INDUSTRIJSKA I NAUČNA METROLOGIJA Etalon je materijalna mera, merilo, referentni materijal ili merni sistem namenjen definisanju, ostvarivanju

, čuvanju ili reprodukovanju jedinice ili jedne ili više vrednosti veličine da služi kao referenca. Overeni referentni materijal (CRM) je referentni materija, čija je jedna ili više vrednosti njegovih osobina overena postupkom koji uspostavlja sledivost do ostvarenja jedinice u kojima su vrednosti osobine izražene. Svakoj overenoj vrednosti pridružena je nesigurnost sa navedenim nivoom poverenja. Termin standardni referentni materijal (SRM) se takoĎe koristi u nekim delovima sveta i sinonim je sa CRM.

DEFINICIJA JEDINICE

INOSTRANI NACIONALNI PRIMARNI ETALONI

NACIONALNI PRIMARNI ETALON

REFERENTNI ETALON

RADNI ETALON

MERENJA NESIGURNOST RASTE NA DOLE U LANCU SLEDIVOSTI

Slika 1. Lanac sledivosti

odnosno da se u merilo može imati poverenje. ili  karakterizaciju referentnih materijala uključujući i referentne predmete. ili  odreĎivanja referentnih vrednosti. Sva merenja su podložna grešci. referencama. merenja ili analize. referentne procedure mogu da se koriste za  validaciju drugih mernih ili ispitnih procedura. koje se koriste u slične svrhe. mernog sistema ili referentnog materijala. Da se obezbedi konzistentnost vrednosti očitanih merilom sa drugim merenjima. koja omogućava da se rezultati merenja uporede sa drugim rezultatima. koja sva imaju utvrĎene merne nesigurnosti. namenjene  ocenjivanju kvaliteta drugih procedura za poslove poreĎenja. Da se odredi tačnost vrednosti očitanih merilom. (Slika 1.Lanac sledivosti-sledivost do SI.  odreĎivanje referentnih vrednosti osobina materijala. većina uzoraka greške merenja može da se identifikuje. Etaloniranjem se odreĎuju karakteristike merila. a greške merenja mogu da se kvantifikuju i koriguju. 3.). Ovo se postiže preko neposrednog poreĎenja merila sa etalonom ili overenim referentnim materijalom. 2. Etaloniranje – Osnovno sredstvo u obezbeĎenju sledivosti merenja je etaloniranje merila. Potom se izdaje uverenje o etaloniranju i. Nesigurnost je kvantitativna mera kvaliteta rezultata merenja. potpuno opisane i dokazano kontrolisane. Da se uspostavi i dokaže sledivost. Uz raspoloživo vreme i sredstva. MeĎutim. Ovim se obezbeĎuje dovoĎenje rezultata dobijenih merenjem ili dovoĎenje vrednosti etalona u vezi sa referencama na višim nivoima. Četiri su osnovna razloga zbog kojih se merilo podvrgava etaloniranju: 1. koji mogu da budu sabrani u priručnicima ili bazama podataka. na primer preko etaloniranja. sve da najvišeg nivoa završno sa primarnim etalonom. specifikacijama ili standardima. U skladu sa ovom definicijom. a i za odreĎivanje njihovih nesigurnosti. u većini slučajeva. pa se rezultat merenja razlikuje od prave vrednosti merene veličine. raspoloživo vreme i sredstva su retko dovoljni da se greške merenja kompletno odrede i koriguju. mernog sistema ili referentnog materijala. . ili referentnih vrednosti koje su ostvarene referentnim materijalom ili referentnim predmetom. Nesigurnost rezultata referentnih procedura mora da bude adekvatno procenjena i pogodna za nameravanu upotrebu. je neprekinut lanac poreĎenja. Referentne procedure ili metode se mogu definisati kao procedure  ispitivanja. 4. Da se uspostavi pouzdanost merila. na merilo se stavlja nalepnica.

000 053 ± 0. Najviše primenjeni metod je da se pretpostavi raspodele verovatnoće. ima nesigurnost od 0. 2. opisana u "Priručniku za izražavanje nesigurnosti merenja". Otpornost izmerena merilom otpornosti iznosi 1.000 052 7 Ω. Rezultat x merenja jeste procena očekivane vrednosti E(X). Procena tipa A Očekivanje i varijansa se procenjuju statističkom obradom ponovljenih merenja. Standardna nesigurnost u(x) jednaka je kvadratnom korenu procenjene varijanse V(X). Merena veličina X. Primeniti model aktuelnog procesa merenja za identifikaciju izvora. 2) Izračunati standardnu nesigurnost svake komponente merne nesigurnosti Svaka komponenta merne nesigurnosti izražava se preko standardne nesigurnosti odreĎene pomoću procene tipa A ili tipa B. zasnovana na iskustvu i drugim informacijama. je "GUM metoda" preporučena od ISO. pa je rezultat naveden u uverenju R = (1.081 mΩ.000 081) Ω Faktor obuhvata k = 2 Nesigurnost navedena u rezultatu merenja je obično proširena nesigurnost. kao na primer pravougoaona. smatra se kao slučajna promenljiva sa funkcijom raspodele verovatnoće. Procena tipa B Očekivanje i varijansa se procenjuju drugim metodama. Koncepcija merne nesigurnosti GUM 1. čija vrednost nije tačno poznata. 5. PRIMER: Rezultat merenja je naveden u uverenju u obliku Y=y±U Gde je nesigurnost U data sa ne više od DVE značajne cifre. najčešće k = 2 koja odgovara intervalu od približno 95% nivoa poverenja. pri čemu merilo otpornosti. 3. prihvataju akredticiona tela. koju na pr. . Glavne crte GUM metode i njena osnovna koncepcija prikazani su niže. 4. a y je saglasno sa ovim zaokružena na isti broj cifara. GUM metoda Zasonovana na GUM koncepciji 1) Identifikovati sve bitne komponente merne nesigurnosti Postoji mnogo izvora koji doprinose mernoj nesigurnosti. Šire korišćena i prihvaćena metoda.Nesigurnost može da se odredi na razne načine. prema specifikacijama proizvoĎača. u ovom primeru na sedam. Upotrebiti merne veličine u matematičkom modelu. izračunata množenjem kombinovane standardne nesigurnosti brojnom vrednošću faktora obuhvata.

Ispitivanje se široko sprovodi. Praktično:  Za zbir ili razliku komponenti. druge ili treće strane. primenjuje se isto pravilo „zbir/razlika" na relativne standardne nesigurnosti komponenti. definisanjem mernih jedinica i obezbeĎenjem sledivosti i pridružene nesigurnosti rezultata merenja.3) Izračunati kombinovanu nesigurnost Princip: Kombinovana nesigurnost izračunava se kombinovanjem pojedinačnih komponenti nesigurnosti u skladu sa zakonom o prostiranju nesigurnosti. obuhvata brojne oblasti. Ispitivanja obavljaju laboratorije. . a laboratorije druge strane kod kupca. u skladu sa odreĎenim procedurama. Dok su laboratorije prve strane kod proizviĎača. na pr. 5) Izraziti rezultat merenja u obliku Y=y±U Ispitivanje je odreĎivanje osobina proizvoda. procesa ili usluge. 4) Izračunati proširenu nesigurnost Pomnožiti kombinovanu nesigurnost sa faktorom obuhvata k. kombinovana nesigurnost se izračunava kao kvadratni koren zbira kvadrata standardnih nesigurnosti komponenti.  Za proizvod ili količnik komponenti. metodologijama ili zahtevima. koje mogu da budu laboratorije prve. laboratorije treće strane su nezavisne i od proizviĎača i od kupca. obavlja na različitim nivoima i uz različite zahteve za tačnost. Metrologija obezbeĎuje osnove za uporedivost rezultata ispitivanja. Cilj ispitivanja može biti provera da li proizvod ispunjava specifikacije kao što su zahtevi sigurnosti ili karakteristike važne za prodaju i trgovinu.

izvan zakonske metrologije. Zakonodavstvo za merila Ljudi . izradi proizvoda. gde se merenja zahtevaju da bi se ocenila usaglašenost sa propisima na primer u vazduhoplovstvu. zaštiti okoline i kontroli zagaĎenja. Zakonska metrologija se prevashodno brine o merilima koja podležu zakonskoj kontroli. zdravstvu.ZAKONSKA METROLOGIJA Zakonska metrologija potiče od potrebe da se osigura poštena trgovina. a glavni cilj zakonske metrologije je da uveri graĎane u korektne rezultate merenja kada se oni koriste u zvaničnim i komercijalnim transakcijama. Postoje i mnoge druge oblasti zakonodavstva. posdebno u oblasti tegova i mera. OIML je MeĎunarodna organizacija za zakonsku metrologiju.