250

1.

POGLAVLJE

Međunarodni monetarni sistem: prošlost, sadašnjost i budućnost

Svrha učenja: Posle čitanja ovog poglavlja bićete u stanju da:

• Shvatite kako funkcioniše zlatni standard

• Opišete kako je funkcionisao posleratni bretonvudski sistem i zašto se •
srušio Znate kako funkcioniše savremeni međunarodni monetarni sistem • Nabrojite koji su najvažniji međunarodni ekonomski problemi u svetu danas 21.1 Uvod

U ovom poglavlju ispitujemo funkcionisanje međunarodnog monetarnog sistema od zlatnog standarda do danas. Fr agmenti ovih iskustava su prezentirani kao studije slučaja pri analizi mehanizama platnobilansnog prilagođavanja.

251

Na ovom mestu spajamo sva iskustva i ocenjujemo kvalitet procesa platnobilansnog prilagođavanja, i, još šire, makroekonomskih politika koje su vođene u okviru različitih međunarodnih monetarnih sistema koji su bili na snazi od 1880. do današnjih dana. Mada je ovaj pristup istorijski, ocena funkcionisanja različitih međunarodnih monetarnih sistema biće izvedena u analitičkom okviru koji smo razvili u Poglavljima 16 do 20 . Međunarodni monetarni sistem (nekada se naziva i međunarodni monetarni poredak ili režim) odnosi se na pravila, običaje, instrumente, službe i organizacije za sprovođenje međunarodnih plaćanja. Međunarodni monetarni sistemi se mogu klasifikovati na osnovu načina utvrđivanja deviznih kurseva ili na osnovu forme koju su imale međunarodne rezerve. Prema klasifikaciji deviznih kurseva , možemo imati režim fiksnog deviznog kursa sa uskim rasponom fluktuacija oko pariteta, ili režim fiksnog deviznog kursa sa širokim rasponom fluktuacija, režim prilagodljivih pariteta, režim puzajućih pariteta, režim rukovođeno fleksibilnih kurseva ili režim slobodno plivajućih kurseva. Prema klasifikaciji međunarodnih rezervi, možemo imati zlatni standard, (gde se kao međunarodna rezervna aktiva isključivo koristi zlato), čisti fiducijarni standard (gde se koristi samo razmenski standard, bez ikakve veze sa zlatom) ili zlatnofiducijarni standard (kombinacija prethodna dva). Različite kombinacije mogu se kombinovati na različite načine. Na primer, zlatni standard sa režimom fiksnog deviznog kursa. Međutim, takođe možemo imati režim fiksnog deviznog kursa koji nema nikakve veze sa zlatom, već se bazira na deviznim rezervama koje se drže u nekoj nacionalnoj valuti, kao što je američki dolar , koji više nema zlatno pokriće. Slično tome, možemo imati režim prilagodljivih pariteta ili režim rukovođeno fleksibilnih kurseva sa deviznim rezervama i zlatnim pokrićem, ili samo sa deviznim rezervama. Pri režimu slobodno plivajućih kurseva, teorijski nema potrebe za deviznim rezervama pošto će devizni kurs automatski i trenutno dovesti do korekcije bilo kakve platnobilansne neravnoteže, čim se ona ukaže. U toku čitavog perioda naše analize, skoro svi mogući režimi su bili u upotrebi – ili u izvesnim periodima, ili u nekim zemljama, kako se u ovom poglavlju i objašnjava. Dobar međunarodni monetarni sistem je onaj koji maksimizira tokove međunarodne razmene i dovodi do "ravnomerne" raspodele koristi od razmene u čitavom svetu. Međunarodni monetarni sistemi se mogu ocenjivati na osnovu svoje prilagodljivosti, likvidnosti i pouzdanosti. Prilagodljivost se odnosi na proces pomoću koga se uravnotežuju platnobilansne neravnoteže. Dobar međunarodni monetarni sistem je onaj koji minimizira troškove i vreme prilagođavanja. Likvidnost se odnosi na količinu deviznih rezervi koja stoji na raspolaganju za potrebe uravnoteženja platnobilansnih neravnoteža. Dobar međunarodni monetarni sistem je onaj koji obezbeđuje adekvatan iznos deviznih rezervi tako da zemlje mogu da koriguju svoje platnobilansne deficite bez potrebe da pristupaju deflaciji ili da imaju veću inflaciju od ostatka sveta. Pouzdanost se odnosi na znanje da mehanizmi prilagođavanja dobro rade i da će devizne rezerve zadržati svoju apsolutnu i relativnu vrednost. U Odeljku 21.2 ispitujemo zlatni standard koji je funkcionisao od 1880. do 1914, a zatim ispitujemo iskustva međunarodnog monetarnog sistema između dva svetska rata. Zlatni standard je bio režim fiksnih deviznih kurseva sa zlatom kao jedinom rezervnom valutom

Međuratni period najpre je karakterisao režim fleksibilnijih kurseva dok je zatim nastao pokušaj da se ponovo uvede zlatni standard – pokušaj koji je bio osuđen na propast. U Odeljcima 21.3, 21.4 i 21.5 ispitujemo osnivanje, funkcionisanje i slom bretonvudskog sistema fiksnih kurseva (ili sistema prilagodljivih pariteta) sa zlatnom podlogom koji je funkcionisao od kraja Drugog svetskog rata do avgusta 1971. godine. Od tada pa do marta 1973. funkcionisao je režim prilagodljivih pariteta. Odeljak 21.6 istražuje funkcionisanje i probleme koji se javljaju pri sadašnjem režimu rukovođeno fleksibilnih kurseva. Konačno, u dodatku dajemo pregled strukture i vrednosti deviznih rezervi od 1950. do 2001.

21.2 Zlatni standard i međuratno iskustvo
U ovom Odeljku najpre ispitujemo zlatni standard koji je važio otprilike
od 1880. godine do izbijanja Prvog svetskog rata, 1914. godine. Zatim ispitujemo međuratni period sa fleksibilnim kursom između 1919. i 1924. godine, koji je zatim prerastao u pokušaj da se ponovo ustanovi zlatni standard. (Ovaj pokušaj je propao 1931. godine u toku produbljivanja Velike depresije. )

21.2A Zlatni standard (1880-1914)
Zlatni standard je bio na snazi otprilike od 1880. do 1914 . godine. Kako je već objašnjeno u Odeljku 16.6A, svaka zemlja je samostalno definisala zlatni sadržaj svojih novčanica, dok je nakon toga pasivno prihvatala da kupi ili proda bilo koju količinu zlata po toj ceni . Pošto je zlatni sadržaj novčanica bio fiksan, devizni kursevi su takođe bili fiksni. To se zvalo zlatni paritet.Onda je devizni kurs mogao da fluktuira ispod i iznad zlatnog pariteta (tj. unutar zlatnih tačaka ) za iznos troškova prevoza jedinice zlata između dva finansijska centra. Devizni kurs je određen između zlatnih tačaka na osnovu sila ponude i tražnje, a odbranu od promene kursa predstavljale su isporuke zlata. To jest, tendencija valute da dep resira ispod zlatne izvozne tačkebivala je zaustavljena odlivom zlata. Ovaj odliv zlata označavao je defici t u platnom bilansu zemlje. Obrnuto, tendencija valute da apresira ispod zlatne uvozne tačke bivala bi zaustavljena prilivom zlata. Ovaj priliv zlata bivao je jednak suficitu platnog bilansa. Pošto su deficiti u načelu izmirivani u zlatu, a zemlje su imale ograničene zlatne rezerve , deficiti nisu mogli da rastu unedogled, već ih je trebalo prilično brzo korigovati. Mehanizam prilagođavanja pri zlatnom standardu koji je opisao Hjum ( Hume), bio je automatski mehanizam tokova cena i zlatnika (price·specie-flow mechanism, vidi Odeljak 16.6B), koji je funkcionisao na sledeći način. Pošto se ponuda novca svake zemlje sastojala ili od zlata ili novčanica sa zlatnim pokrićem, novčana ponuda bi padala u zemljama koje su beležile deficit i rasla u zemljama koje su beležile suficit. To bi izazivalo pad cena u zemljama koje su imale deficit i rast cena u zemljama sa suficitom ( kvantitativna teorija novca). rezultat, to je Kao podsticalo izvoz u zemlji sa deficitom, a destimulisalo je uvoz

Suprotno bi se dešavalo u zemlji sa suficitom. tako što su sterilizovali deo (ali samo jedan deo) neravnoteže platnog bilansa. Sve što je do sada rečeno o mehanizmima prilagođavanja bile su pretpostavke o tome kako je mogao da izgleda mehanizam prilagođavanja pri zlatnom standardu. njena novčana ponuda je padala. Fleksibilnost cena bila je veća nego danas . Naprotiv.bank rate). Vrlo je verovatno da bi. Posmatrajući praksu. bilo koji međunarodni monetarni sistem prilično dobro funkcionisao. Suprotnim procesima od ovog korigovan je suficit u britanskom platnom bilansu. Da bi funkcionisao proces prilagođavanja. Ali to klasičnim ekonomistima nije predstavljalo teškoću. a suficitna nacija treba da vrši kreditnu ekspanziju. a da se istovremeno ne obezbede i uslovi koji su obezbeđivali njegovo glatko funkcionisanje u tih tridesetak godina .sve dok se platn obilansni deficit ne bi eliminisao. kamatne stope su rasle. pošto su verovali da ekonomski sistemi imaju ugrađenu tendenciju da se kreću ka punoj zaposlenosti bez inflacije. što je dovodilo do priliva kratkoročnog međunarodnog kapitala koji je pokrivao deficit.a zemlje su više vodile računa o spoljnoj nego o unutrašnjoj ravnoteži. Međutim. umesto isporukama zlata (kako je gore opisano). Funta sterlinga bila je jedina značajna međunarodna valuta. uz ovakve okolnosti. Tausig i grupa njegovih studenata sa Harvarda su pronašli da su se 1920-ih godina procesi prilagođavanja odvijali veoma brzo i glatko uz minimalne. To će reći. što je još više povećalo kamatne stope i priliv kapitala. pravila zlatnog standarda bila su da zemlja sa deficitom treba da pojača proces prilagođavanja još čvršćim kreditnim restrikcijama. Nadalje. Ujedinjeno Kraljevstvo je ove podsticaje pojačavala tako što je namerno podizala eskontnu stopu (koja se tada zvala bankarska stopa . Pošto su morale p asivno da dozvoljavaju promenu novčane ponude. kada je Ujedinjeno Kraljevstvo imala platnobilansni deficit. zemlje nisu mogle da koriste monetarnu politiku u cilju postizanja pune zaposlenosti bez inflacije. Tausi g je utvrdio da su se platnobilansne neravnoteže uglavnom finansirane međunarodnim tokovima kapitala. smanjenje novčane ponude u Velikoj Britaniji usled deficita uticalo je na jači pad domaće privredne aktivnosti nego što su padale cene. što je smanjivalo uvoz (k ako je objašnjeno u Poglavlju 17 gde smo opisivali metode automatskog prilagođavanja dohotka). To je bio period velike privredne ekspanzije i stabilnosti u čitavom svetu. Ne samo da se najveći deo prilagođavanja pri zlatnom standardu nije odvijao onako kako je Hjum objasnio mehanizmom tokova cena i zlatnika. skoro nulte transfere zlata između zemalja. zemlje nisu morale da vrše sterilizaciju (tj. Mickaelitvrdi da je to bilo neophodno da bi se ublažio proces prilagođavanja i da bi se sprečila smanjenja u novčanoj ponudi zemlje koja ima deficit i nagli rast novčane ponude u zemlji koja beleži suficit. Ponovno uspostavljanje zlatnog standarda. ovaj proces bio takav zbog specijalnih uslova koji su preovladavali u periodu zlatnog standarda. a London je bio jedini međunarodni monetarni centar. nego je čak i u slučajevima kada je bio brz i ravnomeran. da neutrališu efekte) platnobilansnog deficita ili suficita na novčanu ponudu. Nurkse i Blumfild su utvrdili da monetarne vlasti to često nisu poštovale. Stoga nije moglo doći do rasta nepoverenja u funtu i prebacivanja u neku drugu valutu ili u neki drugi međunarodni finansijski centar.

Ostale zemlje su sledile primer Velike Britanije i vratile se zlatu (SAD su to učinile još 1919. u stvari. Pošto je Ujedinjeno Kraljevstvo izgubila veliki deo svoje konkurentnosti (naročito u odnosu na SAD) i likvidirala značajan deo stranih investicija da bi platila troškove ratovanja. što je jačalo potrebu ljudi da se vrati zlatni standard. pošto su zemlje sterilizovale svoje neravnoteže tako što su uspostavile krajnje neodgovarajuće paritete (2) ogromni destabilizujući tokovi kapitala između Londona i novih međunarodnih monetarnih centara. doveo do velikog precenjivanja funte (pogledaj diskusiju o Kaselovoj teoriji pariteta kupovne moći u Odeljku 15 . To je izazvalo veliki odliv ionako siromašnih zlatnih rezervi Velike Britanije i dovelo do prebacivanja kratkoročnog kapitala iz Londona u Pariz i Njujork. Francuska je imala veliki platnobilansni suficit nakon što je franak stabilizovan na depresiranom nivou iz 1926. Tako je aprila 1925. To je u Velikoj Britaniji dovelo do platnobilansnog deficita i do deflacije. Pokušavajući da od Pariza načini međunarodni monetarni centar. godine ). ali i američki dolari i francuski franci. S druge strane. Od 1919.2).2 B Iskustvo između dva rata Kraj klasičnog zlatnog standarda nastupio je onda kada je izbio Prvi svetski rat. a to se u izvesnoj meri proteže sve do današnjih dana. Međutim. i (3) izbijanje Velike depresije (koja je još i doprinela slomu postojećeg međunarodnog monetarnog sistema). Kada je Francuska zatražila da svoje prethodno akumulirane funte takođe pretvori u zlato. Međutim. Dok je odluka Francuske da konvertuje sve svoje funte u zlato predstavljala neposredni povod kolapsa zlatnog standarda. nema izgleda da će zlatni standard ili bilo šta slično tome biti ponovno uvedeno u predvidivoj budućnosti . 21. verovatno je da . godine donela zakon po kome se izravnanje suficita moralo obaviti u zlatu. povratak na predratni paritet je.do početka Prvog svetskog rata svakako bi dovelo do njegovog kolapsa. Njujorka i Pariza . do 1924. Ujedinjeno Kraljevstvo je bila primorana da obustavi konvertibilnost funte za zlato. koja je nastala u pokušaju da se deficit smiri. godine devizni kursevi su snažno fluktuirali. Svejedno. Međutim. ovaj novi sistem u osnovi nije bio čisti zlatni standard. Fra ncuska je 1928. fundamentalni uzroci ovog događaja su bili: ( 1) nedostatak adekvatnog mehanizma prilagođavanja. period zlatnog standarda obavijen je velom nostalgije "dobrih starih dana" u šta je teško ljude razuveriti. umesto u funtama ili u nekoj drugoj valuti. i to je bio kraj zlatnog standarda (SAD je napustila zlatni standard negde 1933. a kao rezervna valuta ovde su korišćene i funte. godine. godine). godine Ujedinjeno Kraljevstvo vratila predratni paritet funte i zlata i ukinula embargo na izvoz zlata koji je bio na snazi od izbijanja Prvog svetskog rata. Ovo je dovelo do ušteda u zlatu čije je učešće u ukupnoj međunarodnoj razmeni (pri predratnim cenama i u svetlu značajnog rasta svih cena zbog rata) postalo mnogo manje .

Nurkse tvrdi da je međuratno iskustvo jasno pokazalo da prevagu imaju destabilizujuće špekulacije. a sve to u cilju stimulisanja izvoza. 1930.bi bilo koji međunarodni monetarni sistem doživeo slom pod pritiskom depresije svetskih razmera. međuratno iskustvo je ponovo analizirano i ustanovljeno je da su snažne fluktuacije deviznih kurseva u periodu 1919-1924. Ekspanzivne politike bi stimulisale američku privredu uz istovremeno korigovanje ili smanjenje platnobilansnog suficita. tako da je međunarodna razmena time skoro bila prepolovljena. Međutim. umesto pune zaposlenosti najpre je nastala velika depresija. najveći deo deviznih rezervi je nestao u procesu masovnih konverzija u zlato u cilju zaštite od devalvacije. a i da su fleksibilni devizni kursevi u osnovi nestabilni. što ni bilo kakav režim fiksnog kursa ne bi mogao da preživi. u svari. a zatim rat. SAD su u periodu 1933-1934. naravno. godine u SAD je usvojen čuveni Smut-Holijev carinski zakon (Smoot-Hawley Tariff Act). godine. Ovo iskustvo vrlo je značajno uticalo na saveznike da pri završetku Drugog svetskog rata uspostave međunarodni monetarni sistem koji ima određenu dozu fleksibilnosti ali istovremeno snažno insistira na održanju fiksnih pariteta deviznih kurseva.3A Zlatno -valutni standard (1947-1971 ) U Breton Vudsu (Bretton Woods. Jedini efekat je bio taj što je porasla vrednost zlatnih rezervi.67 na 35 dolara za uncu zlata). od 1931. godine.3 Bretonvudski sistem U ovom Odeljku opisujemo bretonvudski (the Bretton Woods) sistem i Međunarodni monetarni fond (instituciju kreiranu da nadgleda funkcionisanje novog monetarnog sistema i da obezbeđuje kredit zemljama koje se suočavaju sa privremenim platnobilansnim teškoćama). Na primer. Ovo je takođe bio period u kome su zemlje uvodile veoma visoku carinsku zaštitu i druge značajne restrikcije. 21. (Ovo se razmatra u narednom odeljku) U skorije vreme. do 1936. Velike Britanije i još 42 druge zemlje sastali i odlučili kakav novi međunarodni monetarni sistem treba uspostaviti nakon završetka rata. Sistem koji je osmišljen u Breton Vudsu zahtevao je da se osnuje Međunarodni monetarni fond (IMF) radi (1) pregleda da li zemlje poštuju skup ustanovljenih pravila . godine devizni kursevi između najvažnijih valuta bili su opet isti kao što su bili 1930. 21. godine predstavnici SAD. godine nastao period velike nestabilnosti i kompetitivnih devalvacija. pre nego što je otpočeo proces kompetitivnih devalvacija. Do 1936. čak devalvirale dolar (tako što su povećale dolarsku cenu zlata sa 20. bile odraz velikih neravnoteža stvorenih tokom Prvog svetskog rata i nestabilnosti u toku posleratne rekonstrukcije. koji je podigao uvozne carine u SAD na rekordne visine (vidi Odeljak 9. Nema potrebe da se obrazlaže kolika je to bila greška. do koga je došlo tako što su zemlje pokušavale da “izvezu” svoju nezaposlenost. New Hampshire) su se 1944. iako su imale platnobilansni suficit.6A). Zatim je. Do 1939.

zemlja morala da kupuje dolare (i da tako povećava svoje devizne rezerve ) ne bi li na taj način valuta ostala u zadatim granicama od ± oko pariteta. Nakon perioda tranzicije posle rata. Restrikcije na međunarodne likvidne tokove kapitala su.poslovanja u međunarodnoj razmeni i finansijama i (2) da obezbede sredstva za kreditiranje nacije koje upadnu u privremene za platnobilansne teškoće. kada bi trebalo sprečavati valutu da apresira. Kejnz je izneo zahtev da se napravi jedna unija kliringa koja bi bila u stanju da kreirameđunarodnu likvidnost. U okviru dozvoljenih granica fluktuacija. Međutim. Da bi zemlja sprečila depresijaciju valute u većem procentu od dozvoljenih 1 odsto. Bretonvudski sistem bio je sistem zlatno-valutnog standarda. ona je morala da povlači svoje dolarske rezerve i da kupuje (povlači) sopstvenu valutu . godine i imao je 30 zemalja članica. zemlje su bile dužne da eliminišu sve restrikcije i da svoje valute učine potpuno konvertibilnim. Druge zemlje su imale zadatak da fiksiraju cenu njihovih valuta u odnosu na dolar ( a tako implicitno i za zlato) i da intervenišu na deviznim tržištima da bi sprečile odstupanja deviznog kursa koja bi bila veća od 1 odsto iznad ili ispod pariteta. dolar je bio jedina rezervna valuta . a već postojeće spoljnotrgovinske restrikcije trebalo je postepeno ukidati u okviru multilateralnih pregovora pod rukovodstvom G ATT-a (vidi Odeljak 9 . Nakon prijema u članstvo sovjetskih republika i drugih zemalja tokom 1990-ih. White) iz američkog ministarstva finansija. jer je usvojen predlog Hari Vajta ( Harry D.6B). tako da je ovaj sistem praktično bio zlatno-dolarski standard. u stvari. devizni kurs se formirao na osnovu dejstva sila ponude i tražnje. nisu članovi MMF-a. i to baš kao što neka nacionalna banka može da kreira domaći novac. godine imao 181 članicu. MMF je počeo da funkcioniše 1. barem u svojoj originalnoj postavci. marta 1947. već se uopšteno pod njim podrazumevalo postojanje velikih i trajnih platnobilansnih suficita ili deficita. kada su druge valute postale potpuno konvertibilne. manje promene d eviznoga kursa (u iznosu manjem od 10 odsto) bile su dozvoljene bez odobrenja Fonda. Tek nekoliko zemalja. ili bi. MMF je 1997. Akcenat na fiksnosti se najbolje može razumeti kao strogo nastojanje zemalja da se izbegnu haotični uslovi u međunarodnoj razmeni i finansijama koji su preovladavali u međuratnom periodu. umesto plana koji je podneo Džon Majnard Kejnz. bio sistem prilagodljivih pariteta . bretonvudski sistem je. SAD je imala zadatak da drži fiksni zlatni standard od 3 5US$ po unci zlata i da bude spremna da razmeni dolare za zlato po toj ceni bez ikakvih restrikcija ili ograničenja. Zemljama je bilo zabranjeno da uvode dodatne spoljnotrgovinske restrikcije (jer inače valutna konvertibilnost ne bi imala neki veći značaj) . gde se stabilnost deviznog kursa kombinuje sa izvesnim procentom fleksibilnosti. promeni paritet svoje valute. . bile dozvoljene da bi zemlje mogle da zaštite svoje valute od destabilizujućih tokova međunarodnih novčanih tokova ili “vrućeg” novca. Sve do kraja 1950-ih i početka 1960-ih. Pojam “f undamentalna neravnoteža” nikada nije bio jasno definisan. Novi međunarodni monetarni sistem u osnovi je značio pobedu američke delegacije. Zemlje su finansirale svoj privremeni platnobilansni deficit iz svojih deviznih rezervi i tako što su pozajmljivale novac od MMF-a. šef britanske delegacije. Na taj način. Samo u slučaju fundamentalnih neravnoteža zemlji je bilo dozvoljeno da uz odobrenje Fonda. poput Kube ili Severne Koreje. međutim. a koja bi se bazirala na novoj novčanoj jedinici po imenu bankor "bancor" .

u stvari. Dugoročna razvojna pomoć poticala je od Međunarodne banke za obnovu i razvoj (Iternational B ank for Reconstruction and Development . da se sredstva Fonda ne bi pretvorila u dugoročne kredite. kada je zemlja. Ukupna sre dstva Fonda su 1944. u cilju davanja zajmova pod subvencionisanim uslovima siromašnim zemljama u razvoju) i IFC (In ternational Fi nanc e Corporation) koja je osnovana 1956. Zemlja je mogla da povuče prvih 25 odsto kvote. Visina kvote određuje glasačku snagu zemlje i njenu sposobnost zaduživanja kod Fonda. zemlja bi dobila konvertibilnu valutu. 21. Prilikom uzimanja zajma od Fonda. a ostatak u domaćoj valuti. Danas MMF objavljuje. a za uzvrat je morala da deponuje ekvivalentnu (dodatnu) vrednost domaće valute.3 i 6. između ostalog. Krajem februara 2000. svaka zemlja dobija kvotu koja se bazira na njenom ekonomskom značaju i na obimu međunarodne razmene. Prema originalnim pravilima Fonda. sve dok Fond ne bi držao gornji limit od 200 odsto vrednosti kvote te zemlje u domaćoj valuti.8 milijardi US$ .3 milijardi SDR s (281.2 odsto. trgovini i drugim ekonomskim indikatorima zemalja članica. Fond je takođe dobio zadatak da skuplja i distribuira podatke o platnom bilansu.3B Zaduživanje kod Međunarodnog monetarnog fonda Nakon što postane članica MMF-a. prodavala konvertibilnu valutu . Otplata je morala da se izvrši u roku od tri do pet godina i uključivala je ponovni otkup domaće valute od Fonda. a Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo imale su kvotu od 5. najautoritativnije izvore uporednih vremenskih serija podataka o platnom bilansu. zlatnu tranšu. godine iznosila 8. SAD je.Pozajmljivanje od Fonda (koje će kasnije biti opisano) bilo je ograničeno na pokrivanje povremenih platnobilansnih deficita i zajmovi su se morali otplatiti u periodu od tri do pet godina. Nakon pristupanja MMF-u. zemlja je bila dužna da upla ti 25 odsto svoje kvote u zlatu. IDA (I nternational Development Association) koja je osnovana 1960. Kvota SAD je opala na 17 . međunarodnoj razmeni i drugim ekonomskim podacima zemalja članica. Fond je ustupao po sve većoj kamatnoj stopi i uvodio je sve veću i veću superviziju i uslovljavanje da bi se osigurao da će zemlja prihvatiti odgovarajuće mere da bi eliminisala platnobilansni deficit. kao najsnažnija zemlja dobila kvotu od 31 odsto.6 milijardi US$) do čega je došlo usled rasta broja članica i periodičnih povećanja kvota. Sve sledeće pozajmice (u narednim godinama) kreditne tranše. dok ne dostigne total od 125 odsto kvote u okviru petogodišnjeg perioda.1 odsto . bez ikakvih restrikcija ili uslovljavanja. godine ukupna sredstva od kvota narasla su na 210 .7 odsto.IBRD ili WorId B ank) i njenih članica. International Financial Statistics Direction of Trade Statistic i s. zemlja je u svakoj godini mogla da pozajmi 25 odsto svoje kvote. godine da bi podsticala privatne investicije u zemlje u razvoju iz sopstvenih i iz stranih izvora). gotovo automatski. kvota za Japan i Nemačku bile su respektivno 6 . Svakih pet godina kvote se revidiraju u cilju održanja relativnog ekonomskog značaja zemalja članica.

Zapadna Nemačka je revalvirala1961. u praksi su se zemlje veoma nerado odlučivale za taj korak sve dok to nije postajalo prekasno. a da ne mora da otplati zajam.3). Fond je dozvolio otplatu u valutama u kojima je držao manje od 75 odsto vrednosti kvote. Zlatna tranša plus super zlatna tranša (ako je bude) ili minus iznos zajma (ako ga bude) daju poziciju koja se zove neto MMF pozicija zemlje (net IMF position). Zemlje sa suficitom su se opirale revalvacijama i radije su i dalje prikupljale devizne rezerve. Na taj način. Razlog za to je što je Fond smatrao da je platnobilansno prilagođavanje obaveza kako zemalja koje imaju deficit tako i zemalja koje imaju suficit. godine sve do av gusta 1971. pa do njegovog sloma iz 1971. do danas. i 1969. To se zove super zlatna tranša . zemlja može da pozajmi razliku od Fonda.4 A Funkcionisanje bretonvudskog sistema Dok je bretonvudski sistem predvideo i dozvoljavao promene pariteta u slučaju fundamentalne neravnoteže. dok su SAD. 1957. godine. godine. Ako je pre nego što je (Zemlja A) obavila plaćanje neka druga zemlja (Zemlja B) uzela kredit od Fonda u valuti Zemlje A . onda će Zemlja A završiti otplatu zajma čim u holdingu Zemlje bude njene valute u iznosu od 75 odsto njene kvote . zajedno sa specijalnim pravima vučenja (SDR – Special Drawing Rights – vidi naredni Odeljak) i drugim konvertibilnim valutama . 1967. Zemlje sa deficitom su nerado devalvirale jer se to smatralo znakom slabosti zemlje . i 1 969. Takođe utvrđujemo način na koji je ovaj sistem tokom godina evoluirao. Francuska je to učinila dvaput. Količina zlatnih rezervi koji zemlja ulaže u Fond prilikom pristupanja nazvan je rezervna pozicija zemlje i ona se dodaje deviznim rezervama zemlje. U međuvremenu. 21. Ujedinjeno Kraljevstvo devalvirala je samo jednom. odnosno kada su ih na to već bile naterale destabilizujuće špekulacije. kao odgovor na promene koje su se u svetskoj privredi desile od 1944. nikada za sve ove godine od Fonda nije traženo da se ovaj zahtev primeni. godine. 21. on tu valutu proglašava "retkom " i dozvoljava zemljama članicama da u razmeni ne prihvataju tu valutu.4 Funkcionisanje i evolucija bretonvudskog sistema U ovom Odeljku ispitujemo funkcionisanje bretonvudskog sistema od 1947. U slučaju da Fond ostane bez neke valute . sve dok MMF ne bi opet imala maksimalno 75 odsto kvote zemlje u domaćoj valuti. Ako količina nacionalne valute kod Fonda padne ispod 75 od vrednosti kvote. (vidi Odeljak 13.Fondu. Međutim. Na taj način neto pozicija se definiše kao visina kvote minus visina zajma koji zemlja ima kod fonda u svojoj valuti . Kanada (koja nije . godine . od 19 50. Italija i Japan od početka do kraja zadržali svoje paritete.

Japanski jen postao je formalno konvertibilan 1964.usvojila pravila MMF-a ) imala je fluktuirajući kurs od 1950. s druge strane. godine. restrikcije na kapitalnom računu bile su dozvoljene jer su zemlje htele da se zaštite od destabilizujućih kapitalnih tokova.4B Evolucija bretonvudskog sistema Bretonvudski sistem je evoluirao (sve do 1971. u 1961. Zaista. koje su postajale sve češće i sve razornije. godini. te su kulminirale slomom bretonvudskog sistema iz avgusta 1971. a Ujedinjeno Kraljevstvo je bila prinuđena da devalvira 1967.6A). Nespremnost razvijenih zemalja da promene paritet imalo je dva značajna efekta. Posebno. iskusila je velike odlive likvidnog kapitala u očekivanju da će funta devalvirati. koji je od posebne važnosti za zemlje u razvoju. Zemlje u razvoju su. Prvo. Tokom 1962. što je vezano za prethodnu tačku. preostale su mnoge necarinske barijere. godine i pod iz pokroviteljstvom GA TT-a(vidi Odeljak 9. godine. Međutim. a zatim ga ponovo uvela 1970. Na osnov u Akta o ekspanziji razmene 1962. a de jure. godine. Kako je naglašeno u Odeljku 21. Stoga je revalvacija marke iz 1961. a situacija se ponovila i 1969. posleratna era je prošla kroz faze ogromnih destabilizujućih tokova kapitala. godine. Drugo. godine ) u nekoliko značajnih pravaca. to je bretonvudskom sistemu uskratilo veliki stepen fleksibilnosti u procesu uravnoteženja platnih bilansa zemalja članica. zemlje poput Zapadne Nemačke. do 1962. Ovi veliki tokovi “vrućeg” novca bili su omogućeni i javili su se zahvaljujući brzom rastu tržišta evrovaluta iz 1960-ih godina (vidi Odeljak 14. veoma često devalvirale. postala neizbežna. Ovo je takođe bio period kada je napravljeno nekoliko pokušaja da se pojača ekonomska integracija. koji je doveo do obaranja carina na industrijske proizvode na ispod 10 odsto. Uprkos ovim restrikcijama. koja se tada zvala Evropsko zajedničko tržište (vidi Odeljak 10. godine. nespremnost razvijenih zemalja da promene paritet u slučaju fundamentalne neravnoteže izazvalo je ogromne destabilizujuće međunarodne tokove kapitala i otvorilo put špekulantima da ostvare unosne zarade.6C) SAD su inicirale i uključile se u brojne multilateralne trgovinske sporazume (takozvana Kenedijeva runda pregovora ). Konvertibilnost dolara u odnosu na zlato nastavila se ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata. 21. koje su imale hronične platnobilansne suficite. godine MMF je napravio . ova očekivanja su postala samoispunjavajuća. godine (nakon ozbiljnog pokušaja da se izvrši deflacija ne bi li se izbegla depresijacija). godine. dobijale su ogromne prilive kapitala u očekivanju da će marka revalvirati. godine. naročito u poljoprivredi i u oblasti jednostavnih industrijskih proizvoda kao što je tekstil. Najvažnije evropske valute postale su de facto konvertibilne u tekućim transakcijama 19 58. odnosno. kao odgovor na promenjene okolnosti. formalno.3A.7). od čega je najuspešniji bio pokušaj stvaranja Evropske unije (EU).5 da je upravo to odigralo ključnu ulogu u kolapsu sistema iz avgusta 1971. zemlja poput Velike Britanije sa hroničnim platnobilansnim deficitom u najvećem delu posleratnog perioda. Videćemo u Odeljku 21. S druge strane.

Belgija i Švedska) i Švajcarske. SDRs postaje aktiva u knjigama MMF-a. Nakon nekoliko povećanja kvota. GAB je u narednim godinama bio obnavljan i proširivan. od čega je oko 4 milijarde duga ostalo neizmireno.3 to 14. dok nije bilo dozvoljeno korišćenje u komercijalnim poslovima. ne bi li tako dopunio svoja sredstva. ukoliko to bude potrebno. Zapadna Nemačka. Ukoliko bi zemlja imala više ili manje specijalnih prava vučenja od sume koja joj je dodeljena naplaćivalo se 1 .GAB ) do 6 milijardi US$ od takozvane grupe od deset najrazvijenijih zemalja (SAD. a zemlja plati malu naknadu od jedne četvrtine od 1 procenta od dogovorene sume. bila američka kvota). Specijalna prava vučenja nisu imala pokriće u zlatu ili bilo kojoj drugoj valuti.SDRs) što je bio dodatak međunarodnim rezervama zlata.5 odsto (kasnije 5 odsto. Razlog je ležao u tome da se zemlje sa suficitom i zemlje sa deficitom nateraju da koriguju svoje platnobilansne neravnoteže.Opšti sporazum o zajmovima (General Arrangements to Borrow . Do kraja 1971. ili se obavljala obratna transakcija ili se aranžman ponovo pregovarao za naredni period. Najznačajnija promena koju je doneo bretonvudski sistem tokom perioda 1947-1971. zemlji je bilo dozvoljeno da trenutno čim nastane potreba podigne ovaj dodatni zajam uz kamatnu stopu od 5. bilo je dogovoreno da se kreiraju specijalna prava vučenja u iznosu od 9 . ali su predstavljala prave devizne rezerve koje je kreiraoMMF. godine iznos od 28. godine u Rio d e Žane iru. uz garantovani devizni kurs. godine).5 odsto.7 milijardi US$.6). Pošto je centralna banka u zemlji sa velikim prilivom kapitala mogla da proda valutu u nameri da podigne terminski kurs ili da smanji terminsku premiju na stranu valutu i destimuliše destabilizujuće tokove vrućeg novca (vidi Odeljke 1 4. Fond je pozajmio oko 22 milijarde US$ (uglavnom nakon 1956. ukupni resursi Fonda dostigli su do kraja 1971. Holandija. Tokom 1960-ih. Počevši od početka 1960-ih godina.5 milijardi US$ (od čega je 6. da njima pomogne zemlje sa platnobilansnim teškoćama. Japan. Specijalna prava vučenja su se mogla koristiti samo u poslovanju centralnih banaka u cilju finansiranja platnobilansnih suficita i deficita.5 godišnje na sredstava koja stvarno pozajmi. strane valute i rezervne pozicije u MMF-u. Oni se odnose na dobijanje dozvole na osnovu koje zemlja kasnije uzima zajmove od MMF-a. Po dospeću. Ujedinjeno Kraljevstvo. godine bilo je stvaranje specijalnih prava vučenja ( Special Drawing Rights . Ova suma od 6 milijardi US$ bila je preko i iznad sume periodičnih povećanja definisanim članovima Sporazuma koji su sačinjeni pri osnivanju MMF-a. Njihova vrednost je proistekla iz dogovora zemalja-članica. SAD i evropske zemlje su ugovorile brojne aranžmane ove vrste. a sada se naplaćuje tržišna kamatna stopa) . Svop aranžmani su ugovarani za specifične vremenske periode. Nacionalne centralne banke takođe su počele da pregovaraju takozvane svop aranžmane (swap arrangements) gde su razmenjivale valute u nameri da se interveniše na deviznom tržištu ne bi li se suprotstavile tokovima vrućeg novca. godine. Stend baj aranžmani su često ugovarani kao prva linija odbrane od destabilizujućih tokova vrućeg novca. Kada se jednom ispregovara stend-baj aranžman. Kanada. Francuska. Na sastanku MMF-a iz 196 7. Nekada su ga nazivali papenim zlatom . ili oko 23. Italija.5 milijardi US$ i da se distribuiraju zemljama članicama . Fond je takođe promenio pravila i dozvolio zemljama da uzimaju zajmove u visini do 50 odsto svoje kvote u svakoj godini (a pre toga je limit iznosio 25 odsto ). zemlje članice su počele da pregovaraju stend-baj aranžmane ( standby ar rangements) .

Sve u svemu. (nastavlja se) . naročito do sredine 1960-ih (vidi Studiju slučaja 21-1). Ipak treba biti obazriv u poređenju predratnih i posleratnih rezultata jer su raniji podaci bili slabijeg kvaliteta. Ova aktivnost je prestala kao rezultat zlatne krize iz 1968. i 1973. Ovi koraci su preduzeti da bi se očuvao nivo zlatnih rezervi SAD. može se reći da je bretonvudski sistem funkcionisao prilično dobro. Tabela pokazuje da je rast per capita dohotka u Velikoj Britaniji i SAD bio viši posle Drugog svetskog rata nego u doba zlatnog standarda . Studija slučaja 21-1 Ma kroekonomske performanse pri različitim režimima deviznog kursa Tabela 21. makroekonomske performanse obeju zemalja nisu bile bolje tokom zlatnog standarda nego nakon Drugog svetskog rata. u kome je dominirala Velika ekonomska kriza. u januaru 1970. godine kada je ustanovljeno dvojno tržište zlata . Na taj način. dok je u komercijalnim transakcijama bilo dozvoljeno da se kreće slobodno u skladu sa kretanjima ponude i tražnje.6A).u skladu sa njihovom kvotom u MMF-u. u međuratnom periodu i nakon Drugog svetskog rata. godini. Na taj način je u oficijelnim transakcijama između centralnih banaka vrednost zlata očuvana na nivou 35 dolara za uncu. godine karakterisao je rast svetskog autputa. 197 1. Jedini izuzetak je bio u relativno visokom rastu per capita dohotka u međuratnom periodu (uprkos Velikoj krizi) u SAD koji je bio veći nego u doba zlatnog standarda. u toku važenja fiksnih i fleksibilnih deviznih kurseva. da je inflacija bila veća. članstvo u MMF-u dobile su skoro sve zemlje sveta. godine osnovale takozvani zlatni kartel (gold pool)na inicijativu SAD u cilju zajedničkog nastupa na Londonskoj berzi da bi se sprečio rast vrednosti dolara iznad zvanične cene od 35 US$ za uncu. Tokom godina. međuratni period. a nezaposlenost niža. posleratni period do 1971. Uprkos ograničenjima bretonvudskog sistema. imao je gore makroekonomske performanse nego bilo koji od ova dva perioda. osim u Velikoj Britaniji u periodu 1973-2005. (vidi Odeljak 21. Počevši od 1974. dok je međunarodna razmena rasla još brže. godine.1 daje neke indikatore makroekonomskih performansi Velike Britanije i SAD u doba važenja zlatnog standarda. Dalje raspodele SDR-a su vršene u periodu 1979-1981. Razvijene zemlje su 1961. kao što je objašnjeno u Odeljku 21. osim niže inflacije.6A. ali im je kao rezultat devalvacije dolara vrednost rasla u 1971. i 1972. Vrednost jedne jedinice specijalnih prava vučenja inicijalno je postavljena na 1 dolar. vrednost SDR bila je vezana za korpu valuta . godine. S druge strane. i da se to obavi u tri rate.

Maкroeкonomske performanse SAD i Velike Britanije pri različitim režimima deviznog kursa. 1870 -2005.5 1.: Princeton University Press. pp.1 6. Sa oporavkom evropskih zemalja .4 0. 83-97. International Financial Statistics Yearbook.1.1 -4.J.6 -0. 2006.7 6. J .2 3. p. A Monetary History of the SAD (Princeton.6 2. Bordo .3 11. Friedman and A. "The Classica l Gold Standard: Some Lessons for Today".8b 13.5 Platnobilansni deficit SAD i slom bretonvudskog sistema U ovom Odeljku ukratko ispitujemo uzroke nastanka platnobilansnog deficita SAD u najvećem delu posleratnog perioda i njegovu vezu sa kolapsom bretonvudskog sistema u avgustu 1971 . 21. International Monetary Fund.7 2.2 3. 1987). do 1949. M . godine. b1890-1913.0 1.4 Izvori M. TABELA Prosečni godišnji rast realnog per capita dohotka Stopa inflacije Stopa nezaposlenosti Zlatni standard: Ujedinjeno Kraljevstvo (18701913)(1879-1913) SAD Međuratni period: Ujedinjeno Kraljevstvo (19191938)(1919-1940) SAD Posle Drugog svetskog rata Period fiksnog deviznog kursa: Ujedinjeno Kraljevstvo (19461972)(1946-1972) SAD Posle Drugog svetskog rata Period fleksibilnog dev.6 -2.5 4. 21. D.4 1. in : Readings in Inter national Finance (Chicago: Federal Reserve Bank of Chicago. 1.5 4.6 1. SAD su stalno beležile ogromne platnobilansne suficite sa Evropom i načinile Maršalov plan pomoći u rekonstrukciji Evrope.3 1. kursa period: Ujedinjeno Kraljevstvo (19732005)(1973-2005) SAD '1888-1913.7 0. N . 243. Zatim razmatramo dublje razloge propasti ovog sistema i njihove implikacije na sadašnji sistem rukovođeno fleksibilnih kurseva.9 4.Studija slučaja 21-1 (nastavak) 21.5 7.5A Platnobilansni deficit SAD Od 1945 .3" 6. Schwartz. 1963) .

Deficiti su od tada rasli.6). SAD su uvele niz direktnih kontrola kapitalnih odliva. Jedan od njih je bio pokušaj ranih 1960-ih da se kratkoročna kamatna stopa drži veoma visoko da bi osujetila kratkoročni odliv kapitala. rezerve zlata su se smanjivale. program stranih investicija i restrikcije zajmova strancima. ne bi li tako ojačala dolar. (Količina dolara na stranim privatnim računima bila je još veća. a zlato nije. SAD su deficite pravile uglavnom u dolarima. dolar je bio istinska međunarodna valuta). godine količina dolara u opticaju iznosila više od 40 milijardi US$. SAD su osećale da ne može da devalvira da bi korigovala svoj platnobilansni deficit. SAD su kreirale tzv. (2) dolari su se mogli koristiti u međunarodnim transakcijama sa bilo kojom drugom zemljom (tj. Zemlje sa suficitom su rado prihvatale dolar jer je (1) SAD u svakom trenutku bila spremna da dolare razmenjuje za zlato po fiksnoj ceni od 35 US$ za uncu zlata. a to su isto mogla postati potencijalna potraživanja zlatnih rezervi SAD). To su bile srednjoročne obveznice denominirane u dolarima sa garantovanim deviznim kursom. Uveden je porez na izjednačavanje kamata. godine.koje je više ili manje bilo završeno do 1950. međutim. američki platni bilans se preokrenuo u pravcu deficita. da smanje vojne i druge državne rashode u inostranstvu i uslovile su da se najveći deo strane pomoći mora potrošiti u SAD. virtuelnom nestanku tradicionalnih suficita u spoljnotrgovinskom bilansu SAD. Do 1957. čime je uticala da dolar bude "jednako dobar kao zlato ". Istovremeno. Resursi za intervencije na terminskom i promptnom tržištu obično se dobijaju iz svop aranžmana sa drugim centralnim bankama i iz stend-baj aranžmana sa MMF-om. poput nemačke marke. tokom 1963-1968. godine. a zatim je u SAD otpočeo period visoke inflacije (vezan za prekomernu emisiju novca tokom vijetnamskog rata). devizne rezerve su i dalje padale. Polazeći od 1958. počevši od 1968. da bi povećale terminski diskont i na taj način zaustavile odliv po osnovu pokrivenog kamatnog pariteta (vidi Odeljak 14. i (3) dolarski depoziti donosili su kamatu. godine. Da bi destimulisale konverziju viška dolara u zlato i dalje smanjenje zlatnih rezervi. deficiti su bili prilično mali. Roosa bonds . na 11 milijardi US$ iz 1970. SAD su preduzele dodatne korake da podstaknu izvoz. . Takođe je intervenisala i na promptnom tržištu. Svoj deficit SAD su finansirale emisijom dolara tako da je do 1970. godine nije postala četiri puta veća od vrednosti zlatnih rezervi. imale veoma ograničeno dejstvo. SAD su takođe intervenisale na deviznom tržištu i vršile terminsku prodaju jakih valuta. godine. Ovo je bio period nestašice dolara. oko 1 milijarde svake godine. najpre zahvaljujući ogromnom rastu kapitalnih odliva (najveći deo se odnosio na direktno investiranje u Evropu). Nadalje. godine. što je vodilo. platnobilansni deficit SAD se snažno uvećao i iznosio je u proseku preko 3 milijarde US$ godišnje. Kako je deficit potrajao. dok je istovremeno dugoročna kamatna stopa držana relativno nisko da bi stimulisala privredni rast (čuvena “operacija tvist” – “operation twist” ). Ovi deficiti su omogućili evropskim zemljama i Japanu da prikupe devizne rezerve. dok se količina dolara i inostranstvu povećavala sve dok 1970. od 13 milijardi US$ iz 1949. ona je pristupila nizu drugih politika koje su. Pošto je dolar bio međunarodna valuta. Umesto toga. a vremenom i rastao. rezerve zlata su se smanjile sa 25 milijardi US$ iz 1949. a dolarske rezerve u inostranstvu su rasle sve do tačke kada su početkom 1960-ih počele da nadmašuju zlatne rezerve. Bez obzira na to. godine.

Monetarna politika imala je mnogo više ograničenja u SAD nego u drugim zemljama. SAD imala više koristi ili štete od toga što je dolar postao međunarodna valu ta. SAD uskoro biti prisiljena da devalvira .5B Kolaps bretonvudskog sistema Kako je ranije objašnjeno. Međutim. Nespremnost Nemačke i Japana da revalviraju naterala je SAD da devalvira i na taj način da sruši bretonvudski sistem. Do tada je međunarodno tržište kapitala. količina dolara u inostranstvu je od tada dramatično porasla (vidi Odeljak 21. ubede nacije koje su imale suficit. cena ove privilegije plaćena je u SAD vrlo visoko. japanski jen i švajcarski franak. godine da će. Ali do tada su već narasla očekivanja da će SAD morati pre ili kasnije da devalviraju dolar. sve u svemu. neposredni povod propasti bretonvudskog sistema bila su očekivanja sa kraja 19 70. Japan i ostale zemlje koje su imale suficit počele su da smatraju da SAD zloupotrebljava svoju poziciju svetskog bankara time što stvara višak likvidnosti i održava visoke platnobilansne deficite. i 1971. pri korigovanju svog platnobilansnog deficita SAD se morala snažnije oslanjati na fiskalnu politiku i na ad hoc mere (poput kontrola kapitalnih tokova). Posledično. Dobit od emisije novca za domaću upotrebu ili za potrebe cirkulisanja u vidu međunarodne valute nazva se emisiona dobit ( seigni orage) . pa čak i kada mu je dozvoljeno da fluktuira. uvedena je kontrola cena i plata kao i privremena naknadna taksa na uvoz u iznosu od 10 odsto za koju je planirano da bude ukinuta kada se platni bilans dovede u ravnotežu. m arta 1973. godine. zbog ogromnog platnobilansnog deficita. već postalo veoma integrisano . itd) a da to ne dovede do sloma bretonvudskog sistema. U svakom slučaju. Mogućnost da finansira svoj platnobilansni deficit u dolarima takođe je predstavljalo značajnu prednost za SAD koja nije stajala na raspolaganju drugim zemljama (koje su se morale pridržavati strogih ograničenja u vidu limitiranih r ezervi zlata i deviznih rezervi za isplatu deficita). Teško je utvrditi da li je. Zaista. Ironija ipak leži u tome što je dolar ostao međunarodna valuta i kada je izgubio zlatno pokriće nakon sloma bretonvudskog sistema iz av gusta 1971. naročito u nemačku marku. U velikoj meri bila je to politička odluka kojom se htelo postići da se SAD skloni sa pozicije “svetskog bankara” ili da mu se oduzmu “neumerene privilegije” – ( "privilege exorbitant".U svetlu velikih i upornih platnobilansnih deficita i sve slabijih rezervi zlata. 21. Tako je “zlatni prozor” bio zatvoren. Istovremeno. kroz tržište evrovaluta. Francuska. postalo je evidentno da je neophodna korekcija pariteta. godine. SAD su neuspešno pokušavale da tokom 1970. Tako je 15.6). Nemačka. naročito Nemačku i Japan da revalviraju svoje valute. Francuska. po rečima Šarla de Gola ). i početka 1971. To je dovelo do ogromnih destabilizujućih kretanja kapitala koji je bežao iz dolara u jače valute. godine Nikson bio prisiljen da suspenduje konvertibilnost dolara u zlato. SAD nije smela da devalvira (kao što su to povremeno činile Ujedinjeno Kraljevstvo. a Bretonvudski sporazum praktično mrtav. avgusta 1971.

imao se utisak da smitsonijanski sporazum ne funkcioniše i da je potrebna još jedna devalvacija dolara. Italija i Irska se 1973.25 odsto sa obe strane novih kurseva. a Švedska 1978. godine ponovo javile špekulacije vezane za dolar. sa dru gim velikim platnobilansnim deficitom iz 1972. strane valute (uglavnom dolara). Tako je rođen novi režim rukovođeno fleksibilnog deviznog kursa. monetarne vlasti najvećih zemalja odlučile su da dozvole da njihove valute fluktuiraju bilo nezavisno (US$. To je značilo devalvaciju dolara od oko 9 odsto. godine. rezervne pozicije u MMF-u i specijalnih prava vučenja. svet je od tada funkcionisao na dolarskom standardu . a druge valute su revalvirale nešto manje u odnosu na dolar.25 odsto. postala su samoispunjavajuća kada je dolar nanovo depresirao za oko 10 odsto (što je postignuto zvaničnim rastom cene zlata na 42. Norveška je to učinila 1977.) Dok je neposredni povod kolapsa bretonvudskog sistema bio ogromni američki platnobilansni deficit iz 1970.3). (Ujedinjeno Kraljevstvo. fundamentalni uzrok tražiti u treba problemima likvidnosti. Likvidnost se odnosi na količinu deviznih rezervi u odnosu na potrebu koja je za njima vlada. godine.dolar. umesto od 4. nisu ni pridružile. Tabela 21. koji su korišćeni za finansiranje platnobilansnog deficita SAD. Kada su se marta 1973. Nadalje. dolar se više nije razmenjivao za zlato. Ovaj potez je nazvan “evropska zmija” ili “zmija u tunelu” i trajao je do marta 1973. godine predstavnici grupe deset najrazvijenijih zemalja sastali su se u Smitsonijan institutu u Vašingtonu i složili se da povećaju dolarsku cenu zlata sa 35 na 38 US$ za uncu. Decembra 1971. prilagođavanja i nedostatka poverenja. britanska funta. godine (od 9 milijardi US$.22 US$ za uncu). godine originalnih šest članica EC odlučile su da njihove valute zajednički plivaju u odnosu na dolar sa ukupnim rasponom fluktuacija od svega 2. i 1971. i da uvede dodatne uvozne naknade od 1 0 odsto vrednosti uvoza. Ovakva očekivanja dovela su do obnovljenih špekulacija i februara 1973. godine. Francuska je napustila zmiju tokom 1974. Marta 1972. godine. Istovremeno. avgusta 1970. To je dovelo do masovnog bega likvidnog kapitala što je 15. vidi Tabelu 13. godine nateralo predsednika Niksona da ukine konvertibilnost dolara za zlato . Pošto se dolar više nije razmenjivao za zlato. nemačka marka je revalvirala nekih 17 odsto.25 odsto između najslabije i najjače valute u odnosu na dolar). . italijanska lira. Međutim. a SAD je ukinula dodatne uvozne naknade od 1 0 odsto . japanski jen za oko 14 odsto . japanski jen. Međunarodne rezerve sastoje se iz zvaničnih rezervi zlata. Preds ednik Nikson je pozdravio ovaj Smithsonian Agreement kao "najznačajniji monetarni sporazum u istoriji sveta i obećao je da "dolar više nikada neće devalvirati". Istovremeno.5 odsto kako je bilo dogovoreno decembra 1971.2 pokazuje da je rast likvidnosti u bretonvudskom sistemu uglavnom bio rezultat rasta zvaničnih deviznih rezervi. uglavnom dolara. francuski franak i valute ostalih šest zemalja centralne i severne Evrope – i formirale su zmiju sa maksimalnim ukupnim rasponom od 2. raspon fluktuacija povećao se sa 1 odsto n a 2. kanadski dolar i švajcarski franak) ili zajedno (nemačka marka.

već takođe odražava i rast dolarske vrednosti SDR koja je nastala zbog devalvacije iz decembra 1971. a 1973. Na taj način. Specijalna prava vučenja (SDR) su podeljena u tri tranše. a poverenje u dolar postajalo je sve manje. Zlatne rezerve vrednovane su po zvaničnoj ceni zlata od 3 5 US$ za uncu do 1 970. U Tabeli 21.TABELA 1950-1973. na 1. godine. SAD nisu bile u stanju da poprave svoj uporni platnobilansni deficit pre svega zbog toga što nisu bile u stanju da izvrše devalvaciju dolara. i 42. u nadi da će SAD uskoro moći da sanira deficit. i 1972. nije bilo nove distribucije SDR u periodu 1972. godine jednako vrednosti 1 US$.22 US$ za uncu u 1973 . 1961).21 US$ (vidi Odeljak 21. S druge strane. Upravo to je bio razlog da MMF 1967. Kako smo videli. i 1972.25 US$ za uncu koja je važila krajem 1973. Međunarodna likvidnost je neophodna da b i zemlje finansirale svoj privremeni platnobilansni deficit bez trgovinskih restrikcija. godini. Jedno specijalno pravo vučenja bilo je sve do 1970. godini. 1971. sve rezerve smo iskazivali u dolarima umesto u specijalnim pravima vučenja (SDR).09 US$ .09 US$ u 1972. godine oko 1. što su deficiti postajali uporniji. U bretonvudskom sistemu najveći deo likvidnosti stvarao se iz platnobilansnog deficita SAD. Primetimo da rast SDR iz 1970.2. International Financial Statistics Yearbook.21 US$ u 1973. i 1972. godine. Ali to je pokrenulo ozbiljnu dilemu. Jednostavnosti radi. Po slobodnoj tržišnoj ceni zlata na Londonskoj berzi od 1 12. sve dok su mehanizmi prilagođavanja u stanju da ravnomerno koriguju deficite. Nedovoljna likvidnost ugrožava ekspanziju svetske trgovine. u 1971. 1989. godini. Međutim. ali je vrednost SDR porasla sa 1. vredelo je oko 1. Nestašice dolara iz 1950-ih zamenilo je obilje dolara ( dolar glut) iz 1960ih . godine kreira specijalna prava vučenja u iznosu od 9. i 1972. u isto vreme kada je svet trpeo od viška likvidnosti zbog velikih platnobilansnih deficita SAD. 1971. višak likvidnosti dovodi do inflatornih pritisaka u celom svetu. godine. godine.2. ukupne zlatne rezerve u svetu vredele su 115 milijardi US$ . tvrdi Robert Trifin ( Robert Triffin. u januaru 1970. Platnobilansni . i 1972. u odabranim godinama (milijardiUS$ 21 . a zlatne rezerve vrednovane su po zvaničnoj ceni. Slično tome. u rukama stranaca se akumuliralo sve više i više neželjenih dolara . sve devizne rezerve izražene su u američkim dolarima. mada ih je MMF tada već vodio u formi specijalnih prava vučenja.6A). 38 US$ za uncu u 1971. prikazan u Tabeli 21. Devizne rezerve 1950 1960 1969 1970 1971 1972 1973 Krajem godine) Zlato (zvanična cena ) Strana valuta Specijalna prava vučenja Rezervna pozicija u MMF Ukupno 33 13 2 48 38 19 4 61 39 33 7 79 37 45 3 8 93 36 75 6 6 123 36 96 9 6 147 36 102 9 6 153 Izvor: IMF.5 milijardi US$. bretonvudskom sistemu je nedostajao mehanizam prilagođavanja koji bi zemlje htele i mogle da koriste u te svrhe. i 1973.2 odražava ne samo nove tranše SDR koje su raspodeljene zemljama članicama u januaru 1971.

diskutujemo trenutno funkcionisanje MMF-a.6A Funkcionisanje postojećeg sistema Od marta 1973 . 21. i ponovo u periodu 19 81-1985. 21. bilo pojedinačno. tako da se više od četiri petine ukupne svetske razmene obavlja među zemljama koje imaju rukovođeno fleksibilni kurs. formalno je priznat sistem rukovođeno fleksibilnih kurseva. najgori strahovi se nisu ostvarili. Krajem 2005. U svakom slučaju. vidi Odeljak 20. Ovi sporazumi ( Jamaica Accord s) potpisani su aprila 1978 godine. Pri ovom sistemu monetarne vlasti zemlje preuzimaju odgovornost da intervenišu na deviznom tržištu da bi izravnali kratkoročne fluktuacije deviznog kursa bez pokušaja da utiču na dugoročne trendove. Najveći broj preostalih zemalja koristi valute druge zemlje (dolarizacija). Zaista.4). ovaj sistem nije namerno izabran već se pojavio kao nametnuto rešenje nakon kolapsa bretonvudskog sistema. što bi verovatno značilo povratak na haotične uslove iz 1930-ih. Međutim. fundamentalni uzrok kolapsa bretonvudskog sistema bio je u povezanim problemima prilagođavanja. Na taj način. sve dok se ne pokaže da svojim postupcima štete svojim spoljnotrgovinskim partnerima ili svetskoj privredi u celini.deficit SAD bio je uporan i to je potkopavalo poverenje u dolar. a svi ovi pokušaji su propali. U periodu 19741977. SAD je vodila politiku benignog ignorisanja ( benign neglect ) tako što nije intervenisala na deviznom tržištu da bi stabilizovala vrednost dolara.6 Međunarodni monetarni sistem: sadašnjost i budućnost U ovom Odeljku ispitujemo funkcionisanje postojećeg režima rukovođeno fleksib ilnog deviznog kursa. utvrđujemo najznačajnije monetarne i spoljnotrgovinske probleme i dajemo ocenu predloženih mera reforme. kao i početkom 1990-ih. ima režim deviznog veća . Prvih dana postojanja sistema rukovođeno fleksibilnih kurseva načinjeni su ozbiljni pokušaji da se ustanove pravila fluktuiranja koja bi sprečila lanac kompetitivnih devalvacija (kojima bi svaka zemlja pokušavala da podstakne sopstveni izvoz). evro ili korpu valuta (vidi Odeljak 2 0. u svetlu haotičnih uslova na deviznim tržištima i pod pretnjom ogromnih destabilizujućih špekulacija. Evropska Unija (E U) je kreirala Evropski monetarni sistem (EMS) u cilju postizanja veće monetarne integracije među . likvidnosti i poverenja. Ovo se može postići korišćenjem politike suprotstavljanja matici ( “leaning against the wind” . svet funkcioniše u sistemu rukovođeno fleksibilnih deviznih kurseva. Ovde su uključene sve razvijene zemlje i mnoge zemlje u razvoju (osim Kine). ili grupno (kao što je slučaj sa zemljama Evropske Unije ). ili je vezao svoju valutu za dolar.6 i Tabelu 20 . godine polovina od 186 zemalja koje su bile članice IMF izabrala je neki oblik fleksibilnog deviznog kursa. Marta 1979.6D). Sporazumom sa Jamajke ( Jamaica Accords) iz 19 76. a zemljama je dozvoljeno da samostalno izaberu režim deviznog kursa.

MMF je takođe nastavio da vrednuje svoje rezerve zlata po zvaničnim cenama iz perioda pre 1971. U 1981. godini. Trenutno. Tabela 21. godine u holandskom gradu Mastrihtu ( Maas trich). predsednik Evropske komisije. Pod pritiskom finansijskih problema i recesije u Evropi Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija su s eptembra 1992. su preostale članice EMS povećale raspon dozvoljenih fluktuacija deviznog kursa na ±15 odsto (vidi Studiju slučaja 20 -2).0857 US$ nakon devalvacije dolara iz decembra 1971. ili ECU). godine i MMF se složio da proda zlata u vrednosti od oko 2 milijarde US$ i da prihode iskoristi za smanjenje javnog duga u najsiromašnijim zemljama sveta. komitet kojim je predsedavao Žak Delor . evro (29 odsto). godine. pokazuje sastav . ove se intervencije i dalje obavljaju u dolarima. Juna 1989 . broj valuta uključenih u korpu smanjen je na pet. Ovaj raspored za kompletiranje procesa stvaranja monetarne unije dogovoren je decembra 1991. a bilo je dogovoreno da ubuduće zemlje članice MMF-a neće vršiti uzajamne transakcije u zlatu. godine. držanje deviznih kurseva zemalja članica u rasponu od ±2. Cena zlata na Londonskoj berzi privremeno je porasla iznad 800 dolara za uncu (januara 1980).00 US$ do 1971. Ovo je značilo stvaranje ekija – (European Curre ncy Unit. Prvog januara 1999. godini u cilju stabilizacije njegove vrednosti. ponovo porasla na preko 600 US$. godine. i britanska funta (11 odsto). američkim građanima je bilo dozvoljeno da poseduju zlato (osim onoga iz zlatarskih radnji). godine. Međutim. (i iskoristila prihode da pomogne najsiromašnije zemlje u razvoju) ne bi li tako demonstrirala svoju rešenost da eliminiše zlato (“taj varvarski relikt”. japanski jen (15 odsto). da bi zatim avgusta 2006. godine napustile ERM. i 1. predložio je troetapnu tranziciju ka monetarnoj uniji. ili 1999. i 1980. 1. U jesen 1996. U skladu sa Sporazumom iz Jamajke. godine MMF je sve rezerve i druge finansijske transakcije obračunavao u SDRs umesto u dolarima. Od 1974. sa jedinstvenom valutom i Evropskom centralnom bankom. Zvanična cena zlata je bila ukinuta.4293 US$. SDR je definisan kao ponderisani prosek korpe 16 vodećih valuta. a januara 2002. godine uveden je evro kao jedinstvena valuta koju je prihvatilo 11 od 15 članica Evropske monetarne unije (EMU ). godine evro je počeo da cirkuliše kao valuta u 12 -članica E MU (vidi Odeljak 20. po rečima Kejnza) kao međunarodnu rezervnu aktivu.2064 US$ nakon naredne devalvacije dolara iz feb ruara 1973. jedan SDR vredeo je 1. Krajem 2005.40). a SAD je prodala malu količinu zlata na slobodnom tržištu.25 odsto (i zajedničko fluktuiranje u odnosu na dolar i druge valute) . potrajaće period dok se zlato potpuno ne “očisti” iz međunarodnih rezervi. U 1974. ako se to ikada i dogodi. godine. kao i stvaranje EMCF (E uropean Mone tary Cooperation Fund) koji članicama obezbeđuje kratkoročnu i srednjoročnu platnobilansnu pomoć. ali je uskoro pala i stabilizovala se na polovini te cene. Jedno specijalno pravo vučenja (SDR) imalo je vrednost od 1. od 35 US$ ili 35 SDR za uncu. U sistemu rukovođeno fleksibilnih kurseva zemljama su još uvek potrebne devizne rezerve ne bi li intervenisale na deviznom tržištu i tako obezbedile izravnanje kratkoročnih fluktuacija deviznog kursa. Januara 1975. a avgusta 1993. datim u zagradi): US$ (45 odsto).svojim članicama. a nakon uvođenja evra na sledeće četiri (sa njihovim respektivnim ponderima iz 2001. MMF je prodala šestinu svojih rezervi zlata na slobodnom tržištu u periodu 1976. do 1997.

a 1997. Zajmovi MMF-a sada se izražavaju u SDR . Nove članice uplaćuju kvotu na isti način.TABELA 21.2 milijardi US$ (od 8. 24.7 u Dodatku) 21. Kvote su povećane nekoliko puta.4293 US$ krajem 2 005). u zavisnosti od kreditne linije koja se koristi i od preovlađujuće kamatne stope na tržištu. Fond je u poslednje vreme proširio svoje obaveze tako da sada pomaže zemljama članicama u prevazilaženju svojih strukturnih problema. da bi se obezbedila kratkoročna pomoć za prevazilaženje platnobilansnih teškoća . vidi Tabelu 21. godini(milijardiUS$ i SDR krajem godine) u međunarodnih deviznih rezervi u američkim dolarima i S DR (pri kursu SDR od 1. godine za dugoročnu pomoć zemljama članicama u sprovođenju strukturnih reformi da bi se na taj način izborili sa dugoročnim platnobilansnim deficitima. Postoji inicijalna naknada.6B Savremeno funkcionisanje MMF-a Nekoliko se promena desilo u funkcionisanju MMF-a. iz vremena azijske krize. je proširen u vidu New Arrangement to Borro w (NAB) . a njihovi stend baj aranžmani su se popeli na 50 milijardi US$ . to 2005. ustanovljene su nove kreditne linije što je znatno povećalo kreditni potencijal koji je bio dostupan zemljama članicama. a kamata se bazira na dužini zajma. iz decembra 1997. dok se ostatak može uplatiti u sopstvenoj valuti. ova ukupna količina kredita sastoji se od nekoliko različitih kreditnih linija koje su predmet različitih uslovljavanja. Pravila pozajmljivanja od MMF su takođe relaksirana. EFF). MMF mogao da pozajmi do 51. Međutim. (Sastav međunarodnih deviznih rezervi od 19 50. tako da su krajem 2005. Centralni bankari su takođe proširili svoje svop aranžmane na preko 54 milijarde US$.9 milijardi US$. kako je prikazao M MF. iz 1974. izraženih u SDR.6 milijardi US$ iz NAB) da dopuni svoje redovne resurse. Od članova se traži da plate 2 5 odsto od svakog rasta kvote u SDR ili u valutama koje odredi Fond. godine. Stara zlatna tranša sada se zove prva kreditna tranša ( first-credit tranche) . (2) Dodatne rezervne linije ( Supplemental Reserve Facility PRF).3. resursi Fonda ukupno iznosili 3 05. Osim uobičajenog nadgledanja politike deviznog kursa.8 milijardi US$ iz 1947). Nove kreditne mogućnosti MMF-a uključuju : (1) proširene kreditne linije ( the Extended Fund Facility. MMF je takođe obnovio i proširio Opšti sporazum o pozajmljivanju (GAB ) i to devet puta od kada je uveden 1 962.3 milijarde US$ iz GAB i 4 8. tako da je na kraju 200 5. Međunarodne rezerve 2005.0 milijardu SDR (oko 7 2.

godini. političkih prevrata ili međunarodnih oružanih sukoba. Kako primaoci zajma tako i vrste zajma koje je Fond plasirao značajno su se vremenom promenili. 41 milijardu US$ u 1986. da bi se obuhvatio njihov rastući ekonomski značaj.7 milijardi su bile plasirane kao tranše stend baj kredita. radi pružanja srednjoročne pomo ći za zemlje sa privremenim izvoznim manjkovima ili uvoznim viškovima cerealija. ustanovljene 1963. podstakao izvoz i zemlja došla na putanju samoodrživog rasta. Od ukupnih 49. godine. MMF je preduzeo veliki broj aktivnosti vezanih za restrukturiranje dugova i “operacija spasavanja”. razvijene zemlje su koristile skoro polovinu sredstava Fonda. u Tabeli 2 1. a bez srca ". dok su drugi programi bili zastupljeni u manjim iznosima. Ukupna sredstva Fonda zajedno sa nepovučenim zajmovima iznosila su oko 14 milijardi US$ u 1980. ili tri puta više nego što je dozvoljavao stari kumulativni limit od 100 odsto. (4) Hitnu pomoć u slučaju platnobilansnih teškoća koje nastaju u slučaju prirodnih katastrofa ili građanskih nemira.vezane za krizu tržišnog poverenja. godine namenjene dugoročnoj pomoći za zemlje sa duboko ukorenjenim platnobilansnim problemima radi podsticanja rasta koji bi smanjivao siromaštvo. Kao uslov za dodatne zajmove i posebne vrste pomoći. U prvih dvadeset godina postojanja. kao i davanje većeg značaja azijskim zemljama u razvoju . naročito u velikim zemljama Latinske Amerike. Takva politika uslovljavanja međutim bila je veoma bolna i vodila je nemirima i čak krajem 1980-ih i tokom 1990-ih izazivala pad vlada. kao što je analiza globalne neravnoteže koja se javlja u velikim zemljama članicama kao što su SAD i Kina. da se ograniči rast novčane ponude i rast plata ne bi li se tako smanjio uvoz.6 milijardi US$ sa kraja 2005. umesto da se (kao proteklih dekada) pažnja primarno posvećuje siromaštvu u zemljama sa niskim dohotkom i međunarodnoj finansijskoj krizi koja je pogodila samo malu grupu ranjivih zemalja u razvoju. 11. Članice sada imaju mogućnost da se svake godine zaduže do iznosa koji bi činio 300 odsto njihove kvote. MMF je obično tražio da se smanji javna potrošnja.3 milijarde kao EFF ( Extended Fund Facility ). najveći deo sredstava je plasiran u nerazvijenim zemljama. (3) Kompenzatorne linije (CFF). 28. a zajmovi su prvenstveno služili za prevazilaženje kratkoročnih platnobilansnih teškoća. godine Fond je predložio neke fundamentalne reforme svoje misije u pravu rasta multilateralnog nadgledanja. Tokom 2006.6 milijardi US$ krajem 2005. Od početka 1980-ih.8 milijardi US$ u vidu PKF ( Supplemental Reserve Facility ). i (5) Linije za smanjenje siromaštva i za podsticanje rasta iz 1999. Suočeni sa ogromnim problemima od 1982. godine. godine. Kao rezime. godini. dat je pregled najznačajnijih datuma u modernoj monetarnoj istoriji. MMF je smanjio svoje zahteve te je čak počeo da daje srednjoročne zajmove za prevazilaženje strukturnih problema (što je ranije po pravilu radila samo Svetska banka) . Ova politika je takođe dovela do optužbi da MMF ne vodi računa o socijalnim potrebama dužničkih zemalja niti o političkim posledicama njenih potreba . dok je sve veći deo sredstava plasiran na srednji rok u cilju prevazilaženja strukturnih problema. i 49. Delimično kao odgovor na ove optužbe. kao i da je politika MMF sastavljena “samo iz mozga. 8. naročito Kini. .

ili 1999. Formira se North American Free Tr ade Agreement Proleće 1979 Septembar Jesen 1986 Februar 1986-1990 Decembar 1991 Decembar 1991 Oktobar 1987 Septembar 1992 Januar Avgust 1.5%). 1993 Decembar 1993 Januar 1994 .25% SAD podiže zvaničnu cenu zlata na 42 . godine Raspad SSPK i formiranje ZND Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija napuštaju ERM Evropska Unija postaje jedinstveno tržište Evropski monetarni sistem dozvoljava fluktuacije deviznog kursa od ±15% Završena urugvajska ru nda i završeno formiranje STO – Svetske trgovinske org. 1993 1.67 US$ na 35 US$ za uncu Konferencija u Breton Vudsu MMF započinje sa radom Septembar 1931 Februar 1934 Juli 1944 Mart 1947 Septembar Mart Avgust 1968 1971 1967 Odluka o kreiranju specijalnih prava vučenja (SDR) Formirano dvojno tržište zlata SAD ukida konvertibilnost dolara prema zlatu.TABELA 21. kraj bretonvudskog sistema. Početak evropske “zmije” sa rasponom fluktuacija od 2. počinju multilateralni sporazumi “Louvre agreement” u cilju stabilizacije deviznih kurseva Pad njujorške berze i širi se na druge berze širom sveta Demokratske i tržišne reforme u Istočnoj Evropi . raspon fluktuacija porastao na 4 . Ujedinjeno Kraljevstvo se vraća na zlatni standard Slom berze u SAD Ujedinjeno Kraljevstvo napušta zlatni st andard SAD povećava cenu zlata sa 20.ujedinjenje Nemačke Potvrđen Mastrihtski sporazum (M aastricht Treaty ) sa ciljem formiranja monetarne unije do 1997. Donošenje Sm ithsonian Agreement (zvanična cena zlata porasla na US$38 za uncu. .4.22 US$ za uncu Uveden sistem rukovođeno plivajućih deviznih kurseva OPEC uvodi selektivni e mbargo na izvoz nafte i počinje rast cena nafte J amaica Accords (sporazum kojim se prihvata rukovođeno plivajući kurs i ukida zvanična cena zlata) Decembar 1971 Mart 1972 Februar Mart 1973 1973 Oktobar 1973 Januar 1976 April Mart Januar 1978 1979 1980 1985 1987 Počinju efekti Jamaica Accords–a Drugi naftni šok Počeo da funkcioniše Evropski monetarni sistem (EMS) Cena zlata privremeno raste na 800 US$ za uncu “Plaza agreement” kojim se interveniše da bi se sprečio pad dolara Nova runda GATT-a. 1880-1914 April 1925 1929 Oktobar Važni datumi u savremenoj monetarnoj istoriji Period klasičnog zlatnog standarda .

godine.5 % BDP Januar 1. Y za japanski jen. godine. do 1991. Slika jasno pokazuje velike oscilacije i neravnoteže deviznih kurseva i daje hronologiju glavnih promena deviznog kursa u periodu od 1967. Videli smo u Odeljcima 14. Simboli za razne valute su: DM za nemačku marku.6 c Problemi sa postojećim režimima deviznih kurseva Postojeći međunarodni monetarni sistem se suočava sa velikim brojem ozbiljnih i tesno povezanih– BG međunarodnih monetarnih problema. dok je apresijacija nemačke marke varirala između 20 i 170 odsto. godine. Sa slike vidimo da je tokom 1980-ih vrednost japanskog jena varirala u rasponu od 35 i 190 svoje dolarske vrednosti iz 1967. Ovo je sasvim očigledno iz velike apresijacije Studija slučaja 21-2 Oscilacije deviznog kursa i neravnoteža deviznog kursa Slika 21. SF za švajcarski franak. (2) nemogućnost da se napravi koordinacija ekonomskih politika među vodećim razvijenim zemljama. CUS$ za kanadski dolar. Takvo stanje destimuliše tokove međunarodnog kapitala i investicija. Oscilacije i neravnoteže deviznog kusa bile su velike i tokom 1990-ih. i (3) nemogućnost da se spreči finansijska kriza u zemljama u razvoju ili da se prema njima adekvatno postupi kada se pojave.1 pokazuje procentualne devalvacije deviznog kursa (definisanog u centima po dolaru) ključnih valuta u odnosu na paritet američkog dolara iz oktobra 1967.5A i 15. To su: (1) velika nestabilnost i uporne i velike neusklađenosti deviznih kurseva. mada nisu bile toliko spektakularne. 2002 Decembar Mart 2006 2004 21.Januar 1994 Stvaranje Evropskog monetarnog instituta (E MI) kao preteče Evropske centralne banke i Januar 1999 Uvođenje jedinstvene valute (evro) i jedinstvene monetarne politike ECB Oktobar Septembar 2000 11.5A da su od 1973. Ovako velike oscilacije i neravnoteže deviznog kusa predstavljaju jedan od ključnih problema sa kojima se susreće postojeći sistem fleksibilnih deviznih kurseva. Mnogo je ozbiljnija činjenica što pri postojećem sistemu rukovođeno fleksibilnog kurseva velika neravnoteža može da nastane i da se održi godinama (vidi Odeljak 20. devizni kursevi prolazili kroz period velikih oscilacija i prebačaja. 2001 Evro pada na najniži nivo u odnosu na dolar Teroristički napad na SAD Evro ulazi u opticaj kao valuta 12 članica Evropske Mon etarne Unije (EMU) Evro dostiže najviši nivo od US$1. £ za britansku funtu.6D i Studiju slučaja 21-2). FF za francuski franak. Nastavlja se .36 Deficit na tekućem računu SAD dostiže maksimum od 6. Gld za holandski gulden i L za italijansku liru.

.

2 i 13. SAD su 1986. Od januara 1999. devizni kursevi su ipak nastavili da fluktuiraju u velikim rasponima. Uprkos žestokim intervencijama na deviznom tržištu koje su preduzimale njihove centralne banke. dok je precenjenost dolara sa kraja 1 990-ih i početkom 2000-ih opet bila vezana za velike i neizdržive spoljnotrgovinske deficite u SAD. ovi ogromni budžetski deficiti i prilivi kapitala su je od zemlje-poverioca (što je bilo u skladu sa njenom pozicijom jedne od najbogatijih zemalja sveta) pretvorili u zemljudužnika po prvi put od 1914. godine SAD su se dogovorile sa Nemačkom. do 132 jena za do lar u fe bruaru 200 2. godine. nove mbra 2005. Otpornost ovih neravnoteža i velike oscilacije deviznih kurseva ponovo su vodile javljanju zahteva za reformom međunarodnog monetarnog sistema. Ranija debata o prednostima fiksnih u odnosu na fleksibilne kurseve sada je zamenjena diskusijom o optimalnoj fleksibilnosti deviznih kurseva i kooperaciji ekonomskih politika. godine (vidi Odeljke 12. Velike apresijacije dolara tokom prve polovine 1980-ih bile su vezane za veliki spoljnotrgovinski deficit i skoro neizdržive zahteve za većom spoljnotrgovinskom zaštitom . Neki vidovi kooperacije već su bili uspostavljeni.6C). godine (bio je 1. septembra 2001. i njegove još veće depresijacije u periodu f ebruar 1985kraj 1987. izbrisala sve svoje prethodne apresijacije. Japanom. rastuća precenjenost dolara u periodu 19801985.28 US$ avgusta 2006. sredinom 198 5. pre nego što je porastao na 1 . ovoga puta uz sugestije da se naprave ciljne zone dozvoljenih fluktuacija za ključne valute. da koordiniraju napore na planu intervencije na deviznim tržištima ne bi li se na taj način oborila vrednost dolara.. godine). godine pregovarale sa Japanom i Nemačkom o simultanoj koordinisanoj akciji smanjenja kamatnih stopa u cilju stimulisanja rasta i smanjenja nezaposlenosti (koja je tokom većeg dela 1980-ih prelazila 10 odsto radne snage u mnogim zemljama Evrope) a da se ne remete spoljnotrgovinski tokovi niti tokovi kapitala (vidi Odeljak 18. Početkom 1990-ih . Zaista. i 1 16 Y/US$ u martu 2006.17 US$ d o 0. Francuskom i Velikom Britanijom (u takozvanom Plaza sporazumu u Njujorku) . Ovi pokušaji.6). Na primer. bila tesno vezana za ogromni budžetski deficit SAD usled čega je kamatna stopa bila jako visoka i privlačila ogromne količine kapitala u SAD. Vodeće industrijske zemlje sada vode više računa o međunarodnim reperkusijama promena kamatne stope (naročito na međunarodne tokove kapitala i na devizni kurs). .82 US$ . doveli su do žestoke depresijacije dolara koja je do kraja 1987. do oktobra 2 000. godine visoka stopa rasta u SAD počela da privlači velike kapitalne prilive iz Evrope i Japana i dovela do precenjenosti dolara i visokog i nepodnošljivog spoljnotrgovinskog deficita u SAD. a zatim je nanovo pao na 1 . Drugi primeri uspešne koordinacije bili su recimo brza i koordinisana akcija iz oktobra 1987. (vidi Studiju slučaja 2 1-2). Izgledalo je kao da se istorija ponavlja kada je od kraja 19 90.36 US$ d ecembra 2004. zemlje G -7 su se u Luvru dogovorile da naprave meke raspone ili targetne zone za devizne kurseve dolar-jen i dolar -nemačka marka. godine prilikom sloma berze i tokom terorističkog napada od 11. pa sve do 2006. U skorije vreme devizni kurs dolara i jena oscilirao je od 85 jena za dolar u aprilu 1 995.18 US$. evro je depresirao od 1. godine. a da se među vodeće nacije uvede veća međunarodna saradnja i koordinacija ekonomskih politika. Svakako da je (vidi Odeljak 18 . dolara u periodu 1 980-1985. Fe bruara 19 87.6C). zajedno sa izmenjenim tržišnim prilikama. septembra 1985.

Ovi tokovi “vrućeg novca“ znatno su olakšani ekstremno brzim rastom tržišta evrovaluta (vidi Odeljak 14. Ništa tim povodom. U ovakvom sistemu vodeće razvijene zemlje izračunavaju ravnotežni devizni kurs i dogovaraju se o rasponu dozvoljenih fluktuacija. U najmanju ruku u predvidivoj budućnosti dolar će ostati vodeća međunarodna valuta (mada će evro predstavljati izazov dominaciji dolara u budućnosti . Iako se to nije nigde eksplicitno navelo. U odgovoru na ove kritike Miler i Vilijamson ( Miller and Williamson. Kao u slučaju fleksibilnih kurseva. Jedan stari predlog bio je da se taj problem može eliminisati konvertovanjem svih dolara u posedu stranaca u specijalna prava vučenja uvođenjem supstitucionog računa od strane MMF-a. Vilijamson je predložio da raspon dozvoljenih fluktuacija bude 10 odsto iznad i ispod ravnotežnog deviznog kursa. U okviru zadatog raspona devizni kurs bi se slobodno formirao pod uticajem ponude i tražnje. Vezani problem za neravnotežni devizni kurs je velika zatrpanost dolarima (dolar overh ang). targetne zone dozvoljavaju značajne fluktuacije i oscilacije u deviznim kursevima i mogu biti inflatorne. ovaj prećutni sporazum je napušten pod snažnim tržišnim pritiskom kada je dolar počeo snažno da depresira u odnosu na jen. zasniva se na ustanovljavanju targetnih zona ( target zones). Kritičari targetne zone veruju da one objedinjuju najgore karakteristike režima fiksnih i fleksibilnih deviznih kurseva. a kretanje van ovog raspona bi se sprečavalo intervencijama na deviznom tržištu. Jedan predlog. godine i dogovorile o nekim takvim “mekim” targetima ili “referentnim zonama” za devizni kurs dolara i jena i dolara i nemačke marke (ali sa dozvoljenim rasponom fluktuacija mnogo manjim od ±10 odsto koji je predložio Vilijamson). Kao u slučaju fiksnih kurseva. ili velika količina dolara koju drže stranci koji su spremni da se sele iz jednog u drugi monetarni centar. i bila bi promenjena kada se ravnotežni kurs pomeri van raspona ili se suviše približi granicama. reagujući tako na promene kamatnih diferencijala i na očekivanja promena deviznih kurseva . u situaciji kada bi Nemačka držala visoke kamatne stope samo bi značilo da će kapital otići u Nemačku. Početkom 1990-ih. targetne zone mogu se braniti samo deviznim rezervama i stoga smanjuju monetarnu autonomiju te zemlje. koji je prvi formulisao Vilijamson ( Williamson.6D Predlozi reforme postojećih aranžmana deviznih kurseva Nekoliko predloga je dato u vezi smanjenja oscilacija deviznog kursa i izbegavanja kursnih velikih neravnoteža. 21. Targetna zona bila bi “mekana”. međutim.međutim. 1988 ) . vodeće industrijske zemlje su se izgleda u Luvru februara 1987. nije urađeno i tu ima nekoliko nerešenih problema.7). 1986). Snižavanje kamatne stope u ovim zemljama. međutim. Nemačka je odbila da spusti kamatne stope uprkos ponovljenih zahteva najvećeg broja zemalja iz ostatka Evrope i SAD koje su bile na ivici duboke recesije.vidi Studije slučaja 14-1 i 14-2 ). a da neće biti nikakvog uticaja na domaću privredu. kao na primer koju kamatnu stopu treba platiti na ova specijalna prava vučenja i kako bi izgledala procedura otkupa ovih dolara od strane SAD.

1984. godine i bio je baziran na objektivnim indikatorima privrednih performansi koje bi signalizirale koji tip koordiniranih makroekonomskih politika svaka od zemalja treba da sprovodi. fiskalni deficit. Ovi su se predlozi stoga bazirali na restrikcijama međunarodnog špekulativnog kapitala. spoljnotrgovinski deficit. kamatne stope i devizne rezerve. devizni kursevi. Neto preostali rast novčane ponude u ove tri zemlje (odnosno zone) bi se onda razdelio po stopi koja bi bila u skladu sa neinflatornim rastom svetske privrede. a za čisto finansijske transakcije fleksibilniji kurs. nisu preterano veliki (vidi Odeljak 20. nezaposlenost. Rast ili pad ovih objektivnih indikatora bi predstavljao signal da zemlja respektivno mora da preduzme restriktivne ili ekspanzivne mere ekonomske politike. Najbolji predlog dao je Mek Kinon ( McKinnon. Tendencija apresijacije dolara u odnosu na jen bi bila tumačena kao signal da SAD treba da smanji stopu rasta novčane ponude. 1988).7). rast novčane ponude. SAD. a zatim bi tesno koordinirale svoje monetarne politike ne bi li devizni kursevi ostali fiksni. Nemačka nije bila voljna da podstiče privredni rast uprkos visokoj stopi nezaposlenosti. Sve dok zemlje imaju veoma različite preferencije u pogledu inflacije i nezaposlenosti. Prema ovom predlogu. Na primer. SAD nisu bile voljne da smanje svoj fiskalni deficit. Stabilnost indeksa za svet u celini bi predstavljao sidro za neinflatornu ekspanziju svetske privrede. ni brzo ni u nekoj većoj meri. kada se dogode. ne bi li tako “ubacili malo peska u točkove međunarodnih finansija”. Naredni predlog došao je od MMF-a 1986. praktično je nemoguća bilo kakva efikasna suštinska koordinacija makroekonomskih politika. Druga grupa predloga za reformu postojećeg međunarodnog monetarnog sistema zasnovana je na pretpostavci da su ogromni međunarodni tokovi kapitala u današnjem visoko integrisanom svetu prevashodni uzrok nestabilnosti deviznih kurseva i globalnih neravnoteža koje potresaju svetsku privredu. ali da efekti na blagostanje. Restrikcijama . Evropska Unija) bi fiksirale devizne kurseve na ravnotežnom nivou (koji bi bio određen pomoću pariteta kupovnih moći). tokom 1980-ih i početkom 19 90-ih.proširili su svoj predlog tako da obuhvati zahtev za koordinacijom vodećih industrijskih zemalja kako bi se izbegla potreba za intervencijom na deviznom tržištu da bi devizni kursevi ostali u okviru targetnih zona. infla cija. dok je Japan bio žestoko protiv predloga da smanji svoje protekcionističke politike čime bi se povećao uvoz robe iz SAD što bi pomoglo da se smanji ogromna spoljnotrgovinska neravnoteža između ove dve zemlje. Dornbuš i Fra (1987) su umesto toga predlagali da se uvedu dvojni devizni kursevi – nkel gde bi se za spoljnotrgovinske transakcije i investicije koristio onaj manje fleksibilni. Japan i Nemačka (sada. što bi Fond nadgledao da bi svetska privreda mogla da raste po najvišoj održivoj neinflatornoj putanji. Tobin (1978) je predložio da se to radi pomoću poreza na transakcije koja bi postajala progresivno sve viša što bi kraće bilo trajanje transakcije. Ovi objektivni indikatori su stopa rasta BNP. Ostali predlozi reformisanja postojećeg međunarodnog monetarnog sistema bazirani su isključivo na ekstenzivnoj koordinaciji između vodećih zemalja. Empirijska ispitivanja su takođe pokazala da zemlje u tri četvrtine slučajeva ostvaruju dobit od međunarodne koordinacije politika. a Japan da je poveća.

nakon što su u njima liberalizovana tržišta kapitala u cilju ostvarenja velikih zarada i diversifikacije svog portfolija. sam proces je bio veoma sličan. 2000) zastupao ideju o uvođenju jedinstvene svetske valute.6E Finansijske krize u zemljama u razvoju Drugi veliki problem sa kojim je suočen postojeći međunarodni monetarni sistem je u njegovoj očiglednoj nesposobnosti da spreči nastanak međunarodnih finansijskih kriza naročito u zemljama u razvoju. Rusija leta 1 998. Predložen je veliki broj mera. Salvatore. reforma sadašnjeg međunarodnog monetarnog sistema će verovatno uključivati neke popravke u funkcionisanju postojećeg sistema. isticali da je nemoguće razdvojiti "neproduktivni" ili špekulativni kapital od “produktivnih” tokova kapitala koji se odnose na međunarodnu razmenu i investicije. 57 za Taj land. MMF je ocenio da je kumulativni gubitak autputa kao procenat B DP tokom godina krize bio 30 za Meksiko . Eichengreen (1999). Od sredine 1990-ih je bilo čak šest ovakvih kriza : Meksiko. 2005) i i Truman (2006)]. (2) jačanje bankarskih i finansijskih sistema.međunarodnih tokova “vrućeg novca " kroz segmentaciju ili razdvajanje tržišta aktive. Goldstein(1995). . a neki koraci su već i preduzeti u cilju izbegavanja ili minimizacije ovakvih kriza u budućnosti što bi znatno ojačalo arhitekturu postojećeg međunarodnog monetarnog sistema i poboljšalo njegovo funkcionisanje. a ni korisnim. da se vidi da li su vodeće razvijene zemlje spremne da se odreknu dela svoje autonomije u cilju većeg uspeha u ostvarenju svojih privrednih ciljeva. 39 za Maleziju i 27 za Koreju (nema procena za Brazi l. ali su trenutno i masovno povukli svoj kapital na prvi znak privrednih teškoća produbljujući time krizu. 199 4-1995. Fratianni. uključujući i na razvijene zemlje. Dornbuš i Frankel su verovali da se funkcionisanje međunarodnog finansijskog sistema može učiniti mirnijim i da se tako gubi potreba za koordinacijama politika među vodećim industrijskim zemljama. Opasnost za međunarodni monetarni sistem je da bi se takva kriza mogla proširiti na ostatak sveta. međutim. 2002. što je bio prvi znak finansijske slabosti zemlje. Konačno. i Turska i Argentina 2001-2002 (vidi Studije slučaja 2 1-3 i 21-4). Rusiju. međutim. Tursku niti za Argentinu).1984) je istakao da u svetu velike i rastuće međuzavisnosti samo se kroz međunarodnu saradnju i koordinaciju politika može mudro i korisno čuvati suverenitet. koje oni nisu smatrali ni izvodljivim. umesto da se pristupi izgradnji nekog potpuno novog sistema [vidi Kenen (1983). Mada su fundamentalni problemi koji su doveli do ovih kriza bili različiti. Brazil tokom 1999. dok je Mandel ( Mundell. i (3) promovisanje većeg učešća privatnog sektora. Kuper ( Cooper. 21.Savona(1999). To uključuje: (1) povećanje transparentnosti međunarodnih monetarnog odnosa. Jugoistočna Azija 1997-1 999. Tobin. Strani investitori su početkom 1990-ih ulagali u ove zemlje dosta novca. 82 za Ind oneziju. Ostaje. Svaka kriza je započinjala kao rezultat masivnog povlačenja kratkoročnog kapitala. Salvatore(2000. Konačno. Kritičari njihovih predloga su.

" Update. godine na koji se 2002. kao i da spreči širenje krize na druge zemlje u razvoju (naročito na Argentinu i Brazil). mogli su da budu signal koja zemlja ili zemlje mogu da budu na putu koji donosi nevolje. što je pomoglo u smirivanju finansijskih tržišta i zadržalo je krizu u okviru granica Meksika. godine. i devizne rezerve kao procenat BDP. Tek 1996. dugoročni i kratkoročni dugovi. U nameri da pomogne Meksiku. Slabosti bankarskog sistema zajedničke su svim nerazvijenim zemljama koje su protekle decenije prolazile kroz finansijsku krizu. strani investitori su se i dalje povlačili iz Meksika.5 pezosa za dolar na 4. dostigao je vrednost od skoro 8 pezosa za dolar. Ovo je bilo još pojačano oružanom pobunom u južnoj državi Ćapas iz januara 1994. Meksiko se našao u dubokoj finansijskoj krizi koja je izazvala najdublju krizu u toku nekoliko decenija. "A Predic Tabela and Avoidable Mexican Meltdown. godine pretplatilo 50 članica MMF-a. U tom cilju MMF je 1996. Pezos je tada depresirao na 7 pezosa za dolar marta 1995. Neposredni uzrok krize bio je oštar rast kamatnih stopa u SAD tokom 1994. a decembra 1995. Data Qual Assessment Framework koje ity iz 2001. decembra 1994. Slab bankarski sistem i . i ubistvom dva političara narednih meseci iste godine. organizovala međunarodni paket pomoći od skoro 48 milijardi US$ kroz MMF. Strani investitori će tako lakše uočiti gde leže potencijalni problemi i tako će izbeći da se višak sredstava plasira u područja kojima preti kriza. a Meksiko nastavio da raste. pp. godine je recesija dostigla svoju najnižu tačku. što će pomoći da se ona izbegne. U strahu da Meksiko neće biti u stanju da isplati obaveze po ovim zajmovima. Ovi finansijski indikatori ranog upozorenja ( early-warning financial indicatori) kao što su budžetski i spoljnotrgovinski deficit. Economics Povećana transparentnost je ključna jer tržišta ne mogu efikasno da funkcionišu bez adekvatnih.025. pouzdanih i brzo dostupnih informacija. Ali to je bilo premalo i prekasno. To je Meksiko primoralo da devalvira pezos za 15 odsto sa 3.Studija slučaja 21-3 Anatomija jedne valutne krize: meksičkog pezosa kolaps Decembra 1994. koji je izazvao veliki odliv kapitala iz Meksika nazad u SAD. na dan 20. godine. godine General Data Dissemination System (GDDS) su prerasle u tzv. U nameri da preokrenu odliv kapitala u svoju korist Meksiko je počeo da izdaje kratkoročne hartije od vrednosti denominirane u dolarima i oštro povisio domaću kamatnu stopu. godine uveo takozvane Special Data Dissemination Standards (SDDS. December 1996. 1995. SAD je januara 1995.) a 1997. dok je u svetlu trajnog gubitka deviznih rezervi Meksiko odmah zatim bio primoran da dozvoli plivanje pezosa. Izvor:Federal Reserve Bank of Atlanta. 1-3. Drugi način da se unapredi arhitektura postojećeg međunarodnog monetarnog sistema jeste da se ojačaju bankarski i finansijski sistemi u zemljama u razvoju. Ali visoka kamatna stopa i dubok fiskalni deficit gurnuli su Meksiko u duboku recesiju te.

Do kraja 1999. međutim. kriza je manje ili više prošla. Brazilu. uz erupciju nemira. godine. Takođe je pogodila i Kinu. Hong Kong i Singapur. osim u Indoneziju i Rusiju. a u januaru 1999. avgust Ruska centralna banka utrostručuje kamatne stope za 150% ne bi li privolela strani kapital da ostane Rusija i MMF ugovaraju hitan stabilizacioni paket u vrednosti 22. do leta 1998. Indoneziju i Maleziju. Obe ove krize su. Habbie preuzima vlast Maj 26 Južnokorejska berza beleži najveći pad za 11 godina Maj 27 13 Juli 17. a rast se vratio na najveći broj tržišta zemalja u razvoju. na Brazil. Međutim. respektivno Avgust 20 Tajland i MMF se dogovaraju o finansijskom stabilizacionom paketu od 17 mlrd. godine. kršeći program MMF-a April 10 Indonezija potpisuje pismo o namerama sa MMF-om za novi reformski program Početak maja Privredna situacija u Indoneziji se pogoršava. Poslednja runda ekonomskih kriza u zemljama u razvoju počela je na Tajlandu. kao i Meksiko i Argentinu i u izvesnoj meri i ostale zemlje u razvoju (vidi Studiju slučaja 11-2). 1997 Maj 15 Tajland uvodi kapitalne kontrole u pokušaju da zaustavi pritisak na baht Juli 2 Tajland devalvira baht za 15 do 20 odsto Juli 14 Filipini i Indonezija devalviraju pezos i rupiju.5 daje hronologiju ekonomske krize u zemljama u razvoju sa kraja 1990-ih godina.Studija slučaja 21-4 Hronologija ekonomske krize u zemljama u razvoju: od Azije do Argentine Tabela 21. godine je bankarska i finansijska kriza pogodila Tursku.6 milijardi US$ Rusija devalvira rublju i proglašava moratorijum na otplatu svog kratkoročnog duga . na Rusiju. jula 1997. a 2002. J. ekonomski i politički kolaps. US$ Oktobar 27 Dow Jones pada za 554 poena usred krize Oktobar 31 Indonezija i MMF ugovaraju finansijski stabilizacioni paket od 23 milijarde US$ Novembar 7 Krah finansijskih tržišta u Argentini. međutim. nastaju češće i veće erupcije nemira Maj 19 Politički nemiri u Indoneziji izazivaju pad tržišta u Rusiji usred perioda straha da će se finansijska kriza raširiti Maj 21 Suharto daje ostavku na mesto predsednika Indonezije. 2001. razrešene tokom 2003. Južnu Koreju. Meksiku i Venecueli Novembar 17 Južna Koreja prestaje da brani svoju valutu (won) Decembar 3 Južna Koreja i MMF se dogovaraju o stabilizacionom paketu od 57 milijardi US$ Decembar Južnokorejski von i indonezijska rupija doživljavaju kolaps Decembar 30 Strane banke se dogovaraju da daju Južnoj Koreji kratkoročni zajam od 100 milijardi US$ 1998 Početak marta Indonezijska privreda prolazi kroz hiperinflaciju. godine kriza se proširila na Filipine. Do jeseni 1997. godine Argentina je doživela potpuni finansijski. Tajvan. Vlada subvencioniše uvoz hrane. Razvijene zemlje su takođe bile pogođene (vidi Studiju slučaja 17-5). B.

5 milijarde US$ sa MMF/Svetskom bankom Brazil devalvira real za 8 odsto zbog velikog kapitalnog odliva Brazil uvodi fleksibilni kurs. MMF odbija da da zajam bez kredibilnog plana restrukturiranja Turska dobija zajam od IMFa od 12. Sprovođenje ovakvih politika je teško. ali je zdrav finansijski sistem od ključnog značaja za zdravlje i prosperitet čitave privrede. novembar 1999 Januar 8 Januar 15 Januar 27 Kraj 1999 2001 Februar Decembar 2002 Januar Februar 4 Avgust 7 2005 June Juli Novembar 2006 Januar New York Federal Reserve Bank koordinira finansiranje Long-Term Capital Management. hedž-fonda sa obavezama vrednim 100 milijardi US$ Brazil ugovara paket od 41. podatke inovirao autor slab fin ansijski sistem prosto izazivaju finansijsku krizu i garantuju da će biti ozbiljna. Takođe je važno da se na vreme razreše problemi sa nesolventnim institucijama. Bankarski i finansijski sistem može da se ojača tako što će se poboljšati supervizija i prudencijalni standardi osiguranjem da banke zadovoljavaju zahteve kapitalne adekvatnosti. naročito kada su bankarski i finansijski sistem u problemima. oditinga. da se uvedu adekvatni penali za loše zajmove. korporativnog upravljanja. Treći način za jačanje postojećeg međunarodnog monetarnog sistema je da se mnogo značajnije uključi privatni sektor u rešavanje finansijske krize . i štampanjem relevantnih i pouzdanih informacija o njihovoj kreditnoj aktivnosti. ulazeći u finansijsku. rast se nastavlja Turska ulazi u finansijsku krizu i dozvoljava liri da fluktuira Argentina proglašava moratorijum (najveći u istoriji) Argentina odustaje od valutnog odbora i devalvira pezos.Kraj septembra 13. 1999. sistemu plaćanja i poravnanja.8 milijardi US$ Brazil dobija donaciju od 30 milijardi US$ da bi izbegao novu finansijsku krizu Argentina restrukturira svoj spoljni dug sa skoro 75 odsto poverilaca Kina revalvira za 2 odsto i napušta svoj čvrsti paritet prema dolaru Brazil otplaćuje prevremeno svoj dug prema MMF-u Argentina prevremeno otplaćuje dug MMF-u Izvor: Inter-American Development Bank. a real pada za 35 odsto Kina negira glasine da će devalvirati juan. osiguranju i bankarstvu i neki od njih su već primenjeni kao deo supervizije koju sprovodi MMF. ekonomsku i političku krizu.i . MMF je formulisala standarde dobre poslovne prakse u oblastima računovodstva. pada stopa rasta Kraj finansijske krize.

a ne da se odmah beži iz zemlje. Uplićući se u tokove međunarodne razmene.7 da od sredine 1970-ih nastaje ubrzano uvođenje necarinskih barijera (NCBs). U finansijskoj analizi.6E Ostali savremeni međunarodni ekonomski problemi Problemi koji proističu iz postojećih režima deviznog kursa koje smo do sada razmatrali veoma su tesno vezani za druge ozbiljne ekonomske probleme sa kojima se svet danas suočava. 21. neke međunarodne krize i nestabilnost mogu biti neizbežni rezultat liberalizacije finansijskih tržišta i cena koju razvijene zemlje i zemlje u razvoju moraju da plate da bi ostvarile sve koristi od liberalizovanih finansijskih tržišta. (2) nesigurnost poslova i stagnirajuće zarade u SAD i ostalim razvijenim zemljama (3) visoka strukturna nezaposlenost i spori rast u Evropi i u Japanu i potrebe da se sprovedu reforme (4) izazovi restrukturiranja tranzicionih privreda . pošto razvijene zemlje traže način da zaštite jednu za drugom industrijsku granu zbog sopstvenog sporog rasta i visoke nezaposlenosti. To jest. Logika leži u tome da zajmoprimci preuzmu neku odgovornost za krizu ako daju suviše kratkoročnih kredita u neproduktivne svrhe. patentna zaštita u farmaceutskom sektoru je razočaravajuća. Ova tendencija je pojačana rastućim spoljnotrgovinskim deficitom u SAD i suficitima u Japanu i Nemačkoj (vidi Studiju slučaja 21-5). dok istovremeno daje sve veću osnovu trgovinskim ratovima.u zemljama u razvoju tako što će se zajmovi obnavljati i ponovo pregovarati ili će se obezbeđivani novi izvori. godine uspeo je da razreši mnoge probleme protekcionizma u današnjem svetu.6). to ne može da eliminiše sve buduće finansijske krize. Mada su uvedena čvršća pravila. To su : (1) protekcionizam u razvijenim zemljama. Danas NCB predstavljaju najozbiljniju pretnju posleratnom spoljnotrgovinskom sistemu i blagostanju u svetu. mnogi problemi još nisu rešeni. i (5) veliko siromaštvo u zemljama u razvoju . usporavanja strukturnih promena u zrelim privredama i usporavanja rasta u privredama u razvoju. U tom cilju MMF je predložio stvaranje Mehanizma restrukturiranja suverenog duga Sovereign Debt Restructuring Mechanism (SDRM) za brzo restrukturiranje dugova u zemljama u razvoju koje se suočavaju sa problemom održivosti spoljnog duga. kao preduslov za zvaničnu pomoć MMF-a. a u razmeni kompjuterskih čipova još uvek se naplaćuje carina (mada je smanjena na polovinu). koja uključuje SAD. antidampinške mere i uvođenje sigurnosnih mera još uvek je moguće. mora se imati u vidu da čak i ako se primene sve neophodne reforme . Ukratko. 1. rastući protekcionizam dovodi do pogrešne alokacije resursa. poljoprivredne subvencije su ostale visoke. zajmoprimce treba “vaditi” iz krize umesto da se dozvoli da se lako iskupe i da pobegnu iz zemlje. Najznačajniji su problemi u sektorima (kao što je osiguranje) koji nisu bili uključeni u sporazum. Kanadu i Meksiko) evropski blok ili Evropsku Uniju i mnogo manje organizovan Azijski blok (vidi Odeljak 10. Sve čemu se možemo nadati jeste da će te reforme smanjiti učestalost i dubinu finansijskih kriza u budućnosti. tako da ostaje široko polje za primenu trgovinskih sporova. Kako je istaknuto u Odeljku 9. Nadalje. Ovaj problem postao je još kompleksniji od kad se svet podelio na tri trgovinska bloka: severnoamerički blok (NAFTA. Videli smo u Odeljku 9. međutim. Uspešan završetak Urugvajske runde iz decembra 1993. Protekcionizam u razvijenim zemljama.7B. .

8 116. 1 0. (ali koja je zamrznuta od marta 2006. godine ). izazivaju žestoke promene u formi zatvaranja firmi. Ali američki spoljnotrgovinski deficiti su nastavili da rastu čak i nakon depresijacije dolara iz perioda 2 002-2005. Trgovinske neravnoteže vodećih razvijenih zemalja -2005. Takođe. 2 005.9 0.5 45. pa sve do svog apsolutnog vrhunca od 778.Studija slučaja 21-5 Spoljnotrgovinska neravnoteža vodećih industrijskih zemalja Jedna od najozbiljnijih neravnoteža sa kojom se suočava svetska privreda su veliki i hronični spoljnotrgovinski deficit SAD i suficiti Japana i Nemačke.3 milijardi US$ u 1995.5 9. godine je Velika Britanije imala spoljnotrgovinski deficit od 119. ali je zatim u sličnoj srazmeri depresirao i u periodu od 1 985.7 25.4 53.0 5. globalizacija i rast konkurencije u oblasti prerađivačke industrije u zemljama u razvoju .1 0. S druge strane. Tabela 21.0 189. ali su isto tako neodrživi suficiti u Japanu i u Nemačkoj.2 55.1 milijardi US$ iz 1980.0 1980 -25.6.2 milijardi US$ u 1987.9 7. na 172. Japan je beležio spoljnotrgovinski suficit koji je rastao od 2.0 11. do 1985 . "Strucl tural Imbalances ".6 4.8 -5. nesigurnosti radnih mesta i stagniranja zarada u SAD .2 2005 -778.9 -19.2 3. e kako je istaknuto u Odeljku 11.8 milijardi US$ . godini. američki deficit je ostao visok i nastavio da raste (na 159. dolar je naglo apresirao u periodu 1995-2001.9 -3. što nije prikazano u Tabeli) .9 94.4 11. Nesigurnost radnih mesta i stagnacija zarada u SAD i drugim razvijenim zemljama ubrzane tehnološke promene.9 1985 -122.2 1970 2.9 1990 -110 .0 0. i 2006. Ovi problemi moraju se rešavati u novoj rundi multilateralnih sporazuma ( Doha runda) koja je otpočela n ovembra 2001.3 28.5 1995 -172 . mnogi spoljnotrgovinski problemi razvijenih zemalja (kao što je trgovina poljoprivrednim proizvodima) ili se nisu ni rešavali ili je liberalizacija bila žestoko prolongirana.3 2. Italija je praktično bila u ravnoteži dok je Kanada imala suficit od 5 3.9 3.8 Zemlja SAD Japan Nemačka Ujedinjeno Kraljevstvo Francuska Italija Kanada Izvor: International Monetary Fund. Deficit SAD na tekućem računu je neodrživ na dugi rok.4 milijarde US$. naročito u Kini.5 milijardi US$ iz 1980. Uprkos tome.0 38.1 -15.0 milijarde US$.6 -0.2 milijardi US$. 2005.7 0.6C.6 9. F rancuska je imala spoljnotrgovinski deficit od 32.4 -32.3 -1. do 1988.1 milijarde US$ . usled naglog rasta priliva stranog kapitala u SAD. TABELA 1960 21 .0 2003 -544 .4 11. Uprkos rekordnom spoljnotrgovinskom deficitu.8 milijardi US$ iz 1995. godine.5 40.7 -78. Američki dolar je depresirao skoro 40 odsto u periodu 1 981. 2.9 milijardi US$ iz 2005. u Dohi.1 -1. godine dostigao 189 .1 7. Nemački suficit je 2005.0 -4.3 63.8 63. godine dostigao 94. Princeton Ency clopedia of th World Economy(Princeton University Press.5 -49.5 -32.4 144.2 -119.0 106.4 -14. Salvatore. Internationa Financial Statistics Yearbook. do 131.5 2.5 -13. 2007).9 2000 -449. Moramo takođe biti svesni toga da regionalni spoljnotrgovinski aranžmani nisu supstitut za istinski multilateralizam. odabrane godine (milijardiUS$) 1960 4. da bi 2005. D.6 -0.3 131 .3 -0.4 -4.2 3.3 69.6 pokazuje da je spoljnotrgovinski (robni) deficit SAD porastao sa 2 5.7 55.

proizvodnji kompjutera. ali rešenje ovog problema nije u spoljnotrgovinskim restrikcijama ili u smanjenju obima međunarodne razmene. Umesto toga. a u SAD iznosi oko 5 . SAD i druge razvijene zemlje će ostati konkurentne na međunarodnom tržištu. godine Japan konačno izlazi iz krize. Stoga je postignut konsenzus da se doprinosi za socijalno osiguranje u Evropi moraju smanjivati. Kada se raspršio balon na tržištu nekretnina. te ako prihvate još više školovanih imigranata. a zemlja je upala u privrednu stagnaciju. što dovodi desetine hiljada radnika (čak i kvalifikovanih radnika) da potraže drugi posao. nacionalni ili regionalni problemi često postanu globalni problem svetske spoljne trgovine. (Ako je v eoma teško otpustiti radnika. Ovo takođe otežava integraciju Centralne i Istočne Evrope u svetsku privredu. . Ali sve je to lakše reći nego učiniti. Problem evropske nezaposlenosti najvećim delom je strukturne ili dugoročne prirode. spori rast u Evropi i potreba privrednog restrukturiranja u Japanu Stopa nezaposlenosti u Evropi kreće se oko 8 -9 odsto. koji destimuliše stvaranje novih radnih mesta koje zahteva globalizacija i tržišna utakmica. Jedino ako radnici iz ovih zemalja bez prestanka unapređuju svoju stručnost za nove haj-tek poslove. biomedicine i drugim oblastima visoke tehnologije. Tako od 2004. skoro polovina ljudi bez posla u Evropi više od godinu dana ne može da nađe posao. Što je još gore. a u SAD takvih ima samo 11 odsto od ukupnog broja .u drugim razvijenim zemljama . često prihvatajući i manju platu. J apan je od početka 1990-ih prošao kroz tri recesije i perioda anemičnog rasta. ovaj proces zahteva . a velikim delom je nastao zbog suviše darežljivih isplata socijalnog osiguranja i zbog nefleksibilnog tržišta rada. Velika strukturna nezaposlenost. To je cena koju radnici iz bogatih zemalja moraju da plate za velike dobitke u produktivnosti. 3. pojačanu obuku i rast stručnosti i pripremljenost radne snage za nove poslove iz oblasti informatike. Mada se u SAD svake godine otvori mnogo novih radnih mesta. ali je privreda ostala u krizi. ne bi li time stimulisao privatne investicije. stagnirajuće plate i nesigurnost radnih mesta u svim razvijenim zemljama. Uz veliku nezaposlenost Evropa uvozi manje nego što bi to inače bio slučaj i trudi se da uvede trgovinske restrikcije u jalovoj nadi da će tako uspeti da sačuva radna mesta. preduzeo je nekoliko ogromnih programa javnih radova na izgradnji puteva i druge (često nepotrebne) infrastrukture ne bi li tako pospešio razvoj . Tehnološke promene. zaradama i životnom standardu koje donosi “nova ekonomija”. poslodavac će dva puta razmisliti pre nego što ga uopšte zaposli) . a moraju se i ukloniti svi oni zakoni koji koče fleksibilnost radne snage. naročito zbog toga što su Evropljani s pravom ponosni na svoje visoke plate i radno-socijalno zakonodavstvo. Mada su se početkom ove decenije prilike unekoliko popravile. a mnoge banke ostale sa nenaplativim potraživanjima. ovaj problem se nastavlja. firme periodično prolaze kroz periode restrukturiranja i smanjenja obima. globalizacija i povećana međunarodna konkurencija svakako su najvažniji razlog za smanjenje obima proizvodnje . a devizni kurs držao je potcenjenim da bi stimulisao izvoz. odsto. u ovom našem međuzavisnom svetu. Masovna nezaposlenost je svakako najteži evropski problem. Banke su tada prestale da kreditiraju čak i sasvim dobre poslovne projekte. ali ostaje potreba da se napravi veliko privredno restrukturiranje. u telekomunikacijama. J apan je skoro sve pokušao da bi prevazišao ovaj problem. Spustio je kamatne stope praktično na nulu. Čak i oni koji zadrže posao često osećaju nesigurnost i trpe stagnaciju zarada. Na taj način. i ako budu spremni da se na njih premeste.

Ovi predlozi izgubili su delimično od svoje primenljivosti tokom 1 980-ih i 1990-ih jer su razvijene zemlje (naročito Zapadna Evropa. Na primer. 5. Uspešni završetak Urugvajske runde u decembru 1 993. Poglavlja 8 i 11 ispituju razloge velikih i rastućih nejednakosti u životnom standardu između bogatih i mnogih najsiromašnijih zemalja u razvoju . Mada su zemlje u tranziciji (bivše centralno planske privrede SSSR i Istočne Evrope) ostvarile veoma veliki napredak u restrukturiranju i uspostavljanju tržišnih privreda. strukturnih neravnoteža i visoke nezaposlenosti. Za međunarodni privredni sistem koji je koristi od razmene i specijalizacije rasporedio tako neravnomerno teško da se može reći da funkcioniše ispravno. Japan i SAD ) bili preokupirani sopstvenim problemima monetarne nestabilnosti i oscilacija d eviznih kurseva. dok su druge u postupku prijema. A svet gde milioni ljudi gladuju ne samo da je neprihvatljiv sa etičke tačke gledišta nego se teško može očekivati da to prođe bez ratova i nestabilnosti. usporavaju ovaj proces. tesno vezani. ovaj proces daleko je od kraja. Duboko ukorenjeno siromaštvo u mnogim zemljama u razvoju mnoge zemlje u . ovim zemljama neophodne su ogromne količine stranog kapitala i tehnologije. Spori rast i visoka nezaposlenost u Zapadnoj Evropi. Konferencija o trgovini i razvoju Ujedinjenih nacija (UNC TAD) i drugi međunarodni forumi dali su mnoge predloge ne bi li se tako poboljšali uslovi u zemljama u razvoju i ne bi li se nekako podstakao njihov razvoj.vidi Odeljak 11. ogromni spoljnotrgovinski i fiskalni deficit SAD dovodi do prot ekcionizma i depresijacija. eng. sada rastu veoma brzo. prezaduženosti. a naročito Kina i Indija. godine. Iako smo zasebno razmatrali svaki međunarodni ekonomski problem sa kojim se današnji svet susreće.4. u stvari. Ovo olakšava njihov proces restrukturiranja i integracije u svetsku privredu. Sada se javlja nada da će Doha runda pregovora posvetiti pažnju ovim pitanjima i da će zaista biti razvojna runda. privredne stagnacije i širenja nejednakosti u životnom standardu. naročito one iz Pod-saharske Afrike imaju veliki problem siromaštva. Tokom godina. Tesna veza između ovih ekonomskih problema takođe ukazuje na jake veze koje postoje u međunarodnoj razmeni. Kao deo zahteva novog međunarodnog svetskog poretka (NMSP. Kako je istaknuto u Odeljku 1 0.4). NIEO New International Ec onomic Order . Deset tranzicionih zemalja (osam u Centralnoj i Istočnoj Evropi plus Kipar i Malta) postale su članice Evropske Unije 2004. Restrukturiranje u zemljama u tranziciji . i pomaže im da smanjuju razliku u životnom standardu sa drugim razvijenijim zemljama. kao i slobodniji pristup tržištima Zapada da bi se razvile u potpuno tržišne privrede.6E. međutim. sporog rasta. da ne pominjemo ravnomernost. Ovi nepodnošljivi uslovi života postavljaju veliki problem pred svetsku privredu. što onda pogađa sve zemlje. . i razvijene i nerazvijene. oni su svi. Mada razvoju. Inostrana pomoć zemljama u razvoju je stagnirala uprkos činjenici da su problemi u ovim zemljama ostali nepodnošljivo veliki (vidi Studiju slučaja 11 -6 i Tabelu 11 . i bavi se ispitivanjem uslova koji mogu da dovedu da se ovaj problem prevaziđe. mnoge najsiromašnije zemlje u razvoju.6C). zemlje u razvoju su zahtevale veći pristup na tržištima razvijenih zemalja i mnogo veći priliv pomoći. samo je delimično dotakao spoljnotrgovinske probleme koje imaju zemlje u razvoju.

Prilagođavanja su značajno olakšana usled privrednog rasta i dobrih ekonomskih prilika. a preostalih 75 odsto u sopstvenoj valuti. č~ £. Sledio je period kompetitivnih devalvacija pošto je svaka zemlja pokušavala da "izveze” svoju nezaposlenost. Međunarodni monetarni sistem obuhvata pravila. gde su se rezerve držale u zlatu i konvertibilnim valutama (samo dolarom. Osim po pitanju terorističkih pretnji. naravno. ima izgleda za oprezni optimizam. Zemlja je morala da uplati 25 odsto svoje kvote u zlatu. kada je svet prolazio kroz period naftnih šokova. Zemlja sa platnobilansnim 2. političkih i izazova vezanih za ekologiju. Zajedno sa čitavom serijom spoljnotrgovinskih restrikcija. godine. Br itanija i druge zemlje pokušale su da ponovo uspostave zlatni standard.: :t-. Najveći deo izravnanja u toku zlatnog standarda izgleda da se vršio kroz stabilizirajuće kratkoročne tokove kapitala i kroz indukovane promene dohotka a ne kroz mehanizam promene domaćih cena. službe i organizacije za sprovođenje međunarodnih plaćanja. Period od 1919. socijalnih." -:l' o čemu je bilo govora u prvoj polovini knjige . Međunarodni monetarni sistemi se mogu klasifikovati prema načinu određivanja deviznih kurseva ili na osnovu forme u kojoj se čuvaju devizne rezerve. Devizni kursevi su mogli da fluktuiraju samo 1 odsto iznad ili ispod pariteta. Zlatni standard funkcionisao je od oko 1880 . to je uticalo da se međunarodna razmena skoro prepolovi. čija je visina zavisila od relativnog učešća zemlje u međunarodnoj razmeni. Pariteti su se mogli menjati samo u slučaju fundamentalnih neravnoteža i nakon odobrenja Fonda. godine. instrumente. da će svet moći da se uspešnije pozabavi pitanjima ekonomskih. t. likvidnosti i pouzdanosti. Međunarodni monetarni sistem se ocenjuje na osnovu prilagodljivosti. velikih inflacija. do 19 24. Svaka zemlja je u Fondu imala kvotu. Dobar međunarodni monetarni sistem je onaj koji maksimizira tokove međunarodne razmene i investicija i dovodi do ravnomerne raspodele dobitaka među svim zemljama učesnicama. što je tvrdio Hjum objašnjavajući mehanizam tokova cena i zlatnika ( price-specie-flow mechanism). sve do izbijanja Prvog svetskog rata 1914. To je bio zlatnovalutni standard. hladnog rata. '. karakterisale su snažne oscilacije plivajućih deviznih kurseva. kada je stvoren Međunarodni monetarni fond (MMF) u cilju (1) nadgledanja da li zemlje dosledno sprovode pravila ponašanja u međunarodnoj razmeni i finansijama i ( 2) obezbeđenja kreditnih sredstava za zemlje koje prolaze kroz fazu platnobilansnih teškoća. Rezime 1. običaje. uz rastuću saradnju i uzajamno razumevanje među narodima. Ovaj pokušaj je propao sa produbljivanjem Velike depresije iz 1931. 3. U ovom poglavlju smo ispitivali funkcionisanje međunarodnog monetarnog sistema od perioda zlatnog standarda pa sve do danas. Počevši od 1925. dubokih recesija i. godine. Bretonvudski sistem je uspostavljen 1944. u početku).(Poglavlja 2-12) i na međunarodne finansije o čemu je bilo reči u drugom delu knjige (Poglavlja 13 -21). U finalnoj analizi moramo da konstatujemo da su problemi sa kojima se svet danas sreće nešto lakši od onih iz 1970-ih i 19 80-ih.

Upornost platnobilansnog deficita SAD obezbeđivalo je likvidnost sistemu. godine. Neposredni razlog kolapsa bretonvudskog sistema bio je ogromni platnobilansni deficit SAD iz 1 970. U cilju povećanja deviznih rezervi. kada su se nastavile destabilizujuće špekulacije. Dolar je ponovo devalvirao f ebruara 1973. svetska privreda je snažno porasla. obustavi konvertibilnosti dolara u odnosu na zlato od 15. glavne valute su dobile dozvolu da fluktuiraju. a o ktobra 1988. Korišćenje dolara kao ključne međunarodne valute omogućilo je SAD da prisvaja emisionu dobit. januara 1999. godine. 6. svet funkcioniše u sistemu rukovođeno fleksibilnih deviznih kurseva (što je formalno stupilo na snagu Sporazumom sa Jamajke iz ap rila 1978). Brazilu. kao jedinstvena valuta u Evropskoj monetarnoj uniji. SAD nije smela da u slučaju platnobilansnih teškoća devalvira. sredstva Fonda su do 1971. osnovana je Evropska centralna banka. To je vodilo masivnim destabilizujućim špekulacijama . što je značajno ograničavalo njenu monetarnu politiku. Konvertibilnost dolara u zlato nastavljena je ubrzo nakon rata. U bretonvudskom sistemu razvijene zemlje su veoma nerado menjale paritet svoje valute. godine. godine. Zlatni pul je uspostavljen 1961. Rusiji. Ma rta 1973. počeo je da funkcioniše Evropski monetarni sistem. dok je evro uveden 1. Fundamentalne razloge kolapsa bretonvudskog sistema treba tražiti u nedostatku adekvatnih mehanizama prilagođavanja. godine. ali je on doživeo kolaps 1968.5 milijardi US$: Fond je takođe ispregovarao GAB ( General Anangements to Borrow) čime je još više povećao svoje resurse. predlagane su targetne zone i jačanje međunarodne koordinacije makr oekonomskih politika. i do izmene pariteta iz dec embra 1 971. Kroz povećanje broja članova i usled povećanja vrednosti kvote. s druge strane. ali. avgusta 1971. teškoćama mogla je da pozajmi 25 odsto svoje kvote svake godine tako što bi deponovala sopstvenu valutu u zamenu za druge konvertibilne valute. a u opticaj je uveden 1. kada je uspostavljen dvojni sistem. bilo zasebno ili u grupi. Predložena . Zemlje su pregovarale o svojim stend baj aranžmanima sa Fondom i ugovarale svop aranžmane sa drugim centralnim bankama. godine i očekivanja još većeg deficita u 1 971. 5. U doba bretonvudskog sporazuma. Uzimanje kredita od MMF bio je olakšano. Najznačajniji monetarni problemi sa kojima se danas svet suočava su velike fluktuacije i velike neravnoteže deviznih kurseva. godine kreirao specijalna prava vučenja (SDRSpecial Drawing Rights) u vrednosti od 9 . Carine na industrijske proizvode su smanjene na ispod 10 odsto već do 19 71.4. a stvorene su razne kreditne linije. M MF je kasnije počeo da dozvoljava svojim zemljama – članicama da u svakoj godini pozajme do 5 0 svoje kvote. Tokom protekle decenije javila se čitava serija finansijskih i ekonomskih kriza u Meksiku. godine porasla na 28. a međunarodna razmena rasla je još brže. Marta 1 979. januara 2002. ali je takođe vodilo gubitku poverenja u dolar. a druge zemlje su uvele konvertibilnost početkom 1960-ih. Turskoj i Argentini. MMF je 1 967. Od marta 1973. Da bi se prevazišli ovi problemi. nastalo je tržište evrovaluta i Evropska Unija. Jugoistočnoj Aziji. sve dok fond ne bi raspolagao sa maksimalnih 2 00 odsto kvote u nacionalnoj valuti zemlje. godine.5 milijardi US$ (koje je raspodelio u periodu 1970-1972).

U cilju rešavanja ovih problema izneti su mnogi predlozi.rešenja uključivala su povećanu transparentnost finansijskih odnosa. godine? Šta se dešavalo u periodu od 1925. godine? monetarnog fonda? 5. jačanje bankarskog i finansijskog sistema u zemljama u razvoju. Ostali ozbiljni problemi su: (1) protekcionizam u razvijenim zemljama. i veće uključivanje privatnog sektora u krizne programe. godine? Šta se dešavalo nakon 1931. Koje su karakteristike dobrog međunarodnog monetarnog sistema? Kako se on može ocenjivati? 3. Šta se podrazumeva pod međunarodnim monetarnim sistemom? Kako se može klasifikovati? 2. (2) nesigurnost poslova i stagnacija zarada u SAD i drugim razvijenim zemljama. Koja je vrsta međunarodnog monetarnog sistema funkcionisala u periodu 1920-1924. do 1931. Kako je Hjum objašnjavao platnobilansne neravnoteže u sistemu zlatnog standarda? Kako se prilagođavanje stvarno odvijalo u doba zlatnog standarda? 4. (4) izazovi restrukturiranja u zemljama u tranziciji i (5) duboko ukorenjeno siromaštvo u mnogim zemljama u razvoju. Koje su dve osnovne funkcije Međunarodnog . Ključni termini Međunarodni monetarni sistem Prilagođavanje Likvidnost Poverenje Međunarodni monetarni fond (IMF) Bretonvudski sistem Interventna valuta Fundamentalna neravnoteža Konvertibilnost valuta Međunarodna banka za obnovu i razvoj (Svetska banka) Međunarodna agencija za razvoj (IDA) Međunarodna finansijska korporacija (IFC) Zlatna tranša Kreditna tranša Super zlatna tranša Neto pozicija MMF-a Opšti sporazum o pozajmljivanju (GAB) Stend baj aranžman Svop aranžman Specijalna prava vučenja (SDR) Nestašica dolara Roosa obveznice Emisiona dobit (seigniorage) Dolarski standard Sporazum iz Smitsonijana Pretrpanost dolarima Sporazum sa Jamajke Benigno zanemarivanje Prva kreditna tranša Novi aranžman o pozajmljivanju (NAB) Politika uslovljavanja IMF Supstitucioni račun Pitanja za obnavljanje gradiva 1. (3) velika strukturna nezaposlenost i usporeni rast u Evropi i potreba privrednog restrukturiranja u Japanu.

se na Problem 2. (a) Objasnite kako zemlja može da pokuša da destimuliše destabilizujuće tokove kapitala pri bretonvudskom sistemu tako što će intervenisati na promptnom tržištu? (b) Može li se ista stvar uraditi u postojećem međunarodnom monetarnom sistemu? Objasnite ulogu dolara u bretonvudskom sistemu. Ako imamo u vidu zemlju koja ima kvotu u MMFu od 100 miliona US$. nakon što je po inicijalnim pravilima pozajmila maksimalnu količinu novca u prvoj godini. 7. Šta je to emisiona dobit? 12. po inicijalnim pravilima. 9. (a) Objasnite kako zemlja može da pokuša da destimuliše destabilizujuće tokove kapitala pri bretonvudskom sistemu tako što će intervenisati na terminskom tržištu (b) Može li se ista stvar uraditi u postojećem međunarodnom monetarnom sistemu? *8. (b) Zašto bi danas usled izmenjenih okolnosti bilo nemoguće glatko funkcionisanje zlatnog standarda? 2.wiley. 5. Šta je to nestašica dolara? Natopljenost dolarima? Šta su to Roosa obveznice? Šta sistemu bio (a) Neposredni povod kolapsa Fundamentalni uzrok kolapsa (b) . Objasnite: (a) Kako se ekonomski uslovi danas razlikuju od onih iz doba zlatnog standarda. 8. Šta je Smitsonijanski sporazum? Šta je to “evropska zmija”? Dolarski standard? Prilagođavanje. 6.com/college/salvatore. Šta znači to što je bretonvudski sistem uspostavio zlatno-valutni standard? Kako su se u bretonvudskom sistemu određivali devizni kursevi? Kako su zemlje mogle da izmene paritet deviznog kursa? Koja je bila procedura pozajmljivanja od MMFa? U kom smislu je bretonvudski sistem funkcionisao onako kako je i zamišljeno? U kom nije? Kako se odvijala evolucija bretonvudskog sistema? Šta je to GAB . Objasnite proceduru prema kojoj bi zemlja iz zadatka 2 mogla da pozajmi maksimalnu dozvoljenu količinu sredstava od MMF-a u prvoj godini. 10.General Arrangements to Borrow? Stend baj aranžmani? Svop aranžmani? Specijalna prava vučenja? Zlatni pul? Dvojno tržište zlata? je bio cilj poreza na izjednačavanje kamata i programa za strane direktne investicije? 11. objasnite kako će ova zemlja uplatiti svoju kvotu i odredite količinu koju zemlja može da pozajmi svake godine po inicijalnim pravilima? Kakva su pravila danas? 3. Kako 10. Šta je dogovoreno Sporazumom sa 14.2. Objasnite šta će se desiti sa zemljom iz Zadatka 2 (neka to bude Zemlja A) ako prestane da pozajmljuje nakon prve godine. 4. pouzdanost? 13. likvidnost. objasnite kada će zemlja da otplati zajam MMF-u pri originalnim pravilima. Objasnite šta je u bretonvudskom 10. Vraćajući • = Odgovori na pitanja su na sajtu www. ali pre nego što otplati zajam druga zemlja pozajmi od MMF-a 10 m iliona dolara u valuti zem lje A *7. Jamajke? se danas određuje vrednost SDR? Koje su dodatne kreditne linije MMF-a? Koji su glavni problemi u svetu danas? Koji predlozi za rešavanje ovih problema? Problemi *1. Objasnite proceduru prema kojoj bi zemlja iz Problema 2 uspela da pozajmi maksimalnu dozvoljenu količinu sredstava od MMF-a u svakoj godini. 6.

i u periodu od 2001.5 24. Nekoliko zbirova u tabeli imaju vrlo male greške zaokruživanja.7 29. SDR uključio 6. 1985.7 18.7 uključuje rezerve zlata po tržišnoj ceni.7.7 1. 1955.4 32. Tabela takođe daje podatke o dolarskoj vrednosti SDR krajem godine. Smanjenje rezervi SDR iz 1992.1 29.5 rezerve zlata Ukupne rezerve minus zlato 39. (b) Šta se može reći o promenama međunarodne likvidnosti specijalnim tokom ovog perioda? (c) Zašto može doći do prevelike likvidnosti pri postojećem međunarodnom pravima monetarnom sistemu? vučenja (SDR). Rezervna pozicija u Fondu 1.0 25.7 6.3 5. 1990.3 16. godine izazvalo je veliko korišćenje SDR od strane zemalja članica koje su plaćale svoje uvećane kvote u MMF-u. Tabela 21. . Valuta 13. Tržišna cena zlata praktično je bila jednaka zvaničnoj ceni od 35 SDR za uncu sve do uvođenja dvojnog tržišta zlata iz 1968. krajem godine) TABELA 21. godine (b) Kako MMF predlaže da se slične krize izbegnu u budućnosti? (b) kako se može izboriti sa deviznom krizom. kada se jednom pojavi 14.0 18.2 39.6 MMF je 2.6 22. izraženih u 1995. godine. (a) Objasnite razloge Meksičke krize iz decembra 1994. 1980.4 6.9 3. godine.1 po zvaničnoj ceni od 35 US$ za uncu.1 Međunarodne rezerve: 1950-2005 U ovo dodatku prezentujem o istorijske podatke o količini deviznih Problem (a) Izračunajte udeo ukupne dolarske vrednosti međunarodnih rezervi (zlato treba vrednovati rezervi po tržišnoj vrednosti) u ukupnoj dolarskoj vrednosti uvoza iz 1950.6 5. 2000. Dodatak A21.9~ 1. Objasnite ukratko funkcionisanje postojećeg monetarnog sistema.7 3.11.8: 4. (a) Objasnite fundamentalne uzroke ekonomske krize iz druge polovine 1990-ih (b) Šta se predlaže u cilju izbegavanja kriza u budućnosti? 13. kako Međunarodne rezerve 1950-2005 (milijardi SDRs. Obratite pažnju na snažan rast deviznih rezervi (uglavnom dolara) i zlatnih rezervi po tržišnim cenama od sloma bretonvudskog sistema iz 1971. ukažite koju lekciju to daje (a) zemljama u razvoju koje snažno zavise od priliva kratkoročnog kapitala i 15. 12. do 2005.0 35. ih je prikazao 1950 1955 1960 1965 1966 1967 1968 1969 MMF: 32. 1970. Imajući u vidu Meksičku krizu iz decembra 1994.4 32. Utvrdite najznačajnije ekonomske probleme sa kojima se svet danas suočava. 1965. 15.

3 1.4 74.9 71.7 1.0 .0000 41.6 60.0000 35. Zlato 6. Zlato po ceni od SDR 3po tržišnoj ceni u SDR 7.0 48.7 5 79.6 53.0000 39.1 1.5.0 1.00 1.0000 41. US$ po SDR 33. Ukupno sa zlatom po 8.1 73.0000 1.5 1. Ukupno sa zlatom po tržišnoj ceni u SDR 9.4 85.0000 4 . .8 1.0 38.0000 46.

6 951.9 241.4 745.3173 1991 292.4 1.7 17.3 20.039.4 316.5 1.6 158.145.888.3 32.3 418. (New York: McGraw-Hill. 1970 (nastavak) 1971 1972 1973 1974 1975 1976 1977 1978 1979 1980 1981 1.1 33.2 109. 25-37.5 41.5 237. 7.7 8.282.6 56.0 2.3142 2001 611. pp.7 1.3725 1.5530 2.1 18.741.5 30.227.8 321.739.5 363. 3.770. Yearbook.2 274.9802 1996 347.4 232.411.9 163.8 36.4 240.9 1.7 1.1 228. 5.1 38. 4.6 33.8 12. 8.8 1.8 2.4 438.8 1.4 234.0 892. 7.2 829.023.7 66.9 692.5 850.4599 934.4865 1. 7.5 1.8 736.9 16.7 6.8 679.0 1.1 306.3493 1.5 2.446.8 15.7 25. F.518.6 1.6 11.2754 1992 291. 3. W.5 493.3029 1.914.0984 1997 363.6 407. International Trad(New e York: Macmillan.3 1.4 140. 1996).5 36.090.7 1.0 273.5 354.0857 1984 101.6 1.487.2 1.2 38.0000 1982 74.1 406. Cooper.1 1.8 2.8 1.4 197.0 277.5 222.1 14. 4th ed.1 32.4 1.3 19.6 231.3 55.8 133.1 0.4 361.3 253. 6.6 958 1.5 8.1 16.9 688.5 1.575.6 1.3 31.8 31. 1898).7 404.8 6.8 146.7.4 1.1 18.1 31. 2. 5.3 14.4 21.5 752.4 39. Salvatore.1 1.1 652.5 36.9 2.1 32.3 542.265.2 1. 6. International Finan Statistics.404. vidi: • D.9 8.7 860.993.3 452.7 1.2 28.297. litical and Literary.9 35. 2.1 20.9 33.1 1.9 6.0 1.6 12.9 725.8 32.3736 2005 1.2 37.1 18.1 2.296.1 28.8 20.2 1.5 125.3750 2004 750.371. i 2006. 45.3 12.7 32.035.855. 9.1031 1994 308.3028 1990 248.177.9 18.4 1. 12.7 186.100.7 655.3 8. • • D.3 8.387.4 776.8 1.8 144.6 383.7 1.962.9 756.1 362.5 47. 2.2232 1998 455.6 1.8 8.1707 1987 160.6 1.3 33.8 797.122.5 1.456.7 455.8 245.486.4 87.0 864.4 1.2 256.2 324.1 576. 1969).6 3.4 32.4080 1.6 5.0470 1995 349.1 19. Excerpts reprinted in R.2 116.0 220.7 207. 8.2 31.7 33.2 20.5 38.706.1 1.2244 1986 137.6 35.5 2.4 31.0 1.7 31.0 33. 1927).6 254.0 1.1 1. "Of the Balance of Trade".5 54.3 395.3595 2.1 1. 284. 4.9 624.1 236.752.3457 2000 545.3 348.3 33.6 199.5 35.9 20.6 1.167.8 272.2567 1.8 179.9 152. 4.6 32. 1998.7 33.3 329.3 1. 1985.4227 2002 646. cial Izabrana bibliografija Za rešenje problema u materiji iz ovog Poglavlja.4 1.9 33.3 1.9 20.7 33.0 307. 5.8 1.6 1.6 2.0 399. 9.1 540.5 591.1 295.197.4 23.4187 1999 494.5 507.0 1.1 33.9 1.8 35.585.3 353.3 281.2 8.7 991.9 66.4380 1.3 1. M ora Po ls.9 720.4 20.8 1.2 32.7 17.8 1. N.1 7.2 39.5 2. . 8. 812.7 19.8 19.5 1.5 327.378.9 204. 2002.279.5 20.2064 1985 126.630.9 33.4293 Izvor: International Monetary Fund.7 35.3 299.0 35.8 14. Vol 1 (London: Longmans Green.6 1.9 19. Hume. 9. International Finance (Baltimore: Penguin.1 36.154.0 286.5 929.5 11. in Essays.7 82.5 25.0 20.9 33. Theory and P roblems of Intem ational Economics.913.1640 1993 1.4 1.7 125.0 1.8 33.1618 1988 202.0 123.8 297. 6.5 47.0 93.4304 2003 673.7 52. Taussig.9 1.3 440.4 60. ch.8 1. 3.3 200.6 25.7 194.4860 2.7 56.5 191.TABELA 21 .8 154.552.2 8.5 33.1 3.248.089.1 908.8 18.6 1.0 1.0857 1983 95.8 16.6 32.0 704.7 1.7 805.2417 1989 222.0 264.3 110.

"Fluctuating Exchange Rates in Countries with Relatively Stable Economies: Some European Experiences after World War I". Michaely. g Mass. ch.: MIT Press. Bagehot. Tsiang.: Princeton University Press. International Monetary Fund Staff P apers.: MIT Press. "Speculation in Foreign Exchanges: The European Experience. 2.E. Bordo and A. Polak. C. pp. .C.J. 184 (Princeton. MA. "Currency Misalignments and Trade Asymetries among Major Economic Areas". III c (Amsterdam: North-Holland. Fratianni. M. • M. Bayoumi. Annual Report (Basel: BIS.: Institute for International Economics. eds. Salvatore.1-24. N. "The Flexible • • • • • • • Exchange Rates System: Experience and Alternatives". 171-245. A Retrospective on the Classical Gold Standard (Chicago: University of Chicago Press. G. D. 1944)." in M. D. D.: League of Nations. Septemberl991). D.J. Svensson. McKinnon. 7.1979-1989 (Washington. J. N. 1996). Kenen.1.. IMF. M.C. and P. eds.C.C. "The Case Against Trying to Stabilize the Dollar".: IMF. t 1978). Corden. 1984). M. Fratianni. Mass. Vol. BIS. NBER Workin Paper No. B. 1. Maj 1989. 1919-1926". No. Internation Money (New York: al Oxford University Press. M. and J. Open Economi s e Review. M. Meissner. Garber and L. Mussa et al. Eichengreen. Bloomfield. D. Silent Revolution: The International Monetary Fund. 36-40. "International Monetary and Financial Arrangements: Present and Future". Lombard Sreet (New York: Arno Press. 1996). 1995). 1999). eds. De Grauwe. 1994). G. Chanaging the World Economy (Washington. Balance-of-Payment Adju stment Policies (New York: National Bureau of Economic Research. M. Salvatore. 2464 (Cambridge. B. J. de Vries. 1984). The Rules of the Game (Cambridge.: IMF. Z.C. 2006). • M. P. 1987). 1962. Bordo and B. 116 (Washington. de Vries.: MIT Press. Workin Paper No. The Intenwar Cur ency Experience: Lessons r of the Interwar P eriod (Geneva: United Nations. Dornbusch and J. von Hagen. Improving the International Montary e System. eds . pp. The Rules of the Game (Cambridge. International Currency Experi nce e (Princeton. 2006). "The International Monetary Fund and the International Monetary System. 1993). • R. Modern Perspectives on the Gold Standard (New York: Cambridge University Press. On the Choice of Exchange Rare Regimes (Cambridge. J. Frankel. A. Oktobar 1959. M. J. Annual R eport (Washington. McKinnon. Mass. Journal of Economic Asymetries. CT: Greenwood Press. 2001).: National Bureau of Economic Research. Taylor. 1961. and M. Vol. D. W. December 1998. P. D. pp. Schwartz. D. Vol. Savona. 1996). P.. Nurkse. "The Operation and Collapse of Fixed ExchangeRate Regimes". 1996). R. "A New World Order: Explaining the Emergence of the Classical Gold Standard". R. 1944). P. • R. 1968). 1865-1911. The Handbook of International E conomi s. Monetar Policy Under the International Gold tandard: 1880-1914 (New York: S Federal Reserve Bank. D. D. 1959).. Eichengreen. vidi: R. The Changing Nature of IMF Co nditionality. D. Istraživanje o međunarodnom monetarnom iskustvu iz posleratnog perioda se nalazi u: • R. Salvatore.• • • • • • • • R. eds. C.: IMF. Gold and the DolarCrisis (New Haven: Yale University Press. Handbook of Macroeconomi Policy in Open Econom c ies (Westport. 2002). 1986). Triffin. Essays in International Finance No.. American Economic Review. Ideas forthe Future of the International Monetar Sysy tem (Boston: Kluwer. The IMF in a Changing World (Washington. Feldstein. T. M. Oktobar 2002.O. A Retrospective on the Bretton Wood System (Chicago: Unis versity of Chicago Press. 1. pp. pp.: IMF. M. 244-273. Salvatore. Nurkse. Yale Economic Essays. M. 1997). Aliber. Occasional Paper No. 375-417. 1... 9333. 2. • S. g • • • • • • • • • Za prezentaciju i evaluaciju međuratnog iskustva. W. 200 . Boughton. pp.

." Quarterly journal of Economics. D. journal if Economic P erspectives. pp. 1983). 2000.1. D. . "Concepts for a New International Trade and Monetary Order". and P. Federal Reserve Bank of Kansas City. • Y. ic t No. Characteristics' of a Su ccesiful Exchange Rates Sy IMF stem.. Tobin. pp. 1973). R. Autumn 1962. Fall 1984. Mass. Frenkel. Williamson and M. IMF OccasionalPaper No. 1999). Open Economy Review.: Institute for International Economics. No. Salvatore. Present. Krugman. pp. "The Stamp Plan". Mundell and A. juli/Oktobar J 1978. J. International M onetary Arrangementsfor the 21st Century (Washington. Occasional Paper 82 (Washington. "The Architecture and Future of the International Monetary System. H. "A Monetary System for the Future. "The Use of the SDR to Supplement or Substitute for Other Means of Finance". D. D. pp. B. "Liquidly." Eastern Economic journal. 310-330. 153-157. The World Economy and the East (Vienna and New York: Springer-Verlag. 133-148. The Journal of Economi Asymmetries. Salvatore. 1987). Present. eds.: Princeton University Press. • R. pp. Vol. American Economic R eview. M. and Future. and Futur (New York: Kluwer. 83-104. ed. 193. Williamson. e pp. D.: IMF. S. "Target Zones and the Management of the Dolar. American Econom Review. Complications. D." Fordham L Review. pp.pp. 2. Winter 1988. Mussa et al. Targets and Indicators: A Blueprintfor the Internationa Coordination l ofEconorYL/:c Policy (Washington. pp. • j. pp. "A Proposal for International Monetary Reform. • D. Cooper.: Kluwer. 1984).C. The Evro as a Stabilizer in the International Economic System (Norwell. Goldstein. 1975-1988. 1994). Salvatore. 1.: Institute for International Economics. pp. R. ed. • Reforme međunarodnog monetarnog sistema se ispituju u: • M. Fink. • J. N. pp. 100 (Princeton. "A Guide to Target Zones. Miller and J. Maintaining Financial Stability in the Global Economy (Kansas City." European Economi Review. Mo: Federal Reserve Bank. Maj aw 1994. 2000). McKinnon. pp. Finance. 1. Mundell. B.C. No. Avgust 2000. 26-47.C.: Institute for International Economics. Frankel. "Recent Exchange-Rate Experience and Proposals for Reform". 2005. McKinnon. pp. Young. • J. in G. • M. "The International Monetary System: Past. R. Towards a New Financial Architecture (Washington D. Salvatore.. "Monetary and Devizni kurs Policies for International Financial Stability: A Proposal". The Link Between Special Drawing Rights and D evelopment Finan Essays in International ce.: IMF. B. Moorgate and Wall Street. Goldstein. • R. June 1988. von Furstenberg. D.• D. P. • R. 153-159.C. Avgust 1991. c pp. 2002). Cleese. M. Masson. D. in G.. "Target Zones and Exchange Rates Dynamics. 5-17. Arnon and W. 1. A. . June 2000. N." Foreign Affairs. 1986. A. 2007).C.1-24. ic Maj 1996.: Institute for International Economics. juli 1991). Eichengreen. 327-360. 669-682. International Money and Credit: The Policy Roles (Washington. 327-340. "The International Monetary System: An Analysis of Alternative Regimes.C." Brookings Papers on Econom Activiy. The Present International Monetary System: Problems. The Exchange Rates System and the IMF: A Modest Agenda (Washington. Williamson. An Internationa Standard for l Monetary Stab ilization (Washington. Goldstein. H. Stamp.C. Princeton Encyc lopedia of th World Economy e (Princeton University Press. 1997). Forthcoming. 1989).: The Brookings Institution. 663669. • P. Salvatore.J. 166-184. "A Reconsideration of the Twentieth Century". • J. "Currency Misalignments and Trade Asymmetries among Major Economic Areas". The Open EconomyMacromodel: Past. M. Miller. Kenen. • • • • • • • • • • • • • J. December 1986. Eichengreen. 1995).165-174. Salvatore. and Reforms. c l031-1048." in A." IMF Staff P apers. M." "Reserve Currency". pp. Park. D. D. " Exchange RatesRegimes in an Increasingly Integrated World Economy". Frenkel and M.

4th ed. A.: Institute for International Economics. Protectionism (Cambridge. 1989).: IMF. 1387-1439. • D.11583. Mass: MIT Press. Vol. Bhagwati.. Eaton and R. H. D. Occasional Paper 54 l (Washington. Rogoff. Grossman and K.. September 2005. vidi: • W. Laxton. Frankel et al. Grossman. Analytical Issues in Debt (Washington. • E.C. Salvatore. Cline. and Domestic Inflation in Developing Nations. ed.: Institute for International Economics. • H. 2007). 2006). eds. 1994). World Populati Trends and Their on Impact on Economic Development (Westport. • M.: MIT Press. Vol. Mass: MIT Press. Eichengreen and P. Spoljni dug i problemi rasta u zemljama u razvoju kao i finansijske krize u zemljama u razvoju. Annual Report (Geneva: WTO. pp. eds.S. Pesenti. Preserving Financial Stability. E. • J.• • • G.C. 1989). and Amsterdam: Greenwood Press and North-Holland. NBER Working Paper No. Challenge. pp. The World Trading Sytem at Risk (Prins ceton. Bhagwati. Trade and Development Report (New York: United Nations. 1984). D. 1987). eds. pp. II (Amsterdam: North-Holland. Salvatore. 1996). eds. Salvatore. D. 1987). R. Salvatore.C. Dornbusch.J. IMF Economi Issues No.. 572-619. 1989). and P. Forthcoming. • J. D.. Salvatore. (Washington. • B. "Sovereign Debt. Muir. Cardoso and R.: Institute for International Economics. • J. "Structural Imbalances". c. January/February 1991. Chenery and T. R. B.: IMF. "How to Solve the U. "Foreign Capital Flows. Srinivasan. The Handbook . • D. ed. 2005). Bhagwati.. Mass. Handbook of National Trade Po licies (Westport. t e (Washington.: Princeton University Press. "Trade Policies in Developed Countries". M. 580-589. Kenen. • E. 1991). N. • D.: Greenwood Press.: MIT Press. M. Cline. E. The New Protectionist Threat to World Welfare (New York: North-Holland. Princeton Encyclopedia of th World Economy (Princeton Unie versity Press. 189-205. D. Fernandez. Exchange Rates Changes. 1992). Truman. and Amsterdam: Greenwood Press and North-Holland. American Trade Policies." in G. Salvatore. • J. • D. Conn." in H. The Wor Economy March ld ..C. Schinasi. Sachs. eds. • D. The International Debt Crisis in Historical Perspective (Cambridge. "Petroleum Prices. Volume 1: The World Financial System (Chicago: University of Chicago Press for the NBER.. D. UNCTAD. N. D. 1985). 4046. • R. 2006). 1989). Protection and Liberalization: AReview of Analytica Issues. Chenery and T. • J.. 1993). W. International Debt: Systematic Risk and Response (Washington. Reforming he IMF for th 21st Century.. Protectionism andWorld Welfare (New York: Cambridge university Press. Handbook of In ternational Economic s. N. African Development Prospects: A Policy Mo deling App roach (New York: Taylor and Francis for the United Nations. Salvatore. (Washington. 1988). E.. in R. Mass. Destler.. 1985). and D. pp. Irwin.. • D. Costs and Benefits of Prot ction (Paris: e OECD. I and II (Amsterdam: ics. pp.C. 1988). Jones and P. • D. Feenstra. 1 (Amsterdam: North-Holland. 2006). • J. ed. Salvatore. Conn. 1989). • D. Salvatore.: Institute for International Economics. 1984). Handbook of Development Eco nomics. N. • Organization for Economic Co-Operation and Development. The Political Economy of Tr Policy (Camade bridge. Salvatore. Conn.. D. • • • • I. WTO. Corden. • R. G. "Smooth Landing or Crash? Model-Based Scenarios of Global Current Account Rebalancing. "Europe's Structural and Competitiveness Problems". March 1984.3 5. Handbook of Development Econom Vols. Faruque. 1982). N. Savremeni problemi i reforme u spoljnoj trgovini se ispituju u: • W." WeltwirtschaJtliches Archiv. Trade Policy in the 1980. D. Baldwin. Developing Country Debt. M. c H. A.-Japan Trade Problem". Avgust 2005. North-Holland. 1998. ed. Srinivasan. Dependence and Interdependence (Cambridge. ed. W. Lindert. Grilli and D. Handbook of D evelopment Economics (Westport. 1988 and 1989).

G. Setser. pp.C.: The World Bank. 11508. pp. and Economi c Development". pp. Global Fina cial Stability Report n (Washington. 8326. e D. Spring 1996. Maj 1999.: Institute for International Economics. World Bank. Bailout or Bailins? Responding to Financial Crises in Emrging Economies (Washington. Salvatore. June 1999. "Could the Financial Crisis in East Asia Have Been Predicted?" Journal o Policy Modf eling. D. Global Development Finance (Washington. 473-500. Kaminsky and C. Sal vatore. Regale and D . "The Twin Crises: The Causes of Banking and B alance of Payments Problems". 2006). International Trad Journal. 2004). pp. N. American Economic Review.C. INTERNet . Hausm an. World Ban k. Open Economies Review.: IMF.C. D. Avgust 2000. • • • • • • • D. D. "Symposium: Th e Origin and Mana gement of Financial Instability". "Robustness of Forecasting Financial Crises in Eme rging Market Economies with Data Revisions". 21-47. "International Trade Policies. Kaminsky and A. Juli 2005. "Forecasting Financial Crises in Emerg ing Market Economi es. pp. Fall 1999 . 2005).C. NBER Working Paper No. L. 384. World Development Report (Washington. Eichengreen and R. April 2005. L. Reinhart. Salvatore. pp. • • • • • • • • • of International Economics. Frankel. Do rnbusch. Reagle and D. "A Pr imer on Emerging Market Crises. September 2006). pp. Journal of Economic Perspectives.3. 1995). D. D. "Contractionary Currency C rashes in Developing Countrie s". June 2001. "Symposium on Globa l Financial Instability". 2006). pp. 133150. pp. January 2000. D. S alvatore." NBER Working Paper No. VoL II I (Amsterdam: North-Holland. United Nati ons.: The World Bank. M. 341-348 ." Open Economies Review. Pereira. J. "The Debt Crisis: Lessons of the 1980-ihfor t he 1990s". R. 209-216. June 1996. Journal of Development Economics. G. H'411wn Development Report (New York: United Nations. The Economic Journal. A. 1-24. Other People's Money: Debt denomination and Financial Instability in Emerging Market Econo mics (Chicago: University of Chicago P ress. IMF. B. 235-262. 2006). Industrialization. Roubini and B. eds. 2031-2077.

com http://www.un.oe cd. Svetska trgovinska organizacija (STO). pismenosti.org http: //www .htm Za specijalna prava vučenja (SDR) vidi: http://www.imforg/external/pubslft/weoI2002/01/index. worldbank.worldbank.net http://www.org http ://ww w.imforg/external/np/exrlfacts/sdr. vidi: http://www.org/Depts/unsd/social/inc-eco.nyu.HTM BDP i podaci o spoljnoj trgovini se nalaze na adresi: http://www.un.htm .bi s. i Svetska banka . kao i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).stern.org/ data/jointdebt.edu/ globalmacro Za podatke o per capita dohocima. BIS) . zdravstvu.wto.html http://www.imf. vidi : http://www.org Za funkcionisanje međunarodnog monetarnog sistema i MMF kao i za predloge reformi međunarodnog monetarnog sistema. Mnogi od ovih podataka nalaze se na njihovim veb sajtovima : http://www .or g http ://www .org http://www.stern.un. org http ://ww vv' .org http://www.emgmkts.INTERNet MMF redovno prati podatke i sprovodi analize funkcionisanja postojećeg međunarodnog monetarnog i spoljnotrgovinskog sistema .ipanet.edu/ ~nrou bini/ asia/ asiahomepage. pogledajte istorijske podatke za različite zemlje na adresi: http://www.org/Depts/unsd/social/health.com/blsint.nyu.economagic. i drugim socijalnim indikatorima u zemljama u razvoju.htm http://www. html http://www. Banka za međunarodna poravnanja ( the Bank for Interna tional Settlement s.wto.htm Za poređenje cenovne discipline pri fiksnim i fleksibilnim deviznim kursevima.htm http://www.worldbank .org/Depts/unsd/social/literacy.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful