UNIVERZITET «BRAĆA KARIĆ» FAKULTET ZA PREDUZETNI MENADŽMENT NOVI SAD

E K O M E N A DŽ M E N T

Doc. Dr Mirjana Golušin

Ekomenadžment

1. UVOD Prelaskom u novi milenijum čovečanstvo se našlo pred velikim brojem izazova. Svedoci smo svakodnevnih upozorenja koja ukazuju na velike probleme koji se javljaju u svim oblastima čovekovog života i rada, bilo kao pojedinca, bilo kao člana uže sredine ili ljudske zajednice u celini. Porazna je činjenica da je su najvećoj meri čovek i njegova težnja za napretkom u svakom smislu rezultirala pojavom najvećeg broja problema koji su naša stvarnost, a problemi će se u velikoj meri odraziti i na život budućih generacija. Već nekoliko decenija stručnjaci ukazuju na realne opasnosti od zloupotrebe prirode i njenih resursa u cilju zadovoljenja narastajućih potreba stanovništva naše planete. Praistorijski čovek je živeo u savršenom skladu sa prirodom. Broj stanovnika je bio izuzetno mali, prirodni resursi praktično neograničeni a potrebe pojedinca minimalne i svedne samo na potrebe obezbeđivanja golog opstanka. Svoje potrebe za ishranom čovek je zadovoljavao lovom i sakupljanjem plodova u neposrednom okruženju, voda za piće je bila obilato na raspolaganju, staništa su bila prirodni zakloni. U takvoj zajednici, priroda i čovek su proživeli srećno desetine hiljada godina. Prelaskom na poljoprivrednu proizvodnju i pripitomljavanjem životinja u određenoj meri se narušava dotadašnji sklad. U stalnoj potrazi za hranom, čovek počinje da krči i pali šume, sprovodi prve primitivne pokušaje ukrštanja domaćih životinja, prestaje sa dotadašnjim nomadskim načinom života i stvara prve manje i veće naseobine. Sve navedeno rezultira pojavom prvih problema koje je sa sobom nosio život u većim zajednicama na relativno ograničenom prostoru. Sa pojavom prvih civilizacija problemi postaju sve veći, ali se još uvek ne može govoriti o prekomernom korišćenju prirodnih resursa. Postoje pisani tragovi o tome da su već tada postojali određeni propisi koje su donosili vladari, kojima se na određeni način iskazivala briga o prirodi. Zakoni su propisivali izvesna pravila o pošumljavanju, korišćenju voda, regulaciji narastajućeg problema otpada i sl. Može se sa sigurnošću reći da se u Starom veku počela voditi briga o prirodnom okruženju, koja je kasnije zamrla i tokom nekoliko narednih vekova čovek se nije bavio tom problematikom. Sve do 18-og veka naše ere priroda je uspevala da uspešno odoli nasrtajima sve brojnijeg i zahtevnijeg stanovništva. Nezadrživi napredak koji se tada javlja u svim oblastima ljudskog života i rada ostavlja prve posledice koje priroda više nije u stanju da savlada. Nagla industrijalizacija, narastajuće potrebe za sirovinama i energijom, uspostavljanje transporta na velike udaljenosti, velike migracije stanovništva, krupna naučna otkrića iz svih oblasti, kao i progresivno uvećanje broja stanovnika, dovode do prvih značajnijih i bespovratnih degradacija prirodnog okruženja.

2

Ekomenadžment Već tada se javljaju i prvi napori da se nešto učini po pitanju očuvanja okruženja, ali su to uglavnom bila sporadična nastojanja pojedinaca koja su ograničena na najužu životnu sredinu. Tada verovatno kod većine nije postojala svest o tome da je u začetku problem koji će jednoga dana postati globalni. Čovek se sve više otuđuje od prirode i posmatra sebe kao nekoga ko gospodari svetom oko sebe i ko želi i može da prirodu podredi sebi. Samo mali broj ljudi je bio u stanju da shvati budući veliki problem u samom začetku. U prirodi se ništa ne obnavlja samo za sebe. Svaka pojava deluje na drugu i obratno. Ako se zaboravi činjenica ovog svestranog kretanja i međusobnog delovanja, dolazi u većini slučajeva do toga da našim istraživačima prirode smeta da vide jasno i najprostije stvari. Tek nakon Drugog svetskog rata počinje da se sve jače čuju glasovi stručnjaka i ljubitelja prirode koji opominju na narastajuće eko probleme. Sedamdesetih godina se po prvi put ekološki problem podiže na međunarodni nivo, o čemu počinju da se vode stručne i političke rasprave. Čovečanstvo tada po prvi put počinje da uviđa da se nešto mora učiniti po pitanju konkretne zaštite prirode i čoveka od sebe samog. Počinje da sazreva svest o tome da prirodni reursi nisu neiscrpni. Objavljuju se prve procene o ograničenom trajanju rudnog bogatstva, o prezagađenosti voda i vazduha, o nestanku sa lica zemlje značajnog broja biljnih i životinjskih vrsta koje su opstajale hiljadama godina. Ubrzo zatim stižu prva svedočanstva o pogubnom uticaju takvog stanja na fizičko i psihičko stanje svakog pojedinca. Sadašnje stanje je izuzetno alarmantno. Decenije nemilosrdnog krčenja velikih šuma ostavile su za sobom pustoš. Urbanizacijom i izgradnjom potrebne infrastrukture ogromne površine obradivog zemljišta su nepovratno degradirane. Eksploatacija rudnog bogatstva, nafte i gasa ostavlja za sobom pustinje. Industrijska postrojenja svih vrsta stvaraju profit ne vodeći računa o tome da svakodnevno zagađuju vodu, vazduh i zemljište. Intenzivan saobraćaj zagađuje vazduh čak i više nego industrija. Otpad je zakrčio planetu. Sa lica zemlje nestale su brojne biljne i životinjske vrste, a neke su pred izumiranjem. Polovina svetskog stanovništva nema dovoljno kvalitetne vode za piće i pati od neuhranjenosti i gladi. Trećina čovečanstva nema nikakvo mesto za stanovanje. Već nekoliko godina unazad stižu alarmantna upozorenja zdravstvenih radnika o bolestima čiji je glavni i jedini krivac zagađenje svega oko nas. U novi milenijum ulazimo sa ogromnim demografskim, energetskim i drugim problemima, dok priroda više nije u stanju da pruži mogućnosti da se nagomilani problemi reše. Pojednostavljeni prikaz svekolikog uticaja na životnu sredinu dat je na sledećoj shemi (Slika 1):

Broj ljudi

Broj korišćeni h resursa po čoveku

Degrad a-cija po jedinici resursa

Uticaj na životnu sredinu 3

koje raspolažu velikim kapitalom i bore se za očuvanje prirode na svim meridijanima. sve se više odlučuju na kupovinu proizvoda čiji se proizvođači trude da njihov proces rada ima što manji štetni uticaj na prirodu i čiji krajnji proizvod zadovoljava. s obzirom na to da se nalaze u vrhovima vlasti najrazvijenijih zemalja i imaju mogućnost da utiču na planiranje razvoja. U razvijenim zemljama se problem ekologije posmatra sasvim ravnopravno sa problemom zdravstvene zaštite ili bezbednosti. nevladine organizacije i tzv. danas se u tzv. Ulažu se velika sredstva u sanaciju nastalih i pretećih šteta. Sada postoji segment potrošača koji zahtevaju dodatne dimenzije kvaliteta – žele proizvod za koji se može potvrditi da sam po sebi ne utiče štetno na čoveka i prirodu. sada su ove grupacije i pokreti "zelenih" bitni činioci svetskog razvoja. da ne utiče štetno na zdravlje korisnika i da ima pristupačnu cenu. koje su nekada tolike da dovode do bankrotstva. Do skora je. Veliki broj ljudi je sasvim dobro obavešten o ekološkoj problematici i sa 4 . kao i potencijalno opasan otpad. bilo važno da li proizvod služi svojoj svrsi. U razvijenim zemljama plaćaju se ogromne kazne za prestupe iz ove oblasti. kao i u opremanje industrijskih postrojenja i saobraćajnih sredstava uređajima i opremom koja će problem zagađenja smanjiti u određenoj meri. Pojednostavljeni model uticaja na životnu sredinu Ovakvo stanje stvari nameće potrebu za hitnom akcijom. Građani najrazvijenijih zemalja ne žele da žive u blizini postrojenja koja nisu adekvatno opremljena radi smanjenja uticaja na prirodu i zdravlje čoveka. jača uticaj ekoloških organizacija. Postoje veoma jaka udruženja. zemlje trećeg sveta izvoze nebezbedne i prljave tehnologije. Sa porastom svesti o ekološkim problemima.Ekomenadžment f( ) X f( ) X f( )= = Slika 1. Nastoji se da se budući naraštaji još u detinjstvu upoznaju sa ekološkim problemima i da traže pravo da žive u zdravoj sredini. grupe za vršenje pritiska. U ovakvom okruženju ni privreda nije mogla ostati netaknuta. koji postaju sve obrazovaniji i svesniji problema. to su zemlje na niskom stepenu razvoja. Sa jedne strane. donošenje i sprovođenje zakona u ovoj oblasti. Kupci. osim praktičnih i određene eko standarde. Medijska sredstva sve više prate i podržavaju kretanja u ovoj oblasti. Nekada marginalizovane. Oni sve više ističu da ne žele da žive u blizini bilo kakvih industrijskih objekata. da je proizveden u zdravom okruženju uz primenu procesa koji ne zagađuju prirodu i utiču pozitivno na njen oporavak. Situacija u nerazvijenim i zemljama u razvoju je sasvim suprotna. 2. koje nemaju dovoljno sredstava za rešavanje egzistencijalnih potreba sopstvenog stanovništva a s druge strane. prilikom donošenja odluke o kupovini.

86 % veruje u povezanost svog ličnog zdravlja i stanja u životnom okruženju. U tu svrhu trude se da istaknu svoje prednosti u oblasti zaštite okoline i da osvoje deo tržišta time što će da pruže proizvod koji će jasno upućivati na takav karakter preduzeća. dati doprinos poslovanju preduzeća koja se ponašaju ekološki odgovorno.Ekomenadžment pravom će podržati svaku akciju. Prava prilika da pruže svoju podršku na određeni način jeste uticanje na ponašanje građanina kao potrošača. čiji krajnji rezultati pokazuju sledeće: 50 % ispitanika bi želelo da na proizvodima koje kupuje može da nađe obaveštenja o eko podobnosti. sprovedeno je istraživanje u Mineapolisu (Menneapolis. proizvod ili proizvodni proces koji poboljšava kvalitet životne sredine. ali se u njih ne uključuju. Potrošači takva nastojanja nagrađuju kupovinom njihovih proizvoda ili korišćenjem njihovih usluga. sprovode se konkretne akcije i postavljaju zahtevi nadležnima. Ustrojstvom poslovanja po ekološkim principima preduzeća u razvijenim zemljama stvaraju određeni imidž koji odaje sliku nekoga ko brine o prirodi i zdravlju svakog pojedinca. osim zadovoljavanja sopstvene želje za konzumacijom proizvoda koji je sam po sebi ekološki podoban. medijska podrška i donekle pooštravanje zakonskih propisa neminovno su uticali na promenu svesti prosečnog građanina koji je istovremeno i potrošač koji je u prilici da bira. Navedeni trend u našem neposrednom okruženju nameće potrebu da se i naša zemlja postepeno uključi u navedene tokove. Drugo veliko istraživanje. Domaća iskustva se u određenoj meri poklapaju sa svetskim. Kupovinom takvog proizvoda. godine u Kanadi (Cosumers Association of Canada) utvrdilo je da 41 % ispitanika ne prihvata i ne toleriše diskutabilne tzv. 63 % ispitanika bi bilo spremno da plati višu cenu sa eko podoban proizvod. Danas većina građana zna da ima pravo da živi u zdravom okruženju i nastoji da to istakne. enviromental friendly poruke. Danas postoje brojna istraživanja koja se sprovode u cilju posmatranja ponašanja potrošača i vrednovanja potrebe za unapređenjem životne sredine od samih građana. 5 . Njima se mogu ponuditi proizvodi koji su u svakom pogledu ekološki podobni i za čiju proizvodnju se ne koriste postupci koji ugrožavaju prirodu. čime se stvara teren za nestajanje svih onih koji ne poštuju prirodne i ljudske zakone. svaki pojedinac će. okreću se zadovoljenju njihovih potreba. kao jednom od preduslova uspeha. koje je sprovedeno 1999. već se proizvodni proces unapređuje tako da što više odgovori zahtevu za unapređenje kvaliteta životne sredine. Većina njih su pasivni posmatrači koji podržavaju navedene akcije. Privrednici koji imaju sluha za zahteve potrošača. USA). već traži mnogo preciznije informacije o uticaju proizvoda na životnu sredinu. Godine 2000. Viši nivo obrazovanja. Udruženja za zaštitu prirode se postepeno uključuju u društveni život. Najveći deo stanovništva kod nas ipak ne učestvuje aktivno u navedenim oblicima društvenog života.

na inicijativu italijanskog industrijalca dr Aurelija Pecelija. Prva konferencija Ujedinjenih nacija posvećena problemima životne sredine održana je u junu 1972. posluju po principima ekomenadžmenta. Jedan od osnovnih postulata savremenog poslovanja jeste zadovoljavanje potreba tržišta. godine u Stokholmu. industrijskih i energetskih aktivnosti. održan sastanak grupe naučnika na kojem se raspravljalo o aktuelnim i budućim dilemama čovečanstva. S. Ukazano je na međuzavisnost porasta broja stanovnika. Jedan od osnovnih preduslova izlaska na strano tržište je upoznavanje sa problematikom ekomenadžmenta sa aspekta preduzeća i sprovođenje aktivnosti i postupaka koji su u skladu sa nastojanjima konkurentskih preduzeća u zemljama uvoznicama.1 Nastanak koncepta održivog razvoja Prvo upozorenje o mogućnosti globalnog ugrožavanja planete saopšteno je na zasedanju Rimskog kluba 1972. Savremena preduzeća kod nas. svako u svojoj oblasti poslovanja. koja žele sigurnu budućnost moraju da.2 Navedena konferencija smatra se prekretnicom u 1 2 Vasiljev. Neka od pitanja iz knjige Granice rasta raspravljana su ubrzo na Prvoj konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini. pogotovo u slučaju izvozne orijentacije. Iznete su sumnje o realnoj opasnosti koja preti usled preteranog i nekontrolisanog eksploatisanja mineralnih i energetskih resursa. pa čak takve zahteve predviđati i kreirati. Subotica.: Marketing. potrošnje mineralnih i energetskih sirovina i zagađenosti životne sredine. Usmerenost preduzeća na potrošača i poslovanje okrenuto okruženju su osnovne karakteristike savremenog marketinga.1 Svako preduzeće koje želi da uspe mora se otvoriti prema javnosti. Svako proizvodno tumačenje i proizvoljna primena u praksi mogu preduzeće da odvedu samo u gubitak. koja je pokrenula raspravu o pitanjima budućnosti civilizacije. Švedska. odnosno da doprinesu očuvanju i unapređivanju kvalitetu života svakog pojedinca i opštem napretku društva. kao i u razvijenom svetu. istraživati zahteve potrošača i pravovremeno na njih odgovarati. 2.Ekomenadžment Domaći proizvođači u svim delatnostima treba da razmotre gore navedene mogućnosti. proizvodnje hrane. odnosno potrošača. godine. domaća preduzeća koja se ponašaju ekološki odgovorno imaju realne izvozne šanse. ODRŽIVI RAZVOJ 2. Tada je. 6 . S obzirom na sve izraženije potrebe potrošača u razvijenim zemljama. Kao izveštaj Rimskog kluba pojavila se iste godine knjiga Granice rasta “The Limits of Growth”. 1999. Birografika.

usvajanjem koncepta održivog razvoja (Sustainable Development). Na Drugoj konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju. biljni i životinjski svet. koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih 3 Šire o tome: Word. Kao rezultat toga. godine u Rio de Žaneiru. Autori su ukazali na probleme ravnoteže ekosistema koji čovek nemilice narušava i zaključili da takvo ponašanje vodi ljude u katastrofu. 4 Šire o tome: Grul. godine Rezoluciju o preduzimanju potrebnih akcija i inicijativa i formiranju Svetske komisije za životnu sredinu i razvoj (World Commision on Environment and Development). 5 Ujedinjene nacije objavljuju 1996. a Konferencija je promovisala koncept “Samo jedna zemlja” (Only One Earth). Brazil. godine u Bergenu (Norveška). Dubos.. tehnološki. 1976. Poseban značaj ove knjige ogleda se u tome što se po prvi put ukazuje na činjenicu da se narastajući i budući eko problemi mogu rešavati samo na globalnom nivou. 1988. pojavila se 1974. kao i na praćenje posledica koje zagađivanje ima na ljudsko zdravlje. koji je ukazao na negativne posledice naglog demografskog rasta i na potrebu detaljnog definisanja koncepta održivog razvoja 4. čime ekologija dobija ravnopravan tretman kao i ostale oblasti društenog života. Beograd. Nolit. Prosveta. jun je proglašen Svetskim danom životne sredine. godine. Konferencija je ukazala na nužnost praćenja stanja kvaliteta životne sredine. 5 Druga konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini održana je 1992. određeni su instrumenti i institucije koje se koriste za sprovođenje i ukazano na nužnost međunarodne saradnje. u mnogim zemljama se osnivaju ministarstva za zaštitu životne sredine. R. 2. (1972). prevod na srpski: Samo jedna zemlja. godine. 7 . s obzirom na univerzalnost ekoloških problema na čitavoj planeti. koja je održana maja 1990.Ekomenadžment globalnom odnosu čovečanstva prema sopstvenoj životnoj sredini. socijalni i kulturni razvoj usklađen sa potrebama zaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine. Doneta je odluka o neophodnosti integracije zaštite životne sredine u procesu donošenja ekonomskih odluka. usvojen je ovaj koncept na najvišem nivou. B. godine publikovala izveštaj Naša zajednička budućnost (Our Common Future). Proklamovan koncept održivog razvoja prva je usvojila Evropska unija 1990.3 Druga knjiga Rimskog kluba pod nazivom Čovečanstvo na raskršću. H. koja je 1986.: Only one earth. godine Izveštaj o ljudskom razvoju koji ukazuje na narastanje jaza između bogatih i siromašnih i problem zemalja u razvoju koje nemaju dovoljno sredstava da usvajaju i u praksi sprovode propisana pravila o očuvanju kvaliteta životne sredine. materijalna i kulturna dobra i na prirodu u celini.2 Suština koncepta održivog razvoja Vremenom je postepeno formulisan koncept održivog razvoja. Beograd. Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela je 1983. Dan 5.: Jedna planeta je opljačkana. deklaracijom je proklamovala koncept održivog razvoja. Ministarska konferencija. kao jedini koncept koji garantuje opstanak čovečanstva i podrazumeva “integralni ekonomski.

7 Lješević. kao i uspostavljanja novih organizacija. To nije stvar koja se tiče samo životne sredine. S. pa čak i sistema ličnog vlasništva. Osnovna svrha zakonske regulative jeste zaštita zdravlja populacije i očuvanje biodiverziteta8. U njoj se kriju 6 Šire o tome: Radulović. kriminala. imale povećanje otuđenja. kao i onih koje nameravaju to da postanu. Održivost se. nauku i životnu sredinu. Visok nivo zaštite i njeno utemeljenje na ekonomskim principima. ali su upravo ove promene.: Životna sredina i razvoj – koncept održivog razvoja. ekonomske pravde i razvoja. primerenih mogućnostima planete da podrži i reprodukuje život. Beograd. Geografski fakultet. M. raznolikost biljnog i životinjskog sveta. a ne dovodi u pitanje isto takvo ispunjenje interesa budućih generacija. po kojima svaki zagađivač mora da plati štetu. političkih. 7 Najrazvijenije zemlje sveta politici ekomenadžmenta daju prioritetno mesto u okviru svojih razvojnih programa. pored prethodno rečenog. društvena i životna sredina. Teza o održivom razvoju u sebi nosi priznanje o diskriminatorskoj i nedemokratskoj prirodi postojećih mehanizama i pravaca razvoja. čija su četiri oslonca kao četiri noge stolice: privredna. kulturna. Održivi razvoj predstavlja svojevrsni evolutivni proces ostvarenja blagostanja koji omogućava zadovoljavanje ukupnih potreba stanovništva. usamljenosti. ali podrazumeva i sposobnost zemljine kugle da apsorbuje otpad nastao kao rezultat delovanja različitih tehnologija. Novi koncept pod resursima podrazumeva nasleđa materijalne prirode (šume. Savezno Ministarstvo za razvoj. vazduh i zemljište. mora dodati i kvalitet životnog okruženja. Lomljenje bilo koje noge neminovno dovodi do gubljenja stabilnosti i pada. Koncept održivog razvija slikovito je objasnio Frančesko di Kastri. tako i duhovne prirode. donosi dobre rezultate. vode i vazduha. 1998. Postojeći pristupi i modeli nisu rešili probleme veličine svetske populacije. Na konceptu održivog razvoja izgrađena je zakonska regulativa koja obuhvata zaštitu zemljišta. okeani).: Životna sredina – teorija i metodologija. Održivi razvoj podrazumeva da čovek prirodu sačuva na održivim osnovama i da je koristi onoliko koliko dopušta njeno reprodukovanje. koja živi u težim uslovima nego što je to bio slučaj ikada do sada. koje samo sve zajedno pružaju kvalitetan oslonac. odnosi i na opstanak pojedinaca i kultura. Ona postavlja pitanje preispitivanja postojećih sistema: društvenih. pašnjaci. 8 . Koncept obuhvata i praćenje i procenjivanje uticaja svih projekata i subjekata na životnu sredinu i prikupljanje i obradu svih informacija u vezi sa tim. Prethodnom se. kako bi se očuvala eko ravnoteža. nezagaćena voda. Beograd. naravno. Na nivou Evropske unije koncept održivog razvoja ugrađen je u ekonomske i razvojne politike svih zemalja članica. 8 Biodiverzitet: brojnost. kako materijalne. zaštitu prirodnih bogatstava i uklanjanje otpadnih materijala i toksičnih supstanci. koji ga opisuje kao stolicu (The Chair of Sustainable Development).Ekomenadžment potreba i poboljšanje kvaliteta života”6. kao rezultat.. Koncept održivog razvoja odražava široko prihvaćenu činjenicu da je postojeći koncept konzumiranja resursa po glavi stanovnika neodrživ. zaštitu od radijacije. proizvodnih. J. 1997. U mnogim zajednicama postiglo se mnogo na unapređivanju standarda i komfora življenja. Kotlica.

je obavezna da se pridržava svih donetih rezolucija.3 Razvopj svesti i odgovornosti 9 Navedenu odluku Vlada SRJ je usvojila ubrzo posle njenog prihvatanja u UN. prava i sposobnost grupa za samostalan opstanak i napredak. jedinstvene oblike društvenih i proizvodnih organizacija i specifičnog odnosa prema životnom okruženju. Posebno značajan napredak u oblasti praćenja. uglavnom reaktivne prirode. Kako su za upravljanje kvalitetom proizvoda značajni međunarodni standardi iz serije ISO 9000. u praksi se njegova primena svodi na aktivnosti kratkog daha. Do danas su zaključeni i brojni međunarodni ugovori i povelje u duhu koncepta održivog razvoja. Stoga. Ove aktivnosti. 2. čija je primena u porastu u svim zemljama Evropske unije i koje se moraju pridržavati i one zemlje koje žele članstvo u grupi najrazvijenijih. zaštite određenih područja i drugo. čije je glavno obeležje proaktivnost. pa je tako usvojila Rezoluciju o politici zaštite biodiverziteta u SRJ9. zdravstvenih. kao članica Ujedinjenih nacija. zbog poznatih nepovoljnih uslova. Svetske kampanje za očuvanje ugroženih biljnih i životinjskih vrsta uzimaju maha uz istovremene napore da se uguši individualnost. a koji se tiču sveopšte zaštite pojedinih biljnih i životinjskih vrsta. predstavljaju degeneraciju izvorne ideje.Ekomenadžment odgovori na pitanje da li različite grupe ljudi mogu opstati i pod kojim uslovima će se to desiti. zahteve korisnika i pritisak konkurencije. ekonomskih. u našoj zemlji je poštovanje propisanih pravila još uvek na veoma niskom nivou. bezbednosnih. tako je za menadžment kvalitetom životne sredine značajna serija standarda ISO 14000. 9 . očuvanja i unapređenja kvaliteta životne sredine učinjen je donošenjem serije standarda. održivost u sebi nosi i elemente borbe za opstanak različitosti u svim segmentima života. zabrane lova i trgovine pojedinim biljnim i životinjskim vrstama. već u julu 1993. zakonsku regulativu. koja u potpunosti podržava dokumenta konferencije iz Rio de Žaneira. sprečavanje neposredne opasnosti. Uprkos ili zahvaljujući tome. Na žalost. političkih. Sporadična posvećenost pojedinih organizacija ovome konceptu ne bi smela demoralisati njegove pobornike: naprotiv. indikator je radikalnog zaokreta. a da se njegovi obrisi profilišu kroz sve finije filtere društvenih. kulturnih. koje u dobroj meri predstavljaju odgovore na tekuće probleme. naučnih. Brojni su primeri ljudskih zajednica koje su uspele da očuvaju svoje kulturno nasleđe. sama činjenica da održivi razvoj postaje predmet razmatranja velikog broja ljudi. a po broju nekih vrsta nalazimo se u samom vrhu. Iako je vrednost ovog koncepta nesumnjiva. Naša zemlja. godine. verskih i drugih parametara. naša zemlja se nalazi na spisku zemalja Evrope u kojima je prirodna sredina u celini manje ugrožena.

kada je u pitanju ekologija. morala da ima neškodljiv hemijski sastav. 10 11 Preuzeto iz: Kostić. na mnogobrojne ekološke probleme. Bez obzira na navedene predloge koji su terminološkog karaktera u praksi je najfrekventniji termin "ekološka svest" pa je teško očekivati njegove promene. Prihvaćeno je i uopšteno tumačenje bilo koje pojave ili proizvoda kojima se daje atribut ekologije. donekle uprošćene definicije. na sopstveni način vrednuje i u skladu sa tim da reaguje na pojave iz svog okruženja. Čovek je tokom svoga postojanja prevalio ogroman civilizacijski put od primitivnog bića. Čovek je u stanju da spoznaje. Ovakvi zahtevi koja postavlja ekologija su sasvim opravdani i nema razloga zbog kojeg se oni ne bi primenjivali i na svest. takva svest bi. D. može se na oblast ekologije primeniti odrednica da je "svest shvatanje stanja" i da je "uvek svest o nečemu". Isto. veoma često se upotrebljavaju određeni termini za koje se ne bi moglo pouzdano reći da su adekvatni i u skladu sa poznatim naučnim definicijama. kao i human odnos prema drugima. U svakom slučaju.Ekomenadžment Za pokretanje problematike zaštite životne sredine u najvećoj meri uticalo je jačanje svesti pojedinaca i društva o neodrživosti postojećeg stanja. Beograd. Savremeni svet dozvoljava raznovrsne improvizacije pri kreiranju termina i kovanica i još raznovrsnija tumačenja. u ovom slučaju. ali u cilju pravilnijeg orijentisanja neophodno je ukratko definisati pojam vrlo često upotrebljavane sintagme "ekološka svest". po logici stvari. U stručnim krugovima. Vuk Karadžić. 1988. Stoga je uvek svest o nečemu. koje bi svakako trebalo da obuhvate i potrebe za životom u zdravom okruženju. na zdrav način. Poznata Maslovljeva hijerarhija potreba na adekvatan način može da definiše potrebe savremenog čoveka. čiji se opstanak zasnivao na prostom zadovoljavanju najosnovnijih nagona. Analogno sa tim. 10 . U određenom smislu možda i nije presudno kako se određena pojava definiše. te se odmah smatra da je to nešto što ne zagađuje prirodu. da njena primena štedi energiju ili da ju je moguće reciklirati. recimo.: Psihološki rečnik. Da bi bila ekološka. postoji i tumačenje da “svest svedoči o postojanju bića i njegovoj sposobnosti da spoznaje spoljašnji i unutrašnji svet. termin "ekološka svest" ukazuje na razmišljanje o problemima zagađenja i na brigu o životnom okruženju. do složenog savremenog čoveka koji sopstveni život posmatra sasvim drugačijim očima. već kako se tumači i objašnjava. Svest se najčešće definiše kao "intuitivno shvatanje stanja duha i razlike saznavaoca i spoznatog”10. Zato je adekvatnije reći "svest o ekologiji" ili "shvatanje ekoloških problema" ili "razumevanje ekoloških problema". Nadalje."11 Iz navedene. Primetno je da se u literaturi već pomalo odomaćio termin "ekološka svest". Poseban problem predstavlja dilema da li nastaviti sa primenom sintagme "ekološka svest" ili "svest o ekologiji". najbitnije je ipak da čovek razmišlja i brine o sopstvenom okruženju i planeti uopšte. te da je svestan aktuelnosti i značaja celokupne ekološke problematike. ako se ona već opisuje kao "ekološka".

U tim zemljama od detinjstva deci se izgrađuju svest o ekologiji preko posmatranja roditelja. uz praćenje medija koji maksimalno podržavaju eko podobne akcije i nemilice se obrušavaju na sve koji na bilo koji način ugrožavaju životno okruženje. te da su sve u službi stvaranja i održavanja tzv. Iz različitih razloga (u čiju se opravdanost sada ne treba upuštati) kod savremenog čoveka kreiran je veoma veliki broj potreba za koje se slobodno može reći da su suvišne. Nikako ne treba zanemariti da je razvoj u svakom pogledu neophodan i da čovek uvek treba da teži boljem.Ekomenadžment Potreba nastaje kao rezultat razvoja svesti i shvatanja o tome da nešto može biti korisno za samog čoveka. Ekologija se i javila kao rezultat shvatanja činjenice da planeta Zemlja ne može da podnese bez štetnih posledica ostvarivanje mnogobrojnih potreba koje savremeni čovek želi da zadovolji. a izbegavaju i eliminišu eko nepodobno. je na sasvim zadovoljavajućem nivou. tako da potrošači mogu da biraju i podržavaju eko podobno. svest o važnosti ekologije. Zahtevi koji su u skladu sa konceptom održivog razvoja ugrađeni su u ekonomiju. Naučna dostignuća u oblasti ekologije Formiranje eko svesti kod građana Uticaj eko svesti na eko-normativu Uticaj eko svesti na ponašanje privrednih subjekata Uticaj eko svesti na društveni život Unapređenje okruženja 11 . U najrazvijenijim zemljama eko svest ili. Eko svest se u prvom redu odnosi na pitanje očuvanja prirode. Već na ovom mestu treba istaći veoma bitnu razliku koja postoji između svesti o eko podobnosti i svesti o ostalim potrebama. privredu. ali ne po svaku cenu. preciznije rečeno. ali se polako i sigurno sada proširuje i na ostale aspekte posmatranja i počinje da na adekvatan način vrednuje način života. svoje bliže okoline. zakonodavstvo i obrazovanje. Sada se već sasvim opravdano postavlja pitanje da li nam je zbilja neophodno sve to za čim se teži. potrošačkog društva koje postoji da bi apsorbovalo proizvode i usluge i tako stvaralo korist proizvođačima. odnose među ljudima i čoveka samog (Slika 3).

Odluka o kupovini se najčešće donosi u skladu sa finansijskim mogućnostima koje su vrlo ograničene. Ukoliko se osete izraženi zahtevi tržišta na tom polju. Budućnost je po pravilu neizvesna.).razvijena je eko svest do nivoa koji treba da bude inicijator proizvođačima da u svoje poslovanje ugrađuju ekomenadžment. ali ne postoji široko razvijena svest o eko podobnosti kod običnog potrošača. Silom prilika. bar ne kao nešto što se ističe u marketingu. Može se reći da je u našoj zemlji dosta uspešno savladana prva stepenica . ali se u pogledu daljeg razvoja svesti o ekološkoj problematici mogu očekivati samo pozitivni pomaci. svakako da će se isticanje eko podobnosti intenzivirati. te da to i naglase u svojim marketinškim aktivnostima i time steknu određenu prednost nad konkurencijom. ali je činjenično stanje krajnje nepovoljno i takvo će sigurno ostati tokom dužeg vremena. što je svojstveno zapadnoj civilizaciji. s tim što se još uvek ne smatra kod svih da je to nešto što bi se trebalo isticati u marketinškoj kampanji. Ipak. Mora se priznati da građani najnerazvijenijih zemalja na svoj način shvataju prirodu posmatraju čoveka kao samo jedno biće u prirodi. pre svega. Domaći potrošač. Potrošači su u zadovoljavajućem obimu svesni neposrednih opasnosti po prirodu. koja važi za sve zemlje članice Unije. najnerazvijeniji nisu u prilici da biraju i odlučuju o mnogim stvarima. Prosečan potrošač u Zapadnoj Evropi je svakako svestan problema i sam naginje zdravom i humanom životu. Razlozi za takvo stanje su mnogobrojni. mada sami najčešće nisu neposredni učesnici. a ne kao svemoćnog gospodara. sve strožije zakonodavstvo. podržavaju ekološke pokrete i akcije. Pritisnuti brojnim problemima tokom niza poslednjih godina nerealno je da očekujemo drugačije rezultate. tako da je u tim zemljama eko podobnost nisko rangirana na lestvici zahteva.Ekomenadžment Slika 3. Jedan od poslednjih primera je svakako zabrana ispitivanja kozmetičkih proizvoda na laboratorijskim životinjama (mart 2001. Eko svest potrošača u Uniji je svakako na višem nivou nego što je to slučaj u našoj zemlji. koje su na najnižem stepenu razvoja i čije se. Tržište podržava ovakve propise i eko podobnost polako ali sigurno počinje da se posmatra maksimalno široko. Uzak krug tamošnjih obrazovanih i finansijski nezavisnih ljudi verovatno je upoznat sa ekološkim problemima današnjice. suočen sa problemom gole egzistencije i opstankom sopstvene porodice svakako nije u prilici da bira. s tim što ostali aspekti eko podobnosti još nisu sasvim zaživeli. U razvijenim zemljama rastu 12 . u većini nepismeno stanovništvo bori sa problemima gladi je dosta daleko od razvoja zadovoljavajuće eko svesti. ili je uopšte nema. Nerazvijene zemlje. Pozicioniranje savremene eko svesti U zemljama Evropske Unije eko svest je takođe na zavidnom nivou obzirom na trenutno stanje stvari koje podrazumeva. domaći potrošači su upoznati sa dimenzijama eko problema.

počinje intenzivno da se proučava stepen eksploatisanja obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa. ne obraćaju pažnju na štetnost svog uticaja na okolinu. prvi su na svetsku društvenu scenu nastupili ekološki problemi. sa narastanjem svesti o globalnosti eko problema i sa povećanjem broja i agresivnosti kompanija koje. zahvaljujući edukaciji tokom procesa obrazovanja i uz podršku medija. na osnovu kojih su se generisali eko zahtevi. filozofija. Tokom vremena. Eko podobno je bilo sprovođenje akcija u cilju sprečavanja rada preduzeća koja su izazivala ekološke probleme. mehaničkog i mikrobiološkog delovanja pojedinih agenasa na bliže okruženje. kao kriterijuma ekološke dimenzije neke pojave. Sedamdesetih godina se javljaju prvi pokušaji organizovanja građana i prvi propisi u oblasti ekologije. Posle mnogo nepovoljnih godina građani počinju da posmatraju sebe kao ljude koji imaju pravo na život koji će biti bolji u mnogim aspektima. potreba itd. Već danas. stav. Stručna javnost i nadležne ustanove su sasvim svesne globalnosti problema i tada ekologija dobija novu dimenziju . s tim da taj proces još uvek traje i trajaće uz kontinuirano prilagođavanje. kod kojih se ne zahteva. zahtev. eko podobnost postaje nešto što i našeg čoveka opredeljuje prilikom izbora proizvoda ili usluge i realne su šanse da se takav trend zadrži i u budućnosti. te je kao posledica toga na najvišem nivou usvojen koncept održivog razvoja kao jedini preduslov 13 . kasnije su standardizovani eko propisi i preporuke. pa samim tim i eko podobnost posmatrala usko.Ekomenadžment generacije koje i ne znaju za drugačije okruženje od eko podobnog. pa tako i u pogledu kvaliteta proizvoda i životne sredine. ali sve ostaje ograničeno samo na regulisanje fizičkog. Javnost je u određenoj meri upoznata sa problematikom i javljaju se zahtevi za razrešavanjem konflikata. te da im se drugačije i ne može ponuditi. hemijskog. Ponekad je to sasvim neopravdano i neprimereno. 2. U vezi toga. koncepcija. termin "eko" se počeo široko upotrebljavati. nego podrazumeva dostizanje maksimalnog nivoa eko podobnosti. U početku se ekologija. ali je evidentno da živimo u vremenu i okruženju koje sve više obiluje eko porukama i terminima. Daljim sveobuhvatnim radom na polju propagiranja principa održivog razvoja i odobravanja samo onoga što je eko podobno. početkom sedamdesetih godina. U ne tako dalekoj budućnosti se može očekivati pozitivan razvoj eko svesti potrošača i u našoj zemlji. vremenom će se izgraditi potreba i svest stanovništva da je eko podobno ono što im pripada. eko podobnost dobija novu dimenziju. Eko podobnost se može posmatrati kao pojam.4 Eko podobnost kao kriterijum održivog razvoja Poseban današnji problem i izazov u oblasti ekologije predstavlja poimanje eko podobnosti. U to vreme već postoje upozoravajući izveštaji merodavnih agencija o enormnom pogoršanju kvaliteta životne sredine. kao skup pravila koja postoje u cilju prostog sprečavanja zagađivanja životne sredine. u cilju sticanja profita. Sa razvojem ekologije kao multidisciplinarne nauke i porastom nivoa svesti stanovništva o potrebi očuvanja i unapređenja kvaliteta životne sredine.

Zahvaljujući razvoju ostalih nauka. zaoštrava problem nuklearnih elektrana. kiselih kiša. biologije i medicine pre svega. Eko podobnost u tom vremenu potpuno izlazi iz domena prostog praćenja i sankcionisanja rada industrijskih postrojenja. Početkom osamdesetih godina eko podobnim se može smatrati delovanje zasnovano na prihvaćenoj koncepciji održivog razvoja i izgradnji takve poslovne i svake druge strategije koja usvaja kriterijume navedenog koncepta.Ekomenadžment dugoročnog i kvalitetnog opstanka. do tada nepoznate psihičke i fizičke bolesti. predlozi i mnogobrojne druge inicijative. propisi. te se tada donose odgovarajući zakoni. Ljudi širom sveta su postali žrtve radijacije. Period sa početka osamdesetih godina se u pravom smislu te reči može posmatrati kao tačka preokreta u oblasti shvatanja i uvažavanja ekologije na svim nivoima. Čovečanstvo tada postaje suočeno sa prvim alarmantnim rezultatima sopstvenog štetnog dejstva i opasnog eksperimentisanja sa prirodom i njenim zakonima koji vladaju milionima godina. Dolazi do ekspanzije programa uštede materijala svih vrsta. hemije. zaštita posebno ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. preduzeća koja nisu eko podobna dolaze pod udar zakona. Dotadašnji stav čoveka kao gospodara prirode se pokazao kao višestruko štetan i ponekad smrtonosan. koji obuhvataju sve više stavki. problem otpada svih vrsta i sl. Prilikom planiranja novih proizvodnih objekata ili saobraćajnih komunikacija eko podobnost postaje značajan faktor odlučivanja. Razvijene zemlje prednjače u ovom pokretu. Prethodno doneseni propisi o sprečavanju zagađivanja prirode se pooštravaju i donose se novi. te se time proširuje spisak opasnih i potencijalno opasnih materija i aktivnosti. jer se životno okruženje počinje posmatrati kao jedinstveno (globalno) i čovek prihvata samoga sebe kao neodvojivi deo prirode. intenziviraju se proučavanja alternativnih vidova energije. Usvajaju se nove strategije očuvanja kvaliteta životne sredine. Eko podobnost usled toga dobija novu dimenziju. drastično se povećao broj ljudi obolelih od teških obolenja. nastaju čitavi skandali sa prevoženjem i skladištenjem opasnog i manje opasnog otpada. Potrebno je učiniti mnogo više i činiti to kontinuirano. U ovom periodu se intenzivira i uticaj političkih struktura i građana. javljaju se nove. plaćaju ogromne kazne i bivaju bojkotovana i zauvek zatvarana. trovanja. U takvom okruženju eko podobnost dobija novu težinu. Ekomenadžment se širi na sve oblasti čovekovog života i rada. Eko podobno postaje samo ono što nije na spisku opasnosti i tada se javljaju prvi slučajevi izbacivanja pojedinih tehnoloških procesa a kasnije i gašenje čitavih industrijskih postrojenja koja nisu eko podobna. izvedeni su novi dokazi o štetnosti pojedinih materija na prirodu i čoveka samog. genetskog zagađenja. Više se ne mogu sakriti velike ekološke katastrofe sa štetnim posledicama. dolazi do potpunog izražaja globalan problem snabdevanja vodom i energijom. Jačaju ekološki pokreti i političke partije koje posmatraju ekologiju kao jedan od prioriteta. U tu svrhu se reguliše problem zaštićenih geografskih područja. preporuke. Eko podobno postaje sve ono što ne utiče štetno na prirodu i čoveka samog. Više nije dovoljno sprečavati štetan uticaj procesa neposredne proizvodnje time što će se jednostavno ugraditi odgovarajući filteri i u određenoj meri regulisati problem otpada. 14 . problem ozonskih rupa.

Briga za životnu sredinu je. Načelo humanosti prema okruženju. Većina ljudi ne može (i ne mora) tačno da objasni štetan uticaj nekog procesa. Ovaj koncept nastao je kao direktan rezultat zaokreta filozofije od upravljanja otpadom ka sprečavanju zagađenja. zabave. Kraj prošlog milenijuma u razvijenim zemljama dočekan je sa potpuno razvijenom svešću o neophodnosti eko vrednovanja i isključivanja svega što na bilo koji način unazađuje ljudski rod. Nauka sve intenzivnije pokušava da prouči i objasni svu kompleksnost interaktivnih procesa u prirodi i čovek shvata da će se svaka. kulture. obrazovanja. ali jasno vidi sve posledice i želi ne samo da ih izbegne. Teoretski okvir ovog koncepta je sistemski pristup projektovanju proizvoda. manifestovana kroz očuvanje resursa i smanjenje otpada. pogotovo u najrazvijenijim zemljama. već i u oblasti politike. upotrebi i odlaganju. Eko podobno više nije samo ono što je na vreme uočeno. konkretna eko podobnost i dalje ostaje u domenu posmatranja čoveka u najrazvijenijim zemljama sveta i još uvek je ograničena na sopstveno okruženje. Eko podobnost se kao kvalitativna karakteristika podiže na najviši nivo i ulazi u strategije razvoja preduzeća. Eko podobnost definitivno prestaje da se posmatra samo kao preduslov očuvanja kvaliteta životne sredine.” Ova paradigma. provereno ili ukinuto. Potpuno je jasna činjenica da se eko podobnost određenog procesa ili aktivnosti više ne može posmatrati samo kao prost skup brojeva i normi. regiona i globalne zajednice u celini. sebi i drugima postaje sastavni deo kulturnih vrednosti. čoveka kao pojedinca i čovečanstvo u celini. Ekološki zahtevi u najširem smislu postaju nešto što se mora ispoštovati ukoliko se želi opstanak i napredak. uvodeći razmatranje kvaliteta životne sredine u fazu samog projektovanja. koja sve više dobija na značaju. već počinje da se upotrebljava kao parametar vrednovanja u svim oblastima života i rada. ne dovodeći u pitanje funkcionalnost projekta. Ništa se više ne može posmatrati odvojeno od celine životnog okruženja. Devedesetih godina eko podobnost počinje najšire da se primenjuje u opisu i vrednovanju ne samo privrednih aktivnosti. Savremeni čovek polako prihvata činjenicu da se eko podobnost mora posmatrati najšire moguće. prisutna je u svim fazama – 15 . Devedesete godine donose novi kvalitet. Devedesetih godina. Green Design ili projektovanje za očuvanje životne sredine definisano je kao: "Projektovanje sa ciljem minimiziranja opterećenja životne sredine. već da ih predupredi. regulisano. Eko podobnost prestaje da bude kvalitativna karakteristika nekog procesa. sporta.Ekomenadžment Bez obzira na naglo širenje oblasti koje se mogu posmatrati sa eko aspekta. sanirano. Ispituje se eko uticaj koji bilo koja ljudska aktivnost ima na prirodu. dakle. predstavlja način povećanja eko podobnosti proizvoda (roba i usluga) i procesa. baš svaka njegova aktivnost posle određenog vremena na ovaj ili onaj način odraziti na njegovo zdravlje i kvalitet života uopšte. eko podobnost dobija sasvim novu dimenziju. međutim.

Novi milenijum donosi nove izazove i probleme. Eko podobnost vremenom postaje životna filozofija. Nadolazeće vreme doneće neminovno brojne nove zahteve. Po prirodi stvari. kao izuzetno važnog u ekologiji. što obuhvata nekoliko načina posmatranja pojava.Ekomenadžment proizvodnji. Eko podobnost. 2. ali je jasna težnja svetske zajednice za eko unapređivanjem u svakom smislu. ali je ipak potrebno tačnije neposredno odrediti specifičnosti ovih dimenzija12. ali se svi autori slažu u tome da se nikada ne može dati konačna definicija i klasifikacija. Eko podobnost se više ne traži. poprimila je tako široke aspekte posmatranja. koja se mogu okarakterisati kao eko podobne ili nepodobne. neophodno je pre svega odrediti šta je ono što je sa aspekta zaštite životne sredine poželjno i čemu treba težiti. 16 . Izložena klasifikacija može se smatrati samo uslovnom. za razliku od mnogih kvalitativnih merila. Naravno. upotrebi i odlaganju i to sa ciljem da vodi. ima svojevrsnu vremensku. Pre svega. proučavanje i odgovarajuće vrednovanje događaja iz bliže i dalje prošlosti. Eko podobnost dobija onu dimenziju do koje se teško stiže . ekonomsku i civilizacijsku dimenziju.5 Dimenzije eko podobnosti Kako bi se lakše prihvatio ekomenadžment kao poslovna filozofija. dok je situacija sa tog aspekta u ostalim zemljama različita i u osnovi nezadovoljavajuća. U tom smislu svaki pojedinac se edukuje da podržava zahteve da živi zdravo i kvalitetno. eko podobnost podrazumeva aktivnosti u sadašnjosti i pretpostavljanje načina na koji će se one odraziti na stanje u budućnosti jer obuhvata ono što je u ekologiji najvažnije . Teško je reći da su navedene dimenzije eko podobnosti jednom određene i nepromenljive. Eko podobnost. Definisanje pojma i suštine eko podobnosti predstavlja posebno veliki izazov jer spisak eko podobnih ili nepodobnih aktivnosti ili pojava nikada ne može biti konačan. da se slobodno može reći da se eko podobnost može tražiti u bilo kojoj pojavi i aktivnosti koja se odvija oko nas. ona se sasvim podrazumeva. kao i da pravo na takav život imaju i generacije koje dolaze. Vremenska dimenzija eko podobnosti podrazumeva poštovanje faktora vremena. prostornu. obavlja se posmatranje. političku. Poseban problem predstavljaju gotovo svakodnevna nova otkrića iz oblasti menadžmenta kvalitetom životne sredine i prateći zahtevi koje postavlja savremeni čovek. do ovih dometa već stižu razvijne zemlje. informiše. kako bi se mogle ustanoviti njihove posledice na sadašnje stanje i izvući veoma korisne pouke. ograničava i ukazuje na alternative pri projektovanju.preventivu i pravovremeno 12 Postoje brojni pokušaji definisanja eko podobnosti.izlazi iz domena zakona i kazni i postaje opšte prihvaćena ljudska vrednost. pogotovo u najrazvijenijim zemljama. Praćenje i kontrolisanje svih sadašnjih pojava neposredno se nadovezuje na prošlost i najdirektnije se naslanja na budućnost. kako bi se aktivnosti ekomenadžmenta usmerile upravo u tom pravcu. koje prednjače u ovoj oblasti.

Ozonske rupe. efikasni i važe podjednako za sve. s obzirom na to da je ova oblast. Poštovanje pravila u oblasti ekologije postalo je jedan od preduslova integracije u svetske tokove. pa samim tim i njihove proizvođače. Zakoni su strogi. što je najvažnije. U najrazvijenijim zemljama u osnovi nema posebne potrebe za edukovanjem građana u tom pravcu. nego još više zbog zahteva potrošača koji su u tom pravcu sasvim jasni i sve izraženiji. Na nivou naseljenih mesta. U tom smislu za očekivati je posebno intenziviranje političkog "uplitanja" u određivanje eko podobnosti u bližoj budućnosti. države. nastale kao rezultat razbijanja prirodnog zaštitnika od štetnog zračenja podjednako ugrožavaju celu planetu. izricanja zatvorskih kazni za odgovorna lica i ignorisanja svih koji na bilo koji način narušavaju kvalitet životne sredine. potpuno ugrađena u ustanove sistema. Nakon bankrotstva velikih kompanija usled plaćanja ekološke štete. zemljište. Civilizacijska dimenzija predstavlja svojevrstan rezime svega navedenog i uključuje još mnogo toga. eko podobnost se posmatra. te na osnovu toga razraditi dalje postpuke.Ekomenadžment sprečavanje svih eko nepodobnih pojava i aktivnosti. Posebnu važnost ima sazrelo shvatanje da se eko podobnost mora posmatrati i sa globalnog stanovišta. Preduzeća koja planiraju da posluju u budućnosti moraju da prihvate takva pravila. Prostorna dimenzija se zasniva na opšte prihvaćenoj činjenici da se eko podobnost može i mora posmatrati u svakom prostoru. ali i šansa da odgovore zahtevima potrošača koji sasvim jasno stavljaju do znanja da ne žele ni na koji način da podržavaju eko nepodobne tehnologije i proizvode. oblasti. a u poslednjoj deceniji 20. u skladu sa pritiskom javnosti. Kako se eko podobnost posmatra kada je u pitanju neka 17 . Budućnost koja se posmatra može se ograničiti samo uslovno i iz praktičnih razloga. biljni i životinjski svet. Svaki pojedinac može i treba da pronalazi eko podobnost u svom najbližem okruženju i da u skladu sa tim inicira svoje želje i zahteve. u razvijenim zemljama se i pre otpočinjanja poslovnog procesa preispituje njegova eko podobnost i u tu svrhu izdvajaju izuzetno velika sredstva. Dovoljno je samo podsetiti se katastrofe u Černobilu. jer je celokupan koncept održivog razvoja zasnovan dugoročno na principu međugeneracijske pravde. tako da je nju posebno teško definisati i gotovo nemoguće ograničiti. a ekološki problemi ne poznaju i ne priznaju granice. veka svedoci smo međunarodnih razgovora i usaglašavanja političkih struktura na najvišem nivou. kako u sopstvenoj državi. tako i u regionu. Sve najrazvijenije zemlje sveta ocenjuju eko podobnost. ne samo zbog zakonskih propisa. pronalazi i prezentira. Fizičke i hemijske parametre je relativno lako odrediti i ustanoviti šta je eko podobno a šta nije. Politička dimenzija posebno dobija na značaju i težini u poslednje dve decenije. Ekonomska dimenzija eko podobnosti je od posebnog značaja. regiona itd. čovekovo okruženje obuhvata i druge ljude i njihove međusobne odnose. čije su se posledice osetile sve do Severne Amerike. Međutim. Savremeni čovek ima pravo da živi u adekvatnom životnom okruženju. vazduh. Pred poslovnim subjektima današnjice stoji veliki izazov. Planeta Zemlja nije prost zbir država. kome pripada voda. s obzirom na to da je uspešan ekonomski razvoj i ekonomska stabilnost od neposredne važnosti za svakog pojedinca.

Suočavanje sa brojnim problemima. Ekocentar. koje su koncentrisane u južnoj i istočnoj Evropi.Ekomenadžment proizvodna tehnologija ili proizvod. nerazumevanja. političkog uređenja. za proučavanje navedene problematike neminovno je ukratko sagledati istorijski razvoj u pojedinim delovima sveta. Pravna regulativa u oblasti ekologije je razrađena i funkcionalna. Beograd. ali uz nešto više truda i saradnje. Civilizovan čovek ne bi smeo da zasniva svoje postojanje na nestajanju i uništavanju svog okruženja radi zadovoljavanja sopstvenih. postoji određen broj zemalja na srednjem stepenu ekonomskog razvoja. predstavlja poseban izazov u svakom pogledu. snažno su uticali na razvoj svesti savremenog čoveka koji želi da vodi život na maksimalno kvalitetan način. Čovek je u stalnoj interakciji sa živom i neživom prirodom. tako da se može reći da sistem u razvijenim zemljama gotovo u potpunosti podržava koncept održivog razvoja. ratovi i netrpeljivost. 18 . religije i običaja između pojedinih zemalja i regiona uzrokovale su različito shvatanje eko podobnosti. koji će imati samo pozitivne efekte na psihičko i fizičko zdravlje svakog pojedinca. može se postići razvoj u skladu sa mogućnostima prirode. Kanada i Japan apsolutno prednjače u pogledu isticanja važnosti eko podobnosti u svim oblastima života i rada. Nerealno je očekivati da će se u ime ekologije čovek odreći određenog kvaliteta života na koji je navikao. Stoga. koje zaostaju u pogledu pridavanja 13 Šire o tome: Despotović. 1999. vrlo često potpuno egoističnih ciljeva. 2. razvijenom sistemu obrazovanja i dostignutom nivou odgovornosti i političke zrelosti društva. Sa druge strane. kao neposredan odgovor na snažan pritisak javnosti.6 Globalni nivo razvoja eko podobnosti Svetska zajednica. sa drugim ljudima i sa samim sobom. kao celina. Zahvaljujući dostignutom visokom stepenu ekonomskog razvoja. traže da se na njih odgovori i mogu da se opredeljuju za eko podobne tehnologije. nagomilana su iskustva i tekovine koje su vremenom postale sastavni deo svakoga bića13. SAD. Različitosti u pogledu stepena ekonomske razvijenosti. Kroz više hiljada godina istorije ljudskog roda. kulture. Skandinavske zemlje. Neodvojivost čoveka od prirode i neminovnost razvoja međuljudskih odnosa jesu dva osnovna faktora koji eko podobnost određuju na sasvim novi način.: Ekološka paradigma. bolje rečeno. proizvode ili usluge. eko podobnost njegovih stavova. Lj. tako se eko podobnost posmatra kod samog čoveka. zahteva i odnosa sa drugim ljudima. s obzirom na to da su dešavanja u prošlosti direktno uticala na sadašnji stepen razvoja ekološke svesti. građani potrošači otvoreno izražavaju svoje zahteve. pa samim tim i shvatanja eko podobnosti. koji podrazumeva da se postupci svakog čoveka mogu vrednovati sa aspekta eko podobnosti. koja podrazumeva period od kada čovek više nije samo primitivno biće na najnižem stepenu razvoja. Zemlje Evropske unije. Danas najrazvijenije zemlje imaju najrazrađeniji sistem kada je u pitanju upravljanje kvalitetom životne sredine.

Danas su to zemlje čiji se resursi maksimalno eksploatišu uz malu ili nikakvu ekološku zaštitu. na žalost. čime bi se objasnilo smanjenje pojedinog prirodnog bogatstva koje je nužno i neizbežno (smanjenje količine obradivog zemljišta. Zahvaljujući širokom obrazovanju. Jednom rečju.Ekomenadžment važnosti ekologiji uopšte. drveta). a podrazumeva da se prirodno bogatstvo održava konstantnim. proizilazi iz prethodnog. tako i stečenog sveukupnog prirodnog bogatstva. niskom stepenu razvoja. ali privredni subjekti moraju biti svesni da im uspešan opstanak u budućnosti. podržavaju koncept održivog razvoja i s vremena na vreme ističu svoje zahteve. Istorijat razvoja ovih zemalja. sadašnja generacija ima 19 . a pogotovo mogućnost izvoza nameće. Industrijski pogoni tzv. posmatrano u celini i po glavi stanovnika. tako da je ekologija potisnuta u drugi plan. rudnog bogatstva. podrazumeva očuvanje kako prirodnog. građani su dobro upoznati sa ekološkim problemima. 2. Nehumani uslovi rada. slaba zdravstvena zaštita i nedostupnost širokog obrazovanja. što podrazumeva zadovoljavanje potreba sadašnjih generacija bez ugrožavanja mogućnost za život budućih generacija. 3. definisano je nekoliko osnovnih postavki koncepta održivog razvoja: 1. samo su neki od pokazatelja nivoa kvaliteta života. među kojima je i naša. Paradoksalna je činjenica da su to zemlje koje su bile primer netaknute prirode i veoma su bogate životinjskim i biljnim svetom. čine nerazvijene i zemlje na veoma niskom stepenu ekonomskog i društvenog razvoja. između ostalog i poslovanje koje je u skladu sa svetskim ekološkim standardima. Koncept neopadajućeg prirodnog bogatstva. za naše pojmove. Društvo koje je opterećeno brojnim problemima nije u mogućnosti da se kompletno pozabavi problemom ekologije. je takav da nije pogodovao nastanku zdravog ekonomskog sistema. eksploatacija rada dece. Bez obzira na sveobuhvatnost problematike i raznoliku situaciju u svetu danas i u budućnosti. One jesu žrtve istorijskih događanja i nedovoljno moćne da se uspešno nose sa sopstvenim egzistencijalnim problemima. koncept održivog razvoja zasniva se na principu međugeneracijske pravde. Koncept neopadajućeg bogatstva.7 Osnovni koncept održivog razvoja Održivi razvoj predstavlja svojevrsnu želju i potrebu usklađivanja razvoja čovečanstva u skladu sa mogućnostima prirode. prljave tehnologije i ogromne količine otpada su se preselili u zemlje trećeg sveta. ali opšte loše stanje u okruženju ne stvara (još uvek) povoljan teren za napredak u oblasti ekologije. 2. što treba posebno razmotriti kada se ima u vidu konstantni rast populacije. Drugačije rečeno. u kojima je čovek živeo na. Najveću grupu zemalja. a kamoli da donose odgovarajuće zakone i edukuju svoje građane u pravcu eko podobnosti. Koncept elastičnosti.

a perspektiva u ovom pogledu nije ohrabrujuća. 2. Rusije). a susretaće se i naredne generacije. ali se stvara niz ekoloških.Ekomenadžment obavezu da svojim naslednicima ostavi barem istu onakvu ekološku situaciju kakvu je i sama zatekla. Globalno posmatrano. Od svoga postanka na planeti broj stanovnika se stalno progresivno povećava i potrebno je sve manje vremena da se čovečanstvo udvostruči. Početkom ovog milenijuma za udvostručavanje broja stanovnika terbalo je gotovo hiljadu godina. U nešto povoljnijem položaju su zemlje sa niskim stepenom nataliteta. socioloških. Sa druge strane. jer na planeti očigledno danas živi više stanovnika nego što je to optimalno. Budućnost u ovom pravcu ne može biti nimalo optimistična. Bez obzira na činjenicu da je planeta globalno posmatrano prenaseljena.8 Osnovni problemi održivog razvoja Budućnost na planeti nosi niz pretpostavki o budućim ekološkim problemima sa kojima se susreću sadašnje. žeđi. stanovništvo na planeti je veoma neravnomerno brojno raspoređeno. postoje države u razvijenim zemljama u kojima živi mnogo veći broj stanovnika nego što je to prirodno. megalopolisi) nudi svojim stanovnicima mnogo bolje uslove za životnu egzistenciju. Realne procene govore da će do 2025. što je posledica razvoja saobraćaja i migracija stanovništva u potrazi za boljim životnim uslovima. kao i posledica nekontrolisano visoke stope nataliteta. Postoje područja u kojma živi izuzetno veliki broj stanovnika u teškim ekonomskim i zdravstvenim uslovima (pojedini regioni Afrike i Latinske Amerike. jer će broj stanovnika u budućnosti jednako rasti. Postoje primeri zemalja koje pojedinim merama nastoje da podstaknu ili ograniče porast broja stanovnika. Demografski rast.globalna prenaseljenost. Sadašnji broj stanovnika već u velikom broju pati od gladi. kao jedan od faktora na koji se globalno ne može delovati gotovo nikakvim merama. kao i stručne službe koje su u obavezi da navedene probleme rešavaju. metropole. te su stoga na globalnom nivou definisani osnovni izazovi koncepta održivog razvoja.neravnomerna naseljenost. . ima čitavih regiona u kojima živi manji broj stanovnika nego što bi resursi tog regiona mogli da izdrže (delovi Kanade. U svakoj pojedinoj zemlji (uključujući i našu) neravnomerna naseljenost stanovnika 20 . psiholoških i sličnih problema čije posledice osećaju svi stanovnici u takvim naseljima. nezaposlenosti i nemaštine. a to su: 1. godine na planeti živeti oko 8. Demografski problem karakterišu: . a današnje procene govore da će stanovnika na planeti biti duplo više nego danas za samo pedeset godina. Život u takvim velikim aglomeracijama (veliki gradovi. jugositočna Azija). Australije.4 milijardi ljudi. kao karakteristika savremenog sveta koja stvara niz problema. U navedenim regionima većina stanovnika ima minimalne uslove za egzistenciju. ali to su primeri koji ne mogu imati globalnog uticaja.

sunca.ukoliko se voda racionalno koristi i ne dođe do velikih suša) koji se mogu obnavljati. Energija vetra. Siromaštvo. Ovakav način snabdevanja energijom je ograničen. a kako bi se ovi resursi očuvali potrebna je odgovorna akcija nadležnih i čitavog društva u pravcu njihovog očuvanja i obnavljanja. egzistencijalni problemi svetskog stanovništva su još jedna karakteristika savremenog čovečanstva a pogađaju većinu svetskog stanovništva. Već tada je uočeno da će ovim tempom eksploatacije energetskih izvora za potrebe razvoja biti ugrožen opstanak čovečanstva u bliskoj budućnosti. a već posle 2050. a u budućnosti će se čovečanstvo u još većoj meri suočiti sa ovim problemom. zaposlenje. šume. U pojedinim regionima ljudima je na raspolaganju obilje obradivog zemljišta. dovoljno hrane i pristup vodi. Realno je - - 21 . ograničenost primene alternativnih izvora energije. Konvencionalni izvori energije (fosilna goriva. uslove za obrazovanje i lečenje). godine doći će do velikih problema u ovoj oblasti. kao i sa gustinom naseljenosti. vode. energija vode . kao alternativa prethodnom. a oni će neminovno jednog dana prestati da se eksploatišu.Ekomenadžment je problem koji stvara niz ekoloških problema. godine. kao način da se određene potrebe zadovolje i iz ovih izvora su za sada u maloj meri zastupljene. Gotovo čitava svetska industrija i saobraćaj zasnivaju se na primeni energije koja se dobija iz ovih izvora. Smatra se da samo jedna šestina ljudi na planeti ima zadovoljavajuće uslove za život (stanište. zadovoljava samo manje potrebe stanovništva. Ovaj problem je veoma teško rešiv. Osnovni razlozi nastanka i trajanja energetske krize su sledeći: neobnovljivost većine konvencionalnih izvora energije je činjenica koja je prva ukazala na problem koji je danas globalan. Samo racionalno gazdovanje energijom i sprečavanje bilo kakvog rasipanja može situaciju učiniti nešto lakšom. kao što ne postoje ni precizne procene kada će se to dogoditi. neravnomerna pristupačnost životnih resursa je povezana sa neravnomernom raspodelom resursa na planeti. podrazumeva da postoje resursi (drvo. Većina stručnjaka se slaže da su rezerve dovoljne do 2020. Na koji način će tada funkcionisati industrija i saobraćaj se ne može pretpostaviti. koristi se ograničeno jer je još uvek način dobijanja energije na ovaj način dosta skup. obnovljivost samo malih izvora energije. Energetska kriza je nastala početkom sedamdesetih godina prošlog veka. iz jednostavnog razloga što se resursi ne mogu dislocirati i staviti na raspolaganje ljudima kojima su potrebni. a u čitavim regionima vladaju katastrofalne suše i glad usled nedostatka vode i hrane (obradivog zemljišta). ugalj) su izuzetno ograničeni resursi a njihova upotreba intenzivna. - - 2. nezaposlenost i glad su problemi održivog razvoja koji već danas postavljaju velike izazove pred svetsku zajednicu a putevi razrešenja takve situacije su veoma neizvesni. bio-mase i slično.

pranje. koja pogađa veliki deo svetske populacije a karakteriše se time da čovek ne unosi u svoj organizam onoliko hranljivih materija koliko je neophodno za održavanje svih vitalnih funkcija. nakon prerade. Ovaj problem je najizraženiji u nerazvijenim zemljama. Kao i ostali resursi. Svega oko 2 % vode na planeti je slatka voda koja. čak i u najrazvijenijim zemljama. bilo u vodu padavina). zalivanje. 22 . ni voda se ne može preseliti iz regiona gde je ima više u region gde je nema. higijenske potrebe). voda dobijena desalinizacijom morske vode. Osnovni problemi koji karakterišu krizu sa vodom su sledeći: voda je izuzetno ograničen resurs. odnosno pothranjenost i glad. ali postoji i u zemljama na najvišem stepenu razvoja gde je u uskoj vezi sa ekonomskim mogućnostima pojedinca. Svi ovi postupci su izuzetno skupi i stoga praktično neostvarljivi. Ovaj problem se ogleda pre svega u tome što u mnogim zemljama (kao i kod nas) nema razrađenog razdvojenog sistema za tehničku (vodu za industriju) i vodu za piće. Alternativni izvori vode su voda iz lednika. se oseća duže i jače nego energetska kriza. - - - 4. može da se koristi za piće. Sa druge strane. kvalitet vode je uglavnom narušen na čitavoj planeti. U pojedinim slučajevima stepen zagađenja je toliki da je voda apsolutno neupotrebljiva. Zbog toga se voda za piće troši u većini nenamenski (za hlađenje. podzemna voda sa veoma velikih dubina. jer postoje regioni bogati vodom.Ekomenadžment u budućnosti očekivati pojačane napore da se alternativni izvori energije šire koriste i razrade rešenja koja će biti pristupačnija za što više korisnika. kao i ogromna prostranstva u kojima nema nikakvih izvora vode (bilo izvora. 3. voda se rasipa preko neispravne vodovodne mreže i nedostataka na instalacijama. voda na planeti je neravnomerno raspodeljena. Smatra se da će voda biti jedan od najtraženijih artikala ovog veka. rast i razvoj. a osnovni razlog za to leži u činjenici da je ona neophodna za opstanak svakog pojedinca. Problem sa vodosnabdevanjem. Zbog globalnog karaktera ekoloških problema. Osnovne karkterisitke ovog problema su sledeće: nedovoljna ishrana. neracionalna potrošnja vode je hroničan problem savremenog čoveka i to u regionima gde vode za sada ima dovoljno. čak i voda u najudaljenijim regionima i na najvećim dubinama pod zemljom je izložena zagađenju. a u većini je potrebna njena posebna obrada i prečišćavanje kako bi se dovela u stanje u kome ljudi mogu bezbedno da je koriste za piće. Voda se rasipa u velikim količinama. ograničena mogućnost snabdevanja vodom iz alternativnih izvora je još izraženija nego u slučaju mogućnosti primene alternativnih izvora energije. Zdravstveno stanje ljudi je problem održivog razvoja koji se pre svega odnosi na narušeno zdravlje sveukupnog stanovništva koje je posledica delovanja mnogobrojnih raznovrsnih faktora.

bolesti zavisnosti i raznovrsni psihosomatski poremećaji. genetske bolesti). pri čemu su sve prisutnije depresija. ali koncept održivog razvoja već danas nudi osnovne modele rešenja: 1. - Navedeni osnovni problemi čovečanstva danas su istovremeno i najizraženiji izazovi opstanka u budućnosti. koja pogađa stanovništvo u svim zemljama. Mnogobrojna istraživanja u svim krajevima sveta ukazuju na to da se većina ljudi hrani lošije nego što je to zdravstveno preporučljivo. otuđenost. a zatim se tako proizvedene sirovine prerađuju u klasičnoj prerađivačkoj industriji uz primenu više stotina različitih aditiva. Tako kontaminirana hrana stiže do potrošača koji uz to konzimira hranu sa previše masti i šećera. Konzumira se uglavnom hrana koja je proizvedena u sistemu intenzivne poljoprivrede. problemi mentalnog zdravlja. koji nastaju kao posledica promenjenih uslova života. te su stoga predmet najvećeg interesovanja svetske zajednice. kao analogija sa prirodnim ekosistemima. Štednja resursa. preusmeri svoje aktivnosti u pravcu koji će doprineti smanjenju intenziteta navedenih problema. gde nema otpada i gde je izlaz iz jednog sistema uvek ulaz u neki drugi sistem. fobije. što podrazumeva racionalnu upotrebu resursa u svakom pogledu. Jakobs-Krojcfeldov sindrom. a energetski resursi eksploatišu do maksimuma. bez obzira na stepen njihovog razvoja. zemljišta i energetskih resursa.Ekomenadžment nekvalitetna ishrana. koja podrazumeva masovnu primenu veštačkih sredstava za postizanje što viših prinosa. Posledice koje na zdravlje čoveka ima konzumiranje ostataka pesticida i aditiva u hrani su veoma aktuelan predmet proučavanja u budućnosti. Stoga ne iznenađuje činjenica da je jedan od najvećih zdravstvenih problema današnjice gojaznost. u zavisnosti od delatnosti kojom se bavi. a obuhvataju pojavu bolesti sa kojima se čovečanstvo do sada nije suočavalo ili je njihova pojava bila retka (AIDS.8 Osnovni modeli rešenja problema održivog razvoja Navedeni osnovni principi i izazovi su mnogobrojni i raznorodni. dragoceno zemljište gubi urbanizcijom i zagađenjem. Pogotovo treba obratiti pažnju na racionalnu upotrebu vode. multipleks skleroza. kao i sve bolesti u vezi sa neadekvatnom ishranom. neophodno je da svako. S obzirom na to da koncept održivog razvoja podrazumeva uključivanje svih organizacija i pojedinaca. epilepsija. ali situacija u tom pogledu nikako se ne može smatrati zadovoljavajućom. nove bolesti su obeležile kraj prethodnog i početak ovog milenijuma. Imperativ poslovanja bi trebao biti pretvaranje linearnih u ciklične industrijske sisteme. 2. Kao jedino objašnjenje ovog paradoksa može se navesti nedovoljna upoznatost i zainteresovanost da se štednja resursa i konkretno sprovede. Već nekoliko godina unazad dobro su poznati modeli i načini uštede navedenih (i ostalih resursa). Voda se i dalje rasipa. jer savremeni čovek teško može da promeni svoj obrazac 23 .

Informisanje zaposlenih (ili dela zaposlenih) o potrebi poštovanja principa ekološkog poslovanja. Šume su izuzetno ugrožen ekosistem danas. Reciklaža. kao najšire propagiran metod zaštite resursa od dalje eksploatacije. a podrazumeva primenu posebnih postupaka kojima se već jednom utrošeni resursi prerađuju i koriste za dobijanje istog ili drugog proizovda. Obnavljanje potrošenih obnovljivih resursa. Metod rekultivacije zemljišta je moguć. U većini domaćih preduzeća postoji određena informisanost o potrebi izbegavanja ekoloških problema. a njihova uloga i značaj za čoveka su ogromni. ali je mogućnost obnavljanja šuma sasvim realna. 2. ali nema razvijenih aktivnosti na polju sistemskog usmeravanja poslovanja koji se ne bave samo 24 . U trenutnoj situaciji u kojoj se nalaze domaća preduzeća nerealno je očekivati potpuno uspostavljanje eko menadžmenta kao poslovne filozofije. 4. Nešto teža je situacija po pitanju obnavljanja degardiranog zemljišta. Poznati su i načini vraćanja u život zemljišta koje je postalo neupotrebljivo nakon intenzivne primene pesticida. ali treba znati da se veliki broj njih može osmišljenom akcijom može nadoknaditi i čak održavati konstantnim. ali je izuzetno skup i veoma se ograničeno sprovodi. Bez obzira na to da li se principi ekološkog poslovanja poštuju u potunosti ili samo pojedinačno. tako i troškove vraćanja ekosistema u normalno stanje (prečišćavanje). Proces reciklaže je razrađen za mnoge vrste sirovina i konstantno se unapređuje. Na ovom mestu se pre svega misli na mogućnost obnavljanja šumskih resursa. Zemljište koje je bespovratno izgubljeno gradnjom ne može se ni na koji način nadoknaditi. Obnavljanje posečenih šuma i opustošenih terena zahteva svakako značajna sredstva i vreme. 3. 5. te stoga postoje pokušaji da se nove površine zemljišta obezbede zauzimanjem mora. misli i na pravo na kvalitetan život budućih generacija. bez velikog truda i ulaganja puno finansijskih sredstava.Ekomenadžment opnašanja i da u istoj meri koliko misli na zadovoljavanje svojih potreba. Plaćanje ekološke štete. kao način donekle sličan reciklaži. Princip da svaki zagađivač mora da plati za svu ekološku štetu koju je učinio stvara niz problema kompanijama. a podrazumeva ponovnu upotrebu svega što se može ponovo upotrebiti (najčešće raznovrsna ambalaža). Ponovna upotreba. jeste još jedna nužna aktivnost u pravcu popravljanja ekološke slike planete. ozelenjavanjem pustinja i slično. jer plaćanje obuhvata kako direktnu štetnu nanetu ekosistemu. ali se mnogo toga može učiniti već danas. kao često prvi i najefikasniji razlog zbog kojeg kompanije i pojedinci počinju da razmišljaju o zaštiti životne sredine. a mora se na određeni način nadoknaditi i šteta naneta budućim generacijama. Nivoi integracije održivog razvoja u poslovanje preduzeća mogu biti sledeći: 1. bolje je primenjivati ih pa makar i parcijalno. Do sada su neracionalnom potrošnjom uništene velike količine resursa. Zahtevi održivog razvoja se mogu integrisati u poslovanje preduzeća na različite načine i može obuhvatiti različite segmente poslovanja.

Ova preduzeća istina sprovode preventivne mere. poslovanja po pravilima koja uvažavaju prirodne zakone i dugoročno obezbeđuju opstanak u životnoj sredini zadovoljavajućeg kvaliteta. Postoje brojni primeri najpoznatijih multinacionalnih 25 . 3. reciklaža. Teško je reći koliko danas kod nas ima preduzeća koja su prihvatila izazov ekološki odgovornog poslovanja i sprovode ga u potpunosti. U dobrom broju slučajeva preduzeće ne sprovodi ni najosnovnije mere zaštite životne sredine na koje ih obavezuju zakonske odredbe. Prilagođavanje određenog segmenta proizvodnje u skladu sa ekološkim principima. Svakako ohrabruje određen broj preduzeća kojim se upravlja po međunarodnom standardu ekomenadžment sistema. već nastoje da učine i više od toga. u kojima se donekle sprovode mere zaštite životne sredine. zdrava hrana.Ekomenadžment izbegavanjem problema. je takođe široko zastupljena pojava u domaćim preduzećima. poslovanje po ekološkim normama obuhvata postepenu primenu svojevrsne ekološke strategije. zbog čega instaliraju tehnologije koje su ekološki podobnije (najčešće su to nove tehnologije). bolje reći. Parcijalno uvođenje jednog ili nekoliko ekološki poželjnih rešenja u poslovanje. EKOMENADŽMENTU FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA 3. ovde je reč takođe samo o izbegavanju ekoloških akcidenata ugradnjom odgovarajućih filtera za vazduh ili otpadnu vodu. Kao i u prethodnom slučaju. 3. Integracija ekološki odgovornog poslovanja u sistem menadžmenta preduzeća je EKOMENADŽMENT. a nemaju razvijenu svest o tome da se može učiniti mnogo više. a korist za preduzeće može biti izuzetna. U poslednje vreme pojedina preduzeća u našem okruženju intenzivnije reaguju na izražene zahteve potrošača za ekološki podobnim proizvodima i tehnologijama. Najčešći primeri kod nas za to su tehnologija prerade otpada. 2. ali isključivo zato što ih na to obavezuje zakon.1 Definisanje ekomenadžmenta Sa aspekta konkretnog preduzeća. odnosno do određene mere regulacije problema otpada.

bar što se ekonomskih pokazatelja poslovanja tiče. da bi preduzeće opstalo. Eko podobnost je pojam koji je teško definisati jer obuhvata najširu moguću oblast posmatranja. odnosno. tako i na globalnom nivou. odnosno bogatstva koje neka zemlja ima 14. Savremena. 2000. utiče pozitivno na klimu. Prilikom donošenja bilo kakve upravljačke odluke. 14 Izvor: Ristić. Ne može se naći način za vrednosno izračunavanje takvih koristi. Beograd. na primer. Već danas se stručnjaci iz oblasti ekonomije (pogotovo u SAD) zalažu za nov način izračunavanja društvenog blagostanja. Sa druge strane. pa tako i regulativu u oblasti ekološke zaštite. razmatraju se njene posredne i neposredne posledice po okruženje. već moraju da poštuju brojne zakone i propise. s obzirom da posmatra svaku ljudsku aktivnost i čoveka samog u međusobnoj i interakciji sa prirodom. i to indirektnim putem. vrednost drveta posečenog u šumi. na primer. Trenutno prihvaćeni način određivanja društvenog proizvoda uzimao u obzir. U najrazvijenijim zemljama su preduzeća bivala tržišno veoma nemilosrdna. stvaranje dobiti. U takvoj situaciji preduzeća nastoje da nađu izlaz i prihvate kao neminovnost da će benefit od svog ekološki odgovornog poslovanja ostvariti u budućnosti. Proizvodnja i jeste ta koja vrši najveći pritisak na prirodu i zato mora prva da se menja i prilagođava. Preduzeća više nisu u prilici da posluju po sopstvenim nahođenjima. Danas je situacija sasvim drugačija. jer se očekuje pozitivna reakcija od strane kupaca i javnosti uopšte. Teško bi bilo. Ž. odnosno njena eko (ne)podobnost. Kada se spisku inputa i autputa doda još i ekološka korist (ili šteta) koja se ne može brojčano izraziti. te da reaguju na izražene zahteve svojih potencijalnih kupaca koji su ujedno i stanovnici zajednice u kojoj preduzeće deluje. Osim toga. rekreaciju i unapređivanje zdravlja čoveka. tržišno orijentisana preduzeća nastoje da pronađu sve načine za sticanje što boljih pozicija. pruža stanište za brojne biljne i životinjske vrste i predstavlja mesto za sport. nastaju veliki problemi. globalnost nastojanja u oblasti očuvanja i unapređenja kvaliteta životne sredine nametnula je i brojne druge promene. Savremena administracija.: Globalni fiskalni menadžment. priroda posmatranog problema je takva da zahteva suštinske promene u načinu planiranja i upravljanja. Preduzeće se u takvoj situaciji nalazi na muci.Ekomenadžment kompanija koje su usvojile takav princip i koje su usvojile ekomenadžment kao način upravljanja koji uvažava koncept održivog razvoja. iskorištavani su prirodni resursi do maksimuma i sprovođene marketinške aktivnosti koje se ponegde opisuju kao agresivne i manipulatorske. utvrditi tačnu štetu od kretanja motornih vozila ili štetu prouzrokovanu sečom neke šume. Problem je dodatno otežan činjenicom da se veliki broj uticaja koji privreda ima na okruženje ne može precizno izmeriti. kako na lokalnom. ali ne i vrednost koju ta šuma ima zato što štiti zemljište od erozije. čisti vazuh. jer osnov ekonomike preduzeća predstavlja pozitivno poslovanje. Jednom rečju. mora da zaradi više nego što je potrošilo. U tu svrhu se često ne biraju sredstva. 26 .

Ekologija proučava ogroman broj pojava. U to vreme se javljaju prvi tzv. odnosno menadžment koji je usklađen sa konceptom održivog razvoja.pružanjem odgovora na zahteve potrošača da se nešto učini na zaštiti životne sredine. usvajanje ekomendžmenta kao načina upravljanja preduzećem u značajnijoj meri može da doprinese unapređenju kvaliteta života sadašnjih i budućih generacija. korak po korak. računovodstva. Domaće preduzeće danas nema mogućnosti da se potpuno i odjednom preorijentiše na ekomenadžment. U praksi. zeleni proizvodi i tehnologije. preduzeća su u ovakvom pristupu prepoznala i mogućnost za sticanje profita.Ekomenadžment Put ka realizaciji konkretne eko strategije nije nimalo lak. Kao i svi postupci u poslovanju. plaćanje kazni). U praksi to podrazumeva definisanje određenje ekološke politike preduzeća i sprovođenje ekološki odgovornog poslovanja. postoje razrađeni načini da se ekomenadžment sprovodi u vidu ekomenadžment sistema. marketinga. deoničari i javnost. razvoja. ali može i treba da nalazi načine koji ga uključuju u globalno prihvaćen trend podržavanja preduzeća koja se ponašaju ekološki odgovorno. smanjenje troškova i sprečavanje primene zakonodavnih mera (npr. Ekomenadžment se može definisati kao menadžment koji podrazumeva poslovanje uz uvažavanje zahteva za očuvanjem i unapređenjem kvaliteta životne sredine. koji obavljaju delatnosti iz svog domena i svi zajedno daju određene rezultate koje od njih očekuju klijenti. bez nekih posebno radikalnih promena. Svaka od nabrojanih aktivnosti je u vreme kada se prvi put pojavila bila novina i kao takva stvarala niz nedoumica o opravdanosti primene. ljudskih resursa i drugi. čime se obezbeđivao prosperitet preduzeća i sigurnost opstanka. Osamdesetih godina prošlog veka kao jedan od sektora u pojedinim predzećima javljaju se pokušaju da se poslovanje unapredi na još jedan način . ali ne treba da odustanu od prihvatanja globalnog ekološkog trenda. Kasnije. Danas u savremenom preduzeću postoji i deluje sektor finansija. Vremenom su se sektori poslovanja ustalili i sada više niko ne može da sumnja u opravdanost postojanja službe marketinga ili kvaliteta na primer. Osim toga. tako da svako preduzeće može da pronađe neki ekološki aspekt koji će podržati. preduzeće može da polako prihvata i svoje poslovanje usklađuje sa normativima serije standarda ISO 14000 i ostalim preporukama iz oblasti ekologije (kao i sve druge) koje globalno važe za sve koji žele svoje mesto u razvijenom svetu. Pojedine funkcije preduzeća koje se odluči za proizvodnju eko podobnih proizvoda i primenu eko podobnih tehnologija moraće da se prilagodi u manjoj ili većoj meri novonastaloj situaciji i u skladu sa tim sprovodi politiku ekomenadžmenta. Sve navedene aktivnosti su se pojavile kao reakcija na potrebu za što efikasnijim poslovanjem preduzeća u odnosu na potrebe korisnika. kako se to na prvi pogled može učiniti. S obzirom na činjenicu da je rešavanje nagomilanih ekoloških problema jedan od imperativa nastojanja svetske zajednice. Pri ovome valja naglasiti da poslovanje u skladu sa ekomenadžment zahtevima unapređuje imidž preduzeća i utiče na pojavu niza direktnih i indirektnih prednosti. svaka pojedina kompanija koja se 27 . kvaliteta. kao i probleme u realizaciji. Na prvi pogled domaća preduzeća (u poređenju sa preduzećima u razvijenim zemljama) će vrlo lako konstatovati velike probleme pred kojima se nalaze.

Izborom adekvatnog stava preduzeće će moći da na adekvatan način planira svoj budući razvoj. Svako pojedinačno preduzeće treba da sagleda sopstvene želje i mogućnosti i da pristupi rešavanju problema na način koji se proceni kao optimalan. USA. uklopi u navedenu strategiju razvoja i da menadžment preduzeća prilagodi tome. J.: Shades of Green: Business Ethics and the Environment. Razmatrajući iskustva inostranih preduzeća koja su bila u sličnoj poziciji. 28 . Situacija po pitanju poslovanja u skladu sa zaštitom životne sredine u domaćim preduzećima je takva da otvara niz problema. 4.Eco Management and Audit Scheme) i u pojedinim zemljama zasebno. podrazumeva da će preduzeće dobrovoljno i bez pogovora primenjivati sve zakone. ali i mogućnosti za njihovo rešavanje. posmatra i uvažava zahteve i ostalih zainteresovanih strana. s tim što će pokušati da navedene propise primeni u svoju korist time što će činiti potrebne izmene i inovacije u poslovanju. R. Oxford University Press. Svako preduzeće bi trebalo da nastoji da se. Stav svih interesnih grupa. Legalni stav. Od početaka do danas razvio se poseban sistemski pristup poslovanju koje uvažava koncept održivog razvoja ekomenadžment. Danas je u većini zemalja primena ekomenadžemnta i dalje dobrovoljna. New York. Pierce. Tamnozeleni stav. osim kupaca. Savremena nauka o menadžmentu prepoznaje i nudi četiri osnovna stava koja preduzeće može da zauzme kako bi postalo osetljivije na pitanja životne sredine:15 1. Istovremeno..International Organization for Standardization). kao formalizovanih instrumenata ekomenadžmenta. Ekomenadžment postaje svojevrsna poslovna filozofija i ravnopravno zauzima svoje mesto u odnosu na ostale sektore u preduzeću. u skladu sa svojim mogućnostima i ciljevima. 3. kao stav koji promoviše život koji treba biti u sve većoj harmoniji sa prirodom. Dodd. Jedna od svakako najznačajnijih aktivnosti u poslednjih nekoliko godina jeste razvijanje standarda iz oblasti ekomenadžmenta. primenom najčešće metoda analize životnog ciklusa proizvoda. koji proširuje prethodno navedeni stav s tim što. Ovaj stav je za sada teško primenljiv na sadašnjem nivou svesti i poslovanja. jer primenu standardizacije zahtevaju međunarodne trgovinske i ostale institucije.Ekomenadžment opredelila za sprovođenje ovakvih izmena to je sprovodila na dobrovoljnoj bazi. ali sve više kompanija uviđa da im primena ekomenadžmenta u znatnoj meri unapređuje poslovanje i kreira pozitivan imidž.. razvijaju se i standardi u Evropskoj uniji (EMAS . pravila i regulative u oblasti životne sredine. 15 Freema. 1995. 2. potrebno je istaći opcije koje se u tom smislu nude. Posebno su značajni standardi koje vodi međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO . zauzimaju organizacije koje će poslovanje bazirati na udovoljavanju želja svojih kupaca koje su u vezi sa životnom sredinom. Tržišni stav. R.

jer je danas: . 3. Pritisak zainteresovanih strana (stakeholders-a).u mnogim zemljama već danas postoje. .pritisak od strane deoničara i zaposlenih. . .3 Nivoi uticaja primene ekomenadžmenta 29 . .Ekomenadžment Uvažavanjem propisa iz oblasti zaštite životne sredine i prohvatanjem ekomenadžmenta kao poslovne strategije moguće je aktivno se uključiti u proces zaštite životne sredine i koncept održivog razvoja.intenzivna aktivnost na kreiranju pozitivnog korporativnog imidža. imidž i reputacija. treba se upoznati sa osnovnim razlozima za promene u ovom pravcu. grupa i javnosti uopšte. Konkurentnost. 5. Zakonodavstvo. jer postoji sve veći broj zakona koji razmatraju zaštitu životne sredine na nacionalnom i internacionalnom planu.strah od međunarodnih tržišnih barijera zbog nepoštovanja eko standarda. kao posebno bitan razlog na prenatrpanom svetskom tržištu: . od kojih su najznačajniji: .2 Osnovni razlozi za primenu ekomenadžmenta Sprovođenje ekomenadžmenta u preduzeću nameće određene promene u razmišljanju i poslovanju.ekološki akcidenti i greške mogu veoma skupo da koštaju preduzeće koje ih je izazvalo. Svest. Osnovni razlog za primenu ekomenadžmenta u poslovanju preduzeća jeste unapređenje rada i poslovanja na duži vremenski peirod. otpada). Finansijski razlozi: . . 3. 4. te su osnovni razlozi primene ekomenadžmenta sledeći: 1. . .finansijske institucije i osiguravajuća društva. 3.ekološki podobni proizvodi i tehnologije stvaraju veću konkurentnost preduzeća. odnosno promene koje se suočavaju sa brojnim otporima.pritisak od strane ekoloških organizacija. a mogu uskoro biti i naša realnost. Kako bi se lakše savladali otpori koji su neminovni prilikom uvođenja svake novine u preduzeću. .povećana svest uopšte o važnosti ekologije. energenata.izuzetno loš publicitet koji stvara neodgovorno poslovanje i izazivanje ekoloških problema. kao posebno bitan razlog.osiguravajuća društva i banke daju posebne olakšice eko odgovornim kompanijama. povećani porezi i takse na emisiju zagađujućih materija. 2.ekološki odgovorno poslovanje dovodi do smanjenja niza konkretnih troškova u preduzeću (manji troškovi sirovina. Osim toga. postoji još nekoliko vrlo bitnih faktora koji utiču na razmatranje eko problema prilikom kreiranja upravljačke politike.

a njihov predmet posmatranja su preduzeća .4 Prednosti primene ekomenadžmenta Ekomenadžment sistemi se u potpunosti uklapaju u povelju o održivom razvoju. uklapanje u koncept održivog razvoja.stvaranje povoljnog imidža. dok negativan ekološki imidž može preduzeće da dovede 30 . prihvaćenost od strane međunarodne zajednice. sticanje bolje ekonomske pozicije (profita): . Globalni nivo: 2. . c. a ekološki problemi su različitog karaktera.redukcija troškova. 2.neplaćanje kazni.. 3. Lični razlozi: briga o ekologiji je civilizacijsko dostignuće svakog kulturnog čoveka.unapređenje kvaliteta života u zajednici. Pozitivna slika preduzeća koje brine o životnoj sredini u izuzetno velikoj meri nailazi na odobravanje od strane svih zainteresovanih strana. 2. .subvencije.kompanije koje nesumnjivo imaju velike koristi od primene ekomenadžment sistema u praksi: 1. humanost. Preduzeće koje se opredeli za poslovanje kojim će zaštiti i unaprediti životnu sredinu može od takvog opredeljenja da očekuje samo pozitivne efekte. . Poboljšanje opšteg imidža preduzeća i njegovog položaja na tržištu je posebno potencirano u poslednje vreme.smanjenje poreza.Ekomenadžment Ekologija je globalna nauka. b. Stoga je i bitno znati da uvođenje ekomenadžmenta donosi nekoliko osnovnih prednosti na različitim nivoima. pomoć u rešavanju ekoloških problema. bavljenje eko-proizvodnjom (reciklaža. Osnovni nivoi uticaja ekomenadžmenta su: 1. Smanjenje verovatnoće ekoloških akcidenata i neregularnih stanja u preduzeću i smanjenje rizika time prouzrokovanih šteta.) 4.. Lokalni nivo: . . . Razlozi na novou preduzeća: a. eko-materijali. stvaranje boljih radnih uslova.pomoć u rešavanju lokalnih ekoloških problema.

4.Ekomenadžment u velike probleme. Preduzeće primenom ekomenadžmenta smanjuje verovatnoću da učini bilo šta što je u suprotnosti sa zakonskim propisima. Smanjenje troškova proizvodnje. Poštovanje zakonskih propisa koji su izuzetno strogi u najrazvijenijim zemljama. kao i da njihovu upotrebu učini što efikasnijom. a u skladu s tim. zelene industrije je trend poslednjeg vremena. U razvijenim zemljama danas se ni jedna delatnost ne može ni započeti ukoliko nije u potpunosti ispitan njen uticaj na životnu sredinu. Primena ekomenadžmenta u preduzeću stvara pozitivnu sliku koja u dobroj meri može da doprinese želji vlasnika kapitala za investiranjem u dato preduzeće. 31 . U sadašnjim uslovima poslovanja kod nas ovaj aspekt prednosti primene ekomenadžment sistema može biti posebno aktuelan. 7. odšteta i sl. Zadovoljavanje zahteva kupaca. Drugi važan element smanjenja troškova jeste minimiziranje otpada i troškova odlaganja. što se naslanja na seriju standarda ISO 9000 kao menadžmenta kvalitetom. plaćanja šteta. Zbog niza prednosti i odobravanja od strane potrošača. Intenzivirano investiranje u tzv. jer u svetu raste broj potrošča koji su u mogućnosti da biraju i u većini prednost daju proizvodu i proizvođaču koji se ponaša ekološki odgovorno. 3. Usklađivanje i poštovanje zakonodavstva iz oblasti zaštite životne sredine je jedan od bitnih preduslova prijema u Evropsku uniju. 5. Osiguravajući zavodi danas su potpuno svesni rizika za svoje poslovanje u slučaju osiguranja preduzeća koja ne poštuju propise iz oblasti zaštite životne sredine. s obzirom na to da preduzeće primenom ekomenadžmenta nastoji da redukuje upotrebu materijalnih i energetskih resursa. 6. Kompanije sa izraženim i efektivnim sistemom ekomenadžmenta mogu demonstrirati svoj manji rizik po osiguravajući zavod. Danas se ovaj problem postavlja i pred zemlje (među kojima je i naša) koje imaju pretenzija da postanu članice Evropske unije ili da svoje proizvode izvoze u navedene zemlje. investitori se vrlo rado okreću ulaganju u preduzeća koja imaju adekvatan stav po pitanju zaštite životne sredine. smanjuje se verovatnoća kažnjavanja.

Sa aspekta ekomenadžmenta najvažnije je istaći dva osnovna oblika energije koji se mogu koristiti za čovekove potrebe.Ekomenadžment 4. dobijanje energije na ovaj način je svakako štetno. Tehnologija dobijanja uglja ima niz štetnih posledica po okruženje. ali se oni u većini slučajeva ne poštuju. uništavanje čitavih predela otvaranjem površinskih kopova. odnosno njegova neobnovljivost. Sa aspekta ekologije. iskorištavanje energije iz ovih izvora ima svojih prednosti i mana. Postoje propisi o načinima odlaganja jalovine i zaštite terena. Potrebne su hiljade godina da se prirodnim procesima fosilizacije ponovo stvori ugalj koji savremeno čovečanstvo potroši za svega godinu dana. jer tehnološki postupak rada hidrocentrala nema štetnih posledica po okruženje. Konvencionalni (uobičajeni) izvori energije. Sa aspekta ekologije. Osim toga. energija iz fosilnih goriva. Jedini nedostatak primene energije vode jeste taj što se prilikom izgradnje akumulacionih jezera za potrebe nesmetanog rada hidrocentrala moraju potopiti (i time bespovratno izgubiti) okolni predeli. Većina svetskih potreba za energijom zadovoljava se iz ovih izvora. a to su: 1. vodena energija. u stalnom je pokretu. podrazumevaju iskorištavanje energije iz uobičajenih resursa. energija uglja. Problem druge vrste jeste ograničenost uglja kao resursa. Postoje primeri najrazvijenijih zemalja koje su iz tih razloga zatvorile svoje rudnike i koriste (kupuju i uvoze) energiju iz drugih izvora. Čitav proces dobijanja i korišćenja energije ovog porekla je višestruko štetan i ekološki neprihvatljiv. Iscrpljivanje izvora fosilnih - - 32 . za šta postoje razrađena tehnološka rešenja. prevoz uglja kamionima ili železnicom a kao poseban problem izdvaja se odlaganje jalovine (rudarskog otpada). Korišćenje vodene energije je sa ekološkog aspekta prihvatljivo. od kojih su najvažnije: narušavanje ravnoteže na zemljuštu iz kojeg se vadi ugalj. Energija je konstantna u prirodi. se dobija korišćenjem pokretanja vodenih masa (reke). upotreba energije vode ograničena je na područja u kojima ima dovoljno vode (reka). trenutno je primarni način dobijanja energije za potrebe industrije i saobraćaja. koja se dalje distribuira do potrošača. a zasniva se na pretvaranju vodene u električnu energiju (hidrocentrale). rad teške mehanizacije. Ovim postupkom se toplotna energija koja se razvija prilikom sagorevanja pretvara u električnu energiju. Prenos energije proizvedene na ovaj način na velike udaljenosti (gde ne postoje reke) je skup i neisplativ.1 Osnovni izvori energije Proizvodnja bilo koje robe ili usluge zahteva manje ili veće angažovanje različitih oblika energije. zasniva se na dobijanju energije iz uglja koja se dobija njegovim sagorevanjem u termocentralama. MENADŽMENT I ENERGETSKA EFIKASNOST 4. pri čemu se pretvara iz jednog oblika u drugi.

Osnovni nedostatak jeste cena opreme koja je potrebna za ovaj proces. prihvatljiviji je način dobijanja energije iz razloga što se drvo smatra obnovljivim resursom. Nekonvencionalni (alternativni) izvori energije: solarna energija. koje su često vema udaljene od klasičnih izvora energije. Posmatrano sa čisto ekološkog aspekta. tehnologa. kao izvor energije oko kojeg se danas vode posebne polemike naučnika.Ekomenadžment goriva (nafte) zahteva složen tehnološki postupak koji nosi niz ekoloških problema. potapanje na velike morske dubine ili najnovije ideje o lansiranju nuklearnog otpada u svemir samo su neki od načina na koji se pokušava rešiti ovaj problem. Već danas postoje brojna domaćinstva koja svoje energetske potrebe u određenoj meri zadovoljavaju na ovaj način. jer se tom prilikom u vazduh emituju posebno opasna jedinjenja sumpora. naročito vazduha. Energija se dobija konverzijom energije Sunca preko sunčanih kolektora u neki drugi vid energije (električna ili toplotna). Zakopavanje u zatvorena rudarska okna. ali je način koji ipak treba izbegavati. Prerada nafte u benzin i njegove derivate je poseban zagađivač. mada se ulaganja u instalaciju opreme isplaćuju preko ušteda energije za pet do šest godina. s obzirom na to da je energija Sunca praktično neograničeno dovoljna za sve potrebe čovečanstva. Osim toga. kao i izdvojenih kuća i vikendica. jer je drvo najdragocenije u šumi. političara i građana. Sa druge strane. Upotreba solarne energije ima svoje prednosti i mane. Korišćenje drveta kao izvora energije je ograničeno na predele u kojima drveta ima dovoljno. Problem opravdanosti nukleranih elektrana ostaje otvoreno pitanje za rešavanje u budućnosti. otpad koji nastaje jeste količinski izuzetno mali. a najčešće su nezamenljiv izvor energije potrebne za rad klimatskih mernih stanica širom sveta. 2. energija drveta. Osim toga. Sunčani kolektori su našli svoju primenu i u specifičnim područjima rada. Osnovna prednost ovakvog načina dobijanja energije je potpuna ekološka prihvatljivost i neograničenost osnovnog resursa u budućnosti. a koja je za većinu domaćinstava neprihvatljiva. Poznate vetrenjače postoje već nekoliko vekova i pojedine od njih rade bez zastoja. Na kraju. sagorevanjem drveta nastaju produkti koji su u znatno manjoj meri štetni za okruženje. dobijanje energije iz nuklearnih elektrana je ekološki izuzetno prihvatljivo jer nema štetnih emisija. koristi se od davnina. ali je potrebna primena niza mera za njegovo pravilno odlaganje. ukoliko dođe do greške u tehnološkom postupku dolazi do najvećih ekoloških katastrofa. nuklearna energija. a otpad koji nastaje je izuzetno mali. predstavlja alternativni vid energije koji se najduže i najintenzivnije proučava. potrošnja benzina i kerozina za prevoz širom sveta je najveći izvor zagađenja vazduha a time i čitave planete danas. U budućnosti se očekuju napori stručnjaka koji će dovesti do pojeftinjenja potrebne opreme i reakcija od strane javnosti koju treba edukovati u tom pravcu. Vremenom su vetrenjače napuštene i - - - 33 . energija vetra. Prevoz nafte je takođe ekološki štetan i skopčan sa svakodnevnim incidentima koji nastaju izlivanjem nafte iz cisterni ili tankera koji se dešavaju širom sveta i ostavljaju teške posledice.

energija plime i oseke. a sa druge strane. Menadžment energijom je nastao kao odgovor na sve veći udeo troškova energije u poslovanju preduzeća. Postupak je izuzetno jeftin u poređenju sa ostalim. postoji za sada još uvek kao izuzetno dobra ideja. Naša zemlja obiluje izvorima tople i vrele voda koja se retko koristi za dobijanje energije. te država nije prinuđena 34 . 4.) nije sasvim adekvatan da obuhvati celokupnu posmatranu materiju. pri čemu treba znati da je ušteda energije od svega 5 % izuzetno ekološki poželjna i ekonomski prihvatljiva. te se stoga ne može očekivati njegova skora komercijalizacija i šira primena. jer su plima i oseka prirodne pojave u kretanju vode i stoga nisu ograničen resurs. Svojevrsna "opterećenost" proizvoda količinom energije utrošenom za njegovu proizvodnju parametar je kojim će razvijene zemlje u bliskoj budućnosti utvrđivati njegovu vrednost.Ekomenadžment ljudi su se preorijentisali na dobijanje energije na lakši način. što znači da je poslovanje energetski efikasnije. štednja energije i sl. jer smanjuje troškove u tom pravcu. energija bio-mase. Stoga je svako razmišljanje o poboljšanjima u tom smislu korisno. Najviše ih je na poljoprivrednim gazdinstvima gde se kao nuzprodukt delatnosti javljaju veće količine bio mase koja inače predstavlja otpad. modernog izgleda i funkcionalno opremljene u svrhu dobijanja energije. kao nastojanje da se nešto učini po pitanju uočene ograničenosti energetskih resursa. Posmatrano sa aspekta ekologije i zaštite životne sredine najčistiji oblik primenjene energije svakako je električna energija. Od proizvođača i proizvoda se zahteva eneregetska efikasnost i manja upotreba energije po jedinici proizvoda. geo-termalna energija. ali su načini njenog dobijanja raznovrsni i često povezano sa izuzetno teškim ekološkim posledicama. Pokušana realizacija dobijanja energije na ovaj način u Francuskoj pokazala se kao efikasna ali i veoma skupa. Jednostavnim postupkom sagorevanja dobija se najčešće toplotna energija koja se koristi za zagrevanje poslovnih prostorija. - - - Treba naglasiti da je problem obezbeđivanja dovoljnih količina energije za ljude na planeti izuzetno veliki problem koji pritiska čovečanstvo od sredine sedamdesetih godina prošlog veka i da problem sve više dobija na težini.2 Menadžment energijom Termin menadžment energijom (energy management) se koristi jer ni jedan naš izraz (upravljanje potrošnjom energije. koristi se nešto više od prethodno navedenih alternativnih vidova dobijanja energije ali ne u meri u kojoj je to objektivno moguće. koristi se sporadično i kod nas bez prekida više decenija. Adekvatnim menadžmentom energije kao krajnji rezultat ostvaruju se uštede energije u preduzeću i državi u celini. te stoga višestruko i ekonomski i ekološki opravdan. Primena ovakvog načina dobijanja energije bi mogla biti izuzetno dragocena. Danas se vetrenjače ponovo vraćaju u upotrebu.

kako bi prihvatili važnost uštede energije gde god je to moguće. ugradnju nove i preciznije 16 Miljković. Turkey. U tom pravcu. bez obzira na radno mesto na kome se nalazi. već nakon jedne ili dve godine. Organizacija.. Polazni uslovi koje mora ispuniti preduzeće koje želi smanjenje i optimizaciju troškova utrošene energije su sledeći16: 1. ostvaren bez posebnih investicionih ulaganja. U ovom segmentu takođe često nisu potrebna nikakva značajnija finansijska ulaganja. povoljni krediti za zasnivanje energetski efikasnije proizvodnje itd. 2. 35 . P. Efekti kratkoročnih mera se vraćaju ubrzo.). je jedan od bitnih faktora za uspešnu realizaciju optimizacije potrošnje energije.. U tom smislu svaka država bi trebala da odgovarajućim merama podstiče preduzeća da racionalno upravljaju energijom (poreske olakšice. jedan je od osnovnih zahteva tržišno orijentisanih preduzeća. Ovde se pre svega misli na zamenu dotrajalih delova i mašina koja često troše više energije od propisane. bez posebnih tehnoloških promena. Kada je u pitanju racionalizacija potrošnje energije nužno je sve zaposlene na odgovarajući način edukovati. J. uglavnom se odnose na eliminisanje nepotrebnog rasipanja energije. Ove mere ne zahtevaju nikakva posebna ulaganja. 2. neophodno je ispitati delotvornost postojeće organizacione šeme preduzeća i ukoliko je potrebno izvršiti određene promene u organizacionoj strukturi. M. Korektno primenjeni navedeni uslovi stvaraju preduslov za optimizaciju troškova energije i preduzeće može da očekuje ekonomske efekte sprovedenih promena u veoma bliskoj budućnosti. R. Osnovne mere menadžementa energijom se mogu planirati i primenjivati u sledećim vremenskim okvirima: 1.: Strategy for the Energy Efficiency Improvement in the Iron and Steel Industry Corporation Sartid Yugoslavia. Filipović. 3. odnosno domaćinski odnos prema energiji. Istanbul. Srednjoročne mere se odnose na značajnije modifikacije u proizvodnom procesu i zahtevaju veća ulaganja. Gavrilovski. su potrebni za realizaciju svakog poslovnog poduhvata. što je više nego zadovoljavajući rezultat. Troškovi energije su integralni deo ukupnih troškova proizvodnje.Ekomenadžment da pronalazi na sopstvenoj teritoriji (ili uvozi) nove količine energije. 1997. Smatra se da svaki zaposleni može u određenoj meri da pruži doprinos smanjenju potrošnje energije. ma koliko bile minimalne. Uštede energije koje realizuju sami zaposleni. Uštede u ovakvim preduzećima su pogotovo bitne. Kratkoročne mere. već najčešće adekvatnu edukaciju i upućivanje zaposlenih u potrebu za štednjom. U pojedinim granama industrije troškovi energije su izuzetno veliki i u velikom udelu opterećuju cenu konačnog proizvoda. odnosno vrstu posla koji obavlja. Svest o potrebi za smanjenjem troškova. edukacija zaposlenih. Kukoleča. mogu ići i do čitavih 20 % u odnosu na ukupnu potrošnju. Kadrovi. International Metalurgy and Matterial Congress.

P. S obzirom na to da se energija koristi praktično na svim mestima u preduzeću. Ulaganja u navedene promene su nešto veća. Na ovaj način stiče se uvid u količine energije (električne. apsolutno sprečavanje rasipanja energije i slično. kao faza koja podrazumeva postupno sagledavanje celokupnog energetskog ciklusa u preduzeću. rekonstrukciju proizvodnih kapaciteta. Kontrola dotadašnjeg korišćenja energije. određivanje mesta potrošnje svih vidova energije ponaosob. 17 Martocci. Navedene mere zahtevaju adekvatno planiranje. a podrazumeva racionalno i kritično sagledavanje prethodno dobijenih činjenica i utvrđivanje normi potrošnje energije koje se smatraju prihvatljivim za određeno mesto i određeni vid energije. Cost and Conservation in the Steel Industry. a vraćaju se u proseku za pet godina. što podrazumeva sledeće: utvrđivanje izvora energije koji se koriste (po poreklu i količini. Faze realizacije programa menadžmenta energijom uopšteno obuhvataju sledeće17: 1. A. razmatranje problema tzv. Normiranje potrošnje energije treba da bude jasno obrazloženo i svi angažovani radnici sa tim moraju biti upoznati. - - - 2. čime se istovremeno dobijaju i podaci o eventualnim gubicima energije tokom prenosa. što se utvrđuje posebno za svaki vid energije koja se koristi. 36 . utvrđivanje načina i efikasnosti internog prenosa energije u preduzeću od ulaska do mesta potrošnje. 1996. Veoma često se troši više energije nego što je to objektivno potrebno.Ekomenadžment opreme za merenje i regulaciju potrošnje itd. Utvrđivanje normi i standarda.: Enenrgy: Consumption. je faza koja sledi. USA. kako ukupno. benzina) koje se potroše tokom meseca ili godine. Dugoročne mere podrazumevaju značajnija investiciona ulaganja u uvođenje energetski efikasnije tehnologije. tako i po pojedinim proizvodnim i neproizvodnim delovima). 3. planiranje i realizaciju potrošnje iz alternativnih izvora energije. potrebno je posebno fiksirati mesta na kojima je potrošnja najveća.. korišćenje izolacionih materijala. gasa. što predstavlja energiju koja se može dobiti upotrebom otpada i nuzprodukata proizvodnje. otpadne energije. iron and steel Engineer. tako da se njihovi pozitivni efekti mogu očekivati nakon više od pet godina. više finansijskih sredstava i vremena za realizaciju.

ima direktne koristi od uspešno sprovedenog menadžmenta energijom pre svega zbog smanjenja eksploatacije sopstvenih energetskih resursa i očuvanje njihovog kvaliteta i kvantiteta za budućnost. Uprava preduzeća na ovom mestu odabira sredstva koja namerava da uloži u racionalizaciju potrošnje energije i utvrđuje dinamiku realizacije odabranog kratkoročnog.3 Pozitivni efekti menadžmenta energijom Sprovođenje adekvatnog menadžmenta energijom ima višestruke pozitivne efekte na sve institucije društva. 37 . preostaju preduzeću kao posledica racionalizacije energetske potrošnje. promenjenog stanja nakon izvršenih potrebnih korekcija u proizvodnom procesu i ponašanju zaposlenih. srednjoročnog ili dugoročnog plana. New Steel. Tada je moguće steći realnu sliku o tome koliko se kojih vidova energije troši u proizvodnji. Osim toga.: The Benefits of Hot-Charging Slabs. Smanjenje troškova za sobom povlači mogućnost smanjenja cene proizvoda (usluge). Društvena zajednica.Ekomenadžment 3. Sa druge strane. 4. USA. 5. 18 Ritt. 4. Povećanje konkurentnosti na tržištu. Utvrđivanje učešća troškova energije u ukupnim troškovima. preduzeće racionalnom potrošnjom energije posluje u skladu sa konceptom održivog razvoja i time stvara pozitivan imidž u okruženju čime stiče dodatnu naklonost potrošača i javnosti uopšte. jeste krajnji cilj sprovedenih mera a nastaje prvenstveno kao posledica smanjenja cene proizvoda uz zadržavanje kvaliteta. a podrazumeva sagledavanje novog. je faza pri kojoj se jasno određuje na osnovu prethodnih parametara koja su to mesta i načini na kojima se potrošnja energije može smanjiti bez posledica po efikasnost poslovanja. 1996. A. Na ovaj način se stiče uvid u realnost opterećenja poslovanja energetskim troškovima i uvid u razmere finansijskih ušteda koje su realizovane. Značajne finansijske uštede. nastaje kao posledica promena koje su nastale uštedom određenih količina energije. Pozitivni efekti menadžmenta energijom koji se javljaju u pojedinim sferama su sledeći18: 1. Kvantifikovanje mera menadžmenta energijom. 7. Potrebno je istaći da ostvarene uštede mogu i treba da se koriste na daljim aktivnostima koje imaju za cilj optimizaciju potrošnje energije ili za druge aktivnosti u pravcu racionalne potrošnje resursa. Utvrđivanje realnih energetskih troškova u zavisnosti od procesa proizvodnje moguće je ukoliko se prethodne faze sprovedu objektivno. 6. smanjenjem troškova u preduzeću omogućava se pozitivnije poslovanje od kojeg država ima koristi prilikom ubiranja poreskih i ostalih obaveza.

4. mogu da računaju na smanjenje troškova prenosa energije. što dovodi do preopterećenja energetskog sistema. smanjene cene proizvoda i stvaraju pozitivan imidž ekološki odgovornog preduzeća. 38 . Proizvođači energije će usled smanjene potrošnje smanjiti troškove sopstvenog poslovanja. kao prvi u energetskom lancu takođe imaju svojevrsne koristi mada ušteda energije podrazumeva smanjenu potrošnju. 3. sigurnost u snabdevanju energijom.Ekomenadžment 2. Potrošači energije (preduzeća) menadžmentom energije imaju smanjene troškove za preuzetu energiju. Distributeri energije. Sprovođenje menadžmenta energijom osigurava stabilan rad energetskih proizvodnih kapaciteta i otvara mogućnost izvoza energije u deficitarno okruženje. odložiti izgradnju novih proizvodnih kapaciteta i izbeći rizik od nemogućnosti da zadovolje potrebe potrošača. čime se ostvaruje značajan devizni priliv. Proizvođači energije. smanjene troškove proizvodnje energije. bolje korišćenje postojećih kapaciteta i njihovu modernizaciju. kao i na stabilnije poslovanje u celini. ispada čitavih sistema za napajanje i planske ili neplanske restrikcije energije.

Sekundarne sirovine jesu otpaci koji se mogu koristiti neposredno ili preradom (reciklažom). MENADŽMENT OTPADOM 5. za razliku od industrijskih sistema. odnosno uslužne ili druge delatnosti. koji su uglavnom linearnog (pravolinijskog) karaktera. kao i otpadne materije nastale u potrošnji. ima svoga udela i u pogledu problema otpada. pa sve do pre oko dve stotine godina. sve otpadne materije koje nastaju ljudskom delatnošću koriste se na određeni način i ponovo uključuju u obavljanje novih delatnosti. Veliki broj ljudi stvara i 39 . karakterišu zatvorenim ciklusom. 2. što podrazumeva stvaranje određenih količina otpada. 3. nije postojao problem otpada.1 Problem otpada Prirodni sistemi se. odnosno njihov sistem je kružnog karaktera. predmeti isključeni iz upotrebe.Ekomenadžment 5. između ostalog. a u ponekim nerazvijenim područjima i danas. U davnoj prošlosti. U zavisnosti od toga da li se otpaci mogu koristiti u novom proizvodnom ciklusu. Većina razvijenog sveta i zemalja u razvoju danas je u manjoj ili većoj meri suočena sa problemom otpada. U najranijim fazama razvoja ljudskog društva. kao razlog za nastanak mnogobrojnih ekoloških i drugih problema. Prenaseljenost planete. Smeće nema nikakvu upotrebnu vrednost i odlaže se po posebnom postupku. pri čemu ne postoji problem otpada. postoje tri osnovne vrste otpadaka: 1. Smeće predstavlja otpatke koji se neposredno ili reciklažom ne mogu iskoristiti kao sekundarne sirovine. Ekspanziji problema otpada dodatno doprinose sledeći činioci: 1. Otpadne materije jesu materijali koji nastaju u obavljanju proizvodne. Osnovni razlog za nastanak velikih količina otpada koji je preplavio planetu jeste linearna priroda industrijskih sistema. kao i otpaci nastali po izdvajanju sekundarnih sirovina.

hemijska industrija i slične. Samo u najrazvijenijim zemljama sveta problem otpada je rešen primenom odgovarajućih zakonskih propisa. a komunalna preduzeća svoju delatnost obavljaju u skladu sa raspoloživim sredstvima. iako svakodnevno stvara otpad. 3. Neobaveštenost građana. Osobenosti otpada koji nastaje na ovaj način u velikoj meri zavise od: prirode delatnosti u kojoj otpad nastaje. U celini posmatrano. 5. po kojoj sav otpad može da se klasifikuje na sledeći način: a) Komunalni otpad. jeste otpad koji nastaje u domaćinstvima i obavljanjem delatnosti u naseljenom mestu. Neadekvatna zakonska regulativa.2 Klasifikacija otpada Kako su raznovrsne aktivnosti i delatnosti koje sprovodi čovek širom planete. problem otpada ima globalni karakter i zakonska regulativa u većini zemalja (pa i u našoj) nije odgovarajuća ili se ne primenjuje dosledno. koja ne pokriva problematiku otpada u većini zemalja. ne razmišlja o daljim postupcima sa otpadom. 2. primene metoda neutralizacije otpada na mestu nastanka. prvenstveno zbog lagodnijeg života tamošnjeg stanovništva. poljoprivreda). karakteristike primenjenih tehnoloških rešenja.Ekomenadžment veliku količinu otpada. Najbolji rezultati u rešavanju problema otpada postižu se kada se otpad na odgovarajući način tretira već na samom mestu nastanka. tako i ljudi direktno zaduženih za upravljanje preduzećima. kako u svojim domaćinstvima. prehrambena industrija. Većina građana. tako je i ranovrstan otpad koji tom prilikom nastaje. a karakteriše ga pre svega različitost agregatnog stanja i koncentarcija na mestu nastanka. kako najšireg sloja stanovništva. Delatnosti koje stvaraju potencijalno najopasniji otpad su prerada kože. znanjem i željom za napretkom. - 40 . Podela po mestu nastanka. Postoje dve osnovne podele otpada: 1. saobraćaj. U velikom broju slučajeva otpad napušta preduzeća bez ikakvog tretmana i direktno dopire u životnu sredinu gde stvara niz problema. tako i u proizvodnom sektoru. celuloze. pri čemu više otpada nastaje prilikom primene zastarelih i nedovoljno kontrolisanih tehnoloških rešenja i usled neadekvatnog ponašanja zaposlenih. b) Industijski otpad nastaje kao posledica delatnosti preduzeća (industrija.

manji stepen opasnosti po životnu sredinu. tekstil i slično. nepozant element u prirodi i ekosistem uglavnom nije u stanju da se sa njim sam izbori. zahteva ulaganje većih sredstava. a najvažnije su: 1. 2. razrađena tehnološka rešenja reciklaže. Podela po agregatnom stanju je posebno bitna sa aspekta mogućih postupaka sa otpadom. Osnovne karakteristike tečnog otpada su sledeće: složen postupak izdvajanja i čuvanja do tretmana. c) Gasni otpad podrazumeva kiselinske i bazne pare. staklo. Posledice pojave otpada u životnoj sredini su raznovrsne (ekološke i ekonomske). Gasoviti otpad je: najteži za izdvajanje.Ekomenadžment c) Nuklearni otpad se posmatra kao posebna vrsta otpada koja će zbog niza svojih specifičnosti i aktuelnosti problematike kasnije biti posebno razmatrana. papir. jer svaki otpad predstavlja nov. Bez obzira na to da li je u pitanju običan kuhinjski otpad ili izuzetno opasan hemijski otpad. Nastaje najvećim delom u delatnosti saobraćaja.3 Štetne posledice otpada Otad je višestruko štetan po životnu sredinu. Po ovoj podeli postoji: a) Čvrsti otpad. a obuhvata i naftu i njene derivate. plastika. laka i brza. pa samim tim i opasnija disperzija u sve delove životne sredine. Narušavanje ravnoteže ekosistema. koji najčešće sadrže i određene količine raznovrsnih čvrstih četica (prašina). kao što je. drvo. može da ima posebno štetne posledice na životnu sredinu jer se gasovi najbrže i najdalje rasprostiru u životnoj sredini i deluju veoma daleko od mesta nastanka. čuvanje i tretman. 41 . gasove različitog hemijskog sastava. metal. b) Tečni otpad nastaje rastvaranjem pojedinih supstanci u vodi ili drugoj tečnosti (kiselini ili bazi). Ovaj otpad karakteriše sledeće: jednostavniji postupak sakupljanja. troškovi prečišćavanja često su veoma visoki. a u manjem udelu i u industriji. 5.

Kako problem otpada pretvoriti u zaradu (profit)? Navedena pitanja pre svega nameću potrebu za promenom u načinu razmišljanja. 2000.. Da li se otpad koji je u preduzeću problem.: Reinženjering menadžmenta otpadom. Deponije smeća imaju niz štetnih posledica po okruženje. koje zbog toga postaje apsolutno neuoptrebljivo u budućnosti. tako i zbog pritiska građana i svesti o neodrživosti dotadašnjeg načina razmišljanja i postupanja sa otpadom. Kuburović. Da li otpad mora bez izuzetka biti problem i trošak? 2. može koristiti u drugom preduzeću kao sirovina? 4. jer je problem otpada dugo vremena potiskivan i nikada mu nije pridavana dužna pažnja.. spalionice smeća i slični postupci za efikasnije rešavanje problema otpada su takođe skupe investicije. Jovović. ali se ulaganja u ovu svrhu vraćaju višestruko. kako zbog sve strožije zakonske regulative i problema koje im stvara odlaganje otpada. što za sobom povlači niz ekoloških problema.4 Postupak sa otpadom Osnovna pitanja sa kojima treba da se suoči svako preduzeće kada je u pitanju problem otpada jesu sledeća19: 1.poslovnih procesa. Danas su preduzeća sve više spremna da se suočavaju sa problemom otpada. Filipović. odnosno potpuno neuređena mesta gde građani i industrija godinama odlažu smeće bez ikakvog tretmana. koja je često smeštena u blizini naselja i zauzima velike površine obradivog zemljišta. Izgradnja i održavanje deponije koja postupa sa otpadom na tačno određeni način je veoma skupa i stoga često nemoguća.. a poseban problem predstavljaju tzv. 2. Postrojenja za reciklažu. Velika finansijska ulaganja u kvalitetniju sanaciju otpada se često navode kao razlog neadekvatnog rešavanja problema otpada. 3. I Savetovanje Reunženjering proizvodno . Ne treba zanemariti ni iskustva preduzeća iz razvijenijih zemalja koja su primenom adekvatnog menadžmenta otpadom ostvarila značajne uštede i ekonomsku prednost na tržištu. kao i pozitivan imidž ekološki odgovornog preduzeća. Kopaonik. U svakom naseljenom mestu danas postoji manje ili više uređena deponija smeća. Oduzimanje velikih površina zemljišta u svrhu deponija se nametnulo kao neminovnost za rešavanje problema ogromnih količina otpada. M. a potom i u načinu delovanja. D. 19 Stokić. divlje deponije. 5. J. 42 . A.Ekomenadžment Ravnoteža u ekosistemu biva u manjoj ili većoj meri narušena. Da li se i kojim tehnikama otpad može pretvoriti u sirovinu? 3.

neophodno je izvršiti i procenu postojećih dobavljača. što obuhvata sagledavanje ispravnosti tehnologije i tehnoloških postupaka sa aspekta stvaranja otpada. je prvi i najbitniji preduslov za uspešnu realizaciju menadžmenta otpadom u preduzeću. zasniva na preventivi i očuvanju prirodnih resursa što je više moguće. neisplativo ili čak nemoguće. čime se izbegava rasturanje. može se isplanirati i realizovati primena raznovrsnih mera koje imaju za cilj regulaciju problema otpada. treba izvršiti i često zanemareno optimalno baždarenje opreme. Osim toga. a osnovne aktivnosti preduzeća u pravcu uspešnog menadžmenta otpadom su sledeće: 1. pa tako i u pogledu promena koje treba sprovesti po pitanju otpada. Primena svih raspoloživih preventivnih mera se nameće kao imperativ savremenog poslovanja kada je u pitanju očuvanje kvaliteta životne sredine u svakom pogledu. Važno je istaći da se svaka pravilno isplanirana i sprovedena aktivnost u pravcu racionalizacije otpada obavezno pozitivno odražava na ekonomske rezultate poslovanja preduzeća. Osim nedovoljno razvijene svesti nadležnih. jer značajan deo sirovina odmah postaje neupotrebljiv i pretvara se u otpad. Razvoj svesti i odgovornosti. Koncept održivog razvoja se. - - 43 . Preduzeće u navedenu svrhu može da uloži skromna ili izuzetno obimna finansijska sredstva. te u skladu sa time i da očekuje pozitivne efekte u budućnosti. neophodno je sagledati kvalitet nabavljanih sirovina. troškovi oko skladištenja i slično. od kojih se kao najvažnije ističu sledeće: preispitivanje postojeće tehnologije. jer je saniranje ekoloških šteta često dugotrajno. zamena delova ili kompletna promena tehnološkog procesa u cilju otklanjanja nedostataka i dostizanja željenih ciljeva. potrebno je kao razlog navedenome navesti i neadekvatnu zakonsku regulativu u ovoj oblasti. Preduzeće ima na raspolaganju čitav niz preventivnih mera koje može sprovoditi u ovom pravcu. Edukacijom i informisanjem nadležnih u predzeću (ali i svih zaposlenih) stvaraju se povoljniji uslovi za promene u svakom pogledu. 2. Dosadašnji nivo odgovornosti preduzeća za sopstveni otpad kod nas je na veoma niskom nivou. između ostalog. Osim toga. jer ponekad sama sirovina nije odgovarajućeg kvaliteta i ne može se u potpunosti ni uvesti u proizvodni proces. čime se stiče uvid u eventualne nedostatke i slabe tačke. isticanje roka trajanja. Osim toga. pravovremeno određivanje količina potrebih sirovina i repromaterijala kako bi se nabavljale količine koje se smatraju optimalnim.Ekomenadžment Savremeno preduzeće koje želi da sprovodi adekvatan menadžment otpadom treba da sprovodi potrebne izmene i prilagođavanja na svim nivoima. U skladu sa željama uprave preduzeća i mogućnostima realizacije. preduzeće se na direktan način uključuje u prihvaćeni koncept održivog razvoja i time preduzeće stvara pozitivan imidž. U vezi sa ovim.

te sakupljanje na mestu posebno određenom u tu svrhu. edukacija i obuka zaposlenih. S obzirom na to da su navedena rešenja u određenom smislu novine u domaćem poslovanju. biće posebno razmotrene. što podrazumeva pravovremeno reagovanje na sve uočene probleme tokom proizvodnog procesa. koji se pre svega odnosi na sticanje informacija o stanju u okruženju i potrebama drugih za materijalom koji je u posmatranom preduzeću otpad.razvrstavanje otpada po agregatnom stanju i stepenu opasnosti. Veliku pomoć može pružiti i ugradnja adekvatne kontrolne opreme. prodaju i reciklažu otpada se nameće kao atraktivno rešenje za svako preduzeće jer su mogućnosti u ovom smislu neograničene i ne zavise od trenutnog stanja u poslovanju preduzeća i mogu se realizovati u izuzetno kratkom vremenu. 5. ponovnu upotrebu. .odvoženje otpada. Primarni tertman otpada podrazumeva izvođenje osnovnih postupaka koje će olakšati dalju manipulaciju otpadom.odlaganje do odvoženja mora biti sprovedeno na adekvatan način koji će biti neškodljiv po zaposlene i okruženje. na odgovarajući način. ali i najskuplji način rešavanja otpada. praćenje toka materijala kroz proizvodni i neproizvodni proces u preduzeću.5 Prodaja i razmena sirovina 44 . kako bi se izbeglo neracionalno trošenje i rasipanje. jer se time omogućavaju značajne uštede u manipulaciji i prostoru.Ekomenadžment analiza potreba za svim ostalim vrstama materijala i redukcija nabavki kad god je i gde god je to moguće.briketiranje i presovanje otpada kad god je to moguće. a obuhvataju pre svega: . uz ulaganje malo truda. Odvoženje i odlaganje otpada na deponiju je kod nas za sada najčešći. . - 3. Razmatranje mogućnosti za razmenu. . čime se sprečava nekontrolisano širenje otpada u okruženje. 4. . čime se stiče uvid u mesta zadržavanja i rasipanja. . Naknadne mere podrazumevaju primarni tretman otpada nastalog u preduzeću.prikupljanje otpada direktno na mestu nastanka.sav otpad koji se ne može zameniti. potrebno je spaliti na ekološki pogodan način i tako dobijenu energiju iskoristiti za sopstvene potrebe. u pravo vreme i na određeno mesto. Aktivne mere podrazumevaju one mere koje se primenjuju tokom neposredne proizvodnje radi smanjenja (redukovanja) upotrebe sirovina. 5. prodati kao sekundarna sirovina ili reciklirati.

preduzeće će ostvariti i određenu zaradu. U našoj zemlji preduzeća koja bi trebalo da ozbiljno razmotre razmenu i prodaju resursa i otpada su sledeća: preduzeća koja imaju višak sirovina. pa tako i sopstveni otpad. preduzeća koja imaju proizvode bez specifikacije (van klase. kao izlaz iz proizvodnog ciklusa pojavljuje proizvod i određena količina otpada. a to su: 45 . Takav stav se iz korena menja. lepak. Najčešće i najuspešnije se u svetu razmenjuju plastika. staklo. metal i metalni opiljci. građevinski materijal. te koriste raznovrsne sirovine kao ulazne komponente.Ekomenadžment Već je navedeno da je osnovni uzročnik za nastanak svekolikog otpada na planeti savremena. pri čemu nije potrebno uložiti posebna finansijska sredstva. papir. Uprkos boljem ekonomskom položaju (ili upravo zato) preduzeća iz razvijenih zemalja nastoje da prodaju sve što je moguće. 5. elektronska oprema. Osim toga. bez ili sa određenim tertmanom neutralizacije. te otpad treba posmatrati kao izvor zarade a ne kao nužno zlo. metal. guma. ukoliko je preduzeće kupac tuđeg otpada koji može da koristi u sopstvenom proizvodnom procesu.6 Koncept 3R Koncept 3 R podrazumeva tri osnovna načina na koji se može sprovoditi štednja resursa i smanjenje količine otpada. Za realizaciju prodaje ili razmene otpada potrebna je samo dobra informaciona mreža i baza podataka o inputima i autputima pojedinih preduzeća. sasvim izvesno će ga platiti po daleko nižoj ceni u odnosu na tržišnu vrednost nove sirovine. kod kojih se. Treba stalno imati u vidu činjenicu da najveći deo stvorenog otpada može naći svoju primenu. Preduzeće procenjuje svoje poslovanje realizacijom proizvoda na tržištu. svojevrsna berza sirovina. auto oprema. Razmenom ili prodajom otpada može se u velikoj meri rešiti problem odlaganja i umesto troškova. linearna priroda industrijskih sistema. a ne kao izvor zarade. Sasvim je verovatno da neko preduzeće u bližoj ili daljoj okolini kao ulaznu sirovinu koristi materijale koji su u drugom preduzeću otpad. drvo. preduzeća koja traže način da redukuju troškove odlaganja otpada. sa greškom i sl. Otpad je sa aspekta preduzeća oduvek posmatran uglavnom kao problem.) koja se ne može realizovati na tržištu. regionalnih i centralnih agencija. ulja. a problem otpada se rešava jednostavnim ispuštanjem u okruženje. Suština navedenog ogleda se u tome da se preduzeća bave različitim delatnostima. čija primena je raširena u razvijenim zemljama preko lokalnih. preduzeća koja imaju sirovine kojima je izašao rok trajanja.

Ekomenadžment 1. Reduce (redukcija, smanjena upotreba) podrazumeva smanjivanje nastajanja otpada koji se mora konačno odbaciti, jer nema nikakvu upotrebnu vrednost. Ova aktivnost se ostvaruje: korišćenjem materijala i roba koji imaju duži vek eksploatacije i izdvajanjem sekundarnih sirovina (papira, stakla, metala, plastične ambalaže i dr.) na mestu nastanka (domaćinstvo, preduzeće).

2. Reuse (ponovna upotreba, reiskorišćavanje), predstavlja višestruku upotrebu predmeta za koji nam se učini da je već postao otpad, ali ga još uvek ne treba odložiti kao otpad jer može da se upotrebi za još ponešto. 3. Recycle (reciklaža) je usmerena na tehničko tehnološki izvodljiva i ekonomski opravdana rešenja za preradu sekundarnih sirovina (izdvojenih na mestu nastanka ili separacijom izdvojenih iz ukupnog pomešanog otpada) u neke nove proizvode ili u regenerat kao sirovina za isti proizvod. Postoje dva osnovna tipa reciklaže: zatvoreni sistem reciklaže, pri kome se određena materija reciklira i koristi ponovo za dobijanje istog proizvoda, odnosno dela proizvoda, otvoreni sistem reciklaže, pri kome se određeni materijal reciklira i koristi za dobijanje nekog drugog proizvoda, koji je obično lošijeg kvaliteta.

Navedeni koncept je opšte prihvaćen u čitavom svetu i sprovodi se sa velikim uspehom u mnogobrojnim kompanijama širom sveta. Koncept 3 R je po svojoj suštini kompleksan, jer je: 1. Energetski, konzervira energetske resurse u recikliranim materijalima; 2. Materijalni, štiti postojeće materijalne resurse optimalnim iskorišćavanjem postojećih resursa; 3. Hijerarhijski, na prvo mesto stavlja redukciju, zatim reiskorišćavanje, a na kraju reciklažu. Godine 1996. u Beogradu formirana je Agencija za reciklažu, kao posebna republička organizacija koja ima zadatak da prati stanje i kretanje na tržištu sekundarnih sirovina. Agencija vodi posebnu evidenciju (berzu) ponude i potražnje za sekundarnim sirovinama u pruža usluge stručne pomoći preduzećima koja žele da na adekvatan način reše problem otpada. 5.7 Pozitivni efekti menadžmenta otpadom

46

Ekomenadžment Problem rešavanja otpada je zajednički za sve učesnike u proizvodnom ciklusu bilo gde u svetu i u njegovo rešavanje se uključuju i državne intitucije, jer je očigledno da su koristi od efikasnog menadžmenta otpadom mnogobrojne: 1. Preduzeća koja stvaraju otpad smanjuju njegove količine i iznalaze nove i efikasnije načine da otpad odlože, upotrebe ili ga unovče. 2. Preduzeća stvaraju pozitivan imidž i svoju poziciju na tržištu. 3. Preduzeća ostvaruju određene uštede, ekonomski pozitivne pomake i izbegavaju troškove i plaćanje kazni. 4. Građani su zadovoljniji jer se rešava problem otpada koji niko ne želi u svojoj blizini. 5. Smanjuje se eksploatacija resursa, jer se efikasan menadžment otpadom u suštini zasniva na smanjenoj potrošnji sirovina i ponovnoj upotrebi otpada u određenom obliku. 6. Uklanja se potreba za novim deponijama koje su poseban problem velikih gradova. Bitno je istaći da je adekvatan postupak sa otpadom jedan od savremenih merila stepena civilizovanosti jednog društva. Svi navedeni i ostali pozitivni efekti se ne javljaju u kratkom vremenu, ali stvaraju dugoročne bolje uslove za život sadašnjih i budućih generacija.

47

Ekomenadžment

6. PREVENCIJA ZAGAĐENJA KAO POSLOVNA STRATEGIJA EKOMENADŽMENTA 6.1 Definisanje koncepta prevencije zagađenja

Program prevencije zagađenja kao način poslovanja počeo se razvijati u poslednjoj deceniji 20. veka. Za srazmerno kratko vreme razvijen je i praksi ponuđen veliki broj različitih metodoloških pristupa poslovanju koje je u funkciji održivog razvoja. Upravljanje koje ima za cilj prevenciju zagađenja poznato je menadžerima u najrazvijenijim zemljama sveta a postepeno se širi i na zemlje na nižem stepenu razvoja. Za sve to vreme ovaj poslovni koncept doživljava promene i prilagođavanja, s tim što vremenom postaje sve čvršće inkorporiran u poslovni sistem organizacije. Primenom poslovnog koncepta prevencije zagađenja organizacija stiče veliki broj koristi. Pre svega, smanjuju se raznovrsni troškovi i raste dobit, unapređuje se sigurnost zaposlenih radnika, povećava produktivnost, unapređuje zaštita okruženja, očuvavaju resursi i povećava pozitiva imidž. Smanjenje troškova je uobičajena posledica primene ekomenadžmenta i to posmatrano u dužem vremenskom periodu. Praksa je pokazala da veliki broj ekomenadžment projekata i investicija ima kratak period povratka ulaganja. Osim toga, smanjuju se troškovi upotrebe energije i vode, troškovi odlaganja otpada i racionalna upotreba sirovina. Na žalost, u praksi se često nedovljno ističe mogućnost da poslovanja po sistemima ekomenadžmenta može značajno da utiče na smanjenje troškova poslovanja. Unapređenje sigurnosti zaposlenih ostvaruje se smanjenjem ili eliminacijom upotrebe toksičnih materijala na radnom mestu, čime se mogu smanjiti i troškovi koji nastaju zbog primene sredstava za zaštitu na radu, kao i troškovi sanacije povreda na radu. Povećanje produktivnosti nastaje usled toga što se primenom programa prevencije zagađenja ustanovljavaju efikasniji procesi i efiksnija upotreba sirovina, energije, vremena i ljudskog rada. Ponekad i sasvim male promene mogu dovesti do značajnih ušteda i unapređenja produktivnosti poslovanja.

48

smanjenje količine i toksičnosti svih emisija i otpada. Veoma je važno na pravilan način definisati i shvatiti program prevencije zagađenja (skraćeno P2 – Pollution Prevention program). 49 . smanjenje produkcije otpada i zagađenja. Unapređenje kvaliteta mora biti kontinuirano. Kada su u pitanju procesi. Unapređenje kvaliteta je imperativ poslovanja danas a ulaganja u ekološki aspekt kvaliteta su od posebnog interesa od strane potrošača i svih zainteresovanih strana. kao i posledično. Prevencija zagađenja podrazumeva. Čista proizvodnja se definiše kao kontinuirana primena integralnih preventivnih ekoloških strategija za procese. energije i vode. kao i minimiziranje rizika po ljudsko zdravlje. od ekstrakcije sirovina do odlaganja.Ekomenadžment Unapređenje zaštite okruženja nastaje kao logična posledica napora preduzeća da posluje ekološki odgovorno. proizvode i usluge. U pogledu proizvoda. Na ovaj način organizacije dokazuju da su spremne da sprovedu određene promene kako bi uvažile zahteve zajednice kada je u pitanju kvalitet životne sredine. Ukazaće se na nekoliko P2 definicija koje imaju za cilj da organizacijama olakšaju pronalaženje sopstvenog modela za primenu. Radi kompletnijeg pristupa. međunarodna zajednica je prihvatila termin čiste proizvodnje (Cleaner Production). po definiciji. Navedene prednosti po organizaciju u praksi razvijenih zemalja najčešće se primenjuju primenom tzv. ovaj pristup uključuje očuvanje sirovina i energije. pošto je neosporno definisana potreba za prevencijom kada je upitanju zaštita životne redine i održivi razvoj. koncepta pevencije zagađenja. potrebno je znati šta je sve uopšte moguće. koja ima šire značenje od prethodnog. eliminaciju upotrebe toksičnih materijala. Racionalna upotreba resursa. Ovaj pristup je proaktivan jer posmatra probleme na njihovom početku. Unapređenje imidža organizacije je krajnja posledica primene ekomenadžment programa poslovanja. Očuvanje resursa je posledica primene ekomenadžment programa koji su primarno kreirani zbog smanjene upotrebe sirovina. Potrošači ovakve promene veoma pozitivno ocenjuju i ekološki odgovornim organizacijama daju prednost. radi smanjenja stvaranja otpada. smanjenje otpada i slični poslovni prioriteti imaju samo pozitivan uticaj na okruženje. Uključuje efikasnu upotrebu prirodnih resursa. posmatra smanjenje negativnih efekata koje proizvod može imati tokom svog životnog ciklusa. Kako bi se moglo odrediti šta se sve može uključiti u P2 program. smanjenje upotrebe resursa i optimizaciju procesa kojima se smanjuje ili izbegava zagađenje okruženja. Postoji mnogo definicja programa P2. Iz navedenog se vidi da se na prvo mesto po važnosti stavlja smanjenje potrošnje resursa. dok je problem otpada (recikliranje i odlaganje) od sekundarne važnosti.

6. meriti i ocenjivati progres. Vizija treba da predstavlja organizaciona nastojanja kada je u pitanju program P2. Misija identifikuje šta organizacija treba da ostvari u budućnosti u ključnim postavkama P2 programa. eliminacija otpada i sprečavanje emisija u okruženje mogu se smatrati nerealnim i nedostižnim za mnoge organizacije danas. Program P2 omogućava da se dostignu pojedini ciljevi dati samom definicijom održivog razvoja. Misija specificira razloge za postojanje organizacije uopšte. sektor ili grana u celini) i ulaza (zbor svih ekoloških pritisaka koje je proizvela ta ista firma. sektor ili grana). a vizija je pravac što treba slediti. Ukratko.2 Planiranje primene progarma prevencije zagađenja Pre samog početka primene programa P2 potrebno je prilagoditi postojeću viziju. U nastojanju da se kao koncept budućnosti realizuje održivi razvoj. Ciljevi se postavljaju kako bi se mogao pratiti. Eko-efikasnost se definiše kao efikasna upotreba prirodnih resursa za zadovoljenje potreba čoveka. misiju i ciljeve poslovanja preduzeća. Racionalna upotreba resursa. Indikatori služe za merenje progresa tokom vremena. U većini slučajeva organizacija ima samo formalnu viziju i misiju i u tom slučaju potrebno je uložiti povećan napor kako bi se formulisale vizija i misija koje će voditi organizaciju u željenom pravcu. Misija je status što treba dostići. Osnovna pitanja koja se mogu postaviti u organizaciji koja želi da pravilno usmeri svoje poslovanje su sledeća: Gde se sada nalazimo? Kuda želimo da idemo? Kako ćemo stići tamo? Kada želimo da stignemo? Ko će nas tamo dovesti? Koliko će to da košta? Kako ćemo meriti rezultate? 50 . osnovne razlike između navedenih koncepata sastoje se u tome što ekoefikasnost na prvo mesto stavlja maksimiziranje održive upotrebe resursa dok čista proizvodnja fokus stavlja na što efikasniju upotrebu prirodnih resursa. program P2 ima važnu ulogu. Ova efikasnost predstavlja racio (odnos) između izlaza (vrednost proizvoda i usluga koje je proizvela firma. Ipak. Ukoliko vizija i misija već sadrže određene elemente u pravcu zaštite životne sredine. treba razmotriti da li je potrebno uneti određene izmene. dok program prevencije zagađenja pre svega posmatra očuvanje prirodnih resursa.Ekomenadžment Poslednji termin koji će biti definisan jeste eko-efikasnost (Eco-efficiency) koji je u određenom smislu najdirektnije povezan sa održivim razvojem. kao i u poslovanju uopšte. najbolje svetske kompanije danas nastoje i uspevaju da postepeno smanjuju svoje negativne ekološke uticaje a pojedine čak potpuno eliminišu.

Obavestićemo potrošače o tome kako da bezbedno koriste. Programi za održivi razvoj se uopšteno u potpunosti uklapaju u vizije savremenih organizacija. Oprema i procesi će biti konstruisani tako da zaštite okruženje. recikliranje i zamenu materijala. transportovani. Sledi primer misije firme Union Carbide: «Kompanija Union Carbide će sprovesti potrebne ekološke. zbog čega definiše uopštene pravce razvoja. Ovo ne činimo samo zbog etičkih i moralnih razloga. potrošačima i javnosti sve informacije o ekološkim incidentima koji nastanu kao posledica našeg poslovanja i o merama koje se u tom pravcu primenjuju.« «Nameravamo da organizaciju DuPont transformišemo u organizaciju koja se razvija na održivi način. Podsticaćemo ekološki prilagođene tehnologije. Dobro formulisana misija može da obuhvati osnovne elemente organizacione kulture u budućnosti.Ekomenadžment Ko će nam pomoći da ostvarimo plan? Kada će svaki postavljeni cilj biti ostvaren? Kada možemo očekivati rezulate? Vizija je osnovna komponenta planiranja P2 programa. Misija treba da navede zaposlene u organizaciji da preduzmu P2 programske korake kako bi ostvarili viziju.« Misija. Sigurnost. uz isticanje optimizma i pozitivnih osećanja koje će navoditi zaposlene na akciju. zdravlje i sigurnost zaposlenih i javnosti. zdravlje i ekološka odgovornost će biti prioritet prilikom planiranja svih postojećih i planiranih proizvoda i procesa. ekološku zaštitu. već zato što želimo da zadovoljimo zahteve i očekivanja naših potrošača. zdravstvene i sigurnosne programe koji su u skladu sa postojećim preporukama. Vizija definiše šta organizacija želi da bude. Programi za očuvanje zdravlja počinju sa premisom da su bilo kakve povrede ili bolesti na radnom mestu potuno neprihvatljive. Sprovodićemo inicijative koje kao cilj imaju očuvanje ljudskog zdravlja i kvaliteta okruženja. Orijentisaćemo se na ekološki odgovornu poslovnu praksu. proizvoditi ekološki prihvatljive proizvode i uputiti potrošače na to kako da ih bezbedno koriste. Promovisaćemo održivi način upotrebe resursa. Naš razvojni portfolio je usklađen sa novim kretanjima u globalnoj ekonomiji. transportuju i odlažu proizvode nakon 51 . Uobičajeno je da vizija ukazuje na pravac razoja u određenom dužem vremsnkom periodu. Druga komponenta u procesu planiranja P2 programa jeste formulisanje misije. Prijavićemo zvaničnicima. upotrebljeni i odloženi potpuno sigurno. Ona obezbeđuje put koji vodi tome da organizacija ostvari ono što želi kada je u pitanju P2 program. Razvijaće se proizvodi koji mogu biti proizvedeni. U nastavku daće se primeri vizija nekoliko svetski upoznatih i uspešnih kompanija: «Organizacija Olin će nastojati da ostvari potpunu sigurnost zaposlenih na radnom mestu. opremu i proizvode.« «Uslužni centar Nacionalnog parka će podsticati razvoj ekološke kulture i napore u pravcu održivog razvoja. Takođe ćemo nastojati da i naše poslovne partnere navedemo na promenu načina razmišljanja i poslovanja u pravcu racionalne potrošnje materijala i energije. Intenziviraćemo naše napore da smanjimo štetan ekološki uticaj tako što ćemo započeti transformaciju dosadašnjeg načina upotrebe resursa i energije.

4. obezbeđivanje obuke za zaposlene. Davaćemo podršku istraživanjima koja imaju za cilj unapređenje zdravlja i ekološka unapređenja. Treća osnvona komponenta prilikom planiranja P2 programa jeste definisanje ciljeva. 2. Obezbeđivanje podrške top menadžmenta je od ključnog značaja ukoliko se želi da P2 postane cilj organizacije. objavljivanje rezultata primene P2 programa. Ciljevi su specifične izjave koje izražavaju želje organizacije u određenom vremenskom periodu. 3. Nastojaćemo da utičemo i na naše poslovne partnere da prihvate ekološki odgovorno poslovanje. Menadžment treba da podstiče zaposlene na svim nivoima organizacije da identifikuju mogućnosti za redukciju otpada i očuvanje energije i vode. 52 . 6. Ponekad se ciljevi ostvaruju tokom početnog perioda primene P2 programa. uključivanje P2 ciljeva u sve poslovne napore organizacije koji čak i nemaju direktne veze sa ekologijom čime se P2 podržava na duže staze.Ekomenadžment upotrebe. Mnogi teoretičari i praktičari smatraju da je ovaj element i najvažniji. Obezbeđivanje podrške top menadžmenta Karakterizacija procesa Obezbeđivanje periodične procene Obezbeđivanje troškova alokacije resursa Podsticanje transfera tehnologije Vođenje programske evaluacije U zavisnosti od svojih potreba. organizacije mogu navedenima dodati određene nove elemente. koje može biti kraće ili duže. 5. 6. P2 bi trebao da bude proces kontinuiranog unapređenja ugrađen u organizacionu politiku i kao takav treba a bude sastavni deo strategijskog plana za povećanje efikasnosti i kvaliteta poslovanja. obezbeđivanje sistema merenja kako bi se izmerili doprinosi od primene P2 programa. Menadžment takođe treba da podstiče zaposlene da prihvate P2 filozofiju u svakodnevnom radu i da je usklade sa ostalim organizacionim ciljevima. Danas se smatra da postoje šest osnovnih programskih elemenata P2: 1.« Ciljevi. Neke od tehnika koje top menadžment može da koristi kako bi iskazao svoju podršku su: aktivno učešće u kreiranju P2 politike i ostvarivanje ciljeva. a u drugim slučajevima radi merenja dostizanja cilja mora se skupiti i obraditi mnogo informacija.3 Odabir elemenata programa prevencije zagađenja Program P2 je sačinjen od određenog broja programskih elemenata koji se mogu kombinovati na različite načine.

potrebno je periodično razmotriti individualne procese i procedure.Ekomenadžment Karakterizacija procesa omogućava identifikaciju svih mogućnosti za primenu P2 programa kada su u pitanju resursi koji se koriste i koji se gube. Procesne mape se takođe mogu koristiti kao primer (uzorak) za sakupljanje informacija o upotrebi i gubicima resursa kada su informacije organizovane po radnim koracima. Procesne mape se takođe mogu koristiti za procenu troškova od upotrebe resursa u svakom radnom koraku. drugih kompanija. Obezbeđivanje periodične procene se u sistemskom prilazu koristi radi verifikovanja i inoviranja procesne mape. Pošto se ispita svaka P2 šansa. kao što svaki gubitak resursa i otpad predstavlja šansu da se ta količina smanji. Tradicionalan način obračuna troškova ima svoja ograničenja. 53 . nije neuobičajeno da troškovi otpada u kompaniji narastu čak tri do pet puta. P2 procena se može koristiti radi dobijanja novih informacija koje su neophodne za podršku upotrebi drugih sistemskih alata za rešenje problema i donošenje odluka. po satima ili danima. kao i za raspoređivanje ovih troškova na teret proizvoda tokom čije proizvodnje se javljaju. Organizacija treba da odabere najbolji metod za sprovođenje P2 procene i da sakupi potrebne podatke. Kada se uključe sve navedene kategorije. Upotrebom ovog metoda organizacije mogu da ispitaju upotrebu energije i vode. Svaka organizacija treba da nađe najpogodniji način da navedene troškove od svake P2 šanse pojedinačno prati. P2 procena takođe može koristiti radi praćenja informacija o kretanju troškova pošto se troškovi vremenom menjaju. Svaka upotreba resursa u procesu predstavlja šansu za očuvanje tog resursa. odnosno eliminisati aktivnosti koje ne dodaju nikakvu vrednost. Ovako određeni troškovi mogu poslužiti za rangiranje prioriteta primene P2 programa. Ovi troškovi podrazumevaju troškove koji se prate u glavnoj troškovnoj knjizi. Obezbeđivanje troškova alokacije resursa je sledeći element procesa P2. troškove resursa koji su izgubljeni preko otpada. Kada se jednom izvrši odabir. Efikasan način da se sprovede karakterizacija procesa je upotreba hijerarhijskih procesnih mapa (opisano u nastavku). Tim zadužen za P2 procenu može ponovo da razmotri procesne mape. neprijatne mirise i druge aspekte procesa. Na ovaj način se dobijaju pravi ekonomski pokazatelji o ceni po kojoj se proizvod može prodati i steći utisak o tome koji je proizvod ekološki čistiji. Krajnji cilj može biti stvaranje svojevrsne knjige procesnih mapa nakon nekoliko godina tokom kojih se periodično primenjuje P2 procena. Već je naglašeno da svaka organizacija treba da prati troškove povezane sa upotrebom resursa ili gubicima i da ih poveže sa procesima i proizvodima koji do njih dovode. buku. kao i troškovi upravljanja gubicima. Zbog toga je potrebno nastojati da se za svaki proizvod utvrdi posebna kalkulacija koja će rezultirati stvarnim proizvodnim troškovima koji odražavaju pravo stanje troškova koji nastaju. zdravstvene i sugurnosne zahteve. Svi procesi i proizvodi ne troše resurse i ne dovode do gubitaka podjednako. zagađenje. Podsticanje transfera tehnologije treba da bude cilj svake organizacije. stoga je potrebno proces računanja pojednostaviti. Procesne mape treba da budu pripremljene za različite proizvode ili porodice proizvoda. Podatke o P2 programu potrebno je prikupljati iz različitih delova organizacije. U idealnom slučaju svaki proizvod treba da zadovolji sve ekološke.

U tekućoj praksi u svrhu implementacije programa prevencije zagađenja u svetskim kompanijama koriste se četiri osnovna pristupa: 1.Ekomenadžment profesionalnih asocijacija. 3. U ovu svrhu moguće je koristiti i model kvaliteta ISO 14000 ili 9000 koji postoji u nekim organizacijama. 2. 6. 4. Značajno vreme i vrednost su već potrošeni u cilju istraživanja P2 programa. Tradicionalni pristup Sistemski pristup Ekomenadžment pristup Pristup primenom modela kvaliteta Ne može se tvrditi koji je od modela najbolji. Vođenje pogramske evaluacije znači da organizacija treba da primeni ekonomski efikasne preporuke koje je dobila nakon postupka planiranja.4 Tradicionalni pristup implementaciji programa prevencije zagađenja Tradicionalni model nudi tradicionalan. Tokom same evaluacije treba izvući zaključke koji mogu biti korisni za dalji rad. logičan put za implementaciju P2 programa čiji je osnovni model dat kako sledi (Slika 4. Rezultati evaluacije treba da budu razmotreni interno ili od strane nezavisnih tela. potrebno je periodično razmatrati i ova odabrana rešenja kako bi se uočili nedostaci i područje za unapređenja. Izrada P2 programa Pisanje plana P2 programa Implementacija programa P2 Obezbeđenje programa P2 Slika 4. od konsultanata i ostalih merodavnih institucija i pojedinaca. Često je poželjno vršiti čak i kombinaciju modela kako bi se dobio najbolji učinak za organizaciju. Svaka organizacija treba da informacije kojima raspolaže i saznanja do kojih dođe na polju ekologije podeli sa ostalima. Osnovni nivo tradicionalnog pristupa implementaciji P2 programa 54 .). Ipak.

između ostalog. dobavljači. što mora biti ugrađeno u poslovnu politiku. Ciljevi mogu biti u akcionom planu za svaku godinu. pregleda područja za P2 primenu i odredi prioritete za implementaciju P2 programa. Implementacija programa P2. Pisanje plana P2 programa.): Sprovođenje detaljne P2 procene Definisanje P2 alternativa zagađenja Sprovođenje P2 studije izvodljivosti Pisanje izveštaja o P2 proceni Implementacija P2 plana Merenje P2 progresa Slika 5. lokalna zajednica. Ovaj pristup počinje sa dobijanjem podrške menadžmenta i određivanjem programskih ciljeva pre nego što se P2 informacije prikupe. Plan P2 programa treba da ukaže na jasne ciljeve P2 programa. Treba da predvidi moguće prepreke u toku implementacije i plan kako bi se prepreke mogle prevazići. Implemntacija programa prevencije tradicionalnim pristupom može se prikazati na sledeći način (Slika 5. Implementacija P2 programa 55 . Tradicionalan pristup ima «top-down» fokus. Preliminarna procena je neophodna kako bi se dobile informacije potrebne za izradu P2 plana. zakonodavac. Drugi korak tradicionalnog pristupa je pisanje P2 programskog plana. Ovaj deo aktivnosti obavlja tim sastavljen od zaposlenih ili određena spoljna grupa stručnjaka. U cilju rangiranja prioroteta može se koristiti tzv. pareto analiza (opisano u nastavku) Tek nakon svega toga menadžment organizacije će biti u stanju da odredi ciljeve zasnovane na kompletnijoj analizi P2 šansi i da odredi jasne prioritete programa. omogućiti menadžmentu da prati odvijanje procesa i napretka tokom godine. akcionari i svi ostali koji imaju bilo kakvog interesa od sprovođenja P2 programa. plan treba da odredi raspored aktivnosti koji će. Ovaj prvi korak nastoji da obezbedi odluku izvršnog nivoa menadžmenta da se pristupi izradi P2 programa. ekološke organizacije.Ekomenadžment Izrada programa prevencije zagađenja. Dobar plan treba da ukaže šta je to što od programa žele sve zainteresovane strane (stejkholderi): potrošači. U ovoj fazi se određuje P2 tim koji treba da odredi preliminarnu P2 procenu kako bi se prikupili određeni P2 podaci. zaposleni. Na kraju.

Nakon procene izvodljivosti alternativa. tim za procenu predlaže određeni broj P2 alternativa i vrši njihovo sagledavanje (skrining) kako bi se lakše odredio fokus implementacije koja sledi. Tradicionalan pristup zahteva sakupljanje i analizu podataka. Ova faza obuhvata određivanje tima za procenu. postoje one koje su posebno zahtevne. Tradicionalni pristup za sagledavanje alternativa koristi matrice kriterijuma. Analiza izvodljivosti treba da ukaže na tehničku. U sledećoj fazi pristupa se implementaciji P2 plana koja obuhvata odabir P2 projekata. nije potrebno za svaku P2 alternativu sprovoditi detaljnu analizu izvodljivosti.): Integracija P2 u korporativni plan Obuka osoblja Obezbeđenj e inetrne komunikacij e Program nagrađivanja zaposlenih Publikovanje rezultata i edukacija 56 . kao i merenje ekonomskih rezultata. angažovanje potrebnih resusa i početak rada na sprovođenju alternativa. prelazi se na fazu analize izvodljivosti pojedinih alternativa. čitav proces se prati i prilagođava u svrhu dostizanja zacrtanih ciljeva. U ovoj fazi obavlja se sledećih pet aktivnosti prikazano kako sledi (Slika 6. treba napisati izveštaj koji ukazuje na detalje analize i ukazuje na informacije koje treba prikazati menadžmentu. pregled podataka i organizaciju i dokumentovanje informacija. Obezbeđenje P2 programa. Poslednji korak ove faze jeste merenje P2 napretka. Uglavnom se preporučuje ograničeni broj alternativa. Na osnovu sprovedene detaljne procene. Kada se sagledavanje završi. Tokm rada. Naravno. Kao alat tim koristi brainstorming.Ekomenadžment Cilj detaljne procene jeste da pomogne timu da odredi alternative. ali sa druge strane. ekološku i ekonomsku izvodljivost pojedine alternative. Tradicionalni pristup ne uključuje formalno analizu korena uzroka pre nego što se odrede alternative. Tradicionalni pristup ne zahteva izradu specifičnog akcionog plana.

ovi procesi se najčešće odnose na emocionalne potrese ili 57 . U prnicipu mala preduzeća često nisu u mogućnosti da samostalno sprovedu tradicionalan pristup. Delovi sistema su povezani direktno ili indirektno. 6. Procesi koji troše resurse i stvaraju otpad ne obezbeđuju uvek informacije koje su lake za prezentaciju.5 Prevencija zagađenja u malim preduzećima Tradicionalan pristup se pokazao najefikasnijim upravo kada su u pitanju mala preduzeća. Poželjno bi bilo da izrade akcioni plan. Učesnici se moraju upoznati sa procesom. Edukacija ljudi koji su uključeni u P2 program mora biti specificirana. Umesto toga. 6. U slučaju malih preduzeća sistemski pristup je često dug. skup i preterano zahtevan. Komunikacija treba da bude dvosmerna i potrebno je razmotriti sugestije zaposlenih. Zaposlene jednom godišnje treba podvrgnuti proveri znanja o P2 programu i stalno pratiti novine. Komunikacija je važna za sprovođenje svake aktivnosti. pogotovo ukoliko ima novih zaposlenih. Zaposleni u malim preduzećima mogu da nauče kako da efikasno komuniciraju sa potrošačima. pri čemu promena u jednom delu utiče na sve ostale delove. Funkcionalnost organizacionih delova u mnogome zavisi od toga kako su oni povezani. preventivne mere i slično.6 Sistemski pristup implementaciji programa prevencije zagađenja Organizacija deluje kao sistem ako posluje kao celina između čijih delova postoji određena interakcija.Ekomenadžment Slika 6. kvalitet. jer im je to jednostavnije i isplativije. Tradicionalni pristup preporučuje posebno razmatranje programa nagrađivanja zaposlenih. Smatra se poželjnim da mala preduzeća u svrhu P2 unapređenja treba da angažuju spoljnog stručnjaka. Sistemski pristup posmatra čitavu organizaciju. kao i njene delove i veze između tih delova. ali mogu da koriste efikasne alate za rešavanje problema i donošenje odluka. više nego od toga kakvi su delovi sami po sebi. Obezbeđenje P2 programa Obezbeđenje programa P2 počinje sa integracijom P2 programa u formalne korporativne inicijative i planove. dobavljačima i ostalima. U savremenom svetu danas postoje neprofitne agencije i grupe koje su specijalizovane za pomoć malim preduzećima u ovoj oblasti. Sistemski pristup je preporučljiv iz nekoliko bitnih razloga. Ovi planovi mogu da podrazumevaju sigurnost. Tradicionalan pristup nastoji da razvije sve vidove komunikacije.

kontroliše i stalno unapređuje proizvodnja. organizacije su u stanju da zadovolje zahteve potrošača i ostalih interesnih grupa. 58 . Veze koje se uoče između radnih koraka pomažu da se jasnije vide uzroci i mesta upotrebe resursa i nastanka otpada. Na ovom mestu postojeća saznanja o procesima se ponovno razmatraju i preoblikuju. Ipak. dešava se da članovi tima smatraju da su nadležni za donošenje svih odluka. Dijagrami su uvek bolji i pregledniji način prikazivanja. To ne znači da timovi ne treba da koriste usluge eksperata. a nova saznanja se lako stiču i nadopunjuju postojeća jer postupak procesnog mapiranja omogućava da proces postane «vidljiv». Mnoge organizacije smatraju da je prilagođavanje osnova za opstanak u globalnoj ekonomiji. Svaki gubitak resursa predstavlja šansu da se taj gubitak izbegne. Mapiranje procesa. sortiranje i poređenje. kako bi se uočilo kako one utiču na odvijanje glavnog procesa. Učenjem kako da se nadzire. Naravno. Zbog toga se i previše vremena i energije troši u pokušajima da se razume situacija pre nego što se pređe na sledeću fazu rešenja problema. Karakterizacija procesa je efikasnija od sastavljanja uobičajenih radnih lista. ostali zaposleni imaju svoje mišljenje. njihovo pregledanje. odgovornost za donošenje odluka treba da bude na članovima tima koji će ići dalje u implementaciju i evaluaciju. Važno je da se identifkuju razlozi za upotrebu resursa i stvaranje gubitaka pre nego što se krene u obezbede argumenti potrebni da menadžeri donesu odluku o pokretanju P2 programa. Menadžeri uče nove načine da pokreću svoje organizacije a zaposleni uče kako da svojim znanjem i veštinama doprinesu unapređenju poslovanja. U tom konktekstu. odrede uzrok problema i ponude alternative za rešenja. Sistemski pristup preseca samu situaciju. Samo na taj način menadžment može uspešno da planira strategije i ciljeve. Sada je moguće posmatrati proces na nov način i sagledati i sve operacije za podršku. spoljnog saradnika pri čemu se zaposleni ne uključuju u proces. sistemski pristup obezbeđuje menadžmentu jasan prikaz procesa i problema. Ovo je osnovna razlika između primene sistemskih alata i angažovanja npr. Saznavanje više o upotrebi i gubicima resursa tokom procesa rada i dopunjavanje već postojećih saznanja su dve osnovne karakteristike karakterizacije procesa. Sistemski pristup podarzumeva da odluke donose timovi unutar organizacije a ne pojedinačni eksperti. Sistemski alati ukazuju na to kako se stanje može promeniti i uštedeti resursi. naprotiv. Karakterizacija procesa je korak tokom kojeg se stiče većina saznanja. Princip kvalitativnog unapređenja može biti koristan alat za dostizanje ekološke izvrsnosti. Od članova tima se zahteva da analiziraju problem resursa ili otpada. Svako mesto upotrebe resursa u procesu predstavlja šansu da se navedeni resurs uštedi. Primena alata za unapređivanje kvaliteta je moćno sredstvo za eliminaciju ekološke neefikasnosti i pervenciju zagađenja. Drugi problem predstavlja sam menadžment proces u organizaciji. Pošto je sistemski pristup interaktivan.Ekomenadžment politička pitanja koja postoje u organizaciji a koja u velikoj meri utiču na način obavljanja posla. Ovi zadaci zahtevaju sakupljanje informacija.

procesna mapa treba da pomogne tumu za sprovođenje programa P2 da proces razume bolje nego primenom drugih načina.2. Svaka od ovih načina karakterizacije procesa ima osnovnu manu a to je velika kompleksnost jer se na jednom listu papira nalazi veoma mnogo objekata.3 1. Hijerarhijska struktura procesne mape Tokom mapiranja procesa potrebno je poštovati dva osnovna pravila.1 1.2.2.2. karata. Kao prvo. U većini organizacija.2 1. Na ovaj način se konstruiše svojevrsno «drvo» koje pokazuje veze između radnih koraka. proizvodna linija ili odelenje.2 1.3 Treći nivo: 1.1 1.2. Kao drugo. Sistemski pristup ukazuje na to da je svaki radni korak povezan sa ostalima i da svi zajedno čine sistem u celini. Hijerarhijska procesna struktura može se prikazati na sledeći način: Najviši nivo: 1 2 3 Drugi nivo: 1.2. 59 . Podprocesi se takođe prikazuju ali na sledećem nivou uz poštovanje pravila da se prikažu sa tri do šest objekata. Hijerarhijska procesna karakterizacija prikazuje najviše tri do šest objekata na jednom listu papira. hijerarhijskih procesnih mapa. Informacije su date u formi dijagrama.3 Slika 7.2. neke procesne mape mogu da pomognu P2 timu da bolje komunicira sa menadžmentom i ostalim zainteresovanim stranama.4 Četvrti nivo: 1.2.1 1.2.Ekomenadžment Efikasan način da se obavi karakterizacija procesa jeste upotreba tzv. procesna dokumentacija je sačinjena na osnovu kategorija kao štu su: kompanija. jer se gotovo svaki proces može tako i prikazati. planova ili na drugi sličan način.2 1. Istraživanja su pokazala da većina ljudi može da posmatra istovremeno samo šest objekata i da iskažu pri tome šta objekti znače i kakve su veze među njima. oprema. konfoguracija mašina.2.

Upotreba procesne mape kao uzorka za praćenje kretanja resursa Termin «neproizvodna upotreba» znači da posmatrani resurs ne postaje sastavni deo poluproizvoda ili finalnog proizvoda.: Neproizvodna upotreba resursa Ulaz Radni korak Krajnji proizvod Neproizvodni gubici resursa Slika 8. Neke organizacije razmišljaju o procesu kao o jednoj kutiji sa svojim ulazima i izlazima. Za prikazivanje procesnih mapa mnogi dizajneri koriste jednostavno olovku i papir. otpust ili emisija u okruženje. Upotrebom procesne mape kao uzorka. Troškovi se takođe mogu pratiti na osnovu procesnih radnih koraka. Sve navedeno se može obezbediti i primenom softvera. Procesni gubici se mogu klasifikovati na osnovu medijuma (vazduh. sirovine) mogu takođe da se prate preko nekih procesnih mapa. voda. voda. primenu preporuka i ostalo mogu se prikazati preko radnih koraka na procesnoj mapi. 60 . Praćenje kretanja ovakvih informacija je korisno kako bi se P2 troškovi i šanse mogle rangirati po troškovima. mada se one mogu prikazati i upotrebom kompjutera i posebnog softvera. procesna dokumentacija može biti organizovana po zasebnim koracima u procesu na najmanje nivoa. Ukoliko organizacija odluči da kompjuterizuje procesne informacije. Sve procedure za primenu standarda. Svi resursi (energija. čvrsti otpad). Tada je najlakše fokusirati P2 aktivnosti na taj korak. svi koji su uključeni u pojedinačni radni korak terba da imaju pristup svim informacijama.Ekomenadžment Upotreba procesne mape kao uzorka. Termin «neproizvodni gubici» znači da se resurs koji se gubi u tom radnom koraku kao otpad. Jednostavan prikaz sledi na slici 8. Upotreba procesnih mapa kao uzoraka pomaže organizacijama da prate kretanje upotrebe resursa i otpada u svakom procesnom koraku u glavnom ili u sporednim procesima. najbolju menadžment praksu. Upotrebom ovakvog modela teško je promeniti čitav proces i omogućiti primenu P2 koncepta. Ono što se može primetiti prilikom upotrebe procesne mape jeste da su mnogi problemi povezani sa jednim radnim korakom.

hazardno zagađenje vazduha. Neki P2 programi određuju šanse putem pokušaja da se eliminišu problemi koji su povezani sa upotrebom ili gubicima resursa.Ekomenadžment Određivanje troškova od gubitaka. Ne prate se interne transakcije. Odabir P2 mogućnosti. kako bi se proverilo da li je trošak praćen od strane računovodstvene službe. Ukoliko su troškovi regulisani (npr. Sličan primer su i plastične kese za smeće u svakoj kancelariji. Ove interne transakcije jesu troškovi aktivnosti. u procesu se vrši bojenje delova sprejom. Treća kategorija troškova je povezana sa aktivnostima menadžmenta gubicima. Prikupljanje preciznih podataka o troškovima je važno kako bi se opravdalo ulaganje u P2 alternativna rešenja. Ovi troškovi se sakupljaju po radnim koracima zato što su to mesta na kojima će P2 biti primenjen. Može se desiti da je 60 % delova dobro obojeno a 40 % nije. hazardni otpad. mapu obračuna. Svaka organizacija ima sopstveni način za odabir P2 šansi. troškovi aktivnosti upravljanja gubicima mogu povećati troškove i do pet puta. Drugi P2 programi nastoje da odrede šanse iz grupe onih koje su prethodno izabrali menadžeri ili specijalisti za ekologiju. prioritetne otpadne vode). Svi podaci o troškovima koji se dobiju na ovaj način su u većini precizni. Druga kategorija troškova koji su povezani sa troškovima resursa koji su neproizvodni izlaz ili procesni gubitak. Na primer. Suština napora na ovom mestu treba da je fokusirana na registrovanje svih troškova gubitaka kako bi oni mogli biti prevenirani i sav taj novac sačuvan. verovatno zato što se određena količina spreja zadržala na filteru ili u sistemu ventilacije. postoji određeni broj aktivnosti koje su regulisane. 61 . s tim što postoji i poseban alat koji može pomoći da se ovaj postupak lakše obavi. Postoji tri vrste troškova koje terba pratiti: ukupni troškovi. moguće je da postoje troškovi odlaganja u ukupnim troškovima. Za svaki gubitak koji je identifikovan na procesnoj mapi P2 program treba da ispita tzv. Zatim se se moraju proceniti troškovi povezani sa svakom od označenih aktivnosti. Neki delovi neće biti kompletno obojeni. Prvo se mora odrediti koje se aktivnosti dešavaju za svaki neproizvodni trošak za svaki radni korak od najnižeg nivoa na procesnoj mapi. Ako su gubici regulisani. Mapa troškova prikazuje određeni broj i/ili drugu šifru za ovu kategoriju plaćanja. Informacije koje su prikupljene tokom faze mapiranja procesa programa P2 mogu da se iskoriste u cilju odabira P2 šansi na koje se treba fokusirati u procesu rešavanja problema i donošenja odluka. Troškovi plastičnih kesa za smeće mogu biti dodati troškovima za odlaganje čvrstog otpada. troškovi od gubitka resursa i troškovi bazirani na troškovima menadžmenta i ostalim nematerijalnim troškovima. Na primer. Troškovi izgubljene boje mogu se dodati ukupnim troškovima za filtere za boju koje očigledno treba menjati da se boja na njima ne bi zadržavala. ukoliko organizacija produkuje čvrsti otpad. Tih 40 % predstavlja gubitak tog radnog koraka i to neproizvodni gubitak. Važno je zapamtiti da se najčešće prate samo novac koji ulazi u organizaciju i izlazi iz nje. Često su troškovi neproizvodnih gubitaka trostruki kada se dodaju izgubljenim resursima.

Kontaminirani laptop predstavlja samo malu zapreminu mešanog radioaktivnog otpada. Pareto princip) treba koristiti za izbor P2 šansi. Promena procedure ili opreme ili obuka osoblja često je najbolje rešenje za smanjenje troškova ovakve vrste. Kao primer navešće se slučaj kada se laptop kompjuter kontaminira ako se koristi u prostoriji koja je izložena radijaciji. uglavnom se primeti da 20 % od P2 šansi nose oko 80 % svih troškova i obrnuto. U većini slučajeva. Većina organizaija koristi ovo pravilo u svom radu. Većina ljudi koji su uključeni u P2 program su posvećeni rešenju problema. mada se u ranoj fazi sprovođenja P2 programa mora obaviti pažljiva selekcija da bi se odabrale šanse sa najvećim izgledom na uspeh. a ne osobinama same hemikalije. Ipak. Članovi P2 tima za rešenje problema mogu za početak da pretpostave da je najbolje rešenje problema u tome da se nađe adekvatan. Termin za ovaj proces naziva se rangiranje. Pažnju svakako treba fokusirati na onih 20 % šansi jer su koristi od njih na duge staze. Interesantno je da da uobičajeno fokusiranje na npr. otpad na osnovu njegove težine ili zapremine što može da navede P2 tim da nesvesno ne uoči neke važnije vrste otpada. upotreba ili gubitak resursa treba da se prevenira. Analiza korena uzroka odnosi se na identifikovanje uzročnih faktora. radije nego da preduzme akciju koja omogućava da se problem na najbolji način reši. Ovaj alat datira još iz daleke 1897. Dešava se da P2 timovi moraju da se suoče sa projektima koji su ili veoma obimni ili veoma difuzni da bi njime mogli da rukuju. bezbedan supstitut. Ako se ovaj uzrok ne može eliminisati. radne postupke i zaposlene. li u svojem nastojanju da dođu do rešenja. Analiza korena uzroka uči organizacije da razmatraju sve potencijalne uzroke: materijale. mogu prebrzo da pređu preko nekih veoma važnih aktivnosti procesa za rešenje problema. Ne treba olako odbacivati potencijalne P2 šanse. problem može biti uzrokovan načinom na koji se navedena hemikalija koristi u organizaciji. U stvari. tehnologiju. Pareto analiza je alat za sprovođenje rangiranja. ovo pravilo 80/20 (tzv. Uzrok je osnovni razlog zbog čega se resurs iskoristi ili se dogodi gubitak. načina na koje treba modifikovati opremu i 62 . Analiza uzroka. Eksperti za unapređenje kvaliteta preporučuju koncentraciju na nekoliko vitalnih izvora problema čime se izbegava njihovo mešanje sa problemima manjeg značaja.Ekomenadžment Ukoliko se sve P2 šanse identifikovane na procesnoj mapi rangirane po redosledu njihovih tzroškova. Analiza korena uzroka može biti efikasan menadžment alat za određivanje stvarnog uzroka problema zbog kojeg se resursi gube. Ovakav P2 tim koji preskače važne korake možda jednostavno preduzima akciju koja je očigledna. troškovi odlaganja ovakvog otpada su najveći. kada se suoče sa ekološkim problemom čiji je uzrok neka toksična hemikalija. Na primer. mnogo manje količine otpada mogu da prouzrokuju nastanak najvećih troškova. godine. U nekim slučajevima.

Ova 63 . Dijagram uzroka i posledice. Kada se sačini dijagram. Svaki P2 pristup ima određeni metod za generisanje alternativa za rešavanje P2 problema. Generisanje alternativnih rešenja. potrebna je određena obuka i iskustvo. P2 tim će biti mnogo efikasniji ako se usredsredi na postupak uočavanja problema. nikako pojedinci. Ovaj dijagram terba da koristi čitav P2 tim. poznat kao tzv. bilo zbog toga što nisu uradili analizu korena problema. Neki stručnjaci za praktičnu primenu P2 smatraju da se treba ograničiti na mali broj P2 alternativa za rešavanje određenog problema. Takođe obezbeđuje priliku za unapređivanje u svakom smislu. Brainwriting forma 7 8 Upotreba rešetke ima svojih prednosti jer jer se smatra da postoji veća verovatnoća da ljudi lakše da svoje ideje izražavaju pisemno nego da ih rečima iskažu. odnosno pretpostavlja da je jedini način da se pronađu dobre P2 alternative taj da se kreira što više alternativa. Da bi se efiaksno koristio. Brainwriting je pisana forma brainstorming-a koja koristi forme slične rešetkama (Slika 9. s tim što je manje restriktivna. P2 literatura i primeri iz prakse obezbeđuju samo nekoliko načina za preciziranje svakog problema. breinwriting. pre nego što pokuša da predloži rešenja. Članovi P2 tima u svakoj organizaciji treba da budu zadovoljni ako uspeju da razviju samo nekoiko alternativa. najčešće korišćen alat za rešavanje ovih problema u svetu.Ekomenadžment preduzeti preventivne mere. bilo zato zato što članovi P2 tima nisu na adekvatan način uključeni u proces generisanja alternativa. Sistemski pristup funkcioniše na principu velikih brojeva.): 1 2 3 4 5 6 Slika 9. članovi P2 tima treba precizno da prebroje uzroke koje su uočili. Brainwriting tehnika takođe omogućava ljudima različitih specijalnosti da učestvuju u procesu. tehnika slična brainstorming-u. Fišbon dijagram je. Pravilo 80/20 može da pomogne da se pažnja usmeri na najverovatnije uzroke i to tako što se crtaju krugovi oko tih 20 % uzroka zbog kojih nastaje 80 % problema. Ovaj dijagram na slikovit način pokazuje menadžmentu i ostalim zainteresovanim stranama tačno šta može biti uzrok problema. smatra se. Dobar metod za generisanje alternativa je tzv.

P2 tim treba da ispituje samo dve alternative u isto vreme. Prednost jedne od alternativa se određuje na osnovu opštih kriterijuma kao što su efektivnost alternative. Analiza parova je posebno pogodan alat kada je potrebno odabrati alternative koje nastaju sa veoma duge liste mogućnosti. važno je da se svaki član tima navede da iskaže i najneverovatniju ideju koje može da se seti. Alternative koje se pomoću analize parova odrede kao prioritetne su obično lake za implementaciju i zahtevaju relativno manje troškove. primenljivost i troškovi povezani sa implementacijom. ili analiza parova – pair analysis. Ovo su najčešće korišćeni alati kojima treba dati prioritet. 64 . Kao primer daće se ideje do kojih su došli članovi P2 tima kada su tražili alternative za unapređenje procesa automatskog pranja vozila: instaliranje sistema za potpunu reciklažu potpuna automatizacija sistema za kontrolu brzine upotreba otvora koji štede vodu ređe pranje postavljanje aparata za sušenje vazduha korišćenje spreja pod visokim pritiskom (pranje i ispiranje istovremeno) redizajniranje procesa aplikacije vode ručno pranje smanjenje isparavanja smanjivanjem temperature u prostoriji pokušati sa sakupljanjem vodene pare upotreba posebnih sprejeva tokom zime prati vozila samo jednom nedeljno smanjiti temperaturu vode kako bi se smanjilo isparavanje koristiti aparat za sušenje kada voda ne bi kapljala tokom sušenja koristiti prekidač za početak i kraj svake operacije zatvoriti vrata garaže pre nego što se započne pranje promeniti metod aplikacije sapuna koristiti iznajmljena vozila voziti brže Neke od navedenih rešenja na prvi pogled deluju nebitno i čak smešno. Kako bi se članovi tima ohrabrili da «razmišljaju izvan kutije». Ova tehnika se naziva «tehnika provokacije». Ovaj metod razmatranja različitih alternativa je veoma interaktivan i zahteva značajnu komunikaciju.Ekomenadžment metoda se široko koristi. Odabir P2 alternativa za implementaciju je povezano sa alatima za donošenje odluka kao što su matrica kriterijuma – criteria matrix (poznata i pod nazivom selekciona rešetka – selection grid). ali bi možda vredelo probati. a poznato je da komunikacija obezbeđuje više informacija koje mogu da pomognu da se pronađu rešenja. Iskustva pokazuju da je upotrebom ove tehnike moguće za jedan isti problem generisati od 18 do čak 40 ideja za veoma kratko vreme. Kada se koristi ovaj alat. Drugi alati ne zahtevaju posebnu verbalnu komunikaciju među članovima P2 tima. a koja bi mogla predstavljati rešenje – kreativnost na prvom mestu. s tim što troškoa ponekad i nema.

Bez obzira koliko se organizacija žuri da sprovdede određena nova rešenja. Ček-liste pomažu u vođenju organizacionih aktivnosti i napretka.manje voziti. Obezbeđuju važne informacije o koracima i metodama za merenje organizacionih performansi i efektivnosti i pomažu da organizacija prikupi i organizuje podatke za procenu tekućeg statusa i da prati u kojoj meri se proces Odgovorna osoba Performanse Datum: Tehnika monitoringa Rok završetka Potrebni resursi 65 . Na akcionom planu treba naznačiti i ime osobe koja će biti zadužena i odgovorna za odvijanje svakog koraka. prikazane su po prioritetu: .upotreba vode pod visokim pritiskom umesto sapuna . 3.upotreba sapuna koji se može degradirati . 2. koristiti bicikl . Potrebno je označiti i merenja neophodna za praćenje napretka tokom implementacije kako bi se dostigao zacrtani cilj i odrediti vremenski okvir potreban za kompletiranje svakog pojedinog koraka. Primer alternativa za slučaj pranja vozila koje su određene ovim alatom. Primer akcionog plana Ček-liste su često neophodan alat za P2 program.upotreba alternatvinih materijala za pranje .koristiti vozila na čijoj se boji ne vidi da su prljava . ne treba zanemariti fazu formalizovanja sopstvenog akcionog plana. Slika 10. više hodati.vozila prati ručno . Primer akcionog plana dat je na sledeći način (Slika 10. 4.Ekomenadžment zbog čega se u principu odmah može početi sa njihovom primenom.stalno kupovati nova vozila Akcioni plan treba da bude pripremljen za svaku P2 aktivnost koji je planirana za svaku godinu implementacije P2 programa.koristiti suvo pranje vozila . Na kraju.uopšte ne treba prati vozila .instalirati novu opremu za pranje .ponovo upotrebiti prljavu sapunjavu vodu . Svaki akcioni plan treba da prikaže sve P2 alternative koje će biti primenjene i da ukažu na podfaze i korake koji će se u to vreme odvijati.koristiti iznajmljena vozila .): Odabrana Alternativa: Aktivnost 1.jednostavno smanjenje količine sapuna koji se troši za pranje . Svaki korak treba da vodi ka ostvarenju prepoznatljivog cilja koji takođe treba da bude jasno naznačen. treba odrediti i koji su resursi potrebni za realizaciju svega zacrtanog.

alternative i posledice. Može se kreirati i više ček-lista i u tom slučaju ih treba organizovati. Ček-liste takođe pomažu P2 timu da ispravno vodi buduće aktivnosti i ukazuje koje stvari treba uraditi. stoga P2 timovi mogu da upotrebe ček-liste kako bi dostigli bolje rezultate u ovim oblastima: odrediti stvarne troškove za svaki radni korak u procesu sakupiti informacije potrebne za rangiranje P2 alternativa obabrati P2 alternative koje će se analizirati osigurati da će se u razmatranje uzeti svi uzroci problema dokumentovati potragu za potencijalnim solucijama i alternativama prikupiti informacije o svakoj alternativi u cilju određivanja prioriteta testirati komplete akcionih planova pratiti informacije tokom rada testirati upotrebu svakog P2 elementa u ovom procesu testirati ukupnu efektivnost P2 programa Periodična upotreba ček-lista stvara utisak o stalnoj proceni napretka.Ekomenadžment dobro odvija. Korisno je sačiniti listu pitanja i odgovora za sve što je povezano sa svakim alatom za rešenje problema i donošenje odluka. preporuke. sa kojim ljudima kontaktirati i koja pitanja postaviti. Ček-liste pomažu P2 timu da organizuje zadatke i stekne opšti uvid u situaciju. Preporuka je da početi sa razmatranjem promena koje bi unapredile poslovanje a koje nudi sistemski pristup. Ček-liste treba da budu dizajnirane tako da obezbede menadžerima i P2 timu polazišta potrebna za procenu značajnih karakteristika svakog koraka tokom sistemskog pristupa. Većina menadžera u svom poslovanju koristi tradicionalan pristup. Pojedine komponente tipičnih P2 napora uspotrebljavaju sistemske alate. Sistemski pristup zahteva izradu procesnih mapa koje omogućavaju ljudima da proces lakše sagledaju i uvide područja na koja se treba fokusirati. te analizirajući da li se alati pravilno upotrebljavaju. 66 . osobine. dajući odgovore na pitanja kako šta da se uradi. Daće se primeri nekoliko prostih koraka za stvaranje ček-liste za P2 program: - odrediti svrhu i namenu upotrebu ček-liste ostvariti istraživanje kako bi se obezbedilo da ček-liste pokriju sve preporuke i odgovore na pitanja koja treba prikupiti obezbediti prostor za proveru koraka koji su dovršeni pitati eksperte iz posmatrane oblasti da pregledaju konačni nacrt ček-liste kako bi se obezbedilo da ništa što je važno ne bude propušteno obezbediti reviziju i pilot testiranje ček-liste pre konkretne primene u praksi P2 timovi treba da sačine ček-listu koja će pratiti proces koji predviđa njihov P2 program. Kombinovanje tradicionalnog i sistemskog pristupa. Područje koje na ovaj način može biti posebno unapređeno jeste karakterizacija procesa.

Ekomenadžment sistem promoviše važne elemente planiranja i unapređenja koji su potrebni da bi se uticalo na sve oblike ekološkog zagađenja. Neki stručnjaci sa područja kvaliteta smatraju da je najveći problem tradicionalnog pristupa upravo neadekvatno postavljanje ciljeva. Sistemski pristup određuje ciljeve u akcionom planu ali tek nakon toga što se P2 informacije prikupe i analiziraju. Ekomenadžment sistemi navode kompanije širom sveta da razmotre ekološke posledice sopstvenog poslovanja i na osnovu toga definišu strategije koje će im pomoći da redukuju otpada. proizvoda i usluga. Iskustvo je pokazalo da su timovi koji ne koriste analizu uzroka u stanju da odrede najviše dve ili tri alternative. Ciljevi se po potrebi menjaju od projekta do projekta. Kao i drugi menadžment sistemi. U svetu danas velikom brzinom ratse broj kompanija koje nastoje da u strategiju svog poslovanja inetgrišu ekomenadžment sistem. pojedini elementi ekomenadžment sistema obezbeđuju mogućnost za sprovođenje P2 procene i kontinuirano sagledavanje od strane menadžmenta. donošenje odluka. Drugo potencijalno unapređenje koje nudi sistemski pristup jeste korišćenje analize uzroka problema u cilju odabira P2 mogućnosti. sprečava organizacije da do napretka doću bez uvažavanja ekoloških propisa tako da u oba slučaja pozitivno utiče na redukciju negativnog ekološkog uticaja. Ekomenadžment sistemi mogu pomoći organizacijama da integrišu ekološka nastojanja u svakodnevne napore. sakupljanje informacija. prihvataju napredne tehnologije i ostvaruju određene uštede. Na taj način će možda biti jednostavnije da se menadžmentu ukaže na potrebu za promenama. ekomenadžment sistem predstavlja formalan pristup za određivanje ciljeva. Primena ekomenadžment sistema unapređuje usklađenost sa ekološkom regulativom.Ekomenadžment Mapiranje procesa terba obaviti i pre nego što se menadžmentu predloži sprovođenje P2 programa. Ekomenadžment pristup može biti posebno pogodan jer njegova primena predstavlja mogući način da se zameni široko korišćeni sistem ekološke kontrole koji se zasniva na zakonskom propisivanju i kontrolisanju primene ekoloških propisa. Osim toga. rizike i troškove. 6. donošenje odluka i poslovnu praksu. merenje napretka i unapređenje poslovnih performansi. Svrha standarda je da ustanovi i sprovede sistematični menadžment plan koji je dizajniran tako da kontinuirano identifikuje i redukuje ekološke uticaje koji nastaju kao rezultat organizacionih aktivnosti. 67 . Tradicionalni pristup u prvi plan stavlja određivanje ciljeva i prvi korak u bilo kakvom poslu jeste upravo određivanje želejnih ciljeva.7 Ekomenadžment pristup implementaciji programa prevencije zagađenja Najnovija serija međunarodnih dobrovoljnih standarda poznata kao serija ISO 14001 predstavlja efikasan alat za unapređivanje organizacionih ekoloških performansi i implementaciju P2 mogućnosti. od godine do godine. Timovi koji koriste analizu korena uzroka ukazuju čak na 40 alternativnih rešenja.

Ekomenadžment sistem za navedene zahteve i preporuke razrađuje procedure o tome kako se ciljevi mogu dostići. Prilikom određivanja ciljeva za ekološko unapređenje svake poslovne funkcije u preduzeću. Ekomenadžment sistem identifikuje i prilagođava ekološke pravne i dobrovoljne standarde koji se tiču rada zaposlenih i poslovnih partnera. Stoga ekomenadžment politika treba da se fokusira samo na tri navedena osnovna principa. održivi razvoj. očuvanje zdravlja i bezbednosti. Ekomenadžment sistem zasnovan je na dokumentovanim procedurama za prevenciju. Ekomenadžment sitem utvrđuje specifične ciljeve za primenu P2 inicijative. obezbeđuje učešće zaposlenih. preporuke i zahteve svih zainteresovanih strana. ekomenadžment sistem uvažava postojeće ekološke zakone. ekomenadžment sistem odmah treba preispitati i prilagoditi kako se slično ne bi 68 . a osim toga određuje ekološku odgovornost i načine odgovora na zahteve pojedinaca. otkrivanje. U nekim slučajevima.Ekomenadžment Pojednostavljen prikaz implementacije programa prevencije zagađenja primenom ekomenadžment sistema dat je na sledećoj slici: Prepoznavanj e potreba Politika i opredelenje Planiranje Implementaci ja Evaluacija i sagledavanj e Slika 11. a to su na primer recikliranje i sakupljanje hazardnog otpada koje sponzoriše kompanija. Ekomenadžment sitsem zbog toga određuje procedure potrebne za identifikaciju ekoloških usticaja poslovnih aktivnosti. kao i tehničku i finansijsku podršku. Identifikovanje svih aspekata i određivanje stepana njihove značajnosti je obično najveći problem u većini kompanija. korporativna politika može da bude složena i uopštena te kao takva nedovoljno jasna zaposlenima i javnosti. Većina organizacija se stoga fokusira gotovo isključivo na svoje negativne ekološke uticaje. Dobrovoljne preporuke uključuju program prevencije zagađenja. korekciju i izveštavanje (interno i eksterno) o aktivnim ili potencijalnim ekološkim uticajima i hitnim situacijama. prevencija zagađenja i kontinuirano unapređenje ekoloških performansi. organizacije i ostalih zainteresovanih strana. ispitivanje. Implementacija pograma P2 primenom ekomenadžment sistema Ekomenadžment sistem je zasnovan na dokumentovanoj politici koja obuhvata tri ključna principa: usklađivanje sa promenljivim ekološkim propisima. Pozitivni ekološki uticaji su takođe važni. Ukoliko se ekološki incident dogodi. proizvoda i usluga.

zbog unapređenja ekoloških performansi poslovanja čime su zadovoljne sve zainteresovane strane. dobavljača i ostalih poslovnih partnera. Posebno važan faktor u realizaciji uspešnog ekomenadžment sistema jeste opredelenje top menadžmenta. Rezultati gep-analize obezbeđuju svojevrsni benčmarking usklađenosti organizacionih performansi sa standardom ISO 14001. Na ovaj način organizacija je u stanju da razmotri tekući status sopstvenih ekoloških performansi i da utvrdi područja koja zahtevaju pažnju prilikom primene ekomenadžment sistema.): Identifikovanje ekološke usklađenost procedura i tehnika menadžmenta Sagledavanje tekuće i buduće ekološke orijentacije Obezbeđivanje dobijanja validnih informacija Izrada ekološkog plana za zaposlene koji su uključeni u proces Slika 12. koje treba da prihvati da je ekomenadžment sistem adekvatniji od ostalih menadžment sistema. Standard ISO 14001 je standard menadžment sistema a ne standard za performanse. Ekomenadžment sistem takođe predviđa i adekvatnu obuku zaposlenih. gep-analizu postojećeg ekološkog sistema. Ekomenadžment obezbeđuje sistemski prustup za integraciju ekološke zaštite u poslovne funkcije i menadžment strategije. Organizacija treba da sagleda kompetencije i sposobnost svojih zaposlenih da odgovore zahtevima sprovođenja ekomenadžment sistema. U tu svrhu. pre svega zato što zahteva izradu odgovarajuće poslovne politike od strane top menadžmenta. Cilj standarda je da ustanovi zajednički pristup ekomenadžmentu koji je mođunarodno priznat. Prepoznavanje potreba. Gep-analiza terba da obuhvati sva područja poslovanja koja su u vezi sa ekološkim sistemima kao i veze između specifične opreme. top menadžment treba da pruži maksimum u naporima da ekomenadžment sistem zaživi. Vremenom se utvrdi da je investiranje u primenu ekomenadžment sistema opravdano. Prepoznavanje potreba Mnoge organizacije smatraju korisnim da kao početni korak u izradi ekomenadžment sistema sprovedu tzv. 69 . kao i da ga periodično razmatra i unapređuje. Ekomenadžment pristup podrazumeva nekoliko početnih aktivnosti koje se odvijaju sledećim redosledom (slika 12.Ekomenadžment ponovilo.

70 . osnovnim vrednostima. Ekološka politika preduzeća treba da sadrži opredelenje za sprovođenje programa prevencije zagađenja. Ekomenadžment standard ne zahteva definisanje specifičnih ekoloških ciljeva. Prilikom definisanja politike menadžment treba da odredi obim posmatranja i da osigura njihovu konzistentnost sa organizacionom vizijom. nastojanjima i ostalim ciljevima. obezbeđuje uopštenu mrežu za organizovanje i sprovođenje zadataka koji su neophodni za unapređivanje ekoloških performansi. promene procesa. Ekomenadžment definiše prevenciju zagađenja kao «upotrebu procesa. kontrolne mehanizme i efikasnu upotrebu resursa i materijalnih supstituta». u skladu sa ekološkom procenom performansi.): Definisanje obima i usklađenost sa ciljevima Definisanje vizije i pravaca razvoja politike Opredelenje za sprovođenje politike Opredelenje za sprovođenje EMS politike Slika 13. razvije viziju i pravce razvoja ekomenadžment sistema. Ekomenadžment politika se koristi kao specifični vodič za razvijanje i sagledavanje organizacionim ekoloških ciljeva. za razliku od osnovne. Menadžment je odgovoran da. usklađivanje poslovanja sa postojećim preporukama i nastojanje da se sam sistem kontinuirano unapređuje. Uključivanje top menadžmenta u postupke definisanja politike. tretman. materijala i proizvoda koji izbegavaju. Na taj način top menadžment preduzeća će ekomenadžment sistem posmatrati kao način za sticanje komparativne prednosti. Ekološka politika i opredelenje. uključuje i deo kontrole i tretmana. Ova definicija. smanjuju ili kontrolišu zagađenja. Ekomenadžment sistem uz preporuke ISO 14001 predstavlja dobar potencijal za postizanje ekološke efikasnosti i redukciju troškova. razmatranja postojećeg plana i obezbeđenja primene ekomenadžment sistema je pozitivan korak. Definisanje ekološke politike može se prikazati na sledeći način (slika 13. što može da obuhvat irecikliranje. Definisanje ekološke politike Ovde je potrebno naglasiti postojanje razlike u osnovnoj definiciji P2 u odnosu na definiciju prevencije zagađenja u ekomenadžment sistemu.Ekomenadžment Ekomenadžment sistem preporučuje organizacijama da usklade svoje poslovanje sa relevantnom ekološkom legislativom i regulativom i sa drugim preporukama. a ne kao mesto nastanka troškova. postupaka. Umesto toga.

ažurirati i predati zaposlenima na korišćenje. Ekomenadžment sistem i ekološki aspekti treba da budu povezani sa svim nivoima organizacije i poslovnim funkcijama koje mogu imati uticaja na okruženje. Mnoge organizacije već pružaju određene ekološke informacije u godišnjim izveštajima i planovima za postupanje u hitnim slučajevima. ekološki incidenti i slično. Faza planiraja u okviru ekomenadžment sistema može se prikazati na sledeći način: Identifikacija aspekata i značajnih uticaja Ekomenadžme nt planiranje Identifikacija ciljeva i meta Ekomenadžment obuka i odgovornosti Izrada ekomenadžment programa 71 . Mnoge organizacije već poseduju razrađene procedure o načinu interne i ekstrene komunikacije sa sopstvenom politikom. Planiranje je neophodno kako organizacija raste i kako se proizvodne linije menjaju. kao što je revizija ciljeva. Promene mogu da podrazumevaju ekološke informacije.Ekomenadžment Nakon definisnja ekološke politike. beleži datum i prirodu zahteva. potrebno ju je dokumentovati. Interna komunikacija svakako treba da uključi diskusiju o opštim i korisnim P2 mogućnostima koje se mogu primeniti na sav otpad i gubitke indentifikovane u organizaciji. Ekomenadžment takođe preporučuje organizacijama da razviju i primenjuju procedure u cilju interne komunikacije sa ekomenadžment politikom. Ekomenadžment standard preporučuje da se ekološka politika kompanije javno objavi. Drugi oblik interne komunikacije je proces koji definiše odgovore na zahteve zaposlenih koji su u vezi sa ekomenadžment sistemom i P2 programom. kao i da li je i kakav pisani materijal poslat kao odgovor. Procedura interne komunikacije utvrđuje odgovornosti u lancu komunikacije koji je razrađen za ekomenadžment i ekološka pitanja. pri čemu određuje ko je zadužen za kontakte. Planiranje. Ekomenadžment sistem definiše postupak odgovora na eksterne zahteve za ekološkim informacijama. odgovor. promene procedura. Planiranje za P2 treba da ide uporedo sa ostalim naporima poslovnog planiranja.

Zaduženi menadžeri nadziru i procenjuju sistem i izveštavaju top menadžment o ekomenadžment aktivnostima. Ovi timovi se mogu koristiti za identifikaciju. procese i resurse potrebne za implementaciju efikasnog ekološkog menadžmenta. Ekomenadžment planiranje Nedovoljno fokusirani ili loše upravljani P2 napori neminovno vode ka realizaciji loših performansi i većim troškovima. upotrebu resursa. Ovakav pristup može biti veoma efikasan i može podstaći organizacije da zauzmu proaktivan i P2 pristup u cilju upravljanja sopstvenim ekološkim uticajima i programima. neke organizacije posluju po ekomenadžment sistemu koji sistematski prati ekološki relevantne aktivnosti. Sa nižim organizacionim nivoima rade koordinatori koji nastoje da generišu nove ideje koje mogu voditi ka modifikaciji ekomenadžment sistema a u pravcu njegovog unapređenja. proizvoda i usluga. evaluaciju i implementaciju P2 mogućnosti. procedure. Ekomenadžment sistem pokriva organizacionu strukturu. Većina organizacija smatra da su najbolje rešenje timovi koji razmatraju proizvodnju i problem otpada i na osnovu toga razvijaju pitanja i pripremaju potrebne ček-liste. donose odluke i iniciraju promene koje će rezultirati kontinuiranim unapređenjem ekomenadžment sistema a sve u cilju usklađivanja sa politikom i dostizanja zacrtanih organizacionih ciljeva. Može biti korisno formirati samostalne P2 timove koji čiji će članovi biti odabrani sa svih nivoa organizacije. Unapređene ekološke performanse su važan benefit za većinu organizacija koje koriste ekomenadžment sistem za razvoj. Ekomenadžment sistem je u suštini izveden iz nastanka ekoloških problema i ohrabruje organizacije da sistematski prate ekološke uticaje koji nastaju usled obavljanja njihovih aktivnosti. Kada se jednom formira tim potrebno je i jasno odrediti ulogu svakog pojedinca u njemu. Uključivanje u rad ljudi sa različitih nivoa poslovanja u razmatranja ovih pitanja može samo da unapredi njihovu ukupnu efikasnost. Sa druge strane. Jasno identifikovani timovi su od posebnog značaja prilikom organizovanja rada i u suprotnosti su sa individualnim poslovnim funkcijama ili nezavisnim radnim područjima.Ekomenadžment Slika 14. Takođe. Top menadžment preduzeća određuje menadžere koji će nadzirati ostvarivanje ciljeva postavlejnih u ekomenadžment sistemu. kvalitetno sačinjeni i efikasno implementirani P2 programi vode ka ostvarivanju visokih performansi i smanjenju troškova. Timski pristup omogućava razmatranje i poređenje različitih stavova i razmišljanja. Timovi su ovlašćeni da preduzmu direktnu akciju. Organizacioni aspekti mogu da obuhvate stvaranje otpada i generisanje zagađenja. upotrebu i 72 . Timovi se koriste kako bi multiplikovali snagu organizacije. Aspekti uticaja u suštini predstavljaju elemente organizacionih aktivnosti. proizvoda ili usluga koje mogu da utiču na okruženje.

Kriterijumi mogu da obuhvate regulatorne aktivnosti. Identifikacija operacija. P2 može poslužiti kao ključni deo ekomenadžment plana. te da prevaziđe dotadašnji tradicionalan način razmatranja ekoloških pitanja. kao i monitoring i merenje aktivnosti koje su povezane sa značajnim ekološkim uticajima vode ka stvaranju procedura koje minimiziraju rizike od ekoloških uticaja. Pravilno dizajniran ekomenadžment sistem može imati daleko veće domete u odnosu na tradicionalan pristup karakterizaciji otpada i gubitaka. operacija. problem buke i sve ostale uticaje. periodično istraživanje organizacionih operacija kreiranih tako da identifikuju potencijalna područja za smanjenje otpada i konzervaciju. procesa. Najvažnija osobina navedenih kriterijuma sastoji se u tome da oni odražavaju organizacione vrednosti navedene u politici polsovanja. Organizacija treba da razradi adekvatne kriterijume za određivanje stepena značajnosti tih uticaja. proizvode i usluge evaluacija ekoloških uticaja po stepenu značajnosti utvrđivanje ciljeva čijom se realizacijom smanjuje negativni ekološki uticaj odabir i implementacija aktivnosti tokom ekomenadžment programa koje su potrebne za dostizanje željenih ciljeva Tokom procedure identifikacije i rangiranja ekoloških uticaja. P2 procena predstavlja sistematično.Ekomenadžment gubitke energije i druge ekološke uticaje. troškove upravljanja kao i rizike povezane sa upotrebom sirovina. Osim toga. U cilju da razmotri sve ekološke uticaje organizacija treba da razmotri i upotrebu energije i vode. proizvoda i usluga koji imaju ekološki uticaj identifikacija pravnih preporuka koje utiču na organizacione aktivnosti. načinu i vrsti pakovanja i metodima isporuke. Sistemski pristup podstiće organizaciju da pronalazi nova rešenja i da indentifikuje različite mogućnosti. očuvanje pejzaža. organizacija može da zatraži od svojih dobavljača informacije o sadržaju pojedinih materijala. Procedura identifikovanja aspekata ukratko obuhvata sledeće: proceno mapiranje intervjue upitnike ček-liste benčmarking cost benefit analiza analiza životnog ciklusa analiza masenih balansa ulaza i izlaza Posebno važan aspekt razmatranja ekoloških uticaja podrazumeva sagledavanje stanja kontrolnih sistema. po kojem su za ekološke probleme zaduženi isključivo ljudi koji sa bave zdravljem i bezbednošću zaposlenih. Standard predlaže određene osnovne planske aktivnosti koje se koriste u većini organizacija u svrhu implementacije P2 programa: identifikacija aktivnosti. 73 .

vazduh i vodu i porede ih sa važećom regulativom. tehničke mogućnosti i prilagodljivost opreme. U fazi određivanja ciljeva organizacija treba da razmotri značajne ekološke uticaje. Mogućnosti unapređenja treba sprovoditi prvo za probleme od najvećeg značaja. Zaposleni moraju biti upoznati sa sopstvenom ekološkom odgovornošću i stoga obučeni da se ponašaju 74 . Na ovaj način se stvara forum dve organizacije koje nastoje da razmotre svoje svoja dobra i usluge u cilju P2 unapređenja.Ekomenadžment U tipičnom slučaju. Nakon definisanja ciljeva potrebno je sprovesti odgovarajuću obuku. Objectives predstavljaju opšta ekološka nastojanja koja organizacija želi da ostvari. Organizacija može odabrati da izvrši modifikaciju postojećih alate procene ili da razvije sopstvene procedure za identifikaciju svih organizacionih ekoloških uticaja i stepen njihove značajnosti. dok goals predstvaljaju detaljne performanse koje su preporučene u svrhu dostizanja prethodno definisanih ekoloških nastojanja. organizacije razdvajaju sopstvene ekološke uticaje na uticaje na zemljište. još jednom treba naglasiti važnost razmatranja problematike i van okvira organizacije i postojećih regulativa. Ciljevi moraju biti dokumentovani za sve nivoe i poslovne funkcije preduzeća koje utiču na okruženje. stav javnosti. Ekomenadžment ciljevi predstavljaju najvažnije mesto u procesu ostvarivanja P2 planiranih nastojanja i ciljeva (objectives and goals). Ovakav pristup vodi ka pojedinačnom rezmatranju problema i primeni tzv. inženjera. Sledeća faza u procesu planiranja obuhvata definisanje ekomenadžment ciljeva. Na kraju. ekomenadžment standard preporučuje organizacijama da odrede sopstvene ciljeve u cilju smanjenja štetnog ekološkog uticaja. Ekomenadžment pristup podstiče inovativna P2 rešenja za probleme otpada i upotrebe energije i materijala na svim nivoima u organizaciji. Tehnike programa P2 najbolje uspevaju ako se postave dostižni i merljivi ciljevi. supervizora i operativaca. Korekcije u ovom pravcu povećavaju efikasnost i smanjuju troškove. Bez obzira na specifičnosti pojedinih ciljeva. Može se pokazati za potrebno i korisno da se za spoljne saradnike sprovede i određena obuka ukoliko oni direktno utiču na ekološke uticaje. Upotreba timskog rada tokom procesa planiranja. Ciljevi mogu biti različiti na različitim nivoima kao što su nivo menadžmenta. procene mogućnosti povraćaja uloženih sredstava i poslovne mogućnosti za popravljanje pozicije na tržištu i sticanje profita. kao i pridržavanje liste aktivnosti i vremenskog okvira je od posebne važnosti. Ukratko. odaberu aktivnosti potrebne za dostizanje zacrtanih ciljeva a zatim da sprovode kontinuirano praćenje i cilju korekcija i unapređenja sistema. pravnu i ostalu regulativu. end-of-pipe strategija koje razmatraju samo posledice i u suštini su nedovoljno efikasne i skopčane sa većim troškovima. oni moraju biti konzistentni sa postojećom organizacionom ekološkom politikom. Organizacija može imati koristi i ako uključi svoje dobavljače i kooperante u ekomenadžment procedure kada su u pitanju zančajni ekološki uticaji koje oni mogu vršiti na okruženje.

U zavisnosti od karaktera P2 programa.Ekomenadžment ekološki odgovorno. Ponekad kompanija razvija ekomenadžment programe za sve utvrđene ciljeve. zdravstvene i sigurnosne programe. kompanija utvrđuje specifične ekomenadžment programe za npr. Kada se završi formiranje programa. Implementacija. Bez obzira na to što se dostizanje ciljeva posmatra kao faza odvojena od faze planiranja. resurse potrebne za dostizanje ciljeva. njihovim ličnim zadacima i odgovornostima. regulatorne aspekte. Faza implementacije ekomenadžment sistema može se prikazati na sledeći način: Provera i korektivne aktivnosti Ekomenadžme nt implementacija Operativna kontrola 75 . Zaposlene treba obučiti o relevantnim procedurama. Na ovom mestu potrebno je odlučiti kako će se ekomenadžment pristup inkorporirati u postojeću ekološku regulativu i P2 planiranje. Organizacija može imati različit broj ekomenadžment programa. one su usko povezane. svaka kompanija će predvideti stepen znanja i obučenosti koji je potreban za svakog pojedinca kako bi mogao da ostvari ekološke zahteve svog posla. precizirane odgovornosti na svim organizacionim nivoima. Sprovođenjem obuke za sve zaposlene. kao i sa rezultatima koji će se na taj način postići. terminski plan. svaka kompanija treba da prati realizaciju ekomenadžment programa i po potrebi izvrši korekcije. U drugim slučajevima. za čvrsti otpad. Postoji jasna potreba da se sprovede prvo pažljiva evaluacija načina na koji će sprovođenje ekomenadžment sistema delovati na organizacione ekološke performanse. plan izvršenja. svaka osoba koja ima određene odgovornosti razrađuje sopstveni plan rada. Na kraju. Potrebno je unapred imati ideju kako se ciljevi mogu dostići pre nego što se program integriše u ekomenadžment sistem kompanije. Program terba da sadrži akcioni plan. kompanija će ubrzo dobiti brojne predloge od strane zaposlenih o tome kako bi se pojedine aktivnosti mogle unaprediti. Iskustvo je pokazala da je kvalitetna obuka učesnika jedan od najvažnijih faktora za uspešnu realizaciju P2 programa. Obuka treba da pruži priliku da se svi zaposleni uključe u realizaciju P2 programa. Poslednji element faze planiranja ekomenadžment sistema je formiranje ekomenadžment programa. upotrebu energije i slično. U zavisnosti od situacije potrebno je formulisati odgovarajući način obuke koja je potrebna kako bi se dostigli željeni ciljevi i integrisati ga u postojeće ekološke.

potrebno je na adekvatan način izmeniti i operativnu kontrolu. Ukoliko na propisan način izdvaja pojedine sastojke otpada. Osnovni faktor koji utiče na potrebu za dokumentacijom i njen obim jeste rizik i kompleksnost aktivnosti kao i frekvencija kontrole koja je potrebna kako bi se obavila određena aktivnost. Pošto su razrađene procedure ekstremno važne. Operativna kontrola koja je precizirana za najznačajnije ekološke uticaje pomaže kompaniji da odredi uloge. organizacija će imati koristi ukoliko pravilno odredi koje procedure će dokumentovati i ako ih na najbolji način dokumentuje u obliku vodiča za obuku i primenu. Procedure predstavljaju instrukcije koje organizacija koristi u cilju sprovođenja ekoloških aktivnosti kao što je P2 program. moguće je smanjiti rizik od odlaganje pogrešne supstance. određuje operativne kriterijume kao i preventivne i korektivne mere. Operativna kontrola razvija procedura za obavljanje pojedinih aktivnosti. Organizacioni tim treba da identifikuje neslaganja u odnosu na postojeću dokumentaciju i da. instrukcije za baždarenje.Ekomenadžment Slika 15. ukoliko je potrebno. Recimo. Sasvim je realno da detaljna dokumentacija nije potrebna za sva odelenja u kompaniji. Na ovom mestu većina organizacija se susreće sa najviše problema. Kvalitetna operativna kontrola se može ukartko definisati kao procedura ili proces unutar organizacije kojim se redukuje nastanak otpada i čuvaju prirodni resursi. Njihovo odsustvo najčešće vodi do velikih odstupanja. Napisane procedure su esencijalan element operativne kontrole. rezultate testiranja i monitoringa. plan obuke. Ukoliko. Važan korak u fazi operativne kontrole je identifikacija aktivnosti i pojedinačnih poslovnih funkcija koje mogu imati potencijalan ili aktivan uticaj na okruženje. odgovornosti i ovlašćenja koja su neophodna kako bi se dostigle željene performanse. na primer. Implementacija operativne kontrole je u pravom smislu reči radni deo ekomenadžemnt sistema. Implementacija ekomenadžment sistema Prva podfaza implementacije obuhvata izradu i kontrolu dokumentacije. organizacija može da da pristupi recikliranju ili ponovnoj upotrebi materijala. Procedure određuju ko. treba se zapitati da li su uopšte i potrebne. Treba dokumentovati sistemske zahteve potrebne za ostvarivanje poslovanje i nastojati da dokumentacija bude jasna i što jednostavnija. kada. adekvatnim obeležavanjem materijala i otpada. Dokumentacija pruža odgovor na pitanje kako se određeni postupak obavlja i korak po korak pruža instrukcije za izvršenje zadatka. Većina organizacija u savremenom svetu već poseduje razrađene P2 procedure koje obuhvataju radne instrukcije. gde i zašto obavlja neke od predviđenih ekomenadžment aktivnosti. Bitno je da organizacija sačini sopstvenu dokumentaciju kad god smatra da je to prikladno. Operativna 76 . Ukoliko instrukcije i dokumentacija ne dodaju određenu vrednost operativnoj kontroli. dođe do promena u samom procesu rada pri kojem nastaje određeni otpad. šta. inicira kreiranje novih procedura.

identifikovali aktuelni ili potencijalni problemi i odredili načini na koji se uočeni problemi mogu razrešiti. Broj indikatora koji će se utvrđivati i pratiti mora biti pažljivo određen. razrađuju se i primenjuju preventivne mere. kao i procenu usklađenosti sa ekološkom regulativom. Faza evaluacije i sagledavanja funkcionisanja ekomenadžment sistema prikazana je slikom 16. Kako bi se na kvalitetan način obavilo merenje potrebno je odrediti ko je odgovoran za praćenje. Kako bi se izbegli mogući kvarovi i neefikasnost. Određivanje šta će biti podvrgnuto monitoringu i merenju i koje informacije treba prikupiti je posebno kritičan momenat.: Monitoring i merenje sa korektivnim i preventivni m akcijama Periodično sagledavanje implementaci je i efikasnosti od strane menadžment a Unapređenja spremnosti na reagovanje u hazardnim situacijama i preventiva Slika 16. Kako su ciljevi ranije postavljeni merljivi.Ekomenadžment kontrola takođe treba da osigura propisan rad opreme. sakupljanje informacija koje su potrebne za praćenje i procenu mogućnosti za dostizanje ciljeva. analizu. sakupljanje i obradu podataka. čitav proces koji vodi ka njihovoj realizaciji mora biti pod nadzorom. Svaki aktivan sistem je potrebno kontrolisati kako bi se uočilo da li sistem dobro funkcioniše. Ekomenadžment sistem zahteva određene procedure i kada su u pitanju monitoring i merenje ekoloških performansi. Evaluacija i sagledavanje ekomenadžment sistema Ekomenadžment merenja se koriste kao indikatori ekoloških performansi. Evaluacija i sagledavanje. Precizirana su određena merenja ekoloških performansi i na osnovu rezultata pristupa se korektivnim aktivnostima ukoliko se ukaže da su potrebne. Nakon podfaze oerativne kontrole odvija se podfaza provere i sprovođenja korektivnih aktivnosti. a svakako moraju biti u skladu sa pravnom i ostalom regulativom. koja frekvencija merenja 77 . dok nedovoljan broj indikatora ne daju dovoljno informacija koje su potrebne za efikasno donošenje odluka. Veliki broj indikatora može produkovati prevelik broj informacija koje prevazilaze mogućnosti sistema za obradu.

u zavisnosti od potreba. 78 . Iskustvo je pokazalo da efikasnost menadžmenta direktno utiče na šanse za uspešnu primenu ekomenadžemnt sistema. od promena u načinu razmišljanja menadžera do promena u neposrednoj proizvodnji. te kako će se razraditi sistem prevencije kako se slično više ne bi ponavljalo u budućnosti. fokusirano je na zaposlene i njihova dejstva. odnosno. Ukoliko se tokom sagledavanja utvrde nepodudarnosti. Smatra se mnogo efikasnijim ukoliko se P2 program integriše u celokupnu organizacionu poslovnu praksu. način na koji će se podaci analizirati i način na koji će podaci biti prikazani.Ekomenadžment je potrebna za dobijanje kvalitetnih informacija. korektivnih mera i načina reagovanja u hitnim situacijamamoraju biti integrisane u procedure operativne kontrole. Praćenje ekomenadžment performansi je specifično i po tome što zahteva praćenje na različitim nivoima rada i poslovnim funkcijama. Top menadžment treba periodično da sagledava implementaciju ekomenadžment sistema i njegovu efikasnost. 6. Monitoring će se koristiti kako bi se utvrdilo postojanje i karakter trenda te se odstupanja mogu brzo i lako uočiti. Kompanija može da predvidi da vrši monitoring svakog dana ili svakog sata. Studije o primeni preventivnih. Na ovom mestu prikazaće se najčešće primenjivan model primene sistema kvaliteta u svrhu implementacije P2 programa koji je zasnovan na kriterijuma Baldrige Quality Programa. Ekomenadžment sistem je poslovni sistem koji usmerava organizaciju da upravlja svojim ekološkim pitanjima na način koji je zasnovan na kontinuiranom unapređenju. Procedure mogu da obuhvate različite promene koje je potrebno izvršiti. Razmatranje i unapređenje od strane menadžmenta se sprovodi u cilju kontinuiranog unapređenja. Ovaj pristup omogućava angažovanje kako top menadžmenta. Preventivne procedure treba da se sagledavaju i ažuriraju kada je potrebno nakon ekološkog akcidenta ili hitne situacije. Kako bi se verovatnoća ovakvih događaja svela na najmanju meru. koje je jedna od osnovnih karakteristika sistemskog pristupa.8 Model kvaliteta u implementaciji programa prevencije zagađenja Program prevencije zagađenja se često smatra poslom kojim se bavi osoblje zaduđeno za ekologiju ili daje drugima zaduženja da to obavi. Spremnost na reagovanje u hitnim situacijama je neophodan korak jer se navedene situacije mogu desiti i u najbolje pripremljenim organizacijama. Ekomenadžment sistem je fokusiran pre svega na podršku top menadžera i angažovanje svih zaposlenih. ekomenadžment sistem razrađuje sistem procedura za sprovođenje preventivnih mera. odgovorna osoba treba da odredi način na koji će se sprovesti korekcija. tako i zaposlenih sa svih nivoa.

zero equipment breakdowns (nula kvarova opreme). Mnoge organizacije danas su proširile zero koncept svog EHS programa na zero incidents (nula incidenata). Osim toga. ekološke izvrsnosti – environmental excellence (analogno postojećem kriterijumu izvrsnosti performansi kvaliteta – performance excellence. Organizacije na sopstveni način dostižu izvrsnost primenom ovog modela. a primenjen je kao Green Zia program u Novom Meksiku. Health and Safety Management). u nastojanju da se unapredi kvalitet poslovanja u američkim kompanijama. predviđa rigorozni zbirni sistem koji meri rezultate ekološke izvrnosti na skali od hiljadu mernih jedinica. Ekološka izvrsnost se može definisati kao krajnji cilj koji se može ostvariti primenom modela kvaliteta u menadžmentu ekologije. dati su kroterijumi koji definišu šta je to najbolje u klasi. Model Green Zia nudi sve elemente potrebne za realizaciju vizije zero waste (nula otpada).Ekomenadžment Nagrada Malcolm Baldrige National Award je ustanovljena od strane predsednika i Kongresa USA godine 1987. Rezultati koji se mogu ostvariti realizacijom ciljno orijentisanih aktivnosti predstavljaju samo izlaze EHS performansi ali ne i merenje samih performansi. definisanom modelom kvaliteta). Tada je po prvi put ustanovljen i kriterijum tzv. raspon ciljeva može se odrediti kao zero – zero defects (nula škarta). zero accidents (nula akcidenata). nudi vodič koji može koristiti u svrhu integracije kriterijuma u program. Kao prvo. daje povratni izveštaj o snagama i slabostima koje se javljaju primenom programa za dostizanje ekološke izvrsnosti u poređenju sa kriterijuma datim u osnovnim principima (vodiču). Trenutno se nagrada zasnovana na kriterijumima Baldrige Award dodeljuje u gotovo pedeset zemalja širom sveta. i zero waste (nula otpada). Prvi primer koji je nastao integracijom modela kvaliteta u cilju praćenja ekoloških performansi datira iz 1998. čime se omogućava svakoj organizaciji da može da izmeri sopstveni napredak ka dostizanju izvrsnosti. ubrzo su kriterijumi nagrade prevazišli okvire Amerike i postali primer za unapređenja kvaliteta na svetskom tržištu. Fokusiranjem na performanse organizacija može da doprinese razvoju P2 programa i obezbedi način merenje efiaksnosti funkcionisanja P2 programa. Drugo. 79 . Treće. Navedeni zbirni sistem i povratni izveštaj predstavljau važan alat za organizaciju koja nastoji da se kreće ka dostizanju ekološke izvrsnosti. zdravlja i sigurnosti (EHS – Environment. Upotrebom modela kvaliteta. Međutim. godine. zero emissions (nula emisije) i zero drain of world resources – sustainability (nula nestajanja svetskih resursa – održivost). Program ekološke izvrsnosti utvrđuje adekvatni raspon ciljeva koji se mogu postići dostizanjem najboljeg statusa u onim oblastima koje na najbolji način podržavaju preventivno orijentisani pristup EHS menadžmenta. jer ne mogu da ukažu na to da li su sopstveni rezultati bolji od rezultata koje je ostvarila konkurencija. tako što odabiraju performanse koje žele da unaprede i određuju kako da dostignute rezultate ugrade u kompletne napore preduzeća. Četvrto. njihovi rezultati imaju malu dijagnostičku vrednost.

U drugim slučajevima. Rukovodstvo preduzeća najčešće koristi određeni oblik strategijskog planiranja u cilju vođenja organizacije. Strategijsko planiranje. 7. dato je desam osnovnih kriterijuma: 1. Liderstvo. Liderstvo Staregijsko planiranje Ukljičivanje zainteresovanih strana Uključivanje zaposlenih Procesni menadžment Informaciona analiza Rezultati Navedeni kriterijumi su ugrađeni osnovna načela Green Zia programa i biće upotrebljeni u svrhu primene modela kvaliteta u implementaciji programa P2. nikada ne treba gubiti iz vida najbitnije faktore. Na osnovu brojnih godina iskustva u primeni menadžmenta kvalitetom. 3. Na ovom mestu potrebno je postaviti dva osnovna pitanja: na koji način rukovodstvo preduzeća može da svojim zaposlenima prenese svoju opredeljenost za implementaciju P2 programa? na koji način će rukovodioci demonstrirati svoju operdeljenost? Odgovori na ova pitanja jedino se mogu dobiti razgovorima koji će se obavljati sa rukovodiocima što često može potrajati i duže vremena. 5. Pošto je sprovođenje P2 programa složen program. 2. U prošlosti su organizacije uglavnom dobijale uputstva o tome zbog čega je nešto potrebno uraditi. strategijsko planiranje može imati manje formalni oblik. Ponekad koristi i određeni strategijski plan. Osnovna pitanja koja treba postaviti kada je u pitanju strategijsko planiranje su sledeća: na koji način se mogu identifikovati dugoročni i kratkoročni ciljevi i nastojanja? na koji način se mogu razviti navedeni ciljevi i nastojanja? kako će se primeniti ostvareni ciljevi i nastojanja? na koji način će određeni ciljevi i nastojanja uticati na opšte poslovne ciljeve i nastojanja organizacije u celini? 80 . organizacija će biti u stanju da utvrdi kako treba da postupa prilikom integracije P2 programa u sopstevno poslovanje. a ovom prilikom se definiše i odgovor na pitanje kako se to može postići. 6. Na osnovu navedenih kriterijuma. Program P2 će biti razmatran u meri u kojoj ga rukovodstvo organizacije bude smatralo potrebnim i važnim. Intenzivna primena top-down pravca u primeni modela kvaliteta povećava šanse na uspeh programa i pomaže da se program integriše u organizaciju u celini.Ekomenadžment Sedam kriterijuma modela kvaliteta. 4.

zasnovan i na tome da su svi kriterijumi međusobno povezani.Ekomenadžment U idealnoj situaciji. društvena udruženja. Procesni menadžment razmatra na koji način treba upravljati radnim procesima na način koji je ustanovljen P2 programom. Treba dobiti odgovore na sledeća pitanja: na koji način organizacija priprema i uključuje zaposlene u razvoj i implementaciju P2 programa? na koji način su vrednosti i dobrobit zaposlenih sadržani u P2 programu? Procesni menadžment. Program Green Zia je. P2 program se mora pozicionirati kao važan u svesti rukovodstva i prikazati u procesu strategijskog planiranja. kao i javnost u celini. između ostalog. na ovom mestu najveću pažnju treba posvetiti razmatranju zainteresovan strane koju čine sami zaposleni. Zainteresovane strane uključuju širok krug stejkholdera kao što su potrošači. Ovi kriterijumi se mogu sagledati postavljanjem sledećih pitanja: na koji način organizacija uključuje zainteersovane strane u razvoj i implementaciju P2 programa? da li je i na koji način organizacija uključena u realizaciju P2 programa u drugim organizacijama? Svakako. kooperanti. koja je podjednako važna kao i orijentacija odozgo na dole koja postoji u kriterijumu koji razmatra stavove rukovodstva. nevladine organizacije. Uključivanje zaposlenih. Zaposleni su veoma važan element P2 programa jer oni ipak najbolje poznaju sve detalje poslovanja organizacije. Ni jedna organizacija ne posluje izolovano. dobavljači. Pitanja koja treba razmotriti su sledeća: na koji način je organizacija identifikovala osnovne i pomoćne radne procese koji utiču na P2 program? na koji način je organizacija analizirala ove radne procese sa ciljem razumevanja njihovih uticaja i uzroka? na koji način organizacija upravlja radnim procesima kako bi dostigla P2 programsku izvrsnost? Navedeni kriterijumi su blisko povezani sa kriterijumima informacione analize. ekološka udruženja. Ovo je kriterijum na osnovu kojeg standard ISO 14001 ili drugi ekomenadžmetn standardi pomažu organizaciji u realizaciji P2 programa. Uključivanje zainteresovanih strana. Svaki put kada se u razmatranje u cilju promena uzme jedan kriterijum potrebno je sagledati na koji način će se to odraziti na ostale 81 . Ovaj kriterijum posmatra orijentaciju P2 programa odozdo na gore. Postoji jaka veza između strategijskog planiranja i liderstva. Informaciona analiza. regulatorne tela. Postoji mnogo drugih organizacija koje imaju uticaj na realizaciju P2 ili ekomenadžment sistema u sopstvenoj organizaciji.

Liderstvo 3. Menadžment na osnovu činjenica 9. Jedanaest principa modela kvaliteta Prinicipi koji se često nazivaju i osnovne vrednosti (core values) se koriste u kontekstu obavljanja svih aktivnosti u organizaciji. potrebno je razmotriti P2 program u svim navedenim oblastima. prednosti i mogućnosti unapređenja. Kontinuirano učenje i unapređivanje 4. jer je potrebno sprovesti izmene koje moraju postati integralni deo organizacione kulture koja se stvara godinama. P2 program orijentisan na zainteresovane strane 2. treba se pre svega upoznati sa načinon na koji oni mogu prvo postati deo organizacione kulture. 82 . Ukoliko organizacija već poseduje osnovne principe. Ukoliko organizacija nema prethodno definisane osnovne principe. ali je sasvim sigurno da se neki od njih obavljaju na bolji ili lošiji način. Partnerski razvoj 10. Važno je naglasiti da nije potrebno biti savršen u svih sedam navedenih kriterijuma. Svaka organizacija treba da odabere način na koji će svakih od ovih principa integrisati sa odgovarajućim kriterijumima u modelu kvaliteta ukoliko želi da implementira program P2 u svoje poslovanje.Ekomenadžment kriterijume. može se pristupiti integraciji programa P2. tako da mora biti izražen preko svih proizvoda ili usluga čije će karakteristike izaći u susret vrednostima zainteresovanih strana. Iskustvo je pokazalo da je potrebno najmanje dve godine obavljanja određenih aktivnosti kako bi se u osnovne vrednosti poslovanja ugradila potreba za ekološki odgovornim aktivnostima. Rezultati će ukazati na slabosti. čime će se zadovoljiti njihove potrebe i prefernecije. Kada se navedeno postigne. te na osnovu toga povećati interes za organizaciju koja je to omogućila. Prethodno navedeni kriterijumi će omogućiti stvaranje slike o stanju u organizaciji i na osnovu toga će se dobiti određeni rezultati analize. Efikasan dizajn proizvoda. U ovom slučaju početne aktivnosti mogu potrajati i duže vremena. Javna odgovornost 11. usluga i procesa 7. Brzi odgovor 6. Dugoročan pogled u budućnost 8. Zamišljeni su tako da obezbede vodič za donošenje odluka na svim nivoima u organizaciji. Fokusiranost na rezultate P2 program orijentisan na zainteresovane strane. U okviru modela kvaliteta potrebno je razmotriti sledećih 11 vodećih principa: 1. Rezultati. Vrednovanje zaposlenih 5. Program P2 procenjuju sve zainteresovane strane.

Na osnovu ponašanja i uloga u procesu P2 planiranja i komuniciranja.Ekomenadžment Program P2 koji je orijentisan na zainteresovane strane je dakle strategijski koncept. zdravlje i bezbednost) je ključni faktor za građenje veze sa okruženjem i zadržavanje potrošača. Navedena usmerenja. tako i na donošenje potpuno novih rešenja i krupnih promena. zauzimanje novog dela tržišta. jasne i vidljive P2 vrednosti i visoka očekivanja. Kontinuirano učenje i unapređivanje. Usmeren je na zadržavanje opstojećih potrošača. 83 . razvoj novih poslovnih mogućnosti na osnovu P2 uspeha. smanjenje količine otpada ili eliminacija drugih uzročnika nezadovoljstva zainteresovanih strana je posebno važan deo P2 programa. Program P2 koji je orijentisan na sve zainteresovane strane znači mnogo više nego jednostavno smanjenje količine otpada ili redukciju emisija u okruženje. Liderstvo. Top menadžment organizacije predstavlja tim ljudi koji treba da usmere i kreiraju orijentaciju na zainteresovane strane. sistema i metoda za dostizanje ekološke izvrsnosti. Sa druge strane. Termin učenje podrazumeva spremnost na promene. koji daje stimulans aktivnostima u čitavoj organizaciji. rukovodstvo služi kao svojevrstan model ponašanja i delanja. rast i obezbeđenje dugoročne komunikacije sa okruženjem. da stimulišu inovacije. Strategije i P2 vrednosti će pomoći vođenje P2 aktivnosti i donošenje odluka u organizaciji. Rukovodioci koji su usmereni na razvoj podsticaće učešće svih zaposlenih. razmatranja P2 performansi. P2 unapređenje i učenje uključuje sledeće: povećavanje vrednosti koje očekuju zainteresovane strane preko novih i unapređenih proizvoda i usluga. Dostizanje najvišeg nivoa P2 performansi zahteva kvalitetno dizajniran izvršni pristup kontinuiranom unapređivanju i učenju. zadovoljavanje zakonskih odredbi ili smanjenje broja žalbi. Unapređenje i učenje treba da: bude redovan deo svakodnevnih aktivnosti. bude orijentisano na kreiranje mogućnosti za inovacije i bolje funkcionisanje P2 programa. Lideri mogu da obezbede kreiranje strategija. Termin kontinuiranog unapređenja odnosi se kako na unapređenje postojećih aktivnosti. Zahteva konstantanu spremnost na promene u zahtevima zainteresovanih strana i tržišta u celini kada su u pitanju činjenice koje utiču na njihovu satisfkaciju i održavanje pažnje. kao i da unapređuju znanje i vetine. P2 vrednosti i očekivanja treba da budu usmerena na sve zainteresovane strane. emisija i troškova. kretanje ka novim ciljevima i P2 pristupima. Uspeh organizacije u pogledu oporavka od eventualnih EHS problema (ekologija. reduciranje količine otpada. da se paktikuje na individualnom i svim postojećim organizacionim nivoima. učenjem inovativnost i kreativnost svih učesnika.

kreativnosti i motivisanosti zaposlenih. brži i fleksibilniji odgovor na zahteve zainteresovanih strana je sve važniji. priznavanje. Brzi odgovor. Dakle. Edukacija i obuka treba da budu prilagođeni zahtevima svakog radnog mesta. Troškovi koji nastaju preventivnimm rešavanjem problema su mnogo niži nego troškovi koji nastaju rešavanjem peoblema kada oni već nastanu. obrazovanje i prenošenje znanja zaposlenih. Organizacije moraju P2 program integrisati u samu fazu dizajniranja. Organizacija može steći znatnu prednost pravilnom upotrebom radnog potencijala putem investiranja u učenje. razvoj. design for environment). Podaci o navedenom mogu korisno poslužiti kao indikator stanja u oprganizaciji ili nekom njenom delu. Efikasan dizajn proizvoda.Ekomenadžment unapređivanje stepena odgovornosti kao aktivnosti bez stvaranja direktnih prihoda. zadovoljstva i motivacije zaposlenih po pitanju P2 programa. veština. P2 dizajn uključuje kreiranje takvih proivoda. usluga i procesa koji će po svojoj prirodi biti ekološki prihvatljivi. Uspeh u primeni P2 programa u organizaciji u velikoj meri zavisi od znanja. performanse. već i na povećanje stepena ekološke odgovornosti. Osnovni izazovi vrednovanja rada zaposlenih su sledeći: integracija aktivnosti menadžmenta ljudskih resursa (selekcija. usluga i procesa. inovativnosti. Vrednovanje zaposlenih. Uspeh na globalnom tržištu zahteva sve kraće cikluse za uvođenje bilo kakvih unapređenja i novina. obuku i stvaranje mogućnosti za kontinuiran napredak. Veliki napredak kada je u pitanju trajanje vremena odgovora zahteva pojednostavljivanje radnih jedinica i procesa zajedno sa inkorporiranjem P2 programa u fazu dizajniranja (tzv. Iskustvo je dokazalo da je P2 program koji je integrisan u ovoj fazi mnogo efikasniji nego kada se integriše u procese koji nastaju u samoj fazi proizvodnje ili čak posle nje. 84 . povećavanje vrednosti organizacionih performansi u cilju poštovanja pune društvene i civilizacijske odgovornosti. napredovanje u karijeri). produktivnosti i troškovima. Dobijanje dozvola i usklađivanje sa regulativom mogu zahtevati dodatno vreme u postupku donošenja odluka. Uspeh u radu zaposlenih u najvećoj meri zavisi od mogućnosti da dobiju priliku da uče i da primenjuju svoja nova znanja i veštine. Adekvatna obuka nudi vrlo efikasan način za unapređivanje radnih procesa ili obuku o novim tehnologijama. Faza dizajniranja je kritična i posebno zahtevena sa tačke gledišta društvene odgovornosti. Ostala vremenska unapređenja odnose se na to da vreme potrebno za unapređenje dovodi do simultanih promena u organizacionom ponašanju. kvalitetu. vode i sirovina). usklađivanje menadžmenta ljudskih resursa sa strategijskim procesima. unapređivanje i učenje su usmereni ne samo na bolje proizvode i usluge. Odgovor na navedene izazove zahteva praćenje znanja. veština. Takođe. povećanje produktivnostii efikasnosti u upotrebi svih resursa (energije.

Područja posmatranja su: zadovoljenje svih zainteresovanih strana. operacije. promene na globalnom tržištu. Interno partnerstvo može da obuhvati saradnju zaposlenih u istoj oblasti. Svako P2 merenje je određeno na osnovu organizacione strategije i pruža bitne informacije o ključnim procesima. izlazima i P2 rezultatima. Eksterno partnerstvo se može graditi sa potrošačima. Za merenje P2 performansi potrebne su različite vrste podataka i informacija. ekološkim udruženjima. društvena i socijalna očekivanja. Utvrđeni trendovi i projekcije od posebnog su značaja za sagledavanje napretka u procesu i mogu da posluže kao benčmarking polazište u svrhu poređenja sa rezultatima konkurenata. promene zakonskih propisa. interno partnestvo podstiče stvaranje internih veza između radnih jedinica čime se unapređuje fleksibilnost i stiču nova znanja. Organizacije treba da pretpostave i predvide brojne faktore u sopstvenim strategijskim planovima.Ekomenadžment Dugoročan pogled u budućnost. Interni i eksterni P2 partneri mogu da razviju sopstvene dugoročne P2 ciljeve. Kratkoročni i dugoročni P2 planovi. nove poslovne šanse. razmenu iskustava i stvaranje timova. Tek na osnovu sakupljenih činjenica menadžment treba da donosi svoje odluke. Stategijska P2 partnerstva dozvoljavaju komibinovanje organizacionih ključnih kompetencija i liderskih sposobnosti sa komplementarnim snagama i sposobnostima P2 partnera. što podrazumeva zajedničku obuku. 85 . nevladinim organizacijama. donošenje odluka i unapređenja u organizaciji na osnovu utvrđenih trendova i projekcija do kojih je inače nemoguće doći bez adekvatne analize podataka. kao što su očekivanja zainteresovanih strana. Menadžment na osnovu činjenica. novi segmenti tršišta i potrošača. Iskustvo je pokazalo da organizacije mogu brže i efikasnije da dostignu željene ciljeve izgradnjom odgovarajuće interne i eksterne P2 mreže i partnerstva. Osim toga. kao i strategijska nastojanja konkurenata. kao i da na osnovu toga planiraju i realizuju zajedničke investicije. Opstanak na tržištu podrazumeva snažnu orijentaciju na budućnost i na spremnosti da se preuzmu dugoročne obaveze prema svim zainteresovanim stranama. Partnerski razvoj. tržišna pozicija i finansijski pokazatelji. Najvažniji činilac koji uvažava dugoročni karakter P2 obaveza je razvoj svesti zaposlenih i dobavljača kao ključnih učesnika u procesu. orazovnim ustanovama iz različitih razloga. Analiza podrazumeva ekstrakciju osnovnog značenja P2 podataka i informacija koje mogu da pomognu evaluaciju. Posebno važan oblik eksternog partnerstva predstavljaju strateška partnerstva (strategijske alijanse). P2 strategijski ciljevi i P2 alokacija resursa treba da odražavaju ove uticaje. dobavljačima. tehnološki razvoj. među kojima se pre svega ističi P2 obuka. Organizacije zavise od merenja i analize P2 performansi. usled čega dolazi do povećanja ukupnih P2 sposobnosti svih partnera. Kvalitetno eksterno partnerstvo može da pomogne nastupe na novim tržištima.

Osnovni koraci primene modela kvaliteta u implementaciji programa prevencije zagađenja Planiranje i razvoj programa prevencije zagađenja. Ovakvim pristupom organizacija se konstantno nalazi u stanju potrebe za balansiranjem iszmeđu sopstvenih mogućnosti i zahteva zainteresovanih strana. Na ovaj način organizacije kreiraju pozitivan imidž i stav javnosti. Odgovornost se pre svega odnosi na osnovne vrednosti organizacije koje treba da obuhvate brigu o zdravlju. te na osnovu toga stiču naklonost potrošača i društva u celini. Ovo je moguće postići jedino ukoliko se organizacija fokusira na P2 rezultate koji će biti jedino merilo uspešnosti primene P2 programa.): Planiranje programa prevencije zagađenja Karakterizacija procesa 86 .Ekomenadžment Javna odgovornost. promovisanje brige o zdravlju građana u zajednici. Primena modela kvaliteta u realizaciji programa prevencije zagađenja. Posebno važni aspekti koje treba razmotriti na ovom mestu su unapređivanje edukacije. Rezultati koji ne izlaze u susret navdenim zahtevima ukazuju na potrebu za korekcijama koje treba sprovoditi bez odlaganja. predlaže se primena modela kvaliteta koji sadrži pet osnovnih koraka (slika 17. bezbednosti i okruženju. unapređivanje kvaliteta životne sredine u okruženju i učešće u lokalnim aktivnostima kojima je unapređenje kvaliteta života na prvom mestu. Fokusiranost na rezultate.): Planiranje i razvoj programa prevencije zagađenja Praćenje programa prevencije zagađenja Razvoj organizacionih P2 mogućnosti Implementacija programa prevencije zagađenja Merenje napretka u ostvarivanju ekološke izvrsnosti Slika 17. Merenjem P2 performansi moguće je dobiti odgovarajuće rezultate koji treba da izlaze u susret zahtevima svih zainteresovanih strana. Organizacije danas stiču posebnu prednost ukoliko dokazuju svoju ekološku odgovornost prema zahtevima društva i ponašaju se kao civilizovani građani. pri čemu ne sme da ugrozi zahteve ni jedne zainteresovane strane. Ovaj korak je veoma sličan prvom koraku koji karakteriše tradicionalni pristup implementaciji programa prevencije zagađenja a mođe se prikazati na sledeći način (slika 18. U cilju integracije programa P2 u poslovnu praksu organizacije.

kriterijum zainteresovanih strana određuje da li i na koji način organizacija uključuje zainteresovane strane u razvoj i implementaciju programa ekološkog unapređenja. steći će se uvid u njihova očekivanja po pitanju unapređenja zdravlja i bezbednosti. Kriterijum uključivanja zaposlenih pomaže da se pripremi program obuke za zaposlene jer se njegovim razmatranjem stiče uvid u trenutno stanje zainteresovanosti i obučenosti zaposlenih za primenu programa ekološkog unapređenja. koji pomaže u pripremi politike prevencije zagađenja. Karakterizacija procesa. razvija i implementira dugoročne i kratkoročne ciljeve i nastojanja na području kontinuiranog ekološkog unaprđenja i na koji način su ovako određeni ciljevi povezani sa opštim ciljevima poslovanja. Osim toga. misijom i vizijom organizacije. liderstvo i uključivanje zaposlenih.Ekomenadžment Dokumentovanje prethodnih uspeha Priprema nacrta plana prevencije zagađenja Slika 18. Ispitivanje liderstva ukazaće na to kako top menadžeri demonstriraju sopstvenu orijentaciju ka potrebi za kontinuiranom ekološkom unapređenju prema zaposlenim i ostalim zainteresovanim stranama. Dalje. Dalje. To se pre svega odnosi na strategijsko planiranje. Na ovom mestu potrebno je izvršiti karakterizaciju procesa koji se odigravaju u organizaciji a u tu svrhu najkorisnijim se javlja primena procesnog 87 . Planiranje i razvoj programa prevencije zagađenja Planiranje programa prevencije zagađenja. potrebno je razmotriti element liderstva. potrebno je utvrditi nedoslednosti i odstupanja (gep analysis) koja se mogu javiti između detaljnih pitanja koja su predviđena Green Zia programom za svaki od ovih kriterijuma i onoga što se trenutno dešava u organizaciji. Starategijsko planiranje predstavlja kriterijum koji ukazuje na to na koji način organizacija identifikuje. fokusiranost na zahteve zainteresovanih strana. Prvi korak primene modela kvaliteta obuhvata određivanje elemenata modela kvaliteta koji se odnose na planiranje programa prevencije zagađenja. Gep-analiza takođe treba da razmotri na koji način se program prevencije zagađenja može integrisati u poslovnu praksu primenom određene kombinacije prikazanih jedanaest principa modela kvaliteta. Na kraju.

Dokumentovanje prethodnih uspeha. Smatra se poželjnim da se obavi dokumentovanje prethodno obavljanih aktivnosti iz domena prevencije zagađenja. Vremenski okvir koji treba ispitati predviđa prethodnih dve do pet godina. Navedena procesna mapa će se upotrebiti kao uzorak za dobijanje informacija u procesu. Analizom kriterijuma procesnog menadžmenta dobiće se informacije o tome na koji način organizacija identifikuje. sakupljaju i koriste informacije koje utiču na efikasnost realiazcije programa i donošenje odluka. potrebno je izvršiti i razmatranje kriterijuma procesnog menadžmenta i analize informacija. potrebno je zabeležiti šta se do sada činilo na području očuvanja i unapređenja kvaliteta životne sredine. Potrebno je primetiti da su šest od sedam kriterijuma i svih jedanaest osnovnih principa modela kvaliteta sadržani u prva dva navedena koraka. Bez obzira na to što će se većina organizacija naći na samom početku primene programa prevencije zagađenja. Osim mapiranja procesa. Priprema nacrta plana prevencije zagađenja.Ekomenadžment mapiranja koja je predviđena u sistemskog pristupu implementaciji programa prevencije zagađenja. čime će se posledično identifikovati proizvodne jedinice koje zahtevaju dodatnu analizu. Nakon faze planiranja programa prevencije zagađenja pristupa se fazi određivanja mogućnosti za unapređenja u okviru programa prevencije zagađenja. analizira i upravlja procesima koji potencijalno utiču na okruženje ili mogu prouzrokovati povrede i oboljenja kod zaposlenih. Nakon perthodno sprovedenih aktivnosti potrebno je pripremiti nacrt formalnog plana programa prevencije zagađenja koji će kasnije razmatrati interne i eksterne zainteresovane strane.): Prikupljanje i analiza informacija Analiza mogućnosti Razvoj alternativa Selekcija alternativa 88 . Analiza informacija daje uvid u to na koji način se u organizaciji odabiraju. Zaposleni i rukovodstvo treba da budu upoznati sa do sadašnjim aktivnostima i da nastoje da sve pozitivne korake i iskustva ugrade u svoj budući program prevencije zagađenja. Razvoj organizacionih P2 mogućnosti. što se može prikazati kako sledi (slika 19.

tim će biti u stanju da sagleda i razvije P2 mogućnosti. 89 . ali ne više od dve godine. Nakon toga. Navedene mogućnosti treba da budu odabrane u skladu sa ciljevima koji se žele dostići tokom jedne godine. Prvi korak u fazi implementacije programa prevencije zagađenja predstavlja priprema akcionog plana za sve alternative koje su preporučene u prethodnoj fazi. Selekcija alternativa. Analiza mogućnosti. na primer.Ekomenadžment Slika 19. što je ključno za uspeh programa prevencije zagađenja. te ih je potrebno rangirati primenom prikazane tzv. Nakon analize tim može da pruži krajnju ocenu o rešivosti problema i na osnovu toga predloži određeni broj alternativa. to predstavlja mogućnost za unapređenje izbegavanjem upotrebe toksičnih materijala. kao i ljudi koji će biti angažovani na sprovođenju predložene mogućnosti. Ukoliko se analizom. Razvoj mogućnosti prevencije zagađenja Prikupljanje i analiza informacija. Pareto analize. Ovaj koraku počinje se sa analizom proizvodnih jedinica. Akcioni plan predstavlja suštinski deo programa prevencije zagađenja za svaku godinu i i potrebno ga je pažljivo razmotriti pre primene. Iskustvo pokazuje da se optimalnim smatra izbor osam do najviše jedanaest mogućnosti unapređenja u ovoj fazi. Za svaku prethodno odabranu mogućnost unapređenja tim razrađuje mogućnosti sprovođenja. Analizom se može dobiti veliki broj potencijalnih mogućnosti unapređenja. Ukoiko je potrebno. Preporučljivo je još jednom razmotriti relevantne korake modela kvaliteta koji su vrednovani tokom prve faze programa. opreme i tehnologije. što se najčešće sprovodi analizom resursa. Sagledavanje alternativa se najefikasnije može vršiti primenom predloženog brainwriting modela. Implementacija programa prevencije zagađenja. metoda. Programski tim treba da razvije sopstvene kriterijume za navedenu brzu analizu. Razvoj alternativa. tim se može opredeliti i za dodatnu analizu jedne ili dve mogućnosti koja mođe potrajati i duže. Nakon sagledavanja alternativa potrebno je odabrati ih na osnovu prethodno opisane analize parova (pair analysis) definisane u sistemskom pristupu implementaciji programa prevencije zagađenja. Hijerarhijska procesna mapa koja je pripremljena u prethodnoj fazi se dalje koristi u cilju sakupljanja informacija u definisanim proizvodnim jedinicma. utvrdi upotreba toksičnih materijala.

Life Cycle Analysis) se za sada najviše koristi u cilju projektovanja ekološki podobnih proizvoda i tehnologija. može se pristupiti izradi akcionog plana za narednu godinu.9 Analiza životnog ciklusa proizvoda Metodologija analize životnog ciklusa proizvoda (LCA . Program prevencije zagađenja ne može da se zasniva samo na iskazivanju želja. Kriterijum rezultata (sedmi kritetrijum modela kvaliteta) ispituje stvarno stanje u organizaciji i predviđa rezultate programa prevencije zagađenja. a ne samo kao podatak sa kojim će se upoznati zainteresovane strane. 6. te na koji način su oni povezani sa uticajem na okruženje. Sumiranje rezultata se može vršiti predlogom koji je predviđen programom Green Zia. Bitno je naglasiti da ovaj broj pojedinačnih planova ne treba da spreči zaposlene da obavljaju i druge ideje iz programa prevencije zagađenja. Važno je pridržavati se pravila da je ostvareno samo ono što je izmereno. može se pristupiti finalizaciji akcionog plana za svaku godinu implementacije od kojih će svaka sadržati osam do jedanaest pojedinačnih planova. Na ovaj način steći će se uvid u značaj koji je program prevencije zagađenja imao u celokupnom razvoju organizacije. organizacija će na osnovu rezultata moći da se poredi sa dostignućima konkurenata i nekonkurenata. Nakon izveštavanja o rezultatima. Akcioni plan je potrebno revidirati najmanje kvartalno. Praćenje programa prevencije zagađenja. zdravlje i sugurnost zaposlenih. Osim toga. kako utiču na zahteve drugih zainteresovanih strana i na osnovne finansijske pokazatelje. te se na osnovu toga mogu vršiti korekcije u pravu unapređenja. Nakon isteka godine dana treba sprovesti kompletnu internu i eksternu proveru. Tokom čitave faze implementacije programa prevencije zagađenja potrebno ga je sagledavati kako bi se dobili podaci potrebni za analizu i sumiranje rezultata. Ostvareni rezultati treba da posluže kao iindikator napretka organizacije. Tek nakon kompletne provere program prevencije zagađenja je spreman za implementaciju. Nakon nekoliko godina program prevencije zagađenja može biti razmotren u meri doprinosa koji je pružio u funkciji dostizanja organizacionih ciljeva.Ekomenadžment Nakon toga. Osim toga. odnosno 90 . Merenje napretka u ostvarivanju ekološke izvrsnosti. preporučuje se razmatranje nivoa i terndova.

Lewis Publishers. te je i to razlog njene najšire primene u odnosu na ostale metode projektovanja za životnu sredinu. kao posledica zabrinutosti naučnika zbog tadašnjeg stepena iscrpljivanja fosilnih goriva. Metoda LCA pomaže kompanijama da spoznaju razmere uticaja njihovih proizvoda. godine. što kao posledicu može da ima zadržavanje ili odbacivanje postojećeg proizvoda ili tehnologije. kako bi se stekao uvid u dejstvo proizvodnje. Od 1970. procesa ili aktivnosti od akvizicije sirovina do odlaganja nakon upotrebe. Nakon razmatranja uticaja energetske proizvodnje i potrošnje. Osnovni koraci LCA su sledeći (Slika 20): Akvizicija sirovina Proizvodnj a Distribucij a Potrošnja Odlaganj e Slika 20. krajem sedamdesetih godina LCA se usredsređuje na razmatranje životnog ciklusa otpada. Analiza mogućnosti unapređenja. Osnovni koraci LCA LCA se koristi za procenu uticaja svake komponente procesa dobijanja određenog proizvoda. D. Osnovne komponente LCA su:20 1. distribucije i potrošnje goriva na životnu sredinu..Ekomenadžment procene njihovog uticaja na životnu sredinu. zbog naftne krize. Cilj LCA nije samo da pruži odgovor na pitanje koliki je štetan uticaj. Procena uticaja (ekoloških efekata). 20 Ciamborne.: Environmental Life Cycle Analysis. do 1975. 1997. 91 . već da na osnovu toga omogući strateško planiranje budućih aktivnosti. 2. 3. Metodologija LCA je inicijalno razvijena tada. sprovedeno je nekoliko analiza profila resursa i uticaja njihove eksploatacije na životnu sredinu (Resource and Environmental Profile Analysis). F. Za vreme ovih istraživanja razvijen je protokol i standardna metodologija sprovođenja ovakvih studija. Analiza inventara. Istorijat LCA datira od ranih šezdesetih godina. Ova metoda je regulisana i međunarodnom serijom standarda ISO 14000. USA. procesa i drugih aktivnosti na životnu sredinu. Analiza (popis) inventara. LCA po definiciji predstavlja sistemski pristup u ocenjivanju ekoloških posledica određenog proizvoda.

Akvizicija (izdvajanje) sirovina predstavlja prvi korak u svakom proizvodnom procesu. Ulaz u svaki proizvodni sistem predstavlja veliki broj 92 . prepoznati one komponente procesa na kojima bi se mogla izvršiti redukcija resursa. tehnologije ili aktivnosti.Ekomenadžment Analiza inventara se smatra najobjektivnijom komponentom metode LCA. pomoći u razvoju novih proizvoda ili procesa u kojima su redukovane potrebe za resursima i količinom emisije u okruženje. tečnih efluenata. pri čemu uvek treba imati u vidu da se određeni podaci neće u potpunosti i precizno sakupiti jer na njih deluje izrazito veliki broj faktora. potrebno je znati da sistem analize inventara obuhvata sakupljanje velikog broja raznovrsnih podataka. Analizom inventara moguće je: ustanoviti skup svih zahteva sistema za resursima za potrebe benčmarkinga. merenjem emisije u vazduh. proizvode li aktivnosti. jer je zasnovana na podacima koji se dobijaju merenjem količina energije i sirovina. čvrstog otpada i svih ostalih procesa u životnom ciklusu proizvoda. te stoga prva i podleže analizi. uporediti alternatvine materijale. Analiza inventara S obzirom na navedenu shemu koja je veoma uprošćena. uporediti interne informacije o inventaru kod drugih proizvođača ili proizvoda u istom ili drugom preduzeću. Sistem analize inventara u sklopu LCA može se shematski prikazati na sledeći način: ULAZ: IZLAZ: Finalni proizvod Emisije u atmosferu Tečni otpad Čvrsti otpad Ostalo Sirovine Akvizicija sirovina Proizvodnja Energenti Finalni proizvod Transport / Distribucija Voda Potrošnja Odlaganje Slika 21.

USA. Prilikom ove analize razmatra se razdaljina koju je potrebno preći. W. Sirovina Akvizicija sirovina Nusproizvodi Emisije i otpad Slika 22. koja učestvuje sa manje od 5 % može prilikom analize zanemariti. Glavni proizvod Sirovine Energija Proizvodni proces . Prilikom analize inventara akvizicije sirovina potrebno je posebno pratiti ulaz materijala a posebno energije (Slika 22)21. samog prevoza i distribucije do mesta isporuke. prepakivanja. Prilikom analize inventara u ovoj fazi dobijaju se podaci o kretanju materije i energije kroz proizvodni proces.: Resource and Environmental Profile Analysis: A Life Cycle Environmental Assessment for Products and Procedures. Franklin. kao sledeća faza. 1992. J. Transportni i distributivni sistem koji se analizira može se prikazati na sledeći način (Slika 24): Nusproizvodi Emisije i otpad 21 Hunt. Osim analize samog proizvodnog procesa. sadržaj tovara i mere za zaštitu životne sredine tokom transporta. analiza inventara bi bila još složenija.Ekomenadžment komponenti. skuplja i teže izvodljiva.sporedni procesi Slika 23. 93 . Environmental Impact Assessment Review.glavni proces .. ovaj deo LCA obuhvata i analizu ekološkog uticaja pakovanja i skladištenja do distribucije (Slika 23). Često u proizvodnom procesu postoji jedan glavni i više sporednih sistema. Pravilno sprovedenom analizom inventara dobiće se razmere ekološkog uticaja akvizicije sirovina. Akvizicija sirovina Proizvodnja. R. Sellers. sastoji se iz niza posebnih procesa (podsistema) tako da se svaki može posebno analizirati. kao i podaci o emisijama u okruženje. Analiziraju se ekološki uticaji prilikom utovara. tako da se svaka ulazna komponenta. Proces analize proizvodnje Transport i distribucija se posebno analiziraju zbog niza ekoloških uticaja koji nastaju. U protivnom..

Ekomenadžment

Energija

Železnički prevoz - dizel - električna energija - para / ugalj Vazdušni saobraćaj Drumski saobraćaj Brodovi Tankeri Cevovodi Električni vodovi Slika 24. Analiza transporta i distribucije

Emisije u atmosferu Zagađenje vode Zagađenje vazduha Ostala zagađenja

Potrošnja i odlaganje proizvoda se posmatraju i analiziraju zajedno a podrazumevaju onaj deo sistema koji nastaje od momenta kada proizvod dospe do faze potrošnje pa dok se ne odloži nakon upotrebe. Ovaj faza analize inventara ima za cilj da sagleda sve aspekte ove faze LCA, jer se proizvodi na različite načine troše i tom prilikom različito ponašaju. Osim toga, postoje različite reakcije prilikom pravilne ili nepravilne upotrebe proizvoda. Osnovne aktivnosti potrošača koje obuhvata ova analiza su: upotreba proizvoda, njegovo čuvanje, priprema, rukovanje, održavnje (popravka) i ponovna upotreba. Najvažnija pitanja koja se ovom prilikom razmatraju su: vreme upotrebe proizvoda pre njegovog odbacivanja, efekti same upotrebe proizvoda, ulazne veličine potrebne u procesu održavanja, učestalost popravki i potencijalne mogućnosti ponovne upotrebe proizvoda.

Sistem potrošnje i odlaganja proizvoda nakon upotrebe može se prikazati na sledeći način (Slika 25):

94

Upotreba

Ekomenadžment

Svrha upotrebe

Održavanj e

Odlaganje

Menadžment otpadom

Ponovna upotreba

Reciklaža

Slika 25. Analiza potrošnje i odlaganja nakon upotrebe Tokom odvijanja svih navedenih aktivnosti javljaju se određeni utiacaji na životnu sredinu. Samo kod proizvoda koji se mogu u potpunosti reciklirati u zatvorenom sistemu reciklaže (pri kome se ne stvara nikakva količina otpada) može se tvrditi da je efekat na okolinu jednak nuli. Procena uticaja. Nakon sakupljanja podataka tokom analize inventara, vrši se procena njihovog uticaja na životnu sredinu. Životna sredina je složena, kao i uticaji koji mogu biti mnogobrojni i raznovrsni, tako da je ova faza LCA posebno složena, a kao krajnji njen rezultat dobijaju se podaci o tome u kojoj meri pojedine faze životnog ciklusa proizvoda štetno utiču na životnu sredinu, te dati konkretni predlozi šta se može učiniti da se takvo stanje popravi. Treba napomenuti da je ova faza LCA povezana sa nizom teškoća u objektivnoj primeni, jer je sama procena ekološkog uticaja veoma kompleksna i često ne postoje valjani i pouzdani podaci o pojedinim uticajima. Bez obzira na to, ocenu uticaja utvrđenih dejstava na životnu sredinu treba sprovoditi barem za one parametre čije je dejstvo već proučavano i poznato. Analiza mogućnosti unapređenja. Na osnovu prikupljenih podataka u analizi inventara i ocene njihovog uticaja na životnu sredinu, u ovoj fazi daju se predlozi mogućeg unapređenja životnog ciklusa proizvoda ili procesa, odnosno poboljšanja ekološke slike preduzeća. Na ovom mestu najkorisnije mogu poslužiti sva saznanja koja nudi nauka o ekomenadžmentu. Osnovni problemi kod primene.

95

Ekomenadžment

Kako je već navedeno, metoda analize životnog ciklusa je najstarija i najprihvaćenija metoda projektovanja za životnu sredinu, a regulisana je i međunarodnim sistemom standarda u oblasti zaštite životne sredine. Bez obzira na to, primena ove metode ima određena ograničenja i javljaju se brojne teškoće u vezi sa njenom realizacijom. Najčešći problemi u primeni LCA su: 1. Povećani troškovi primene u malim preduzećima; 2. Vreme koje je potrebno da se ovlada ovom metodom može premašiti vreme životnog ciklusa proizvoda; 3. Ponekad je teško definisati vremenske i prostorne dimenzije posmatranog sistema; 4. Često je teško porediti alternativna rešenja zbog različitih velična koje se porede; 5. Ponekad je potrebno izvršiti analizu veoma velikog broja pokazatelja; 6. Prikupljanje podataka može biti otežano i neprecizno; 7. Teško je obejktivno proceniti uticaje neke štetne emisije na ekosistem, a još teže je biti objektivan kada je u pitanju uticaj na ljudsko zdravlje, sada i u budućnosti. Sve navedene teškoće i ograničenja su objektivno prisutni i treba ih imati u vidu prilikom donošenja odluke o sprovođenju metode analize životnog ciklusa u preduzeću, ali ne treba gubiti iz vida sve njene prednosti i treba je sprovoditi gde i kad god je to moguće i ekonomski opravdano.

LITERATURA: 1. 2. 3. 4. Altieri, M., A.: Biodiversity and pest management in agroecosystems, Haworth Press, New York, USA, 1994. Andrews, K.: The Concept of Corporate Strategy, Irwin, Homewood, USA, 1987 Baker, M.: ISO 14001 Case Studies: Models for Implementation, CEEM Information Services, 1996. Barkley, A.: Organic food growth, Department of Agricultural Economics, Kansas State University, USA, 2002.

96

E. D. 359-364.. Sellers.. Apatin. J. Beograd...: Corporate strategy.: Product Life Cycle Assessment.: Competitive Advantage. Inc. 23.: Implementacija sistema ekološkog menadžmenta ISO 14001: 2004. 2003. 1999. Jovanović. 1999. R. John Wiley & Sons. Gryna.. savremena i efikasna prodaja. Novi Sad. Savremena administracija. R. Stoner. 2005. Zagreb. 127. Beograd..guidlines and principles. Beograd. Gagnon. Food control. 2001.. 3. Juran.: Marketing. prevod.: Management. Đurić. 2003. EU. USA. J.. 1996. F. Vlahović. 29. 14. Birograf. 10. Niš.: Ekološki menadžment.: Marketing istraživanje. L.: Dug za prirodu – predlog za novi ekonomski instrument u funkciji zaštite životne sredine. 1996. 1998.. Kuhlman. M. Kotler. 13. Petrović. 2002. p. J. Zagreb.. especially genetic modification. 1997.: Menadžment. 2002. 2001. Beograd. 24. Houghton Mifflin Company. 30. 16. New York. Kancir. Stoiljković. USA. D. 22. 28. 25. Juran. Bray. Hunt.: The Role of the Canadian Government Agency in Assessing HACCP. Friman. J. Zagreb. Vasiljev.. B. Velarta. Markuljević. 2002. S.. R. 11... Pojasek.. M. Gilbert. 27. MATE. 15. B. The Free Press. US Ebvironmental Agency. B. Lj. An environmental agenda for industry. Jackson. Salai. Republika Hrvatska. p.: Promenama do svetske klase – poboljšanje i reinženjering procesa.: Komercijalno poslovanje. Veljković. Tibbs. W.: Oblikovanjem do kvaliteta. Ekonomski fakultet. 2002. 26. V. Radičević. M. 17. V. USA. Mašinski fakultet. B... R. B. 322-330. v. S. Poljoprivredni fakultet. S. R.. 19. 2002.: Marketing. Porter. Beograd. and the legislation. 1997.: Understanding a process by using process mapping. Mobes quality. no. Griffin. R. W. 97 . M. J. 1992. Germany. Jugoslovensko udruženje za standardizaciju i kvalitet. Ph. F. New York. Biotechnology. Dmitrović.. Franklin. R. Beograd. Birografika. 12. 18. E. Prentice Hall. PS Grmeč. MATE. 10-12. Želnid.: Upravljanje proizvodnjom. R.: Cost saving technologies have to be developed by the agricultural research. 9. 1999. republika Hrvatska. Subotica. Boston. 7.Ekomenadžment 5. Beograd. G.: Zagađenje životne sredine i zdravlje čoveka. Republika Hrvatska. Roberts... F.: Upravljanje marketingom.: Marketing principi. S. 21. VDL Journal. R.. R... 20. Unčanin. S. Canada. pp.: Menadžment kvalitetom i životnom sredinom. . Pravo i životna sredina.: Planiranje i analiza kvalitete. 11 (5). R. 1999. 8.. Fakultet za menadžment..: The ISO 14001 Implementation Guide: Creating and Integrated Management System. Božidarević. Pollution Prevention Review. Schroeder. 2000. Jevremović. 1998. B. 1997. 2002. v. Uzunović. 1980. C. A. 1991. Cvetković. Vasiljev. PS Grmeč. MATE. Tijdschrift voor diergeneskunde. IX Izdanje. Subotica. 2001. 6.: Marketing upravljanje. Mceachern.: Industrial ecology. V. Beograd. Lynch. Novi Sad. R.

Beograd.nist.. Prentice Hall International. 38. 40. 42. www. Službeni list SRJ. ISO 14000: International Environmental Management Standards. stoljeću.. E. Warren. 37. 39.. Wren.epa. A. Novi Sad. K. Devanna. An Organizational Guide to Pollution Prevention. www. PS Grmeč. 34. 53.. USA.: Global Marketing Management. 1998. Woich. 2002. 32. 2001.epa. www.: Izazovi menadžmenta u 21.. C. 33.. M. Standards Network Fact Sheet. struktura i ponašanje. www.Ekomenadžment 31. USA. Šilobad. D.quality.: Menadžment – proces. Službeni list SFRJ. EPA. New Jersey. D. 2001. Beograd.gov Sustainable Measures Web Site. 36. 2000. Zagreb.. Collins. Beograd.unepie.com United Nations Web Page. 35. br. 1991. M.org . 28.sustainablemeasures. www. Jr. 98 . vodič za primenu standarda ISO 14001.: ISO 14000. 41.gov/ttbnrmrl ISO 14000 Resource Directory. G. Seventh Edition.gov/ttbnrmrl NIST Baldrige Web Page. 2002. Republika Hrvatska. A. J. US Environmental Protection Agency. MATE.. br. IIS istraživačko tehnološki centar.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful