VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK

Seminarski rad: „Bilans stanja i uspeha“

Predmet: Menadžment računovodstva

Profesor: Prof. dr Nikola Petrović

Student: Vasiljević Bratislav

...........................................................................Beograd................3 3...................................................... BILANS USPEHA............................................13 LITERATURA................................................9 5..........9 6...................................................... AKTIVA.............................................................. ZAKLJUČAK..... PASIVA................................................................................14 2 ..................................................................................7 4................................ SADRŽAJ 1.......... UVOD..................................................................................................................... 2009.....................

Najvažniji kriterijumi prema kojima se razvrstavaju bilansi su: a) veza sa knjigovodstvenim računima i b) pravne norme koje čine osnovu bilansiranja. već i kao bilansi u kraćim vremenskim razdobljima u toku godine kao povremeni bilansi. stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog merila.1. odnosno na dan bilansiranja. U izveštajne bilanse spadaju: bilans stanja i bilans uspeha kojima se iskazuje imovinsko stanje i poslovni uspeh ili neuspeh. Za razliku od bilansa stanja. kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna. razlikuju se: 1) poslovni (izveštajni) i 2) poreski bilans. odnosno preduzetnika. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduzeća tako što se poslovni događaji. bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak. Polazeći od pravnih normi koje čine osnovu bilansiranja. Polazeći od veze sa knjigovodstvenim računima razlikuju se dva računa: 1) račun izravnanja (bilans stanja) i 2) račun dobitka i gubitka (bilans uspeha). Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine.p 3 . UVOD U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultat neke privredne aktivnosti. Izveštajni bilansi sastavljaju se. Opšta svrha bilansiranja jeste upoznavanje uspeha i strukture imovine i kapitala. Bilans preduzeća je u čvrstoj sistemskoj vezi sa knjigovodstvom tako da nastaje kao zaključak knjigovodstvenih računa. ne samo kao godišnji bilansi. Zbog primene različitih formalnih i materijalnih pravila bilansiranja nastaju različite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadržini. Bilans stanja i bilans uspeha su instrumenti sistematizovanja i uopštavanja informacija koje mere imovinsko stanje na određeni dan i uspeh poslovanja u određenom periodu nekog preduzeća.

1 Na levoj strani. Ako bilans stanja nije u ravnoteži. tj. pri čemu se prvo prikazuje aktiva a ispod nje pasiva kao što je prikazano na primeru Bilansa stanja trgovinskog preduzeća „Tehnooprema“. u aktivi. odnosno osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom: aktiva = pasiva. U formalnom smislu bilans može biti prikaz u vidu dvostranog računa. on se iskazuje u bilansu stanja. u pasivi. bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i njihovih izvora na određeni dan. koji predstavlja višak aktive nad pasivom. iskazuju se konkretna sredstva. iskazuju se izvori. sredstva po sastavu i funkciji. bilans praktično i ne postoji.wikipedia. što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i desne strane bilansa. dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi. izražen u novcu. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen. dugoročna rezervisanja i obaveze (dugoročne i kratkoročne). pripadnost. Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za 1 http://sr. Sredstva po funkciji ili nameni u procesu reprodukcije obrazuju aktivu. osnovna formalna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnoteža. ili u vidu jednostranog računa.2. BILANS STANJA Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine. On je dvostrani prikaz sredstava preduzeća sa dva aspekta. Pošto svako sredstvo ima svoj izvor. osnovna sredstva. Pozitivan finansijski rezultat. Glavne grupacije izvora sredstava su: kapital (osnovni kapital. kratkoročna potraživanja i kratkoročni finansijski plasmani. iskazuje se u pasivi. Drugim rečima. pri čemu se levo prikazuje aktiva a desno pasiva.org/sr-el/Актива 4 . Glavne kategorije sredstava koje se svrstavaju u aktivu su: stalna imovina (nematerijalna ulaganja. a na desnoj strani. Ona se ogleda u tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija iskazanih na desnoj strani bilansa u pasivi. zalihe. dugoročni finansijski plasmani).dobitak). kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna. jer predstavlja manjak aktive prema pasivi. način pribavljanja ovih sredstava. rezerve i neraspoređeni višak prihoda . Bilansne pozicije iskazuju u bilansu izdvojeno vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. čime se uspostavlja ravnoteža između aktive i pasive. poreklo ) obrazuju pasivu. a izvori sredstava ( vlasništvo.

Učešće u kapitalu 2. 10 4.033 85. Formom bilansa određuje se broj kolona. Biološka sredstva IV.934 388. 10 4.064 67.preduzeća raščlanjene su prema principu rastuće likvidnosti. koja se naziva bilansna shema.533 533. ZALIHE II. STALNA IMOVINA (I do IV) I.3. smeštaj aktive i pasive. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL Napomena broj II.342 22.892 387.2. Nekretnine. pak. njihov naziv.1. To znači da manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje čine stalnu imovinu od stavki koje čine obrtnu imovinu. Potraživanja 5 . Ostali dugoročni plasmani B. 4. a sve pozicije pasive prema principu rastuće dospelosti. 12 232.u hiljadama dinara Iznos Tekuća Prethodna godina 328. NEKRETNINE.686 139.4. odnosno najkraće su one obaveze koje su dospele. Postoji ustaljena ili propisana forma . KRATKOROČNA PLASMANI I GOTOVINA (1 do 4) 1. kao i razmeštaj i naziv pojedinih delova i pozicija aktive i pasive. 11 POTRAŽIVANJA.146 49. a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najveći stepen likvidnosti. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI (1+2) 1.239 612 672.850 296 536. 10 4.626 4. sadržaj i raspored pozicija bilansa.6.5. U pasivi. forma jednostranog pregleda ili forma liste BILANS STANJA . osnovni kapital ima najduži rok dospelosti. 4.851 232.884 0 0 96.832 godina 140.5. 8 III.5.683 POZICIJA AKTIVA A. postrojenja i oprema 2. 9 I BIOLOŠKA SREDSTVA (1 + 2) 1.407 10. OBRTNA IMOVINA (I do III) I. POSTROJENJA.153 382.800 0 590 90. OPREMA 4. 1.722 50. NEMATERIJALNA ULAGANJA 4.826 147.5.4. a nisu izmirene prema poveriocima.

338 378. Obaveze iz poslovanja I Napomena broj . Kratkoročne finansijske obaveze 2.570 0 1.437 7.083 0 0 809. 14 5. 13 razgraničenja III. KRATKOROČNE OBAVEZE (1 do 4) 1.925 5.329 118.281 0 862 0 175.281 0 862 0 104.346 535. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL III. DUGOROČNA REZERVISANJA OBAVEZE (I do IV) I. POSLOVNA IMOVINA (A+B) G.3.u hiljadama dinara Iznos Tekuća Prethodna godina 192.621 265. NERASPOREĐENA DOBIT VI.001. DUGOROČNA REZERVISANJA II. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL II.009 442.141 540.644 120. REZERVE IV.111 13. UKUPNA AKTIVA (V+G) Đ. 15 5. REVALORIZACIONE REZERVE V. 17 18 6 . GUBITAK VII.626 0 677.570 0 0 1. Dugoročni krediti 2. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE B.488 5.785 145.7.2. Kratkoročni finansijski plasmani 12 146.226 16.1.310 0 1.346 0 7.8. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA D. Gotovinski ekvivalenti 4.626 0 3.2. DUGOROČNE OBAVEZE (1+2) 1.938 89. 12 4.515 16.001.372 0 0 556.3.209 0 0 677.439 2. KAPITAL (I+II+III+IV+V-VI-VII) I.344 godina 121. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska 4.572 1. Ostale dugoročne obaveze III. 16 2. VANBILANSNA AKTIVA POZICIJA PASIVA A. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA V.

3. Ta sretstva su rezultat depozita.5. Instrumenti finansijsko-računovodstvenih izveštavanja. Pod pojmom aktiva često se podrazumeva novac u opticaju. 33.com/downloads/finizv2005. U poslovanju banke aktivu predstavljaju krediti koje banka nudi i obavezne rezerve koje su garant povraćaja depozita komintenata banke.626 677.120 25.476 0 1. Finansijsko računovodstvo II. VANBILANSNA PASIVA Bilansna aktiva: Bilansna pasiva: Vanbilansna aktiva: Vanbilansna pasiva: Tabela 1. u obliku kredita (za investiranje ili potrošnju). 20 2.627 0 0 vremenska razgraničenja IV.001.001. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda 4. jer se kao kapital mogu upotrebiti u proizvodnji roba i usluga. UKUPNA PASIVA (A+B) G. 1998.tehnooprema. primer preduzeće Tehnooprema (2) S obzirom na raščlanjenost i prikazivanje bilansnih pozicija aktive i pasive. kako oročenje štednje građana i privrede. U ekonomskoj teoriji neki teoretičari u aktivu svrstaviju pored novca i hartije od vrednosti. U Aktivu pored iznosa krdita koje banka dalje nudi na tržištu. aktivu. Beograd. Ukoliko bismo dinamički posmatrali kategorije bilansa stanja u vođenju finansijske politike preduzeća. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE V.965 6.570 1. 19 5.xls D. tako i "depozita po viđenju".570 0 0 12. proizlazi da se na osnovu bilansa stanja mogu vršiti samo statičke finansijske analize.3 3. predstavljaju sretstva banaka koje mogu da plasiraju na tržištu zajmovnog kapitala.001. Pri analizi funkcionisanja banaka. AKTIVA Aktiva predstavlja sredstva koja se plasiraju na tržištu zajmovnog kapitala. ulaze i 2 3 www. 7 .570 0 1. Stojanović. Ostale kratkoročne obaveze i pasivna 5.4.627 0 677. str. neophodno je primeniti sistem analize više uzastopnih bilansa stanja.946 0 677.

3. Stopu obaveznih rezervi propisuje Centralna Banka. Iznose depozita u bankama i gotovinu u blagajni. Gotovinu.Iznosi koja preduzeće potražuje od drugih lica.4 Kratkoročna aktiva ili obrtna sredstva obuhvataju gotovinu i druge stavke za koje se razumno očekuje da mogu biti pretvorene u gotovinu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja.sirovine nabavljene u svrhu izrade proizvoda preduzeća. Potraživanja od kupaca i druga potraživanja .obavezne rezerve (sredstva koje banke ne sme dalje plasirati već mora zadržati kao garant povraćaja štednje). a uključuju: 1. Gotovi proizvodi proizvod kod koga je proizvodni proces završen i koji čeka prodaju. Megatrend univerzitet primenjenih nauka. procenjuju se po nabavnoj vrednosti sirovina uvećanoj za trođkove proizvodnje nastale do određenog datuma ili po nižoj tržišnoj vrednosti. Beograd.Obuhvataju: Sirovine . Uglavnom obuhvataju: • • • 4 Zemljište i građevinske objekte Opremu / mašine Motorna vozila Prof. odnosno. dr Nataša Cvetković: „Analiza poslovanja preduzeća“. procenjuju se po nabavnoj vrednosti ili nižoj tržišnoj vrednosti. Dugoročna aktiva su sredstva koja se dugoročno koriste u poslovanju i za koja se ne očekuje da budu pretvorena u gotovinu u periodu od 12 meseci. Proizvodnja u toku . treba obratiti pažnju na to da se na dobit ne računa pre nego što je ostvarena prodaja. ovde se procena takođe vrši na osnovu nabavne vrednosti uvećane za ostvarene troškove proizvodnje ili po nižoj tržiönoj vrednosti.i to je jedan od osnovnih instrumenata monetarne politike (politika Centralne banke kojom se prevashodno određuje ponuda novca u ekonomiji).proizvodnja koja je u toku. sa rokom dospeća do 12 meseci. Zalihe . 2004 8 . Na teret bilansa uspeha izdvajaju se rezervisanja ukoliko iz bilo kog razloga postoji sumnja da ova potraživanja neće biti naplaćena. 4. u toku redovnog poslovanja. 2. polugotovi proizvodi.

plaćanja koja dospevaju u korist dobavljača sirovina i po osnovu drugih usluga. Ovde spadaju plaćanja po osnovu investicionih nabavki. osim banaka. odnosno. odnosno. 4. sa rokom dospeća do 12 meseci od datuma bilansa stanja.povećava. • Obaveze prema dobavljačima i druge obaveze . a koji deo pozajmljenim novcem (kreditima). BILANS USPEHA 9 . za robu koja je kupljena pod uslovima odloženog plaćanja i krediti iz drugih izvora. sa rokom dospeća do 12 meseci. odnosno. Ovo je uslovljeno dokumentovanom procenom vrednosti koju je izvrđilo lice ovlašćeno za ovu vrstu procene. cena po kojoj mogu biti prodati . uključujući tekuća dospeća po osnovu dugoročnih kredita.iznosi koji dospevaju za plaćanje po isteku 12 meseci od datuma bilansa stanja. na teret bilansa uspeha. Kratkoročna pasiva su iznosi koji obuhvataju obaveze preduzeća. ukoliko se njihova vrednost na slobodnom tržištu.iznosi koji se otplacuju bankama na zahtev ili sa rokom dospeća do 12 meseci. 5. Tako]e je čest slučaj da se vrednost zemljišta i građevinskih objekata koriguje na više. njihova bilansna vrednost se smanjuje tokom korisnog veka trajanja. PASIVA Pasiva pokazuje odakle preduzeću imovina – koji deo imovine je finansiran sopstvenim novcem. Dugoročna pasiva obuhvata: • • Dugoročne obaveze prema bankama . Dugoročne obaveze . deo dugoročnih obaveza koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci.Na ove stavke se primenjuje amortizacija. U njih spadaju: • Kratkoročne obaveze prema bankama .neotplaceni deo dugoročnih kredita banaka koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja.

229 82. Troškovi materijala 22 3.524 433.914 0 18.2.u hiljadama dinara Iznos Napomena Tekuća Prethodna broj godina godina POZICIJA A.1. OSTALI PRIHODI 7.1 1. 24 VI. Troškovi zarada.373 803.716 30.1.1.07 9 28.222 200 695.983 47. Primer jednostrane forme bilansa uspeha BILANS USPEHA .920 0 0 826. VANREDNE STAVKE I.3.II) IV. 1.571 43.2.Za razliku od bilansa stanja.988 10 .455 76. OSTALI RASHODI 7.326 0 419 738. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 3. 26 VIII.723 538. POSLOVNA DOBIT (I . Prihodi od prodaje 21 2. DOBIT IZ REDOVNOG POSLOVANJA (III-IV+V-VI+VII-VIII) X.164 0 1. Ostali poslovni rashodi 23 III.053 0 0 VII. Povećanje vrednosti zaliha učinaka 4. 27 IX. bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak. Ostali poslovni prihodi 23 II.2.407 75. VANREDNI PRIHODI 36. 25 836. Troškovi amortizacije i rezervisanja 5.360 97. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 5.534 12. FINANSIJSKI RASHODI 7. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA I. POSLOVNI RASHODI (1 do 5) 7. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA (IV-III-VI+V-VIII+VII) B. FINANSIJSKI PRIHODI 7. naknada zarada i ostali rashodi 4.958 57.327 69. Nabavna vrednost prodate robe 2.209 178.357 131.831 40. POSLOVNI PRIHODI (1+2+3-4+5) 7.932 53.I) V.184 7.247 44.564 15.2.2.3.241 795.1.223 25.518 23.780 9. POSLOVNI GUBITAK (II .172 0 2.

Čačak 2006.5 Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi. koja obuhvata samo troškove minulog rada. STAVKI (II-I) V. dohodka ili dodajne vrednosti (odnosno gubitka). ukupne poslovne troškove ( što odgovara ceni koštanja – c. DOBIT PO OSNOVU VANRED. odnosno ceni proizvođača).920 0 4. ostvarivanja prihoda. To znači da prihodima treba nasuprot da stoje troškovi koji su ih izazvali. DOBIT PRE OPOREZIVANJA (IX+BIIIX-BIV) G. Ako se bilans uspeha osniva na kategoriji troškova koja obuhvata troškove minulog i živog rada. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (X+BIV-IX-BIII) D.351 0 nastali u cilju U sastavu bilansa uspeha sa prihodima se suočavaju rashodi rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa.053 0 4. Ono što je karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi. obračun tačnog periodičnog rezultata zahteva tačno vremensko alociranje prihoda i rashoda kao komponenti rezultata. materijalne troškove i amortizaciju ili i bez amortizacije uz određene korekture.k. tada se finansijski rezultat javlja u obliku viška produkta. što je saglasno principu uzročnosti (korelacije). str 35 11 . rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa i to: 1) poslovni prihodi. Bilans uspeha se sastoji iz rashoda i prihoda. NETO GUBITAK (D-V) ili (G+D) 0 0 0 75. POREZ NA DOBIT 7. što podrazumeva da obračunati prihodi i rashodi u bilansu uspeha treba da se odnose na posmatrani vremenski (obračunski) period za koji se uspeh obračunava. STAVKI (I-II) IV. VANREDNI RASHODI III. koji su takođe složeni.702 71. Ako se bilans uspeha osniva na kategoriji troškova. rashodi i rezultat. Đ.II. .651 0 0 0 0 76. 5 Dr Bogdan Mrdović.5. tada se finansijski rezultat javlja u obliku novostvorene vrednosti. S obzirom na to da je bilans uspeha po svojoj prirodi vremenski račun. dobitka odnosno gubitka. NETO DOBIT (V-D) E.269 71. Menadžment računovodstva. GUBITAK PO OSNOVU VANRED.

To znači da preduzeće u bilansu uspeha može iskazati bruto-dobitak i bruto. čime se ostvaruje bilansna ravnoteža. kao osnove za utvrđivanje ukupnog prihoda i dobitka je fakturisana prodaja. 6 Zakon o računovodstvu i reviziji 12 . kroz utvrđivanje ukupnog prihoda i dobitka obračun se čini na osnovu principa dobitka. iskazuje se gubitak. Na osnovu naših propisa o računovodstvu6 bilans uspeha je godišnji i periodični prikaz. ako je veći bruto gubitak od bruto dobitka. Ukoliko je bruto dobitak veći od bruto-gubitka. rashodi i rezultati. pregled utvrđivanja ukupnog prihoda i dobitka preduzeća.2) finansijski prihodi.gubitak. Međusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat preduzeća kao bruto-dobitak (zbir svih dobitaka) ili kao bruto-gubitak (zbir svih gubitaka) u obračunskom periodu. iskazuje se dobitak ili obrnuto. 3) neposlovni i vanredni prihodi. a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda. Drugim rečima. Osnovica obračunskog sistema. rashodi i rezultat.

bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak. 2) finansijski prihodi. Međusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat preduzeća kao brutodobitak ili kao bruto-gubitak u obračunskom periodu. Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital (pasiva) i način investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva). Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda. Za razliku od bilansa stanja. 13 . a pasiva na desnoj strani. odnosno na dan bilansiranja. čime se ostvaruje bilansna ravnoteža. Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža. Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji različita finansijska izveštaja. 4) izveštaj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske izveštaje. a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda. ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Prvi pruža uvid u imovinsku situaciju i finansijski položaj preduzeća a drugi da omogući uvid u to koliko je preduzeće sposobno da ostvari zaradu. 2) bilans uspeha. Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi.6. aktiva iskazuje na levoj. ZAKLJUČAK Finansijski izveštaji pružaju informacije o finansijskom položaju. uspešnosti i promenama u finansijskom položaju preduzeća. rashodi i rezultati. rashodi i rezultat. Kompletan set finansijskih izveštaja uključuje sledeće sastavne komponente: 1) bilans stanja. rashodi i rezultat. Aktiva predstavlja konkretne oblike sredstava sa kojima raspolaže preduzeće. 3) izveštaj o tokovima gotovine.gubitak. To znači da preduzeće u bilansu uspeha može iskazati bruto-dobitak i bruto. 3) neposlovni i vanredni prihodi. kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna. a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sredstava preduzeća. rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa i to: 1) poslovni prihodi. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine.

Dr Bogdan Mrdović. www. 4.pdf 7.yu/data/2006/07/00002415. Analiza poslovanja preduzeća. Stojanović. Cvetković N. Beograd 3.LITERATURA 1. 1998 2.tehnooprema.wikipedia.org/sr-el/Актива 14 . . www. Zakon o računovodstvu i reviziji 5. Beograd. D. Instrumenti finansijsko-računovodstvenih izveštavanja. Megatrend univerzitet.xls 6. Čačak 2006. Finansijsko računovodstvo II. 2004. http://sr.com/downloads/finizv2005.co. Menadžment računovodstva.belex.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful