Univerzitet u Beogradu Arhitektonski fakultet

Seminar: Javni prostori i sadr aji

URBANE INTERVECIJE U JAVNIM PROSTORIMA
Javni prostor kao poligon za igru i obrazovanje

Prof. dr Vladan oki Student: Marija Risti m_2010/123

Ovaj rad bavi se analizom projekta Slikarstvo slamova ( eng. parkove. javni i polu-javni prostori sa svojim sadr ajima se tretiraju na razli ite na ine. javni pros or je is orijs i opisan kao otvoren prostor . u kojem se podsti e socijalna interakcija. evoluciom oblika urbanog naselja. neo igledna mesta kod kojih se prepoznaje odre eni karakter. 2009 ¥¤ £ ¢ ¡ ¡ ¦§ ¦   ¨ ©  ©  ¨   2 . Iako se kod takvih prostora i projekata namenjeni tim prostorima. javni prostor de ini e. kao i identifikaciom odre enih smernica koje defini u zna aj ovog projekta i cilj njegovog sprovo enja. i kao prostor dostupan javnosti. izme u ostalog. oni se ne zasnivaju samo na li nom izrazu umetnika. oslanjaju i se na teorije i istra ivanja iz psihologije.UV D U urbanom planiranju. trgove. a koja prevezilaze sterilnosti mnogih savremenih izgra enih okru enja. zala e za humaniji pristup urbanog razvoja. pa se danas. Predmet ovog rada jeste osvrt na javne prostore. sociologije. ve se baziraju na multidisciplinarnom razumevanju funkcionisanja i percepiranja izgra enog okru enja. Me utim. Fav a Pa n ng ). Brdo. van javnog domena dr ave. proj a S arstvo sla ova. antropologije i urbanog dizajna. za razliku od privatnih domena za stanovanje i rad. to podrazumeva ulice. mesta koja su se nedavno razvila ili su jo uvek u razvoju. stud jski mod l. rekreativna podru ja i druge otvorene prostore u dr avnom vlasni tvu.

ve u prigradskim naseljima koja se nekontrolisano i rapidno razvijaju i rastu. izazov urbanog planiranja ne le i vi e u centrima starih gradova. Joel Gareau je 1991. Kako su stra arska naselja nastala pod razli itim okolnostima. To su naj e e neure ene zajednice sa lo im uslovima ivota. ali sa sli nim krajnjim rezultatima. koji ih nisu prihvatali kao legitiman deo dru tva i dru tvene strukture. recycle ) ponovo iskoristiti. urban ) gradski Recikla a ( eng. preraditi Istra ivanje mogu nosti primene efikasnijih metoda urbane obnove. nedefinisanom gradskom matricom i strukturom. zavr ili su u brazilskim slamovima. bilo da su fizi ki ruinirani ili zapu teni. bilo sa evidentiranim ili samo naslu enim vrednostima. kulturna vrednost. i nose potencijal koji se kroz primenu urbane recikla e aktivira i donosi novi kvalitet. ). materijalni trag vremena i sl. nosioci potencijala koji treba adekvatnim na inom iskoristiti i aktivirati.Urbana ( eng. i pored fizi ki zapu tenog stanja u kome se nalaze. ure enja gradova. kada su stanovnici Brazila migrirali iz sela u gradove. u problemati nom stanju. siroma no stanovni tvo Brazila je ivelo u dalekim predgra ima jer su bili odba eni od stanovni tva gradova. Ameri ki novinar. U oba slu aja. kako sa stanovi ta o uvanja identiteta lokacije. bez odre enih smernica kojima bi se okarakterisala tipologija gradskih povr ina i prostora. godina. Predmet urbane recikla e su. rezultat je situacije da se razli iti gradski prostori. dakle. koja se nekontrolisano iri. objekti i lokacije u gradovima koje su iz razli itih razloga van upotrebe ili se koriste neprimereno svom urbanom kontekstu. Ve ina modernih stra arskih naselja javlja se 1970. nalaze u zabrinjavaju e lo em stanju. godine objavio knjgu u kojoj je prigradska naselja nazvao gradovi na ivici ( eng. higijene ili gradske ekonomije. a favela ) stra arska naselja u Brazilu Pre nego to su nastala prva naselja pod ovim nazivom. u Evropi i S D-ma. Veliki je broj danas takvih prostora. Favela ( port. a kako mnogi nisu prona li mesto za ivot. imaju vrednost koja vremenom nije nestala ( stil. JAVN PROSTORI_p l s t up d Danas. termin 3  URBANA REC KLA A_mod lit t u b n obno " #!& "!      #&! # %#$# "! '  . Drugi osnov da se oni podvrgnu recikla i je aktuelno stanje. edge cities ). Oni su.

koja je zna ajna za analizu ovog rada. izra enom kao sadejstvo likovne umetnosti. 2 ) 4 0 01 1 0 0 )( . godine. bila je da se naslika itavo brdo sa stra arama. koji zajedno rade od 2005. urbanizma i aktivizma.favela je postao op te prihva en za svaku siroma nu oblast u Brazilu. Rio de aneiro. 1 Za sada poslednja faza ovog projekta. Gaston Bachelard. pre intervencije FAVELA PAINTING_j ni p osto kao poli on za i u i ob azo anj Kada je slika nova. Percepiraju i takav prostor mi primamo umetnost i uspevamo ponovo da otkrijemo na e svakodnevno okru enje. Trg Cantão. je pod nazivom Brdo ( port. kao namerne akcije u cilju postizanja socijalne. za sada. svet je novi. Projekat je pro ao kroz. godine. Prvobitna ideja projekta Slikarstvo slamova. koje se nalazi u centru Ria de aneira vidljivo svim stanovnicima i posetiocima. zajednica Santa Marta. O Morro ) i sa njenom realizaciom je zapo eto po etkom 2010. gde je u prvoj ura ena zidna slika De ak sa zmajem. Poetika prostora Re je o aktuelnom umetni kom projektu. 1 Navedene faze nisu predmet ovog rada. arhitekture. od strane holandskih umetnika Jeroen Koolhas-a i Dre Urhahn-a ( Haas i Hahn ). tri faze. ekonomske i uop te promene okru enja. Slamovi se grade uz samu ivicu gradova tako da oni zapravo predstavljaju njegovu ekstenziju. a u drugoj je oslikano najozlogla enije stra arsko naselje Vila Cruziero.

zajednica Santa Marta. zajednica Santa Marta.Projekat Brdo sproveden je na prostoru trga Cantão. mladi koji su slikali svoje ku e u skladu sa unapred utvr enim obrascem . nekad stra ara a sada ve atraktivnih i ispirativnih spomenika kojima se pi e nova stranica istorije Ria. Trg Cantão. Neugledan i zapu ten javni prostor koji je voljom i motivaciom mladih umetnika i lokalnog stanovni tva uspeo da o ivi. Vidljivo. jedna od osnovnih ideja koja je bila pokreta projekta jeste motivacija i edukacija mladih. ve i ljude iz celog sveta. u samom srcu Ria de aneira. kroz stalnu interakciju kako me u njima tako i u konstantnoj saradnji sa umetnicima. Kroz svoj umetni ki izraz. ne samo pripadnike zajednice Santa Marta i uop te grada Ria.nakon intervencije Oko sedam hiljada kvdratnih metara je obuhva eno projektom. u cilju da pretvore svoju zajednicu u umetni ko delo epskih razmera u radosnoj eksploziji boja. koje se svojom sada njom specifi no u izdvaja kao bitan. ali definisanom primenom urbane recikla e. Rio de aneiro. koji se nalazi na ulazu u zajednicu Santa Marta. Rio de aneiro 5 . koji po inju sa trga Cantão pa se ire uzbrdo pokrivaju i trideset i etiri ku a. radosno naslikano brdo iz centra Ria nastalo je sa idejom da skrene pa nju sa alosne socijalne situacije grada a da pri tome izaziva ponos na dnu socijalne hijerarhije. pozitivan i svetski poznat primer urbanih intervencija u javnim prostorima. Trg Cantão. da se aktivira okupljaju i ljude. U projekat je bilo uklju eno i lokalno stanovni tvo. stvoren je kulturni identitet jednog odba enog mesta . Jednostavnom. Dakle. Haas i Hahn su imali za cilj da inspiri u i poku ali su da unaprede i pobolj aju na in ivota ljudi u toj zajednici. transformaciom postoje ih struktura.

a sada u sasvim druga ijem kontekstu identifikuje taj prostorni okvir. Navedeni projekat je transformisao zajednicu. Trg Cantão. za koje se mo e re i da je bilo predgra e u centru grada. inspirativni spomenik kao su tinsko mesto u slici grada Ria de aneira. zajednica Santa Marta. uspela je da se realizuje uz pomo lokalnog stanovni tva koji su svojom saradnjom upotpunili itavu ideju u rbane recikla e ovakvog mesta. Intervencija. turisti ku atrakciju i najva nije od svega. koristili su poseban stvarala ki izraz kako bi stvorili izvanredno delo na neo ekivanom mestu i pri tome o iveli jedan zapu ten prostor. i time menja sliku itavog grada. stra arsko naselje pretvorio u orijentir.Navedeni umetnici. Rio de aneiro 6 . koja je sprovedena.

mo e se zaklju iti da se analizirani primer svakako mo e svrstati u uspe ne javne prostore koji je intervenciom odre enih smernica urbane obnove. iako je re o do skoro neprimetnom urbanom okru enju. jeste kori enje javnih umetni kih radova. javni umetni ki radovi su uglavnom prikazivni kao monumentalni. aktivirali ga. duhovit. Ono to tako e javne prostore svrstava u uspe ne. obi no u as t nekim velikim doga ajima ili slavnim li nostima. pokazuje da je mogu e proizvesti prostore od zna aja. stvorili prostorni okvir prijatan za ivot i time preuredili ovaj javni prostor u individualno iskustvo. njihova me ovita upotreba. Reciklirane ambijentalne mikroceline istakle su vrednost prostora. Na osnovu izlo enog. pa sim tim pobolj ava sveukupni utisak nekog javnog prostora. mada je takav trijumfalni pristup tome danas zamenjen popularnijim i esto duhovitim prikazima poput skulptura ili zidnog slikarstva. jeste spektar mogu nosti koji ti prostori nude kako bi posetiocima pru ili iskustvo radosti i zadovoljstva. ne samo za namenjenu ciljnu grupu.ZAKLJU AK Jedna od karakteristika koja u potpunosti razgrani ava uspe ne od izbegavanih javnih prostora. Treba tako e imati na umu da boje. jer javni prostori trebaju biti definisani tako da me usobno usmeravaju ljude jedne na druge. Subverzivan. pozitivno uti e na raspolo enje ljudi. antiautoritativan pristup tretiranja gradskog okru enja. ve i uop te za razvoj idejne arhitektonke i urbanisti ke misli. Istorijski gledano. Neke od tih prijatnosti se posti u u me usobnoj interakciji sa ljudima. postigao kvalitet. Prikaz scene u faveli 7 . zna ajan na svetskom nivou. kao igrali ta ili platna.

archdaily. Beograd Morton Benson.com/ http://www.favelapainting. Poetika prostora. Beograd http://www.com/profiles/blogs/rio-favela-paintingitself-out http://graffart. Prosveta. Paris Gaston Bachelard.LITERATURA y y y y y y y y y y Zbornik radova. Stéphane Tonnelat.com/files/downloads/omorrobooklet. Creating Effective Public Places. Associate Researcher CNRS.com/62689/favela-painting/ 8 .pdf http://www. London. Englesko srpskohrvatski re nik. Henry Shaftoe. Urbano i arhitektonsko nasle e u III milenijumu. Komunikacije. Research Center. Convivial Urban Spaces. The sociology of urban public spaces .artreview.eu/blog/2010/05/haas-hahn-favela-painting-pracacantao-rio-de-janeiro/ http://www. septembar 1999.favelapainting. 2008. Perast. Kultura. CRH-LAVUE.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful