotske naravi.MALICIOZNOST I KRIMINALNA SKLONOST MALICIOZNOST čini jednu od bitnih delikventnih tendencija u karakteru ličnosti. uvredama i drugim vidovima fizičkog nasilja.EGOIZAM I EGOCENTRIČNOST KAO KRIMINALNE PREDISPOZICIJE EGOIZAM I EGOCENTRIČNOST KAO KRIMINALNE PREDISPOZICIJE su takođe negativne karakterne osobine i svojstva ličnosti koja mogu imati kriminogeno svojstvo. 59. sklone su naglim postupcima i agresiji. netolerantne. Egoizam spada u karakterne osobine velikog broja delikvenata. DEPRIVACIONI FAKTORI DELIKVENCIJE DEPRIVACIJA predstavlja jednu od osobina ličnosti koja je u osnovi čini asocijalnom i u većoj ili manjoj meri devijantnom. To sve utiče da se osuđenik lišava statusa slobodne ličnosti. U opštem smislu malicioznost se manifestuje kao podmuklost. Maliciozne osobe poseduju crte egoizma i egocentričnosti. U opštem značenju deprivacija predstavlja lišavanje ili gubitak Page | 39 . povlači se u sebe i počinje da neprestano biva u sukobu sa strogim n ormama zatvorskog režima života i autonomnih kriminalnih grupa. Osobe koje poseduju ova svojstva sklone su da bez ličnog interesa. svađama. pakost i destrukcija radi destrukcije. zluradost i pakost. EGOIZAM se ispoljava kod čoveka u samoživosti. što je karakteristično za decu odraslu po domovima ili one koji su bili osuđivani. Kada su u pitanju deprivacije najčešće se radi o SOCIJALNOJ DEPRIVACIJI koja isključivo nastaje usled isključenja čoveka iz društvenih odnosa. sujeta. neodgovorno. Osoba takvog karaktera u ponašanju rukovođena je sopstvenim interesima. sklonost čoveka da svojim ponašanjem u sredini.predstavlja posledicu nekontrolisanog delovanja instinkta. autoritarne. odnosno superiornosti IDa nad EGOM i SUPEREGOM. Egocentrične ličnosti su nestrpljive. sklon je sukobima o tome kako njegovu ličnost vrednuju drugi. 60. Sujetna osoba zbog emocionalne i socijalne nezrelosti kroz život reaguje primitivno. Takve ličnosti u izvršenju delikta nasilja imaju osvetnički sindrom. Egocentrik ima iskrivljenu sliku o sopstvenoj veličini. Impulisivne osobe su razdražljive.

podložni su neurotičnim promenama. Kolerici se brzo odlučuju na akciju i veoma često se uzbuđuju. U psihologiji se podrazumeva pod ovim pojmom imaju na umu kapaciteti i sposobnost samostalnog mišljenja. agresiji. FLEGMATICI su najodmereniji. hetroseksualnih odnosa. mogućnosti sticanja materijalnih dobara. kao i vrstu dominantnog emocionalnog tonaprijatnost ili neprijatnost. Podležu uticaju okoline i podsticanju na nerazumne postupke. Sangvinik brzo reaguje ali mu osećanja nisu jaka i ne traju dugo.  IQ od 25-50 su imbecili. Po HIPOKRATU I GALENU postoji četiri tipa temperamenta: KOLERIČKI. lako se uzbuđuju. oni su osobe koji imaju nagle i snažne reakcije.TEMPERAMENT i kriminalitet Temperament je pretežno urođena osobina ličnosti koji označava emocionalni način reagovanja pojedinaca. Najskloniji devijantnom ponašanju su KOLERICI. emocionalno najstabilniji i najotporniji frustracionim izazovima i uticaju okoline na kriminalnu reakciju. Delikventno ponašanje uslovljeno deprivacijom javlja se kao neposredna posledica nagomilanih frustracija čije pražnjenje može izazvati kompezacione reakcije koje su izražene u nekom kriminalnom ili drugom devijantnom aktu. a razvoj inteligencije dostiže se do 16-te godine. SANGVINIČKI. OSNOVNI OBLICI DEPRIVACIJE JAVLJAJU SE u vidu deprivacije slobode. 61. Frustracione reakcije se obično manifestuju u negativnom smeru koji je u formi razdražljivosti. Inteligencija se meri tzv. osećaju odbačenosti društvene sredine i nemogućnosti ostvarenja motiva i potreba stanja koja su tipična za osuđena lica. SKALA KOEFICIJENTA INTELIGENCIJE JE :  IQ ispod 25 je idiotija. netrpeljivosti. emocije su im visokog intenziteta. zadovoljavanja duhovnih i kulturnih potreba. SANGVINICI su osobe kod kojih preovlađuju osećanja nad razumom. snagu i trajanje osečanja. MELANHOLIK retko reaguje. razumevanja i prosuđivanja postojećih i snalaženja u novim situacijama. 62.INTELIGENCIJA I KRIMINALNA ORIJENTACIJA INTELIGENCIJA u najopštijem smislu podrazumeva bistrinu uma. UZROKE DEPRAVACIJE treba tražiti u društvenoj degradaciji . vrlo brzo formiraju mišljenje i donose odluke. regresiji. skloni su afektnim reakcijama i agresivnom ponašanju. fiksacijama i slično. koeficijentom inteligencije IQ. brzinu. FLEGMATIČKI I MELANHOLIČKI. sigurnosti. emocionalno su osetljivi. a obično je vedar. Page | 40 .saržaja ili draži koje su nužne za zadovoljenje potreba. eksplozivni su u reakcijama. a kada reaguje onda su osećanja vrlo intenzivna i dugo traju. Brzo prelazi iz lošeg u dobro raspoloženje.

događajima i ličnim postupcima. uzbuđena strana organizma. ISPODPROSEČNA INTELIGENCIJA neposredno utiče na otežan proces socijalizacije – vaspitne forme. kompjuterski kriminalitet. Posebni faktori se ispoljavaju u lancu socijalnih činilaca uticaja. U KRIMINOLOGIJI SE STANJE EMOCIJA OBJAŠNJAVAJU NESTABILNOSTI LIČNOSTI U PONAŠANJU. dok nekriminalna populacija ima prosečnu inteligenciju 100 IQ. U opštem smislu emocije čine osećanja.  IQ od 110-120 je visoka inteligencija. a ono dalje ima za posledicu nedostatak stručnosti i nemogućnosti zapošljavanja i probleme materijalne egzistencije.  IQ od 90-110 je prosečna inteligencija. a u drugim posredni uticaj na delikventno ponašanje. Ispodprosečna inteligencija utiče na sporo i otežano obrazovanje. Mnogobrojna istraživanja su pokazala da je prosečni IQ kriminalca između 90-93. Ovakve osobe su sposobnije da prikriju vršenje i tragove izvršenja krivičnih dela. deliktima nužde. To se na kraju dovodi u vezu sa tzv. Nekada su prisutne emocionalne blokade.  IQ od 120-140 su izuzetno obdareni. 63 .  IQ od 80-90 je ispod prosečne inteligencije. osetljivost čoveka. terorizam. U krivično pravnom smislu se odražava na upravljanje postupcima i shvatanje njihovih posledica. pa je upravo zato veoma visok procenat ovih lica u imovinskim deliktima. raspoloženja i strasti na neko zbivanje. ljudske reakcije u vidu afekata. Time se teže usvajaju moralne norme sredine. ljudima. uzrujanosti. škola ili socijalna sredina.ličnosti u bilo kojoj formi da se ona odvija. posebno krivičnim delima krađe.KRIMINOGENI ZNAČAJ EMOCIJA Emocije se doživljavaju kao subjektivni doživljaj prema stvarima. sporije shvataju i prihvataju pravne i druge vrste društvenih zabrana. IQ od 50 -70 je debilnost. UTICAJ IZNADPROSEČNE INTELIGENCIJE u nekim slučajevima pojavljuje se kao uslov izvršenja k. a Page | 41 .  IQ od 70-80 je mentalna zaostalost.  IQ preko 140 su genijalne ličnosti.faktor porodica. dela –privredni kriminalitet. Inteligencija u nekim slučajevima ima neposredni.

Mnogi kriminolozi povezuju stanje emotivne nestabilnosti i kriminaliteta. utiču na devijantno ponašanje ili teže oblike delikventnog ponašanja ličnosti. dela motivisana je nekim ciljem i interesom. on je taj koji želi da se taj cilj ostvari izvršenjem k. opažanja.nekada su emocije prejake. oštećenom i žrtvi. inteligencije. a nekada u sticaju i više motiva. emocija i raspoloženja. nije izvan izvesnog motiva i cilja. čini se da je najmerodavnija ona koja je ustanovljena međunarodnom klasifikacijom bolesti na: DUŠEVNE POREMEĆAJE –društvena zaostalost i društvene bolesti. Naučna istraživanja ukazuju na to da su emocionalni poremećaji izraženiji kod delikvenata nego kod nedelikventne populacije. pod određenim socijalnim uslovima. Svaka faza izvršenja k. U mnoštvu različitih klasifikacija psihičkih poremećaja. Nekada kriminalnom aktom može predhoditi jedan. SNOP MOTIVA. a u nekim ne a da za posledicu imaju krivično delo. mišljenja. U krivičnopravnom smislu. delom neposredno ili pretežno posredno. PSIHOPATOLOŠKI FAKTORI DELIKVENCIJE Savremena nauka ne prihvata tezu o posebnoj patološkoj strukturi delikventne ličnosti. MOTIVACIONI FAKTORI DELIKVENCIJE Motivi u sistematizaciji kriminogenih faktora zauzimaju značajno mesto subjektivnih činilaca uzročnosti delikvencije. pamćenja. Motivi su svesne pobude koje ličnost. 64. Takva stanja se ispoljavaju u poremećajima nagonima. toka izvršenja do prikrivanja tragova. osećajnosti. dela. rasuđivanja i delovanja. posebno neki vidovi uzrok delikventnog ponašanja ličnosti. NEUROTSKE POREMEĆAJE I POREMEĆAJE LIČNOSTI. izuzev kod duševnih bolesnika i nesvesnog nehata. motiv može biti privilegovana okolnost ili kvalifikatorno obeležje krivičnog dela. a na rezultat utiču bar tri činioca: konkretna okolina. 65. odnos s njom i životni stav (predstava i osećanja). Emocionalna nestabilnost je u uskoj vezi sa emocionalnoj poremećenošću. na primer uz ljubomoru i uvreda ili osveta i slično. činjenica je da su psihički poremećaji. Page | 42 . U nekim slučajevima motivi su čisto kriminalni. U sudskoj praksi zločini bez motiva koje su veštaci iskazali postali su veoma važan problem u krivičnom postupku utvrđivanja odgovornosti. Motivi su racionalni postupci i ni jedno ljudsko ponašanje. Samo kriminalno ponašanje je emocionalno obojeno. Posebnu vrstu psihopatoloških faktora čine teži defekti psihičkih funkcija u sferi: svesti. učinilac je taj koji sebi postavlja cilj. Upravo zbog toga u kriminološkim teorijama preovladava mišljenje da psihički poremećaji. podstiču na postizanje nekog interesa. Delikvencija dece i maloletnika se najvećim delom vezuje za faktore emotivnih poremećaja. od pripremnih radnji. Prema njemu. Motiv je sadržan u psihičkom odnosu izvršioca prema delu. VODINELIĆ smatra da na kriminogeno ponašanje utiče više tzv.

Među teže oblike psihotičkih stanja spadaju šizofrenija. NEUROTIČNI POREMEĆAJI KAO FAKTORI DELIKVENCIJE Kada su u pitanju neurotični poremećaji tu se ne radi o bolesti već o jednoj vrsti lakših poremećaja u sferi volje i motivacija kojih je ličnost svesna. depresija.predstavljaju najteže oblike poremećaja mentalnih funkcija. Izvorno znači rascep duše. Među teže oblike psihotičkih stanja spadaju: ŠIZOFRENIJA koja predstavlja rascepkanost pojedinih psihičkih funkcija. seksualne delikvencije i prostitucije. bolesne ideje proganjanja i sl. NAGONI I VOLJE. 68. šizofrenih i epileptoidnih poremećaja. fobija. Tu spadaju: kleptomanija.POREMEĆAJI LIČNOSTI KAO FAKTORI KRIMINALITETA U poremećaje ličnosti prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti spadaju pojave: manije. 67. obolenja endokrinih žlezda i SPOLJNI –povrede. Manifestuje se u poremećajima mišljenja. U sferi poremećaja ličnosti kada su u pitanju AFEKTI. razdražljivost. PSIHOTIČKA STANJA –psihoze. prevarama. histerija. 66. samoubistvima i lišavanja života najdražih osoba.UZROCI PSIHOPATOLOŠKIH FAKTORA MOGU BITI: UNUTRAŠNJI. Razlikuju se tri stepena društvene zaostalosti: idiotije IQ ispod 30. raspoloženje je tužno. imbecilnost IQ od 25-50. NEUROTIČKI PRESTUPNIK JE delikvent kod koga ponašanje stalno varira između normalnog i patološkog. afektivnosti. paranoja i epilepsija. piromanija. ŠIZOFRENIJA je najteža vrsta mentalnih bolesti. U pojedinim slučajevima manični poremećaji afekata može uzrokovati disfunkciju u rasuđivanju. odnosno stepena njegove odgovornosti u krivičnom postupku. PARANOJA predstavlja sumanute ideje koje dominiraju bolesnikovom ličnošću. paranoidnih. anksioznost-strepnja od nekog nastupajećeg događaja. raspadanje društvene ličnosti bolesnika. misli su crne. izvitoperenim logičkim Page | 43 . agresivno ponašanje. bolesnik postaje sve ubeđeniji u svoje ništavilo i nesreću koju pričinjava svojima. Ova osobina vezuje se za uzročne faktore razdražljivosti i sukoba osobe sa okolinom. oboljenja glave. Bolesnik iznenada ili postepeno prelazi uobičajenu granicu veselosti i ponaša se euforično i nagonski. Manija je stanje bolesno povišenog raspoloženja. MANIJA je depresivna psihoza i može biti povišena i uticati na povećane aktivnosti bolesnika ili može biti snižena i manifestovati se u depresiji.nasleđe. opsesija. psihički stresovi i intoksikacija. i debilnost IQ od 50-70. Takve ličnosti su sklone sitnim krađama. kao i krivična dela nasilja. Ove osobe su najčešće neuračunljive i nisu u stanju da shvate značaj svojih postupaka niti njihove posledice. EPILEPSIJA – padavica je povremena poremećenost funkcije svesti. psihopatije. DUŠEVNI POREMEĆAJ KAO FAKTORI DELIKVENCIJE U kriminološkom smislu duševni poremećaji su značajni iz aspekta uzročnosti delikventnog ponašanja usled nemogućnosti rasuđivanja ličnosti o posledicama postupka. Duševna poremećenost prema uzrocima i vrsti može se razvrstiti u dva osnovna teža oblika: DUŠEVNA ZAOSTALOST-mentalna retardiranost koja je vid psihičkog poremećaja koji se ogleda u ograničenosti duševnog razvoja –oligofrenija.

Paranoik je ubeđen u krivicu drugih. Epileptični napad je iznenadan nagao je i praćen je prekidom svesti. a bili su inspiracija nastanka književnih dela i filmova. a povremeno druga. mada su retki. čestim halucinacijama u vidu prisilnih misli. U ostalim slučajevima takva lica su potpuno uračunljiva i krivično odgovorna. ishrana i sl. afektivni poremećaji. sklon je agresiji i spreman je da čini najrazličitija krivična dela od uvreda i kleveta do nanošenja teških telesnih povreda i ubistava. rugaju mu se ili mu naređuju šta da radi-naređujuće halucinacije. Lica obolela od šizofrenije mogu počiniti teška krivična dela nasilja i seksualnih delikata i najčešće su neuračunljivi ukoliko krivična dela vrše pod uticajem sumanutih ideja ili halucinacija. ali pod uticajem sumanutih ideja proganjanja.). Početak bolesti se javlja u mladosti pa je teško razlikovati je od uobičajenih odstupanja u ponašanju mladih. bolesnim idejama proganjanja. Simptomi šizofrenije dele se na pozitivne i negativne. a povremeno ispoljava psihopatološke agresivne osobine vršeći teška krivična dela nasilja. U kriminološkoj i sudskoj praksi poznati su ovakvi slučajevi. čudno ponašanje. Poseban oblik šizofrenije je tzv. U kriminološkom smislu su značajni PARANOIDNI I AFEKTNI oblici čizofrenije. ima izraženu sklonost lažnom optuživanju i parničenju. prekid veze sa stvarnošću. Vremenom kod ovih ljudi dolazi do gubitka inteligencije i promene karaktera. U eksternim slučajevima dolazi do potpunog raspada ličnosti kada bolesna osoba na morbidan i čudan način ispoljava agresiju. emocionalna tupost.relacijama. a druga u obliku patološke strukture koja se manifestuje tako što jedna ličnost ne zna za postojanje njene druge strane ili su u labavoj vezi pri čemu povremeno dominira jedna. slabljenje prirodnih nagona(seks. Može se javiti u svakom trenutku čovekovog života i ne može se utvrditi pravi uzrok takvim napadima. Ova kategorija vrši krivična dela sa elementom nasilja. Lombrozo je ukazivao Page | 44 . smetnje i poremećaji mišljenja. Osnovne osobine šizofrenije su poremećaji većine psihičkih funkcija: autizam. halucinacije. Pozitivni simtomi su sumanute ideje. PARANOJA je retka vrsta hronične psihoze koja se usled sumanutih ideja koje dominiraju bolesnikovom ličnošću odlikuje poremećenošću komunikacije ličnosti sa okolinom zlovoljom. Sumanute ideje nemaju podlogu u realnoj životnoj situaciji. to je teza koja potiče od Frojda i opšte je prihvaćena u psihologiji. iracionalni doživljaji iz podsvesti. Krivična odgovornost se može delimično ili potpuno isključiti samo onda kada se deliktna radnja posledica sumanutih ideja. gubitak prirodnog smisla stvarnosti. osećanjima ljubomore i veličine. To prestavlja transformaciju ličnosti od kojih jedna deluje kao normalana u svakodnevnici. DVOSTRUKA LIČNOST. koji komentarišu njegovo ponašanje. Bolesnik pada na tlo bez obzira gde se nalazi. izdatih naređenja ili preteće opasnosti nekoga u okruženju i potrebe da se ona bezuslovno otkloni. Paranoik je najčešće normalno očuvane inteligencije. EPILEPSIJA ili padavica je povremena poremećenost funkcije svesti sa tendencijom ponavljan ja i gubicima prisebnosti u vreme epileptičkog napada. U psihoanalizi se smatra se da je paranoja uzrokovana potisnutim homoseksualnim sklonostima i osećajem krivice. ili vidi stvari koje ne postoje-vizuelne halucinacije-takva zapažanja smatra realnim. Obično su to bile situacije kada ličnost vodi normalan život. bolesnik može čuti glasove-slušne asocijacije.

porodično nasilje. kao što su: zloupotreba alkohola i droga. manično-depresivni poremećaji. NEUROTIČNI PRESTUPNIK JE delikvent kog koga ponašanje stalno varira između normalnog i patološkog. opsesija. histerijateži poremećaj fizičkih ili psihičkih funkcija izazvanih trenutnim emocionalnim konfliktima. depresija. afektivno agresivne. osvetoljubivo i agresivno. Epileptične osobe su po pravilu emocionalno nestabilne . socijalnih emocija. već je u pitanju izopačenost u i moralnim nazorima. depresija. Sa krivičnog aspekta Page | 45 .neugodno stanje pojačanog neraspoloženja i klonulosti psihičke i fizičke energije kojem se subjekt potpuno prepušta. VRSTE NEUROLOŠKIH POREMEĆAJA: kleptomanija. piromanija.na značaj epilepsije u kriminologiji. prkosno. motiva i radnih navika. poimanju socijalnih normi. U fazama delirijuma i gneva mogu biti brutalni i izvršiti krivična dela ubistva ili nanošenja telesnih povreda. seksualni poremećaji. posebno u tzv. kod njih nema defekta inteligencije ni sposobnosti rasuđivanja. opsesivni poremećaji. paranoidnih. nedostatku volje. Emocionalno nestabilni su i reaguju impulsivno na trenutni motiv. nepostojane i ćudljive prirode. on i su egocentrični. a posebno emotivnih komponenti. razdražljive. stanja koje on rešava izvršavanjem k. ličnih osećanja i volje. težnja za uživanjem i kompleksa iz detinjstva. odnosno psihopatija. afektivno hladni. Neka istraživanja pokazuju da se među kriminalcima nalazi 15% psihopata. labilnog su raspoloženja. POREMEĆAJI LIČNOSTI Prema međunarodnoj klasifikaciji bolesti u poremećaje ličnosti spadaju pojave: manije. anksioznost je vrsta straha koji se doživljava u vidu strepnja od nekog nastupajućeg događaja ili opasnosti. Kod psihopata SUPEREGO nije formiran. psihopatije. dela u čemu nalazi oduška i uspostavlja psihičku ravnotežu.poremećaj u vidu navale prisilnih misli svesti. Uzroci poremećaja ličnosti najverovatnije potiču iz najranijeg detinjstva usled genetskih i socijalnih uslova. šizofrenih i eptileptoidnih poremećaja. NEUROTIČNI POREMEĆAJI Neurotični poremećaji ne spadaju u bolest već se radi o jednoj vrsti lakših poremećaja u sferi volje i motivacije kojih je ličnost svesna. abnormalnom i bezrazložnom osećaja straha od unutrašnjih stanja ili spoljnih situacija. nagonski. suicidne ideje. zlostavljanje dece i drugi oblici nasilja posebno u slučajevima antisocijalnog ponašanja. afektivnosti. fobija-vrsta poremećaja koje se ogledaju u potisnutom neurotskom naboju. Poremećaji ličnosti mogu imati različite posledice. ponašanju i emocionalnom razvoju ličnosti. Neurotični prestupnik deluje na simboličan način da bi zadovoljio nesvesni ego. Psihopate nisu duševno poremećeni. Neurotično stanje prestupnik dožljiva kao stanje unutrašnjih sukoba. PSIHOPATIJA je poremećaj ličnosti koji je urođen poremećaj u strukturi. imaju izuzetno neprijateljski odnos prema okolini. podmetanja požara i drugih oblika oštećenja materijalnih dobara. preosetljive su.

Ovakva stanja se karakterišu teškim prvrednim poremećajima u ekonomiji što se odražava na društveno stanje i odnose u određenoj zemlji. posebno Fere u kritici antropologa. Takva stanja se karakterišu teškim privrednim poremećajima u ekonomiji sa neminovnim odrazima na društveno stanje i odnose u određenoj zemlji kao i pratećim posledicama nezaposlenosti. pojedinaca i njegovo ponašanje koji vode poreklo iz društvenih odnosa i socijalnih uslova. njenim biološkim stanjem i psihostrukturom. dolazi do pojave bankrotstva i drugih oblika propadanja privrednih subjekata. rasna i nacionalna diskriminacija. pojava bankrotstva i drugi oblici propadanja privrednih subjekata i dr. stanje i razlike u ekonomskom položaju određenih kategorija stanovništva –beda. 71. migracione faktore. radna sredina i ambijent neformalne društvene strukture-vršnjaci. nizak standard građana. sudstvo. EKONOMSKA DIMENZIJA KRIMINALNIH POJAVA EKONOMSKI USLOVI – EKONOMSKE DETERMINANTE SOCIJALNIH DEVIJACIJA za izučavanje delikvencije od izuzetnog značaja su ekonomski uslovi razvoja društva: ekonomske krize. ali i uzroka njenog asocijalnog ponašanja. socijalno-patološki. tranzicione procese. 70. smanjena platežna sposobnost. Na uticaj socijalne sredine u oblasti delikvencije ukazali su italijanski pozitivisti. siromaštvo. Ovi faktori se moraju posmatrati zajedno sa predispozicijama ličnosti. PRATEĆE POSLEDICE EKONOMSKE KRIZE su: nezaposlenost. deo je društvene sredine. da se u vezi sa njenim značajem razvila i posebna devijantnost. Takvi faktori su objektivne prirode i deluju na duže vreme. nizak životni standard. 69. mogućnosti invenstiranja su ograničene. SOCIJALNI FAKTORI kriminaliteta SOCIJALNI –SPOLJNI. Ekonomsaka kriza društva i nesigurnost pojedinaca i društvenih grupa čine opšte determinante i kriminaliteta kao celine i pojedinih njegovih oblika. U ostale socijalne faktore ubrajamo: ekonomske uslove. škola. bogatstvo. U uslovima ekonomskih kriza kriminalitet se razvija u Page | 46 . mikro-grupni i drugi činioci kao što su: socijalna nejednakost. odnosno u stanje smanjene neuračunljivosti. ograničene mogućnosti investiranja. ratne uslove. nezaposlenost. smanjenom platežnom moći i standardom građana. Socijalni faktori kriminaliteta su : ekonomski činioci.FAKTORI su oni činioci uticaja na društvo. UTICAJ EKONOMSKE KRIZE I PRIVREDNE DEPRESIJE NA KRIMINALITET EKONOMSKA KRIZA društva i ekonomska nesigurnost pojedinca i društva čine opšte determinante kriminaliteta. Ona predstavlja jedan od najbitnijih uslova socijalizacije ličnosti. oblik primarne zajednice-porodica. smatraju se osobama odgovornim za svoje postupke i samo povremeno mogu dospeti u stanja slična kao kod duševnih bolesnika. materijalna pozicija i status čoveka. politički.psihopate spadaju u uračunljive. ulica. Socijana sredina je važan ambijent u kome se formiraju spoljni elementi uticaja na ličnost. nepismenost i odsustvo zadovoljavanja kulturnih potreba. uticaj masovnih medija i drugo.

Kada je u pitanju siromaštvo tu preovlađuju imovinski delikti. špekulacije. izobilje. Milutunović tvrdi da ekonomski ugroženi slojevi i pojedinci. društvena dezorganizacija i sl. U tripologiji kriminalnih pojava naziva se kao tzv. pa zato nemaju razloga da svoje ponašanje održavaju u okviru zakona. 72. kada se nalaze u društveno degradiranom položaju koji ih navodi na vršenje inkriminisanih delatnosti doživljavaju na svakom koraku poniženja svoje ličnosti i dostojanstva. depresija. a kada je u pitanju kriminalitet Page | 47 . DRUŠTVENA DEZORGANIZACIJA JE logična posledica ekonomske krize i dolazi do porodične krize. KRIMINALITET OSKUDICE. Poznati holandski kriminolog BONGER smatrao je da su ekonomski uslovi i nesigurnost glavni uzroci delikvencije. nezakonitih transakcija. posebno imovinskog karaktera.BOGATSTVO I KRIMINALITET-KRIMINALITET IZOBILJA Statistički podaci pokazuju da je imovinski kriminalitet u razvijenim zemljama u porastu i pored činjenice da se standard stanovništva u tim zemljama uvećava. Predstavnik klasične sociološke škole LIST smatra da se zločin rađa iz nužde i siromaštva. mogu biti u nekim oblicima kriminilateta element uzročnosti. Osim toga nastaje osećanje materijalne nesigurnosti. Siromaštvo i nezaposlenost generišu delikventne sklonosti. pojava alkoholizma i dr. a kada OSEĆAJ NESIGURNOSTI postane opšta pojava. nedozvoljene trgovine. parazitizam i potreba za raskošnim životom. POSEBNE POSLEDICE SIROMAŠTVA SU: neobrazovanje. prevare. devijantnih pojava.epidemičnim razmerama. Činjenica da je siromaštvo jedan od generatora delikventnog ponašanja. Težnja za bogaćenjem kod nekih osoba nema granica ni u pogledu potreba ni u pogledu obima. krađe. U razvijenim zemljama sa povećanjem standarda u porastu je kriminalitet i to njegovi najorganizovaniji oblici. u pitanju je ozbiljan indikator ekonomskih kriza i jedan od kriminogenih faktora. 73. MARK AURELI je smatrao da je „siromaštvo majka zločina“. nedovoljna kultura. Mnogi autori smatraju da bogastvo. TARDE je smatrao da je većina ubica i notornih kradljivaca počela svoj život kao napuštena deca ili skitnice. Ekonomsku krizu prati raslojavanje stanovništva: profiterstvo.SIROMAŠTVO KAO KRIMINOGENI FAKTOR SIROMAŠTVO predstavlja stanje nepostojanja ekonomskih. socijalnih i kulturnih uslova za zadovoljenje osnovnih bioloških i drugih ljudskih potreba i održavanja egzistencijalnih uslova života. slab porodični status. pri čemu se ne biraju sredstva ni načini za sticanje kapitala. Bogatstvo se javlja kao uzročnik profiterskih interesa. Takav slučaj je sa organizovanim kriminalitetom povlašćenih društvenih slojeva. to je jedan od kriminogenih faktora u vidu pohlepnosti kod motiva sticanja profita na nezakonit način. niski prihodi. Kriminalitet iz siromaštva i izobilja razlikuje se po pojavnim oblicima. Bogatstvo predstavlja izazov za još veće bogaćenje. nedovoljna zaposlenost. a da će se poboljšanjem materijalnih uslova kriminalitet smanjiti. pa i po cenu da se to izvede najtećim oblicima privrednog i organizovanog kriminala. porasti alkoholizma i prostitucije. Najteža posledica nezaposlenosti je siromaštvo. ugrožavanje lične i imovinske sigurnosti građana. negativan uticaj na emocionalni razvoj dece.

nezaposlenost. njihovo privremeno ili trajno preseljavanje (imigracija ili emigracija) iz jednog sociokulturnog ambijenta u drugi. Migracije imaju često veze sa URBANIZACIJOM pri čemu dolaze do izražaja: problemi adaptacije. Većina kriminologa ukazuje na USLOVLJENOST URBANIZACIJE I KRIMINALITETA. deprivacija. sukobi kultura. U novoj sredini migranti se susreću sa novim iskušenjima: alkoholizam. alkoholizma. U tom slučaju se pojavljuje usamljenost. dobrovoljne ili prinudne.grad nudi mnogo više izazova za laku zaradu nego selo. stambeni i zdravstveni problemi. c) FAKTOR ISKUŠENJA. Ova pojava bitno utiče na život i ponašanje ljudi. Migracije mogu biti uslovljene političkim ili ekonomskim činiocima. prosjačenja i slično. MIGRACIONI FAKTORI-MIGRACIJA I KRIMINALITET MIGRACIJE predstavljaju fizičko kretanje. 74. To sve za posledicu ima pojave kulturnog antagonizma. i delikvencijom težih oblika. zdravstvenih i drugih uslova. seobe stanovništva u prostoru. Mnoga istraživanja ukazuju na to da su imovinski delikti i maloletničko prestupništvo srazmerni pojavi nezaposlenosti. gde su siromašni migranti samo ukalkulisane žrtve. NEZAPOSLENOST I KRIMINALITET Nezaposlenost se smatra jednim od posrednih socijalnih kriminogenih faktora. jer se kidaju veze sa porodicom i susedstvom. prostitucija i delikvencija.za migrante su vezani problemima adaptacije i kulturni konflikti koji su praćeni nezaposlenošću. koji su izazvani povredama javnog reda. gde se direktno ugrađuju i krijumčarenje i trgovina ljudima kao jedan od najunosnijih izvora zarade za organizovani kriminalitet. POSLEDICE MIGRACIJA su mnogi socijalni problemi koji se negativno odražavaju na razvoj ličnosti. iz jedne zemlje u drugu. izgubljenost. Kulturni konflikti su latentna stanja potencijalnog prerastanja u neprijateljstvo ili agresiju. Page | 48 . 75.bogatih preovlađuje privredni i organizacioni kriminalitet. ILEGALNE MIGRACIJE predstavljaju poseban problem. b) FAKTOR PAUPERIZACIJE-nezaposlenost i beda manifestuju se više u urbanim. nedostatakom stambenih. KULTURNI KOMFLIKTI . Najteža posledica nezaposlenosti je siromaštvo koje čoveka u oskudici primorava da poseže za nelegitimnim načinima pribavljanja neophodnih dobara za život . skitnjičenja. ZBOG NEKOLIKO ELEMENATA: a) FAKTOR ZAKONA VELIKIH BROJEVA-veći broj ljudi podrazumeva i veći broj asocijalnih. DRUŠTVENE POSLEDICE KRIMINALITETA BOGATIH SU NEUPOREDIVO VEĆE I ŠTETNIJE. narkomanija.Ova pojava degradira čitave porodice i stvara nesigurnost i psihičku konfuziju što dovodi do socijalno devijantnih oblika ponašanja: prostitucije. gubljenje rodbinskih i drugih veza i slično. nego u ruralnim područjima.

devizama. U takvim uslovima ORGANIZOVANI KRIMINALITET je dobio mogućnost za veću društvenu afirmaciju i ozbiljniji uticaj u društvu.d) FAKTOR ANONIMNOSTI –individua u gradu je usamljena i nepoznata. U našoj literaturi naizilazimo na slične opise pa je tako PETROVIĆ smatrao da bi tranzicija trebalo da podrazumeva promenu oblika upravljanja društvom. bankarskim i finansijskim oblastima i institucijama i nasilja kao metoda ostvarivanja političkih ciljeva aktiviralo je sve destruktivne potencijale društva. Umesto tržišne i regularne ekonomije razvila se špekulativna. razbile su iluzije o brzom putu u bogato društvo. kakve nije poznavala ni jedna ranija epoha. Bivše jugoslovenske republike takođe prolaze kroz fazu tranzicije. cigaretama. Dolazi do pojave sive ekonomije kroz kriminalizovanu sferu koju čine „trgovina“ naftom.Od POLITIKE u širem Page | 49 . e) FAKTOR INTERAKCIJE I IMITACIJE-nosioci delikventnog ponašanja žive pretežno u gradu i u svojoj sredini lakše reprodukuju kriminalce nego na selu. KRIMINALIZACIJA bitnih segmenata političkih i ekonomskih odnosa u velikom broju zemalja u tranziciji. Nekontrolisano širenje korupcije u privrednim i bankarskim oblastima i institucijama i nasilja kao metoda ostvarivanja političkih ciljeva aktiviralo je sve destruktivne potencijale društva. višestruke mogućnosti komunikacije. Nekontrolisano širenje korupcije u privrednim. raspršile su iluziju o ekspresnom putu u bogato društvo jer su i danas suočena sa krizom. svesno ili nesvesno. brže ili sporije. postavljena je tako da ide na ruku organizovanom kriminalitetu. Postavlja se pitanje u kojoj meri procesi tranzicije utiču na pojavu kriminaliteta. što joj odgovara jer će teže biti otkrivena u kriminalnim radnjama. potreba za radnom snagom na širokom tržištu komercijalizovane seksualnosti. Od političkog sistema. pa je i uslovljavala vlast da ekonomsku politiku vodi dobrim delom po nalogu interesnih lobija.POLITIČKO-IDEJNI FAKTORI KRIMINALITETA Kriminalizacija bitnih segmenata političkih i ekonomskih odnosa u velikom broju zemalja u tranziciji. KONTROLANA FUNKCIJA PRIVATIZACIJE namerno ili slučajno. proširivati i postajati uslovi funkcionisanja jednog novog društva. GODLIJE izrazom „ period tranzicije“ označava posebnu fazu u evoluciji nekog društva. 76. industrije zabave i organizovane prostitucije koja je zapadnom tržištu davala „svežu“ robu iz neposrednog okruženja. velike mogućnosti putovanja. drogom i oružjem. Privatizacija se odvijala pod sumnjivim okolnostima koja je omogućavala organizovani kriminal. Tome na ruku išla je okolnost blizine alternativnih tržišta razvijenih evropskih zemalja. TRANZICIJA I KRIMINALITET Pojam tranzicija ima opšte i posebno značenje u zavisnosti od oblasti u kojoj se neki proces promena odvija. politike i političkih programa zavisi veliki broj činilaca i uticaja u društvu što se definiše kriminogenim faktorom ili oblikom društvene reakcije. fazu u kojoj se ono susreće sa sve većim unutrašnjim i spoljašnjim teškoćama i kada se u isto vreme pojavljuju novi privredni i društveni odnosi koji će se. više ili manje nasilno.

smislu zavisi materijalni položaj i socijalni status pojedinaca. Politika u najopštijem smislu određuje stanje anomalije i stabilnosti, stanje konstruktivnih odnosa ili dezorganizacije. Mnogi politički činioci koji potiču iz konfliktnih političkih odnosa i protivrečnih interesa u društvu smatraju se faktorima uzročnosti ratnih zločina, delikata genocida, terorizma i drugih vidova političkog, privrednog i nekih oblika klasičnog kriminaliteta. Neki ulaze u strukture političkog angažovanja radi materijalnog bogaćenja, drugi, koji su već stekli bogatstvo posebno u kriznim vremenima tranzicije žele da ulaskom u politiku kroz institucije legalizuju stečenu imovinu, a treći nastoje da preko legalnog ili nelegalnog stečenog pribave moć koju ima jedino vlast. Nije retko da ljudi koji su se uz to bavili finansiranjem pojedinih stranaka, uđu u političku strukturu iz straha da im vlast ne oduzme finansijsku moć koja je stečena uglavnom u nelegalnim uslovima i da sačuvaju svoje bogastvo od preispitivanja porekla. RELIGIJA –u nauci su podeljena mišljenja o vezi religije i kriminala. Jedni smatraju da religija svojim propovedima preventivno utiče na sprečavanje kriminaliteta, dok drugi smatraju da je veski fanatizam veoma važan kriminogeni faktor. U osnovnim religijskim dogmama postojala su principijelna zalaganja vera i crkava za mir, ljudski odnos i moralne obzire koji se moraju svrstati u značajne faktore za suzbijanje kriminaliteta. Za razliku od religije sujeverje je imalo uvek negativnu ulogu koja je pod vidom otklanjanja crne magije „od zlih očiju“ i slično uticala je na podsticanje kriminalnih radnji. Sekta je izdvojena manja verska zajednica ili religiozna grupa sa čvrstom organizacijom i načelima. Pojava sekti vezuje se za opadanje moći velikih crkava, a objašnjava se krupnim društvenim promenama koje pred savremenog čoveka postavljaju problem usamljenosti i sve većeg gubitka direktnog kontakta sa narodom. Kultovi i sekte mnogo agresivnije i neposrednije nude integraciju u određenu zajednicu. Pojava sekti vezuje se za opadanje moći velikih hrišćanskih crkava u izazovima savremenog života i slabljenja tradicionalnih vrednosti. Osnovna obeležja sekti su izolacija pripadnika, kontrola svih informacija i odnosa u članstvu, dok novac služi kao sredstvo manipulacije ljudskim sudbinama. Od članstva se zahteva slepa pokornost, izvršavanje zahteva vođa, poštovanje uputstava i običaja koji vladaju u sekti. Psihopatske crte uočene su kod većine pripadnika ekstremističkih sekti koje satanističkim ritualima mučenja, zlostavljanja, kanibalizma, samoubistva , seksualnog zlostavljanja vrše krivična dela. Od posebno ekstremnih sekti kod nas su poznate: satanističke, Sajentološka crkva i Red sunčanog hrama. IDEOLOGIJA je sistem mišljenja verovanja i ideja šire ili uže grupe, klase ili čitave epohe kojima se na prikriven način izražavaju njihov položaj, interesi i vrednost, a koji se predstavljaju kao univerzalni. Ideologija označava izopačenu društvenu svest, netačnu iskrivljenu sliku sveta i društva i pojava u njima, koje o tome stvaraju pojedine društvene grupe. Ovo je često iracionalno mišljenje koje se često racionalno koristi kao sredstvo pojedinih društvenih grupa u nametanju ne samo sopstvene slike o svetu već i sopstvenog uticaja i jačanja pozicije moći. U takve ideologije u literaturi ubrajaju se pojedini pokreti u okviru ideologije fašizma, komunizma i liberalizma. Koristeći razne manipulativne moći oni su u velikoj meri u mogućnosti da utiču na razne oblike

Page | 50

ljudske destruktivnosti i samodestrukcije u ime „viših ideala“ gušeći svest čoveka kao humanog i društvenog bića , pretvarajući ga u poslušnika, bezlično i otuđeno biće. MORAL predstavlja skup usvojenih pravila ljudi u zajednici pomoću kojih se ocenjuju vlastiti i tuđi postupci kao dobri ili loši. Pod moralom podrazumeva se svest i osećanje dužnosti, a povreda morala vidi se u pogledu moralne odgovornosti- sankcija. Svaki oblik klriminaliteta je povreda moralne norme, ali kriminološka misao govori o društveno izopačenim shvatanjima moralnih vrednosti kao kriminogenom faktoru. Največi stepen amoralnosti čine oni koji vrše dela silovanja, krivična dela protiv imovine, krađe, razbojništva, a najmanji oni koji su počinili oni koji su počinili neki saobraćajni delikt. PRAVO kao skup pravnih normi i društvenih odnosa sankcionisan državnom prinudom obezbeđuje funkcionisanje celine pravnih institucija i subjekata društva i da reaguje na pojave kriminaliteta. Pravo deluje preko pravnog poretka kao skupa pravnih normi po kojima se ljudi vladaju. Sistem krivično pravnih je deo pravnog poretka koji imaju za cilj suzbijanje i sprečavanje kriminaliteta, a obezbeđuje se u sistemu javnog poretka. Javni poredak je skup pravnih normi kojima su regulisana osnovna prava i slobode ličnosti koje su utvrđene najvišim pravnim aktom, ustavom. Povrede javnog poretka predstavljaju krivični ili prekršajni delikt. SOCIJALNO PATOLOŠKE POJAVE su alkoholizam, narkomanija, seksualna delikvencija, kocka i slično. 77. RATNI USLOVI I KRIMINALITET Posledice ratova nisu samo socijalne, već se one mogu duboko odražavati i na psihičke funkcije i duševno zdravlje čoveka. Istraživanja ukazuju na to da se u ratnim uslovima kriminalitet znatno uvećava, posebno među omladinom. Uticaj rata na pojave kriminaliteta ispoljava se u svim fazama- u toku i neposredno posle rata. Posledice nastanka kriminaliteta su: nestašica robe, špekulativni vidovi ponašanja, šverc, gomilanje zaliha, pokretljivost stanovništva, pojave izbeglištva, nedostatak egzistencijalnih uslova ćivota i sl. Sve to dovodi do pojave delikventnog ponašanja. Legalne državne institucije otežano funkcionišu, a izvršioci k. dela su često nedostižni državnim organima. Pored rata i druge vanredne okolnosti veoma bitno prouzrokuju kriminalitet kao što su to elementarne nesreće većih razmera, socijalni nemiri i sl. 78.UTICAJ MASOVNIH MEDIJA NA KRIMINALITET Mediji i medijski kriminalitet su nezaobilazna tema savremene kriminološke literature. Masovni mediji su mediji koji prenose informacije, to su sredstva komunikacije različite tehničke i funkcionalne sadržine: radio, televizija, novine , filmovi, štampa, časopisi i dr. Savremeni mediji imaju mnogobrojne mogućnosti da rafinirano i otvoreno utiču na funkcionisanju modernog društvenog života. U savremenom društvu oni su postali jedan od najznačajnijih činilaca uticaja na socijalizaciju mladih, bitan faktor na formiranje njihovih vrednosnih stavova i modela ponašanja. Shvatanja o uticaju sredstava informisanja na delikvenciju su veoma podeljena. Pretežno preovlađuju shvatanja, a to i istraživanja pokazuju, na brojne negativne uticaje efekata
Page | 51

medijskih sadržaja na kriminalnu formu ispoljavanja, mada mnogi osporavaju ovakve teze. Zastupljeno je stanovište da nasilje u medijskim scenama utiče na redukciju agresivnih nagona kod gledalaca- hipoteza o katarzi. Hipoteka o katarzi polazi da nasilje u medijskim scenama utiče na redukciju agresivnih nagona kod gledalaca. Ovo shvatanje se potkrepljuje sa stavovima Aristotela, Frojda i Lorenca. Prema ovim mišljenjima u emisijama gde dominira nasilje mediji igraju društvenu funkciju oslobađanja mladih od latentnih sklonosti agresiji, ublažavajući njihove akcione motive. Sociolozi navode da mediji nisu indikatori i inspiratori kriminalne orijentacije, niti se mogu smatrati uzročnicima nasilja i kriminalnog ponašanja, već više agensom dodatnog uticaja na efektuiranje kriminalne motivacije. Milutinović smatra da uticaj literature, štampe i filma ne može imati neposrednog kriminogenog faktora. Uloga medija u prevenciji kriminaliteta je izuzetno velika. OBJEKTIVNO INFORMISANJE JAVNOSTI o pojavama delikvencije u sredstvima javnog informisanja bitno utiče na pozitivne predstave, formiranje stavova javnog mnjenja, i samim tim na efekte društvene reakcije u oblasti suzbijanja kriminaliteta. Medijski kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava uslovljena podsticajima masovnih medija na kriminalitet. Najizrazitiji način zloupotrebe medija je u sprezi privatnih medija i ekonomskih, državnih i partijskih centara moći. U KRIMINOLOŠKOM SMISLU masovni mediji su u mogućnosti da trajno uobličavaju svest- ispiranjem mozga, kao sredstvom ideologije i političke manipulacije. Naši autori smatraju da se najvažnije faktori kriminalnih podsticaja koji dolaze posredstvom medija, ogledaju u: a) bespoštednoj borbi medija za osvajanje što većeg broja gledalaca; b) komercijalizacija nasilja i drugih vidova kriminaliteta, kao visoko kotirane robe na tržištu; c) učestalost i broj konflikata koji lako pronalaze put do gledalaca. Kada su u pitanju štampa i razni žanrovi literature, prevladavaju stavovi da ne postoje pouzdani pokazatelji njihovog kriminalnog uticaja. Kriminalitet i drugi vidovi prestupničkog ponašanja u štampi zauzimaju vidno mesto. U literaturi prevladavaju mišljenja da štampa sa šund i pornografskim sadržajem može imati negativan uticaj i predstavljati delikventni faktor. Od svih sredstava masovnih komunikacija najveći uticaj u savremenim društvima ima televizija sa mnogobrojnim stanicama i mnoštvom kanala. NEGATIVAN UTICAJ MASOVNIH MEDIJA na maloletnike je najvidljiviji i to na više načina: a) maloletnici prihvataju vrednosti koji im se nude putem medija i padaju pod njihov uticaj; b) mladi se identifikuju, oponašaju devijantne grupe ili pojedince; c) već formirane kriminalce inspiriše na izbor sredstava i metoda za izvršenje delikata (uče se kriminalne tehnike);
Page | 52

Suprotnog mišljenja je bio Tade koji je smatrao da stepen obrazovanja utiče na kvalitet.UTICAJ OBRAZOVANJA NA KRIMINALITET Obrazovanje kao socijalni proces predstavlja oblik vaspitanja i socijalizacije ličnosti i osposobljavanje za profesionalnu delatnost i zanimanje. Feri je smatrao da obrazovanje pomaže da se kod velike mase potencijalnih izvršioca krivičnog dela ispravi ili umanji ona nepromišljenost koja kod njih predstavlja najjači stimulans u pravcu kriminaliteta. b) da se optimistička može delom usvojiti-iz manje obrazovnih sredina regrutuje se veći broj delikvenata. Nemački kriminolog Šnajder smatra da je medijski kriminalitet isključivo nasilnički. ali i na povećanje nekih drugih vidova. U KRIMINOLOGIJI PREOVLADAVAJU MIŠLJENJA FERIJA I BONGERA DA SA VIŠIM STEPENOM OBRAZOVANJA OPADA I KRIMINALITET. Obrazovanje je uslov za održavanje i poboljšavanje životnog standarda. Garofalo je smatrao da obrazovanje nema direktnog uticaja na opadanje kriminaliteta. Veoma je sporno pitanje u kojoj meri je obrazovanje kriminogeni faktor. dela može ostati isti uprkost većem nivou obrazovanja. PINATEL je upoređivao navedene postupke i došao do zaključka: a) da pesimistička verzija nema validnost. način života i ponašanje. Neka istraživanja ukazuju na to da lica koja više gledaju televizijsko nasilje više i žive u strahu da ne budu šrtve zločina i u tom emocionalnom stanju su nesigurni i naglašenog su senzibilnog ponašanja. Bonger. nasilje se ulepšava i estetski prikazuje. ali prihvata da se najveći broj izvršilaca regrutuje iz manje obrazovnih sredina.d) podsticanje nasilja i agresivnosti maloletnika i dece. a kada razvije onda utiče na smanjenje najokrutnijih oblika. U vezi sa uticajem obrazovanja na kriminalitet PINATEL smatra da u teoriji postoji TRI PRISTUPA: a) pesimistički –Garofalo i Tarde. Hojer smatra da obrazovanje pruža čvrst temelj koje pojedincu omogućava da nađe zaposlenje i da na taj način pošteno živi. c) mešoviti –Lombrozo i De Gref. ako ne i na kvantitet zločina. 79. Ferguson. Bogner je dokazivao da između obrazovanja i kriminaliteta postoji neposredna veza. Lombrozo je smatrao da obrazovanje u zemljama gde ono nije razvijeno u početku deluje na povećanje svih oblika kriminala osim ubistva. b) optimistički-Feri. Ferguson govori o tome da je školska sprema najsnažniji faktor delikventnosti. Hojer. De Gref je smatrao da obrazovanje nema nikakvu ulogu i procenat izvršilaca k. Obrazovanjem se stiču navike. Page | 53 .

c) da je mešovita teorija najprihvatljivija. Pinatel smatra da obrazovanje svakako favorizuje kriminalitet kradljivaca i povratnika, ali predstavlja snažnu kočnicu protiv paljevina, seksualnih delikata i ubistava. Iako podaci ukazuju da u strukturi delikvenata preovlađuju osobe sa nižim stepenom obrazovanja u teoriji nije dokazano: a) da se nedostatak obrazovanja zakonomerno mora odraziti devijantno; b) kao ni to da je sa višim obrazovanjem isključena devijantnost. OBRAZOVANJE je u bliskoj vezi sa zanimanjem, koje je u mnogim slučajevima uslov za izvršenje k. dela. Istraživanja ukazuju da je srazmerno stepenu neobrazovanosti kriminalitet prisutniji u nekim društvenim sredinama ( romska populacija). Lica sa nižim stepenom obrazovanja iskazuju veći stepen kriminogenog ponašanja zato što nisu dovoljno socijalizovani. Njihov kulturni i obrazovni nivo manje je u mogućnosti da shvati razlike u ponašanju, da pronađe odgovarajuće zaposlenje i da učestvuje u društvenom životu. Takva lica su sklonija vršenju imovinskih i delikata nasilja. Sa druge strane, neki vidovi kriminaliteta (kompjuterski kriminalitet, privredni klriminalitet, organizovani kriminal) uslovljeni su visoko stručnim znanjem. U tesnoj vezi sa obrazovanjem je i PROCES VASPITANJA, to je proces prenošenja kulturnih obrazaca na pojedinca i grupe u razvoju, u postupku socijalizacije ličnosti. Proces vaspitanja odvija se u različitim uslovima socijalne sredine: porodici, školi, socijalnoj sredini vršnjaka i slično. Vaspitanjem ličnost prevladava egoistične, egocentrične i devijantne tendencije. U vezi sa obrazovanjem postavlja se pitanje kak ŠKOLA I ŠKOLSKA SREDINA utiču na delikventnu orijentaciju pre svega dece i maloletnika. Od organizovanosti, čkolskih programa i nastavnog procesa dosta zavisi i razvoj mlade ličnosti i njegovo društveno ponašanje. 80.PORODIČNI FAKTORI-degradirana porodica kao mikrogrupni faktor kriminaliteta Porodica predstavlja najstariji oblik socijalne zajednice, najhomogenija, najčvršća i najtrajnija zajednica u svim istorijskim tipovima društva. PORODIČNA SREDINA se smatra jednom od bitnih determinanti ponašanja ličnosti, posebno delikvencije dece i maloletnika. Ovaj faktor kao neposredni ili posredni faktor uvažava većina kriminoloških teorija. PORODICA je društvena sredina u kojoj se odvija primarni proces vaspitanja i socijalizacije ličnosti. Svako odsustvo vaspitne funkcije porodice, strukturalnog raspada i dezorganizacije vodi u neki oblik devijacije ili delikvencije. Na uzrok kriminaliteta najvećim delom utiču strukturalne anomalije u porodici, a posebno poremećaj porodičnih odnosa i poremećaj porodične strukture. Poremećaji u bračnim odnosima smatraju se jednim od mikrogrupnih faktora devijantnosti, kako kod supružnika, tako i kod dece. POSLEDICE PORODIČNIH POREMEĆAJA su: poligamija, dvobračnost, vanbračnost sa maloletnim licem, zlostavljanje i zapuštanje maloletne dece, kršenje porodičnih obaveza, pojave porodičnih nasilja, incest, odnosno rodoskrnavljenja. NATEŽE FORME
Page | 54

PORODIČNIH KRIZA prouzrokovane su teškim društvenim uslovima kojima su članovi porodica izloženi: nezaposlenost, stambena nezbrinutost, zdravstvena ugroženost, materijalna ugroženost i slično. Način vaspitanja u porodici je bitan uslov ponašanja deve u svim razvijenim fazama. Strogo vaspitanje i kažnjavanje stvara psihološki invalidnu ličnost, nesigurnu i depresivnu. Nedostatak vaspitanja stvara agresivnu ličnost, bez osećanja za granice društveno dopuštenog i normalnog. Lombrozo je uočio da se među kriminalcima nalazi veliki broj dece poročnih roditelja, vanbračne dece i siročadi. SLOBODNO VREME Slobodno vreme je ono vreme koje čoveka ne obavezuje radom, već je prepušteno slobodnom izboru aktivnosti pojedinaca. Ono je bitan faktor sa ozbiljnim obrazima na razvoj, formiranje i zrelost ličnosti. Ono je posebno bitno kod mladih ličnosti, jer se devijantnost najčešće rađa zbog dokolice. DOSADA se smatra jednim od uzroka devijantnog ponašanja, posebno maloletnika. Fenomen dosade i dokolice u životu mladog čoveka može biti prazno vreme –vreme iskušenja, dosade, besposličarenja i lenstvovanja. Ono postaje pogodan prostor za delovanje raznih negativnih činilaca, za preduzimanje podviga i prihvatanje asocijalnih obrazaca ponašanja. U dokolici i neradu mlad čovek se oseća izgubljeno i ne vidi smisao života. Osećaj praznine izaziva depresiju koja se može manifestovati svuda gde ne postoji mogućnost psihički aktivnog angažovanja. Dosada se smatra jednim od uzroka deviojantnog ponašanja, posebno kada su u pitanju maloletnici. Ona predstavlja početak svih poroka koji potiču iz osećaja samomržnje, separatnog straha, krivice, očaja i anksioznosti. U dosadi ličnost se oseća neispunjenom, praznom zbog čega nastaju razne besmislene odluke i ishodi. DOKOLICA je slobdno vreme koje čovek koristi da bi zadovoljio svoje emotivne i druge potrebe-odmor, zabava, lični razvoj. U vreme dokolice a pri sticaju nepovoljnih okolnosti moguće je da se u potrebi da se izbegne otuđenost i dosada dođe do pojave indefikacije sa neformalnim grupama krajnje destruktivnog ponašanja. Neki sociolozi trvde da maloletnička delikvencija isključivo nastaje u slobodnom vremenu kao posledica faktora dokolice. Slobodno vreme koje se definiše kao vreme dokolice izazovnije je za stranputicu dece imućnijih roditelja nego siromašnih na šta ukazuje i sudska praksa. 81. SOCIJALNO-PATOLOŠKE POJAVE KRIMINALITETA Socijalno-patološke pojave kriminaliteta u uskoj su vezi , a često i same uzrok pojavama kriminaliteta. To se posebno odnosi na pojave alkoholizma, narkomanije, seksualnih devijacija, vagabundaže, prostituciju i kocku. Ove pojave kao i večina ostalih kriminogenih faktora ne deluju odvojeno već su u uzajamnoj vezi sa drugima. SOCIJALNA OBELEŽJA KRIMINALITETA SOCIJALNA OBELEŽJA I KRIMINALITET predstavljaju distribuciju socijalne strukture i nekih socijalnih posebnosti kriminalne populacije. Pod socijalnim obeležjima podrazumeva se: DRUŠTVENI STATUS, PROFESIJA, POL, NARODNOST I UZRAST. Društveni status čini
Page | 55

položaj pojedinca i grupe u društvenoj strukturi, to je mesto na skali društvenog ugleda , moći i matrijalnog bogatstva. Status ličnosti može biti ustanovljen rođenjem bilo da je stečen i od njega zavisi njegov uticaj ali i ponašanje u društvu. Nepovoljan društveni status proizilazi iz rasne politike, verske ili ideološke diskriminacije, stanja siromaštva, nedovoljnog obrazovanja, nezaposlenosti, protivreče ambicije i položaja i predstavljaju jedan od kriminogenih faktora. Veću opasnost od kriminogenog uticaja imaju socijalni slojevi koji žive u bedi i siromaštvu, doseljenici, migranti, nacionalne i verske manjine. Viši društveni status omogućava veći društveni uticaj na oblike društvene reakcije i prevencije krimin aliteta sa jedne strane , a sa druge strane predstavlja objektivan uslov da uz subjektivne okolnosti bude osnov za vršenje određenih dela organizovanog i privrednog kriminala. PROFESIJA predstavlja osnovno zanimanje koje svakako ne mora da znači da osnov za kriminalno ponašanje. Činjenica da se neke profesije pojavljuju više od drugih u sudskim i policijskim statistikama nije dokaz neposredne uzročnosti već uslova da se određene pozicije struke i zanimanja lakše mogu vršiti neka krivična dela.Ovo se posebno odnosi na finansijske transakcije, pronevere i zloupotrebe u privredi, falsifikovanju novca i raznih vrsta javnih isprava, na dela mita i korupcije koja su vezana za zanimanje jer je reč o pozicijama moći i odlučivanja. Kod profesionalnih kriminalaca –recidivista koji kontinuirano ponavljaju ista krivična dela iz koristoljublja i sama kriminalna aktivnost uslovno postaje zanimanje. POL je anatomsko fiziološka struktura po kojom se razlikuju muška i ženska osoba. Društveni položaj muškaraca je takav da oni više nego žene dolaze u konfliktne odnose, priroda njihove profesije i zanimanja kojima se bave podložnija je iskušenjima i razvijaju se u povoljnim uslovima, u kojima unutrašnje predispozicije delikvencije mogu više doći do izražaja. Muški poslovi pripadaju vrsti zanimanja koja dozvoljavaju kontrolisanu upotrebu agresije. Agresija muškarca često prelazi u različite vrste nasilništva, kao što su razbojništva, huliganizam, zlostavljanje vršnjaka u školi, silovanje ili tuče. DELIKVENCIJA ŽENA predstavlja posebnu vrstu prestupništva i oblik asocijalnog ponašanja koji su uslovljeni biopsihičkom strukturom i socijalnim položajem žena. To su pojave u kojima dominiraju blaži oblici kriminaliteta prostitucija i narkomanija. U teoriji postoje dva pristupa objašnjenja specifičnosti delikvencije žena. Jedan polazi od bioloških i psiholoških faktora, a drugi uzima u obzir socijalno-ekonomske činioce položaja žene u društvu. Ženski kriminalitet razlikuje se od muškog po tome što je manje agresivnog tipa , ređi je recidivizam i vrše ga lica starijeg životnog doba. Žene prilikom nasilja najčešće reaguju impulsivno, veoma često su k. dela planirana. Kod umišljenih delikata obično su u pitanju motivi čedomorstva i koristoljublje. Ne može se govoriti o ženskom tipu nasilnika, ali se neki faktori osobenosti nalaze u karakteru, impulsivnosti, ljubomore, sujete, mržnje i osvete, činioca koji se kriminološki tretiraju kao niske pobude i zločini iz strasti. U poslenje vreme je naglo povećan broj obima u organizovanom kriminalu. Žene su počele da ulaze i u mafijaške organizacije, žene dobrovoljno preuzimaju zadatke u zločinačkim organizacijama kada policija uhvati njihove bosove. One su jedine koje mogu komunicirati sa muškarcima u zatvorima i tako postaju oslonac mafiji. Žena retko ubija u afektu, njen postupak je po pravilu jasno i potpuno promišljen. Na taj akt se odlučuje najčešće u krajnjoj nuždi i u situacijama kada je životno ugrožena zbog dugogodišnjeg porodičnog nasilja. Retko ubija u direktnom sukobu , iz koristoljublja, a skoro nikada njena žrtva nije nepoznata
Page | 56

AMFETAMINI. Kriminalitet Roma dovodi se u vezu sa njihovim marginalizovanim ekonomskim i društvenim statusom. religija. OBLICI DRUŠTVENE SVESTI I KRIMINALITET SU: politika.NARKOMANIJA I KRIMINALITET Trgovina narkoticima predstavlja kriminalitet. Maloletnici najčešće vrše imovinska krivična dela. Statistička istraživanja bračnog nasilja pokazuju da muškarci i žene ispunjavaju sličan vid. nacionalnim i religijskim opredrasudama karaktristični su ne samo za mirnodopsko vreme već i za ratne uslove. a zlatni polumesec su Avganistan i Pakistan između ostalih. Kod nas je visoka stopa kriminaliteta posebno delikata imovinskog karaktera u odnosu na stopu stanovništva izraženija kod Roma nego kod drugih naroda. moral i pravo. Zločini zasnovani na rasnim. Pravci kretanja droge su preko BALKANSKE RUTE. Najčešće se delikventne grupe formiraju u maloletničkom uzrastu na po dve godine od 14-te godine. Poljska. LSD. b) KOKAIN 30-70% . MARIHUANA i c) SINTETIČKE DROGE. NARODNOST –u etičkom smislu se mogu posmatrati delikti vezani za rasne. Mijanmar i dr..osoba.Pakistan. seksualnoj orijentaciji ili etičkoj pripadnosti. kako u pojedinačnim slučajevima tako i prema socijalnim ili nacionalnim grupama. dela su veoma brutalna. a kod punoletnika na svakih pet godina do 50 te godine. od 16-18 god. 82. a u poslednje vreme i protestanizma. posebno delikt silovanja. UZRAST –uzrasne kategorije zauzimaju značajno mesto u delikvenciji. Ti delikti prema definiciji FBI-a predstavljaju kriminalno delo počinjeno protiv imanja ili društva koje je motivisano protiv osoba iz predrasuda prema njihovoj rasi. oni se na prostorima gde žive opredeljuju kao pripadnici pravoslavlja. etičkim. delo čedomorstva odlučuju se pretežno mlađe. zatim saobraćajna delikte i seksualne delikte. sa obzirom na to da je kod takve populacije kriminalitet u znatnom opadanju. Avganistan. Tajland i Laos. Najviše se sintetičke droge koriste i prodaju u Zapadnoj Evropi –Holandija. Page | 57 . i tu se najčešće i događaju najveće zaplene. veri. Izazivaju visok stepen straha. anksioznosti kod stvarnih i potencijalnih žrtava. Romi su diskriminisani i u versom pogledu. rimokatolicizma i islama. neudate osobe. materijalnim položajem i diskriminacijom sistema socijalne zaštite i institucija društvene kontrole. posebno decom. Ta k. I DR. motivacija žena koja su počinila ubistvo znatno se razlikuju od onih kod muškaraca zločinaca. a) Najviše se trguje HEROINOM. Približno 40% ubistava u porodici počinele su žene. verske i nacionalne osobenosti izvršilaca i predrasuda o njima i žrtvama. Zlatni trougao kriminaliteta heroinom je Brma. pa čak i broj agresivnih činova nad bračnim partnerom ili drugim članovima porodice. koje se boje društvene osude ili žele da se osobode bebe koju vide kao prepreku za dalji život. Za k. Belgija. panike. ideologija. od 14-16. nesposobnosti. Počinioci takvih dela su po pravilu organizovane grupe. a zatim na svakih deset godina.

9. a organizovanog kriminaliteta posebno. kozmetike. KRIVIČNO DELO POSEDOVANJA U VRŠENJU PROSTITUCIJE I KRIVIČNO DELO PRIKAZIVANJE PORNOGRAFSKOG MATERIJALA I ISKORIŠĆAVANJE DECE ZA PORNOGRAFIJU.dela. a pšosebno filmske i diskografske proizvodnje. U našem krivičnom zakonodavstvu ovi oblici postoje kao KRIVIČNA DELA: PODVOĐENJE I OMOGUĆAVANJE VRŠENJA POLNOG ODNOSA. 8. tranzicionim procesima u društvu poremećenih vrednosti. U savremenim uslovima prostitucija predstavlja izraz naglašene komercijalizacije seksualnosti. najrazličitijih oblika trgovine. davanje tela za novac.saobraćajna delikvencija.organizovani kriminalitet. 85.politički kriminalitet. protivpravnog ugrožavanja integriteta čoveka Page | 58 . Kao svojevrstan oblik kriminalne ekonomije našla je mesto u povoljnim okolnostima velike ponude i potražnje na tržištu seksa.Pored nekih klasičnih oblika u lancu trgovine. erotsko tržište osavremenjeno je kroz marketning.PROSTITUCIJA I KRIMINALITET Pojam prostitucija potiče od latinske reči PROSTITUTIO što znači bludničenje. koja je nezaobilazni deo društvene stvarnosti. 3. ekonomskim krizama. 10. odnosno stavljanje tela na prodaju.kompjuterski kriminalitet. NASILJE predstavlja drsku i bezobzirnu primenu fizičke sile. a najviše je b ilo u kriznim vremenima. odražavala protivrečnosti. 5. PODELA KRIMINALITETA: 1.maloletnička delikvencija. Prostitucija je pokrenula pitanje „belog roblja“ kao fenomena za koji se smatralo da pripada istoriji. U svim razdobljima ona je na poseban način odslikavala osnovna svojstva društvene strukture. 2. modnih revija. 7. Seksualnost je ukalkulisana u cenu mnogobrojnih industrijskih proizvoda. a koje su kao takve sankcionisane krivičnim pravom. Ne postoji idealna fenomenološka klasifikacija. ALKOHOLIZAM I KRIMINALITET 84.delikt nasilja.imovinski delikt.ekološki kriminalitet. 11. 86. a da joj se ne bi moglo prigovoriti. menadžera i svega što podrazumeva moderni sektor jedne ekonomije. socijalnu slojevitost i bitne procese u društvu. ratovima. rad agencija. 6.83. POJAVNI OBLICI KRIMINALITETA KRIMINALITET u najopštijem smislu je skup društvenih pojava kojima se ugrožavaju univerzalne društvene vrednosti. Prostitucija je pratila celokupnu istoriju. prostitus „stajati na usluzi“. NASILNIČKI KRIMINALITET-DELIKT NASILJA DELIKT NASILJA –svi oblici kriminaliteta su u određenom smislu akti nasilja. nastranosti i pornografije. 4. U TIPOLOŠKIM KLASIFIKACIJAMA kriminalnog ponašanja u naučnoj i stručnoj literaturi prisutni su veoma različiti pristupi.recidivizam-povratništvo u vršenju k.privredni kriminalitet.seksualna delikvencija.

Kod svih ubistava nasilje je dominantno sredstvo. TEŠKA KVALIFIKOVANA UBISTVA su: ubistvo na surov ili podmukao način. TRADICIONALNI OBLICI NASILNIČKOG KRIMINALITETA VRSTA KRVNIH DELIKATA: a) a)obično ubistvo. tenor. Teško ga je precizno definisati jer se pod nasiljem svrstavaju različiti sadržaji. b) porodično nasilje. tortura. U ovu oblast spadaju svi oblici dela koja za posledicu imaju smrt ili telesne povrede. Nasilje se manifestuje na ulici. Nasilje se manifestuje na ulici. na poslu. Nasilje predstavlja drsku i bezobzirnu primenu fizičke sile. UBISTVO svakako spada u najteže krivično delo. c) delikti protiv čovečnosti. ubistvo više lica. školskoj sredini i dr. to je lišavanje života drugog lica ljudkom radnjom. Često je nasilje sinonim za širok spektar pojmova kao što su zločin. drugim javnim skupovima. e) politička delikvencija. c) privilegovano ubistvo. NATEŽI OBLICI KRVNIH DELIKATA SU: a) ubistva. 87. prinuđavanje drugoga da trpi takvo ponašanje čime se teško vređa njegovo dostojanstvo ili ugrožava fizički integritet. ubistvo Page | 59 . ubistvo službenog lica u vršenju službene dužnosti. ubistvo iz bezobzirne osvete. sportskim priredbama.i drugih javnih dobara i društvenih vrednosti. protivpravnog ugrožavanja integriteta čoveka i drugih javnih dobara i društvenih vrednosti. Bitna obeležja nasilništva su sklonost ka iživljavanju i drskosti bez razumnog povoda. na poslu i stadionima. zloupotreba moći i slično. u školskim sredinama u porodici. delikti izvršeni primenom sile i nasilja. čime se njegova suština svodi ili na krajnje uske ili veoma široke okvire. Ubistvo spada u najstarije ljudske grehove. b) teško ubistvo. b) teške telesne povrede. d) terorizam. KRVNI DELIKTI podrazumevaju sva dela uperena protiv fizičkog integriteta ličnosti. u porodici. VRSTE NASILJA: a) krvni delikti.

psihotični. Krivična dela najčešće čine u alkoholisanom stanju. psihopatski. SIMULATIVNI TIP 12. U ovoj grupi najviše ima alkoholičara. zločini protiv čovečnosti i međunarodnog prava i porodično nasilje. PRIVILEGOVANA UBISTVA su ubistvo na mah. prikrivanje nekog drugog k. prijatelji i rodbina. rasprostranjenost društveno negativnih pojava i odsustvo sankcija i dr. beskorisnost. POJAM UBICE: LOMBROZOV TIP UBICE-rođeni ubica. mentalno Page | 60 . Uzroci ove vrste nasilja nastaju kao posledica ekonomskih i političkih kriza po Simeunoviću. Često su to i povratnici. Ovde su u pitanju socijalno preosetljive osobe sa prikrivenom agresivnošću. Najpotpuniju tipologiju ubica daju KLINIČKA ISTRAŽIVANJA a to su: normalni. pobude iz konfliktnih situacija sa okolinom. Tu su u pitanju kolektivni oblici nasilja i nalaze se pretežno u kriminološkim. šizofreni. Oni u najvećem broju slučajeva ubijaju bliske rođake ili prijatelje. 88. saobraćajnom delikvencijom. 68% uglavnom ne potiču iz razorenih porodica. To su: NEUROTIČNI TIP : kojih ima 6. NOVI OBLICI NASILNIČKOG KRIMINALITETA Novi oblici nasilničkog kriminaliteta su akti terorizma. MOTIVI I UZROCI ubistva su različiti. Zove se privilegovano zbog olakšavajućih okolnosti za učinioce ubistva. alkoholičarski. Neki oblici ove vrste nasilja povezani su sa drugim kriminalnim aktima kao na primer pljačkama. ali i ljudi sa najvišim stepenom obrazovanja. Po njemu ti se uzroci svode na protivrečnost koje izviru iz nemogućnosti stvaranja izražavanja interesa velikih socijalnih grupa: nesposobnost organizovanja i sprovođenja vlasti. PARANOIDNI TIP je uz normalni i najčešći 28. povučene. histerični. sociološkim i politikološkim tematikama. izrazite socijalne razlike i nedovoljnu organizovanost privrednog sistema. Pretežno potiču iz razorenih i alkoholičarskih porodica. kod kojih dominira pesimizam. dela. DEPRESIVNI PROFIL 23. osvetnički. ubistvo iz nehata. ugrožavanjem ustavnog sistema. To mogu biti: koristoljublje.17%. Takođe su u većini sa nižim stepenom obrazovanja. potiču iz problematičnih porodica. osveta. vrlo često iz seksualne ljubomore. sadistički.NORMALNI PROFIL 29. to su oni koji nemaju samopouzdanje. Imaju najniži stepen obrazovanja u odnosu na ostale. Tu spadaju i oni koji imaju loša iskustva iz detinjstva i negativan odnos prema majci. tu je najveći broj ubica sa višom i visokom stručnom spremom. poremećaja nastalih u porodičnim odnosima i slično. TIPOLOGIJA UBISTVA PREMA PSIHOLOŠKOM PROFILU: KRON je analizirao profil 142 ispitanika-osuđene ubice i razvrstao ih na pet kategorija-tipova. depresivni. razbojničkim krađama. silovanjima. otmicama i dr.3% .94% tu su u pitanju socijalno izolovane osobe.87%. skloni su ubistvu bliskih osoba i izuzetno su agresivni prema okolini. ubistvo deteta pri rođenju-čedomorstvo. aktima terorizma. a njihove žrtve su poznanici.deteta ili trudne žene. Za sve navedene profile karakteristično je da su kao deca bili zlostavljani od roditelja ili suseda.

c) verbalno. deca ubice. a ne materijalni. e) ekonomsko. Identičnu klasifikaciju sačinio je STAJGLEDER. psihički ili fizički vidovi nasilja ili njihova kombinacija. Nasilje u porodici smatra se jednim od najtežih oblika kršenja ljudskih prava.zaostali. PORODIČNO NASILJE PORODIČNO NASILJE uvek je postojalo i bilo veoma rasprostranjeno u svim istorijskim vremenima. d) psiholosko. polako ubija) Kriterijumi za klasifikaciju nekoga kao serijskog ubice su prema mišljenju EGERA: a) da je izvršio minimum 3-4 ubistva sa izvesnim vremenskim pauzama između pojedinačnih slučajeva. SERIJSKI UBICA-HOMOCIDOMAN (razmak između ubistva . f) žrtve su obično rizične i ranjive grupe. koja počinje depresivne i paranoidne osobe. d) motivi uglavnom psihološki. Nasilnici u porodici su lica svih društvenih slojeva. koje vide sebe kao misionare ili heroje. e) da žrtve za ubicu imaju simboličan značaj. tip sa organski moždanim poremećajima. c) sadističko iživljavanje nad žrtvom. b) seksualno. kulturama i društvima. Page | 61 . posebno po žene i decu. POD PORODIČNIM NASILJEM na osnovu tipa i motiva korišćenih sredstava možemo smatrati: a) fizičko-udaranje i plemlaćivanje. b) da su ubica i žrtve do delikta jedni drugima nepoznati. Jedna od definicija FBI glasi da serijska ubistva podrazumevaju četiri ili više žrtava. seksualni tip. ubistvo kao pretežno afektivno impulsivna radnja i ubistvo kao pretežno psihotična radnja. Različiti su samo načini oblika nasilja. socijalnog statusa. KAPAMADŽIJA je tipologiju ubica odredio prema vrstama ubistava deleći ih na: ubistvo kao pretežno voljna radnja. Uvek je imalo ozbiljne posledice . besno kažnjavajući svet kojeg se boje ili ga mrze. pasivno-agresivni tip. bilo da su to verbalni. obrazovan ja.

Oni su naučeni da je zlostavljanje „zasluženo“ i očekovano. Alternativa u ponašanju porodice sa takvim članom je ili tolerancijatrpljenje nasilja. posebno kod čedomorstva. Psihijatrijski poremećaji-psihoze. koje mogu da se završe ubistvom. kontaktiranja i sl): g) duhovno.status manje vrednosti. često ugrožavaju fizički integritet članova porodice . pa i u samoj zakonodavnoj sferi. Nasilje poćinje verbalnim konfliktima i fizičkim zlostavljanjem. s tim što su izraženiji slučajevi autoagresije.Većina žrtava polazeći od stereotipa tradicije nasilje je prihvatilo kao nametnutu ulogu. posebno siromašnim. Kod pojedinih porodica sa neusklađenim odnosima koje imaju dobru komunikaciju sa okolinom za poremećaje u njoj se sazna tek kada nastanu tragične posledice. Većina zakonodavstava nije ovu sferu regulisalo zakonima pa je ona prepuštena oštećenoj osobi da vodi privatni postupak po predlogu tužioca. roditelja i dece uticalo je na osećanje bespomoćnosti i zavisnosti jednih prema drugima pa i na nužnost tolerancije nasilja. Uzroci porodičnog nasilja u najčešćim slučajevima su u kombinaciji sa socijalnim. Različito vrednovanje statusa muškaraca i žena. Uočena je povezanost između zaposlenosti i socio-ekonomskog položaja muškaraca i nasilja u porodici. nepoštovanje i slično.f) strukturalno (ograničavanje sobode kretanja. Teži oblici postoje ukoliko je pri izvršenju osnovnog oblika korišćeno oružje. socijalna i egzistencijalna nesigurnost. DELIKTI PROTIV ČOVEČNOSTI Page | 62 . vremenom dolazi so ozbiljnih povreda. alkoholizma ili nekih situacionih okolnosti. starijeg i mlađeg. gde vladaju nezaposlenost. Tradicija i prenošenje „kulturnih obrazaca“ doprineli su da porodično nasilje u društvu ima visok stepen tolerancije u društvenoj reakciji. U našem krivičnom zakonu delo pod nazivom nasilje u porodici u osnovi ima tri teža oblika. U takvim situacijama porodični sistem se adaptira na asocijalno ponašanje člana. Dobrim delom porodično nasilje je posledica porodične patologije. lična zavist i statusno stanje dominacije i podređenosti. Osnovni motiv kod porodičnog nasilja je sticanje i zadržavanje kontrole nad porodičnom zajednicom ili pojedinim njenim članovima. UZROCI PORODIČNOG NASILJA SU: NASILJE PREMA DECI. To može biti posledica patrijarhalnosti društva i neravnopravne raspodele moći-fizičke i statusne. srtukturalno. među njenim članovima. Psihičko nasilje je poseban aspekt i izražava se u svesnom stvaranju atmosfere straha koja je deo nasilja. ili pribegavanje nasiljem prema njemu. opasno oruđe ili sredstvo podobno. psihičkih poremećaja. BRAČNO NASILJE koje može biti lično. koji diktira način komunikacije i odnosa. Predstava da je dom sigurno mesto i da je intimnost doma nedodirljiva ponekada dom čini „utočištem“ zla i patologije. psihopatološkim i kulturno-istorijskim činiocima. Uzroci nasilja u porodici mogu se naći i u socijalnim sredinama. Osnovni oblik odnosi se na povrdu i ugrožavanje telesnog i duševnog integriteta člana porodice ili ozbiljnu pretnju da će se napasti na život i telo. Ljudi retko reaguju na konflikte unutar porodice iako se za slučajeve nasilja zna duže vreme.

ubistva zarobljenika i bolesnika. nanošenje patnji i dr. podstiču direktne izvršioce na zločin. istorijskim. genocid je proglašen međunarodnim deliktom.Delikti protiv čovečnosti i međunarodnig prava podrazumevaju skup krivičnih dela čiji je opšti zaštitni objekt nacionalna. MEĐUNARODNA KLASIFIKACIJA ZLOČINA PROTIV ČOVEČNOSTI Međunarodna klasifikacija zločina protiv čovečnosti podrazumeva : zločin protiv mira. To je poseban tip kriminalne ličnosti. rasna ili verska grupa ubistvima. etničko čišćenje i slično. kolektivno zastrašivanje. Ovi delikti spadaju u vrstu klasičnog kriminaliteta. ratni zločini. gde spadaju: direktni i indirektni naredbodavci. 89. etničkih ili rasnih grupa. RATNI ZLOČINI Ratni zločini su teški oblici povrede međunarodnog ratnog prava i pravila vođenja rata. zločini genocida. koji neposredno naređuju izvršavanje dela ratnih zločina i zločina genocida. njegovom planiranju i započinjanjuagresiji. civilno stanovništvo. zlostavljanja. Zatim su tu i ubistva protivnika na i van bojnog polja. državni i nacionalni lideri koji svesno. fer ratovanja i poštovanja običaja ratnih pravila. prema kulturnim. teškim narušavanjem fizičkog ili duševnog zdravlja ili nanošenje patnje prinudnim raseljavanjem ili istrebljenjem ljudi. verskih. prisilno raseljenje. protiv ranjenika i bolesnika. Po obimu to su najbrojnija vrsta krivičnih dela i vid delikvencije gde postoji najveći stepen Page | 63 . Prema KONVENCIJI O GENOCIDU koju su donele UN 1948 godine. etnička. Nasilje u tim deliktima podrazumeva: ubistva. a sve pod formom „koletaralne štete“ postalo je česta pojava. odvođenje u koncentracione logore. DELIKTI GENOCIDA predstavljaju sistematsko uništavanje nacionalnih. IMOVINSKI KRIMINALITET Imovinski-kriminalitet .delikti su vrsta krivičnih dela kojima se ugrožavaju imovinska prava građana i drugih pravnih subjekata. zločini protiv humanitornog prava. uništavanje. Suština delikta sastoji se u nameri da se potpuno ili delimično uništi neka nacionalna. INDIREKTNI NAREDBODAVCI su najčešće najviši politički. Njima su obuhvaćni nehumani postupci i zločini za vreme rata prema civilnom stanovništvu. kao i ratnih zarobljenika. prisiljavanje na prinudni rad. ZLOČINI PROTIV HUMANITORNOG PRAVA : najvažnija odlika protiv savremenih ratova je odbacivanje principa viteštva. DIREKTNI NAREDBODAVCI su osobe iz srednjeg i visokog vojnog komandnog kadra. zdravstvenimi drugim civilnim objektima ukoliko ne služe u ratne svrhe. Izvršioci krivičnih dela protiv čovečnosti podvode se pod opšti naziv RATNI ZLOČINCI. telesni integritet i slobode građana. rasna ili verska grupa. ZLOČINI PROTIV MIRA sastoje se u pripremanju rata. istrebljivanje. kažnjavanje.

SAOBRAĆAJNI KRIMINALITET 91. iznuda i ucena. Izvršioci ovih krivičnih dela. moralnih i društvenih normi. Za izuzetno teške krivične prestupe mogu se izreći kazne maloletničkog zatvora. DELIKTE BEZ MOTIVA I KORISTOLJUBLJA. Sa obzirom na vrednost vreme i način izvršenja može biti: sitna krađa.. su u najvećem delu povratnici oko 30%. krađa. posle silovanja. RAZBOJNIŠTVO PODRAZUMEVA oduzimanje i prisvajanje tuđe pokretne stvari primenom grube sile ili ozbiljne pretnje na život i telo. a u blažim vidovima. IMOVINSKI DELIKTI FIZIČKOG NASILJA –u ove delikte spadaju najteži oblici ove vrste krivičnog dela kod kojih su fizička sila i pretnja prema žrtvi osnov metoda i sredstava izvršenja delikta. i slično. Sankcije za maloletne delikvente se razlikuju od onih koje su predviđene za odrasle osobe. ali u razvoju nisu dostigla stadijum punoletstva. Page | 64 . ribe. Maloletnik je osoba posebne uzrasne kategorije i biopsihičkih osobina. MALOLETNIČKA DELIKVENCIJA Maloletnička delikvencija je pojava socijalno neprilagođenog ponašanja posebne populacione strukture stanovništva. odnosno mentalnoj zrelosti određene strukture maloletničke populacije i usklađenosti njihovog odnosa u pogledu usvajanja i poštovanja pravnih. teška krađa i razbojnička krađa. saobračajnim sredstvima. Najčešće krađe događaju se po tržnim centrima. Maloletnici se razvrstavaju u kategorije mlađih-osobe između 14-16 godina života i strarijih maloletnika –osobe između 16 i 18-te godine života. obična krađa. Tu spadaju razbojništva. kada je uzrok delikventne orijentacije nepromišljenost i blaži oblici vaspitne zapuštenosti-disciplinske mere i mere pojačanog nadzora. kada je ukradeno dobro veće vrednosti. a po načinu izvršenja spadaju u đepne krađe. IMOVINSKE KRIMINALITETE (DELIKT) možemo razvrstati na: KLASIČNE DELIKTE. koja se više ne smatra decom. divljač. ako je u sprezi sa oprganizovanim kriminalom. U slučajevima lakših dela koja su posledica težih vidova vaspitne zapuštenosti izriču se zavodske-vaspitne mere. PREVARNE DELIKTE. TEŠKA KRAĐA podrazumeva krađu koja je izvršena provaljivanjem. 90. na poseban drzak i opasan način. Podela se zasniva na anatomskoj i psihičkoj razvijenosti. za vreme elementarne nepogode. KLASIČNI IMOVINSKI DELIKTI u njih spadaju sve vrste krađa i drugi oblici nezakonitih prisvajanja tuđe pokretne i nepokretne imovine. SITNA KRAĐA predstavlja krivično delo gde je predmet prisvajanja stvar male vrednosti. u zatvorenim prostorima. svesnosti postupaka o idgovornosti za svoje ponašanje. Od odraslih se razlikuje po stepenu emocionalne i intelektualne zrelosti.profesionalizacije. ako su krađom ugrožena neka opšta društvena dobra-šume. obijanjem.

sitnim krađama. Karakterističan je po tome što je znatno zastupljen u kriminalitetu. ali i posebne psihostrukture. Maloletnici najčešće vrše IMOVINSKE DELIKTE. fizički i seksualno. maloletni kriminalci. Kolektivni kriminalitet je prisutniji nego kod odraslih. individualnih ciljeva kroz grupno ponašanje. kao i u sredinama gde žive. ali ima i zemalja u kojima je ta zastupljenost skoro do polovine ukupne pojave. prilikom krađa u prostorijama škole ispoljile su drskost i bezobzirnost. otimanju stvari. a najviše su krivična dela krađe i sitne krađe. na primer na sportskim takmičenjima. Prilikom izvršenja krivičnog dela krađe i sitne krađe iz stanova i kuća. solidarnost i zajedničko ubeđenje u realizaciji kriminalnih ciljeva. Žrtve su slabiji i hendikepirani pojedinci koje maltretira grupa. dela protiv službene dužnosti i krivična dela privrednog kriminaliteta. maloletnici nasilje na ulici prenose kao model ponašanja iz porodične sredine. delikventi.Za maloletne delikvente najčešće se upotrebljavaju pojmovi: vaspitno zapuštena omladina. rasnog Page | 65 .ORGANIZOVANO NASILJE maloletnika sprovodi se u maloletničkim bandama. realizacije. POLUORGANIZOVANOM NASILJU skloniji su mlađi maloletnici aktima zastarsivanja. koje je samo sebi cilj. neposrednim sukobima-tučama. U nekom oblastima kriminaliteta maloletnici skoro da ne učestvuju posebno kada je u pitanju politički kriminilatit. Pretežno se kreće oko 20-25%. Članovi se odabiraju i primaju u grupu ukoliko su spremni da prihvate posebna pravila ponašanja i sisteme vrednosti delikventne grupe. SPONTANO NASILJE se javlja u formi izazivanja nereda i organizovane primene nasilja. na ulici. samoposluga i prodavnica koristile su nepažnju prodavaca. kao i starije i bespomoćne osobe. U novije vreme je za maloletnički kriminilatit karakterističan povećan broj DELIKTA NASILJA i pojedinačnog i kolektivnog. a prilikom izvršenja krađa iz robnih kuća. Druga pojava po zastupljenosti su SAOBRAĆAJNI DELIKTI MALOLETNIKA. koncertima i drugim vidovima javnih manifestacija. i taj procenat u ukupnom maloletničkom kriminalitetu je oko 50%. maloletne prestupnice su najčešće koristile ranije uspostavljen odnos prijateljstva i poznanstva sa žrtvom. Oni su prouzrokovani faktorima neiskustva. Takve grupe su isključivo karakteristične za gradske sredine i za dokon način života-previše slobodnog vremena. utiče na formiranje stavova i pravila discipline. Kriminalitet je NAJTEŽI OBLIK MALOLETNIČKOG PRESTUPNIŠTVA. Na čelu organizacije nalazi se vođa koji neformalnoj grupi obezbeđuje jedinstvo.najviše dela karađe. U našoj zemlji je izražen kriminalitet maloletnica oko 93 % izvršenih krivičnih dela. posrnula deca. siledžije i slično. ali i po obimnosti u pojedinim njegovim oblicima. huligani. pomoću lukavstva i upotrebom fizičke sile vršile su krivična dela razbojničke krađe i razbojništva. Ove grupe zlostavljaju svoje vršnjake u školskim dvorištima. gde su i sami bili zlostavljani psihički. kolektivni duh. U grupi se stiče ugled i prestiž i ispoljavaju se specifični oblici solidarnosti –prijateljstvo. MALOLETNIČKE BANDE predstavljaju poseban vid prestupničkog ponašanja koji je karakterističan po specifičnom sistemu vrednosti –organizacije. U maloletničkim bandama članstvo je obično ono je etničkog. koristeći nađene predmete na mestu izvršenja krivičnog dela. teške krađe maloletnice su vršile najčešće obijanjem. reketiranja učenika. Udeo maloletničke delikvencije u kriminalitetu uopšte razlikuje se od zemlje do zemlje.Treća kategorija su seksualni delikti posebno krivična dela silovanja.

bilo da su u pitanju Page | 66 . ali da od ukupnog broja povratnika. prostor delovanja je pod kontrolom bande.i socijalnog porekla i potiču iz dezorganizovanih porodica iz prigradskih naselja. 93. socijalno su neprilagođeni. već i običajna jer je prisutna snažna moralna osuda kako sredine. ali i ozbiljna potencijalna-osvetnička reakcija porodice žrtve. Njihova bitna socijalna obeležja su: većina je živela u nepovoljnim porodičnim prilikama i odnosima u porodici. rana i dugotrajna maloletnička kriminalna karijera samo su neki od njihovih bitnih socijalnih obeležja. Oni se kriminalno odaju još u ranoj mladosti. emocionalno nestabilni. U seoskim i patrijarhalnim sredinama reakcija društva nije samo pravna. Tipologija delikvenata recidivista moguća je po kriminološkim kriterijumima vrste delikata u kojima se najčešće pojavljuju i deli se na: DELIKVENTE IZ NAVIKE. Delikventi po tendenciji ili delikventi iz strasti su osobe čija je kriminalna karijera više uzrokovana subjektivnim činiocima ličnosti nego socijalnim faktorima. U ukupnom povratništvu recidivizam maloletnika posmatra se kao posebno aktuelna pojava jer se u ovoj populacionoj strukturi odvija proces sazrevanja i stvaranja navika kriminalnog ponašanja. Seksualna delikvencija je pretežno urbani fenomen. nedovoljno ili nepotpuno obrazovanje i nezaposlenost. Pored imovinskih delikata i seksualni delikti spadaju u vrstu prestupništva sa najvećim procentom recidivizma. RECIDIVIZAM Recidivizam je povratništvo. Zato se i smatra da je recidivizam u ovoj oblasti samo posledica jer realno ne postoje svrsishodni. Recidivizam je poznat po specifičnosti faktora i tu dominiraju subjektivni činioci. 92. odanost i poštovanje bandi je obavezno. dok se socijalni faktori pojavljuju samo u izboru pogodnih uslova da se realizuju motivi i ciljevi njihove moralne izopačenosti. tako i porodice izvršioca. psihopatske prirode-nesposobni za socijalizaciju. PROFESIONALNE DELIKVENTE I DELIKVENTE PO TENDENCIJI. jedne i druge populacije dve trećine potiče sa sela. prosečne ili ispodprosečne inteligencije i nižeg nivoa obrazovanja i niskog praga frustracione tolerancije. TIPOLOGIJA RECIDIVISTA Istraživanja su pokazalana na to da polovina ili dve trećine povratnika živi u gradu. Maloletnici povratnici se u više od dve trećine slučajeva pojavljuju u delovima protiv imovine vršeći dela krađe i teške krađe. Delikventi iz navike su recidivisti asocijalne prirode kod kojih se postepenim ponavljanjem prestupničkog ponašanja stvara kriminalna navika. Prilikom prijema novih članova obično se postupak odvija po nekom ritualu. kao i u tradicionalno patrijarhalnim i građanskim sredinama. pre svega uzroci vezani za ličnost izvršioca. a takvi stavovi nalaze osnov i u statističkim podacima na regionalnim nivoima analize delikata u seoskim i gradskim. a kod seksualnih delikata uzročnost je pre svega u psihopatološkoj strukturi ličnosti. adekvatni pravni mehanizmi za njihovo sprečavanje i suzbijanje. Kod imovinskih delikata recidivizam je posledica profesionalne orijentacije i koristoljubive sklonosti.

a kod privrednih prestupa i fizička i pravna lica. KRIMINOLOŠKE I SOCIOLOŠKE DEFINICIJE PRIVREDNI KRIMINALITET DEFINIŠU nešto šire. RAZLIKE IZMEĐU KRIVIČNIH DELA I PRIVREDNIH PRESTUPA SU TROJAKE: a) Stepen društvene opasnosti privrednih prestupa je manji. Najčešće su krivičnopravne definicije i one suštinu pojama svode na normativističko shvatanje. PIHLER razlikuje ekonomski i privredni kriminalitet. Page | 67 . zanimanja i motivom koristoljubive prirode. koja kod prve kategorije nije uvek izražena. koji koristi termin privredno krivično pravo. uključujući u taj pojam. Pihler pod privrednim kriminalitetom podrazumeva: pojave ekonomskog kriminaliteta. PRIVREDNI PRESTUPI SU neki blaži vidovi privredne delikvencije. 94. Začetnik normativističkog shvatanja je ALZBERG . dela i privredne prestupe i prekršaje u funkcionisanju sistema. psihološkog ili psihopatološkog karaktera. c) Kod krivičnih dela osnovni princip odgovornosti je subjektivna odgovornost. Profesionalni delikventi su izvršioci krivičnih dela koji su po nekim osobinama slični povratnicima iz prve kategorije.faktori poremećaja biološkog. a isključuje prestupe i prekršaje. dela. nego kod krivičnih dela: b) Kod krivičnih dela odgovorna su samo fizička lica. Mere izricanja kazne kod ovog tipa prestupništva najčešće su mere bezbednosti čuvanja. odnosno izbora vršenja krivičnih dela kao profesije. lečenja i posebne terapeutske mere u zatvorenim tipovima ustanove. delikte protiv službene dužnosti i imovinska k. ali sa posebnostima racionalne kriminalne orijentacije. POJAM I KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA Privredni kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava koji je uslovljen povredama propisa u privrednom i finansijskom poslovanju. pored k. a ekonomski posebnim oblikom. smatrajući privredni kriminalitet širim pojmom. a kod privrednih prestupa za odgovornost je dovoljna samo pravna odgovornost prestupa. U ŠIREM SMISLU privredni kriminalitet podrazumeva delikvenciju fizičkih i pravnih lica u oblasti finansijskog pravnog posovanja –k. dela. sa štetnim posledicama po privrednu organizaciju ili društvenu zajednicu. prestupi i prekršaji. U pitanju je veoma masovna društvena pojava povrede pravila o privrednom ili finansijskom poslovanju od strane pravnog ili odgovornog lica. DOK U UŽEM SMISLU podrazumeva samo krivičnopravne privredne i finansijske delikte.

novčani u vidu falsifikovanja. posebno: proizvodnja. h) Ovim oblikom kriminaliteta ugrožene su brojne privrdne oblasti. kod invensticionih ulaganja. trgovina. korišćenje prava. izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa. e) Dela se vrše kontinuirano i planski. organizovano. transport i špedicija. i) Izuzetno visoka tamna brojka kriminaliteta. 95. c) Specijalizacija izvršilaca. ovlašćenja i moći na različitim nivoima nosilaca ovlašćenja i kontrolnih funkcija. g) U objekte i sredstva koja koristi privredni kriminalitet spadaju različiti oblici imovine. skladišna delatnost. SANKCIJE ZA PRIVREDNE PRESTUPE SU KAZNE I ZAŠTITNE MERE. Page | 68 . Kazne su u principu novčane. To se posebno odnosi na prestupe i prekršaje u carinskom i deviznom režimu. zloupotrebe poverenja i slično. b) Koristoljublje kao motiv. OPŠTE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA SU: a) Složenost i dinamičnost pojavnih oblika. UZROCI I VRSTE PRIVREDNOG KRIMINALITETA Uzroci privrednog kriminaliteta su raznovrsni.fakture. računi. platni promet. izvodi. PROFITNI CILJ I DRUŠTVENA TOLERANCIJA. na pr: naturalni. a zaštitne mere se najčešće sprovode na oduzimanju protivpravne koristi. k) Najčešći izvršioci su službena i odgovorna lica u privrednom i finansijskom poslovanju.NAJČEŠĆI OBLICI PRIVREDNIH PRESTUPA SU dela nezakonitog ostvarivanja prihoda i privilegija. završni računi i dr. NETRANSPARENTNOST GLOBALNIH PROCESA PRIVATIZACIJE. d) Pretežnost profesionalne orijentacije. u vidu materijalnog predmeta. finansije. stvari ili roba u vlasništvu. j) Najčešća dokazna sredstva su dokumenti. gotovinskih ili bezgotovinskih plaćanja u prometu. bankarski sistem i dr. f) Većina krivičnog dela se izvršava u nekom obliku saučesništva tj. a neki od njih zauzimaju posebnu pažnju: TRANZICIONI FAKTORI.

lažnog iskazivanja finansijskog stanja i poslovanja pojedinih korporacija. Ovde su u pitanju specifične oblasti delikvencije u privredi. ili kako ju je SADERLEND definisao kao kriminalitet „belih okovratnika“. a radi osiguranja povoljnih poslovnih aranžmana.KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA U okviru privrednog kriminaliteta izdiferencirala se posebna vrsta profesionalnog kriminaliteta viših društvenih slojeva tzv. poslovnih. Smatra se da je ova pojava rasprostranjena u svakom društvu i da su njeni stvarni uticaji na društvo veći nego što se takva dela otkrivaju i presuđuju. kao i medicinsko osoblje. železnice i trgovine. podmićivanje poslovnih partnera. U nekim procenama u razvijenim zemljama štete od ove vrste kriminaliteta kreću se i na desetine milijardi dolara godišnje. kriminalne elite. DELIKTI KORUPCIJE –KORUPCIJSKI DELIKTI Page | 69 . Zbog društvenog uticaja i pozicije. SADERLED pod ovim pojmom podrazumeva: kriminalitet u oblastima privrednog poslovanja. Najčešće se vezuje za državne institucije: inspekcijske ili poreske službe. poslovnim i vladajućim strukturama i vezanost za neku vrstu zanimanja u čijoj nadležnosti su diskrecione odluke. ovlašćenja kontrole i izvršenja službenih. pronevere. Ovaj oblik kriminaliteta OBUHVATA SKORO SVE OBLASTI I PROFESIJE JAVNOG ŽIVOTA. Koreni kriminaliteta „belog okovratnika“ sežu u oblasti privrednih korupcija. c) Kriminalitet „belog okovratnika“ i delikt korupcije i d) Delikti krijumčarenja i nedozvoljene trgovine. Ova vrsta delikvencije tretira se posebno teškom. izvršioci ovih dela su relativno vanzakonski pošteđeni odgovornosti. 97. čije se pojave najčešće ispoljavaju u mahimacijama u vezi sa kupoprodajom raznij akcija. b) Delikti finansijskih prevara.VRSTE PRIVREDNOG KRIMINALITETA SU: a) Delikti zloupotrebe moći –položaja i ovlašćenja. bankarstva.osiguranja. direktnim i indirektnim oblicima korupcije nanose znatno veće štete nego klasičnim oblicima kriminaliteta. državnih i finansijskih poslova. 96. neposrednim ili posrednim podmićivanjem državnih činovnika. lažnog reklamiranja robe. policijske i carinske organe. poreske utaje i slično. jer se velikim transakcijama utaja poreza. nenamenskog trošenja sredstava.

Plodno tlo za korupciju je i područje političkog odlučivanja. Većina definicija korupcija svodi se na “zloupotrebe javnih ovlašćenja. nuklearnih tehnologija. ali predstavlja i globalni fenomen posebno kada ima oblike organizovanog kriminaliteta. kao i politička statusna pozicija za sebe ili drugo-fizičko ili pravno lice. političke I ekonomske-finasijske moći kako bi se na ilegalan način stekla materijalna dobit. pravna procedura je bez jasnih pravila. Korupcija je globalni fenomen. To podrazumeva direktnu prodaju preduzeća bez tržišne procedure. pa ne čudi zloupotreba službenog položaja i ovlašćenja. bez adekvatnog pravnog regulisanja. ekološki opasnog otpada i sirovina. Pojava je vezana prvenstveno za nacionalne okvire privrednog prestupništva. preuzimaju se transakcije od strane centara moći izbegavanjem konkurentskih procedura. Ovakvi primeri iz političke prakse zapadnoevropskih i severnoameričkih podrućja skoro da su redovna praksa političkih skandala i afera. Sukob interesa ili gomilanje funkcija takođe predstavljaju poseban kadrovski problem. Mnogi “biznismeni” u toku predizbornih kampanja koriste da pod vidom legalnih donacija potkupljuju političare. diskrecionim ovlašćenjima u pogledu prispelih ponuda i uslova plaćanja. U zemljama tranzicije posebno pogodno tlo za korupciju čine faktori u procesu privatizacije velikog broja preduzeća I imovine znatne vrednosti. KRIJUMČARENJE I ILEGALNA TRGOVINA Krijumčarenje i ilegalna trgovina potiču od izraza kojim se označava pojava tzv. izbegavaju se javni tenderi. trgovina ljudima i delovima ljudskog tela. 98. U našem krivičnom zakonodavstvu pod pojmom nedozvoljene trgovine podrazumevamo svaku Page | 70 . Kod privatizacije u zemljama tranzicije do korupcije najčešće dolazi zbog pravnog sistema u kome imovinska prava nisu potpuno uređena. alkoholnih pica. Krijumčarenje i nedozvoljena trgovina omogućava u uslovima brze komunikacije i mogućnosti prikrivenih transakcija međunarodnih kriminalnih organizacija ostvaruju velike sume novca i drugih vrednosti stečenih na prodaji razne vrste roba: narkotika. koji su sa pozicija vlasti dužni da takve usluge adekvatno nadoknade. zbog birokratskih centara moći koji mogu uticati na process promene vlasničkih prava nad imovinom i poziciji pojedinaca i grupa da u procesu alokacije mogu nelegalno izmeštati iz državnog i društvenog u privatno vlasništvo. odlika je svakog društva. Krijumčarenje je pojam kojim se označava nedozvoljena trgovina u prekograničnom prometu. koja se društvenog ili državnog vlasništva privatizuje u kratkim vremenskim intervalima. Korupcija predstavlja zloupotrebu moći koju ima određena funkcija.Delikti korupcije imaju najtešnju vezu sa kriminalitetom “belog okovratnika”. radon mesto ili položaj u društvenoj ili privrednoj hijerarhiji radi nezakonitog sticanja materijalnog bogatstva ili statusa. oružja. umetničkih dela. sive ekonomije. Ukoliko sukob interesa nije pod odgovarajućom kontrolom on dovodi do toga da funkcioneri –državni i privredni mogu da donesu samostalno odluke na osnovu diskrecionih ovlašćenja i bez uvida javnosti. posebno je izražena u društvima koja su organizovana na totalitarnim principima vlasti I zemljama tranzicije gde su ključne odlike u nadležnosti grupe ljudi ili pojedinaca. retkim i zaštićenim životinjama i biljkama. partijski ili porodični interesi iznad opšteg. plemenitih metala i dijamanata. odnosno potkupljivanje političkih partija i njihovih lidera u predizbornim aktivnostima. U tim slučajevima lako preovladaju lični.

mnoštvo raznovrsnih oblika. izbegavanje uplate pazara na žiro račun i prebacivanje gotovine u sive tokove. profesionalizam kao karakteristika. prodaja robe bez isprava o nabavci. lažno deklarisanje robe u cilju izbegavanja plaćanja propisanih dažbina. posebnosti u formama kriminalnog organizovanja i dr. 99. Osnovni oblici organizovanog kriminaliteta su: trgovina narkoticima. Najvažnije karakteristike organizovanog kriminaliteta su: da je to kriminalna organizacija-kriminalni sindikati. ekološki kriminalitet. krijumčarenje cigareta. kompjuterski kriminalitet. UZROCI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA Mogu se podeliti na nacionalne i međunarodne. infiltriranje u državne i privredne strukture. profit kao cilj. Nedozvoljena trgovina se smatra PREVARNIM oblikom kriminaliteta.protivzakonitu aktivnost koja je usmerena ka sticanju ekonomske koristi kojom se nanosi finansijska I druga šteta pre svega državi I onim subjektima koji posluju u skladu sa propisima. izdvajanje rukovodnih od operativnih delova sistema. Najkarakterističniji pojavni oblici su: prodaja robe lošijeg kvaliteta od propisanog. carina. bavljenje trgovinom ili posredovanjem u trgovini I zastupanje domaćih organizacija u prometu roba i usluga. kao I doprinosa koje prate isplate zarada zaposlenih. nasilje kao metod. transnacionalni karakter. društvene dezorganizacije i pojava “ sive ekonomije”. hijerarhijaodgovornost i subordinacija. akciza. Međunarodni faktori uticaja pogoduju razvoju organizovanog kriminaliteta kroz procese globalizacije. POJAM I OBELEŽJA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA Organizovani kriminalitet je vrsta delikvencije “privrednog tipa” i tipologija kriminalnih pojava vezana je za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija. razvoj internet tehnike i slično. POJAVNI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: OSNOVNI I OSTALI OBLICI. terorizam. neažurno i netačno vođenje evidencije o prometu robe i slično. organizovana kocaka i dr. 100. Uosnovi oni se svi svode na neplaćanje ili plaćanje u smanjenom obimu poreza. U nerazvijenim zemljama i zemljama u tranziciji uzroci su u raznim oblicima anomičnih stanja. OSTALI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: krijumčarenje vozila. odsustva i tolerancija kontrole prekograničnog prometa i nedovoljno bezbedan razvoj internacionalne. veza sa organima vlasti i drugim institucijama. posebno finansijske kontrole. pomorska piraterija.Tu spadaju: nabavke robe ili drugih predmeta. mrežna struktura. pranje novca. trgovina ljudima. trgovina kulturnim dobrima. trgovina retkim biljkama I životinjama. fleksibilnost u radu. korišćenje neispravnih i nežigosanih merila radi zakidanja na meri. krijumčarenje nafte i naftnih derivate. korupcija. Page | 71 . trgovina oružjem i nuklearnim materijalom. reket. izražena društvena opasnost.

razbojništva. Bave se krađama automonila. složena mrežna struktura delova i hijerarhijski uspostavljene organizacione prirode koja je organizovana da zaštiti članove. 101. U KRIMINOLOŠKOM SMISLU OBLICI KRIMINALNOG ORGANIZOVANJA SU: kriminalna grupa. imaju prostorno delovanje. grupnih. iznuđivanjem. reketiranjem i sl. MAFIJA I MAFIJAŠKE ORGANIZACIJE Mafija je transnacionalna kriminalna organizacija. Drugi tip su takozvane PROFESIONALNE ORGANIZACIJE specijalizovanih članova sa ciljem ispunjavanja određenih zločinačkih aktivnosti. sa izvesnom raznovrsnošću zakonitih i nelegalnih aktivnosti. veliki spektar kriminalnih aktivnosti. prvobitno za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom. kriminalna organizacija. poslovne solidarnosti i zajedničkih kriminalnih ciljeva. imaju transnacionalni karakter sa velikim brojem učesnika i jakim stepenom unutrašnjih veza. Page | 72 .VRSTE KRIMINALNIH ORGANIZACIJA I GRUPA? Prema stepenu unutrašnje čvrstine i načina delovanja organizovanog kriminaliteta. TREĆI TIP SU ORGANIZACIJE ČIJA SE DELATNOST ODRAŽAVA NA MEĐUNARODNOM PLANU. ČETVRTOJ GRUPI PRIPADAJU INTERNACIONALNE TERORISTIČKE ORGANIZACIJE. kao tajna organizacija kriminalaca među italijanskim imigrantima. ali sa jezgrom homogenih etičkih skupina kakve su trijade i jakuze. Takve organizacije nisu stalne i nemaju stroge forme organizovanja. organizovana kriminalna grupa. U tom periodu stanje bezakonja navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojom zemljom energičnim siledžijama. 102. INTERPOL izdvaja četiri tipa kriminalnih organizacija: PRVI JE TRADICIONALNI i njega čine mafijaške organizacije po principu hijerarhije sa strogim unutrašnjim pravima života i normi ponašanja.ODLIKE KRIMINALNIH STRUKTURA I KARAKTERISTIKE Opšte odlike struktura i karakteristike kriminalnih organizacija su: da imaju visok stepen društvene opasnosti obzirom da su masovne. visoku stopu kriminalne dobiti i teške oblike nasilja i korupcije najviših državnih struktura. kao i za poslove ilegalne trgovine narkotika. falsifikovanjem novca. dinamičnost u funkcionisanju sistemom. unutrašnja disciplina zasnovana na internim sankcijama. U prvim decenijama ovog veka mafija je proširila svoju delatnost u SAD. mafija kao najviši stepen organizacije. nacionalnih i internacionalnih kriminalnih kapaciteta sa sposobnošću sigurnog transfera kriminalnog profila u legalne tokove finansijskog poslovanja. a zatim za kontrolu reketa. postoji profesionalizacija metoda rada –korišćenje savremenih tehnoloških sredstava I specijalističkih ekipa uz kombinaciju individualnih. vodi poreklo sa Sicilije još iz vremena bezvlašća koje je usledilo nakon Napoleonove okupacije Južne Italije. organizovane kocke i prostitucije. koji su despotski vladali nad terorizovanim seljaštvom.

ALBANSKA MAFIJA. pri čemu je potkupljivanje prva stvar. birokrata najjači kada ne primenjuje nasilje. KOLUMBIJSKA MAFIJA. „ stanje potčinjenosti“. da je delo počinila organizovana kriminalna grupa ili druga organizovana grupa koja nije kriminalna. ubistvom se koristi tek kada iscrpi sva druga sredstva do cilja. NDRANGETA. dela sticanja dobiti ili moći i kada su ispunjena još najmanje tri od sledećih uslova:  da je svaki član kriminalne organizacije. finansijski je obrazovan kako da brzo investira i oplodi novac. RUSKA MAFIJA. Veoma je komunikativan. Pored KOZA NOSTRE poznate mafijaške organizacije su KAMORA. Page | 73 . barata internetom. izbornu i ekonomsku moć tj. političar.Mafijašku organizaciju od jednostavnog kriminalnog udruženja razlikuje statusni položaj. Moderni bos je biznismen. direktor. tesne koruptivne veze sa vladajućim strukturama vlasti. Mafija poseduje poziciju monopola. imao unapred određeni zadatak ili ulogu. a u Srbiji slične organizacije spadaju u organizovani kriminalitet. vešt je u pregovorima. KINENSKA MAFIJA. legitimnu poziciju političke moći u jednom socijalnom okruženju. u zavisnosti od njenih razmera razvijenosti. državi ili društvu. a ne pištoljem. prinuda u održavanju unutrašnje discipline i ostvarivanju interesa. U novije vreme mafija sve veći deo kapitala prebacuje iz ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profil i na toj osnovi. kreće se po mnogim svetskim metropoloma. odnosno kriminalne grupe. rezultat delovanja tri ili više lica udruženih u kriminalnu organizaciju. NIGERIJSKA MAFIJA. izvorne sposobnosti posedovanja „moći zastrašivanja“. Savremeni mafijaški kum novijim shvatanjima nije kriminalac tradicionalnog tipa. odlično govori svetske jezike. OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA DEFINISANJE: Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminaliteta iz 2002 i 2003 g. da je za to delo predviđena kazna zatvora od četiri ili više godina zatvora 2. sa izmenama i dopunama:  dva kumulativna uslova: da bi se neki delikt smatrao organizovanim kriminalitetom potrebno je: 1. delo za koje je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna. JAPANSKA MAFIJA. „zavet ćutanja“. NOVA SAKRA KORONA UNITA. Mnogo je obrazovaniji i kulturniji živi „na visokoj nozi“. MEKSIČKA NARKO MAFIJA. AMERIČKA MAFIJA. Prve mafijaške organizacije nastale su na Siciliji u 19-om veku i to KOZA NOSTRA-NAŠA STVAR. 103. kaže: k. Osnovne odlike mafije su hijerarhijska struktura organizacije u kojoj centralno mesto zauzima porodica na čijem je čelu boss –kum. čiji je cilj vršenje teških k. odnosno kriminalnu grupu. osvaja tržište po pravilima modernog marketinga. Zakon o krivičnom postupku član 21.

da se u vršenju delatnosti koriste privredne ili pioslovne strukture. DONELA OBAVEZUJUĆU DEFINICIJU koja sadrži 11 zahteva. da se delatnost organizuje planira i vrši u međunarodnim razmerama. da je kriminalna organizacija planirana na duže vreme ili neograničeno. Organizator grupe ili drugog udruženja iz stava 1. kazniće se zatvorom do tri godine. kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. 5. da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na političku vlast. da se koristi pranje novaca ili nezakonito stečene dobiti. a može biti i oslobođen od kazne. kazniće se zatvorom do jedne godine. i 3. Ko organizuje grupu ili drugo udruženje koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna. da je dekatnost kriminalne organizacije ili grupe planirana na duže vreme ili na neograničen vremenski period. da se delatnost organizacije zasniva na primeni određenih pravila interne kontrole i discipline članova. da se delatnost organizacije planira i vrši u međunarodnim razmerama. i 3. EVROPSKA UNIJA JE 1994. od kojih barem šest treba da budu ispunjeni da bi se neki slučaj mogao tretirati kao organizovani kriminalitet. a može se i osloboditi od kazne. Pripadnik grupe ili drugog udruženja iz stava 1. ovog člana radi čijeg vršenja je udruženje organizovano. da se radi o vršenju teških krivičnih dela. da se u vršenju delatnosti primenjuje nasilje ili zastrašivanje ili da postoji spremnost na njihovu primenu. da se delatnost organizacije zasniva na primeni određenih pravila unutrašnje kontrole i discipline članova. Po krivičnom zakoniku krivično delo Zločinačko udruživanje u članu 346 stoji: 1. Fakultativni zahtevi Evropske Unije su: da je svaki član kriminalne organizacije imao unapred određen zadatak ili ulogu. ovog člana koji otkrivanjem udruženja ili na drugi način spreči izvršenje krivičnih dela radi čijeg vršenja je udruženje organizovano. GOD. kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina. zakonodavnu. Pripadnik grupe ili drugog udruženja iz stava 2. da je cilj njihovog vršenja sticanje dobiti ili moći. 3. 2. izvršnu ili sudsku vlast ili na druge važne društvene ili ekonomske činioce. sredstva javnog informisanja. da se u vršenju delatnosti primenjuje nasilje i zastrašivanje ili da Page | 74 . Organizator grupe ili drugog udruženja kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina. ovog člana odnosi na grupu ili drugo udruženje koje ima za cilj vršenje krivičnih dela za koja se može izreći kazna zatvora od dvadeset godina ili zatvor od trideset do četrdeset godina. a pripadnik udruženja od šest meseci do pet godina. ovog člana. ovog člana koji otkrije udruženje pre nego što je u njegovom sastavu ili za njega učinio neko krivično delo predviđeno u stavu 2. Od ovih 11 zahteva tri su obavezujuća: da je delo rezultat organizovanog delovanja više od dva lica. i 3. Ako se delo iz stava 1. 4.

d) Fleksibilnost u radu. njega čine mafijaške organizacije specijalizovanih članova sa ciljem ispunjavanja određenih zločinačkih aktivnosti. n) Posebnost u formama kriminalnog organizovanja i dr. h) Profit kao cilj.postoji spremnost na njihovu pripremu. da se koristi pranje novca ili nezakonito stečene dobiti. e) Infiltriranje u državne i privredne strukture. l) Mnoštvo raznoraznih oblika. da se u vršenju delatnosti koriste privredne ili poslovne strukture. j) Transnacionalni karakter. g) Nasilje kao metod. NAJVAŽNIJE KARAKTERISTIKE ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA SU: a) Kriminalna organizacija. INTERPOL izdvaja četiri tipa organizacija: a) PRVI je tradicionalan . k) Izražena društvena opasnost. i) Profesionalizam kao karakteristika. Page | 75 . Organizovani kriminalitet je vrsta delikvencije „privrednog tipa“ i tipologija kriminalnih pojava vezana za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija. izvršnu ili sudsku vlast ili na druge društvene i ekonomske činioce. f) Veza sa organima vlasti i drugim institucijama. medije. da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na poliktičku vlast. m) Izdvajanje rukovodećih od operativnih delova sistema.kriminalni sindikati. c) Mrežna struktura. VRSTE KRIMINALNIH ORGANIZACIJA I GRUPA ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA prema stepenu unutrašnje čvrstine i načina delovanja organizovanog kriminaliteta. b) Hijerarhija –odgovornost i subordinacija.

može biti svaka spontano ili sprazumno organizovana grupa radi vršenja krivičnih dela u nekom obliku saučesništva. presdtavljaju snažnu struktuirano članstvo. Mafija u odnosu na kriminalno udruženje poseduje poziciju monopola. to je zatvorena sredina strogih unutrašnjih pravila odnosa. izbornu i ekonomsku moć tj. vešt je u pregovorima. PLANU . b) Organizovana kriminalna grupa čini pojam „jednostavnog kriminalnog udruživanja“ POD KOJIM SE PODRAZUMEVA UDRUŽIVANJE TROJE ILI VIŠE LJUDI radi izvršavanja neograničenog broja krivičnih dela Ovo udruženje zahteva za razliku od mafijaškog zahteva. u održavanju unutrašnje discipline i ostvarivanja interesa koristi se prinuda. pri čemu je potkupljivanje prva stvar. odlično govori svetske jezike. ali sa jezgrom homogenih etičkih skupina kakve su TRIJADE I JAKUZE. birokrata najjači kada ne primenjuje nasilje. mafija ima tesne koruptivne veze sa vladajućim strukturama vlasti. živi na „visokoj nozi“ barata internetom a ne pištoljem. ubistvom se koristi tek kada iscrpi sva druga sredstva do cilja. Ova grupa može. koja se umnogome razlikuje od klasičnih kriminalnih družina. i finansijski je obrazovan kako da brzo investira i opladi novac. posebne subkulture. samo stabilnu kriminalnu organizaciju. iznuđivanjem. Mafija vodi poreklo sa Sicilije još iz vremena Page | 76 . c) Treći tip predstavljaju organizacije čija se delatnost odražava na MEĐUNARODNOM d) Četvrtoj grupi pripadaju INTERNACIONALNE TERORISTIČKE ORGANIZACIJE. kao što su razbojničke bande. falsifikovanjem novca. a i ne mora imati obeležja organizovanog kriminaliteta. Takve grupe nisu stalne. legitimnu poziciju političke moći u jednom socijalnom okruženju. državi ili društvu. U novije vreme mafija sve veći deo kapitala prebacuje iz ilegalnih u legalne poslove i ostvaruje profit i na ovoj osnovi. Mnogo je obrazovaniji i kulturniji.b) Drugu grupu čine PROFESIONALNE ORGANIZACIJE oni koji se bave krađama automobila. Savremeni mafijaški kum nije kriminalac tradicionalnog tipa. Mafijašku organikzaciju od jednostavnog kriminalnog udruženja razlikuje statusni položaj. OBLICI KRIMINALNOG ORGANIZOVANJA SU: a) Kriminalna grupa. c) Kriminalna organizacija je viši stepen kriminalne strukture od jednostavnog kriminalnog udruživanja . razbojništvima. direktor. reketiranjem i lično. d) MAFIJA kao najviši stepen kriminalne organizacije je specifična delikventna struktura i sredina koja deluje u opkviru organizovanih oblika kriminaliteta. „ zavet ćutanja“. političar. U KRIMINOLOŠKOM SMISLU. nemaju stroge forme organizovanja i pravila. izvorne sposobnosti posedovanja „moći zastrašivanja“ „stanje potčinjenosti“ . OSNOVNE ODLIKE MAFIJE su hijerarhijska struktura organizacije –u njoj centralno mesto zauzima porodica na čijem je čelu boss – kum. On je moderni bos bizmismen. zavisno od njenih razmera razvijenosti. Komunikativan je i kreće se po mnogim svetskim metropoloma.

Pored legalnog oblika trgovine oružjem postoji i ilegalna trgovina oružjem. kao i za poslove ilegalne trgovine narkotika. Nedozvoljena trgovina narkoticima odvija se svuda po sistemu uređene organizacije i mreže koja funkcioniše po principu hijerarhije. Tajlanda i Lsosa i zlatnog polumeseca: Avganistan i Pakistan. MARIHUANA I SINTETIČKE DROGE-AMFETAMINI. a zatim za kontrolu reketa. Krajnji cilj distribucije narkotika je Zapadna Evropa –Holandija. terorističke organizacije i druge kriminalne organizacije. Smatra se da narkotici čine promet organizovanog kriminala u Holandiji 80%. Kolumbijski bos Pablo Eskobar i Hiberto Orehuela spadaju u najbogatije ljude sveta. tajna i nelegalna trgovina Page | 77 . ali i obaveza država da u svojim krivičnim zakonima uvedu krivično delo pranja novca. stanje bezakonja navelo je vlasnike velikih poseda da prepuste upravljanje svojom zemljom energičnim sileđžijama koji su despotski vladali nad terorizovanim seljaštvom. socijalni i društveni problem u svim zemljama sveta. I DR. U praksi su poznata tri n ačina trgovine oružja: legalna i otvorena trgovina sa drugim zemljama po utvrđenim pravilima i procedurama. Avganistana. Mijanmara i dr. Heroin se distribuira iz Pakistana.bezvlašća koje je nastalo nakon Napoleonove okupacije Južne Italije. od proizvođača droga. Pravci kretanja narkotika su balkanska ruta. 105. TRGOVINA NARKOTICIMA Uživanje narkotika predstavlja ozbiljan zdravstveni. Narkotici kojima se najčešće trguje su:HEROIN. Španiji 60%. nakupaca i vlasnika skladišta. Sicilijanski gangovi upravljaju međunarodnim kokainskim transakcijama u SAD i na relaciji prekomorske zemlje – Evrope. Belgija. Distribuira se takozvanim zlatnim trouglom koji se nalazi između Burme. TRANSNACIONALNE KRIMINALNE ORGANIZACIJE organizacije) su: Koza nostra. ( tradicionalne mafijaške 104. dok Burmanac Kim Njunt narko general koji je šef tajnih službi Burme kontroliše 60% prometa heroina iz Burme u SAD. posebno vatrenim kojim se snadbevaju paravojne formacije. prvobitno za ilegalnu proizvodnju i trgovinu alkoholom. U prvim decenijama ovog veka mafija je proširila svoju delatnost u SAD kao tajna organizacija kriminalaca među italijanskim imigrantima. japanske Jakuze i kineske Trijade. Proizvodnja narkotika u skoro svim zemljama sveta je ilegalna proizvodnja i trgovina i sankcionisana je. Bečkom konvencijom 1988 god. LSD. Belgiji 47%. Poljska. do transportne mreže i organizacije za preraspodelu u potrošačkim područjima. Finskoj 35% i dr. KOKAIN. TRGOVINA ORUŽJEM Trgovina oružjem spada u tradicionalne forme klasičnog oblika kriminalnog biznisa organizovanog kriminala . Veze narkomanije i vlasti pojedinih zemalja su evidentne i otvaraju se fiktivne firme koje su namenjene za pranje novca. organizovane kocke i prostitucije. predviđene su mere na suzbijanju nedozvoljene trgovine drogama. Proizvodnja kokaina je u Kolumbiji između 30-70%. U tom priodu. Hiberto kontroliše 60% prometa kokaina u SAD.

TRGOVINA VOZILIMA Trgovina kradenim automobilima poprima internacionalne razmene.sa drugim državama. terrois koja znači jak strah. 106. g) zastrašivanje. drugi se bave izmenom broja šasije.Krijumčare se: pištolji. Smatra se da deo međunarodnih transfera oružja nije posledica odluka država već korumpiranih vojnih ili političkih zvaničnika. Krijumčarenje se obavlja raznim kanalima i putevima pri čemu transport određenom vrstom saobraćaja predstavlja posebno razrađenu strategiju: izviđanja graničnih prelaza. Page | 78 . metod i sredstvo izazivanja straha i nesigurnosti kod građana sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja određenih. d) zloupotreba tehničkih dostignuča. Savremeni terorizam odlikuju: a) visok stepen organizovanosti. c) profesionalizam. posedovanje prevoza ili angažovanja sredstava za prevoz robe koju prate falsifikovana dokumenta.Grupe kriminalca su organizovane kao velike međunarodne kompanije i imaju složenu strukturu. U svetu svaka dva minuta nestanu po jedna kola. Prema podacima Interpola iz prihoda od trgovine vozilima finansiraju se čak i terorističke organizacije. SAVREMENI TERORIZAM PODRAZUMEVA doktrinu. Postoje i kuriri koji su unajmljeni da voze iz jedne zemlje u drugu. prvenstveno političkih ciljeva. preko treće države i tajno snadbevanje nedržavnih subjekata koji preko posrednika na crnom tržištu . f) količina ekstranormalnih oblika političkog nasilja. Pod vatrenim oružjem podrazumeva se svako prenosivo oružje koje ima cev i koje ispaljuje. mitraljezi. broja proizvodnje i dr. Terorizam podrazumeva doktrinu. bombe. KARAKTERISTIKE ORGANIZOVANOG KRIMINALA 107. b) globalizam. Mnogi poznati kriminalci počeli su sa preprodajom kola. a tamo neka druga osoba vrši prodaju kola obično novijem kupcu na kraju lanca. proučavanje carinske i policijske kontrole. prvenstveno političkih ciljeva. hemijske. TERORIZAM Terorizam je latinska reč terror. biološke i radiološke supstance. ili se može modifikovati da ispaljuje hitac. Neki su se specikjalizovali za izradu lažnih dokumenata. metod i sredstvo izazivanje straha i nesigurnosti kod građana sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja određenih. radioaktivni otpad. e) velika finansijska moć stečena pranjem novca. motora. nuklearni materijal.

i) posebnosti cilja.h) specifična organizaciona i kadrovska struktura organizacija i njenih pripadnika zasnovana na ideološkim. U stručnoj literaturi međunarodni terorizam se u početnoj fazi proučavanja odnosio na terorističke akte sa inostranim elementom. Raf u Nemačkoj. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVARIVANJU VERSKIH CILJEVA SU: najpoznatija Al Kaida. Crvena Armija –Sekigun u Japanu i dr. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVARENJU ODREĐENIH IDEOLOŠKIH CILJEVA SU: Crvene brigade i prva linija u Italiji. c) individualni i d) grupni terorizam. da bi kasnije ovaj pojam obuhvatao svaki napad na neko. m) raznovrsnost i stalno proširivanje spektra objekata napada i slično. VRSTE TERORIZMA –postoje različite klasifikacije tipologije terorizma. bombaški napadi. OBK . rasnim ili verskim osnovama. nedužnim i nemoćnim osobama. već je kroz pojedinačne aktekonvencije odredilo samo pojedina krivična dela terorizma –otmice vazduhoplova. Hamas u Palestini. Radoslav Gaćinović za međunarodni terorizam kaže da je to skup međunarodnim pravom zabranjenih aktivnosti usmerenih prema pojedincima. Front za oslobođenje Kvebeka u Kanadi. b) državni. a samim tim nije ni predvidelo krivične sankcije za njegove aktere. l) aktivnost koja je usmerena prema velikom broju građana. grupi. Grapo u Španiji. uzimanje talaca. njenim institucijama i dobrima –avioni. ambasade. MEĐUNARODNI TERORIZAM –međunarodno pravo za sada nije definisalo terorizam. nacionalnim. brodovi i slično koje izvode teroristi pojedinci. j) neselektivnost ciljeva.izazivanje psihoze opšte opasnosti. terorističke organizacije ili država radi ostvarivanja svojih ciljeva pri tom narušavajući Page | 79 . međunarodnim pravom zaštićeno dobro. napadi na međunarodno zaštićena lica. državi. UČK NA Kosovu i dr. PRE SVEGA SEPARATISTIČKIH CILJEVA SU: Ira u Velikoj Britaniji. Oas i direktna akcija u Francuskoj. U literaturi je najčešća podela na: a) međunarodni. k) bezobzirnost i izuzetna surovost pri izvršenju akcija. Eta u Španiji. a ORGANIZACIJE KOJE TEŽE OSTVIVANJU ODREĐENIH NACIONALNIH.

ali i protiv drugih država. sa kojom su uspostavljene odgovarajuće veze. odnosno međunarodne zajednice. POLITIČKI TERORIZAM najčešće nastaje u nerazvijenijem zemljama sveta i uslovljen je fenomenom ekonomskih kriza i sukoba između bogatih i siromašnih i političkim ambicijama jednih da promene stanje i status. DRŽAVNI TERORIZAM ima najrazličitije forme. TERORIZAM ASOCIRAN SA ORGANIZOVANIM KRIMINALITETOM I PATOLOŠKI TERORIZAM. U drugim tipologijama državni terorizam definiše se kao skup mera koje podrazumevaju stvaranje uslova i neposrednog preduzimanja terorističkih akata koje vrši država preko svojih specijalizovanih organa. U NAJŠIREM SMISLU MEĐUNARODNI TERORIZAM SE MOŽE RAZVRSTATI NA: transnacionalni. može biti usmeren protiv sopstvenog stanovništva. koju finansira država. DRŽAVNI. Svojstven je diktatorskim režimima. kao kršenje konvencija o zaštiti ljudskih prava i sloboda. P. i drugi da ga održe ili prošire. i međudržavni. POLITIČKI. ali ne i otvoreno. b) terorizam podržavan od države u kome država ili privatna grupa učestvuju u izvođenju akcija u korist države gde je država naručilac.ČIČOVAČKI je izveo jednu od najnovijih klasifikacija terorizma: RELIGIJSKI.stabilnost te države. što akterima terorističke delatnosti obezbeđuje sigurnost od krivičnog progona i znatnu imovinsku korist. PODELA TERORIZMA PO KOMBSU KOMBS UVODI SLEDEĆU PODELU: a) tajni državni terorizam koji podrazumeva direktno. Page | 80 . učešće državnih službenika u terorističkim akcijama. TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINALITET Terorizam kao organizovani kriminalitet podrazumeva postojanje dobro organizovane i strukturisane kriminalne organizacije. u kome se nasilje uvek nazire kao preteća senka. ali ne i neophodno aktivan učesnik u terorističkim aktima. RELIGIJSKI TERORIZAM je inspirisan religijskim fundamentalizmom.

tzransport. TERORISTIČKE ORGANIZACIJE Terorizam je u suštini profesionalni i pretežno kolektivni oblik kriminaliteta. a davaoci mahom žive u bedi da im je zdravlje nakon prodatog organa bitno ugrožerno. posebno bubrega. prebacivanje i skrivanje osoba radi njihovog seksualnog ili ekonomskog iskorišćavanja. zemlje Brazila do Filipina. da skrenu pažnju društva. Potražnja za organima za transplantaciju u zemljama sa najvišom stopom donatora već je premašila ponudu. planska aktivnost. do Austrije i Italije. 109. fanatizam pripadnika. ilegalno usvajanje dece prodaju ljudskih organa. krijumčarenje i eksploataciju rada migranata. vrbovanje. 110. Vezuje se i za ilegalne ulazke u zemlju-izbegavanje graničnog prelaza sa ciljem ostvarivanja profita ili koristi drugih. Terorističke organizacije su posebne profesionalne organizacije kriminalne orijentacije koje odlikuju stroga pravila unutrašnje hijerarhije i militarne organizacije. TRGOVINA LJUDIMA Kriminalna delatnost trgovine ljudskim bićima obuhvata: prinudu.PATOLOŠKI TERORIZAM podrazumeva oblik terorizma kada individue ili grupe terorišu druga lica prvenstveno da budu primećeni. Najveći broj trgovine organima obavlja se ilegalno. POLITIČKA DELIKVENCIJA Politička delikvencija u tipologiji kriminalnih pojava predstavlja vrstu prestupništva koje je određeno političkim ciljem ili motivima izvršilaca. finansiranje. Kriminologija ljudima je noviji kriminološki i krivičnopravni pojam mada je kroz istoriju poznat kao trgovina belim robljem. Argentina. Destinacije donatora su Moldavija. postale rutinski hiruški posao. fanatizam i solidarnost ćlanstva i anonimnost članstva. a krajnji korisnik ga plaća nekoliko puta više. preko Turske i zemalja Istočne Evrope. Prema svemu ovom bitne karakteristike terorističkih organizacija su: organizacione osnove. kupovinu i prodaju. a ne kao ljudska bića. Oni se tretiraju kao vreće rezervnih delova. Na tim tržištima za prodaju bubrega donatori dobijaju oko 3000 dolara. KRIJUMČARENJE MIGRANATA Page | 81 . TRGOVINA LJUDSKIM ORGANIMA Kriminalni profit je našao pogodno tlo u trgovini ljudskim organima. a ponekada i čitavog sveta na sebe. Savremena medicina je dosta napredovala pa su neke transplantacije. dokazuje da je ovj oblik trgovine veoma unosan posao. da postoji brza razmena informacija između prodavaca i preprodavaca organa. Okolnosti da se lako putuje po svetu i da je komunikacija olakšana. 108. Čile. hijerarhija. Trgovaćka mreža organa ražirena je od Indije i Tajlanda.

eksploatisanje prostituisanih lica. a u njegovo ime ih vodi „poslovna. U savremenim uslovima poznata je pojava trgovine ženama radi prostitucije i snimanja pornografskih filmova. ali njima upravljaju u ime „višeg gazde“. Velika Britanija je poslednjih godina postala najatraktivnija zemlja za imigrante koji traže politički azil. makroi. Usled intenzivnog saobraćaja između istočnoevropskih zemalja i zapadnoevropskih zemalja kamioni su postali glavno sredstvo prebacivanja imigranata. Italije. upravljanje i držanje bordela. koji uzima reket. izdavanje ili stavljanje na raspolaganje zgrade ili drugih prostorija radi vršenja prostitucije ili sličnih aktivnosti. Krivična dela koja proizilaze iz prostitucije su: podvođenje drugog lica sa ciljem podvođenja. otmena dana koja je nemilosrdna žena i sa uspehom vodi javne knjige i mušterije. koje se u lancu kupoprodaje prometiraju i po više puta dok ne stignu u bordele ili ulično tržište. Razlikuju se evropski i azijski sex trafiking. Krijumčarenje ilegalnih imigranata postao je unosan posao koji seobavlja pod kontrolom organizovane mreže kriminaliteta. Evropski tip trafikinga vezan je za društvene procese u istočno-evropskim zemljama iz kojih devojke u dobu između 20-23 godine. Page | 82 . zavođenje. Azijski je vezan za otmice ili kupovinu devojaka između 11-13 godina. ORGANIZOVANA PROSTITUCIJA Kriminalitet i prostitucija su u svim vidovima u uzajamnim odnosima. ljudi iz lokalnih krajeva sele se na razne strane svih kontinenata. Najteži oblici seksualnog zlostavljanja odvijaju se zapravo kroz razne oblike prostitucije. odnos sa maloletnim licima i sl. Sredstva od kriminaliteta idu na prostituciju. ili nedozvoljeno boravi u zemlji ili tranzitira kroz Srbiju lice koje nije domaći državljanin. 111. Upravo zbog toga je veoma teško ustanoviti šta je čemu neposredni uzrok. Oblici prostitucije podvođenje. a mnoge i sa visokim obrazovanjem stižu u metropole Nemačke. Često stvarni posrednik ima javne kuće u više gradova. Taj sistem su razvili i kosovski Albanci koji zajedno sa albancima iz Albanije kontrolišu krijumčarenje ljudi iz Belgije i Francuske u Veliku Britaniju. Od prostitucije živi čitava skala kriminalaca-podvodači. a povećanje stanovništva u zemljama doseljenih imigranata predstavlja veliki problem. Švedske i drugih zapadnoevropskih zemalja i kroz prostituciju traže šansu za bolji život od nesigurnih materijalnih uslova koji im se nude u sopstvenim zemljama.Do migracija stanovništva došlo je zbog olakšane komunikacije. Vlasnici javnih kuća retko se znaju. U našem krivičnom zakonodavstvu krijumčarenje migranata inkriminisano je kao krivično delo NEDOZVOLJEN PRELAZ DRŽAVNE GRANICE I KRIJUMČARENJE LJUDI. svodnici i drugi paraziti prostitucije. Za ilegalno prebacivanje ljudi preko granice uzimaju se velike pare. sa srednjim.sex trafiking. organizacija prostitucije je jedan od čestih oblika profesionalnog i organizovanog kriminaliteta. kojim je obuhvaćeno krivično delo protivpravnog bogaćenja ili druge koristi omogućavanjem drugom da nedozvoljeno pređe državnu granicu. Preko prostitucije se podstrekava i prikriva kriminalitet. a ekonomski uslovi žena u nerazvijenim zemljama sve nepovoljnija. Potražnja za prostitutkama u razvijenom svetu sve je izraženija. Prostitucija je najčešće pod otvorenom ili prikrivenom zaštitom policije ili lokalnih organa.

naplata preostalog duga iz nekih ranijih poslova. uzimanje dela prihoda. kartanje. Kockanje je zabranjeno. Poreklo prljavog novca potiče od nelegalne trgovine. U početku nije obuhvatalo novčane uloge. iz skrivenih ili proneverenih fondova izražen na utajama poreza. 114.112. kao i procesima privatizacije kapitala u bivšim socijalističkim zemljama Istočne Evrope i organizovanih kanala kriminaliteta na Zapadu. oduzimanje mušterija. zakupljivanjem mašina. PRANJE NOVCA Pranje novca je protivpravni postupak legalizacije kapitala stečenog kriminalnom delatnošću. Kockanje prelazi u deo organizovanog kriminaliteta u slučaju kada se organizuju prevare u igri. 113. klađenje-konjičke trke. Činjenicu da je znatan b roj ljudi naklonjen kocki. Dalje novac se ulaže u off-šor kompanije odakle se legalizuje u normalne i legalne poslove. a donose velike prihode.REKET REKET predstavlja savremene vidove reketarstva u krivičnom pravnom smislu ucene i iznude. a prihodi su veoma visoki. izvršioci krivičnih dela su iskoristili kao mogućnost za sticanje velikih prihoda što je za posledicu imalo stvaranje kockarskih sindikata-mafijaši su preuzeli kontrolu nad kockanjem. Pranje novca je postalo međunarodni problem razvijenih zemalja i ostalih zemalja. Pranje novca oštećuje svaku državu. U prvoj fazi uterivač duga podseća dužnika učtivo na dospelo dugovanje i određujemu rok da ispuni obavezu. oblik profesionalnog kriminaliteta zasnovan na sistemu prinude i nasilja. iz organizovane kocke. Reket je podebna vrsta kriminalne rente. kada reketaši deluju svojim uobičajenim metodama: obeležavanjem teritorije. Tu spada „uterivanje duga“ u oblasti profesionalnog kriminaliteta. KOCKANJE Kockanje se pojavilo još u starom i srednjem veku. Forme biznisa u Evropi dobija krajem XIV i u XVX veku. Kockanje je vid socijalne patologije u kome učestvuje veliki broj ljudi. Najzastupljeniji su kockarski automati. Proizvođači su najčešće same kockarske organizacije koje daju dozvolu za koriščenje zainteresovanim sa nadoknadama. prostitucije i reketa. uklanjanjem protivnika i pružanjem zaštite uz naknadu. igre za kockarskim mašinama-rulet.. Prljavi novac se obično pretvara iz stečene valute u neku drugu valutu preko menjačnica. Druga mogućnost je stvaranje sopstvenih banaka. ali se vremenom izmenilo. stvaranje novih pozicija. kockarske organizacije rade ilegalno. sportska takmičenja i dr. Page | 83 . Sastoji se u falsifikovanju poslovno finansijske dokumentacije i manipulaciji u sistemu međubankarskih transakcija.Najčešće su u pitanju neraščišeni imovinski odnosi. Kockanje se organizuje u različitim oblicima: igre sa brojevima. oni ne traže velika ulaganja. a zatim se ulaže u banke zemalja sa najstabilnijom situacijom. ilegalnom trgopvinom drogama i opijatima. prisutne konkurencije.

izolacija u privatnim zatvorima sa povremenim maltretiranjem da „hladne glave“ razmisle o izmirenju duga. Oni koji se opiru ili dvoume u drugoj fazi podležu obradi koja se u žargonu zovu „kičmenje“ . kockarnice. privatna preduzeća. pod kojim smatra protivpravno prisvajanje računara i njegovih delova krađom. ali se njima onemogućavaju ili oštećuju određena imovinska prava drugih –oduzimanje tuđe stvari. članovima porodice ili materijalnim sredstvima. Reket postoji kao razvijen i unosan biznis zločinačkih udruženja i svojevrsna naplata „poreza“ od vlasnika privatnog kapitala. Druga faza predstavlja klasično izvršenje krivičnog duga iznude gde pojedinac ili grupa u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist silom ili pretnjama prisiljava drugo lice da mu preda određenu imovinsku korist. obimu i osobenosti. OSTALI OBLICI KRIMINALITETA U ostale oblike spadaju oni delikti koji nemaju prevashpdno koristolljubiv motiv. A TAJ POJAM OBUHVATA : računarsku prevaru. Pri tome se ne ostavljaju vidljivi tragovi nasilja. Uticajem kompjuterske tehnike i programa u oblastima kriminaliteta posebno privrednog i finansijskog menja se model ispoljavanja. grupa i čitavih organizacija. jedinstvenoj i bržoj komunikaciji.Pretpostavlja se da više od polovine dužnika u ovoj fazi popušta i izmiruje dugove. Posledica svega je i novi oblik tzv. Pod ovim pojmom autor podrazumeva i sva ona krivična dela gde se računar javlja kao izvršenje krivičnog dela. Kompjuterski kriminalitet je vrsta delikvencije i tipologija kriminalnih pojava koja je nastala u vezi sa zloupotrebom kompjuterske tehnike i tehnologije. a radi „zaštite“ od drugih kriminalnih organizacija. od kompjuterskog kriminaliteta u širem smislu. zloupotrebe automata sa novcem za igru kojim se upravlja pomoću računara. POJAM I KARAKTERISTIKE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA Sve rasprostranjenija upotreba računara i razvoj računarske tehnologije doprinele su lakšem obavljanju mnogih poslova i doprineli su lakšem obavljanju mnogih poslova. ali i omogućili veće zloupotrebe pojedinaca. koji svuda u svetu beleži progresivan rast i pojavu novih krivičnih dela. lišavanje slobode. Ukoliko se zaštita odbije prelazi se na kidnapovanje. VODINELIĆ RAZLIKUJE KOMPJUTERSKI KRIMINALITET U PRVOM UJŽEM SMISLU. One su brzo inovirale načine izvršenja klasičnih krivičnih dela. sabotažu i špijunažu. a koju on nije tražio. OSTALI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA 116. javne kuće. fingirane krađe računara. Javljaju se novi opasniji oblici Page | 84 . uništavanje ili oštećenje tuđe stvari i slično. proneverom i prevarom. Obavlja se ucenom uz pretnju odmazdom vlasnicima kapitala. U trećoj fazi nudi se navodna zaštita uz obavezu plaćanja određenog novčanog iznosa od strane lica kome se nudi takva zaštita. Kompjuterski kriminalitet karakterišu svojstva velike dinamike i izuzetnih formi pojavnih oblika i vidova ispoljavanja. kompjuterskog kriminaliteta specifičan po strukturi. 115. Sistem reketa najčešće obuhvata ugostiteljske objekte. a sastoji se u fizičkoj prinudi i ozbiljnoj pretnji ugrožavanja bezbednosti i sigurnosti porodice i imovine.

računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka. spretno izbegavajući mehanizme softverske i druge zaštite. programa. transmisiju. crvi. kompjutersko falsifikovanje. Ozbiljne štete mogu nastati nehotičnim oštećenjima na vitalnim kompjuterskim mrežama. ozbiljnog narušavanja privatnosti i drugih ljudskih sloboda i prava kao i ličnog integriteta. logičke bube. Po međunarodnoj klasifikaciji kompjuterski delikti su: prevare izvršene manipulacijom kompjutera-razni metodi kompjuterskih prevara i programskih manipulacija. kao što su: vojne. njihova proizvodnja radi distribucije i obrada u kompjuterskom sistemu ili nosiocu podataka. dela vezana za sadržaje. distribuciju. elektronski upad. 118. ugrožavanjem zaštićenih podataka – neovlašćeno brisanje ili izmena. password-a. nanošenje štete prilikom unošenja podataka ili programa. kompjuterska piraterija. kompjuterske sabotaže. integriteta i dostupnosti kompjuterskih podataka i sistema-njih čine nezakonit pristup. kompjuterske zloupotrebe.kriminalnog ponašanja koji do sada nisu bili poznati u kriminalističkoj praksi. Poseban izazov za hakere predstavljaju kompjuterske mreže maksimalne bezbednosti. obaveštajne i slične kompjuterske mreže i komunikacije. određenog stepena značaja ili vrste tajnosti ili na drugi način oštećenja ličnih prava ili poslovnih i službenih podataka. Sa sobom nose i opasnosti od širenja i masovne upotrebe elektronskog prisluškivanja. dela vezana za kršenje autorskih i srodnih prava obuhvataju reprodukovanje i distribuciju neautorizovanih primeraka dela kompjuterskim sistemima. prodaja. krađe poslovnih i drugih tajni kao i različitih oblika intelektualne svojine. da se iskažu lične sposobnosti i demonstrira informatička sposobnost nalaženja slabosti u mehanizmu zaštite kompjuterskih sistema. distribucija). čuvanje ili činjenje dostupnim i raspoloživim ovih materijala.dečja pornografija je najčešći sadržaj koji se pojavljuje u ovoj grupi obuhvatajući posedovanje. Vrste kompjuterskog kriminaliteta možemo razvrstati na: haking kriminalitet. a u poslednje vreme prisutna je realna opasnost od talasa terorističkih akata raznih vrsta-tehno terorizam. korišćenje uređaja (proizvodnja. špijunaža i sabotaža. policijske. uvoz. uplitanje u podatke ili sisteme. Ovi motivi su avanturistički. 117. Nezavisno što motivi ovih izvršilaca nisu vođeni lošim namerama haking može izazvati vrlo ozbiljne štete.virusi. ili kao najteža posledica –činjenje računarskih podataka neupotrebljivim. dela vezana za kompjutere-kod kojih su falsifikovanje i krađe najtipičniji oblici napada. presretanje. VRSTE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA Kompjuterski kriminalitet može biti: dela protiv poverljivosti. tzv. HAKING KRIMINALITET Haking kriminalitet u krivičnopravnom smislu podrazumeva krivična dela kojima se vrši neovlašćen –protivpravan pristup. Page | 85 . provaljivanjem. kompjuterski terorizam. u centralni kompjuterski sistem i njegovu bazu podataka u našem krivičnom zakonodavstvu krivično delo: neovlašćen pristup zaštićenom računaru. kompjuterske prevare. Hakeri preko personalnih računara upadaju neovlašćeno u informativne sisteme drugih korisnika i vlasnika. kompjuterski vandalizam i kompjuterski kriminalitet vezan za mrežnu konfiguraciju informacionih sistema.

ili druge protivpravne imovinske koristi. Obavljaju se sa namerom pribavljanja imovinske koristi za sebe i druge. vodovode. KOMPJUTERSKA PIRATERIJA Pod kompjuterskom piraterijom podrazumeva se: neovlašćeno kopiranje zaštićenog računarskog programa –bespravno kopiranje. u našem krivičnom zakonodavstvu postoje pod nazivom RAČUNARSKA PEEVARA. predviđenim domaćim zakonom. KOMPJUTERSKE SABOTAŽE Page | 86 . upade u nacionalne sisteme. posebno za špijunažu. U našem zakonodavstvu ove pojave su inkriminisane kao lrivično delo neovlašćeno ioskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava i krivično delo neopvlašćeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskim i srodnim pravima. distribucija ili javno objavljivanje računarskih programa zaštićenih zakonom i neovlašćeno kopiranje topografije –bespravno kopiranje zakonom zaštićene topografije. a posebno globalne informatičke mreže postanu i veoma efikasno sredstvo u terorističkoj aktivnosti. kao i ostale vrste mešanja u obradu podataka na račun ili pod uslovima.da obučavaju teroriste za tajne akcije putem visoke tehnologije. železnice. KOMPJUTERSKE PREVARE Kompjuterske prevare čine najzastupljeniju vrstu delikta. sabotažu. aerodromska postrojenja. računarske resurse. banke podataka. KOMPJUTERSKI TERORIZAM Kompjuterski terorizam u krivično pravnom smislu predstavlja IZAZIVANJE STRAHA I UZNEMIRAVANJE JAVNOSTI. ili se na bilo koji drugi način. izmena. Kompjuterski terorizam je više buduća nego aktuelna pojava. 120. ili se propušta unošenje tačnih podataka. Krivično delo se vrši na prevaran način. besplatno korišćenje ili uvoz u te svrhe topografije ili poluprovodničkog proizvoda napravljenog korišćenjem topografije i računarski falsifikat-unos. koji bi predstavljao delo falsifikata da je počinjen u odnosu na klasičan predmet takvog krivičnog dela. bezbednosne i odbranbene komunikacione sisteme. objekte kojima se elektronski upravljarafinerije nafte. računar se koristi za ostvarivanje prevare u krivičnopravnom smislu . 121. odnosno unošenjem preko kompjutera netačnih podataka.119. U savremenom društvu postoji realna opasnost da informatički resursi. 122. Teroristi planiraju korišćenje i svih vidova oružane tehnike zasnovane na korišćenju visoke kompjuterske tehnologije kao i raspoloživih „tržišnih kadrovskih potencijala“. brisanje ili potiskivanje računarskih podataka ili programa. elektrosnadbevanje i slične objekte za značaj građana.Najčešće prevare se vrše preko interneta koji ne uslovljava fizički pristup izvršioca do prostora ili objekata nekog od sistema za isplatu.

sastoje se u unosu. Niko ne sme da se predstavi direktno nekom od naših prijatelja. kod nas se zovu RAČUNARSKA SABOTAŽA.. To se odnosi i na genetski modifikovane organizme koji prdstavljaju rizik za čoveka. Mafijaši svojim nadređenima moraju da govore istinu. To znači da uništenje ili oštećenje kompjutera i drugih uređaja ili oštećenje kompjutera i drugih uređaja za obradu podataka u okviru kompjuterskih sistema. na primer prinuđeno da redovno plaća zaštitu“. odnosno sprečavanje korišćenja informacija u njihovoj memoriji. Ne gledajte žene vaših prijatelja. Ne smeju da kradu od mafijaških porodica. Članovi porodice ne smeju da zalaze u barove ili klubove. MAFIJAŠKI BONTON-KODEKS PONAŠANJA Kada je kod Palerma uhapšen jedan od najmoćnijih mafijaških šefova SALVATORE LO PIKOLO pronađen je i dokument u kome je nabrojano 10 zapovesti koje označavaju neophodne mafijaške „moralne vrednosti“ i kojih bi trebalo da se pridržava svaki čestiti mafijaš na Siciliji. prirodnu sredinu ili imovinu. brisanju ili potiskivanju računarskih podataka ili računarskih programa ili upad u računarski sistem sa namerom da se onemogući funkcionisanje računara ili telekomunikacionog sistema. istovar jedne ili većeg broja opasnih supstanci ili svaku delatnost koja je slične vrste u vezi sa ovim opasnim supstancama. Članovi nikada ne treba da budu kumovi deci policajaca i obrnuto. To se čini oštećenjem operativnog sistema u informativnom mehanizmu i programima korisnih usluga. Page | 87 . skladištenje. kako se procenjuje. neka mi telo izgori. rukovanje. menjanje. ustanove. ili brisanje. obradu. preduzeća ili druge organizacije od opšteg značaja.Kompjuterske sabotaže. rad instalacija ili postrojenja za spaljivanje. izmenama. a moraju da budu na raspolaganju KOZA NOSTRI po svaku cenu. Treba da poštujete svoje žene i da isključite ioz mafije svakog ko se ponaša nemoralno. EKOLOŠKI KRIMINALITET Ekološki kriminalitet je globalni problem jer predstavlja građansku odgovornost za štete nastale usled aktivnosti koje su opasne za životnu sredinu.organi unutrašnjih poslova. utovar. rukovanje ili reciklažu otpadaka pod uslovom da predstavljaju značajan rizik za čoveka i prirodnu sredinu. preko koje se to mora učiniti. Zabranjuje se pristup mafiji svakom ko ima veze sa policijom. elektroprivreda.uzgajanje. Italijani imaju razloga da preispitaju ove moralne vrednosti obzirom na to da mafija. saobraćaj. od reketa i zelenaštva ubira 75 milijardi evra godišnje i da je uprkost svim naporima pravosuđa i policije oko 80% biznismena na Siciliji. vodovodna preduzeća i druge ustanove i preduzeća koja čine privredni sistem ili imaju javnu funkciju. Pod opasnim aktivnostima za životnu sredinu Savet Evrope je predvideo: proizvodnju. Uvek mora da bude prisutna treća osoba. Ljudi koji odbiju da plate zaštitu trpe posledice. Ako izdam. 123. prvenstveno onih koji imaju javnu funkciju čuvanja i korišćenja podataka za državne organe. DESET ZAPOVESTI: zaklinjem se da ću biti veran Koza Nostri.

Osnovna delatnost im je droga. prostitucija. Kamorom ne rukovodi jedan bos već „komitet klanova“ –kamiteti glavešina. LUKAV ČOVEK NDRANGHETA u osnovnom značenju je „ ponašati se kao pravi čovek“. iznude. kokain. prisutni su u mnogim zemljama posebno Zapadne Evrope.KAMORA – SVAĐA. duvan. Članstvo bira u zatvorima ili od bivših osuđenika. ali ona i dalje postoji. Bave se raznim oblicima kriminaliteta: kriminalni sindikati. predstavlja multinacionalni kartel za heroin. pa i Koza nostre. otmice i slično. prevarom.naša stvar je poznata italijanska mafijaška organizacija nastala još u srednjem veku. 125. Više puta su joj zadavani ozbiljni udarci od strane policije. HRABAR. ali niko ne sme poticati iz krajeva van Sicilije. prostitucijom. Prihodi američke mafije Page | 88 . Sredinom 90-tih u Italiji je bilo više ubistava sudija. To je najstarija kriminalna mafijaška organizacija. postoji i kodeks ponašanja. policajaca. Nastala je u vreme prohibicije u Americi 30 tih godina prošlog veka.čak iako im se žena upravo porađa. postoji ZAVET ĆUTANJA-OMERTA. TUČA KAMORA je napuljska mafijaška organizacija. otmice. Članovi ove organizacije mogu biti i najbliži rođaci. posebno aktivna je bila 20-tih godina prošlog veka. organizovanje prostitucije i dr. poznata u Kalabriji. U koza nostri šef je bos. Svi poslovi familije zaogrnuti su OMERTOM-zakonom ćutanja. Bave se krijumčarenjem droge. ubistva i slično. 127. Sedište je u Pulji i bavi se trgovinom droge. Muškarac koga je žena prevarila nije pogodan da bude član mafije. osnovna joj je delatnost: droga-heroin. NOVA SAKRA KORONA UNITA.NDRANGHETA-PRVI ČOVEK. KOZA NOSTRA KOZA NOSTRA. razni oblici kriminaliteta. trgovinom ljudima i dr.NOVA SVETA ZAJEDNIČKA KRUNA To je organizacija sa religijskim simbolima u njoj ima delova Kamore. iznude. AMERIČKA MAFIJA Američka mafija je nastala od emigrantskih organizacija u Americi po ugledu na Koza Nostru. partijskih lidera od strane Koza nostre. čini konfederaciju više mafijaških porodica –društvo uvaženih ima oko 150 mafijaških porodica. nastala u 19-om veku. iznuđivanje. Sicilijanska mafija osnovana u 19-om veku. tužilaca. Ndrangete. šverc. 124. Organizovana je na principu porodica od 20-700 članova. kriminalitet belog okovratnika. Postoji preko 100 kamora porodica. nekretnina. 128. 126.

130.ALBANSKA MAFIJA Albanska mafija spada u red etičkih skupina organizovanog kriminala sa razgranatom mrežom kriminalne delatnosti kako u Albaniji tako i u inostranstvu. Bave se krijumčarenjem kokaina u Evropu. Rusku mafiju čine i neki bivši članovi KGB-a i drugih tajnih službi bivše Page | 89 . u Nemačkoj 50%. Nemačkih. oružja i nuklearnog otpada i organizovane prostitucije. Laki Lućano je uveo kolektivno rukovođenje to su bili bosovi najmoćnijih porodica njih oko 300. ilegalni promet droge.Najpoznatiji kolumbijski karteli su KALI I MEDELIN. Italiji. krijumčarenjem i preprodajom oružja. SAD. osnovna delatnost unutar zemlje su finansijske i bankarske transakcije korišćenjem uslova neregulisanih procesa svojinske transformacije za bogaćenje.prevazilaze prihode velikih korporacija. ali veoma razvijena kriminalna organizacija. 129. imigranata i azilanata u V Britaniji. Godišnja zarada im je 100 milijardi dolara. Ruska mafija neguje imidž patriotske organizacije. Ruska mafija je moćna mafijaška organizacija. Albanska mafija je najsličnija sicilijanskoj mafiji. Osim toga intenzivno se bave poslovima terorizma OVK i UČK –Kosovo i Metohija i Makedonija. Nemačkoj. u svoj rad unose političke ambicije. organizovanom prostitucijom i drugim klačinim formama kriminaliteta. kradenih automobila. Albanska mafija predstavlja veliki problem u evropskim zemljama gde se nastanio veliki broj albanskog življa. Deluje ne samo na prostorima Rusije već i u evropskim zemljama i zemljama Severne Amerike. Dve godine se vodio rat između države i kartela u kome je ubijeno preko 350 policajaca i preko 500 civila. pa i nacionalne dohotke velikog broja država. U Švajcarskoj kontroliše 70% trgovine heroina . 131. „ pranjem novca“ preko sopstvenih i legalnih banaka –Švajcarskih . bave se prebacivanjem imigranata . u Češkoj 80%. koja ekonomski deluje umesto neorganizovanog legalnog tržišta. KOLUMBIJSKA MAFIJA Kolumbijska mafija bavi se najviše prodajom kokaina drže od 30-70% trgovine kokainom. Njihovi klanovi kontrolišu trgovinu droge iz azijskih zemalja u mnogim zapadnoevropskim državama. Ona je najmlađa . Najpoznatiji je Pablo Eskobar iz kartela Medelin. kulturne nadzore i forme socijalne organizacije. RUSKA MAFIJA Ruska mafija je organizacija koja je novijeg datuma i nastala je nakon raspada bivšeg Sovjetskog Saveza i rušenja berlinskog zida. sprovodi „red i zakon“ pošto ne funkcionišu institucije države.

skup tri lica. Prisutna je u i Crnoj Gori. 133. 132. 134. kocka. Al Kapone je pokušao da ih reketira i poslao je izaslanika koji je ubijen otrovon strelicom iz duvaljki. prosečna zarada je oko 70 milijardi dolara godišnje.države. Austriji i Engleskoj. MEKSIČKA MAFIJA U poslednje vreme jedna od najopasnijih mafijaških skupina. trijade su se preobrazile u organizovane mafijaške organizacije koje deluju iz HongKonga i sa Tajvana sa oko 180 000 članova u jednoj porodici i kriminalnim bratstvima sa ograncima u SAD. droge i druge kriminalne delatnosti. Područja delovanja su im: bankarski poslovi. Bavi se rasturanjem droge. Postoje posebni rituali prijema u članstvo. Južnu Ameriku i dr.NIGERIJSKA MAFIJA Nigerijska mafija je najmoćnija afrička mafijaška skupina. SAD. povezana je sa kolumbijskom narko-mafijom. prostitucijom i drugim oblicima kriminaliteta. gangster. Organizacija počiva na sistemu grozda. čovek.Britaniji. Kanadi. Ima oko 100 hiljada članova. to su tajne mafijaške organizacije kineskog porekla. Danas deluje u Francuskoj. zemlja. Kasnije je poslao grupu od kojih je pet ubijeno na isti način i upakovano u sanduke. posebno početkom ovog veka. građevinarstvo. sačinjena je od „ćelija“ koju čini „pešadija“ predvođena „velikim bratom“. Kontrolišu zlatni trougao –heroin. nastala je 90-tih godina prošlog veka. Ogromno članstvo „Ujedinjeni bambusi“ ili „Gospodari tamjana“ sa po 500 000 članova. Njihova aktivnost u vidu organizovanog kriminaliteta. postoji organizovani kriminalitet. U SRBIJI NE POSTOJI ORGANIZOVANA MAFIJA. prostitucija. Simbol im je jednostrani trougao: nebo. čiji su članovi poznati po višebrojnim tetovažama. finansijske transakcije. V. nekretnine. JAPANSKA MAFIJA –JAKUZE Jakuze su opšti naziv za japanske mafijaške organizacije koje na japanskom znače gangster ili u slobodnom prevodu „nikakav čovek“-šljam. zabava. Page | 90 . povezana je sa vrhom japanskog establišmenta. Svrgavanjem dinastije Manču. KINESKA MAFIJA –TRIJADE Trijade su trojstvo. Naziv su dobile po ritualnim značenjem brojeva za koje veruju da imaju magijsko značenje. Italiji. SAD. Osnovane su u 17-om veku kao sredstvo političkog i vojnog otpora dinastiji Manču. Bave se trgovinom ljudima. već o organizovanom kriminalitetu kao što su: saobraćajna. Ovde se ne radi o mafiji u klasičnom smislu. 135. Potpis im je otsecanje glave. Svoju delatnost je proširila na Aziju. U javnosti je odomaćen termin „mafija“ skoro za sve oblike kriminalnog delovanja. raj. špekulacije na berzi.

POJAVNI OBLICI ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA a) Trgovina narkoticima. Postoje i klanovi kao na primer „zemunski klan“ i ostzali klanovi. saobraćajna.carinska. e) Trgovina ljudima. g) Trgovina oružjem i nuklearnim materijalom. f) Reket. d) Pranje novca. prosvetna. fudbalska. b) Terorizam. drumska. automafija. naftna i dr. c) Korupcija. urbanistička. duvanska. farmaceutska. bakarna. h) Kompjuterski kriminalitet i) Krijumčarenje vozila j) Krijumčarenje cigareta k) Krijumčarenje nafte i naftnih derivata l) Trgovina retkim biljkama i životinjama m) Ekološki kriminalitet n) Pomorska piraterija o) Organizovana kocka Page | 91 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful