UNIVERZITET «BRAĆA KARIĆ» FAKULTET ZA PREDUZETNI MENADŽMENT NOVI SAD

E K O M E N A DŽ M E N T

Doc. Dr Mirjana Golušin

Ekomenadžment

1. UVOD Prelaskom u novi milenijum čovečanstvo se našlo pred velikim brojem izazova. Svedoci smo svakodnevnih upozorenja koja ukazuju na velike probleme koji se javljaju u svim oblastima čovekovog života i rada, bilo kao pojedinca, bilo kao člana uže sredine ili ljudske zajednice u celini. Porazna je činjenica da je su najvećoj meri čovek i njegova težnja za napretkom u svakom smislu rezultirala pojavom najvećeg broja problema koji su naša stvarnost, a problemi će se u velikoj meri odraziti i na život budućih generacija. Već nekoliko decenija stručnjaci ukazuju na realne opasnosti od zloupotrebe prirode i njenih resursa u cilju zadovoljenja narastajućih potreba stanovništva naše planete. Praistorijski čovek je živeo u savršenom skladu sa prirodom. Broj stanovnika je bio izuzetno mali, prirodni resursi praktično neograničeni a potrebe pojedinca minimalne i svedne samo na potrebe obezbeđivanja golog opstanka. Svoje potrebe za ishranom čovek je zadovoljavao lovom i sakupljanjem plodova u neposrednom okruženju, voda za piće je bila obilato na raspolaganju, staništa su bila prirodni zakloni. U takvoj zajednici, priroda i čovek su proživeli srećno desetine hiljada godina. Prelaskom na poljoprivrednu proizvodnju i pripitomljavanjem životinja u određenoj meri se narušava dotadašnji sklad. U stalnoj potrazi za hranom, čovek počinje da krči i pali šume, sprovodi prve primitivne pokušaje ukrštanja domaćih životinja, prestaje sa dotadašnjim nomadskim načinom života i stvara prve manje i veće naseobine. Sve navedeno rezultira pojavom prvih problema koje je sa sobom nosio život u većim zajednicama na relativno ograničenom prostoru. Sa pojavom prvih civilizacija problemi postaju sve veći, ali se još uvek ne može govoriti o prekomernom korišćenju prirodnih resursa. Postoje pisani tragovi o tome da su već tada postojali određeni propisi koje su donosili vladari, kojima se na određeni način iskazivala briga o prirodi. Zakoni su propisivali izvesna pravila o pošumljavanju, korišćenju voda, regulaciji narastajućeg problema otpada i sl. Može se sa sigurnošću reći da se u Starom veku počela voditi briga o prirodnom okruženju, koja je kasnije zamrla i tokom nekoliko narednih vekova čovek se nije bavio tom problematikom. Sve do 18-og veka naše ere priroda je uspevala da uspešno odoli nasrtajima sve brojnijeg i zahtevnijeg stanovništva. Nezadrživi napredak koji se tada javlja u svim oblastima ljudskog života i rada ostavlja prve posledice koje priroda više nije u stanju da savlada. Nagla industrijalizacija, narastajuće potrebe za sirovinama i energijom, uspostavljanje transporta na velike udaljenosti, velike migracije stanovništva, krupna naučna otkrića iz svih oblasti, kao i progresivno uvećanje broja stanovnika, dovode do prvih značajnijih i bespovratnih degradacija prirodnog okruženja.

2

Ekomenadžment Već tada se javljaju i prvi napori da se nešto učini po pitanju očuvanja okruženja, ali su to uglavnom bila sporadična nastojanja pojedinaca koja su ograničena na najužu životnu sredinu. Tada verovatno kod većine nije postojala svest o tome da je u začetku problem koji će jednoga dana postati globalni. Čovek se sve više otuđuje od prirode i posmatra sebe kao nekoga ko gospodari svetom oko sebe i ko želi i može da prirodu podredi sebi. Samo mali broj ljudi je bio u stanju da shvati budući veliki problem u samom začetku. U prirodi se ništa ne obnavlja samo za sebe. Svaka pojava deluje na drugu i obratno. Ako se zaboravi činjenica ovog svestranog kretanja i međusobnog delovanja, dolazi u većini slučajeva do toga da našim istraživačima prirode smeta da vide jasno i najprostije stvari. Tek nakon Drugog svetskog rata počinje da se sve jače čuju glasovi stručnjaka i ljubitelja prirode koji opominju na narastajuće eko probleme. Sedamdesetih godina se po prvi put ekološki problem podiže na međunarodni nivo, o čemu počinju da se vode stručne i političke rasprave. Čovečanstvo tada po prvi put počinje da uviđa da se nešto mora učiniti po pitanju konkretne zaštite prirode i čoveka od sebe samog. Počinje da sazreva svest o tome da prirodni reursi nisu neiscrpni. Objavljuju se prve procene o ograničenom trajanju rudnog bogatstva, o prezagađenosti voda i vazduha, o nestanku sa lica zemlje značajnog broja biljnih i životinjskih vrsta koje su opstajale hiljadama godina. Ubrzo zatim stižu prva svedočanstva o pogubnom uticaju takvog stanja na fizičko i psihičko stanje svakog pojedinca. Sadašnje stanje je izuzetno alarmantno. Decenije nemilosrdnog krčenja velikih šuma ostavile su za sobom pustoš. Urbanizacijom i izgradnjom potrebne infrastrukture ogromne površine obradivog zemljišta su nepovratno degradirane. Eksploatacija rudnog bogatstva, nafte i gasa ostavlja za sobom pustinje. Industrijska postrojenja svih vrsta stvaraju profit ne vodeći računa o tome da svakodnevno zagađuju vodu, vazduh i zemljište. Intenzivan saobraćaj zagađuje vazduh čak i više nego industrija. Otpad je zakrčio planetu. Sa lica zemlje nestale su brojne biljne i životinjske vrste, a neke su pred izumiranjem. Polovina svetskog stanovništva nema dovoljno kvalitetne vode za piće i pati od neuhranjenosti i gladi. Trećina čovečanstva nema nikakvo mesto za stanovanje. Već nekoliko godina unazad stižu alarmantna upozorenja zdravstvenih radnika o bolestima čiji je glavni i jedini krivac zagađenje svega oko nas. U novi milenijum ulazimo sa ogromnim demografskim, energetskim i drugim problemima, dok priroda više nije u stanju da pruži mogućnosti da se nagomilani problemi reše. Pojednostavljeni prikaz svekolikog uticaja na životnu sredinu dat je na sledećoj shemi (Slika 1):

Broj ljudi

Broj korišćeni h resursa po čoveku

Degrad a-cija po jedinici resursa

Uticaj na životnu sredinu 3

zemlje trećeg sveta izvoze nebezbedne i prljave tehnologije. Postoje veoma jaka udruženja. 2. kao i u opremanje industrijskih postrojenja i saobraćajnih sredstava uređajima i opremom koja će problem zagađenja smanjiti u određenoj meri. kao i potencijalno opasan otpad. koje nemaju dovoljno sredstava za rešavanje egzistencijalnih potreba sopstvenog stanovništva a s druge strane. da ne utiče štetno na zdravlje korisnika i da ima pristupačnu cenu. Ulažu se velika sredstva u sanaciju nastalih i pretećih šteta. jača uticaj ekoloških organizacija. Nastoji se da se budući naraštaji još u detinjstvu upoznaju sa ekološkim problemima i da traže pravo da žive u zdravoj sredini. Pojednostavljeni model uticaja na životnu sredinu Ovakvo stanje stvari nameće potrebu za hitnom akcijom. grupe za vršenje pritiska.Ekomenadžment f( ) X f( ) X f( )= = Slika 1. nevladine organizacije i tzv. Nekada marginalizovane. koje su nekada tolike da dovode do bankrotstva. Kupci. Do skora je. koje raspolažu velikim kapitalom i bore se za očuvanje prirode na svim meridijanima. Sada postoji segment potrošača koji zahtevaju dodatne dimenzije kvaliteta – žele proizvod za koji se može potvrditi da sam po sebi ne utiče štetno na čoveka i prirodu. koji postaju sve obrazovaniji i svesniji problema. U razvijenim zemljama se problem ekologije posmatra sasvim ravnopravno sa problemom zdravstvene zaštite ili bezbednosti. U ovakvom okruženju ni privreda nije mogla ostati netaknuta. Građani najrazvijenijih zemalja ne žele da žive u blizini postrojenja koja nisu adekvatno opremljena radi smanjenja uticaja na prirodu i zdravlje čoveka. sada su ove grupacije i pokreti "zelenih" bitni činioci svetskog razvoja. Situacija u nerazvijenim i zemljama u razvoju je sasvim suprotna. prilikom donošenja odluke o kupovini. Veliki broj ljudi je sasvim dobro obavešten o ekološkoj problematici i sa 4 . donošenje i sprovođenje zakona u ovoj oblasti. danas se u tzv. to su zemlje na niskom stepenu razvoja. Sa porastom svesti o ekološkim problemima. U razvijenim zemljama plaćaju se ogromne kazne za prestupe iz ove oblasti. s obzirom na to da se nalaze u vrhovima vlasti najrazvijenijih zemalja i imaju mogućnost da utiču na planiranje razvoja. da je proizveden u zdravom okruženju uz primenu procesa koji ne zagađuju prirodu i utiču pozitivno na njen oporavak. Oni sve više ističu da ne žele da žive u blizini bilo kakvih industrijskih objekata. osim praktičnih i određene eko standarde. sve se više odlučuju na kupovinu proizvoda čiji se proizvođači trude da njihov proces rada ima što manji štetni uticaj na prirodu i čiji krajnji proizvod zadovoljava. Medijska sredstva sve više prate i podržavaju kretanja u ovoj oblasti. bilo važno da li proizvod služi svojoj svrsi. Sa jedne strane.

svaki pojedinac će. osim zadovoljavanja sopstvene želje za konzumacijom proizvoda koji je sam po sebi ekološki podoban. kao jednom od preduslova uspeha. Drugo veliko istraživanje. Privrednici koji imaju sluha za zahteve potrošača. već se proizvodni proces unapređuje tako da što više odgovori zahtevu za unapređenje kvaliteta životne sredine. 86 % veruje u povezanost svog ličnog zdravlja i stanja u životnom okruženju. proizvod ili proizvodni proces koji poboljšava kvalitet životne sredine. čiji krajnji rezultati pokazuju sledeće: 50 % ispitanika bi želelo da na proizvodima koje kupuje može da nađe obaveštenja o eko podobnosti. sprovode se konkretne akcije i postavljaju zahtevi nadležnima. koje je sprovedeno 1999. Danas većina građana zna da ima pravo da živi u zdravom okruženju i nastoji da to istakne. sprovedeno je istraživanje u Mineapolisu (Menneapolis. Navedeni trend u našem neposrednom okruženju nameće potrebu da se i naša zemlja postepeno uključi u navedene tokove. ali se u njih ne uključuju. enviromental friendly poruke. 63 % ispitanika bi bilo spremno da plati višu cenu sa eko podoban proizvod. Godine 2000. dati doprinos poslovanju preduzeća koja se ponašaju ekološki odgovorno. Većina njih su pasivni posmatrači koji podržavaju navedene akcije. Prava prilika da pruže svoju podršku na određeni način jeste uticanje na ponašanje građanina kao potrošača. Viši nivo obrazovanja. Ustrojstvom poslovanja po ekološkim principima preduzeća u razvijenim zemljama stvaraju određeni imidž koji odaje sliku nekoga ko brine o prirodi i zdravlju svakog pojedinca. Najveći deo stanovništva kod nas ipak ne učestvuje aktivno u navedenim oblicima društvenog života. U tu svrhu trude se da istaknu svoje prednosti u oblasti zaštite okoline i da osvoje deo tržišta time što će da pruže proizvod koji će jasno upućivati na takav karakter preduzeća. USA). medijska podrška i donekle pooštravanje zakonskih propisa neminovno su uticali na promenu svesti prosečnog građanina koji je istovremeno i potrošač koji je u prilici da bira. već traži mnogo preciznije informacije o uticaju proizvoda na životnu sredinu. Njima se mogu ponuditi proizvodi koji su u svakom pogledu ekološki podobni i za čiju proizvodnju se ne koriste postupci koji ugrožavaju prirodu. Domaća iskustva se u određenoj meri poklapaju sa svetskim. Danas postoje brojna istraživanja koja se sprovode u cilju posmatranja ponašanja potrošača i vrednovanja potrebe za unapređenjem životne sredine od samih građana. okreću se zadovoljenju njihovih potreba. Kupovinom takvog proizvoda. Potrošači takva nastojanja nagrađuju kupovinom njihovih proizvoda ili korišćenjem njihovih usluga. 5 . Udruženja za zaštitu prirode se postepeno uključuju u društveni život. čime se stvara teren za nestajanje svih onih koji ne poštuju prirodne i ljudske zakone. godine u Kanadi (Cosumers Association of Canada) utvrdilo je da 41 % ispitanika ne prihvata i ne toleriše diskutabilne tzv.Ekomenadžment pravom će podržati svaku akciju.

godine u Stokholmu. istraživati zahteve potrošača i pravovremeno na njih odgovarati. domaća preduzeća koja se ponašaju ekološki odgovorno imaju realne izvozne šanse. 6 . Jedan od osnovnih postulata savremenog poslovanja jeste zadovoljavanje potreba tržišta. Kao izveštaj Rimskog kluba pojavila se iste godine knjiga Granice rasta “The Limits of Growth”. 1999.1 Svako preduzeće koje želi da uspe mora se otvoriti prema javnosti. potrošnje mineralnih i energetskih sirovina i zagađenosti životne sredine. kao i u razvijenom svetu. ODRŽIVI RAZVOJ 2. godine. Prva konferencija Ujedinjenih nacija posvećena problemima životne sredine održana je u junu 1972. svako u svojoj oblasti poslovanja. Švedska. Ukazano je na međuzavisnost porasta broja stanovnika.1 Nastanak koncepta održivog razvoja Prvo upozorenje o mogućnosti globalnog ugrožavanja planete saopšteno je na zasedanju Rimskog kluba 1972. Neka od pitanja iz knjige Granice rasta raspravljana su ubrzo na Prvoj konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini. pogotovo u slučaju izvozne orijentacije. proizvodnje hrane.: Marketing. odnosno potrošača. industrijskih i energetskih aktivnosti. koja je pokrenula raspravu o pitanjima budućnosti civilizacije. Savremena preduzeća kod nas. Birografika. S. na inicijativu italijanskog industrijalca dr Aurelija Pecelija.Ekomenadžment Domaći proizvođači u svim delatnostima treba da razmotre gore navedene mogućnosti. Iznete su sumnje o realnoj opasnosti koja preti usled preteranog i nekontrolisanog eksploatisanja mineralnih i energetskih resursa. Tada je. pa čak takve zahteve predviđati i kreirati. odnosno da doprinesu očuvanju i unapređivanju kvalitetu života svakog pojedinca i opštem napretku društva. Subotica. Svako proizvodno tumačenje i proizvoljna primena u praksi mogu preduzeće da odvedu samo u gubitak. 2. Usmerenost preduzeća na potrošača i poslovanje okrenuto okruženju su osnovne karakteristike savremenog marketinga. posluju po principima ekomenadžmenta. koja žele sigurnu budućnost moraju da. Jedan od osnovnih preduslova izlaska na strano tržište je upoznavanje sa problematikom ekomenadžmenta sa aspekta preduzeća i sprovođenje aktivnosti i postupaka koji su u skladu sa nastojanjima konkurentskih preduzeća u zemljama uvoznicama.2 Navedena konferencija smatra se prekretnicom u 1 2 Vasiljev. održan sastanak grupe naučnika na kojem se raspravljalo o aktuelnim i budućim dilemama čovečanstva. S obzirom na sve izraženije potrebe potrošača u razvijenim zemljama.

koja je 1986. 2. Beograd. 5 Druga konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini održana je 1992. Dan 5. usvajanjem koncepta održivog razvoja (Sustainable Development). koji je ukazao na negativne posledice naglog demografskog rasta i na potrebu detaljnog definisanja koncepta održivog razvoja 4.. B. s obzirom na univerzalnost ekoloških problema na čitavoj planeti. 1988. tehnološki. kao i na praćenje posledica koje zagađivanje ima na ljudsko zdravlje. materijalna i kulturna dobra i na prirodu u celini.: Jedna planeta je opljačkana.3 Druga knjiga Rimskog kluba pod nazivom Čovečanstvo na raskršću. čime ekologija dobija ravnopravan tretman kao i ostale oblasti društenog života. Poseban značaj ove knjige ogleda se u tome što se po prvi put ukazuje na činjenicu da se narastajući i budući eko problemi mogu rešavati samo na globalnom nivou. deklaracijom je proklamovala koncept održivog razvoja.Ekomenadžment globalnom odnosu čovečanstva prema sopstvenoj životnoj sredini. Dubos.2 Suština koncepta održivog razvoja Vremenom je postepeno formulisan koncept održivog razvoja. godine. godine. godine publikovala izveštaj Naša zajednička budućnost (Our Common Future). Prosveta. H. biljni i životinjski svet. 7 . godine Izveštaj o ljudskom razvoju koji ukazuje na narastanje jaza između bogatih i siromašnih i problem zemalja u razvoju koje nemaju dovoljno sredstava da usvajaju i u praksi sprovode propisana pravila o očuvanju kvaliteta životne sredine. Nolit. Beograd. Na Drugoj konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju. kao jedini koncept koji garantuje opstanak čovečanstva i podrazumeva “integralni ekonomski. Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela je 1983. Doneta je odluka o neophodnosti integracije zaštite životne sredine u procesu donošenja ekonomskih odluka. godine u Bergenu (Norveška). socijalni i kulturni razvoj usklađen sa potrebama zaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine. Brazil. prevod na srpski: Samo jedna zemlja. koji omogućava sadašnjim i budućim generacijama zadovoljavanje njihovih 3 Šire o tome: Word. godine u Rio de Žaneiru. Proklamovan koncept održivog razvoja prva je usvojila Evropska unija 1990. pojavila se 1974. 1976. a Konferencija je promovisala koncept “Samo jedna zemlja” (Only One Earth). (1972). usvojen je ovaj koncept na najvišem nivou. godine Rezoluciju o preduzimanju potrebnih akcija i inicijativa i formiranju Svetske komisije za životnu sredinu i razvoj (World Commision on Environment and Development). Konferencija je ukazala na nužnost praćenja stanja kvaliteta životne sredine. određeni su instrumenti i institucije koje se koriste za sprovođenje i ukazano na nužnost međunarodne saradnje.: Only one earth. Autori su ukazali na probleme ravnoteže ekosistema koji čovek nemilice narušava i zaključili da takvo ponašanje vodi ljude u katastrofu. 4 Šire o tome: Grul. Ministarska konferencija. Kao rezultat toga. 5 Ujedinjene nacije objavljuju 1996. u mnogim zemljama se osnivaju ministarstva za zaštitu životne sredine. koja je održana maja 1990. jun je proglašen Svetskim danom životne sredine. R.

proizvodnih. koja živi u težim uslovima nego što je to bio slučaj ikada do sada. Novi koncept pod resursima podrazumeva nasleđa materijalne prirode (šume. Geografski fakultet. pored prethodno rečenog.Ekomenadžment potreba i poboljšanje kvaliteta života”6. imale povećanje otuđenja. vode i vazduha.. Održivi razvoj predstavlja svojevrsni evolutivni proces ostvarenja blagostanja koji omogućava zadovoljavanje ukupnih potreba stanovništva. kako bi se očuvala eko ravnoteža. po kojima svaki zagađivač mora da plati štetu. odnosi i na opstanak pojedinaca i kultura. a ne dovodi u pitanje isto takvo ispunjenje interesa budućih generacija. društvena i životna sredina. tako i duhovne prirode. Ona postavlja pitanje preispitivanja postojećih sistema: društvenih. raznolikost biljnog i životinjskog sveta. U mnogim zajednicama postiglo se mnogo na unapređivanju standarda i komfora življenja. koji ga opisuje kao stolicu (The Chair of Sustainable Development). kriminala. 1998. pa čak i sistema ličnog vlasništva. Prethodnom se. okeani). kako materijalne. ali podrazumeva i sposobnost zemljine kugle da apsorbuje otpad nastao kao rezultat delovanja različitih tehnologija. S. 8 . Osnovna svrha zakonske regulative jeste zaštita zdravlja populacije i očuvanje biodiverziteta8. vazduh i zemljište. zaštitu od radijacije. Beograd. ali su upravo ove promene. kao rezultat. Teza o održivom razvoju u sebi nosi priznanje o diskriminatorskoj i nedemokratskoj prirodi postojećih mehanizama i pravaca razvoja. Visok nivo zaštite i njeno utemeljenje na ekonomskim principima. Održivost se. ekonomske pravde i razvoja. 8 Biodiverzitet: brojnost. zaštitu prirodnih bogatstava i uklanjanje otpadnih materijala i toksičnih supstanci. usamljenosti. To nije stvar koja se tiče samo životne sredine. 1997. nauku i životnu sredinu. Savezno Ministarstvo za razvoj. Koncept održivog razvija slikovito je objasnio Frančesko di Kastri. Koncept održivog razvoja odražava široko prihvaćenu činjenicu da je postojeći koncept konzumiranja resursa po glavi stanovnika neodrživ.: Životna sredina – teorija i metodologija. mora dodati i kvalitet životnog okruženja. Postojeći pristupi i modeli nisu rešili probleme veličine svetske populacije. Održivi razvoj podrazumeva da čovek prirodu sačuva na održivim osnovama i da je koristi onoliko koliko dopušta njeno reprodukovanje. koje samo sve zajedno pružaju kvalitetan oslonac. čija su četiri oslonca kao četiri noge stolice: privredna. pašnjaci.: Životna sredina i razvoj – koncept održivog razvoja. Lomljenje bilo koje noge neminovno dovodi do gubljenja stabilnosti i pada. donosi dobre rezultate. Beograd. U njoj se kriju 6 Šire o tome: Radulović. Kotlica. političkih. M. kao i onih koje nameravaju to da postanu. 7 Lješević. J. Na nivou Evropske unije koncept održivog razvoja ugrađen je u ekonomske i razvojne politike svih zemalja članica. kulturna. nezagaćena voda. kao i uspostavljanja novih organizacija. 7 Najrazvijenije zemlje sveta politici ekomenadžmenta daju prioritetno mesto u okviru svojih razvojnih programa. naravno. Koncept obuhvata i praćenje i procenjivanje uticaja svih projekata i subjekata na životnu sredinu i prikupljanje i obradu svih informacija u vezi sa tim. primerenih mogućnostima planete da podrži i reprodukuje život. Na konceptu održivog razvoja izgrađena je zakonska regulativa koja obuhvata zaštitu zemljišta.

zbog poznatih nepovoljnih uslova. naša zemlja se nalazi na spisku zemalja Evrope u kojima je prirodna sredina u celini manje ugrožena. bezbednosnih. kulturnih. političkih. održivost u sebi nosi i elemente borbe za opstanak različitosti u svim segmentima života. je obavezna da se pridržava svih donetih rezolucija. sprečavanje neposredne opasnosti. predstavljaju degeneraciju izvorne ideje.Ekomenadžment odgovori na pitanje da li različite grupe ljudi mogu opstati i pod kojim uslovima će se to desiti. Brojni su primeri ljudskih zajednica koje su uspele da očuvaju svoje kulturno nasleđe. Svetske kampanje za očuvanje ugroženih biljnih i životinjskih vrsta uzimaju maha uz istovremene napore da se uguši individualnost. uglavnom reaktivne prirode. zabrane lova i trgovine pojedinim biljnim i životinjskim vrstama. čija je primena u porastu u svim zemljama Evropske unije i koje se moraju pridržavati i one zemlje koje žele članstvo u grupi najrazvijenijih. a po broju nekih vrsta nalazimo se u samom vrhu. 2. indikator je radikalnog zaokreta. Naša zemlja. u praksi se njegova primena svodi na aktivnosti kratkog daha. pa je tako usvojila Rezoluciju o politici zaštite biodiverziteta u SRJ9. 9 . zaštite određenih područja i drugo. u našoj zemlji je poštovanje propisanih pravila još uvek na veoma niskom nivou. Stoga. Do danas su zaključeni i brojni međunarodni ugovori i povelje u duhu koncepta održivog razvoja. čije je glavno obeležje proaktivnost. prava i sposobnost grupa za samostalan opstanak i napredak. Kako su za upravljanje kvalitetom proizvoda značajni međunarodni standardi iz serije ISO 9000. Iako je vrednost ovog koncepta nesumnjiva. jedinstvene oblike društvenih i proizvodnih organizacija i specifičnog odnosa prema životnom okruženju. a da se njegovi obrisi profilišu kroz sve finije filtere društvenih. a koji se tiču sveopšte zaštite pojedinih biljnih i životinjskih vrsta. Ove aktivnosti. verskih i drugih parametara. godine. ekonomskih. zdravstvenih. kao članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ili zahvaljujući tome. zahteve korisnika i pritisak konkurencije. Sporadična posvećenost pojedinih organizacija ovome konceptu ne bi smela demoralisati njegove pobornike: naprotiv. naučnih. tako je za menadžment kvalitetom životne sredine značajna serija standarda ISO 14000. koje u dobroj meri predstavljaju odgovore na tekuće probleme.3 Razvopj svesti i odgovornosti 9 Navedenu odluku Vlada SRJ je usvojila ubrzo posle njenog prihvatanja u UN. zakonsku regulativu. Posebno značajan napredak u oblasti praćenja. Na žalost. očuvanja i unapređenja kvaliteta životne sredine učinjen je donošenjem serije standarda. sama činjenica da održivi razvoj postaje predmet razmatranja velikog broja ljudi. već u julu 1993. koja u potpunosti podržava dokumenta konferencije iz Rio de Žaneira.

Primetno je da se u literaturi već pomalo odomaćio termin "ekološka svest". može se na oblast ekologije primeniti odrednica da je "svest shvatanje stanja" i da je "uvek svest o nečemu". kao i human odnos prema drugima. Čovek je u stanju da spoznaje. Poseban problem predstavlja dilema da li nastaviti sa primenom sintagme "ekološka svest" ili "svest o ekologiji".Ekomenadžment Za pokretanje problematike zaštite životne sredine u najvećoj meri uticalo je jačanje svesti pojedinaca i društva o neodrživosti postojećeg stanja. te se odmah smatra da je to nešto što ne zagađuje prirodu. U određenom smislu možda i nije presudno kako se određena pojava definiše. ali u cilju pravilnijeg orijentisanja neophodno je ukratko definisati pojam vrlo često upotrebljavane sintagme "ekološka svest"."11 Iz navedene. na zdrav način. čiji se opstanak zasnivao na prostom zadovoljavanju najosnovnijih nagona. Beograd. veoma često se upotrebljavaju određeni termini za koje se ne bi moglo pouzdano reći da su adekvatni i u skladu sa poznatim naučnim definicijama. Da bi bila ekološka. kada je u pitanju ekologija. Bez obzira na navedene predloge koji su terminološkog karaktera u praksi je najfrekventniji termin "ekološka svest" pa je teško očekivati njegove promene. Isto. najbitnije je ipak da čovek razmišlja i brine o sopstvenom okruženju i planeti uopšte. Analogno sa tim. morala da ima neškodljiv hemijski sastav. već kako se tumači i objašnjava. na sopstveni način vrednuje i u skladu sa tim da reaguje na pojave iz svog okruženja. postoji i tumačenje da “svest svedoči o postojanju bića i njegovoj sposobnosti da spoznaje spoljašnji i unutrašnji svet. Svest se najčešće definiše kao "intuitivno shvatanje stanja duha i razlike saznavaoca i spoznatog”10. Poznata Maslovljeva hijerarhija potreba na adekvatan način može da definiše potrebe savremenog čoveka. termin "ekološka svest" ukazuje na razmišljanje o problemima zagađenja i na brigu o životnom okruženju. U stručnim krugovima. na mnogobrojne ekološke probleme. Prihvaćeno je i uopšteno tumačenje bilo koje pojave ili proizvoda kojima se daje atribut ekologije. Stoga je uvek svest o nečemu. te da je svestan aktuelnosti i značaja celokupne ekološke problematike. Savremeni svet dozvoljava raznovrsne improvizacije pri kreiranju termina i kovanica i još raznovrsnija tumačenja. takva svest bi. da njena primena štedi energiju ili da ju je moguće reciklirati.: Psihološki rečnik. Ovakvi zahtevi koja postavlja ekologija su sasvim opravdani i nema razloga zbog kojeg se oni ne bi primenjivali i na svest. donekle uprošćene definicije. 10 . koje bi svakako trebalo da obuhvate i potrebe za životom u zdravom okruženju. u ovom slučaju. U svakom slučaju. recimo. Zato je adekvatnije reći "svest o ekologiji" ili "shvatanje ekoloških problema" ili "razumevanje ekoloških problema". Vuk Karadžić. do složenog savremenog čoveka koji sopstveni život posmatra sasvim drugačijim očima. 1988. ako se ona već opisuje kao "ekološka". Čovek je tokom svoga postojanja prevalio ogroman civilizacijski put od primitivnog bića. Nadalje. 10 11 Preuzeto iz: Kostić. po logici stvari. D.

Nikako ne treba zanemariti da je razvoj u svakom pogledu neophodan i da čovek uvek treba da teži boljem. je na sasvim zadovoljavajućem nivou. a izbegavaju i eliminišu eko nepodobno. tako da potrošači mogu da biraju i podržavaju eko podobno. Ekologija se i javila kao rezultat shvatanja činjenice da planeta Zemlja ne može da podnese bez štetnih posledica ostvarivanje mnogobrojnih potreba koje savremeni čovek želi da zadovolji. odnose među ljudima i čoveka samog (Slika 3). Eko svest se u prvom redu odnosi na pitanje očuvanja prirode. Zahtevi koji su u skladu sa konceptom održivog razvoja ugrađeni su u ekonomiju. Iz različitih razloga (u čiju se opravdanost sada ne treba upuštati) kod savremenog čoveka kreiran je veoma veliki broj potreba za koje se slobodno može reći da su suvišne. Sada se već sasvim opravdano postavlja pitanje da li nam je zbilja neophodno sve to za čim se teži. uz praćenje medija koji maksimalno podržavaju eko podobne akcije i nemilice se obrušavaju na sve koji na bilo koji način ugrožavaju životno okruženje. te da su sve u službi stvaranja i održavanja tzv.Ekomenadžment Potreba nastaje kao rezultat razvoja svesti i shvatanja o tome da nešto može biti korisno za samog čoveka. ali ne po svaku cenu. U tim zemljama od detinjstva deci se izgrađuju svest o ekologiji preko posmatranja roditelja. U najrazvijenijim zemljama eko svest ili. svest o važnosti ekologije. zakonodavstvo i obrazovanje. preciznije rečeno. Naučna dostignuća u oblasti ekologije Formiranje eko svesti kod građana Uticaj eko svesti na eko-normativu Uticaj eko svesti na ponašanje privrednih subjekata Uticaj eko svesti na društveni život Unapređenje okruženja 11 . potrošačkog društva koje postoji da bi apsorbovalo proizvode i usluge i tako stvaralo korist proizvođačima. svoje bliže okoline. privredu. ali se polako i sigurno sada proširuje i na ostale aspekte posmatranja i počinje da na adekvatan način vrednuje način života. Već na ovom mestu treba istaći veoma bitnu razliku koja postoji između svesti o eko podobnosti i svesti o ostalim potrebama.

što je svojstveno zapadnoj civilizaciji. koje su na najnižem stepenu razvoja i čije se. sve strožije zakonodavstvo. Uzak krug tamošnjih obrazovanih i finansijski nezavisnih ljudi verovatno je upoznat sa ekološkim problemima današnjice. Pritisnuti brojnim problemima tokom niza poslednjih godina nerealno je da očekujemo drugačije rezultate. U razvijenim zemljama rastu 12 . ali ne postoji široko razvijena svest o eko podobnosti kod običnog potrošača. suočen sa problemom gole egzistencije i opstankom sopstvene porodice svakako nije u prilici da bira. Nerazvijene zemlje. u većini nepismeno stanovništvo bori sa problemima gladi je dosta daleko od razvoja zadovoljavajuće eko svesti. ali je činjenično stanje krajnje nepovoljno i takvo će sigurno ostati tokom dužeg vremena. pre svega. Prosečan potrošač u Zapadnoj Evropi je svakako svestan problema i sam naginje zdravom i humanom životu. Ukoliko se osete izraženi zahtevi tržišta na tom polju.razvijena je eko svest do nivoa koji treba da bude inicijator proizvođačima da u svoje poslovanje ugrađuju ekomenadžment. Jedan od poslednjih primera je svakako zabrana ispitivanja kozmetičkih proizvoda na laboratorijskim životinjama (mart 2001. svakako da će se isticanje eko podobnosti intenzivirati. Eko svest potrošača u Uniji je svakako na višem nivou nego što je to slučaj u našoj zemlji. Razlozi za takvo stanje su mnogobrojni.Ekomenadžment Slika 3. Silom prilika. ili je uopšte nema. mada sami najčešće nisu neposredni učesnici. Odluka o kupovini se najčešće donosi u skladu sa finansijskim mogućnostima koje su vrlo ograničene. Potrošači su u zadovoljavajućem obimu svesni neposrednih opasnosti po prirodu. domaći potrošači su upoznati sa dimenzijama eko problema.). s tim što se još uvek ne smatra kod svih da je to nešto što bi se trebalo isticati u marketinškoj kampanji. Domaći potrošač. Budućnost je po pravilu neizvesna. ali se u pogledu daljeg razvoja svesti o ekološkoj problematici mogu očekivati samo pozitivni pomaci. bar ne kao nešto što se ističe u marketingu. najnerazvijeniji nisu u prilici da biraju i odlučuju o mnogim stvarima. Pozicioniranje savremene eko svesti U zemljama Evropske Unije eko svest je takođe na zavidnom nivou obzirom na trenutno stanje stvari koje podrazumeva. Tržište podržava ovakve propise i eko podobnost polako ali sigurno počinje da se posmatra maksimalno široko. Može se reći da je u našoj zemlji dosta uspešno savladana prva stepenica . podržavaju ekološke pokrete i akcije. a ne kao svemoćnog gospodara. te da to i naglase u svojim marketinškim aktivnostima i time steknu određenu prednost nad konkurencijom. koja važi za sve zemlje članice Unije. Ipak. s tim što ostali aspekti eko podobnosti još nisu sasvim zaživeli. tako da je u tim zemljama eko podobnost nisko rangirana na lestvici zahteva. Mora se priznati da građani najnerazvijenijih zemalja na svoj način shvataju prirodu posmatraju čoveka kao samo jedno biće u prirodi.

kao kriterijuma ekološke dimenzije neke pojave. vremenom će se izgraditi potreba i svest stanovništva da je eko podobno ono što im pripada. termin "eko" se počeo široko upotrebljavati. nego podrazumeva dostizanje maksimalnog nivoa eko podobnosti. Sa razvojem ekologije kao multidisciplinarne nauke i porastom nivoa svesti stanovništva o potrebi očuvanja i unapređenja kvaliteta životne sredine. Javnost je u određenoj meri upoznata sa problematikom i javljaju se zahtevi za razrešavanjem konflikata. U vezi toga. pa tako i u pogledu kvaliteta proizvoda i životne sredine. stav. kod kojih se ne zahteva. ali je evidentno da živimo u vremenu i okruženju koje sve više obiluje eko porukama i terminima. te da im se drugačije i ne može ponuditi. 2. te je kao posledica toga na najvišem nivou usvojen koncept održivog razvoja kao jedini preduslov 13 . U početku se ekologija. na osnovu kojih su se generisali eko zahtevi. prvi su na svetsku društvenu scenu nastupili ekološki problemi. Stručna javnost i nadležne ustanove su sasvim svesne globalnosti problema i tada ekologija dobija novu dimenziju . U to vreme već postoje upozoravajući izveštaji merodavnih agencija o enormnom pogoršanju kvaliteta životne sredine. Posle mnogo nepovoljnih godina građani počinju da posmatraju sebe kao ljude koji imaju pravo na život koji će biti bolji u mnogim aspektima. eko podobnost dobija novu dimenziju. Tokom vremena. filozofija. kao skup pravila koja postoje u cilju prostog sprečavanja zagađivanja životne sredine.4 Eko podobnost kao kriterijum održivog razvoja Poseban današnji problem i izazov u oblasti ekologije predstavlja poimanje eko podobnosti. ne obraćaju pažnju na štetnost svog uticaja na okolinu. koncepcija. zahvaljujući edukaciji tokom procesa obrazovanja i uz podršku medija. s tim da taj proces još uvek traje i trajaće uz kontinuirano prilagođavanje. Eko podobnost se može posmatrati kao pojam. potreba itd. Daljim sveobuhvatnim radom na polju propagiranja principa održivog razvoja i odobravanja samo onoga što je eko podobno. U ne tako dalekoj budućnosti se može očekivati pozitivan razvoj eko svesti potrošača i u našoj zemlji. pa samim tim i eko podobnost posmatrala usko. kasnije su standardizovani eko propisi i preporuke. Sedamdesetih godina se javljaju prvi pokušaji organizovanja građana i prvi propisi u oblasti ekologije.počinje intenzivno da se proučava stepen eksploatisanja obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa. u cilju sticanja profita.Ekomenadžment generacije koje i ne znaju za drugačije okruženje od eko podobnog. ali sve ostaje ograničeno samo na regulisanje fizičkog. mehaničkog i mikrobiološkog delovanja pojedinih agenasa na bliže okruženje. Već danas. sa narastanjem svesti o globalnosti eko problema i sa povećanjem broja i agresivnosti kompanija koje. eko podobnost postaje nešto što i našeg čoveka opredeljuje prilikom izbora proizvoda ili usluge i realne su šanse da se takav trend zadrži i u budućnosti. hemijskog. zahtev. Ponekad je to sasvim neopravdano i neprimereno. početkom sedamdesetih godina. Eko podobno je bilo sprovođenje akcija u cilju sprečavanja rada preduzeća koja su izazivala ekološke probleme.

javljaju se nove. do tada nepoznate psihičke i fizičke bolesti. Više se ne mogu sakriti velike ekološke katastrofe sa štetnim posledicama. Eko podobnost usled toga dobija novu dimenziju. Ekomenadžment se širi na sve oblasti čovekovog života i rada. plaćaju ogromne kazne i bivaju bojkotovana i zauvek zatvarana. Početkom osamdesetih godina eko podobnim se može smatrati delovanje zasnovano na prihvaćenoj koncepciji održivog razvoja i izgradnji takve poslovne i svake druge strategije koja usvaja kriterijume navedenog koncepta. U takvom okruženju eko podobnost dobija novu težinu. te se tada donose odgovarajući zakoni. Dolazi do ekspanzije programa uštede materijala svih vrsta. Eko podobno postaje sve ono što ne utiče štetno na prirodu i čoveka samog. Dotadašnji stav čoveka kao gospodara prirode se pokazao kao višestruko štetan i ponekad smrtonosan. Usvajaju se nove strategije očuvanja kvaliteta životne sredine. Eko podobnost u tom vremenu potpuno izlazi iz domena prostog praćenja i sankcionisanja rada industrijskih postrojenja. koji obuhvataju sve više stavki. Više nije dovoljno sprečavati štetan uticaj procesa neposredne proizvodnje time što će se jednostavno ugraditi odgovarajući filteri i u određenoj meri regulisati problem otpada. dolazi do potpunog izražaja globalan problem snabdevanja vodom i energijom. Jačaju ekološki pokreti i političke partije koje posmatraju ekologiju kao jedan od prioriteta. drastično se povećao broj ljudi obolelih od teških obolenja. problem otpada svih vrsta i sl. 14 . Period sa početka osamdesetih godina se u pravom smislu te reči može posmatrati kao tačka preokreta u oblasti shvatanja i uvažavanja ekologije na svim nivoima. genetskog zagađenja. biologije i medicine pre svega. izvedeni su novi dokazi o štetnosti pojedinih materija na prirodu i čoveka samog. preduzeća koja nisu eko podobna dolaze pod udar zakona. zaoštrava problem nuklearnih elektrana. hemije. Zahvaljujući razvoju ostalih nauka.Ekomenadžment dugoročnog i kvalitetnog opstanka. predlozi i mnogobrojne druge inicijative. Eko podobno postaje samo ono što nije na spisku opasnosti i tada se javljaju prvi slučajevi izbacivanja pojedinih tehnoloških procesa a kasnije i gašenje čitavih industrijskih postrojenja koja nisu eko podobna. U tu svrhu se reguliše problem zaštićenih geografskih područja. Prethodno doneseni propisi o sprečavanju zagađivanja prirode se pooštravaju i donose se novi. problem ozonskih rupa. Prilikom planiranja novih proizvodnih objekata ili saobraćajnih komunikacija eko podobnost postaje značajan faktor odlučivanja. propisi. Razvijene zemlje prednjače u ovom pokretu. zaštita posebno ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. trovanja. Čovečanstvo tada postaje suočeno sa prvim alarmantnim rezultatima sopstvenog štetnog dejstva i opasnog eksperimentisanja sa prirodom i njenim zakonima koji vladaju milionima godina. jer se životno okruženje počinje posmatrati kao jedinstveno (globalno) i čovek prihvata samoga sebe kao neodvojivi deo prirode. preporuke. nastaju čitavi skandali sa prevoženjem i skladištenjem opasnog i manje opasnog otpada. U ovom periodu se intenzivira i uticaj političkih struktura i građana. Potrebno je učiniti mnogo više i činiti to kontinuirano. te se time proširuje spisak opasnih i potencijalno opasnih materija i aktivnosti. Ljudi širom sveta su postali žrtve radijacije. intenziviraju se proučavanja alternativnih vidova energije. kiselih kiša.

ali jasno vidi sve posledice i želi ne samo da ih izbegne.Ekomenadžment Bez obzira na naglo širenje oblasti koje se mogu posmatrati sa eko aspekta. Green Design ili projektovanje za očuvanje životne sredine definisano je kao: "Projektovanje sa ciljem minimiziranja opterećenja životne sredine. konkretna eko podobnost i dalje ostaje u domenu posmatranja čoveka u najrazvijenijim zemljama sveta i još uvek je ograničena na sopstveno okruženje. pogotovo u najrazvijenijim zemljama. Nauka sve intenzivnije pokušava da prouči i objasni svu kompleksnost interaktivnih procesa u prirodi i čovek shvata da će se svaka. predstavlja način povećanja eko podobnosti proizvoda (roba i usluga) i procesa. upotrebi i odlaganju.” Ova paradigma. Teoretski okvir ovog koncepta je sistemski pristup projektovanju proizvoda. Ovaj koncept nastao je kao direktan rezultat zaokreta filozofije od upravljanja otpadom ka sprečavanju zagađenja. Eko podobno više nije samo ono što je na vreme uočeno. zabave. čoveka kao pojedinca i čovečanstvo u celini. prisutna je u svim fazama – 15 . Ništa se više ne može posmatrati odvojeno od celine životnog okruženja. međutim. sebi i drugima postaje sastavni deo kulturnih vrednosti. obrazovanja. dakle. Eko podobnost prestaje da bude kvalitativna karakteristika nekog procesa. ne dovodeći u pitanje funkcionalnost projekta. uvodeći razmatranje kvaliteta životne sredine u fazu samog projektovanja. sanirano. Ekološki zahtevi u najširem smislu postaju nešto što se mora ispoštovati ukoliko se želi opstanak i napredak. provereno ili ukinuto. Briga za životnu sredinu je. kulture. baš svaka njegova aktivnost posle određenog vremena na ovaj ili onaj način odraziti na njegovo zdravlje i kvalitet života uopšte. već da ih predupredi. regiona i globalne zajednice u celini. već počinje da se upotrebljava kao parametar vrednovanja u svim oblastima života i rada. Devedesetih godina eko podobnost počinje najšire da se primenjuje u opisu i vrednovanju ne samo privrednih aktivnosti. Kraj prošlog milenijuma u razvijenim zemljama dočekan je sa potpuno razvijenom svešću o neophodnosti eko vrednovanja i isključivanja svega što na bilo koji način unazađuje ljudski rod. Devedesetih godina. Savremeni čovek polako prihvata činjenicu da se eko podobnost mora posmatrati najšire moguće. regulisano. sporta. Načelo humanosti prema okruženju. Ispituje se eko uticaj koji bilo koja ljudska aktivnost ima na prirodu. Devedesete godine donose novi kvalitet. već i u oblasti politike. manifestovana kroz očuvanje resursa i smanjenje otpada. Eko podobnost definitivno prestaje da se posmatra samo kao preduslov očuvanja kvaliteta životne sredine. Potpuno je jasna činjenica da se eko podobnost određenog procesa ili aktivnosti više ne može posmatrati samo kao prost skup brojeva i normi. eko podobnost dobija sasvim novu dimenziju. Eko podobnost se kao kvalitativna karakteristika podiže na najviši nivo i ulazi u strategije razvoja preduzeća. Većina ljudi ne može (i ne mora) tačno da objasni štetan uticaj nekog procesa. koja sve više dobija na značaju.

kako bi se mogle ustanoviti njihove posledice na sadašnje stanje i izvući veoma korisne pouke. Eko podobnost vremenom postaje životna filozofija. Poseban problem predstavljaju gotovo svakodnevna nova otkrića iz oblasti menadžmenta kvalitetom životne sredine i prateći zahtevi koje postavlja savremeni čovek. informiše. Vremenska dimenzija eko podobnosti podrazumeva poštovanje faktora vremena. Novi milenijum donosi nove izazove i probleme. Izložena klasifikacija može se smatrati samo uslovnom. ali se svi autori slažu u tome da se nikada ne može dati konačna definicija i klasifikacija. Pre svega.Ekomenadžment proizvodnji.izlazi iz domena zakona i kazni i postaje opšte prihvaćena ljudska vrednost. političku. dok je situacija sa tog aspekta u ostalim zemljama različita i u osnovi nezadovoljavajuća. Naravno. za razliku od mnogih kvalitativnih merila. Nadolazeće vreme doneće neminovno brojne nove zahteve. eko podobnost podrazumeva aktivnosti u sadašnjosti i pretpostavljanje načina na koji će se one odraziti na stanje u budućnosti jer obuhvata ono što je u ekologiji najvažnije . Eko podobnost. do ovih dometa već stižu razvijne zemlje. ograničava i ukazuje na alternative pri projektovanju. koja se mogu okarakterisati kao eko podobne ili nepodobne. Eko podobnost se više ne traži. Po prirodi stvari.5 Dimenzije eko podobnosti Kako bi se lakše prihvatio ekomenadžment kao poslovna filozofija. ali je ipak potrebno tačnije neposredno odrediti specifičnosti ovih dimenzija12. ima svojevrsnu vremensku. kao izuzetno važnog u ekologiji. da se slobodno može reći da se eko podobnost može tražiti u bilo kojoj pojavi i aktivnosti koja se odvija oko nas. što obuhvata nekoliko načina posmatranja pojava. kao i da pravo na takav život imaju i generacije koje dolaze. kako bi se aktivnosti ekomenadžmenta usmerile upravo u tom pravcu. Praćenje i kontrolisanje svih sadašnjih pojava neposredno se nadovezuje na prošlost i najdirektnije se naslanja na budućnost. pogotovo u najrazvijenijim zemljama. neophodno je pre svega odrediti šta je ono što je sa aspekta zaštite životne sredine poželjno i čemu treba težiti. Eko podobnost dobija onu dimenziju do koje se teško stiže . proučavanje i odgovarajuće vrednovanje događaja iz bliže i dalje prošlosti. Definisanje pojma i suštine eko podobnosti predstavlja posebno veliki izazov jer spisak eko podobnih ili nepodobnih aktivnosti ili pojava nikada ne može biti konačan. obavlja se posmatranje. 2. prostornu. 16 . ekonomsku i civilizacijsku dimenziju. koje prednjače u ovoj oblasti. Teško je reći da su navedene dimenzije eko podobnosti jednom određene i nepromenljive.preventivu i pravovremeno 12 Postoje brojni pokušaji definisanja eko podobnosti. ali je jasna težnja svetske zajednice za eko unapređivanjem u svakom smislu. poprimila je tako široke aspekte posmatranja. ona se sasvim podrazumeva. Eko podobnost. U tom smislu svaki pojedinac se edukuje da podržava zahteve da živi zdravo i kvalitetno. upotrebi i odlaganju i to sa ciljem da vodi.

Ekomenadžment sprečavanje svih eko nepodobnih pojava i aktivnosti. u razvijenim zemljama se i pre otpočinjanja poslovnog procesa preispituje njegova eko podobnost i u tu svrhu izdvajaju izuzetno velika sredstva. pa samim tim i njihove proizvođače. s obzirom na to da je ova oblast. Budućnost koja se posmatra može se ograničiti samo uslovno i iz praktičnih razloga. potpuno ugrađena u ustanove sistema. eko podobnost se posmatra. Planeta Zemlja nije prost zbir država. jer je celokupan koncept održivog razvoja zasnovan dugoročno na principu međugeneracijske pravde. s obzirom na to da je uspešan ekonomski razvoj i ekonomska stabilnost od neposredne važnosti za svakog pojedinca. regiona itd. U tom smislu za očekivati je posebno intenziviranje političkog "uplitanja" u određivanje eko podobnosti u bližoj budućnosti. u skladu sa pritiskom javnosti. Sve najrazvijenije zemlje sveta ocenjuju eko podobnost. Dovoljno je samo podsetiti se katastrofe u Černobilu. Međutim. Zakoni su strogi. čovekovo okruženje obuhvata i druge ljude i njihove međusobne odnose. nego još više zbog zahteva potrošača koji su u tom pravcu sasvim jasni i sve izraženiji. veka svedoci smo međunarodnih razgovora i usaglašavanja političkih struktura na najvišem nivou. a u poslednjoj deceniji 20. Politička dimenzija posebno dobija na značaju i težini u poslednje dve decenije. tako da je nju posebno teško definisati i gotovo nemoguće ograničiti. Svaki pojedinac može i treba da pronalazi eko podobnost u svom najbližem okruženju i da u skladu sa tim inicira svoje želje i zahteve. Poštovanje pravila u oblasti ekologije postalo je jedan od preduslova integracije u svetske tokove. Civilizacijska dimenzija predstavlja svojevrstan rezime svega navedenog i uključuje još mnogo toga. biljni i životinjski svet. kome pripada voda. Preduzeća koja planiraju da posluju u budućnosti moraju da prihvate takva pravila. Savremeni čovek ima pravo da živi u adekvatnom životnom okruženju. kako u sopstvenoj državi. Ekonomska dimenzija eko podobnosti je od posebnog značaja. Posebnu važnost ima sazrelo shvatanje da se eko podobnost mora posmatrati i sa globalnog stanovišta. čije su se posledice osetile sve do Severne Amerike. države. te na osnovu toga razraditi dalje postpuke. U najrazvijenijim zemljama u osnovi nema posebne potrebe za edukovanjem građana u tom pravcu. Fizičke i hemijske parametre je relativno lako odrediti i ustanoviti šta je eko podobno a šta nije. Nakon bankrotstva velikih kompanija usled plaćanja ekološke štete. ali i šansa da odgovore zahtevima potrošača koji sasvim jasno stavljaju do znanja da ne žele ni na koji način da podržavaju eko nepodobne tehnologije i proizvode. Prostorna dimenzija se zasniva na opšte prihvaćenoj činjenici da se eko podobnost može i mora posmatrati u svakom prostoru. pronalazi i prezentira. Ozonske rupe. Kako se eko podobnost posmatra kada je u pitanju neka 17 . oblasti. izricanja zatvorskih kazni za odgovorna lica i ignorisanja svih koji na bilo koji način narušavaju kvalitet životne sredine. što je najvažnije. zemljište. vazduh. Na nivou naseljenih mesta. Pred poslovnim subjektima današnjice stoji veliki izazov. ne samo zbog zakonskih propisa. tako i u regionu. nastale kao rezultat razbijanja prirodnog zaštitnika od štetnog zračenja podjednako ugrožavaju celu planetu. a ekološki problemi ne poznaju i ne priznaju granice. efikasni i važe podjednako za sve.

nagomilana su iskustva i tekovine koje su vremenom postale sastavni deo svakoga bića13. ratovi i netrpeljivost. ali uz nešto više truda i saradnje. sa drugim ljudima i sa samim sobom. Zemlje Evropske unije. eko podobnost njegovih stavova. koje su koncentrisane u južnoj i istočnoj Evropi. Ekocentar. 1999. s obzirom na to da su dešavanja u prošlosti direktno uticala na sadašnji stepen razvoja ekološke svesti. Sa druge strane. građani potrošači otvoreno izražavaju svoje zahteve. Kanada i Japan apsolutno prednjače u pogledu isticanja važnosti eko podobnosti u svim oblastima života i rada. kulture. koji će imati samo pozitivne efekte na psihičko i fizičko zdravlje svakog pojedinca. Različitosti u pogledu stepena ekonomske razvijenosti. koja podrazumeva period od kada čovek više nije samo primitivno biće na najnižem stepenu razvoja. proizvode ili usluge. tako da se može reći da sistem u razvijenim zemljama gotovo u potpunosti podržava koncept održivog razvoja. kao neposredan odgovor na snažan pritisak javnosti. kao celina. nerazumevanja. snažno su uticali na razvoj svesti savremenog čoveka koji želi da vodi život na maksimalno kvalitetan način. Nerealno je očekivati da će se u ime ekologije čovek odreći određenog kvaliteta života na koji je navikao. koje zaostaju u pogledu pridavanja 13 Šire o tome: Despotović. Zahvaljujući dostignutom visokom stepenu ekonomskog razvoja.6 Globalni nivo razvoja eko podobnosti Svetska zajednica. Čovek je u stalnoj interakciji sa živom i neživom prirodom. razvijenom sistemu obrazovanja i dostignutom nivou odgovornosti i političke zrelosti društva. za proučavanje navedene problematike neminovno je ukratko sagledati istorijski razvoj u pojedinim delovima sveta. bolje rečeno.: Ekološka paradigma. predstavlja poseban izazov u svakom pogledu.Ekomenadžment proizvodna tehnologija ili proizvod. traže da se na njih odgovori i mogu da se opredeljuju za eko podobne tehnologije. SAD. Stoga. Beograd. Suočavanje sa brojnim problemima. 2. pa samim tim i shvatanja eko podobnosti. koji podrazumeva da se postupci svakog čoveka mogu vrednovati sa aspekta eko podobnosti. može se postići razvoj u skladu sa mogućnostima prirode. postoji određen broj zemalja na srednjem stepenu ekonomskog razvoja. Kroz više hiljada godina istorije ljudskog roda. 18 . Pravna regulativa u oblasti ekologije je razrađena i funkcionalna. Lj. Civilizovan čovek ne bi smeo da zasniva svoje postojanje na nestajanju i uništavanju svog okruženja radi zadovoljavanja sopstvenih. Neodvojivost čoveka od prirode i neminovnost razvoja međuljudskih odnosa jesu dva osnovna faktora koji eko podobnost određuju na sasvim novi način. Skandinavske zemlje. zahteva i odnosa sa drugim ljudima. tako se eko podobnost posmatra kod samog čoveka. političkog uređenja. vrlo često potpuno egoističnih ciljeva. Danas najrazvijenije zemlje imaju najrazrađeniji sistem kada je u pitanju upravljanje kvalitetom životne sredine. religije i običaja između pojedinih zemalja i regiona uzrokovale su različito shvatanje eko podobnosti.

što podrazumeva zadovoljavanje potreba sadašnjih generacija bez ugrožavanja mogućnost za život budućih generacija.7 Osnovni koncept održivog razvoja Održivi razvoj predstavlja svojevrsnu želju i potrebu usklađivanja razvoja čovečanstva u skladu sa mogućnostima prirode. posmatrano u celini i po glavi stanovnika. Koncept elastičnosti. 2. koncept održivog razvoja zasniva se na principu međugeneracijske pravde. Istorijat razvoja ovih zemalja. među kojima je i naša. One jesu žrtve istorijskih događanja i nedovoljno moćne da se uspešno nose sa sopstvenim egzistencijalnim problemima. a podrazumeva da se prirodno bogatstvo održava konstantnim. 2. Koncept neopadajućeg prirodnog bogatstva. niskom stepenu razvoja. Zahvaljujući širokom obrazovanju. Društvo koje je opterećeno brojnim problemima nije u mogućnosti da se kompletno pozabavi problemom ekologije. samo su neki od pokazatelja nivoa kvaliteta života. podrazumeva očuvanje kako prirodnog. podržavaju koncept održivog razvoja i s vremena na vreme ističu svoje zahteve. rudnog bogatstva. između ostalog i poslovanje koje je u skladu sa svetskim ekološkim standardima. u kojima je čovek živeo na. Paradoksalna je činjenica da su to zemlje koje su bile primer netaknute prirode i veoma su bogate životinjskim i biljnim svetom. tako i stečenog sveukupnog prirodnog bogatstva. je takav da nije pogodovao nastanku zdravog ekonomskog sistema. Industrijski pogoni tzv. što treba posebno razmotriti kada se ima u vidu konstantni rast populacije. na žalost. drveta). Danas su to zemlje čiji se resursi maksimalno eksploatišu uz malu ili nikakvu ekološku zaštitu. Jednom rečju. građani su dobro upoznati sa ekološkim problemima. za naše pojmove. ali opšte loše stanje u okruženju ne stvara (još uvek) povoljan teren za napredak u oblasti ekologije. Koncept neopadajućeg bogatstva. 3.Ekomenadžment važnosti ekologiji uopšte. definisano je nekoliko osnovnih postavki koncepta održivog razvoja: 1. a pogotovo mogućnost izvoza nameće. sadašnja generacija ima 19 . Drugačije rečeno. prljave tehnologije i ogromne količine otpada su se preselili u zemlje trećeg sveta. Bez obzira na sveobuhvatnost problematike i raznoliku situaciju u svetu danas i u budućnosti. Najveću grupu zemalja. proizilazi iz prethodnog. čine nerazvijene i zemlje na veoma niskom stepenu ekonomskog i društvenog razvoja. a kamoli da donose odgovarajuće zakone i edukuju svoje građane u pravcu eko podobnosti. tako da je ekologija potisnuta u drugi plan. ali privredni subjekti moraju biti svesni da im uspešan opstanak u budućnosti. Nehumani uslovi rada. eksploatacija rada dece. čime bi se objasnilo smanjenje pojedinog prirodnog bogatstva koje je nužno i neizbežno (smanjenje količine obradivog zemljišta. slaba zdravstvena zaštita i nedostupnost širokog obrazovanja.

a to su: 1. U navedenim regionima većina stanovnika ima minimalne uslove za egzistenciju. kao i posledica nekontrolisano visoke stope nataliteta. Postoje primeri zemalja koje pojedinim merama nastoje da podstaknu ili ograniče porast broja stanovnika.Ekomenadžment obavezu da svojim naslednicima ostavi barem istu onakvu ekološku situaciju kakvu je i sama zatekla. Rusije). megalopolisi) nudi svojim stanovnicima mnogo bolje uslove za životnu egzistenciju. jer će broj stanovnika u budućnosti jednako rasti. jugositočna Azija). U svakoj pojedinoj zemlji (uključujući i našu) neravnomerna naseljenost stanovnika 20 . a susretaće se i naredne generacije. Australije. Demografski rast. socioloških. 2. postoje države u razvijenim zemljama u kojima živi mnogo veći broj stanovnika nego što je to prirodno.8 Osnovni problemi održivog razvoja Budućnost na planeti nosi niz pretpostavki o budućim ekološkim problemima sa kojima se susreću sadašnje. a današnje procene govore da će stanovnika na planeti biti duplo više nego danas za samo pedeset godina. Početkom ovog milenijuma za udvostručavanje broja stanovnika terbalo je gotovo hiljadu godina. žeđi.4 milijardi ljudi.globalna prenaseljenost. stanovništvo na planeti je veoma neravnomerno brojno raspoređeno. što je posledica razvoja saobraćaja i migracija stanovništva u potrazi za boljim životnim uslovima. Bez obzira na činjenicu da je planeta globalno posmatrano prenaseljena. kao karakteristika savremenog sveta koja stvara niz problema. nezaposlenosti i nemaštine. Globalno posmatrano. Od svoga postanka na planeti broj stanovnika se stalno progresivno povećava i potrebno je sve manje vremena da se čovečanstvo udvostruči. U nešto povoljnijem položaju su zemlje sa niskim stepenom nataliteta. ima čitavih regiona u kojima živi manji broj stanovnika nego što bi resursi tog regiona mogli da izdrže (delovi Kanade. a perspektiva u ovom pogledu nije ohrabrujuća. Budućnost u ovom pravcu ne može biti nimalo optimistična. ali se stvara niz ekoloških. Demografski problem karakterišu: . Sadašnji broj stanovnika već u velikom broju pati od gladi. . Realne procene govore da će do 2025. ali to su primeri koji ne mogu imati globalnog uticaja. psiholoških i sličnih problema čije posledice osećaju svi stanovnici u takvim naseljima. Život u takvim velikim aglomeracijama (veliki gradovi. Postoje područja u kojma živi izuzetno veliki broj stanovnika u teškim ekonomskim i zdravstvenim uslovima (pojedini regioni Afrike i Latinske Amerike. kao jedan od faktora na koji se globalno ne može delovati gotovo nikakvim merama.neravnomerna naseljenost. kao i stručne službe koje su u obavezi da navedene probleme rešavaju. jer na planeti očigledno danas živi više stanovnika nego što je to optimalno. metropole. Sa druge strane. godine na planeti živeti oko 8. te su stoga na globalnom nivou definisani osnovni izazovi koncepta održivog razvoja.

Energija vetra. a već posle 2050. Samo racionalno gazdovanje energijom i sprečavanje bilo kakvog rasipanja može situaciju učiniti nešto lakšom. kao i sa gustinom naseljenosti. Gotovo čitava svetska industrija i saobraćaj zasnivaju se na primeni energije koja se dobija iz ovih izvora. Većina stručnjaka se slaže da su rezerve dovoljne do 2020. neravnomerna pristupačnost životnih resursa je povezana sa neravnomernom raspodelom resursa na planeti. zadovoljava samo manje potrebe stanovništva. iz jednostavnog razloga što se resursi ne mogu dislocirati i staviti na raspolaganje ljudima kojima su potrebni. Realno je - - 21 . kao što ne postoje ni precizne procene kada će se to dogoditi. a u čitavim regionima vladaju katastrofalne suše i glad usled nedostatka vode i hrane (obradivog zemljišta). godine doći će do velikih problema u ovoj oblasti. šume. Energetska kriza je nastala početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Smatra se da samo jedna šestina ljudi na planeti ima zadovoljavajuće uslove za život (stanište. dovoljno hrane i pristup vodi. uslove za obrazovanje i lečenje). vode. Osnovni razlozi nastanka i trajanja energetske krize su sledeći: neobnovljivost većine konvencionalnih izvora energije je činjenica koja je prva ukazala na problem koji je danas globalan. Već tada je uočeno da će ovim tempom eksploatacije energetskih izvora za potrebe razvoja biti ugrožen opstanak čovečanstva u bliskoj budućnosti. godine. nezaposlenost i glad su problemi održivog razvoja koji već danas postavljaju velike izazove pred svetsku zajednicu a putevi razrešenja takve situacije su veoma neizvesni. Ovakav način snabdevanja energijom je ograničen. Siromaštvo. ograničenost primene alternativnih izvora energije.Ekomenadžment je problem koji stvara niz ekoloških problema. obnovljivost samo malih izvora energije. egzistencijalni problemi svetskog stanovništva su još jedna karakteristika savremenog čovečanstva a pogađaju većinu svetskog stanovništva. podrazumeva da postoje resursi (drvo. U pojedinim regionima ljudima je na raspolaganju obilje obradivog zemljišta.ukoliko se voda racionalno koristi i ne dođe do velikih suša) koji se mogu obnavljati. Konvencionalni izvori energije (fosilna goriva. zaposlenje. Na koji način će tada funkcionisati industrija i saobraćaj se ne može pretpostaviti. a oni će neminovno jednog dana prestati da se eksploatišu. sunca. Ovaj problem je veoma teško rešiv. bio-mase i slično. a u budućnosti će se čovečanstvo u još većoj meri suočiti sa ovim problemom. energija vode . a kako bi se ovi resursi očuvali potrebna je odgovorna akcija nadležnih i čitavog društva u pravcu njihovog očuvanja i obnavljanja. kao način da se određene potrebe zadovolje i iz ovih izvora su za sada u maloj meri zastupljene. koristi se ograničeno jer je još uvek način dobijanja energije na ovaj način dosta skup. ugalj) su izuzetno ograničeni resursi a njihova upotreba intenzivna. kao alternativa prethodnom. - - 2.

Zbog toga se voda za piće troši u većini nenamenski (za hlađenje. Problem sa vodosnabdevanjem. zalivanje. kvalitet vode je uglavnom narušen na čitavoj planeti. 22 . Kao i ostali resursi. jer postoje regioni bogati vodom.Ekomenadžment u budućnosti očekivati pojačane napore da se alternativni izvori energije šire koriste i razrade rešenja koja će biti pristupačnija za što više korisnika. voda se rasipa preko neispravne vodovodne mreže i nedostataka na instalacijama. odnosno pothranjenost i glad. čak i voda u najudaljenijim regionima i na najvećim dubinama pod zemljom je izložena zagađenju. ali postoji i u zemljama na najvišem stepenu razvoja gde je u uskoj vezi sa ekonomskim mogućnostima pojedinca. Ovaj problem je najizraženiji u nerazvijenim zemljama. Smatra se da će voda biti jedan od najtraženijih artikala ovog veka. čak i u najrazvijenijim zemljama. U pojedinim slučajevima stepen zagađenja je toliki da je voda apsolutno neupotrebljiva. 3. nakon prerade. Voda se rasipa u velikim količinama. Osnovne karkterisitke ovog problema su sledeće: nedovoljna ishrana. - - - 4. ograničena mogućnost snabdevanja vodom iz alternativnih izvora je još izraženija nego u slučaju mogućnosti primene alternativnih izvora energije. Alternativni izvori vode su voda iz lednika. Zdravstveno stanje ljudi je problem održivog razvoja koji se pre svega odnosi na narušeno zdravlje sveukupnog stanovništva koje je posledica delovanja mnogobrojnih raznovrsnih faktora. rast i razvoj. Ovaj problem se ogleda pre svega u tome što u mnogim zemljama (kao i kod nas) nema razrađenog razdvojenog sistema za tehničku (vodu za industriju) i vodu za piće. Sa druge strane. Osnovni problemi koji karakterišu krizu sa vodom su sledeći: voda je izuzetno ograničen resurs. koja pogađa veliki deo svetske populacije a karakteriše se time da čovek ne unosi u svoj organizam onoliko hranljivih materija koliko je neophodno za održavanje svih vitalnih funkcija. voda na planeti je neravnomerno raspodeljena. higijenske potrebe). pranje. može da se koristi za piće. se oseća duže i jače nego energetska kriza. neracionalna potrošnja vode je hroničan problem savremenog čoveka i to u regionima gde vode za sada ima dovoljno. a u većini je potrebna njena posebna obrada i prečišćavanje kako bi se dovela u stanje u kome ljudi mogu bezbedno da je koriste za piće. voda dobijena desalinizacijom morske vode. Svega oko 2 % vode na planeti je slatka voda koja. ni voda se ne može preseliti iz regiona gde je ima više u region gde je nema. Zbog globalnog karaktera ekoloških problema. podzemna voda sa veoma velikih dubina. Svi ovi postupci su izuzetno skupi i stoga praktično neostvarljivi. bilo u vodu padavina). kao i ogromna prostranstva u kojima nema nikakvih izvora vode (bilo izvora. a osnovni razlog za to leži u činjenici da je ona neophodna za opstanak svakog pojedinca.

Tako kontaminirana hrana stiže do potrošača koji uz to konzimira hranu sa previše masti i šećera. Kao jedino objašnjenje ovog paradoksa može se navesti nedovoljna upoznatost i zainteresovanost da se štednja resursa i konkretno sprovede. u zavisnosti od delatnosti kojom se bavi. Imperativ poslovanja bi trebao biti pretvaranje linearnih u ciklične industrijske sisteme. kao analogija sa prirodnim ekosistemima. koja pogađa stanovništvo u svim zemljama. a obuhvataju pojavu bolesti sa kojima se čovečanstvo do sada nije suočavalo ili je njihova pojava bila retka (AIDS.8 Osnovni modeli rešenja problema održivog razvoja Navedeni osnovni principi i izazovi su mnogobrojni i raznorodni. multipleks skleroza. bez obzira na stepen njihovog razvoja. Štednja resursa. - Navedeni osnovni problemi čovečanstva danas su istovremeno i najizraženiji izazovi opstanka u budućnosti. bolesti zavisnosti i raznovrsni psihosomatski poremećaji. Već nekoliko godina unazad dobro su poznati modeli i načini uštede navedenih (i ostalih resursa). Pogotovo treba obratiti pažnju na racionalnu upotrebu vode. Mnogobrojna istraživanja u svim krajevima sveta ukazuju na to da se većina ljudi hrani lošije nego što je to zdravstveno preporučljivo. Voda se i dalje rasipa. Posledice koje na zdravlje čoveka ima konzumiranje ostataka pesticida i aditiva u hrani su veoma aktuelan predmet proučavanja u budućnosti. genetske bolesti). a energetski resursi eksploatišu do maksimuma. epilepsija. te su stoga predmet najvećeg interesovanja svetske zajednice. Stoga ne iznenađuje činjenica da je jedan od najvećih zdravstvenih problema današnjice gojaznost. S obzirom na to da koncept održivog razvoja podrazumeva uključivanje svih organizacija i pojedinaca. otuđenost. koja podrazumeva masovnu primenu veštačkih sredstava za postizanje što viših prinosa. jer savremeni čovek teško može da promeni svoj obrazac 23 . fobije. 2. neophodno je da svako. koji nastaju kao posledica promenjenih uslova života. nove bolesti su obeležile kraj prethodnog i početak ovog milenijuma. Konzumira se uglavnom hrana koja je proizvedena u sistemu intenzivne poljoprivrede.Ekomenadžment nekvalitetna ishrana. a zatim se tako proizvedene sirovine prerađuju u klasičnoj prerađivačkoj industriji uz primenu više stotina različitih aditiva. što podrazumeva racionalnu upotrebu resursa u svakom pogledu. preusmeri svoje aktivnosti u pravcu koji će doprineti smanjenju intenziteta navedenih problema. Jakobs-Krojcfeldov sindrom. dragoceno zemljište gubi urbanizcijom i zagađenjem. ali koncept održivog razvoja već danas nudi osnovne modele rešenja: 1. kao i sve bolesti u vezi sa neadekvatnom ishranom. gde nema otpada i gde je izlaz iz jednog sistema uvek ulaz u neki drugi sistem. problemi mentalnog zdravlja. pri čemu su sve prisutnije depresija. zemljišta i energetskih resursa. ali situacija u tom pogledu nikako se ne može smatrati zadovoljavajućom.

jer plaćanje obuhvata kako direktnu štetnu nanetu ekosistemu. bolje je primenjivati ih pa makar i parcijalno. Metod rekultivacije zemljišta je moguć. Plaćanje ekološke štete. Do sada su neracionalnom potrošnjom uništene velike količine resursa. ali je mogućnost obnavljanja šuma sasvim realna. te stoga postoje pokušaji da se nove površine zemljišta obezbede zauzimanjem mora. a mora se na određeni način nadoknaditi i šteta naneta budućim generacijama. Zemljište koje je bespovratno izgubljeno gradnjom ne može se ni na koji način nadoknaditi. ozelenjavanjem pustinja i slično. kao često prvi i najefikasniji razlog zbog kojeg kompanije i pojedinci počinju da razmišljaju o zaštiti životne sredine. 5.Ekomenadžment opnašanja i da u istoj meri koliko misli na zadovoljavanje svojih potreba. jeste još jedna nužna aktivnost u pravcu popravljanja ekološke slike planete. Princip da svaki zagađivač mora da plati za svu ekološku štetu koju je učinio stvara niz problema kompanijama. bez velikog truda i ulaganja puno finansijskih sredstava. misli i na pravo na kvalitetan život budućih generacija. Obnavljanje posečenih šuma i opustošenih terena zahteva svakako značajna sredstva i vreme. ali treba znati da se veliki broj njih može osmišljenom akcijom može nadoknaditi i čak održavati konstantnim. Reciklaža. U većini domaćih preduzeća postoji određena informisanost o potrebi izbegavanja ekoloških problema. 3. Na ovom mestu se pre svega misli na mogućnost obnavljanja šumskih resursa. Šume su izuzetno ugrožen ekosistem danas. Proces reciklaže je razrađen za mnoge vrste sirovina i konstantno se unapređuje. Nivoi integracije održivog razvoja u poslovanje preduzeća mogu biti sledeći: 1. Obnavljanje potrošenih obnovljivih resursa. Zahtevi održivog razvoja se mogu integrisati u poslovanje preduzeća na različite načine i može obuhvatiti različite segmente poslovanja. kao najšire propagiran metod zaštite resursa od dalje eksploatacije. Ponovna upotreba. 2. Bez obzira na to da li se principi ekološkog poslovanja poštuju u potunosti ili samo pojedinačno. ali nema razvijenih aktivnosti na polju sistemskog usmeravanja poslovanja koji se ne bave samo 24 . a podrazumeva ponovnu upotrebu svega što se može ponovo upotrebiti (najčešće raznovrsna ambalaža). Nešto teža je situacija po pitanju obnavljanja degardiranog zemljišta. tako i troškove vraćanja ekosistema u normalno stanje (prečišćavanje). Poznati su i načini vraćanja u život zemljišta koje je postalo neupotrebljivo nakon intenzivne primene pesticida. a podrazumeva primenu posebnih postupaka kojima se već jednom utrošeni resursi prerađuju i koriste za dobijanje istog ili drugog proizovda. ali je izuzetno skup i veoma se ograničeno sprovodi. U trenutnoj situaciji u kojoj se nalaze domaća preduzeća nerealno je očekivati potpuno uspostavljanje eko menadžmenta kao poslovne filozofije. 4. a njihova uloga i značaj za čoveka su ogromni. kao način donekle sličan reciklaži. Informisanje zaposlenih (ili dela zaposlenih) o potrebi poštovanja principa ekološkog poslovanja. ali se mnogo toga može učiniti već danas.

2. bolje reći. odnosno do određene mere regulacije problema otpada. u kojima se donekle sprovode mere zaštite životne sredine. Kao i u prethodnom slučaju. Najčešći primeri kod nas za to su tehnologija prerade otpada. EKOMENADŽMENTU FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA 3. Ova preduzeća istina sprovode preventivne mere. Svakako ohrabruje određen broj preduzeća kojim se upravlja po međunarodnom standardu ekomenadžment sistema. Postoje brojni primeri najpoznatijih multinacionalnih 25 . Integracija ekološki odgovornog poslovanja u sistem menadžmenta preduzeća je EKOMENADŽMENT.Ekomenadžment izbegavanjem problema. a korist za preduzeće može biti izuzetna. je takođe široko zastupljena pojava u domaćim preduzećima. poslovanja po pravilima koja uvažavaju prirodne zakone i dugoročno obezbeđuju opstanak u životnoj sredini zadovoljavajućeg kvaliteta. reciklaža. U poslednje vreme pojedina preduzeća u našem okruženju intenzivnije reaguju na izražene zahteve potrošača za ekološki podobnim proizvodima i tehnologijama. 3. već nastoje da učine i više od toga. Prilagođavanje određenog segmenta proizvodnje u skladu sa ekološkim principima.1 Definisanje ekomenadžmenta Sa aspekta konkretnog preduzeća. a nemaju razvijenu svest o tome da se može učiniti mnogo više. Parcijalno uvođenje jednog ili nekoliko ekološki poželjnih rešenja u poslovanje. poslovanje po ekološkim normama obuhvata postepenu primenu svojevrsne ekološke strategije. zbog čega instaliraju tehnologije koje su ekološki podobnije (najčešće su to nove tehnologije). zdrava hrana. ali isključivo zato što ih na to obavezuje zakon. ovde je reč takođe samo o izbegavanju ekoloških akcidenata ugradnjom odgovarajućih filtera za vazduh ili otpadnu vodu. Teško je reći koliko danas kod nas ima preduzeća koja su prihvatila izazov ekološki odgovornog poslovanja i sprovode ga u potpunosti. 3. U dobrom broju slučajeva preduzeće ne sprovodi ni najosnovnije mere zaštite životne sredine na koje ih obavezuju zakonske odredbe.

Već danas se stručnjaci iz oblasti ekonomije (pogotovo u SAD) zalažu za nov način izračunavanja društvenog blagostanja. odnosno. bar što se ekonomskih pokazatelja poslovanja tiče. utiče pozitivno na klimu. ali ne i vrednost koju ta šuma ima zato što štiti zemljište od erozije. mora da zaradi više nego što je potrošilo. pruža stanište za brojne biljne i životinjske vrste i predstavlja mesto za sport. Preduzeća više nisu u prilici da posluju po sopstvenim nahođenjima. 26 . vrednost drveta posečenog u šumi.Ekomenadžment kompanija koje su usvojile takav princip i koje su usvojile ekomenadžment kao način upravljanja koji uvažava koncept održivog razvoja. Problem je dodatno otežan činjenicom da se veliki broj uticaja koji privreda ima na okruženje ne može precizno izmeriti. Danas je situacija sasvim drugačija. nastaju veliki problemi. U takvoj situaciji preduzeća nastoje da nađu izlaz i prihvate kao neminovnost da će benefit od svog ekološki odgovornog poslovanja ostvariti u budućnosti. globalnost nastojanja u oblasti očuvanja i unapređenja kvaliteta životne sredine nametnula je i brojne druge promene. Savremena. kako na lokalnom. 2000. rekreaciju i unapređivanje zdravlja čoveka. 14 Izvor: Ristić. tako i na globalnom nivou. Prilikom donošenja bilo kakve upravljačke odluke. iskorištavani su prirodni resursi do maksimuma i sprovođene marketinške aktivnosti koje se ponegde opisuju kao agresivne i manipulatorske. U tu svrhu se često ne biraju sredstva. Jednom rečju. Teško bi bilo. U najrazvijenijim zemljama su preduzeća bivala tržišno veoma nemilosrdna. jer osnov ekonomike preduzeća predstavlja pozitivno poslovanje. već moraju da poštuju brojne zakone i propise. na primer. Proizvodnja i jeste ta koja vrši najveći pritisak na prirodu i zato mora prva da se menja i prilagođava. Beograd. Sa druge strane.: Globalni fiskalni menadžment. da bi preduzeće opstalo. tržišno orijentisana preduzeća nastoje da pronađu sve načine za sticanje što boljih pozicija. pa tako i regulativu u oblasti ekološke zaštite. Preduzeće se u takvoj situaciji nalazi na muci. Ž. utvrditi tačnu štetu od kretanja motornih vozila ili štetu prouzrokovanu sečom neke šume. Eko podobnost je pojam koji je teško definisati jer obuhvata najširu moguću oblast posmatranja. stvaranje dobiti. odnosno njena eko (ne)podobnost. Trenutno prihvaćeni način određivanja društvenog proizvoda uzimao u obzir. i to indirektnim putem. Ne može se naći način za vrednosno izračunavanje takvih koristi. čisti vazuh. priroda posmatranog problema je takva da zahteva suštinske promene u načinu planiranja i upravljanja. Kada se spisku inputa i autputa doda još i ekološka korist (ili šteta) koja se ne može brojčano izraziti. razmatraju se njene posredne i neposredne posledice po okruženje. na primer. jer se očekuje pozitivna reakcija od strane kupaca i javnosti uopšte. Savremena administracija. Osim toga. s obzirom da posmatra svaku ljudsku aktivnost i čoveka samog u međusobnoj i interakciji sa prirodom. odnosno bogatstva koje neka zemlja ima 14. te da reaguju na izražene zahteve svojih potencijalnih kupaca koji su ujedno i stanovnici zajednice u kojoj preduzeće deluje.

Sve navedene aktivnosti su se pojavile kao reakcija na potrebu za što efikasnijim poslovanjem preduzeća u odnosu na potrebe korisnika. kako se to na prvi pogled može učiniti. Kasnije. Osamdesetih godina prošlog veka kao jedan od sektora u pojedinim predzećima javljaju se pokušaju da se poslovanje unapredi na još jedan način . tako da svako preduzeće može da pronađe neki ekološki aspekt koji će podržati. Danas u savremenom preduzeću postoji i deluje sektor finansija. Domaće preduzeće danas nema mogućnosti da se potpuno i odjednom preorijentiše na ekomenadžment. smanjenje troškova i sprečavanje primene zakonodavnih mera (npr. Osim toga. kvaliteta. bez nekih posebno radikalnih promena. kao i probleme u realizaciji. Ekologija proučava ogroman broj pojava. svaka pojedina kompanija koja se 27 .Ekomenadžment Put ka realizaciji konkretne eko strategije nije nimalo lak. U to vreme se javljaju prvi tzv. Ekomenadžment se može definisati kao menadžment koji podrazumeva poslovanje uz uvažavanje zahteva za očuvanjem i unapređenjem kvaliteta životne sredine. preduzeća su u ovakvom pristupu prepoznala i mogućnost za sticanje profita. preduzeće može da polako prihvata i svoje poslovanje usklađuje sa normativima serije standarda ISO 14000 i ostalim preporukama iz oblasti ekologije (kao i sve druge) koje globalno važe za sve koji žele svoje mesto u razvijenom svetu. deoničari i javnost. U praksi to podrazumeva definisanje određenje ekološke politike preduzeća i sprovođenje ekološki odgovornog poslovanja. S obzirom na činjenicu da je rešavanje nagomilanih ekoloških problema jedan od imperativa nastojanja svetske zajednice. plaćanje kazni). marketinga.pružanjem odgovora na zahteve potrošača da se nešto učini na zaštiti životne sredine. odnosno menadžment koji je usklađen sa konceptom održivog razvoja. ali ne treba da odustanu od prihvatanja globalnog ekološkog trenda. korak po korak. Svaka od nabrojanih aktivnosti je u vreme kada se prvi put pojavila bila novina i kao takva stvarala niz nedoumica o opravdanosti primene. Na prvi pogled domaća preduzeća (u poređenju sa preduzećima u razvijenim zemljama) će vrlo lako konstatovati velike probleme pred kojima se nalaze. računovodstva. ali može i treba da nalazi načine koji ga uključuju u globalno prihvaćen trend podržavanja preduzeća koja se ponašaju ekološki odgovorno. koji obavljaju delatnosti iz svog domena i svi zajedno daju određene rezultate koje od njih očekuju klijenti. U praksi. čime se obezbeđivao prosperitet preduzeća i sigurnost opstanka. Kao i svi postupci u poslovanju. ljudskih resursa i drugi. razvoja. Pojedine funkcije preduzeća koje se odluči za proizvodnju eko podobnih proizvoda i primenu eko podobnih tehnologija moraće da se prilagodi u manjoj ili većoj meri novonastaloj situaciji i u skladu sa tim sprovodi politiku ekomenadžmenta. Vremenom su se sektori poslovanja ustalili i sada više niko ne može da sumnja u opravdanost postojanja službe marketinga ili kvaliteta na primer. zeleni proizvodi i tehnologije. postoje razrađeni načini da se ekomenadžment sprovodi u vidu ekomenadžment sistema. usvajanje ekomendžmenta kao načina upravljanja preduzećem u značajnijoj meri može da doprinese unapređenju kvaliteta života sadašnjih i budućih generacija. Pri ovome valja naglasiti da poslovanje u skladu sa ekomenadžment zahtevima unapređuje imidž preduzeća i utiče na pojavu niza direktnih i indirektnih prednosti.

R. New York.: Shades of Green: Business Ethics and the Environment. Ovaj stav je za sada teško primenljiv na sadašnjem nivou svesti i poslovanja. Jedna od svakako najznačajnijih aktivnosti u poslednjih nekoliko godina jeste razvijanje standarda iz oblasti ekomenadžmenta. jer primenu standardizacije zahtevaju međunarodne trgovinske i ostale institucije. USA. R. Tržišni stav. 4.. Legalni stav. Izborom adekvatnog stava preduzeće će moći da na adekvatan način planira svoj budući razvoj. 28 .Eco Management and Audit Scheme) i u pojedinim zemljama zasebno. Razmatrajući iskustva inostranih preduzeća koja su bila u sličnoj poziciji.. Danas je u većini zemalja primena ekomenadžemnta i dalje dobrovoljna. Dodd. Svako pojedinačno preduzeće treba da sagleda sopstvene želje i mogućnosti i da pristupi rešavanju problema na način koji se proceni kao optimalan. J. 3.Ekomenadžment opredelila za sprovođenje ovakvih izmena to je sprovodila na dobrovoljnoj bazi. s tim što će pokušati da navedene propise primeni u svoju korist time što će činiti potrebne izmene i inovacije u poslovanju. Oxford University Press. Svako preduzeće bi trebalo da nastoji da se. u skladu sa svojim mogućnostima i ciljevima. potrebno je istaći opcije koje se u tom smislu nude. Pierce. Stav svih interesnih grupa. razvijaju se i standardi u Evropskoj uniji (EMAS . 2. Istovremeno. zauzimaju organizacije koje će poslovanje bazirati na udovoljavanju želja svojih kupaca koje su u vezi sa životnom sredinom. Posebno su značajni standardi koje vodi međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO . 1995. koji proširuje prethodno navedeni stav s tim što. ali i mogućnosti za njihovo rešavanje. kao formalizovanih instrumenata ekomenadžmenta. Savremena nauka o menadžmentu prepoznaje i nudi četiri osnovna stava koja preduzeće može da zauzme kako bi postalo osetljivije na pitanja životne sredine:15 1. Situacija po pitanju poslovanja u skladu sa zaštitom životne sredine u domaćim preduzećima je takva da otvara niz problema. kao stav koji promoviše život koji treba biti u sve većoj harmoniji sa prirodom. primenom najčešće metoda analize životnog ciklusa proizvoda. Od početaka do danas razvio se poseban sistemski pristup poslovanju koje uvažava koncept održivog razvoja ekomenadžment. osim kupaca. 15 Freema. uklopi u navedenu strategiju razvoja i da menadžment preduzeća prilagodi tome. pravila i regulative u oblasti životne sredine. podrazumeva da će preduzeće dobrovoljno i bez pogovora primenjivati sve zakone.International Organization for Standardization). posmatra i uvažava zahteve i ostalih zainteresovanih strana. ali sve više kompanija uviđa da im primena ekomenadžmenta u znatnoj meri unapređuje poslovanje i kreira pozitivan imidž. Ekomenadžment postaje svojevrsna poslovna filozofija i ravnopravno zauzima svoje mesto u odnosu na ostale sektore u preduzeću. Tamnozeleni stav.

grupa i javnosti uopšte. otpada). . . 4. odnosno promene koje se suočavaju sa brojnim otporima.izuzetno loš publicitet koji stvara neodgovorno poslovanje i izazivanje ekoloških problema. . .u mnogim zemljama već danas postoje.osiguravajuća društva i banke daju posebne olakšice eko odgovornim kompanijama.pritisak od strane ekoloških organizacija. treba se upoznati sa osnovnim razlozima za promene u ovom pravcu.strah od međunarodnih tržišnih barijera zbog nepoštovanja eko standarda.ekološki podobni proizvodi i tehnologije stvaraju veću konkurentnost preduzeća. kao posebno bitan razlog na prenatrpanom svetskom tržištu: .pritisak od strane deoničara i zaposlenih. imidž i reputacija.povećana svest uopšte o važnosti ekologije. Osnovni razlog za primenu ekomenadžmenta u poslovanju preduzeća jeste unapređenje rada i poslovanja na duži vremenski peirod.3 Nivoi uticaja primene ekomenadžmenta 29 . . 3. energenata. . 5. jer je danas: . Svest. . kao posebno bitan razlog. jer postoji sve veći broj zakona koji razmatraju zaštitu životne sredine na nacionalnom i internacionalnom planu. 3.finansijske institucije i osiguravajuća društva.Ekomenadžment Uvažavanjem propisa iz oblasti zaštite životne sredine i prohvatanjem ekomenadžmenta kao poslovne strategije moguće je aktivno se uključiti u proces zaštite životne sredine i koncept održivog razvoja. te su osnovni razlozi primene ekomenadžmenta sledeći: 1. .ekološki akcidenti i greške mogu veoma skupo da koštaju preduzeće koje ih je izazvalo. Pritisak zainteresovanih strana (stakeholders-a).intenzivna aktivnost na kreiranju pozitivnog korporativnog imidža. postoji još nekoliko vrlo bitnih faktora koji utiču na razmatranje eko problema prilikom kreiranja upravljačke politike. 3. od kojih su najznačajniji: . Kako bi se lakše savladali otpori koji su neminovni prilikom uvođenja svake novine u preduzeću.2 Osnovni razlozi za primenu ekomenadžmenta Sprovođenje ekomenadžmenta u preduzeću nameće određene promene u razmišljanju i poslovanju. Konkurentnost. Osim toga. 2. povećani porezi i takse na emisiju zagađujućih materija. Zakonodavstvo.ekološki odgovorno poslovanje dovodi do smanjenja niza konkretnih troškova u preduzeću (manji troškovi sirovina. a mogu uskoro biti i naša realnost. Finansijski razlozi: .

eko-materijali. uklapanje u koncept održivog razvoja. 2. . sticanje bolje ekonomske pozicije (profita): . dok negativan ekološki imidž može preduzeće da dovede 30 .stvaranje povoljnog imidža. b. a ekološki problemi su različitog karaktera. c. humanost. Osnovni nivoi uticaja ekomenadžmenta su: 1.redukcija troškova.. Preduzeće koje se opredeli za poslovanje kojim će zaštiti i unaprediti životnu sredinu može od takvog opredeljenja da očekuje samo pozitivne efekte. . Lični razlozi: briga o ekologiji je civilizacijsko dostignuće svakog kulturnog čoveka. Smanjenje verovatnoće ekoloških akcidenata i neregularnih stanja u preduzeću i smanjenje rizika time prouzrokovanih šteta. Pozitivna slika preduzeća koje brine o životnoj sredini u izuzetno velikoj meri nailazi na odobravanje od strane svih zainteresovanih strana. . bavljenje eko-proizvodnjom (reciklaža.pomoć u rešavanju lokalnih ekoloških problema. a njihov predmet posmatranja su preduzeća . Razlozi na novou preduzeća: a.smanjenje poreza. Poboljšanje opšteg imidža preduzeća i njegovog položaja na tržištu je posebno potencirano u poslednje vreme. 2.kompanije koje nesumnjivo imaju velike koristi od primene ekomenadžment sistema u praksi: 1. Lokalni nivo: . stvaranje boljih radnih uslova. . pomoć u rešavanju ekoloških problema.neplaćanje kazni.subvencije. prihvaćenost od strane međunarodne zajednice. .unapređenje kvaliteta života u zajednici. 3.Ekomenadžment Ekologija je globalna nauka. Globalni nivo: 2. Stoga je i bitno znati da uvođenje ekomenadžmenta donosi nekoliko osnovnih prednosti na različitim nivoima.4 Prednosti primene ekomenadžmenta Ekomenadžment sistemi se u potpunosti uklapaju u povelju o održivom razvoju.) 4..

Primena ekomenadžmenta u preduzeću stvara pozitivnu sliku koja u dobroj meri može da doprinese želji vlasnika kapitala za investiranjem u dato preduzeće. kao i da njihovu upotrebu učini što efikasnijom. Smanjenje troškova proizvodnje. 4. odšteta i sl. 31 . jer u svetu raste broj potrošča koji su u mogućnosti da biraju i u većini prednost daju proizvodu i proizvođaču koji se ponaša ekološki odgovorno. U razvijenim zemljama danas se ni jedna delatnost ne može ni započeti ukoliko nije u potpunosti ispitan njen uticaj na životnu sredinu. U sadašnjim uslovima poslovanja kod nas ovaj aspekt prednosti primene ekomenadžment sistema može biti posebno aktuelan. Drugi važan element smanjenja troškova jeste minimiziranje otpada i troškova odlaganja. Usklađivanje i poštovanje zakonodavstva iz oblasti zaštite životne sredine je jedan od bitnih preduslova prijema u Evropsku uniju. Kompanije sa izraženim i efektivnim sistemom ekomenadžmenta mogu demonstrirati svoj manji rizik po osiguravajući zavod. Poštovanje zakonskih propisa koji su izuzetno strogi u najrazvijenijim zemljama. investitori se vrlo rado okreću ulaganju u preduzeća koja imaju adekvatan stav po pitanju zaštite životne sredine. Danas se ovaj problem postavlja i pred zemlje (među kojima je i naša) koje imaju pretenzija da postanu članice Evropske unije ili da svoje proizvode izvoze u navedene zemlje. smanjuje se verovatnoća kažnjavanja. 5. 3. Zadovoljavanje zahteva kupaca. Preduzeće primenom ekomenadžmenta smanjuje verovatnoću da učini bilo šta što je u suprotnosti sa zakonskim propisima. s obzirom na to da preduzeće primenom ekomenadžmenta nastoji da redukuje upotrebu materijalnih i energetskih resursa. 6. 7.Ekomenadžment u velike probleme. Osiguravajući zavodi danas su potpuno svesni rizika za svoje poslovanje u slučaju osiguranja preduzeća koja ne poštuju propise iz oblasti zaštite životne sredine. Zbog niza prednosti i odobravanja od strane potrošača. zelene industrije je trend poslednjeg vremena. što se naslanja na seriju standarda ISO 9000 kao menadžmenta kvalitetom. a u skladu s tim. Intenzivirano investiranje u tzv. plaćanja šteta.

rad teške mehanizacije. jer tehnološki postupak rada hidrocentrala nema štetnih posledica po okruženje. a to su: 1. Većina svetskih potreba za energijom zadovoljava se iz ovih izvora. odnosno njegova neobnovljivost. a zasniva se na pretvaranju vodene u električnu energiju (hidrocentrale). Problem druge vrste jeste ograničenost uglja kao resursa. Tehnologija dobijanja uglja ima niz štetnih posledica po okruženje. se dobija korišćenjem pokretanja vodenih masa (reke). Postoje primeri najrazvijenijih zemalja koje su iz tih razloga zatvorile svoje rudnike i koriste (kupuju i uvoze) energiju iz drugih izvora. Prenos energije proizvedene na ovaj način na velike udaljenosti (gde ne postoje reke) je skup i neisplativ. energija iz fosilnih goriva. trenutno je primarni način dobijanja energije za potrebe industrije i saobraćaja.Ekomenadžment 4. upotreba energije vode ograničena je na područja u kojima ima dovoljno vode (reka). pri čemu se pretvara iz jednog oblika u drugi. prevoz uglja kamionima ili železnicom a kao poseban problem izdvaja se odlaganje jalovine (rudarskog otpada). od kojih su najvažnije: narušavanje ravnoteže na zemljuštu iz kojeg se vadi ugalj. koja se dalje distribuira do potrošača. Jedini nedostatak primene energije vode jeste taj što se prilikom izgradnje akumulacionih jezera za potrebe nesmetanog rada hidrocentrala moraju potopiti (i time bespovratno izgubiti) okolni predeli. Postoje propisi o načinima odlaganja jalovine i zaštite terena. vodena energija. u stalnom je pokretu. uništavanje čitavih predela otvaranjem površinskih kopova. Čitav proces dobijanja i korišćenja energije ovog porekla je višestruko štetan i ekološki neprihvatljiv. podrazumevaju iskorištavanje energije iz uobičajenih resursa. Osim toga. za šta postoje razrađena tehnološka rešenja. Energija je konstantna u prirodi. iskorištavanje energije iz ovih izvora ima svojih prednosti i mana. Potrebne su hiljade godina da se prirodnim procesima fosilizacije ponovo stvori ugalj koji savremeno čovečanstvo potroši za svega godinu dana. energija uglja. dobijanje energije na ovaj način je svakako štetno. Iscrpljivanje izvora fosilnih - - 32 .1 Osnovni izvori energije Proizvodnja bilo koje robe ili usluge zahteva manje ili veće angažovanje različitih oblika energije. Korišćenje vodene energije je sa ekološkog aspekta prihvatljivo. Sa aspekta ekologije. Sa aspekta ekologije. Konvencionalni (uobičajeni) izvori energije. MENADŽMENT I ENERGETSKA EFIKASNOST 4. ali se oni u većini slučajeva ne poštuju. zasniva se na dobijanju energije iz uglja koja se dobija njegovim sagorevanjem u termocentralama. Sa aspekta ekomenadžmenta najvažnije je istaći dva osnovna oblika energije koji se mogu koristiti za čovekove potrebe. Ovim postupkom se toplotna energija koja se razvija prilikom sagorevanja pretvara u električnu energiju.

naročito vazduha. potapanje na velike morske dubine ili najnovije ideje o lansiranju nuklearnog otpada u svemir samo su neki od načina na koji se pokušava rešiti ovaj problem. Na kraju. ali je potrebna primena niza mera za njegovo pravilno odlaganje. sagorevanjem drveta nastaju produkti koji su u znatno manjoj meri štetni za okruženje. Poznate vetrenjače postoje već nekoliko vekova i pojedine od njih rade bez zastoja. Osim toga. Sunčani kolektori su našli svoju primenu i u specifičnim područjima rada. energija drveta. nuklearna energija. kao izvor energije oko kojeg se danas vode posebne polemike naučnika. predstavlja alternativni vid energije koji se najduže i najintenzivnije proučava. Prerada nafte u benzin i njegove derivate je poseban zagađivač. koje su često vema udaljene od klasičnih izvora energije. kao i izdvojenih kuća i vikendica. jer se tom prilikom u vazduh emituju posebno opasna jedinjenja sumpora. U budućnosti se očekuju napori stručnjaka koji će dovesti do pojeftinjenja potrebne opreme i reakcija od strane javnosti koju treba edukovati u tom pravcu. ali je način koji ipak treba izbegavati. Korišćenje drveta kao izvora energije je ograničeno na predele u kojima drveta ima dovoljno. a otpad koji nastaje je izuzetno mali. prihvatljiviji je način dobijanja energije iz razloga što se drvo smatra obnovljivim resursom. otpad koji nastaje jeste količinski izuzetno mali. mada se ulaganja u instalaciju opreme isplaćuju preko ušteda energije za pet do šest godina. Sa druge strane. s obzirom na to da je energija Sunca praktično neograničeno dovoljna za sve potrebe čovečanstva. ukoliko dođe do greške u tehnološkom postupku dolazi do najvećih ekoloških katastrofa. Posmatrano sa čisto ekološkog aspekta. tehnologa. Zakopavanje u zatvorena rudarska okna. Upotreba solarne energije ima svoje prednosti i mane. Osnovni nedostatak jeste cena opreme koja je potrebna za ovaj proces. Problem opravdanosti nukleranih elektrana ostaje otvoreno pitanje za rešavanje u budućnosti. koristi se od davnina. energija vetra.Ekomenadžment goriva (nafte) zahteva složen tehnološki postupak koji nosi niz ekoloških problema. 2. Energija se dobija konverzijom energije Sunca preko sunčanih kolektora u neki drugi vid energije (električna ili toplotna). jer je drvo najdragocenije u šumi. dobijanje energije iz nuklearnih elektrana je ekološki izuzetno prihvatljivo jer nema štetnih emisija. Osnovna prednost ovakvog načina dobijanja energije je potpuna ekološka prihvatljivost i neograničenost osnovnog resursa u budućnosti. potrošnja benzina i kerozina za prevoz širom sveta je najveći izvor zagađenja vazduha a time i čitave planete danas. Prevoz nafte je takođe ekološki štetan i skopčan sa svakodnevnim incidentima koji nastaju izlivanjem nafte iz cisterni ili tankera koji se dešavaju širom sveta i ostavljaju teške posledice. političara i građana. Već danas postoje brojna domaćinstva koja svoje energetske potrebe u određenoj meri zadovoljavaju na ovaj način. a koja je za većinu domaćinstava neprihvatljiva. Nekonvencionalni (alternativni) izvori energije: solarna energija. Osim toga. Vremenom su vetrenjače napuštene i - - - 33 . a najčešće su nezamenljiv izvor energije potrebne za rad klimatskih mernih stanica širom sveta.

Danas se vetrenjače ponovo vraćaju u upotrebu. Svojevrsna "opterećenost" proizvoda količinom energije utrošenom za njegovu proizvodnju parametar je kojim će razvijene zemlje u bliskoj budućnosti utvrđivati njegovu vrednost. kao nastojanje da se nešto učini po pitanju uočene ograničenosti energetskih resursa.) nije sasvim adekvatan da obuhvati celokupnu posmatranu materiju.2 Menadžment energijom Termin menadžment energijom (energy management) se koristi jer ni jedan naš izraz (upravljanje potrošnjom energije. Stoga je svako razmišljanje o poboljšanjima u tom smislu korisno. Postupak je izuzetno jeftin u poređenju sa ostalim. koristi se nešto više od prethodno navedenih alternativnih vidova dobijanja energije ali ne u meri u kojoj je to objektivno moguće. modernog izgleda i funkcionalno opremljene u svrhu dobijanja energije. te stoga višestruko i ekonomski i ekološki opravdan. te se stoga ne može očekivati njegova skora komercijalizacija i šira primena. jer smanjuje troškove u tom pravcu. koristi se sporadično i kod nas bez prekida više decenija. Jednostavnim postupkom sagorevanja dobija se najčešće toplotna energija koja se koristi za zagrevanje poslovnih prostorija. štednja energije i sl. Od proizvođača i proizvoda se zahteva eneregetska efikasnost i manja upotreba energije po jedinici proizvoda. postoji za sada još uvek kao izuzetno dobra ideja. 4. a sa druge strane. jer su plima i oseka prirodne pojave u kretanju vode i stoga nisu ograničen resurs. Naša zemlja obiluje izvorima tople i vrele voda koja se retko koristi za dobijanje energije. te država nije prinuđena 34 . energija bio-mase. Menadžment energijom je nastao kao odgovor na sve veći udeo troškova energije u poslovanju preduzeća. ali su načini njenog dobijanja raznovrsni i često povezano sa izuzetno teškim ekološkim posledicama.Ekomenadžment ljudi su se preorijentisali na dobijanje energije na lakši način. pri čemu treba znati da je ušteda energije od svega 5 % izuzetno ekološki poželjna i ekonomski prihvatljiva. Adekvatnim menadžmentom energije kao krajnji rezultat ostvaruju se uštede energije u preduzeću i državi u celini. Najviše ih je na poljoprivrednim gazdinstvima gde se kao nuzprodukt delatnosti javljaju veće količine bio mase koja inače predstavlja otpad. što znači da je poslovanje energetski efikasnije. Pokušana realizacija dobijanja energije na ovaj način u Francuskoj pokazala se kao efikasna ali i veoma skupa. energija plime i oseke. - - - Treba naglasiti da je problem obezbeđivanja dovoljnih količina energije za ljude na planeti izuzetno veliki problem koji pritiska čovečanstvo od sredine sedamdesetih godina prošlog veka i da problem sve više dobija na težini. Posmatrano sa aspekta ekologije i zaštite životne sredine najčistiji oblik primenjene energije svakako je električna energija. geo-termalna energija. Primena ovakvog načina dobijanja energije bi mogla biti izuzetno dragocena.

J. Filipović. 2.. U tom smislu svaka država bi trebala da odgovarajućim merama podstiče preduzeća da racionalno upravljaju energijom (poreske olakšice. bez obzira na radno mesto na kome se nalazi. jedan je od osnovnih zahteva tržišno orijentisanih preduzeća. Osnovne mere menadžementa energijom se mogu planirati i primenjivati u sledećim vremenskim okvirima: 1. već najčešće adekvatnu edukaciju i upućivanje zaposlenih u potrebu za štednjom. Istanbul. Srednjoročne mere se odnose na značajnije modifikacije u proizvodnom procesu i zahtevaju veća ulaganja. što je više nego zadovoljavajući rezultat. ugradnju nove i preciznije 16 Miljković. mogu ići i do čitavih 20 % u odnosu na ukupnu potrošnju. International Metalurgy and Matterial Congress. uglavnom se odnose na eliminisanje nepotrebnog rasipanja energije. bez posebnih tehnoloških promena. Kratkoročne mere. Efekti kratkoročnih mera se vraćaju ubrzo. već nakon jedne ili dve godine.. 2. Kadrovi. ma koliko bile minimalne. ostvaren bez posebnih investicionih ulaganja. Gavrilovski. M. 3.: Strategy for the Energy Efficiency Improvement in the Iron and Steel Industry Corporation Sartid Yugoslavia. su potrebni za realizaciju svakog poslovnog poduhvata. Ove mere ne zahtevaju nikakva posebna ulaganja. Korektno primenjeni navedeni uslovi stvaraju preduslov za optimizaciju troškova energije i preduzeće može da očekuje ekonomske efekte sprovedenih promena u veoma bliskoj budućnosti. povoljni krediti za zasnivanje energetski efikasnije proizvodnje itd. odnosno vrstu posla koji obavlja. 1997. kako bi prihvatili važnost uštede energije gde god je to moguće. Troškovi energije su integralni deo ukupnih troškova proizvodnje. Uštede energije koje realizuju sami zaposleni. odnosno domaćinski odnos prema energiji. U ovom segmentu takođe često nisu potrebna nikakva značajnija finansijska ulaganja.Ekomenadžment da pronalazi na sopstvenoj teritoriji (ili uvozi) nove količine energije. 35 . Ovde se pre svega misli na zamenu dotrajalih delova i mašina koja često troše više energije od propisane. R. je jedan od bitnih faktora za uspešnu realizaciju optimizacije potrošnje energije. Uštede u ovakvim preduzećima su pogotovo bitne. Smatra se da svaki zaposleni može u određenoj meri da pruži doprinos smanjenju potrošnje energije. edukacija zaposlenih. neophodno je ispitati delotvornost postojeće organizacione šeme preduzeća i ukoliko je potrebno izvršiti određene promene u organizacionoj strukturi. U pojedinim granama industrije troškovi energije su izuzetno veliki i u velikom udelu opterećuju cenu konačnog proizvoda. Svest o potrebi za smanjenjem troškova. U tom pravcu. Kukoleča. Kada je u pitanju racionalizacija potrošnje energije nužno je sve zaposlene na odgovarajući način edukovati. P.). Polazni uslovi koje mora ispuniti preduzeće koje želi smanjenje i optimizaciju troškova utrošene energije su sledeći16: 1. Turkey. Organizacija.

a podrazumeva racionalno i kritično sagledavanje prethodno dobijenih činjenica i utvrđivanje normi potrošnje energije koje se smatraju prihvatljivim za određeno mesto i određeni vid energije. P. Cost and Conservation in the Steel Industry. Utvrđivanje normi i standarda. - - - 2. kako ukupno. što se utvrđuje posebno za svaki vid energije koja se koristi. korišćenje izolacionih materijala. apsolutno sprečavanje rasipanja energije i slično. planiranje i realizaciju potrošnje iz alternativnih izvora energije. je faza koja sledi. tako da se njihovi pozitivni efekti mogu očekivati nakon više od pet godina. benzina) koje se potroše tokom meseca ili godine. više finansijskih sredstava i vremena za realizaciju. gasa. 17 Martocci. S obzirom na to da se energija koristi praktično na svim mestima u preduzeću. kao faza koja podrazumeva postupno sagledavanje celokupnog energetskog ciklusa u preduzeću. tako i po pojedinim proizvodnim i neproizvodnim delovima). Dugoročne mere podrazumevaju značajnija investiciona ulaganja u uvođenje energetski efikasnije tehnologije. određivanje mesta potrošnje svih vidova energije ponaosob. A. Ulaganja u navedene promene su nešto veća. USA. potrebno je posebno fiksirati mesta na kojima je potrošnja najveća. Normiranje potrošnje energije treba da bude jasno obrazloženo i svi angažovani radnici sa tim moraju biti upoznati. 36 . razmatranje problema tzv. 1996. Faze realizacije programa menadžmenta energijom uopšteno obuhvataju sledeće17: 1. što podrazumeva sledeće: utvrđivanje izvora energije koji se koriste (po poreklu i količini. iron and steel Engineer. čime se istovremeno dobijaju i podaci o eventualnim gubicima energije tokom prenosa. Na ovaj način stiče se uvid u količine energije (električne.Ekomenadžment opreme za merenje i regulaciju potrošnje itd. Veoma često se troši više energije nego što je to objektivno potrebno.: Enenrgy: Consumption. a vraćaju se u proseku za pet godina. Navedene mere zahtevaju adekvatno planiranje. utvrđivanje načina i efikasnosti internog prenosa energije u preduzeću od ulaska do mesta potrošnje. Kontrola dotadašnjeg korišćenja energije.. 3. rekonstrukciju proizvodnih kapaciteta. što predstavlja energiju koja se može dobiti upotrebom otpada i nuzprodukata proizvodnje. otpadne energije.

6. 7. 37 . srednjoročnog ili dugoročnog plana. Utvrđivanje realnih energetskih troškova u zavisnosti od procesa proizvodnje moguće je ukoliko se prethodne faze sprovedu objektivno. Tada je moguće steći realnu sliku o tome koliko se kojih vidova energije troši u proizvodnji. 4. jeste krajnji cilj sprovedenih mera a nastaje prvenstveno kao posledica smanjenja cene proizvoda uz zadržavanje kvaliteta. Povećanje konkurentnosti na tržištu.: The Benefits of Hot-Charging Slabs. nastaje kao posledica promena koje su nastale uštedom određenih količina energije. a podrazumeva sagledavanje novog. Značajne finansijske uštede. Smanjenje troškova za sobom povlači mogućnost smanjenja cene proizvoda (usluge). 1996. Potrebno je istaći da ostvarene uštede mogu i treba da se koriste na daljim aktivnostima koje imaju za cilj optimizaciju potrošnje energije ili za druge aktivnosti u pravcu racionalne potrošnje resursa. preostaju preduzeću kao posledica racionalizacije energetske potrošnje.3 Pozitivni efekti menadžmenta energijom Sprovođenje adekvatnog menadžmenta energijom ima višestruke pozitivne efekte na sve institucije društva. Utvrđivanje učešća troškova energije u ukupnim troškovima. A. New Steel. 4. preduzeće racionalnom potrošnjom energije posluje u skladu sa konceptom održivog razvoja i time stvara pozitivan imidž u okruženju čime stiče dodatnu naklonost potrošača i javnosti uopšte. 5. Osim toga. Pozitivni efekti menadžmenta energijom koji se javljaju u pojedinim sferama su sledeći18: 1. ima direktne koristi od uspešno sprovedenog menadžmenta energijom pre svega zbog smanjenja eksploatacije sopstvenih energetskih resursa i očuvanje njihovog kvaliteta i kvantiteta za budućnost. je faza pri kojoj se jasno određuje na osnovu prethodnih parametara koja su to mesta i načini na kojima se potrošnja energije može smanjiti bez posledica po efikasnost poslovanja. USA. Kvantifikovanje mera menadžmenta energijom. Sa druge strane.Ekomenadžment 3. Na ovaj način se stiče uvid u realnost opterećenja poslovanja energetskim troškovima i uvid u razmere finansijskih ušteda koje su realizovane. smanjenjem troškova u preduzeću omogućava se pozitivnije poslovanje od kojeg država ima koristi prilikom ubiranja poreskih i ostalih obaveza. Društvena zajednica. Uprava preduzeća na ovom mestu odabira sredstva koja namerava da uloži u racionalizaciju potrošnje energije i utvrđuje dinamiku realizacije odabranog kratkoročnog. promenjenog stanja nakon izvršenih potrebnih korekcija u proizvodnom procesu i ponašanju zaposlenih. 18 Ritt.

ispada čitavih sistema za napajanje i planske ili neplanske restrikcije energije.Ekomenadžment 2. odložiti izgradnju novih proizvodnih kapaciteta i izbeći rizik od nemogućnosti da zadovolje potrebe potrošača. Proizvođači energije će usled smanjene potrošnje smanjiti troškove sopstvenog poslovanja. što dovodi do preopterećenja energetskog sistema. 38 . 4. čime se ostvaruje značajan devizni priliv. Sprovođenje menadžmenta energijom osigurava stabilan rad energetskih proizvodnih kapaciteta i otvara mogućnost izvoza energije u deficitarno okruženje. sigurnost u snabdevanju energijom. smanjene troškove proizvodnje energije. smanjene cene proizvoda i stvaraju pozitivan imidž ekološki odgovornog preduzeća. 3. Proizvođači energije. Distributeri energije. kao prvi u energetskom lancu takođe imaju svojevrsne koristi mada ušteda energije podrazumeva smanjenu potrošnju. Potrošači energije (preduzeća) menadžmentom energije imaju smanjene troškove za preuzetu energiju. bolje korišćenje postojećih kapaciteta i njihovu modernizaciju. kao i na stabilnije poslovanje u celini. mogu da računaju na smanjenje troškova prenosa energije.

predmeti isključeni iz upotrebe. Otpadne materije jesu materijali koji nastaju u obavljanju proizvodne. Ekspanziji problema otpada dodatno doprinose sledeći činioci: 1. kao razlog za nastanak mnogobrojnih ekoloških i drugih problema. kao i otpaci nastali po izdvajanju sekundarnih sirovina. U najranijim fazama razvoja ljudskog društva. Sekundarne sirovine jesu otpaci koji se mogu koristiti neposredno ili preradom (reciklažom). odnosno uslužne ili druge delatnosti. ima svoga udela i u pogledu problema otpada. Osnovni razlog za nastanak velikih količina otpada koji je preplavio planetu jeste linearna priroda industrijskih sistema. MENADŽMENT OTPADOM 5. Smeće predstavlja otpatke koji se neposredno ili reciklažom ne mogu iskoristiti kao sekundarne sirovine. pri čemu ne postoji problem otpada. 3. nije postojao problem otpada. postoje tri osnovne vrste otpadaka: 1. kao i otpadne materije nastale u potrošnji.Ekomenadžment 5. odnosno njihov sistem je kružnog karaktera. za razliku od industrijskih sistema. što podrazumeva stvaranje određenih količina otpada. Većina razvijenog sveta i zemalja u razvoju danas je u manjoj ili većoj meri suočena sa problemom otpada. Veliki broj ljudi stvara i 39 . Prenaseljenost planete.1 Problem otpada Prirodni sistemi se. U davnoj prošlosti. U zavisnosti od toga da li se otpaci mogu koristiti u novom proizvodnom ciklusu. koji su uglavnom linearnog (pravolinijskog) karaktera. karakterišu zatvorenim ciklusom. pa sve do pre oko dve stotine godina. a u ponekim nerazvijenim područjima i danas. između ostalog. 2. Smeće nema nikakvu upotrebnu vrednost i odlaže se po posebnom postupku. sve otpadne materije koje nastaju ljudskom delatnošću koriste se na određeni način i ponovo uključuju u obavljanje novih delatnosti.

tako i ljudi direktno zaduženih za upravljanje preduzećima. Osobenosti otpada koji nastaje na ovaj način u velikoj meri zavise od: prirode delatnosti u kojoj otpad nastaje. Postoje dve osnovne podele otpada: 1. U celini posmatrano. 2. saobraćaj. b) Industijski otpad nastaje kao posledica delatnosti preduzeća (industrija. poljoprivreda). iako svakodnevno stvara otpad. pri čemu više otpada nastaje prilikom primene zastarelih i nedovoljno kontrolisanih tehnoloških rešenja i usled neadekvatnog ponašanja zaposlenih. kako u svojim domaćinstvima. ne razmišlja o daljim postupcima sa otpadom. Samo u najrazvijenijim zemljama sveta problem otpada je rešen primenom odgovarajućih zakonskih propisa. Neobaveštenost građana. - 40 . U velikom broju slučajeva otpad napušta preduzeća bez ikakvog tretmana i direktno dopire u životnu sredinu gde stvara niz problema. 5. a komunalna preduzeća svoju delatnost obavljaju u skladu sa raspoloživim sredstvima. Većina građana. Delatnosti koje stvaraju potencijalno najopasniji otpad su prerada kože. prvenstveno zbog lagodnijeg života tamošnjeg stanovništva. Neadekvatna zakonska regulativa. celuloze. problem otpada ima globalni karakter i zakonska regulativa u većini zemalja (pa i u našoj) nije odgovarajuća ili se ne primenjuje dosledno. prehrambena industrija. karakteristike primenjenih tehnoloških rešenja. Najbolji rezultati u rešavanju problema otpada postižu se kada se otpad na odgovarajući način tretira već na samom mestu nastanka.Ekomenadžment veliku količinu otpada. znanjem i željom za napretkom. a karakteriše ga pre svega različitost agregatnog stanja i koncentarcija na mestu nastanka. 3. Podela po mestu nastanka. primene metoda neutralizacije otpada na mestu nastanka.2 Klasifikacija otpada Kako su raznovrsne aktivnosti i delatnosti koje sprovodi čovek širom planete. jeste otpad koji nastaje u domaćinstvima i obavljanjem delatnosti u naseljenom mestu. hemijska industrija i slične. tako i u proizvodnom sektoru. koja ne pokriva problematiku otpada u većini zemalja. tako je i ranovrstan otpad koji tom prilikom nastaje. kako najšireg sloja stanovništva. po kojoj sav otpad može da se klasifikuje na sledeći način: a) Komunalni otpad.

čuvanje i tretman. može da ima posebno štetne posledice na životnu sredinu jer se gasovi najbrže i najdalje rasprostiru u životnoj sredini i deluju veoma daleko od mesta nastanka. plastika. Nastaje najvećim delom u delatnosti saobraćaja. c) Gasni otpad podrazumeva kiselinske i bazne pare.3 Štetne posledice otpada Otad je višestruko štetan po životnu sredinu. Bez obzira na to da li je u pitanju običan kuhinjski otpad ili izuzetno opasan hemijski otpad. troškovi prečišćavanja često su veoma visoki. kao što je. razrađena tehnološka rešenja reciklaže. a u manjem udelu i u industriji. 5. staklo. zahteva ulaganje većih sredstava. tekstil i slično. Ovaj otpad karakteriše sledeće: jednostavniji postupak sakupljanja. drvo. gasove različitog hemijskog sastava. metal. Gasoviti otpad je: najteži za izdvajanje. nepozant element u prirodi i ekosistem uglavnom nije u stanju da se sa njim sam izbori. koji najčešće sadrže i određene količine raznovrsnih čvrstih četica (prašina). 2. jer svaki otpad predstavlja nov. Podela po agregatnom stanju je posebno bitna sa aspekta mogućih postupaka sa otpadom. 41 . Narušavanje ravnoteže ekosistema. a najvažnije su: 1.Ekomenadžment c) Nuklearni otpad se posmatra kao posebna vrsta otpada koja će zbog niza svojih specifičnosti i aktuelnosti problematike kasnije biti posebno razmatrana. Posledice pojave otpada u životnoj sredini su raznovrsne (ekološke i ekonomske). pa samim tim i opasnija disperzija u sve delove životne sredine. manji stepen opasnosti po životnu sredinu. papir. Po ovoj podeli postoji: a) Čvrsti otpad. b) Tečni otpad nastaje rastvaranjem pojedinih supstanci u vodi ili drugoj tečnosti (kiselini ili bazi). Osnovne karakteristike tečnog otpada su sledeće: složen postupak izdvajanja i čuvanja do tretmana. a obuhvata i naftu i njene derivate. laka i brza.

spalionice smeća i slični postupci za efikasnije rešavanje problema otpada su takođe skupe investicije. 2. Da li se i kojim tehnikama otpad može pretvoriti u sirovinu? 3. jer je problem otpada dugo vremena potiskivan i nikada mu nije pridavana dužna pažnja. J..poslovnih procesa. A. koja je često smeštena u blizini naselja i zauzima velike površine obradivog zemljišta. koje zbog toga postaje apsolutno neuoptrebljivo u budućnosti. Danas su preduzeća sve više spremna da se suočavaju sa problemom otpada.: Reinženjering menadžmenta otpadom. Da li otpad mora bez izuzetka biti problem i trošak? 2. Kopaonik. Postrojenja za reciklažu. 2000. Kako problem otpada pretvoriti u zaradu (profit)? Navedena pitanja pre svega nameću potrebu za promenom u načinu razmišljanja. I Savetovanje Reunženjering proizvodno . 3. Izgradnja i održavanje deponije koja postupa sa otpadom na tačno određeni način je veoma skupa i stoga često nemoguća. Deponije smeća imaju niz štetnih posledica po okruženje. tako i zbog pritiska građana i svesti o neodrživosti dotadašnjeg načina razmišljanja i postupanja sa otpadom.Ekomenadžment Ravnoteža u ekosistemu biva u manjoj ili većoj meri narušena. može koristiti u drugom preduzeću kao sirovina? 4. D. kako zbog sve strožije zakonske regulative i problema koje im stvara odlaganje otpada.. Jovović.4 Postupak sa otpadom Osnovna pitanja sa kojima treba da se suoči svako preduzeće kada je u pitanju problem otpada jesu sledeća19: 1. divlje deponije. 5. odnosno potpuno neuređena mesta gde građani i industrija godinama odlažu smeće bez ikakvog tretmana. kao i pozitivan imidž ekološki odgovornog preduzeća. ali se ulaganja u ovu svrhu vraćaju višestruko.. što za sobom povlači niz ekoloških problema. 19 Stokić. 42 . M. Velika finansijska ulaganja u kvalitetniju sanaciju otpada se često navode kao razlog neadekvatnog rešavanja problema otpada. Oduzimanje velikih površina zemljišta u svrhu deponija se nametnulo kao neminovnost za rešavanje problema ogromnih količina otpada. a poseban problem predstavljaju tzv. Ne treba zanemariti ni iskustva preduzeća iz razvijenijih zemalja koja su primenom adekvatnog menadžmenta otpadom ostvarila značajne uštede i ekonomsku prednost na tržištu. a potom i u načinu delovanja. Da li se otpad koji je u preduzeću problem. U svakom naseljenom mestu danas postoji manje ili više uređena deponija smeća. Kuburović. Filipović.

preduzeće se na direktan način uključuje u prihvaćeni koncept održivog razvoja i time preduzeće stvara pozitivan imidž. je prvi i najbitniji preduslov za uspešnu realizaciju menadžmenta otpadom u preduzeću. zamena delova ili kompletna promena tehnološkog procesa u cilju otklanjanja nedostataka i dostizanja željenih ciljeva. troškovi oko skladištenja i slično. neisplativo ili čak nemoguće. a osnovne aktivnosti preduzeća u pravcu uspešnog menadžmenta otpadom su sledeće: 1. Razvoj svesti i odgovornosti.Ekomenadžment Savremeno preduzeće koje želi da sprovodi adekvatan menadžment otpadom treba da sprovodi potrebne izmene i prilagođavanja na svim nivoima. od kojih se kao najvažnije ističu sledeće: preispitivanje postojeće tehnologije. pravovremeno određivanje količina potrebih sirovina i repromaterijala kako bi se nabavljale količine koje se smatraju optimalnim. Dosadašnji nivo odgovornosti preduzeća za sopstveni otpad kod nas je na veoma niskom nivou. U vezi sa ovim. isticanje roka trajanja. neophodno je izvršiti i procenu postojećih dobavljača. čime se izbegava rasturanje. Osim toga. - - 43 . neophodno je sagledati kvalitet nabavljanih sirovina. te u skladu sa time i da očekuje pozitivne efekte u budućnosti. čime se stiče uvid u eventualne nedostatke i slabe tačke. između ostalog. jer je saniranje ekoloških šteta često dugotrajno. Osim toga. jer ponekad sama sirovina nije odgovarajućeg kvaliteta i ne može se u potpunosti ni uvesti u proizvodni proces. Osim toga. može se isplanirati i realizovati primena raznovrsnih mera koje imaju za cilj regulaciju problema otpada. treba izvršiti i često zanemareno optimalno baždarenje opreme. zasniva na preventivi i očuvanju prirodnih resursa što je više moguće. Preduzeće u navedenu svrhu može da uloži skromna ili izuzetno obimna finansijska sredstva. Osim nedovoljno razvijene svesti nadležnih. Primena svih raspoloživih preventivnih mera se nameće kao imperativ savremenog poslovanja kada je u pitanju očuvanje kvaliteta životne sredine u svakom pogledu. pa tako i u pogledu promena koje treba sprovesti po pitanju otpada. Edukacijom i informisanjem nadležnih u predzeću (ali i svih zaposlenih) stvaraju se povoljniji uslovi za promene u svakom pogledu. što obuhvata sagledavanje ispravnosti tehnologije i tehnoloških postupaka sa aspekta stvaranja otpada. jer značajan deo sirovina odmah postaje neupotrebljiv i pretvara se u otpad. 2. U skladu sa željama uprave preduzeća i mogućnostima realizacije. Koncept održivog razvoja se. Važno je istaći da se svaka pravilno isplanirana i sprovedena aktivnost u pravcu racionalizacije otpada obavezno pozitivno odražava na ekonomske rezultate poslovanja preduzeća. potrebno je kao razlog navedenome navesti i neadekvatnu zakonsku regulativu u ovoj oblasti. Preduzeće ima na raspolaganju čitav niz preventivnih mera koje može sprovoditi u ovom pravcu.

Primarni tertman otpada podrazumeva izvođenje osnovnih postupaka koje će olakšati dalju manipulaciju otpadom. - 3.sav otpad koji se ne može zameniti. Razmatranje mogućnosti za razmenu. prodati kao sekundarna sirovina ili reciklirati. edukacija i obuka zaposlenih. na odgovarajući način. Odvoženje i odlaganje otpada na deponiju je kod nas za sada najčešći. koji se pre svega odnosi na sticanje informacija o stanju u okruženju i potrebama drugih za materijalom koji je u posmatranom preduzeću otpad. što podrazumeva pravovremeno reagovanje na sve uočene probleme tokom proizvodnog procesa. čime se sprečava nekontrolisano širenje otpada u okruženje. a obuhvataju pre svega: . jer se time omogućavaju značajne uštede u manipulaciji i prostoru. . ponovnu upotrebu. u pravo vreme i na određeno mesto.5 Prodaja i razmena sirovina 44 . ali i najskuplji način rešavanja otpada. 5.prikupljanje otpada direktno na mestu nastanka. kako bi se izbeglo neracionalno trošenje i rasipanje. . te sakupljanje na mestu posebno određenom u tu svrhu.odvoženje otpada.odlaganje do odvoženja mora biti sprovedeno na adekvatan način koji će biti neškodljiv po zaposlene i okruženje. potrebno je spaliti na ekološki pogodan način i tako dobijenu energiju iskoristiti za sopstvene potrebe.Ekomenadžment analiza potreba za svim ostalim vrstama materijala i redukcija nabavki kad god je i gde god je to moguće. 5. uz ulaganje malo truda. S obzirom na to da su navedena rešenja u određenom smislu novine u domaćem poslovanju. Aktivne mere podrazumevaju one mere koje se primenjuju tokom neposredne proizvodnje radi smanjenja (redukovanja) upotrebe sirovina. . biće posebno razmotrene. praćenje toka materijala kroz proizvodni i neproizvodni proces u preduzeću. . .razvrstavanje otpada po agregatnom stanju i stepenu opasnosti. Naknadne mere podrazumevaju primarni tretman otpada nastalog u preduzeću. Veliku pomoć može pružiti i ugradnja adekvatne kontrolne opreme. prodaju i reciklažu otpada se nameće kao atraktivno rešenje za svako preduzeće jer su mogućnosti u ovom smislu neograničene i ne zavise od trenutnog stanja u poslovanju preduzeća i mogu se realizovati u izuzetno kratkom vremenu. 4.briketiranje i presovanje otpada kad god je to moguće. čime se stiče uvid u mesta zadržavanja i rasipanja.

kod kojih se. 5. bez ili sa određenim tertmanom neutralizacije.) koja se ne može realizovati na tržištu. auto oprema. Sasvim je verovatno da neko preduzeće u bližoj ili daljoj okolini kao ulaznu sirovinu koristi materijale koji su u drugom preduzeću otpad. pri čemu nije potrebno uložiti posebna finansijska sredstva.Ekomenadžment Već je navedeno da je osnovni uzročnik za nastanak svekolikog otpada na planeti savremena. papir. svojevrsna berza sirovina. Za realizaciju prodaje ili razmene otpada potrebna je samo dobra informaciona mreža i baza podataka o inputima i autputima pojedinih preduzeća. Suština navedenog ogleda se u tome da se preduzeća bave različitim delatnostima. a to su: 45 . Osim toga. metal i metalni opiljci. linearna priroda industrijskih sistema. sasvim izvesno će ga platiti po daleko nižoj ceni u odnosu na tržišnu vrednost nove sirovine. Razmenom ili prodajom otpada može se u velikoj meri rešiti problem odlaganja i umesto troškova. kao izlaz iz proizvodnog ciklusa pojavljuje proizvod i određena količina otpada. preduzeća koja imaju proizvode bez specifikacije (van klase. preduzeće će ostvariti i određenu zaradu. regionalnih i centralnih agencija. Najčešće i najuspešnije se u svetu razmenjuju plastika. građevinski materijal. čija primena je raširena u razvijenim zemljama preko lokalnih. Otpad je sa aspekta preduzeća oduvek posmatran uglavnom kao problem. ulja. te koriste raznovrsne sirovine kao ulazne komponente. a ne kao izvor zarade. drvo.6 Koncept 3R Koncept 3 R podrazumeva tri osnovna načina na koji se može sprovoditi štednja resursa i smanjenje količine otpada. staklo. metal. pa tako i sopstveni otpad. Treba stalno imati u vidu činjenicu da najveći deo stvorenog otpada može naći svoju primenu. preduzeća koja traže način da redukuju troškove odlaganja otpada. Preduzeće procenjuje svoje poslovanje realizacijom proizvoda na tržištu. a problem otpada se rešava jednostavnim ispuštanjem u okruženje. U našoj zemlji preduzeća koja bi trebalo da ozbiljno razmotre razmenu i prodaju resursa i otpada su sledeća: preduzeća koja imaju višak sirovina. lepak. sa greškom i sl. te otpad treba posmatrati kao izvor zarade a ne kao nužno zlo. elektronska oprema. Takav stav se iz korena menja. guma. ukoliko je preduzeće kupac tuđeg otpada koji može da koristi u sopstvenom proizvodnom procesu. Uprkos boljem ekonomskom položaju (ili upravo zato) preduzeća iz razvijenih zemalja nastoje da prodaju sve što je moguće. preduzeća koja imaju sirovine kojima je izašao rok trajanja.

Ekomenadžment 1. Reduce (redukcija, smanjena upotreba) podrazumeva smanjivanje nastajanja otpada koji se mora konačno odbaciti, jer nema nikakvu upotrebnu vrednost. Ova aktivnost se ostvaruje: korišćenjem materijala i roba koji imaju duži vek eksploatacije i izdvajanjem sekundarnih sirovina (papira, stakla, metala, plastične ambalaže i dr.) na mestu nastanka (domaćinstvo, preduzeće).

2. Reuse (ponovna upotreba, reiskorišćavanje), predstavlja višestruku upotrebu predmeta za koji nam se učini da je već postao otpad, ali ga još uvek ne treba odložiti kao otpad jer može da se upotrebi za još ponešto. 3. Recycle (reciklaža) je usmerena na tehničko tehnološki izvodljiva i ekonomski opravdana rešenja za preradu sekundarnih sirovina (izdvojenih na mestu nastanka ili separacijom izdvojenih iz ukupnog pomešanog otpada) u neke nove proizvode ili u regenerat kao sirovina za isti proizvod. Postoje dva osnovna tipa reciklaže: zatvoreni sistem reciklaže, pri kome se određena materija reciklira i koristi ponovo za dobijanje istog proizvoda, odnosno dela proizvoda, otvoreni sistem reciklaže, pri kome se određeni materijal reciklira i koristi za dobijanje nekog drugog proizvoda, koji je obično lošijeg kvaliteta.

Navedeni koncept je opšte prihvaćen u čitavom svetu i sprovodi se sa velikim uspehom u mnogobrojnim kompanijama širom sveta. Koncept 3 R je po svojoj suštini kompleksan, jer je: 1. Energetski, konzervira energetske resurse u recikliranim materijalima; 2. Materijalni, štiti postojeće materijalne resurse optimalnim iskorišćavanjem postojećih resursa; 3. Hijerarhijski, na prvo mesto stavlja redukciju, zatim reiskorišćavanje, a na kraju reciklažu. Godine 1996. u Beogradu formirana je Agencija za reciklažu, kao posebna republička organizacija koja ima zadatak da prati stanje i kretanje na tržištu sekundarnih sirovina. Agencija vodi posebnu evidenciju (berzu) ponude i potražnje za sekundarnim sirovinama u pruža usluge stručne pomoći preduzećima koja žele da na adekvatan način reše problem otpada. 5.7 Pozitivni efekti menadžmenta otpadom

46

Ekomenadžment Problem rešavanja otpada je zajednički za sve učesnike u proizvodnom ciklusu bilo gde u svetu i u njegovo rešavanje se uključuju i državne intitucije, jer je očigledno da su koristi od efikasnog menadžmenta otpadom mnogobrojne: 1. Preduzeća koja stvaraju otpad smanjuju njegove količine i iznalaze nove i efikasnije načine da otpad odlože, upotrebe ili ga unovče. 2. Preduzeća stvaraju pozitivan imidž i svoju poziciju na tržištu. 3. Preduzeća ostvaruju određene uštede, ekonomski pozitivne pomake i izbegavaju troškove i plaćanje kazni. 4. Građani su zadovoljniji jer se rešava problem otpada koji niko ne želi u svojoj blizini. 5. Smanjuje se eksploatacija resursa, jer se efikasan menadžment otpadom u suštini zasniva na smanjenoj potrošnji sirovina i ponovnoj upotrebi otpada u određenom obliku. 6. Uklanja se potreba za novim deponijama koje su poseban problem velikih gradova. Bitno je istaći da je adekvatan postupak sa otpadom jedan od savremenih merila stepena civilizovanosti jednog društva. Svi navedeni i ostali pozitivni efekti se ne javljaju u kratkom vremenu, ali stvaraju dugoročne bolje uslove za život sadašnjih i budućih generacija.

47

Ekomenadžment

6. PREVENCIJA ZAGAĐENJA KAO POSLOVNA STRATEGIJA EKOMENADŽMENTA 6.1 Definisanje koncepta prevencije zagađenja

Program prevencije zagađenja kao način poslovanja počeo se razvijati u poslednjoj deceniji 20. veka. Za srazmerno kratko vreme razvijen je i praksi ponuđen veliki broj različitih metodoloških pristupa poslovanju koje je u funkciji održivog razvoja. Upravljanje koje ima za cilj prevenciju zagađenja poznato je menadžerima u najrazvijenijim zemljama sveta a postepeno se širi i na zemlje na nižem stepenu razvoja. Za sve to vreme ovaj poslovni koncept doživljava promene i prilagođavanja, s tim što vremenom postaje sve čvršće inkorporiran u poslovni sistem organizacije. Primenom poslovnog koncepta prevencije zagađenja organizacija stiče veliki broj koristi. Pre svega, smanjuju se raznovrsni troškovi i raste dobit, unapređuje se sigurnost zaposlenih radnika, povećava produktivnost, unapređuje zaštita okruženja, očuvavaju resursi i povećava pozitiva imidž. Smanjenje troškova je uobičajena posledica primene ekomenadžmenta i to posmatrano u dužem vremenskom periodu. Praksa je pokazala da veliki broj ekomenadžment projekata i investicija ima kratak period povratka ulaganja. Osim toga, smanjuju se troškovi upotrebe energije i vode, troškovi odlaganja otpada i racionalna upotreba sirovina. Na žalost, u praksi se često nedovljno ističe mogućnost da poslovanja po sistemima ekomenadžmenta može značajno da utiče na smanjenje troškova poslovanja. Unapređenje sigurnosti zaposlenih ostvaruje se smanjenjem ili eliminacijom upotrebe toksičnih materijala na radnom mestu, čime se mogu smanjiti i troškovi koji nastaju zbog primene sredstava za zaštitu na radu, kao i troškovi sanacije povreda na radu. Povećanje produktivnosti nastaje usled toga što se primenom programa prevencije zagađenja ustanovljavaju efikasniji procesi i efiksnija upotreba sirovina, energije, vremena i ljudskog rada. Ponekad i sasvim male promene mogu dovesti do značajnih ušteda i unapređenja produktivnosti poslovanja.

48

U pogledu proizvoda. Navedene prednosti po organizaciju u praksi razvijenih zemalja najčešće se primenjuju primenom tzv. od ekstrakcije sirovina do odlaganja. pošto je neosporno definisana potreba za prevencijom kada je upitanju zaštita životne redine i održivi razvoj. Radi kompletnijeg pristupa. Unapređenje kvaliteta mora biti kontinuirano. Čista proizvodnja se definiše kao kontinuirana primena integralnih preventivnih ekoloških strategija za procese. koja ima šire značenje od prethodnog. Postoji mnogo definicja programa P2. međunarodna zajednica je prihvatila termin čiste proizvodnje (Cleaner Production). Veoma je važno na pravilan način definisati i shvatiti program prevencije zagađenja (skraćeno P2 – Pollution Prevention program). eliminaciju upotrebe toksičnih materijala. smanjenje količine i toksičnosti svih emisija i otpada. dok je problem otpada (recikliranje i odlaganje) od sekundarne važnosti. proizvode i usluge. smanjenje otpada i slični poslovni prioriteti imaju samo pozitivan uticaj na okruženje.Ekomenadžment Unapređenje zaštite okruženja nastaje kao logična posledica napora preduzeća da posluje ekološki odgovorno. Kako bi se moglo odrediti šta se sve može uključiti u P2 program. Unapređenje imidža organizacije je krajnja posledica primene ekomenadžment programa poslovanja. smanjenje upotrebe resursa i optimizaciju procesa kojima se smanjuje ili izbegava zagađenje okruženja. Ovaj pristup je proaktivan jer posmatra probleme na njihovom početku. 49 . Očuvanje resursa je posledica primene ekomenadžment programa koji su primarno kreirani zbog smanjene upotrebe sirovina. kao i posledično. Kada su u pitanju procesi. smanjenje produkcije otpada i zagađenja. kao i minimiziranje rizika po ljudsko zdravlje. Iz navedenog se vidi da se na prvo mesto po važnosti stavlja smanjenje potrošnje resursa. Potrošači ovakve promene veoma pozitivno ocenjuju i ekološki odgovornim organizacijama daju prednost. Na ovaj način organizacije dokazuju da su spremne da sprovedu određene promene kako bi uvažile zahteve zajednice kada je u pitanju kvalitet životne sredine. energije i vode. radi smanjenja stvaranja otpada. Unapređenje kvaliteta je imperativ poslovanja danas a ulaganja u ekološki aspekt kvaliteta su od posebnog interesa od strane potrošača i svih zainteresovanih strana. Prevencija zagađenja podrazumeva. ovaj pristup uključuje očuvanje sirovina i energije. Uključuje efikasnu upotrebu prirodnih resursa. po definiciji. Racionalna upotreba resursa. koncepta pevencije zagađenja. posmatra smanjenje negativnih efekata koje proizvod može imati tokom svog životnog ciklusa. Ukazaće se na nekoliko P2 definicija koje imaju za cilj da organizacijama olakšaju pronalaženje sopstvenog modela za primenu. potrebno je znati šta je sve uopšte moguće.

Misija specificira razloge za postojanje organizacije uopšte. Osnovna pitanja koja se mogu postaviti u organizaciji koja želi da pravilno usmeri svoje poslovanje su sledeća: Gde se sada nalazimo? Kuda želimo da idemo? Kako ćemo stići tamo? Kada želimo da stignemo? Ko će nas tamo dovesti? Koliko će to da košta? Kako ćemo meriti rezultate? 50 . najbolje svetske kompanije danas nastoje i uspevaju da postepeno smanjuju svoje negativne ekološke uticaje a pojedine čak potpuno eliminišu. meriti i ocenjivati progres. kao i u poslovanju uopšte. Misija je status što treba dostići. Ova efikasnost predstavlja racio (odnos) između izlaza (vrednost proizvoda i usluga koje je proizvela firma. U nastojanju da se kao koncept budućnosti realizuje održivi razvoj.2 Planiranje primene progarma prevencije zagađenja Pre samog početka primene programa P2 potrebno je prilagoditi postojeću viziju. Eko-efikasnost se definiše kao efikasna upotreba prirodnih resursa za zadovoljenje potreba čoveka. Vizija treba da predstavlja organizaciona nastojanja kada je u pitanju program P2. Program P2 omogućava da se dostignu pojedini ciljevi dati samom definicijom održivog razvoja. sektor ili grana). osnovne razlike između navedenih koncepata sastoje se u tome što ekoefikasnost na prvo mesto stavlja maksimiziranje održive upotrebe resursa dok čista proizvodnja fokus stavlja na što efikasniju upotrebu prirodnih resursa. sektor ili grana u celini) i ulaza (zbor svih ekoloških pritisaka koje je proizvela ta ista firma. Ipak. Ciljevi se postavljaju kako bi se mogao pratiti. Racionalna upotreba resursa. eliminacija otpada i sprečavanje emisija u okruženje mogu se smatrati nerealnim i nedostižnim za mnoge organizacije danas. Indikatori služe za merenje progresa tokom vremena. misiju i ciljeve poslovanja preduzeća. Misija identifikuje šta organizacija treba da ostvari u budućnosti u ključnim postavkama P2 programa. Ukoliko vizija i misija već sadrže određene elemente u pravcu zaštite životne sredine. a vizija je pravac što treba slediti.Ekomenadžment Poslednji termin koji će biti definisan jeste eko-efikasnost (Eco-efficiency) koji je u određenom smislu najdirektnije povezan sa održivim razvojem. 6. dok program prevencije zagađenja pre svega posmatra očuvanje prirodnih resursa. Ukratko. program P2 ima važnu ulogu. treba razmotriti da li je potrebno uneti određene izmene. U većini slučajeva organizacija ima samo formalnu viziju i misiju i u tom slučaju potrebno je uložiti povećan napor kako bi se formulisale vizija i misija koje će voditi organizaciju u željenom pravcu.

« «Uslužni centar Nacionalnog parka će podsticati razvoj ekološke kulture i napore u pravcu održivog razvoja.« Misija. Ovo ne činimo samo zbog etičkih i moralnih razloga. Promovisaćemo održivi način upotrebe resursa. zdravlje i sigurnost zaposlenih i javnosti. ekološku zaštitu. upotrebljeni i odloženi potpuno sigurno. transportuju i odlažu proizvode nakon 51 . Misija treba da navede zaposlene u organizaciji da preduzmu P2 programske korake kako bi ostvarili viziju. Sigurnost. U nastavku daće se primeri vizija nekoliko svetski upoznatih i uspešnih kompanija: «Organizacija Olin će nastojati da ostvari potpunu sigurnost zaposlenih na radnom mestu. Obavestićemo potrošače o tome kako da bezbedno koriste. Podsticaćemo ekološki prilagođene tehnologije. Orijentisaćemo se na ekološki odgovornu poslovnu praksu. opremu i proizvode.Ekomenadžment Ko će nam pomoći da ostvarimo plan? Kada će svaki postavljeni cilj biti ostvaren? Kada možemo očekivati rezulate? Vizija je osnovna komponenta planiranja P2 programa. Druga komponenta u procesu planiranja P2 programa jeste formulisanje misije. zdravstvene i sigurnosne programe koji su u skladu sa postojećim preporukama. već zato što želimo da zadovoljimo zahteve i očekivanja naših potrošača. zbog čega definiše uopštene pravce razvoja. Prijavićemo zvaničnicima. uz isticanje optimizma i pozitivnih osećanja koje će navoditi zaposlene na akciju. Ona obezbeđuje put koji vodi tome da organizacija ostvari ono što želi kada je u pitanju P2 program. Naš razvojni portfolio je usklađen sa novim kretanjima u globalnoj ekonomiji. Intenziviraćemo naše napore da smanjimo štetan ekološki uticaj tako što ćemo započeti transformaciju dosadašnjeg načina upotrebe resursa i energije. potrošačima i javnosti sve informacije o ekološkim incidentima koji nastanu kao posledica našeg poslovanja i o merama koje se u tom pravcu primenjuju. Sprovodićemo inicijative koje kao cilj imaju očuvanje ljudskog zdravlja i kvaliteta okruženja. Uobičajeno je da vizija ukazuje na pravac razoja u određenom dužem vremsnkom periodu. Razvijaće se proizvodi koji mogu biti proizvedeni. transportovani. zdravlje i ekološka odgovornost će biti prioritet prilikom planiranja svih postojećih i planiranih proizvoda i procesa. Programi za očuvanje zdravlja počinju sa premisom da su bilo kakve povrede ili bolesti na radnom mestu potuno neprihvatljive. proizvoditi ekološki prihvatljive proizvode i uputiti potrošače na to kako da ih bezbedno koriste. recikliranje i zamenu materijala. Takođe ćemo nastojati da i naše poslovne partnere navedemo na promenu načina razmišljanja i poslovanja u pravcu racionalne potrošnje materijala i energije. Oprema i procesi će biti konstruisani tako da zaštite okruženje.« «Nameravamo da organizaciju DuPont transformišemo u organizaciju koja se razvija na održivi način. Vizija definiše šta organizacija želi da bude. Dobro formulisana misija može da obuhvati osnovne elemente organizacione kulture u budućnosti. Sledi primer misije firme Union Carbide: «Kompanija Union Carbide će sprovesti potrebne ekološke. Programi za održivi razvoj se uopšteno u potpunosti uklapaju u vizije savremenih organizacija.

Neke od tehnika koje top menadžment može da koristi kako bi iskazao svoju podršku su: aktivno učešće u kreiranju P2 politike i ostvarivanje ciljeva. Ponekad se ciljevi ostvaruju tokom početnog perioda primene P2 programa. Obezbeđivanje podrške top menadžmenta je od ključnog značaja ukoliko se želi da P2 postane cilj organizacije. 6. uključivanje P2 ciljeva u sve poslovne napore organizacije koji čak i nemaju direktne veze sa ekologijom čime se P2 podržava na duže staze. Nastojaćemo da utičemo i na naše poslovne partnere da prihvate ekološki odgovorno poslovanje. obezbeđivanje sistema merenja kako bi se izmerili doprinosi od primene P2 programa. obezbeđivanje obuke za zaposlene. Mnogi teoretičari i praktičari smatraju da je ovaj element i najvažniji. objavljivanje rezultata primene P2 programa. Treća osnvona komponenta prilikom planiranja P2 programa jeste definisanje ciljeva. 6.3 Odabir elemenata programa prevencije zagađenja Program P2 je sačinjen od određenog broja programskih elemenata koji se mogu kombinovati na različite načine. Menadžment takođe treba da podstiče zaposlene da prihvate P2 filozofiju u svakodnevnom radu i da je usklade sa ostalim organizacionim ciljevima. 3. a u drugim slučajevima radi merenja dostizanja cilja mora se skupiti i obraditi mnogo informacija. Menadžment treba da podstiče zaposlene na svim nivoima organizacije da identifikuju mogućnosti za redukciju otpada i očuvanje energije i vode.Ekomenadžment upotrebe. koje može biti kraće ili duže. 2. 5. 52 . Obezbeđivanje podrške top menadžmenta Karakterizacija procesa Obezbeđivanje periodične procene Obezbeđivanje troškova alokacije resursa Podsticanje transfera tehnologije Vođenje programske evaluacije U zavisnosti od svojih potreba. Danas se smatra da postoje šest osnovnih programskih elemenata P2: 1.« Ciljevi. organizacije mogu navedenima dodati određene nove elemente. Ciljevi su specifične izjave koje izražavaju želje organizacije u određenom vremenskom periodu. Davaćemo podršku istraživanjima koja imaju za cilj unapređenje zdravlja i ekološka unapređenja. P2 bi trebao da bude proces kontinuiranog unapređenja ugrađen u organizacionu politiku i kao takav treba a bude sastavni deo strategijskog plana za povećanje efikasnosti i kvaliteta poslovanja. 4.

drugih kompanija. nije neuobičajeno da troškovi otpada u kompaniji narastu čak tri do pet puta. U idealnom slučaju svaki proizvod treba da zadovolji sve ekološke. Zbog toga je potrebno nastojati da se za svaki proizvod utvrdi posebna kalkulacija koja će rezultirati stvarnim proizvodnim troškovima koji odražavaju pravo stanje troškova koji nastaju. Već je naglašeno da svaka organizacija treba da prati troškove povezane sa upotrebom resursa ili gubicima i da ih poveže sa procesima i proizvodima koji do njih dovode. Svaka organizacija treba da nađe najpogodniji način da navedene troškove od svake P2 šanse pojedinačno prati. P2 procena takođe može koristiti radi praćenja informacija o kretanju troškova pošto se troškovi vremenom menjaju. po satima ili danima. Efikasan način da se sprovede karakterizacija procesa je upotreba hijerarhijskih procesnih mapa (opisano u nastavku). Ovi troškovi podrazumevaju troškove koji se prate u glavnoj troškovnoj knjizi. P2 procena se može koristiti radi dobijanja novih informacija koje su neophodne za podršku upotrebi drugih sistemskih alata za rešenje problema i donošenje odluka. Svi procesi i proizvodi ne troše resurse i ne dovode do gubitaka podjednako. Tradicionalan način obračuna troškova ima svoja ograničenja. Kada se uključe sve navedene kategorije. Kada se jednom izvrši odabir. 53 . neprijatne mirise i druge aspekte procesa.Ekomenadžment Karakterizacija procesa omogućava identifikaciju svih mogućnosti za primenu P2 programa kada su u pitanju resursi koji se koriste i koji se gube. Procesne mape treba da budu pripremljene za različite proizvode ili porodice proizvoda. Podsticanje transfera tehnologije treba da bude cilj svake organizacije. Obezbeđivanje periodične procene se u sistemskom prilazu koristi radi verifikovanja i inoviranja procesne mape. Podatke o P2 programu potrebno je prikupljati iz različitih delova organizacije. Pošto se ispita svaka P2 šansa. Obezbeđivanje troškova alokacije resursa je sledeći element procesa P2. Svaka upotreba resursa u procesu predstavlja šansu za očuvanje tog resursa. kao i troškovi upravljanja gubicima. troškove resursa koji su izgubljeni preko otpada. kao i za raspoređivanje ovih troškova na teret proizvoda tokom čije proizvodnje se javljaju. Tim zadužen za P2 procenu može ponovo da razmotri procesne mape. zdravstvene i sugurnosne zahteve. potrebno je periodično razmotriti individualne procese i procedure. Krajnji cilj može biti stvaranje svojevrsne knjige procesnih mapa nakon nekoliko godina tokom kojih se periodično primenjuje P2 procena. Na ovaj način se dobijaju pravi ekonomski pokazatelji o ceni po kojoj se proizvod može prodati i steći utisak o tome koji je proizvod ekološki čistiji. odnosno eliminisati aktivnosti koje ne dodaju nikakvu vrednost. Procesne mape se takođe mogu koristiti za procenu troškova od upotrebe resursa u svakom radnom koraku. Procesne mape se takođe mogu koristiti kao primer (uzorak) za sakupljanje informacija o upotrebi i gubicima resursa kada su informacije organizovane po radnim koracima. Organizacija treba da odabere najbolji metod za sprovođenje P2 procene i da sakupi potrebne podatke. Ovako određeni troškovi mogu poslužiti za rangiranje prioriteta primene P2 programa. zagađenje. Upotrebom ovog metoda organizacije mogu da ispitaju upotrebu energije i vode. kao što svaki gubitak resursa i otpad predstavlja šansu da se ta količina smanji. stoga je potrebno proces računanja pojednostaviti. buku.

2. Osnovni nivo tradicionalnog pristupa implementaciji P2 programa 54 .). U ovu svrhu moguće je koristiti i model kvaliteta ISO 14000 ili 9000 koji postoji u nekim organizacijama. od konsultanata i ostalih merodavnih institucija i pojedinaca. Tradicionalni pristup Sistemski pristup Ekomenadžment pristup Pristup primenom modela kvaliteta Ne može se tvrditi koji je od modela najbolji.4 Tradicionalni pristup implementaciji programa prevencije zagađenja Tradicionalni model nudi tradicionalan. potrebno je periodično razmatrati i ova odabrana rešenja kako bi se uočili nedostaci i područje za unapređenja. Značajno vreme i vrednost su već potrošeni u cilju istraživanja P2 programa. U tekućoj praksi u svrhu implementacije programa prevencije zagađenja u svetskim kompanijama koriste se četiri osnovna pristupa: 1. Izrada P2 programa Pisanje plana P2 programa Implementacija programa P2 Obezbeđenje programa P2 Slika 4. logičan put za implementaciju P2 programa čiji je osnovni model dat kako sledi (Slika 4. 3. Rezultati evaluacije treba da budu razmotreni interno ili od strane nezavisnih tela. 6. Tokom same evaluacije treba izvući zaključke koji mogu biti korisni za dalji rad. Ipak. Često je poželjno vršiti čak i kombinaciju modela kako bi se dobio najbolji učinak za organizaciju. Svaka organizacija treba da informacije kojima raspolaže i saznanja do kojih dođe na polju ekologije podeli sa ostalima.Ekomenadžment profesionalnih asocijacija. Vođenje pogramske evaluacije znači da organizacija treba da primeni ekonomski efikasne preporuke koje je dobila nakon postupka planiranja. 4.

Pisanje plana P2 programa. zakonodavac. Dobar plan treba da ukaže šta je to što od programa žele sve zainteresovane strane (stejkholderi): potrošači. između ostalog. Preliminarna procena je neophodna kako bi se dobile informacije potrebne za izradu P2 plana. Tradicionalan pristup ima «top-down» fokus.Ekomenadžment Izrada programa prevencije zagađenja. U ovoj fazi se određuje P2 tim koji treba da odredi preliminarnu P2 procenu kako bi se prikupili određeni P2 podaci. zaposleni. što mora biti ugrađeno u poslovnu politiku. pregleda područja za P2 primenu i odredi prioritete za implementaciju P2 programa. Implemntacija programa prevencije tradicionalnim pristupom može se prikazati na sledeći način (Slika 5. pareto analiza (opisano u nastavku) Tek nakon svega toga menadžment organizacije će biti u stanju da odredi ciljeve zasnovane na kompletnijoj analizi P2 šansi i da odredi jasne prioritete programa. Drugi korak tradicionalnog pristupa je pisanje P2 programskog plana. ekološke organizacije. Implementacija programa P2. Na kraju. plan treba da odredi raspored aktivnosti koji će. U cilju rangiranja prioroteta može se koristiti tzv. akcionari i svi ostali koji imaju bilo kakvog interesa od sprovođenja P2 programa.): Sprovođenje detaljne P2 procene Definisanje P2 alternativa zagađenja Sprovođenje P2 studije izvodljivosti Pisanje izveštaja o P2 proceni Implementacija P2 plana Merenje P2 progresa Slika 5. Ovaj prvi korak nastoji da obezbedi odluku izvršnog nivoa menadžmenta da se pristupi izradi P2 programa. Ovaj deo aktivnosti obavlja tim sastavljen od zaposlenih ili određena spoljna grupa stručnjaka. lokalna zajednica. Ovaj pristup počinje sa dobijanjem podrške menadžmenta i određivanjem programskih ciljeva pre nego što se P2 informacije prikupe. omogućiti menadžmentu da prati odvijanje procesa i napretka tokom godine. Ciljevi mogu biti u akcionom planu za svaku godinu. Plan P2 programa treba da ukaže na jasne ciljeve P2 programa. dobavljači. Implementacija P2 programa 55 . Treba da predvidi moguće prepreke u toku implementacije i plan kako bi se prepreke mogle prevazići.

Tradicionalni pristup za sagledavanje alternativa koristi matrice kriterijuma. U sledećoj fazi pristupa se implementaciji P2 plana koja obuhvata odabir P2 projekata. Ova faza obuhvata određivanje tima za procenu. Tradicionalan pristup zahteva sakupljanje i analizu podataka. Tradicionalni pristup ne uključuje formalno analizu korena uzroka pre nego što se odrede alternative. Obezbeđenje P2 programa. angažovanje potrebnih resusa i početak rada na sprovođenju alternativa. Nakon procene izvodljivosti alternativa. U ovoj fazi obavlja se sledećih pet aktivnosti prikazano kako sledi (Slika 6. Kao alat tim koristi brainstorming. Na osnovu sprovedene detaljne procene. Uglavnom se preporučuje ograničeni broj alternativa. ekološku i ekonomsku izvodljivost pojedine alternative. tim za procenu predlaže određeni broj P2 alternativa i vrši njihovo sagledavanje (skrining) kako bi se lakše odredio fokus implementacije koja sledi. Poslednji korak ove faze jeste merenje P2 napretka. Analiza izvodljivosti treba da ukaže na tehničku. kao i merenje ekonomskih rezultata. čitav proces se prati i prilagođava u svrhu dostizanja zacrtanih ciljeva. Naravno. treba napisati izveštaj koji ukazuje na detalje analize i ukazuje na informacije koje treba prikazati menadžmentu. Tradicionalni pristup ne zahteva izradu specifičnog akcionog plana. ali sa druge strane. postoje one koje su posebno zahtevne.): Integracija P2 u korporativni plan Obuka osoblja Obezbeđenj e inetrne komunikacij e Program nagrađivanja zaposlenih Publikovanje rezultata i edukacija 56 . nije potrebno za svaku P2 alternativu sprovoditi detaljnu analizu izvodljivosti. pregled podataka i organizaciju i dokumentovanje informacija. Tokm rada. prelazi se na fazu analize izvodljivosti pojedinih alternativa.Ekomenadžment Cilj detaljne procene jeste da pomogne timu da odredi alternative. Kada se sagledavanje završi.

Smatra se poželjnim da mala preduzeća u svrhu P2 unapređenja treba da angažuju spoljnog stručnjaka. Edukacija ljudi koji su uključeni u P2 program mora biti specificirana. preventivne mere i slično. U prnicipu mala preduzeća često nisu u mogućnosti da samostalno sprovedu tradicionalan pristup. Ovi planovi mogu da podrazumevaju sigurnost. Obezbeđenje P2 programa Obezbeđenje programa P2 počinje sa integracijom P2 programa u formalne korporativne inicijative i planove. Tradicionalan pristup nastoji da razvije sve vidove komunikacije. više nego od toga kakvi su delovi sami po sebi. ali mogu da koriste efikasne alate za rešavanje problema i donošenje odluka. 6. jer im je to jednostavnije i isplativije. 6.5 Prevencija zagađenja u malim preduzećima Tradicionalan pristup se pokazao najefikasnijim upravo kada su u pitanju mala preduzeća. Komunikacija je važna za sprovođenje svake aktivnosti. Učesnici se moraju upoznati sa procesom. kao i njene delove i veze između tih delova. ovi procesi se najčešće odnose na emocionalne potrese ili 57 . dobavljačima i ostalima.Ekomenadžment Slika 6. kvalitet.6 Sistemski pristup implementaciji programa prevencije zagađenja Organizacija deluje kao sistem ako posluje kao celina između čijih delova postoji određena interakcija. Zaposleni u malim preduzećima mogu da nauče kako da efikasno komuniciraju sa potrošačima. Poželjno bi bilo da izrade akcioni plan. U savremenom svetu danas postoje neprofitne agencije i grupe koje su specijalizovane za pomoć malim preduzećima u ovoj oblasti. pri čemu promena u jednom delu utiče na sve ostale delove. Komunikacija treba da bude dvosmerna i potrebno je razmotriti sugestije zaposlenih. skup i preterano zahtevan. U slučaju malih preduzeća sistemski pristup je često dug. Procesi koji troše resurse i stvaraju otpad ne obezbeđuju uvek informacije koje su lake za prezentaciju. Zaposlene jednom godišnje treba podvrgnuti proveri znanja o P2 programu i stalno pratiti novine. Umesto toga. Sistemski pristup posmatra čitavu organizaciju. Delovi sistema su povezani direktno ili indirektno. Tradicionalni pristup preporučuje posebno razmatranje programa nagrađivanja zaposlenih. Sistemski pristup je preporučljiv iz nekoliko bitnih razloga. pogotovo ukoliko ima novih zaposlenih. Funkcionalnost organizacionih delova u mnogome zavisi od toga kako su oni povezani.

Sistemski pristup podarzumeva da odluke donose timovi unutar organizacije a ne pojedinačni eksperti. U tom konktekstu. Naravno. Dijagrami su uvek bolji i pregledniji način prikazivanja. a nova saznanja se lako stiču i nadopunjuju postojeća jer postupak procesnog mapiranja omogućava da proces postane «vidljiv». Samo na taj način menadžment može uspešno da planira strategije i ciljeve. Mnoge organizacije smatraju da je prilagođavanje osnova za opstanak u globalnoj ekonomiji. kontroliše i stalno unapređuje proizvodnja. 58 . Primena alata za unapređivanje kvaliteta je moćno sredstvo za eliminaciju ekološke neefikasnosti i pervenciju zagađenja. Svaki gubitak resursa predstavlja šansu da se taj gubitak izbegne. sistemski pristup obezbeđuje menadžmentu jasan prikaz procesa i problema. Veze koje se uoče između radnih koraka pomažu da se jasnije vide uzroci i mesta upotrebe resursa i nastanka otpada. njihovo pregledanje. Sistemski pristup preseca samu situaciju. sortiranje i poređenje.Ekomenadžment politička pitanja koja postoje u organizaciji a koja u velikoj meri utiču na način obavljanja posla. kako bi se uočilo kako one utiču na odvijanje glavnog procesa. Princip kvalitativnog unapređenja može biti koristan alat za dostizanje ekološke izvrsnosti. Drugi problem predstavlja sam menadžment proces u organizaciji. Pošto je sistemski pristup interaktivan. naprotiv. Učenjem kako da se nadzire. Važno je da se identifkuju razlozi za upotrebu resursa i stvaranje gubitaka pre nego što se krene u obezbede argumenti potrebni da menadžeri donesu odluku o pokretanju P2 programa. Ovi zadaci zahtevaju sakupljanje informacija. Od članova tima se zahteva da analiziraju problem resursa ili otpada. odgovornost za donošenje odluka treba da bude na članovima tima koji će ići dalje u implementaciju i evaluaciju. Menadžeri uče nove načine da pokreću svoje organizacije a zaposleni uče kako da svojim znanjem i veštinama doprinesu unapređenju poslovanja. odrede uzrok problema i ponude alternative za rešenja. Sistemski alati ukazuju na to kako se stanje može promeniti i uštedeti resursi. To ne znači da timovi ne treba da koriste usluge eksperata. Sada je moguće posmatrati proces na nov način i sagledati i sve operacije za podršku. Svako mesto upotrebe resursa u procesu predstavlja šansu da se navedeni resurs uštedi. Saznavanje više o upotrebi i gubicima resursa tokom procesa rada i dopunjavanje već postojećih saznanja su dve osnovne karakteristike karakterizacije procesa. spoljnog saradnika pri čemu se zaposleni ne uključuju u proces. organizacije su u stanju da zadovolje zahteve potrošača i ostalih interesnih grupa. Ovo je osnovna razlika između primene sistemskih alata i angažovanja npr. Na ovom mestu postojeća saznanja o procesima se ponovno razmatraju i preoblikuju. Karakterizacija procesa je efikasnija od sastavljanja uobičajenih radnih lista. ostali zaposleni imaju svoje mišljenje. Zbog toga se i previše vremena i energije troši u pokušajima da se razume situacija pre nego što se pređe na sledeću fazu rešenja problema. Karakterizacija procesa je korak tokom kojeg se stiče većina saznanja. Mapiranje procesa. dešava se da članovi tima smatraju da su nadležni za donošenje svih odluka. Ipak.

2. Hijerarhijska struktura procesne mape Tokom mapiranja procesa potrebno je poštovati dva osnovna pravila.2. Hijerarhijska procesna karakterizacija prikazuje najviše tri do šest objekata na jednom listu papira. Svaka od ovih načina karakterizacije procesa ima osnovnu manu a to je velika kompleksnost jer se na jednom listu papira nalazi veoma mnogo objekata.Ekomenadžment Efikasan način da se obavi karakterizacija procesa jeste upotreba tzv.4 Četvrti nivo: 1.3 1.2.2. Hijerarhijska procesna struktura može se prikazati na sledeći način: Najviši nivo: 1 2 3 Drugi nivo: 1.3 Treći nivo: 1. Na ovaj način se konstruiše svojevrsno «drvo» koje pokazuje veze između radnih koraka. hijerarhijskih procesnih mapa.2.2. Kao drugo. Kao prvo. U većini organizacija. procesna mapa treba da pomogne tumu za sprovođenje programa P2 da proces razume bolje nego primenom drugih načina. konfoguracija mašina. procesna dokumentacija je sačinjena na osnovu kategorija kao štu su: kompanija. 59 . planova ili na drugi sličan način.2. proizvodna linija ili odelenje.2 1.3 Slika 7.1 1.2. Sistemski pristup ukazuje na to da je svaki radni korak povezan sa ostalima i da svi zajedno čine sistem u celini. neke procesne mape mogu da pomognu P2 timu da bolje komunicira sa menadžmentom i ostalim zainteresovanim stranama. karata. Informacije su date u formi dijagrama. Podprocesi se takođe prikazuju ali na sledećem nivou uz poštovanje pravila da se prikažu sa tri do šest objekata. oprema.2.2 1.2 1.1 1. jer se gotovo svaki proces može tako i prikazati.2. Istraživanja su pokazala da većina ljudi može da posmatra istovremeno samo šest objekata i da iskažu pri tome šta objekti znače i kakve su veze među njima.1 1.

Tada je najlakše fokusirati P2 aktivnosti na taj korak. svi koji su uključeni u pojedinačni radni korak terba da imaju pristup svim informacijama. čvrsti otpad). primenu preporuka i ostalo mogu se prikazati preko radnih koraka na procesnoj mapi. Termin «neproizvodni gubici» znači da se resurs koji se gubi u tom radnom koraku kao otpad. mada se one mogu prikazati i upotrebom kompjutera i posebnog softvera. Za prikazivanje procesnih mapa mnogi dizajneri koriste jednostavno olovku i papir. sirovine) mogu takođe da se prate preko nekih procesnih mapa. Neke organizacije razmišljaju o procesu kao o jednoj kutiji sa svojim ulazima i izlazima. Troškovi se takođe mogu pratiti na osnovu procesnih radnih koraka. procesna dokumentacija može biti organizovana po zasebnim koracima u procesu na najmanje nivoa. Upotreba procesne mape kao uzorka za praćenje kretanja resursa Termin «neproizvodna upotreba» znači da posmatrani resurs ne postaje sastavni deo poluproizvoda ili finalnog proizvoda. Ono što se može primetiti prilikom upotrebe procesne mape jeste da su mnogi problemi povezani sa jednim radnim korakom.Ekomenadžment Upotreba procesne mape kao uzorka. Sve procedure za primenu standarda. Upotrebom procesne mape kao uzorka.: Neproizvodna upotreba resursa Ulaz Radni korak Krajnji proizvod Neproizvodni gubici resursa Slika 8. otpust ili emisija u okruženje. Praćenje kretanja ovakvih informacija je korisno kako bi se P2 troškovi i šanse mogle rangirati po troškovima. Jednostavan prikaz sledi na slici 8. Svi resursi (energija. Sve navedeno se može obezbediti i primenom softvera. Procesni gubici se mogu klasifikovati na osnovu medijuma (vazduh. 60 . Upotrebom ovakvog modela teško je promeniti čitav proces i omogućiti primenu P2 koncepta. voda. voda. najbolju menadžment praksu. Ukoliko organizacija odluči da kompjuterizuje procesne informacije. Upotreba procesnih mapa kao uzoraka pomaže organizacijama da prate kretanje upotrebe resursa i otpada u svakom procesnom koraku u glavnom ili u sporednim procesima.

Troškovi plastičnih kesa za smeće mogu biti dodati troškovima za odlaganje čvrstog otpada. Odabir P2 mogućnosti. Može se desiti da je 60 % delova dobro obojeno a 40 % nije. Važno je zapamtiti da se najčešće prate samo novac koji ulazi u organizaciju i izlazi iz nje. Ove interne transakcije jesu troškovi aktivnosti. Ako su gubici regulisani. Ne prate se interne transakcije. Svi podaci o troškovima koji se dobiju na ovaj način su u većini precizni. Sličan primer su i plastične kese za smeće u svakoj kancelariji. Na primer. hazardni otpad. Ukoliko su troškovi regulisani (npr. Treća kategorija troškova je povezana sa aktivnostima menadžmenta gubicima. Zatim se se moraju proceniti troškovi povezani sa svakom od označenih aktivnosti. Mapa troškova prikazuje određeni broj i/ili drugu šifru za ovu kategoriju plaćanja. troškovi od gubitka resursa i troškovi bazirani na troškovima menadžmenta i ostalim nematerijalnim troškovima. Ovi troškovi se sakupljaju po radnim koracima zato što su to mesta na kojima će P2 biti primenjen. Tih 40 % predstavlja gubitak tog radnog koraka i to neproizvodni gubitak. Neki P2 programi određuju šanse putem pokušaja da se eliminišu problemi koji su povezani sa upotrebom ili gubicima resursa. Prvo se mora odrediti koje se aktivnosti dešavaju za svaki neproizvodni trošak za svaki radni korak od najnižeg nivoa na procesnoj mapi. Druga kategorija troškova koji su povezani sa troškovima resursa koji su neproizvodni izlaz ili procesni gubitak. moguće je da postoje troškovi odlaganja u ukupnim troškovima. Na primer. Informacije koje su prikupljene tokom faze mapiranja procesa programa P2 mogu da se iskoriste u cilju odabira P2 šansi na koje se treba fokusirati u procesu rešavanja problema i donošenja odluka. mapu obračuna. postoji određeni broj aktivnosti koje su regulisane. hazardno zagađenje vazduha. verovatno zato što se određena količina spreja zadržala na filteru ili u sistemu ventilacije. 61 . Postoji tri vrste troškova koje terba pratiti: ukupni troškovi.Ekomenadžment Određivanje troškova od gubitaka. prioritetne otpadne vode). Neki delovi neće biti kompletno obojeni. Troškovi izgubljene boje mogu se dodati ukupnim troškovima za filtere za boju koje očigledno treba menjati da se boja na njima ne bi zadržavala. kako bi se proverilo da li je trošak praćen od strane računovodstvene službe. troškovi aktivnosti upravljanja gubicima mogu povećati troškove i do pet puta. Prikupljanje preciznih podataka o troškovima je važno kako bi se opravdalo ulaganje u P2 alternativna rešenja. s tim što postoji i poseban alat koji može pomoći da se ovaj postupak lakše obavi. Suština napora na ovom mestu treba da je fokusirana na registrovanje svih troškova gubitaka kako bi oni mogli biti prevenirani i sav taj novac sačuvan. Često su troškovi neproizvodnih gubitaka trostruki kada se dodaju izgubljenim resursima. Za svaki gubitak koji je identifikovan na procesnoj mapi P2 program treba da ispita tzv. Drugi P2 programi nastoje da odrede šanse iz grupe onih koje su prethodno izabrali menadžeri ili specijalisti za ekologiju. ukoliko organizacija produkuje čvrsti otpad. Svaka organizacija ima sopstveni način za odabir P2 šansi. u procesu se vrši bojenje delova sprejom.

načina na koje treba modifikovati opremu i 62 . Ako se ovaj uzrok ne može eliminisati. Analiza korena uzroka uči organizacije da razmatraju sve potencijalne uzroke: materijale. mnogo manje količine otpada mogu da prouzrokuju nastanak najvećih troškova. U nekim slučajevima. Analiza korena uzroka odnosi se na identifikovanje uzročnih faktora. uglavnom se primeti da 20 % od P2 šansi nose oko 80 % svih troškova i obrnuto. Termin za ovaj proces naziva se rangiranje. mada se u ranoj fazi sprovođenja P2 programa mora obaviti pažljiva selekcija da bi se odabrale šanse sa najvećim izgledom na uspeh. otpad na osnovu njegove težine ili zapremine što može da navede P2 tim da nesvesno ne uoči neke važnije vrste otpada. Većina ljudi koji su uključeni u P2 program su posvećeni rešenju problema. Interesantno je da da uobičajeno fokusiranje na npr. problem može biti uzrokovan načinom na koji se navedena hemikalija koristi u organizaciji. Ne treba olako odbacivati potencijalne P2 šanse. Pažnju svakako treba fokusirati na onih 20 % šansi jer su koristi od njih na duge staze. kada se suoče sa ekološkim problemom čiji je uzrok neka toksična hemikalija. Ovaj alat datira još iz daleke 1897. troškovi odlaganja ovakvog otpada su najveći. Dešava se da P2 timovi moraju da se suoče sa projektima koji su ili veoma obimni ili veoma difuzni da bi njime mogli da rukuju. a ne osobinama same hemikalije. Kontaminirani laptop predstavlja samo malu zapreminu mešanog radioaktivnog otpada. radne postupke i zaposlene. Uzrok je osnovni razlog zbog čega se resurs iskoristi ili se dogodi gubitak. godine. Ipak. li u svojem nastojanju da dođu do rešenja. U stvari. ovo pravilo 80/20 (tzv. U većini slučajeva. Članovi P2 tima za rešenje problema mogu za početak da pretpostave da je najbolje rešenje problema u tome da se nađe adekvatan. Kao primer navešće se slučaj kada se laptop kompjuter kontaminira ako se koristi u prostoriji koja je izložena radijaciji. Većina organizaija koristi ovo pravilo u svom radu. Analiza uzroka. radije nego da preduzme akciju koja omogućava da se problem na najbolji način reši. tehnologiju. Ovakav P2 tim koji preskače važne korake možda jednostavno preduzima akciju koja je očigledna. Pareto analiza je alat za sprovođenje rangiranja. Analiza korena uzroka može biti efikasan menadžment alat za određivanje stvarnog uzroka problema zbog kojeg se resursi gube. upotreba ili gubitak resursa treba da se prevenira. bezbedan supstitut. Promena procedure ili opreme ili obuka osoblja često je najbolje rešenje za smanjenje troškova ovakve vrste. Pareto princip) treba koristiti za izbor P2 šansi.Ekomenadžment Ukoliko se sve P2 šanse identifikovane na procesnoj mapi rangirane po redosledu njihovih tzroškova. mogu prebrzo da pređu preko nekih veoma važnih aktivnosti procesa za rešenje problema. Na primer. Eksperti za unapređenje kvaliteta preporučuju koncentraciju na nekoliko vitalnih izvora problema čime se izbegava njihovo mešanje sa problemima manjeg značaja.

bilo zbog toga što nisu uradili analizu korena problema. Brainwriting tehnika takođe omogućava ljudima različitih specijalnosti da učestvuju u procesu. s tim što je manje restriktivna. P2 tim će biti mnogo efikasniji ako se usredsredi na postupak uočavanja problema.): 1 2 3 4 5 6 Slika 9. poznat kao tzv. P2 literatura i primeri iz prakse obezbeđuju samo nekoliko načina za preciziranje svakog problema. Pravilo 80/20 može da pomogne da se pažnja usmeri na najverovatnije uzroke i to tako što se crtaju krugovi oko tih 20 % uzroka zbog kojih nastaje 80 % problema. pre nego što pokuša da predloži rešenja. smatra se. Brainwriting je pisana forma brainstorming-a koja koristi forme slične rešetkama (Slika 9. bilo zato zato što članovi P2 tima nisu na adekvatan način uključeni u proces generisanja alternativa. članovi P2 tima treba precizno da prebroje uzroke koje su uočili. Dobar metod za generisanje alternativa je tzv. Svaki P2 pristup ima određeni metod za generisanje alternativa za rešavanje P2 problema. Dijagram uzroka i posledice. najčešće korišćen alat za rešavanje ovih problema u svetu. odnosno pretpostavlja da je jedini način da se pronađu dobre P2 alternative taj da se kreira što više alternativa. Sistemski pristup funkcioniše na principu velikih brojeva. nikako pojedinci. Ova 63 . Generisanje alternativnih rešenja. tehnika slična brainstorming-u. breinwriting. Brainwriting forma 7 8 Upotreba rešetke ima svojih prednosti jer jer se smatra da postoji veća verovatnoća da ljudi lakše da svoje ideje izražavaju pisemno nego da ih rečima iskažu. Da bi se efiaksno koristio.Ekomenadžment preduzeti preventivne mere. Neki stručnjaci za praktičnu primenu P2 smatraju da se treba ograničiti na mali broj P2 alternativa za rešavanje određenog problema. Članovi P2 tima u svakoj organizaciji treba da budu zadovoljni ako uspeju da razviju samo nekoiko alternativa. Kada se sačini dijagram. Fišbon dijagram je. potrebna je određena obuka i iskustvo. Ovaj dijagram terba da koristi čitav P2 tim. Takođe obezbeđuje priliku za unapređivanje u svakom smislu. Ovaj dijagram na slikovit način pokazuje menadžmentu i ostalim zainteresovanim stranama tačno šta može biti uzrok problema.

Ova tehnika se naziva «tehnika provokacije». Kao primer daće se ideje do kojih su došli članovi P2 tima kada su tražili alternative za unapređenje procesa automatskog pranja vozila: instaliranje sistema za potpunu reciklažu potpuna automatizacija sistema za kontrolu brzine upotreba otvora koji štede vodu ređe pranje postavljanje aparata za sušenje vazduha korišćenje spreja pod visokim pritiskom (pranje i ispiranje istovremeno) redizajniranje procesa aplikacije vode ručno pranje smanjenje isparavanja smanjivanjem temperature u prostoriji pokušati sa sakupljanjem vodene pare upotreba posebnih sprejeva tokom zime prati vozila samo jednom nedeljno smanjiti temperaturu vode kako bi se smanjilo isparavanje koristiti aparat za sušenje kada voda ne bi kapljala tokom sušenja koristiti prekidač za početak i kraj svake operacije zatvoriti vrata garaže pre nego što se započne pranje promeniti metod aplikacije sapuna koristiti iznajmljena vozila voziti brže Neke od navedenih rešenja na prvi pogled deluju nebitno i čak smešno. P2 tim treba da ispituje samo dve alternative u isto vreme. primenljivost i troškovi povezani sa implementacijom. s tim što troškoa ponekad i nema. 64 . Prednost jedne od alternativa se određuje na osnovu opštih kriterijuma kao što su efektivnost alternative. Kako bi se članovi tima ohrabrili da «razmišljaju izvan kutije». Iskustva pokazuju da je upotrebom ove tehnike moguće za jedan isti problem generisati od 18 do čak 40 ideja za veoma kratko vreme. ali bi možda vredelo probati. važno je da se svaki član tima navede da iskaže i najneverovatniju ideju koje može da se seti.Ekomenadžment metoda se široko koristi. Alternative koje se pomoću analize parova odrede kao prioritetne su obično lake za implementaciju i zahtevaju relativno manje troškove. Ovo su najčešće korišćeni alati kojima treba dati prioritet. a koja bi mogla predstavljati rešenje – kreativnost na prvom mestu. Drugi alati ne zahtevaju posebnu verbalnu komunikaciju među članovima P2 tima. ili analiza parova – pair analysis. Kada se koristi ovaj alat. Ovaj metod razmatranja različitih alternativa je veoma interaktivan i zahteva značajnu komunikaciju. Analiza parova je posebno pogodan alat kada je potrebno odabrati alternative koje nastaju sa veoma duge liste mogućnosti. a poznato je da komunikacija obezbeđuje više informacija koje mogu da pomognu da se pronađu rešenja. Odabir P2 alternativa za implementaciju je povezano sa alatima za donošenje odluka kao što su matrica kriterijuma – criteria matrix (poznata i pod nazivom selekciona rešetka – selection grid).

jednostavno smanjenje količine sapuna koji se troši za pranje .upotreba sapuna koji se može degradirati .): Odabrana Alternativa: Aktivnost 1.Ekomenadžment zbog čega se u principu odmah može početi sa njihovom primenom. prikazane su po prioritetu: . treba odrediti i koji su resursi potrebni za realizaciju svega zacrtanog. Svaki akcioni plan treba da prikaže sve P2 alternative koje će biti primenjene i da ukažu na podfaze i korake koji će se u to vreme odvijati. 2.upotreba alternatvinih materijala za pranje . Primer akcionog plana Ček-liste su često neophodan alat za P2 program.ponovo upotrebiti prljavu sapunjavu vodu .uopšte ne treba prati vozila . Bez obzira koliko se organizacija žuri da sprovdede određena nova rešenja.instalirati novu opremu za pranje . 3. Na akcionom planu treba naznačiti i ime osobe koja će biti zadužena i odgovorna za odvijanje svakog koraka.koristiti vozila na čijoj se boji ne vidi da su prljava . više hodati.koristiti iznajmljena vozila . 4. Primer alternativa za slučaj pranja vozila koje su određene ovim alatom. koristiti bicikl . Potrebno je označiti i merenja neophodna za praćenje napretka tokom implementacije kako bi se dostigao zacrtani cilj i odrediti vremenski okvir potreban za kompletiranje svakog pojedinog koraka. Na kraju. Slika 10. Svaki korak treba da vodi ka ostvarenju prepoznatljivog cilja koji takođe treba da bude jasno naznačen.upotreba vode pod visokim pritiskom umesto sapuna . ne treba zanemariti fazu formalizovanja sopstvenog akcionog plana.vozila prati ručno . Ček-liste pomažu u vođenju organizacionih aktivnosti i napretka.stalno kupovati nova vozila Akcioni plan treba da bude pripremljen za svaku P2 aktivnost koji je planirana za svaku godinu implementacije P2 programa. Primer akcionog plana dat je na sledeći način (Slika 10.manje voziti. Obezbeđuju važne informacije o koracima i metodama za merenje organizacionih performansi i efektivnosti i pomažu da organizacija prikupi i organizuje podatke za procenu tekućeg statusa i da prati u kojoj meri se proces Odgovorna osoba Performanse Datum: Tehnika monitoringa Rok završetka Potrebni resursi 65 .koristiti suvo pranje vozila .

66 . osobine. Korisno je sačiniti listu pitanja i odgovora za sve što je povezano sa svakim alatom za rešenje problema i donošenje odluka. Sistemski pristup zahteva izradu procesnih mapa koje omogućavaju ljudima da proces lakše sagledaju i uvide područja na koja se treba fokusirati. Pojedine komponente tipičnih P2 napora uspotrebljavaju sistemske alate. dajući odgovore na pitanja kako šta da se uradi. Kombinovanje tradicionalnog i sistemskog pristupa. Može se kreirati i više ček-lista i u tom slučaju ih treba organizovati.Ekomenadžment dobro odvija. Područje koje na ovaj način može biti posebno unapređeno jeste karakterizacija procesa. Ček-liste pomažu P2 timu da organizuje zadatke i stekne opšti uvid u situaciju. Daće se primeri nekoliko prostih koraka za stvaranje ček-liste za P2 program: - odrediti svrhu i namenu upotrebu ček-liste ostvariti istraživanje kako bi se obezbedilo da ček-liste pokriju sve preporuke i odgovore na pitanja koja treba prikupiti obezbediti prostor za proveru koraka koji su dovršeni pitati eksperte iz posmatrane oblasti da pregledaju konačni nacrt ček-liste kako bi se obezbedilo da ništa što je važno ne bude propušteno obezbediti reviziju i pilot testiranje ček-liste pre konkretne primene u praksi P2 timovi treba da sačine ček-listu koja će pratiti proces koji predviđa njihov P2 program. Ček-liste takođe pomažu P2 timu da ispravno vodi buduće aktivnosti i ukazuje koje stvari treba uraditi. Ček-liste treba da budu dizajnirane tako da obezbede menadžerima i P2 timu polazišta potrebna za procenu značajnih karakteristika svakog koraka tokom sistemskog pristupa. alternative i posledice. preporuke. Preporuka je da početi sa razmatranjem promena koje bi unapredile poslovanje a koje nudi sistemski pristup. te analizirajući da li se alati pravilno upotrebljavaju. Većina menadžera u svom poslovanju koristi tradicionalan pristup. sa kojim ljudima kontaktirati i koja pitanja postaviti. stoga P2 timovi mogu da upotrebe ček-liste kako bi dostigli bolje rezultate u ovim oblastima: odrediti stvarne troškove za svaki radni korak u procesu sakupiti informacije potrebne za rangiranje P2 alternativa obabrati P2 alternative koje će se analizirati osigurati da će se u razmatranje uzeti svi uzroci problema dokumentovati potragu za potencijalnim solucijama i alternativama prikupiti informacije o svakoj alternativi u cilju određivanja prioriteta testirati komplete akcionih planova pratiti informacije tokom rada testirati upotrebu svakog P2 elementa u ovom procesu testirati ukupnu efektivnost P2 programa Periodična upotreba ček-lista stvara utisak o stalnoj proceni napretka.

merenje napretka i unapređenje poslovnih performansi. rizike i troškove.7 Ekomenadžment pristup implementaciji programa prevencije zagađenja Najnovija serija međunarodnih dobrovoljnih standarda poznata kao serija ISO 14001 predstavlja efikasan alat za unapređivanje organizacionih ekoloških performansi i implementaciju P2 mogućnosti. Neki stručnjaci sa područja kvaliteta smatraju da je najveći problem tradicionalnog pristupa upravo neadekvatno postavljanje ciljeva. sprečava organizacije da do napretka doću bez uvažavanja ekoloških propisa tako da u oba slučaja pozitivno utiče na redukciju negativnog ekološkog uticaja. sakupljanje informacija. prihvataju napredne tehnologije i ostvaruju određene uštede. donošenje odluka i poslovnu praksu. 6. Ekomenadžment sistem promoviše važne elemente planiranja i unapređenja koji su potrebni da bi se uticalo na sve oblike ekološkog zagađenja. Ekomenadžment sistemi mogu pomoći organizacijama da integrišu ekološka nastojanja u svakodnevne napore. Drugo potencijalno unapređenje koje nudi sistemski pristup jeste korišćenje analize uzroka problema u cilju odabira P2 mogućnosti. Osim toga. Sistemski pristup određuje ciljeve u akcionom planu ali tek nakon toga što se P2 informacije prikupe i analiziraju. Ciljevi se po potrebi menjaju od projekta do projekta. Primena ekomenadžment sistema unapređuje usklađenost sa ekološkom regulativom. Tradicionalni pristup u prvi plan stavlja određivanje ciljeva i prvi korak u bilo kakvom poslu jeste upravo određivanje želejnih ciljeva. Ekomenadžment pristup može biti posebno pogodan jer njegova primena predstavlja mogući način da se zameni široko korišćeni sistem ekološke kontrole koji se zasniva na zakonskom propisivanju i kontrolisanju primene ekoloških propisa. Iskustvo je pokazalo da su timovi koji ne koriste analizu uzroka u stanju da odrede najviše dve ili tri alternative. donošenje odluka. 67 . Svrha standarda je da ustanovi i sprovede sistematični menadžment plan koji je dizajniran tako da kontinuirano identifikuje i redukuje ekološke uticaje koji nastaju kao rezultat organizacionih aktivnosti. od godine do godine. ekomenadžment sistem predstavlja formalan pristup za određivanje ciljeva. Ekomenadžment sistemi navode kompanije širom sveta da razmotre ekološke posledice sopstvenog poslovanja i na osnovu toga definišu strategije koje će im pomoći da redukuju otpada. proizvoda i usluga. pojedini elementi ekomenadžment sistema obezbeđuju mogućnost za sprovođenje P2 procene i kontinuirano sagledavanje od strane menadžmenta. Timovi koji koriste analizu korena uzroka ukazuju čak na 40 alternativnih rešenja.Ekomenadžment Mapiranje procesa terba obaviti i pre nego što se menadžmentu predloži sprovođenje P2 programa. Kao i drugi menadžment sistemi. Na taj način će možda biti jednostavnije da se menadžmentu ukaže na potrebu za promenama. U svetu danas velikom brzinom ratse broj kompanija koje nastoje da u strategiju svog poslovanja inetgrišu ekomenadžment sistem.

Ukoliko se ekološki incident dogodi. Dobrovoljne preporuke uključuju program prevencije zagađenja. a osim toga određuje ekološku odgovornost i načine odgovora na zahteve pojedinaca. Implementacija pograma P2 primenom ekomenadžment sistema Ekomenadžment sistem je zasnovan na dokumentovanoj politici koja obuhvata tri ključna principa: usklađivanje sa promenljivim ekološkim propisima. Stoga ekomenadžment politika treba da se fokusira samo na tri navedena osnovna principa. Ekomenadžment sitsem zbog toga određuje procedure potrebne za identifikaciju ekoloških usticaja poslovnih aktivnosti. Ekomenadžment sistem identifikuje i prilagođava ekološke pravne i dobrovoljne standarde koji se tiču rada zaposlenih i poslovnih partnera. Većina organizacija se stoga fokusira gotovo isključivo na svoje negativne ekološke uticaje. očuvanje zdravlja i bezbednosti. organizacije i ostalih zainteresovanih strana. korporativna politika može da bude složena i uopštena te kao takva nedovoljno jasna zaposlenima i javnosti. ispitivanje. Ekomenadžment sitem utvrđuje specifične ciljeve za primenu P2 inicijative. Identifikovanje svih aspekata i određivanje stepana njihove značajnosti je obično najveći problem u većini kompanija. prevencija zagađenja i kontinuirano unapređenje ekoloških performansi. U nekim slučajevima. otkrivanje. korekciju i izveštavanje (interno i eksterno) o aktivnim ili potencijalnim ekološkim uticajima i hitnim situacijama. Ekomenadžment sistem za navedene zahteve i preporuke razrađuje procedure o tome kako se ciljevi mogu dostići. Prilikom određivanja ciljeva za ekološko unapređenje svake poslovne funkcije u preduzeću. kao i tehničku i finansijsku podršku. obezbeđuje učešće zaposlenih. Ekomenadžment sistem zasnovan je na dokumentovanim procedurama za prevenciju.Ekomenadžment Pojednostavljen prikaz implementacije programa prevencije zagađenja primenom ekomenadžment sistema dat je na sledećoj slici: Prepoznavanj e potreba Politika i opredelenje Planiranje Implementaci ja Evaluacija i sagledavanj e Slika 11. održivi razvoj. proizvoda i usluga. Pozitivni ekološki uticaji su takođe važni. a to su na primer recikliranje i sakupljanje hazardnog otpada koje sponzoriše kompanija. ekomenadžment sistem odmah treba preispitati i prilagoditi kako se slično ne bi 68 . ekomenadžment sistem uvažava postojeće ekološke zakone. preporuke i zahteve svih zainteresovanih strana.

Organizacija treba da sagleda kompetencije i sposobnost svojih zaposlenih da odgovore zahtevima sprovođenja ekomenadžment sistema. Ekomenadžment obezbeđuje sistemski prustup za integraciju ekološke zaštite u poslovne funkcije i menadžment strategije. zbog unapređenja ekoloških performansi poslovanja čime su zadovoljne sve zainteresovane strane. pre svega zato što zahteva izradu odgovarajuće poslovne politike od strane top menadžmenta. 69 . Standard ISO 14001 je standard menadžment sistema a ne standard za performanse. Ekomenadžment sistem takođe predviđa i adekvatnu obuku zaposlenih. top menadžment treba da pruži maksimum u naporima da ekomenadžment sistem zaživi. Rezultati gep-analize obezbeđuju svojevrsni benčmarking usklađenosti organizacionih performansi sa standardom ISO 14001. U tu svrhu. Cilj standarda je da ustanovi zajednički pristup ekomenadžmentu koji je mođunarodno priznat. Posebno važan faktor u realizaciji uspešnog ekomenadžment sistema jeste opredelenje top menadžmenta.Ekomenadžment ponovilo. dobavljača i ostalih poslovnih partnera. Na ovaj način organizacija je u stanju da razmotri tekući status sopstvenih ekoloških performansi i da utvrdi područja koja zahtevaju pažnju prilikom primene ekomenadžment sistema. Ekomenadžment pristup podrazumeva nekoliko početnih aktivnosti koje se odvijaju sledećim redosledom (slika 12. Gep-analiza terba da obuhvati sva područja poslovanja koja su u vezi sa ekološkim sistemima kao i veze između specifične opreme. gep-analizu postojećeg ekološkog sistema. Prepoznavanje potreba.): Identifikovanje ekološke usklađenost procedura i tehnika menadžmenta Sagledavanje tekuće i buduće ekološke orijentacije Obezbeđivanje dobijanja validnih informacija Izrada ekološkog plana za zaposlene koji su uključeni u proces Slika 12. kao i da ga periodično razmatra i unapređuje. koje treba da prihvati da je ekomenadžment sistem adekvatniji od ostalih menadžment sistema. Vremenom se utvrdi da je investiranje u primenu ekomenadžment sistema opravdano. Prepoznavanje potreba Mnoge organizacije smatraju korisnim da kao početni korak u izradi ekomenadžment sistema sprovedu tzv.

Ekološka politika preduzeća treba da sadrži opredelenje za sprovođenje programa prevencije zagađenja. Na taj način top menadžment preduzeća će ekomenadžment sistem posmatrati kao način za sticanje komparativne prednosti. nastojanjima i ostalim ciljevima. Definisanje ekološke politike Ovde je potrebno naglasiti postojanje razlike u osnovnoj definiciji P2 u odnosu na definiciju prevencije zagađenja u ekomenadžment sistemu.Ekomenadžment Ekomenadžment sistem preporučuje organizacijama da usklade svoje poslovanje sa relevantnom ekološkom legislativom i regulativom i sa drugim preporukama. Ekomenadžment definiše prevenciju zagađenja kao «upotrebu procesa. razvije viziju i pravce razvoja ekomenadžment sistema. Umesto toga. za razliku od osnovne. usklađivanje poslovanja sa postojećim preporukama i nastojanje da se sam sistem kontinuirano unapređuje. Ekomenadžment sistem uz preporuke ISO 14001 predstavlja dobar potencijal za postizanje ekološke efikasnosti i redukciju troškova. Prilikom definisanja politike menadžment treba da odredi obim posmatranja i da osigura njihovu konzistentnost sa organizacionom vizijom. promene procesa. kontrolne mehanizme i efikasnu upotrebu resursa i materijalnih supstituta». Definisanje ekološke politike može se prikazati na sledeći način (slika 13. Ekološka politika i opredelenje. postupaka. smanjuju ili kontrolišu zagađenja. Ekomenadžment politika se koristi kao specifični vodič za razvijanje i sagledavanje organizacionim ekoloških ciljeva. tretman. u skladu sa ekološkom procenom performansi. uključuje i deo kontrole i tretmana. Menadžment je odgovoran da. Uključivanje top menadžmenta u postupke definisanja politike. obezbeđuje uopštenu mrežu za organizovanje i sprovođenje zadataka koji su neophodni za unapređivanje ekoloških performansi. Ekomenadžment standard ne zahteva definisanje specifičnih ekoloških ciljeva. 70 . osnovnim vrednostima. a ne kao mesto nastanka troškova.): Definisanje obima i usklađenost sa ciljevima Definisanje vizije i pravaca razvoja politike Opredelenje za sprovođenje politike Opredelenje za sprovođenje EMS politike Slika 13. što može da obuhvat irecikliranje. razmatranja postojećeg plana i obezbeđenja primene ekomenadžment sistema je pozitivan korak. Ova definicija. materijala i proizvoda koji izbegavaju.

Mnoge organizacije već poseduju razrađene procedure o načinu interne i ekstrene komunikacije sa sopstvenom politikom. Drugi oblik interne komunikacije je proces koji definiše odgovore na zahteve zaposlenih koji su u vezi sa ekomenadžment sistemom i P2 programom. ekološki incidenti i slično. Interna komunikacija svakako treba da uključi diskusiju o opštim i korisnim P2 mogućnostima koje se mogu primeniti na sav otpad i gubitke indentifikovane u organizaciji. kao i da li je i kakav pisani materijal poslat kao odgovor. beleži datum i prirodu zahteva. Planiranje je neophodno kako organizacija raste i kako se proizvodne linije menjaju. Planiranje za P2 treba da ide uporedo sa ostalim naporima poslovnog planiranja. promene procedura. Ekomenadžment sistem definiše postupak odgovora na eksterne zahteve za ekološkim informacijama. pri čemu određuje ko je zadužen za kontakte. Ekomenadžment sistem i ekološki aspekti treba da budu povezani sa svim nivoima organizacije i poslovnim funkcijama koje mogu imati uticaja na okruženje. kao što je revizija ciljeva. ažurirati i predati zaposlenima na korišćenje. potrebno ju je dokumentovati. Ekomenadžment takođe preporučuje organizacijama da razviju i primenjuju procedure u cilju interne komunikacije sa ekomenadžment politikom.Ekomenadžment Nakon definisnja ekološke politike. Planiranje. odgovor. Ekomenadžment standard preporučuje da se ekološka politika kompanije javno objavi. Promene mogu da podrazumevaju ekološke informacije. Mnoge organizacije već pružaju određene ekološke informacije u godišnjim izveštajima i planovima za postupanje u hitnim slučajevima. Procedura interne komunikacije utvrđuje odgovornosti u lancu komunikacije koji je razrađen za ekomenadžment i ekološka pitanja. Faza planiraja u okviru ekomenadžment sistema može se prikazati na sledeći način: Identifikacija aspekata i značajnih uticaja Ekomenadžme nt planiranje Identifikacija ciljeva i meta Ekomenadžment obuka i odgovornosti Izrada ekomenadžment programa 71 .

Ekomenadžment Slika 14. Timski pristup omogućava razmatranje i poređenje različitih stavova i razmišljanja. Jasno identifikovani timovi su od posebnog značaja prilikom organizovanja rada i u suprotnosti su sa individualnim poslovnim funkcijama ili nezavisnim radnim područjima. Ekomenadžment sistem je u suštini izveden iz nastanka ekoloških problema i ohrabruje organizacije da sistematski prate ekološke uticaje koji nastaju usled obavljanja njihovih aktivnosti. Top menadžment preduzeća određuje menadžere koji će nadzirati ostvarivanje ciljeva postavlejnih u ekomenadžment sistemu. Timovi se koriste kako bi multiplikovali snagu organizacije. Ekomenadžment planiranje Nedovoljno fokusirani ili loše upravljani P2 napori neminovno vode ka realizaciji loših performansi i većim troškovima. Unapređene ekološke performanse su važan benefit za većinu organizacija koje koriste ekomenadžment sistem za razvoj. procese i resurse potrebne za implementaciju efikasnog ekološkog menadžmenta. Sa druge strane. upotrebu i 72 . Kada se jednom formira tim potrebno je i jasno odrediti ulogu svakog pojedinca u njemu. Sa nižim organizacionim nivoima rade koordinatori koji nastoje da generišu nove ideje koje mogu voditi ka modifikaciji ekomenadžment sistema a u pravcu njegovog unapređenja. Takođe. Organizacioni aspekti mogu da obuhvate stvaranje otpada i generisanje zagađenja. upotrebu resursa. Aspekti uticaja u suštini predstavljaju elemente organizacionih aktivnosti. Uključivanje u rad ljudi sa različitih nivoa poslovanja u razmatranja ovih pitanja može samo da unapredi njihovu ukupnu efikasnost. evaluaciju i implementaciju P2 mogućnosti. donose odluke i iniciraju promene koje će rezultirati kontinuiranim unapređenjem ekomenadžment sistema a sve u cilju usklađivanja sa politikom i dostizanja zacrtanih organizacionih ciljeva. procedure. proizvoda ili usluga koje mogu da utiču na okruženje. Ovi timovi se mogu koristiti za identifikaciju. kvalitetno sačinjeni i efikasno implementirani P2 programi vode ka ostvarivanju visokih performansi i smanjenju troškova. Može biti korisno formirati samostalne P2 timove koji čiji će članovi biti odabrani sa svih nivoa organizacije. Zaduženi menadžeri nadziru i procenjuju sistem i izveštavaju top menadžment o ekomenadžment aktivnostima. Ovakav pristup može biti veoma efikasan i može podstaći organizacije da zauzmu proaktivan i P2 pristup u cilju upravljanja sopstvenim ekološkim uticajima i programima. proizvoda i usluga. Timovi su ovlašćeni da preduzmu direktnu akciju. Većina organizacija smatra da su najbolje rešenje timovi koji razmatraju proizvodnju i problem otpada i na osnovu toga razvijaju pitanja i pripremaju potrebne ček-liste. Ekomenadžment sistem pokriva organizacionu strukturu. neke organizacije posluju po ekomenadžment sistemu koji sistematski prati ekološki relevantne aktivnosti.

procesa. Procedura identifikovanja aspekata ukratko obuhvata sledeće: proceno mapiranje intervjue upitnike ček-liste benčmarking cost benefit analiza analiza životnog ciklusa analiza masenih balansa ulaza i izlaza Posebno važan aspekt razmatranja ekoloških uticaja podrazumeva sagledavanje stanja kontrolnih sistema. Najvažnija osobina navedenih kriterijuma sastoji se u tome da oni odražavaju organizacione vrednosti navedene u politici polsovanja. te da prevaziđe dotadašnji tradicionalan način razmatranja ekoloških pitanja. očuvanje pejzaža. 73 .Ekomenadžment gubitke energije i druge ekološke uticaje. U cilju da razmotri sve ekološke uticaje organizacija treba da razmotri i upotrebu energije i vode. Sistemski pristup podstiće organizaciju da pronalazi nova rešenja i da indentifikuje različite mogućnosti. Identifikacija operacija. proizvode i usluge evaluacija ekoloških uticaja po stepenu značajnosti utvrđivanje ciljeva čijom se realizacijom smanjuje negativni ekološki uticaj odabir i implementacija aktivnosti tokom ekomenadžment programa koje su potrebne za dostizanje željenih ciljeva Tokom procedure identifikacije i rangiranja ekoloških uticaja. Osim toga. načinu i vrsti pakovanja i metodima isporuke. po kojem su za ekološke probleme zaduženi isključivo ljudi koji sa bave zdravljem i bezbednošću zaposlenih. P2 procena predstavlja sistematično. Organizacija treba da razradi adekvatne kriterijume za određivanje stepena značajnosti tih uticaja. kao i monitoring i merenje aktivnosti koje su povezane sa značajnim ekološkim uticajima vode ka stvaranju procedura koje minimiziraju rizike od ekoloških uticaja. Standard predlaže određene osnovne planske aktivnosti koje se koriste u većini organizacija u svrhu implementacije P2 programa: identifikacija aktivnosti. troškove upravljanja kao i rizike povezane sa upotrebom sirovina. proizvoda i usluga koji imaju ekološki uticaj identifikacija pravnih preporuka koje utiču na organizacione aktivnosti. Kriterijumi mogu da obuhvate regulatorne aktivnosti. periodično istraživanje organizacionih operacija kreiranih tako da identifikuju potencijalna područja za smanjenje otpada i konzervaciju. Pravilno dizajniran ekomenadžment sistem može imati daleko veće domete u odnosu na tradicionalan pristup karakterizaciji otpada i gubitaka. organizacija može da zatraži od svojih dobavljača informacije o sadržaju pojedinih materijala. P2 može poslužiti kao ključni deo ekomenadžment plana. operacija. problem buke i sve ostale uticaje.

Na kraju. end-of-pipe strategija koje razmatraju samo posledice i u suštini su nedovoljno efikasne i skopčane sa većim troškovima. Na ovaj način se stvara forum dve organizacije koje nastoje da razmotre svoje svoja dobra i usluge u cilju P2 unapređenja. Mogućnosti unapređenja treba sprovoditi prvo za probleme od najvećeg značaja.Ekomenadžment U tipičnom slučaju. Može se pokazati za potrebno i korisno da se za spoljne saradnike sprovede i određena obuka ukoliko oni direktno utiču na ekološke uticaje. dok goals predstvaljaju detaljne performanse koje su preporučene u svrhu dostizanja prethodno definisanih ekoloških nastojanja. Bez obzira na specifičnosti pojedinih ciljeva. Ciljevi moraju biti dokumentovani za sve nivoe i poslovne funkcije preduzeća koje utiču na okruženje. Upotreba timskog rada tokom procesa planiranja. Zaposleni moraju biti upoznati sa sopstvenom ekološkom odgovornošću i stoga obučeni da se ponašaju 74 . organizacije razdvajaju sopstvene ekološke uticaje na uticaje na zemljište. tehničke mogućnosti i prilagodljivost opreme. supervizora i operativaca. Organizacija može imati koristi i ako uključi svoje dobavljače i kooperante u ekomenadžment procedure kada su u pitanju zančajni ekološki uticaji koje oni mogu vršiti na okruženje. Nakon definisanja ciljeva potrebno je sprovesti odgovarajuću obuku. Tehnike programa P2 najbolje uspevaju ako se postave dostižni i merljivi ciljevi. Ekomenadžment pristup podstiče inovativna P2 rešenja za probleme otpada i upotrebe energije i materijala na svim nivoima u organizaciji. Sledeća faza u procesu planiranja obuhvata definisanje ekomenadžment ciljeva. Ciljevi mogu biti različiti na različitim nivoima kao što su nivo menadžmenta. Ovakav pristup vodi ka pojedinačnom rezmatranju problema i primeni tzv. inženjera. stav javnosti. procene mogućnosti povraćaja uloženih sredstava i poslovne mogućnosti za popravljanje pozicije na tržištu i sticanje profita. oni moraju biti konzistentni sa postojećom organizacionom ekološkom politikom. Organizacija može odabrati da izvrši modifikaciju postojećih alate procene ili da razvije sopstvene procedure za identifikaciju svih organizacionih ekoloških uticaja i stepen njihove značajnosti. Objectives predstavljaju opšta ekološka nastojanja koja organizacija želi da ostvari. još jednom treba naglasiti važnost razmatranja problematike i van okvira organizacije i postojećih regulativa. ekomenadžment standard preporučuje organizacijama da odrede sopstvene ciljeve u cilju smanjenja štetnog ekološkog uticaja. Korekcije u ovom pravcu povećavaju efikasnost i smanjuju troškove. Ekomenadžment ciljevi predstavljaju najvažnije mesto u procesu ostvarivanja P2 planiranih nastojanja i ciljeva (objectives and goals). U fazi određivanja ciljeva organizacija treba da razmotri značajne ekološke uticaje. odaberu aktivnosti potrebne za dostizanje zacrtanih ciljeva a zatim da sprovode kontinuirano praćenje i cilju korekcija i unapređenja sistema. pravnu i ostalu regulativu. kao i pridržavanje liste aktivnosti i vremenskog okvira je od posebne važnosti. vazduh i vodu i porede ih sa važećom regulativom. Ukratko.

kompanija utvrđuje specifične ekomenadžment programe za npr. svaka kompanija treba da prati realizaciju ekomenadžment programa i po potrebi izvrši korekcije. regulatorne aspekte. Program terba da sadrži akcioni plan. Iskustvo je pokazala da je kvalitetna obuka učesnika jedan od najvažnijih faktora za uspešnu realizaciju P2 programa. Organizacija može imati različit broj ekomenadžment programa. kao i sa rezultatima koji će se na taj način postići. Faza implementacije ekomenadžment sistema može se prikazati na sledeći način: Provera i korektivne aktivnosti Ekomenadžme nt implementacija Operativna kontrola 75 .Ekomenadžment ekološki odgovorno. Na kraju. Implementacija. kompanija će ubrzo dobiti brojne predloge od strane zaposlenih o tome kako bi se pojedine aktivnosti mogle unaprediti. svaka osoba koja ima određene odgovornosti razrađuje sopstveni plan rada. Zaposlene treba obučiti o relevantnim procedurama. upotrebu energije i slično. terminski plan. U zavisnosti od karaktera P2 programa. svaka kompanija će predvideti stepen znanja i obučenosti koji je potreban za svakog pojedinca kako bi mogao da ostvari ekološke zahteve svog posla. Sprovođenjem obuke za sve zaposlene. one su usko povezane. resurse potrebne za dostizanje ciljeva. Postoji jasna potreba da se sprovede prvo pažljiva evaluacija načina na koji će sprovođenje ekomenadžment sistema delovati na organizacione ekološke performanse. Bez obzira na to što se dostizanje ciljeva posmatra kao faza odvojena od faze planiranja. Na ovom mestu potrebno je odlučiti kako će se ekomenadžment pristup inkorporirati u postojeću ekološku regulativu i P2 planiranje. U drugim slučajevima. Potrebno je unapred imati ideju kako se ciljevi mogu dostići pre nego što se program integriše u ekomenadžment sistem kompanije. U zavisnosti od situacije potrebno je formulisati odgovarajući način obuke koja je potrebna kako bi se dostigli željeni ciljevi i integrisati ga u postojeće ekološke. Kada se završi formiranje programa. njihovim ličnim zadacima i odgovornostima. Ponekad kompanija razvija ekomenadžment programe za sve utvrđene ciljeve. Poslednji element faze planiranja ekomenadžment sistema je formiranje ekomenadžment programa. za čvrsti otpad. plan izvršenja. zdravstvene i sigurnosne programe. Obuka treba da pruži priliku da se svi zaposleni uključe u realizaciju P2 programa. precizirane odgovornosti na svim organizacionim nivoima.

ukoliko je potrebno. organizacija može da da pristupi recikliranju ili ponovnoj upotrebi materijala. Napisane procedure su esencijalan element operativne kontrole. Ukoliko na propisan način izdvaja pojedine sastojke otpada. treba se zapitati da li su uopšte i potrebne. Operativna kontrola razvija procedura za obavljanje pojedinih aktivnosti. organizacija će imati koristi ukoliko pravilno odredi koje procedure će dokumentovati i ako ih na najbolji način dokumentuje u obliku vodiča za obuku i primenu. potrebno je na adekvatan način izmeniti i operativnu kontrolu. Dokumentacija pruža odgovor na pitanje kako se određeni postupak obavlja i korak po korak pruža instrukcije za izvršenje zadatka. kada. inicira kreiranje novih procedura. Važan korak u fazi operativne kontrole je identifikacija aktivnosti i pojedinačnih poslovnih funkcija koje mogu imati potencijalan ili aktivan uticaj na okruženje. Njihovo odsustvo najčešće vodi do velikih odstupanja. Na ovom mestu većina organizacija se susreće sa najviše problema. Implementacija operativne kontrole je u pravom smislu reči radni deo ekomenadžemnt sistema. Procedure određuju ko. Procedure predstavljaju instrukcije koje organizacija koristi u cilju sprovođenja ekoloških aktivnosti kao što je P2 program. Operativna kontrola koja je precizirana za najznačajnije ekološke uticaje pomaže kompaniji da odredi uloge. Recimo. adekvatnim obeležavanjem materijala i otpada. odgovornosti i ovlašćenja koja su neophodna kako bi se dostigle željene performanse. gde i zašto obavlja neke od predviđenih ekomenadžment aktivnosti. moguće je smanjiti rizik od odlaganje pogrešne supstance. određuje operativne kriterijume kao i preventivne i korektivne mere. Ukoliko instrukcije i dokumentacija ne dodaju određenu vrednost operativnoj kontroli. Osnovni faktor koji utiče na potrebu za dokumentacijom i njen obim jeste rizik i kompleksnost aktivnosti kao i frekvencija kontrole koja je potrebna kako bi se obavila određena aktivnost. Većina organizacija u savremenom svetu već poseduje razrađene P2 procedure koje obuhvataju radne instrukcije. Kvalitetna operativna kontrola se može ukartko definisati kao procedura ili proces unutar organizacije kojim se redukuje nastanak otpada i čuvaju prirodni resursi. na primer. Sasvim je realno da detaljna dokumentacija nije potrebna za sva odelenja u kompaniji. šta. rezultate testiranja i monitoringa.Ekomenadžment Slika 15. instrukcije za baždarenje. Organizacioni tim treba da identifikuje neslaganja u odnosu na postojeću dokumentaciju i da. plan obuke. Operativna 76 . Treba dokumentovati sistemske zahteve potrebne za ostvarivanje poslovanje i nastojati da dokumentacija bude jasna i što jednostavnija. Pošto su razrađene procedure ekstremno važne. dođe do promena u samom procesu rada pri kojem nastaje određeni otpad. Implementacija ekomenadžment sistema Prva podfaza implementacije obuhvata izradu i kontrolu dokumentacije. Ukoliko. Bitno je da organizacija sačini sopstvenu dokumentaciju kad god smatra da je to prikladno.

Kako su ciljevi ranije postavljeni merljivi. sakupljanje informacija koje su potrebne za praćenje i procenu mogućnosti za dostizanje ciljeva. Faza evaluacije i sagledavanja funkcionisanja ekomenadžment sistema prikazana je slikom 16. Precizirana su određena merenja ekoloških performansi i na osnovu rezultata pristupa se korektivnim aktivnostima ukoliko se ukaže da su potrebne. dok nedovoljan broj indikatora ne daju dovoljno informacija koje su potrebne za efikasno donošenje odluka. analizu.Ekomenadžment kontrola takođe treba da osigura propisan rad opreme. identifikovali aktuelni ili potencijalni problemi i odredili načini na koji se uočeni problemi mogu razrešiti. razrađuju se i primenjuju preventivne mere. Kako bi se izbegli mogući kvarovi i neefikasnost. Kako bi se na kvalitetan način obavilo merenje potrebno je odrediti ko je odgovoran za praćenje. Svaki aktivan sistem je potrebno kontrolisati kako bi se uočilo da li sistem dobro funkcioniše. Ekomenadžment sistem zahteva određene procedure i kada su u pitanju monitoring i merenje ekoloških performansi. sakupljanje i obradu podataka. Evaluacija i sagledavanje. koja frekvencija merenja 77 . Broj indikatora koji će se utvrđivati i pratiti mora biti pažljivo određen. kao i procenu usklađenosti sa ekološkom regulativom. Veliki broj indikatora može produkovati prevelik broj informacija koje prevazilaze mogućnosti sistema za obradu. Nakon podfaze oerativne kontrole odvija se podfaza provere i sprovođenja korektivnih aktivnosti.: Monitoring i merenje sa korektivnim i preventivni m akcijama Periodično sagledavanje implementaci je i efikasnosti od strane menadžment a Unapređenja spremnosti na reagovanje u hazardnim situacijama i preventiva Slika 16. čitav proces koji vodi ka njihovoj realizaciji mora biti pod nadzorom. a svakako moraju biti u skladu sa pravnom i ostalom regulativom. Evaluacija i sagledavanje ekomenadžment sistema Ekomenadžment merenja se koriste kao indikatori ekoloških performansi. Određivanje šta će biti podvrgnuto monitoringu i merenju i koje informacije treba prikupiti je posebno kritičan momenat.

Ovaj pristup omogućava angažovanje kako top menadžmenta. korektivnih mera i načina reagovanja u hitnim situacijamamoraju biti integrisane u procedure operativne kontrole. u zavisnosti od potreba. 78 . fokusirano je na zaposlene i njihova dejstva. ekomenadžment sistem razrađuje sistem procedura za sprovođenje preventivnih mera. Kompanija može da predvidi da vrši monitoring svakog dana ili svakog sata. Kako bi se verovatnoća ovakvih događaja svela na najmanju meru. od promena u načinu razmišljanja menadžera do promena u neposrednoj proizvodnji. tako i zaposlenih sa svih nivoa.Ekomenadžment je potrebna za dobijanje kvalitetnih informacija. odgovorna osoba treba da odredi način na koji će se sprovesti korekcija.8 Model kvaliteta u implementaciji programa prevencije zagađenja Program prevencije zagađenja se često smatra poslom kojim se bavi osoblje zaduđeno za ekologiju ili daje drugima zaduženja da to obavi. Praćenje ekomenadžment performansi je specifično i po tome što zahteva praćenje na različitim nivoima rada i poslovnim funkcijama. Top menadžment treba periodično da sagledava implementaciju ekomenadžment sistema i njegovu efikasnost. Ekomenadžment sistem je poslovni sistem koji usmerava organizaciju da upravlja svojim ekološkim pitanjima na način koji je zasnovan na kontinuiranom unapređenju. Studije o primeni preventivnih. Smatra se mnogo efikasnijim ukoliko se P2 program integriše u celokupnu organizacionu poslovnu praksu. Na ovom mestu prikazaće se najčešće primenjivan model primene sistema kvaliteta u svrhu implementacije P2 programa koji je zasnovan na kriterijuma Baldrige Quality Programa. Ekomenadžment sistem je fokusiran pre svega na podršku top menadžera i angažovanje svih zaposlenih. Monitoring će se koristiti kako bi se utvrdilo postojanje i karakter trenda te se odstupanja mogu brzo i lako uočiti. Spremnost na reagovanje u hitnim situacijama je neophodan korak jer se navedene situacije mogu desiti i u najbolje pripremljenim organizacijama. Preventivne procedure treba da se sagledavaju i ažuriraju kada je potrebno nakon ekološkog akcidenta ili hitne situacije. Ukoliko se tokom sagledavanja utvrde nepodudarnosti. Iskustvo je pokazalo da efikasnost menadžmenta direktno utiče na šanse za uspešnu primenu ekomenadžemnt sistema. te kako će se razraditi sistem prevencije kako se slično više ne bi ponavljalo u budućnosti. 6. Procedure mogu da obuhvate različite promene koje je potrebno izvršiti. Razmatranje i unapređenje od strane menadžmenta se sprovodi u cilju kontinuiranog unapređenja. koje je jedna od osnovnih karakteristika sistemskog pristupa. način na koji će se podaci analizirati i način na koji će podaci biti prikazani. odnosno.

definisanom modelom kvaliteta). Drugo. predviđa rigorozni zbirni sistem koji meri rezultate ekološke izvrnosti na skali od hiljadu mernih jedinica. Organizacije na sopstveni način dostižu izvrsnost primenom ovog modela. zero accidents (nula akcidenata).Ekomenadžment Nagrada Malcolm Baldrige National Award je ustanovljena od strane predsednika i Kongresa USA godine 1987. Tada je po prvi put ustanovljen i kriterijum tzv. a primenjen je kao Green Zia program u Novom Meksiku. raspon ciljeva može se odrediti kao zero – zero defects (nula škarta). godine. ekološke izvrsnosti – environmental excellence (analogno postojećem kriterijumu izvrsnosti performansi kvaliteta – performance excellence. Health and Safety Management). Međutim. Kao prvo. Navedeni zbirni sistem i povratni izveštaj predstavljau važan alat za organizaciju koja nastoji da se kreće ka dostizanju ekološke izvrsnosti. nudi vodič koji može koristiti u svrhu integracije kriterijuma u program. zdravlja i sigurnosti (EHS – Environment. Rezultati koji se mogu ostvariti realizacijom ciljno orijentisanih aktivnosti predstavljaju samo izlaze EHS performansi ali ne i merenje samih performansi. Četvrto. ubrzo su kriterijumi nagrade prevazišli okvire Amerike i postali primer za unapređenja kvaliteta na svetskom tržištu. Upotrebom modela kvaliteta. daje povratni izveštaj o snagama i slabostima koje se javljaju primenom programa za dostizanje ekološke izvrsnosti u poređenju sa kriterijuma datim u osnovnim principima (vodiču). jer ne mogu da ukažu na to da li su sopstveni rezultati bolji od rezultata koje je ostvarila konkurencija. Osim toga. zero emissions (nula emisije) i zero drain of world resources – sustainability (nula nestajanja svetskih resursa – održivost). Ekološka izvrsnost se može definisati kao krajnji cilj koji se može ostvariti primenom modela kvaliteta u menadžmentu ekologije. tako što odabiraju performanse koje žele da unaprede i određuju kako da dostignute rezultate ugrade u kompletne napore preduzeća. čime se omogućava svakoj organizaciji da može da izmeri sopstveni napredak ka dostizanju izvrsnosti. zero equipment breakdowns (nula kvarova opreme). Model Green Zia nudi sve elemente potrebne za realizaciju vizije zero waste (nula otpada). Treće. Trenutno se nagrada zasnovana na kriterijumima Baldrige Award dodeljuje u gotovo pedeset zemalja širom sveta. Fokusiranjem na performanse organizacija može da doprinese razvoju P2 programa i obezbedi način merenje efiaksnosti funkcionisanja P2 programa. 79 . dati su kroterijumi koji definišu šta je to najbolje u klasi. i zero waste (nula otpada). Prvi primer koji je nastao integracijom modela kvaliteta u cilju praćenja ekoloških performansi datira iz 1998. Mnoge organizacije danas su proširile zero koncept svog EHS programa na zero incidents (nula incidenata). u nastojanju da se unapredi kvalitet poslovanja u američkim kompanijama. njihovi rezultati imaju malu dijagnostičku vrednost. Program ekološke izvrsnosti utvrđuje adekvatni raspon ciljeva koji se mogu postići dostizanjem najboljeg statusa u onim oblastima koje na najbolji način podržavaju preventivno orijentisani pristup EHS menadžmenta.

Liderstvo. 6. Rukovodstvo preduzeća najčešće koristi određeni oblik strategijskog planiranja u cilju vođenja organizacije. 7. nikada ne treba gubiti iz vida najbitnije faktore. Program P2 će biti razmatran u meri u kojoj ga rukovodstvo organizacije bude smatralo potrebnim i važnim. Na osnovu navedenih kriterijuma. Strategijsko planiranje. 4. U prošlosti su organizacije uglavnom dobijale uputstva o tome zbog čega je nešto potrebno uraditi. strategijsko planiranje može imati manje formalni oblik. 3. U drugim slučajevima.Ekomenadžment Sedam kriterijuma modela kvaliteta. 5. Ponekad koristi i određeni strategijski plan. Na osnovu brojnih godina iskustva u primeni menadžmenta kvalitetom. a ovom prilikom se definiše i odgovor na pitanje kako se to može postići. Osnovna pitanja koja treba postaviti kada je u pitanju strategijsko planiranje su sledeća: na koji način se mogu identifikovati dugoročni i kratkoročni ciljevi i nastojanja? na koji način se mogu razviti navedeni ciljevi i nastojanja? kako će se primeniti ostvareni ciljevi i nastojanja? na koji način će određeni ciljevi i nastojanja uticati na opšte poslovne ciljeve i nastojanja organizacije u celini? 80 . dato je desam osnovnih kriterijuma: 1. organizacija će biti u stanju da utvrdi kako treba da postupa prilikom integracije P2 programa u sopstevno poslovanje. Liderstvo Staregijsko planiranje Ukljičivanje zainteresovanih strana Uključivanje zaposlenih Procesni menadžment Informaciona analiza Rezultati Navedeni kriterijumi su ugrađeni osnovna načela Green Zia programa i biće upotrebljeni u svrhu primene modela kvaliteta u implementaciji programa P2. 2. Intenzivna primena top-down pravca u primeni modela kvaliteta povećava šanse na uspeh programa i pomaže da se program integriše u organizaciju u celini. Pošto je sprovođenje P2 programa složen program. Na ovom mestu potrebno je postaviti dva osnovna pitanja: na koji način rukovodstvo preduzeća može da svojim zaposlenima prenese svoju opredeljenost za implementaciju P2 programa? na koji način će rukovodioci demonstrirati svoju operdeljenost? Odgovori na ova pitanja jedino se mogu dobiti razgovorima koji će se obavljati sa rukovodiocima što često može potrajati i duže vremena.

Postoji jaka veza između strategijskog planiranja i liderstva. Ovi kriterijumi se mogu sagledati postavljanjem sledećih pitanja: na koji način organizacija uključuje zainteersovane strane u razvoj i implementaciju P2 programa? da li je i na koji način organizacija uključena u realizaciju P2 programa u drugim organizacijama? Svakako. društvena udruženja. Procesni menadžment razmatra na koji način treba upravljati radnim procesima na način koji je ustanovljen P2 programom. ekološka udruženja. Treba dobiti odgovore na sledeća pitanja: na koji način organizacija priprema i uključuje zaposlene u razvoj i implementaciju P2 programa? na koji način su vrednosti i dobrobit zaposlenih sadržani u P2 programu? Procesni menadžment. Program Green Zia je. Ovo je kriterijum na osnovu kojeg standard ISO 14001 ili drugi ekomenadžmetn standardi pomažu organizaciji u realizaciji P2 programa. kooperanti.Ekomenadžment U idealnoj situaciji. nevladine organizacije. Informaciona analiza. na ovom mestu najveću pažnju treba posvetiti razmatranju zainteresovan strane koju čine sami zaposleni. P2 program se mora pozicionirati kao važan u svesti rukovodstva i prikazati u procesu strategijskog planiranja. Ovaj kriterijum posmatra orijentaciju P2 programa odozdo na gore. koja je podjednako važna kao i orijentacija odozgo na dole koja postoji u kriterijumu koji razmatra stavove rukovodstva. Uključivanje zainteresovanih strana. Zaposleni su veoma važan element P2 programa jer oni ipak najbolje poznaju sve detalje poslovanja organizacije. dobavljači. regulatorne tela. zasnovan i na tome da su svi kriterijumi međusobno povezani. Svaki put kada se u razmatranje u cilju promena uzme jedan kriterijum potrebno je sagledati na koji način će se to odraziti na ostale 81 . Zainteresovane strane uključuju širok krug stejkholdera kao što su potrošači. Ni jedna organizacija ne posluje izolovano. Postoji mnogo drugih organizacija koje imaju uticaj na realizaciju P2 ili ekomenadžment sistema u sopstvenoj organizaciji. Pitanja koja treba razmotriti su sledeća: na koji način je organizacija identifikovala osnovne i pomoćne radne procese koji utiču na P2 program? na koji način je organizacija analizirala ove radne procese sa ciljem razumevanja njihovih uticaja i uzroka? na koji način organizacija upravlja radnim procesima kako bi dostigla P2 programsku izvrsnost? Navedeni kriterijumi su blisko povezani sa kriterijumima informacione analize. između ostalog. Uključivanje zaposlenih. kao i javnost u celini.

prednosti i mogućnosti unapređenja.Ekomenadžment kriterijume. Prethodno navedeni kriterijumi će omogućiti stvaranje slike o stanju u organizaciji i na osnovu toga će se dobiti određeni rezultati analize. Jedanaest principa modela kvaliteta Prinicipi koji se često nazivaju i osnovne vrednosti (core values) se koriste u kontekstu obavljanja svih aktivnosti u organizaciji. Javna odgovornost 11. treba se pre svega upoznati sa načinon na koji oni mogu prvo postati deo organizacione kulture. Dugoročan pogled u budućnost 8. Iskustvo je pokazalo da je potrebno najmanje dve godine obavljanja određenih aktivnosti kako bi se u osnovne vrednosti poslovanja ugradila potreba za ekološki odgovornim aktivnostima. te na osnovu toga povećati interes za organizaciju koja je to omogućila. jer je potrebno sprovesti izmene koje moraju postati integralni deo organizacione kulture koja se stvara godinama. Rezultati. U ovom slučaju početne aktivnosti mogu potrajati i duže vremena. čime će se zadovoljiti njihove potrebe i prefernecije. Program P2 procenjuju sve zainteresovane strane. Zamišljeni su tako da obezbede vodič za donošenje odluka na svim nivoima u organizaciji. Menadžment na osnovu činjenica 9. P2 program orijentisan na zainteresovane strane 2. Ukoliko organizacija nema prethodno definisane osnovne principe. Ukoliko organizacija već poseduje osnovne principe. Kontinuirano učenje i unapređivanje 4. Rezultati će ukazati na slabosti. Svaka organizacija treba da odabere način na koji će svakih od ovih principa integrisati sa odgovarajućim kriterijumima u modelu kvaliteta ukoliko želi da implementira program P2 u svoje poslovanje. Efikasan dizajn proizvoda. Vrednovanje zaposlenih 5. usluga i procesa 7. Brzi odgovor 6. U okviru modela kvaliteta potrebno je razmotriti sledećih 11 vodećih principa: 1. Fokusiranost na rezultate P2 program orijentisan na zainteresovane strane. ali je sasvim sigurno da se neki od njih obavljaju na bolji ili lošiji način. Važno je naglasiti da nije potrebno biti savršen u svih sedam navedenih kriterijuma. tako da mora biti izražen preko svih proizvoda ili usluga čije će karakteristike izaći u susret vrednostima zainteresovanih strana. Liderstvo 3. Partnerski razvoj 10. Kada se navedeno postigne. potrebno je razmotriti P2 program u svim navedenim oblastima. može se pristupiti integraciji programa P2. 82 .

Na osnovu ponašanja i uloga u procesu P2 planiranja i komuniciranja. Dostizanje najvišeg nivoa P2 performansi zahteva kvalitetno dizajniran izvršni pristup kontinuiranom unapređivanju i učenju. Termin kontinuiranog unapređenja odnosi se kako na unapređenje postojećih aktivnosti. Usmeren je na zadržavanje opstojećih potrošača. Top menadžment organizacije predstavlja tim ljudi koji treba da usmere i kreiraju orijentaciju na zainteresovane strane. zadovoljavanje zakonskih odredbi ili smanjenje broja žalbi. Sa druge strane. tako i na donošenje potpuno novih rešenja i krupnih promena. kao i da unapređuju znanje i vetine. kretanje ka novim ciljevima i P2 pristupima. bude orijentisano na kreiranje mogućnosti za inovacije i bolje funkcionisanje P2 programa. da se paktikuje na individualnom i svim postojećim organizacionim nivoima. rast i obezbeđenje dugoročne komunikacije sa okruženjem. učenjem inovativnost i kreativnost svih učesnika. 83 . zdravlje i bezbednost) je ključni faktor za građenje veze sa okruženjem i zadržavanje potrošača. zauzimanje novog dela tržišta. da stimulišu inovacije. razmatranja P2 performansi. Termin učenje podrazumeva spremnost na promene. Liderstvo. Program P2 koji je orijentisan na sve zainteresovane strane znači mnogo više nego jednostavno smanjenje količine otpada ili redukciju emisija u okruženje.Ekomenadžment Program P2 koji je orijentisan na zainteresovane strane je dakle strategijski koncept. P2 unapređenje i učenje uključuje sledeće: povećavanje vrednosti koje očekuju zainteresovane strane preko novih i unapređenih proizvoda i usluga. Uspeh organizacije u pogledu oporavka od eventualnih EHS problema (ekologija. sistema i metoda za dostizanje ekološke izvrsnosti. jasne i vidljive P2 vrednosti i visoka očekivanja. rukovodstvo služi kao svojevrstan model ponašanja i delanja. Rukovodioci koji su usmereni na razvoj podsticaće učešće svih zaposlenih. Navedena usmerenja. smanjenje količine otpada ili eliminacija drugih uzročnika nezadovoljstva zainteresovanih strana je posebno važan deo P2 programa. koji daje stimulans aktivnostima u čitavoj organizaciji. Strategije i P2 vrednosti će pomoći vođenje P2 aktivnosti i donošenje odluka u organizaciji. P2 vrednosti i očekivanja treba da budu usmerena na sve zainteresovane strane. emisija i troškova. Lideri mogu da obezbede kreiranje strategija. reduciranje količine otpada. razvoj novih poslovnih mogućnosti na osnovu P2 uspeha. Zahteva konstantanu spremnost na promene u zahtevima zainteresovanih strana i tržišta u celini kada su u pitanju činjenice koje utiču na njihovu satisfkaciju i održavanje pažnje. Kontinuirano učenje i unapređivanje. Unapređenje i učenje treba da: bude redovan deo svakodnevnih aktivnosti.

Adekvatna obuka nudi vrlo efikasan način za unapređivanje radnih procesa ili obuku o novim tehnologijama. Efikasan dizajn proizvoda. Iskustvo je dokazalo da je P2 program koji je integrisan u ovoj fazi mnogo efikasniji nego kada se integriše u procese koji nastaju u samoj fazi proizvodnje ili čak posle nje. Odgovor na navedene izazove zahteva praćenje znanja. brži i fleksibilniji odgovor na zahteve zainteresovanih strana je sve važniji. Dakle. već i na povećanje stepena ekološke odgovornosti. Vrednovanje zaposlenih. obuku i stvaranje mogućnosti za kontinuiran napredak. Dobijanje dozvola i usklađivanje sa regulativom mogu zahtevati dodatno vreme u postupku donošenja odluka. Brzi odgovor. P2 dizajn uključuje kreiranje takvih proivoda. povećanje produktivnostii efikasnosti u upotrebi svih resursa (energije. veština. usluga i procesa koji će po svojoj prirodi biti ekološki prihvatljivi. Faza dizajniranja je kritična i posebno zahtevena sa tačke gledišta društvene odgovornosti. Uspeh na globalnom tržištu zahteva sve kraće cikluse za uvođenje bilo kakvih unapređenja i novina. usluga i procesa. obrazovanje i prenošenje znanja zaposlenih. veština. performanse. razvoj. Podaci o navedenom mogu korisno poslužiti kao indikator stanja u oprganizaciji ili nekom njenom delu. Veliki napredak kada je u pitanju trajanje vremena odgovora zahteva pojednostavljivanje radnih jedinica i procesa zajedno sa inkorporiranjem P2 programa u fazu dizajniranja (tzv. Osnovni izazovi vrednovanja rada zaposlenih su sledeći: integracija aktivnosti menadžmenta ljudskih resursa (selekcija. priznavanje. inovativnosti. zadovoljstva i motivacije zaposlenih po pitanju P2 programa. Organizacije moraju P2 program integrisati u samu fazu dizajniranja. Uspeh u radu zaposlenih u najvećoj meri zavisi od mogućnosti da dobiju priliku da uče i da primenjuju svoja nova znanja i veštine. produktivnosti i troškovima.Ekomenadžment unapređivanje stepena odgovornosti kao aktivnosti bez stvaranja direktnih prihoda. Edukacija i obuka treba da budu prilagođeni zahtevima svakog radnog mesta. Takođe. 84 . design for environment). usklađivanje menadžmenta ljudskih resursa sa strategijskim procesima. Ostala vremenska unapređenja odnose se na to da vreme potrebno za unapređenje dovodi do simultanih promena u organizacionom ponašanju. kreativnosti i motivisanosti zaposlenih. napredovanje u karijeri). Uspeh u primeni P2 programa u organizaciji u velikoj meri zavisi od znanja. kvalitetu. unapređivanje i učenje su usmereni ne samo na bolje proizvode i usluge. Organizacija može steći znatnu prednost pravilnom upotrebom radnog potencijala putem investiranja u učenje. vode i sirovina). povećavanje vrednosti organizacionih performansi u cilju poštovanja pune društvene i civilizacijske odgovornosti. Troškovi koji nastaju preventivnimm rešavanjem problema su mnogo niži nego troškovi koji nastaju rešavanjem peoblema kada oni već nastanu.

Interno partnerstvo može da obuhvati saradnju zaposlenih u istoj oblasti. nevladinim organizacijama. Eksterno partnerstvo se može graditi sa potrošačima. društvena i socijalna očekivanja. kao što su očekivanja zainteresovanih strana. promene na globalnom tržištu. ekološkim udruženjima. 85 . Za merenje P2 performansi potrebne su različite vrste podataka i informacija. Kratkoročni i dugoročni P2 planovi. Interni i eksterni P2 partneri mogu da razviju sopstvene dugoročne P2 ciljeve. nove poslovne šanse. kao i da na osnovu toga planiraju i realizuju zajedničke investicije. Organizacije treba da pretpostave i predvide brojne faktore u sopstvenim strategijskim planovima. Menadžment na osnovu činjenica. izlazima i P2 rezultatima. kao i strategijska nastojanja konkurenata. Kvalitetno eksterno partnerstvo može da pomogne nastupe na novim tržištima. Analiza podrazumeva ekstrakciju osnovnog značenja P2 podataka i informacija koje mogu da pomognu evaluaciju. Područja posmatranja su: zadovoljenje svih zainteresovanih strana. Utvrđeni trendovi i projekcije od posebnog su značaja za sagledavanje napretka u procesu i mogu da posluže kao benčmarking polazište u svrhu poređenja sa rezultatima konkurenata. Organizacije zavise od merenja i analize P2 performansi. interno partnestvo podstiče stvaranje internih veza između radnih jedinica čime se unapređuje fleksibilnost i stiču nova znanja. operacije. Tek na osnovu sakupljenih činjenica menadžment treba da donosi svoje odluke. novi segmenti tršišta i potrošača.Ekomenadžment Dugoročan pogled u budućnost. dobavljačima. Svako P2 merenje je određeno na osnovu organizacione strategije i pruža bitne informacije o ključnim procesima. promene zakonskih propisa. Najvažniji činilac koji uvažava dugoročni karakter P2 obaveza je razvoj svesti zaposlenih i dobavljača kao ključnih učesnika u procesu. tržišna pozicija i finansijski pokazatelji. tehnološki razvoj. Stategijska P2 partnerstva dozvoljavaju komibinovanje organizacionih ključnih kompetencija i liderskih sposobnosti sa komplementarnim snagama i sposobnostima P2 partnera. među kojima se pre svega ističi P2 obuka. razmenu iskustava i stvaranje timova. donošenje odluka i unapređenja u organizaciji na osnovu utvrđenih trendova i projekcija do kojih je inače nemoguće doći bez adekvatne analize podataka. usled čega dolazi do povećanja ukupnih P2 sposobnosti svih partnera. orazovnim ustanovama iz različitih razloga. Posebno važan oblik eksternog partnerstva predstavljaju strateška partnerstva (strategijske alijanse). P2 strategijski ciljevi i P2 alokacija resursa treba da odražavaju ove uticaje. što podrazumeva zajedničku obuku. Opstanak na tržištu podrazumeva snažnu orijentaciju na budućnost i na spremnosti da se preuzmu dugoročne obaveze prema svim zainteresovanim stranama. Osim toga. Iskustvo je pokazalo da organizacije mogu brže i efikasnije da dostignu željene ciljeve izgradnjom odgovarajuće interne i eksterne P2 mreže i partnerstva. Partnerski razvoj.

Merenjem P2 performansi moguće je dobiti odgovarajuće rezultate koji treba da izlaze u susret zahtevima svih zainteresovanih strana. promovisanje brige o zdravlju građana u zajednici. Fokusiranost na rezultate. Osnovni koraci primene modela kvaliteta u implementaciji programa prevencije zagađenja Planiranje i razvoj programa prevencije zagađenja. pri čemu ne sme da ugrozi zahteve ni jedne zainteresovane strane. Ovaj korak je veoma sličan prvom koraku koji karakteriše tradicionalni pristup implementaciji programa prevencije zagađenja a mođe se prikazati na sledeći način (slika 18. Na ovaj način organizacije kreiraju pozitivan imidž i stav javnosti. predlaže se primena modela kvaliteta koji sadrži pet osnovnih koraka (slika 17. Primena modela kvaliteta u realizaciji programa prevencije zagađenja. Odgovornost se pre svega odnosi na osnovne vrednosti organizacije koje treba da obuhvate brigu o zdravlju. bezbednosti i okruženju. U cilju integracije programa P2 u poslovnu praksu organizacije. Ovo je moguće postići jedino ukoliko se organizacija fokusira na P2 rezultate koji će biti jedino merilo uspešnosti primene P2 programa. Posebno važni aspekti koje treba razmotriti na ovom mestu su unapređivanje edukacije. te na osnovu toga stiču naklonost potrošača i društva u celini.): Planiranje programa prevencije zagađenja Karakterizacija procesa 86 . Organizacije danas stiču posebnu prednost ukoliko dokazuju svoju ekološku odgovornost prema zahtevima društva i ponašaju se kao civilizovani građani. unapređivanje kvaliteta životne sredine u okruženju i učešće u lokalnim aktivnostima kojima je unapređenje kvaliteta života na prvom mestu.Ekomenadžment Javna odgovornost. Ovakvim pristupom organizacija se konstantno nalazi u stanju potrebe za balansiranjem iszmeđu sopstvenih mogućnosti i zahteva zainteresovanih strana.): Planiranje i razvoj programa prevencije zagađenja Praćenje programa prevencije zagađenja Razvoj organizacionih P2 mogućnosti Implementacija programa prevencije zagađenja Merenje napretka u ostvarivanju ekološke izvrsnosti Slika 17. Rezultati koji ne izlaze u susret navdenim zahtevima ukazuju na potrebu za korekcijama koje treba sprovoditi bez odlaganja.

steći će se uvid u njihova očekivanja po pitanju unapređenja zdravlja i bezbednosti. Kriterijum uključivanja zaposlenih pomaže da se pripremi program obuke za zaposlene jer se njegovim razmatranjem stiče uvid u trenutno stanje zainteresovanosti i obučenosti zaposlenih za primenu programa ekološkog unapređenja. To se pre svega odnosi na strategijsko planiranje. Gep-analiza takođe treba da razmotri na koji način se program prevencije zagađenja može integrisati u poslovnu praksu primenom određene kombinacije prikazanih jedanaest principa modela kvaliteta. Ispitivanje liderstva ukazaće na to kako top menadžeri demonstriraju sopstvenu orijentaciju ka potrebi za kontinuiranom ekološkom unapređenju prema zaposlenim i ostalim zainteresovanim stranama. Osim toga. Starategijsko planiranje predstavlja kriterijum koji ukazuje na to na koji način organizacija identifikuje. fokusiranost na zahteve zainteresovanih strana. liderstvo i uključivanje zaposlenih. Dalje. koji pomaže u pripremi politike prevencije zagađenja. razvija i implementira dugoročne i kratkoročne ciljeve i nastojanja na području kontinuiranog ekološkog unaprđenja i na koji način su ovako određeni ciljevi povezani sa opštim ciljevima poslovanja. Karakterizacija procesa. misijom i vizijom organizacije. potrebno je razmotriti element liderstva. kriterijum zainteresovanih strana određuje da li i na koji način organizacija uključuje zainteresovane strane u razvoj i implementaciju programa ekološkog unapređenja.Ekomenadžment Dokumentovanje prethodnih uspeha Priprema nacrta plana prevencije zagađenja Slika 18. potrebno je utvrditi nedoslednosti i odstupanja (gep analysis) koja se mogu javiti između detaljnih pitanja koja su predviđena Green Zia programom za svaki od ovih kriterijuma i onoga što se trenutno dešava u organizaciji. Na kraju. Planiranje i razvoj programa prevencije zagađenja Planiranje programa prevencije zagađenja. Na ovom mestu potrebno je izvršiti karakterizaciju procesa koji se odigravaju u organizaciji a u tu svrhu najkorisnijim se javlja primena procesnog 87 . Prvi korak primene modela kvaliteta obuhvata određivanje elemenata modela kvaliteta koji se odnose na planiranje programa prevencije zagađenja. Dalje.

Ekomenadžment mapiranja koja je predviđena u sistemskog pristupu implementaciji programa prevencije zagađenja.): Prikupljanje i analiza informacija Analiza mogućnosti Razvoj alternativa Selekcija alternativa 88 . Navedena procesna mapa će se upotrebiti kao uzorak za dobijanje informacija u procesu. Potrebno je primetiti da su šest od sedam kriterijuma i svih jedanaest osnovnih principa modela kvaliteta sadržani u prva dva navedena koraka. što se može prikazati kako sledi (slika 19. Osim mapiranja procesa. potrebno je zabeležiti šta se do sada činilo na području očuvanja i unapređenja kvaliteta životne sredine. Smatra se poželjnim da se obavi dokumentovanje prethodno obavljanih aktivnosti iz domena prevencije zagađenja. Dokumentovanje prethodnih uspeha. Razvoj organizacionih P2 mogućnosti. Analizom kriterijuma procesnog menadžmenta dobiće se informacije o tome na koji način organizacija identifikuje. sakupljaju i koriste informacije koje utiču na efikasnost realiazcije programa i donošenje odluka. Zaposleni i rukovodstvo treba da budu upoznati sa do sadašnjim aktivnostima i da nastoje da sve pozitivne korake i iskustva ugrade u svoj budući program prevencije zagađenja. Priprema nacrta plana prevencije zagađenja. Vremenski okvir koji treba ispitati predviđa prethodnih dve do pet godina. potrebno je izvršiti i razmatranje kriterijuma procesnog menadžmenta i analize informacija. čime će se posledično identifikovati proizvodne jedinice koje zahtevaju dodatnu analizu. Nakon faze planiranja programa prevencije zagađenja pristupa se fazi određivanja mogućnosti za unapređenja u okviru programa prevencije zagađenja. analizira i upravlja procesima koji potencijalno utiču na okruženje ili mogu prouzrokovati povrede i oboljenja kod zaposlenih. Nakon perthodno sprovedenih aktivnosti potrebno je pripremiti nacrt formalnog plana programa prevencije zagađenja koji će kasnije razmatrati interne i eksterne zainteresovane strane. Bez obzira na to što će se većina organizacija naći na samom početku primene programa prevencije zagađenja. Analiza informacija daje uvid u to na koji način se u organizaciji odabiraju.

Selekcija alternativa. 89 . Nakon toga. što se najčešće sprovodi analizom resursa. kao i ljudi koji će biti angažovani na sprovođenju predložene mogućnosti. Sagledavanje alternativa se najefikasnije može vršiti primenom predloženog brainwriting modela. Ukoliko se analizom. Prvi korak u fazi implementacije programa prevencije zagađenja predstavlja priprema akcionog plana za sve alternative koje su preporučene u prethodnoj fazi. metoda. tim se može opredeliti i za dodatnu analizu jedne ili dve mogućnosti koja mođe potrajati i duže. Za svaku prethodno odabranu mogućnost unapređenja tim razrađuje mogućnosti sprovođenja. Razvoj mogućnosti prevencije zagađenja Prikupljanje i analiza informacija. Razvoj alternativa. opreme i tehnologije. Analiza mogućnosti. Implementacija programa prevencije zagađenja. Ovaj koraku počinje se sa analizom proizvodnih jedinica. ali ne više od dve godine. Navedene mogućnosti treba da budu odabrane u skladu sa ciljevima koji se žele dostići tokom jedne godine. Analizom se može dobiti veliki broj potencijalnih mogućnosti unapređenja. što je ključno za uspeh programa prevencije zagađenja. tim će biti u stanju da sagleda i razvije P2 mogućnosti.Ekomenadžment Slika 19. Akcioni plan predstavlja suštinski deo programa prevencije zagađenja za svaku godinu i i potrebno ga je pažljivo razmotriti pre primene. Hijerarhijska procesna mapa koja je pripremljena u prethodnoj fazi se dalje koristi u cilju sakupljanja informacija u definisanim proizvodnim jedinicma. Preporučljivo je još jednom razmotriti relevantne korake modela kvaliteta koji su vrednovani tokom prve faze programa. utvrdi upotreba toksičnih materijala. na primer. Pareto analize. Ukoiko je potrebno. Programski tim treba da razvije sopstvene kriterijume za navedenu brzu analizu. Nakon sagledavanja alternativa potrebno je odabrati ih na osnovu prethodno opisane analize parova (pair analysis) definisane u sistemskom pristupu implementaciji programa prevencije zagađenja. to predstavlja mogućnost za unapređenje izbegavanjem upotrebe toksičnih materijala. Iskustvo pokazuje da se optimalnim smatra izbor osam do najviše jedanaest mogućnosti unapređenja u ovoj fazi. Nakon analize tim može da pruži krajnju ocenu o rešivosti problema i na osnovu toga predloži određeni broj alternativa. te ih je potrebno rangirati primenom prikazane tzv.

Sumiranje rezultata se može vršiti predlogom koji je predviđen programom Green Zia. Merenje napretka u ostvarivanju ekološke izvrsnosti. odnosno 90 . kako utiču na zahteve drugih zainteresovanih strana i na osnovne finansijske pokazatelje. organizacija će na osnovu rezultata moći da se poredi sa dostignućima konkurenata i nekonkurenata. a ne samo kao podatak sa kojim će se upoznati zainteresovane strane. Akcioni plan je potrebno revidirati najmanje kvartalno. Tek nakon kompletne provere program prevencije zagađenja je spreman za implementaciju. Ostvareni rezultati treba da posluže kao iindikator napretka organizacije. Nakon izveštavanja o rezultatima. može se pristupiti izradi akcionog plana za narednu godinu. Bitno je naglasiti da ovaj broj pojedinačnih planova ne treba da spreči zaposlene da obavljaju i druge ideje iz programa prevencije zagađenja. zdravlje i sugurnost zaposlenih. te na koji način su oni povezani sa uticajem na okruženje. može se pristupiti finalizaciji akcionog plana za svaku godinu implementacije od kojih će svaka sadržati osam do jedanaest pojedinačnih planova. Važno je pridržavati se pravila da je ostvareno samo ono što je izmereno. te se na osnovu toga mogu vršiti korekcije u pravu unapređenja. Kriterijum rezultata (sedmi kritetrijum modela kvaliteta) ispituje stvarno stanje u organizaciji i predviđa rezultate programa prevencije zagađenja. Praćenje programa prevencije zagađenja.9 Analiza životnog ciklusa proizvoda Metodologija analize životnog ciklusa proizvoda (LCA . Na ovaj način steći će se uvid u značaj koji je program prevencije zagađenja imao u celokupnom razvoju organizacije. preporučuje se razmatranje nivoa i terndova. Osim toga. Nakon isteka godine dana treba sprovesti kompletnu internu i eksternu proveru.Ekomenadžment Nakon toga. Nakon nekoliko godina program prevencije zagađenja može biti razmotren u meri doprinosa koji je pružio u funkciji dostizanja organizacionih ciljeva. Osim toga. Program prevencije zagađenja ne može da se zasniva samo na iskazivanju želja.Life Cycle Analysis) se za sada najviše koristi u cilju projektovanja ekološki podobnih proizvoda i tehnologija. Tokom čitave faze implementacije programa prevencije zagađenja potrebno ga je sagledavati kako bi se dobili podaci potrebni za analizu i sumiranje rezultata. 6.

distribucije i potrošnje goriva na životnu sredinu. Analiza (popis) inventara. Osnovni koraci LCA LCA se koristi za procenu uticaja svake komponente procesa dobijanja određenog proizvoda. 1997. Lewis Publishers.. te je i to razlog njene najšire primene u odnosu na ostale metode projektovanja za životnu sredinu. Metoda LCA pomaže kompanijama da spoznaju razmere uticaja njihovih proizvoda. zbog naftne krize. Analiza mogućnosti unapređenja. 3. procesa i drugih aktivnosti na životnu sredinu. Metodologija LCA je inicijalno razvijena tada. Osnovne komponente LCA su:20 1. Cilj LCA nije samo da pruži odgovor na pitanje koliki je štetan uticaj. USA. Nakon razmatranja uticaja energetske proizvodnje i potrošnje. D. 91 . Procena uticaja (ekoloških efekata). Za vreme ovih istraživanja razvijen je protokol i standardna metodologija sprovođenja ovakvih studija. Osnovni koraci LCA su sledeći (Slika 20): Akvizicija sirovina Proizvodnj a Distribucij a Potrošnja Odlaganj e Slika 20. F.Ekomenadžment procene njihovog uticaja na životnu sredinu. krajem sedamdesetih godina LCA se usredsređuje na razmatranje životnog ciklusa otpada. LCA po definiciji predstavlja sistemski pristup u ocenjivanju ekoloških posledica određenog proizvoda. kao posledica zabrinutosti naučnika zbog tadašnjeg stepena iscrpljivanja fosilnih goriva. kako bi se stekao uvid u dejstvo proizvodnje. do 1975. Analiza inventara. 2. procesa ili aktivnosti od akvizicije sirovina do odlaganja nakon upotrebe. sprovedeno je nekoliko analiza profila resursa i uticaja njihove eksploatacije na životnu sredinu (Resource and Environmental Profile Analysis). Ova metoda je regulisana i međunarodnom serijom standarda ISO 14000. Od 1970. godine. Istorijat LCA datira od ranih šezdesetih godina. 20 Ciamborne.: Environmental Life Cycle Analysis. što kao posledicu može da ima zadržavanje ili odbacivanje postojećeg proizvoda ili tehnologije. već da na osnovu toga omogući strateško planiranje budućih aktivnosti.

čvrstog otpada i svih ostalih procesa u životnom ciklusu proizvoda. Analiza inventara S obzirom na navedenu shemu koja je veoma uprošćena. pri čemu uvek treba imati u vidu da se određeni podaci neće u potpunosti i precizno sakupiti jer na njih deluje izrazito veliki broj faktora. te stoga prva i podleže analizi. Akvizicija (izdvajanje) sirovina predstavlja prvi korak u svakom proizvodnom procesu. Analizom inventara moguće je: ustanoviti skup svih zahteva sistema za resursima za potrebe benčmarkinga. potrebno je znati da sistem analize inventara obuhvata sakupljanje velikog broja raznovrsnih podataka. proizvode li aktivnosti. Ulaz u svaki proizvodni sistem predstavlja veliki broj 92 .Ekomenadžment Analiza inventara se smatra najobjektivnijom komponentom metode LCA. tehnologije ili aktivnosti. Sistem analize inventara u sklopu LCA može se shematski prikazati na sledeći način: ULAZ: IZLAZ: Finalni proizvod Emisije u atmosferu Tečni otpad Čvrsti otpad Ostalo Sirovine Akvizicija sirovina Proizvodnja Energenti Finalni proizvod Transport / Distribucija Voda Potrošnja Odlaganje Slika 21. pomoći u razvoju novih proizvoda ili procesa u kojima su redukovane potrebe za resursima i količinom emisije u okruženje. uporediti interne informacije o inventaru kod drugih proizvođača ili proizvoda u istom ili drugom preduzeću. prepoznati one komponente procesa na kojima bi se mogla izvršiti redukcija resursa. merenjem emisije u vazduh. uporediti alternatvine materijale. jer je zasnovana na podacima koji se dobijaju merenjem količina energije i sirovina. tečnih efluenata.

Proces analize proizvodnje Transport i distribucija se posebno analiziraju zbog niza ekoloških uticaja koji nastaju. Sellers. Glavni proizvod Sirovine Energija Proizvodni proces . Prilikom ove analize razmatra se razdaljina koju je potrebno preći. analiza inventara bi bila još složenija.: Resource and Environmental Profile Analysis: A Life Cycle Environmental Assessment for Products and Procedures. 1992. Osim analize samog proizvodnog procesa. U protivnom. USA. 93 . J. kao sledeća faza. sadržaj tovara i mere za zaštitu životne sredine tokom transporta. tako da se svaka ulazna komponenta. Sirovina Akvizicija sirovina Nusproizvodi Emisije i otpad Slika 22. Franklin. Pravilno sprovedenom analizom inventara dobiće se razmere ekološkog uticaja akvizicije sirovina. Transportni i distributivni sistem koji se analizira može se prikazati na sledeći način (Slika 24): Nusproizvodi Emisije i otpad 21 Hunt. W.glavni proces . prepakivanja. Environmental Impact Assessment Review. Prilikom analize inventara u ovoj fazi dobijaju se podaci o kretanju materije i energije kroz proizvodni proces. skuplja i teže izvodljiva. koja učestvuje sa manje od 5 % može prilikom analize zanemariti. Često u proizvodnom procesu postoji jedan glavni i više sporednih sistema. Analiziraju se ekološki uticaji prilikom utovara. sastoji se iz niza posebnih procesa (podsistema) tako da se svaki može posebno analizirati. Prilikom analize inventara akvizicije sirovina potrebno je posebno pratiti ulaz materijala a posebno energije (Slika 22)21. kao i podaci o emisijama u okruženje... ovaj deo LCA obuhvata i analizu ekološkog uticaja pakovanja i skladištenja do distribucije (Slika 23). R.sporedni procesi Slika 23. Akvizicija sirovina Proizvodnja. samog prevoza i distribucije do mesta isporuke.Ekomenadžment komponenti.

Ekomenadžment

Energija

Železnički prevoz - dizel - električna energija - para / ugalj Vazdušni saobraćaj Drumski saobraćaj Brodovi Tankeri Cevovodi Električni vodovi Slika 24. Analiza transporta i distribucije

Emisije u atmosferu Zagađenje vode Zagađenje vazduha Ostala zagađenja

Potrošnja i odlaganje proizvoda se posmatraju i analiziraju zajedno a podrazumevaju onaj deo sistema koji nastaje od momenta kada proizvod dospe do faze potrošnje pa dok se ne odloži nakon upotrebe. Ovaj faza analize inventara ima za cilj da sagleda sve aspekte ove faze LCA, jer se proizvodi na različite načine troše i tom prilikom različito ponašaju. Osim toga, postoje različite reakcije prilikom pravilne ili nepravilne upotrebe proizvoda. Osnovne aktivnosti potrošača koje obuhvata ova analiza su: upotreba proizvoda, njegovo čuvanje, priprema, rukovanje, održavnje (popravka) i ponovna upotreba. Najvažnija pitanja koja se ovom prilikom razmatraju su: vreme upotrebe proizvoda pre njegovog odbacivanja, efekti same upotrebe proizvoda, ulazne veličine potrebne u procesu održavanja, učestalost popravki i potencijalne mogućnosti ponovne upotrebe proizvoda.

Sistem potrošnje i odlaganja proizvoda nakon upotrebe može se prikazati na sledeći način (Slika 25):

94

Upotreba

Ekomenadžment

Svrha upotrebe

Održavanj e

Odlaganje

Menadžment otpadom

Ponovna upotreba

Reciklaža

Slika 25. Analiza potrošnje i odlaganja nakon upotrebe Tokom odvijanja svih navedenih aktivnosti javljaju se određeni utiacaji na životnu sredinu. Samo kod proizvoda koji se mogu u potpunosti reciklirati u zatvorenom sistemu reciklaže (pri kome se ne stvara nikakva količina otpada) može se tvrditi da je efekat na okolinu jednak nuli. Procena uticaja. Nakon sakupljanja podataka tokom analize inventara, vrši se procena njihovog uticaja na životnu sredinu. Životna sredina je složena, kao i uticaji koji mogu biti mnogobrojni i raznovrsni, tako da je ova faza LCA posebno složena, a kao krajnji njen rezultat dobijaju se podaci o tome u kojoj meri pojedine faze životnog ciklusa proizvoda štetno utiču na životnu sredinu, te dati konkretni predlozi šta se može učiniti da se takvo stanje popravi. Treba napomenuti da je ova faza LCA povezana sa nizom teškoća u objektivnoj primeni, jer je sama procena ekološkog uticaja veoma kompleksna i često ne postoje valjani i pouzdani podaci o pojedinim uticajima. Bez obzira na to, ocenu uticaja utvrđenih dejstava na životnu sredinu treba sprovoditi barem za one parametre čije je dejstvo već proučavano i poznato. Analiza mogućnosti unapređenja. Na osnovu prikupljenih podataka u analizi inventara i ocene njihovog uticaja na životnu sredinu, u ovoj fazi daju se predlozi mogućeg unapređenja životnog ciklusa proizvoda ili procesa, odnosno poboljšanja ekološke slike preduzeća. Na ovom mestu najkorisnije mogu poslužiti sva saznanja koja nudi nauka o ekomenadžmentu. Osnovni problemi kod primene.

95

Ekomenadžment

Kako je već navedeno, metoda analize životnog ciklusa je najstarija i najprihvaćenija metoda projektovanja za životnu sredinu, a regulisana je i međunarodnim sistemom standarda u oblasti zaštite životne sredine. Bez obzira na to, primena ove metode ima određena ograničenja i javljaju se brojne teškoće u vezi sa njenom realizacijom. Najčešći problemi u primeni LCA su: 1. Povećani troškovi primene u malim preduzećima; 2. Vreme koje je potrebno da se ovlada ovom metodom može premašiti vreme životnog ciklusa proizvoda; 3. Ponekad je teško definisati vremenske i prostorne dimenzije posmatranog sistema; 4. Često je teško porediti alternativna rešenja zbog različitih velična koje se porede; 5. Ponekad je potrebno izvršiti analizu veoma velikog broja pokazatelja; 6. Prikupljanje podataka može biti otežano i neprecizno; 7. Teško je obejktivno proceniti uticaje neke štetne emisije na ekosistem, a još teže je biti objektivan kada je u pitanju uticaj na ljudsko zdravlje, sada i u budućnosti. Sve navedene teškoće i ograničenja su objektivno prisutni i treba ih imati u vidu prilikom donošenja odluke o sprovođenju metode analize životnog ciklusa u preduzeću, ali ne treba gubiti iz vida sve njene prednosti i treba je sprovoditi gde i kad god je to moguće i ekonomski opravdano.

LITERATURA: 1. 2. 3. 4. Altieri, M., A.: Biodiversity and pest management in agroecosystems, Haworth Press, New York, USA, 1994. Andrews, K.: The Concept of Corporate Strategy, Irwin, Homewood, USA, 1987 Baker, M.: ISO 14001 Case Studies: Models for Implementation, CEEM Information Services, 1996. Barkley, A.: Organic food growth, Department of Agricultural Economics, Kansas State University, USA, 2002.

96

. 20. Stoner.: Menadžment kvalitetom i životnom sredinom. B. Tijdschrift voor diergeneskunde. 13. 21. Pollution Prevention Review.: Product Life Cycle Assessment. EU.: Cost saving technologies have to be developed by the agricultural research. J. Fakultet za menadžment.. 1999. B.: The ISO 14001 Implementation Guide: Creating and Integrated Management System. Vasiljev. Kuhlman. S. Dmitrović. Birograf.: Komercijalno poslovanje. v. Stoiljković. Vlahović. 1991. no.: Management. Beograd. B. Lynch. US Ebvironmental Agency. M. Božidarević. 15. Subotica. F. Salai. 18. Ekonomski fakultet. USA. VDL Journal. S. Juran. Food control. 24.: Menadžment. Prentice Hall. p. Jovanović. 2003. 2001. 359-364. Apatin. John Wiley & Sons..: Corporate strategy. New York. W. Unčanin... Novi Sad.. MATE. 1997.: Implementacija sistema ekološkog menadžmenta ISO 14001: 2004. 2001.: Industrial ecology. Zagreb. S.: Marketing principi. Roberts. Mobes quality. M. Uzunović. 97 . R. 30. Novi Sad.: Planiranje i analiza kvalitete. Beograd.: The Role of the Canadian Government Agency in Assessing HACCP. 16.: Competitive Advantage...Ekomenadžment 5.: Ekološki menadžment. R. Germany. Jevremović. Boston. 17. Lj.: Marketing upravljanje. republika Hrvatska. An environmental agenda for industry. 1996. 28.. 10. New York. Republika Hrvatska.: Dug za prirodu – predlog za novi ekonomski instrument u funkciji zaštite životne sredine.. . 1997. Bray. 1996. Želnid. A. Niš. S. 2002. Veljković. 22.: Upravljanje proizvodnjom. prevod. 2002. 322-330.. G.. 7. 2005. V. B. 2000. Biotechnology. 11 (5). 1997. 29. C. Mašinski fakultet.. Đurić. R. 3. Pravo i životna sredina. pp.: Understanding a process by using process mapping. Poljoprivredni fakultet. 8. B. 27. Subotica. B. v. 14. E. Beograd. Pojasek. Inc. Birografika.: Marketing istraživanje. D. Republika Hrvatska. J. 19. 12. MATE. Ph. Beograd. 1980. R.: Marketing. V. J. Gilbert. Beograd. Vasiljev.. Sellers. R. Velarta. 9. Beograd. USA.. Schroeder. Zagreb. Jackson. 1999. R... PS Grmeč. W. Radičević. Petrović.: Marketing. Tibbs. savremena i efikasna prodaja. 1999. Beograd. 26. 2002. L.. 1999. Savremena administracija..guidlines and principles. Franklin. Canada. 2002. PS Grmeč. R.. Porter. 2003.: Zagađenje životne sredine i zdravlje čoveka. Jugoslovensko udruženje za standardizaciju i kvalitet. R. Griffin. IX Izdanje. Kancir. 6.: Oblikovanjem do kvaliteta..: Upravljanje marketingom. USA. 23. Beograd. especially genetic modification. Zagreb. 2002. Houghton Mifflin Company. Juran.: Promenama do svetske klase – poboljšanje i reinženjering procesa. R. R.. and the legislation. D. F. 10-12. 1992. 2002. 11. Cvetković. 127. J. E.. Friman. MATE. Kotler. V. Markuljević. M. 1998. Gagnon. 25. R. p. S. The Free Press. F. Gryna. 2001. Mceachern. J.. Hunt.. M. 1998. R..

Devanna.. New Jersey. 53.. D. Zagreb.gov/ttbnrmrl NIST Baldrige Web Page. An Organizational Guide to Pollution Prevention. 2001. A. M. Republika Hrvatska. G. www. D. vodič za primenu standarda ISO 14001. Šilobad.. 28. Beograd.. PS Grmeč. stoljeću.: ISO 14000. www. Collins.quality.. 98 . USA. M. 40.. EPA. US Environmental Protection Agency.: Menadžment – proces. IIS istraživačko tehnološki centar. 2002. 1998. br.gov Sustainable Measures Web Site. J. 2001. K. Warren.org .com United Nations Web Page. 32.. Novi Sad.epa. Jr. MATE. struktura i ponašanje. Službeni list SRJ. www. Službeni list SFRJ. C.Ekomenadžment 31. Beograd. 35. 33. 2000. Standards Network Fact Sheet. Seventh Edition.sustainablemeasures.: Global Marketing Management. A. Wren.gov/ttbnrmrl ISO 14000 Resource Directory. 39. br. 38. Beograd. 36. 41.nist..epa. www. 37. 2002. 34. Prentice Hall International.unepie. 1991. Woich.: Izazovi menadžmenta u 21. www. USA. 42. ISO 14000: International Environmental Management Standards. E.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful