EKONOMSKA GEOGRAFIJA SVETA

Smer: Međunarodna ekonomija i spoljna trgovina Godina: III godina Semestar: Zimski Fond časova: 60+30 I CILJ PREDMETA Danas se od mladog specijaliste u oblasti međunarodne ekonomije i spoljnje trgovine očekuju produbljena znanja ne samo iz odabrane specijalnosti, nego i široka ekonomska erudicija, koja formira predstave o razmeštaju proizvodnih snaga u svetu, pojedinim zemljama i regionima, mehanizmima regionalnih tržišta, o faktorima koji utiču na prostornu organizaciju i funkcionisanje tržišta roba i usluga. To znači da je studentima ekonomije potrebna šira ekonomsko-geografska kompetentnost, da bi mogli efikasnije da se uključe u rešavanje šireg spektra ekonomskih, političkih, kulturnih i ekoloških pitanja, u ovom našem promenjivom i sve tešnjem svetu. Stoga je razumljivo da je „Ekonomska geografija sveta“ neophodna disciplina u pripremi specijalista za međunarodnu trgovinu i srodne delatnosti. Ciljevi i zadaci ekonomske geografije kao naučne i nastavne discipline, programski prilagođeni za studijski smer Međunarodna ekonomija i spoljnja trgovina, baziraju se na savremenim dostignućima geografske nauke i omogućuju da se ovaj predmet definiše kao izučavanje teritorijalne organizacije proizvodnje i tržišta roba i usluga, karaktera i osobenosti formiranja unutrašnjih (međuregionalnih) i spoljnjih (međunarodnih) trgovinsko-ekonomskih veza. Proizvodnja, distribucija i potrošnja u globalnom ekonomskom prostoru, ključne su teme koje se analiziraju kroz predmet »Ekonomska geografija sveta«. Zadatak predmeta sastoji se u tome, da studenti nauče da prepoznaju i vrednuju ona fakta i pojave u geografskom prostoru, koje su važne za ekonomske delatnosti. Predmet je usmeren ka upoznavanju prostornih aspekata ekonomskih aktivnosti (lokacija proizvodnje, potrošnje i trgovine), a kroz analizu prirodnih i društvenih faktora koji na njih utiču. Na konkretnim primerima iz sveta, moći će da sagledaju razmeštaj ekonomskih delatnosti uzimajući u obzir celokupan karakter proučavanih oblasti. II SADRŽAJ PREDMETA Ekonomska geografija sveta je naučna disciplina, koja proučava ne samo trgovinu kao vid ekonomske delatnosti, nego i širi kontekst – razmeštaj proizvodnje glavnih objekata trgovine, robnih tržišta u pojedinim zemljama i svetskih puteva trgovine, a takođe strukture ekonomskog prostora sa svoje specijalne tačke gledišta. S tim u vezi ona daje osnovna znanja o geografskim faktorima i zakonomernostima lokokacije ekonomskih delatnosti, u regioalnom i globalom aspektu, koja su neophodna pri formiranju profesionalnih karakteristika ekonomista. Predmet omogućava studentu uvid u karakteristike i razmeštaj prirodnih resursa, stanovništva na Zemlji i u prostornu strukturu ekonomskih aktivnosti: poljoprivrede, industrije, trgovine i usluga. U osnovni plan rada prati poglavlja skripte.

pojam i klasifikacija resursa. Ljudski resursi u svetu. vodnih resursa. Ekonomski aktivno stanovništvo i tržište rada. Vežbe: Politička karta sveta 16.III PLAN RADA NA PREDMETU DATUM OBRADE PREDAVANJA 2009. Geografija stanovništva. X 16. Ekopolitika i održivi razvoj. Politička geografija i geopolitika – procesi na političkoj karti sveta. Geopolitički i ekonomskogeografski položaj Srbije. XI . Populaciona politika. Vežbe: Uvod u literaturu i izvore. X 06. zemljišta i bioresursa. novi svetski poredak. ekonomska ocena energetskih resursa. Geografija prirodnih uslova i resursa . 09. Geografija naselja i infrastrukture . Vežbe: Prirodni resursi u svetu 4. gradovi. Vežbe: Geografska terminologija 3. Infrastruktura i njena uloga u teritorijalnoj organizaciji tržišta. Priprema za esej i prezentaciju. X VEŽBE 09.funkcionalni tipovi seoskih naselja. megaradovi i globalni gradovi. X 30. X TEMA RADA 1. X 23. savremeni globalni problemi urbanizacije. Demografska tranzicija. Vežbe: Prezentacije (resursi – prirodni i antropogeni) 5. XI 06. X 30. Prirodne pretpostavke formiranja tržišta. mineralnih sirovina. tipovi država i međunarodnih organizacija. X 23. 2.Teorijsko-metodološke osnove ekonomske geografije sveta.

struktura. uslovi i faktori razvoja poljoprivrede. zelena revolucija.6. Tržišta stočarske proizvodnje i prehrambenih proizvoda. Vežbe: Test – I deo ispita 10. 9. Tržišta agrarne proizvodnje. Geografija razvoja . XI 20. ekonomsko-geografski regioni i regonaliozacija sveta) Vežbe: Prezentacije (Geografija razvoja) 8. Regioni i regionalizacija – (pojam »regiona« i regionalizacije. Agrarna geografija . rangiranje zemalja prema stepenu ekonomskog razvoja. Opšte karakteristike.XII 04. teorije lokacije industrije. Vežbe: Prezentacije (Industrijska geografija) 13. XI 13. tipovi i rejoniranje poljoprivrede. faktori i faze lokacije. XI 27. agrokompleksi.prostorna neravnomernost razvoja sveta. XI 20. Opšte savremene tendencije. XI 27. XI 04.XII 11. problemi nedovoljno razvijenih zemalja i načini njihovog prevazilaženja.Agrarna geografija – stočna proizvodnja. XII . Industrijska geografija – teorije lokacije.biljna proizvodnja. Vrste stočarstva i osobenosti razmeštaja. Geografske osobenosti formiranja tržišta prirodnih sirovina i goriva. Vežbe: Prezentacije (Agrarana geografija) Pripreme za test (1-7). Vežbe: Geografija razvoja – Case study 7. XII 11. tipovi regiona.

Vežbe: Osnovni pojmovi. I 2010. Geografija trgovine. ekonomski značaj turizma. Geografija industrijskih grana . petrohemija. Geografija saobraćajnih grana . načini merenja saobraćajne aktivnosti. 15.XI 2009. 08. mašinogradnja. Svetska trgovina i uloga razvijenih zemalja. elektrotehnička i elektronska. XII 01. Teritorijalna organizacija trgovine.energetika. drvna i papirna. crna i obojena metalurgija. . XII 25. praznik 08. cevovodni. tekstilna. morski i rečni. I 2010. I 2010. tržište kapitala i razvijene zemlje. XII 18.11. Vežbe: Prezentacije (Geografija 18. tipovi saobraćajnih mreža u svetu. vazdušni. I 2010. tipovi turističkih tržišta.I 2010. Vežbe: Multinacionalne i transnacionalne kompanije 12.I 2010. Tržište roba lake industrije.železnički. Odradjuje se 12. industrija kože i obuće. hemijska. 15. automobilski. tendencije razvoja međunarodnog sistema komunikacija i njegov uticaj na međunarodnu trgovinu. Regionalne razlike u nivou razvitka trgovine. turističke regije i pravci u svetu. Proizvodnja i tržište proizvoda prerađivačke industrije. Vežbe: Razvoj saobraćaja – prostorni i vremenski kontekst 13. telekomunikacije Vežbe: Prezentacije (Industrijska i saobraćajna geografija) 14. Geografija turizma -turistički resursi. Integracioni procesi i regionalna tržišta u svetu. Geografija saobraćaja sredstva saobraćaja i komunikacija. Odradjuje se 12. praznik 01. prehrambena industrija.XI 2009. Prezentacije (Geografija turizma – regionalni aspekt) 15. XII 25. Proizvodnja i struktura tržišta potrošnih roba.

Od studenata se očekuje da analiziraju kod kuće dati materijal i da na časove vežbi dođu pripremljeni za diskusiju ili radioničarski rad. Uradjen i otštampan esej studenti predaju predposlednje i poslednje nedelje u semestru. . po svim pravilima pisanja stručnog rada (prema unapred utvrđenim upustvima sa kojima će asistent upoznati studente na. Studenti mogu i sami predložiti temu. Od studenata se očekuje da pročitaju poglavlja i da dolaze pripremljeni na čas kako bi bili u stanju da prate izlganja i da se aktivno uključe u ista. Dodatne teme koje su relevantne za problematiku ekonomske geografije biće naknadno date na sajtu predmeta. Studenti koji ne polože test tokom semsetra. u vremenu izvođenja vežbi. Bodovna lista je sledeća: o Test sa 20 bodova – test se polaže u osmoj nedelji nastave i podrazumeva materiju koja je ispredavana od 1 do 7 teme (uključujući i sedmu temu). otvorenog. Pored svakog pitanja nalazi se broj bodova koje pitanje nosi. Predavanja prate poglavlja i teme na sajtu. uz prezentovanje niza primera iz neposrednog i šireg okruženja. V OCENJIVANJE STUDENATA Ocenjuje se više oblika rada studenta tokom nastave:  Savladavanje gradiva (ispitne materije) tokom nastave – test. počev od februarskog roka kada prvi put imaju pravo izaći na ispit!. uz konsultovanje literature i izvora. Vežbe podrazumevaju kombinovan oblik rada: frontalni. predviđenim časovima vežbi). broj bodova se obavezno upisuje u indeks). Teme na koje će studenti pisati esej biće postavljene na sajt predmeta. Određene teme. pojmovi i procesi se dublje analizairaju na vežbama uz povezivanje sa primerima iz prakse. poluotvorenog i zatvorenog tipa. u dogovoru sa asistentom. za to. U toku predavanja koriste se prezentacije na videoprojektoru ili grafoskopu i podstiče se diskusija o pitanjima i problemima koji se studentima prezentiraju.turizma) IV NAČINI RADA Osnovni oblik rada na predavanjima je frontalni. Minimalno potreban broj bodova.  Samostalni individualni ili grupni rad studenata – izrada prezentacije na zadatu temu. a za prolaznost je potrebno da student osvoji minimum 12 bodova (ako je test položen.  Samostalan individualni rad studenta – izrada eseja na zadatu temu. Test se sastoji iz niza konkretnih pitanja. Svaki od oblika rada studenata tokom nastave vrednuje se određenim brojem bodova. Student mora osvojiti minimum 5 bodova na ovom delu ispita da bi se ovaj deo ispita smatrao položenim. individualni i rad po grupama. ali ne poklapaju se i ne ponavljaju materiju koja je prezentirana. je 2/3 od maksimalnog broja bodova u tom delu. da bi se taj deo smatrao položenim. materiju koja je bila za test polažu usmeno. o Esej sa 10 bodova – Student esej izrađuje individualno kao domaći pismeni rad.

i to: 40 bodova za rad tokom semsetra (ta ocena se množi sa ponderom 0. objaviće se spisak studenata i bodova koje su osvojili. a studenti koji se opredele da rade prezentaciju moraju se javiti asistenu najkasnije do 30.o Prezentacija sa 10 bodova – prezentacija nije obavezan deo ispita! Tema eseja i prezentacije ne može biti ista. ali svaki član grupe mora izlagati. novembra.oktobra). To znači da treba da istakne problem i osnovne teze za diskusiju. u dogovoru sa asistentom. Dobijene vrednosti se saberu i izvodi se konačna ocena. 37-40 = 10 • Završni deo ispita nosi 60 bodova – podrazumeva usmeni odgovor na tri pitanja koja se izvlače na ceduljicama. koliko nosi ovaj predemt. Uslov za izlazak na završni deo ispita u januarskom roku je da student ima zbirno minimum 17 bodova na testu. Materiju koju su studenti tokom semsetra polagali kroz test. studenti od februara polažu usmeno. mora se prijaviti asistentu u januarskom roku da stekne uslov za svaki naredni ispitni rok. Da bi ovaj deo ispita bio položen treba odgovoriti na sva tri pitanja. Teme na koje će studenti pripremati prezentaciju biće postavljene na sajt predmeta druge nedelje oktobra. . Raspored odbrana prezentacije za svaki naredni čas biće postavljen na sajt predmeta unapred. Prezentacija treba da bude diskusionog karaktera.6). Prezentacija mora biti urađena u programu PowerPoint i izložena na vežbama u dogovoru s asistentom (raspored prezentacija biće objavljen 31. NE MOGU IZAĆI U JANUARU na završni deo ispita. 22-26 = 7. koji je u tom slucaju samo urađen esej. 27-31 = 8. Nakon završenog semsetra. eseju i prezentaciji (ako je student radio prezentaciju). Ti bodovi se mogu transformisati i u ocenu prema sledećoj bodovnoj skali: 17-21 = 6. iz lekcija od 8 do 15 nedelje. ukoliko nemaju položen test. Uspele prezentacije biće postavljene na sajt. 32-36 = 9. Ukoliko student ne ispuni taj uslov do januarskog ispitnog roka. Prve prezentacije počinju od 4. već tek u februaru. oktobra. Studenti koji nemaju položen neki od OBAVEZNIH delova ispita (test ili esej). Prezentacija se može raditi u grupi (2-3 studenta). Konačna ocena izvodi se na osnovu rapodele ukupnih 100 bodova.4) i 60 bodova na završnom ispitu (ta ocena se množi sa 0. Studenti mogu i sami predložiti temu.

ekof.ekof.ac.ac.bg.bg.00 tel: 011/3021097 e-mail: geografija@one.00 sreda 12. asistent Kabinet 240 prijem studenata: utorak 10.00 tel: 011/3021178 e-mail: mirko@gef.yu geographicus@one.bg.00-16.yu/Studentski servis/Geografija/Ekonomska geografija sveta/ predavanja/ili vezbe VII PODACI O NASTAVNIKU I ASISTENTU NA PREDMETU Prof.ac.yu .00-14.  Materijali koji se nalaze na sajtu: www. dr Mirko Grčić Kabinet 151 Prijem studenata: petak 14.VI LITERATURA Osnovna literatura je:  Materijali koje studenti dobiju na časovima predavanja ili vežbi.ekof.00-12.bg.ac.yu Mr Emilija Manić.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful