I

I I I I I I I

da Sjedinjene Drzave nesto imaju ili cine, govoreci 0 drzavama u mnozini, dok je posle rata ispravna formulacija glasila da Sjedinjene Drzave, u jednini, nesto imaju ili cine. Zemljaje sada bilajedinstvena i predstavljalaje vise od zbira svojih delova, a to je, najjednostavnije receno, upravo one zbog cega se vodio rat.

4 GRADOVI I INDUSTRIJA

1865-1917
Napomene
I. Herman Melville, White Jacket: or, The World in a Man-of-War (New York: Grove Press, 1965), p. 151. 2. Robert Raymond, Out of the Fiery Furnace: The Impact of Metals on the History of Mankind (University Park, PA.: Pennsylvania State University Press, 1986), p. 199. 3. Kenneth M. Stampp, The Peculiar Institution (New York: Vintage Books, 1956), pp.42-3.

I

Sjedinjene Drzave su do pocetka dvadesetog veka vise nego ostvarile viziju Herrnana Melvila od pre pola stoleca. Drzava je sada bila kontinentalna imperija, sa isto toliko velikim gradovima i industrijom kao i najvece evropske sile, i politickom moci koja je u inostranstvu vec projektovala sliku nove kolonijalne imperije. Na neki nacin, "ostale nacije" su vec bile .Jza nas". Za razliku od Melvilovog vremena, pitanje nacionalnog jedinstva bilo je potpuno reseno i nije bilo potrebe za beskrajnim, osetljivim prilagodavanjima u odnosima izmedu suparnickih delova. U takvoj situaciji, bilo je mnogo toga ~to su aktivni propagatori i toboznji laureati mogli da slave, dovoljno da opravdaju projekcije za novi americki vek. Mnogo cesce nego 1851. godine, culi su se i glasovi sumnje i pesimizma, kao i ozbiljna pitanja 0 promenjenom znacenju amerikanizma. Urbani i industrijski karakter zemlje odavno 'je postao stvamost, ali su pocetkom dvadesetog veka gradovi i industrije potpuno zavladali americkim zivotom stvorivsi drustveni svet koji je bilo prakticno nemoguce pomiriti s republikanskim idealima. Novu Ameriku su karakterisali surovi klasni sukobi, ekstremna polarizacija bogatstva, beda i endernicno politicko nasilje. Kako je 1879. godine tvrdio radikalni ekonomista Henri Dzordz, americki napredak se neodvojivo i nuzno zasnivao na siromastvu. I dok su etnicke razlike koje su predstavljali Irci i Nemci bile poznata stvamost, priliv novih emigranata iz Evrope pretio je da unisti svaki trag americkog konsenzusa. Populame ideologije tog doba naglasavale su konflikt, sukob rasa i klasa, borbu jakih protiv slabih. Mnogima je perspektiva novog veka delovala surnomo pa cak i zastrasujuce. Ako je uopste i bilo nade, ona je lezala u tome da se vladi poveri radikalno drugacija uloga od one koju su predvideli osnivaci nacije, a cinjenica daje zemlja konacno i krenula tim putem sarno pokazuje razmere ocajanja koje je u to vreme vladalo. 128 129

I

OBNOVA Po zavrsetku Gradanskog rata, Sjedinjene Drzave su se suocile sa novim pitanjem status a pobunjenih teritorija. Bilo je moguce primeniti nekoliko ustavnih resenja. Najvelikodusniji je bio pristup za koji su se zalagali Abraham Linkoln i njegov naslednik Endrju Dzonson, zeleci da drzave bivse Konfederaeije resorbuju u Uniju pod najblazim mogucim uslovima. lako je vecina gradana Konfederaeije ucestvovala u oruzanoj pobuni protiv Unije, bilo je prakticno nernoguce da se svakom pojedineu sudi kao izdajniku koji je u potpunosti proigrao svoja gradanska prava. Razlozni kompromis ukazivao je na to da bi drzavu trebalo ponovo primiti u punopravno clanstvo Unije kada odredeni proeenat njenih grad ana polozi zakletvu lojalnosti Sjedinjenim Drzavama i na taj nacin stekne pravo na pomilovanje. Tada bi mogao da bude ponovo uspostavljen relativno normaIan politicki zivot. Krajem 1865. godine, na tom prineipu su vec uspostavljene vlade drzava na citavom jugu. Ovakav pristup bio je previse blag za radikalne republikanee koje su predvodili Carls Samner i Tadeus Stivens. Oni su smatrali da predlozeni planovi obnove zanemaruju polozaj bivsih robova, tvrdeci da je moralna obaveza da se za njih stvori politicka institueija koja ce kontinuirano osiguravati njihova prava. To je znacilo davanje erneima svih gradanskih prava, ukljucujuci i pravo glasa, i neprihvatanje podredenog polozaja koji podseca na ropstvo. Osim toga, radikali su surnnjali u lojalnost bivsih konfederalista, bez obzira na njihovu zakletvu na vemost. Stay radikala podrazumevao je da ce secesionisticke drzave biti podvrgnute temeljnoj drustvenoj revolueiji u kojoj ce nekadasnji mocnici biti zauvek potuceni. Takav preokret mogao bi se postici sarno pod neposrednom kontrolom savezne drzave i, kako se moze pretpostaviti, uz dugorocno prisustvo trupa i bajoneta Sjedinjenih Drzava. Prvi koraei u ovom praveu ucinjeni su 1865. godine donosenjem 13. amandmana na ustav, kojim je zabranjeno ropstvo i prinudno sluzenje, kada je osnovan i Fridmanov biro za zastitu i unapredenje drustvenih interesa ernaea. U pocetku su ponovo uspostavljene juzne drzave cinile upravo one sto je islo na ruku radikalima, podvrgavajuci bivse robove "ernim zakonima", strogim propisima koji su oslobodenim erneima davali status daleko ispod prave slobode ili jednakosti i nalagali obavezan rad. U stvari, ernei su, kao zajedniea (umesto pojedinacno), postali kolektivna svojina svih belaea na jugu. Rasireno teroristicko nasilje dovelo je do smrti nekoliko hiljada oslobodenih ernaea i njihovih belih simpatizera a novoizgradene crnacke skole su zapaljene. Pogrom ernaea u Nju Orleansu 1866. godine zaustavilaje tek interveneija armije SAD a slicna buna buknulaje i u Memfisu. U Arkanzasu je do ovakvih nereda doslo 1868. godine, u Juznoj Karolini 1870, u Misisipiju 1871. U Lujzijani je preko 3 000 ljudi, uglavnom ernaea, ubijeno ili 130

ranjeno u bitkama i masakrima u deeeniji posle 1866. godine. Prica se daje u Teksasu izmedu 1868 i 1870. svake godine ubijano hiljadu ernaea. Najozloglasenija organizaeija koja je iznikla iz ovog pokolja bio je Kju kluks klan, pokret veterana Konfederaeije koji je nastao u Tenesiju 1866. godine i brzo stekao status ogromnog i opasnog politickcg pokreta na citavom jugu. Radikali su od 1866. godine dominirali politikom na saveznom nivou. Cetmaestim ustavnim amandmanorn proglaseno je da svi ljudi, erni ili beli, rodeni u Sjedinjenim Drzavama imaju status punopravnih gradana sa svim pravima koja im ne mogu hiti uskracena bez odgovarajuceg zakonskog postupka. (lako je zamisljeno da formulaeija ove odredbe bude nedvosmisiena, Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava je 1873. godine manje-vise obesnazio njenu primenu na oslobodene robove.) Ovom merom je istovremeno zabranjeno funkeionerima Konfederaeije da ponovo obavljaju odgovome duznosti. Petnaestim amandmanom, predlozenirn 1869. godine, drzavarna je zabranjeno da svojim gradanima ogranicavaju pravo glasa "na osnovu rase, boje ili prethodnog robovskog polozaja". Zakonima 0 obnovi iz 1867. raspustene su vlade juznih drzava, uvedena direktna vojna uprava i utvrdeni detaljni postupei za nove izbore pod uslovima koji podsticu ucesce emaca. Predsednik Endrju Dzonson je stavio veto na ove i druge mere Kongresa, ali je najcesce bio nadglasan pa je 1868. godine postao prvi predsednik Sjedinjenih Drzava protiv kojeg je pokrenut postupak za opoziv. Iako opoziv nije izglasan, Dzonson posle toga nije mogao rnnogo da utice na tok dogadaja. Zakonima 0 obnovi stvoreni su novi rezirni sirorn juga, a njihov politicki i rasni karakter bitno se razlikovao od bilo kog prethodnog. Najuguje 1868. godine bilo 700 000 emih glasaca prema 625 000 belih - odnos koji je , znatno doprineo pobedi republikanaea na naeionalnim izborima: glasovi ernaea su verovatno doneli predsednicko mesto Julisisu Grantu 1868. godine. U juznjackoj mitologiji, to je bio najgori od svih rnogucih svetova, savez cincnih severnjackih avanturista (kuferasa) sa juznjackim izdajnicima (ragama), koji su se zaverili da bi manipulisali neukim emcima kao lutkama, dok je istovremeno prirodnim i pravim vladarima drustva bilo uskraceno svako ucesce u njemu. Ovaj mracni period trajao je sve do 1870-ih, kada su hrabri beli opozicionari uspeli da destabilizuju i zbaee republikansku diktaturu. lstorija je bila blaza prema kuferasima i ragama, koji iz danasnje perspektive ostavljaju utisak dobronamernih ljudi koji su se borili da stvore nov i bolji jug. Odbaeiyanje republikanaea juznjaka kao izdajnika zasniva se na mitu 0 pravomjugu kao zemlji aristokratskih plantaza, mitu koji zaboravlja sirornasnije gradane, a narocito one u brdskim predelima, minimalno vezanih za robovsku privredu. Osim toga, erni funkeioneri tih godina nisu bili nista gori od svojih belih savremenika, i sarno se iz rasisticke nadmenosti rnoze tvrditi da je sve sto su oni cinili sarno odraz poslusnosti prema njihovim belim gospodarima 131

I I I I

I

I I I

I

I I I I

marionetama. Cmci su predstavljali proporcionalno veliki deo stanovnika juznih drzava i u svakom pravednom izbomom sistemu imali bi pravo barem na neko predstavnisrvo, Osim toga, politicki i kulturni napredak novooslobodenih robova bio je isto toliko brz kao i tempo kojim su razvijali sopstvene izbome mreze potekle iz cmih crkava. Iako su vlade u periodu obnove (1865-77) mnogo trosile, pokusavale su da mdoknade apsolutan nedostatak infrastmkture za resavanje potreba cmih grad ana u oblastima kao sto je recimo obrazovanje. U tom smislu je pravu katastrofu izazvala pojava belih revolucionamih pokreta na jugu pracena postepenim ukidanjem federalne pomoci rasno mesovitirn rezirnirna. Nekoliko hiljada pristalice Bele lige je 1874. pokusalo da organizuje oruzani prevrat u Nju Orieansu, dok su nastojanja da odbrane novi rezim naoru;!avanjem cmaca izazvala jos gori masakr. Republicke vlade na jugu su se jedna za drugom rusile pred neposrednom opasnoscu od napada gomile i ubistava, da bi ih zamenili rezimi zasnovani na tradicionalnom ucescu belih zemljoposednika i ljudi na polozaju, ~ije su biografije obicno govorile 0 ratnoj sluzbi u Konfederaciji. Vlade Tenesija i Virdzinije srusene su 1869. godine, Seveme Karoline 1870, dok su jedini preziveli rezimi obnove bile drzavne vlade Floride, Juzne Karoline i Lujzijane. stranacke politike. Na predsedkandidat Semjuel Tilden ubedIjivo je pobedio svog republikanskog rival a Raderforda B. Hejsa na opstem glasanju, ali je slika u izbomom telu bila manje jasna. Tilden je usao u pregovore s vodstvom od 184 prema 166 u izbomom telu, i bio mu je potreban sarno jo~ jedan glas da bude izabran. Polozaj predsednika je tada zavisio od spomih rezultata glasanja u tri drzave koje su zadrZale republikansku administraciju. Tako je 1877. go dine osnovana dvopartijska komisija da bi resila spome izbore, sto se pretvorilo u sire pregovore 0 pre;!ivljavanju obnove. Na kraju je Hejs dobio predsednicki polozaj, ali sarno po cenu povlacenja saveznih trupa sa juga, cime je preostale republikanske rezime osudio na propast. Dekret 0 policiji iz 1878. godine zabranio je dalju upotrebu vojnih snaga u sprovodenju zakona. Vrhovni sudje 1883. godine ponistio Zakon 0 gradanskim pravima iz 1875. godine koji je cmcima garantovao pristup javnim prostorijama kao sto su ..gostionice, javni prevoz i mesta za zabavu". Ali i one su pale zbog nacionalne

SUPREMACIJA BELACA
Posto nisu imali nikakvog kapitala, bivsi robovi su uglavnom bili primorani da postanu napolicari i mali farmeri, obicno zavisni od belih magnata iz prethodnih godina. Proizvodnja pamuka je ponovo zauzela prvo mesto u juznjackoj ekonomiji, a povrsina zemljista namenjena uzgajanju ove kulture porasla je sa cetiri miliona jutara 1830-ih godina na trideset miliona 1890-ih. Medutim, iako je obnova prosla, polozaj cmaca nije bio nepopravljivo los, jer se privreda juga razvijala i diverzifikovala. Vec 1880. godine, na primer, sirenje topionica gvozda koje su koristile ugalj u Alabami postavilo je osnovu za nove industrije gvozda i celika u Birmingemu kao i za vecu proizvodnju uglja. Do kraja veka, drzava je vec sticala bogatstvo od proizvodnje celika, dirvne grade i tekstila. Broj stanovnika Birmingema povecao se sa 3 000 u 1880. godini na preko 130000 u 1910. godini, a to je razvoj koji se mote porediti s onim u Cikagu. Rast gradova i u drugim oblastima juga odrazavao je novi prosperitet. Stanovnistvo Memfisa povecano je sa 23000 pre Gradanskog rata, na oko 100000, krajem veka, dok su drugi juznjacki gradovi, ukljucujuci Nesvil, Atlantu i Birmingem, bili na ovom nivou ili bar negde blizu. Luisvilje imao vise od 200000 stanovnika. Sada je bila moguca veca drustvena mobilnost pa su l880-ih godina komentatori sa severa bili zapanjeni relativno srdacnim medurasnim odnosima na jugu. Crnci su u velikom delu zadrzali pravo glasa a konzervativni demokratski politicari aktivno su se borili za njihovu naklonost. Upadljivi znaci medurasne politicke saradnje u populistickorn pokretu ranih 1890-ih godina izazvali su pravu paniku ekonomskih elita. Populisti i republikanci su se 1894. udruzili da bi dobili kontrolu u Sevemoj Karolini. Ova relativno benevolentna faza u istoriji crnackog stanovnistva zavrsena je poslednjih godina veka delom i zbog rasirene politicke borbe izmedu demokrata konzervativaca i radikala populista u ekonomskom okruzenju opustosenom depresijom u poljoprivredi. Konzervativci su zaigrali na rasnu kartu i ponovo oziveli strah od crnacke dominacije, a nekadasnji populisti su nestali zajedno sa pojavom nove rasne politike. U prakticnom smislu, politicke bitke 1890-ih godina imale su najdirektnije efekte na prava cmackog birackog tela, kome je sistematski uskracivano pravo glasa primenom diskriminatomih sredstava kao sto su glasacke takse ili test pismenosti. U periodu od 1896. do 1904. go dine, broj registrovanih cmih glasaca u Lujzijani opao je sa 130 000 na sarno 1350. Napad na cmacko pravo glasa pratilo je i sirenje zakona kojima se stvarala formalna i potpuna rasna segregacija u svim javnim objektima. Ovi .zakoni Dzima Kroua" navodno su stvarali "odvojene ali jednake" us love a to tumacenje podrzao je i Vrhovni sud SAD 1896. go dine u slucaju Plesija i Fergusona, uz zestoko protivljenje sudije Dzona Marsala Hariana, koji je ostao u manjini. Eru Dzima Kroua karakterise i institucionalizacija kastinskog sistema na 133

nickim izborima 1876. godine, demokratski

Tok obnove je pojacao juznjacki bes zbog.poraza u Gradanskom ratu, pa se belo stanovnistvo okupilo oko ekstremnih anticrnackih elemenata. Jug je ostao cvrsto demokratski sve do 1960-ih godipa i revolucije u gradanskim pravima, ali ce, cak i od tada, biti potrebno da prode nekoliko decenija pre nego sto mnogijuznjaci prihvate da glasaju za stranku Linkolna i Samnera.

132

Kalifornija je te iste godine imala 1. Cikago i Detroit. Komunisticka partija Sjedinjenih Drzava predlozila je ekscentricno resenje "cma~kog problema" kroz stvaranje posebnih oblasti sa crnackom samoupravom ujuznorn cmom pojasu. masovno dose1javanje zapocelo je tek' pos1e 1900. godine. Broj stanovnika Kolorada se povecao sa sarno 34000 u 1860. 1912. koji je propovedao da samopoboljsanje i vredan rad dovode do evolutivne promene. To je bilo vreme kada je u Sjedinjenirn Drzavama zakon linea bio na vrhuncu. godine. godine. do 1919.Zlatna drzava" je bila spremna da u narednom veku odigra znacajnu ulogu u americkoj politici. godine bio vrlo aktivan u osnivanju Nacionalnog udruzenja za napredovanje obojenih 1judi (NAACP). Kada se govori 0 ekspanziji u tim godinama izgleda neverovatno da je tako ogroman razvoj delovao relativno rutinski i prirodno. ili dva puta vise od teritorije Francuske.2 miliona do 1920. 1889. U drugoj polovini devetnaestog veka. U toku te iste decenije. broj Amerikanaca koji su ziveli u zapadnirn drzavama porastao je sa 179000 na 4. prvi pokusaji formiranja orga134 nizacija cmih muslimana i pan-africkih organizacija datiraju jos iz 1913.5 miliona stanovnika. Grifit je svojim filmom .1. Arizona 1867.za potrebe privatnih preduzimaca. 1898. jugu. TABELA 4. spaljivanjem ili kastriranjem. lzbijanje Prvog svetskog rata bilo je posebno znacajan pokretac takvih kretanja stvorivsi ogromnu nestasicu radne snage u fabrikama municije na severu. Kako je pocetkorn veka rasno nasilje sve vise jacalo. cvrsta stratifikacija u kojoj je drustvena inferiomost cmaca nametana . Dolazilo je i do kolektivnih pobuna prema strasnorn modelu iz godina obnove. Najveci broj incidenata dogodio se na jugu a zrtve su bili crnci obicno zbog necega sto je shvaceno kao uvreda ili seksualna pretnja beloj osobi. i 1890. ovakva ubistva cesto su "uveli~avana" mucenjem.cesto grupa zatvorenika povezanib lancima i pod kontrolom belih strazara . ZAP ADNA GRANICA Gradanski rat je izazvao kratak zastoj u sirenju na zap ad. Praktican rezultat njegovog pristupa bilo je osnivanje instituta Taskigi 1881. pa su. go dine naoruzani samozvani cuvari zakona u Vilmingtonu upotrebili teror da iskorene svaki trag crnacke politicke moci. kao ~to je.Radanje jedne nacije" 1915. lake su u politickoj klimi tih godina radikalna i separatisticka re~enja bi1a skoro nezamisliva. . era u kojoj je svetina ubijala u proseku po sto ljudi godisnje. D.. skoro da je dao odgovor na to pitanje. 1890. godine. Nacionalisticke struje su dozivljavale procvat u slobodnijoj atrnosferi severnjackih gradova. u Uniju je primljeno sest severozapadnih drzava (Tabela 4.• . najprisutniji crnacki voda ujavnosti. Diboa. 1912. pedagog BukerT. 'silom . go dine i time prornenilo etnicku strukturu i politiku u gradovima kao sto su Njujork. na primer. Od 1890-ih. recimo bio V. 0 kome ce se od tada govoriti kao 0 "donjih cetrdeset osam drzava". DRZAVE PRlMLJENE U UNlJU 1867-1912. sto je korporativno javno ropstvo po svemu osim po imenu. ali je one brzo nastavljeno cirnje rat zavrsen. pridobio je podrsku konzervativnih voda. Prijemom Arizone i Novog Meksika 1912. godine.. na 500000 do 1900. Sredinom veka abolicionisti su postavili retoricko pitanje: koliko cmih Amerikanaca moze da dozivi nesto gore od ropstva? Period od 1890. uz dalje povecanje na 9.3 miliona. Filade1fija. Robovski polozaj cmaca ponovo je uspostavljen u vidu kaznjenickog rada . 1907. Diboa je 1910. Godina~ema Nebraska Kolorado Severna Dakota Juzna Dakota Montana Vasington Ajdaho Vajoming Juta Oklahoma Novi Meksiko . U godinama 1889. dodelivsi sebi ulogu mesijanskog proroka koji ce sve izgnane Afrikance povesti natrag na njihov rodni kontinent. 1896. a novi raspored zvezdica na americkoj zastavi ostace nepromenjen sve?o 1959. iskoristio novi mocni medijum filma da propagira efektnu verziju rasistickog mita 0 juznjackoj istoriji i rekonstrukciji i time postavio osnove za ponovno rodenje Kju kIuks kIana. Na sarnom pocetku novog veka. 1890. 1876. perspektiva seobe na sever postajala je sve prirnamljivija. Cetiri stotine biljada crnaca sa juga preselilo se na sever i zapad od 1916. koji je trebalo da posluzi kao model viseg obrazovanja za crnce. Markus Garvi. Iako su crnacke zajednice tokorn celog devetnaestog veka postojale u svim severnjackih gradovima svih velicina. godine zavrseno je politicko organizovanje kontinentalnog dela Sjedinjenih Drzava. Kao i u svakoj teroristickoj kampanji.povremenim nasiljem i svakodnevnim uvredama. godine. Tu se dvadesetih godina dvadesetog veka pojavio i crnacki aktivista roden na Jamajki. godine. 1889. E.1) ukupne povrsine oko 540000 kvadratnih milja. 135 G1avni grad danas Linkoln Denver Bizmark Pjer Helena Olimpija Bojsi Cejen SoIt Lejk Siti Oklahoma Siti Santa Fe Feniks : I I I I I I I I I I I I I I . cilj je bio da se odrzi strah medu stanovnistvom. Vasington. takva strategija izgledalaje previse spora i umerena drugim aktivistima. 1889. prvi cmac koji je odbranio doktorat na Harvardskom univerzitetu. B. i da se likvidiraju konkretni prekrsioci. 1889. koji se iznova razmahao cetrdesetih godina dvadesetog veka. Bilo je vise predloga da se poboljsa zalosna sudbina juznjackih crnaca. V. do 1925. Kako su se tib godina uslovi za crnce naglo pogorsavali.

Secanja na Uniju i Konfederaciju su. Novi zapad je slavljen kao divljina prepuna junastva. kada su stocari nahuskani. 136 Dogadaj 0 kom je snimljeno vise filmova.ironicno nazvan Vilijem Tekumseh Serman . godine.5 miliona. koji je kod ocajnih naseljenika na zapadu stvorio ozlojedenost prema svakom ogranicenju njihovog ekonornskog razvoja. plemenima Lakota-Sijuksa. Kao i u okrugu Linkoln. da naseljenike dovede u red. godine donela izuzetno vazan Zakon 0 naseljavanju. na Arizonu. koji je obecavao 160jutara zemlje na zapadu. republikanaea i stocara. bila uzrok zavade izrnedu apalackih klanova Hetfild i Mekoj. na isti nacin na koji su i politicke masinerije na istoku nametale svoju volju preko ulicnih bandi. ili kao industrijske borbe istocnih korporacija koje su upravljale zeleznicom ili kanalima. KONFLIKT S INDIJANClMA Vreme izmedu 1865. Na zapadu se nikada nije dogodilo ni priblizno takvo nasilje koje bi se moglo porediti recimo s onim u Lujzijani ili drugim delovima "divljegjuga" u godinama obnove. kauboja i sakupljanja stoke. Cejena i Arapaha. netaknuta granicna zemlja nasilja i odmetnika. u stvari. kojim su rudari putovali u Montanu. Bozmanskog puta.7 na 6.Sijuksa Crveni Oblak poveo plemena iz ravnice u vise vojnickih i diplomatskih pobeda koje su. Efikasan prevoz velikog obirna omogucavao je da se proizvodnja kukuruza i zita. Kasnih sezdesetih godina devetnaestog veka. Kasnijim sporazurnima 1868. zaista dovele do zatvaranja jednog od najvecih pravaca seobe na zap ad. a zestina pritiska koji su vrsili nazovi-rudari izazivala je zategnutost i na drugim granicama. Mnogi odmetniei. dok su u stvari sukobi koji su se tih godina desavali pre bili tipican odraz situaeije u drugim delovima Sjedinjenih Drzava. svakome ko je bio spreman da je naseli.smatrao je da konfrontacija belaea i Indijanaea neizbezno vodi zatiranju indijanskog nacina zivota a verovatno i eele rase. oko 150jutara. godine i finansijskim krahom 1973. protiv odgajivaca ovaea u Novom Meksiku.vec krajem 1880-ih. godine. Tako je 1868. prosiri na celu zemlju. godine. bio je u stvari sarno jedan incident u kontinuiranoj borbi izmedu biznismena iz Tumbstona. Njegov zarnenik Filip ~eridan izgovorio je onu cuvenu recenicu da su jedini "dobri" Indijanei koje je 137 . obracun kod OK korala iz 1881. narocito kada se radi 0 indijanskim narodima iz seveme ravnice.Americku ekspanziju na zapad pokretali su tradicionalni motivi: zudnja za zemljom i potraga za rudnim bogatstvom. Pistolj ni u kom slucaju nije bio nesto na sta je zapad imao iskljucivo pravo. do 1920. U Vajominguje 1892. Krajem decenije su i onako velika kretanja stanovnistva ubrzana dolaskom zeleznickih pruga. godine obelezeno je krizom i privremenirn resenjem "indijanskog problema" na zapadu. angazovani su revolverasi najamnici da bi sproveli volju rancera. ali to doba je kratko trajalo . Po zavrsetku Gradanskog rata. Ovi veliki pokreti stoke i gradovi koji su nastajali na njihovom putu postace eentralni deo mita 0 divljem zapadu. alije prosecna povrsina farme i dalje bila prakticno ista. Osamdesetih godina devetnaestog veka. Sistem ranceva se iz Teksasa prosirio na brdske drzave kao sto su Vajoming i Montana i zapadno. broj arnerickih farmi povecao se sa 2. vojni komandant na zapadu . U velikom delu zapada drustvena transformacija bila je oznacena zamenom bufala stokom kako najbrojnijom zivctinjskom vrstom. i na zapaduje bilo nekoliko zestokih eksplozija frakcionaskog nasilja. proizvodnja se vec prosirila preko velike ravnice a pojas kukuruza se protegao dalje na zapad kroz Ajovu i Nebrasku. Rat koji je usledio izazvao je vise ljudskih zrtava i pokazao nesposobnost sudova da osude mocne zlocince. Pored toga. posebno onim sa indijanskim narodima. Nevadu i Novi Meksiko. i 1880. na primer. navodno s ciljem da prekine kradu stoke. u kojoj su braca Erp sluzila kao najmljene ubice ovih prvih. a. utvrdenoj ugovorom iz 1851. Velicina novog obradivog zernljista bilaje nepojmljiva ljudima naviklim na evropske uslove. sedamdesetih i osamdesetih godina devetnaestog veka. demokrata. Ovaj prekid mogao je biti sarno privremen. godine poglavica Ogalala . kao i eelokupni sklop ranceva i korala. . ovo podrucjeje unekoliko smanjeno da bi se beleima omogucio pristup zlatom bogatim zemljama dye Dakote pa su cak i relativno umerene indijanske vode shvatile da su prinudene da biraju izmedu otpora i mirnog unistenja. na primer rat u okrugu Linkoln 1878. godine. On je sigumo razmisljao i 0 "istrebljenju" Sijuksa. Linkolnova administracijaje 1862. godine. sto se retko desavalo. bila ogranicena na podrucje istocno od Misisipija. prema Kanzasu i zeleznickim cvorovima u Ebilejnu i Dodz Sitiju. beli naseljenici poceli su da nadiru prema granici Lakota-Sijuksa. Medutim. bili su preziveli ucesnici ili nastavljaci gerilskih borbi koje su razdirale Kanzas i Misuri pre Gradanskog rata i tokom njega. teksaski ranceri su poceli da teraju svoja stada na sever. Borbe koje se vezuju za legendarna imena kao sto su Bili Kid ili Vajat Erp bile su u osnovi stranacke borbe za ekonomsku i politicku moc iste vrste kao i one koje su obelezile izbore u Njujork Sitiju ili Filadelfijl tog vremena. Rancevi na kojima je gajena stoka predstavljali su ozbiljne poslovne poduhvate sa ogromnim investieijama evropskih a narocito britanskih kapitaiista. najveci deo otvorene zemlje ogradili su naseljenici koristeci tek pronadenu bodljikavu zicu (1873). na primer banda Dzesija Dzejmsa. godine. kojaje do 1940. odakle su mogli da ih transportuju do gradova na srednjem zapadu. Aktivnost belaea u ovoj oblasti pojacala se izgradnjom Seveme pacificke zeleznice 1872. U periodu od 1870. Potraga za zlatom i srebrom se takode nastavila i severna i juzno od kanadske granice. besplatno ili skoro bez ikakve naknade. godine Udruzenje odgajivaca stoke sa sedistem u Cejenu pokrenulo pravu invaziju na okrug Dzonson u oblasti reke Pauder.

U decembru je 250 Indijanaca masakrirano kod Ranjenog Kolena u Juznoj Dakoti i taj dogadaj je. a neka plemena. najvece indijanske vojne formacije bile su prinudene da se predaju. U novom zlatnom dobu. 90 hiljada 1900. bio je prinuden da se preda cak i tako strasan protivnik kao sto je bio poglavica Apaca Dzeronimo. preostalo je rnnogo jutara viska. otvorenih za naseljavanje belaca. godine otvorena za naseljavanje. znajuci da bi istrebljenje jednog lako moglo dovesti i do unistenja onog drugog. Ovo novo divljacko raspolozenje odrazilo se i na mnoga plemena koja nisu imala ni najmanju ulogu u Kasterovoj bitki. koje je isterano u neplodne i udaljene predele bez imalo brige da Ii ce preziveti ili poumirati od gladi. u periodu od 1860. kada su pronadene sredinom veka imale nestvamo povoljnu klirnu. godine vec naveliko vrseni radi zadovoljenja potreba za hranom radnika zaposlenih na izgradnji zeleznice. koja su se sada suocila s razbesnelim americkim narodom odlucnim da vise ne dozvoli nikakav neuspeh. Kanzasa i Nebraske. i 200 hiljada 1910. Srediste Oregona. plemena moraju da izvedu "pies duhova" i time uspostave jedinstvo sa precima koji brinu za svoj narod. prirodno otpoceo. godine. Iako je Kasterov poraz predstavljao privremeni udarac nacionalnom samopouzdanju.on ikad upoznao bili mrtvi Indijanci. Zavrsetak izgradnje luke San Pedro 1914. Teritorija Oklahome je 1889. pokusaj da se on uspesno eksploatise predstavljao je mnogo komplikovaniju stvar. Komandant americke vojske bio je general Dzordz A. godine. ocajanje Indijanaca je 1889. godine. Portland. Nez Pers. izvanredan samoreklamer koji je za sobom vec imao dugu proslost izuzetne brutalnosti u sukobima sa Indijancima. godine. godine uzeto je jos jedanaest miliona jutara. bavljenje zernljoradnjorn je postajalo sve teze. cime je zavrsen period krvavih borbi na jugozapadu. Sredinom vekaje bilo mozda sezdeset miliona bufala. U naredne tri godine. Bik Koji Sedi i Ludi Konj. ali se krajem 1890. godine zauzele zapadnu polovinu teritorije Lakota. koje su. Kako su se osamdesetih godina devetnaestog veka padavine smanjivale. i 237 hiljada 1910. oznacio kraj indijanskih ratova.' godine dovelo do stvaranja znacajnog milenaristickog pokreta. pokret raspao pod pritiskorn vojske. Neke od novih zemalja su razvile veoma uspesne privrede jer se sistem ranceva prosirio na nekoliko zapadnih zemalja. godine. dok se pacificki severozapad razvijao u unosnu imperiju drveta. Kaster. jula. a pojava protestnih zemljoradnickih pokreta govori 0 139 I I I • . Juna 1876. Uskoro je mogao da konkurise San Francisku. a cetiri milionaje ubijeno sarno 1871. U toku naredne godine religija "plesa duhova" brzo se prosirila preko ravnice. ova politikaje takode podrazumevala i odmeravanje zemlje koja ce domorodackim narodima biti zaista potrebna. godine. belci ce biti eliminisani sa planete. Dvadesetih godina dvadesetog veka grad je vec dobijao i dodatne podsticaje: od nafte. do 1900. lako je opravdavana kao mera koja Indijance treba da izleci od lenjosti. Ostale oblasti na zapadu bile su rnnogo manje pristupacne. Kada je indijanska zemlja podeljena. Kao sto se to cesto desava kada se dogodi neobjasnjiva katastrofa. kada je povezan sa zeleznickom prugorn dye konkurentske kompanije koje Sll se zestoko borile za posao . a krda bufala ce se vratiti brojnija nego ikad.Juzni Pacifik i Santa Fe. narocito visoravni dye Dakote. Zapadni gradovi su bujali. kadaje sveti covek Pijuta Indijanaca po imenu Vovoka poceo da dobija vizije koje su mu govorile 0 dolasku Mesije. Dokje zap ad "osvojen". na primer pleme Juta u Koloradu i Juti. Situacija je prerasla u krizu 1874. Sjedinjene Drzave su 1877. Zato su ohrabrivali pokolje krda bufala. Ovaj dogadaj je bio utoliko traumaticniji za americku javnost jer je vest 0 katastrofi stigla do istocnih gradova 4. imao je 5 000 stanovnika.Jndijanskoj teritoriji" su se kontinuirano smanjivali pa je i to podrucje konacno ukljuceno u buducu drzavu Oklahoma. Sijetl je ostvario slican rast zahvaljujuci ulozi koju je imao u snabdevanju rudara na nalazistima zlata Aljaske i Jukona. 138 bez obzira na to sto se radilo 0 teritoriji koja je oznacena kao indijanska. pa je u narednoj deceniji stanovnistvo ove oblasti povecano sa 60 na 400 hiljada. Kasterova nesmotrena samouverenost dovela je do unistenja jedinice od oko 225 Ijudi pod njegovom komandom u bitki kod Litl Big Homa u Montani. Domorodacki posedi na . broj stanovnika Denvera povecan je sa nula na 134 hiljade. Godine 1870. odnosno na teritoriji koja je za narod Lakota bila posebno sveta. Da bi potpomogla dolazak milenijuma. turizma. Gradje imao 1000 stanovnika 1870. Do 1883. filmske industrije i novih radnih mesta u avionskoj industriji. koji je doziveo isto tako brz rast u prethodnoj generaciji. godine poklopio se sa otvaranjem novog Panamskog kanala pa je Los Andeles postao vodeca luka na Pacifiku. su porazena. Godine 1886. Los Andeles je jos jedan klasican primer brzog razvoja grada. Ova porazna slika jos vise je pogorsana krajem 1880-ih godina. upravo na dan kada je nacija ponosno slavila stcgodisnjicu Deklaracije nezavisnosti. kada je pronadeno zlato u Cmim brdima Juzne Dakote. koji su u deceniji posle 1865. otprilike do 1890. Kopaci su nagmuli potpuno nelegalno i rat je. kao na primer. on je istovremeno bio i Pirova pobeda za domorodacka plemena. 80 hiljada 1900. ukljucujuci i Cma brda. Novim ugovorima konfiskovane su ogromne povrsine indijanske zemlje po principu "prodaj ili urnri od gladi". Iako je bio sposoban konjicki komandant njega su u ovom slucaju deklasirale indijanske vode. njihov broj je vec sveden na stotine. imao je 800 stanovnika 1850. moglo bi se reci. Cene prevoza zeleznicom su vrtoglavo pale pa su doseljenici sa srednjeg zapada nagmuli u grad povecavsi broj njegovih stanovnika za vise od 100000 do kraja veka. godine. au jagmi za zemlju 1889. Takve vode su takode shvatale kljucni znacaj bufala kao glavnog uporista indijanske kulture. kada je doneta odluka da se kolektivna indijanska zemlja podeli individualnim posednicima. godine.

godine izlozio naucni rad 0 znacaju granice u istoriji zapada. borbe koje su vodene na granici 1870-ih godina ocigledno su ostavile svoj pecat na svesti prezivelih ucesnika decenijama posle toga. Na Kubije 1895. On je tvrdio da je arnericki karakter definisan postojanjem otvorene granice koja je stalno pomerana i istovremeno predstavljala realnu i sirnbolicnu medu izmedu divljastva i civilizacije. Britanci su zakljucili da njihovu poziciju treba hitno ojacati. a u prve filmske obrade ovih tema u narednoj deceniji spada i snimanje filma "Velika pljacka voza" 1903. godine nije doslo do misteriozne eksplozije koja je potopila americki bojni brod Mejn u luci Havane. Drzavni sekretar Vilijem H. U skladu sa pariskim mirovnim ugovorom. Tako je zavrsen "prvi period americke istorije". lako su ratni brodovi na paru u to vreme bili podlozni nesrecarna. Bez obzira na bilo ciji stay prema Tarnerovoj tezi. godine. Postepeno i pomalo nevoljno. godine. Prvu vecu priliku da se novi americki imperijalizam oproba u praksi pruzila je nesigurna i oslabljena spanska imperija. Sarna granica je i dalje ostala veoma ziva i prema Kanadi i prema Meksiku. Osim toga. Sjedinjene Drzave su odmah pripojile posede Portorika. godine izbila nacionalisticka buna koja je ugusena uz zverstva 0 kojima je americka stampa. a ta cinjenica nije prosla nezapazena kod 140 potencijalnih suparnika u zapadnoj bemisferi. iako su se kriticari rugali potencijalnoj vrednosti . Iako je tu bilo i zavisti i neprijateljskog raspolozenja zbog prekomorske ekspanzije zemalja kao sto su Britanija i Francuska. posebno sada kada je Suard objavio kako ce cela Severna Amerika "pre ili kasnije biti u magicnom krugu americke unije" i poceo da se bvali da je nova transkontinentalna zeleznica potencijalno otvorila ceo kanadski zapad za buduce pripajanje Americi. Borba koja je usledila bila je krajnje neravnopravna i Kuba se ubrzo nasla u americkim rukama. U aprilu je americka administracija odobrila intervenciju na Kubi i rat je objavljen. koji su se pozivali na nju u objasnjavanju bezbrojnih aspekata ameri~kog zivota i kulture. granica zaista zatvorena 1890. i u kom smislu. Ta granica je sada zatvorena naseljavanjem Oklahome i uklanjanjem razlike izmedu naseljenih i nenaseljenih teritorija. Trebalo je rnnogo rada i dovitljivosti da bi se rancevi pretvorili u farme. izvestavala vrlo kriticki. Gradanski rat je pokazao sposobnost Sjedinjenih Drzava da mobilisu ogromne i ubojite vojne formacije. Mnogi proslavljeni dogadaji koji se vezuju za "divlji zap ad" su tek predstojali i dogodili su se u novom veku. americki mediji su potapanje odmah pripisali neprijateljskoj akciji i zahtevali istragu a zatim i odgovarajucu odmazdu.000 kvadratnih milja za oko sedam miliona dolara. Nekoliko britanskih severnoamerickih teritorija spojilo se u novi Dominion Kanada 1867. U Teksasu je pronalazak nafte u Spindltopu 1901. Suard je s pravom prikazivao ovaj posao kao izvanrednu pogodbu. a polagale su pravo i na Havaje. a snabdevanje vodom je izazivalo brojne krize.I I I njihovom rastucem ocajanju. neospomo je da je "osvajanje zapada" dalo svoj doprinos oblikovanju arnericke kulture.Jiladnjace g. postojao je osecaj da Sjedinjene Drzave treba da izvrse svoju jedinstvenu civilizacijsku misiju kako bi oslobodile primitivne narode i dove le ih u prosveceno i progresivno okrilje arnerickog oria. povremeno su se javljali strahovi da ce sporadicni nesporazumi Amerike i Britanije dovesti do vojne konfrontacije. godine pokrenuo nasumicna istrazivanja nafte koja su podsecala na potragu za raznim mineralima ranijih godina. kao sto to na primer pokazuje objavljivanje romana Covek iz Virdiinije avena Vistera. Istoricar Frederik Dzekson Tamer je 1893. lzgledalo je da su ovi dogadaji uvrstili Sjedinjene Drzave u red imperijalistickih sila uz relativno malo krvoprolica: od 300 000 americkih vojnika i mornara koji su sluzili u vojsci u toku rata sa Spanijom manje od 141 . godine odlucila da okonca svoje imperijalne poduhvate u Sevemoj Americi prodavsi Sjedinjenim Drzavama ogromnu teritoriju Aljaske od 591. Potreba za vodom bilaje stvarnost kojaje nekoliko juznih kalifomijskih zajednica navela da prihvate pripajanje vecern Los Andelesu. Medutim. Suarda". pri ~emu su obe ove pojave uticale na vodenje spoljne politike. na primer u sporu oko granica Venecuele 1895. Veci deo Kalifornije takode nije imao prirodne pogodnosti za zadovoljenje poljoprivrednib ambicija svojih pionira. Cinjenica daje granica zatvorena omogucila je rornantizovanje zapada s novim zarorn. moglo bi se raspravljati 0 tome da lije. IMPERIJALIZAM Sjedinjene Drzave su do kraja veka vec imale dugu istoriju rasne konfrontacije i teritorijalne ekspanzije. U maju je pomorska pobeda u Manilskom zalivu potvrdila americku kontrolu nad Filipinima pa je u avgustu zakljucen mir. Spanski "koncentracioni logori" opisivani su do najjezivijih detalja. Sjedinjene Drzave su postajale imperijalna sila i vojni cinilac na gldbalnorn planu. lzuzetno ostre zime 1885-6 i 1886-7. ad osamdesetih godina dcvetnaestog veka. Mogucnost sukoba uvecavalo je sve vece prisustvo Iraca u Sjedinjenim Drzavama. gde je anti-britanska retorika postala uobicajena u gradskoj politici. godine unistile su uslove za zivot mnogih rancera. a transformacija regiona u integralni deo Sjedinjenih Drzava nuzno se odrazila na politicku ravnotezu u narednorn veku. Ova teza 0 granici imala je ogrornnu vrednost za studente americke istorije. ali je taj proces do kraja ovog perioda vec daleko odmakao. Rusija je1867. a nova zemlja je obezbedila svoje zapadne teritorije ogromnim naporima da u narednoj deceniji izgradi sopstvenu transkontinentalnu zeleznicu. Guam i Filipine. rast evropskog imperijalizma izazivao je mesovita osecanja u krugovima americke elite. Zategnutost je rasla sve dok februara 1898. godine. pre svega popularne novine Herstovog i Pulicerovog lanca. U drugoj polovini veka.

Domace stanovnistvo Filipina se 1899. okupirale su i Haiti od 1915. Ruzvelt se 1902. dok je Portoriko bio kolonijalni posed. koje su sada mogli uloziti u druge poslove. i Dominikansku Republiku od 1916. sukob sa Spancima i njegov ishod nisu ostavili nimalo surnnje da je Amerika stekla polozaj svetske sile. odrazavajuci se na razlicita podrucja kao sto su obrazovanje. u borbama koje su izrodile bezbroj negativnih stereo tip a 0 "ni~im rasama". godine iznajmila od Kolumbije zernljiste koje ce postati Zona Panamskog Kanala. godine na ostrvima je bilo angazovano 70 hiljada americkih vojnika. koje su u to vreme bile ostro kritikovane. ugovori zakljucivani u vreme rata ornogucili su pojedinim biznismenima da akurnuliraju veliko bogatstvo. Takve ideje su nalazile sledbenike u naciji koja je navikla na generacijske sukobe sa erncima i americkim domorocima. do 1920. poslao . Konacni gubici nisu poznati a njihovo utvrdivanje komplikuje broj umrlih u zatvorima i koncentracionim logorima kao i broj urnrlih od gladi. Americka flota je sada imala mogucnost da se lako i brzo krece izmedu dva okeana. epilepticara i dusevnih bolesnika. godine. sto je bilo u skladu s . Sjedinjene Drzave su svojim imperijalnim ponasanjem nastojale da uspostave dominaciju na Pacifiku i u Karibima. Kuba i Panama su vec prakticno bili protektorati. Isto tako nije bilo govora ni 0 razmerama sukoba: 1900. spustala preko mediteranskog i slovenskog stanovnistva. godine vise nego ikada bili obuzeti novom rasnom teorijom koja je imala tako opijajuci efekat na njihove pandane u Britaniji i Nemackoj. ali je utvrdila cvrst presedan. Stampa je na pocetku vrlo malo govorila 0 masakrima i unistavanju sela. godine diglo na ustanak. navodna uvreda americke momarice dovelaje do bornbardovanja luke Vera Kruz. Kanal je graden od 1906. Vlada Sjedinjenih Ddavaje!}1905. a zatim isplanirala lokalnu pobunu da bi stvorila marionetsku drzavu Panamu. sugestija da se socijalni problemi mogu resiti reprodukcijom najboljih i ogranicavanjem inferiomih. ili od akcija britanskih snaga u Burskom ratu. krivicna pravda i maloletnicka delinkvencija. Neprijatne posledice ovog sukoba bile su skoro zaboravljene. Teorija eugenetike. Sve u svemu. koji je ugusen tek 1902. socijalno blagostanje.400 je poginulo u bitkama (iako je 2 000 umrlo od drugih uzroka). Ideje eugenetike imale su dubok uticaj na americku drustvenu politiku u prvoj cetvrtini veka. Jedan od kljucnih zastupnika "tevtonskih" teorija rase u javnom zivotu bio je senator Albert Beveridz. Godine 1914. bila je povezana sa rasizmom. Arnericko vojno samopouzdanje povecavao je veliki publicitet koji je davan herojskim poduhvatima kao sto je bio nap ad "smelih konjanika" na brdo San Huan u Portoriku. a to je pogodnost kojaje mogla imati presudan znacaj u ratu sa Britanijom ili sa njenim mocnim pomorskim saveznikom J apanom. da bi konacno dosla clo crnaca. Arnericke trupe su se takode angazovale u Meksiku kada je ova drzava usla u svoju deceniju revolucije 1910. Pored razumljivih zahteva u odnosu na ratnu industriju.Ruzveltovim shvatanjem Monroove doktrine". isti onaj kojije 1907. jer nije preostao niko da se pobuni". Nova americka imperija je imala kultumi i ideoloski uticaj daleko iznad svog komercijalnog znacaja.veliku belu flotu" na krstarenje po celom svetu da bi demonstrirao rast americke pomorske sile. godine objavio popularni tekst Nestanak velike rase ili rasna osnova istorije Evrope. broj filipinskih zrtava sigurno se meri stotinama hiljada. Ove teorije su navoclno potvrdivali masovni testovi inteligencije (lose) izvedeni na regrutima u toku . a to je uloga za koju je bio potreban kanal izmedu ove dye vodene povrsine. godine. go dine s velikim snagama upao u sevemi Meksiko da bi kaznio snage Panca Vile zbog napada na americku teritoriju. Rast populamosti testova inteligencije posle 1905. Mere preduzete protiv pobunjenika bile su rnnogo krvavije od svega sto su Spanci uradili na Kubi. godine pozvao na Monroovu doktrinu kako bi ubedio evropske sile da odustanu od blokade Venecuele. Americke 142 snage su okupirale Nikaragvu 1912. a arnericki mislioci su od 1898. godine. kao i tretrnan alkoholicara. Kakve god da su njegove mane. I I I INDUSTRIJALIZACIJA I ZLATNO DOBA Americka industrijalizacijaje dostigla vrhunac posle Gradanskog rata. Ruzvelt je covek koji je nastupio kao mirotvorac u Rusko-japanskom ratu 1905. godine uz ogromnu cenu u Ijudskim zivotima. do 1914. posle surovih borbi u dzungli .preteca onoga sto ce se dogoditi u Vijetnamu. ali ova ogromna zemlja nije nudila iste izglede na uspeh kao I ostrvske republike vec naviknute na prisustvo americkih marinaca. godine i ponovo 1926. godine dao je navodno kvantitativnu osnovu za arnericku socijalnu pirarnidu: ona se sa vrha. U smislu medunarodnog prava/ ideja je bila bizarna. koji su cinili belici iz seveme Evrope. advokati "anglosaksonske" supremacije mogli su da tvrde da je nj ihova pozicija u potpunosti opravdana neoborivim podacima. Sjedinjene Drzave su mogle da tretiraju vecinu malih drzava u Karibima kao de facto kolonije koje treba okupirati kako i kada to bude potrebno da bi se zastitili arnericki grad ani ili naplatili dugovi. Medison Grantje 1916. sto je velikim delom bila i njegova neposredna posledica. General Dzon Persing je 1916. godine preuzela finansije Dominikanske Republike navodeci kao opravdanje navodno "policijsku vlast". Posle toga. Medutim. Prvog svetskog rata. najveci pristalica filipinskog poduhvata. Kao sto je jedan americki kongresmen napomenuo: "U Luzonu vise nema pobune. do 1934. mucenju i kasapljenju zarobljenih gerilaca koje su vrsile americke snage. Tako je Ruzveltova administracija 1903. i sarno vojnicki gubici su vec bili uzasni. Uz to je eliminisanje uticaja juznjackih plantazera omogucilo Kongresu da uspostavi carinske barijere za 143 I I I . status koji je jos vise ojacala aktivna spoljna politika Teodora Ruzvelta (predsednika od 1901-1909).

tvrdila da su pokusaji da se pomogne sirornasnima i nesposobnima ne sarno beskorisni. Bitku koja je usledila pratilo je masovno podmicivanje sudova. Obe strane su takode naveliko koristile bande najmljenih siledzija. sto predstavlja povecanje za preko 3000 procenata u odnosu na 1820. vec je sva prava . Velicina profita koji se mogao ostvariti u takvom poslu bila je zapanjujuca. povredeni radnik je mogao da tuzi sarno drugog radnika koji je bio neposredno ukljucen urad. uzete zajedno. ad 1890-ih godina. 145 . Mada. tako da je bilo prakticno nemoguce ruziti korporaciju cak i za najgore postupke koji su dovodili do smrti ili povrede radnika. ad 1866. Proizvodnja uglja u Sjedinjenim Drzavarna je 1860. Na primer. Prva Besemerova celicana u zemlji izgradena je u gradu Troj. Veliku povelju neogranicenog kapitalistickog razvoja cinile su pre svega dye doktrine.Jica" davao korporacijama pa je svako propisivanje poslovnih aktivnosti od strane vlade smatrano krsenjem korporativnih gradanskih prava. Znacajan stepen regulacije i ogranicenja nije obezbedilo ni krivicno zakonodavstvo.nije izgubljeno nista osim casti". Proizvodnja bakra (neophodnog za elektricne kablove) povecanaje sa 30000 ton a 1880. . Njegovo unistenje 1871. U periodu od sezdesetih godina devetnaestog veka do tridesetih godina narednog veka. tri supamika-finansijera ~iji je vrtoglavi uspeh u profiterskim poslovima i probijanjti blokade u Gradanskom ratu jos bio svez: Denijel Dru. U vreme nakon Gradanskog rata. te iste godine ovaj sud je odbio da kazni otvoreno krsenje saveznog zakona protiv trustova. Endrju Karnegi je 1886.magnata" surnnjivog porekla. Druga je. Neobican sarno po svorn obimu bio je "rat za Iri" sredinorn sezdesetih godina devetnaestog veka. u kom je Kornelius Vanderbilt pokusao da zaokruzi svoj monopolisticki uticaj na transportni sistern u drzavi Njujork. Sto se tice novijih industrija.sa bar rudimentamim mehanizmima za funkcionisanje finansijskog sistema. godine. dokje 1884. dostigla cifru od 100 miliona tona. godine. koja je. ali ne i poslodavca. godinu. godine i panici 1873. godine zapisao: "Stare nacije na zemlji mile brzinom puza. Njujork Sitijem je vladao izuzetno mocan politicki sindikat poznat pod imenom . koje su. Vrhovni sud je 1895. Jedna od njih je bila ustavna odredba kojom se vladi zabranjuje da "slabi ugovor". Pocetkom dvadesetog veka. u drzavi Njujork. U meduvrernenu su nizi sudovi u primeni krivicnog prava odlucno odbijali da priznaju novo industrijsko okruzenje. ostavio je za sobom bogatstvo procenjeno na 70 miliona dolara. Sjedinjene Drzave su uskoro izbile na prvo mesto u svetu po proizvodnji nafte. ovaj arnandman nije pruzao cmcima prakticno nikakvu zastitu. koji je umro 1892. pa cak ni kada se radi 0 osnovnirn pitanjirna kao sto su odredivanje najarnnina i radnog vrernena. bez obzira na cesto bezocno krsenje zakona korporativnih . a do kraja veka vec 193 000. u svom prostom obliku. koja bi bila nezakonita u svakom drustvu. Sjedinjene Drzave su postale najveca privredna sila na svetu i taj proces se moze ilustrovati brzom ekspanzijom nekoliko razlicitih industrija. U skandalje bio umesan cak i potpredsednik Sjedinjenih Drzava. godine. kako je to Dzim Fisk primetio. a Dzej Guld..Kredit. godine imale 9 000 milja zeleznickih pruga. zeleznice su predstavljale desetinu ukupnog bogatstva Sjedinjenih Drzava. Republika je protutnjala pored njib brzinom ekspresa". Proizvodnja celika porasla je sa milion tona 1880. a finansijske zloupotrebe su doprinele pogibeljnom krahu Vol Strita 1869. Rast zemlje odrazio se i u razvoju zeleznicke mreze. uz simbolicne. godine postavilo je korupciju u centar politicke rasprave. treba istaci. a cesto i stvame ratove 0 kojirna su rnediji izvestavali sisto toliko entuzijazrna kao i 0 bilo kom sukobu s Indijancirna na granici. bio cetrnaesti ustavni amandrnan. vec i da predstavljaju stetno uplitanje u normal an tok drustvenog razvoja.Mobilije". godine na 500 hiljada 1910. Sjedinjene Drzave su 1850. Poslednja trecina devetnaestog veka bila je vrerne piratskog kapitalizrna u njegovom najt1agrantnijern vidu. a antracita sa 30 na 57 milion tona. sto je znacilo da ne treba da postoji nikakva zvanicna intervencija u pravnirn poslovima izrnedu poslodavca i zaposlenog. pravni i politicki rnilje u Sjedinjenirn Drzavama bio je izuzetno naklonjen industriji i suprotstavljao se cak i urnerenirn oblicirna regulacije iIi ogranicavanja. godine u slucaju Lohner presudio da Njujork nema nikakva prava da regulise maksimalno radno vreme zaposlenih. Njemu se suprotstavio "irijski krug". na 25 miliona tona 1910.Tvid ring". sudija i drzavnih funkcionera kao i rnanipulacija hartijama od vrednosti velikih razmera. dogodio i skandal sa firmom . Dzim Fisk i 144 Dzej Guld.I I I I I I I I I zastiru americke industrije. 1873. Tu firmu je osnovala zeleznica Union Pacifik da bi finansirala izgradnju svoje pruge u zapadnom pravcu po inflatomim cenama. reformisticke i intervencionisticke vlade drzava i gradova dozivljavale su skoro potpun neuspeh u nastojanjima da urede uslove poslovanja u interesu radnika i potrosaca. Na pravne stavove je uticala i teorija socijalnog darvinizma. Pri tom je americkim kongresmenima delila besplatne akcije kako bi destimulisala istragu. kada se radilo 0 nesrecama u industriji. otkrivale tesne finansijske veze izmedu vladinih funkcionera na svim nivoima i korumpiranih biznismena. godine. Na osnovu tumacenja sudova tog vremena. godine. Vrhovni sud je 1905. Uskoro se. godine proglasio neustavnorn utvrdenu stopu poreza na prihod. godine iznosila 14 miliona tona. godine. godine. ili za bilo kakvu stetu nanetu zajednici u susedstvu. Drugu administraciju predsednika Granta (1873-1877) obelezio je niz takvih afera. Ratovi stranacki obojenih drzavnih funkcionera vodeni su bez imalo obzira premajavnom dobru. Proizvodnja bituminoznog uglja povecana je sa 43 miliona tona 1880. au naredne dye decenije americku industriju celika prosirio je Endrju Kamegi. Pitsburgje postao srce americke teske industrije sa 34 posebne celicane u sirem podrueju grada do 1904. 1865. na 212 miliona tona 1900. koji je bivsirn robovima formalno davao puna gradanska i politicka prava.

cak 19 hiljada automobila. Pored industrijskih proizvoda. Koncentracija nove industrije u Detroitu omogucila je gradu da poraste sa 286 hiljada stanovnika 1900. Od osamdesetih godina devetnaestog veka. U periodu 1898-1900. Jedan od prvih uspeha bio je oldsmobil. Tejlor. na 466 hiljada 1910. proizvedeno je 12 hiljada. Henri Ford je napravio svoj prvi automobil 1896. U poslednjem kvartalu tog veka sport je poceo da privlaci veliku publiku koja je placala ulaznice za sportske dogadaje. Devedesetih godina devetnaestog veka novinski magnati poput Vilijema Randolfa Hersta prvi su krenuli u modernu masovnu distribuciju novina uz reklarnne majstorije za povecanje tiraza. Pocetkom dvadesetog veka. godine. Posle toga. Industrijski rastje pruzio mcgucnost za temeljno prestrukturiranje poslova u pravcu stvaranja sve vecih korporacija. Rokfeler je 1905. godine bili daleko najveci prodavci na malo u svetu. Vee 1876. koje ce se uskoro pretvoriti u gigantske kartele i monopole. godine dostigle milion. a njihov tiraz je porastao sa 2. Udeo Sjedinjenih Drzava u medunarodnoj trgovini sada je iznosio 11 odsto. Ford je vec napravio sistem proizvodnih linija koji je omogucavao proizvodnju ogromnog broja njegovih automobila Model T. Australija i Indija. a zatim povukle druge konceme u savez. Tomas Alva Edison je. Standard Oil je kontrolisao 80 procenata americke proizvodnje nafte. Do 1907. kao jedna od tri vodece sile na planeti. kartel da bi monopolisao federalne rezerve zlata. pa je svojim radnicima nudio izuzetno povoljne nadnice i radno vreme u zamenu za prihvatanje do tada nevidene industrijske discipline i lojalnost korporaciji. Dzems Djuk je 1890. Na primer. godine. duvana i pamuka na nivou koj i se priblizavao ili premasivao bogate zemlje kao sto su Rusija. koji se 1903.5 miliona tona .vrhunac na prelazu u novi vek. Sirs Roebak i Montgomeri Vord su 1900. godine napravio telefon. nafte. uspostavio bankarski . 262 miliona tona uglja i 16 miliona tona sirovog gvozda. godine. iako se cesto oslanjao na obiman rad svojih prethodnika. osnovane 1870. a 1883. Firme koje se nisu slagale izbacivane su iz posla ponekad primenom nasilja i sabotazorn.2 miliona. Fordje bio inovator i u industrijskom poslovanju.u Gradanskorn ratu je porodica Dipon formirala "barutni trust" da bi kontrolisala isporuku baruta po fiksnim cenama. go dine spojio dva najveca proizvodaca cigareta u novu poslovnu imperiju . Standard Oil.American Tobacco. go dine tvrdio: . Prva "naftna groznica" u svetu dogodila se u zapadnoj Pensilvaniji 1859.Jimena Lizi". go dine izbili na prvo mesto americkog izvoza. Sjedinjene Drzave su proizvodile 13. godine. brojne oglase i savez sa demagoskorn politikom. godine. godine. Sjedinjene Drzave su vec drzale prvo mesto u proizvodnji uglja i sirovog gvozda. prve privatne ekonomske organizacije sa kapitalom od preko milijarde dolara. Ali. godine postavio je osnove za tehnologiju pokretnih slika. . Sjedinjene Drzave su po snazi industrije stale u red sa Britanijom i Nemackom. jos jednog ratnog profitera iz 1860-ih. Aleksandar Grcjem Bel je 1876. postao nacionalni sport. Proces stvaranja trustova i korporativne centralizacije dostigao je . Americki biznis je cvetao i zbog rastuce komercijalizacije slobodnih aktivnosti urbanih masa. postali pioniri letenja avionima s motorom. sto se najbolje vidi na prirneru Arnericke korporacije za celik iz 1900. a njegovi supamici bili su i sarni neizmemo mocni. pretekavsi Britaniju. a automobilska kompanija osnovana je 1903. Njegov kinetograf iz 1894. go dine mogao proizvoditi u seriji od zapanjujucih 4 000 vozila godisnje. sto muje naredne decenije dalo moc da se na manje-vise jednakoj nozi cenjka sa predsednikom Sjedinjenih Drzava. go dine. koje je formulisao Frederik V.6 na 24. Rokfeler je zakljucio tajne sporazume sa zeleznickim kompanijama koje su clanovima kartela davale povlascene cene prcvoza. a 1910. pre svega kuca Dz. Napredak u proizvodnji pratila je i sve slozenija maloprodaja jer su americke firme s kraja devetnaestog veka usavrsile nove tehnike kao sto su kataloska prodaja i moderno oglasavanje. a braca Rajt su 1903.'Gotovi proizvodi su 1913. Ovakva kretanja podrzavale su velike banke. a bezbol je. narocito koncem Galf Oil. Sistem komunikacija je kontrolisala Americka telefonska i telegrafska kompanija. Najvece firme u odredenoj industriji bi prvo izbacile svoje konkurente iz posla. godine. do 1909. godine. zita. koji je nastao 1900. od 1870. prircdna bogatstva su Sjedinjenim Drzavama ornogucila da postanu veliki proizvodac dragocenih metala.Ruza ' Americka lepotica' moze se proizvesti u svoj svojoj lepoti sarno ako se zrtvuju pupoljci koji rash! oko nje". stvarajuci sistem trustova ili holding kompanija. a sedamdesetih godina se trend u pravcu stvaranja monopola brzo razvijao pod vodstvorn nekadasnjeg preduzimaca iz Gradanskog rata Dzona D. Rokfelera i njegove kompanije . tek nesto manje od Britanije i Nernacke. Godine 1909. odnosno "tejlorizma". Od 1911. 146 celika.Americka industrija je imala koristi i od kreativnosti svojih pronalazaca. je sada postupak ubrzan. dok su u proizvodnji celika i gvozdene rude nadmasile Nernacku. napravio kljucni prodor koji je omogucio prakticnu primenu takvih pronalazaka kao sto su gramofon (1877) i elektricno osvetljenje (1879). Kontrola koju je imao nad kreditima omogucila mu je da 147 I I I I I • . americki pronalazaci igrali su znacajnu ulogu u projektovanju automobila sa benzinskim motorom i mozda jos vise u razvoju tehnika masovne proizvodnje automobila. godine Standard Oil Trust je dobio kontinentalne razmere. oformljeno je 149 slozenih firmi s ukupnim kapitalom od 3. ispred sirovina i poljoprivrednih proizvoda. posebno. Rokfelerova moc nije bila neosporavana. Industrija nafte je bila klasican primer. Morganje 1889. Broj dnevnih novina u Sjedinjenim Drzavama povecan je sa 574 na 2600.To ni u kom slucaju nije bila novina . Pjerponta Morgana.8 miliona dolara. proizvodni proces je ubrzan primenom novih principa "nau~nog upravlj anj a". brojke su kontinuirano rasle. da bi 1920. godine uz pornoc bankarske porod ice Melon.

2. Morganov novae je 1890-ih godina bio dominantan u cetiri ogromna zeleznicka sistema a do 1912. Poljake. same.2 miliona useljenika (Tabela 4. Zeleznicke korporaeije su imale neogranicenu slobodu odlucivanja 0 ceni prevoza putnika i robe. akumulaciju ogromnog industrijskog i trgovackog bogatstva ilustrovala je zaslepljujuce upadljiva potrosnja novih arnerickih super bogatasa kao i sjajna njujorska sezona i izgradnja "kucica" (u stvari razmetljivih zdanja) u Njuportu. godine njegova banka je sa jos dye kontrolisala korporaeije ciji je kapital iznosio ukupno 22 milijarde dolara. Digbi Bolzel nazvao . Imenik pripadnika viseg drustva prvi put je objavljen 1887. ogromna vecina doseljenika dolazila je sa Britanskih ostrva i iz seveme Evrope. to su cinili i oni kojima su vladali. Melonovih.' Tih godina su naslednice amerckih novih bogatasa bile vrlo trazene medu pripadnicima evropskog plemstva . Useljavanje se na neki nacin odrazilo na najveci broj regiona u zemlji. sto im je orncgucavalo da po svojoj volji nagraduju prijatelje i povreduju ili unistavaju neprijatelje.rodenjem genealoske mode i patricijske jagme za korenima koji sew do prvih doseljenika". 1910. je jedna trecina stanovnika Rod Ajlenda bila rodena u zemlji. bodljikavu zicu i druge potrepstine za svakodnevni zivot. celika i uglja i da finansira nove konglomeraeije.5 miliona. pitanje kako se postojanje ove natklase moze spojiti s politickim etosom demokratske republike cesto ce biti predmet ostrih sporenja u narednom veku. poljski. go dine ostavivsi za sobom 130 miliona do lara. Broj stanovnika* 38. U periodu 1881-1920.do dvadesetih godina dvadesetog veka petina njenog stanovnistva bila je rodena u inostranstvu. U nekoliko zapadnih drzava eelokupna privredna aktivnost se u krajnjoj liniji zasnivala na zeleznici koja je izvozila proizvode i uvozila poljoprivredne masine. pri cemu je polovima novina na stranim jezicima bila namenjena Slovenima. (u milionima) Godina~isa 1870. STANOVNISTVO SJEDINJENIH DRZA VA 1870-1920. 1880. zaokruzeno na najblizi milion. italijanski ili nemacki. Ovoliki priliv dobio je i fizicki simbol u vidu objekta za imirrante na ostrvu Elis u njujorskoj luei koji je otvoren 1892. 0 uticaju imigracije govori iskustvo industrijske drzave Pensilvanije . ali su najveci uticaj sigumo osetili gradovi i industrijska mesta na severoistoku i srednjem zapadu. ovi magnati su pokazivali filantropiju u razmerama koje do tada nisu videne u ljudskoj istoriji. go dine iznosio mozda sest miliona. Isto kao i sredinom veka. godine.0 106. Od osamdesetih godina. Godine 1910. teskoce useljenickog zivota olaksavale su politicke masinerije. Juzna pacificka zeleznica je u Kalifomiji bila poznata pod recitirn nadimkom "oktopod". Korporativna dominaeija sirila se na citave industrije.plave krvi ali osiromasenih engleskih vojvoda i grofova. Do 1880. Diponovih i Fordovih. Ta ocigledna veza izmedu novih 149 . pojavila sei mreza elitnih institucija po meri nove kaste: letnja odmaralista u Novoj Engleskoj. manjim gradovima sa celicanama i u rudarskim gradovima. bilo ihje vec 1.svet Rokfelerovih.0 I I * Posle 1890.6 50. go dine. godine imao 80000 Jevreja a do 1915. gde su novi doseljenici zauzeli najsiromasnije delove gradova u kojima su ranije bili Irci.dominira i sektorima kao sto su industrija nafte. Sjedinjene Drzave su stvorile mocnu i priznatu aristokratiju zajedno sa njenim karakteristicnim institueijama . U poslednjem kvartalu veka. 1900. Vrhunac je dostignut 1907.2). ukljucujuci Italijane. bilo je preko 23 hiljade imigranata. U Pitsburgu je taj broj bio veci odjedne petine. TABELA 4. a najvece grupe useljenika koji nisu govorili engleski koristile su Jidis. Ipak. druga trecina je bila rodena u inostranstvu. Ali posle toga se tezi~te definitivno pomerilo na narode juzne i istocne Evrope. MASOVNO USELJA V ANJE I Ako su se ljudi na vlasti konstantno udaljavali od ideala agrame republike. ovo useljavanje je predstavljalo najvece kretanjestanovnistva zabelezeno u istoriji. Osamdesetih godina devetnaestog veka. uglavnom iz Nemacke. Njujork Siti je 1870. 1920.2 63. Ekspanzija americke industrije ornogucila je stalnu raspolozivost jeftine radne snage u vidu velikog broja imigranata koji su ulazili u zemlju od 1860-fh godina. visoko selektivni privatni klubovi i privatne skole kao sto je Groton. 1890. oznacilo je one sto je istoricar E. Slicna koncentracija stanovnistva rodenog u inostranstvu mogla se naci i u susednim industrijskim oblastima. koje su rado pomagale pridoslicama da se snadu u novoj zemlji u zamenu za izbomu podrsku. a treca je imala bar jednog roditelja koji nije roden u Americi. Oko 50 novina u Pensilvaniji bilo je namenjeno specificnim etnickim grupama i stampano vecim delom ili u celosti na odgovarajucem jeziku. go dine sa 1. na Rod Ajlendu. Morgan je umro 1913. Broj Amerikanaca italijanskog porekla je 1930.0 92.0 76. Madare i sve nacionalnosti iz austrougarske imperije. 148 Useljavanje je imalo korenit uticaj na etnicki sastav Sjedinjenih Drzava. Gledajuci s pozitivne strane. Formiranje "Sinova revolucije" 1883.

naravno. Na primer. a lokalne zajednice cesto su bile definisanejezikom ili verom. Ti podaci potvrduju komentar Lorda Brajsa (tada profesora na Oksfordskom univerzitetu a kasnije ambasadora u Vasingtonu). imali preko 250 000 stanovnika. godine. dok su najsirornasniji delovi bili izlozeni nezamislivim akutnim oblicima visestrukog socijalnog lisavanja. do 1910. koja se uglavnom oslanjala na sindikate zanatlija. go dine sto hiljada radnika stupilo u strajk zahtevajuci osmocasovno radno vreme. duzina elektrificiranih pruga povecana je sa 1 260 na 22 hiljade milja. Industrijski radnici su 1869. U Njujorku. TABELA 4. I Cikago i Filadelfija su do kraja veka ima\i vise od milion stanovnika -. Osamdesetih godina devetnaestog veka. Do pocetka devedesetih godina devetnaestog veka. dostiglo osam miliona. gripom i tuberkulozom. U periodu od 151 161 178 43 56 561 382 342 161 49 169 49 325 322 287 286 Navedeni su sarno gradovi koji su 1900. godine. Bar do pocetka dvadesetih godina dvadesetog veka.imigranata i politicke korupcije predstavljala je snazno retoricko oruzje tradicionalnih zajednica rodenih Amerikanaca.50 americkih gradova imalo je sto. Njujork Cikago Filadelfija Sent Luis Boston Klivlend San Francisko Sinsinati Pitsburg Nju Orleans Detroit 1900. iz 1893. dok su za emigrante bili rezervisani nizi poslovi. VODECI GRADOVI AMERIKE "ZLATNOG DOBA" Broj stanovnika (u hiljadama) 1860. Ovakav rast ornogucila su nova sredstva za masovni saobracaj. Njujork je prvi uveo sistem . Boston je dobio podzemnu zeleznicu 1897 . i to ne racunajuci rastuce stanovnistvo susednih deiova grada povezanih podzemnom i vazdusnorn zeleznicom. privilegovani i direlctorski polozaji bili su zabran rodenih Amerikanaca. kod kojihje ta veza ucvrscivala najgore rasne i verske stereotipe. izazvale snazne socijalne napetosti. U periodu od 1860. industrijski radnici i farmeri organizovali su niz narodnih pokreta za ostvarivanje vece ekonomske demokratije i socijalne pravde. prirodno.•godine a Njujork 1904. Industrijske nesrece su takode bile vrlo ceste.3. Sarno cetvrtina stano vnistva Sjedinjenih Drzava je 1870. strah od katolicanstva bio je dovoljno veliki da dovede do stvaranja Americkog udruzenja za zastitu. pri cemu su protesti. pojacane upadljivim razlikama u bogatstvu koje su postojale paralelno s egalitarnom politickorn strukturom demokratske republike. Koncept oblakodera pojavio se prilikom obnove kaga posle velikog pozara 1871. Karalcter gradova se takcde menjao. godine. Sarno u 150 I I • . da bi 192. a model se zatim. godine. a 1917. gustina stanovnistva u sirotinjskim kvartovima istocnog dela Njujorka bila je mozda i dvostruko veca nego u Londonu. (Tabela 4. a gradovi su sve vise rasli i postajali sve raznolikiji. Bostonu i Filadelfiji su se tridesetih godina devetnaestog veka pojavili omnibus i prigradska zeleznica. ili vise od sto hiljada ili vise stanovnika. 0 uzasnim zdravstvenim standardima u zemlji kao celini govore podaci 0 stopi smrtnosti kojaje obicno iznosila 16 ili 17 na 1000 stanovnika u prvoj deceniji veka. gde je 1910. Ovakav razvoj omogucio je nevidenu koncentraciju ljudi u podrucjima kao sto je Menhetn. I I I I 806 109 566 RAD I KAPIT AL Industrijaiizacija i urbanizacija su. Nove gradove su obicno karakterisali ekstremno bogatstvo i privilegije. ovaj udeo se vec priblizavao polovini. godine uzrok smrti 27 hiljada radnika bio je na neki nacin vezan za njihov posao. osnovana je Nacionalna radnicka unija kao rezultat talasa sindikalnog delovanja i radnickog aktivizma: U Njujorku je 1872.Vitezovi rada". bili jaci u toku cestih ekonomskih zastoja i kriza. 1904. osnovana je Americka federacija rada (AFL) . Napredak u gradevinskoj tehnici takode je pomogao da se odrzi ova gustina stanovnistva. Godine 1989. Neposredno posle Gradanskog rata.0. c. godine bilo 2. koja je na svom vrhuncu sredinom osamdesetih imala 700 000 clanova. da su "gradske vladejedan od ociglednijih neuspeha Sjedinjenih Drzava". prosirio i na druge krajeve. Smrtje u skoro cetvrtini slucajeva bila izazvana upalom pluca. Godine 1910. delom i zbog toga sto je bio poznat po nasilju. snazne grope protestanta i nativista kojaje u periodu 1894-1896. godine zivela u naseljima sa preko 2 500 ljudi. ili dvostruko vise nego sada. godine osnovali organizaciju . Karalcter gradskog zivota se do kraja veka radikalno promenio. Od Gradanskog rata. pet okruga se spojilo u ogromnu metropolu .3 miliona ljudi. Godine 1886.3). Od 1869.vazdusne zeleznice dok je Cikago koristio zicaru. Etnicke i verske zategnutosti bile su prava blagodet za poslodavce koji su ovo medusobno podozrenje koristili kao instrument za sprecavanje masovnog industrijskog organizovanja. 3437 1699 1294 575 periodu 1890-1900.Njujork. od osamdesetih godina. dominirala politikom u nekoliko drzava. stanovnistvo Njujork Sitija povecalo se sa nesto ispod miliona na preko cetiri miliona. ali se pokret zatim ugasio.

godine organizovanje i generalni strajk u Nju Orleansu. Vec 1905. Godine 1894. u Redingu sest ljudi. slomljen s najvecom zestinom. a njihov pokret je. zapocelo serijom strajkova radnika na zeleznici a zatim se prosirilo na druge industrije. u Cikagu osamnaest. Brej trvdio je da vlade uspostavljene po pr-vobitnoj deklaraciji "nisu uspele da medu nama sprece izrastanje starih aristokratija pod novim imenom". Tih godina su vodene mnoge legendarne borbe. Strajk u celicanama u Homstedu. Nasuprot tome. Svaki potencijalno revolucionarni talas onemogucio je incident u Hejmarketu u Cikagu. podrucje rudnika antracita u Pensilvaniji bilo je pozornica teroristicke kampanje koju je organizovala tajna organizacija irskih rudara po imenu "Moli Mekgvajers". kriticno pitanje predstavljala je lojalnost drzavne milicije. go dine. Ovaj debaklje doveo do temeljnog prestrukturiranja milicije u novu i strozu vise vojnicku organizaciju Nacionalne garde. Simpatije sudova za ogromne i monopolisticke ekonomske strukture nisu se nikako protezale na interese radnika pa su Sjedinjene Drzave zaostale za drugim industrijskim drustvima u priznavanju prava na postojanje radnickih organizacija kao takvih. kao i pobednickog strajka protiv zeleznicke kompanije Union Pacifik. Sjedinjene Drzave su 1877. Bez pravnog konteksta. u toku godine poginulo je najmanje sto. od cega su verovatno polovinu 6nili clanovi AFL-a.Gatlingovim topom za masovno unistenje. Te iste godine. koje je . i to mnogo efikasnijih od onih koje su mogle da im pruze drzavne agencije. Ovakvi pokreti nailazili su na snazan otpor drzave kao i poslodavaca i mocnih korporacija. Pros lava stogodisnjice. ad 1870-ih Pinkertonova i druge detektivske agencije nudile su gazdama niz usluga istrage i obezbedenja. Ilinois i Pensilvaniju. koje su obicno vodile direktnoj konfrontaciji sa rnasinerijorn drzave.Prava i interesi radnog coveka zastitice hriscani kojima je Bog u svojoj beskrajnoj mudrosti poverio da upravljaju interesima svojine u ovoj zemlji". ad 1977. 1876. Bes koji je ovaj incident izazvao unazadio je stvar politickog radikalizma za nekoliko godina. Ohajo. u Pensilvaniji. U pobuni koja je izbila 1884. Ber iz antracitskog trusta. ili bilo kakvog oblika kolektivnog pregovaranja. a industrijski konfliktje u nekim periodima dostizao zastrasujuce dimenzije. ali su se radnicki nemiri nastavili i na severu i na jugu. Protesti 152 su se prosirili na Njujork. iako se taj broj sredinom devedesetih godina prepolovio. slobodu i punu naknadu sa svoj rad". clanstvo sindikalnih organizacija brojalo je oko dva miliona. . Sedam policajaca je ubijeno bombom a cetvoro anarhista je pogubljeno bez obzira na medunarodne proteste. U borbama sa milicijom u Pitsuburgu ubijeno je dvadeset cs:\Voro. kojije izjavio: . 153 . To je takode bio jedan od prvih sukoba u kojima su se strajkaci suocili s novim strasnim oruzjem . Vlada je ozbiljno raspravljala 0 predlogu da se proglasi stanje pobune u Pensilvaniji i pozovu dobrovoljci po modelu iz 1861. Sudije su saosecale sa paternalistickim ciljevima poslodavaca kakav je bio Dzord F. U nekoliko oblasti. interesi radnika morali su da budu izrazeni kroz upotrebu sile i vanrednih mera. radikalni teoreticar Henri Dzordz oformio je koaliciju da bi se kandidovao za gradonacelnika Njujorka na radnickoj listi. Crni radnici iz secerana su 1887. do 1886. godine. godine dostigao istorijski rekord od 1 400. 1892-94. Sredinom 1870-ih godina. seoskim podrucjima su se brzo prosirile radikalne populisticke ideje kroz formiranje novih farmerskih udruzenja. go dine zapoceli pobunu pod pokroviteljstvom Vitezova rada. Broj ~trajkova u celoj zemlji je 1886. kao na primer 1885-56. Moguce je da je krhkost poretka 1877. za tri danaje poginulo 50 ljudi. strajk u Pulmanovoj kompaniji u blizini Cikaga doveo je do intervencije hiljada saveznih vojnika i nemilosrdne upotrebe saveznih sudova da bi se slomili zeleznicki sindikati. doveo je do zestoke bitke izmedu radnika i Pinkertonovih detektiva koje su iznajmile Karnegijeve celicane. godine. U talasu obustava rada 1892. sto je prouzrokovalo mozda dvadeset zrtava.I 1883. Radnicki aktivista Dzon F. najveci broj zakonodavnih tela nije pravio nikakve teskoce poslodavcima kada bi formirali sopstvene paravojne snage da bi kontrolisale industrijsko stanovnistvo i suzbijale strajkove. sindikalno clanstvo se povecalo sa oko 200 hiljada na milion. doprinela spremnosti politickog establisrr. godine. Kampanjaje ugusena sarno privatnim naporima poslodavaca u ugljenokopima: sve sto je drzava ucinila bilo je da obezbedi sudnicu i dzelata. Nju Dzersi. sto je govorilo 0 dubokom razocarenju americkim drustvorn u kontinuiranoj depresiji. dozivele tesku "godinu nasilja". doslo je do slicne eksplozije izazvane aktivnoscu Vitezova rada i Centralne radnicke unije sa sedistem u Cikagu. Nacionalno udruzenje za zensko pravo glasa izjavilo je da je prvi vek u istoriji Sjedinjenih Drzava "predstavljao niz slucajeva preuzimanja i uzurpacije vlasti nad ~enama". koja se pokazala nespremnom ili nevoljnom da se suprotstavi svojim sugradanima strajkacima i koja je cak predavala oruzje masi (u to vreme je regularna americka armija bila angazovana u ratu sa Indijancijama). Zbog toga je americke radnicke sporove do tridesetih godina dvadesetog veka karakterisao zapanjujuci stepen nasilja koje se cesto granicilo s gradanskim ratom. Partija radnika Ilinoisa je pobrojala "neotudiva prava" koja ukljucuju "pravo na zivot. da bi krajem leta doslo do lokalnih generalnih strajkova.enta da bas te godine postigne svoj veliki izborni kompromis. gde su se demonstracije uglavnom stranih anarhista pretvorile u pobunu. go dine zbog pokusaja linea u Sinsinatiju i pretvorila se u sukob sa klasnim obelezjem. U Sent Luisu je osnovana virtuelna komuna . godine. i 1912-16. U ovom sukobu izgubljena su 34 zivota. u Baltimoru de set. nimalo iznenadujuce. Sredinom 18BO-ih. koja su za sarno deset godina okupila 400 000 clanova.najbliza radnickom sovjetu od svega sto se ikada pojavilo u Sjedinjenim Drtavamapod vodstvom Partije radnika. donela je poplavu "alternativnih" deklaracija nezavisnosti.

U periodu od 1860. Strajk rudara u mestu Bisbi u Arizoni. go dine nasao predsednik demokrata. republikanci su doveli Julisisa Granta. S ovim znacajnim izuzetkom. do 1917. nekvalifikovanih i sezonskih radnika. Savezne trupe su 1899. . U sukobu je poginulo oko 70 Ijudi. godine: objava rata. godine istakli svog predsednickog kandidata protiv Ju1isisa Granta. odnosno. Lorens u Masacusetsu (1912) i Paterson u Nju Dezersiju (1913).jednu veliku uniju". ali je raskol u stranci doveo do poraza 1884. godine pogubljen na osnovu laziranih optuzbi u drzavi Juta.Jedan od najvecih olujnih centara k1asnog konflikta bi1i su zapadni rudnici.Lige za vemost"..naftna polja" u Teksasu i Oklahomi i sumske oblasti drzave Vasington. dozivele niz zestokih sukoba pracenih ubistvima. bili su rudnici uglja ujuznom Koloradu.Kolebljivce" su konacno unistila dva dogadaja 1917.kolebljivaca" i gradanske samozastite 1916. u drzavi Vasington. Posle pokretanja postupka za opoziv Endrjua Dzonsona i njegovog politickog unistenja. Pokazalo se da je politicka korupcija stalno prisutan problem koji izaziva razdor. snaznu figuru cija je pobeda obezbedena obesprav1jivanjem velikog broja prirodnih pristalica demokratske stranke. do 1919. Ni zakon 0 drzavnoj sluzbi kojije donet 1883. Lider . godine. umesto klasnog drustva koje eksploatise radnike. Liberalni republikanci su 1872. masovnim deportacijama i koncentracionim logorima. nasuprot prohibiciji.. godine. koja se zalaga1a za interese industrije i za zdrave finansije. koji su u mestu Ker d' A1en u Ajdahu doveli do topovskih bitaka dovo1jno velikih da guvemer prog1asi pobunu i pozove nacionalnu gardu. kojaje imala sindikalisticki cilj da stvori . Narocito posle skandala kao sto je bio onaj vec pomenuti sa firmom . Atmosferu ovih godina i1ustruju veliki strajkovi 1892. Republikanci su 1880-ih godina prikazivali svoje demokratske supamike kao partiju "ruma. Od 1905. obezbedi1i predsednicki polozaj Dzemsu A. Najveca radnicka organizacija koja je ucestvovala u ovim akcijama bila je Zapadna federacija rudara (WFM) . U tom smislu.kolebljivaca" i putujuci pesnik Dzo Hi1je 1915. i gradskoj korupciji koju su oni navodno simbolizovali (iako su i republikanci imali sopstvenu spektakulamo nepostenu masineriju u gradovima kao sto je Filadelfija). a bi1aje cesta i pojava disidentskih grupa. zajedno sa socijalistima i anarhistima. godine u Everetu. gde je.. godine. godine. Demokrata koji ga je nasledio. a 1876. sto se pre svega manifestovalo u visokim carinama na uvoznu industrijsku robu. godine u toj istoj drzavi satera1e stotine rudara u torove za bikove i tu ih drzale mesecima.Kredit Mobilije". U normalnim okolnostima. gde su drzave u Stenovitim p1aninama. masakrima. Stranka je svoj uspesan razvoj zasnivala na mitologiji Gradanskog rata i liku Linkolnove partije i nacionalnogjedinstva. koji su pokupili 1 200 radnika i silom ih deportovali u pustinju u otvorenim stocnim furgonima. To je bila organizacija Industrijski radnici sveta (IWW). prekinuli su clanovi odbora za gradansku samozastitu . i revolucija u Rusiji. Jedno resenje bio je i model drzavne sluzbe u vladi. Uspeh pokreta izazvao je veliki strah u redovima politicke elite pa je represija postala uobicajena. nacionalna garda upotrebila mitraljeze u ozloglasenom masakru u satorskom naselju rudara kod grada Ladlou. Centar bure 1913-14. Organizacija se istovremeno posvetila i organizovanju zena radnika. Pokret je bio veoma snazan u nekim zapadnim regionima. Repub1ikanska hegemonija je prezivela vreme sveprisutnih skandala a nisu je slomile ni ekonornske ni radnicke krize sedamdesetih i osamdesetih godina. 154 NAPREX>AK I REAKCIJA 1877-1917 Americkom nacionalnom politikom je u ovom periodu dominirala Republikanska stranka. godine nije imao ni 155 I I I I I I I I . Hejs ostvario nesigumu pobedu. ucestvovala u stvaranju nove radnicke federacije ciji je cilj bio da sindikalno organizuje radnike koje je zanemarivala cehovski orjentisana Americka federacija rada. politicke mehanizme pod dominacijom katolicizma i nereformisani konfedera1ni jug. ali su vrlo zategnute okolnosti u poslednjim godinama obnove znacile da su uslovi sve drugo samo ne normalni paje republikanski kandidat Raderford B. Garfildu. ne vodeci racuna 0 boji njihove koze kao prepreci kojaje postajala tako varna odrednica drustvenog razvoja. ali su pokusaji da se stvori nekorumpirana birokratija naisli na zestok otpor pre svega onih koji su imali koristi od postojeceg okruzenja. repub1ikanci su drzali predsednicki polozaj sve do·'1912. godine. do 1908. Medu milogobrojne casne bitke spadaju strajkovi u mestima Mekis Roks u Pensilvaniji (1909). Republikanci su 1880. u Vasingtonu bi se 1876. ukljucujuci i . aprila 1914. kojaje vlastima dozvolila da suzbiju veci deo njihovih aktivnosti na osnovu tvrdnje da su ih podstakli Nemci. kao one koji. poginulo je najmanje sedmoro ljudi. zastupaju intrerese proizvodaca alkohola. . Organizacija rww je nestala ubrzo posle 1919.kolebljivci". godine. ukljucujuci i veci broj zena i dece. ova organizacijaje ostvarila veliki napredak u sindikalnom organizovanju imigranata. prirodno. unija je predstavljala buducu drustvenu organizaciju koja ce se postepeno ostvarivati unutar kapitalistickog poretka u raspadanju. U borbama izmedu . u periodu od 1892. Ona je 1905. pokazivala radikalne i sindikalisticke sklonosti. osvojio je za svoju partiju jos jednu pobedu 1892. Bila je tu i etnicka komponenta posto su u mnogim drzavama republikanci predstavljali Amerikance prve generacije suprotstavljene novijim doseljenickim zajednicama.nepokolebljivi'' i "po1utani" u republikanskoj stranci podelili su se oko pitanja da Ii bi Grant trebalo da se kandiduje za predsednika po treci put. godine. u repub1ikanskoj porodici su medu brojnim frakcijama vodene znacajne politicke debate. godine . romanizma i pobune". koja je energiju mnogih radikala preusmerila ka komunistickorn pokretu. godine. narocito lraca katolika. Grover Klivlend. koja je. republikanci nisu mogli da se sloze oko funkcionisanja sistema po dele plena i kvaliteta funkcionera koje taj sistem proizvodi. 1917.

a to dezerterstvo je pomoglo demokratama da 1884. Taft (R) Carls E.9 5. koje su ojacale 1890-ih godina nakon produzene krize u poljoprivrednorn sektoru.4 4. 1901-1909. Tokom osamdesetih godina devetnaestog veka. TABELA 4. Ona je takode trazila slobodno kovanje srebrnog novca. sto je predstavljalo smisljenu inflatornu meru koja bi koristila farrnerirna da zapada na racun industrije i finansijskih krugova sa istoka. 1881-85. 1897-190l.1 6.6 4. Grant Raderford B. Garfild Cester A. 188l.2 1. Po modelu "prvi na cilju". 1912. godine. ova stranka se zalagala za osmocasovno radno vreme. 1909-1913.2 7.) 3. 1913-192l.4.6 7. Brajan (D) Vilijem Dz.moralne. Taft (R) Vudro Vilson (D) Vudro Vilson (D) Porazeni I I I Horacio Sejmur (D) Horas Grili (D) Semjuel Tolden (D) Vinfild S. Brajan CD) Teodor Ruzvelt (Prog. Brajan (D) Alton B. Demokrata Grover Klivlend je 1888.) 2.0 3. pa je cak obezbedio i 22 elektrorska glasa. nezavisni su bili sprernni da udu u koaliciju sa demokratskorn opozicijom. Izjavljujuci da je nacija na ivici . politicke i materijalne propasti". Parker (D) Vilijem nz.0 4.2 3. Henkok (D) Dzerns G.8 4. Julisis S.3 4.5 jedne i druge izbore.3 9.5 odsto od ukupnog broja.0 6. Mandat Abraham Linkoln Endrju Dzekson Julisis S.5 5.5). 1872.4 5.5 8. Demokrati su sigumo nadglasali republikance 1876.6 7. pitanja reforrne drzavne sluzbe i nekompromitovane vlade i dalje su izazivala podele izrnedu stare garde i "nezavisnih" reformista. 1876. 1916. godine osvoje pobedu (Tabela 4.4 4. 1880.7 6. Hejs (R) Dzerns A. godine i bili su blizu da to ponove 1880. novi Populisticki pokret istakao je svog predsednickog kandidata sa jednom od najradikalnijih platformi koje su ikada videne na nacionalnim izborima. vecu javnu kontrolu komunalnih usluga i proporcionalni porez na dohodak. 1865-69. 1892. do 1896. Medutim. 1869-77.blizu zeljeni efekat posto je ogranicio naimenovanja na sarno neke polozaje na saveznom nivou. Broj glasova naroda (u mil. 1888. iako su konacno izgubili i 156 Izborni sistem isto tako ne daje odgovarajucu sliku istovremeno prisutnih radikalnih struja. Za republikance sa istoka politika slobodnog kovanja srebrnog novca i privremenih subvencija nije bila nista bolja od cistog anarhizma. Republikanci i demokrati su se rame uz rame takmicili za podrsku naroda na svim izborima od 1876. 1889-93. 1896. Taft Vudro Vilson 1861-65. 1877-8l.4). prosta vecina u svakoj drzavi daje pobednickom kandidatu sve izborne glasove te drzave sto cesto dovodi do iskrivljenog rezultata.7 2.9 5.1 Broj glasova naroda (u mil. 1900. skoro 100 000 glasova vise od ukupno 11 miliona onih koji su glasali. Artur Grover Klivlend Bendzarnin Harison Grover Klivlend Vilijem Makinli Teodor Ruzvelt Vilijem H. posle finansijskog kraha koji je prouzrokovao veliku bedu i ocajanje. Hejs Dzerns A. REZULTATI PREDSEDNICKIH IZBORA 1868-1916.5. Populista Diems Viver iz Ajove dobio je preko milion glasova odnosno 8. 1884. 1908. Mozerno sarno pretpostaviti kakav bi bio njegov ucinak da su izbori odrzani naredne godine. 1904. na primer 1874.5 4. TABELA 4. Grant (R) Julisis S. a cinjenica da su republikanci drzali Belu kucu bila je posledica americkog izbomog sistema. 1885-89. Kao i liberalni republikanci pre njih. Godine 1892.5 6. 157 .) Vilijem H. Stranka Republikanska Nacionalna unija Republikanska Republikanska Republikanska Republikanska Demokratska Republikanska Demokratska Republikanska Republikanska Republikanska Demokratska Pobednik 1868. godine. Grant (R) Raderford B. pored toga sto je iz ociglednih razloga bila privlacna i rudarskim drzavarna na zapadu. Garfild (R) Grover KJivlend (D) Bendzamin Harison (R) Grover Klivlend (D) Vilijem Makinli (R) Vilijem Makinli (R) Teodor Ruzvelt (R) Vilijem H. U nekom drugom sistemu predstavnistva (pod pretpostavkom da je brojanje glasova bilo posteno' na obe strane) politicks vlast u Sjedinjenim Drzavama bi svih ovih godina bila podjednako podeljena na ove dye stranke (Tabela 4. Hjuz (R) Iza ovog prividnog konsenzusa krije se mnogo nemira i stranackih ' sukoba. Blejn (R) Grover Klivlend CD) Bendzamin Harison (R) Dzerns Viver (P) Vilijem Dz. 1893-97.0 7.4 5. PREDSEDNICI SJEDINJENIH DRZAVA 1861-192l. godine dobio nesto veci udeo glasova naroda od svog republikanskog rivala Bendzarnina Harisona. demokrati su takode ubedljivo pobedili na izborima za Kongres. Harison je na glasanju u izbomom telu porazio Klivlenda s uverljviom razlikorn od 233 prerna 168.

5 miliona nezaposlenih i bez ikakvih sredstava za socijalnu pomoc kojima bi se bar malo zadovoljile njihove potrebe. Medutim. Emil Sajdl u Milvokiju i Tom L. posebnu sluzbu po modelu paravojne jedinice koja je ugusila pobunu dornaceg stanovnistva na Filipinima pre nekoliko godina. Vilijem Dzenings Brajanje dobio kandidaturu strastveno zahtevajuci slobodno kovanje srebrnog novca i protestujuci protiv "razapinjanja covecanstva na krst zlata". Njihove aktivnosti. "na neprijateljskoj teritoriji". iako nije postojao konsenzus 0 pravcu u kojem bi trebalo krenuti. ali je postepeno poboljsavao svoj ucinak pa je 1912. Zato je refonna imala za cilj da stvori strogo disciplinovane jedinice po ugledu na vojsku i sto je moguce dalje od direktne politicke kontrole. a efikasan vojni model bio je beskonacno bolje resenje od defektnog ucesca. Roman Aptona Sinklera Diungla rasplamsao je gnev javnosti zbog uzasnih uslova rada u industriji mesa. godine. Strajkovi su ucestali dostigavsi broj od 1 200 godisnje u periodu od 1893. godina. Njihovi motivi bili su slozcni: iako su uglavnom bili okupirani uzasima i nepravdama koje su videli oko sebe. bila je sumorna. i Makinlija 1901. drzava je formirala drzavnu policiju. Debs je Socijalisticku partiju uveo u nacionalnu arenu serijom predsednickih kampanja.bila u osnovi sumnjiva. On je 1900. prisustvu radikalnih snaga u izbornom sisternu govorio je i rast Socijalisticke partije. U politickoj areni. Judzin V. na primer u pricama 0 uslovima u sirornasnirn kvartovirna kao sto su: Kako iivi druga polovina (1890) Dzejkoba Risa. Iako je nekoliko organizovanih pokreta nosilo ime progresivaca. Mnostvo futuroloskih radova bavilo se razmatranjem moguce sudbine drustva. imali su i jasan osecaj da bi drustvena refonna u sadasnjem trenutku mogla biti jedini nacin da se izbegnu nemiri pa mozda cak i gradanski rat u narednih deset ili dvadeset 158 I I I . kada su populisticke ideje uticale na platformu demokratske stranke. U prolece 1894. Te godine je vodio kampanju iz zatvora. i 1908. i nije dobio ni u jednoj drzavi severno od Virdzinije ili istocno od Misurija. privukao respektabilnih 900000 glasova ili sest odsto na opstem glasanju. vec je postojala i opasna mogucnost da ce imati simpatija za radnike u strajku. Steda. koja je stvorila uporista u mnogim industrijskim zajednicama. cesto na nivou odredenog grada ili drzave. Primeri onoga sto je Teodor Ruzvelt nazivao "otkrivanjel11 prljavstina" porvrdeni Sll raclovirna kao sto su analiticki clanci Linkolna Stivensa 0 sveprisutnoj korupciji 1I gradskim sluzbama objavljeni u knjizi Slid gradova (1904). Megi: dele s ulice Stivena Krejna i Ako Hrist dode u Cikago (1893) V. T. ali nijedan nije bio rezultat siroke zavere. gde je izdrzavao kaznu zbog antiratnih aktivnosti. Takva istrazivanja su imala odjeka i na zvanicne organe pa je tako 1894. godine. Opasnost od nasilja simbolizovali su atentati na dva americka predsednika . Do 1920.Garfilda. 1881. sa mozda 2. Na ovakav trend je ukazivalo iskustvo Pensilvanije. godine. godine komisija nazvana po senatoru Leksou razotkrila potpunu korupciju u njujorskoj policiji. dobio sarno 87 hiljada glasoya. u rasponu od dobrocudnog elitizma do utopijskog socijalizma. godine opala. Popularni radovi ovog tipa ukljucuju i Gvozdenu petu Dzeka Londona i Cezarovu kolumnu Ignacijusa Donelija. Dzejkobu Koksiju. jednog od regiona koji je bio najpodlozniji radnickorn nasilju. godine. Osecaj neposredne opasnosti i revolucioname krize pomaze da se objasni privrzenost progresivaca administrativnim resenjima koja su davala ovlascenja kvalifikovanim strucnjacima na racun demokratskog ucesca. najveci broj njihovih aktivista radio je pojedinacno ili u nefonnalnim grupama. iako razlicite. prica 0 progresivizmu moze se najbolje pratiti kroz rad pojedinih politickih lidera. avec pomenute bitke kod Homsteda i Pulmana spadaju medu najsurovije u istoriji zemlje. Refonna policije je imala kljucno mesto u progresivnoj misli jer su postojece gradske snage bile ne sarno uzasno korumpirane. ovaj model drzavne policije primenjen je u najvecem broju industrijskih drzava. .I Zima 1893-94. do 1898. Jedan od vaznijih elernenata progresivizma bilo je otkrivanje zloupotreba na koje treba obratiti paznju. 17 odvojenih "armija" nezaposlenih marsiralo je na Vasington trazeci socijalnu pomoc i reforme a najpoznatija od njih dobila je ime po svom spoznoI"ll. Masovna demokratija je. Brajanje predvodio demokrate i u porazima 1900. Podrska partijije 1916. Prakticni odgovori na drustvena zla bili su razliciti. alije Debs neznatno povecao svoj zbir 1920. Teske da postoji ista drugo sto bi moglo bolje objasniti "kolonijalni" karakter rudarskih oblasti od formiranja ove jedinice koja je nemilosrdno ugusila proteste radnika i emigranata i stranih militanata. bio je slab u gradskim i industrijskim regionima. Dobio je 47 odsto glasova naroda idobro je prosao najugu i zapadu. Duboko socijalno nezadovoljstvo prodrlo je i u glavne politicke tokove 1896. Ovaj drugi su izvrsili anarhisti. odvijale su se na slican nacin. Zurnalizam koji razoblicava nepravde doziveo je pravi procvat u prvoj deceniji novog veka. Dzonson u Klivlendu i guverneri drzava 159 a PROGRESIVCI Do devedesetih godina devetnaestog veka sarno su zasticeni ili optimisti mogli da veruju da americkom drustvu u novom veku nece trebati dramaticna transfonnacija. Strahovi koje su izrazavale te knjige mnogo su doprineli oblikovanju misli socijalnih refonnatora poznatih pod imenom "progresivci". Godine 1905. ali je uznemirujuci broj predvidao ekstremno nasilje izmedu bogatih i siromasnih koje ce kulminirati apokalipticnim slomom. narocito velikog broja reformatora izabranih na razne funkcije na prelasku u novi vek: gradonacelnici kao Dzons "Zlatno Pravilo" 1I Toledu. razotkrivanjern monopola Standard Oila Ide Tarbel i radovima Reja Stanarda Bejkera.

koji su formirali finansijski giganti Dz. zenskih prava. pitanje koje je neopozivo 161 . koje su podrzavale Ruzvelta. Od 1890-ih godina. Taft. Godine 1906. godine izazvalo je porast feministickog radikalizma. po prakticnim rezultatima. Prethodna adrninistracija je donela zakone koji su im teorijski ornogucavali da se pozabave zloupotrebama. naselje Hal Haus Dzejn Adams u Cikagu predstavljalo je model direktne akcije i socijalnog rada u gradskim centrima koji su. Davanje prava glasa cmcima 1896. republikanska stranka se sve vise delila na liberalnu i konzervativnu frakciju. Naredna godina donela je novi i jos efikasniji zakon protiv trustova (Klejtonov zakon) a Savezna trgovinska komisija je zatrazila eliminisanje nepravednih poslovnih postupaka. ali gaje. Bila je to borba protiv struje. Hariman da bi monopolisali prakticno celokupni saobracajni sistem zapadnih drzava. dakle zaobilazeci drzavno zakonodavno telo i partijske masinerije koje ga kontrolisu. Njima se predvida prikupljanje poreza direktno od prihoda (sesnaesti amandman) i obezbeduju neposredni izbori za senatore Sjedinjenih Drzava (sedamnaesti amandman). na primer Viskonsin. koja je dobila cetiri miliona glasova i do nogu potukla zvanicne republikance. kojije bio mnogo efikasniji razbijac trustova. Progresivnu ili .I I I I I I I I kao Teodor Ruzvelt u Njujorku i. za koji su njegovi kriticari s pravom tvrdili da predstavlja radikalnu transformaciju odnosa poslovnih krugova i vlade. Njegov rezim je po sirini nadleznosti nacionalne vlade bio prethodnica Nju dila iz 1930-ih u istoj meri u kojoj je predstavljao i odjek presedana koji su utvrdili federalisti Aleksandara Hamiltona devedesetih god in a prethodnog veka. Vilsonova administracija je inicirala dalekosezne reforme u oblastima kao sto su deciji rad. cime su postavljene osnove za seriju daljih kampanja. Privatne inicijative su takode dale znacajan doprinos. ali su ti zakoni retko ozbiljnije sprovodeni. go dine naredio raspustanje Sevemog trusta za hartije od vrednosti. Mobil i Sokal). na primer stambene zgrade koje su izgradili reformatori srednje klase u najgorim sirotinjskim kvartovima kako bi poboljsali fizicku i moralnu dobrobit njihovih stanovnika. Oni su se borili protiv dominantnih industrijskih interesa i nastojali da smanje njihov uticaj na politicke procese razvijajuci neposredne primame izbore i zakonodavstvo protiv korupcije. Ruzveltje ponudio dinamican i atraktivan model reforme. sadrzan u tvrdnji da su bele zene sigumo kvalifikovanije za dobijanje prava glasa od bivsih rob ova. posebno. oba od kljucnog znacaja za program progresivaca. Medutim. Iako je podela u republikanskoj stranci sarno doprinela izboru demokrate Vudroa Vislona. ali su ucinjeni ogromni koraci. Osim toga. Pod rukovodstvom dugogodisnjih feministickih aktivistkinja Elizabet Kedi Stenton i Suzan B. dok su im zakoni 0 inicijativama i referendumu ornogucavali da 0 zeljenim reformama odlucuju direktno. U skladu sa progresivnom vizijom drzave kao objektivnog arbitra izrnedu kapitala i rada. Reforrnatori su na saveznom nivou pronasli prijatelja u Teodoru Ruzveltu. verovatno dostigao njegov naslednik Vilijem H. Kongres je doneo dva vitalna ustavna amandmana. revidirale su svoje poreske sisterne kako bi pravednije rasporedile opterecenje na korporacije i uvele drzavne poreze na dohodak i naslede. koji je ukljucivao barem jedan element rasisticke odbojnosti. na primer Sermanov zakon protiv trustova iz 1890. Novi zakoni su ornogucavali glasacima da opozovu clanove zakonodavnog tela koji ih ne zadovoljavaju pre zvanicnog isteka njihovog mandata. radno vrerne. U periodu izmedu 1913. uz veliki publicitet. Rasformiranje je uspesno ostvareno 1904. zdravstveni uslovi i sigumost na radu i predvida nadoknada za povredene radnike. godine. On je 1902. Za vreme Taftove administracije. sto se vidi i po brojnim novim drzavnim zakonima kojima se regulisu najamnine. On je 1902. sto je predstavljalo neverovatno odstupanje od grubih anti-radnickih politika najveceg broja prethodnih administracija. Ruzvelt je ucinio nesto sasvim novo intervenisuci u velikom strajku gde je nastupio kao iskreni posrednik. Ruzveltje 1912. Zakon 0 cistoj hrani i lekovima do net je 1906.Losovu" partiju. godine organizovao jednu od najuspesnijih nominacija trece stranke u americkoj istoriji. naveliko preuzimali drugi gradovi. i 1916. iako su ti novi izdanci korportivne porodice Standard Oila bili i sarni ogrornni (tri najznacajnija naslednika su Ekson. odnosno Tafta. godine dobila efektivna ovlascenja da regulise cene zeleznickog prevoza a predlozen je i sistem kontrole fabrika. go dine savladao tvrdoglavi otpor poslodavaca rudnika antracita jednostavnom pretnjom da ce upotrebiti vojsku i zauzeti rudnike. Medu160 drzavna trgovinska komisija je 1906. godine. godine. industrijski uslovi i obrazovanje. gde je podrzao donosenje zakona 0 uvodenju neposrednih izbora i regulisanjn korupcije kao i ogranicenju ovlascenja javnih komunalnih preduzeca. sam Vilson je imao simpatija za najveci broj progresivistickih ciljeva pa bi se moglo reci daje njegova administracija oznaGila zenit te tradicije. upustio u vitesku borbu s najmocnijim trustovima. go dine a niz novih saveznih regulatomih agencija poceo je da istrazuje oblasti poslovne prakse koje su nekada smatrane nedodirljivim. Morgan i E. Jedino iskustvo Vilsonje stekao kao uzoran guvemer Nju Dzersija. Kao predsednik. H. on je nadgledao uvodenje centralnog bankarskog sistema pod nadzorom Saveznog odbora za rezerve (1913). Najprogresivnije drzave. administracija je zapocela akciju koja je ubrzo dovela do razbijanja trusta Standard Oil na manje jedinice. P. Vilsonove smele inovacije pokazale su velike implikacije progresivnog modela za savezne vlasti. Sve se to promenilo kada se Ruzvelt. Robert Lafolet u Viskonsinu. ZENSKA Jedna od kriticnih PRA V A oblasti progresivisticke reforme bilo je prosirenje stavljeno na dnevni red politike krajem devetnaestog veka.

bez obzira na ime. pokusala je da obezbedi slobodan pristup informacijama 0 kontracepciji pa je zbog te aktivnosti 1916. Mark Tven. Hobotnica Oven Vister. Glupi Vi/son Stiven Krejn. 188l. Lu Valis. go dine ratifikovao dovoljan broj drzava. 1886. 1903. 1899. Slicno pedesetim godinama. Napredak i siromastvo Henri Adams. godine spojile i osnovale Nacionalno americko udruzenje za zensko pravo glasa. 1904. Mark Tven i Vilijem Din Hauels (Tabe1a 4. Zlatni pehar. Bogatstvo protiv komonvelta. poslednji kvartal devetnaestog veka pruzio je obilje znacajnih radova. proporcionalni udeo prekida trudnoce mogao je biti slican danasnjem. Megi: dele u/ice Henri D. koja je. Medu najznacajnijim romanopiscima 1880-ih godina bili su Henri Dzejms. Budenje Teodor Drajzer. U tom kontekstu. posle niza glasanja sa tesnim ishodom. Komstokovom rezimu se. Oglasavanje takvih usluga bilo je slobodno. koji je prvi put predlozen 1878. Gledajuci unazad Mark Tven. optuzena za krivicno delo. 1897. Covek iz Virdiinije. Mogucnost prakticnog ostvarenja zenskog prava glasa uvecana je njegovim prihvatanjem u zapadnim teritorijama. s jacanjern organizacije i samopouzdanja medicinske profesije. Mektig. Zabrinuta za sudbinu siromasnih zena i emigrantkinja.Entoni. Bostonci Belami. Zensko pravo glasa i ferninisticke ideje zastupale su i reformisticke grupe kao npr. Dzek London. 1896. Komstokovim zakonom iz 1873. zahtevala kontrolu radanja. recimo da su sarno sredinom osamdesetih objavljeni Hauelov roman Uspon Saj/esa Lephema i Dzejmsovi Bostonci. Morski vuk Apton Sinkler. Gvozdena peta I I I I I I I I .Jekari" koji su obavljali abortuse. dok se 163 • . odvijala se podjednako teska borba za licnu emancipaciju.6) TABELA 4. Do 1914. ali je i dalje obavljan bez obzira na povremeno sudsko gonjenje satanizovanih "doktora" koji su vrsili pobacaje. Seldon. godine. 162 KUL TURA I RELlGIJA Uticaj novih socijalnih pokreta ogledao se i u literaturi. Pesme Stiven Krejn. Haklberi Fin Vilijem Din Hauels. godine). Sudenje i zatvorska kazna koja je usledila dali su Margareti Senger status mucenice. Mark Tven. Ben Hur Henri Dzejms. ojacanu moralistickim i jevandelistickim pokretima tog vremena. imalo rnnogo siri program od resavanja problema alkoholizma. Pesme 1896. 1895. godirfe i Drustvo za planiranje porodice. pre svega farmerske porodice. Onaje 1921. Dejzi Miler. Vilijem Dzejms. Ovom pitanjuje ponovo udahnut zivot ucescem zena u Prvom svetskom ratu paje. 1898. sto je obicno bilo rezultat ocajnickog napora da se privuce raznovrsnije i kvalitetnije stanovnistvo. Ambasadori. Tom Sojer Henri Dzejms. Abortus je pocetkom devetnaestog veka bio formalno nezakonit. 1889. Paralelno s borbom za zenska politicka prava. 1885. Njegovim putem Henri Dzejms. godine zabranjeno je sirenje informacija 0 kontracepciji putem poste pa je do kraja veka dostupnost informacija 0 abortusu i tehnikama kontracepcije bila ozbiljno ogranicena. 1884. Lojd. posle 1912. Prokletstvo Terona Vera Carls M. 1906. pre svega rornana i poezije. suprotstavila Margreta Senger. Glavna snaga kojaje zahtevala donosenje zakona bilo je Americko lekarsko drustvo (1847). 1893. Krivicno pravo je sada dobilo novu realnu snagu. osnivac Njujorskog drustva za suzbijanje poroka koji je vodio pedesetogodisnju borbu protiv "prljav~tine" u javnom ~ivotu. godine. Sestra Keri Frenk Noris. Iako je statisticke podatke tesko protumaciti. Vrste re/igijskog iskustva Henri Dzejms. narocito kada se radilo 0 siromasnim zenama. 1894. Ove dye grupe su se 1890. 1890-9l. Senat 1919. Diungla Dzek London. 1880. a posle nje i teritorija Jute 1870. odlucne da eliminise suparnike kao sto su bili babice i . go dine osnovala Americku ligu za kontrolu radanja a 1952. 1902. Mark Tven. 1901. 1888. Olicenje tih pokreta bio je Entoni Komstok. Okret zavrtnja Frenk Noris. 1879. Stvari su se promenile posle Gradanskog rata. 1907. Sirenje ovog prava na celu zemljuzahtevalo je donosenje ustavnog amandmana. godine postao prva drzava u kojoj su zene mogle da glasaju. koje je. Teritorija Vajoming je bila prva takva jurisdikcija. Portret jedne ledi. go dine i zatim redovno ponovo podnosen. Dzek London. 1876. Kraljevic i prosjak Vilijem Din Hauels. kojaje bila saveznik i "kolebljivaca" i socijalista. Zov divljine Henri Dzejms. Zensko hriscansko trezvenjacko drustvo (osnovano 1874. Vajoming je 1890. go dine usvojio devetnaesti am andman kojije 1920. Crvena znacka za hrabrost Emili Dikinson.6. 1883. NANAZNIJA KNJIZEVNA DELA OBJAVLJENA 1876-1907. Harold Frederik. Zivot na Misisipiju Mark Tven. 1882. Savremeni slucaj Mark Tven. Henri Dzordz. Demokratija. godine. Jenki na dvoru kralja Artura Emili Dikinson. zene su imale puno pravo glasa u deset najzapadnijih drzava. osnovane su dye organizacije. Kejt Sopan. 1900. Uspon Sajlasa Lephama Henri Dzejms.

americki umetniei su sada davali impresivan doprinos i slikarstvu. Rasprave na ovu temu unutar metodisticke erke dovele su do jos jedne obnove u vidu pokreta "svetosti". SV0111 I I I I Iako su zastupniei Crkveni liberalizam je izazvao zestoku reakeiju onih koji su vec bili sokirani sirenjem kritickih tumacenja Svetog pi sma na univerzitetima pa cak i u bogoslovijama. risao je snazan liberalizam koji je dovodio u pitanje i osnovna verovanja u bozansku prirodu Hrista. narocito ako su one podrazumevale savez sa onima koji su prezreli bozju rec. gde su Dzerns Visler Maknil.. Svi su se slagali da Knjiga otkrovenja opisuje period strasnih katastrofa i nesreca kao i velicanstvenu hiljadugodisnju fizicku vladavinu Hrista na zemlji. I refonnatori i reakeionari su bili motivisani svojim specificnim tumacenjem Svetog pisma i hriscanskog ucenja. Postmilenaristicka teorija je opravdavala. Pentikostalni pokret je krajem veka tvrdio da pojedini hriscani mogu dobiti dar da govore jezicima slicnim onima koji su zabelezeni u biblijskoj knjizi 0 apostolskim delima. U toj slici nije bilo mesta za drustvene reforme. Ovaj teoloski stay je imao znacajne politicke poslediee.fundarnentalizma". njegova cuda i vaskrsenje. koje u politickom smislu oznacavaju vrhunae politickog "progresivizma". jer bi se uklanjanjem strahota kao sto je ropstvo pomoglo nastupanje Hristovog kraljevsta. Pored literature. Odgovor je pronaden u daleskoseznoj reformi i dobrotvomom radu. ali je brzo presla rasne granice. U americkom protetstantizmu se od '1870-ih godina pojavio jedan broj novih pokreta i sekti koje su se rukovodile doslovnim tumacenjem biblije. ukljucujuci i Jehovine svedoke (milenaristicka). Milenaristicke rasprave 0 poslednjim vremenima bile su stare koliko i hriscanstvo. kada je srediste rasprave premesteno na utvrdivanje vremenskog rasporeda onih prorocanstava koja ce se ostvariti. njihovog redosleda i nacina na koji Sveto pismo predvida sadasnje dogadaje ili licnosti. na liberalnoj strani. pobomiei "dmstvenog jevandelja". Premilenaristicko ucenje se sirilo pod utieajem propovednika kao sto je bio Dzon Nelson Darbi. predstavljenog u knjigama kao sto su Primenjeno hriscanstvo Vasingtona Gledena (1886) i Hriscanstvo i drustvena kriza Voltera Rausenbasa (1907). vec. da mogu u stvari biti i satanska zarnka. pri cemu je ocigledno da su ova dva koncepta u ostroj suprotnosti jedan sa drugim. a pre svega ideja da je razvoj sveta trajao rnnogo miliona godina. koji je popularisao ideju "odvodenja". Progresivne ideje drustvene akeije i politicke reforme podrzavali su. sto je jos gore. Od sezdesetih godina devetnaestog veka doslo je do opsteg preusmeravanja u praveu mracnijeg i vise pesimistickog koneepta premilenarizma: . bolesti i ubijanja. rnnogo prostora za stvaranje sveta i druge dogadaje opisane u Knjizi 0 postanju.I I I I I I Tvenov Haklberi Fin moze smatrati nesumnjivim americkim doprinosom knjizevnosti ijednim od najvecih americkih romana. Paralelno s milenarizmom. drustvene akeije mozda bili striktno ortodoksni u teoloskom pristupu. dominantna tema novih entuzijasta bila je premilenaristicka. 0 cemu se raspravljalo isto toliko zivo kao i 0 bilo kom pitanju prava ili ekonomske doktrine. Dzon Singer Sardzent i Tomas Ejkins nastupili kao znacajni inovatori 70-ih i 80-ih godina. Ove ideje su na potpuno drugaciji nacin predstavljene u knjigama Stivena Krejna. Ostri ideoloski konflikti tog vremena imali su naglasenu versku dimenziju. a zatim kratko vreme nevolja u kojem ce davo biti konacno pobeden. 165 164 . Slike zapada Frederika Remingtona ilustruju pojavu naeionalne mitologije kauboja. pa cak i zahtevala drustveni aktivizam. versko uzbudenje odrazilo se u pojavi brojnih novih denominaeija u periodu od 1870. Frenka Norisa. godine. Godine posle 1910. On odrazava i rasirenu nostalgiju za slobodom i pokretljivoscu koja je postojala u izgubljenoj predratnoj Ameriei. Teodora Drajzera i Aptona Sinklera. godine. nije ostajalo .kraj sadasnjeg sveta je blizu a za njim ce doci patnje. nekoliko prezivelih svetaea moci ce da vidi Mesiju na zemlji. Pentikostalna obnova zapocela je u emim erkvama. Novi politicki senzibilitet oblikovao je knjige kao sto je Frederikovo Prokletstvo Terona Vera. Dzeka Londona. Seldona Njegovim putem (1897) opisuje protestantsku kongregaeiju koja odlucuje da zivi u skladu sa svojim tumacenjem onoga sta bi Hrist ucinio u odredenoj situaeiji. protestantsko hriscanstvo tog vremena karakte. kao i doslovnu istinitost biblije. Kao i mnogo puta pre. Ako je ljudski rod nastao postepeno iz niza nizih vrsta. Stavise. i upustala se u uzbudljive premilenaristicke spekulaeije. oba su predstavljala razlicite reakeije na iste okolnosti. odnosno naglog uklanjanja pravih svetaea sa zemlje pre nego sto se dogode najgore nesrece. milenijum? Pocetkom devetnaestog veka. Nova i stroza erkva istrazivala je ekstaticne postupke i iseeljivanje verom. U americkoj literaturi devedesetih godina devetnaestog veka po ceo je da se oseca uticaj novih interesovanja i literarnih stilova. poznate su i po plimi verskog . ideju da istinski ponovo rodeni hriscanin mote i mora da tezi visem duhovnom stanju posvecenosti. gladi. Sirenje darvinisticke teorije od 1860-ih godina imalo je utieaja i u ovoj oblasti. U stvari. do 1914. ali da li ce se prvo dogoditi nesrece ili velicanstvena hiljadugodisnja vladavina. Ove teorije su do kraja veka postale jevandelisticka norma. rnnogi americki protestanti su bili saglasni da ce prvo nastupiti milenijum. Indijanaca i arnericke konjiee. lzuzetno populami roman Carlsa M. pojavilo se i novo interesovanje za perfekeionizam. ukljucujuci i notu socijalnog radikalizma i sa tim povezanog naglasenog realizma. pored tradieionalnog insistiranja na javnoj pristojnosti i trezvenjastvu. sto je znacilo da drustvene refonne nisu sarno beskorisne. strasan period tiranije. Tek posle tih uzasa. gde se izmedu ostalog ispituje intelektualna jalovost organizovane religije.

progresivce i socijaliste. Volstedovog zakona. The Protestant Establishment: Aristocracy and Caste in America (New York: Random House. I 1917. Ta veza je pomogla da nova americka uloga bude prihvacena. i to pre svega federalne. Ima rnnogo objasnjenja spremnosti Amerike da. 113-15. Amerikance je dugo mucila mogucnost da budu upleteni u probleme prekomorskib zemalja. Navedeno u: Philip S. The National Dream: The Great Railway 1871-1881 (Toronto: Penguin. Navedeno u: Pierre Berton. Bitka izmedu dye kulture najsnaznije je izrazena u trezvenjackom pokretu koji je nastojao da vrednosti dornaceg protestantskog sela nametne etnicki raznoloom gradovima. Stavise. odnosno ideju da se centralne doktrine moraju braniti kao osnove hriscanstva. Woman's Rights Advocates. 3. pa je do 1919. a do ulaska Amerike u oba svetska rata doslo je tek posle provokacija koje se nisu mogle tolerisati. koje su doslovno shvatale Hristovo obecanje da pravi vernici mogu da barataju sa zmijarna i ostanu neozledeni. 5 RAT I GLOBALIZAM 1917-1956 GLOBALNA DILEMA Napomene I.Fundamenti" u kojima je izlozen minimalni sadrzaj verovanja pravog jevendelistickog protestanta: nepogresivost Svetog pisma. 2. Medutim. godine alkohol bio zvanicno zabranjen u Sjedinjenim Drzavama. Pokret je doziveo svoj vrhunac usvajanjem ustavnog amandmana.). Verske razlike su se vezivale za etnicko i socijalno neprijatelsjstvo jer su jevandelisti i fundamentalisti smatrali da su mucenicki predstavnici pravog amerikanzima u sukobu sa urbanizacijom i imigracijom . pp. vec i citav niz religijskih. go dine izlazile su knjige naslovljene . p. nailazilo je na neumoljiv otpor sirokih politickih koalicija. godioe ne sarno radikali i socijalisti. ukljucivanje Sjedinjenih Drzava u medunarodne organizacije. koji je oznacavao oblasti na jugu i zapadu u kojima su entuzijasticke ideje prihvacene bez ikakve rezerve. Jos gore od toga. Navedeno u: Jack London. U periodu od 1910. izvrsna vlast je dobila nevidenu snagu kao srediste nove imperijalne uloge. 4. fizicko uskrsnuce Hrista i njegov drugi dolazak. a ta podela se odrazila i u terminu "biblijski pojas". Farmers. Medu pojave te vrste spadaju i apalacanske sekte. The Iron Heel (London: Journeyman Press. liberalnih i tradicionalno nastrojenih grupa. Moglo bi se reci da je rastuca briga za odbranu i nacionalnu bezbednost americke drzave imala sredisnje mesto u nacionalnoj istoriji u ovom veku. Digby Baltzell. Izgledi da Sjedinjene Drzave postanu svetska sila po modelu prezrenih imperijalnih drzava Evrope bili su neprihvatljivi iz vise razloga. stupi na svetsku scenu. Foner (ed. tesko je reci kako bi Sjedinjene Drzave mogle izbeci da se nadu okruzene nadmocnorn snagom neprijateljskih sila s ideologijama potpuno suprotnim arnerickim uverenjima. II. Cak i u vreme mira. 1975). Do kraja veka je nepremostivi jaz razdvajao veru obrazovanog liberalnog drustvenog reformatora od vere nekog literaliste ili pentikostalaca. godine. i Nemaca i komunista. 1829-1~75 (Urbana: University of Illinois Press. 1976). do 1915. 1964). bezgresno zacece. ocigledno. ispastanje. u akcijama vlade.poliglotskim metropolama koje dominiraju nacijom od pocetka osarndesetih godina.Crkvu Nazarena (svetost). 1989). Spoljni poslovi su zauzeli centralnu poziciju u dornacoj debati. U toku citave prve polovine ovog veka postojao je kontinuirani otpor preduzimanju vojnih poduhvata u Evropi. 167 I 166 I I J • . We the Other People: Alternative Declarations of Independence by Labour Groups. 46. sukob sa zamisljenirn stranim agresorom bio je vezan s kampanjama za suzbijanje radikalnih pretnji kod kuce paje postojanje stranih neprijatelja. Prohibicionisti su cak imali i predsednicke kandidate od 1884. narocito u slucaju Lige naroda. p. Bozije zajednice (pentikostalna) i razne ogranke Crkve Bozije (svetost-pentikostalna). postavilo ideoloske temelje za novi konzervativni konsenzus u zemlji. godine formulisala je . Uticaj dornacih pitanja na transformisanje americkih stavova prema ostalom svetu bio je nerazlucivo spojen s medunarodnim pritiscima. Za feministe. godine i bili su stalni cinilac drzavne politike.fundarnentalizam". ajacanje vojne moci je izazvalo nevideno sirenje federalne vlasti. Preuzimanju imperijalnih obaveza suprotstavljali su se 1898. U: E. Socialists and Blacks. to su bile bas one godine u kojima su Sjedinjene Drzave bile prinudene da preuzmu ulogu 'globalne sile a ta uloga ce promeniti i karakter unutrasnje politike. S obzirom na situaciju u svetskoj politici 1917. novi gradovi su raj za katolike i Jevreje. jer su neki literalisti bili obrazovani ljudi koji su svoje argumente artikulisali u nizu dobro obrazlozenih knjiga i rasprava. nije se radilo 0 ratu koji je pretio da ugrozi zivote velikog broja Amerikanaca. fundamentaliste. i 1940-ih. 1940. iako nevoljno. Medutim. Biblijska konferencija na Nijagari 1895. i 1947. Cinjenica da su oni te univerzalne doktrine morali da brane sarno pokazuje koliko je daleko doprla liberalna misao. odgovor na sva zla drustva lezao je. . bilo bi pogresno da ovo tumacimo naprosto kao sukob neznanja i obrazovanja.

skole su prestale da poducavaju nemacki jezik. Predsednik Vudro Vilson nije imao nikakvu zelju da reskira svoj program dornacih reformi u nepromisljenoj vojnoj avanturi. U toku naredne tri godine. koje su se naveliko prosirile od pocetka novog veka i dozivljavale procvat u industrijskim krizama predratnih godina. Uticaj rata na zivot Amerike bio je potpuno nesrazmeran njenom vojnom angazovanju. a mnoge etnicke grupe su osudivale svaki pokusaj da se Sjedinjene Drzave povezu sa zemijama koje su mrzeli zbog njihovih proslih ili sadasnjih nedeia. Maja 1915. Neprijateljstva su se prosirila i na drugu centralnu silu. Redovne americke snage su 1917. go dine. U isto vreme. U prolece su marinci pretrpeli teske gubitke u sumi Belo. iiberali i pacifisti nisu podnosiii razaranje koje izaziva rat. pogotovu ako se vodi zbog neceg sto nema nikakvog ociglednog uticaja na americki zivot. Sledece godine. u kojima nernacko ministarstvo spoljnih poslova predlaze vojni savez sa Meksikom kako bi se po novo uspostavi. To je bilo rnnogo manje od stete koju su pretrpele druge ucesnice u borbi: Francuska. godine predstavijale malu silu a formiranje i obucavanje jedinica koje ' su bile potrebne za odlucnu intervenciju u Francuskoj trajaio bi godinama. pojedinacno. Svi nemacki simboli su postali meta: cinjenica da se za kiseli kupus vise nije govorilo "sauerkraut" vec "liberty cabbage" sarno je jedan notorni primer raspolozenja javnosti. godine izbio Prvi svetski rat.! Ovaj aspekt rata imao je rnnogo frontova. Rat je iskorenio socijalisticke i radikalne ideje. predsednik Vilson je objavio rat ernackoj iako nije imao nacionalni konsenzus na sta ukazuje glasanje u Kongresu. nemacka mornarica je otvoreno izjavila da bi se rat mogao dobiti sarno ako bi njene podmornice primenjivale taktiku neogranicenog rata protiv svih brodova u zoni blokade bez obzira na njihovu nacionalnost pa je ta mera i bila primenjena pocetkom 1917. Orkestri vise nisu svirali nemacku muziku. lokalna i drzavna policija. Medutim. domovinu miliona Slovena i Jevreja koji su usli u Sjedinjene Drzave od 1880. U toku 1918. Ovaj "Cimermanov telegram" potvrdio je glasine da se Nernacka urotila sa Meksikom i verovatno Japanom kako bi ponistila veci deo onoga sto su Sjedinjene Drzave postigle sirenjem na zapad u devetnaestom veku. americka uloga je u vojnickom smislu bila striktno ogranicena. Radikali i pacifisti su poceli zivu propagandnu kampanju protiv rata i regrutacije. odlucno se suprotstavljalo Stupanje Sjedinjenih Drzava u rat imalo je kljucni znacaj sa propagandnog stanovista.jednajedinica americkih ekspedicionih trupa pobedila je u znacajnom okrsaju u francuskom sektoru zapadnog fronta.a rneksicka vlast u Teksasu. Austrougarsku. Rusija i Austrougarska su. svi su oni postali neprijateljski stranci. PRVI SVETSKI RAT Na pocetku je americki komandant Dzon Persingmorae da se bori da sacuva autonomiju americkih ekspedicionih snaga kako se ne bi utopile u francusku vojsku. ali je savezna vlada juna 1917. praveci racije na prostorije socijalista i Industrijskih radnika sveta (IWW). U etnickom smislu. uglavnom zbog nemacke kampanje u podrnornickom ratu protiv Engleske. uz gubitak americkih zivota. Pokret za gradansku zastitu je institucionalizovan kroz Americku ligu za zastitu. Novom Meksiku i Arizoni. 168 . i najmanji izraz surnnje ili kritike u pogledu toka rata izazivao je ekstrernno neprijateljstvo.7 miliona Arnerikanaca a americki gubici iznosili su 116000 Ijudi. kojimje strogo ogranicila svaku kritiku te vrste. Aprila 1917. Zakon je sprovoden nemilosrdno. Toje ozbiljno obeshrabrilo nemacke snage. Kao sto je istoricar Dejvid Kenedi napisao. Nemacka. gde se sest senatora i pedeset ~lanova Predstavnickog doma suprotstavilo ratu. i privatne grupe koje su osudivale svako surnnjivo "antiamericko" ponasanje. 169 'V I I I I Kada je 1914. donela drakonski Zakon 0 spijunazi. provociraii nernacke ofanzive 1918. ciji je neuspeh doprineo eksploziji neiojainosti medu Centralnim siiama. Izgledi za uiazak Amerike u rat su. Britanci su objavili sadrzaj telegram a koje su uhvatili. Pri tom ova cifra ne odrazava strahovanjajavnosti u punoj meri. prema tome. od kojihje nesto malo ispod polovine poginulo u borbi.•. Tehnicki gledano. Takve grupe su bile neverovatno aktivne i nametljive hapseci i ispitujuci hiljade eventualnih radikala ili onih koji bi mogli da izbegnu regrutaciju. cesto namerno. Delimicno i zbog neizvesnih stavova javnosti prema nacionalnoj politici. to su cinile peste odbijanjem da prenose posiljke koje su sadrzavale podbunjivacku literaturu. dok su druge jedinice blokirale nemacku ofanzivu kod Sato Tijerija. Mogucnost da saveznicke snage na zapadnom frontu uskoro budu pojacane milionima svezih americkih vojnika napravila je protivtezu poraznoj vesti 0 povlacenju Rusije iz borbe. godini. koja je radila u savezu sa lokalnim poslodavcima i njihovim strukturama anti-radnickog nadzora i spijunaze. pritisak za ulazak u rat postao je neizdrziv. Kljucni americki doprinos je.I ~ . Nemacki i irski glasacki blokovi bili su odlucni da sprece svaku pomoc britanskoj imperiji. potapanje iinijskog broda . godine. Do septembraje vec milion Amerikanaca ucestvovalo u saveznickoj ofanzivi na zapadnom frontu (Mez-Argon) koja je slornila nemacke linije. godine. "rat za americku svest" bio je prvi i najodlucniji okrsaj u americkom u~dcu u globalnoj borbi. godine. Arnericki brodovi su potapani. godine. I radikali i socijaiisti bili su protiv ukljucivanja u borbu izmedu supamickih kapitalistickih klika. godine. u oruzanim snagama je sluzilo 4.Luzitanija" dovelo je do pogorsanja nernacko-americkih odnosa. americko javno rnnjenje ucescu u njemu. ako nista drugo. i sluzile keto ruka zakona. pod cim su njihovi clanovi obicno podrazumevali i najmanju vezu sa neortodoksnim ili stranim idejama. planiran za kampanje u 1919. Ukupno. on je razorio nemacku americku zajednicu koja je vise od jednog veka bila jedna od najcenjenijih doseljenickih grupa i razvila kulturni zivot u citavoj zemlji. imale izmedu milion i dva miliona mrtvih a britanska imperija nesto manje od milion. i mozda 1920.

optuzenim za pljacku 1920. Opadanje industrijskih konflikata. da se rezervne jedinice milicije u Pensilvaniji opreme mitraljezima kako bi se pripremile za masovno nasilje ili ustanak. Desnicarski komiteti za gradansku samozastitu su u mestu Sentrelija. pa cak i pozoriste. bila je u znaku radnickih nemira. stvoren za suzbijanje navodnih Kajzerovih agenata. godine. 1919. Godina 1919. Jedan socijalisticki 1ider je 1919. Identifikovanje radikalizma sa subverzivnim radom stranih drzava nastavilo se nesmanjenom snag om i kada je nemackog demona zamenio neprijatelj u liku sovjetske Rusije. Zategnutost je ras1a i u toku naredne godine. sada je ponovo upotrebljen za novi talas "antiamerikanizma". Kada su 1919. godine. zajedno sa strahom da ce cmci preuzeti poslove mobilisanih belaca. godine. januara 1920. KRIZA RADIKALIZMA Ratna histerija protiv spijuna i sabotera nije pravila veliku raz1iku izmedu socija1ista. U nasilju koje je usledilo poginulo je sto cmaca. poginulo je vise od trideset Ijudi. cmi vojnici su stekli novu odlucnost zbog re1ativno jednakog tretrnana u Francuskoj i na drugim mestima. Detroitu. od otprilike 1922. Ona se javljala u razlicitim oblicima u zavisnosti od lokalnih uslova ali je svuda bilo prisutno agresivno 170 potvrdivanje tradicionalne drustvene i rasne hijerarhije. Micel Palmer. Citavi gradovi i oblasti prakticno su stali zbog strajkova a u nekim podrucjima su sukobi sa radnicima doveli do krvoprolica i gradanskih nemira. U noci 2. iz 1917. Tradicionalno snazna aktivnost americkih radikala pretrpela j e teske udarce izmedu 1917. obicno rulja be1aca vrsila pogrom nad crnackim zajednicama. go dine izbili strajkovi. Pa1merove racije su ukazivale na to da je radikalizam uvezen spolja i da bi se mogao iskljuciti sarno ako se usvoji politika koja je dovoljno odlucna. kada su cmi strajkbreheri optuzeni za neuspeh radnickog protesta. pokazuje predlog. a Kajzer svoje mesto glavnog manipulatora prepustio Lenjinu.Jcolebljivcima" a nasilje gomile cesto su orkestrira1i clanovi novoformiranog udruzenja veterana . Obojica su osudena na smrt na osnovu surnnjivih dokaza a aferaje u narednoj deceniji postala slavan slucaj za radikale sirorn sveta. Edgar Huver. koje su u stvari bile nemacki agenti. u kojima je."3 Dodatan podsticaj ovakvom shvatanju davala je velika zastupljenost aktivista stranog porek1a u rukovodstvima radnickih pokreta. Omahi (Nebraska) i Teksasu bilo rnnogo zrtava. S druge strane. godine. na primer. U Sijetlu je organizovan generalni strajk. Septembra 1920. izvrsili pravi pokolj nad . godine. Priroda ovih sukoba zbog najamnina i zivotnog standarda brzo se promenila u mnogo opasnije etnicke i politicke borbe pa je nastupio period snazne reakcije. Obojica optuzenih su ipak pogubljena 1927. nasilje se nije moglo izbeci. vec i do tada mime sektore trzista rada kao sto je policija. s masovnim strajkovima koji su pogodili ne sarno tradicionalne industrije celika i uglja. go dine izjavio: "IWW i boljsevizam su postali najveca pretnja umesto zute opasnosti i Prusa. U gljenokopi u Pensilvaniji i Zapadnoj Virdziniji zapoceli su pravi visegodisnji gerilski rat. a strajk radnika celicana u Pitsburgu bio je traumatican dogadaj. Preteca ovih nereda bio je pogrom cmaca u Istocnom Sent Luisu. godine. poslodavci su u celicanama i rudnicima upotrebi1i cmce strajkbrehere i tako pogorsali rasne tenzije za citav niz godina. u drzavi Vasington. Organizacija Industrijski radnici sveta je okarakterisana kao "anarhisticka organizacija nadahnuta Nemackom". U Cikagu je poginulo cetrdeset Ijudi. Nikoli Sakou i Bartolomeu Vancetiju. Cikagu i Klivlendu a nasilje je dostiglo vrhunac prvog maja te godine. Izrada detaljnog plana ove cistke poverena je mladom drzavnorn sluzbeniku po imenu Dz. godine izazvao je strah od levicarskog terorizma a nekoliko desetina misterioznih bombaskih nap ad a i pljacki banaka licilo je na uvod u otvorenu revoluciju boljsevika i anarhista. Ta. po misljenju drzavnih organa. bio stalno izlozen subverziji stranih i radikalnih grupa. Represivni aparat. Carlstonu (Juzna Karolina). U takvim situacijama . godine. dok je u Vasingtonu DC.mitraljezi su on neprocenjive vrednosti. naredio je hapsenje stranih radikala. pa je i sarno njegovo prisustvo cesto dovo1jno da zaplasi gomilu. iako se njihov broj tacno ne zna. donelaje drzavama sirom srednjeg zapada neke od najkrvavijih rasnih nemira u americkoj istoriji. Koliki je bio strah organa vlasti u oblastima sa velikom koncentracijom stanovnika stranog porekla. u Bostonu je strajkovala policija.Americki ratni napor je. Bostonu. 1921. i 1920. izvrsen pokolj cmih stanovnika nakon sto su naoruzani cmci pokusali da sprece line jednog coveka. godine. pacifista i aktivnih simpatizera N emacke jer se smatralo da svi podjednako ometaju americki ratni napor. jula 1917."2 Jezikje skoro isti kao ijezik belih dose1jenika koji zive brojno nadjacani domacim stanovnistvom u nekoj azijskoj i1i africkoj koloniji. godina. Kada su vojnici obe rase demobilisani a privredna depresija postala jos dublja. naizgled 171 I I I I I I I I I . od bombe koja je podmetnuta u Njujorsku berzu. cetiri hiljade ljudi je uhapseno u masovnim racijama sirorn Sjedinjenih Drzava a na stotine je deportovano. go dine. Politicku reakciju 1919. najvecih u istoriji nacije. U Tulzi je. Noksvilu (Tenesi). U tom kontekstu bilo je i pojedinacnih slucajeva kao sto je bilo sudenje dvojici italijanskih radikala. Mitraljez je stekao takvu reputaciju zbog svoje ubojitosti. Konzervativci su iskoristili atmosferu nasilja da bi poceli s masovnom represijom a vrhovni tuzilac Sjedinjenih Drzava. socijalista "kolebljivaca" i (od 1919) novoosnovane Kornunisticke partije Sjedinjenih Drzava. sindika1ista. Mora se naglasiti koliko su razmere tog nasilja bile velike: i u Tulzi i u Istocnorn Sent Luisu su crnacki delovi grada bili prakticno zbrisani. Ruljaje napada1a levicarske demonstrante u Njujorku.Americka legija".

kaznjive radnje su podrazumevale distribuciju antiratnih pamfleta. 1945-1953. Stranka Demokratska Republikanska Republikanska Republikanska Demokratska Demokratska Re£ublikanska DV ADESETE: PROSPERITET I KORUPCIJA I I· I Posto je Nernacka bila u rusevinama a Velika Britanija iscrpljena. oni ocigledno nisu ukljucivali normalne manifestacije tog doba kao sto su bili rww. Harding (Tabela 5. Tonaza arnericke trgovacke mornarice se znacajno povecala u toku rata.normalnosti" socijalnog mira i etnicke homogenosti koja je postojala nekada u istoriji. Truman Dvajt D. Sud je takode pokazao simpatije za prilicno drakonske zakonske mere donete u ime eugenetike i kontrole rasno nepodobnih. godine. iz 1928. Veliki deo represije. go dine novi republikanski predsednik Voren G. a upravo je to nedostajalo. Voren G. od 1919. zavrsen je osudom jedne zene iz Kalifornije ciji se zlocin ocigledno ogledao . Ajzenhauer 1913-1921. Huver Franklin D. 1933-1945. 173 . Sudovi su retko stavljali cak i najmanji prigovor na takvo ponasanje. Slucaj Olmsted. presude u citavom nizu slucajeva koje je razmatrao Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava sada su smanjivale pravo na slobodu govora skoro do nulte tacke. Centralno mesto u tome je imala Liga naroda. godine izjednacio je americku mornaricu sa britanskom flotom kao najvecom na svetu. Sjedinjene Drzave su sada bile najveca vojna sila a Vasingtonski pomorski ugovor iz 1922. Od proleca 1919. prema popisu iz 1920. ukljucivao je vanzakonske taktike i uzimanje zakona u svoje ruke. 1953-1961. masovno useljavanje i sirenje gradova. ozakonio je prisluskivanje telefona bez obzira na proteste onih koji su se pozivali na pravo na privatnost. Ova konzervativna i nostalgicna faza dala je ton politici dvadesetih godina. Ruzvelt Hari S. Medutim. godine. koje je za narod imalo neverovatno veliku privlacnost. predstavljalo je detaljan plan za preuredenje evropskih granica kao i uspostavljanje dnigacijeg sistema kolektivne bezbednosti. i u apsolutnorn iznosu i u poredenju sa istrosenom britanskom mornaricom. Sjedinjene Drzave su obezbedile ekonomsku hegemoniju s najvecim proizvodim resursima koje je aktivirao rat. Sjedinjene Drzave su se posle rata nasle u novcj poziciji da dominiraju svetom. godine. nesto vise od Britanije. vecina Amerikanaca po prvi put klasifikovana kao gradsko a ne seosko stanovnistvo i da je vise od cetvrtine radne snage bilo zaposleno u fabrikama. Ucesce Sjedinjenih Drzava u medunarodnoj trgovini poraslo je na IS odsto. 1929-1933. iako su strateske potrebe Arnerike zahtevale mnogo manje brodova nego udaljeni britanski posedi. Medutim. skog parlamenta.I I I I I I je potvrdivalo ovakvo rezonovanje pa su vlasti mogle da tvrde da je nacija spasena od crvene revolucije. sto je predstavljalo fatalni udarac za citavi projekat. Bora nastojali su da obezbede sto siru podrsku za svoje stavove pa su politikom u narednoj godini dominirali predsednikovi ocajnicki napori da osigura ratifikaciju. TABELA 5. godine. vojnu i finansijsku snagu je trebalo kombinovati sa politickom voljom.jasna i prisutna opasnost".1. "Cetrnaest tacaka" predsednika Vudroa Vilsona. pri cemu je precizna definicija te opasnosti bila u velikoj meri prepustena slobodnoj volji organa vlasti. 1920. koju su veci . godine povukao preostale americke okupacione trupe iz Rajnske oblasti a naredne godine je Senat odbio predlog za pristupanje Sjedinjenih Drzava Medunarodnom sudu pravde. U novembru je Senat odbacio ugovor sa 55 glasova prema 39. 1921-1923.1) formalno je objavio da Sjedinjene Drzave nece uzeti nikakvog daljeg ucesca u radu Lige. 1919. godine pa nadalje. a Njujorkje zauzeo mesto Londona kao finansijska metropola sveta. iako na pocetku nije bio politicki. Harding Kalvin Kulidz Herbert K. Sud je. americko drustvo ja cinilo sve sto je moglo da se izoluje od spoljasnjeg sveta. vec pre povratak imaginarnoj . U naredne dye decenije. pocetkom 1920. Mandat Vudro Vilson Voren G. i to i cuvara zakona i privatnih grupa po modelu koji je tako uspesno utvrdila Arnericka liga za zastitu. godine. Liga ne bi imala smisla bez ucesca Sjedinjenih Drzava a Vilson je previse potcenio americki otpor ovakvom medunarodnom angazmanu. godine. Mada politicki slogani uopste tesko mogu da izdrze blizu analizu. kriticari Lige poput senatora Henrja Kabota Lodza i Vilijema E. 1923-1929. sarno u tome sto je ucestvovala u radikalskoj raspravi. godine. PREDSEDNICI SJEDlNJENIH DRZAVA 1913-1961. u slucaju Senk potvrdio pravo na zabranu disidentskog govora ako postoji . obelezenoj rastom protestantskih vrednosti ruralnih i prigradskih delova u razmerama koje vise nikada nece biti dostignute. godine. strajkovi. pre svega od evropskih legla zaraze i izvora epidemija kao sto su boljsevizam i imperijalna diplomatija. Harding vodio je kampanju pod geslom "povratka u normalno stanje". U stvari. godine. Slucaj Vitni. U tom konkretnom slucaju. Ogroman dug saveznika Sjedinjenim Drzavama dao je americkoj administraciji diplomatsko oruzje potencijalno zastrasujuce moci. godine. Naredne 1921. Harding je 1922. iz 1918. 1927. mozda pre 1850. Republikanski predsednicki kandidat. optimisti medu njenim zagovornicima zarnisljali kao zacetak buduceg svet172 I. Zanimljivo je da je. ovaj primer je neobicno zanimljiv jer se postavljalo pitanje na koje se "normalno stanje" misli: iako se navodno podrazumevao povratak uslovima pre 1917.

9 Dzejms M.7 21. mesto u TABELA 5. go dine pretvorilo se u pozorisni komad. Smit (D) Herbert Huver (R) Alfred Landon (R) Vendel Vilki (R) Tomas E.Hardingova pobeda. Klan se uskoro urusio sam od sebe usred .2).bez obzira na to da li se radilo 0 Jevrejima. Brajana. Ruzvelt Hari S. godine. Harding (R) Kalvin Kulidt (R) Herbert Huver (R) Franklin D. masakri u Cikagu i Filadelfiji. Ova mera je prakticno stavila tacku na masovno doseljavanje u Sjedinjene Drzave sve do sezdesetih godina. Moguce je da su potrosnja alkohola i sa tim vezane bolesti znacajno opali. bila su cetvorica kandidata.2. 1936. Podozrenje zbog novih kretanja u drustvu bilo je ocigledno i u religijskoj sferi. Bilo je potrebno 103 glasanja da bi se doslo do neimpresivnog komprornisa 0 kandidatu koga je na novernbarskim izborima ubedljivo porazio republikanac. . iz 1924. Koks (D) Dzon V. koja se oslanjala na nestabilnu koaliciju protestantskog sela i urbanih masa.napravila nezavisnu snagu.2 27. Lafolet (Prog. godine.) Alfred E. ovaj pokret je bio prvenstveno i potpuno antikatolicki i u velikoj meri se oslanjao na ideje i literaturu ultraprotestantskih pokreta iz prethodnog veka.) Adlaj E.0 22. i Klarensa Deroua. Gangsterski ratovi su postali izvor skandala a. 1920. Gradovi su davali prednost Alu Smitu iz Njujorka. lake se suprotstavljao poboljsanju polozaja cmaca i Jevreja. Dvajt Ajzenhauer (R) 33. gradskom katoliku koji je za Klan i njegove simpatizere predstavljao one najgore u americkorn zivotu. do 1926. koji je od 1921. a ne sarno zestokog alkohola.ZBORA 1920-1952.2 8. nominovani su i Strom Tarmond iz Stranke drlavnih prava i Henri A. 1940. •• Na izborima 1948. 1924. Sindikati organizovanog kriminala stekli su ogromnu moc. Pored demokrata i republikanaca. Ova ideologijaje u industrijskim drzavama privlacila kvalifikovane radnike i menadzere srednjeg nivoa koji su se plasili konkurencije doseljenickih grupa. godine. Djui (R) Strom Tarmond (Drz.3 Pobednik Porazeni 1920. Drzava Tenesi je bila jedna od nekoliko jurisdikcija koje su zabranile ucenje bezbozne doktrine 0 evoluciji u javnim skolama. ali su krstovi jos jednom na kratko bljesnuli 1928.2 15. 1948.8 27. Stivenson (D) * Robert M. godine. Skoups koji ga je prekrsio pokrenut zakonski postupak. Efikasnost ove mere je spoma a svaku mcgucnost za njen dugorocan uspeh pokvarilo je insistiranje na zabrani piva i vina. oko 1923-24.0 15. Uspon Kiana je u politickorn smislu imao kritican znacaj za Demokratsku stranku. Lafoletje 1924. Zakon je prosto izazivao da bude osporen pa je protiv mladog ucitelja po imenu Dzon T. godine. Dejvis (D) Robert M. prava) Henri A.2 25. godine. Iako su americkim gradovima uvek vladale korumpirane stranacke masinerije i policija. groznih skandala 0 nasilju i korumpiranosti njegovog vodstva. mere smisljene iz prezira prema suparnickoj kulturi i moralnim vrednostima gradskog stanovnistva. Broj glasova naroda (u mil. Truman (D) (D) CD) CD) CD) 1952. kada su demokrati konacno skupili hrabrost da za predsednika nominuju Ala Smita. a pre svega u drzavama na severu i srednjem zapadu kao sto su lndijana i Pensilvanija. gde su se fundamentalisti upleli u komprornitujuci spor s nacionalnim reprekusijama. prostitucija i reketiranje trzista rada. nepostovanja zakona i politicke korupcije. godine postigao vrtoglav uspeh sirorn zemlje.0 1. godine bili su jasan dokaz neuspeha eksperimenta'sa prohibicij om. Radikalne i progresivne snage pristale su uz kandidata Roberta Lafoleta.7 22. trgovina drogom. koju ce u narednim decenijama usmeriti u razne poslove kao sto su kockanje. Nativisticko raspolozenje je dostiglo novi vrhunac donosenjem Zakona 0 useljavanju. Djui (R) Tomas E. godine vodio karnpanju sa platformom Progresivne stranke. osigurala je republikancima Beloj kuci za narednih dvanaest godina (Tabela 5. Vrednosti belog Amerikanca anglosaxsonskog porekla i protestantske veroispovesti (WASP) najbolje ilustruje pobeda prohibicije 1919.3 22. sto je izazvalo haos na konvenciji Demokratske stranke odrzanoj te godine. "rum i romanizam" su suprotstavljani W ASP-u u unutrasnjosti zemlje.* 1928. Vec 1924. Volis (Prog.6 24. godine. pristalice socijalizma i sekularizma. Ruzvelt Franklin D. imao od cetiri do osam miliona clanova.** Voren G. pre poslednjeg talasa useljavanja. Ruzvelt Franklin D. Sudenje koje je odrzano 1925. 174 Vrednosti WASP-a i trezvenjasrva insipirisale su Kju kluks klan. Ruzvelt Franklin D.) 16. kao advo175 I I I I I . kao i obicne radnike protestante koji su imali stete od cmaca strajkbrehera i emigranata.2 1. prohibicijaje od gangstera koji su do tada imali podredenu ulogu .8 16.1 Broj glasova naroda (u mil. negde izmedu snazne drame i slabe farse. utvrdujuci kvotu za svaku nacionalnost na osnovu njene relativne jacine u americkoj populaciji 1890.) 9. 1944. Klan je postao sastavni deo politike mnogih drzava i imao je apsolutnu dominaciju u regionima kao sto je Indijana.8 15. Klan je na svom vrhuncu. 1932. REZULTATI PREDSEDNICKIH T.4 4. u kom se odvijala gladijatorska borba izmedu dva pravna zastupnika Vilijema Dz. koji je clobio jednu scstinu glasova naroda u citavoj zemlji. ali po strasnoj ceni izazivanja kriminala.4 22. ukljucujuci i snazan zenski kontingent. 1928-29. Volis iz Progresivne stranke. Italijanima ili Ircima .8 27. kao tuzioca. koji je svoje restriktivne mere besramno usmerio na narode juzne i istocne Evrope.

Mnogo veci broj potrosaca je sada bio u stanju da kupi robe koje su nekada smatrane luksuzom.Huvervili''. Recesija nije bila nista novo u americkoj istoriji posto je svaka generacija od kraja 1830-ih godina iskusila zastoje u privredi. Kada je zgrada. lezeran i nemaran odnos prema etici. povecana na 9 odsto. kada je sovjetski uspeh u svemiru preplasio Amerikance da njihovo naucno obrazovanje mozda naveliko zaostaje za znanjem njihovih medunarodnih suparnika. Lindberga od Njujorka do Pariza. Fol) tajno dao u zakup nalazista nafte u Tipot Domu. Svetski mediji su tretirali ovaj dogadaj kao neku vrstu sportskog meca u komje tesko predvideti krajnji rezultat.Bori se . godine. Bum u prodaji zernljista u Floridi. tokorn dvadesetih. podnese ostavku. telefone i aparate za domacinstvo. U poslovnoj sferi je privreda u usponu pruzala brojne mogucnosti zelenasima koji su vrebali lakoveme investitore i kupce nekretnina. da bi 1932. U najgorim danima 1933. Za sarno jednu deceniju. Pocetkom 1932. Daglas u Santa Moniki i Long Bicu. avionska industrija je dvadesetih godina belezila kontinuiran rast. pos1e kogaje u narednoj godini usledio talas propadanja banaka. blizu 13 miliona ljudi bilo je bez posla. Krajem dvadesetih. okolnosti su bile mnogo turobnije nego sto su to njeniprojelctanti ikada mog1i da ocekuju. Uskoro je postalo ocigledno da ce 1929. Zdanje Empajer Stejt Bildinga je projektovano s jarbolorn koji je trebalo da pomogne prizem1jenje komercijalnih dirizabala. Beskucnici su pravili satorska naselja koja su cinicno nazivali . ukljucujuci i automobile. avioni su predstavljali futuristicki san 0 novom drustvu zasnovanom na konstantnim tehnoloskim inovacijama i neogranicenom prosperitetu potrosaca. od kojih su najmanje dvojica izvrsila samoubistvo dok su bili pod istragom. Saveti nezaposlenih usvojili sujednostavan slogan . Hiljade stanovnika Cikaga se 1931. progres i mladalacki heroizam. 1930. godine. clanova "dru~ine iz Ohaja". u proizvodnji je uspostavljena sve jaca dominacija nekoliko velikih firmi sa koordinisanim operacijama na sirokom geografskom podrucju. Lokid u Burbanku. godina doneti bedu potpuno novih razmera. godine. godine. godine a javili su se i znaci ozbiljnog pucanja u tkivu drustva.I I I I I I I kata odbrane. lako je Skoups osudjen. dok su poslovi na berzi dostizali sarno jednu desetinu nivoa koji su imali pre kraha. avioni su korisceni za velike postanske isporuke a pojavile su se i prve komercijalne Dvadesete go dine je i u poslovnom avionske kompanije. situacija je ocigledno bila katastrofalna. ali je zato napunio dzepove prevaranata. koji su postepeno postajali dominantan deo pejsaza velikih gradova.Tipot Dom" skandal je izbio kada je otkriveno da je sekretar za unutrasnje poslove (Albert B. 1925. radi ostvarivanja licne koristi a vrhovni tuzilac Hari Doerti je bio prisiljen da. Kako je automobilska proizvodnja postajala vodeci sektor. Juzna Kalifomija je. godine. Nort Ameriken u Los Andjelesu. barem do kraja pedesetih godina. za koje se verovalo da ce biti luksuzno transportno sredstvo buducnosti. godine. Slom socijalne pomoci doveo bi do umiranja od gladi i pobune gladnih. godine. fundamentalisti su bili nepopravljivo obelezeni ljagom primitivne netolerancije a Brajanova reputacija je bila unistena. olicene u solo pre1etu Carlsa A. unistio je spekulante. uz katastrofu vecih razmera otprilike svakih dvadeset godina. Administracija SLOM Sanje poceo da se rusi s krahom berze 29. Do 1927. Marta 1930. u drzavi Vajoming. 1923. Dzeneral Motorsje bio najmocniji koncern. Zajedno sa oblakoderima. industrija je radila sa 40 odsto kapaciteta.ne umiri od gladi". a ova tri proizvodaca bila su poznata pod zajednickim imenorn "Velika trojka". go dine. Negde od 1915. nezaposlenost je. zakoni poput tog u Tenesiju zadrzani su u zbirkama propisa jos decenijama posle toga a americki izdavaci udzbenika su morali da budu veoma obazrivi prema delikatnom pitanju evolucije. dominantno mesto u ovom poslu imale su kompanije sa poznatim imenima Transvorld (TW A). oktobra 1929. 1951. dostigla skoro 24 odsto. 1927. godine. Hardinga bila je jedna od najveselijih korumpiranih administracija modernog vremena a u skandale je bilo umesano nekoliko njegovih bliskih prijatelja. U industrijskim oblastima meta su bili socijalni radnici a vlasti su bile bolno svesne da su socijalni fondovi skoro potpuno ispraznjeni. svetu i u politici obelezio izrazito predsednika Vorena G. Uticaj komunista medu nezaposlenimaje rastao a demonstracije i protesti gladnih postali su uobicajeni u velikim gradovima. . po predsedniku koji je upomo tvrdio kako je poslovna klima poverenja i dalje cvrsta. Depresija se jos vise produbila 1932. konacno otvorena. Pristalice teorije zavere cak navode daje Hardingova smrt. Bez obzira na to. Junajted i Amerikan. lako su statisticki podaci daleko od preciznih velicina. godine. do 1928. ekonomski uslovi u periodu od 1923. go dine. lako jos uvek manje-vise u zacetku. stopa nezaposlenosti na nacionalnom riivou se obicno kretala od 5 do 6 odsto au prosperitetnim godinama sredinom decenije opadala je i ispod 2 odsto. osramocen. Tih godina se ustalio i avionski saobracaj. Tokom dvadesetih godina. za avionsku industriju bila isto sto i Detroit za automobilsku. mozda bila ubrzana kako bi se sprecilo otkrivanje drugih skandala. mars 35000 demonstranata na Njujork prekinut je surovom akcijom policije. proizvodaci aviona su za svoje fabrike cesto birali lokacije na zapadnoj obali: Boing u Sijetlu. I Avioni su simbolisali brzinu. godine pokrenulo da spreci izbacivanje stanara koji nisu mog1i da 177 I 176 . ispred Forda i Krajslera. S druge strane. godine bili su generalno gledano dobri. u pravo vreme. Roman Sinklera Luisa Elmer Dientri (1927) daje nesumnjiv primer negativnog misljenja 0 fundamentalizmu koje su imali svetski i obrazovani ljudi. Medutim.

Otac Carls Kaglinje u svojim programima na radiju prvo propovedao katolicku socijalnu doktrinu koja je podjednako osudivala i kapitalizam i komunizam. Izgledalo je da je vrtoglavoj ekspanziji koja je trajala dvesta pedeset godina. Ocigledno je da su ekonomska kriza i kraj neogranicencg useljavarija dramaticno ogranicili rast stanovnistva tako da se broj stanovnika Sjedinjenih Drzava. Kaglin se udruzio sa drugim ekstrernnim populistima da bi pokrenuo predsednicku kampanju. koji je svojim radika1nim populistickim programom vec prakticno postavio temelje za rrionarhiju u sopstvenoj drzavi. "Sto dana" je takodje zapoceto gigantskim zadatkom resavanja rnasovne nezaposlenosti i siromastva pa se pojavila prva od rnnogobrojnih regu. godine. godine na 30 odsto 1910. i na skoro 50 odsto sredinom dvadesetih. ali je krajem decenije postao surovi eksponent zaverenickog antisemitizma. Propast je bila sveopsta. Uslovi u poljoprivredi u drugim oblastnna bili su ocajni 1933-35. I u rudarstvu i u industriji tekstila. donela je Saveznu korporaciju za hipotekarno tinansiranje farmi kao i Zakon 0 prometu hartija od vrednosti radi regulisanja tinansijskih tr2i~ta i sprecavanja novog haosa slicnog onom iz 1929. godine. Ove scene nasilja su izazivale uznemirenost svih koji su posmatrali slom demokratija u Evropi tog vremena. Onje 1930. Prvi korak bio je spasavanje finansijskog sistema. zajedno sa efektima decenijama duge erozije tla. godine. U poljoprivrednim regionima Nebraske i Ajove. Udeo americke parnucne robe proizvedene u juznirn drzavarna povecan je sa 6 odsto 1880.plate zakupninu a taj protest je doveo do zestokog sukoba sa policijom. godine. go dine postao senator Sjedinjenih Drzava a njegove predsednicke ambicije prekinute su kada je ubijen J'935. i Vilijem Dadli Peli. ocajnicki potrebne da bi se oporavilo drustvo a verovatno i spasla sarna demokratija. 178 Bi10 je onih koji su se plasili da bi iz rastuceg haosa mogla nastati diktatura pa sa pojavilo nekoliko demagoga koji su se predstavili kao verovatni kandidati. Godine 1936. ali su militantni veterani sada zahtevali da se isplati odmah u vreme najvece nuzde. sto je daleko najniza stopa koja je do tada zabelezena u istoriji Amerike. nagovestaja nevolje bilo je dovoljno da izazovu zabrinutost. Zbog svojih zbunjujucih i bezbrojnih 179 I I I • . Ugovori koje je zakljucila industrija na severu bili su odraz takve situacije pa su hiljade ljudi ostale bez posla. godine. gde su formirali kamp. predlagao farsican mars na Vasington. Prvo su "bankarskim moratorijumom" banke zatvorene dovoljno dugo da bi se izbegla prva panika a zatim je Zakonom 0 pornoci bankarna i osnivanjem Korporacija za kreditiranje kucevlasnika obezbedjena dugorocna sigumost. Rudari u Pensilvaniji bili su podjednako tesko pogodeni prelaskom na eksploataciju nalazista uglja u Kentakiju. Na teritoriji od Teksasa do Dakote. Na vlast je ubedljivom vecinorn glasova naroda dosao Franklin Delano Ruzvelt i poceo da preduzima politicke i ekonomske mere. Slom je jos vise ogoleo i davnasnje regionalne zategnutosti i strukturne promene unutar industrija. kojije u svojim "Srebmim kosuljama" okupio rnozda 20 hiljada pristalica ria zapadu i srednjem zapadu. Hiljade upropascenih farmera iz Oklahome i Arkanzasa tegobno se kretalo na zapad. Juna 1932. koji je 1933. koje bi 1930-ih godina verovatno dozivele ekonomsku katastrofu i da trziste hartija od vrednosti nije propalo: prilagodavanje je jos vise otezao veliki strajk tekstilnih radnika 1934. 20000 veterana "armije bonusa" krenulo je na Vasington. koje je predvodio general Daglas Makartur. Smit sa svojim pokretom . Godina 1934. latornih i kontrolnih agencija da bi se obezbedila zaposlenost i pocelo spasavanje citavih regiona (Tabela 5. povecavao za sarno 14 odsto u naredne dye decenije. preko noci dosao kraj. godine. U julu su ih bajonetima i suzavcem rasterale federalne trupe. \ I I JU DIL Predsednicki izbori 1932. prema Kalifomiji trazeci mogucnost za golo prezivljavanje. iz 1935. Konkurencija juga uzasnula je tekstilne drzave kao sto je Rod Ajlend. godine. Najspektaku1amiji od svih bio je guvemer Lujzijane Hjui Long. Grupe veterana su svoju paznju usmerile na pitanje bonusa u gotovini koji imje Kongres obecao posle Prvog svetskog rata. godine. kada su susa i snazni vetrovi. koja je prakticno unistila ruralnu privredu citavih drzava. Ipak. zivot je bio nepodnosljiv zbog vrtloga prasine. poslodavci su u prvoj cetvrtini veka nastojali da svoja preduzeca izmeste sa sindikalno organizovanog i militantnog severa na mnogo pitomiji jug sa nizim cenama rada a takvu promenu je ornogucavala zeleznicka mreza. Roman Sinklera Luisa.Kaki kosulja" po modelu Musolinijevih fasista. ali je ona ispala bleda. U toku "sto dana" postignuto je neverovatno mnogo a sazvano je i vanredno zasedanje Kongresa radi usvajanja sveobuhvatnih reformi koje bi u svakom drugom kontekstu osim postojece krize bile nezamislive. Agrami protesti bili su usmereni i na to da sprece povlacenje hipoteka na farme i izbacivanje farmera koje iz toga sledi. ciji je lik verovatno urad en po Peliju. Strajkacko udruzenje farmera je pokusalo da prinudi vladu da podrzi cene poljoprivrednih proizvoda smanjivanjem ponude a reakcija vlade dovela je do silovitih sukoba 1932. od 1930.3). pretvorili velike juzne ravnice u pustare.Baza Vindripa". Ta sumaje herojima koji su se vratili trebalo da bude isplacena 1944. godine. godine. godine cdrzani su u jednom od najopasnijih trenutaka u americkoj istoriji a rezultati su bili isto toliko revolucionarni kao i u bumoj utakrnici 1840. Toje ovde nemoguce prikazuje pobedonosni americki fasisticki pokret i njegovog diktatora . Medu Longovim pandanima i irnitatorima bili su i Art Dz.

3. ukljucujuci i napolicare na jugu. Situacija je bila narocito kriticna u industriji celika i automobila pa su. program je ukljucivao i Savezni zakon za hitnu socijalnu pornoc i Zakon 0 obnovi nacionalne industrije (NIRA). 1934. Civilni korpus za konzervaciju zaposljavao je dva i po miliona mladih ljudi na izgradnji puteva i brana i zasadivanju drveca najavnim povrsinama a Nacionalna uprava za omladinu obezbedivala je obuku i honorarni posao mladima. a vise kao 0 socijalnoj i administrativnoj revoluciji. dok je Uprava za javne radove nadgledala ogrornne javne investicije u zgrade. Nacionalna agencija za obnovu Civilni korpus za konzervaciju Uprava za dolinu Tenesi Agencija za prilagodavanje u poljoprivredi Agencija za javne radove Korporacija za robne kredite Uprava za poljoprivredne kredite Korporacija za osiguranje federalnih depozita Federalna agencija za hitnu socijalnu pornoc Korporacija za zajmove kucevlasnicima Komisija za hartije od vrednosti i berzu Savezna komisija za komunikacije Savezna uprava za stambenu izgradnju Uprava za povecanje zaposlenosti Nacionalna uprava za omladinu Nacionalni odbor za radnicke odnose Odbor za socijalno osiguranje Uprava za elcktrifikaciju sela Uprava za privremcni smestaj farmera Agencija za stambenu izgradnju Sjedinjenih Drzava Savezna korporacija za osiguranje zetve 180 1934. zajedno sa Zakonom 0 oporezivanju imovine i Upravorn za povecanje zaposlenosti (WPA). Godine 1935. pre svega u pogledu ovlascenja savezne vlade i podele odgovornosti izmedu Vasigtona i drzava. Nacionalni odbor za radne odnose (NRLB). To se narocito moze reci za oblast radnih odnosa. koji je 1937. 1938. kadaje ubijeno pet strajkaca. go dine mobilisao industrijske radnike do tada uglavnom zanemarene u radu cehovski orijentisanih sindikata Americke federacije rada. Postoji mnogo razloga zbog kojih je vrlo tesko izbeci da se 0 Nju dilu govori manje kaoo paketu reformi. godine izgledalo je kao uzgredna stvar. go dine utvrdio je prava radnika da se organizuju i zajednicki pregovaraju i ustanovio cinovnicki rnehanizam koji ce obezbediti da se poslodavci pridrzavaju ovih principa. kojije od 1935.) Komitet za industrijsku organizacijuje postigao ogroman uspeh svojom efikasnom taktikom sedecih strajkova u fabrickim prostorijama. zahvatio je i druge sektore. godine.ika. a razmere nacionalne uprave su se ogromno povecale.I I I I I I inicijala i akronima. Po prvi put su hiljade strucnjaka i tehnokrata nagrnule u sluzbu vlade. barem u mirnodopsko vrerne. Da bi se ljudi vratili na posao. tekstilce i zaposlene u robnim kucama. cesto poreklom iz novijih etnickih grupa u zemlji. U ovom vrtlogu reformi. 181 . 1933. ukidanje prohibicije 1933. Najvazniji aktivisti bili su udruzeni u Komitet za industrijsko organizovanje (CIO). mostove i infrastrukturu. Za nekoliko godina. poljoprivredne radnike. 1937. uveden je nacionalni program osiguranja poznat kao Socijalno osiguranje. stvarajuci novu meritokratsku klasu. Nacionalni zakon 0 radnim odnosima iz 1935. Sarno u toku 1937. uticaj ovog dogadaja pojacan je njegovim predstavljanjem u filmskim zumalirna.1 TABELA 5. talas strajkova. koja je zapocela ogroman program javnih radova da bi otvorila radna mesta u ovom tesko pogodenom regionu izgradnjom brane. utoliko pre ~to su bile direktno suprotne rnnogim do tada izgradenim stavovirna 0 pravoj ulozi vlade u americkom nacionalnorn ~i\rotu. lzgubljeno je mnogo zivota a radnicki pokretje dobio novi niz mucenika u dogadajima kao sto su bili masakr u juznom Cikagu na "Dan secanja na poginule". lako je teska industrija privlacila najvecu paznju medija. sumske radnike na pacifickom severozapadu. sto je poslodavce onemogucavalo da ih slome dovodenjem drugih radr. Reforrne Nju dila bile su zadivljujuce po svojim ambicijama i obimu. gde je Nju dil dao americkim radnicima zakonska prava koja su mnogi evropski radnici uzivali vec decenijarna. Medu najsmeiije planove spada Uprava za dolinu Tenesi (TV A). puteve. ova tela su kolektivno poznata kao "alfabetske agencije". NAJVAZNIJE AGENCIJE NJU DILA 1933-1938. Generacije konzervativne ekonomske misli zbrisane su kejnzijanskorn paradigmom. (lako broj zrtava nije bio velik po standardima devetnaestog veka. organizovani strajkovi kako bi se u sindikate ukljucile i izrazito antiradnicki nastrojene firrne poput Dzeneral Motorsa i "male" korporacije za celik. koja je trebalo da obezbedi proizvodnju jeftine elektricne energije i bila finansirana iz federalnih sredstava. godine dostigao svoju najudaIjeniju tacku. godine. koja je u sirokoj intervenciji vlade videla klju<5za oporavak. bilo je organizovano 500 takvih strajkova. U naredne tri godine. Prirodno 'je da je ovirn zakonom stvorena jos jedna alfabetska agencija. Sjedinjene Drzave su postale centraiizovanija drzava nego ikada ranije. 1937. radnicki pokret je u potpunosti iskoristio ove mogucnosti i prosirio sindikalne organizacije na one sektore industrije koji su mu do tada bili van domasaja. . bez obzira na neophodne kratkorocne deficite.

godine. TABELA 5. drzavnih zakona 0 minimalnim najamninarna. Izbori 1936. 1970.• Do kraja deeenije. na ispod 10 miliona. lake su izbori 1940.4). pre svega u Vasingtonu. Pocetkom 1945 i Americka federacija rada i Komitet za industrijsko organizovanje imali su po vise od sest miliona clanova. Cak i 1937. Godine 1930. Ovaj trend u praveu manjeg broja vecih farmi rezultatje i razvoja mehanizacije. Nju dil je ostvario najvece uspehe za vreme Ruzve1tovog prvog mandata a 1937. Bez obzira na to sto Ruzvelt nije mogao da se pohvali da je postigao potpuni uspeh. porastao na vise od 113 milijardi dolara. 1930. 1950. godine izbacen iz Americke federaeije rada. ta administraeija je i dalje uzivala veliku popularnost. godine svedena na I odsto.. Kao i tridesetih godina prethodnog veka. Konacno je tek rat resio ovaj problem paje nezaposlenost do 1943. Pored toga. do 1933. Predvoden cetvoricom neumoljivo konzervativnih sudija (. 183 I I • . u materijalnom smislu. sudeci po posedovanju materijalnih dobara kao sto su autornobili ili telefoni. i to kako savezna administricija Nju dila. Ljudimaje. na 40. bruto nacionalni proizvod Sjedinjenih Drzavaje opao sa 599 na 77 mi1ijardi dolara. TJ nekim segmentima.0 miliona 1970. tako i pro-radnicke demokratske adrninistracije. godine glasalo je preko 36 miliona a 1948. koji je vec dugo vremena bio neprijateljski raspolozen prema svakom obliku zvanicne intervencije u prava svojine i ugovorne obaveze . p1atforma Nju di1a je prezivela neostecena. 1940. koji su u tome videli nametanje ervene revolueije odozgo. Zakona 0 bankrotstvu opstina. odnosno 954 pocetkom 1940. Medutim. i 3. Sindikatima su ponekad pomaga1e i v1ade. godine. guvernera Dzordza Er1a u Pensi1vaniji. donela je kratkotrajno mada bolno smanjenje privredne aktivnosti.5 milijardi do lara 1933. Tipicni predsednicki izbori 1880-ih godina podrazumevali su oko deset do jedanest miliona glasaca na obe strane. i opala je ispod 15 ods to. Zakona 0 prilagodavanjima u poljoprivredi. koji je preokrenuo odavno utvrdeni preeedenat.5 milijardi 1939. kada su repub1ikanei uspe1i da osvoje sarno Mejn i Vermont. Nju dilje mogao sarno da ublazi najgore efekte krize. u 1933. tridesete godine nisu bile norma1no vreme pa je snazna javna podrska Nju dilu navela Ruzvelta da pokusa da primeni ustavno riskantan lek. rudara. Sud je zapoceo rat protiv Nju dila sistematskirn ponistavanjem zakona i ageneija: Nacionalne ageneije za obnovu industrije. Iako je depresija na pocetku unistila mnoge male farmere. sto je bilo rezultat davanja prava glasa zen am a kao i ukupnog rasta stanovnistva (Tabela 5. Savez organizovanih radnika sa Nju dilom izazivao je bes konzervativaea. tek kada su Sjedinjene Drzave zapocele svoj program vojnog naoruzavanja 1940. bilo sve bolje kako je deeenija odmieala. Masovna podrska naroda znacila je da otpor Ruzveltovoj administraciji nece doci iz demokratskog Kongresa. Stanovnistvo zemlje (u milionima) 106 123 132 IS! 179 I Nju dil je imao poseban uticaj 11a arnericku poljoprivredu ojacavavajuci odavno ustaljene trendove u ruralnom drustvu. Ruzveltova administracija je kasnije poboljsala polozaj vecih poseda kroz subvencionisanje cena. Komitet je vec osvojio velike pobede a radnicki sindikati su se cvrsto usancili na americkoj ekonomskoj seeni. 1960. Kako se vlada sirila. upotrebivsi svoju Naeionalnu gardu da bi izvrsio pritisak na neposlusne poslodavee. Hezaposlenost je tvrdoglavo ostala na zapanjujuce visokom nivou od 16-20 odsto tokom veceg dela kasnih tridesetih godina. Bi10 je prirodno ocekivati da predsednik koji se suocava s neprijate1jski raspolozenim sudom kupuje vreme i ceka da odgovarajuci broj sudija urnre i1i se penzionise da bi ih zamenio prihvatljivijim licnostima. na izborima 1928.isa 1920. godine.koneept koji je prosiren na prakticno sve vladine propise 0 uslovima rada. vozaca kamiona i radnika u automobilskoj industriji. Taj predlog je bio preteran cak i za vecinu njegovih pristaliea paje neslavno propao. lzgledalo je da se cak i Komisija za hartije od vrednosti moze naci na udaru. je mozda bi1a najbolja godina. nezaposlenost se spustila tek nesto ispod osam miliona. narocito gigantske grupe radnika u celicanama. STANOVNISTVO SJEDINJENIH DRZAVA 1920-1960. da bi do 1937. godini na 881 u 1937. godine objavio svoj plan da poveca broj sudija za sest kako bi "napakovao" sud. a 1938. Ukupna obradiva povrsina se tih godina realno povecala tako da se prosecna velicina farme od kraja 1920-ih utrostrucila. vec iz neizbornog tela Vrhovnog suda. Poljoprivredno stanovnistvo je dramaticno smanjeno sa 30. go dine bili nesto manje neprijatni za desnieu. lako je politicka desniea srnatrala da je Ruzveltova adrninistracija olicenje njihovih najgorih kosmara. dok su prava Nacionalnog odbora za radne odnose ogranicena 1938. na primer. oko 50 miliona. radikalna administracija imala je koristi od sireg izbornog tela. BNP po 182 stanovniku povecan je sa 615 dolara. Godina por. godine. tridesete godine su po mnogo cernu bile revolucionama era u americkom drustvu.4 miliona 1950. go dine predstav1jali su jedan od najgorih izbornih poraza u americkoj istoriji. sto je islo u korist onima koji su imali dovoljno kapitala za takve investicije.~etiri jahaca"). Tako je on 1937.3 miliona farmi u poredenju sa 5. bilo je 6. godine. finansijski troskovi su bili ogromni: savezni dug je porastao sa 22.4.5 miliona 1I vreme kraha berze. U periodu od 1930. Utieaj komunista i sindikalista u radu Komiteta bio je izvor stalnih provokacija za tradieionalnije vode sindikata pa je CIO 1937. rasla su i ocekivanja naroda da ce ona preuzeti odgovarajucu ulogu.

Osecaj vojne gotovosti pojacavale su i redovne vezbe u kojima su americki avioni "bombardovali" strateske ciljeve u velikim gradovima i oko njih. Iraca. kampanja naoruzavanja i uvodenje mimodopske regrutacije predskazivali su direktno angazovanju protiv sila Osovine a tu mogucnost su jos vise pojacavali mediji svojim izvestajima 0 podvizima americkih pilota. Ruzvelt je morae da primenjuje pazljivo koncipiranu strategiju. koja je svog najveceg neprijatelja u Evropi videla u boljsevizmu. Domaci fasisti su nesvesno saradivali s Ruzveltom organizujuci sve smelije mitinge upotpunjene zastavama s kukastim krstom i svetloscu baklji i hvaleci se masovnim clanstvorn grupa kao sto su Nemacko-arnericki savez. Sam Ruzveltje bio odlucan protivnik fasizrna i verovatno je on od svih zapadnih voda imao najjasniju viziju velike strategije suprotstavljanja diktaturi i njenog unistenja. godine. i da je pri tom koristilo sarno nezahvalnirn saveznicima. godine donosenjem odlucujuceg Zakona 0 zajmu i najmu. pokret je. ratu su se zestoko protivili i americki komunisti i nmogi levicari. Povezivanje antisemitizma sa izdajom i ne-americkim ponasanjem predstavljalo je korak u pravcu sprecavanja goreg nasilja. Ekspanzionizam Nemacke i Japana i rastuca verovatnoca da ce u Evropi doci do rata po novo su probudili strah da ce se Sjedinjene Drzave uplesti u vojna zbivanja u inostranstvu. (Kaglinov) Hriscanski front. u svim osnovnim segmentima bile borbena sila tokom veceg dela 1941. U periodu od 1939. Ulazak u rat mogao je dovesti Ruzvelta 11 situaciju da se suprotstavi opasnoj koaliciji Nemaca. do sredine 1940. s izuzetkom Britanije osiromasene ali i da1je u ratu. prema kojem su toboze ogronme kolicine oruzja koje se salju Britaniju u stvari date na prijateljsku pozajmicu stirn da posle upotrebe budu vracene. do 1941. verskim vodama i pacifistima. godine. godine. U to vreme je Komitet napadan kao paravan za profasisticka osecanja a mnoge od njegovih analiza su diskreditovali naknadni dogadaji. Ipak. koji su izbegli da plate veliki deo svojih ogromnih dugova. protivljenje ratu je 1938.PRlBLIZAVANJE RATA I I I I I Od 1938. Anketni odbor senatora Dzeralda P. kako bi se zaracenim stranama omcgucilo da kupe municiju po principu "plati pa nosi". Medutim. za koj i su mnogi smatrali da je resen 1924. kao i aviona i brodova proizvedenih u Americi u borbama na strani saveznika. Sjedinjene Drzave su. dok je istovremeno Britancima i Francuzima pruzao onoliko pornoci i podrske koliko je mogao a da pri tom ne izazove javni skandal. ili su imale istorijske razloge da se suprotstave zapadnim saveznicima. ~to je bila posledica sovjetskog paktiranja s nacistima. godine. Bela kuca je upotrebila i medije da bi usmerila paznju na americku krajnju desnicu kao na opasnu petu kolonu koja preti da podrije Sjedinjene Drzave i spremnaje za eventualne sabotaze u slucaju rata. godine pokusao da dokaze da je americka intervencija 1917. mozda cak i u savezu sa katolickorn crkvorn. americka javnost se upustila u ostrascenu raspravu 0 pitanjima koja su bila vaznija od svih drugih od vremena sukoba 0 pitanju ropstva. Neja je 1934. Italijana. Na dornacem planu. Medutirn. i 1941. ali je put do pomoci ipak bio spor. postavljao kljucna pitanja koja izgledaju jos vaznija u svetlu nedavnih istorijskih dogadaja: 0 prirodi izvrsne vlasti u 185 . Intervenciji se suprotstavljao Komitet Amerika pre svega. Od sredine 1939. go dine bila izmanipulisana zaverom bankara i trgovaca oruzjern a zakoni 0 neutralnosti iz 1935. Najvise sto je administracija mogla da postigne u novembru 1939. Ruzvelt je s pravom mogao da tvrdi da je napravio unosan posao u kojem su Sjedinjene Drzave konacno ostvarile pomorsku suprernaciju u Karibima i na drugim mestima. Princip neintervencije prekrsen je tek pocetkom 1941. Krajem tridesetih godina. go dine. Dogadaji u inostranstvu su izazvali brzu transforrnaciju americkih stavova. udruzenje koje su cinili konzervativci u savezu sa nekim liberalima. godine bili su projektovani tako da prakticno onemoguce intervenciju Sjedinjenih Drzava u evropskom ratu. pa je to u vecim gradovima pokrenulo talas antisemitizma i ulicnog nasilja protiv Jevreja. Razotkrivanje ovakvih ' grupa u medijima nesurnnjivo je pomoglo intervencionistima. Pored toga. U septembru su Sjedinjene Drzave dale Britaniji pedeset prastarih ali korisnih razaraca. iako sarno kao zamenu za dugorocni zakup pomorskih baza u zapadnoj hemisferi. a ne u fasizmu. u celini. godine bila je revizija Zakona 0 neutralnosti. Angazman Sjedinjenih Drzava se narednih meseci povecavao. go184 dine. barern posredno. antiratno raspolozenje je u Sjedinjenirn Drzavarna bilo jako izrazeno zbog rasirenog shvatanja da je angazovanje u Prvom svetskom ratu bilo katastrofalno i skupo. i 1937. dokje pomorska saradnja sa Britanijom bila sve bliza neobljavljenom ratu protiv nemackih podmomica u sevemom Atlantiku. 0 cemu su sanjale citav vek. Ukrajinaca i drugih.ioS znacajnija zbog pitanja izbeglica. sto je bio koristan ustupak sve dok su Britanija i Francuska imale ekonomskih mogucnosti da ga koriste. Diskreditacija fasista bila je . prvi konflikt za poslednjih nekoliko godina u kojem je Nemacka nama na sebi ravnog protivnika i u vojnom i u diplomatskom pogledu. Srebme kosuje i Kju kluks klan. kojoj je ocigledno trebalo pomoci da Sjedinjene Drzave ne bi morale da se suoce s Evropskim kontinentom kojim u potpunosti v1ada Nemacka. U toku 1940. stalno ponavljajuci kako ne zeli da se angazuje u inostranstvu. milioni Evropljana zeleli su da dodu u Sjedinjene Drzave a rnnogi od njih su bili Jevreji. Mcgucnost masovnog priliva jevrejskih izbeglica mogla je da ozivi problem useljavanja. sve saveznicke snage su vec bile porazene. spoljni poslovi su jos jednom zauzeli centralno mesto u arnerickom politickom zivotu. godine bilo duboko ukorenjeno u onim velikim ctnickim grupama koje su ili u celini pokazivale simpatije za svoje rnaticne zemlje sada pod diktatorskom vlascu. ltalijanski fasisti. Simpatije americkog javnog mnjenja izazvala je bitka za Britaniju. koji su saradivali medu sobom stvorivsi sirok politicki front.

koji je zauzeo Filipine. Britanijaje imala odredenog uspeha u ovim pregovorima paje ubedila Sjedinjene Drzave da podrze pomorski desant u Francuskoj Severnoj Africi (1942. godine. americka administracija je tajno pruzala pomoc kineskoj strani. britanski i kanadski vojnici. americke snage su u prolece 1945. americki komandanti su u ranoj fazi rata zakljucili da je Nerncaka i dalje glavni neprijatelj i da ce najveci vojni udar biti u Evropi. godine. japanske snage su napale glavnu pomorsku bazu Sjedinjenih Drzava u Perl Harboru na Havajima i nanele ogromnu stetu americkim brodovima. Na pocetku su Amerikanci zeleli da takav udar organizuju sto je moguce pre. Sjedinjene Drzave su zamrzle japanska sredstva u zemlji i prakticno nametnule embargo na citavu trgovinu.Panaj". godine. Kako je to jedan list Nemacko-americkog saveza redovno isticao: . etnicka osnova politicke vlasti i step en u kom se nacija oslobodila od evropske i. na Marsalskim. koji ce narednih meseci odigrati odlucujucu ulogu. Malaju i Bunnu i ozbiljno zapretio Australiji. gledano u celini. godine potopili americku topovnjacu . ali su se Britanci plasili teskih gubitaka u borbama na kopnu koje bi mogle dovesti do pokolja istih razmera kao u Prvom svetskom ratu. 6. 187 I I I I " DRUGI SVETSKI RAT Sedmog decembra 1941.• poslovima spoljne politike. i 0 zvanicnoj upotrebi propagande i obmane da bi se postiglo one sto se smatra pozeljnim politickim ciljem. moru (maj 1942) i kod Midveja (jun) a zatim zapocela dugu seriju kampanja prelaska s ostrva na ostrvo da bi ponovo osvojila teritorije u juznorn Pacifiku.Vijetnam iz 1960-ih i centralnu Ameriku iz 1980-ih. ni da bi ocenio Ruzveltovu medunarodnu politiku kao nesmotreno piratstvo cinicno zamisljeno da izazove rat protivno preovladujucern stavu javnog mnjenja. ili da bi jos jednom posluzile kao marioneta britanskih imperijalista i kornunistickih gonica robova? Odluku 0 orijentaciji na Evropu komplikovale su rasp rave sa Britancima 0 vremenu moguceg masovnog iskrcavanja saveznickih snaga u zapadnoj Evropi.Sjedinjene Drzave nisu 'britanska' nacija. Bez obzira na veliko angazovanje Sjedinjenih Drzava na Pacifiku. povremeno dolazilo do pravih ratnih okrsaja: japanski avioni su. kao i na Atlantiku. Taravi (1943) i Sajpanu (1944). koja je predvidala da se prvo elirni-isu nernacki saveznici uz vazdusnu ofanzivu u kojoj bi anglo-americki bombarderi unistili nemacke gradove i industriju. godine). u kojima su americkim avionima obezbedene piste za sletanje neophodne za bornbardovanje japanskih ostrva i pripremu invazije ako ona bude potrebna. sto je. britanske politicke orijentacije. na primer. na Ivo Dzimi (februar-rnart) i Okinavi (april-jun). koji su izazivali veliku zabrinutost vlade zbog japanskog ekspanzionizma u Kini u jugoistocnoj Aziji. krenule u proboj preko centralne i juzne Nemacke i. To je kulminiralo u iskrcavanju na "dan 0". ukljucujuci i naftu. To je bila spoma odluka koja je izazvala izolacioniste da jos jednom izloze svoje argumente 0 prirodi americkih politickih ciljeva: jesu li Sjedinjene Drzave u ratu da bi se odbranile od japanskog agresora. Posle kratkog zastoja zbog nemacke ofanzive u Aredenima te zime. Pocetkorn 1944. pa je. ova faza bi mogla potrajati dovoljno dugo dok Sovjeti ne slome kicmu nernackoj armiji. Ovaj korakje sasvim sigurno znacio da ce Japan morati da zauzme nalazista nafte da bi zadovoljio svoje strateske potrebe i da Sjedinjene Octave izbaci iz azijske arene. 1942. juna 1944. Sjedinjene Drzave su odmah objavile rat a dilema da li zaratiti i sa Nemackorn bila je resena kada je sam Hitler objavio rat Sjedinjenim Drzavarna. godine. neke od ovih ostrvskih bitaka spadaju u najkrvavije u celom ratu i izazvale su velike gubitke arnerickih snaga. Prvih nekoliko meseci. Komercijalni ugovor izmedu dye nacije je prekinut sredinom 1939. sto je ornogucilo ponovno osvajanje Filipina. Veliki strah od invazije na americku zapadnu obalu doveo je do hapsenja i deportovanja Amerikanacajapanskog porekla. -ali su srecorn promasile nosace aviona. Karolinskim i Marijanskim ostrvima koje su drzali Japanci. godine a Sjedinjene Octave su u naredne dye godine uvele ekonomske restrikcije ukljucujuci i isporuku kljucnog oruzja i nafte. americka armija je vodila dye kljucne bitke. godine. U idealnom slucaju. U meduvremenu su se americke snage gomilale u Britaniji priprernajuci se za konacan pokret preko Kanala. Kao iu Evropi. Pocetkom jula 1941. Godine 1945. Celokupna debata odnosila se na osnovna pitanja kao sto su karakter Sjedinjenih Drzava. na Siciliji. Amerika je preuzela vojnu inicijativu u pomorskim bitkama u Koralnom 186 I I I . 1937. Veliki deo izolacionisticke rasprave nagovestio je kasnije kontroverze ." Covek nije morae da bude pritajeni nacista da bi bio protiv svakog rata osim odbrambenog. Sarno gubici marinaca u toku rata iznosili su 20000 ljudi. lake su vodene narnalorn prostoru. Hi najkasnije 1943. u kojem su ucestvovali americki. isto koliko i u svim drugim ratovima pre ili posle toga. sto je kasnije ocenjeno kao nelega1an cin rasne diskriminacije. Americki diplomatski pritisak se povecavao kako su Japanci prodirali dublje u Kinu i lndokinu. narocito. arnericke snage su vec obezbedile premoc na moru i u vazduhu. u stvari.losrdno nadiranje Japana. a zatim i u Italiji (1943-44). otisle rnnogo dalje od granica koje su za njih planirane kada je pravljen prvobitni dogovor 0 okupacionim zonama. Do avgusta su sile osovine u Francuskoj bile odlucno potucene a saveznicke snage su napredovale kroz Holandiju. Britanci su davali prednost mediteranskoj strategiji. ukljucujuci i americke pilote. glavna briga Amerike na Pacifiku bila je da zaustavi nemi. U najvaznije legendarne bitke na Pacifiku spadaju one na Gvadalkanalu (1942). Amerika je konacno uvucena u rat dogadajima na Pacifiku.

oznacio je prekretnicu u americkoj istoriji. u osamdesetom po redu sazivu Kongresa vecinu su imali energicni aktivni republikanci. a broj radnika u firmi je sredinom 1943. A. odnosi sa Sovjetskim Savezom su se prvo pogorsali a zatim i potpuno pokvarili konsolidacijom komunisticke 189 . U prvoj polovini te godine. San Dijegu i Sijetlu bile mesta za ukrcavanje za rat na Pacifiku. koji su krenuli sa usvajanjem drakonskih zakona protiv sindikata i time uspostavili drugacije radne odnose koji ce trajati jos decenijama. Gigantski ratni napor Sjedinjenih Drzava imao je trajan uticaj na strukturu americkog drustva. cije se stanovnistvo u toku 1940-ih godina povecalo za 50 odsto. Los Andelesu. delom. Lokid je zaposljavao 50 000 ljudi i pre nego sto su Sjedinjene Drzave usle u rat. Sjedinjene Drzave su bile i jedina borbena sila koja nije pretrpela ozbiljniju stetu na sopstvenoj teritoriji i imale su daleko najjacu finansijsku strukturu.I I I I I I I Posle predaje Nemacke u maju. dostigao blizu od 100 000. Kretanje prema . od kojihje 292 000 poginulo u borbi. a 0 japanskim zrtvama da i ne govorimo. U vreme od 1945. San Francisko sa 800 000.5 miliona.. jedina snaga sa potencijalom da se suprotstavi Sjedinjenim Drzavama u kratkom roku bio je Sovjetski Savez a u to vreme su Sovjeti. Sjedinjene Drzave su zavrsile rat kao najveca ekonomska i vojna sila na planeti i. Planirana je invazija pri cemu su americki gubici procenjivani od optimistickih 40000 do pet puta vece realnije brojke. Ubrzo posle nastupanja mira. nacija je.suncanom pojasu" bio je. godine. naravno. uverenje Sjedinjenih Drzava da imaju beskonacan monopol na atomsku bombu lako je moglo dovesti do izolacionizma . bili dragoceni saveznici. dok su luke u San Francisku. udeo iena u radnoj snazi porastao je sa 27 odsto na neverovatnih 35 odsto. Avionske firme sa zapadne obale postale su najveci poslodavci posle 1940. ukljucujuci i geografsku promenu sredista mo. Ali za Ameriku su domaci problemi bili manje vazni od medunarodne zategnutosti. do 1948. na primer. bila i reakcija na domace politicke konflikte i neresene rasprave 0 Nju dilu pogorsane jacanjem radnickih nemira i paralizom velikih delova industrije 1946. dokje 114 000 umrlo od drugih uzroka. uslovi koje su oni predlozili pokazivali su da oni realno ne sagledavaju dubinu svog poraza. Arizone i Floride i sirenju urbanih centara kao Majami i Las Vegas. Saveznicke komandante je brinula i mogucnost da se Japanci. korejski rat i zategnutosti posle toga dali su ovoj industriji ponovni podsticaj a korist od toga su uglavnom imali zap ad i jug zemlje. iako su Japanci izrazili interes za mirovne pregovore. koji je nastavio da se odupire uprkos strasnim vazdusnirn napadima u kojima su poginule stotine hiljada ljudi. Nakon izbora za Kongres na pola mandata. jula u Novom Meksiku.jedan od centralnih dogadaja u americkoj novijoj istoriji . koja je prvi put uspesno testirana 16. To je prirodno povecalo i ocekivanja u pogledu socijalne pravde i podstaklo njihove politicke aspiracije (vidi dalji tekst). Iako su starije svetske imperije jos uvek teorijski ostale neokmjene. Pravi primer ove promene je Kalifornija. a unistenje Hirosirne i Nagasakija u avgustu prirnoralo je Japance na predaju. To je. prirodno. u stvari. dogodilo se suprotno i Sjedinjene Drzave su usle u medunarodne obaveze do tada nevidenog obima. Pored nukleamog monopola. Iako su Sovjeti i dalje bili opasan supamik. Stavise. Turizam i zelja penzionera da penzionerske dane provedu na suncu doprineli su brzom rastu drzava poput Kalifomije. Zapadni gradovi su cvetali. bila u iskusenju da prekine svoj angazman u inostranstvu i posveti se obnovi zemlje. u slucaju invezije. u celokupnoj ljudskoj istoriji. ovaj trend je ojacan rastucim prosperitetom zemlje u celini. Lokid je. Konzervativci su smatrali da je demokratska administracija opasno obojena socijalistickim idejama koje nisu bile daleko od samog komunizma. sto je ubrzalo seobu sa juga na sever i zapad i iz sela u gradove. U periodu 1945-1960. u oruzanirn snagama SAD sluzilo je 16 miliona Amerikanaca. Na dornacern frontu je uklanjanje tako velikog dela mlade muske populacije imalo ogroman uticaj na ekonomski i socijalni zivot. koji je povecao mogucnosti zh odmor i zabavu pripadnika srednje klase. godine. Amerika je svu paznju usmerila na pobedu nad Japanom. U periodu 1941-1945.psihologije samoodbrane. godine.pokret stanovnistva i uticaja uporediv sa "osvajanjem zapada" i njegovim socijalnim i politickim efektima posle 1840. u stvari. do 1949. Odkraja 1950-ih. Teksasje postao srediste kosmicke industrije. Sijetl sa vise od 400000. da bi dostiglo 10. KONFRONTACIJA S KOMUNIZMOM Period od 1945. Od 1940. Ovi cinioci su podstakli administraciju SAD da upotrebi novu atornsku bombu. do 1944. Iako je kraj cetrdesetih bio tezak period za odbrambenu industriju. Tada je usla u upotrebu rec "super sila" kao jedini izraz koji na odgovarajuci nacin izrazava supremaciju ove zemlje. Njihova radna mesta su u velikoj meri preuzele zene. U medunarodnoj sferi. jo~ opasnije zbog snazne podrske medu organizovanim radnicima. Los Andeles je docekao kraj rata sa stanovni188 stvom od 1. San Dijego sa 300 000. ne osvete velikom broju americkih i saveznickih zatvorenika. dok je Dzeneral Dajnemiks imao sediste u Misuriju. Cmi radnici su takode dobili ogrornne nove mcgucnosti. kupio novu veliku fabriku u Marijeti u Dzordziji.Jiberti". Kalifomijska brodogradilista su velikom brzinom isporucivala brodove tipa .6 miliona. snabdevajuci prvo britansku a zatim i americku ratnu masinu. ci u zapadne drzave. koje su imale kriticnu ulogu u ratnoj proizvodnji. tri miliona radnika bilo je u strajku. politikom Sjedinjenih Drzava zavladao je osecaj straha od spoljne agresije i unutrasnje subverzije. od kojihje tri miliona radilo u ratnoj proizvodnji. Posto je sklopljen mir sa Japanom.

Hrvatska i Poljska i bila u neposrednoj opasnosti da bude izbacena iz Francuske. americke vojne snage povecane su sa 1. godine.) Gubitak Kine u korist komunista ne samo da je dodao nekoliko stotina miliona novih "rob ova" svetskoj sili u nastajanju. 1947. ali je ostala zategnutost visokog stepena. Te iste. Oba ova dogadaja su izazvala uzas na zapadu. U periodu od 1950. milijarde dolara ulivene u temelje posleratnih ekonomskih cuda sirom zapadne Evrope. zatvorili kopnene puteve prema Berlinu u nameri da eliminisu ovo ostrvo zapadnog uticaja u komunistickoj zoni. Slovaci i Poljaci u vecern delu industrijskog severoistoka i srednjeg zapada. i vojnim sredstvima. a arnericki komandanti su vodili rat uz sarno formalno priznanje udela UN. gde god je to moguce. Pocetkom 1947. godine. U isto vreme. sto je predstavljalo odstupanje od njihove ranije nespremnosti da se u vreme mira ukljucuju u medunarodne koalicije. koji je ukljucivao i veliki pomorski desant na Incon.civilizacijskoj misiji da siri napredni jevandelisticki protestantizam u narodu koji je. kojim su. tamo gde je to neophodno. odrekle svoje policijske uloge. tokom vremena. Prva faza rata bilaje porazna za Ujedinjene nacije jer su kornunisticke snage pocetkom septembra ocistile veci deo juga i saterale saveznike u mali dzep oko Pusana. armijom Ujedinjenih nacija su neospomo dominirale americke snage. (Sjedinjene Drzave su izvrsile prvu eksploziju tog oruzja maja 1951. To se jasno videlo u Grckoj. koja je vec izgubila njoj lojalne teritorije kao sto su bile Madarska. godine. obecavajuci americku pomoc "slobodnim narodima koji se odupiru pokusajima naoruzane manjine da ih potcini ili odolevaju spoljnim pritiscima" i americka vojna pomoc pocelaje da pristize u Grcku tog avgusta. tad a je smislio smeo kontraudar. godine. pa cak i ltalije. Cetrdeset osma godina j e donela traumatican pad Cehoslovacke. Daglas Makartur. na krajnjem jugoistoku poluostrva. i etnicki i verski.5 na 3. stvaranje "drZave nacionalne bezbednosti" u vreme mira. zudeo za ucenjem Hrista.na strani desnice. Arnerikanci su smatrali da sada postoji mogucnost da Njujork ili Vasington postanu meta nukleamog napada i budu potpuno unisteni kao Hirosima a tu sliku je dodatno pogorsala izrada jos strasnije hidrogenske bombe. Sve u svemu. godine. Britanijaje objavila da vise ne moze da podrzava anti-komunisticku stvar bez pomoci Sjedinjenih Drzava i zapretila da ce povuci svoje snage. Madarsku. Rumuniju. go dine formirale NATO pakt. Americki lideri su bili odlucni da izbegnu ponavljanje 1930-ih godina. Efekti nove politike brzo su se ispoljili u Francuskoj i narocito Italiji. do 1952. pocetkom rata izmedu komunisticke Seveme Koreje i prozapadnog juga i naizgled nezaustavljive komunisticke invazije. Zato je bilo neodlozno potrebno spreciti pad JUZne Koreje. U odgovoru na to. godine. sto je ocigledno podrazumevalo pripreme za suprotstavljanje daljem sovjetskom napredovanju diplomatskim i obavestajnim sredstvima. Domace zagovomike antikornunisticke intervencije sada su ojacali novi elementi. 190 Sovjetskc -americki odnosi su sada bili opasno blizu otvorenorn ratu i izgledalo je da ce do njega verovatno doci kada su Sovjeti.6 miliona. narocito Britanija. gde su Sjedinjene Drzave bile u mogucnosti da stvore siroku koaliciju. kako se mislilo. Albaniju i okupirane zone u Nemackoj kao i (ne toliko cvrstc) Jugoslaviju. godine najavio je veliku promenu u politici Sjedinjenih Drzava. godine. Sjedinjene drzave su bile prinudene da se direktno ukljuce posto su se druge tradicionalne sile. smatrajuci da se slicne akcije mogu ocekivati i u drugim granicnim regionima. lako je tu bilo velikih kontingenata iz rnnogih evropskih i azijskih zemalja. kada su diktature mogle da se razvijaju manje vise nekontrolisano do tacke kada je jedini nacin da se zaustave bio sveopsti rat. Glavnokornandujuci snaga UN. Vodstvo katolicke crkve u Sjedinjenim Drzavama postalo je glasan zastupnik antikomunizma au toj ulozi su ga podrzale brojne emigrantske grupe koje su sada dominirale u politici velikih americkih gradova: Irci i Italijani u rnnogim delovima zemlje a Madjari. ukljucujuci i Nemacku. Sjedinjene Drzave su 1949. Bugarsku. koji je koriscen za snabdevanje grada vise od godinu dana. U septembru su Sovjeti izvrsili eksploziju svoje prve atomske bombe a u oktobru su kineski kornunisti uspostavili svoju vlast na celokupnom kopnenom delu Kine i osnovali narodnu republiku. Grad je spasao berlinski vazdusni most. Ope191 I I I I I . Zakonom 0 nacionalnoj bezbednosti predlozeno je radikalno prestrukturiranje americke odbrane. Vojna opasnost od komunizma u Evropi posebno je brinula katolicku crkvu. iza sevemokorejskih linija. vec je istovremeno unistio americki san 0 ulozi dobronameme imperije u tom delu sveta . a Sovjetski Savez avgusta 1953. go dine. razvoj dogadaja u toku 1947. novi sovjetski blok obuhvatao je Poljsku. gde su americka sredstva upotrebljena kako bi se sprecila pobeda komunista 1948. predsednik Trumanje izlozio svoju "doktrinu". u junu 1948. Sjedinjene Drzave su zapocele veliki program rekonstrukcije Evrope nazvan "Mar§alov plan". godine. Pocetkom 1947. Vecina je to shvatala kao prvu fazu opsteg komunistickog udara na zapad. Strategija Sjedinjenih Drzava je ukljucivala i podsticanje umerenog antikomunistickog krila unutar socijalistickih partija i sindikata i stvaranje novih demohriscanskih partija. koja je tako ocigledno nedostajala do 1941. tehnicki pod zastavom Ujedinjenih nacija. gde je besneo gerilski rat. I I KOREJA Strah od Armagedona dostigao je novi uzlet u junu 1950.vladavine u zemljama istocne Evrope. stvaranje Nacionalnog saveta za bezbednost i Centralne obavestajne agencije (CIA) kako bi se obezbedila koordinacija obavestajne sluzbe. Shvatanja 0 velicini i prirodi eventualnog buduceg sukoba radikalno su izmenila dva dogadaja s kraja 1949.

Jos jedna opasnost od izbijanja rata javila se 1956. godine. sto je predstavljalo novinu u radu tuzilastva jer je vecina njih optuzena za rasturanje knjiga i pamfleta u kojima se raspravlja Hi zastupa takav pravac akcije. te iste godine. iza svoje prvobitne granice na 38. On je pominjao i uzasnu mogucnost upotrebe nukleamog oruzja protiv kineskih baza u Mandzuriji. Povrh toga. bez obzira na proteste republikanskih ratnih jastrebova. Jula 1948. septembra 1950) bila je briljantan uspeh i smatra se jednim od najvecih vojnih podviga u americkoj istoriji. Ispunivsi obecanje svoje vlade. objavljeno je primirje i ponovo uspostavljeno razgranicenje po 38. U tom trenutku. odvijale su se uglavnom za vreme demokratske administracije Harija Trumana. akciju koja bi prisilila Sovjete da se ukljuce i dovela do globalnog sukoba. u najmanju ruku. pol iticka realnost je dosla u sukob s vojnom dinamikom rata. Iako je malo ko osim krajnje levice verovao u rasirene komunisticke optuzbe da snage UN koriste biolosko oruzje. svi glavni ucesnici rata jasno su stavili do znanja da su sprernni da razgovaraju 0 primirju posto su dobili sve sto su razurnno mogli da ocekuju. paraleli kao dejacto granici izmedu dye zemlje. godine. U slucaju Denis iz 1951. U januaru 1951. Sredinom 1951. 1954. postojala rnogucnost da ova kriza razbije koaliciju Ujedinjenih nacija. izvedena (15. godine. postojali su cvrsci dokazi 0 maltretiranju zatvorenika sa severa. spijuni i izdajnici paje tako zapocela ozbiljna potraga za krivcima. Slom francuske pozicije u Indokini. orijentalne replike NATO pakta. Iza svake politicke krize u Aziji stajala je kineska. godine. Snage UN su krenule napred i u oktobru zauzele severnjacjku prestonicu Pjongjang. bila je jasan dokaz da americke napore sasvim sigumo podrivaju siie zla. 1953. Neodlucni rat je 1952. Ova serija katastrofa. Narocito je nukleamo oruzje izazivalo ozbiljnu zategnutost u odnosima Sjedinjenih Drzava sa saveznicima poput Britanije pa je. narocito visestruki potresi 1949-50: sovjetska atomska bomba. ANTIKOMUNISTICKA CISTKA 1946-1956 Konfrontacija u spoljnoj politici imala je svoje reperkusije u zemlji. doveo je do rasprave 0 americkom angazovanju i. godine. ali bez obzira na pretnje koje su se cule sa americkih radio-stanica. mozda nukleamoj intervenciji. Sjedinjene Drzave su uputile Sedmu flotu da pomogne nacionalistickoj Kini (Tajvanu) da odbije napad Narodne Republike na neka spoma ostrva. velika kineska armija je u oktobru usla u Koreju i brzo poterala snage UN natrag na 38. Do 1951. Medutim. Iako u deceniji posle Koreje Sjedinjene Drzave nisu bile angazovane ni u kakvom drugom . koja je navodno predstavljala kulminaciju dugogodisnjeg komunistickog trijumfa.' kartura nominuju za predsednicke izbore iduce godine. borba se pretvorila u dugu i krvavu pat poziciju pracenu iscrpljujucim ratom za gola brda koja nisu imala nikakvu vaznost osim kao kote na mapama strateskih planera. Aprila 1951. ako bude izabran. koje su smatrane direktnim naslednicima Osovine iz doba rata: kao sto je Hitler imao svog istocnog partnera u Japanu. partijsko rukovodstvo je proglaseno krivim zbog pokusaja zbacivanja vlade. Ovo shvatanje je ojacalo odlucnost Sjedinjenih Drzava da se ne povlace pred agresijom i da prosire svoje sporazume 0 kolektivnoj bezbednosti Evrope. godine. postojala je kontinuirana zategnutost u I odnosima sa komunistickim silama. godine. tenkovi NATO pakta nisu krenuli na istok. Iako su antikomunisticke cistke iz tih godina vecini poznate kao "makartizam". godine. zbog diplomatskih rasprava koje su se oduzile. Evropa je takodje bila nap eta a situaciju je jos vise pogorsavala agresivna zapadna propagandna masinerija usmerena ka narodima komunistickog bloka. Sjedinjene Drzave su postale jezgro nove Organizacije zemalja ugovora 0 jugoistocnoj Aziji (SEATO). u stvari. koji su koketirali s idejom da Ma. Trumanje zatrazio Makarturovu ostavku. kada je republikanski predsednicki kandidat Dvajt Ajzenhauer obecao da ce. paraleli. Medutim. cinjenica da je on javno zastupao ove stavove. godine postao centralno izbomo pitanje. Kinezi su u novoj ofanzivi privremeno zauzeli Seu!. godine. do 1953. Godine 1958. otvarala je ozbiljno pitanje civilne kontrole vojske. koliko god ona bila slaba. one su zapocele nekoliko godina pre 1950. kritikovao predsednika Harija Trumana i manje-vise otvoreno pregovarao s nacionalistima. Tok rata se potpuno promenio: kornunisticke snage su se povukle daleko na sever. i. a bekstva iz zatvorenickih logora na jugu pracena krvoprolicern izazivala su skandale. Prva i najociglednija zrtva bila je komunisticka partija. ali niko od njih nije preduzimao direktne korake u tom smislu. a time i sovjetska ruka. mnoge drzave u okviru Sjedinjenih Drzava su vec zabranile rad partije na teritoriji pod njihovom jurisdikcijom i na vise 193 192 .vrucem" ratu. General Makartur je glasno zastupao eskalaciju rata i njegovo prosirenje na Kinu. Posle njegovog izbora. od 1946. Sukob izmedu istoka i zapada uspostavio je neku vrstu stabilnosti. predlazuci invaziju na kopneni deo Kine uz pomoc nacionalistickih snaga koje su iz nje isterane dye godine pre toga. pad Kine i rat u Koreji. kada se madarski narod pobunio protiv komunisticke vlasti. od kojihje 34 000 poginulo u borbi. kada se proslavio senator iz Viskonsina Dzozef'Makarti. Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava je presudio da se cak i takve diskusije mogu na odgovarajuci nacin regulisati i da se od vlade ne moze traziti da ne preduzima nista dok ne zapocne aktivna priprema prevrata. tako su i Sovjet pronasli saucesnike u Kini. Kasnije. Ratje postajao i vrlo nepopularan u celom svetu. Sjedinjene Drzave su postale previse samouverene pa su ignorisale diplornatske poruke upozorenja da ce Kina intervenisati aka pridu previse blizu granici provincije Mandzurije. godine. paralelu. U americkoj intervenciji u Koreji ucestvovalo je 5.I I I I I I I I I I racija.7 miliona vojnika i zena. otiei u Koreju da nade izlaz.

I
nacina otezavale zivot njenim clanovima, ukljucujuci i uskracivanje socijalne pomoci. Vecina drzavaje uvela zakletvu lojalnosti zajavne sluzbenike, zahtevajuci od njih da se zakunu da ne podrzavaju nikakve subverzivne ciljeve ili aktivnosti. Drzavni sluzbenici, ucitelji i drugi bili su otpustani po kratkom postupku na osnovu njihovih navodno komunistickih veza ili cak sarno "osnovane sumnje" da takve veze postoje. Zakonodavna tela su takve mere obicno usvajala velikom vecinom glasova jer je malo politi tara bilo spremno da se nade na listi onih koji brane crveni aktivizam. Ukljucujuci i razvucene sudske i talbene postupke, rat protiv rada komunisticke partije trajao je do sredine pedesetih. Zvanicne mere pojacavalo je i nasilje gomile kao i akcije gradanske samozastite, cesto u organizaciji grupa veterana i katolika. 'Zvanicno opravdanje za tako nasilnicku taktiku bilo je da levicari predstavljaju petu kolonu i da su isti kao oni koji su pomagali nacistima u prvim danima Drugog svetskog rata i bili spremni da podrze svetski komunizam kroz sabotazu i spijunazu. Potraga za spijunima pronasla je svoju najistaknutiju metu u liku Aldzera Hisa, sluzbenika u Stejt Departmentu koji je navodno bio deo tajnog komunistickog kruga od kraja tridesetih godina. Sudenje Hisu, koje je trajalo od avgusta 1948. do januara 1950. godine, podstaklo je strah naroda od izdajica na visokim polozajima. Potraga za takvim izdajnicima se u siroj javnosti odvijala pod mocnim pokroviteljstvom Komiteta za antiamericku delatnost Predstavnickog doma, koji je strogo ogranicio i slobodu govora i pravo na tradicionalnu zastitu od samooptuzivanja. Naoruzan svedocenjima legije profesionalnih dousnika i navodnih prebega, Komitet se usmerio na odredene regione ili industrije i identifikovao navodne komuniste na osnovu njihovog ueesca u liberalnim ili levicarskim grupama, koje su opisivane kao prikrivene komunisticke organizacije. Medu takvim grupama bili su i klubovi i organizacije koji su bili sasvim uvazeni ili cak povezani sa ranijom politikom Sjedinjenih Drzava, na primer, organizacije koje su podrzavale Sovjetski Savez u toku Drugog svetskog rata. Jedan od korisnih izvora za utvrdivanje "subverzivaca" bilaje lista ljudi koji su podrzavali Ievicarsko-liberalnog predsednickog kandidata Henrija Volisa, 1948. godine, na primer tako sto su potpisali peticiju za njegovu nominaciju. lako su sarno ucestvovale u propisanom izbomom postupku, Volisove pristalice su na ovaj nacin sebe obelezile kao potencijalne izdajnike. Poricanje veze s komunistima bilo je opasno sarno po sebi jer se lako mogao pronaci dousnik koji bi to opovrgao i tako dokazao da je optuzeni kriv i za krivokletstvo. Jedini nacin da se to izbegne bio je da okrivljeni odbije da odgovori na svako pitanje koje bi moglo biti samo-optuzujuce, odnosno da se "pozove na peti amandman", ali je to, s druge strane, izgledalo kao da zeli da sakrije neko krivicno delo. Onaj ko je jednom optuzen, tesko je mogao dokazati nevinost, osim uz pomoc gnusne taktike da i sam postane 194 dousnik i dajavno pocne da iznosi imena. Pojavila se citava mreza privatnih agencija, cesto sastavljenih od nekadasnjih agenata FBI, koji bi na zahtev uprave neke firme sproveli istragu kako bi iskorenili subverzivce i "oslobodili sumnje" one koji su se pokazali dovoljno kooperativni. Kao i u svakom lovu na vestice, proces optuzivanja je bio kumulativan i samoodrziv. , Svako ko je jednom bio oznacen kao komunista upisan je u knjigu ovih privatnih samozvanih cuvara zakona a njih su konsultovali svi potencijalni poslodavci. Onaj ko je stavljen na emu listu mogao je da napusti svaku nadu da ce dobiti zaposlenje. Oduzimanje pasosa obezbedivalo je da najveci broj sumnjivih ne moze da se spasi tako sto ce emigrirati. Cistke su prosle kroz nekoliko faza a medu zrtvama koje su pretrpele najvece udarce bili su radikalni sindikati, na primer radnika u elektroindustriji, tesko pogodeni kampanjom koju su delimicno organizovali aktivisti katolickog sindikata. Napad na filmsku industriju odvijao se kroz saslusanja 1947-48 godine. Taj dogadaj je postao narocito ozloglasen jer su mnoge zrtve narednih decenija objavile svoje price 0 tome. Tezak udarac je pretrpela i oblast obrazovanja, i to i univerzitetski profesori i sindikati ucitelja, a optuzbe za crvenu subverzivnu delatnost u skolama stvarale su atmosferu krajnje paranoje jer su se brojne institucije utrkivale da ociste eventualno sumnjive materijale u udzbenicima i propisanoj literaturi. Februara 1950. godine, senator Dzozef Makarti odrzao je prvi u nizu svojih govora koji su opsru paniku uzdigli do novih visina. Makarti je upozoravao na .Jconacnu totalnu borbu izmedu komunistickog ateizma i hriscanstva". Tvrdio je da ima detaljnu listu kornunistickih aktivista u Stejt Departmentu i na drugim mestima, onih koji su Kinu predali komunizmu, i da su obavestenja koja je dubio dovoljno precizna i daju tacan broj ovih izdajnika. Mediji ,i politicki establisment, prestravljeni da i sami ne budu zigosani kao crveni dopustili su da njegova neodgovomost i neobaziranje na istinu pro laze bez osporavanja. Januara 1953. godine, Makarti je preuzeo Stalni potkomitet za istrage, koji je sada dostigao novi vrhunac zlobe i zelje za publicitetom. U oktobru je Makarti poceo istragu koja ce dovesti do njegovog pada: saslusanja 0 izdajnicima u armiji Sjedinjenih Drzava, Njegovi ekscesi su vec dugo izazivali zabrinutost a slucaj sa armijom je Komitet i njegove istrazitelje poput Roja Kona suprotstavio ljudima iz establismenta voljnim i kadrim da im uzvrate. Televizija je odigrala najvazniju ulogu u razotkrivanju njegove taktike a masovno gledaliste je moglo da vidi ponizenje kojemje Makartija izlozio njegov advokat Dzozef Velc. Marta 1954. godine , Ajzenhauerova administracija je osudila Makartija i Kona, koje je Senat propisno kaznio u decembru. Iako se cesto smatra da je taj cin oznacio kraj cistki, mnogi od najtezih progona su se i dalje odvijali a zakoni doneti u ovoj histeriji ostali su u zbirkama propisa sve do 1970-ih pa i dalje. 195

I I

I I I I

I

I
NOVADRZAVA

I I I I

I

Serija ratova i uzbuna izazvanih problemima unutrasnje bezbednosti transformisala je drzavu i ogromno povecala razmere vlade i njeno angazovanje u svakodnevnom zivotu. Rast je bio toliko veliki da je drzava nacionalne bezbednosti iz pedesetih godina dvadesetog veka bila potpuno drugacija tvorevina od prilicno ogranicenog federalnog projekta iz ere Vudroa, Vilsona. U svemu tome je rat predstavljao kljucni faktor. Savezna vlada je 1860. godine imala priliv od sarno 56 miliona do lara godisnje. Taj broj se do kraja gradjanskog rata 1865. godine povecao na 334 miliona. Vlada Sjedinjenih Drzava je u te cetiri godine potrosila vise nego sve prethodne vlade od sticanja nezavisnosti. Prvi svetski rat je oznacio jos ostriji rast aktivnosti drzave a njeni prihodi su se povecali sa 683 miliona dolara, u 1915, na 3,65 milijardi do lara, 1918. godine. Izdaci vlade krajem devetnaestog i pocetkom dvadesetog veka iznosili su u proseku 300-400 mi1iona dolara godisnje; ta brojkaje 1918. godine dostig1a 12,7 milijardi. Javna potrosnja ovih razmera zahtevala je nove finansijske metode a porez na dohodak je postajao sve opstiji, bez obzira na pocetne surnnje u njegovu neustavnost. Sesnaesti amandman na ustav iz 1913. godine osigurao je zakonitost ovog instrumenta i doprineo masivnoj ekspanziji federalne drzave u dvadesetom veku. Te iste godine, donosenjern Zakona 0 federalnim rezervama, obezbedena je dodatna sigurnost bankarskog sistema, pod pokroviljtestvom nacionalne vlade. Nju dil i ratovi koji su posle njega dosli jos vise su prosirili aktivnosti vlade. Rashodi savezne vlade su 1929. godine iznosili oko 3 milijarde dolara a 1939. su porasli na skoro 9 milijardi. Te brojke su bile trivijalne u poredenju s rashodima u toku Drugog svetskog rata, koji su sarno 1944. godine iznosili 95 milijardi dolara. Mir je doneo smanjenje troskova ali do nivoa znatno iznad onoga 0 kome se razmisljalo cak i u doba Nju dila, dok je Koreja okrenula tocak za nekoliko stepeni navise, ako se uracunaju i efekti inflacije. Potrosnja viade u mirnodopskoj 1960. godini .iznosila je preko 90 milijardi dolara, od cega je polovina bila namenjena vojsci. Broj sluzbenika vlade rastao je u skladu sa tim. Godine 1940, savezna vladaje zaposljavala 1,1 milion ljudi, u poredenju sa 3,4 miliona, koliko ihje radilo za drzavne i lokalne vlasti. Pocetkorn 1945. godine, broj ljudi na platnom spisku savezne vlade dostigao je 3,5 miliona, prema 3,2 miliona ovih drugih. Ukupan broj zaposlenih u vladi povecao se sa 4,5 miliona 1940. godine na 8,8 miliona 1960. i 15 miliona sredinom 1970-ih. Iako su na delu bili i drugi faktori, promena velicine vlade odrazila se i na razvoj nacionalne prestonice. U godinama gradanskog rata, stanovnistvo Vasingtona se udvostrucilo na 120 000 hiljada - skokovit rast kojije ponovljen 1917-18. i zatim jos jednom posle 1941. godine. U Vasingtonu'je 1918. bilo 450000 stanovnika a krajem cetrdesetib 800 000. Iako je rast samog grada kasnije smanjen, prigradska podrucja su se brzo povecavala, pre svega predgrada u 196

Virdziniji i Merilendu. Danas u sirem podrucju Vasingtona zivi oko cetiri miliona stanovnika. I Rast savezne drzave odrazio se i u povecanju vojske, u zemlji koja je istorijski gledano uvek bila podozriva prema stalnoj vojsci. Tokom 1930-ih, kombinovana snaga raznih rodova vojske Sjedinjenih Drzava retko je premasivala 450 000, ~to je bilo manje od armija evropskih sila srednje velitine. To se, naravno, promenilo u uslovima totalnog rata 1944-45. godine, kadaje u vojnoj sluzbi bilo 12 miliona muskaraca i zena, Taj broj je ponovo smanjen u doba mira, ali posle Korejskog rata Sjedinjene Drzave nisu vise nikada svele svoju vojsku u razmere koje je imala pre 1941. godine. Oruzane snage je 1960. godine cinilo 2,5 miliona ljudi a njihov broj je smanjen ispod dva miliona tek posle 1990. godine. Odbojnost Amerikanaca prema ovlascenjima savezne policije daleko je prevazilazila njihovo protivljenje brojnoj vojsci paje, tako, 1900. godine savezna vlada raspolagala sarno malom tajnom sluzbom. Posle toga je usledio brz rast saveznih policijskih agencija. Ministarstvo pravde je 1908. godine uspostavilo Istrazni biro, kojije 1924. godine postao Savezni istrazni biro (FBI). Biro se dramaticno povecao pod rukovodstvom svog direktora, majstora za sarnoreklamiranje i zakulisne borbe, birokrate Dz. Edgara Huvera. U toku citavog tog perioda, rast Biroa se zasnivao na panici koju su u javnosti izazivali navodni naleti kriminala i pretnji moralu: pionirski .Manov zakon" iz 1910. godine dao je ovoj agencijijurisdikciju nad medudrzavnim kriminalom, u konkretnom slucaju nad trgovinom robovima. Panika koju su 1933. godine izazvali slucajevi kidnapovanja dovela je do novog povecanja ovlascenja i sredstava. Spijuni su takode predstavljali znacajnu osnovu rasta Biroa. Ruzveltova administracija je 1936. godine dala Huveru dozvolu da ispituje subverzivnu delatnost domacih komunista i fasista a tu njegovu uloguje pojacala antikomunisticka histerija 1940-ih. Osim Saveznog istraznog biroa, ogranci savezne policije osnovani su i u okviru Ministarstva finansija, gde je u toku prvog Ruzveltovog predsednickog mandata sekretar za finansije Morgentau predlozio spajanje manjih snaga u jednu impozantnu jedinicu. Biro za narkotike, Carinska sluzba, Obavestajno odeljenje Sluzbe unutrasnjih prihoda, Tajna sluzba i Odelenje za alkohol spojeni su u super-agenciju, koju su njeni kriticari osudili kao americki pandan OGPU ili Gestapoa. Ali taj projekt je propao. Posle Drugog svetskog rata, protivnici Biroa su se ozbiljno i uspesno borili da sprece prosirenje njegove nadleznosti i na inostranstvo. Ta ovlascenja su dodeljena novoj Centralnoj obavestajnoj agenciji (CIA), sto govori 0 kontinuiranom strahu da bi previse mocna obavestajna agencija mogla da podrije demokratiju iznutra. Pocetkom 1950-ih, savezna vlada je imala na raspolaganju citav niz policijskih i obavestajnih snaga karakteristicnih za nekadasnje evropske sile, a ne za demokratsku republiku. 197

r

Kako je sve veca americka drzava svu nacionalnu energiju usmerila na . spoljnu opasnost, koncentracija moci u drzavi bila je u rukama onih koji su odlucivali 0 ratu i miru, pre svega predsednika u ulozi vrhovnog komandanta. Imperijalni polozaj predsednika podupirali su mediji u kojima je on bio eksponiran kao simbol vlade pa je tako, 1930-ih godina, Ruzvelt predstavljao licnog prijatelja i zastitnika od krajnje neprijateljskog spoljasnjeg sveta. Posle Nju dila i Drugog svetskog rata, predsednicki polozaj je zadrzao dosta od te harizme i postao okosnica vlade u meri koja binesurnnjivo izazvala zabrinutost osnivaca. Ipak, sve do 1970-ih godina, predsednici SAD nisu ucinili nista sto bi izazvalo preokret ili slabljenje takvog trenda.

,

AMERICKA DILEMA
Rat i sa njim povezane drustvene promene imali su poseban uticaj na rasne odnose u Americi. Godine 1944, usred Drugog svetskog rata, pojavila se uticajna knjiga Gunara Mirdala Americka dilema, u kojoj je autor analizirao americki rasizam i ukazao na rastucu opasnost od rasnog konflikta. Problem je usao u akutnu fazu ne zato sto su cmi Amerikanci bili izlozeni nekom novom obliku diskriminacije ili nasilja, vec zato sto su rastuca ocekivanja pojacala gnev zbog struktumih nepravdi. Rasna potcinjenost najugu je u godinama izmedu dva rata bila isto toliko izrazena kao i u bilo kom trenutku od ukidanja ropstva. Mnogi crnci su bezali u gradove na severu a migracija je poprimila velike razmere u toku oba svetska rata. Godine 1910, devedeset procenata cmih Amerikanaca zivelo je na jugu, a pocetkom 1960-ih skoro polovina njih je zivela na severu. Tiplcan Afroamerikanac pedesetih i sezdesetih godina dvadesetog veka mogao je biti i severojak i juznjak i pre je ziveo u gradu nego na selu. Croci sa severa i srednjeg zapada bili su manje sprernni da prihvate bilo kakav oblik rasne diskriminacije, posebno posto je politicka kultura u Ruzveitovoj eri toliko naglasavala poboljsanje polozaja onih koji su do tada bili ugnjetavani. Croci su masovno prelazili iz Republikanske (Linkolnove) stranke u Demokratsku stranku i postali kritican deo izbomog tela u eri Nju dila. Oni su tih godina isto tako bili veoma aktivni u organizacijama industrijskih radnika kao i u buntovnoj sindikalnoj aktivnosti Komiteta za industrijsko organizovanje. Prirodno je da su ocekivali nagradu i njihov prvenstveni zahtev bio je formiranje federalne komisije koja bi osigurala pravednost u zaposljavanju i eliminaciju diskriminacije u pogledu poslova. Iako je imao simpatija za to, Ruzvelt nije bio spreman da zauzme previse radikalan stay prema rasnom pitanju iz straha da ce izgubiti podrsku juznih demokratskih drzava, od kojihje zavisio njegov rezim. Frustraciju lidera crnacke matice pratio je rastuci gnev u gradskim zajednicama kao Harlem, u kojemje, 1935. godine, doslo do eksplozije nove 198

vrste rasnih nereda koji su predskazali buducnost: umesto pogroma cmaca od strane belaca, ovo je bio narodni ustanak protiv belaca i njihove svojine. Rdavo raspolozenje je pojacao Drugi svetski rat, sukob protiv fasistickih i rasistickih rezima u inostranstvu, u koji su Sjedinjene Drzave usle sa sopstvenim u potpunosti segregiranim oruzanirn snagama. Ta ironija nije prosla neprimecena kod cmaca, koji su zahtevali "dvostruko V", od- nosno pobedu nad Hitlerom, U· inostranstvu, i nad Dzimorn Krouom, kod kuce, U zemlji se administracija nasla pod pritiskom cmih sindikalnih lidera ppput A. Filipa Randolfa, koji su od nje zahtevali da se bori protiv diskri- minacije jer ce u protivnom Vasington postati pozomica masovnog protesta za gradanska prava, a to bi bila prava katastrofa sa stanovista medunarodnih odnosa. Ruzvelt je pristao i izdao izvrsno resenje 0 jednakosti pri zaposljavanju. 0 pogorsanju rasnih odnosa govore i traumaticni neredi u Harlemu i Detroitu 1943. go dine. Ovi dogadaji su izazvali ozbiljnu zabrinutost i zbog toga sto se znalo da ce se uskoro milioni cmih ratnih veteran a vratiti na americko tie s velikim ocekivanjima da ce dobiti jednak tretman u zamenu za svoje vojnicki doprinos. Tempo reformi je ubrzan za vreme predsednika Trumana, koji je, posto je i sam video rasnu nepravdu u Misuriju, bio spremniji od Ruzvelta da preuzme politicki rizik u toj oblasti. Komitet za gradanska prava je 1946. godine preporucio novi zakon protiv diskriminacije u pogledu zaposljavanja i glasanja, kao i odavno ocekivani federalni zakon protiv linea. Truman je 1948. go dine izdao izvrsno resenje 0 ukidanju rasne segregacije u americkim oruzanim snagama. U tom kontekstu, simbolican znacaj imalo je i pojavljivanje, 1947. godine, prvog cmog igraca u bezbol timu prve lige, Dzekija Robinsona, koji je pristupio bruklinskim .Dodzerima" i napravio prvu pukotinu u razdvojenom svetu sporta i populame kulture. Iako je tempo promena naizgled bio ocajno spor, on je bio prebrz za juznjacke konzervativce, koji su, 1948. go dine, napustili Demokratsku stranku da bi za predsednika nominovali kandidata Stranke drzavnih prava. Iako su "diksikrati" osvojili sarno 1,2 miliona glasova ipak su odneli pobedu u cetiri drzave duboko na jugu. Bez obzira na to sto je savezna administracija mogla mnogo da postigne fragmentamom akcijom, trajna promena se mogla ostvariti sarno kroz sudove i napad na osnove zakonske diskriminacije koje su odrzavali podredeni status juznjackih cmaca. Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava je 1890-ih godina podrzao zakone Dzima Kroua, ali su se u Ruzveltovoj eri stvari menjale uz niz liberalnijih naimenovanja. Godine 1932, godine Sud je donee jednu u nizu presuda kojima se sire zakonska prava okrivljenih u krivicnirn procesima, u ovom konkretnom slucaju time sto je utvrden zahtev da okrivljeni cmci kada se radi 0 iivotu ili smrti moraju imati odgovarajuceg pravnog zastupnika na sudenju. To je bio mali pocetni korak, alije u naredne dye decenije Sud odlucivao 0 neprestano rastucern broju slucajeva diskrimi199

I I I I

I

Sunee se ponovo rada Sinkler Luis. Preda i siena Ernest Hemingvej. Crnina pristaje Elektri Ernest Hemingvej. Okamenjena suma Vilijem Fokner. Bebit F. Rejrnond Candler. 1925. a zvuke koji su se culi sa radija i gramofona sirom sveta cesto su snimili americki umetnici u Sjedinjenim Drzavama. ali prornisljeno" prekine s odvojenim poducavanjem. Stajnbek. I I I I Americka kultura je tih godina stekla svetski status. Nepobedeni. Carlsa Demuta. Vila Kater. . dok su druge kljucne figure bili Vilijem Karlos Vilijems. Neki su brzo reagovali i okrenuli se krajnjoj desnici: Dasel Hemet. Dzon Dos Pasos. Robert Servud. Nai grad Lilijen Helman. i u pogledu visoke kulture i u pogledu zanrova kao sto su naucna fantastika i detektivske price. i to uglavnom cmi Amerikanci: regtajm. Krajem dvadesetih godina. Erla Vorena. Stiie ledadiija.5) cesto govore 0 posleratnom razocarenju i cinicnorn podozrenju prema novim postulatima americkog zivota i u njegovom materijalizmu. go dine Luisov roman Toje ovde nemoguce upozorio je da Americi predstoji diktatura. Tornton Vajlder. dzez. posebno pod uticajem spanskcg gradanskog rata. 1919 F. Avesalome. americko slikarstvo uslo je u eru velikih ostvarenja radovima Bena Sana. Dasel Hemet. Malteski soko. bluz i big bend muziku. andele Vilijem Fokner. koji je u svojoj politickoj karijeri u Kalifomiji pokazao malo simpatija za radikalizam i bio ukljucen u sprovodenje diskriminatorske politike. 1926. Ernest Hemingvej. na prelasku u dvadeseti vek. 201 . Sinkler Luis. Dzon Dos Pasos. Plodovi gneva. Buka i bes.Postanska kocija". Tako je bilo i u muzici. Dodsvort. Decji cas Sinkler Luis. dok su Stajnbekovi radovi govorili 0 patnjama sirornasnih koje je ekonomski kolaps izbacio iz njihovih domova. Sinkler Luis. narocito filrna i muzike. Erousmit Ernest Herningvej. Blagaje noc. "Gunga Din". Dok leiah na samrti. Ricard Rajt.. 1929.posle pojave zvucnog filrna i priliva talentovanih izbeglica iz evropskih zemalja pod diktaturom. Dzon Dos Pasos. same u jednoj. Toje ovde nemoguce. 200 Sinkler Luis. 1935. Tako je zapocela revolucija gradanskih prava. Ton je cesto bio pesimisticki: 1935. Lilijen Helman i Doroti Parker ostali su prijatelji levice. Privredni krah 1929.. na osnovu koje je posle Perl Harbora deportovano sto hiljada Amerikanaca japanskog porekla. Judzin O'Nil. 1939. gde su americki autori stvorili radove najviseg kvaliteta koji su imali uticaj sirom sveta. 1932. lako ovakva misljenja moraju biti subjektivna. "Gospodin Srnit ide u Vasington" i . ukljucujuci i . i na njega su uticali rasni neredi iz 1943.I I I natorske politicke prakse najugu. Tomas Vulf. Romani dvadesetih (Tabela 5. Rajt i Heming vej su ili izbaceni iz partije ili prisiljeni da odu u opoziciju. 1930. ako ne i dominaciju. kada je Sud osudio "zasebno ali jednako" obrazovanje kao krsenje istih rnogucnosti i nalozio da se . Edvarda Hopera i Granta Vuda. 1937.~to brze.Prohujalo sa vihorom". a Dos Pasos. Kuci se vise ne moie I 1940. To je bilo znacajno doba americke knjizevnosti.Ninocka". paralela Judzin O'Nil. 42. Tomas Vulf. Most svetog kralja Luja Vilijem Fokner. 1934. Smrt dolazi po nadbiskupa Tornton Vajlder. Pogledaj dom svoj. KULTURA Na kulturni zivot u meduratnim godinama utica Ie su i drustvene promene i politicke kontroverze. go dine pa je sada podrzavao politiku eliminisanja rasne segregacije. TABELA 5. Medjutim. Ficdzeraldov Veliki Getsbi i romani Sinklera Luisa odrazavaju ove trendove. Veliki Getsbi. Sjedinjene Drzave su dobile novog vrhovnog sudiju. Zbogom oruije. pre svega kornunistickoj partiji. Smrtpopodne. 1938. Cije su porodice u najvecem broju dosle u Sjedinjene Drzave za vreme velikog. Americki autori dvadesetih godina preuzeli su po prvi put vodecu ulogu de lima Ezre Paunda iT. Za'vrerne Nju dila umetnici i pisci su imali veliku podrsku savezne vlade kroz programe kao sto je bio Federalni projekt za pisce. recimo "dziterbag". 1931. kroz sirenje popularnih kulturnih formi. Za kim zvona zvone. 1928. Male lisiee. Elmer Dientri. 0 misevima i ljudima Vilijem Fokner. godini prikazano je nekoliko filrnova koji bi se sigumo nasli na svakoj listi najboljih filrnova svih vremena. Lilijen Helman. Eliota. 1936.useIjavanja. Dvadesetih godina dvadesetog veka americka filmska industrija je vec bila najaktivnija u svetu a ta hegemonija je i dalje rasla tokom 1930-ih. godine izazvao je kriticko preispitivanje sveta pre potopa i nacine da se Amerika vrati svojim prvobitnim idea lima. KNnGE I POZORl~NI KOMADI 1922-1940. Sin zemlje. 1927. Kljucni znacaj je imala presuda u slucaju Braun protiv Odbora za obrazovanje. kao i muzika za igru. S. Robert Frost. Godine 1953.. Drustveni aktivizam je mnoge pisce tridesetih godina priblizio organizovanoj levici. Valas Stivens i Karl Sandberg. Skot Ficdzerald. Novom industrijom dominirali su istocnoevropski jevrejski magnati. Dzordzije O'Kif. "Carobnjak iz Oza". Skot Ficdzerald. NANAZNIJE 1922.5. Veliki san. Veliki novae Dzon Stajnbek. 1939. Avesalome. Tomas Vulf.

Novi gradovi su i dalje nastajali. pa je. Takvi gradovi i regioni u usponu obicno odreduju one sto je modemo i populamo u drustvu ostalog dela nacije. U periodu od 1990-2000. I u knjizevnosti se pocetkom pedesetih godina pojavila nova generacija impresivnih romansijera. 2. Ocigledan primer je Sijetl. gde god je americki film imao snazan odjek. Podrucje Las Vegasaje gradska oblast sa najbrzim rastom u zemlji: ona je 1990. pp. od industrijskog "pojasa zardalog gvozda" ka "suncanom pojasu". "Spy Mad: Investigating Subversion in Pennsylvania 1917-18". godine imala vece . na 58 odsto 1990. obe 1959. Normana Majlera. Licnosti kao Elvis Prisli i Dzerns Din. Arizona iNevada. D. postale su ikone drustvene i generacijske pobune. Over Here: The First World War and American Society (New York:Oxford University Press. rezisera i pisaca. jedan od presudnih cinilaca americkog zivota bilo je kretanje stanovnistva sa severa i srednjeg zapada ka zapadnim i juznirn regionima. Kao i u politici. vec preko milion i po. vec video u usponu rokenrol muzike i filmova kao sto su . Selindzera. Udeo americkog stanovnistva u regionima koji se za statisticke svrhe oznacavaju kao jug i zapad povecao se sa 46 odsto 1960. Maurer cit. Tu su ulogu dobili i sirom Evrope i. Napredak ovih oblasti cesto je bio zadivljujuci: sarno Kalifomija je do 2000.Posle Drugog svetskog rata. Iako su u tom periodu primljene samo dve nove drzave (Aljaska i Havaji. teziste Sjedinjenih Drzava stalno se pomeralo ka jugu i zapadu. Dalas i San Antonio . Sto se pozitivne strane tice. Hjuston. Sola Beloua i D~. pedesetih godina dvadesetog veka.u Kalifomiji. 6 MODERNO DOBA 1956-1996 I I POGLED NA ZAP AD S OBALE KALIFORNlJE Napomene 1. Sjedinjene Drzave su bile omiljena destinacija mnogih evropskih umetnika koji su bezali od diktature i ratnog razaranja. U populamoj sferi se novi prilaz kulturi mladih. ad cetrdesetih godina devetnaestog do sezdesetih godina dvadesetog veka. 63 (1996). u vecem delu sveta. ukljucujuci i Dzernsa Dzonsa. zaista. 203 I I I 202 . U odredenorn smislu. go dine. Socijalisticki lider Dzejms H. americki urbani centri bili su uglavnom skoncentrisani na severoistoku i srednjem zapadu a hijerarhijom gradova dominirali su centri kao Njujork. americka populama kultura nastojala je da preobrazi svet po svojoj sopstvenoj slici. Kennedy. Pennsylvania History. ad devedesetih godina dvadesetog veka. San Dijego. tokovi populame kulture su se u poslednjih desetak godina kretali vise prema istoku nego prema zapadu. sto predstavlja povecanje od 83 odsto za sarno jednu deceniju. Svi ovi gradovi su poceli da se smanjuju 1960-ih i 1970-ih godina sirenjern predgrada i drugih regiona. godine. osam oblasti u Sjedinjenim Drzavama zabelezilo je rast od 100 odsto i vise. iako savrseno komercijalno upakovane. 204-31. americka populama kultura pretrpela je ozbiljan udarac u antilevicarskim cistkama koje su dovele do uklanjanja brojnih. 3. Cikago.nacionalno bogatstvo" od Francuske. Sjedinjene Drzave su u poslednjih pola veka nastavile da se transformisu neverovatnom brzinom. pp. godine).u Teksasu. Kao i u svim prethodnim erama. Feniks u Arizoni i Dzeksonvil u Floridi.1). Boston i Filadelfija (Tabela 6.Andeli garava lica" i "Buntovnik bez razloga". 45-92. ibid. Citat iz Philip Jenkins. godine imala 850 000 stanovnika a 2000. dok se preostalih pet nalazilo na zapadu. Njujork preuzeo ulogu umetnicke prestonice sveta. David M. devet od petnaest najvecih gradova u zemlji nalazilo se najugu i zapadu: Los Andeles. San Hoze i San Francisko . drugacijoj od onoga sto zamisljaju njihovi roditelji. u drzavama Viskonsin. Tri takve naglo izrasle zajednice bile su na jugu (u Dzordziji i na Floridi). ad 1950-ih godina. talentovanih filmskih glumaca. 1980).

"'.60 2. 0 .< E .(U ~ ~ I ••• (' / -. ' O . • '" =VI ../ ) .".J\ '''. >ii.91 0. '0 ) 0. -c ~'< >.. .. ui::.>_.: Q . 0 0 ~ ~ C I > . ~ " ~ .\1~§'f~~:tfrI '. . "~" . ~ J -c w t"..35 0..10 2. >.90 1. :. <n• " .":J .. Q. . ~.:=: ::..50 3.•• . . 1:.:=: ._-----...r Iii '. OJ W E1:J"..5 i ~ a: '1-' ...48 0. ~.~o::~ :5 :! ~ l ~~ > a: wOu >~o •. E VI. ! ~ <w-.. . .'.. Z ' _f ~ ~ a: ••• ~... 5 r ~-\"'".34 ~ <-z ~.. v.N· o~\o O./... '1/.:.1.57 0..---ur . i _ ( g" ::! ~ >..J' -.~nbl~j \~/ r .-- -~r r• (' .!l '. ~! '!J J: ".90 0.. ".) > ':-" ~' " '../. .95 0.·..70 0.00 1. j '" S< ~ S •..' . l'" It l.-. . ':/ ." ' ~~ VI -s s::: Q . ! .' ~ .. 0 t i j' ) .. :i.~!~.. . ". < '.~:. '\ \ "':. ~.' .!l.z J . ~ NjujorkiSeverni Nju Dzersi/Long Ajlend Los Andeles/RiversajdJOkrug Orindz Cikago/Gen/Kenosa Vasington/Baltimor San FranciskolOklendJSan Hoze Filadelfija/Vilmingtonl Atlantik Siti BostoniVusterlLorens Detroit/En ArborfFlint DalasIFort Vort HjustoniGalvestonIBrazorija Majami!Fort Loderdejl Atlanta Sijetl!fakomaiBremerton KlivlendlEjicron San Dijego ~ ~ ~ ~2 5~ 5~ 5~ ~ ~ ~I ~6 3~ U 204 205 . ..:. TABELA Sire podrucje grada 6._~ ~ " Vl6 :..~. . " Podaci koji govore 0 smanjenju gradova na severoistoku i srednjem zapadu mogu da zavaraju jer se ocinose sarno na gradska jezgra a ne na §ira statisticka podrucja gradova gde su se stanovnici obicno izmestili. . " z. ~ r:: ._-!_. ::. 'i'. ~ . ~ 0 ~ ~'. .- .77 0. \ \ . ~ . Stanovnistvo (u milionima) 21~ 1~4 1 __ . VODECI GRADOVI AMERIKE1950-2000. i."': -. I' it .1.'::o. o '----.2 prikazuje postojeci gradski okvir.. Tabela 6.'" ~ S s.J: -'./ Z".. Z ~o os· . --.r: § (9) (10) (11) (12) ~'" )~ ".. ••. -----..-' I . / ~L---i 0 ~ I~ • ..... )\ \ l"".. 8 ~ '] -o c o o :g.. I.78 0.95 0.65 0.-. .! . 7. ~ v- J"..67 (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) 8.~ ~" g :l ~ r§ Cikago Fi1ade1fija Los Andeles Detroit Ba1timor Kliv1end Sent Luis Vasington DC (1) (3) (5) (2) (10) (17) (33) (49) (21) (20) (13) (53) t....~. ~ 0 ~ >:...' . __ I c' 2 ~." \ • 0 -c I ? ~ . 'a:S ~ "''' ~ . •.. 0" ~ z~ --. (stanovnistvo u milionima i redos1ed po velicini) 1950. -2 ~ ~: 8 ' .2..! 0 6 '\ ~ ( I ! . : . ~.r ~ \.._./ .80 0.~\> .. ...' ----I z: = .§ "-r Z ":. pri cemu kao osnovne jedinice uzima rasirene konglomeracije gradskib centara i predgrada u koja su se tradicionalni gradovi pretvorili. ~ cO . L' - 0 ~ j. ••• ~ ~ ._.(.' (L:~:::.&\f.86 0.".. Njujork VI 2000.. . ~ -...(U ~ ~ Boston San Francisko Pitsburg 'S.'\> - o -c Z -c \.. • ''._ . . S " ~" __-: •.: .00 2. !::!~" a:.~ _ . ~.'. 0 '~--------:--'.59 0..~\: .< .! ~ . '\..' :::.].'. -. GRADSKI KOMPLEKSI 1990....--..(..' ".... Ali cak i sa takvim promenjenim statistickim jedinicama videcemo da je jos uvek oko polovine najvecih urbanih kompleksa na jugu i zapadu a taj ocinos ce se u narednim godinarna sigurno jos vise povecavati. s ::./ " ..80 0. . •.I I I I I TABELA 6. w '>~'·''''o~.:.90 3.." .. ~.~ ! g. "" Z "': . zOo .~..\~ _ ~ /.' ~---.~ '~ -.

dok se ta cifra danas povecala na vise od cetvrtine. Napomena: Zbir vojedinih kolona je veci od ukupnog broja jer . go dine pokazao je da Hispanoamerikanci u proseku imaju 26 godina. kojimje ukinutpropis iz 1924.5 338. 1990.0 19. TABELA 6. • Do 1960. Amerika je imala preko trideset miliona stanovnika rodenih u inostranstvu ili 11 odsto ukupnog broja.0 35.p. Tadaje oko 13 miliona ljudi stiglo na tie Sjedinjenih Drzava. uglavnom zbog donosenja Zakona 0 imigraciji 1965. kretanje na jug i zapad je u velikoj meri povecalo osetljivost Sjedinjenih Drzava na mogucnost da kornunisticki ili drugi neprijateljski rezimi dodu na vlast u istocnoj Aziji ili Latinskoj Americi. Amerikanci azijskog i latinoamerickog porekla zajedno cine 14 procenata ukupnog stanovnistva. koji iznosi postovanja vrednih 38:5 godina. bilo je jo~ deset miliona Amerikanaca azijskog porekla. Krajem 1990-ih godina.6 2000.7 2025.) Dve hiljadite godine bilo je 35 miliona Latinoamerikanaca. prvo u odredenim drzavama. druge drzave po velicini.p. a kasnije i u celoj zemlji. (Latino ili Hispanoamerikanci su priznati kao posebna kategorija. Godine 1930.4). 1980. Pored toga. brojniju cak i od bilo koje hispanoarnericke nacije. I I I I I I I I I I I I • mogu 206 207 . 2000.0 n.4. Drzavama. Oni takode cine jednu trecinu stanovnistva Teksasa. Kalifornijaje postala prva . iako se u popisu mogu naci i medu crncima i medu belcima.0 3. koja je vec izvrsila revolucionami uticaj na sve aspekte zivota. domorodacko stanovnistvo Aljaske.5 10.0 35.0 65. Od sezdesetih godina dvadesetog veka. PROMENLJIV A ETNICKA STRUKTU!ZA (u milionirna) Rasna grupa Belci Croci HispanoamerikanciILatinoarnerikanci "Ostali" ukljucujuci" americke domorodce. skoro 5 procenata americkog stanovnistva bilo je u zernlji tek jednu deceniju ili manje.Americku etnicku geografiju je tih godina promenio proces koj i neki nazivaju "bruniranje Amerike".3 25. od kojih skoro 60 odsto meksickog porekla. U meduvrernenu. Ne tako davne 1970. godine. U medunarodnom kontekstu.Latinoamerikanci" biti crni i beli. Nacionalni popis iz 2000. Azijce i stanovnike Pacifickih ostrva Ulcupno 1960. godine pristrasan prema Evropljanima. broj ovih "drugih" u Americi je sve vise rastao (Tabela 6. posebno za latinoarnericku i azijsku populaciju. godine.crnce i belce. Americka politika se iz crno-belog konteksta prernesta u multikolornu stvarnost. godine.8 n. uglavnom Kineza.0 0 gruparna u kategoriji "ostali".** n. Jedan od kljucnih razloga za takvu demografsku transformaciju je cinjenica da su Latinoamerikanci uglavnom mladi od stanovnistva koje je duze u Sjedinjenim Drzavama. Kroz citavu istoriju nacije "rasno" pitanje se. Do tog vremena ce vec biti 50-60 miliona Amerikanaca meksickog porekla. ali se ocekuje da ce njihov udeo dostici skoro cetvrtinu 2025. 211.0 2.0 12. godine. odnosno trecinu 2050. TABELA 6. STANOVNISTVO SJEDINJENIH DRZA VA 1960-2000.vecinski manjinska" drzava u kojoj belci koji nisu latinoarnerickog porekla nisu vise apsolutna vecina. Broj stanovnika" 179 203 226 249 281 * Zaokruzeno na blizi milion. 1. bez obzira na svu svoju slozenost. 12 miliona crnaca i 600 hiljada "drugih".3. Do sredine veka.vecinski manjinske" drzave. azijsko i hispanoamericko stanovnistvo zajedno ucestvovalo je sa sarno 8 odsto u ukupnom broju novorodenih u Sjedinjenim . 100 miliona Amerikanaca imace latinoarnericko poreklo i predstavljatijednu od najvecih latinoarnerickih zajednica na svetu. sto znaci da su mladi od bilo koje druge etnicke grupe. 19.p. isto kao sto je Majami postao regionalna metropola Kariba i centralne Amerike. Za sarno jednu deceniju Latinoamerikanci ce postati vecina u Kalifomiji. Vijetnamaca i Korejaca. sto je znacilo americkih domorodaca i Azijaca. Japanaca. •• Nema pdoataka. godine. Geografska i etnicka pomeranja su vec pocela da uticu na stavove prema inostranstvu tako da su Los Andeles i Sijetl okrenuti prema pacifickom obodu. Do 2000. godine nije vodena zasebna evidencija Posledice ove promene bile su dramaticne. u zemljije bilo 110 miliona belaca. Filipinaca. evropski zapleti delovali su odbojnije nego ikada od 1930-ih godina . sto predstavlja najveci udeo od 1930-ih godina. Taj prosekje istovremeno daleko nizi od prosecnih godina belaca anglosaksonskog porekla.0 28. £Erojekcija) 262. Tempo useljavanja je u toku devedesetih godina dvadesetog veka ubrzan.0 48.2 250. koja bi tokom ove decenije mogla dobiti status . paje to bila i konstantna politicks tema krajem dvadesetog veka. Vec 2000. Godina popisa 1960. 159. s izuzetkom Meksika i Brazila. 1970. u osnovi svodilo na dye grupe .

Karter Ronald V. Tokom pedesetih i sezdesetih godina. godine. izvrsena invazija antikastrovskih emigrantskih snaga na Kubu.Dobrovoljaca". TABELA 6. godine. Sjedinjene Drzave su prekinule diplomatske odnose s Kubom januara 1961. kada je izbila medunarodna kriza oko kontrole nad gradom Berlinom. 1961-63. Uzas zbog ovakve mogucnosti pojacala je u naredne tri godine citava serija neprijatnih neuspeha Amerike da parira sovjetskim dostignucima u svemiru. 1993-2001. Nikson Dzerald R. koji su verovali da je kornunizam vec prodro u znacajan deo americke politicke elite. propagirani su ultradesnicarski i antikomunisticki stavovi kroz delovanje grupa ekstremista poput Drustva Dzona Birca i (paravojnih) . (Sovjeti verovatno nisu dosli ni do brojke od 5 000 sve do sredine sezdesetih. Iako je priroda nuklearne ravnoteze ostala relativno konstantna od pocetka pedesetih do kraja osamdesetih godina. 1974-77. Kenedi je 1960. Bus 1953-61. godine. godine pojacale. ipak. PREDSEDNICI SJEDINJENIH DRZAVA OD 1953.ublikanska . kojaje dozivela neuspeh u Zalivu svinja. Dzordz V. Prikrivene akcije protiv Kastrovog rezima nastavljene su decenijama posle toga a antikastrovske bande su nastavile da rade zalazeci sve dublje u mracni polusvet narkotika i medunarodnog terorizma. 1981-89. dostigavsi vrhunac od oko 30 hiljada 1960-67. ciji je predsednicki kandidat Bari Goldvoter mogao da izjavi da "ekstrernizam u odbrani slobode nije greh". Cak i ovako agresivni vojni i diplomatski stavovi americke administracije bili su zalosno neadekvatni za konzervativne zagovornike cvrste linije. Ajzenhauer Dzon F. 1969-74.5. Nekoliko dana je izgledalo da se rat ne moze izbeci bilo zato sto ce Sovjeti pokusati da silom probiju blokadu. Medijima je on delovao kao covek daleko od politicke matice a njegova izboma kampanja je zavrsena porazom. Nukleame zategnutosti su se 1959-1962. krajnja desnica je izvrsila uticaj na velike de love republikanske stranke. bilo zato sto ce americko rukovodstvo pristati na zahtev vojske da se odmah 208 izvrsi invazija na Kubu. Rusko rukovodstvo je zbog toga postalo preterano samouvereno pa su oktobra 1962. Katastrofa je jedva izbegnuta. pa su tako 1961. GODINE Mandat Dvajt D. manja nuklearna takticka oruzja prosirila su se na sve americke kopnene. Predsednik Kenedi je z~trazio njihovo povlacenje i naredio pomorsku blokadu ostrva. 2001209 Stranka Republikanska Demokratska Demokratska Republikanska Republikanska Demokratska Republikanska Republikanska Demokratska ReE. Sve do kraja 1960-ih. Hvatanje koraka u svemirskoj trci dominiralo je razrnisljanjirna administracije u narednoj deceniji. sto bi omogucilo komunistima da nadoknade svoju inferiomost u borbenim sistemima velikog dometa. stanje bojeve gotovosti je tih godina predstavljalo stalan izvor nervoze a demokratski kandidat Dzon F.mar}iak raketa" protiv svog suparnika iz Republikanske stranke (Tabela 6. koje su se zabrinule da bi Kuba mogla delovati kao primer ostalim narodima Latinske Amerike i Treceg sveta.5).I HLADNIRAT I I I Dernografske prornene jesu uticale na politicki zivot. kadaje izgledalo da ce do sukoba zaista doci i to za sarno nekoliko dana ili sati. on je osvojio oko 40 odsto glasova naroda (Tabela 6. 1963-69. godine. a hladni rat je dodatno podstakao Amerikance na akciju koja ih je 1969.. godine Sovjeti prvi poslali coveka u orbitu. To je bila katastrofa za Sjedinjene Drzave. Pocetkom 1964. I pored toga. Ford Dzejms E. americka spoljna politika bila je odredena konfrontacijom sa komunizmorn. godine au aprilu je.6). 1989-93. Regan Dzordz Bu~ Bil Klinton . Dzonson Ritard M. Dve vlade su postigle sporazum pa su rakete povucene a Sjedinjene Drzave pbecale da nece napasti Kubu. koji su smatrali da rat sa Sovjetima neposredno predstoji a da su predsednici Ajzenhauer i Kenedi orude u rukama komunista. uspeh Sovjeta koji su lansirali bespilotni satelit Sputnjik. go dine Sjedinjene Drzave otkrile da Sovjeti instaliraju nuklearne rakete na Kubi. u oktobru 1957. a zatim i noviji problem Kube. pomorske i vazdusne snage. 1977-81. pa je vojna strategija Sjedinjenih Drzava neizbezno podrazumevala eskalaciju svakog eventualnog sukoba sa snagama Varsavskog pakta u nuklearnih rat jos u njegovoj pocetnoj fazi. revolucionarne snage predvodene Fidelom Kastrom srusile su korumpirani diktatorski rezim na Kubi. go dine izgledao je kao da dokazuje njihovu superiomost u svernirskoj tehnologiji i sposobnost da • napadnu zapadnu hemisferu orbitalnim raketama. Americki nukleami arsenal se tih godina dramaticno povecao sa manje od 5 000 bojevih glava 1959. Kenedi Lindon B. Posle istovremenih kriza oko Sueca i Madarske.. ali je u vecern delu ovog perioda razrnisljanjirna Arnerikanaca dominiralo mnogo vaznije pitanje: da li ce nacija opstati u nekoj prepoznatljivoj formi ili ce postatizrtva rata koji ce unistiti najveci deo stanovnistva a prezivele dovesti na nivo kamenog doba? Ovakva perspektiva delovalaje vise nego realno u nekoliko prilika a narocito pocetkorn sezdesetih i zatim ponovo pocetkom osamdesetih godina dvadesetog veka. Kastro se identifikovao sa sovjetskim ciljevima pa je SSSR tako dobio svog prvog bliskog saveznika na zapadnoj hemisferi.) Pored mocnih interkontinentalnih balistickih raketa srnestenih na americkom zapadu. bilo je perioda velikih zategnutosti u medunarodnirn odnosirna. Posle male neodlucnosti na pocetku. na preko 20 hiljada 1963. Januara 1959. pod pokroviteljstvom CIA. i up lame se od uspostavljanja sovjetske baze tako blizu svoje nacionalne teritorije. godine konacno dovela na mesec. godine iskoristio toboznji .

To je podrazumevalo i tajne akcije radi destabilizacije ili podrivanja vlada koje su smatrane levicarskim. Cela ta prica je i dalje spoma. kontroverzni nap ad na americki bojni brod u zalivu Tonkin podstakao je Kongres da donese rezoluciju kojom se predsedniku dozvoljava "da preduzrne sve neophodne mere za odbijanje svakog oruzanog napada na snage Sjedinjenih Drzava i sprecavanje dalje agresije". bilo pravedno reci daje uklanjanje Kencdija . glavna arena sukoba postao je Vijetnam a ne Laos. Iraku (1963) i Indoneziji (1965). naravno. gerilska aktivnost je pojacana i u Juznorn Vijetnamu. ukljucujuci i Liban 1958. to jeste bio pocetak americke faze borbe. godine. ali bi. godine. odlozilo detant sa Sovjetima za jos jednu deceniju i prigusilo ohrabrujuce znake smanjenja americkog angazovanja u Vijetnamu. Od 1957. u drzavi Teksas. stavise. (Amerikanci imaju neobicnu odbojnost prema formalnoj objavi rata: oni su poslednji put ucinili taj korak 1941. koje bi pocele da se ruse jedna za drugom kao domine sve dok u kumulativnom procesu ne budu osvojeni i tako veliki potencijalni dobici kao sto je Indija ili cak Australija. Sjedinjene Drzave su pomogle rusenje levo orijentisanih rezima ili onih koji su povezani s komunistima. U toku 1963. godine. omogucila podrska savezne vlade i sudstva. americki avioni su zapoceli bombardovanje ciljeva u Sevemom Vijetnarnu. gde je Kenedijevu administraciju uplasio komunisticki gerilski pokret u Laosu. Vijetnamu i Iraku predstavljale varijante "policijske akcije". Americka vojna misao bila je oblikovan a "teorijom domina". ali kroz lokalne. a to je bio zadatak koji su blistavi primeri Kine i Kube ucinili jos tezim. godine. predsednik Kenedi je do 1963. Sjedinjene Drzave su uputile vojne savetnike da organizuju juzno-vijetnamske oruzane snage i obezbedile modemu vojnu opremu za njihove potrebe. Medutim. I RASNAIGRADANSKAPRAVA Zategnutost u medunarodnim odnosirna cesto prati jacanje autoritarizma ili socijalne represije na dornacern frontu. novembra 1963. 22.) U februaru 1965.americki drzavni udar" ovo ubistvo je verovatno dovelo do nekih znacajnih promena u politici. ali i direktnu aktivnost americkih savetnika. i sarna postala nuklearna sila. Pobunjenicki pokreti kao Vijet-Kong i Patet-Lao retko su procenjivani u njihovom lokalnom kontekstu. godine bio opasno popustljiv prema komunistima. Geopoliticki konflikt se zatim usmerio na jugoistocnu Aziju. koji je u stvari bio u toku od 1946. zajedno sa kubanskom raketnom krizom. Drugi su govorili 0 siroj zaveri. prema kojoj bi pobeda crvenih u Laosu i Vijetnamu vodila podrivanju susednih drzava. aktivizam koji je. ali su godine hladnog rata u Sjedinjenim Drzavama po mnogo cemu bile era aktivistickog liberalizma. a 0 opstoj ~elji da se svet odmakne od ivice nuklearnog ponora govore medunarodni sporazumi kao sto je Ugovor 0 zabrani nuklearnih proba iz 1963. bili sagledavani kao instrumenti svetskog komunizma. godine. Medutim.) Sarno iz ovog razloga. Lako je moguce pasti u iskusenje i celokupnu spoljnu politiku Sjedinjenih Drzava u toku pedesetih i sezdesetih godina sagledavati kao kontinuiranu pricu 0 konfrontaciji s komunizmom koja se u raznim segrnentirna ovog perioda razlikovala sarno po stepenu blizine nuklearnom ratu. Tu su se protesti protiv vlade izrodili u masivnu politicku krizu zapretivsi kolapsom na jugu. godine i Dominikansku Republiku. U avgustu 1964. postavlja pitanje Kenedijevog ubistva u Dalasu. organizovana uz pomoc lokalnih komunista iz Vijet Konga i u tesnoj vezi sa severnovijetnarnskom vladom. koje je izazvalo toliko mnogo spekulacija. Operativci CIA zapoceli su energicne tajne kampanje. umesto toga. ogranicene ratove i "operacije niskog intenziteta". moglo smatrati zvanicnom objavom rata u ovom 210 sukobu. U tom kontekstu se. ozbiljna opasnost od pravog rata izazvala je stvarnu paniku u politickim krugovima nista manje nego u javnosti. Posle toga. 1965. 211 I I I I I . po standardima velikog dela desnice. Arnericka politikaje nastojala da zaustavi napredovanje komunizma u Trecem svetu kojije izlazio iz kolonijalne dominacije nacija kao sto su Britanija i Francuska. godine tako da su kasnije borbe u Koreji. ubistvo Kenedija. Period 1954-65: obelezila je "revolucija gradanskih prava". Ovaj nejasno formulisan dokument dao je pravno opravdanje za ogromnu eskalaciju rata koji je zapoceo i bio jedino sto bi se. obicno u Trecem svetu. izrazavao-je zabrinutost zbog obima arnerickog neposrednog angazovanja u Vijetnamu i aktivno saosecao sa borbom cmaca za gradanska prava. koja je 1964. predstavlja jedan od kljucnih momenata hladnog rata. konflikt s komunistima i onima koji su smatrani komunistima (sto ni u kom slucaju nije is to) nastavljen je. koji su sada pomagali Amerikanci. Americke snage su bile angazovane u vise vojnih intervencija s ciljem da direktno ili indirektno osujete navodno napredovanje komunista. narocito Kine. gledajuci unatrag. godine. videci eventualne krivce u sovjetskoj i kubanskoj vladi. On se saglasio da nikada ne napadne Kubu. elementima arnerickih vojnih i obavestajnih zajednica ili cak americkorn organizovanom kriminalu. godine. (Dokazi 0 ovom poslednjem oslanjaju se na neposredno uporedivanje politickih dokumenta pripremljenih na najvisern nivou pre i posle smrti Kenedija. koristilo tvrdim protivnicima komunizma. vec su. ban izdaleka. Iako time nije zapocet vijetnamski rat. koju je desnica smatrala obicnorn taktikom komunisticke subverzivne delatnosti. ali su rezultati takvog citanja prilicno uverljivi. au martu su pristigle prve regulame kopnene trupe za odbranu baze u Da-Nangu. u Kongu (1961).Kubanska raketna kriza pokazala je da Kenedi moze da zauzrne isto tako energican antisovjetski stay kao i svaki njegov kriticar. lake nije bilo . Vorenova komisija koja je istrazivala ubistvo brzo je pripisala odgovomost za zlocin usamljenom stre\cu koji je delovao iz licnih izopacenih pobuda.

Pokret protiv zakonske segregacije postigao je mnogo od pocetka 1940-ih godina a Vrhovni sud je u tome imao bitnu ulogu (vidi Glavu 5). ali je imaJa jos veci politicki znacaj kada bi demonstranti presli autobusima preko granice drzave i zahtevaJi da budu posluzeni u snek barovima i restoranima na autobuskim stanicama sa druge strane: "voznje slobode" bile su glavno oruzje pokreta 1961. u Misisipiju je ubijen organizator Medgar Evers a cetvoro dece je poginulo u bombardovanju crnacke crkve u Birmingemu. godine. Onje 1955. a njegovu odluku je preinacio tek predsednik Ajzenhauer. Presuda u slucaju Braun doprinela je sirenju protestnog pokreta po citavom jugu. gde su bili koncentrisani masovni protesti protiv zakona 0 segregaciji. Studentski nenasilni koordinacioni komitet (SNCC. U toku naredne decenije organizovani su mnogobrojni protesti i bojkoti kojima je zakonska segregacija osporavana na sto je moguce siroj osnovi. Barem na pocetku. F ormirane su brojne grupe gradanske samozastite i terorista. izazvala protivljenje. ili "Snick"). Zadatak cmih aktivista bio je da isprovociraju represiju a da pri tom ne odu tako daleko da sami zasluze zestok odgovor pa su protivnici segregacije morali da vode racuna 0 delikatnoj ravnotezi. Narednib godina su mnoge juznjacke drzave i zakonodavna tela izrazavali snazno protivljenje postupcima koje su karakterisali kao federalnu tiraniju a neki od njih su pretenciozno promenili svoja znamenja . vec i politicki nuzna da bi se zadobila podrska javnosti i da se ne bi odbili glasaci sa severa. godine dobio i svoj simbol. Bez obzira na to sto bi malo njih upotrebilo ovakvu formulaciju.~to gore to bolje". Mogucnost da 1962. Guvemer Arkanzasa je 1957. lako arnericki predsednici od Ajzenhauera do Dzonsona mozda i nisu zeleli da se ponasaju tako zastitnicku u problemima rasne prirode kao sto su to na kraju cinili. To je bila vrlo efikasna akcija. sve jaca komesanja medu cmcima. kao sto se moglo predvideti. Cmi aktivisti i njihovi beli saveznici neprestano su trazili priliku za ukljucivanje savezne vlade kako bi prevladali jurisdikciju juznjackih drzavnih i gradskih vlasti. koji je radi sprovodenja zakona upotrebio savezne trupe.kako bi u njih ugradili i staru zastavu Konfederacije.Revolucija" gradanskih prava nije bila jednostavno nametnuta odozgo. Kampanja je. Kongres za rasnu jednakdst (CORE) i nesto ranije osnovano Nacionalno udruzenje za napredovanje obojenih Ijudi (NAACP). go dine mobilisao Nacionalnu gardu da bi sprecio desegregaciju sistema javnog skolstva u Litl Roku koju je nalozio sud. sudova i savezne vlade. jer bi Sjedinjene Drzave tesko mogle da zadobiju prijateljstvo bivsih kolonija ako bi u citavom svetu bile na zlu glasu zbog rasne diskriminacije i nasilja. . odgovor cmaca na ekscese belih juznjaka mogao bi se sazeti u frazi . Bojkot autobusa. Slike juznjacke policije koja upotrebljava pse i vodene topove protiv crnacke dece bile su vise nego upecatljive. Iako ponekad izgleda da je desegregacija bila blagoslov od boga. Te. vazan sam po sebi. u Alabami. i 1965. koja je uzasnula javnost na severu i isprovocirala je da zahteva saveznu intervenciju.Leto slobode" propratio je jo~ veci broj napada i ubistava. Pokret za gradanska prava dostigao je vrhunac izmedu 1963. predvodene ponovo rodenim Kju kluks klanom. Do preokreta je doslo tog maja kada je policija protiv demonstranata upotrebila brutalno nasilje. Godine 1963. jer je u sustini predstavljala temeljan izazov najcvrsce ukorenjenim strukturama juznjacke politike i drustva a savez sa belim radikalima probudio je stare strahove od medurasnih seksualnih odnosa i mesanja rasa. cime se u stvari zahtevalo da se vlasti ili odreknu diskriminacije ili da pribegnu represiji u meri koja bi im stvorila neprijatnosti u zemlji i inostranstvu. 1963. godine simbolicno srediste pokreta bio je Birmingem u Alabami. godine na Univerzitet Misisipija bude primljen i jedan cmi student izazvala je dugotrajne nemire u studentskom gradu koje su ugusile savezne trupe uz pomoc i Nacionalne garde. svi su se opredelili za nenasilje i gandijevsku gradansku neposlusnost. taktiku koja je bila ne sarno moralno ispravna. Demonstranti koji su zahtevali gradanska prava bili su cesto izlozeni nasilju i nasrtajima gomile. sada vec pod saveznom kontrolom. godine.. kadaje Roza Parks iz Montgomerija u Alabami odbila da u autobusu ustupi sediste belom putniku. neophodno je da se uvek naglasi uloga koju je u tome odigrao ovaj stalni pritisak odozdo. i medunarodni cinioci su imali odredenu ulogu. Grupe Ijudi bi odlazile u restorane u kojima je primenjivana segregacija zahtevajuci da budu posluzene ili bi u protivnom organizovale sedece proteste. Prosveceni konzervativci su shvatili da bi ukidanje rasne segregacije koristilo globalnom antikomunistickom krstaskom ratu. narocito posle juznjacke reakcije. to je bio jedan od prvih slucajeva u kojima je televizijska slika pokrenula javno mnjenje mnogih zemalja u roku od sarno nekoliko sati. simbolizovao je i mnogo siri politicki pokret iz pedesetih godina. nisu im ostavila mnogo izbora. lako je ovaj dogadaj bio sokantan i sam po sebi.I I I I I I I lake je veci deo politicke elite imao istinski liberalan stay 0 tim pitanjima. Svaki incident sa putovanjem preko drzavne granice automatski je postavljao problem u saveznu arenu a time i u nadleznost saveznih 212 sudova. Juznjaci su sami upali u ovu zamku kada su se odlucili za ekstremnu represiju. Naredne godine kampanju . King je bio jedan od nekoliko organizatora pokreta koji su cinili Juzna konferencija hriscanskog vodstva. kada su se cmci sami postarali da odrze tempo promena koje su zapoceli sudovi i sprece da impresivne sudske presude jednostavno padnu u zaborav. koji su izazvali osudu sirom sveta i nesumnjivo povecali podrsku ljudi izvan juga za sveobuhvatne zakonske reforme. Cmci su pod vodstvom baptistickog svestenika Martina Lutera Kinga juniora krenuli u bojkotjavnog saobracajnog sistema. 213 .

program medicinske zastite. U nekim slucajevima. Pritisak za donosenje saveznog zakona 0 gradanskim pravima postao je neizdrziv u kontekstu secanja na ubijenog predsednika Kenedija. Opasne pobune dogodile su se 1965.. predsednik Dzonson je. godine donee je masovni mars na Vasington kada je King odrzao svoj strastveni govor koji se jos uvek smatra jednim od vrhunaca americkog politickog govornistva. crncima je jos uvek naveliko uskracivano pravo glasa putem raznih navodno nerasnih testova za glasace i sarno je savezni Zakon 0 pravirna glasa. a posledice tog zakona ce u potpunosti promeniti juznjacku politiku. a novi militantni stay je simbolizovao slogan "cma snaga" koji je popularisao Stokli Karmajkl. na cijem je celu bio guverner Ilinoisa Oto Kerner. kojim se obezbeduje zdravstveno osiguranje za starije. pokret za gradanska prava je vec ostvario rnnoge od svojih prvobitnih legislativnih ciljeva. u Alabami. godine uspeo da obezbedi donosenje sveobuhvatnog Zakona 0 gradanskim pravima koji je zabranjivao diskriminaciju u javnim prostorijama i zaposljavanju.Avgust 1963. Najocigledniji primer ovog neprijateljskog pravca bio je pokret "Crnih muslimana . ovoga puta uglavnom u severnim gradovima Sjedinjenih Drzava. u Njuarku i Detroitu tokom 1967. Ova grupa je zakljucila da su pobune prilicno spontane i prouzrokovane nezaposlenoscu.:velikog drustva". koji odbacuju nasilnicku rasisticku mrznju prema belcima. godine izazvalo ustanak u Vasingtonu DC. ali je istraga izrazito konzervativne predsednicke komisije. Ove najozloglasenije manifestacije bile su vrh ledenog brega pa su sarno u toku 1976. Iako su milioni crnaca sada imali efektivno pravo glasa. godine. Ta potrosnja je cinila 42 odsto ukupnih rashoda vlade 1965. bio svestan da je time omogucio da se demokratski "solidni jug" bar za jednu generaciju prikloni Republikanskoj stranki. a strah od nereda je druge kenzervativnije politicare ubedio da ovakvu politiku prihvate kao sredstvo za sprecavanje jos goreg haosa. pri cemu je daleko najveci deo obezbedivan iz federalnih sredstava. da primeni taktiku Nju dila za izgradnju .7 odsto bruto nacionalnog dohotka1965. rnnogi gradovi su doziveli nerede i proteste zbog neosetljivosti i neumesnog nasilja policije prema crnackim zajednicama. postao je i siroko prihvacen i popularan. godine Sjedinjene Drzave su dobile Savezni zakon 0 glasackorn pravu. U prvim objasnjenjima za ove dogadaje su cesto okrivljeni spoljni agitatori ili komunisticki manipulatori. Predsednik Dzonson je 1964. do 1974. U ovom trenutku ocigledne pobede doslo je do ozbiljnog zaostravanja rasnog konflikta. CRNA SNAGA. godine koji su 1975. godine. 1966-1971 Do sredine 1960-ih. ovaj rascep je postao vise nego ocigledan. u Njuarku 26 a 43 u Detroitu. U periodu od 1965. sto je izazivalo sok i nerazumevanje belih liberala. godine u losandeleskom getu Vets. lzdaci saveznih i drzavnih organa za socijalnu pornoc porasli su dramaticno sa 11. Ove ideje su se razvijale jos 1963-65. ali su njegovi govori i dela posluzili kao inspiracija za citavu generaciju cmih aktivista. Malkolmje ubijen 1965. koji je nastao kao mala verska sekta 1930-ih godina i propovedao da su svi belci doslovno davoli i sarno tvorevina nekog zlog naucnika. godinc nemiri zabelezeni u 75 gradova. Pocetkom avgusta 1965. Da pomenemo sarno najoeigledniji 214 statisticki podatak: crnci su tada cinili oko 10 procenata stanovnistva. I ovoga puta potrebna mera dosla je kao direktan odgovor na juznjacku represiju. u konkretnom slucaju na . dugorocnim prestrukturiranjem politickog sistema. godine.krvavu nedelju" tog marta kada su nemilosrdno ugusene demonstracije u gradicu Selma. iako je do drustvenih promena koje su od njih ocekivane trebalo da prode jos citava decenija. Kriza u gradovima je ojacala odlucnost predsednika Dzonsona da izdaci za socijalnu potrosnju dobiju nacionalni prioritet. pa cak i oruzanu samoodbranu crnackih zajednica. radikali su zestoko i glasno nastupali protiv belaca. toplog leta". Pocetkom 1966. a skoro jednu trecinu onih koji su ziveli ispod granice siromastva. mogao konacno omoguciti crncima da osiguraju one ~to su vec osvojili. Za rnnoge cmce ovi reformisticki napori su u najboljem slucaju bili trivijalni a u najgorem smislu predstavlja1i su sarno deo kontinuirane zavere da se nize klase prevare i porcine. Sam Malkolm se kasnije odvojio od muslimanskog vodstva i prihvatio socijalisticke stavove. ad 1964. Ipak. U Votsu je poginulo 34 ljudi. Posle toga su nemiri postali stalan deo gradskog zivota u toku "dugog. dok je ubistvo Martina Lutera Kinga juniora 1968. 215 I I I I . Takvom politikom je ostvaren odreden uspeh. dostigli 57 odsto. Ova grupaje nalazila podrsku u gradskim getima 1950-ih godina i postala poznata na nacionalnom nivou zahvaljujuci govornickoj vestini svog harizmatskog vode koji je uzeo ime Malkolm X (peste je za vecinu clanova pokreta slovo iks simlbolizovalo izgubljeno africko ime koje je u eri robovlasnistva zamenjeno belackim prezimenom). Medicare (1965). potpisujuci ovaj zakon. Ovaj rastuci procep izmedu rasa je jednim delom verovatno prouzrokovan i medunarodnim dogadajimajer su americki cmci pratili antikolonijalu borbu u Africi. kada je juznjacki pokret za gradanska prava bio na svom vrhuncu a cmi aktivisti se sve vise otudivali od belih liberal a sa kojima su u protekloj deceniji radili rame uz rame u grupama kao sto je SNCC. losim stambenim uslovima i neodgovaraiucim postupcima policije. Doslo je do brzog rasta podrske nacionalnistickim stavovima koji su zagovarali crnacki separatizam umesto integracije i stavljali naglasak na samoopredeljenje. godine na 20 odsto 1975. broj ljudi za koje se smatralo da zive ispod linije siromastva pao je za 42 odsto. lako se pokazalo da je nacionalni program zdravstvenog osiguranja nemoguce sprovesti. pokazala nesto sasvim drugo. gde je dovedena tesko naoruzana savezna vojska da kontrolise grad.nacije islarna". godine.

Godinu 1967. izrazio solidarnost sa borbom potlacenih naroda sirorn sveta i politiku SAD uporedio s politikom nacista. u drzavi Njujork. ali tek posto su napadaci pokusali da na juris zauzmu americku ambasadu u Sajgonu i na kratko osvojili grad Hue. iako su imali potpuno drugacije stavove 0 kljucnim pitanjima rase i nasilja. Martin Luter Kingje zbog svog protivljenja nasilju bio sve vise marginalizovan u crnackom rukovodstvu. Kontinuirana aktivnost komunistickih snaga nije se mogla zakamuflirati bujieama optimistickih izjava 0 . go dine. po Kingovom misljenju. Dzeksonova smrt 1971. Ipak. kao i veliku upotrebu nelegalnih droga. Rasne borbe su revolucionisale i americki zatvorski sistem. u Kaliforniji. godinu dana pre nego Sto je ubijen. Pocetkorn 1968. pokreta. dok regulame snage gube ako ne ostvare potpunu pobedu. Medu ratobomijima je bio ozloglasen kao covek koji ucesnike marseva za gradanska prava nije poveo u borbu sa policijom u toku sukoba u Selmi 1965. To se dogodilo upravo u vreme kada je generaeija "bejbi burna" postajala punoletna i kada se kultura mladih sve vise udaljavala od drustvene matiee njihovim ukljucivanjem u razne oblike alternativnih stilova zivota.)68. kao sto je bio D10rd1 Dzekson proroei radikalnog . Njihovo odsustvo tesko se moglo zakarnuflirati ogranicenim doprinosom regionalnih sila kao sto su Australija i Juzna Koreja. komunisti su pretrpeli ozbiljne gubitke. kada je broj americkog vojnog osoblja u Vijetnamu dostigao 543 hiljade. nemoguce je pobediti gigantsku trojku rasizma. Ofanziva Tet je konacno odbijena. godine. oblacenju i licnom izgledu. uglavnom civila. materijalizrna i militarizma". Istinski revolucionar je. Nije nerealno pretpostaviti da je ukupan danak srnrti iznosio 2 miliona. zaokret od 'drustva stvari' ka 'drustvu licnos. On je takode izjavio da bi potencijalnim vojnicima trebalo savetovati da se odupru regrutaciji. daleko vise nego u bilo kom drugom americkorn sukobu s izuzetkom Drugog svetskog rata. Takav odnos je bio znak ekstremne politicke polarizacije u periodu 1966-68. godine. bilo bi pogresno misliti da je on bio liberalni idealista koji je izgubio korak s vremenom. On je po mnogo cernu bio deo istog intelektualnog sveta kao i Malkorn Xili Stokli Kannajkl. Za razliku od ratova kao sto je bio korejski. ali je s propagandnog gledista njihova pobeda bila skoro potpuna. on je u najmanju ruku podjednako snazan. Do kraja 1960-ih. Uz izvanrednu komunikaciju sa javnoscu i koristeci simpatije liberalnih belaca.I I I I Do 1965. Stavi~e. narocito u Kalifomiji. dornace protivljenje ratu uslo je u novu fazu. a ono sto je King govorio uvek je predstavljalo pravu revolucionarnu analizu situacije u kojoj se nalaze Sjedinjene Drzave i dubokih promena koje ce biti neophodne da se kriza resi. Kada su masine i kompjuteri. Americi je bila potrebna "radikalna revolucija vrednosti. Iako taj govor nije ni blizu toliko poznat kao onaj cuveni "Sanjam". defolijacijom i kidanjem tradieionalnih ku1tumih obrazaca zbog re\okaeije sela. ovaj je od samog pocetka predstavljao iskljucivo americku operaeiju bez minimalnog pokrica makar i simbolicnih snaga kljucnih evropskih sila kao sto je Britanija. u Oklendu. zatvori kao sto su Sen K ventin i Soledad postali su privatne revolueioname skole a zatvoreniei pisci. Americko angazovanje bilo je apsolutno najvece 1969. protesti sveta protiv americke ofanzive bombardovanja vec su stvorili zategnutost u odnosima sa najvecirn brojem njihovih saveznika u Evropi i svetu. JoS jednom za razliku od prethodnih ratova predsednik Dzonson je odlucio da regrutacija treba da bude sto je moguce pravednija pa je mobilizaeija posegnula duboko u domove srednje klase kao i sirornasnog i manjinskog stanovnistva. obelezili su . godine pod sumnjivim okolnostima delovalaje kao katalizator ia pro teste zatvorenika koji su kulminirali pobunom u zatvoru Atika. medutirn. godine. Rat je izazvao ogromnu materijalnu i drustvenu stetu prouzrokovanu bombardovanjem. U januaru 1. gde jedna neregularna armija pobeduje jednostavno time sto nastavija da postoji. godine.7 miliona ljudi. U njoj je postojalo i naoruzano krilo koje je sve vise zapadalo u terorizam nakon sto je glavnina stranke unistena u akeiji polieije 1969-70. Godine 1966. Njegov radikalizam bio je najizrazeniji u govoru koji je odrzao u Njujork Sitiju 1967.Jzbrojanim telima" i navodnom unistenju jediniea Vijet Konga. delovao kroz saosecanje i nenasilje. osnovana je partija "Crnih pantera". godine. To je podrazumcvalo i nove oblike politicke i religijske misli. ova katastrofa nije ima1a nikakav ocigledan cilj a mogucnosti za pobedu bile su sve manje kako se vojno ucesce povecavalo. SOCIJALNA KRIZA Rastuce rasne tenzije bile su sarno jedan element sirenja soeijalne i politicke krize neposredno vezane za produzavanje rata u Vijetnamu. i 1968. kornunisticke snage su preduzele ocajnicku ofanzivu koja se poklopila sa proslavom vijetnamske nove godine . U vojnom smislu. godine.i'. koji je dostigao vrhunae surovosti izmedu 1966. Ofanziva je pokazala koliko su lame optimisticke tvrdnje Amerikanaea da je njihova pobeda blizu i koliko ce jos vojnika biti potrebnoda bi se ostvario znacajniji napredak. radikalno eksperimentisanje u muzici. Amerikanci su se suocili s klasicnim problemom gerilskog ratovanja. gde su hiljade zatvorenika radikalizovane crnackom nacionalistickom retorikom. 217 216 . profit i svojinska prava znacajniji od Ijudi. Druge grupe. U eelini. kako belog tako i ernog. U sukobu je izgubilo zivot preko cetrdeset cuvara i zatvorenika. grupa je postal a nacionalni fenomen i predstavljala se kao autentican glas ogorcene i eksploatisane crnacke zajednice. U ratu je izgubljeno ukupno 58 000 americkih 1ivota kao i neutvrden broj Vijetnamaea i drugih. u americkim snagarna je u toku rata sluzilo 8.Jeto ljubavi" i masovna popularizaeija hipi pokreta. godine. koja je uz pomoc svojih naoruzanih i unifonnisanih clanova ispunila sva uobicajena strahovanja gradskih i federalnih organa reda i zakona.Tet. Tom prilikom je King u potpunosti osudio rat u Vijetnamu. nisu delile Kingovu uzdrzanost prema nasilju. U meduvrernenu.

1964. clancvi grupe "Ve- I I I I I o 218 219 • . antiratnih demonstranata.7 37.8 47. 1976. Dvajt D. Kandidati trece stranke navedeni su sarno ako su dobili vise od 5 odsto glasova ' Politicke tenzije dosle su do.9 29. 1984. Valasov uspeh u pridobijanju ovih glasaca osudom hipija. najveci broj dernonstranata cinil: su belei pripadniei srednje klase sposobni da jasno artikulisu svoje misli i tako zadobiju simpatije mnagih dotada neutralnih gledalaea. Neki tvrde da utieaj Valasove kampanje nije u potpunosti shvacen sve do pobede Ronalda Regana na predsednickim izborima 1980. ukljucujuci i pobune u getima i rastuci ulicni kriminal. lokalnim pobunama i napadima na oficire.9 54. 1992. 0 slornu morala i discipline govore i zverstva pocinjena nad vijetnamskim civilima. Bus (R) Ros Pero (Ind. kada su antiratne demonstracije rasturene u akciji koja je nazvana "pabuna policije". Niksan (R) Bari Goldvoter (R) Hjubert Hamfri Dzordz Valas (ind. Posle Ofanzive Tet. go dine naredio prekid bombardovanja severa. 1968. 1960.0 Napomena: naroda. Iako je u to.) Glasovi naroda (u mil.2 31. 1980. "glupih socijalistickih teoreticara" i intelektualaea izdajiea pokazuje zasto je konzervativcima kasnije bilo lako da zabiju klin u demokratsku koalieiju i dovedu do temeljnog prestrojavanja americke politike.3 48. sto je kod njih razvilo simpatije za odmetnike. godine.8 39.0 34. Nikson (R) Dzejms E. postali uobicajena stvar.1 27. Za konzervativce je posrupak demonstranata bia skoro ravan izdaji nacije i njenih vojnika koji su na bojsitima jugoistocne Azije gledali smrti u oci. Bu~ Porazeni Adlaj E. koji je 1989-70. koji je tag novembra dobio skoro 10 miliona glasova na predsednickim izborima i pobedio u pet juznih drzava.) Pobednik 1956.) Volter Mondejl (D) Majkl Dukakis (D) Dzordz V.5 26. predsednik Dzonson je poceo da se protivi zahtevirna vojske za povecanje kopnenih snaga i u martu 1968. gde su pocinioci uglavnam bili cmci. godine. usijanja na demokratskoj konvenciji u Cikagu.2 39.Ameriku".1 19. Pokret SDS (Studenti za demokratsko drustvo) naredne godine se podelio. kriminalce i pobunjenike. antiratni protesti su se utopili u slicne vrste nasilja koje su razdirale naciju. Jedno krilo je konacno otislo u ilegalu i osnovalo pokret "Vedermen" (Prognosticari). Zestoki sukobi sa policijom pastajali su sve ~eW uz aktivan otpor regrutaciji i unistavanje vojnickih knjizica. Kenedi CD) Lindon B.5 41. Nasilje u Cikagu i na drugim mestima izazvalo je polarizaciju. Dzonson (D) Ricard M. ~iji je kandidat Hjubert Hamfri izgubio od republikanea Ricarda M. godine. Antiratni protesti naisli su na odusevljen prijem u studentskim naseljima pa su sedeci protesti u koledzima. Desnicarsko raspolozenje naslo je izraza u pokreru trece stranke nekadasnjeg guvemera Alabame Dzordza Valasa.6 34.1 31.6.2 43. Pocetkorn 1970. sve ova se desavalo uoci predsednickih izbora tag novembra. U narednim mesecima ubijenje predsednicki kandidat Robert F. Kenedi. 1988. najistaknutiji zastupnik mirovne frakcije u Demokratskoj stranci. Ovaj dogadaj je bio jos traumaticniji jer se dogodio pred kamerama novinara koji su se okupili da posrnatraju sve beznacajniji tok konvencije u sali. Karter CD) Ronald Regan (R) Rana1d Regan (R) Dzordz Bu~ (R) Bil KIinton (D) Bil KIinton (D) Dzordz V.2 51. Nikson (R) Ricard M.8 43. Medutirn. Glasovi naroda (umil. 2000. 1972. Niksona s malom razlikom. "anarhista".Zbog kljucne uloge droga u ovom polcretu. nezadovoljstvu tih godina govori i retorika antiratnog pokreta.) Albert Gor (D) 35.2 9. (Vidi Tabelu 6. poceo da organizuje teroristicke akcije (grupa je uzela ime po pesmi rok pevaca Boba Dilana). vreme Valasov pokret posmatran iskljucivo kao reakcija belih rasista. trebalo bi istaci da je on privlacio i radnicku klasu sa severa kao i etnicke glasace koji su predstavljali jezgro koalieije Demokratske stranke ad vremena Nju dila. Populisticki i antielitisticki pokret osvojio je podrsku juznjaka i radnika koji bi inace stali uz dernokrate. Pared toga. desetine bornbaskih napada koji su pripisani ovoj grupi bile su beznacajne u poredenju sa doslovno hiljadama fizickih ili zestokih akcija koje su tih godina cinile deo antiratnog protesta: od napada zapaljivim bombama i paljevina do ozbiljnih eksplozija bombi. TABELA 6.5 5. najavivsi taka neobicno ogorcenu borbu i podele u sezoni izbora.6). godine. Vlada koju su ti lakeji sluzili pripadala je onome sto su oni odbacivali kao . na primer ozloglaseni pokolj nekoliko hiljada stanovnika sela Mi Laj u martu 1968. Stavise.9 47.7 39. sto se videlo po medurasnom nasilju i upotrebi droga. Karter (D) Dzon Anderson (Ind.2 8.9 44. koji je od cmaca preuzeo rec "svinje" za policiju i sluzbenike vlade. Stivenson CD) Ricard M. Pared toga. Americke snage u Vijetnamu su i same pokazivale znake nezadovoljstva. u prolece 1968. ogroman broj mladih belaca dosao je u ostar sukob sa zakonom i uspostavljenim institucijama. 1996. REZULTATI PREDSEDNlCKIH IZBORA 1956-2000.2 35. Ajzenhauer (R) Dzon F. Antiratni pokret se jos vise radikalizovan dogadajima 1968. godine. Dzonson je takode nagovestio povlacenje iz predsednicke trke 1968.) Bob Dol (R) Ros Pero (Reform. pri cemu je to ime za njih istovremeno sadrzalo i nemacki autoritarizam i rasisticko "K" Kju kluks kiana.4 50.2 40.) Dzordz Mekgavem (D) Dzerald Ford (R) Dzjms E. dok su se maoisti i druge ultralevicarske frakcije borile za kontrolu preostalog dela.

godine. uglavnom civila. dok regulame snage gube ako ne ostvare potpunu pobedu.Jeto ljubavi" i masovna popularizacija hipi pokreta.Jzorojanim telima" i navodnom unistenju jedinica Vijet Konga. Rasne borbe su revolucionisale i americki zatvorski sistem. iako su imali potpuno drugacije stavove 0 kljucnirn pitanjima rase i nasilja. protesti sveta protiv americke ofanzive bombardovanja vec su stvorili zategnutost u odnosima sa najvecim brojem njihovih saveznika u Evropi i svetu. 217 216 . Kontinuirana aktivnost komunistickih snaga nije se mogla zakamuflirati bujicama optimistickih izjava 0 . godine. koja je uz pornoc svojih naoruzanih i unifonnisanih clanova ispunila sva uobicajena strahovanja gradskih i federalnih organa reda i zakona. nemoguce je pobediti gigantsku trojku rasizma. godine. Americi je bila potrebna . izrazio solidarnost sa borbom potlacenih naroda sirom sveta i politiku SAD uporedio s politikom nacista. Martin Luter King je zbog svog protivljenja nasilju bio sve vise marginalizovan u crnackorn rukovodstvu. Ofanziva Tet je konacno odbijena. Rat je izazvao ogrornnu materijalnu i drustvenu stetu prouzrokovanu bombardovanjem. Pocetkorn 1968. grupa je postal a nacionalni fenomen i predstavljala se kao autentican glas ogorcene i eksploatisane crnacke zajednice. godine. Za razliku od ratova kao sto je bio korejski. u americkim snagama je u toku rata sluzilo 8. kako belog tako i crnog. Nije nerealno pretpostaviti da je ukupan danak smrti iznosio 2 miliona. dornace protivljenje ratu uslo je u novu fazu. u Oklendu. godine. Godinu 1967. u drzavi Njujork. osnovana je partija "Cmih pantera". U ratu je izgubljeno ukupno 58 000 americkih ~ivota kao i neutvrden broj Vijetnarnaca i drugih. JoS jednom za razliku od prethodnih ratova predsednik Dzonson je odlucio da regrutacija treba da bude sto je moguce pravednija pa je mobilizacija posegnula duboko u domove srednje klase kao i siromasnog i manjinskog stanovnistva. Ipak. ali tek peste su napadaci pokusali da na juris zauzmu americku ambasadu u Sajgonu i na kratko osvojili grad Hue. To je podrazumcvalo i nove oblike politicke i religijske misli. U januaru 1~68. U njoj je postojalo i naoruzano krilo koje je sve vise zapadalo u terorizam nakon sto je glavnina stranke unistena u akciji policije 1969-70. Do kraja 1960-ih. godine pod surnnjivim okolnostima delovalaje kao katalizator za proteste zatvorenika koji su kulminirali pobunom u zatvoru Atika. daleko vise nego u bilo kom drugom americkom sukobu s izuzetkom Drugog svetskog rata. narocito u Kaliforniji. Takav odnos je bio znak ekstremne politicke polarizacije u periodu 1966-68. On je takode izjavio da bi potencijalnim vojnicima trebalo savetovati da se odupru regrutaciji. Amerikanci su se suocili s klasicnim problemom gerilskog ratovanja. Njihovo odsustvo tesko se moglo zakarnuflirati ogranicenim doprinosom regionalnih sila kao sto su Australija i Juzna Koreja. Njegov radikalizam bio je najizrazeniji u govoru koji je odrzao u Njujork Sitiju 1967. To se dogodilo upravo u vreme kada je generacija "bejbi burna" postajala punoletna i kada se kultura mladih sve vise udaljavala od drustvene matice njihovim ukljucivanjern u razne oblike alternativnih stilova zivota. Dzeksonova smrt 1971. Druge grupe.Tet. kao i veliku upotrebu nelegalnih droga. godine. Ofanziva je pokazala koliko su lame optimisticke tvrdnje Amerikanaca da je njihova pobeda blizu i koliko ce jos vojnika biti potrebnoda bi se ostvario znacajniji napredak. po Kingovom misljenju.7 miliona ljudi.I I I I Do 1965. medutim.radikalna revolucija vrednosti. godinu dana pre nego sto je ubijen. bilo bi pogresno misliti da je on bio liberalni idealista koji je izgubio korak s vremenom. i 1968. zaokret od 'drusrva stvari' ka 'drustvu licnosri'. oblacenju i licnorn izgledu. Americko angazovanje bilo je apsolutno najvece 1969. profit i svojinska prava znacajniji od ljudi. obelezili su . komunisti su pretrpeli ozbiljne gubitke. On je po rnnogo cernu bio deo istog intelektualnog sveta kao i Malkorn Xiii Stokli Kannajkl. materijalizma i militarizma". godine. Medu ratobornijima je bio ozloglasen kao covek koji ucesnike marseva za gradanska prava nije poveo u borbu sa policijom u toku sukoba u Selrni 1965. ova katastrofa nije imala nikakav ocigledan cilj a mogucnosti za pobedu bile su sve manje kako se vojno ucesce povecavalo. godine. U celini. Tom prilikom je King u potpunosti osudio rat u Vijetnamu. Uz izvanrednu komunikaciju sa javnoscu i koristeci simpatije liberalnih belaca. kada je broj americkog vojnog osoblja u Vijetnamu dostigao 543 hiljade. Kada su masine i kompjuteri. kao sto je bio Dzordz Dzekson proroci radikalnog . defolijacijom i kidanjem tradicionalnih kultumih obrazaca zbog relokacije sela. komunisticke snage su preduzele ocajnicku ofanzivu koja se poklopila sa proslavom vijetnamske nove godine . Godine 1966. delovao kroz saosecanje i nenasilje. pokreta. SOCIJALNA KRIZA Rastuce rasne tenzije bile su sarno jedan element sirenja socijalne i politicke krize neposredno vezane za produzavanje rata u Vijetnarnu. U vojnom smislu. ovaj je od samog pocetka predstavljao iskljucivo americku operaciju bez minimalnog pokrica makar i simbolicnih snaga kljucnih evropskih sila kao sto je Britanija. u Kalifomiji. koji je dostigao vrhunac surovosti izmedu 1966. radikalno eksperimentisanje u muzici. gde jedna neregularna annija pobeduje jednostavno time sto nastavlja da postoji. a one sto je King govorio uvek je predstavljalo pravu revolucionarnu analizu situacije u kojoj se nalaze Sjedinjene Drzave i dubokih promena koje ce biti neophodne da se kriza resi. Iako taj govor nije ni blizu toliko poznat kao onaj cuveni "Sanjam". zatvori kao sto su Sen Kventin i Soledad postali su privatne revolucionarne skole a zatvorenici pisci. gde su hiljade zatvorenika radikalizovane crnackom nacionalistickorn retorikom. Istinski revolucionar je. nisu delile Kingovu uzdrzanost prema nasilju. U meduvremenu. onje u najmanju ruku podjednako snazan. ~tavi~e. ali je s propagandnog gledista njihova pobeda bila skoro potpuna. U sukobu je izgubilo zivot preko cetrdeset cuvara i zatvorenika.

Desnicarsko raspolozenje naslo je izraza u pokretu trece stranke nekadasnjeg guvemera Alabame Dzordza Valasa. Valasov uspeh u pridobijanju ovih glasaca osudom hipija.9 47. (Vidi Tabelu 6.5 41. antiratnih demonstranata. kriminalce i pobunjenike.) Dzordz Mekgavern (D) Dzerald Ford (R) Dzjms E. godine. Pored toga. najavivsi tako neobicno ogorcenu borbu i po dele u sezoni izbora. najveci broj demonstranata cinili su belci pripadnici srednje klase sposobni da jasno artikulisu svoje misli i tako zadobiju simpatije mnogih dotada neutralnih gledalaca. sve ovo se desavalo uoci predsednickih izbora tog novembra. Zestoki sukobi sa policijom postajali su sve cesci uz aktivan otpor regrutaciji i unistavanje vojnickih knjizica. 2000. Posle Ofanzive Tet. u prolece 1968. Bu~ (R) Ros Pero (Ind. 1980.6). predsednik Dzonson je poceo da se protivi zahtevirna vojske za povecanje kopnenih snaga i u martu 1968.0 34. antiratni protesti su se utopili u slicne vrste nasilja koje su razdirale naciju.) Volter Mondejl (D) Majkl Dukakis (D) Dzordz V. Nikson (R) Ricard M.Arneriku''. Jedno krilo je konacno otislo u ilegalu i osnovalo pokret "Vedermen" (Prognosticari).8 39. Pocetkom 1970. go dine naredio prekid bombardovanja severa. desetine bombaskih napada koji su pripisani ovoj grupi bile su beznacajne u poredenju sa doslovno hiljadama fizickih ili zestokih akcija koje su tih godina cinile deo antiratnog protesta: ad napada zapaljivim bombama i paljevina do. Ovaj dogadaj je bio jos traumaticniji jer se dogodio pred kamerama novinara koji su se okupili da posmatraju sve beznacajniji tok konvencije u sali. Bu~ ! 26.) Pobednik 1956. Pored toga. Antiratni pokret se jos vise radikalizovan dogadajima 1968. trebalo bi istaci da je on privlacio i radnicku klasu sa severa kao i etnicke glasace koji su predstavljali jezgro koalicije Demokratske stranke od vremena Nju dila. ozbiljnih eksplozija bornbi. Nikson (R) Dzejms E. godine. Kenedi.2 51. pobede Ronalda Regana na predsednickim izborima 1980.6 34. Neki tvrde da uticaj Valasove kampanje nije u potpunosti shvacen sve do. Pokret SDS (Studenti za demokratsko drustvo) naredne godine se podelio. lokalnim pobunama i napadima na oficire.2 39.9 29.9 54. Glasovi naroda (u mil. sto se videlo po medurasnom nasilju i upotrebi droga. "anarhista". ciji je kandidat Hjubert Hamfri izgubio od republikanca Ricarda M. REZULTATI PREDSEDNICKlH IZBORA 1956-2000. 1992.) Bob Dol (R) Ros Pero (Reform. U narednim mesecima ubijenje predsednicki kandidat Robert F. temeljnog prestrojavanja americke politike. ogroman broj mladih belaca dosao je u ostar sukob sa zakonom i uspostavljenim institucijama. Dzonson je takode nagovestio povlacenje iz predsednicke trke 1968. koji je tog novembra dobio skoro 10 miliona glasova na predsednickim izborima i pobedio u pet juznih drzava. Populisticki i antielitisticki pokret osvojio je podrsku juznjaka i radnika koji bi inace stali uz demokrate. postali uobicajena stvar. ukljucujuci i pobune u getima i rastuci ulicni krirninal. 1984. kada su antiratne demonstracije rasturene u akciji koja je nazvana "pobuna policije". najistaknutiji zastupnik mirovne frakcije u Demokratskoj stranci. Karter (0) Ronald Regan (R) Ronald Regan (R) Dzordz Bu~ (R) Bil Klinton (D) Bil Klinton (D) Porazeni Adlaj E. Iako je u to vreme Valasov pokret posmatran iskljucivo kao reakcija belih rasista. godine. Karter (D) Dzon Anderson (Ind. Dzonson (D) Ricard M.5 5. poceo da organizuje teroristicke akcije (grupa je uzela ime po pesrni rok pevaca Boba Dilana). dok su se maoisti i druge ultralevicarske frakcije borile za kontrolu preostalog dela. 1964. gde su pocinioci uglavnom bili cmci. Za konzervativce je postupak demonstranata bio skoro ravan izdaji nacije i njenih vojnika koji su na bojsitima jugoistocne Azije gledali smrti u oci. godine.7 39. na primer ozloglaseni pokolj nekoliko hiljada stanovnika sela Mi Laj u martu 1968. 1996.) Glasovi naroda (u mil. Niksona s malom razlikom. 1968.1 27. TABELA 6. Stavise. 0 slomu morala i discipline govore i zverstva pocinjena nad vijetnamskim civilirna. Stivenson (D) Ricard M.2 43.Zbog kljucne uloge droga u ovom pokretu.2 9. koji je 1989-70. Kandidati trece stranke navedeni su sarno ako su dobili vise od 5 odsto glasova Politicke tenzije dosle su do usijanja na demokratskoj konvenciji u Cikagu. o nezadovoljstvu tih godina govori i retorika antiratnog pokreta.4 50. "glupih socijalistickih teoreticara" i intelektualaca izdajica pokazuje zasto je konzervativcima kasnije bilo lako da zabiju klin u demokratsku koaliciju i dovedu do. 1972.) Albert Gor (D) 35.2 8. sto je kod njih razvilo sirnpatije za odmetnike. clanovi grupe "Ve219 I I 218 I I I I I I I .5 Dzordz V.3 48.0 Napomena: naroda. Antiratni protesti naisli su na odusevljen prijem u studentskim naseljima pa su sedeci protesti u koledzima. 1976.6. Nikson (R) Bari Goldvoter (R) Hjubert Harnfri Dzordz Valas (ind. 1988. godine. Medutim. Americke snage u Vijetnamu su i same pokazivale znake nezadovoljstva.2 31.2 40. koji je ad cmaca preuzeo rec "svinje" za policiju i sluzbenike vlade. pri cernu je to ime za njih istovremeno sadrzalo i nernacki autoritarizam i rasisticko "K" Kju kluks kiana.9 44. Ajzenhauer(R) Dzon F.2 35. Nasilje u Cikagu i na drugim mestima izazvalo je polarizaciju.1 31. Kenedi (0) Lindon B.1 19.8 43.8 47. 1960.7 37. Vlada koju su ti 1akeji sluzili pripadala je onorne sto su ani odbacivali kao . DvajtD.

sto je povuklo odgovarajuce pravne promene. Nacionalni zakon 0 politici zastite okoline iz 1969. kroz salu se govorilo da bi Ricard Nikson mogao biti prvi americki predsednik u novom veku koji ce morati da se succi sa pravim lndijanskim ratom. go dine donet i Zakon 0 cistom vazduhu. godine. Amerikanaca rneksickog porekla ili Portorikanaca. 1970. kada su se demonstranti homoseksualci pobunili protiv davnasnje prakse policijskog sikaniranja.galni pokreti .. . do 197 I. Spoj politickog i rasnog nasilja u periodu od 1967.. godine podsecao je na neke od najkrvavijih godina americke istorije. Nezadovoljstvo tradicionalnim konceptima roda i seksualnosti proizvelo je i pokret za "prava hmoseksualaca". ekoloska ideja je postajala sve popularnija a mediji su se skoncentrisali na ekoloske katastrofe kao sto je bilo masivno zagadenje . godine koji je i simbolicno oznacio kraj vojnih sukoba na granici u prethodnom veku. ali sa apokaliptickom mrznjom prema americkoj vojnoindustrijskoj rnasini. demonstranti za prava homoseksualca postali su 1970-ih godina snazan politicki faktor u nekim oblastima. godine. U jesen 1969. U novoj deceniji.Crvena snaga" je predstavljala odgovarajuci sazetak ozivljenog pokreta americkih Indijanaca. sto je predstavljalo direktnu paralelu sa lincem u crnackoj istoriji. Kljucni moment u tom smislu bio je i incident u njujorskom Stonvol baru. nekoliko stotina hiljada Ijudi ucestvovalo je u masovnim demonstracijama organizovanim u Vasingrtonu i na drugim mestima. Konacno. Pored etnickih pokreta. koriste nas strateski polozaj iza neprijateljskih linija da udruzimo snage za unistenje imperije". Narocito aktivne i uticajne bile su cmacke grupe. Aktivisti hispanoamerickih grupa u Kaliformiji i drugim drzavama formirali su pokret . VOTERGE. Sredisnje mesto u retorici ovog pokreta imalo je silovanje kao integralni deo sistema seksualnog terorizma koji je bio smisljen za potcinjavanje zena. sa stavom da je homoseksualnost normal an i prihvatljiv stil zivota. godine. Kao i feministkinje. ta slika je ucinila rnnogo da se promovise smeo koncept jedinstvenog .. go dine dao je saveznoj vladi izvrsna ovlascenja u tom smislu. Pokret je imao dovoljno snage da promeni i jezik sirenjem rodno-neutralne terminologije.Vedermen" svesrdno saglasili sa tim da rat mora hitno da prestane a zelja za uspostavljanje mira imala jeposebnu privlacnost za verske organizacije i organizaciju za gradanska prava. godine. Nove feministiknje su se narocito zalagale za resavanje seksualnih pitanja koja nisu mogla biti ni pomenuta u javnoj debati prethodnih godina. posto su prakticno svi stuJentski koledzi bili u manjoj ili vecoj meri zahvaceni strajkovima i protestima a cetiri studenta ubijena u sukobu sa Nacionalnom gardorn Ohaja na Drzavnorn univerzitetu Kent. krajem 1960-ih godina. ukljucujuci i pravo na abortus. ali je tih kriticnih godina postojalo i mnogo drugih grupa koje su u podjednakoj meri bile nezadovoljne americkim drustvorn. U toku nekoliko nedelja 1973. godine reforrna sistema regrutacije i smanjivanje angazovanja u Vijetnamu ozbiljno su uticali na razmere i intenzitet antiratnog 221 . Pokretje zapoceo sredinom decenije objavljivanjem radova kao sto je knjiga Beti Friden Misterija iene (1963). Cinjenica da su antiratni demonstranti uglavnom bili belci privlacilaje najvecu paznju medija. ukljucujuci i sredinu 1870-ih i 1919-20. po ugledu na "Cme pantere" i zastupali prava "cikana". stvaranjem Nacionalne organizacije za zene (NOW) i idejama koje su eksplodirale u politickoj atmosferi 1968. Ti sukobi su kulminirali zauzimanjem prostorija u Ranjenom kolenu. mestu pokolja 1890. Mozda je najbolja propaganda za ovu ideju bila proslavljena fotografija zemljesnimljena sa vasionskog broda Apolo.. Knjiga Kejt Milet Seksualna politika pojavila se 1970.Beretki". Ova temaje izazvala rnnogo odusevljenja. pojavio se i ekoloski pokret. Iako je brzo postala klise. U ovoj fazi su se vec mnogi koji bi inace osudili ekstremnu revolucionamu retoriku grupa kao sto je . kada je jedan analiticar iz vlade tajno dostavio stampi vecu kolicinu materijala 0 odlukama koje su dovele da postojeceg stanja stvari u Vijetnamu. Pocetkom 1970-ih. Najveci broj velikih informativnih medija sada se ocigledno protivio daljem vojnom angazovanju. koji su organizovali spektakulame pro teste i sukobe sa saveznim sluzbenicima. koji se bore protiv arnerickog imperijalizma . cesto polazeci od marksistickih ili novolevicarskih teorija. a posle njegaje. godine. godine. 0 nezadovoljstvu politickorn elitom govori i slucaj sa "pentagonskim dokumenrima" iz 1971. "Cl11a snaga" je podstakla pojavu drugih pokreta koji su na slican nacin videli sebe kao zrtve istorijskog grupnog ugnjetavanja. 1969. Feminizamje imao ogroman kulturni odjek preko svog uticaja na medije i akademski svet.Lav kanala" i opasnost od nuklearne katastrofe koja se zamalo dogodila u elektrani na ostrvu Tri milje u Pensilvaniji (1979). one sto bismo mogli nazvati "sezdesetosmizrnorn" manifestovano je i u zenskom pokretu. Borbeniji protivnici rata su na demonstracijama nosili zastavu Vijet Konga namerno provocirajuci konzervativce i izazivajuci njihov gnev. ponovo rodenom feminizmu 220 koji je predstavljao jedan od najznacajnijih drustvenih pravaca u Americi s kraja dvadesetog veka. znacajan broj radikalnih feministkinja naginjao je "separatistickim" stavovima a zenske feministicke organizacije su stvorile i uticajan lezbijski lobi. One su koristile istu retoriku osude generalizovane strukture represije.TT I KRIZA AMERICKE DRZA VE Vec 1971-72. na kojoj se vidi velicanstvena plavo-zelena boja planete ali i njena krhkost i izolovanost u neprijateljskom prostranstvu kosmosa. . Pokretje dostigao svoj vrhunac posle americxe invazije na Karnbodzu 1I aprilu 1970. Do kraja 1960-ih.I I I I I I I derrnen" izjavljivali su da svi oni koji se odupiru ratu kroz nasilje "ile. protest protiv zagadenosti okoline koju izaziva industrijsko drustvo.vasionskog broda zemlje" ciji stanovnici imaju zajednicku duznost da ga sacuvaju.

godine. lako doneti radi smanjenja utieaja velikih danatora.Votergejt".Vodoinstalateri" su sabotirali i ometali kampanje i drugih mogucih kandidata demokrata i to tako uspesno daje stranka konacno izasla na izbore s Mekgavernom. tako je i one sto je iz nje proizislo imalo mnogo vece poslediee od rusenja Ricarda Niksona. posle nesrece u kojoj je poginula njegova mlada saputniea kada je automobil kojim je upravljao sleteo u jezero na ostrvu Capakvidik. Protiv politickih aktivista delovali su i takozvani erveni odredi po1ieije i druge savezne institueije. Istraga i sa njom povezane aktivnosti doveli su do pokretanja sudskih postupaka protiv mnogih visokih funkeionera. Potreba da se spreci ponavljanje ovakvih postupaka dovela je i do promene zakona. bili u velikaj meri kantraproduktivni. krajnje nezadovoljne obavestajnirn radom drugih ageneija. Posledice su bile narocito teske po obavestajne ageneije. pogotovu posto su antiratni demonstranti optuzivani za veze sa stranim obavestajnim ageneijama. bilo zakonom zabranjeno da radi na teritoriji Sjedinjenih Drzava. ukljucujuci i CIA. godine.protesta. ali su dokazi uskoro postali nepobitni a anketni odbor Senata je pocetkorn 1973. avgusta priznao one sto je neizbezno i podneo ostavku. Tvrdnje 0 direktnoj urnesanosti Bele kuce ispocetka su izazivale skeptieizam siroke javnosti. ani su prakticno osigurali prenos velikog dela moci na "paliti~ke akeione kornitete" (PAC). Burni protesti s kraja 1960-ih izazvali su duboku zabrinutost Niksonove Bele kuce. lako se ug1avnom pamti po bizarnoj semi prova1a. COINTELPRO. . Aferom Votergejt se pozabavilo nekoliko novina. Niksonov tim mu je 1972.vodoinstalatera".xletanta" sa SSSR-om i pregovara 0 smanjivanju strateskog nuk1earnog naoruzanja. u stvari. usmerenim pre svega protiv crnackih organizaeija. Afera Votergejtje usla u kriticnu fazu kadaje otkriveno daje Nikson imao obicaj da snima razgovore u svom kabinetu i da je tako ostavio konkretne dokaze 0 svojoj umesanosti u nezakonite radnje. godine. Predsednik Niksonje ostvario i neko1iko znacajnih diplornatskih uspeha. Plaseci se da bi se Kenediju sreca mogla ponovo osmehnuti. koji verovatno nije nista znao o pojedinim zlocinima. nekoliko predsednickih i kangresnih komiteta istrazivalo 223 I I I I I • . da se infiltriraju u levicarske i libera1ne pokrete i da ih sabotiraju. Njihove aktivnosti su podrazumevale provaljivanje u stanove i elektronski nadzor bez i trunke zakonskih ovlascenja. Nikson se suocio s nekoliko verovatnih kandidata Demokratske stranke. godine. Medutim.Judaka samotnjaka" koji su se u prethodnoj deeeniji (prikladno) namnozili. koji je ostao paralizovan posto ga je u toku kampanje ranio jedan od . ukljucujuci i posetu Kini i Sovjetskom Savezu pocetkom 1972. Tokom sezdesetih. organi reda i zakona ima1i su ogromna diskreeiona prava da posmatraju. Tako je 1970. sto bi bio kraj njegovog predsednickog mandata. bas u tom trenutku americku drzavu je snasla. godine svakodnevno iznosio nove dokaze. godine bili b1edi u poredenju s neredima oko Karnbodze prethodne godine. ukljucujuci i nekoliko pomocnika u Beloj kuci. godine i Niksonje 8. Kao sto je afera Votergejt obuhvatala vise od jedne puke provale. godine. Micela i direktora Federa1nog istraznog biroa Patrika Greja. Ali Niksonov trijumf je bio kratkotrajan. ukljucujuci i propise 0 finansiranju kampanja. Takav postupak je izglasao Pravosudni odbor Doma u julu 1974. Nasledio gaje potpredsednik Dzerald R. godine Bela kuca zapocela specijalnu obavestajnu akeiju . lako je na trakama bilo i dugih neobjasnjivih praznina.vodoinstalaterski" rad prosirio i na izbornu politiku i predstojece predsednicke izbore 1972. politicka kriza nasta1a neposredno iz ranijih kontroverzi. vrhovnog tuzioca Dzona M. nekoliko "vodoirtstalatera" je uhapseno dok su provaljivali u sediste Demokratskog naeionalnog komiteta u vasingtonskom hotelu . iako je ovoj ageneiji. U junu 1972. kako je i utvrdeno njenom poveljom. Ovi zakoni su. koji su koordinisali donaeije adredenih industrija ili interesnih grupa. one sto je preostalo bilo je dovoljno da se dokaze ucesce u nezakonitim poslovima i opravda zahtev za opoziv. i skoro sav1ada1a. ciji je zadatak bio da . Afera je bila jos neprijatnijajer su uhapseni provalniei imali veze i u Beloj kuci i u neobicnom polusvetu agenata CIA i anti-kastrovskih kubanskih aktivista. prisluskuju. Ubrzo se ovaj . Ford. Tradiciona1ni arhineprijate1j komunizma sada je postao svetski diplomata koji promovise po1itiku . godine. Poseban zakon 0 slobodi infarmacija ornogucio je gradanima pristup informaeijama koje su savezne agencije 0 njima sakupile. Taj novae je bio kljucni element jer je Nikson. a njihova istrazivanja 0 "vodoinsta1aterima" dovela su do otkrica ogromnih nezakonitih finansijskih operaeija Niksonove Bele kuce namenjenih finansiranju tajnih operaeija. U periodu 1974-76. FBI je u tome bio najaktivniji s obirnnim kontraobavestajnim programom. iako su njegovi izgledi za pobedu bili katastrofalno umanjeni 1969.zaustave eurenje" informaeija u slucajevima kao sto je bila afera sa pentagonskim dokumentima i da drze pod prismotrom rastuci broj onih koji su smatrani neprijateljima predsednika. svojim naslabijim stegonosom i protivnikom koga je Nikson mogao najlakse da porazi. on bi bio proglasen za saucesnika. afera Votergejt je u stvari bi1a rezu1tat reakeije obavestajnih sluzbi na antiratni pokret. od kojih je daleko najpopularniji bio Edvard M. Ako bi slucaj bio dokazan. sasvim sigumo odobravao isplatu velikih suma novea potrebnih da bi se kupilo cutanje uhapsenih provalnika. Tako su javni protesti protiv americke invazije na Laos 1971. Nikson je porazio Mekgaverna s ogromnom vecinom od 18 miliona glasova naroda i ubedljivom razlikom od 520 elektorskih 222 glasova prema Mekgavernovih bednih 17. Kenedi. sto je predstavljalo jedan od najvecih trijumfa u istoriji arner ickih izbora. kojegaje on imenovao posto je prethodni potpredsednik bio prime ran da podnese ostavku zbog optuzbi za finansijsku korupeiju koja nije bila u vezi sa Votergejtom. U novembru 1972. godine posvetio posebnu paznju. Jos jedan kandidat demokrata bio je Dzordz Valas.

takmicio protiv demokratskog kandidata Dzirnija Kartera. na kojirna se Dzerald Ford. ovaj dogadaj je otvorio problem osnovne organizacije americkog drustva i stepena u kom se one zasnivalo na neiscrpnim izvorima jeftine energije. ako se izuzme emotivna podrska jevrejskoj drzavi Izrael. do 1979. lake su masovne urbane pobune od 1968. a narednog meseca je sporazumom 0 primirju okoncana upotreba americkih kopnenih trupa. nevolja koje ce potrajati jo~ rnnogo godina. Posto je pozicija Sjedinjenih Drzava u inostranstvu bila oslabljena. Iako su ovakve opruzbe bile senzacionalne i same po sebi. godine kontroverzni Komitet za istragu 0 ubistvima koji je oformio Predstavnicki dom istrazivao je ubistva Dzona F. cesto na ljudskim zamorcima koji nisu nista sumnjali. sto je dovelo do opsteg povecanja cena s ogromnim ekonomskim posledicama. godine. Snazan izolacionizam ojacali su i efekti napada na obavestajne institucije. Karter je ubedljivo pobedio. To misljenje je bilo dosta rasireno u narodu pa je pritisak za pokretanje novih istraga posle dva neuspela pokusaja atentata na predsednika Forda septembra 1975. arapsko-izraelski jomkipurski rat naveo je arapske zemlje proizvodace nafte da bojkotuju zapad. godine. U aprilu 1975. godine. a 1977. vrsile nelegalne eksperimente s drogama. radi kontrole ljudskog ponasanja ili mozda radi stvaranja programiranih ubi ca.I I I I je nedela obavestajne zajednice u prethodnoj dekadi a otkrica do kojih su dosli bila su porazna. pre svega u africkim drzvama kao sto su Angola. Niksonova taktika bila je da izvuce americke kopnene trupe. Mozambik i Etiopija. CIA i slicne agencije su. CIA je diskreditovana. U oktobru 1973. s izuzetkom Kanade. godine. znacajno smanjene. i Vijetnam i Kambodza pali su pod komunisticku 224 vlast. sto je doprinosilo padu kvaliteta zivota. Ovi nezakoniti planovi odvijali su se u dosluhu s mafijom i sindikatima inostranog organizovnog kriminala. godine. ali je u naredne dve godine i Niksonu i Fordu postajalo sve teze da izdvoje bilo kakve snage za podrsku Juznom Vijetnamu. godine. 225 . Arnerikanci su obnovi Ii intenzivno bombardovanje Hanoja u decembru 1972. gradovi su bili u teskoj finansijskoj situaciji i primorani da smanjuju us luge. Ironicno je ali i moguce da je bas ovo preterano sirenje sovjetske moci znacajno doprinelo slomu nacionalne privrede'1980-ih godina a time i konacnoj pobedi Amerike u hladnom ratu. Kriza sa taocima oznacila je pocetak americkih nevolja s verskim fanatizmom i fundamentalistickim terorizmom. Zajedno sa jos jednom krizom u snabdevanju benzinom 1979. kada je iranska revolucija dovela na vlast muslimanski fundamentalisticki rezim koji je za taoce uzeo oko 50 clanova osoblja arnericke ambasade. U ovom slucaju katastrofa u spoljnoj politici neposredno se odrazila na americke potro~ace. tesko oslabljen potpunim oprostajern koji je dao Niksonu. Unutar Sjedinjenih Drzava. postao neizdrziv. penzionisane su stotine agenata od kojih su rnnogi bili umesani u nezakonite ili neprihvatljive akcije. Ova otkrica su izazvala veliku zabrinutost javnosti pre svega zbog navodne umesanosti zvanicnih orana u ozloglasene atentate izvrsene u protekle dve decenije. . Nezadovoljstvo javnosti povecavala je i svest da americki gradovi dozivljavaju kolaps. godine. godine nije uspela a taoci su oslobodeni tek posto je predsednik Regan preuzeo duznost u januaru 1981. Od 1976. koja su ukazivala na to da bi se velika vecina ispitanika suprotstavila vojnoj intervenciji spasavanja neke strane zemlje od invazije ili komunisticke revolucije. Ubrzo posle toga. Pokazalo se da je CIA planirala ubistvo stranih lidera i da je skoro sigurno takve planove povremeno i sprovodila. godine. koji se predstavio kao covek spolja.opstih sumnji u saveznu vladu. Odbojnost prema Vasingtonu i okaljanim Iicnostirna u njemu imala je snaznu ulogu na predsednickim izborima 1976. I PAD AMERIKE? Onesposobljavanje izvrsnog ogranka vlasti imalo je globalne posledice i oznacilo pocetak traumaticnog perioda u spoljnoj politici Sjedinjenih Drzava. Cilj je bio da se Juznorn Vijetnamu pruzi vazdusna pornoc Sjedinjenih Drzava. Svest 0 americkoj nemoci jacali su i dogadaji na Srednjem istoku. u "pokolju na dan uoci Svih Svetih". ucvrsti vijetnamsku vojsku i odrzi vazdusnu pcdrsku. komiteti Kongresa razotkrili su COINTELPRO i planove Federalnog biroa za eliminaciju voda kao sto je bio Martin Luter King. a televizijska publika sirom sveta videla je nezaboravan prizor prestravljenih izbeglica koje pokusavaju da pobegnu poslednjim americkim helikopterima koji su napustali Sajgon. podrucju 0 kojem su Arnerikanci prethodno malo znali i za koje su pokazivali malo interesa. stepen frustriranosti Amerikanaca spoljnim svetom video se i po rezultatima istrazivanjajavnog rnnjenja. Srednji istok je izazvao jos jedan sok 1979. Kenedija i Martina Lutera Kinga. Pokazalo se da je Niksonova opsednutost prisluskivanjern i pracenjern vec decenijama bila uobicajeni postupak tajne vlasti iznad zakona. one su predstavljale deo sire drustvene tendencije tih godina . Misija za njihovo spasavanje u aprilu 1980. Sovjetski Savezje uspeo da prosiri svoj uticaj u zemljama Treceg sveta u kojima se ranije ne bi usudio da intervenise. savezne organe red a i velike institucije uopste. Novi Zakon 0 ovlascenjima za vodenje rata otvorio je nova ustavna pitanja 0 pravima predsednika da intervenise u inostranstvu bez punog ovlascenja Kongresa. koji su sada cekali u redovima za sve skuplji benzin. kao i vece sklonosti za tumacenje politike kroz teoriju zavera. juznjacki baptist iz ruralne Dzordzije. Jedan od prvih primeraje Vijetnam. Od 1969. takode.

pa su i Vrhovni sud i drugi savezni sudovi ulagali velike napore da ostvare sustinu te odluke. a najniza stopa je zabelezena 1973-76. da osumnjicenorn moraju biti saopstena njegova prava po hapsenju ili odluka u slucaju Map kojom se regulise postupak pretresa i konfiskacije. tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. godine. promenile ulogu zene u americkorn drustvu. Pravosude je zelelo da eliminise "simbole ropstva". Taj broj je 1981. pri cernu je rasa cesto predstavljala kljucni iako neimenovani faktor. Vrhovni sud je zapoceo . Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava postao je simbol novog drustvenog liberalizma . broj Amerikanaca zrtava ubistava iznosio je oko 10 000. Godine 1965. LffiERALIZAM I OSLOBADANJE Iz politi eke perspektive. vec konkretno na crnog optuzenika u rasistickorn juznjackorn sudu. 226 invazijom i. godine imala bruto domaci proizvod od 513 milijardi dolara. godine radi potvrde sudijske funkcije Klarensa Tomasa u Vrhovnom sudu Sjedinjenih Drzava otkrivene su optuzbe za uzrneniravanje koje su ovom pitanju dale status nacionalnog skandala. nisu mogle da imaju. a taj broj se povecao na 52 pocetkom 1980. godine ucetvorostrucen na 576. godine. i skoro 60 odsto pocetkom devedesetih. dostigavsi prvi vrhunac 1981. ovaj odnos je vec bio tri prema jedan i 1976. u okviru tradicionalne porod ice. Popularna kultura odgovarala je ukusima bogatog trzista s muzikom Bitlsa i britanskom . kasnije. na 100000 Amerikanaca bilo je 145. godina. povecao ovu brojku na oko 25. na primer u slucaju Miranda. Stopa krivicnih dela protiv imovine je vrtoglavo porasla. Seksualne. grad Njujork je bio na ivici bankrotstva a strajkovi zaposlenih u javnom sektoru rnnogih gradova zahvatili su i policiju. Americka privreda je 1960. Slucaj Gideonje potvrdio pravo na zastupnika u krivicnorn sudu a Eskobedo 227 I I I . godine. narocito pojava pilule za kontracepciju 1961. Iako ne predstavlja idealnu statisticku meru. Nova samostalnost se poklopila s aspiracijama feministickog pokreta pa su ti cinioci doprineli povecanju broja razvoda pocetkom 1970-ih godina. "Bum" je u periodu 1945-60. Pocetkorn veka. arnerickorn industrijom rokenrola. u Sjedinjenim Drzavama je na cetiri braka dolazio jedan razvod. i vecim mogucnostirna za vise obrazovanje. normalna stopa nataliteta u Americi iznosila je oko 30 na 100 000. seksualno uznemiravanje je vec bilo definisano kao drustveni problem.9 teskih krivicnih dela koja su prijavljena policiji.9 a do sredine devedesetih vec je dostigao 700. oko 43 odsto zena preko 16 godina bilo je zaposleno. To znaci da su mladi koji su cinili veliku posleratnu kohortu bili tinejdzeri krajem 1950-ih i postajali zreli Ijudi krajem sezdesetih i sedamdesetih godina. Pocetkom osamdesetih godina. Celokupan proces desegregacije je u velikoj meri pokrenut presudom u slucaju Braun 1954. broj ubistava je takode indikativan. Nove tehnologije '\contracepcije razdvoj ile su seksualnost od reprodukcije. koje je sada postalo moguce jer su svi mogli da imaju automobil.prava ironija s obzirom na njegovu dugogodisnju ulogu reakcionarnog bastiona. to je bilo doba prosperiteta u razmerama do tada nevidenim u bilo kom periodu istorije. Do 1980. generaciju "bejbi burna". Nagli rast stope kriminaliteta bio je jasan pokazatelj propadanja drustva. preko cetiri triliona 1985. socijalne i politicke promene su. a pravosudni sistem je bio prepun takvih simbola. sto je deset puta vise od stope koju belezi najveci broj slicnih zapadnih drustava. Na saslusanju u Senatu 1991. a sest i po triliona sredinom 1990-ih. To se odrazilo u preseljavanju u predgrada. U periodu 1961-1966. Godine 1961. a 0 razlozima takvog trenda se jos uvek raspravlja.slika koja je u potpunom neskladu s drustvenim iskustvom najveceg broja obicnih Ijudi u to vreme. koji je nastavio dramatican rast cak i ako se uracunaju efekti inflacije. To je bila era velike politicke i kulturne liberalizacije i pravog oslobadanja. vreme radikalnih drustvenih promena koje ce uticati na ponasanje Ijudi decenijama posle toga. Godine 1958. dostigao je dva prema jedan i zadrzao se na tom nivou sledece dye decenije. Raspravljajuci 0 slucaju policijskog maltretiranja osumnjicenih. generacija "bejbi burna" bila je na dobitku zbog 26. Iz perspektive obicnog gradanina. ustavnog amandmana kojim je starosna granica za glasanje smanjena na 18. Veci broj nezavisnih zena koje rade imao je dubok uticaj na sustinu politike i u njen centar postavio pitanje roda i moralnosti. Pre svega. Do 1970. nakon cega je doslo do ostrog pada. americka istorija 1960-ib i 1970-ih godina lici na dugacak spisak promasaja i razocarenja . koje bi ranije bilo zanemareno kao trivijalno ili cak smesno. Drustvene promene su bile oblikovane ciniocima roda isto kao i starosti. broj ubistava se vec popeo na 20 000 a pocetkom 1990-ih na 25 000.revoluciju sudskog postupka" citavom serijom epohalnih odluka.Pocetkom 1975. Godine 1971. U naredne dye decenije. Nata1itet se zadrzao na nivou od oko 15. Tako je 1970. godine BDP iznosio 1 trilion do1ara. godine. godine. Zene iz sezdesetih i sedamdesetih godina cesce su radile izvan kuce ocekujuci i vodeci samostalan zivot koji ranije. dug ekonomski procvat od 1950-ih do 1970-ih godina pruzao je velike nove mogucnosti. Rastuci prosperitet imao je posebno snazan uticaj na mlade. Stopa kriminaliteta je pocela vidno da opada tek krajem 1990-ih. "seksualnu revoluciju" je karakterisalo mnogo vece eksperimentisanje od onoga sto je prethodna generacija opisivala kao promiskuitet . sve zajedno. sud je cesto ispitivao uticaj zakona ne sarno na opruzenog u sudu. Tih godina je krivicna pravda revolucionisana. Stil zivota koji je nekada bio rezervisan za bogate sada je postao dostupan brojnoj srednjoj klasi. Taj broj je tridesetih godina opao na dvadesetak. godine. godine a zatim jos jedan deceniju posle toga. Godine 1970.tendencija koja je zaustavljena tek otkrivanjem AIDS-a pocetkorn 1980-ih godina.

Ralf Elison. godine obezbedila je zastitu od optuzbi za opscenost. Presuda u slucaju Rot 1957. (Nakon detaljne revizije. Duga gravitacije Tomasa Pincona (1973) i Javno spaljivanje Roberta Kuvera (1977). bilo bi pravedno reci da su promene u americkom drustvu u periodu 1965-75: godine predstavljale socijalnu revoluciju najizrazeniju u oblastima kao sto su seksualno ponasanje i struktura porodice. Naravno da je televizija bila kulturni medijurn koji je tih godina bio najrasireniji. upoznajuci citavu naciju s problemima do tada izolovanih regiona i zajednica. smrtna kazna je u Sjedinjenim Drzavama efektivno suspendovana 1967. Mnogo je sporniji. Filip K. godine prakticno je obesnazila sve zakone 0 smrtnoj kazni. Lesli Marmon Silko i Toni Morison. kazna za pogresan postupak ili neznanje policije bila je velika i ukljucivala je gubitak dokaza ili izjava dobijenih na nepropisan nacin. Od mnogobrojnih istaknutih romana ovog perioda.I I I I I I I I eliminisao tuzioca ako je optuzenorn uskraceno pravo na pravnu pomoc. americke knjige i filmovi su sedamdesetih godina dvadesetog veka sadrzali slike i dijaloge koji bi ih sarno deset godina pre oznacili kao nesurnnjivo pomografska dela. televizija je od 1960-ih godina naovamo postala medijum kultume revolucije i unela radikalne promene ove ere u svaki dom i svaki region.. nego zbog opste pretpostavke da ce se licna prava i dalje prosirivati i ostvarivati u sudovima koji vise nece zmuriti na jedno oko pred flagrantnom zloupotrebom policijske duznosti. Dik i Harlan Elison. S namerom ili ne. Upravo je televizija rnnogo pomogla pokretu za gradanska prava i ratu protiv siromastva 1960-ih godina. dozvoljavajuci optuzenom da se brani da je njegov rad imao odredeni drustveni znacaj i dopustajuci da se u razmatranju konkretnog slucaja uzmu u obzir standardi savremene zajednice. pravilo da deveti amandman daje gradanima bezbroj prava koja nisu izricito navedena u Zakonu 0 pravima ali koja se. vec je predlozio i uvodenje osnovnog prava na licnu privatnost. go dine i odluka u slucaju Furman iz 1972. Neka od najistaknutijih dela nastala su u zanrovima koji su nekada smatrani nedostojnim ozbiljne literature. Doktorov. L. koja je bila na vrhuncu u godinama najostrijeg politickog sukoba. sud je u slucaju Grisvold protiv drzave Konektikat ne sarno ukinuo zabranu primene kontraceptivnih sredstava u drzavi. Legvin. Dzon Apdajk.) Ove refonne su bile manje znacajne ne toliko zbog specificnih promena koje su njima uvedene. iako je taj broj krajem veka poceo da opada. svaka !ista najsposobnijih pisaca ovog doba sigumo bi ukljucivala rnnogo veci broj zena i pripadnika manjina kao sto su Alis Voker. Kriticari su ubrzo otpisali televiziju kao "ogrornnu pustu zemlju" i zaista bi bilo tesko tvrditi da je taj medijum poboljsao ili obrazovao svoje gledaoce. godine). nego samog Vrhovnog suda. Zatvorski uslovi su strogo ispitani pa su kazneni sistemi citavih drzava proglaseni "surovim i neuobicajenim" i tim drzavama nalozeno da preduzmu brojne i detaljne promene u svojim operativnim postupcima. doprinos televizije sirenju novih drustvenih standarda i stavova 0 pitanjima rase. Sol Belou. Vilijem Barous. duh Vomerovog suda ziveo je sve do kraja 1970-ih i prakticno sprovodenje . lako nije zvanicno ukinuta. U svim takvim slucajevirna. naucna fantastika ili svet maste 0 kojima su pisali Vonegat. Televizija je pocetkom pedesetih godina zapocela svoj razvoj sveprisutnog izraza americkog zivota. U poeziji. U naredne dye decenije. Robert Stoun. Iako su ove odluke bile narocito vezane za ime Erla Verena (vrhovnog sudije 1953-69. Tih godina su knjizevne barijere u mnogo cemu srusene. roda i seksualnog usmerenja. go dine ) utvrdeno je da zena ima osnovno pravo na abortus kao deo prava na privatnost pa je tako abortus' postao jedno od najspomijih pitanja u americkoj politici tokom 1990-ih godina. Isamel Rid. Dzon Bar.revolucije" bilo je cesce rezultat rada sudija nizih sudova. on je imao ogroman drustveni uticaj na razvoj neke vrste nacionalnog kulturnog jedinstva kroz vesti i dokumentarne programe. Ricard Brautigan. Odluke suda su revolucionisale i prihvatijive standarde na filmu i u literaturi. narocito literature. Najznacajniji pokret u oblasti likovnih umetnosti ovog doba porusio je granice izmedu visoke i populame kulture. Bilo to dobro i!i ne. Vilijem Kenedi i Gor Vidal. Ovaj slucaj je ponovo oziveo jedan od potencijalno najsnaznijih aspekata ustava. U jednoj od najkontroverznijih odluka tog doba u slucaju Rou protiv Vejda (1973. Medutim. posebna paznja kritike bila je usmerena na sledece: Kvaka 22 Dzozefa Helera (1961). generacija bitnika je svog vodeceg eksponenta nasla u Alanu Ginsbergu. Ursula K. kada su jednom otkrivena i priznata moraju sprovoditi svom snagom do tada rezervisanom za slobodu govora ili veroispovesti. PONIST A V ANJE SEZDESETIH lake ovaj izraz cesto zvuci kao klise.5 miliona abortusa godisnje. Godine 1965. na iznenadenje mnogih posmatraca. Aktivizam Vrhovnog suda prosirio se i na pitanja licnog ponasanja i moralnosti i prava na slobodu govora su veoma mnogo prosirena presudama kao sto je bila ona u slucaju Brandenburg (1969) kojom se stiti zastupanje neortodoksnih pa cak i nasilnih misljenja. pri cemu rasprostranjenost uzivanja drogajeste dragocen 229 . bar po misljenju rnnogih kriticara. no vi zakoni su usvojeni tek 1976. E. Iako je pojam kanona velikog dela ozbiljno osporen. Klanica pet Kurta Vonegata (1969). na primer. Sud se takode suocio sa dilemama otvorenim dubokim savremenim promenama u seksualnim obicajima. Medu knjizevnicirna koji su tih godina pokazivali najvise kreativne energije bili su Norman Majler. konrektno uz pornoc pop-arta i srodnih stilova Endija Vorhola i Roja Lihtenstajna. u Sjedinjenim Drzavama je obavljano oko 1. 228 Politicki sumo me sezdesete i sedamdesete godine karakterisao je procvat americke kulture.

gde je i bio do pre sarno tri ili cetiri godine. sada su imale sest ili osam. Krajem 1970-ih godina. ali je bilo potrebno da ga zatim ratifikuje dovoljan broj drzava.Jiomoseksualnim pravirna" prosire gradanska prava na homoseksualce. godine 100 000 njihje marsiralo na Vasington da bi podrzalo ovu meru a Nacionalna organizacija zena. ranije potpredsednik. nju je zamenila bolje organizovana Hriscanska koalicija. Pocetkom 1980. dok su ih one na severu gubile. Ova kampanja je pokrenula ferninisticki pokret: 1978. U periodu od kraja 1960-ih do pocetka 1980-ih godina. izmedu ostalog. godine. Tih godina je Teksas zabelezio porast od 24 na 34 elektorska glasa. i njihovi protivnici su se 230 mobilisali pa amandman nije dobio podrsku potrebnog broja drzava. Isto tako varna bila je i kampanja protiv predlozenog ustavnog Amandmana 0 jednakim pravima (ERA) kojim bi bila zabranjena rodna diskriminacija. dobijale su vise elektorskih glasova. Kako su drzave u suncanorn pojasu rasle. U meduvremenu. Kalifornija od 32 na 55. Arizona. Reakcija drustva je dosla brzo i to kako na ekscese sezdesetih. Jugozapadne drzave. godine. odbacujuci evoluciju kao svetovnu modu. Reganovu politiku je u velikoj meri nastavio njegov naslednik. Njujork je od 45 elektorskih glasova pao na 31. Florida od 10 na 27. U periodu od 1952. godine podsecale su na Niksonove pobede prethodnih godina jer su obojica imali koristi od promena u izbornoj geografiji. ad kraja 1970-ih. tako i na neke od njihovih najvecih dostignuca. Pocetkom devedesetih godina. Novi jevandelizam je predstavljan javnosti kroz mrezu hriscanskih publikacija i knjizara kao i rad televizijskih jevandelista poput Dzerija Falvela i Pata Robertsona. godine. nova verska celina odmah je mobilisana za podrsku baptistickom predsednickom kandidatu Dzimiju Karteru 1976. Zabrinutost zbog meralnog propadanja pojacavala su i pitanja spoljne politike koja su krajem 1970-ih godina inspirisala konzervativnu desnicu. vise simpatija za interese verske desnice i veliku privrzenost odbrambenoj i 231 I I I I I I I I . Takav je bio i pokusaj da se postigne rasna ravnoteza u skolskim podrucjirna tako ~to bi se ucenici silom prevozili autobusima u skole koje su udaljene od njihovih lokalnih zajednica. uz verovatnocu da ce u narednim decenijama dobiti jos vise i postati znacajna izboma snaga. ad 1989. godine. Zategnuta medunarodna situacija kao da je potvrdivala tvrdnje konzervativaca 0 neposredno predstojecern globalnom sukobu i neophodnosti naoruzavanja i opravdavala tirade protiv tekucih pregovora 0 ogranicenju naoruzanja sa SSSR-om. Uspon drzava u suncanorn pojasu i na zapadu uticao je na ostvarivanje njihovih politickih ciljeva i preovladujucih misljenja. upotreba droga (posebno marihuane) tretirana je kao uobicajeni izvor raspolozenja u masovnim medijima. metodisticka i prezbiterijanska dozivele su porazno smanjenje clanstva. Ohajo od 25 na 20. ~to se tice rasnih pitanja. Ilinois od 27 na 21. sada je imala deset.indikator postovanja zakona. dokje upotreba kokaina kao modni hir belih Amerikanaca srednje klase dostigla vrhunac oko 1980. podrzali nezavisnog kandidata Dzona Andersona. sto je predstavljalo neophodan preduslov za obnav1janje vojne obaveze. Pored iranske krize s taocima i nestasice benzina. Republikanska stranka je za svog predsednickog kandidata odredila Ronalda Regana. posle sovjetske invazije na Avganistan. godine imale po tri ili cetiri elektorska glasa. go dine naovamo. do 2002. Istrazivanja javnog mnjenja izvrsena tokom osamdesetih godina redovno su pokazivala da oko polovina Amerikanaca cvrsto veruje u biblijsko stvaranje sveta onako kako je opisano u Knjizi 0 postajanju. zapocevsi dekadu militantne desnicarske politike. koje su 1950. koga su pre deset godina mnogi otpisivali kao desnicarskog ekstremistu. Dzordz Bus. Amandmanje usvojen u Kongresu neophodnom vecinom glasova. socijalnirn davanjima. centar americke politicke debate pomeren je daleko udesno. pri cemu su neke od njih izgubile izmedu 20 i 30 odsto vernika u periodu od dye decenije. revolucija gradanskih prava dovelaje do pokusaja da se pravednost uredi zakonom uz pomoc afirmativne akcije a to je izazivalo velike podele. ponovo su oziveli strahovi iz vremena hladnog rata. To znaci da nije daleko dan kada ce predsednicki kandidat moci da dobije polozaj bez ijednog osvojenog glasa na severoistoku ili srednjem zapadu. Briga za pad moralnih vrednosti tih godina odrazila se i u masovnom okretanju religiji kao i jacanju konzervativnih fundamentalistickih i pentikostalnih crkava. koja je imala sarno cetiri elektorska glasa 1950. Hriscanski konzervativni pokret osnovao je organizaciju "Moralna vecina" 1979. ali su republikanci i pored toga ostvarili uverljivu pobedu i preuzeli kontrolu nad Belom kucom i Senatom. godine. umesto Kartera. Reganove pobede 1980. konzervativne crkve kao sto su Juzna baptisticka crkva i Bozije zajednice belezile su rekordno povecanje clanstva od 50 do 100 odsto. slabost Amerike videla se i po predlogu ugovora 0 vracanju kontrole nad Panamskim kanalom panamskoj drzavi. To je. narocito u Bostonu. znacilo i vece protivljenje intervencijama vlade. Reganovu pobedu tog novembra pomoglo je i to sto su milioni liberalnih glasaca. Pensilvanija od 32 na 21. Ovakvi incidenti su dozvoljavali belcima sa juga da ispolje izvesnu dozu trijumfa jer je bilo jasno da nasilni rasizam nije bio ogranicen sarno na njihov deo zemlje. U politickom smislu. Ta praksa je sredinom 1970-ih godina izazvala gradanske nemire u vise gradova na severn. i da vecina njih zeli da se takva shvatanja uce ujavnim skolama. Na primer. jevandelisti i politicki konzervativci pronasli su zajednicki cilj u pokretu protiv abortusa i borbi za sprecavanje drzava i gradova da donosenjern zakonskih mera 0 . Cak je i relativno liberalni predsednik Karter reagovao tako sto je nalozio ponovno uvodenje selektivne registracije za vojnu sluzbu. 1 1984. U meduvrernenu. liberalne denominacije kao sto su episkopalna. ali su pas le toga jevandelisti cvrsto pristali uz svetovnu krajnju desnicu. je kontinuirano rasla. Medutim.

koje su u nesrazmemo velikoj meri bile smestene upravo u tim oblastima. ili kao se obicno kaze .koje je podrzavala okrenu protiv nje uz uzasne posledice. Kljucni trenutak u ovom novom hladnom ratu nastupio je 1983. situacija je sagledavana iskljucivo u kontekstu geopolitickog sukoba. zastave i porodice. Cak i u vreme rata u Vijetnamu vlada Sjedinjenih Drzava je retko imala deficit od 24 milijarde dolara za godinu dana ili 3 odsto bruto dornaceg proizvoda. u vreme Regana nestala je svaka ranija uzdrzanost. da se oni .Reganove doktrine" . Treci svetski ratne sarno da je bio moguc.I I I I • kosmickoj industriji. kada je preplaseni sovjetski vojnik srusio korejski putnicki avion kojije usao u sovjetski vazdusni prostor navodno verujuci da se radi 0 probi radarske odbrane pre americkog nukleamog napada. Medutim. Reganje najavio i pocetak programa odbrane kosmickim raketama. protiv indijanskog stanovnistva. Kakve god da S'1 bile njihove tehnicke mogucnosti. tajne snage CIA krenule su u napad protiv slabijih prosovjetskih vlada u Angoli. ove rakete su pojacale strah sovjetskog rukovodstva zabrinutog zbog ranjivosti sopstvene zemlje. a 1987.obecanja pornoci militantnim antikomunistickim snagama u svakoj zemlji pod dominacijom crvenih. Kritika takve politike zapocela je kada su rezimi u Salvadoru i Gvaternali optuzeni za rnnoga zverstva. ni step en u korn je sudbina sveta zavisila od uzdrzanosti Sovjeta da ne reaguju na provokacije. Reganova administracija je finansirala jacanje odbrane deficitamom potrosnjorn bez presedana u mimodopsko vreme. nego je vec zapoceo sistematskim napadima tajnih komunistickih snaga na zapad. narocito. ~irom Treceg sveta. a ne sarno odvracanju potencijalnog neprijatelja.koji je sada zamenio Jugoistocnu Aziju kao glavno bojiste hladnog rata. Italiji i drugim zernljama koje nisu zelele da posluze kao "evropska pozomica" u nekoj potencijalnoj kataklizmi. godine arnericki budzet je cak zabelezio suficit. a godlsnji deficit od 200 milijardi do lara. Simbolicni znacaj Grenade 233 . Tu se radilo i 0 masakrima i 0 odredima smrti koji su delovali protiv svakog ko je imao liberalne. Rasporedivanje ovog oruzja izazvalo je snazan antiratni pokret u Britaniji. Reganova vlada je preokrenula Karterovu politiku uzdrzanosti u Centralnoj Americi dajuci veliku pomoc za odrzavanje vojnih rezima u zemljama prve linije. godine dao je Sjedinjenim Drzavarna izgovor za vojni nap ad i okupaciju ostrva pa su tako Nikaragva i Kuba ostale jedina levicarska utocista na citavoj hemisferi. Budzet arnerickog ministarstva odbrana ' povecan je sa 136 milijardi dolara 1980. Otprilike u to vreme. juznjacki glasaci su priznali svoj prirodni afinitet za konzervatinu novu desnicu koja je nasla svoj izraz u reganovskoj republikanskoj stranki. Mozambiku. a 1969. j Rezultat te potrosnje je. U toku osamdesetih i devedesetih godina demografija je postavila solidnu osnovu za novu politiku boga i zernlje. Americka vlada nije vodila rnnogo racuna 0 tome koga je regrutovala kao saveznika pa se cesto dogadalo. To oruzje je navodno bilo tako precizno da je prakticno prisiljavalo Sovjete da izvrse nukleami napad kako bi sprecili unistenje svojih komandnih i kontrolnih uredaja. go dine. Etiopiji. Americka kriza s deficitom bila je u velikoj meri direktan proizvod Reganove rasipnicke potrosnje za vojne potrebe.. Tu etiketu je dobijala prakticno svaka grupa koja se borila protiv arnerickih saveznika. Ponovno rodenje juga u politickom smislu imalo je bitan znacaj utoliko ~to je prvo onesposobilo a zatim i konacno unistilo jednovekovnu hegemoniju demokrata u juznim drzavama. U periodu 1980-1985. javni dug je udvostrucen. Kambodzi i pre svega u Avganistanu. Nova politika konfrontacije bila je ocigledna i u prostoru koji su konzervativne vode upomo nazivale . Nikakva ocena Reganove administracije ne moze da zanemari ogroman rizik koji su preuzeli americki lideri. Pritajeni rat pratilo je masovno povecanje americkih trupa uz program modemizacije i revitalizacije koji bi se mogao opravdati sarno neposredno predstojecim neprijateljstvima. pored rnnogo cega drugog. godine.Jmperije zla" i njenih marioneta sirorn sveta. bez imalo interesa za domace rivalitete i zategnutosti koje su proizvele odredenu krizu. i to ne racunajuci izdatke zamaskirane kroz potrosnju drugih resora. Kao i na drugim mestima. Terorizam je bio sovjetski instrument za destabilizaciju zapada i zahtevao je odgovarajucu reakciju u vidu . godine Siedinjene 232 J Drzave su imale rekordne izdatke u iznosu od preko jednog triliona dolara. bila i nova generacija nukleamih raketa i oruzja koja su bila namenjena vodenju nukleamog rata. Novembra 1983. Prema tom mi~ljenju. godine. S pocetka nevoljno a zatim s odusevljenjern. Mnogi teroristi sa Srednjeg istoka koji su od pocetka devedesetih godina napadali na americke ciljeve bili su obuceni u Avganistanu. U Nikaragvi i na Grenadi su sedamdestih godina uspostavljeni radikalni rezimi i vec 1980. umerene ili pro-radnicke stavove i.zadnjim dvoristem" nacije . godine. godine gradanski ratovi u Salvadoru i Gvatemali protumaceni su kao jos dve "domine" u sovjetskom lancu. na primer Ministarstva za energiju. kao i u ovog puta u Avganistanu. ili 5-6 odsto BDP bio je sredinom osamdesetih sasvim uobicajen. Sovjeti su bili vrlo blizu toga da izvrse preventivni nukleami napad pa je izgledalo da je mogucnost globalnog rata veca nego ikada od kubanske raketne krize.Centralnoj Americi i Karibima . Zapadnoj Nemackoj. Vojni udar na Grenadi 1983. na 244 milijarde 1985. REGANOVO DOBA Reganova administracija se u svojoj spoljnoj politici ponasala kao da najveci broj problema proistice iz agresivnih namera sovjetske .Ratova zvezda". na koji se gledalo kao na potencijalni sovjetski Vijetnam. Najveci strah su izazivale rakete srednjeg dometa persing i krstarece rakete postavljene u zapadnoj Evropi 1983.

Tako je Regan zavrsio svoj mandat na vreme i ne izgubivsi nista od svog politickog ugleda. Moglo bi se diskutovati 0 tome koliko je njegova spoljna politika bila uspesna. ali su se vladi te zernlje suprotstavile i konacno je srusile antikomunisticke "kontra~ke" pobunjenicke snage. godine. Takav stay je oblikovao i antiteroristicku politiku Amerike i njenu sprernnost da direktno udari na drzave koje navodno podrzavaju teroriste.Jran-kontra" bila je dominantna tern a kojom se stampa bavila sledece dye godine. S druge strane. u ovom slucaju. I I I I I I I NOVIMORAL Ponovno naoruzavanje za vreme Regana pratila je moralna obnova kojom se nastojalo da se drustveni eksperimenti iz 1960-ih godina poniste isto tako temeljno kao i naslede Vijetnama u spoljnoj politici. Za konzervativce Reganove ere centralno pitanje moral a (kao i ekonomije) bilo je obnavljanje naglasene odgovornosti pojedinca i negiranje efikasnosti ili vaznosti resenja koja su isticala drzavnu ili socijalnu dirnenziju. ova intervencija je Sjedinjene Drzave dovela u direktan sukob s fundamentalistickim islamskim snagama uglavnom organizovanim iz Irana. irackog vode Sadama Huseina posle njegove okupacije Kuvajta 1990-91. godine. Ali ni ovo doba nije moglo da prode bez nevolja i to u sukobu sa neprijateljima. Jedan aspekt zamrsene situacije na Srednjem istoku izazvao je direktnu opasnost za Reganovu administraciju kojaje zamalo dozivela potpun neuspeh. Ovaj lokalizovani problem otvorio je ustavnu krizu u Sjedinjenim Drzavama jer je Reganova administracija nezakonito prodavala oruzje Iranu kao. godine. kao recimo u slucaju bombardovanja Libije 1986. Posto znamo kako se prica razvijala i koliko su zatirn antiamericki napadi postali razorni. bila uzdrzana verovatno da bi se sprecilo ponavljanje jos jedne obavestajne 'katastrofe poput one iz sredine sedamdesetih a i zbog toga sto nije bilo zgodno dirati jos uvek popularnog predsednika. i 1983. tehnoloski daleko slabijim od americkih snaga. s druge strane. godine. koje su formirali i naoruzali americki savetnici. sto je Kongres Sjedinjenih Drzava odbio da podrzi s obzirom na zverstva koja su oni cinili. Zvuci ironicno. prosto je neverovatno da je ovaj sukob zapoceo skoro slueajno. uglavnom civila. Sve u svemu. Skandalje izbio u novembru 1986. islamski militaristi u Libanu uzeli su za taoce nekoliko Amerikanaca i zapadnih Evropljana. Tako su se 1982. i to tumace kao direktnu posledicu njihovog neuspeha da pariraju narasloj vojnoj moci Sjedinjenih Drzava i katastrofi u Avganistanu. go dine americke snage nasle u Bejrutu navodno da bi se suprotstavile prosovjetskim interesima. a afera . vec protiv znatno manje impozantnog neprijatelja. Pocetkom osamdesetih godina. i to ne uzimajuci u obzir glasine koje su se sirile 0 umesanosti vlade u trgovinu drogom i atentate kojima je nastojala da pomogne antisandinistickirn snagama. necerno nikada saznati sta bi se desilo daje Zapad nastavio s tradicionalnom politikom uzdrzanosti i da je sprecio primenu visoko rizicne strategije koja je 1983. To se jasno pokazalo u policijskim akcijama kao sto su one izvedene u Panami (1989) i na Haitiju (1994) kao i u intervenciji velikih sila u Bosni (1995-96) i na Kosovu (1999). pa makar to znacilo i americke gubitke. istraga Kongresaje. Izvrsna vlast se tako nasla u polozaju da uspostavi i privatni alternativni fiskalni sistem i obavestajnu mrezu za sprovodenje njene politike pa su se nezakonite radnje nadovezivale jedna na drugu. Srednji istokje bio jos jedno podrucje u kojemje nova administracija na neobican nacin pokusala da se suprotstavi komunizmu koji je videla kao pokretacku snagu levicara i muslimana u libanskim gradanskim ratovima. lako kontrasi ne bi nikada mogli da poraze vladu Nikaragve. Time je zapoceo direktan sukob s islamskim terorizmom koji je krajem veka postajao sve ozbiljniji. Otprilike 1985. Verovatno je da su vec same podaci poznatijavnosti bili dovoljni za opoziv predsednika 234 i nekoliko njegovih najblizih savetnika. ali velike kolicine naoruzanja kupljene tokom 1980-ih godina nisu upotrebljene protiv sovjetske super-drzave. oni su izazvali toliko krvoprovlica i takve ekonomske probleme da je vlada bila primorana da ude u pregovore. za razliku od socijalne i 235 . U ratovima koji su uz pornoc Sjedinjenih Drzava vodeni u Centralnoj Americi izgubljeno je vise stotina hiljada ljudskih zivota. iako je to 1986-7 izgledalo neizbezno. U stvari. Reganovo doba je zaista uspelo da smanji nelagodnost Amerikanaca zbog angazovanja u inostranstvu. Reganovska socijalna politikaje uvela ozbiljno smanjenje potrosnje za socijalne usluge i pornoc dok je. reakcija na krivicno delo bila je rnnogo ostrija i mnogo vise se insistiralo na kazni. Gubici pretrpljeni u Bejrutu (1983) i Somaliji (1992) oziveli su traumaticna secanja na Vijetnam.vijetnamski sindrom" nacije i da ponovo navikne Amerikance na mogucnost neposredne konfrontacije s komunistickim snagama. deo profita iz ovog aranzmana usmeren je na finansiranje kontrasa u Nikaragvi. godine zamalo prervorila u pepeo i zapadni i komunisticki svet. uz redovno nezakonito delovanje americkog obavestajnog i vojnog osoblja. Posle togaje vodeca sandinisticka partija porazena na izborima 1990. Medutim. povecavala budzetska sredstva za policiju i zatvore. slican onom kojije srusio Niksonov reziru. u akciji koju su Sjedinjene Drzave smatrale sporednom u velikoj borbi Istoka i Zapada. sto je bio deo pogodbe da se oslobode taoci.bio je daleko veci od vojnog jer je akcija smisljeno preduzeta s namerom da izleci . pre svega u konfliktima u Trecim zemljama. Americki konzervativci pripisuju sebi sve zasluge za rusenje SOyjetskog Saveza i drugih kornunistickih zemalja od 1989. Nekoliko godina je izgledalo da je Nikaragva najverovatniji kandidat za invaziju. godine naovamo. Uzroci socijalnih problema bili su po novo ocenjeni pa su svi zlocini i devijacije pripisivane licnosti i prirodi pojedinaca a ne socijalnoj ili ekonomskoj disfunkciji.

U septembru te go dine. ' pocinioci nasilja nad decom i pomografi koji su predstavljali opasnost za arnericku deeu. Iako su podaci 0 zaposlenosti u doba Regana davali nizgled dobru sliku. sto predstavljajednu od najvecih stopa po stanovniku na planeti i sest do deset puta vecu nego u Evropi uopste. pre svega u Kini. drzavnim i lokalnirn zatvorima u periodu 1980-1995. Sredinom osamdesetih. glavni centri svetske privredne aktivnosti nalaziti u ovom regionu.. na preko 35 miliona 1983. Jos cetiri miliona Amerikanaca uslovno pustenih na slobodu zvanicno se nalazilo u rukama drzave. pad cena nafte izazvao je pustos u Teksasu i u naftonosnom pojasu. dok se sovjetska opasnost rusila takoreci iz sata u sat. nas najozbiljniji problem kokain. Epl i Majkrosoft. broj zatvorenika u Americi porastao je na oko dva miliona. "Opasni autsajderi" bili su vrlo korisni kao opravdanje za birokratske i zakonske promene i sprecavanje ociglednog propadanja. Trziste akcija je cvetalo iako je ekspanzija bila nejednaka. godina. Konzervativna tumacenja bila su vidljiva i u stereotipima i moralnim histerijama koje su preovladivale u medijima i politickoj debati tih godina. Sjedinjene Drzave su neopozivo usle u doba informatike a najvaznije inovacije u oblasti kompjutera dolazile su iz americkih firmi IBM. To je otrov i nista drugo. Pocetkom 1993. sloma porodice i seksualnog hedonizma proteklih 15 godina. Pocetkorn 1989. nekoliko americkih administracija je pokusalo da iskoristi slicne strahove od drugih droga koje su navodno "preplavile naciju". zlostavljanjem deee. Vee 200 l. alije verovatno da ce se. olicavajuci nemoralnost i istinsko zlo proisteklo iz moraIne i politicke dekadencije proslih administracija. zabrinutost je izazivao veliki broj zaposlenih na relativno malo placenim usluznim poslovima. koji nase gradove pretvara u borbene zone i ubija nasu decu. EKONOMSKA DIMENZIJA Tokom najveceg dela svog mandata. Rat protiv droge bio je u potpunosti institucionalizovan. Tih godina je doslo i do rasirene prakse ponovnog uvodenja smrtne kazne. pripadnika srednje klase iz sedamdesetih godine. serijskim ubistavima i terorizmom dozvoIila je Federalnom birou i drugim politickim agencijama da se oslobode cvrstih restrikcija koje su im nametnute 1970-ih. pored njih se na listi od 40 najvecih firmi nalazilo sarno jos osarn americkih kompanija. godine u kalifomijskoj predskolskoj ustanovi oznacila je pocetak deeenije histerije u vezi sa delovanjem grupa koje izvode satanske rituale i navodno vrebaju decu sirom zemlje. Proizvodnja u industirijskom pojasu je stagnirala dok je poljoprivredno podrucje srednjeg zapada uslo u period ozbiljne krize. predsednik 236 Bus je objavio kako se "svi slazemo da je najozbiljnija domaca opasnost sa kojim se nasa nacija danas suocava droga . To su bili ne sarno prodavci i kraljevi droge..Jov na vestice" davao je optuzenima manju zastitu nego sto bi je imali u Novoj Engleskoj u sedamnaestom veku.. Vizija sveta kojim dominiraju zemlje na pacifickom obodu izbledela je posle ekonomske krize u tom regionu 1997-98. Kako je opasnost od kreka izbledela tokom 1990-ih godina. Citava serija panika izazvanih upotreborn droge. ostala uglavnom neprornenjena u odnosu na vrerne Reganove inauguracije. slabljenjem radnicke organizacije i jacanjem ekoloskih ogranicenja u sferi biznisa." Ubrzo posle toga. godine. Nevesto sprovedena istraga 0 optuzbi za zlostavljanje dece 1983. 237 J 1 . U politickom kontekstu tih godina svaka od ovih ocigledno razlicitih pretnji sluzila je u osnovi za istu svrhu. Cak i ako se takvi . godine..Jdupske" droge kao ekstazi. Ford i Ekson. s o~ivljavanjem kosmara i strahova od raznih spoljnih snaga koje navodno predstavljaju veliku pretnju za arnericki narod. 22 milijardi sa Kinom i 10 milijardi sa Tajvanom. godini. ali po cenu kriminalizacije miliona crnaca i drugih manjina. krajnjeg oblika cisto retributivnog kaznjavanja. kada je reafirmisana moralna disciplina toliko osporavana prethodnih godina. u dugorocnoj perspektivi. i strani i dornaci. a javljali su se i znaci znatnog slabljenja. kao i serijske ubice. Ronald Reganje bio predsednik zemlje koja je na prvi pogled dozivljavala ekonomski uspon podstaknut povecanjem odbrambene moci i deregulacijom finansijskih trzista. Novi konzervativizam je agresivno dosao do izrazaja u ratu protiv droge objavljenom sredinom decenije. Ovaj vise nego doslovan . Drakonske kazne odvratile su najveci broj povremenih uzivalaca droge. posle otkrivanja programa COINTELPRO i drugih uzasnih radnji. utrostrucio iako je realna stopa kriminaliteta 1995. a narocito krek . godine. Broj zatvorenika se 1I saveznim. cesto bez stalnosti ili pogodnosti koje pruza industrijski sektor. zvanicna stopa nezaposlenosti porasla je sa 6 odsto u 1978-79.I • terapeutske politike iz vremena "velikog drustva" predsednika Dzonsona. Medutim. retorika 0 opasnostima od droge upotrebljena je u Panami da bi se opravdala invazija na nezavisnu drzavu. Broj ljudi koji su zvanicno klasifikovani u grupu ispod nivoa siromastva povecan je sa 25 odsto od 1979. godine imale trgovinski deficit od 60 milijardi dolara sa Japanom.mekdonalds" poslovi uzmu u obzir. Prakticne posledice ovih promena mogu se kvantifikovati uz pomoc podataka 0 porastu broja zatvorenika u drzavnim zatvorima. godine. ukljucujuci metamfetamin ili spid i . Sjedinjene Drzave su jos uvek imale tri najvece industrijske korporacije na svetu: GM. uz deset japanskih i petnaest zapadnoevropskih. medunarodni karteli droge postali su ~ova imperija zla na koju se usmerila arnericka politika kako bi opravdala odrzavanje velike i zastarele organizacije nacionalne bezbednosti. Medunarodna situacija je takode pokazivala zabrinjavajuce znake s porastom konkurencije Japana i drugih nacija na pacifickom obodu. godine. vec i teroristi. na skoro 10 odsto u 1982-83. Sjedinjene Drzave su 1992.

Klintonje na drzavu gledao kao na potencijalnog cinioca dobra. Izbori za Kongres 1994. U tim poslovima se zaradivalo mnogo. Antiklintonovsko raspolozenje pokrenulo je novi populisticki konzervativni pokret. naisla na prilicno zestok otpor. Medutim. Na politiku radikalno slobodnog trzista ukazivale su i promene u finansijskom sektoru. godine.• Dve aktivnosti koje su pocetkom 1980-ih dovele do najveceg rasta na kraju ce prouzrokovati dugorocne probleme u proporcijama koje se u to vreme nisu mogle ni naslutiti. narocito kontinuirana praksa afinnativne akcije. ali se smatralo da je drustveno koristanjer odrzava neku vrstu darvinovske evolucije u kojoj manje spremni ispadaju sa trzista. iako je ta refonna 1994. S druge strane. Antiklintonizam je ubrzo postao mocna snaga. Francuskoj ili Nernackoj.Voltera Mondejla 1984. demokratska stranka je sve vise postajala stranka zena i rasnih manjina. Etos slobodnog trzista je ipak kompromitovala znacajna vlast drzave jer je i za najneverovatnije investicije garantovala savezna vlada koja je bila zakonom obavezana da spasava i najnepromisljenije kockare. Klintonova idealna drzava je za njegove konzervativne protivnike bila trijumf feministickih i antimuskih obicaja. On je takode zastupao nacionalni sistem zdravstva. kao otelotvorenje agresivnog feminizrna i materijalisticke drzave. Sredinorn decenije. a savezna vlada se nasla u situaciji da nadoknadi stotine milijardi dolara neizvrsenih obaveza. Ekonomsku katastrofu pogorsao je kraj Reganovog burna u leto 1990. sto istovremeno govori i 0 tome koliko se politika od sredine sedamdesetih pomerila udesno. doprinelo eksploziji socijalnih nemira u Los Andelesu i drugim gradovima. godine bili su velika pobeda republikanaca jer su dobili kontrolu nad Predstavnickim domom. godine. Pored toga. pre svega sa sirornastvom. Demokrati su sami doprineli svom porazu nominacijorn najmanje harizmaticnih licnosti koje su mogli da pronadu . i Majkla Dukakisa 1988. Step en u kom se Amerika razlikuje od ovih drzava najbolje se vidi po Kilntonovim godinama. odnosno praksu da odredene korporacije kupuju suparnicke kompanije a zatim prodaju manje unosne delove takvih firmi. kandidatom koji se bar na pocetku pozivao na verske i umerene vrednosti glasaca i posvetio se onim ekonomskim problemima i mukama koje je Busova administracija navodno zapostavila. administracija je optuzivana i da koristi agencije vlade protiv neprijatelja i neistornisljenika na isti nacin na kojije to cinio i Nikson pre dvadeset godina. kada je njegova administracija. stavovi levog centra koji su osvojili podrsku najvaznijih interesnih grupa i vemih glasaca stranke zagarantovali su propast oba kandidata. Klinton je. 238 NE ZABORA VLJAJUCI PROSLOST: KLINTONOVE GODINE Americka politika cesto zbunjuje spoljne posmatrace. godine kao i kasniji izbori ukazivali su na veliki jaz izrnedu dye stranke u pogledu uloge polova. Izbori 1994. U najboljem smislu liberalne tradicije. ali je ocigledan problem bilo to sto je novae nezibezno isao onim institucijama koje su davale najvise kamate i tako imao najnesigumiju ekonomsku podlogu. ispario. Odredenu ulogu imao je i rasni aspekt. pokazivao hvale vredan interes da se succi s istorijskim nepravdama koje pogadajllnaciju. po prvi put u generaciji. narocito Evropljane koji smatraju da bi napredna nacija pretezno evropskog porekla trebalo da postuje iste principe koji se smatraju razumnim u Britaniji. odbacivanje svih nacionalnih i vojnickih vrednosti koje su od Amerike napravile veliku zemlju. koja potice jos od najranijih cngleskih naselja. Kao sto su izbori u oba slucaja pokazali. Reakciju protiv Klintona nije moguce razumeti osirn kao deo duge americke tradicije. U takvom konfuznom ekonomskom i politickom okruzenju mozda je znacajno to sto su republikanci tako dobro odrzali svoje pozicije. po misljenju njegovih sledbenika. pre svega u medijumu koji je dozivljavao procvat . rasnom nepravdom i nejednakoscu polova. godine a guruima integracija i akvizicija preostalo je sarno da se suoce sa serijom sudenja zbog insajderskih poslova i manipulacije akcijama. Citav ovaj postupak je velikim delom finansiran zaduzivanjem. kada je zapoceo period recesije i zabrinjavajuce nezaposlenosti. Berzaje dozivela krah u oktobru 1987. nastojeci da sprovede ideje koje su u Evropi bile sasvim prirodne. Dukakis je to i priznao kada je nadmeno odbacio Reganove optuzbe da je "liberal". godine. Krizaje nastupila 1987-88. To je u prolece 1992. Neki "klintonomrsci" bili su jos radikalniji pa je 1990-ih godina ponovo doslo do pojave radikalnog desni239 I . odabranih samo zbog njihovih besprekomih liberalnih biografija. godine dozivela poraz. odnosno skandalima u koje su bili umesani supruznici Klinton dok su ziveli u Arkanzasu. Te cesto veoma visoke kamate finansirane su rizicnim investicijama i spekulacijama. Jedna se odnosi na integracije i akvizicije. neraspolozenje prema vladi raspirivali su i izvestaji 0 korupciji. gde su ozbiljne stedne i kreditne institucije deregulisane i dobile slobodu da na uloge daju kamate koje zele. Ispitivanja koja su usledila otkrila su rasirene politicke malverzacije sa stednjom i propalim zajmovima i posledice su mogle biti ublazene sarno ako bi stranke odbile da istrazuju aferu u koju su verovatno bili duboko umesani i njeni ljudi. demokrati su mogli da izadu sa Bilom Klintonom. Tek 1992. Rat kultura olicavala je predsednikova ~ena Hilari Rodam Klinton. On se zalagao za sirenje drzavne vlasti i obaveza u oblastima kao sto su regulisanje vatrenog oruzja. Najveci deo stednje i zajmovaje 1988-1991. i zeiju da te probleme resi. njegova politika u odnosu na sva ova pitanja izazivala je odbojnost s obzirom na ulogu morala i polova koja je od 1960-ih godina postajala sve jaca. Kriza je narocito tesko pogodila juzne i zapadne drzave a finansijski krah je imao lancanu reakciju na trzistu nekretnina.radijskim kontakt programima. uklanjanje zakonskih ogranicenja za homoseksualce i odbranu zakonskog prava na abortus. a najveci broj optuzbi odnosio se na poslove u vezi sa zemljom u koje su bile ukljucene sumnjive stedne i kreditne institucije.

barem toliko ozbiljne koliko i Votergejt. svaku politiku koja ugrozava status quo. U svemu ovome nije bilo nicega sto bi izazvalo iznenadenje prvih naseljenika u Masacusetsu sedamnaestog veka. S druge strane. podmetanjem bombe u zgradu saveznog biroa u Oklahoma Sitiju. do 2001. Busu. narocito u drzavama na srednjem zapadu kao sto su Ajova. Pocetkorn 1994. Moguce je da Busova pobeda nije bila apsolutno ubedljiva. u perfekcionistickim kolonijama viktorijanske Amerike. pre svega u Floridi. bilo to sto su te ideje sada odbacivane kao sulude i opasne i sto su zahtevale intervenciju snaga slicnih nacionalnoj policiji neke evropske zemlje. godine izgledao osuden na propast. stotine hiljada Amerikanaca. a ne duhovnog oruzja kako bi se odbranili od vavilonskih snaga antihrista. kada su federalni agenti upali u logor milenaristicke sekte Loza davidijanaca trazeci ilegalno automatsko oruzje. Monikom Levinski. U pucnjavi je ubijeno nekoliko clanova sekte i agenata. Dogadaj u Oklahoma Sitiju promenio je politicki pejsaz primoravsi antivladine aktiviste da se u realnom svetu suoce s posledicama cesto previse zestokih reci izgovorenih u protekle dye godine. kada jeu konacnorn napadu federalnih snaga poginulo oko 80 davidijanaca. ozbiljna politika je ustupila mesto spektaklu i slavnim licnostima. Bez obzira na to. ova obnova mote se pripisati i zadivljujucem ekonomskom procvatu od 1993. vec i na one koji su protestovali protiv poreza u Leksingtonu 1775.I I I • 1 I carskog ekstremizma. godine.seksualnog makartizma". Viskonskin i Misuri. iako je naknadna istraga pokazala da je BuS posteno pobedio. organizovanih i naoruzanih po ugledu na paravojne jedinice. godine i osecanju bezgranicnog tehnoloskog optimizma zbog sirenja interneta i "nove ekonomije". . Da Ii su cak i najfanaticniji I kriticari Klintona zaista zeleli jos pokolja ove vrste? U reakciji koja je usledila. a Klintonov potpredsednik Al Gor je zaista i dobio malu vecinu glasova naroda. Sukob je kulrninirao glasanjem 0 opozivu. 0 Klintonu se u najgorem slucaju rnislilo kao 0 simpaticnorn mangupu i dozvoljeno muje da zavrsi svoj drugi mandat. Klintonje imao koristi od medija koji su bili manje zainteresovani za to da ga kritikuju. pretezno belaca. Ta tendencija je najociglednije ispoljena u sudenju O. pa bi njegov predsednicki polozaj bio unisten. Ova apokalipticnn predstava bila je isto toliko autenticno americka kao i liberalna politika koju je simbolizovao Klinton i imala je podjednako snazan odjek u velikim delovima stanovnistva. godine. medutim. Sami davidijanci nisu narocito neobicni: u Sjedinjenim Drzavama postoji na stotinu verskih denominacija sa sarno nekoliko stotina clanova a mnoge od njih zive u nekoj vrsti geografske izolacije. 0 tom rezultatu je vodenazucna rasprava jer se tvrdilo da BuS svoju pobedu duguje manipulaciji glasackim listicima. Nije nikakvo cudo sto opoziv nije izglasan. Tvrdnje 0 prevarama republikanaca na Floridi trebalo bi posmatrati u kontekstu manje publikovanih ali dobra dokumentovanih slucajeva namestanja rezultata glasanja u interesu demokrata na drugim mestima. cudljivi izborni sistem dao je pobedu republikancu Dzordzu V. Dz. Demokrati su bili vrlo blizu pobedi na predsednickim izborima 2000. Sam incident je uglavnom znacajan zbog potpunog nerazumevanja koje je razdvajalo dye strane. pristalice . kada je poginulo vise od 160 Ijudi. Milioni Amerikanaca mislili su da je Klintonova administracija ne sarno zla vec skoro satanska. Pored rastuce krize konzervativizma. Sa takvom ruzicastom pozadinom mnogi Amerikanci imali su osecaj prosperiteta i dobrobiti a u takvim periodima ljudi nastoje da izbegnu svaki avanturizam. Da je ekonomska situacija bila manje povoljna. a vise da isporucuju stalnu dozu vesti 0 poznatim licnostima i prikazuju sapunsku operu u stvarnom zivotu.instrumenta antihrista predskazanog u biblijskoj Knjizi otkrovenja. bilo je na neki nacin vezano sa takvim antivladinim paravojnim snagama. Simpsonu sredinom decenije. on je uspeo da organizuje impresivan politicki povratak na predsednickim izborima 1996. mediji su se potpuno usredsredili na seksualni deo afere. rekli suo Unistenje logora u Vakou je. kolonijama hriscanskih fundamentalista na obali jezera Ozark u danasnje vreme ili utvrdenjima izgradenim u americkoj divljini. pri cemuje svaka od njih predstavljala potpuno drugaciji misaoni svet i istorijsku tradiciju. godine u mestu Vako. godine birala predsednika koji ce morati da se succi s najgorom krizom koja je zadesila Sjedinjene Drzave u vise generacija. Datumje bilo pun simbolike i podsecaone sarno na Vako i druga vladina zverstva protiv fundamentaliste. u Teksasu. Novo je . Na srecu po Klintona. Javno povlacenje iz politike dozvolilo je Klintonu da 1998-99. Ove dye americke karakterisitike zestoko su se sukobile 1993. U to vreme niko nije mogao znati da je nacija na izborima 2000.Biblijsko blebetanje". u Juti devetnaestog veka. pa su se razne milicije i paravojne grupe posvetile borbi protiv . cesto na religijskoj osnovi. Kao i u prethodnim erama prosperiteta kao sto su bile dvadesete godine dvadesetog veka. pokret milicije se brzo raspao a desnicarski ekstremizam postao je sumnjiv. . savezne snage nisu ozbiljno shvatile apokalipticna upozorenje iz logora.zveri". Milioni njih imaju ista apokalipticna ocekivanja kao davidijanci a rnnogi i 'zajednicku ideju da ce hriscani u poslednjim danima morati da se late pravog.zveri" i . Nije slucajno da je druga godisnjica dogadaja u Vakou obelezena udarcem u srce . aprila. cime je pocela opsada koja je trajala do 19. plaseci se njenog internacionalizma kao prikrivenog uvodenja jedne svetske vlade. Iako je Klinotonov predsednicki mandat posle izbora 1994. godine.Jednog sveta". ali su se stvari mogle i drugacije odvijati. Onako kako se desilo. istraga bi se sigurno usmerilila i na neke druge zloupotrebe vlasti od strane Klintnove porodice. Bez obzira na ocigledne licne nedostatke i mane njegove administracije. 241 240 . "novog svetskog poretka" . sto je omogucilo da se Klintonovi kriticari otpisu kao puritanski licemeri. dovelo do jos dublje mobilizacije ovih arhaicnih usmerenja. prezivi one sto bi inace bila fatalna kriza kada se pokazalo da j e lagao pod zakletvom 0 svojoj seksualnoj vezi sa stazistkinjom u Beloj kuci. ali je bar bila prava.

godine isterao inspektore UN za naoruzanje. ili nikakve. kao u Somaliji ili Bjerutu. a unapredenja su uvek dobijali oni koji nisu imali prakticno nikakvog iskustva na terenu ili neposrednog znanja 0 drugim kulturama. . oni su ovaj vazdusni nap ad mogli kombinovati s hemijskim. prestrukturirane obavestajne agencije ocekivale su previse od upotrebe "cistih" elektronskih uredaja za prismotru. septembra. Do podne tog dana. da su teroristi to hte1i. Pocetkorn 1995. uzastopne vlade Sjedinjenih Drzava bile zaprepascujuce nevoljne da se succi s realnoscu rata ili kontrateroristickih operac. u idealnom slucaju ratje zahtevao sarno upotrebu vazdusnih snaga. politika Klintonove administracije prema Iraku upomo je signalizirala popustljivost i slabost. Sjedinjene Drzave su tog dana prosle mnogo bolje nego ~to su imale pravo da ocekuju. sa brojem zrtava koji se penje na stotine hiljada i vojskom koja se bori da odrzi red. U isto vreme. sravnivsi sa zemljom Svetski trgovinski centar u Njujork Sitiju i unistivsi deo Pentagona.radu spijuna i ubacenih ljudi. bilo bi pravednije povuci analogiju sa 1861. Prvobitni plan terorista verovatno je podrazumevao veci broj otmica aviona. kao sto su to planirali u prvom udaru na Svetski trgovinski centar 1993. zbog brige da se izbegnu civilne zrrve. Isto tako. Na Ameriku se gledalo kao na preterano snaznu ali u krajnjoj liniji kukavicku zemlju. ovog dogadaja. Iako su mnogi komentatori ovaj dogadaj iz 2001. Sjedinjene Drzave nisu ucinile nista. moglo se dogoditi C:aAmerikanci zive u zemlji bez demokratske v1ade. a narocito vreme Klinotonovog predsednickog mandata. Poginulo je ukupno 3000 1judi. koje su i same bile duboko umesane u delovanje islamista. godine. da jedan od otetih aviona nije ometen u izvrsenju svog zadatka. takav cin simbolicne destrukcije naneo bi nepopravljivu stetu statusu nacije u celom svetu. kao 1998. mozda cak i deset. U tom kontekstu. godine oznacio upravo takav . godine. Teroristicke mreze koje su organizovale 11. americka administracija je ucinila sve sto je mogla da taj zlocin predstavi kao dele nekolicine izolovanih fanatika umesto da aktivno istrazuje dokaze koji su ukazivali na umesanost medunarodnih islamistickih mreza. narocito vlade Iraka. Kada su 1996. godine snage Sadama Huseina krenule preko linije utvrdene na kraju zalivskog rata. ti udari su. bili potpuno neefikasni (Sudan i A vganistan). udario bi u jos jedan kljucni cilj. spetembar 2001. lstocnoj Africi 1998. kao u Iraku. Sjedinjene Drzave su bile prinudene da se oslanjaju na druge zemlje. Klintonova administracija se narocito prezrivo odnosila prema naporima agenata CIA . A kada je Sadam 1998. koji su im omogucavali da izbegnu moraine i pravne dvosmislenosti koje podrazumeva angazovanje agenata. Za vreme Klintonove ere iste grupe terorista na Srednjem istoku jedna za drugom napadale su americke interese. jedan od tih istih terorista napravio je plan za bornbardovanje ili istovremenu otmicu velikog broja americkih aviona. Krajem devedesetih godina. vec je raspravljalo teroristicko podzemlje. narocito protiv Iraka i Irana. Dogadaji su dobro poznati. Stavi~e. U svakom slucaju. a administracija ipak nije efikasno uzvratila. rat je predstavljao legitimnupoliticku opciju sarno kada je podrazumevao minimaine arnericke gubitke. U strahu od neprijateljskog stava javnosti.SEPTEMBARSKI MASAKRI U istoriji se retko dogada da jedan jedini dan predstavlja prekretnicu. kao sto je Pakistan.:ija. poredili sa Perl Harborom. Ovu katastrofu sprecila je sarno herojska akcija putnika na 1etu 93 zahvaljujuci kojoj se avion srusio daleko od svog cilja. U narednim godinama. mnogi smatraju da se s rasformiranjem nacionalnog obavestajnog sistema 1970-ih godina otislo predaleko. na sediste CIA u Virdziniji. i cela decenija devedesetih godina zasluzila je ponovnu procenu. Arnerikanci su sa uzasorn konstatovali da postoji realna mogucnost da uskoro budu izlozeni napadima nukleamim. Cak i 1993. Dogadaji 11. kada su teroristi izvrsili svoj prvi napad na Svetski trgovinski centar. Jemenu 2000. Sjedinjene Drzave nisu odgovorile. to je 243 I . godinom kada je central no pitanje bilo prezivljavanje nacije.. zemlju koja ima moc da unisti svet ali ne i da ostane u borbi kada nekoliko njenih vojnika pogine. Stavise. Nad raspravama 0 ovom pitanju nadvijala se senka Vijetnama jer su. ubijale stotine civila i sluzbenika u Saudijskoj Arabiji 1996. a 0 stotinama ili hiljadama dodatnih zrtava da i ne govorimo. na primer. ?d Agencije se zahtevalo da postuje pravila medunarodnog pra242 va na nacin koji je bio potpuno nerealan u obavestajnorn svetu. Belu kucu ili nukleamu elektranu. Sjedinjene Drzave su tog dana bile vrlo blizu poraza. Posle 11. go dine. Ipak. uz podrsku Iraka i njegovih saveznika u islamskoj rnrezi Al Kaida. Cetiri grupe kidnapera preuzele su kontrolu nad avionima na redovnim linijama iznad teritorije Sjedinjenih Drzava i srusili ih na kljucne ciljeve. kada se radi 0 Sjedinjenim Drzavama malo ko moze poreci da je 11. septembar jos uvek postoje na americkom tlu i organi Sjedinjenih Drzava su se u velikoj meri pokazali nesposobnim da protiv njih preduzmu odlucnu akciju. Drzave ponekad moraju igrati prljavo. septembra zahtevaju ponovnu procenu mnogo cega u novijoj istoriji nacije. Posle. U onih nekoliko slucajeva kada su Sjedinjene Drzave lansirale svoje osvetnicke rakete na teroristicke objekte. Medutim. nije se ozbiljno razmislilo ni 0 tome da se preduzmu mere odmazde protiv drzava koje su sponzorisale ove napade. Kao i vise puta pre toga od 1980-ih. kljucni trenutak. napadima za koje su bili potpuno nepripremljeni. bio je fasciniran idejom da avione upotrebi kao projektile koji bi se mogli usmeriti. hernijskim ili bioloskim oruzjem u sopstvenoj domovini. prelaz izrnedu dva doba. kao na Baikanu. zbog nespremnosti da reskiraju arnericke zivote. Posto je CIA imala malo operativaca u drzavarna poput Avganistana. 0 skici napada koji se dogodio 2001. Kada bi name na ozbiljno protivljenje. americke snage bi se odmah povlacile iz cega su njihovi potencijalni neprijatelji izvlacili odgovarajuce zakljucke. Koliko god to bilo tesko priznati.

Rezultati te politike pokazali su se 2001. septembra 1939. Sjedinjene Drzave su suocene s dilemom koliko daleko treba ici u onome sto se naziva ratom protiv terara. njihovaje duznost da zbace takvu vladavinu i da stvore nove cuvare svoje buduce bezbednosti. go dine unistene rnnoge iluzije i da ce Amerika koja izlazi iz krize nuzno biti transformisana nacija. nego da sebi pribavlja pravo ukidajuci forme na koje je naviklo. sva su iskustva pokazala da je covecanstvo vise sklono da zla podnosi dok su ona podnosljiva. Da bismo ovo dokazali. Sjedinjene Drzave vode daleko aktivniju medunarodnu politiku. isto kao i 1939. i da medu silama ovog sveta zauzme posebno i ravnopravno mesto koje mu daju zakoni prirode i boga te prirode. a kad bi tako bili zadrzani. mnogi korisnici elektronske peste slali sujedni drugima pesmu koju je napisao V. Sve sto se moze sa sigurnoscu reci jeste to da su u septembru 2001. njihovo je pravo. ljudi ustanovljavaju medu sobom drzave koje svoju pravednu vlast crpu iz saglasnosti onih kojima se vlada. . koje su sve imale. Posle ove izvanredne pobede. Prilog I DEKLARACIJA NEZA VISNOSTI I 244 Kada u toku istorijskih dogadaja postane nuzno da jedan narod raskine politicke veze koje su ga spajale s drugim. da ihje njihov Tvorac obdario neotudivim pravima. H. nalagati da davno ustanovljene oblike upravljanja ne treba menjati zbog beznacajnog i prolaznog uzroka i.I I I I I I I izazvalo sarno nekoliko nasurnicnih americko-britanskih raketnih napadanista sto iracki rezirn ne bi mogao lake da podnese. da medu ova spadaju ~ivot. 245 . U meduvremenu. On je svojim guvemerima zabranio da odobravaju zakone od neposredne i hitne vaznosti ukoliko ne bi bili zadrzani dok ne dobiju njegov pristanak. Ova fraza predstavlja sasvim zgodan rezime vojne. godine izbio ratjer je njegov prikaz stanja nacije tako dobra odrazavao ovaj danasnji trenutak. bili prevladani osecajem straha. kojije bio dornacin hiljada terarista AI Kaide i njihovog zloglasnog vode Osame bin Ladena. osnivajuci je na takvim principima i organizujuci njenu vlast u takvom obliku koji ce mu najverovatnije osigurati bezbednost i srecu. koja govori 0 tome kako su dogadaji u septembru oznacili kraj svih nada . Da bi osigurali ta prava. Upravo takvo je bilo mukotrpno trpljenje ovih kolonija i takva je sada nuznost koja ih prisiljava da menjaju svoj prvobitni sistem vladavine. doduse. on bi sasvim prestajao da vodi brigu 0 njima. ranjivosti pa cak i obarnrlosti. Amerikanci su 2001. mi cemo pred nepristrasni svet izneti cinjenice: On je odbio da odobri zakone veoma korisne i potrebne za javno dobro.sloboda i trazenje srece. koje kao da su prizivale sve vece i razomije napade koji su pogadali sve blize. pravo je naroda da je izmeni ill ukine i uspostavi novu drzavu. Mi smatramo ociglednim istinama da su svi ljudi stvoreni jednaki. a pominje se jos nekoliko potencijalnih meta. na Srednjem istoku i u jugoistocnoj Aziji. Istorija sadasnjeg kralja Velike Britanije jeste istorija neprestanih uvreda i nasilja. s proklarnovanirn ciljern da uniste snage odgovome za septembarske napade. diplomatske i obavestajne delatnosti Amerike tokom 1990-ih. uspostavljanje apsolutne tiranije nad ovim drzavama. Oden kada je 1. Ali kada dugi niz zloupotreba i nasilja koja idu uvek za istim ciljem otkrije plan koji namerava da ljude podvrgne potpunom despotizmu. duzno postovanje misljenja covecanstva zahteva od njega da objavi razloge koji su ga naveli na to odvajanje. Odmah posle napada. Razboritost ce mu. Nemoguce je predvideti koliki ce biti domet ovog sukoba.jedne prizernne i nepostene decenije" citirana je bezbraj puta. Vec krajem 2001. i kao da su govorile da se takve strahote mogu ciniti nekaznjeno. Jedna jedina fraza iz te pesme. godine. U vreme dok ovo pisem. otvorena politika useljavanja omogucavala je svim operativcima terorista da se slobodno krecu po citavoj teritoriji Sjedinjenih Drzava. godine. godine. kada neka forma vladavine postane sterna po te ciljeve. snage predvodene Sjedinjenim Drzavama unistile su islamisticki rezirn u Avganistanu. shodno tome. kao neposredan cilj.

Opominjali smo ih s vremena na vreme da njihovo zakonodavstvo pokusava da nas podvrgne nepodnosljivoj vlasti. ali se na svaku novu nasu molbu same odgovaralo novim nepravdama. Prema tome. slobodne i nezavisne drzave. da su razresene svake pokornosti britanskoj kruni. Podsecali smo ih na okolnosti naseg iseljavanja i naseljavanja ovde. vracala celom narodu da je on vrsi dok je u meduvremenu drzava ostajala izlozena opasnostima invazije spolja i trzavicama iznutra. On bas sada salje mnogobrojnu vojsku stranih placenika da upotpuni delo smrti. sto po pravu i treba da budu. prava od neocenjive vrednosti za jedan narod a opasnog sarno za nasilnike. drzao stajacu vojsku bez saglasnosti nasih zakonodavnih tela. Onje ucinio sudije zavisnim sarno od njegove volje u pogledu njihove sluzbe i visine njihovih plata. ani Sll takodje postali gluvi na glas pravde i srodstva. jesu. Mise. da bi nas prebacivao preko mora radi sudenja zbog toboznjih krivicnih dela. Na svakom stepenu ovih tlacenja mi smo najsmernijim izrazima molili da se sve ispravi. da bi nas u mnogim slucajevima lisio prednosti sudenja s porotom. pri cemu se zakonodavna vlast. predstavnici Sjedinjenih Drzava okupljeni na opstem Kongresu. pustosio nase obale.•• On je odbio da odobri druge zakone za razrnestaj sirokih oblasti naroda. nepogodna i udaljena od mesta cuvanja njihovihjavnih arhiva. kao sto smatramo i ostalo covecanstvo. On je sazvao zakonodavna tela u mesta neobicna. ako se taj narod ne odrekne prava na predstavnisrvo u zakonodavnom telu. da bi ih laznim procesima zastitio od kazni za bilo kakvo ubistvo koje bi pocinili nad stanovnicima ovih drzava. da bi prekinuo nasu trgovinu sa ostalim delovim sveta. prema tome. odbijajuci da donese druge koji bi omogucavali njihovo doseljavanje ovamo i otezavajuci uslove za novu raspodelu zemlje. moramo povinovati nuznosti koja kao neminovno objavljuje nase odvajanje i smatrati ih. Onje zaveo mnostvo novih zvanja i ovamo poslao sluzbenike da kinje nas narod i da mu unistavaju imovinu. zakljucujuci mir. On je zeleo da vojnu vlast ucini nezavisnom od gradanske i visom od nJe. pozivajuci se na Vrhovnog sudiju sveta da bude svedok pravednosti nasih namera. On je podsticao unutrasnje ustanke medu nama i nastojao da dovede na stanovnike nasih granica nemilosrdne divljake Indijance cije je poznato pravilo ratovanja "uni~tavati bez obzira na doba starosti pol ili stanje zdravlja". Onje odbijao. i da sve politicke veze izmedu njih i drzave Velike Britanije jesu i treba da budu potpuno prekinute. On je prisiljavao nase sugradane zarobljene na otvorenom moru da dignu oruzje protiv svoje zemlje da postanu dzelati svojih drugova i svoje brace. Pozivali smo se na njihovo osecanje pravde i velikodusnost i zaklinjali smo ih vezama naseg srodstva da osude ta nasilja koja ce ih neizbezno dovesti do prekida nasih veza i nasih dobrih odnosa. u vreme mira. pustosenja i tiranije koje je vec otpoceo primerima surovosti i podmuklosti kojimaje tesko naci rayne i u vreme najveceg varvarstva i koji su potpuno nedostojni poglavara jedne civilizovane nacije. 247 I . da bi ukinuo liberalni sistem ujednoj susednoj provinciji uspostavljajuci tamo despotsku vladavimu i prosirujuci njene granice tako da od nje nacini u isto vreme primer i podesno orude za uvodenje iste apsolutisticke vladavine u ovim kolonijama. I I I 246 . Onje u vise navrata raspustio predstavnicke domove zato sto su se sa muskorn cvrstinom suprotstavljali njegovim nasrtajima na prava naroda. da bi nam oduzeo nasa prava. sklapaju saveze. da bi nam nametnuo dazbine bez naseg pristanka. a u ime i po ovlascenju dobrih naroda ovih kolonija svecano objavljujemo i izjavljujemo da ove ujedinjene kolonije. ureduju trgovinu i vrse sve ostale delatnosti i stvari koje nezavisna drzava ima pravo da vrsi. koja se ne moze unistiti. dajuci svoj pristanak na njihove akte toboznjeg zakonodavstva: da bi kod nas ukonacio veliki broj oruzanih trupa. da bi ukinuo nase sopstveno zakonodavstvo a sebe proglasio ovlascenim da pravi za nas zakone u svim mogucim slucajevima. svojom srecorn i svojom svetom cascu da cerno podrzavati ovu deklaraciju. sajedinim ciljem da ih zarnaranjem natera na saglasnost sa njegovim merama. Poglavar ciji je karakter tako obelezen svim delima koja karakterisujednog tiranina nije podesan da vladajednim slobodnim narodom. On se udruzivao sa drugima da bi nas potcinio sudskoj vlasti stranoj nasem uredenju i koju nasi zakoni nisu priznavali. mi. i da kao slobodne i nezavisne drzave one imaju punu vlast da vode rat. ili da sami padnu od njuhove ruke. da naredi da se drugi izaberu. palio nase gradove i unistavao zivot naseg naroda. On je pljackao nasa 'mora. On se odrekao vladavine ovde objavivsi da nismo pod njegovorn zastitorn i zarativsi protiv pas. On se trudio da spreci naseljavanje ovih drzava 1I tom cilju ometajuci zakone za primanje stranaca u drzavljanstvo. On je ometao vrsenje pravosuda odbijajuci da odobri zakone za ustanovljavanje sudskih vlasti. neprijateljima u ratu a prijateljima u miru. I sa cvrstim uverenjem u zastitu bozanskog providenja mi se zavetujemo svojim zivotirna. Nismo takode uskracivali paznju ni nasoj britanskoj braci. dugo vremena posle takvih raspustanja. ukidajuci nase najdragocenije zakone i menjajuci iz osnova oblike nase uprave. On je kod nas.

u velikoj meri subjektivan. Fridman (Lawrence M. The American Political Tradition (prvo izdanje 1948) ili The Paranoid Style in American Politics (1965). Benet (David Bennet) u The Party of Fear (drugo izdanje 1995). Pilgrims ill their Own Land (1984) i visetomne studije Modern American Religion (do sada u 3 toma). "Paranoidnim stilom" se bavi i Dejvid H. Sidni Olstrom (Sydney Ahlstrom) u A Religious History of the American People (1972) daje lep uvod u americku versku tradiciju. Sugestije date u nastavku teksta uglavnom imaju za cilj da ukazu na autore ciji su radovi najdragoceniji u razmatranju odredenih tema ili perioda. knjizi u kojoj daje finu studiju rasistickih. 249 J J . zeleo bih da ponudim nekoliko kratkih sugestija za dopunsku literaturu 0 ovoj temi. Hofstaterov model koriscenja biografskib studija za ilustraciju razvoja odredene teme koriscen je i u drugim knjigama. Friedman) u knjigama A History of American Law (drugo izdanje 1985) i Crime and Punishment in American History (1993). preporucljivo procitati i ostala. S obzirom na ogranicen prostor u knjizi. ovaj pregled je. Dobar pregled razvoja americkog prava dao je Lorens M. Edvard Vajt (G. nuzno. autor knjiga kao sto je npr. Josjedan znacajan pisac koji se bavio verskim pitanjima je Martin Marti (Martin Marty). Moja knjiga Mystics and Messiahs (2000) prati puteve nove i nekonvencionalne verske aktivnosti kroz americku istoriju. npr.I LITERATURA I I Iako bi pregled bibliografije 0 americkoj istoriji lako mogao biti i duzi od ove knjige. nativistickih i ksenofobnih strujanja u americkoj istoriji. iako sam pomenuo sarno po jedno ili dva njihova dela. Pomenuti pisci su uglavnom veoma plodni pa je. The American Judicial Tradition (1976). Izvanrednu polaznu osnovu za ovakav opsti pregled predstavljale bi knjige: Ricard Hofsteter (Richard Hofstadter). Edward White). OPSTETEME Brojna velika dela proucavaju teme koje se provlace kroz celokupnu americku istoriju i daju primere iz celokupnog njenog toka.: G.

njegovu knjigu The Ideological Origins of the American Revolution (prosireno izdanje 1992). lako su se stariji naucnici usmerili na desavanja u Novoj Engleskoj i Pensilvaniji. Karlsen). Medu njima su posebno znacajni Allan Kulikoff sa svojom knjigom America Tobacco and Slaves: The Developrnent of Southern Cultures in the Chesapeake. ili Foner. Smeo pokusaj da poveze britanski i americki kulturni obrazac ucinio je Kevin Filips (Kevin Phillips) u svojoj knjizi The Cousins' Wars (1999).mizib slojeva" sigurno nije cinio neprekidan niz sukoba . Nash). Free Soil. Russel R. zaista je postojala nit javnog i privatnog nasilja 0 kojem govori Michael Feldberg u The Turbulent Era (1980). Jos jedna opsta istorija dragocena za proucavanje socijalnih tern a je Intimate Matters: A History of Sexuality in America. Njegova zelja da dogadaje u Americi postavi u medunarodni kontekst jasno se vidi iz studija kao ~to su The Peopling of British North America (1986) i Strangers within the Realm (1991). napisao The Fall of the House of Labor (1987) i Citizen Worker (1993).0 vradzbinama koje su izazvale toliko rasprava pisu Dzon P. Demos) u Entertaining Satan. na primer. Work. koji u knjizi 1676: The End of American Independence (1984) istice imperijalne razmere kolonijalne istorije. Free Men (1970). Demos (John P. o problemima rase. Dejvid Heker Fiser (David Hackett Fischer) u Albion's Seed (1989) zastupa stay da socijalni obrasci kolonijalnog doba odrazavaju britanska podrucja iz kojih su doseljenici potekli. pre svega radovi Perij a Milera (Perry Miller). Free Labor. The Fatal Environment (1985). Karlsen (Carol F. Peterson u The Great Triumvirate (1987). i nereda u Americi devetanaestog veka. 1607-·1789 (1985. Litwack. Elizabeth Fox-Genovese. Indians. The New England Mind (1953) i Jonathan Edwards (1949). 1988). Leon Litwack. Culture. To su. u kojoj razmatra verske i politicke kontinuitete od engleskog gradanskog rata 250 DEVETNAESTI VEK Za razumevanje politike postrevolucionamog i ranog nacionalnog perioda jos uvek je korisna Hofstaterova knjiga The Idea of a Party System (1969). autor knjiga Red. Franklin. Neke od najznacajnijih brojnih knjiga su: Gutman. McCusker). dok u Lord Churchil's Coup (1995) ponovo govori 0 slavnoj revoluciji u Americi. region Cesapika je takode privukao mnoge istoricare drustva. Jordan. The Peculiar Institution (novo izdanje 1989). lake istoriju . Roll. Reconstruction (1988). izmedu ostalog. and the Ecology of New England (1983) daje izvanredan primer novog ekoloskog pristupa kolonijalnoj istoriji. Svaki od njihje napisao vise dela. kao i uredene zbirke dokumenata. Witchcraft and the Culture of Early New England (1982) i Kerol F. American Freedom: The Ordeal of Colonial Virginia (1975). Vidi. Genovese. Runaway Slaves (1999) i Fox-Genovese. znacajne radove 0 kolonijalnoj eri napisali su Bernard Bejlin (Bernard Bailyn) i Edmund S. Wilentz je autor knjige Chants Democratic. Menard. na primer. and Society in Industrializing America (1976). Been in the Storm so Long (1979). Hofstaterova knjiga America at 1750: A Social Portrait (1971) pregstavlja model. Within the Plantation Household (1988). Erik Foner i Eugene Genovese. dok 0 dogadajima od nacionalnog znacaja u devetnaestom veku pise Merrill D. izazovnu studiju revolucionamog podzemlja Nove Engleske sezdesetih i sedamdesetih godina osamnaestog veka. Foner. i Gunfighter Nation (1992). Snazna radikalna tradicija u arnerickoj istoriografiji usmerena je na zivot radnih ljudi svih rasa i uzajamno dejstvo interesa elite i naroda u stranackoj politici na lokalnom i nacionalnom nivou.• Serija knjiga Ricarda Slotkina (Richard Slotkin) 0 tradiciji granice i temama nasilja u americkoj istoriji predstavlja rudnik blaga za proucavanje drustvene i kulturne istorije: Regeneration through Violence (1973). 1619-1877 (1993) daje pregled americkog iskustva s robovskim radom. White and Black: The Peoples of Early America (1974) i The Urban Crucible (1979). Medu najvaznijirn autorima koji su 0 tome pisalu su: Herbert Gutman. kroz sedamnaesti vek do Americke revolucije i Gradanskog rata. Stampp. 1763-89 (trece izdanje 1992) i American Slavery. 1750-1925 (1976). Puritans (izmenjeno izdanje 1963). Nes (Gary B. William Cronon u Changes in the Land. ko-autor John 1. Morgan. Colonists. Knjiga Nature's Metropolis: Chicago and the Great West (1991). Roll (1974). neku vrstu fotografije zemlje na ivici borbe za nezavisnost. Fiser je takode napisao Paul Rever's Ride (1994). ropstva. Poseban znacaj imaju Bejlinovi napisi 0 politickoj misli i ideologiji: vidi. 0 ovom periodu su pisali i Stiven Saunders Veb (Stephen Saunders Webb). ~iji su autori Dzon D'Emilio (John D 'Emilio) i Estel Fridman (Estelle Freedman. Montgomeri je. npr. studije 0 nastajanju radnicke klase pocetkom devetnaestog veka u Njujork Sitiju. Gutman. Peter Kolchin u svojoj knjizi American Slavery. Pored toga. John Hope Franklin. Eugene Genovese. 1680-1800 (izdanje 1986). Eric Foner i Kenneth Stampp. 251 I I I I I I I I I I I I . The Black Family in Slavery and Freedom. Pored njih. autor knjige Economy of British America. Jos jedan plodan autor kada se radi 0 dogadajima ovog doba je Geri B. Morganov rad 0 revolucionamoj eri predstavljenje u knjigama The Birth of the Republic. rekonstrukcije i segregacije postoji obimna literatura a medu najznacajnijim piscima su Herbert Gutman. Sean Wilentz i David Montgomery. na primer. The Devil in the Shape of a Woman (1987). KOLONIJALNI I REVOLUCIONARNI PERIOD Mnoga starija dela jos uvek predstavljaju najvaznije izvore za proucavanje kolonijalne ere.

pre svega ideju da se razlicitost zapada na neki nacin zavrsila navodnim . McPherson. Not Without Honor (1998) i Ellen Schecker. koja pokusava da preispita tradicionalne pretpostavke 0 tom regionu. Father Coughlin. "regioni" kao sto su americki zapad ilijug veci su od nekoliko evropskih drzava zajedno i Sjedinjene Drzave imaju dugu tradiciju nastojanja da odrede i objasne lokalne razlike i kulture. Ambroz je takode autor knjige Rise to Globalism. Citizen Soldiers (1998). koji je u svojoj knjizi Freedom from Fear dao znacajnu studiju 0 periodu 1929-45 (1999). kao i bitkama i kampanjama. Istorijskih knjiga 0 Americi dvadesetog veka ima veoma rnnogo pa njima ovde mozemo govoriti same u kontekstu odredenih tema. Sears. S obzirom na centralni znacaj u kulturi regiona. Battle Cry of Freedom (1989) i Shelby Foot. Jedna od fascinantih istoriografskib tendencija poslednje decenije bilo je i populamo ponovno otkrivanje i idealizacija generacije koja se borila u Drugom svetskom ratu. Ambrose. "najvece generacije". Dobru polaznu osnovu u ovoj oblasti predstavljaju: James M. autor knjiga The Legacy of Conquest ' (1987) i Something in the Soil (2000). America. Medu rnnogobrojnim knjigama koje je napisao Kenneth S. Donalda. Klasicna dela koja obraduju i analiziraju regionalnu isotoriju americkcg juga su i W. Yann Woodward. Medu najvaznije jos uvek aktivne istoricare tog doba spadaju Stephen W. Politicka istorija ovog doba obradena je u mnogim knjigama Davida H. terna brojnih knjiga koje obraduju populiste i progresivce ili rasisticke i nativisticke pokrete koji su tih godina bili veoma uticajni. Robert S. The Civil War (tri toma: 1958-1974). biograf Ajzenhauera. Primer studije na tu temu je knjiga Over Here (1980). "regionalna" istorija u Sjedinjenim Drzavama ocigledno znaci nesto sasvim drugo nego u Evropi. o promeni etnicke osnove arnerickog drustva govori John Higham u knjizi Strangers in the Land (1988). koja je dozivela osam izdanja (1997). Flemingu The New Dealers ' War (2001). Period od Nju dila do rata zanimljivo opisuje Alan Brinkley u knjizi The End of Reform (1996) i Thomas J. Kao i u prethodnim epohama. Lizabeth Cohen u knjizi Making a New Deal (1990) daje vaznu studiju radnicke klase u Cikagu izmedu dva svetska rata..nove istorije zapada". rasna pitanja su zaokupljala paznju istoricara a pokret za gradanska prava bio je tema mnogih izvanrednih naucnih radova. St. a veliku vrednost u tom smislu jo~ uvek imaju nesto starije popularne istorije rata kao ~to je serija knjiga Brusa Katona (Bruce Catton) iz 1950-ih. Narodni pokreti s kraja devetnaestog veka su. Novija nauka je promenjena novim saznanjima iz arhiva americkih i sovjetskih obavestajnih sluzbi koja su 253 . 1929-1941 (novo izdanje 1993) i David M. pre svega u biografiji Lincoln (1995). Kennedy. Svaki americki rat privukao je veliku paznju. S obziron na geografsku velicinu nacije. Weigley je jos jedan istaknuti autor koji pise 0 politicko-vojnoj tradiciji Amerike. and the Great Depression (1982). takode. autor knjige Voices of Pro test: Huey Long. u kojoj autor David M. religija takode privlaci veliko interesovanje: vidi Christine Leigh Heyrman. John Egerton u svom delu Speak Now Against the Day (1994) govori o pokretu za gradanska prava u godinama pre izbijanja "revolucije" sredinom 1950-ih. Istorija juga je i dalje oblast aktivnog istrazivanja i to ne sarno u delu rnedurasnih odnosa. Yann Woodward Origins of the New South (1951). Medu navaznijim piscima koji su'se time bavili su i Alan Brinkley. Gary W.zatvaranjern granice" 1890-ih. Gallagher i James M. 0 kojoj su pisali Tom Brokaw u The Greatest Generation (1998) i Stephen Ambrose. Sto se tice posleratnih godina. Literature 0 Gradanskorn ratu ima toliko da bi mogla ciniti i poseban istorijski tanr a postoje i brojne studije 0 svim vaznijim politickim i vojnim licnostima. Homeward Bound (1988). U krajnjoj liniji. Southern Cross (1997). Najpoznatiji pisac ove skole je Patricia Nelson Limerick. Russell F. Davis je i impresivna visetomna biografija Franklina D.I I I ciji je autor William Cronon daje impresivan prikaz interakcije urbanog razvoja i sirenja na zapad i uloge tehnoloskih promena u oba fenomena. Oshinsky. Moja knjiga Hoods and Shirts (1997) opisuje ultradesnicarsku opoziciju Ruzveltu i Nju dilu. The Mind of the South (1941) i C. A Conspiracy so Immense (1983). Jedno od velikih imena u istoriji juga je C. J. Richard Gid Powers. Kennedy objedinjuje vojne i civilne aspekte Prvog svetskog rata i njihov uticaj na Sjedinjene Drzave. Neke od najznacajnijih radova medu bezbrojnim knjigama 0 Drugom svetskom ratu i Koreji napisao je Stephen E. Ruzvelta. U'-torn smislu se narocito istice David Garrow s knjigama kao sto su Bearing the Cross (novo izdanje 1999) i We Shall Overcome (1989). Jude (1996). koji je izmedu ostalog napisao i The Great Depression. Osamdesetib godina dvadesetog veka pojavila se zanimljiva skola . Many Are the Crimes (1998). 252 0 I Kriticne godine depresije i Nju dila posluzile su kao sredisne tacke rnnogih istrazivanja. autor knjige The Strange Career of Jim Crow (izmenjeno izdanje 1974). koristan doprinos drustvenoj istoriji dali su George Lipsitz u Rainbow at Midnight (1994) i Elaine Tyler May. Proces asimilacije i amerikanizacije izvanredno je prikazao Robert Orsi u knjigama The Madonna of 115th Street (1985) i Thank You. Antikomunisticka cistka bilaje predmet mnogih knjiga koje se bave i senatorom Makartijem i uticajem antikomunizma na americku kulturu i drustvo. DYADESETI VEK. Znacajne knjige 0 tome su: David M. dok je Studs Terkel objavio nekoliko sjanih usmenih istorija depresije i ratnih godina u knjigama kao sto su The Good War (1984) i Hard Times (1986). McElvaine. McPherson. Cash.

Bitno je da se napravi razlika izmedu makartizma (histericnog i demagoskog) i osnovnog pokreta koji je. Suburban Warriors: The Origins of the New American Right (novo izdanje 2002) i Earl Black i Merle Black. sledece knjige: Todd Gitlin. Ozivljavanje americkog konzervativizma od 1960-ih godina bilo je tema velikog naucnog interesovanja poslednjih godina. Mylroie takode daje ubedljivo objasnjenje sprege Iraka s teroristima koji su unistili Svetski trgovinski centar. A Bright Shining Lie (1988). Reagan's America (1987) i Bob Woodward. pokusavao da otkrije i neutralise potencijalne spijune i sabotere. Moja knjiga The Cold War at Home (1999) govori 0 antikomunistickoj reakciji ujednoj od velikih industrijskih drzava. ta nevoljnostje vremenom nestala a naucne literature se po obimu moze meriti sa onom 0 Drugom svetskom ratu. Konacno. znacajna istorija kontrakulture je delo Acid Dreams (1992). A slicane napomene 0 koriscenju savremene kulture mogle bi se primeniti i na svaki drugi period americke proslosti. Lisa McGirr. izmedu ostalih. 0 stavovima druge strane vidi Barbara Olson. The Rise of Southern Republicans (2002). dok se moja knjiga Moral Panic (1998) bavi promenom stava prema deci i zlostavljanju dece kao merilu promene stavova prema seksualnosti i rodu. septembra. Znacajna dela na ovu temu su i: Allen Weinstein i Alexander Vassiliev. ali je ona pretskazala te napade s neobjasnjivorn preciznoscu. Carter.potpuno promenila nasu predstavu 0 velicini i realnosti "cn'ene pretnje". Iako je u prvim godinama posle vijetnamskog rata izgledalo da je mnogim Amerikancima previse bolno da se bave ovim sukobom. sasvim legitimno. Lee i Bruce 254 255 1 . Galloway. Everything We Had (1981). Kao sto se vidi iz godine izdanja.) politici Klinotovog doba pisao je David Halberstam u War in a Time of Peace (2001). Richard Farina. Martin Duberman u knjizi Stonewall (1993) opisuje poreklo novog pokreta za prava homoseksualaca. Medutim. i Howard Kurtz. ova knjiga je napisana daleko pre dogadaja od I!. Moore i Joseph L. Blum u Years of Discord (1991) odlicno prikazuje period od Kenedija do Votergejta. da pomenemo sarno neke. James T. Postoji i vise krajnje pristrasnih prikaza ovih dogadaja. njen film i zumalizam. Before the Storm: Barry Goldwater and the Unmaking of the American Consensus (2001). Znacajan doprinos literaturi 0 tom pitanju predstavljaju i: Matthew Dallek. Nekc od najvaznijih studija 0 toj temi su: Al Santoli. postoje i brojni znacajni istorijski radovi 0 politici i kluturi poslednjih decenija. na primer. Daring to be Bad (1989). sadaje neospomo da su navodni spijuni zaista postojali na mnogim nivoima americke vlade i da je na strani antikomunista bilo mnogo vise istine nego sto su to njihovi neprijatelji u one vreme tvrdili. The Haunted Wood (1999). Karterova knjiga je biografija Dzordza Valasa i govori 0 poreklu novog konzervativizma i jacanju republikanske stranke na jugu posle 1960-ih. Stewart. Days of Rage (1987) i Dan T. (Tragicnim slucajern. Hunter Thompson i Allen Ginsberg. Sto se tice kultumih problema. The Feminine Mystique" (2000). Spin Cycle (1998). ' Dobru osnovu za razmatranje politike 1960-ih godina daju. Betty Friedan. Blood Sport (1996). America's Longest War (trece izdanje 1995). Agresivnu odbranu Klintonovih dao je Jeffrey Toobin u knjizi A Vast Conspiracy (1999). Patterson u Grand Expectations (1996) daje izvanredan pregled perioda 1945-1974. The Sixties: Years of Hope. Rick Perlstein. iako je ovo sto sledi mozda i previse ocigledno da bih ga uopste izrekao. The Final Days (2001). Tom Wolfe. Sto smo blize danasnjern trenutku. kao i vise radova koje su napisali John Earl Haynes i Harvey Klehr. ciji su autori Martin A. Ukratko. najbolji nacin da citalac pocne da istrazuje arnericku istoriju je da uroni u populamu kulturu nacije. da bi se razumele sezdeset godine dvadesetog veka. septembra. Eldridge Cleaver. da izdvojim sledece knjige: Garry Wills. We Were Sodliers Onceand Young (1993) i George Herring. dok John M. Harold G. cak ni najbolji naucni rad akademskih istoricara ne daje tako snazan prikaz tog vremena kao sto su to u svojim delima ucinili Ken Keesey. Neil Sheehan. skandalima Klinotonovih godina pisali su David Brock. James B. The Right Moment: I· I Shlain. Najbolji pojedinacni prikaz arnerickog susreta sa terorizmom na Srednjem istoku dala je Laurie Mylroie u Study of Revenge (2000). 0 novom feminizmu vidi Daniel Horowitz. Betty Friedan and the Making of . Barbara Olson je bila jedan od putnika koji su poginuli 11. The Seduction of Hillary Rodham (1996). u Pensilvaniji. Podjednako dragoceno je i gledanje filmova iz te ere i (naravno) slusanje muzike. a a Ronald Reagan's First Victory and the Decisive Turning Point in American Politics (2000). Na primer. The Choice (1996). The Politics of Rage (drugo izdanje 2000). Michael S. beletristiku i poeziju.. a 0 radikalnorn feminizrnu Alice Echols. lz obilja literature 0 najnovijoj politici mogao bih. Sherry uln the Shadow of War (1995) koristi temu ratovanja i militarizovane drzave kao prizmu kroz koju posmatra istoriju Sjedinjenih Drzava od 1930-ih godina. to se problemi drustvene i politicke istorije mogu bolje prouciti kroz literaturu iz oblasti sociologije i politicke nauke kao i biografije i autobiografije i naravno zumalizam.

178. 200 Amerikanci nernackog porekla.135. 36. 33 antiratni pokreti.120.228. pobuna u zatvoru.136.124. 109.22.23. Dvajt(Dwight Eisenhower).105. 72 afirmativna akcija. Dzon (John Adams). 17. 127 Arizona.35.122. 154.139. 84 afera XYZ. 198 agramiprotesti.239 Adams.203. 207 Amerikanci italijanskog porekla. vidi takode Rat 1812. 59 Atika.141. 39. 173. vidi takode Gradanski rat Arnold. 195.157. 68 Anderson. 125 Apalaci.189. 24. kulture 21-25. 91. neznalice. deportacije 138-139.175. vidi takode Gradanski rat.137-139. 27. 72 Adams. 37. 31. 69.230. Kju kluks klan antimasonska stranka 95-6. 216 Atlanta.106.256 Ajova.213.53. 231 Andros. 13. vidi episkopalisti antikatolicki pokreti 46. 57.241 Ajzenhauer. ser Edmund (Sir Edmund Andros).203. 152. vidi takode masonstvo antinomizam.86. 149 Amerikanci japanskog porekla. 230 Americka federacija rada (AFL). 77. 70.133. 108.25. Benedikt (Benedict Arnold).76. 227 Ajdaho. 102.126. 75. 139.127. 36. 34 Amerika pre svega. 179. Ill. 11.205 257 . 192. americki sistem. 81. 178 AIDS (Sindrom stecene imunodeficijencije). 96-97.168.206 Amandman 0 jednakim pravima. 77-79. 68.INDEKS I I I I abolicionizam 100. 233 antisemitizam. 112 Arnerikanci azijskog porekla. 174.182. 37 anglikanci. 92. 154. komitet. 230.206. 25. Merilend. 239 Afroamerikanci.181. Dzon (John Anderson).25. 218.109-110.136 Apomatoks.85. Obnova Aljaska.209. americki domorodci 65.154.221. ratovi 28. 13. 124. vidi takode katolici.110. popuiacione promene 21.150. 185 Anapolis. Dzon Kvinsi (John Quincy Adams). 219. 151. 105. 78. 135. 222.212. 185 Antitam.218 Alabama. 186. 48. 124. 77. 112-115 abortus. 62. 68. 162.231 Arkansas.

209. 136.218. 118. 188 Bafalo. 111-112. 182 Avganistan. 158.89 Dikinson. 15. 89. 37 Banka Sjedinjenih Drzava.219. 235 Boston. Vilijem Dzenings (William Jennings Bryan). 67. 176 Brajs.227 Bekonova pobuna. 17.94.95.175. 56 bostonski masakr. 218. Dzonatan (Jonathan Edwards). 143.8. 194.216 Dzekson. 101 droge. Dakota. 92. 209. 233 (CIA). 113 92. 38 Dzekson.217 automobilska industrija. 89 Bakar. 28.217.224. 238 duvan. 145 Bakrenjaci. B. Dzon (John Dickinson). 231. Tomas (Thomas Jefferson). 158 Deklaracija nezavisnosti. 35. vidi takode Dernokrarska stranka Demokratska stranka. 176. 29.146 "Biblijski pojas". Aron (Aaron Burr). 62. Aleksandar Grejem (Alexander Graham Bell). 163 Dzordzija. 147 Dzeferson.91. 104. 36 Bel.77. vidi FBI Cma snaga. 27.68. 192. 60. 42. Dzon (John Jay). 108. DuBois). Judzin V. 123.147. Hernando.205 Baltimor. 54-57. 69. I91 bezbol. 232. 251 Cikago. 130. 174.98.75. 242. pokret. 144 Denver. 28 Derou. Johnson).174. 39. 197. 108. 171. 153. 119. 123 Baltimor. 221 ekspedicija Luisa i Klarka.40. lOS.199. Dzejms (Buchanan. Tomas Alva (Thomas Alva Edison).44-47.209. porodica lorda. Henri (Henry George).56. 76 Bu~. 71. 39. 139 Der. 54 Dipon (DuPont). James).Tenesi. 119 Daglas. ISO. 94. 92.70. 198. 111. 119 Britanija. 125 Carlston. 37. 93 Bingem.99. 171 Catanuga. Daglas. 71. 14. 138. (Lyndon B. 243 rat Canselorsvil. 25. 209 Dukakis. 217. 168 COINTELPRO. 41. 153. vicli segregacija Dzonson.218.224. Rat 1812 Bufalo.90.235.142. V. Danijel (Daniel Boone). 63. 29.145. 95. I 74. 188. Dzon (John Brown).112. c1omorodci 103. 31 Elite. Virdzinija.205.225. 105 I Dzej.159.202. 70.146.Dzim Krou" ("Jim Crow").147. 175. 70. 96. 147 Dorninikanska Republika .229. 78 Cmi panteri.134.233. 164 Drustvo Dzona Birca (John Birch Society). 56. Klarens (Clarence Darrow). 35. 28. vidi Afroamerikanci Cmi Jastreb. 117.57. 104 Birmingem. bitka kod.89. 126 celik.226. Don). 27. 99. 236 Dzordz. 24. teritorija. 144 Debs. 138.239 Denijel Dru (Daniel Drew). 129.158. 90.112.93. 61.230. Nikolas (Nicholas Biddle). 31.222. 152 Delaver. 133. 198. Kanada.133. Virdzinija (Virginia Dare). 66.220.134. Debs). 64. 47.91. 176. 31.155. 69. 23. Micigen. 148 Djuk.78. Tomas V. 70. 186-9.210.98. 25 Detroit. 28 drhtavci. Alabama. porodica. 151 Braun. E. 199. Endrju (Andrew Jackson). 24.199.73. 220 Ciroki.217. Dzordz (George Bush). 25.68. 57. 166 Ber. ser Fransis (Sir Francis Drake). 94. 109.92. 213 Bjukenan.Australija. 197.237 Drugi svetski rat. 117. 89. 28. Endrju (Andrew Johnson). stranka. 156. 214-216 cmci. 35.203. Stiven A. 69.85. 45 ekoloski pokret. 59. 93. 181. 40. 232.181 258 I I 259 .237. 175 desnicarski pokret. 185-190. 103 Dzejmsraun.254 drustveno jevande1je. 73 berlinski vazdusni most. 219 De Soto.171.146.122 demolaate-republikanci. 98. 74. 147. Dzon K. E. 120 Bosna.177.75.86. 41.236. lord (Lord Bryce). 135.181 Cesapik.154.210 Don.76. 142. 243 avionska industrija.153. 19.119.157. Dzordz (George Jackson). 41. 97. 171 bostonska cajanka. (Eugene V. 146 Edvards. 28. 212.212.214 Diboa.43.218. 69.170. Majk1 (Michael Dubkis).43. 54 Brajan. 218. B (W. 75. Henri (Henry James).79. 214.148. (Stephen A. Lindon B.210. 92.200 Brekeridz. Dzejms (James Duke). 39.160. (Thomas W. 17. 75. Njujork.223. 68. 215.108.253. 136.141.133. 39.230 b~bibum.143. 231.151.208.59.83.217.150. 147. Dzordz Kaleb (George Caleb Bingham). Carls (Charles Dickens). 67.224. 79:' vidi takode Frederik (Frederick americki Douglass).239.113. 87. 81. 40. 166. Breckinridge). vidi takode Gradanski Edison. zaliv. 72 Eliot. 235.64.209. 70.90.155 Centralna obavestajna agencija Cimermanov telegram.150. 40.176.73. 241 carine. 135. (John C. 137 vidi takode darvinizam. Douglas). 104 baptisti. 34.72. 146. 61. 93 Banker Hil. Juzna Karolina. 58. 1 . 196. 209. I1inois. 74. 100. 216. 71 Dzejms. 134 Dikens.171. 95 Drejk. 34. 35. 139. Dzon (John Eliot).40. 131 monson.166 Bidl. 139 Bun. 70.251 El Salvador.157 .

193. vidi takode antisemitizam Jorktaun. 89 Irokezi. 186.243. 184 Kalhun. RalfVoldo (Ralph Waldo Emerson). 92 federalisticke debate. Virdzinija. 141. 173 rrak. 163 Havaji. 146 His.58. 170. Voren G.211. 106. 169. (James A. 140. 116 Gaspe (Gaspee). 116 Getisburg. 195. Julisis S. skandal. 102. 213 FBI (Federalni istrazni biro). 168. 86. Medison (Madison Grant).169. 112. 195. Arizona. 90. 135. 105. 88. 196 Izrael. 154. Skot (Scott Fitzgerald). Hjubert (Hubert Humphrey). 56 Genson. 75. 74. 31. Hoover). 227. 166.250. kanal. (Edgar J. 141. 88-90. 154. Patrik (Patrick Henry). Garfield). Bari (Barry Goldwater). Margaret (Margaret Fuller).90. 118 Fisk. 233 Hacinson. 124. 145 Goldvoter. Vilijem Henri (William Henry Harrison). Dzejrns A. 102. 234. bitka kod.223. 100.203. konstitucionalna konvencija Filipini. 59 Juta. vidi takode Vijetnamski rat lndonezija. 169.251 Holandani. 194 Hispanoamerikanci. 2 I 8 Gornje jezero. 40. 67 Herst. 78. vidi americki domoroci lndokina.14. 18. 97. 153. 138. americki.202 Filmor. vidi takode Gradanski rat. 67 Federalisticka stranka. Hayes). Vilijem Din (William Dean Howells). 224. 149. Konektikat. otac Carls (Charles Fr. 210 industrijalizacija. 27. 174. obnova Ford.136 Grant. 184. 189. 229 Hemingvej. vidi takode Kontinentalni kongres.239 Feniks. 17.203 Ficdzerald. Bendzarnin (Benjamin Franklin). 131. 68. Ricard (Richard Hofstadter). 164 Frederiksburg. 103.69. (Susan B. 27. 27. 75. 89. 155-157. 70. 209. Pensilvanija. 174. 161 episkopalisti. (Ulysses S. 23. 94 Harlan. 220 Hofstater. 197 I1inois. Aldzer (Alger Hiss). 193. katolici Iri. 76. 132. 41 Hotorn. 134. Dzej (Jay Gould). Vilijem Randolf (William Randolph Hearst).I I • Emerson.236 Federalist. Dzim (Jim Fisk).230. vidi iakode Vrhovni Sud (SAD) Gradanski rat.32. 80-81. 92. (John C. 98. 48 Frederik. 66. 172. 221 Fridmanov biro. 221 lvo Dzima. 243 Iran-kontra. 155. 237 Ford. 208. Suzan B. Pensilvanija. 73. Vasington (Washington Irv ing). 172 Evers. Henri (Henry Ford). 73. 132. 218.jezero. 36. 133.123. 91. vidi takode naseljavanje Francuza Franklin. 159 Garvi.237 Jevreji. Dzerald R. 162.150. 186.39.235 Hamfri. 171. vidi takode americki domoroci Irving.71.175 Indijanci. 116 260 261 . Edgar D~. 203. 118 Fuler. 133 Harpers Feri. (John C. 106. Dzon K. En (Anne Hutchinson). 124 Friden.72 • Indijana. 218. 198-200.231 iluminati. 164-166. 119 Hartford. 80. 14. 99. 173. Harding). (Rutherford B. 225. 143.40.255 rran. 233 Gvaternala.144 Iri. 13. 100 fundamentalizam. 92 Hauels. 220. 145 Florida. 130 Frimont.224-226. 179. 92. Coughlin). 18. Dzordz (George Earle). 231. Dzozef (Joseph Heller). 117.190. 103 Istocni Sent Luis.249. 184 Huver. Fremont). 113. Calhoun). 223. 225 Gadzen. 115. 43. 65.222. 187 izdaci vlade.225 Japan. Markus (Marcus Garvey). pobune.43.88.34. Aleksandar (Alexander Hamilton). 211-214 gradanske slobode. 112. 184. 106 Garfild. 159 film. 20 I Filadelfija. Anthony). 148 Francuska 47-52. 92. 143 Grenada. 101. 68 Hartfordska skupstina. Obnova Kaglin. Milard (Millard Fillmore). 104 Hriscanska koalieija. vidi takode Gradanski rat. 175. 94. 34 Haiti. 135. 120. vidi takode mormoni Juzna Dakota. 103 Entoni. Grant). 48. 146. 182 eugen~ika.120-127.234 Irci. 18. 209. 206. vidi takode antikatolicki pokret. 113. 7 I. (Gerald R. 200.134. 144. 63. 219 Hamilton. Vilijem Lojd (William Lloyd Garrison). 155-157 Heier. Ernest (Ernest Hemingway).109. 70.205. Raderford B. 18. vidi takode americki domoroci Juzna Karolina.203 Hejs.144-148 Industrijski radnici sveta (IWW). 126 Gold. Dzon Marsal (John Marshall Harlan). kupovina. pokret. verski. 74. 100. 156. 197. Beti (Betty Friedan). 157 Grant. Natanijel (Nathaniel Hawthorne). I II. 201 Henri. 32. Harold (Harold Frederic). 207. 83 Erl. 176 Harison. Medgar (Medgar Evers).141.201.210. 186. Dzon K. 185. 176. 163. 89 gradanska prava. 86. (Warren G. Ford).224. 200. 231 Hriscanski front. 171 istrazivanje kosmosa. 102. 68. 141. 67 feminizarn. Zapadna Virdzinija. 143. 69. 135. 76. 161 I I I Harding.

182 kompromis iz 1850.140. 17. Custer). Francisko Vaskez de (Francisco Vzquez de Coronado). 59-62 kongregacionalisti. 122. 56. 26.59. 175. 192 Maklilan. 136. 177 Linkoln. Stiven (Stephen Crane). 141. Herman (Herman Melville). 153 Karter.227 Koralno more. 159. 255 Kliv1end. 222 Kenedi.254 Kenedi. 51. 18. 174. 80. (Robert E. 139 Karmajkl. 35. Henri (Henry Clay).157 Litl Rok. 126. 131. 155. 132-136 Komstok. Masacusets. 189. vidi takode Gradanski rat. 80. 90.182. 216 Karnegi. 35.233 kvekeri. 157 Klivlend. 207 King. 153.203. 75 Mejflauer. 215 Medison. Dzejrns (James Kent). 120-127.218. 80.182 Mejson. 92. 222.216. 132.141. (Edward M. Dzon (John Marshall). 69.• Kalifornija. 105.217 Koronado. 81 lov na kitove.119. 134. 31.203. 209.112 Kvibek. 171. 162 komunisti.224.92. 156. 116 Klinton. Robert E. 61. Daglas (Douglas MacArthur). industrijalizacija.). 126 Kolorado.167. 178 Kina. Dzordz (George McClellan). Dzejms (James Madison).191. Nevada.208-211.94. 220 Kent. 13.115-116. 48 Luis. 181. 26.139. Kalifornija. Mediker. 76-77. 41-44. Florida. Robert F. 209. 171. 14. Kotn (Cotton Mather). 108. 142 Kolurnbo. Kristifor. (Charles A. 31. SAD. Masacusets. 166 Long Ajlend.237 Kinezi. 72. bitka kod. Endrju (Andrew Carnegie). Grover (Grover Cleveland).135.231. 185 Koreja. 80. 85. 109. 37 Leksington. 69. 62. Edvard M. (George A.128.214. 192.192. 169. 124. 89. 83 Kentaki. 230. 246 Li. kupovina Lujzijane. 141. Robert (Robert La Follette). 48. 39-40. 142. 164 Kuba. 125. 175. Ohajo. Vilijem (William McKinley).207 Makarti. Dzimi (Jimmy Carter). 127 Liban. 168 Majami. 218. 208 katolici. Masacusets. 27. porodica.99. 150. naseljavanje. 158 Kold Harbor. 70 Marsalov plan. 162. 64 Kontinenta1ni kongres. 210. 86. 22 Komitet za industrijsko organizovanje (CIa).211. 134. 17. 154 Los Andeles. 156. 218 Kent. 64.210 Konektikat. 33.205. 132. 57 Long. 155 Krejn.205 Koksi. Obnova luterani.96. 76-77. 167. 53.188-9.205. 179. Fidel (Fidel Castro). 159. 99 Luzitanija. 26. 28.213. 91. 68. Lindbergh). Lafolet. 234 Libija. 220 Konfederacija Americkih Drzava.109. 189. 57 105-109.48. . Carls A. 210. Kennedy). Lee). vidi takode iluminati. 224. 18. 31. 72. 56.203 Lejzler. drzava. 135. 24. 74. Hjui (Huey Long). Dzek (Jack London). Dzordz (George Mason). 32-34. 57 kontracepcija. 67 Mejter. 38. 68. 176. 234 Liga naroda. 17. 193. 61. 160.224 Kanada. 159 Mekormak. 35-39. Kentaki.125.210. 17. 218. junior (Martin Luther King Jr. 97.106. 126 Manasas.212. 138 Kastro.103. 163. 187 Marsal. 124. 96. 38 Luisburg.188. 72-73. 191. Laos. 62. 190 Masacusets. Kentaki.136. (Robert F. 26. 89 Leksington. Ill. 75. 26-27.253 Makartur. 172 line. 145.200. Kennedy). 111.168 Melon (Mellon). 123.207. Jakov (Jacob Leisler). Entoni (Anthony Comstock). 64. Abraham (Abraham Lincoln). 92.127. 233 Kaster.104. 118 kompromis iz 1877. 56. 239-241.238 Lovel. Masacusets. 184.178. 64. 222. Kennedy).201 Luisvil. 31. bitka u.170. 148 Melvil. Dzozef (Joseph Mcflarthy).64. Revolucionarni rat Masoni.72. 135 Kolurnbija. naseljavanje Spanaca.224 Kju kluks klan. 25-26 Kambodta. 215. 122 Marinski korpus. 62. Dzon F. 124. 74. 74. 213 London. 243. naseljavanje Amerikanaca americki domoroci. 179 Lorens. pucnjava. 46. 225 Kanzas. vidi takode antikatolicki pokreti Kenedi. Dzejkob (Jacob Coxey). 238. 43.130. skandal.95.126. 196. 117-118. 30-31. 33 Mekgavern.84.219 Klej. 68 konstituciona1na konvencija. 164.133 Lujzijana. 81. 113. vidi takode puritanci. 83 Konkord.24.208-211. 31 Mejn. 143.129 I I I I I I 262 263 . drzavni univerzitet. 231. 67. Las Vegas. 115.53. 218. Dzordz (Georgec Govern). Bil (Bill Clinton). 191-193. 163.154.214. 42-45. 68. 195. 199 Lindberg.120. 172. (John F. 81.106.118.184. 213 Konfederacija. 21. 158.207. 77. 155. 223 Mekinli. 178.43.189-195. Martin Luter. Sajrus (Cyrus McCormick). 25 kredit Mobilije. 98. 157. 63. 123. 87. 120. 145. Dzordz A. Sinkler (Sinclair Lewis). 147. 117. Stokli (Stokely Carmichael). 74. 86. 105 Meksiko. bitka kod. 68.

190. 175. 176. Coughlin). Virdzinija. Konektikat. 58. 223. 141. Harding).40.102.208. 140. Pensilvanija. 168.235 Hamfri.175 Indijanci. 17. 105. 187 izdaci vlade. 70. 170. 18. Dzon K. 116 Getisburg. 27. 182 eugenetika. 100. 196 Izrael. 80. 195. 134. 23. 89 lrokezi. 90. 20 I Filadelfija. 131. 200. 200. Zapadna Virdzinija. 195. 184 Huver. 88.143. vidi takode Vijetnamski rat Indonezija. 65. 194 Hispanoamerikanci.234.249. 141. Obnova Kaglin.141. 74. 48. 150. 229 Hemingvej. vidi takode Gradanski rat.239 Feniks.94 Harlan.224. Dzirn (Jim Fisk). Ernest (Ernest Hemingway). 171 istrazivanje kosmosa. vidi americki domoroci Indokina. Fremont). 161 Harding. 211-214 gradanske slobode. 143.250.201. 174.14. 70. 13. bitka kod. 154. Hjubert (Hubert Humphrey). Yilijem Lojd (William Lloyd Garrison). Aldzer (Alger Hiss). Skot (Scott Fitzgerald).210. Garfield).32. 115.220. 36. 233 Hacinson.ji? Federalisticka stranka. 86. 104 Hriscanska koalicija. 143 Grenada. 209. 120. Aleksandar (Alexander Hamilton). 90. kupovina. Diejms A. 76. (Rutherford B. 116 I 260 261 . 132. Ricard (Richard Hofstadter). Dzej (Jay Gould).236 Federalisr. 159 film. 149. 189. 144. 157 Grant.230. 218 Gornje jezero. 101. 83 Erl. 75. 92 Hauels. vidi takode naseljavanje Francuza Franklin.jezero. 86. 198-200. Vilijem Randolf (William Randolph Hearst). 18. Bari (Barry Goldwater). skandal. 18. 146. 74. 34 Haiti. vidi takode Vrhovni Sud (SAD) Gradanski rat. 103. 179. 153. 207. RalfYoldo (Ralph Waldo Emerson).234 Irci. 27.203.221 lvo Dzima. 75. 213 FBI (Federalni istrazni biro). 100.34. Hayes). vidi takode Gradanski rat. 186. 184 Kalhun.205. vidi takode arnericki domoroci Juzna Karolina. vidi takode Kontinentalni kongres. (Gerald R. 138. 193. 221 Fridmanov biro. 163. (John C. 72 ' Indijana. Margaret (Margaret Fuller).225 Gadzen. 174. 224.172 Evers. 154. Bendzarnin (Benjamin Franklin). 91.78. Medison (Madison Grant). 103 Entoni. Pensilvanija. 31. vidi takode americki domoroci Irving. Suzan B. 67 Herst. 97. 69. Dzordz (George Earle). 92. 89. 162. americki.71.203 Hejs. 66. 166. En (Anne Hutchinson). 18.43. Harold (Harold Frederic). 106. verski. 171.136 Grant. Vilijem Henri (William Henry Harrison). (James A. 220 Hofstater. 218.225 Japan.I I I I I • Emerson. 119 Hartford.231.211. Dzon Marsal (John Marshall Harlan).184. Natanijel (Nathaniel Hawthorne).225. 27. 206. 155-157 HeIer. 145 Florida. 219 Hamilton. Beti (Betty Friedan). 126 Gold. Dzerald R. 156. 210 industrijalizacija. 100 fundamentalizam. 112. 99. (Edgar J. pokret. Dzon K. 169. 201 Henri. obnova Ford. 92 federalisticke debate. 135. 32. konstitucionalna konvencija Filipini. 155. 164 Frederiksburg. (Warren G. Calhoun).231 iluminati. 76. Vasington (Washington In ing). 106 Garfild. 130 Frimont. 135. 112. 132. 73.203. 63. Arizona.123. (Susan B. Patrik (Patrick Henry). 69. 197.203 Ficdzerald. 43. Julisis S. 133 Harpers Feri. 184. 159 Garvi.237 Jevreji. 103 Istocni Sent Luis. katolici Iri. pobune. Ill. 80-81. 40. 88. 48 Frederik. 68. 163 Havaji. Henri (Henry Ford). 176 Harison.193.222. Edgar D~.255 uan. 92.224-226. 218. 14.243.92.120-127. 172. otac Carls (Charles Fr. kanal. vidi takode mormoni Juzna Dakota. 98. 133. 185. 68 Hartfordska skupstina. 102. 102. 197 Iiinois. Ford). 233 Gvatemala. 124 Friden. (Ulysses S. Anthony). 141. 68. 231 Hriscanski front. 118 Fisk. Milard (Millard Fillmore).39.227. 146 His.144 ui.202 Filmor.251 Holandani. 56 Gerison. 113. 116 Gaspe (Gaspee). 144-148 Industrijski radnici sveta (IWW). (John C. 145 Goldvoter. 148 Francuska 47-52.243 Iran-kontra. Dzozef (Joseph Heller).73. 134. Medgar (Medgar Evers).169. 237 Ford.109. Raderford B. 94.223. 89 gradanska prava. 169. 106. 155-157. 59 Juta. Hoover). Markus (Marcus Garvey). Yilijem Din (William Dean Howells). Grant). vidi takode antikatolicki pokret. vidi takode antisemitizam Jorktaun. 124. 71. 186.186. Voren G. 209. 67 ferninizarn. 164-166. 117. 113. 118 Fuler. 41 Hotorn. 161 episkopalisti. 135. 88-90. 173. 173 uak.

191. 69. Henri (Henry Clay). 122 Marinski korpus. Kristifor. 184. 234 Libija. 57 kontracepcija. 56.215 Medison.140.92. vidi takode antikatolicki pokreti Kenedi. bitka kod. 159. 56. 76-77. 22 Komitet za industrijsko organizovanje (CIO). 195. vidi takode puritanci.188. 148 Melvil.214. 39-40. Robert F. 96. 86. 179 Lorens. 185 Koreja.95. 163.103.208-211. 125. 81 lov na kitove.48. 196. 158. 154 Los Andeles. 80. 134. 205.129 I I I I I I 262 263 I . 176. (Robert E. 168 Majami. 172 lint. Dzordz A. Kennedy). 135 Kolurnbija. 207 Makarti.157 Litl Rok. Stokli (Stokely Carmichael). Lindbergh).arthy). 142 Kolurnbo.203. 189. Entoni (Anthony Comstock). 218 Kent. 105 Meksiko. 91. 178. 77. 223 Mekinli. 167. Edvard M. Stiven (Stephen Crane).253 Makartur. 169. SAD. 225 Kanzas. 62. 175. 63. 17. 81. 218. 68. Francisko Vaskez de (Francisco Vzquez de Coronado).233 Kaster. 175. Sajrus (Cyrus McCormick). industrijalizacija. 150. vidi takode Gradanski rat. 26.231.94. Dzek (Jack London). 80. III.111. 89 Leksington.128. 117-118. bitka u. 57 Long. 124. 31 Mejn. 41-44. 48 Luis. 159 Mekormak. drzava. 255 Klivlend. 213 Konfederacija. 153 Karter.104.230. porodica. Grover (Grover Cleveland). Kentaki. 17. 218.224. Abraham (Abraham Lincoln). 113. 90. Kentaki. 154. 35. 160.254 Kenedi. 83 Konkord. Ohajo. 26. 163.200. 145. 76-77.211.224 Kjukluksklan. 74.178 Kina.115-116.57 105-109. Obnova luterani.210. Dzon (John Marshall). 192. 170.218. 64. 108. Dzon F.• Kalifornija. drzavni univerzitet. 179. 80.43.238 Lovel. 141. 207 King.208-211. 191-193. 68. 147.231. 75. Lafolet. 153.141. 33 Mekgavern. 56. Fidel (Fidel Castro). 31. 132.189-195. Herman (Herman Melville). 127. 156.237 Kinezi. Dzordz (Georgec Govern). 24d Li. 192 Maklilan.48. 43. Dzordz (George McClellan). 119. Kotn (Cotton Mather). bitka kod. 164. 37 Leksington. 178. 159.72. 92. Laos.106.207. Martin Luter. 112 Kvibek. 222.168 Melon (Mellon). 70 Marsalov plan. 42-45. 126. 13. 141. 162 komunisti. Dzozef (Joseph Mcf.184.24. 35-39. 134. Robert E. 72. 127 Liban.53. 109. naseljavanje. 189. 126 Manasas. 208 katolici. 215.53. 131.59.203. 74. 25-26 Kambodza. 188-9. 99 Luzitanija. 123. 116 Klinton. 38 Luisburg.122. 64 Kontinentalni kongres. 132. 28.210 Konektikat. 109. 46. 135. 124. 30-31. 139 Karmajkl. Bil (Bill Clinton). 83 Kentaki.99. 182 kompromis iz 1850. 164 Kuba. Mediker.). 234 Liga naroda. Lee). 155. 167.212. junior (Martin Luther King Jr. naseljavanje Spanaca. 126. 222. Jakov (Jacob Leisler).139. 118 kompromis iz 1877. skandal. 174. Masacusets.217 Koronado.205. 172. 59-62 kongregacionalisti. 118. kupovina Lujzijane. 72-73. 120. 177 Linkoln. Robert (Robert La Follette).96. 166 Long Ajlend. 51. Sinkler (Sinclair Lewis). 81. Dzordz (George Mason). 142.84. Dzejms (James Madison). 210. (George A.233 kvekeri. 199 Lindberg. 87. 222 Kenedi. pucnjava. 24. 220 Kent. Custer). 125. 115.133 Lujzijana.205 Koksi. 120. 67.182 Mejson. 181. 145. 171. 98. 21. 157 Klivlend. 157.219 Klej. 25 kredit Mobilije. 74. 32-34. 156. 92. 239-241. 62. 158 Kold Harbor. (Robert F. naseljavanje Arnerikanaca americki dornoroci. 14. 210. 75 Mejf1auer. 224 Kanada. Hjui (Huey Long). 190 Masacusets. 155. 105. 61. 120-127.64.191. 132-136 Komstok.106.203 Lejzler. 162.218. 26. Masacusets.192. 86.207. 68.124. Masacusets. 182. 155 Krejn. Dzejkob (Jacob Coxey). 31. 171. (Charles A. . 143. Masacusets. 17. 18. (John F. 62. 67 Mejter. Kennedy). 26-27. Carls A. Dzimi (Jimmy Carter). 220 Konfederacija Americkih Drzava. 123. 64. Las Vegas. Vilijem (William McKinley). 85. Daglas (Douglas MacArthur). 72. 27. 74. Kennedy).224. Endrju (Andrew Carnegie). 35.61.227 Koralno more. Nevada. 68. 97. 193. 80. 209. vidi takode iluminati. Dzejrns (James Kent). 213 London. 17. 216 Karnegi. 187 Marsal.216. Revolucionarni rat Masoni. 117. 136. 68 konstitucionalna konvencija. 89. Florida.136. (Edward M. 209. 138 Kastro. 69. 135. 18. 126 Kolorado.214. 243.201 Luisvil. 64. 31. 26. 238.213. 38. 31. 33. 130. Kalifornija.

lrak. 147. 89. robovski ustanci Rusija.154. 98-99. 35.90. ekonomske:81 (1819). 105-108. Njujork. Vilijem H. 68. Art Dz. 16. 24.191.109. 238 (1990) Regan. 84-86. 145 (1873). 104. 219. 87. sudenje. 93 (1837). 184. 154 Stivens. 41. vidi sukobi s radnicima Taft. (William H. 128. Sheldon). (William T Sherman). Dzordzija. Roosevelt).217 recesije. 200.230 Prinston. Margaret (Margaret Sanger) Sent Luis. 39. 158-159 socijalna sigumost. 40. 101 Revolucionarni rat (1776-83). 67-68. 62-64. 124. 178 Rokfeler. 161. 113 Prvi svetski rat. 85. 137 Serman.212. 146 Randolf. 180. 85. 163. 232-228 Republikanska stranka (Dzefersonova). 139 Rat 1812.157-158 Portland. 137. 77.108. 37. 102. 77. 103. bitka kod. 66. 90. 143.161 Progresivna stranka (1924). Reagan). 133-134. 130. 176 slikarstvo. 156. 159.policija. 209. 76. 132 San Dijego. Dred (Dred Scott). Rockefeller). 117. 231. Randolph). 199 Randolf. Carls (Charles Sumner). 157. 176. Seward). 58 Progresivna stranka (1912).168-170 Ruzvelt. 182.203. 109. 161 Tajvan. 100 Srednji istok. vidi takode zlocin i pravda. Afroamerikanci.196-197. vidi takode Obnova Sijetl.137. Vilijem H. Novi Meksiko. Sako-Vanceti.160 Polk. 25. 140 Tamer. (William H. 94. 56. 173. 104.205 Santa Fe. 37 segregacija. 158-161 prohibicija 174. 179 Smit. 93.198. 150. 33. 179. braca. 174.147. 90. !.123. 26 svetost.205. (John D. 115-116 Rat u Koreji. 101.235 spiritualizarn. 243 Sovjetski Savez. 170. 119. vidi Iran. 83. vidi arnericki domoroci Severna Karolina. 189. 113. 164 Seridan. 42-43. 56. 130.237 Tamer. Taft).150. 89. Net (Nat Turner). 153. (Ronald W. Dzon (John Steinbeck). 95. 141. 181-183. 142 Spansko-americki rat (1898). 142. 41. 57. 25. 175 Progresivna stranka (1948). slucaj. 64-65. 91. 118 Skoups. Silo. 116 Stranka ustavne unije. 171 (1919). 57. 81. 158 (1893). 105. 134. 32. 46. Ronald V. 28 Rod Ajlend.205 Severna Dakota. 189. 199.153 Sistem federalnih rezervi. 225. 214. Revolucionarni rat. Harijet Bicer (Harriet Beecher Stowe). 110. vidi umetnost Smit. 133. Franklin D.141-143 Stajnbek. 87. obnova. 185. Alabama. 139. 126.129. (Philip A. 197-198. 180 Somalija. 157. 174 Progresivni pokret. Kalifornija. 174. 29. 90. 101 I 266 267 . vidi takode trezvenjacki pokret Proklamacija 0 emancipaciji. 175 Smit. 148 ropstvo.205 San Francisko. 34.135. FBI politicke masine. 216 Senat. 196 Sjedinjene Drzave. 45. 83 Socijalisticka stranka.118-120. Tadeus (Thaddeus Stevens). 38. 235. 189. 99.213. Stou. Smith). Frederik Dzekson (Frederick Jackson Turner).106. pokolj kod. Oregon. 40. 188. 168-170 puritanci. 174. 44. Dzejms (James Polk).203. 160. Liban Stenovite planine. 142 prezbiterijanci. lzrael. 218. 109.200. 29.222. Vilijem T.253 Ruzvelt.95. vidi takode Gradanski rat Roanok. Filip A. 126 Savet za nacionalnu bezbednost. 17. vidi takode arnericki domoroci Sinovi slobode. 193. 236 . 116-120.149. 54 Sinsinati. 29. 67. 141 sukobi s radnicima. vidi dernocrate-republikanci Republikanska stranka. vidi takode gradjanska prava Selma. 137. Savana. (Charles M. 122 Suard. 156.194. Vasington.189. Pontijak. 189 Sveti Lorenc. 186.199. 20 I strajkovi. 13-17 Skot.188. reka. Al (AI Smith). Filip (Philip Sheridan). 97. 77. Dzozef{Joseph Smith).113. Regulatori. 62 Seldon. 188. 175.150. 31-33. 53. (Franklin D. 120. 30-33 Rajt. 93. 68. vidi takode abolicionizam. Sjedinjenih Drzava. geografija. 38-40. 105 Samner. 92. 62-95 Senger. 18.139. 106. (Art J. Spanci. 177-179 (1929). 139 Portoriko. 102 smrtna kazna. Dzon D. Rod Ajlend. 117. 43.251.207 Sijuksi (Lakote). 213. Teodor (Theodore Roosevelt). 35. 59. 13. 45. Gradanski rat. 188. 71 Ranjeno koleno. Virdzinija. 56-59 Ricmond. Carls M. kolonija. 106 pomorski prevoz. 166 Sejsova pobuna.80. 171 Salem. 125 Providens. verski. Masacusets. 148.1. Edmund (Edmund Randolph).155-158 revivalizam. 96. Misuri. 35.203. naseljavanje. 73-76 Rat sa Meksikom.141. 188 Poni ekspres. 74. 109. 110-112. 158-160. 197.225. Kalifornija. 27. 26. 151-154. 191-193.139 satanizam. 170. 90. 133.103 Populisticka stranka. 26. 183.

163 ubistva. 218. pobuna.zavera ropske snage". 199 Tulsa. 174. 89.178 umetnost. 117. naseljavanje. (Booker T.221-224.232.227 Zakoni 0 strancima i neprijateljskoj propagandi. 117. 112. pokret. 218 Tilden. 28-31. Truman). Vasington DC: pozar u Gradanskom ratu. 27. 106. 105.102. 15-131. 254. 77 Vebster.I • Teksas. 156 Tipot-Dom.223. udruzenje. 117.212. 152. znacaj. 100 transport.99 univerziteti. Obnova Teksaska revolucija. 100. 162. 133. droge. 176 Vako. policija zeleznice. i Gradanski rat. 78 Telefon.83. Zakon 0 nacionalnoj bezbednosti. 194 Voren. Volt (Walt Whitman). 171 Tven.165. 67 Zakon 0 seceru. 188. 84-85. 140. 61 Viskonsin. 134. vidi takode feminizam. 104. 63-70. 240 Valas.158. 98. 43-47. 175. 196. 14. 74. 76. 156.93. 196.235. 176 Toledo. 116 Vedermen. 200-20 I. 184 Zakon 0 ovlascenjirna za vodenje rata. 162. 142 Vermont.127. vidi lakode Revolucionarni rat Vasington. Dzejms (James Weaver). 193. 105. Erl (Earl Warren). 88-90 rrezvenjacki pokret.105.254 Vrhovnisud(SAD). 152 16-161. 148. Martin (Martin Van Buren). 145.108-109. 27-29. 170 zatvori. 120-126. 35. Toro.148. 101. zene.117. 161 Zapadna Virdzinija. 225 Zakon 0 pravima. Mark (Mark Twain). Viver. 171. 134. Ohajo.211. 68. 154. Dzordz (George Wallace). 14-131. 119. 18. 82-83. 162. 135-137. 228 Votergejt. bitka kod. 158. Washington). 193. 118 vidi takode 162 268 269 . In. 120. 172 Vatoga. 33-35. 217. 122.199-200. 18-166. 146 Tenesi. ropstvo.145.240 vestice.171.161.134. 38-40. 35. 14. 31. 132. 131. 88 Veliko budenje.182 verske kontroverze. 168. vidi takode zlocin i pravda. 23. 200. 33. 220 Velika jezera. 56-59. 54 Zakon 0 spijunazi. Dzordz (George Washington). Gradanski rat. rast. Henri Dejvid (Henry David Thoreau). 39 Vilijams. 146. 157 Volis. (Harry S.230 Vasington. Vajoming. 66. 19-162. 160. 77 ustavni arnandrnani: 13.225-226.195 Uredba 0 severozapadu. 190 Zakon 0 naseljavanju. 18. 57. Henri(Henry Wallace). III. 118.170. protesti i pobune.214. 26-227 utopizarn. 34. 144. 115 Vilson. 96. odluka. 1'75 zakon i razvoj prava. Hari S. 164.27.203 Vitezovi rada. 25. 59. 162.136-139. Buker T.214. 94 Vanderbilt. 210 rorijevci. 192.110. 226-227 unitarizam.109. 37 Vigovska stranka. Klarens (Clarence Thomas). vidi takode prohibicija Truman. 131. Vrhovni sud Zakon 0 Kanzasu i Nebraski. 99-103.227. obnova Tet ofanziva. 141. 54 Zakon proti v trustova.164-166. Rodzer (Roger Williams). 102. 131-133.216-224. 94. zumalizam. 158. 106-107 Tekumseh. 199. 174. 85. 166.241. Vudro (Woodrow Wilson) Vinsens. 14. Vasingtonski pomorski ugovor. 86.63. 67. 32-33. 45. 79. n zakoni 0 useljavanju.141. 119 zlato. skandal. Oklahoma. 186. 64. drzava. 193. 60. 127 Zakon 0 neutralnosti.199. zensko pravo glasa. afera.211. Semjuel (Samuel Tilden). 159 Tomas. 32 Vilmotov uslov.89-91. politicka.100. 132. 66. 48. Eli (Eli Whitney). 102 2:J I. 108. liS. vidi novine i ~urnalizam 150. Teksas. 197. 144. 59. 160.178. 126 Vilijemsburg.69. vidi takode Vijetnamski rat. 45-47. 144.103 transcendentalizam.154. 151 Vitman.224 ugalj. 219 Van Bjuren.127. 134 Vasington.214. 211. 23.81.84 Venecuela. 76 Virdzinija. 74. 147. 108-109. 84. Komelijus (Cornelius Vanderbilt). 124. 169 Zakon 0 taksarna. Danijel (Daniel Webster).136-138 zlocin i pravda. 227 Tonkinski zaliv. 84. zakon i razvoj prava. osnivanje. 103 Vitni. 99 univerzalizam.112 viski. i Revolucionarni rat. 76. 100. 89. 61. 219. 254. Virdzinija. 190. 104. 173. 178. vidi takode Gradanski rat. 92. vidi zlocin i pravda . vidi feminizam Zensko hriscansko trezvenjacko drustvo.254 Viksburg. 64. 144.211.17-63.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful