You are on page 1of 199

Helmut Hark

Leksikon
osnovnih
jungovskih
pojmova

Preveo sa nemačkog
Zoran Jovanović

Beograd, 1998
DERETA

Naslov originala:
Helmut Hark
Lexikon
Jungscher Grundbegriffe

Objavljeno u saradnji sa
WALTER - V E R L A G AG
Zurich
i
Društvom za srpsko - nemačku
saradnju iz Beograda

© Walter Verlag AG, 1988
i
DERETA, 1998

TIPOVI 181 KOMPENZATORSKI SNOVI 85 TRANSFER 184 KOMPLEKSI 87 TRANSCENDENTNA FUNKCIJA 186 KOMPLEKS MAJKE 90 TUMAČENJE SNA 188 KOMPLEKS OCA 92 VELIKAMAJKA 190 KONJUNKCIJA 94 ZLO 192 KONTRATRANSFER 96 POGOVOR 195 . PSIHIČKI 136 EKSTROVERZIJA 46 REGRESIJA 139 EROS 48 RELIGIJA 141 FANTAZIJA 50 SAMOOSTVARENJE 143 FUNKCIJA INFERIORNOSTI 53 SENKA 146 IDENTIFIKACIJA 56 SERIJA SNOVA 149 IDENTITET 58 SIMBOL 151 IMAGINACIJA. ANALIZIRATI 16 NEUROZA 108 ANDROGIN 18 NIVO OBJEKTA 111 ANIMA 19 NIVO SUBJEKTA 112 ANIMUS 22 NUMINOZNOST 114 ARHETIP 25 OSEĆANJE 116 ARHETIP DETETA 28 OSET 118 ARHETIP MAJKE 30 PERSONA 120 ARHETIP OCA 31 POEZIJA SNA 123 ARIIETIPSKI SNOVI 33 PROGRESIJA 125 ASOCIJACIJA 35 PROJEKCIJA 126 CELOV1TOST 38 PROTESTANTIZAM 129 DUŠA 39 PSIHA 132 EGOUSNU 41 PSIHOTERAPIJA 134 ENERGIJA. AKTIVNA 59 SIMBOLI SNA 154 INDIVIDUACIJA 62 SIMPTOM 157 INFLACIJA 64 SINHRONICITET 159 INICIJALNI SAN 65 SLIKA 161 INKUBACIJA SNA 67 SLIKA GOSPODNJA 163 INTEGRACIJA 68 SLIKA MAJKE 167 INTRO VERZIJA 70 SLIKA OCA 168 INTUICIJA 72 SNOVI UPOZORENJA 170 INCEST 74 SOPSTVO 172 ISCELJENJE 77 STRUKTURA SNA 175 JA(JA-KOMPLEKS) 79 SUPROTNOSTI 177 KATOLICIZAM 81 SVEST 179 KOMPENZACIJA 83 TIPOLOGIJA. SADRŽAJ PREDGOVOR 7 MIŠLJENJE 101 ALHEMIJA 11 MIT 103 AMPLIFIKACIJA 14 NESVESNO 105 ANALIZA. PSIHIČKA 43 RAZVOJ.

U kratkom članku izlažu se osnovne crte određenog pojma na opšte razumljiv način i daju se kratka objašnjenja.na pri- mer: arhetip. Iz brojnih susreta i mnogih iskustava t o k o m poslednje tri decenije imao sam priliku da od mnogih ljudi n a j r a z l i č i t i j i h nivoa obrazovanja i p r o f e s i o n a l n e pripadnosti čujem da im je jungovska psihologija dala mnogostruke podsticaje i pružila pomoć za razumevanje ličnih životnih pitanja. G. Jungova analitička psihologija orijentisana je prema ocelotvorenju čoveka i isccljenju ličnosti. Brojne pojmove jungovske dubinske psihologije . a uz najvažnije aspekte tog pojma mogu se pročitati citati iz Jungovih dela. Anima i Animus . Senka i drugi. Za mnoge je razgovor o psihologiji Karla Gustava Junga stvar opšteg obrazovanja. Jungova shvatanja i saznanja o duši ili bar o skrivenom i nesvesnom duševnom doživljavanju za m n o g e su značajna p o m o ć u razu- mevanju stvari. Junga obraća se svojim čitaocima u dvojakom obliku. individuacija. arhetipovi. PREDGOVOR Ovaj Leksikon o osnovnim pojmovima analitičke psihologije K. a u takvim razgovorima odmah počnu da sc koriste već pomenuti pojmovi: Anima. Od kritički nastrojenog slušaoca ne može se sakriti da o onome što 7 . Istovremeno ovi tekstovi mogu da povedu čitaoca ka životnom delu v e l i k o g dubinskog psihologa.danas koriste i spominju mnogi.

Radi lakšeg nalaženja citata u drugim izdanjima. Z e l e o bih j o š da n a p o m e n e m da se Jung citira prema Sabranim delima (Gesammelte JVerke . Dr Helmut Ilark . pojmovi se ne posmatraju i ne opisuju u njihovom istorijskom razvoju niti se porede sa drugim psihoanalitičkim predstavama i modelima. kao i uz katolicizam. koja su objavljena u kući Valter ferlag (Walter Verlag) u Oltenu i Frajburgu. protestantizam i druge. Ovaj L e k s i k o n nema pretenzija naučnog dela. o pomoći u razumevanju sadašnjih duševnih doživljavanja. nego se svesno obraća širokom krugu čitalaca koji u Jungovoj psihologiji traže pomoć za svoja životna pitanja i duševne procese. Polazeći od navedene namere. Trebalo bi izričito napomenuti da uz ove odrednice. To iskustvo me je odavno navelo na pomisao da iz različitih dela za čitaoce sakupim značajne citate o Jungovim pojmovima kako bih stvorio osnovu za pružanje pomoći u razu- mevanju njegove sve popularnije psihologije. slika Gospodnja i religija). nego terapeutska iskustva i p s i h o a n a l i t i č k a saznanja k o j a mogu da podstaknu na dalja razmišljanja. navode se paragrafi strana. čime se zadire i u religiozna iskustva i spiritualne dimenzije.GW). Ova koncepcija Leksikona najviše je u skladu sa osnovnim preoku­ pacijama samog Junga — da se pomogne ljudima da se osposobe kako bi sebi mogli više da pomognu a time i da rade na vlastitom ocelotvorenju i individuaciji.se pod tim pojmovima podrazumeva postoji često samo površno poznavanje stvari. numinoznost. Iz tih razloga uzeti su i neki osnovni pojmovi iz graničnog područja izmedju dubinske psihologije i teologije (na primer zlo. pre svega. imaginacije i maštarije. kao što su snovi. ne bi trebalo očekivati ikakve teološke definicije ili religiozne formulacije. R e č j e . Trema Jungovom učenju nedostatak životnog smisla kod mnogih dovodi do neuroze ili meritorno učestvuje u njenom n a s t a ­ janju.

Posle postepenog odvajanja od svog učitelja Frojda ( 1 9 1 1 . 1 9 2 8 . Jung je shvatao kao duhovna i duševna iskustva koja su 11 . Jung jc često posezao za alhemičarskim predstavama i time ukazivao na istorijske korene takvih iskustava. Iz obilja analogija i odnosa između alhemije i jungovske psihologije. I alhcmija jc poznavala i svojim specifičnim simbolima i slikama opisivala onaj isti put kojim danas ljudi koračaju ka svom o c e l o t v o r c n j u i individuaciji. To je najčešće delovalo umirujućc i pacijentu pokazivalo njegovo mesto u duhovnoj i psihičkoj egzistenciji. G . Proučavanjem tekstova alhemičara (Das Geheimnis der Golđenen Bliite. Jung je došao do saznanja i rezultata koji su ga duboko uzdrmali. koji mogu biti od opšteg značaja: a) Slike i p o j m o v e k o j i na prvi pogled deluju neobično dražesno. onda to. Prilikom istraživanja p s i h o d i n a m i č k i h p r o c e s a k o l e k t i v n o g n e s v c s n o g . osim svog alfabetskog redoslcda. godine) intenzivno suočavanje sa njegovim vlastitim nesvesnim i spoznavanje vlastitog „mita". on je otkrio istorijsku suprotnost vlastitoj psihologiji nesvcsnog (1). ima j o š jedan dublji smisao za razumevanje Jungovog dela.1 9 1 3 ) . odabrao sam sledeće aspekte. ALHEMIJA Kada Leksikon o osnovnim pojmovima analitičke psihologije K . uslediloje (sve do 1918.Tajna Zlatnog cveta) i p o t o n j i m s i s t e ­ matskim istraživanjem alhemije (od 1 9 3 4 ) . U slučajevima zastrašujućih snova i užasavajućih fantazija svojih pacijenata. kako to Jung naziva u svojoj Autobiografiji (Erinnerungen). arhetipova i procesa individuacije. Junga počinje uvodnim člankom o alhemiji.

u kojima je reč o ocelotvorcnju čoveka. Putcvi ka tom cilju i sami metodi su i onda i danas bili i ostali mnogostruki i manifestovali su se u velikom broju oblika. b) Postupci pretvaranja hemijskih materijala. Sličnu kompenzatorsku funkciju ima i današnja dubinska psihologija u 12 . Jung je shvatio da između alhemičarskih simbola i simbola iz procesa individuacije postoje višestruke analogije. Crvenjenje ima svoj adekvat u otvaranju nivoa vrednosti u sebi samom.projektovana na hemijske supstance i procedure. kamen mudrosti ili u retorti proizvelo „dete duše". osećanje vlastite telesnosti. u kolektivnom n e s v e s n o m mnogih ljudi. sa rastućim osvešćenjem u vezi sa skrivenim motivima srca i delanja. zlo i mračno. Tu se navodi sedam fiksnih faza transformacije: sadržanost u matemjem i materijalnom. k a o s j e d i n j e n j e duše sa v i š i m Sopstvom. U alhemiji se često govori o četiri ili više nivoa alhemijskog procesa k o j i se označavaju kao crnjenje. Radi opisivanja procesa rasta i transformacije. Dubinsko-psihološki ekvi­ valenti su nesvesnost i početno suočavanje sa Senkom. odvajanje. c) Sledeća središna tema alhemije i savremene terapije je objedinjavanje suprotnosti u vlastitoj osobi i međuljudskoj sferi. žućenje i crvenjenje. dalji procesi diferencijacije i r a z d v a j a n j a . beljenje. u alhemiji se često koristi simbolika drveta života. promena. k o j e je tadašnje hrišćanstvo potiskivalo i potčinjavalo (na primer. odnos prema materiji i telesnosti) (2). imaju svoje analogije u psihičkim procesima u terapiji. odražavajući u životu. kao i isceljenje neurotskog rascepa. da bi se dobilo zlato. alhemija je imala j o š jednu kompenzatorsku funkciju u duhovnoj situaciji onog vremena. „ n e b e s k a s v a d b a " . uz pozitivan porast osećanja vlastite vrednosti i povećanja stvaralačkih snaga iz Sopstva (Selbst). d) Konačno. „obićenje" u smislu postati bitan. Žućenje ima svoj ekvivalent u rastućem opažanju vlastitih ideala i u intuiciji. koje navodi alhemija. one duhovno-duševne snage. kao korišćenje moći naslućivanja.

str. Sada je ona dobila svoju istorijsku podlogu. k o j e polazi o d nesvesnog. u k o j o j su se našle p o m e š a n e e k s p e r i m e n t a l n a hernija u d a n a š n j e m smislu sa opštim. (O kompenzaciji hrišćanstva. delimično religioznim s p e k u l a c i j a m a o p r i r o d i i č o v e k u . katolicizam. U n e p o z n a t e m a t e r i j e p r o j e k t o v a n i su mnogi simboli k o j e s h v a l a m o k a o s a d r ž a j e nesvcsnog. onda se j a v l j a j u snovi. slikovno- i n t u i t i v n i m .) 1) Veoma brzo sam primetio da se analitička psihologija neobično podudara sa a l h e m i j o m . sve jc došlo na svoje m e s t o : i m a g i n a r n i svet s l i k a . j e r s a m (ime n a š a o isturi jski p a n d a n svojoj psihologiji nesvcsnog. i k a d a se u t r e t m a n u dođe do neobičnih odluka. ali j e već z a o b j a š n j a v a n j e izvesne n e u r o z e p o t r e b n a a n a m n e z a k o j a će dosezati d u b l j e od z n a n j a svesti. t o j e z a m e n e bilo idealno o t k r i ć e . a n j i h o v svet bio j e . k o j e s a m uspostavio već p r e k o svojih i s t r a ž i v a n j a m i t o v a . protestantizam itd. {Erinnerungen. religija. iskustveni m a t e r i j a l k o j i sam p r i k u p i o u s v o j o j p r a k s i i z a k l j u č c i k o j e s a m iz n j i h izvlačio. pri čemu ona povezuje svest i racionalnost sa p s i h o d i n a m i č k i m delatnim faktorima u analitičkoj osobi. dali su j o j određeni s a d r ž a j . F i l o z o f s k a a l h c m i j a s r e d n j e g veka m o r a s e d u h o v n o . P r a s l i k e i s u š t i n a a r h e t i p a dospeli su u s r e d i š t e m o j i h i s t r a ­ ž i v a n j a i s h v a t i o s a m da bez i s t o r i j c n e m a psihologije a n a r o č i t o n e m a p s i h o l o g i j e n e s v c s n o g . Iskustva a l h e m i č a r a bila su m o j a i s k u s t v a .i s l o r i j s k i s h v a t i t i k a o k o m p e n z a t o r s k o k r e t a n j e k a h r i š ć a n s t v u . do v r e m e n a gnosticizma. B a ­ v l j e n j e m s t a r i m t e k s t o v i m a . u izvesnom smislu. i m o j svet. S a d a sam počeo da s p o z n a j e m šta su ti s a d r ž a j i značili u i s t o r i j s k o m smislu. j e r predmet meditacije i tehnike alhemičara. to je s t a r i j a h e r n i j a .odnosu prema teologiji i drugim naukama. a oni s u s u p r o t s t a v l j e n i p o z n a t o m o b j e k t i v n o m f e n o m e n u . M o ž d a se p s i h o l o g i j a svesti i može z a d o v o l j i t i p o z n a v a n j e m ličnog ž i v o t a . nisu u hrišćanstvu imali n i k a k v o g mesta i nisu 13 . carstvo p r i r o d e i m a t e r i j e . čije t u m a č e n j e i z i s k u j e više od ličnih reminiscencija. M o g u ć n o s t p o r e đ e n j a sa a l h e m i j o m i d u h o v n i m k o n t i n u i t e t o m unazad. P r o d u b i l o se m o j e r a z u m c v a n j c n j i h o v o g tipičnog k a r a k t e r a . A l h e m i č a r j e tražio „ b o ž a n s k u t a j n u " u n e p o z n a t o j m a t e r i j i i t i m e dospcvao do p o s t u p a k a i putova kuji su slični o n i m a iz d a n a š n j e p s i h o l o g i j e n e s v e s n o g . N a r a v n o . 209) 2) Alhemija. t o j e s t f e n o m e n u nesvcsnog.

k a ž e da k a m e n n i j e k a m e n ( t j . na p r i m e r . m i t o v a . S i m b o l i č n a slika i paradoks tipični su za jezik alhemičara. Pojednostavljeno rečeno. putem a m p l i f i k a c i j e se uspostavljaju odnosi sa univerzalnim predstavama i simbolima čovečanstva. k a o što n i j e d n a definicija n i j e u s t a n j u d a j a s n o o b u h v a t i suštinu j e d n o g p s i h i č k o g p o j m a . str. pojedinac može naučiti da sebe vidi i shvati kao deo jednog šireg. Pri tom je važno da se ne vrši izbor bilo kojeg materijala za poređenje. {Erinnerungen. umetnosti i svih kulturnih predanja čovečanstva. j e r se ne da u h v a t i t i . on je u j e d n o i duhovno-religiozni p o j a m ) ili a l h c m i s t i č k a živa jc duh u m a t e r i j i k o j i jc evazivan i b r z k a o j e l e n . već da to bude „zvučan" materijal.nailazili na o d g o v a r a j u ć e v r e d n o v a n j e . već su slovili k a o n c š l o što bi t r e b a l o p r c v a z i ć i . Te paralele stavljaju san u jedan širi odnos i time osvetljavaju nove aspekte njegovog značenja. lice koje se izlaže amplifikacijskoj analizi. u kojem snevač spoznaje sebe i svoju istinu. mogu se uporediti 14 . Tuko je a l h e m i j a n e k a v r s t a m r a č n e i p r i m i t i v n e slike u ogledalu h r i š ć a n s k o g sveta slika i i d e j a . ili snevač. Z a t o se. Pomoću ovog metoda. r e l i g i j e . D o k se preko u m e t n o s t i „ t k a j u " l i č n e veze sa s n o m . Ovaj postupak pomaže u terapeutskoj primeni za usposta­ vljanje jednog produbljenog i reflektiranog odnosa prema vlastitom nesvesnom i podstiče individuaciju. Oba pojma odgovaraju n e s h v a t l j i v o j p r i r o d i života i nesvesne psihe. 4 0 8 ) AMPLIFIKACIJA A m p l i f i k a c i j a je proširenje sadržaja sna o b o g a ć i v a n j e m i d o d a v a n j e m slika snova s i m b o l i m a iz b a j k i . kuko je to J u n g d o k a z a o u delu Psihologiju i religija na osnovu analogije između središnje predstave a l k e m i č a r a o k a m e n u (lapis) i Hristu. a n i j e d n o ne i z r a ž a v a sasvim n j e g o v o b i ć e . „ O n i m a h i l j a d u i m e n a " . arhetipskog konteksta (1).

b a j k e . Podizanje iracionalnih stanja (naime. N j e n a k o r i s n o s t može da p r o i s t e k n e s a m o iz njene p r i m e n e . (1) Ovo p s i h o l o š k o r a s u đ i v a n j e p o č i v a n a i r a c i o n a l n i m s t a ­ n j i m a m a t e r i j e . k a o što j e . dovodi d o p o j a v e u n i v e r z a l n o g z n a č e n j a motiva na površini slike i r a z u m u d a j u h r a b r o s t da se ozbiljno lati argumenta. Ovaj zadatak sadrži čitav niz r a z m i š l j a n j a i z a k l j u č a k a t e h n i č k e p r i r o d e . n a j v e ć i b r o j datosti i m a p o t r e b e z a izvesnom a m p l i f i k a c i j o m . racionalnih u z a j a m n i h veza s t a n j a . u o p š t a v a n j e m i p r i b l i ž a v a n j e m n e k o m m a n j e ili više opštem p o j m u . iz čega proizlazi z a g o n e t k a iz P l a t o n o v o g dela Ti maj. Da t a k v e veze u o p š t e p o s t o j e . Č e t v o r o n o g o s t iz b a j k i podiže se na viši stepen opšteg p o j m a . Istinitost ove p r e t p o ­ s t a v k e n i j e u priori p o u z d a n a . n a s u p r o t onim d e d u k t i v n i m t u m a č e n j i m a k o j a 15 . U t o l i k o p r e što j e ova d e l a t n o s t u m a t i p i č n a z a r a z j a ­ šnjenje simbola uopšte i neophodna za r a z u m e v a n j e produkata nesvesnog. s a g l a s n o Karditnovom pravilu tumačenja. i na o s v e š ć e n j u „ l a t e n t n i h " . R a d i toga. Da bi se. ona se m o r a n a j p r e odvojiti od k o n j a i približiti svom v l a s t i t o m p r i n c i p u . n a i m e t r o j s t v u . na p r i m e r . Stoga je potrebno pričekati i videti da li njena metodska aplikacija na iracionalnom materijalu omogućava njegovo s a d r ž a j n o t u m a č e n j e . shvatila t r o n o g o s t . I opasnost psihičke inflacije prilikom primene ovog metoda je isto toliko neznatna kao i prilikom slobodnih asocijacija. k o j e u opštoj simbolici i g r a j u z n a č a j n u ulogu i p o d j e d n a k o su važne za i s t r a ž i v a n j e mitova i snova. n a i m e p r o b l e m b r o j a tri i č e t i r i . tronogosli i č e t v o r o n o g o s t i ) n a stepen p o j m a opšteg s h v a t a n j a . t j . s druge s t r a n e . s t v a r j e u p r v o m redu h i p o t e z e . t a k o đ e u odnosu na t r o j s t v o . k a o da ono p o s e d u j e u n u t r a š n j u duhovnu vezu. mita ili s n a .sa nekim ko se egzistencijalno upušta u pesmu. T r i j a d a i t e t r a d a su a r h e t i p s k e s t r u k t u r e . šlager ili muziku i pri tom u sebi otkriva nove strane ( 2 ) . p r i m e r i c e . Kritičari amplifikacije se neopravdano pribojavaju da to ua'rduje samo intelektualno i literarno redanje sličnih ili identičnih motiva i simbola. ona k o j a k a ž e da snovi i m a j u smisla. d a k l e z a izvesnim r a z j a š n j e n j e m . S a m o na taj način može se smisao nesvesnih spojeva iznedriti i z njih s a m i h . N j e n a p r i m e n a se sastoji u t o m e da mu se m o ž e m o tako o b r a t i t i . s j e d n e s t r a n e . k o j e ne bih želeo da u s k r a t i m čitaocu zainteresovanom za psihologiju a j o š m a n j e s t r u č n j a k u i z t e o b l a s t i .

m i t o l o š k e i . ne srne ustezati od p r i m e n e u p a d l j i v i h .m i t o l o š k e m e t e o r o . tačnošću i površnošću " m a š t o v i t i h " analogija. n a p r i m c r . a s t r o . a njihovo tu­ m a č e n j e može s e p o k u š a t i s a m o p u t e m a m p l i f i k a c i j e i u p o r e đ i v a n j a . pre s v e g a .Itist nol least . § 900) ANALIZA. dok se psiholog. koji vrši amplifikaciju i poređenje radi r a z u m e v a n j a s v o j e i r a c i o n a l n e . k a o što s u . K o m p l e k s n a psihička z b i v a n j a u n a j m a n j o j meri su dostupna e k s p e r i m e n t a l n i m metodima. K a o što s e u ž a s a v a f i l o z o f . k o m e j e nepoznato p s i h o t e r a p e u t s k o i n t e r v j u i s a n j e . obrađuju i razrešavaju.s l u č a j n e p o j e d i n o s t i . O v a p r o c e d u r a u p r a v o j e s u p r o t n o s t o n o m e što j e d a n s t r u č n j a k želi d a p o s t i g n e : on želi da p r e d m e t p r o u č a v a n j a spozna u n j e g o v o m n a j u ž e m svojstvu. k o j i j e ispunjen p o v e r e n j e m i o s e ć a n j i m a . ( G W 10.s c k s u a l n o . k o j i su se p r e t h o d n o osvedo- čili u i s t o v e t n o s t s v o j i h m e t o d a i o b j e k a t a p o s m a t r a n j a . Ovaj postupak p o d r a z u m e v a . U odnosu između pacijanta i terapeuta ili unutar t e r a p e u t s k e grupe. otkrivaju se nesvesni konflikti. j e r s u u p r a v o one mostovi k a p s i h i č k i m s p o j e v i m a . k o m e j e s t r a n a p r e o k u p a c i j a p s i h o l o g a . u koji ne bi trebalo samo da se udubi pacijent. p r i m e n o m filozofije k o j a ovome izgleda i n f e r i o r n o m . analizu n e s v e s n o g ( 1 ) . s p o l j a š n j i h i s l u č a j n o - f o r m a l n i h a n a l o g i j a . Z a j u n g o v s k o razumevanje analize p o s e b n o je z n a č a j n o da je to u prvom redu dijalektički postupak. tako on r a z - g n e v l j u j e n a u č n i k a . Stoga smo upućeni na njihovo opisivanje. p o v r š n i h .t e o r i j s k e i n t e r p r e t a c i j e .p r o i z l a z e i z n e k a k v e p r e t p o s t a v l j e n e t e o r i j e . naizgled h a o t i č n o . ( G W 9/1. § 4 3 6 ) (2) E m p i r i j s k o saznanje sastoji se iz mnoštva pojedinačnih iskustava m n o g i h p o j e d i n a c a p o s m a t r a č a . ANALIZIRATI Pod analizom podrazumcvamo specijalni terapeutski metod analiziranja (razrešavanja) prošlih ili sadašnjih nesvesnih iskustava i duševnih procesa. 16 .

Molim da se ima u vidu da o v a j č e t v r t i metod ne n a z i v a m " p s i h o a n a l i z o m " . kako je to nazivao F r o j d . k a k o s a m p o k a z a o . j e r ž e l i m d a t a j i z r a z s a s v i m p r e p u s t i m f r o j d o v s k o j š k o l i . ja sam morao da krenem novim p u t e m . K a d a j e F r o j d otvoreno izjavio d a s u psihoanaliza i seksualna teorija neraskidivo povezane. analitičko-reduktivni i sintetičko-hermeneutički metod. ona n i j e " p s i h o a n a l i z a " . odnosno gde sc time ne 17 . P r e m a J u n g u . dok analiza nesvesnog tek počinje kuda su svesni materijali već iscrpljeni. O n o što o n a p o d r a z u m e v a pod p s i h o a n a l i z o m . M e đ u t i m . Jung često ukazuje na to da je analitička terapija veoma složena i teška. nego j e t o m e t o d k o j i je d o g m a t s k i povezan sa F r o j d o v o m s e k s u a l n o m t e o r i j o m i n a n j o j j e i z a s n o v a n . § 1 8 0 ) (2) U svim o k o l n o s t i m a n a j v i š e pravilo d i j a l e k t i č k o g postupka p o č i v a n a t o m e d a i n d i v i d u a l n o s t b o l e s n i k a i m a isto d o s t o j a n s t v o i o p r a v d a n o s t p o s t o j a n j a k a o u l e k a r a i da bi stoga individualni r a z v o j kod p a c i j e n t a trebalo s m a t r a t i r e g u l a r n i m . ako j e o n i n d i v i d u a l a c . u istoj meri. i to u tolikoj m e r i da na izgled p o s t a n e nešto d r u g o o d onoga što j c bio p r e toga. o n d a m o ž e biti s a m o ono što j e s t e i što je uvek i b i o .nego u k o j e m . n i j e s a m o čista t e h n i k a . A n a m n c s t i č k i m e t o d se b a v i . utoliko ono p r e d s t a v l j a p r o m e n u . onda se on može m e n j a t i p u t e m sugestiju. svojim duševnim doživaljavanjem u č e s t v u j e i terapeut ( 2 ) . svesnim i za r e p r o d u k c i j u s p r e m n i m s a d r ž a j i m a . između ostalog. drugi m e t o d j e v i š e f i n a l n o orijentisan i pokušava da u neurotičnim simptomima intenzivnije oslobodi razvojno sposobne delove ličnosti. ukoliko se on sam ne koriguje. U stvarnosti postoji znatna r a z l i k a između ta dva m e t o d a . To je i razlog što d a j e m prednost tome da g o v o r i m o č e t v r t o m metodu k a o o analizi nesvesnog. ( G W 17. (1) Četvrti m e t o d jc analiza nesvesnog. j e r n i s a m bio u s t a n j u da njegova j e d n o s t r a n a s h v a t a n j a prihvatim kao ispravna. T a m o gde je to m o g u ć e . U dijalektičkom terapeutskom postupku razlikuje se. Pri t o m je važan individualni put ka isceljenju neuroza pacijenta. U k o l i k o reč " i s c e l j e n j e " znači p r e t v a r a n j e b o l e s n i k a u z d r a v o g č o v e k a . Prvi metod je u g l a v n o m k a u z a l n o usmeren i uzroke neuroze traži u ranom ž i v o t n o m p e r i o d u . Ukoliko je jedan čovek kolektivno biće. a ne primena nekog naučenog metoda. Tako a n a m n e s t i č k a a n a l i z a m o ž e p a c i j e n t u d a o t k r i j e izvesne nesvesne č i n j e n i c e .

inteligentnih ljudi izrazite individualnosti. U n a j g o r e m s l u č a j u .z a h t e v a p r e v e l i k o ž r t v o v a n j e ličnosti. § 1 1 . već će p r e d s t a v l j a t i p r o c e s k o j i se može označili k a o indivuiluacijti. U nastojanje da se 18 . iz etičkih r a z l o g a . p a c i j e n t p o s t a j e ono što z a i s t a j e s t e . 9) ANDROGIN Jung upotrebljava mitološku simboliku o androginu (ta se reč s a s t o j i od grčkih oznaka za m u š k a r c a i ženu) da bi izrazio postojanje ženskog u muškarcu i muškog u ženi. l e k a r može i t r e b a đa o d u s t a n e od t a k v e p r o m e n e . Postojanje ovih svojstava u j e d n o j osobi. V i š e b o l e s n i k a m i j e priznalo da su naučili da budu zahvalni svojim neurotičnim s i m p t o m i m a . t j . ne dovodi do mešanja specifičnih karakteristika polova. Ali t a m o gde p a c i j e n t uviđa đa i s c c l j e n j e m e n j a n j e m ličnosti i z i s k u j e velike ž r t v e . j e r su im oni. snažan otpor. j e r j e s h v a t i o smisao s v o j e bolesti. b o l e s n i k a bi t r e b a l o terapetitski p r o m e n i t i . U ovom simbolu spojena su lična svojstva muškarca i žene i mogu se u o v a k v o j p s i h o l o š k o j p e r s o n i f i k a c i j i u jednom čoveku držati u ravnoteži. međutim. Poslednji s l u č a j se češće događa nego što se o b i č n o misli. U svim tim s l u č a j e v i m a l e k a r m o r a da drži otvoren put individualnog l e č e n j a i onda i s c e l j e n j e neće dovoditi do p r o m e n e ličnosti. on će č a k p r i h v a t i t i svoju n e u r o z u . U v l a s t i t o j p r a k s i često i m a m veliki b r o j v i s o k o ­ o b r a z o v a n i h . U svojim alhemičarskim metamorfozama oni su ovog celovitog čoveka smatrali za ciljnu sliku. koji bi s v a k o m o z b i l j n o m p o k u š a j u p r o m e n e pružili. o d n o s n o o d n a m e r c d a l c č i . O n m o r a ili d a o d b i j e t r e t m a n ili d a p r i s t a n e na d i j a l e k t i č k i p o s t u p a k . ( G W 1 6 . str. p o p u t b a r o m e t r a . na primer kod alhemičara. Androgin ne bi trebalo da bude brkan sa hermafroditom (spoj od Hermes i Afrodita). pokazivali k a d a i gde su s k r e n u l i sa svog i n d i v i d u a l n o g p u t a ili k a d a i g d e su v a ž n e s t v a r i nesvesno ostavili.

ubraja se i Jungova koncepcija duševnih slika o Animi i Animusu. VValter. To prouzrokuje širenje svesti i ocelotvorenje žena i muškaraca i ujedno otvara vezu sa kosmičkom dimenzijom. U snovima i maštanjima čoveka i u traganju za celovitom čovekovom slikom. o kojima će kasnije biti govora. Na svu sreću.. Za nju je budućnost celovite čovekove slike na duhovno-duševnoj ravni.. 1987. str.ostvari celovita slika čoveka. 2 2 9 ) ANIMA Anima je arhetip duševnog života i ženskosti u nesvesnom kod muškarca. snovima i vizijama. maštarijama. I moda i literatura pokušavaju da formiraju androginog čoveka. Prema Jungu. Gospođa Singer o tome piše: "Osećanje pripadnosti kosmičkom poretku i održavanje džinovskog makrokosmosa u ljudskom mikrokosmosu. čini osnovu za r a z u m e v a n j e koncepta androgeniteta. Jungova saznanja i istraživanja u vezi sa androginitetom proširila je i produbila u S A D jungovska terapeutkinja Džun Singer." (U: P. u kojoj jc bolna dcoba između muškog i ženskog uzdignuta na nivo simbola. On predstavlja unutrašnji proces. nastaje promenjeno ponašanje. Scm toga. Olten. n o v i androgenitet ne mora da u svetu dodc do izražaja da bi evoluirao. dugoročno gledano. putem kojeg.M. Pfluger: Wendepunkt Erde Frau Gott. ta arhetipska slika lišena je svih iskustava sa ženskim precima. simbolična predstava o androginu sc sve češće pojavljuje. Ova duševna slika se razvija u sučeljavanjima i brojnim susretima sa majkom. Ovu skrivenu 19 . ta unutrašnja slika žene u muškarcu pred­ stavlja "nasleđeni psihički sistem prilagođavanja" (1). koji se pojavljuju u personifi­ kacijama.

povezan sa romantičnim sanjarenjima i idealizovanom lepotom. S e m toga. osetljivost. kao posledice. brojne pojave Anime nalazimo u bajkama. Treći aspekt Anime javlja se u produhovljenom obliku. U nedostatku suočavanja sa Animom i dezintegracije ovih duševnih snaga. Pozitivna dejstva ogledaju se. u odnosima ljubaznosti i poverenja prema ljudima iz okoline. Muškarac može svoju žensku stranu sresti u svim prirodnim stanjima. labilno raspoloženje (3). Razvoj duševne slike u muškarcu najčešće se odvija u četiri sledeća stepena. u bogatstvu ideja i kreativnosti. Od Anime. literaturi i religijama u obliku vila i veštica. koji vremenski ne moraju uvek da slede jedan za drugim. koja u snu saopštava neku važnu poruku. na primer na majku. na primer. javljaju ćudljivost. U tčrapcutske svrhe Anima ima utoliko poseban značaj. mogu poteći pozitivna raspoloženja i negativna dejstva. razdražljivost. sestru. u primitivnim ili seksualno izazovnim ženama. ogorčenje. Četvrti stepen duševne slike javlja se u ženama koje su proglašene božanstvom. između ostalog. pri čemu se ona "shvata kao autonomna ličnost i sama sebi postavlja lična pitanja". kod muškarca se. kao boginji mudrosti. bludnicu i mnoge druge ženske osobe (2). Sledeći stepen duševne slike čine erotski veoma privlačne žene. 20 . mitovima. koliko omogućava vezu sa arhetipskim osnovama duševnog života i time integriše snage ozdravljenja Sopstva. kraljica i boginja. ili u proročici. Na vrhuncu duševne krize ili neurotičnog oboljenja samodelatnost duše se budi i arhe­ tipovi preuzimaju vođenje duševne ličnosti posredstvom Anime. personifikovan u Devi Mariji (Bogorodici). u Atini. suprugu.i nesvesnu ženskost muškarci doživljavaju u svojim projekcijama na sasvim određene žene. kao duševne dubine koja se prenosi na nesvesno u muškarcu. koji je na primer. draganu. Stoga Jung preporučuje "objektivaciju A n i m e " . U ličnim iskustvima najčešće postoje kombinovani oblici slike Anime. neuravnoteženost. na primer.

G. onda bi se iz ove nesvesne slike u s v a k o doba moglo n a z n a č i t i k a k o bi žena m o r a l a da bude f o r m i r a n a u d u š e v n o m s m i s l u . na primer. U p o s l e d n j e m s l u č a j u G e t e n a m j e . t a k o r e ć i . nego jedne određene žene. naime onda kada neko žensko biće proizvede utisak k o j i r a z b i j a m o n o t o n i j u s v a k i d a š n j i c e . i to ne sliku ove o d r e đ e n e ž e n e .ž e n s k o g " p a n d a n a i 21 . U i s k u s t v i m a l j u b a v n o g života m u š k a r c a j a s n o se p o k a z u j e psihologija ovog a r h e t i p a u formi b e z g r a n i č n e f a s c i n a c i j e . Baumgart: Konig Drosselbart and C. već s a m o p r e n o š e n j e m k o m p l e k s a m a j k e . O n n a s t a j e putem one po sebi n o r m a l n e i svuda prisutne a s i m i l a c i j e m a j k e na p r e - e g z i s t e n t a n . ( G W 17. Ta slika j e u osnovi deo osnovnog n a s l e đ a . k o j a m a j c i u o č i m a sina d a j e n a d l j u d s k i s j a j . k a o što j e p o z n a t o . koji se n i k a k o ne mogu objasniti stvarnom p r i r o d o m dotičnog " o b j e k t a " . s u b l i m a c i j a svih utisaka o ženi. O n d a se dešava ono s t o j e G e t e doživeo u ličnosti gospođe F o n Š t a j n i što se ponovilo u liku M i n j o n i G r e t c n . I s t o važi i za ženu . k o j e potiče iz p r a i s t o r i j e i k o j e jc u g r a đ e n o u životni s i s t e m . j e r nju definišc muškarac. s p r e m n a na s k o k i p r o j e k t u j c se u prvoj prilici. O n a je od tog t r e n u t k a . P o s l e d n j i h godina J u n g o v k o n c e p t A n i m e i A n i m u s a kritikovan jc u većoj meri zbog slike žene koja stoji u drugom planu. p r e c e - n j i v a n j a i p r e k r i v a n j a ili u f o r m i m i z o g i n i j c sa svim n j e n i m f a z a m a i o d l i k a m a . 1987). a to su. I H a n s D i k m a n p o z d r a v l j a k r i t i č k i obračun sa pomenutim pojmovima i preporučuje da se oni "ispune sa drugim sadržajima nego što su oni k o j e jc Jung naveo polazeći od vlastite osobe i svog v r e m e n a " (predgovor za knjigu U. nasleđeni psihički sistem p r i l a g o đ a v a n j a . (1) S v a k i m u š k a r a c oduvek nosi u sebi sliku ž e n e . t o j e " t i p " ( a r h e t i p ) svih i s k u s t a v a č i t a v o g niza p r e d a k a n a ž e n s k o m b i ć u . postepeno bledi zbog b a n a l n o s t i s v a k o d n e v i c e i time odlazi u nesvesno a da pri t o m e n i j e izgubila na bilo koji način svoju p r v o b i t n u snagu i o b i l j e i n s t i n k a t a .i ona p o s e d u j e u r o đ e n u sliku m u š k a r c a . Gospoda Baumgart kritikuje to što Jungova postavka ženi ostavlja drugorazrednu ulogu. Oltcn. ženski deo a r h e t i p a j e d n o g " m u š k o . K a d ne bi bilo ž e n a . § 3 3 8 ) (2) S l i k a A n i m c . činile jungovskc terapeutkinje Ursula Baumgart i V e r e n a K a s t . odao i k o m p l e t n u " m e t a f i z i k u " k o j a se n a l a z i l a u p o z a d i n i svega toga.Jungs Frauenbild. VValter.

p r i n c i ­ p i j e l a n . Osim ovih pregnantnih faktora. U transformaciji ličnosti prvenstveno n a s t u p a j u c r t e s u p r o t n o g pola — k o d m u š k a r c a ž e n s k e a kod ž e n e muške c r t e . dvolična i m i s t i č n a . ć u d l j i v a . teoretičar. l a ž l j i v a . na žalost. Tačnijc rečeno. u č e m u se č o v e k više ne oseća k a o kod k u ć e . v e l i k a " n e l a g o d n o s t u u l j u đ i v a n j u " . O k r e n u l a s p o l j n o m svetu. k o j e p o s e d u j u u s t a n j u o k r e n u t o s t i o d sveta ( i n t r o - v e r z i j c ) . on predstavlja princip l o g o s a u n e s v e s n o m kod žene ( 1 ) . drugačiju sliku. dok j e A n i m u s n a p r o t i v u k o č e n . u č i t e l j . § 4 1 ) (3) S i t m a n u t o s t . n a i m e . U o v o m kontekstu logos znači s a z n a n j e . p o p r a v l j a č sveta. sud.potom. n e u m e r e n a . U s t v a r i . i m a . O b a lica gube u stanju sumanutosti svoju privlačnost i s v o j e v r e d n o s t i . K a o što Anima muškarca nosi pečat iskustava majke. b e z o b z i r n a . v e o m a mnogo ljudi koji stalno i n e p r o m i š l j e n o p o s t a v l j a j u p i t a n j e istinitosti tamo gde jc ipak reč o p i t a n j u psihološke p o t r e b e . o p a k a . Animus predstavlja 22 . ( G W 9. Ovde se ništa ne može postići " r a c i o n a l n i m " o b j a š n j a v a n j e m p u t c v a . z a k o n o d a v a c . putem abnormalnog odgađanja razdvajanja praslike od m a j k e . § 223) ANIMUS Animus je muška duševna slika u ženi. n c k o n l r o - Iisana. s v a d l j i v i željan vlasti. m o g u ć n o s t razaznavanja i razum. p r u ž a naprotiv. l j u d i n e p o d n o s e u k u p a n g u b i t a k a r h e t i p a . tako se to dešava sa Animusom putem uticaja oca dotične žene ili drugih muških uzora. O b o j e i m a j u loš u k u s : A n i m a se o k r u ž u j e i n f e r i o r n i m s u b j e k t i m a . d a k l e onda k a d a u s p o s t a v l j a j u most k a n e s v e s n o m . p o d s t a k n u t a putem Anime i Animusu. a A n i m u s se u p u š t a u i n f e r i o r n o m i š l j e n j e . j e r m u n e d o s t a j u " o t a c " i " m a j k a " ! S v a k o m e j e poznato n e p r e k i d n o preventivno delovanje religije u tom pogledu. p o n e k a d d e m o n s k i intuitivna. e m o c i o n a l n a . I z toga n a s t a j e . ( G W 9/1. A n i m a j e p r e v r t l j i v a . z a r o b l j e n i k reči. M e đ u t i m .

nego d a j e t o " k o m p l e k s k o j i j o j j e naturio patrijarhat i k o j i ona više ne m o r a da nosi sa s o b o m " (Konig Drosselbart und CG. "posrednikom između svesti i nesvesnog i personifikacijom nesvesnog" (2). kao. da A n i m u s n i j e arhetipske prirode. Jung ga naziva i unutrašnjim vodičem duše. Duševna slika Animusa može da učini ženu posrednikom ka unutrašnjem i duhovnom svetu sa sposobnostima proricanja budućnosti. a to su razboritost. str. Kao što su se u nekadašnjim vremenima preko proročica i sveštenica u proročištima saznavale i kazivale nove istine. na koga mnoge žene projektuju svoj nesvesni Animus. U vezi sa duševnim slikama Anime i Animusa. nasuprot t o m e . tako može danas svaka žena koja radi na svom ocelotvorcnju i indi- viduaciji da pomoću Animusa iskusi svoju duboku istinu i sazna nove ideje. 138). suština Animusa je arhetip. na primer. kao što je primer J o v a n k e Orleanke. objedinio pozitivne aspekte Animusa i realizo- vao ih u životu. junak džungle (3). Četvrti stepen duševne slike javlja se u mudrim muškarcima ili "mudrom starcu". Kritičari teorije o Animusu (na primer U. Od b r o j n i h pojavnih slika i nesvesnih p e r s o n i f i k a c i j a navedimo kao primer sledeća četiri tipa ličnosti. B a u m g a r t ) pretpostavljaju. razmišljanje i ženska duhovnost. Jung ponovo govori o njihovom značaju: č o v e k je svestan njih da bi se resio njihovog negativnog uticaja (na primer. To su oni nejasni faktori delanja u dubini duše. filmovima ili romanima postoji prirodni muškarac i telesno snažan junak. Prema Jungu. Jungs FrauenbiJd. U mnogim snovima. kao arhetipskoj slici mudrosti. U vezi sa mističnim likom Sofije (gospođa Mudrost) Jung ističe i 23 . Tarzan. U pogodnoj prilici Animus može preuzeti oblik žene "svetih u v e r e n j a " . stanja sumanutosti).i samostalan princip kod žene. svojeglavog prevrtljivca. koji dolaze do izražaja u navedenim pojavnim slikama Animusa. Sledeći stepen je romantični muškarac.

Ni i z d a l e k a ne bih želeo da ovim i n t u i t i v n i m p o j m o v i m a d a j e m n e k u isuvišc s p e c i f i č n u d e f i n i c i j u . izgleda mi da ta svojstvena č i n j e n i c a predstavlja k o r e l a t svesnog s t a v a . § 29) (2) K a o i A n i m a . r a z m i š l j a n j e i s p o z n a j u . (1) Ž e n a ima k o m p e n z a c i j u p u t e m muškog b i ć a . dakle odnosna f u n k c i j a . t a k o i A n i m u s i m a pozitivnih a s p e k a t a . U p o t r e b l j a v a m e r o s i Iogos s a m o k a o p o m o ć n a s r e d s t v a r a d i o p i s i v a n j a č i n j e n i c e da svest žene više o d l i k u j e povezujuće erosa nego r a z l i k u j u ć e i s p o z n a j n o logosa. muževi i d e c a . K a o što A n i m a o d g o v a r a m a j č i n s k o m erosu. U liku oca ne izražava se s a m o s t a r i n s k o m i š l j e n j e nego. S t r a s t v e n a i s k l j u č i v o s t j e stoga kod m u š k a r c a v e z a n a z a A n i m u . T a k o je A n i m u s isto k a o psihopompos ( " v o d i č d u š a " ) . u o p š t e uzev. U p o r e đ e n j u sa m u š k a r c e m . N j e n svet čine očevi i m a j k e . p a zato n j e n o nesvesno i m a t a k o r e ć i muški p r e d z n a k .l i č n o s t i A n i m e . isto t a k o . ( G W 9111. tako se A n i m u s p r e t v a r a u logos. Shodno takvom stanju stvari. Ta reč znači r a z u m ili d u h . pa se zato njegov svet s a s t o j i od m n o š t v a k o o r d i n i r a n i h f a k t o r a . K o d ž e n e . odnosno o n a j stav k o j i proisliče iz takvih u v e r e n j a . " d r ž a v a " . a n j e g o v a žena n i j e neophodno tu žena (u s v a k o m slučaju ne to što ona misli kada k a ž e " m o j m u ž " ) . O s t a l i svet se s a s t o j i od sličnih p o r o d i c a k o j e se u z a j a m n o p o z d r a v l j a j u . b r a ć a i s e s t r e . ali se u o s t a l i m s t v a r i m a b i t n o z a n i m a j u za sebe s a m e .posebne oblike ženske spiritualnosti i stoga se može označiti kao jedan od preteča "feminističke teologije". ja sam p r o j e k c i o n i f a k t o r k o d žene označio kao Animus. p o s r e d n i k između svesti i nesvesnog i p e r s o n i f i k a c i j a nesvesnog. t a k o A n i m u s odgo­ v a r a o č i n s k o m logosu. dok n j e n svet s one s t r a n e muža doseže svoj k r a j u nekoj vrsti kosmičke magline. interesni k o n c e r n i itd. K o d m u š k a r c a j e eros. S v e t m u š k a r c a j e n a r o d . i to posebno opštefilozofske i religiozne p r e d s t a v e . t a k o i o v a j p o s l e d n j i d a j e ž e n s k o j svesti z a m i š l j e n o s t . a n e o d r e đ e n o 24 . n a p r o t i v . p o pravilu m a n j e r a z v i j e n n e g o logos. to predstavlja znatnu razliku. eros p r e d s t a v l j a izraz n j e n e prave prirode. i to što se naziva " d u h o m " . ( G W 9/II. S v e s n i stav ž e n e j e . K a o što A n i m a putem i n t e g r a c i j e p o s t a j e eros svesti. § 3 3 ) ( 3 ) Š t o s e tiče p l u r a l i z m a A n i m u s a n a s u p r o t j e d n o . P o r o d i c a j e s a m o sredstvo u tu s v r h u . lično z n a t n o e k s k l u z i v n i j i o d stava m u š k a r c a . O n o opšte n j e m u je bliže nego ono l i č n o . i k a o što prvi m u š k o j svesti d a r u j e o d n o s i o d n o š e n j e . j e d a n od t e m e l j a d r ž a v e .

a poslednji se manifestujc u različitim arhetipskim pojavnim slikama (na primer arhetip oca. U mnogostrukim slikama i materijalima svojih pacijenata. Ovi izrazi j a v l j a j u se. A n i m u s s e p r e i z r a ž a v a u L e t e ć e m H o l a n d a n i n u ili d r u g i m n e p o z n a t i m g o s t i m a o k e a n a . veliki ljudi u d a l e k i m . majke. slika Boga. T o s e b n o bi trebalo voditi računa o tome da kod arhetipova nije reč o nasleđenim predstavama.mnoštvo kod ž e n e . naprotiv. Prvi predstavlja takvu strukturu koja je imanentna ljudskoj psihi. n a i m e . on je spoznao osnovne obrasce i strukture koje je označavao kao arhe­ tipove. Animus i Anima itd. za A n i m u s . Arhetip. kao tipičnih formi ponašanja i učestalih oblika reagovanja. nikad sasvim određeno uhvatljiv. Dok instinkti 25 . z n a č a j n i lik č a r o b n i c e K i r k e ili K a l i p s o . § 3 3 8 ) ARHETIP Jung je pojam arhetipa formirao kroz svoje dugogodišnje iskustvo na polju psihologije sna i na osnovu izučavanja mitologije. Oni čine strukturalne dominante psihe. budući da uređuju duševno doživljavanje i redaju slike i motive u nesvesnom prema određenim osnovnim obrascima. D o k pred očima m u š k a r c a litra oštro s k i c i r a n i . predstavljaju nevidljive i neupadljive delotvome faktore u nesvesnom kod čoveka. nasleđenim slikama i simbolima. a u k o n k r e t n o j s t v a r n o s t i to mogu biti h e r o j s k i t e n o r i . Arhetipovi su sistemi pri­ pravnosti pojavne slike (2). nego o mogućnostima njihovog pojavljivanja i oblikovanja. u s n o v i m a . protejski i motorički po­ k r e n u t . n e p o z n a t i m g r a d o v i m a . deteta. b o k s e r s k i p r v a c i .). Arhetipovi su locirani u neposrednoj blizini instinkata. Kod ovog pojma je bitno da se pravi razlika između prikri­ venog arhetipa po sebi i arhetipske slike (1). odnosno arhetipovi. ( G W 7.

Ovaj poslednji posebno dolazi do izražaja u psihodinamičkim dejstvima i u fascinantnoj snazi arhetipskih slika. delu p s i h i č k o g s p e k t r a . da nose terapeutska dejstva. § 4 1 7 ) 26 . to ih treba uvažavati kao duševne životne sile i uzimati ih sasvim ozbiljno. zbog čega ga o z n a č a v a m p s i h o i d n i m . t j . da izazovu neurotične slike ili čak psihotične smetnje a. ono j e t r a n s c e n d e n t n o . U s u ­ đ u j e m se da iznesem ovu h i p o t e z u . j e r one uređuju duševna doži­ vljavanja a psihičke procese usmeravaju ka centru i ka samom cilju.čine osnovne oblike ponašanja. Ne samo za psihoterapiju. ipak ostaje neizvesno da li je u n u t a r tc s t r u k t u r e n a g l a š e n i j i c e n t a r ili p e r i f e r i j a . 157). O n e su v i š e s t r u k o p r o m c n l j i v c tvorevine. arhetipovi se mogu označiti kao osnovni oblici viđenja stvari. s j e d n e strane. k o j e u p u ć u j u na j e d a n po sebi neočigledun osnovni o b l i k . To s t a n j e je čoveku n a j i z r a z i t i j e k a d a i s t r a ž u j e b e s k o n a č n e v a r i j a n t e motiva m a n d a l e . već i za ocelotvorenje. P o š t o d r u g i arhetipovi daju povoda za slične s u m n j e . K a o t a k a v . ullrnljubičastom. Pošto takve arhetipske predstave mogu. R e č j e o r e l a t i v n o j e d n o s t a v n o m o s n o v n o m o b l i k u . k o j e s e može s a m o približno o b u h v a t i t i . individuaciju i samoostvarenje svakog čoveka arhe­ tipske slike su od velikog značaja. Za dalje razumevanje arhetipa od fundamentalnog značaja su njegovi slikoviti i ujedno dinamički aspekti. d c o b a ili n c p o d c l j c n o s t . A r h e t i p p o sebi j c psihoidni faktor. (1) A r h e t i p s k e predstave k o j e n a m prenosi nesvesno n e s m e j u se b r k a t i sa arhetipom po sebi. U oblasti ličnih doživaljavanja rečeno se mani- festuje. M a d a se mandala pojavluje kao s t r u k t u r a c e n t r a . U tom kontekstu se kod Junga doslovce kaže da se arhetipske praslike mogu smatrati "shvatanjem instinkta o sebi samom ili samoodslikavanje instinkta" ( G W 8. koji pripada takoreći nevidljivom. u tome da ljude mogu zahvatiti arhetipske slike ili ih spopasti mitološke predstave (na primer prizori Satane) ( 3 ) . č i j e s e z n a č e n j e može navesti kao približno " c e n t r a l n o " . o n n e m a s p o s o b n o s t svesti. između ostalog. T a j o b l i k se odlikuje izvesnim f o r m a l n i m elementima i izvesnim principijelnim z n a č e n j e m . str. ( G W 8. j e r sve a r h e l i p s k o što svest opaža čini se da p r e d s t a v l j a v a r i j a c i j u osnovne teme. s m a t r a m verovatnim da vlastito b i ć e a r h e t i p a n e m a sposobnost svesti. s druge strane.

K o n s t a n t a n j c s a m o osni sistem u n j e g o v i m n a č e l n o n e p r o m c n l j i v i m g e o m e t r i j s k i m o d n o s i m a . Njegov o b l i k se može u p o r e d i t i . U vezi sa određenošću forme. ( G W 9/1. J e d n o od n a j o b i č n i j i h i u j e d n o najupečatljivijih iskustava predstavlja svakodnevno prividno k r e t a n j e S u n c a . Baš k a o što se p o s t o j a n j e a r h e t i p o v a p o sebi n e m o ž e d o k a z a t i . apriorislička mogućnost predstava. U nesvesnom ne m o ž e m o otkriti ništa od toga. to sc iz n j e g a s a m o g n i k a d a n e m o ž e sve izvesti. a ne fizički 27 . p r a z a n . p o j a v l j u j e e m p i r i j s k i s v r e m e n a na v r e m e . ali zato n a l a z i m o mit o j u n a k u S u n c a u n j e g o v i m b r o j n i m v e r z i j a m a . ili može da se m e n j a p r e m a različitom o f o r m l j e n j u n j e g o v i h p o v r š i n a . u p r i n c i p u . a k o je reč o n a m a p o z n a t o m f i z i č k o m z b i v a n j u . f o r m a l n i element. n e g o o n p o č i v a n a d r u g i m f a k t o r i m a . S a d r ž a j n o o d r e đ e n a p r a s l i k a s e može d o k u m e n t o v a t i s a m o onda ako j e svesna i stoga i s p u n j e n a m a t e r i j a l o m svesnog i s k u s t v a . poređenje sa n a s t a n k o m kristala jc utoliko oči­ gledno u k o l i k o osni sistem samo o d r e đ u j e s t e r c o m e t r i j s k u s t r u k t u r u a ne i k o n k r e t a n oblik p o j e d i n o g k r i s t a l a . nego s a m o f o r m a l n o o d r e đ e n i i t o n a v r l o uslovan n a č i n . p r i m e r i c e . može imenovati i p o s e d u j c n e p r o m e n l j i v o z n a č e n j s k o j e z g r o k o j e stalno. ili p r e m a u z a j a m n o m p r o r a š ć i v a n j u k r i s t a l a . samo načelno a ne i k o n k r e t n o . Z a t o s e m o r a j o š j e d n o m i s t a ć i d a a r h e t i p o v i nisu s a d r ž a j n o . (2) Uvek sc iznova srećom sa pogrešnim u v e r e n j c m da su a r h e l i p o v i s a d r ž a j n o o d r e đ e n i . o t p r i l i k e sn onim sistemom kristala. t j . k o j i n i j e ništa d r u g o nego fttcullasprueformandi. p o sebi. K a o što s e a r h e t i p m a j k e . § 1 5 5 ) ( 3 ) Č e s t o su me pitali o t k u d a vode p o r e k l o ti a r h e t i p o v i ili p r a s l i k c . T a j mit čini a r h e t i p S u n c a . On može biti veliki ili m a l e n . t a k o s e n i p o s t o j a n j e i n s t i n k n t a n e m o ž e d o k u m e n t o v a t i sve dok se oni k o n k r e t n o ne pokažu na delu. o d r e đ u j e n j e g o v n a č i n p o j a v l j i v a n j a . Isto to važi i za a r h e t i p : on sc. koji u izvesnoj meri unapred formira n a s t a j a n j e k r i s t a l a u lužini a da sam m a t e r i j a l n o ne p o s t o j i . A r h e t i p j e j e d a n . O v o p o s l e d n j e se j a v l j a na n a č i n b o m b a r d o v a n j a j o n a i m o l e k u l a . Ne nasle- đ u j u sc p r e d s t a v e nego oblici k o j i u ovom smislu o d g o v a r a j u isto t a k o f o r m a l n o o d r e đ e n i m i n s t i n k t i m a . d a p r e d s t a v l j a j u n e k u vrstu nesve- snih " p r e d s t a v a " . Čini mi se da sc n j i h o v o n a s t a j a n j e uopšte ne može d r u g a č i j e o b j a s n i t i n e g o p r e t p o s t a v k o m o t o m e d a s u oni n a s l a g e i s k u s t a v a č o v e č a n s t v a k o j a se stalno p o n a v l j a j u . k a k o s a m to već o b j a s n i o na d r u g o m m e s t u .

odnosno f a s c i n i r a j u ć e ili podsličc na d e l a n j e . č i j a suština n e i z i s k u j e bilo k a k v a dodatna o b j a š n j e n j a . § 109) ARHETIP DETETA Arhetip deteta je simbol koji personifikuje u b a j k a m a . Motiv deteta najavljuje buduće psihičke razvojne mogućnosti u snovima. Međutim. P r e m a t o m e se čini da ono što se u t i s k u j e u nesvesno isključivo predstavlja subjektivno izazvane predstave mašte putem fizičkog z b i v a n j a . To su posebno stvaralački trenuci. Posebno u drugoj polovini života. mitovima i snovima novo životno osećanje i početak obnove života. u mašti ili u životu. K a k o s e čini.d o g a đ a j . on uvek donosi poseban " u t i c a j " ili moć p r e m a k o j o j d e l u j e numinozno. arhetip deteta oživljava u mnogim ljudima i utiče na temeljitu promenu ličnosti. kada praslika deteta sa snažnom psihodi- namičkom energijom prodre u svest. ne r e š a v a j u ć i g a . Sledeći aspekti arhetipa deteta pokazuju da se ta praslika ne može uglaviti u psihu sa konkretnim iskustvima sa decom ili se izvesti iz spoljašnje stvarnosti (1). Ova pretpostavka p r i r o d n o s a m o odlaže p r o b l e m . A r h e t i p p r e d s t a v l j a j e d n u v r s t u p r i p r a v n o s t i d a u v c k iznova r c p r o d u k u j u iste ili s l i č n e m i t s k e p r e d s t a v e . ono poseduje 28 . da su zasnovani na osobenosti životnog sistema i time p o s t a j u izraz života. N a i m e . I s t o t o s e može reći z a m c s e č e v e m e n e . Mnogi mitovi i bajke poznaju priče o božanskom ili heroj­ skom detetu k o j e na poseban način dolazi na svet i odmah biva izloženo opasnostima i ugrožavanjima. k a d a se a r h e t i p p o j a v i u s n u . a r h e t i p o v i nisu s a m o p a m ć e n j a stalno p o n a v l j a n i h tipičnih i s k u s t a v a . (G\V 7. već se ujedno ponašaju empirijski kao snage ili tendencije za p o n a v l j a n j e istih i s k u s t a v a . S t o g a bi se moglo pretpostaviti da su arhetipovi često ponavljana zapnmćivanjn subjektivnih reakcija. Ništa nas ne s p r e č a v a da s m a t r a m o da se izvesni arhetipovi već p o j a v l j u j u kod ž i v o t i n j a .

To j e n e m i n o v n o s t . k a o i njegova p r i r o d a i telesna svojstva. č u d e s n o m . personifikuje životnu sposobnost s one strane ograničenog polja svesti i pokazuje puteve i mogućnosti ocelotvorenja. p r i m . O n o p e r s o n i f i k i j e ž i v o t n e sile s o n e s t r a n e o g r a n i č e n o g p o d r u č j a s v e s t i . dete je simbol koji u sebi sjedinjuje i izmiaije suprotnosti. nc postoji uopšte potreba da se govori o " m o t i v u d e t e t a " . džin. Na osnovu ovih isključivo neempirijskih svojstava. u p r a v o neljudskom detetu. o p r e m l j e n a svim p r i r o d n i m moćima i n s t i n k t a . a s druge strane ima božanske osobine i pokazuje se k a o spasitelj mnogih ili kao j u n a k posebnog kova. ono je neugledno i baš je pravo dete. kao da je realno postojeće dete kauzalna pretpostavka za p o s t o j a n j e m o t i v a deteta. U analitičkom smislu. i celokupnost koja uključuje dubine prirode. Ono živi i realizuje onaj celoviti život koji postoji u svakom čovcku kao nagon za samoostvarenjem ( 2 ) .. o k o j i m a svest u s v o j o j j e d n o s t r a n o s t i ne zna ništa. m i t o l o š k o ' d e t e ' i v a r i r a kao b o g . S jedne strane. M e đ u t i m . stvorenog iz osnova l j u d s k e p r i r o d e . 2 0 ) ( 2 ) " D e t e " izlazi kao porod nesvesnog iz njegovog k r i l a . § 2 7 3 . nego na r a c i o n a l n u ili k o n k r e t n o l j u d s k u k a u z a l n o s t . p a l č i ć . ( 1 ) M o ž d a n i j e izlišno n a p o m e n u l i d a j c l a i č k a p r e d r a s u d a s t a l n o s k l o n a poistovećivanju motiva deteta sa k o n k r e t n i m iskustvom deteta. stvorenom. U hri­ šćanstvu Bogomladenac simbolizuje spasenje i otvara prilaz carstvu B o ž j e m .posebne sposobnosti i nadarenosti koje prevazilaze ljudsku meru. ništa m a n j e . Prema tome. dete je i simbol Sopstva i time postaje odlučujući faktor delovanja u samoostvarenju čoveka. u psihološkoj stvarnosti e m p i r i j s k a p r e d s t a v a o detetu s a m o jc i z r a ž a j n o sredstvo ( č a k nc i j e d i n o ! ) da bi se artikulisalo duševno s t a n j e stvari k o j e se ne može bliže shvatili. To. dok s e svest stalno z a p e t l j a v a u t o b o ž n j u drugu m o g u ć n o s t . S e m toga. ( G W 9/1. ž i v o t i n j a itd. n a i m e nagon s a m o o s t v a r e n j a . nego j a s n o s p o z n a t l j i v s i m b o l . S t o g a ni mitološka p r e d s t a v a o detetu n i j e izričito k o p i j a e m p i r i j s k o g d e t e t a . po Jungu. N j e g o v a dela s u t a k o đ e č u d n o v a t a ili m o n ­ s t r u o z n a . R c č j e o b o ž a n s k o m . Isto važi i za arhetipove ' o c a ' i ' m a j k e ' k o j i su t a k o đ e mitološki i r a c i o n a l n i s i m b o l i . što u k a z u j e . Ono predstavlja n a j ­ s n a ž n i j i i n a j n e i z b e ž n i j i nagon b i ć a . puteva i m o g u ć n o s t i . rođenom i odgajenom u potpuno n e o b i č n i m o k o l n o s t i m a . Nagon i prisila za 29 . ili b o l j e iz žive p r i r o d e uopšte.

t a k o i a r h e t i p m a j k e s a d r ž i gotovo n e p r e g l e d n o m n o š t v o a s p e k a t a . Prva sreće čoveka u liku m a j k e koja rađa i hrani. bilo k o j a ž e n a p r e m a k o j o j č o v e k stoji u n e k o j vezi. posebno B o g o - m a j k a . Negativan arhetip majke Jung vidi u svemu onom što izaziva strah grčevitog držanja i što uzrokuje smrt. v r t . i u pozitivnom smislu kao čoveku ima­ nentan "izvor snage" koji podstiče lični rast. univerzitet. S o f i j a (kao m a j k a m i l o s n i c a ) . kreativnost i samoostvarenje. (1) K a o i s v a k i d r u g i a r h e t i p . izvor. Athetip majke se može spoznati u svom negativnom delovanju kao snaga koja ograničava. P o m c n u ć u s a m o n e k e t i p i č n i j c o b l i k e : r o đ e n a m a j k a i b a k a . n a p r i m e r . duboki b u n a r . d r v o . m a t e r i j a .A t i s ili k a o k ć e r i m i l o s n i c a ( p o d m l a đ e n a m a j k a ) . zemlja. c a r s t v o B o ž j e . e v e n t u a l n o i lip K i b c l a . Pored toga. postoji kvalitet doživljaja koji počiva na ovom arhetipu (1). d a d i l j a ili n e g o v a t e l j i c a . kontroliše i ometa razvoj. u daljem smislu crkva. nebo. (GVV 9/1. s v e k r v a i t a š t a . u njenoj dobroti i mudrosti. šuma. deviea ( k a o p o d m l a đ e n a m a j k a .n j i v a .s a m o o s l v a r e n j c m p r i r o d n a je zakonitost i stoga ima nesavladivu s n a g u . p e ć i n a . s t e n a . m a ć e h a . cvet k a o posuda (ruža 30 . u užem smislu k a o mesto r a đ a n j a i n a s t a j a n j a . cilj ž u d n j e z a s p a s e n j e m ( r a j . D e m e t r a i K o r a ) . b a z e n . pa i onda k a d a se p o č e t a k n j i h o v o g d e l o v a n j a čini neuglednim i n e v e r o v a t n i m . more i stajaće vode. S one strane polno specifičnog lika. prenesenom smislu b o g i n j a . ovaj arhetip jc faktor uređivanja iskustava " m a j č i n s k o g " u svakom čoveku. Jung rezimira ove suprotonosti kao "dragu i groznu majku" (2). § 2 8 9 ) ARHETIP MAJKE Pod arhetipom m a j k e podrazumevamo specifično izra­ žavanje arhetipa u pogledu na polno specifične odlike majke. nebeski J c r u s a l i m ) . država. p r a b a b a i " B e l a ž e n a . grad. podzemni svet i M e s e c . " u višem.

Ova svojstva a r h e t i p a m a j k e opisao s a m izričito i d o k u m e n t o v a o ih o d g o v a r a j u ć i m dokazima u svojoj knjizi Symbole iler IVundUing {Simbolipromene). p r o ž d i r u ć e . n a p r o s t o m a g i č n i a u t o r i t e t ž e n s k o g . u n a j u ž e m smislu m a t e r i c a . d o b r o . O v a j se arhetip u m u š k o j psihologiji stalno meša sa slikom m a j k e .i l o t o s ) . kao životinja . m r a č n o . s k r i v e n o . nego samo naznačuje najhitnije crte arhetipa m a j k e . n a i m e d a P r a k r t i i g r a p r e d P u r u š o m (duša) d a b i j e podsetila na " s p o z n a j u r a z l i k a " . noseće. u kojem je sjedinjena i očuvana celokupnost suprotnosti ( 1 ) . ne p r i p a d a neposredno m a j c i . ono što d a j e plodove i h r a n u . Nama najbliža istorijska paralela je Deva M a r i j a . S a m k i j a k a o filozofija o f o r m i l a j e a r h e t i p m a j k e u p o j m u p r i r o d e ( p r a k r t i ) i n j e m u su p r i d o d a t a tri e l e m e n t a k a o osnovna s v o j s t v a . n j e n a s a n j a l a č k a emocionalnost i njena nerazvijena tmina. s v a k a š u p l j i n a (na p r i m c r .k r a v a . zec i k o r i s n a ž i v o t i n j a u o p š t e . § 1 5 8 ) ARHETIP OCA Arhetip o c a j e . mesto m a g i č n e p r o m e n e i ponovnog r o đ e n j a . m a t i c a ) . ( G W 9/1. § 1 5 6 ) (2) Ovo n a b r a j a n j e ne pretenduje na celovitost. Razdrobljena i podcljcna iskonska 31 . p e ć n i c a . osnovna diferencijacija roditeljskog arhetipa. Njegova svojstva čine " m a j č i n s k o " . r a s t u ć e . k a o č a r o b n i k r u g ( m a n d a l a k a o p a d i n a ) ili k a o k o p i j a r o g a ( C o r n u c o p i a ) . k o r i s t a n i n s t i n k t ili i m p u l s . n a i m e . m a j č i n o k r i l o . U I n d i j i . zaštitno. pored arhetipa m a j k e . koja jc u s r e d n j o v e k o v n o j alegorici istovremeno i k r s t Hristov. ( G W 9/1. Posebna crta filozofske legende. b e z d a n . s t r a s t . T o s u tri b i t n a a s p e k t a m a j k e . zavodljivo i o t r o v n o . to bi bila K a l i . r a j a s i t a m a s ( d o b r o t a . a to s u : s a t t v a m . n j e n a dobrota k o j a štiti i h r a n i . z a s t r a š u j u ć e i neizbežno. nego arhetipu A n i m e . S u p r o t n o s t ovih s v o j s t a v a t a m o s a m f o r m u l i s a o k a o d r a g u i g r o z n u m a j k u . t m i n a ) . t a j n o v i t o . l o n a c . svet m r t v i h . m u d r o s t i duhovna visina s one s t r a n e r a z u m a .

odnosno model ponašanja (putlern of behuviour). t j . označio k a o urhelip. K a d a bi ta moć zaista bila p o t č i n j e n a n a š o j ruci i n a š o j v o l j i . razarajuće i užasavajuće. m e đ u t i m . On se ne r a đ a k a o tubula ranu. nego s a m o k a o nesvesno b i ć e . očevi i m a j k e . oni su u delokrugu ovog arhetipa. Iz biljnog i životinjskog carstva to su svi mužjaci i muške biljke. ali se n a m e ć e p i t a n j e da li je ona i njegovo stvarno vlasništvo. Postoje i sledeće bitne odlike arhetipa oca: višestrane aktivnosti i agresija. Stoga u arhetipskoj slici oca mogu uporedo da egzistiraju tamno i svetio. to su j o š : mag. Očigledno je da je on p o s e d u j e . grom i vetar. K a o što ptica n i k a d a n i j e individualno n a u č i l a ili stekla n a g o n za s e l i d b o m i p r a v l j e n j e m g n e z d a . . Nasleđcni sistemi o d g o v a r a j u ljudskim situacijama k o j e su dominirale od pamtiveka. postoje mladost i s t a r o s t . f u n k c i o n a l n o p r i p r a v n e s i s t e m e . (1) Imago r o d i t e l j a p o s e d u j e . falus i oružje. z a k o j e može d a zahvali l j u d s k o m r a z v o j u o d više m i l i o n a g o d i n a . Iza ovih primerice navedenih simbola stoji arhetip oca kao nevidljiv uredujući faktor. naime. između ostalih: nebo i sunce. heroj. destruktivno. nego i kolektivne prirode. t a k o i č o v e k donosi s v o j i m r o đ e n j e m osnovne c r t e svoga b i ć a . onda bi n a s odgovornost toliko pritisnula da se n i k o z d r a v e p a m e t i ne bi m o g a o usuditi da ima d e c u . ne k o n t r o l i š e m o m i . i to ne s a m o n j e g o v e i n d i v i d u a l n e . nametljivo i " u v e r l j i v o " . r o đ e n j e i s m r t . princ. M o ć a r h e t i p a . sinovi i k ć e r i . . Ja sam kongenitalni i prcegzistentni predložak instinkta. "u p o s e d u " mnogih stvari k o j e nikada nije stekao. Č o v e k j e . Ali on sobom donosi specifično ljudske organizovane. Svuda gde su ljudi zahvaćeni oduševljenjem ili osećaju duhovno-emocionalnu dinamiku. 32 . oplođujuće i nadstvarajuće. nego ih je nasledio od svojih p r e d a k a . Arhetipske slike i simboli arhetipa oca su. n a i m e . čiju pokretačku i bezličnu snagu predstavljaju prasimboli duh-vetar i dah. Ova slika je opremljena onom dinamikom koju ne možemo poveriti čoveku k a o j e d i n k i . pozitivno i negativno. j e d n u sasvim n e o b i č n u e n e r g i j u i utiče na duševni život deteta u tako velikoj m e r i da se č o v e k m o r a zapitati da li se j e d n o m običnom čoveku uopšte srne poveriti takva m a g i č n a sila. nego s m o j o j i sami p r e p u š t e n i u n e o č e k i v a n o j m e r i .celovitost dovodi do ambivalentnosti i dvoznačnosti arhetipa oca. Iz sfere mitova i bajki.

d o m i n a n t a n u l i c a j na d e t e . nego i p r o i z v o d i u n j e m u istu n e s v e s n o s t . . isto t a k o . utoliko p o s t a j e više psihotičan. posebno su upečatljivi i često poseduju pesnički oblik i lepotu (1). Sledcći Jungov primer pokazuje da se i u dečjim snovima mogu pojaviti nagomilani arhetipski motivi. koji se u drugim kulturama nazivaju velikim snovima. štaviše. ima m n o g o drugih k o j i sc i d c n t i f i k u j u sa a r h e t i p o m . Arhetipski snovi. Oni se odigravaju u važnim.) ARHETIPSKI SNOVI Za razliku od snova. Dok se kompenzatorski i svi drugi snovi koji odražavaju lična iskustva mogu tumačiti uz pomoć snevača. niti ih mogu uklopiti u kontekst vlastite životne istorijc niti ih mogu sami rastumačiti pomoću ličnih zamisli. t a k o da s j e d n e s t r a n e p o d l e ž e s p o l j a š n j e m u t i c a j u a s d r u g e s t r a n e se i z n u t r a od toga ne m o ž e o d b r a n i t i . O p a s n o s t p r e d s t a v l j a u p r a v o taj nesvesni identitet s a a r h e ­ t i p o m : on n e m a s a m o s u g e s t i v n o . Takve arhetipske snove snevači najčešće doživljavaju čudnovato. bajki. U svrhe amplifikacije (obogaćivanja) uzima se materijal iz navedenih oblasti. na životnoj prekretnici ili pred smrt). arhetipski snovi su transpersonalnc prirode. po pravilu. utoliko jc on nesvesniji i n e o d g o v o n i i j i i. § 7 2 8 f.Iraa m n o g o ljudi k o j i se s u p r o t s t a v l j a j u t o m u t i c a j u ili p r i n u d i ali. U ovom slučaju reč jc 33 . religija i drugih transpcrsonalnih predanja čovečanstva. . ( G W 4 . kod arhetipskih snova to nije moguće. u pubertetu. U k o l i k o se otac više i d e n l i f i k u j e sa a r h e t i p o m . prelaznim fazama našeg života (na primer. koji u ličnoj životnoj istoriji zauzimaju konkretno "mesto u životu". Novi znak raspoznavanja arhetipskih snova leži u njihovom fasci­ nantnom delovanju i u izraženim slikama i simbolima iz mitova.

a ne u n e k a k v i m ličnim o d n o s i m a d o ž i v l j a v a n j a . j e r j e m a t e r i j a l k o j i p r u ž a s n e v a č isu više o s k u d a n . (1) S j e d n e s t r a n e g o v o r i m o o individualnom. T a č n o s e s e ć a m j e d n o g p r o f e s o r a univerziteta k o j i j c sasvim i z n e n a d a i m a o j e d n u v i z i j u .o jednoj osmogodišnjoj dcvojčici koja jc nepunu godinu dana kasnije umrla od neke zarazne bolesti (2). n e g o . to su fiziološki impulsi k o j i se " s p o l j a " o p a ž a j u čulima. č i j e o s n o v n o z n a č e n j e leži u n j i m a s v o j s t v e n o m smislu. na k o j o j je b i l a o b l i k o v a n a ista ta vizija k o j u je i on i m a o . p o k a z u j e p e s n i č k u s n a g u i l e p o f u . N j i h o v u v a ž n o s t o d a j e . Te " u n u t r a š n j e " p o j a v e s u o n o što o z n a č a v a m k a o a r h e t i p o v e . i 4 0 . N j i h o v o p o r e k l o n i j e poznato i oni se j a v l j a j u u s v a k o doba i svuda u svetu. već i n j i h o v o p l a s t i č n o o b l i k o v a n j e k o j e . neki čak i sami psihijatri. ali opet sasvim n o r m a l a n . potpuno i s c r p l j e n . j e r nisu znali šta ć e s a v l a s t i t i m s n o v i m a i s n o v i m a svoje dece — oni nisu r a z u m e l i j e z i k svojih snova. g o d i n e ) i in conspeelu morlis. b e z o b z i r a n a s u b j e k t i v n i u t i s a k . M n o g i l j u d i s u m e t r a ž i l i . o u psi i m i d e j a m a . N j i h o v o t u m a č e n j e č e s t o je s k o p č a n o sa znatnim t e š k o ć a m a . J e d a n v e o m a važan s l u č a j donco mi je čovek koji jc i s a m bio p s i h i j a t a r . spustio n a stolicu. sa d r u g e s t r a n e o kolektivnom n e s v e s n o m . u v r e m e p u b e r t e t a . Uzeo s a m j e d n o s t a v n o sa police j e d n u 4 0 0 godina s t a r u k n j i g u i p o k a z a o mu sliku j e d n o g d r v o r e z a . T a k v i snovi Z b i v a j u se n a j č e š ć e u s u d b o n o s n i m p e r i o d i m a ž i v o t a . " V a š a vizija bila j e p o z n a t a j o š p r e 4 0 0 g o d i n a . p o t i č u i z ovog d u b l j e g s l o j a . § 5 5 5 ) (2) Ovde m o r a m da o b j a s n i m vezu između i n s l i n k a t a i a r h e ­ t i p o v a . ( G W 8. r e k a o s a m m u . na p r i m e r . " V e l i k i " . Neki od tih p a c i j e n a t a bili su v e o m a o b r a z o v a n i l j u d i . J e d n o g dana mi je pokazao r u k o m ispisanu knjižicu k o j u mu 34 . oni se j a v l j a j u i " u n u t r a " u m a š t a n j i m a i s v o j e p r i s u s t v o o d a j u često p u t e m s i m b o l i č n i h s l i k a . p a j e stoga s m a t r a o d a j e duševno oboleo. K o d a r h e t i p s k i h t v o r e v i n a ne r a d i se više o l i č n i m i s k u s t v i m a . u i z v e s n o j m e r i . " N e m a p o t r e b e d a sebe s m a t r a t e duševno b o l e s n i m " . n e r e t k o . u r a n o j m l a d o s t i . k o j e u neku r u k u znači dublji sloj od svesti bliskog individualnog nesvesnog. Istovremeno. odnosno značajni snovi. " N a t o s e o n . D o š a o je k o d m e n e u p a n i č n o m s t r a h u . O n o što n a z i v a m o i n s t i n k t i m a . na ž i v o t n o j p r e k r e t n i c i (između 3 6 .

č i j e je poreklo za oca bilo p o t p u n o n e s h v a t l j i v o . Ovo asocijativno ophođenje sa snovima veoma nalikuje raznim upotrebama meditacije kao upornog kruženja i promene mišljenja. pri čemu sc ispitanik uvek iznova obraća snu. j e r nesvesno potiskivanje ovim putem dospeva do svesti. oni su bili ipak n e o b i č n i i s a d r ž a v a l i su slike. J u n g o v test slobodnih a s o c i j a c i j a m o ž e da posluži za m e r e n j e nesvesnih kompleksa. Putem usmerene asocijacije uspostavlja se kontekst sna i n j e g o v a veza sa ž i v o t o m snevača ž i v o se z a m i š l j a ( 2 ) . U terapiji. I a k o d e č j i snovi. O n a jc sadržala čitav niz snova k o j e j e d e v o j č i c a s a n j a l a o d s v o j e osme g o d i n e . potrebne su usmerene asocijacije. 2. bila j e t o n a j n e o b i č n i j a s e r i j a snova k o j u s a m i k a d a video. gde sc uz p a g a n s k e plesove služi velika m i s a . u b i j a i guta sve d r u g e ž i v o t i n j e . str. a posebno u obradi sna. " O p a k a ž i v o t i n j a " . gde anđeli čine d o b r a dela. a da bi se primila poruka sna. (Der Mensch und seine Symbole. pri čemu se ispitaniku meri vreme reagovanja od upućene reči do datog odgovora (3). V a z n e s e n j c u n e b o . P o t o m d o l a z i B o g u o b l i k u č e t i r i p o j e d i n a č n a b o g a iz č e t i r i u g l a i m r t v i m ž i v o t i n j a m a p o n o v o u d a h n j u j e život. putem slobodnih asocijacija na dnevni red sc postavljaju kompleksi i poteškoće. Važno terapeutsko dejstvo asocijacija sastoji se u oslobađanju duševnih tenzija. 69 f) ASOCIJACIJA Kod asocijacije. Duže vreme reagovanja javlja 35 . čudovište p o p u t z m i j e sa p u n o r o g o v a . reč je o povezivanju i spajanju predstava i opažanja sličnih sadržaja. silazak u A d . E v o tih m o t i v a : 1 . jednostavno označene i kao dosetka. primenjuju se slobodne asocijacije (po Frojdu) i usmerena ili vezana asocijacija (kod Junga) (1).jc za Božić poklonila njegova desetogodišnja ć e r k a . Prema njegovom iskustvu.

p r o n a l a z i m sve s v o j e k o m p l e k s e . san se izričito odnosi na sto od j e l o v i n e . m o g u s e z a sto o d j e l o v i n e v e z a t i n a d e s e t i n e a s o c i j a c i j a . U ovom s l u č a j u ponovo se v r a ć a m o slici. i to iz j e d n o s t a v n o g r a z l o g a š t o n j e g o v sto n i j e n a p r a v l j e n o d j e l o v i n e . N a r a v n o . A k o p r e t p o s t a v i m o d a s n e v a č u o v d e n i š t a više n c p a d a n a p a m e t . P o m o ć u slobodnog a s o c i r a n j a kompleksi izlaze na vidclo. ali jc z n a č a j n o da na izgled n e m a n i č e g a . m o r a m se što bliže držati slika iz s n a . onda to n i j e d o v o l j n o za a s o c i r a n j c na vlastiti pisaći sto. već o b r i ž l j i v o m u s p o s t a v l j a n j u k o n t e k s t a . § 3 2 0 ) ( 2 ) K o d n e r a z g o v e t n o g s n a n e r a d i s e o r a z u m e v a n j u ili t u m a č e n j u . ali smisao sna samo izuzetno. Da bih shvatio smisao sna. ali u t u s v r h u n i j e m i p o t r e b a n s a n . n a r a v n o . j e r i oni. p o s e b n o onda k a d a su p u t e m č i t a n j a ili n e k e p r o m a š e n e analize stekli neko p r e d z n a n j e a time i p o g r e š n a u p u t s t v a . već to mogu isto tako d o b r o u r a d i l i na spisku z a b r a n a ili na j e d n o j rečenici iz novina. n i j e n a n a j v e ć e m b r o j u k u ć a n i k a k v a v a r k a ili v a r l j i v o i z o b l i č e n j e . M e đ u t i m . nego n a b r i ž l j i v o . svesno o s v c l l j a v a n j c onih a s o c i j a t i v n i h veza k o j e su o b j e k t i v n o g r u p i s a n e oko slike sna. i m a j u neodoljivu s k l o n o s t da s t v a r i o d m a h s h v a t e i p r o t u m a č e . A k o n e k o s a n j a sto od j e l o v i n e . Za o v a k a v r a d mnogi p a c i j e n t i m o r a j u se v a s p i t a v a t i . to j e s t r a z u - m e v a j u ć i i t u m a č e ć i slike iz sna i. m e đ u t i m . (1) Sa t a k o z v a n i m s l o b o d n i m a s o c i r a n j e m nc mogu dospeti do c i l j a k a o šio n j i m e n c bih m o g a o odgonetnuti n e k i hetitski zapis. u n e k u r u k u zađu iza s n a . " (GVV 16. T i m e . b a š k a o i lekar. j e r on nagoveštava da u n e p o s r e d n o m susedstvu s l i k e sna v l a d a p o s e b n a t m i n a k o j a bi č o v e k a m o g l a n a v e s t i na r a ­ z m i š l j a n j e . već o d g o v a r a sadržini kuće i č a k 36 . i ja imam običaj da tada svom pacijentu k a ž e m : " Z a m i s l i t e da ja uopšte ne z n a m šta z n a č e reči ' s t o od j e l o v i n e ' i d a j t e mi t a k a v opis p r e d m e t a i n j e g o v e p r i r o d n e i s t o r i j e sve d o k ne s h v a t i m k a k a v je to p r e d m e t . k a o i lekar. tu se i z a u s t a v l j a j u . polazeći p r i tom o d pogrešnog m i š l j e n j a d a j e san obična f a s a d a k o j a p r i k r i v a p r a v i smisao. O n i žele da o d m a h . Z a t o ih n a j p r e a s o c i r a j u t e o r i j s k i . P r i t o m n e mislim b a š na " s l o b o d n o a s o c i r a n j c " b e z g r a n i c a sa s l i k a m a iz sna k a o p o l a z i š t e m .se onda kada kompleks sa snažnim emocionalnim nabojem pogodi dražna rcč. T a k o z v a n a f a s a d a . o n d a t a j z a s t o j i m a o b j e k t i v n o z n a č e n j e . po m o g u ć s t v u .

n a sve o b i č n e reci m o r a l o b i s e o d g o v o r i t i istom b r z i n o m . e k s p e r i m e n t se s a s t o j i u t o m e da se i s p i t a n i k u uputi r e č na k o j u bi on t r e b a l o da r e a g u j e što b r ž e o d g o v a r a j u ć o m reči. V r e m e r e a g o v a n j a s e m e r i . č a k o takvim k o j i su i s a m o m ispitaniku n e p o z n a t i . a s a m o " t e š k e " reči b i z a h t e v a l e d u ž e v r e m e r e a g o v a n j a . t a k o d a s t o g a u o p š t e n e z n a š t a d a o d g o v o r i ili m e h a n i č k i p o n a v l j a d r a ž n u reč ili d a j e n e k a k a v o d g o v o r i o d m a h ga d o p u n j u j e d r u g i m . onda se on n a j č e š ć e d o b r o seća o b i č n i h r e a k c i j a . Č e s t o s e kod v e o m a j e d n o ­ stavnih reči beleži n e o č e k i v a n o dugo vreme r e a g o v a n j a . ( G W 8. K a d a d r a ž n a reč pogodi u t a k a v k o m p l e k s . P o s l e bližih i s t r a ž i v a n j a sc ispostavilo da duže v r e m e r e a g o v a n j a n a j č e š ć e nsistupa o n d a k a d a d r a ž n a r e č p o g o d i sadržaj koji jc ispunjen snažnim emocionalnim n a b o j e m . K a o što j e p o z n a t o . onda ispitaniku n e p a d a n a p a m e t b a š n i k a k a v o d g o v o r ili m u p a d a j u n a u m m n o g e s t v a r i . dok se na teže reči d a j e b r z odgovor. Pored p r o d u ž e n j a v r e m e n a r e a g o v a n j a dolazi i do d r u g i h k a r a k t e r i s t i č n i h s m e t n j i . Tako je i j a s n a slika sna s a m san i sadrži celovit smisao. E m o c i o n a l n o naglašeni sadržaji najčešće se odnose na stvari koje bi ispitanik n a j r a d i j e z a d r a ž a o s a m o za s e b e . r e č jc o m u č n i m i stoga potisnutim s a d r ž a j i m a . M e đ u t i m . ( G W 16. § 5 9 2 ) . a k o m p l e k s n i h reči n a j č e š ć e veoma loše. u č i j e s c p o j e d i n o s t i ovde n e mogu u p u š t a t i . s t v a r i r e a l n o d r u g a č i j e s t o j e . P r e m a o p š t e m o č e k i v a n j u . § 319) (3) Ovi se k o m p l e k s i mogu e k s p e r i m e n t a l n o l a k o d e m o n s t r i ­ r a t i p o m o ć u e k s p e r i m e n t a a s o c i j a c i j e . K a d a posle završenog e k s p e r i m e n t a još j e d n o m upitate ispitanika šta je odgovorio na pojedine d r a ž n e reči.je o d a j e b e z d a l j n j e g . Po p r a v i l u .

To mogu biti posebni kružni simboli ili četvorougli sa središtem. A k o se duševne patnje svake vrste temeljito suzbijaju ili potiskuju. u različitim metodima meditacije itd. tzv. B i t n o za celovitost je povezivanje različitih delova ličnosti i prcvazilaženje. takozvane mandale. ubraja učenje čoveka da živi sa sve četiri tipološke orijentacione funkcije (mišljenje. inferiorne funkcije. odnosno moguće izmirenje lažno bolesnih suprotnosti (1). Put ka ljudskom ocelotvorcnju nc može se opisati racionalno i jednoznačno. ili osobe koje su već ostvarile celovit život (na primer Ilristos ili Buda). intuicija) i da pri tome razvija i integrišc posebno svoje potisnute strane. onda se one mogu uvući u život u obliku neuroza (2). 38 . nego rastuće osamostaljenje u j e d n o m često m u č n o m procesu suočavanja sa vlastitim poteškoćama i integracijom nesve- snih psihičkih sadržaja. CEL0V1T0ST P o j a m celovitosti sve se više upotrebljava u dubinskoj psihologiji i u mnogim drugim oblastima (na primer: integralna medicina.) radi opisivanja komplctnog života. U ocelotvorcnje se. osećanje. Približna ravnoteža radosti i bola vodi ka odmerenosti i izbalansiranosti u životu. Celovitost ne podrazumcva sa­ vršenost. oset. U tom smislu i Jung govori o ostvarenju celog čoveka u procesu individuacije. C e l o v i t o s t unapređuju arhetipske slike i simboli koji povezuju svest i Ego sa Sopstvom (Selbst). Jung izričito ukazuje da ta fundamentalna pitanja ljudskog života daleko prevazilaze oblast delovanja Ickara i psihoterapeuta. dalje. već može ponekad da dovede do cilja prividno z a o b i l a z n i m putcvima ili udarcima sudbine.

č o v e k n a m e r n o izbegava da m e r i k o l i k o mu je s t r a h a i b r i g a n a n e o . § 1 8 5 ) DUŠA Jung definiše dušu kao najviši psihički intenzitet na n a j ­ m a n j e m prostoru (Briefe II. Za Junga. O n a n a m j e . Toliko često se iza neuroze k r i j e p r i r o d n a i n e z a o b i l a z n a p a t n j a k o j u čovek nije želeo da podnosi. N j i h o v a n e p r i s t u - p a č n o s t p o č i v a na n j i h o v o j d r a g o c e n o s t i . Na tom putu stiču sc ona iskustva k o j a s e o z n a č a v a j u k a o " t e š k o p r i s t u p a č n a " . ne r a z m i š l j a j u ć i pri tom da jc i s r e ć a o t r o v n a a k o se m e r a bola n i j e n a v r š i l a . (GVV 16. ona t r a ž i ono čega se č o v e k n a j č e š ć e p r i b o j a v a . n a žalost. kao razgraničenog kompleksa funkcija. od s u d b o n o s n i h z a o b i l a z n i h i k r i v i h p u t e v a . od duše. čija lavi- rintovska z a m r š e n o s t n i j e lišena užasa. s t a l n o u u s t i m a i sa n j o m se b e s k r a j n o teoreliše. Daleko i ncuporedivo omiljeniji je običaj " k o m p a r l i m e n t n e p s i h o l o g i j e " gde j e d n a ladica ne zna šta se nalazi u d r u g o j . p r a v i put k a o c e l o t v o r c n j u s a s t o j i s c . Z b o g pozitivnog d e j s t v a bola. k o j a podseća na k a d u c e j a koji p o k a z u j e put. nego k r i v u d a v a l i n i j a k o j a p o v e z u j e s u p r o t n o s t i . Z a t o s t a l n o . duša je unutrašnji stav i mogućnost uspostavljanja veze sa nesvesnim ( 1 ) . ali se z a t o u ž i v o t n o j s t v a r n o s t zaobilazi u velikom luku. n e p r a v a . § 6) (2) C e l o v i l o s t i i s p u n j e n j e života iziskuju r a v n o t e ž u p a t n j e i r a d o s t i . Ona sadrži niz 39 . ( G W 1 2 . n a i m e celovilosl. (1) N a p o r i l e k a r a i t r a g a n j a p a c i j e n t a u s m e r e n i su na onog p r i k r i v e n o g j o š n e o s t v a r e n o g " c e l o v i t o g " č o v e k a . na u b l a ž a v a j u ć i n a č i n . d o d u š e . 2 5 3 f . M e đ u t i m . odnosno stazu. kao celokupnost svih svesnih i nesvesnih psihičkih procesa. govori o p o b o l j š a n j u i što većoj sreći. On r a z l i k u j e psihu. k o j i j c u j e d n o veći i p e r s p e k t i v n i j i . To je " l o n g i s s i m a v i a " . ) . T o s c n a j j a s n i j e vidi n a h i s t e r i č n i m b o l o v i m a k o j i p o t i č u u p r o c e s u l c č c n j a od o d g o v a r a j u ć i h duševnih bolova k o j e jc čovek želeo da i z b e g n e .

slika, "u slikama izraženu očiglednost životnih delatnosti". Duša se
može i sasvim uopštcno posmatrati kao nešto živo u čoveku i kao
nešto što pokreće život ( 2 ) . Ona je za Junga stvarnost u tom smislu
što od nje polaze određena dejstva ( 3 ) . Duša je komplementarna sa
svešću i sa karakterom čoveka, budući da ona sadrži sve ono što se
tamo sakupilo. U tu uzajamnost ubraja se i polni karakter čoveka,
pri čemu su, na primer, muževni muškarci iznutra izloženi snažnim
duševnim ushićenjima ( A n i m a ) , a ženstvene žene imaju posebno
mušku dušu ( A n i m u s ) . Za J u n g a , duša n i j e o b i č n a bleda slika
fizikalnih i hemijskih procesa, nego ona pretvara te procese u nizove
slika, kao što se to, na primer, događa u snovima.
( 1 ) B a š k a o što nara s v a k o d n e v n o i s k u s t v o d a j e p r a v o d a
g o v o r i m o o s p o l j a š n j o j ličnosti, tako n a m ono d a j e i p r a v o da p r e t p o ­
stavimo da postoji u n u t r a š n j a ličnost. U n u t r a š n j a ličnost je način
ponašanja čoveka prema u n u t r a š n j i m psihičkim procesima, ona jc
u n u t r a š n j i stav, k a r a k t e r , k o j i o n o k r e ć e p r e m a n e s v e s n o m . S p o l j a š n j i
stav, s p o l j a š n j i k a r a k t e r o z n a č a v a m kao personu, u n u t r a š n j i stav
o b e l e ž a v a m k a o Animu, k a o dušu. U k o j o j je m e r i n e k i stav h a b i t u a l a n ,
u tolikoj meri je on j e d a n , više ili m a n j e , k o m p a k t a n kompleks f u n k c i j a ,
sa k o j i m se E g o može, više ili m a n j e , identifikovali. J e z i k to plastično
i z r a ž a v a : a k o n e k o i m a h a b i t u a l a n stav p r e m a izvesnim s i t u a c i j a m a ,
onda se obično k a ž e : " O n je sasvim drugi ako čini ovo ili o n o . " T i m e je
u t v r đ e n a s a m o s t a l n o s t f u n k c i j s k o g k o m p l e k s a h a b i t u a l n o g s t a v a : reklo
bi se da je n e k a d r u g a ličnost uzela u posed j e d i n k u , k a o da je u " n j u
ušao drugi d u h " . ( G W 6, § 8 8 3 )
( 2 ) D u š a je n e š t o živo u č o v e k u , ono živi iz s a m o g a s e b e i
p o k r e ć e život, pa je stoga B o g udahnuo A d a m u duh da bi mogao da živi.
P o m o ć u lukavstva i k o c k a r s k o g v a r a n j a , duša zavodi delatnost m a t e r i j e
p r e m a ž i v o t u , iako ga ova ne želi. O n a u b e đ u j e u n e v e r o v a t n e s t v a r i ,
da bi se živco život. O n a jc puna z a m k i i klopki kako bi čovek p a o ,
dosegao z e m l j u , t a m o se z a p e t l j a o i ostao da visi, đa bi se živeo život,
b a š k a o što E v a u r a j u n i j e mogla da odoli da ubedi A d a m a u kvalitet
z a b r a n j e n e j a b u k e . K a d nc bi postojala uzbuđenost i prelivanje sjaja
duše, č o v e k bi u s v o j i m n a j v e ć i m s t r a s t i m a i t r o m o s t i z a p a o u m r t v i l o .
( G W 9/1, § 5 6 )

40

(3) D u š a sc v e r o v a t n o ne s t a r a o n a š i m k a t e g o r i j a m a s t v a r n o ­
sti. Z a nju j e , izgleda, u p r v o m redu stvarno ono što delnje. O n a j ko h o ć e
d a i s t r a ž u j e dušu, n e srne j e p o b r k a t i s a svešću, j e r ć e s v o j i m sopstve-
nim g l e d a n j e m p r e k r i t i p r e d m e t i s t r a ž i v a n j a . P o t r e b n o j c , naprotiv, j o š
o t k r i l i k o l i k o se duša r a z l i k u j e od svesti da bi sc mogla shvatiti. S t o g a
ništa n i j e m o g u ć e , sem onoga što je za nas i l u z i j a , a za n j u s t v a r n o s t i
zbog čega ništa ne bi bilo n c s a m c r l j i v o od m e r e n j a duševne s t v a r n o s t i
p r e m a n a š o j s v e s n o j s t v a r n o s t i . Z a p s i h o l o g a n e p o s l o j i ništa g l u p l j e
od stanovišta misionara koji je bogove sirotih pagana proglasio za
iluziju. M e đ u t i m , j o š u v e k se, na žalost, d o g m a t s k i i n e s t r u č n o radi k a o
da naša t a k o z v a n a stvarnost n i j e isto tako i l u z o r n a . K a o u n a š e m
iskustvu uopšte, t a k o su s t v a r i k o j e đeluju u duševnom svetu s t v a r n o s t ,
nezavisno od toga k a k o ih čovek naziva. R e č je o tome da se te realnosti,
po m o g u ć s t v u , shvate k a o t a k v e , a ne o t o m e da im sc d a j u druga i m e n a .
T a k o duh z a dušu n i j e n i š t a m a n j e d u h , č a k i k a d g a č o v e k n a z i v a
s e k s u a l n o š ć u . (GVV 16, § 111)

EGO U SNU

Ego u s n u j e vezivna karika između snivajućc nesvesne duše
i svesno spoznajnog subjekta. Jung smatra da se Ja ne gasi potpuno
tokom spavanja i pri snevanju, nego da svoje funkcije zadržava u
ograničenoj meri (1). Naš Ego u snu najčešće je verno odslikavanje
naše ličnosti, tj. mi se kao ličnost u snu često javljamo onakvi kakvi
smo u duši, a ne onakvi kakvim bismo se rado predstavili. Radi
unapređivanja komunikacije između svesnog i budnog Ja i njenog
jačanja mogu se primeniti sledeće tehnike i vežbe. Dok mnogi ljudi
lako pamte svoje snove i vlastitom se aktivnošću u njih uživljavaju,
postoje drugi ljudi koji se moraju dobro potruditi da uspostave odnos
između Ega i sna. Tako se ovo "sneno J a " može podstaći i aktivirati

41

ako čovek pre nego što zaspi sebi svcsno sugerišc: "Zanimaju me
moji snovi! Želim da san zapamtim!" Dalje, potrebno je imati hartiju
i pribor za pisanje na noćnom stočiću i odmah posle buđenja (bar u
kratkim crtama) pribeležiti san. U radu sa snovima postigao sam
dobra i interesantna iskustva kada sam snove odmah govorio u
diktafon ili magnetofon. Dok se zapisivanje često oseća kao objektivi-
zacija sna, u spontanom noćnom pripovedanju sna, u zvuku glasa i
nijansiranom opisu detalja mnogo toga od pradoživljaja prelazi na
ovu stranu.
Posebno aktiviranje Ega iz sna događa se time što ć e m o
tokom dana isprobati neki koristan i nov način ponašanja u snu. Onaj
k o , na primer, pati od lakših oblika straha ili nesigurnosti i sebe u
snu doživljava snažnim i hrabrim, može da taj novi životni impuls
integriše u svest i da ga danju uspešno isproba. S l i č n e stvari se
događaju pri analitičkom radu sa terapeutom k o j i sa s n e v a č e m
precizno izrađuje male korake realizacije u svakodnevici.
Onaj ko posebno vodi noćne beleške (dnevnik snova) i u
njima tokom dužeg perioda zapisuje svoje snove, može tačnije da
prouči sposobnosti i kreativne mogućnosti svoga Ega iz sna i da
svesno menja svoj život. Ono što E g o iz sna može i što je već
prethodno oprobao, to naše svesno Ja lakše uči putem podražavanja.
j e r Ego iz sna pruža uzorke doživljaja koji su na odgovarajući način
već profilisani. Posmatranje i razvitak Ega iz sna i prevođenje
snivanih sposobnosti u svesno Ja predstavljaju koristan životni
zadatak.
(1) S a n j e p s i h i č k a tvorevina k o j a n a s t a j e tokom s p a v a n j a b e z
svesne m o t i v a c i j e . T o k o m s p a v a n j a svest, n a r a v n o , n i j e sasvim p r e s t a l a
da r a d i , nego j o š postoji n i z a k stepen svesnosti. T a k o č o v e k u n a j v e ć e m
b r o j u snova z a d r ž a v a relativnu svest svoga J a , n a r a v n o j e d n o g v e o m a
o g r a n i č e n o g i čudno i z m e n j e n o g J a , k o j e s e o z n a č a v a k a o E g o i z s n a .
T o j e s a m o f r a g m e n t ili n a z n a k a budnog J a . Svest postoji s a m o utoliko
u k o l i k o j c n e k i psihički s a d r ž a j udružen s a J a . E g o p r e d s t a v l j a psihički
kompleks posebno čvrstih u n u t r a š n j i h veza. Pošto jc sasvim retko

42

K a o što realno p o s t o j e ć i l j u d i i s t v a r i ulaze u n a š e vidno p o l j e .s p a v a n j e b e z s n i v a n j a . § 5 8 0 ) ENERGIJA. teorijski posmatrano. t o s c može s m a t r a t i d a s c J a . nego su sličnije s i t u a c i j a m a iz s t v a r n o j . U psihičkom sistemu. Dcjstvo psihičke energije saznajemo u svojim afektima i prohtevima. mogu da se p o j a v e u n e o g r a n i č e n o j izmcnljivosti i smcnljivosti.k o m p l c k s v e o m a r c t k o gasi k a o d e b i l n o s t . ( G W 8. kao energetska polja ili centri. p o p r a v i l u . Psihičku energiju možemo možda najpre zamisliti na modelu unutrašnjeg kosmosa. U raznovrsnim duševnim iskustvima psiha sc pokazuje u svom energetskom obliku ( 2 ) . Jung može ove fenomene da opiše i na modelu energetskog sistema. u nagonima i željama. govori energično ili se energično probija. tako i slike s n a . zbog čega smo i u snu često s t a v l j e n i u s i t u a c i j e k o j e nisu n i m a l o n a l i k n a b u d n o m i š l j e n j e . Za Junga pojam energije ima arhetipski karakter i u sferi doživljaja sc pokazuje kao kompleks sa autonomnim pogonom. A k o čovek nastupa ili se zalaže za neku stvar. PSIHIČKA Psihička energija je izraz za psihodinamiku duše i vladajuće životne procese koji su u njoj. života. k a o j e d n a druga v r s t a r e a l n o s t i . u kojem kompleksi. j e r oni. Neke mogućnosti razumevanja ovog teškog pojma pruža nam j e z i k koji rečju "energičan" pojašnjava vezu sa energijom. o g r a n i č a v a s a m o s p a v a n j e . s t u p a j u u p o l j e svesti E g a u s n u . onda te jezičke slike ukazuju na ono što se pod 43 . u drugim dinamičkim životnim manifestacijama i u zbivanjima koja pokreću snove ( 1 ) . energija utiče na trajnu pokretljivost. N j e g o v u d e b i l n o s t . O v o m E g u s c u snu p r i d r u ž u j u p s i h i č k i s a d r ž a j i k o j i p r i s t u p a j u E g u k a o realne s p o l j n e okolnosti. zauzimaju sličan uzajamni položaj kao planete u svemiru.

a k a o položaj ili uslov. P o t e n c i j a l n o . o nagonu i unutrašnjem pokre­ t a č k o m nemiru kod č o v e k a . k o j i p r e d s t a v l j a j u uslove. u udarnoj snazi i mnoštvu uvercnja. energijom podrazumeva. ž e l j a . a f e k a t . kojoj Jung potčinjava uži pojam psihičke energije ( 3 ) . u p o t e n c i j a l n o m smislu. i tu životnu energiju usmerava ka raznim ciljevima. pojam koji objektivno ne postoji kao p o j a v a po s e b i . Tako govorimo o žudnji i silnoj potrebi za delanjem.čini mi se p o j m o v n o nedopustivo. e n e r g i j a k o n t r a s t a itd. j e r energija j e . h t e n j e . u stvari. Psihička e n e r g i j a j a v l j a s e a k t u e l n o u s p e c i f i č n i m d i n a m i č n i m f e n o m e n i m a duše k a o n a g o n . radni u č i n a k ild. s p r e m n o s t i .željna energija. P s i h i č k i p o t e n c i j a l se p o k a z u j e u stvaralačkim mogućnostima. u obliku melanholijc i ponekad u mračnom raspoloženju. k a k o to čini L i p s . s t a v o v i m a itd. P o j a m k v a n t i t e t a n e srne u i s t o v r e m e b i t i k v a l i t a t i v a n p o k a z a t e l j . Bitan aspekt Jungovog energetskog načina posmatranja jc na kraju j o š finalna usmerenost psihičke energije koja upravlja energetskom rekom života. u iskustvu e n e r g i j a je uvek specifična kao k r e t a n j e ili sila. m o g u ć n o s t i m a . Negativna dejstva energije spoznaju se u depresiji. važnu f u n k c i j u i m a j u simboli " e n e r g e t s k i h formatora razmene". k o j e u p r a v o čine psihiCke s i l e . Pri pretvaranju nagonske energije u duhovnu ili u idealne c i l j e v e . Naš jezik poznaje brojne energetske reci k o j e izražavaju nešto od psihičkog intenziteta. t j . u a k l u c l n o m smislu. i n a č e n i k a d n e b i 44 . U svim primerice navedenim dejstvima dolazi do izražaja "životna energi­ j a " . energija o s e ć a n j a . e n e r g i j a s e j a v l j a u s p e c i f i č n i m d o s t i ­ g n u ć i m a . Delovanje psihičke energije doživljavamo u zračenju čoveka baš kao i u oduševljenju. j e r se e n e r g i j a može s p e c i f i c i r a t i k a o sila i uslov. (1) P r a v i t i razliku i z m e d j u sile i e n e r g i j e p o j m o v n o je n e m i ­ novno. E n e r g i j a j c k v a n t i t a t i v n i p o j a m k o j e m s u p o t č i n j e n i sile i u s l o v i . S a m o ovi p o s l e d n j i su k v a l i t a t i v n o o d r e đ e n i . p a ž n j a . Diferenciranje posebnih energija . j e r se r a d i o p o j m o v i m a za i z r a ­ ž a v a n j e kvaliteta k o j i s e p u t e m e n e r g i j e o s t v a r u j u . nego uvek s a m o u s p e c i f i č n i m o s n o v a m a i s k u s t v a .

( G W 8. n i j e mi u o p š t e n a m e r a da se u ovoj r a s p r a v i u p u š t a m u diskusiju o spornom pitanju psihofizičkog paralelizma i uzajamnog d e l o v a n j a . M a d a n a m dosad n i j e pošlo za r u k o m da psihički proces u k l j u č i m o u fizički. isto t a k o nisu uspeli ni protivnici takve mogućnosti da sa izvesnošću r a z d v o j e psihički p r o c e s od fizičkog. učinili n a j b o l j e ako p s i h i č k i p r o c e s j e d n o s t a v n o s h v a t i m o k a o o b i č a n životni d o g a đ a j . a e m p i r i č k o j psihologiji se p r e p o r u č u j e da s e o g r a n i č i n a ono što j e iskustvu p r i s t u p a č n o . n a i m e na p i t a n j e da li p s i h i č k i e n e r g e t s k i p r o c e s p o s t o j i u p o r e d o ili je u k l j u č e n u psihički p r o c e s . N a i m e . onda ć e m o . s m a t r a j u v e o m a v e r o v a l n i m da p s i h i č k o i telesno nisu dva p a r a l e l n a p r o c e s a . s t o j e njegovo p r a v o o d r e đ e n j e . T i m e p r o š i r u j e m o uži p o j a m psihičke e n e r g i j e n a širi p o j a m životne energije k o j a sebi p o t č i n j a v a tzv. T e t e o r i j e s u s p e k u l a c i j e o m o g u ć n o s t i m a p a r a l e l n o g ili z a j e d n i č k o g d e l o v a n j a tela i duše i odnose se u p r a v o na onu t a č k u k o j u i z o s t a v l j a m iz svog p o s m a t r a n j a . Po m o m s h v a t a n j u mi o tome gotovo da ništa ne z n a m o . v e r o v a l n o . mada je njihova prava priroda j o š sasvim n e d o k u č i v a n a š e m i s k u s t v u . § 3 3 ) (3) A k o sc postavimo na tle zdravog r a z u m a n a u k e i u z d r ž i m o se od suviše r a d i k a l n i h filozofskih p o s m a t r a n j a . Sa p o k o r o m s m a t r a m da je uzajamno delovanje zamislivo i ne nalazim nikakvog p o v o d a da t o j m o g u ć n o s t i s u p r o t s t a v l j a m h i p o t e z u o p s i h o f i z i č k o m paralelizmu. D u b o k e r a s p r a v e o ovom p i t a n j u su za filozofe v e r o v a l n o neizbežne. ( G W 8. T i m e ć e m o postići p r e d n o s t da k v a n t i t a t i v n e odnose p r a t i m o p r e k o užeg o b i m u p s i h i č k o g d o bioloških f u n k c i j a . § 261.) (2) Na ovom mestu m o r a m da otklonim mogući n e s p o r a z u m . Psihoterapeuti. nego da su oni povezani u z a j a m n i m dclovanjem. § 3 1 ) 45 . č i m e m o ž e m o da u d o v o l j i m o n e s u m n j i v o p o s t o j e ć i m i odavno r a s p r a v l j e n i m o d n o s i m a " d u š e i t e l a " u d o l i č n o m s l u č a j u . (G\V 8. čije je pravo radno područje baš kritička s f e r a u z a j a m n o g d e l o v a n j a tela i duše. psihičku e n e r g i j u k a o svoju s p e c i f i k a c i j u .o m o g u ć i o p r e d s t a v l j a n j e odnosa snaga.

A.. 7 4 9 ) . 46 . u drugoj polovini života trebalo bi da se razvije i suprotni tip (nesvesna introverzija). osećanjc. D o k j c stav po sklonosti dominantan u prvoj polovini života i prvenstveno pomaže u pronalaženju vlastitog mesta u životu. želeo bih da nešto bliže opišem ekstrovertni tip zauzetog stava (2). Sledeći konfrontativni pregled introvertnih i ekstrovertnih tipova K. Ovaj tip zauzetog stava je od svog rođenja relativno oprcdcljen. a imaju poteškoća da saslušaju druge. oset. onda je nesvesno. intro­ vertirano. Kindler. na objekte u spoljašnjoj stvarnosti a manje na subjekt. kao kompenzacija. Oba stava odlikuju temeljno psihičko držanje čoveka i manifestuju usmerenost psihičke energije (libida). EKSTROVERZIJA Ekstrovcrzija je tip zauzetog stava kod kojeg se interesovanje prvenstveno koncentriše na spoljašnje objekte i stvarnost (1). intuicija) promenljivc. prc svega. 2. Ekstrovertni ljudi su spontani i veoma temperamentni i rado se druže sa živahnim o s o b a m a . Ekstrovertni ljudi pričaju rado. Majera predočava neka svojstva i životne stavove ova dva tipa (u: Psychologie des 20. str. B e z teškoća izlaze iz svoje ljušture i aktivno se okreću životu. tom III. Jh. dok su četiri orijentacionc funkcije (mišljenje. U stvarnosti. Kod introvertirane svesti ono se ponaša obrnuto. n a j č e š ć e nailazimo na m e š o v i t e izražajne oblike tipova zauzetog stava. Ako je svest ekstrovertirana. Pažnja ekstrovertnog tipa upravlja se. P o s c d u j u v e s e o temperament i vole da imaju m n o g e prijateljske veze. Pomoću nekoliko primera iz života.

§ 7 9 9 ) (2) O p a s n o s t e k s t r o v e r t n o g a s a s t o j i se u tome što se on uvlači u o b j e k t e i s a s v i m n e s t a j e u n j i m a . Neko ko se nalazi u s t a n j u e k s t r o v e r z i j e misli. ( a k o da ne može p o s t o j a t i n i k a k v a s u m n j a u njegov pozitivan stav p r e m a o b j e k t u . A k o j e e k s t r o v e r z i j a intelektualne p r i r o d e . a k o jc e k s t r o v e r z i j a e m o c i o n a l n a . M o ž e se govoriti o aktivnoj e k s t r o v e r z i j i a k o se e k s t r o v e r z i j a želi n a m e r n o p o s t i ć i . o n d a oni s v o j i m p o s e b n i m o s o ­ b i n a m a mogu s i m b o l i č k i d a i z r a ž a v a j u psihološku s i t u a c i j u . T a k o . ( C W 6. s u b j e k t se o s e ć a n j i m a prenosi u o b j e k t . eventualno protivno nameri samog subjekta. k o d p c v a č a č i j a s l a v a n a g l o dostiže o p a s n u v i s i n u i k o j a g a 47 . s u b j e k t se prenosi mislima u o b j e k t . F u n k c i o n a l n e ( n e r v n e ) ili s t v a r n e telesne s m e t n j e k o j e otuda n a s t a j u i m a j u k o m p e n z a l o r s k i z n a č a j . i to na n e p o s r e d a n i s p o l j a j a s n o u o č l j i v n a č i n . oseća i dela s o b z i r o m na o b j e k t . n a p r i m e r . Zato je ekstroverzija na neki način premeštanje interesovanja sa s u b j e k t a n a o b j e k a t . ( j . j e r one p r i m o r a v a j u s u b j e k t n a izvesno p r i n u d n o s a m o o g r a n i č a v a n j e . O v i m p o j m o m o z n a č a v a m očevidnu vezu s u b j e k t a s a o b j e k t o m u smislu pozitivnog k r e t a n j a subjektivnog i n l c r e s o v a n j a p r e m a o b j e k t u . i o pasivnoj e k s t r o v e r z i j i a k o o b j e k a t iznuđava e k s t r o v e r z i j u . i a k o ne i s k l j u č i v a u s l o v l j e n o s t o b j e k t o m . U s t a n j u e k s t r o v e r z i j e postoji s n a ž n a . a k o s a m privlači interesovanje subjekta. A k o s u s i m p t o m i f u n k c i o n a l n e p r i r o d e . introvcrtna osoba ckstrovcrtna osoba pasivan aktivan uzdržan prcdusrctljiv hladan srdačan pesimista optimista istrajan kooperativan oprezan nehajan štediša rasipnik diskretan otvoren precizan okolišan dubok širok otmen narodski ( 1 ) Ekstroverzija znači okretanje libida prema spoljašnjoj s t r a n i .

Teorija o povratku neproživljenog erosa u obliku moći ima dalekosežan značaj za praktično poznavanje čoveka na ličnom planu. sasvim 48 . često će otkrivati potisnutu erotiku i prigušena osećanja. javlja se potisnuti eros u obliku moći. k o j i ga p r i s i l j a v a da se o g r a n i č i na dve šolje m l c k a na dan a n j i h o v o u z i m a n j e t r a j e tri s a l a . zbog kojih on brzo podleže histeričnom a l k o h o l i z m u . u psihoterapiji i raznim psihološkim savetova- lištima. spopa­ daju nervni napadi žeđi. Nasuprot tome. perspektivnog društvenog p o l o ž a j a . veoma proširenim poslovima.zavodi n a n e s r a z m e r n o veliko t r o š e n j e e n e r g i j e . Sve se to onda ispoljava u strastvenoj težnji za vlašću. Č o v e k a k o j i više n i j e s p o s o b a n za napore na. § 6 3 3 ) EROS Pod erosom Jung podrazumcva prirodno svojstvo psihe i definiše ga kao princip odnosa (1). zbog n e r v n e napetosti i z n e n a d a o t k a z u j u visoki tonovi. Tamo gde se umesto veza praktikuju razni oblici vladanja nad sobom. Na osnovu mnogobrojnih iskustava iz svoje terapcutske prakse. Onaj k o j e upoznat sa intimnim životom tih ličnosti. institucijama i p o l i t i c i sa v e l i k o m strašću zastupaju određena shvatanja ili ideologije. vlastitom zaslugom. d o b i j a n e r v n i grč u ž d r e l u . T i m e je zaista s p r e č e n da p o s e ć u j c s v o j u v e r c n i c u i može s e s a m o j o š b a v i l i i s h r a n o m svoga tela. ( G W 6. psihogeno se p o j a v l j u j u svi s i m p t o m i visinske bolesti. Svako poznaje muškarce i žene koji u društvu. Eros deluje svuda gde čovek doživljava veze ili je u njih upleten. Č o v e k k o j i n a m e r a v a da se oženi o b o ž a v a n o m i b e z m e r n o p r e c e n j i v a n o m ž e n o m v e o m a s u m n j i v o g k a r a k t e r a . Jung je došao do pretpostavke da se potisnuti i nesvesni eros manifesruju u moći ( 2 ) . O d č o v e k a k o j i j e o d v e o m a s k r o m n i h početaka dospeo do veoma uticajnog.

ali ništa više. U erosu se iskazuje nesvesna sila i p s i h i č k a energija. p a s e s t o g a m o r a o p r o n a ć i a n t a g o n i z a m z a stav svesti. Cela m o j a psihologija nastala je iz neposrednog iskustva sa živim l j u d i m a a to se r a z u m l j i v o odnosi i na primenu p o j m a eros. K a d a sam pokušao da f o r m u l i š c m osnovnu c r t u m u š k o g s t a v a . K o d erosa n e m a n i č e g sličnog. kao duhovni element. kao mitološki oblik. (1) K a o i z r a z i t e m p i r i č a r . Adlcrovo s h v a t a n j e moć. 8 2 ) ( 2 ) S a s v i m m i j e j a s n o d a s a m o l a m o gde p o s t o j i v i s i n s k a r a z l i k a vodi s t a z a ž i v o t a . okupirali su Junga na različite načine tokom njegovog života. n e k o r i s t i m neki f i l o z o f s k i p o j a m n i k a d a r a d i s a m o g a s e b e . kao o d g o v a r a j u ć a o z n a k a za č i n j e n i c e k o j e se pos ma t r a j u . Erotsko zračenje kao važan deo snažnih ljubavnih osećanja kod čoveka. A g a p e jc veoma specifičan etički p o j a m . a pošto s a m t r a g a o za i z r a z o m odnosnosti. I z tog r a z l o g a naći ćete p o j a m erosa ne s a m o u s t a r o j k i n e s k o j r e l i g i j i . Eros je višeznačan i višeslojan pojam iz kojeg ovde izdva­ j a m o samo aspekt psihičkog odnošenja. poseduje svojstvo d i s k r i m i n a c i j e . str. T a j i z r a z nisam ni od koga preuzeo. č i j i intenzitet i j a č i n a rastu kada jc ona nesvesna. I z a b r a o s a m taj izraz a ne reč " a g a p e " j e r je odnosnosl p r i r o d n a o s o b i n a l j u d s k e psihe. Eros se često projektuje na određene žene i muškarce koji. logos. M e đ u t i m . P r i p o k u š a j u opisivanja osnovnog stava žene došao sam na reč eros. to sc reč eros p r i r o d n o s a m a p o n u d i l a . n e g o i u m n o g i m p r i m i t i v n i m religijama. L o g i č a n antonim za l j u b a v je m r ž n j a ili za eros 49 . N a r a v n o . s i g n a l i z i r a j u s v o j u erotsku p r e d u s r e t l j i v o s t . a a g a p e to nije.drugačije se eros ponaša pri sublimiranju erotike kod stvaralački nastrojenih ljudi i njihove kreativnosti. I u mnogim ljubavnim aferama eros jc aktivno i intenzivno na delu. na n e k i n a č i n . i eros. n a i m e p r i n c i p o d n o ­ snosti. Z a n i m l j i v o j e videti k a k v u j e ulogu t a k o m p e n z a c i j a s u p r o t n o s t i o d i g r a l a u i s t o r i j i t e o r i j e n e u r o z e : F r o j d o v a t e o r i j a je z a s t u p a l a eros. {Briefe II. n e p o s t o j i n i k a k v a e n e r g i j a gde n e m a p r o t i v n a p o n a . bitnu osnovu svakog r a z u m s k o g r a s u đ i v a n j a . eros jc p r i n c i p o d n o s a . p a o mi je na um p o j a m logos. On potiče iz mog rečnika i u b e s k r a j n o mnogo reči s a m o b j a s n i o šta pod tim p o d r a z u m e v a m . E r o s j e z a m e n e reč k o j a z n a č i nešto r e a l n o i p r i m e t n o . Sa svoje s t r a n e .

D o k mi možemo svesno da upravljamo svojim mislima. t a m o n e m a l j u b a v i . fantazija stoji u vezi sa sećanjima i iskustvima. Naposletku. njegova k o m p e n z a t o r s k a suprotnost izražava se u ž u d n j i za moći.s t r a h ( f o b o s ) . J e d n o je Senka drugog. ima svoju k o m p e n z a c i j u u e r o s u . Ona istražuje skriveni s m i s a o i latentno značenje. dok sc pasivna fantazija podnosi i čoveka "obuzima" u obliku vizija (1). i transpersonalne fantazije koje proizlaze iz kolektivno nesvesnog. pa je mogu u izvesnim prilikama i preplaviti. pri čemu prva intuitivno opaža nesvesne psihičke sadržaje. na primer. S druge strane. T a m o gde vlada l j u b a v . stvaralačkim procesima kreativnih ljudi i u fantaziji. Dalje. Odnosima između Ega i fantazije Jung pridaje veliki značaj. Jung razume fantaziju i u njenom kauzalnom i u finalnom značenju. Ove poslednje često sadrže arhetipske slike i mitološke motive. U kauzalnom tumačenju fantazije se mogu shvatiti kao psihički simptom koji je prouzrokovan odre- 50 . Jung razlikuje fantazije individualnog karaktera. n e m a ž e l j e za v l a š ć u . Trvo predstavlja jasan i konkretan događaj. O n a j ko stoji na stanovištu erosa. Dalje. Sledeću razliku čini očigledan i prikriven smisao pojedine fantazije. j e r ona svesno razumevanje dopunjava dotad nesvesnim nazorima. O n a j ko ističe moć. koji ipak svest mora da protumači. § 78) FANTAZIJA Arhetipski svet slika pojavljuje se u snovima. postoje i svesno vođene fantazije. kao što se to. vizijama. koje potiču iz ličnih doživljaja. ( G W 7. fantazije imaju sklonost ka prodiranju u svest. događa pri aktivnoj imaginaciji. sećanja i potiskivanja. Jung pravi razliku između aktivne i pasivne fantazije. a gde m o ć odnese p r e v a g u . a psihološki jc to želja za vlašću.

n a i m e ( 1 ) fantuzmu i (2) imuginativnu deluinosi. O v a s t v a r a l a č k a uobrazilja izdiže čoveka iznad njegove svakodnevice i ukalupljcnosti (3). bar. ili k a o celina ili. ( 1 ) Fantaziju. Pored ovih više teorijskih razlika. pre svega. U p r v o m s l u č a j u ona n i j e ništa drugo do k o m b i n a c i j a svesnih e l e m e n t a . n a r a v n o . Jung navodi i brojne k r e a t i v n e f u n k c i j e . k a o fantazmom. U s t v a r n o s t i s v a k o d n e v n o g psihološkog i s k u s t v a . P a s i v n e f a n t a z i j e mogu se. utoliko se i f a n t a ­ z i j a može proizvesti svesno i s a m o v o l j n o . Ukoliko se psihička e n e r g i j a može podvrgnuti s a m o v o l j n o m u s m e r e n j u . prve su izazvane intuicijom. t j . p a i h a s o c i j a c i j o m p a r a l e l n i h m a t e r i j a l a d o v o d i n a nivo jasnosti i očiglcdnosti. bez prethodnog i propratnog intui­ t i v n o g s t a v a . p o j a v i t i s a m o u relativnoj disocijnciji psihe. čulni oseti i m o g u ć n o s t n a s l u ć i v a n j a .đcnim psihičkim i fiziološkim procesima. druge se. I a k o s e f a n t a z i j a p r v o b i t n o može zasnivali n a s l i k a m a s e ć a n j a s t v a r n o p o s t o j e ć i h d o ž i v l j a j a . Ali je o v a j s l u č a j z n a č a j a n e k s p e r i m e n t s a m o u v e s l a č k o m i t e o r i j s k o m s m i s l u . Pod f a n t a z i j o m . nego je s a m o i b i t n o ishodište s t v a r a l a č k e d u h o v n e d e l a t n o s l i . pri č e m u libido o d m a h poseda sve elemente k o j i i z r a n j a j u iz n e s v c s n o g . Pod fantazijom podrazumevam dve r a z l i č i t e s t v a r i . s i m b o l e k o j i upućuju na buduće p s i h i č k e razvojne mogućnosti. O v e f a n t a z i j e p r i p a d a j u p s i h i č k i m " a u t o m a t i z m i m a " ( Ž a n e ) . f a n t a z i j a j e " n a j s m e l i j i proizvod sažimanja svekolikog znanja" ( 2 ) . a k t i v n o s t ili p r o i z v o d k o m b i n a c i j e psihičkih elemenata sa energetskim n a b o j e m . ipak n j e n s a d r ž a j n c o d g o v a r a n i k a k v o j s p o l j a š n j o j s t v a r n o s t i . k a o deo. stavom usmerenim na opažanje nesvesnih s a d r ž a j a . Z a J u n g a . Finalna interpretacija vidi u fantaziji. o d m a h p o j a v l j u j u u o č i g l e d n o j f o r m i pri p o t p u n o p a ­ sivnom stavu s p o z n a j u ć e g s u b j e k t a . pri čemu se kombinuju osećanja i m i s l i . j e r njihova r e a l i z a c i j a p r e t p o s t a v l j a da se b i t n a količina e n e r g i j e otrgla svesnoj kontroli i zaposela nesvesne 51 . f a n t a z i j a j e n a j č e š ć e ili i z a z v a n a i n t u i t i v n i m s t a v o m o č e k i v a n j a ili p r e d s t a v l j a p r o v a l u nesvesnih s a d r ž a j a u svest. r a z u m e m k o m p l e k s p r e d s t a v a k o j i se od drugih k o m p l e k s a p r e d s t a v a r a z l i k u j e time što m u s p o l j a n c o d g o v a r a n i k a k v o r e a l n o s t a n j e s t v a r i . Iz moga r a d a proizlazi ono što sam ponekad p o d r a z u m c v a o pod izrazom f a n t a z i j a . Možemo razlikovati aktivne i pasivne fantazije.

isto t a k o . postoji zahvaljujući nc samo j e d n o s t r a n o i n t e n z i v n o m i s u p r o t n o m n e s v e s n o m p r o c e s u . u o d n o s u p r e m a svesti s u p r o t n o g p r o c e s a u n e s v e s n o m . n i j e neizbežno reč o n e k o m d i s o c i r a n o m d u š e v n o m s t a n j u . ali j e p o z n a l o d a p o g r e š k e n c mogu dezavuisali n o r m a l n a o s t v a r e n j a . s k l o n o s t i s v e s n o g s t a v a d a p r i h v a t i n a g o v e š t a j e ili f r a g m e n t e r e l a t i v n o s l a b o n a g l a š e n i h . bolesne i neza­ d o v o l j a v a j u ć e f a n t a z i j e . n e prelazi u l u d i l o . uobliči do potpune očiglednosti. str. iz k o j e proističu odgovori na sva p i t a n j a na k o j a se može dati o d g o v o r . d a k l e . § 8 5 8 ff. 5 3 f. nesvesnih veza i da ih. Ona je prvenstveno stvaralačka delatnost. a s o c i r a n j e m p a r a ­ lelnih e l e m e n a t a . O n a sc čas j a v l j a kao p r a s t a r a p o j a v a . Pasivna f a n t a z i j a v o d i p o r e k l o o d j e d n o g . č i j u ć e sterilnu p r i r o d u odmah spoznali svaki č o v e k o b d a r e n z d r a v i m r a z u m o m . ( G W 6. j e r j c isuviše. Zasigurno postoje bezvredne. ( G W 6. ona jc mati svih m o g u ć n o s t i . nego č a k o pozitivnom učešću svesti.m a t e r i j a l e . u k r a j n j o j liniji. nedovoljne. u k o j o j su. naprotiv. Tu d e l a t n o s t nc mogu d a o z n a č i m n i k a k v i m d r u g i m i z r a z o m sem k a o fantaziju. živo povezani u n u t a r n j i i s p o l j a š n j i svet. d u b o k o i u n u t a r n j e . m a j č i n s k a s t v a r a l a č k a snaga m u š k o g d u h a . K a k o bismo onda smeli da i m a m o nisko m i š l j e n j e o u o b r a z i l j i ? F a n t a z i j a . F a n t a z i j a j e isto toliko osećnnjc koliko i misao. T a k o P a v l o v a v i z i j a p r e t p o s t a v l j a d a j c o n n e s v c s n o već h r i š ć a n i n . isto toliko intuitivna koliko i senzitivna. Stoga mi se f a n t a z i j a čini k a o n a j j a s n i j i izraz specifične psihičke aktivnosti. n e g o . C c l o k i i p n o l j u d s k o delo vodi p o r e k l o od s t v a r a l a č k e f a n t a z i j e . Aktivna fantazija. K o d aktivne fan­ t a z i j e . U k r a j n j o j k o n s e k v e n c i n i k a d a nismo sebe uzvisili iznad fantazije. p o v e z a n a sa osnovom l j u d s k i h i a n i m a l n i h i n s l i n k a t a . § 7 3 . k o j i p r i b l i ž n o k o n c e n t r i š e u s e b i isto t o l i k o e n e r g i j e k a o i svesni stav. čas kao poslednji i n a j s m e l i j i proizvod s a ž i m a n j a svekolikog z n a n j a . Stvaralačka delatnost mašte oslobađa čoveka njegove sputanosti u 52 .) (3) F a n t a z i j a j c . Nema nikakve psihičke f u n k c i j e koja u njoj ne bi bila neraskidivo povezana sa drugim psihičkim f u n k c i j a m a . N a i z n e n a đ u j u ć i n a č i n o n a u v e k dolazi u p r a v o v r e m e .) (2) P s i h a s v a k o d n e v n o s t v a r a r e a l n o s t . n a r a v n o . pa je stoga i u s t a n j u da slomi o t p o r ovog drugog. što j e bilo n e p o z n a t o n j e g o v o m s v c s n o m p o i m a n j u . k a o sve p s i h o l o š k e s u p r o t n o s t i .

k a o što iskustvo p o k a z u j e . osećanja. Prema tipološkom modelu funkcija inferiornosti (označava se i kao "problemska funkcija") stoji naspram osnovnoj funkciji. po pravilu. sadržaji funkcije inferiornosti o ž i ­ vljavaju i jačaju putem regresije arhaične snage nesvcsnog. jer one nisu priključene na svest. " s a m o onda k o m p l e t a n č o v e k k a d a se i g r a " . N a i m e . n a j s n a ž n i j e d i f e r e n c i r a onu 53 . gotovo da i n i j e m o g u ć e da n e k o — z b o g n e p o v o l j n i h o p š t i h u s l o v a — i s t o v r e m e n o r a z v i j e sve s v o j e psihološke f u n k c i j e . poseduje jednu osnovnu funkciju za orijentaciju u životu i dve pomoćne funkcije. § 9 8 ) FUNKCIJA INFERIORNOSTI Prilikom opisivanja psiholoških tipova funkcija (tipologija mišljenja. p r v e n s t v e n o i u n a j v e ć e m b r o j u s l u č a j e v a . (l)Funkcija inferiornosti. Jung izričito p o d s e ć a na to da u dosad zapostavljenoj i nesvesnoj funkciji dremaju upravo individualne vrednosti koje jedinki mogu pomoći u proširenju svesti. k a k o kaže Šiler." n i š t a o s i m " i izdiže ga u s t a n j e onoga koji se igra. D a l j e . oseta. (G\V 16. pa to na nju deluje zbunjujućc i desnaiktivno. to ona u slučajevima neuroze lako podleže negativnom delovanju nesvesnog. P o s t o j e funkcija manje vrednosti protkana nesvesnim duševnim sadržajima. A čovek j e . Cesto je stvar takva da "urođena" ili privilegovana osnovna funkcija dolazi putem našeg sistema obrazovanja do širokih d i f e r e n c i j a c i j a i razvojnih mogućnosti. Već s o c i j a l n i zahtevi donose sa s o b o m to da čovek. a kao posledica toga funkcija inferiornosti se j o š više p o t i s k u j e . intuicije) trebalo bi ukazati na to da svaki čovek. ocelotvorenju i u životnoj radosti (2). pa je zaostala u razvoju zbog njene prenaglašenosti (1). Pod funkcijom niže vrednosti p o d r a z u m e v a m onu f u n k c i j u k o j a z a o s t a j e u p r o c e s u d i f e r e n c i j a c i j e .

gotovo r e d o v n o . V e o m a često. č i m e sc n e s v e s n o o ž i v l j a v a na n e p r i r o d a n n a č i n . O s v e š ć i v a n j c m ovih f a n t a z i j a i f u n k c i j a n i ž e v r e d n o s t i p o n o v o s c privode svesti i time se j o š p r u ž a m o g u ć n o s t r a z v o j a . a n i k a k o u p s i h o ­ p a t o l o š k o m smislu. K a o f e n o m e n . f u n k c i j a niže v r e d n o s t i je svesna f u n k c i j a . pa jc zbog toga n e k o m p a t i b i l n a sa svesnom i privilegovanom f u n k c i j o m .T a k o f u n k c i j a niže v r e d n o s t i o s t a j e u n o r m a l n i m s l u č a j e v i m a n e s v e s n a . Z a t o se one mogu na pogodan način o b e l e ž i t i k a o " i n f e r i o r n e " . k o j e j e u p r a v o p o k r e n u l a t a n e s v e s n a f u n k c i j a . v r a ć a se u svoje p r e t h o d n e a r h a i č n e stadij u me. k a o što č e s t o i m a s l u č a j e v a k a d a n e k o g č o v e k a p o z n a j e m o p r e m a n j e g o v o j s p o l j a š n o j p o j a v i . N a i m e .f u n k c i j u za k o j u je ili po p r i r o d i n a j b o l j e osposobljen ili k o j a mu pruža n a j e f i k a s n i j a s r e d s t v a za njegov uspeh u društvu. o n a j e č v r s t o o r g a n i z o v a n živ sistem k o j e m sc ni pod k a k v i m o k o l n o s t i m a ne može oduzeti n j e g o v a celokupna energija. u meri u k o j o j sc c e l o k u p a n libido privodi po- v l a š ć e n o j f u n k c i j i . ( G W 6.. j e d n a ili više f u n k c i j a n u ž n o z a o s t a j u u r a z v o j u . n a primer. p r i p a d n e n e s v e s n o m . t j . b a r u svom d e l o v a n j u . O n a s e p o n a š a k a o mnogi p o t i s n u t i ili n e d o v o l j n o zapaženi s a d r ž a j i k o j i su s j e d n e s t r a n e svesni a s d r u g e s t r a n e nesvesni. o s t a t a k n j e n e e n e r g i j e p r e n o s i sc u n e s v e s n o . f u n k c i j a niže v r e d n o s t i s c r a z v i j a r e g r e s i v n o . i to u p s i h o l o š k o m . § 8 5 2 f. I z toga n a s t a j u psihološki tipovi. Stoga sc a n a l i t i č k o o s l o b a đ a n j e f u n k c i j e niže v r e d n o s t i iz nesvesnog može desiti s a m o a k o na p o v r š i n u i z b i j u nesvesne slike m a š t e . I z toga n a s t a j u f a n t a z i j e k o j e o d g o v a r a j u f u n k c i j i k o j a se p r e t v o r i l a u a r h a i č n u . T i m e što f u n k c i j a niže v r e d n o s t i p o s t a j e n e s v e s n a . m a n j e ili v i š e . o s e ć a n j c . č o v e k s e . ali stvarno nc z n a m o k o j e on. onda i toj f u n k c i j i n a m e n j e n a specifična e n e r g i j a p r i p a d a nesvesnom. p o t p u n o i d e n l i f i k u j e s a n a j v i š e p o v l a š ć e n o m i s t o g a n a j v i š e r a z v i j e n o m f u n k c i j o m . poseduje e n e r g i j u k o j a j o j p r i p a d a o d p r i r o d e . Ako neka f u n k c i j a . J e d n a prirodna f u n k c i j a . j e r ove z a o s t a l e f u n k c i j e n i k a k o nisu b o l e s n e . ovaj j e d n o s t r a n i r a z v o j m o r a izazvati r e a k c i j u i i z a z v a ć c j c . k a o . nego su s a m o z a o s t a l e u p o r e đ e n j u sa povlašćenom f u n k c i j o m .) (2) M e đ u t i m . ali n i j e s p o z n a t a u n j e n o m p r a v o m z n a č e n j u . k o j a bi n o r m a l n o t r e b a l o da b u d e svesne p r i r o d e . j e r p o t i s n u t e f u n k c i j e niže v r e d n o s t i n c mogu s c b e s k o - 54 . P o r e d j e d n o s t r a n o s t i p r o c e s a o v o g r a z v o j a .

k o j e . muže se veoma lako dogoditi da među z a n e m a r e n i m f u n k c i j a m a i m a m n o g o s k r i v e n i h viših i n d i v i d u a l n i h v r e d n o s t i . i m a j u m a n j i z n a č a j za kolektivni život. D o d u š e . nego ona p r e t p o s t a v l j a . Već s a m nngovestio da d i f e r e n c i j a c i j a u k u l t u r n o m razvitku u k r a j n j o j liniji stvara d i s o c i j a c i j u o s n o v n i h f u n k c i j a p s i h i č k o g ž i v o t a . a drugi osećanje koje d a j e posebne mogućnosti za dalji r a z v o j . J e d n o m će doći taj t r e n u t a k u k o j e m " r a z d v o j e n o s t u u n u t a r n j e m čoveku opet m o r a bili o t k l o n j e n a " . Ali. ta f u n k c i j a r a z v i j e n a do nivoa k o l e k t i v n e v r e d n o s t i . S t o g a će se on pod n a l e t o m k u l t u r n i h zahleva u p o s e b n o j m e r i baviti r a z v o j e m onih m o g u ć n o s t i k o j e su u n j e m u već po prirodi naročito povoljne. k a k o bi se o n o m što je r a z v i j e n o dozvolilo da živi.nnčno isključivati iz saživota i r a z v o j a . d i f e r e n c i r a n a f u n k c i j a p r u ž a mu m o g u ć n o s t kolektivnog b i l i s a n j a . Pri tome k u l t u r a u t i č e n a d i f e r e n c i j a c i j u one f u n k c i j e k o j a o d s a m o g r o đ e n j a uživa b o l j u sposobnost o b r a z o v a n j a . k a o S t o j e r e č e n o . doduše. ali mu ne o m o g u ć u j e z a d o v o l j e n j e i životne radosti k o j e mu može p o d a r i l i s a m o r a z v o j individualnih v r e d n o s t i . Sposobnost o b r a z o v a n j a s v a k a k o ne z n a č i da bi f u n k c i j a u priori i m a l a p r a v o n a s l e đ i v a n j a p o s e b n e s p o s o b n o s t i . idući d o n e k l e iznad d i f e r e n c i r a n j a s p o s o b n o s t i i z a k o r a č i i j u ć i u o b l a s t opšteg psihološkog stava uopšte. n a i m e . § 1 0 9 ) . u k o l i k o j c . nego m o ž d a s a m o n a j v i š a k o l e k t i v n a v r e d n o s t .izvesnu n e ž n o s t . S t o g a se n i k a k o i ne može uvek n a j v i š a individualna vrednost t r a ž i t i i n a l a z i l i u toj f u n k c i j i . k o j i u p r a v l j a modalitetima u p o t r e b e sposobnosti.moglo bi se r e ć i : n a p r o t i v . ( G W 6. ali su z a t o za i n d i v i d u a l n i život od n a j v e ć e v r e d n o s t i i s t o g a s a č i n j a v a j u životne vrednosti k o j e pojedincu mogu podariti intenzitet i lepotu ž i v l j e n j a k o j e on uzalud o č e k u j e od s v o j e k o l e k t i v n e f u n k c i j e . l a b i l n o s t i s p o s o b n o s t u o b l i č a v a n j a f u n k c i j e . Tako j e d a n p o s e d u j e misaone mogućnosti. odnosno sposobne za obrazovanje.

Identifikacija predstavlja za svakog čoveka neophodan stadijum razvoja na putu ka individuaciji. što često dovodi do zapostavljanja intuicije i slikovitog m i š l j e n j a . U procesu identifikacije subjekt se izvesno vreme "zaodeva" određenim predmetima i pokušava da bude takav kao što dotični predmeti izgledaju. misaoni tip radi u oblasti humanističkih nauka. nego i svaka odrasla osoba u razvoju i diferencijaciji sopstvene ličnosti. I d e n t i f i k a c i j a je o t u đ i v a n j e s u b j e k t a od s a m o g a sebe u k o r i s t o b j e k t a . ili p o t p u n o s a m a od s e b e . Jedna takva osoba razviće prenaglašeno grandomansko Ja i zbog nesrazmere između Ja i Sopstva podleći će psihičkim smetnjama. inituicija) Jung ukazuje na to da od osnovnih funkcija čoveka polazi karakterističan uticaj i time vrši tipičnu dispoziciju ličnosti. Identifikacijom sa sasvim određenom profesionalnom ulogom ona se često iznova pojačava. disimiliše. I d e n t i f i k a c i j a 56 . IDENTIFIKACIJA Identifikacija je neprekidni. Slično prolaze ljudi koji su orijentisani prema prirodnim naukama sa svojim veoma razvijenim osetnim funkcijama. na primer. na primer. pri čemu. identifikacijom Ega sa Sopstvom. Pod identifikacijom se podrazumeva psihološki p r o c e s pri k o j e m se ličnost d e l i m i č n o . Identifikacija se najčešće odigrava sa delovima svesti drugog čoveka i/ili jednim od roditelja (1). Putem tog procesa ne razvija i ne konstituiše se samo čovek u razvoju. oset. tokom kojeg jedinka prisvaja svojstva i delove ličnosti drugih. (1) Identifikaciju. u k o j i se s u b j e k t u n e k u r u k u p r e o d e v a . nesvesni psihički proces. što neumitno dovodi do određenih j e d n o ­ stranosti (a time se funkcija osećanja zanemaruje ili čak potiskuje). U kontekstu četiri orijentacionc funkcije (mišljenje. N o v e p o t e š k o ć e proizlaze za jedinku. osećanje.

ili p o t p u n o . R e g r e s i j o m s e ponovo o ž i v l j a v a j u r a n i j a s t a n j a .sa o c e m . na p r i m e r . I d e n t i f i ­ k a c i j a s a r o d i t e l j i m a ili n a j b l i ž i m č l a n o v i m a p o r o d i c e d e l i m i č n o j e n o r m a l n a s t v a r u k o l i k o se p o k l a p a sa porodičnim identitetom. I d e n t i f i k a c i j a sa č l a n o v i m a p o r o d i c e r a z l i k u j e se od i d e n t i t e t a po t o m e što n i j e u priori d a t a č i n j e n i c a . a n e o d o c a r a z l i č i t a i n d i v i d u a l n o s t . O n a d e l u j e s t i m u l a t i v n o sve dok ne poene da služi k a o sredstvo pukog k o m o d i t e t a i time o m e t a r a z v o j o d g o v a r a j u ć e individualne m e t o d e . T a j slučaj j e gotovo p r a v i l o k o d svih l j u d i s a j e d n o m d i f e r e n c i r a n o m f u n k c i j o m . š t a v i š e . onda identifikacija m a n i f e s t u j e svoj patološki k a r a k t e r n a t a j n a č i n što ona otada p o s t a j e p r e p r e k a . k a o što to o d g o v a r a s t a n j u s t v a r i . zbog čega n j e n a p r a v a individualnost podleže nesvesnom. pa zbog toga dolazi do g o m i l a n j a libida. d o k j e s a m a i m i t a c i j a svesno p o d r a ž a v a n j e . k o j i postepeno t r a ž i r e g r e s i v a n izlaz. i to t a k o što se j e d i n k a sa s v o j o m n a j b o l j o m f u n k c i j o m i d e n t i f i k u j e u toj meri da se velikim d e l o m . O n j e . I d e n t i f i k a c i j a se ne odnosi u v e k na lica. Š t a v i š e . znači p r a k t i č n o u s v a j a n j e očevih m a n i r a . nego i na stvari (na p r i m e r . k a o kad b i sin b i o i d e n t i č a n s a o c e m . n u ž n a p r o l a z n a t a č k a n a putu i n d i v i d u a c i j e u o p š t e . među k o j i m a je i porodični identitet. I d e n t i f i k a c i j a može isto t a k o da bude stimulativna sve d o k j e i n d i v i d u a l n i put n e p r o h o d a n . O n a tada d e l u j e d i s o c i r a j u ć e t a k o što se zbog n j e s u b j e k t cepa na dva u z a j a m n o tuđa dela ličnosti. I d e n t i f i k a c i j a s e r a z l i k u j e o d imitacije p o t o m e što j e i d e n t i f i k a c i j a nesvesna imitaciju.) i na p s i h o l o š k e f u n k c i j e . k a o što j e r a n i j e b i l a s t i m u l a t i v n a i nesvesno n o s e ć a . posao itd. nego tek p o s t a j e s e k u n d a r n a ovim p r o c e s o m . p r e d s t a v l j a i d e n t i f i k a c i j u s a članovima porodice. n e g o o i d e n t i t e t u . I m i ­ t a c i j a p r e d s t a v l j a n e i z b e ž n o p o m o ć n o s r e d s t v o m l a d a l a č k e ličnosti u periodu n j e n o g r a z v o j a . o t u đ u j e o d s v o j e p r v o b i t n e k a r a k t e r n e c r t e . p o s l e d n j i slučaj je osobito v a ž a n . a z a p r a v o v e ć gotovo s a v l a d a n i i d e n t i t e t . I n d i v i d u a k o j a se r a z v i j a i izlazi iz p r v o b i t n o g p o r o d i č n o g i d e n t i t e t a n a i l a z i u p r o c e s u svog p r i l a g o đ a v a n j a i r a z v i t k a n a n a i z g l e d n e s a v l a d i v u p r e p r e k u . na n e k i duhovni p o k r e t . U tom s l u č a j u p r e p o r u č l j i v o je ne govoriti o i d e n t i f i k a c i j i . U tom s l u č a j u i d e n t i f i k a c i j a vodi i z g r a đ i v a n j u s e k u n d a r n o g k a r a k t e r a . Ali a k o s e u k a ž e b o l j a i n d i ­ vidualna mogućnost. Sve identifikacije sa licima n a s t a j u tim p u t e m . Taj regresivno ponovo oživljeni. 57 . k o j i a priori postoji.

to ono često opaža nesvesne i potisnute konflikte roditelja i predstavlja ih u svojim simptomima i teškoćama. Identitet je uvek nesvestan fenomen. Pošto sc dete još ne može razlikovati od roditelja. U svojoj model-predstavi kolektivnog nesvesnog. da bi se nesvesni identitet deteta mogao shvatiti pomoću nesvesnog njegovih roditelja. kao i psihopatološki procesi (na primer. p r e m a t o m e . budući da se na tome zasnivaju svi socijalni i idealni stavovi. i r a z d v a j a n j e s u b j e k t a i o b j e k t a . deca postaju neopravdano nosioci roditeljskih simptoma i odnosnih lica. On je odlika primitivnog mentaliteta i stvarna osnova " m i s t i č k e p a r t i c i p a c i j e " . § 8 1 9 f. dakle 58 . nije ništa drugo nego ostatak prvobitne psihološke nerazličitosti subjekta i objekta. a time bi f e n o m e n i d e n t i t e t a već bio ukinut. P s i h o l o š k i i d e n t i t e t p r e t p o s t a v l j a vlastitu nesvesnost. Za razliku od procesa identifikacije ili upoređivanja sa drugima. Taj pojam je posebno važan u oblasti razvojne psihologije. Zbog nesvesnog identiteta i i z j e d n a č a v a n j a . O identitetu govorim u s l u č a j u k a k v e p s i h o l o š k e istovetnosti. Ona postoji u pozitivnom i negativnom izrazu. Jung pod tim podrazumeva nesvesni fenomen kao neraznolikost subjekta od drugih objekata (1). koji takode predstavljaju osnovne faktore delovanja u nesvesnom identitetu. identitet govori o istovetnosti. Jung se upušta i u "porodično s t a b l o " i kolektivnu dušu. ludilo ili masovna histerija). (1) Identitet. k o j a . j e r bi svesna j e ­ d n a k o s t u v e k p r e t p o s t a v l j a l a svest o d v e m a s t v a r i m a k o j e s u m e đ u sobom j e d n a k e p a .I d e n t i f i k a c i j a u v e k i m a za cilj da tuđim n a č i n o m o s t v a r i izvesnu k o r i s t ili ukloni n e k u p r e p r e k u ili reši n e k i z a d a t a k . ( G W 6.) IDENTITET Za razliku od opšteg shvatanja identiteta u smislu d a j e neko našao ličnu uporednu veličinu i ravnotežu u životu. naime.

Pomoću nesvesne uobrazilje može se kakav nezadovoljavajući san preneti u slike i dalje oblikovati. Ovaj metod je posebno pogodan 59 .p r i m o r d i j a l n o « nesvesnog s t a n j a . kod i m a g i n a c i j e se Ja aktivno suočava sa unutrašnjim slikama i fantazijama. pri čemu se on oslikava. n a p o s l e t k u . Na identitetu sa r o d i t e l j i m a z a s n i v a se identifikacija s a r o d i t e l j i m a . N a i d e n t i t e t u se zasniva naivna predrasuda o j e d n a k o s t i psihologije jednoga sa p s i h o l o g i j o m d r u g o g č o v e k a . Za razliku od snevanja. koje se čoveku događa. prepričava ili zapisuje. identitet se p o j a v l j u j e u patološkim slučajevima. (G\V 6. Ali. ukoliko n i j e postalo s a d r ž a j svesti. da svugde važe isti motivi. Na identitetu počiva i opšte r a š i r e n a t e ž n j a da č o v e k želi da na d r u g o m e p o p r a t i ono što bi t r e b a l o da izmeni u sebi s a m o m . nego apriorna j e d n a k o s t . pomoću koje se obraduju duševna raspoloženja i drugi sadržaji nesvesnog. da je ono što j e meni p r i j a t n o p r i r o d n a p r i j a t n o s t i z a drugog. koji je u idealu h r i š ć a n s k e l j u b a v i p r e m a b l i ž n j e m u n a š a o svoj najviši izraz. k o j a u o p š t e n i k a d a n i j e b i l a p r e d m e t svesti. Z a t i m j e o n odlika r a n o g infantilnog s t a n j a duha i. na primer u paranoičnoj zabludi odnošenja. AKTIVNA Aktivna imaginacija jc važan terapcutski metod jungovske psihologije. gde se u d r u g o m e p r e t p o s t a v l j a svoj sopstveni s u b j e k t i v n i s a d r ž a j k a o nešto r a z u m l j i v o s a m o po s e b i . t r a j n o o s t a j e s t a n j e i d e n t i t e t a sa o b j e k t i m a . Na i d e n t i t e t u se b a z i r a i m o g u ć n o s t sugestije i psihičke z a r a z e . k o j e . Veoma j a s n o .) IMAGINACIJA. O n nije n i k a k v o izjednačavanje. § 821 f. i d e n t i t e t je i m o g u ć n o s t svesnog kolektivizma. i k a r a k t e r i s t i k a nesvcsnog u o d r a s l o g k u l t u r n o g č o v e k a . d a ono što j c z a m e n e n e m o r a l n o i za d r u g o g m o r a biti n e m o r a l n o i t d . i s t o t a k o n a n j e m u p o č i v a m o g u ć n o s t projekcije i introjekcije. I d e n t i t e t j c prvenstveno nesvesna identičnost s a o b j e k t i m a . nikakva identifikacija. svesnog socijalnog stava.

V a ž n o je ne s a m o emitovati slike iz s e b e . da uronim u njih.za to da se a f e k t i m a i drugim zastrašujućim o s e ć a n j i m a daju mogućnosti izražavanja u slikama. 182) (2) Pisao sam. Izgovor da pored pacijenta stoji pomagač. Naposlctku. (Erinnerungen. One često nalikuju prc arhaičnim slikama i imaju primitivan s i m b o l i č a n karakter. naposlctku ne upuštam sebe radi. K o d i m a g i n a c i j e . ne mogu i ne žele da predstavljaju umetničke forme izražavanja. godine otkrio ovaj metod. n e g o i razumevati poruke i sadržaje racionalno urediti i iz svega toga izvući zaključke (3). Na osnovu priloženih citata čitalac može sam da zamisli kako je Jung 1913. sadržaji nesvesnog se personifikuju i sa njima se tako postupa kao da su realni likovi ( 2 ) . j o š jedno upućivanje na svojstva slikovitih likova koji. Ipak sam sc morao odvažiti da se dočepam tih slika. nego sam imao i jako osećanje straha. takođe saznajemo koji su sve strahovi i otpori morali da se prcvaziđu da bismo se upustili u ovu aktivnu raspravu sa nesvesnim ( 1 ) . nisam hteo da prihvatim. Znao sam da takozvani pomagač. Ne samo da sam protiv toga osećao izvestan otpor. a šta to znači. mnogo mi jc pomogla u brojnim kritičnim fazama. nego da sam maksimalno posedovao neke teorijske predrasude o tome. (1) Da bih pohvatao fantazije koje su me podzemno pokretale. Tri tom. tako reći. j e r potiču iz dubokih s l o j e v a nesvesnog. Jungovo iskustvo pokazuje d a j e zapisivanje često k o r i s n i j e od o b i č n o g pripovedanja. kao psihijatru. Bojao sam se gubitka samokontrole i da ću postati plen nesvesnog. l j . bilo m i j e . j a . Pomisao da sc u ovaj avanturistički poduhvat. na šta sc ni sam ne bih smeo usuditi. u koji sam sc upleo. jednom delu svog Sopstva koji jc zastupao drugačije stanovište od moje svesti i dobio iznenađujuće i neobične odgovore. Aktivna imaginacija može se dogoditi i u formi pisanja pisama. već zbog svojih pacijenata. po pravilu. str. tako reći. Pričinjavao sam se sebi kao pacijent na analizi kod 60 . Važan motiv u tim razmatranjima bila jc okolnost da nisam od svojih pacijenata mogao ništa da očekujem. morao sam. nije još poznavao materiju iz svog sopstvenog shvatanja. sasvim jasno. čija jc vrednost bila sumnjiva.

sledeći pri tom s t a r u g r č k u m u ­ d r o s t : " P r e p u s t i d r u g o m ono što imaš i bićeš p r i h v a ć e n . " O n o o č e m u se p r v e n s t v e n o r a d i . da ga . N e r a z u m e v a n j e i n e d o s t a t a k etičke dužnosti lišavaju p o s t o j a n j e n j e g o v e celovitosti i nekom individualnom životu daruju mučan k a r a k t e r fragmentarnosli. k o j u oni i n a č e v r š e n a d svešću. Njih m o r a m o tako reći izolovali. k o j a ne s a m o što r a z a r a j u d r u g e . 1 8 9 f. onda ona n e m o ž e d a s h v a t i m o j e f a n t a z i j e . P o š t o s a d r ž a j nesvesnog p o s e d u j e izvestan stepen a u t o n o m i j e . S l i k e nesvcsnog n a m e ć u čoveku tešku o d g o v o r n o s t . S a s v i m j c d r u g a s t v a r složiti se uopšte sa č i n j e n i c o m o a u t o n o m i j i n e s v e s n i h s a d r ž a j a . Č o v e k se ne trudi da r a z u m e . t o ova t e h n i k a n e s t v a r a n i k a k v e p o s e b n e p o t e š k o ć e .k o l i k o je to m o g u ć e . a k o n e p i š e m A n i m i . a k a m o l i da izvuče e t i č k e k o n s e k v e n c e . p o s t o j i velika r a z l i k a da li se i s k l j u č i v o n a m e r a v a n e š t o p r i p o v e d a l i ili se to z a i s t a z a p i s u j e . (Erinne- ritngen. j e r s a m s m a t r a o d a .n e k o g ž e n s k o g d u h a ! S v a k e v e č e r i dao bih s e n a p i s a n j e . To je ono što čovek n a j č e š ć e p r o p u š t a . A u p r a v o u t o m e leži m o g u ć n o s t o p h o đ e n j a sa n e s v e s n i m .) (3) Veliku p a ž n j u p o s v e ć u j e m t o m e da r a z u m e m svaku sliku i svaki s a d r ž a j . to je r a z l i k o v a n j e između svesti i s a d r ž a j a nesvesnog. M e đ u t i m . S a m o t a k o m o ž e m o i m o d u z e t i m o ć . I o n a j ko shvata slike u izvesnoj m e r i . 196) 61 . ali se pri tom z a d o v o l j a v a m o time.r a c i o n a l n o k l a s i f i k u j e m i p r v e n s t v e n o o s t v a r i m u životu. a to se n a j l a k š e o b a v l j a tako š t o se oni p e r s o n i f i k u j u a p o t o m se iz svesti u s p o s t a v l j a k o n t a k t sa n j i m a . (Erinnerungen. U vezi s t i m . u p a d a u p r i n c i p m o ć i . T i m e s e priziva negativno dejstvo nesvesnog. nego i s a m o g onog k o z n a . P u š t a m o slike da sc uzdižu i možda im se č u d i m o . str. U s v o j i m " p i s m i m a " s a m p o k u š a o d a b u d e m d o k r a j a pošten. I z toga m o g u n a s t a t i d e s t r u k t i v n a d e j s t v a . p o s t o j a o j e j o š j e d a n razlog m o j e s a v c s n o s l i : A n i m a n i j e m o g l a d a p r e o k r e n e o n o što j c n a p i s a n o i d a o d t o g a i z m i š l j a i n t r i g e . v e r u j e da je sa z n a n j e m gotovo i podleže opasnoj zabludi. J e r onaj ko svoja saznanja nc p o s m a t r a k a o e t i č k u o b a v e z u . str.

osećanje. U individuaciju i samoostvarenje ubraja se naposletku i konfrontacija sa svim nesve- snim i transpersonalnim "duševnim dominantama". INDIVIDUACIJA Individuacija jc proces psihičkog sazrevanja i transforma­ c i j e . potom sledi odnos prema duševnim slikama Anime i Animusa i naposletku susret sa Sopstvom kao središtem čitave ličnosti. Individuacija sc često opisuje i uz pomoć pojmova samoostvarcnja i ocelotvorenja ličnosti. U najtešnjoj vezi sa tim procesom stoji izrastanje individualnosti iz kolektivnih normi i iz kolektivnih psihičkih struktura. P o j a m i n d i v i d u a c i j e igra u n a š o j psihologiji važnu ulogu. (1) Individuacija. od kolektivne psihologije. specijalno razvitak psihološke individue kao bića k o j e se razlikuje od opšteg. Na izvesnim etapama individuacije dolazi do suočavanja sa Senkom. I n d i v i d u a c i j a j c uopšte p r o c e s f o r m i r a n j a i p o s c b l j c n j a pojedinačnog bića. Ovaj individualni put ne vodi u koliziju sa kolektivnom normom. kao i razvoj ove poslednje. nego do konflikata dolazi samo onda kada se individualne norme proglase opštevažećim ( 2 ) . Stoga je indi­ v i d u a c i j a proces diferencijacije. k o j i i m a za cilj razvitak individualne ličnosti. individuacija predstavlja prirodni psihički proces i model njegovog metoda lečenja. oset i intuicija). a posebno kompenzacija između osnovne funkcije i inferiorne funkcije. Od mnoštva aspekata individuacije pomenimo najpre proces diferencijacije. k o j e m sc u j u n g o v s k o j p s i h o l o g i j i poklanja velika pažnja. Za Junga. U individuaciji pomaže i pravilno opho­ đenje sa četiri vlastite orijentacione funkcije (mišljenje. "koji ima za cilj razvoj individualne l i č n o s t i " ( 1 ) . Nužnost individuacije jc utoliko prirodna pojava ukoliko 62 .

to i proces i n d i v i d u a c i j e ne v o d i u ruzdruiivunje. nalazi u s u p r o t n o s t i sa kolektivnim n o r m a m a . znači nanošenje štete individualnoj ž i v o t n o j d e l a t n o s t i . zbog čega p r a v a m o r a l n o s t 63 . pa se. može da o č e k u j e t r a j n u vitalnost. N o r m a n i č e m u n e služi a k o je njena važnost apsolutna. p r e m a t o m e . S t o g a i n d i v i d u a c i j a vodi p r i r o d n o m v r e d n o ­ v a n j u k o l e k t i v n i h n o r m i . i s k l j u č i v i m n o r m i r a n j e m . p r e d s t a v l j a t i suprotnost k o l e k t i v n o j n o r m i . nikada nije n o r m a . s v r e m e n a n a v r e m e . P r e m a tome. K a k o j e d i n k a n i j e s a m o p o j e d i n a č n o biće nego p r e t p o s t a v l j a i k o l e k t i v n e o d n o s e p r e m a s o p s t v e n o j e g z i s t e n c i j i . s u p r o t n o s t k o l e k t i v n o j n o r m i samo j e p r i v i d n a . shodno kolektivnim m e r i l i m a . ali nc tražene p o s e b n o s t i . što je upravo namera ekstremnog individualizma. Realan sukob sa kolektivnom normom n a s t a j e s a m o onda ako se individualan p u t podiže na nivo n o r m e . Ova namera je pato­ loškog k a r a k t e r a i sasvim je u koliziji sa životom. j e r s a m o ona z a j e d n i c a k o j a je u s t a n j u da svoju u n u t r a š n j u k o h e z i j u i s v o j e k o l e k t i v n e v r e d n o s t i sačuva paralelno sa maksimalnom slobodom pojedinca.s p r e č a v a n j e i n d i v i d u a c i j e p r e t e ž n i m ili. dok j e isključivo k o l e k t i v n o j životnoj o r i j e n t a ­ c i j i n o r m a u sve većoj m e r i s u v i š n a . Ali individualnost je v e ć data fizički i fiziološki. više ili m a n j e . o r i j e n t i š u p r e m a n e k o j n o r m i . Individualni put ne može. z a p r a v o . M e đ u t i m . č a k . j e r ona znači odvajanje i diferenciranje od o p š t e g i o f o r m l j e n j e p o s e b n o g . zapravo. k o r a č a indi­ v i d u a l n o m s t r a n p u t i c o m . § 8 2 5 ) (2) I n d i v i d u a c i j a se u v e k . j e r b i suprotnost p r e m a n j o j m o g l a biti s a m o s u p r o t s t a v l j e n a normu. j e r pri t a č n i j e m p o s m a t r a n j u može se zapaziti da individualno stanovište nije suprotno k o l e k t i v n o j n o r m i . n e g o p o s e ­ b n o s t i k o j a je u priori z a s n o v a n a na n a d a r e n o s t i . n i k a k o nc može biti z d r a v a i z a život t r a j n o o s p o s o b l j e n a i n s t i t u c i j a . Norma nastaje iz celokupnosti indi­ vidualnih p u t e v a i s a m o o n d a ima o p r a v d a n j e svog p o s t o j a n j a i u t i c a j na u n a p r e đ i v a n j e života a k o uopšte p o s t o j e putevi k o j i se. k o j a . nego je s a m o drugačije o r i j e n t i s a n o . ona n e m a n i k a k v e veze s a i n d i v i d u a c i j o m . nego uspostavljanju i n t e n z i v n i j e i o p š t i j e k o l e k t i v n e veze. doduše. t e j o j j e b a š zbog toga p o t r e b n a n o r m a radi o r i j e n t a c i j e p r e m a društvu i zbog u s p o s t a v l j a n j a n e o p h o d n i h životnih v e z a j e d i n k e u d r u š t v u . J a s n o je odmah da s o c i j a l n a g r u p a k o j u čine o s a k a ć e n e j e d i n k e . izražava i u psihološkom smislu. Stoga z n a t n o o m e t a n j e individualnosti predstavlja veštačko osakaćenje. i n d i v i d u a l n i p u t . M e đ u t i m . ( G W 6.

Identifikacijom sa kolektivnim nesvesnim dolazi do prodora arhetipskih sadržaja u Ja. U takvoj nadmenosti nestaje neophodno razlikovanje između Ja i slike Gospodnje. inflacija može obuhvatati i suprotna osećanja preterane nevrednosti i duboke inferiornosti. Međutim. r a t k o j i niko n i j e želeo. I n d i v i d u a c i j a sc p o k l a p a sa r a z v i t k o m svesti iz p r v o b i t n o g stanja identiteta (vidi I d e n t i t e t ) . (1) Naduvcna svest uvek je e g o c e n t r i č n a i svesna je s a m o svoje vlastite prisutnosti. Psihička stanja inflacije s e . pa dolazi do inflacije Ja. primera radi. u s m r ć u j u . K a d a j e s u d b i n a E v r o p e z a v r e m e o d č e t i r i g o d i n e o d i g r a l a r a t v e l i k e o d v r a t n o s t i .propada. S t o g a i n d i v i d u a c i j a z n a č i p r o š i r i v a n j e sfere svesti i svesnog psihološkog života. odnosno sa slikom Gospodnjom (1). U religioznoj jezičkoj upotrebi to znači da ljudi žele da budu kao Bog. ( G W 6. Što je jače kolektivno normiranje čoveku. to je veću njegovu individualnu nemoralnost. O n a se nalazi u s t a n j u a u t o h i p n o z e i stoga ne dopušta r a z g o v o r e sa s a m o m s o b o m . § 8 2 8 ) INFLACIJA O inflaciji se u analitičkom smislu govori onda kada Ja prekorači ograničenja koja su mu postavljena i suviše zakorači u sferu Sopstva (Selbst). T a j s l u č a j n a s t a j e onda k a d a svest p r e u z i m a s a d r ž a j e n e s v e s n o g . n e s p o s o b n a da izvuče p r a v e z a k l j u č k e za b u d u ć n o s t . u s l u č a j u p o t r e b e . I n f l a c i j a j e n a p a r a d o k s a l a n način nesvesnost svesti. t a k o 64 . n e s p o s o b n a da shvati s a v r e m e n a z b i v a n j a . O n a je nesposobna da uči na osnovu prošlosti. S t o g a je ona upućena na k a t a s t r o f e k o j e j e . ispoljavaju u uobraženosti i u ekstremnim osećanjima posebnosti i odabranosti. Dalje. inflacija se manifestuje u raznim oblicima depresije i manije. o n d a se. a i z g u b i s p o s o b n o s t r a z l i k o v a n j a k o j a jc conditio sine qua non s v a k e s v e s t i . Stoga Jung upozorava na opasnost po Ja od identifikacije sa Sopstvom.

( G W 12. Pored dijagnostičkog aspekta u mnogim uvodnim snovima se javlja i izvesna prognostička dimenzija. budući da slike iz snova pomažu da se spoznaju buduće razvojne mogućnosti snevača (2). međutim.). niko n i j e z a p i t a o ko jc p r o u z r o k o v a o r a t i njegov p r o d u ž e t a k . konfirmacija itd. Zbog toga uvodni san ima veliki značaj za dijagnostiku. To s u m a n u t o i nesvesno s t a n j e nastavilo se u p o r n o sve dotle dok sc E v r o p l j a n i n a j e d a n p u t nisu " u p l a š i l i s v o j e sličnosti s a B o g o m " . na sredini života itd. § 5 6 3 ) INICIJALNI SAN Pod inicijalnim/uvodnim snom podrazumeva se svaki san koji se sanja prilikom ulaska u novu životnu situaciju ili na nekom novom početku posebne vrste (na primer. Jung lično i terapeuti koji rade po njegovom metodu. U specijalnom smislu. Niko nije položio sebi račun o tome da jc evropski čovek bio spopadnut n e č i m što ga je l i š a v a l o svakog s l o b o d n o g o d l u č i v a n j a v o l j e . je to što sc ovde izražavaju faktori koji izazivaju neurotična oboljenja ili kompli- kovane životne situacije. j e r on pomaže u spoznavanju nesvesnih i prikrivenih motiva tih p o t e š k o ć a .). Jung demonstrira značaj uvodnog sna na priloženom primeru. inicijalni san posmatramo ovde kao uvodni san na početku analitičkog rada na terapiji. S l i č n o i n i c i j a l n i m iskustvima prvobitnih kultura ili religioznih rituala i simbola (na primer. u svadbenoj noći. prvo pričešće. krštenje.r e ć i . za razliku od drugih snova. nisu ovaj pojam utvrdili jednoznačno ili ga ograničili na jedan jedini san. koji je prema njegovim sopstvenim recima sam po sebi razumljiv i bez posebnog znanja u tumačenju snova (1). k o j i dotično l i c e uvode u j e d n o važno životno ili versko 65 . na početku obavljanja zanimanja ili studija. Ono što jc posebno i bitno kod uvodnog sna.

vrtoglavica do povraćanja. S v o j život j c z a p o č e o k a o m a r l j i v sin s i r o ­ m a š n o g s e l j a k a i v e l i k o m m a r l j i v o š ć u i t a l e n t o m peo se. stepenicu po s t e p e n i c u . Nuposletku se. § 2 9 6 ff. Onda čujem kuko jedan od njih. uz krujnje nupore. " itd. Voz se kreće u obliku neobične zmijolike krivulje i veomu 66 . kaže: 'Ovaj i ne dolazi često u naše selo'. nesigurnost. o š a m u ć e n o s t .) (2) D r u g i san g l a s i : "Nalazim se u velikoj žurbi. J e d a n čovek na rukovodećem položaju konsultovao se sa mnom. M u č e ga strahovanje. P a c i j e n t i m a z a s o b o m v e o m a u s p e š n u k a r i j e r u . istrčavum na ulicu i vidim da sam zaboravio fasciklu su vužnim spisima. on je već dosegnuo p r a v u o d s k o č n u d a s k u k o j a bi mu o m o g u ć i l a da d o g u r a d a l e k o . n e k a posluži sledeći p r i m e r . (1) S n o v i . stropoštuvum na peron du bih video kako voz upravo izluzi iz stanice. O v a j p a c i j e n t je i s t o v r e m e n o donco na k o n s u l t a c i j u i dva sna iz p r e t h o d n e noći. " ( G W 1 6 . pokazujući na mene. voz će uskoro otići. v r l o često b a c a j u j a s n o svetio n a dotični ctiološki v a ž a n f a k t o r . Ona očigledno k a ž e : " Z a b o r a v l j a š k a k o si nisko p o č e o .iskustvo. da u m e đ u v r e m e n u n i j e i z n e n a d a došla n j e g o v a n e u r o z a . k o j i j c p r u ž a o v e o m a velike izglede za j o š viši s o c i j a l n i uspon. F a k t i č k i . uli su teškom mukom idem premu cilju. Pokušavam du prikupim svoj prtljug i ne naluzim ništa. u k r a t k o : s t a n j e k o j e j e toliko nalik n a v i s i n s k u b o l e s t d a s e može p o b r k a t i s a n j o m . . Ju se pravim da ili uopšte ne poznajem i prolazim pored njih. tako i inicijalni snovi omogućavaju pojavljivanje osnovnih iskustava i time uvode buduće razvojne mogućnosti. t j . Na ulici stoji nekolicina momaka koji su su mnom išli u Škotu. konačno je nuliizim. jer želim da putujem. P a c i j e n t n i j e m o g a o izbeći da na ovom mestu ne izgovori onu isuviše poznatu f r a z u k o j a p o č i n j e s t e r e o t i p n i m r e c i m a : " I b a š s a d a k a d a . Z a i l u s t r a c i j u o n o g a što j e r e č e n o . Vreme leti. snovi s a s a m o g p o č e t k a l e č c n j a . S i m p t o m a t o l o g i j a v i s i n s k e b o l e s t i izgleda v e o m a p o g o d n o m za d r a s t i č n o p r e d s t a v l j a n j e s t v a r n o g položaja p a c i j e n t a ." N i j e p o t r e b n a n i k a k v a i n t e r p r e t a t i v n a a k r o b a t i k a da u ovom snu p r o n a đ e m o u p u t na s k r o m a n p o č e t a k n j e g o v e k a r i j e r e i da shva­ timo šta ta n a j a v a h o ć e da k a ž e . n a i m e i n i c i j a l n i s n o v i . d o r u k o v o d e ć e g p o l o ž a j a . žutim jurim na stanicu. Komično mi polazi za rukom du sakupim ono mulo stvtiri. . bez duha trčim nazad u stan. o t e ž a n o d i s a n j e . Prvi san glasi: "Ponovo sum u mulom selu gde sam rođen.

Izvesne podvrste inkubacije sna čine iskustva da se na nerešena pitanja ujutru. ( G W 1 6 . gde jc v a z d u h za n j e g a isuviše r a z r e đ e n i na k o j i on n i j e n a v i k a o . prilikom buđenja ili već tokom snevanja. a n i s k o p o r e k l o i n a p o r i d u g o t r a j n o g u s p i n j a n j a iscrpli su n j e g o v e s n a g e . S t o g a ga stiže u p o z o r a v a j u ć a n e u r o z a . Mušinovođa zaista daje pun gus. nudi neko r e š e n j e . Kao što su ljudi u antičko doba. Probudio sam se uplašen." I ovde n i j e p o t r e b n a n i k a k v a m u k a da s h v a t i m o opis sna.je dugačak. tako i mnogi savremeni ljudi doživljavaju da se neki problem " i z l e ž e " tokom snevanja. od proricanja putem sna tražili pouku ili isccljcnje (na primer u Epidauru).ju pokušavam da kriknem. l j u l j a n j e i i s k l i z n u ć c .) INKUBACIJA SNA Pod inkubacijom sna ovde razumemo reakciju usnule duše na važne događaje u životu i na osnovna životna pitanja. dok su spavali u hramovima. Kod inkubacije sna duša sc usmerenim pitanjem pre spavanja podstiče na bavljenje dotičnim problemom i da insceniranjem sna i 67 . P a c i j e n t je o č i g l e d n o u s a d a š n j e m p e r i o d u svog života dostigao svoj v r h u n a c . M n o g i pisci i n a u č n i c i potvrđuju kako su usnili kreativne ideje ili čak i sama otkrića (tako je K c k u l e usnio svoj bcnzolski prsten ili slučajevi u knjizi: Dichter erzahlen ihre Traume. § 2 9 9 ff. S a n n a j p r e p r i k a z u j e uzaludnu n e r v o z n u ž u r b u d a b i s c i p a k išlo n a p r c d . zadnji vagoni su se veoma zaljuljali i potom zaista iskliznuli iz šinu. Pomislio sum: ako mašinovođa ne puzi i krene punom purom. čim izađe na pravu prugu. više i g o r e . Kiessig). T r e b a l o bi da se z a d o v o l j i p o s t i g n u t i m . izdavač M. Bilu je to strašna katastrofa. onda će zadnji vagoni da iskoče iz šina. P o š t o m a š i n o v o đ a t a m o n a p r c d i p a k vozi b e z o b z i r n o . a u m e s t o toga n j e g o v a a m b i c i j a ga t e r a d a l j e . to p o z a d i n a s t a j e u k o m p o z i c i j i n e r v o z a .

i onda Selbst zna više. ipak te slike i simboli skiciraju b a r pravac za rešenje k o j e se traži. Integrativna sposobnost izraz je zdravog i normalnog 68 . Kritičari ili ljudi sa malim iskustvom sa snovima ne bi smeli da sa svojim preuranjenim sudom misle da je to vraćanje u arhaične tehnike proricanja ili u primitivna stanja duha. INTEGRACIJA Psihička integracija služi za uspostavljanje ličnog o c e - lotvorenja. I kad naše Ja predstavlja centralnu instancu za tumačenje naših snova. U mnogim aspektima psihologije sna Jung dodiruje pojam inkubacije sna samo na izgled. onda može doći do disocijacije ličnosti (razdvajanje i bolno cepanje). otkriće mnoga uputstva koja su duboko povezana za inkubacijom sna. kao neki marginalni fenomen. Jung često ohrabruje svoje pacijente. A k o r a z l i č i t i p a r c i j a l n i aspekti l i č n o s t i egzistiraju nepovezano. Integracija je važan korak na putu individuacije i samo- o s t v a r c n j a .kombinacijom raznih slika i motiva pruži neki šifrovani odgovor. ko se duže bavi svojim snovima ili je na dužim seminarima o snovima " l e ž a o " na svojim problemima i pitanjima. onaj k o j e bliže proučavao Jungovu praksu funkcionisanja sna u njegovoj psihoterapiji. imaće najčešće drugačija iskustva sa inkubacijom sna nego n e k o ko iz čiste radoznalosti želi to da uzgred isproba. Onaj ko je na s o p s t v e n i m analizama školovan za rad na snu. 1 kada slike iz sna najčešće ne prenose nikakva patentna rešenja (što se u nekim prilikama može desiti). Međutim. j e r ono to crpi iz izvora bića. da paze na snove ili čak da u njima traže odgovor ili putokaz. budući da se odvojeni delovi ličnosti uklapaju u samu ličnost. naročito u teškim životnim situacijama ili u neurotičnim zamkama.

D o k mnogi svoju Scnku projektuju na druge ili na " d r u š t v o " . Jung često govori o integraciji S c n k e kao tamne strane ličnosti. T a k v i h ljudi izvesno n i j e m n o g o . o n a j k o zna d a nešto od njega zavisi ili da bi b a r t r e b a l o da zavisi. predstavlja utoliko principijelnu promenu ukoliko odstranjuje samovlašće subjektivne Ja-svesti i njoj s u p r o t s t a v l j a n e s v e s n e k o l e k t i v n e s a d r ž a j e . Njegov završni bilans odgovara tome. stabilniji i p o d o b n i j i . ( G W 8. u k o j e se upleo čitav svet. U Jungovim spisima pojam integracije je od funda- m e n t a l n o g z n a č a j a u dve sledeće oblasti. dok drugi ima mogućnost da pronađe duhovno stanište.Ja. Naročito u lečenju neuroza. što čini osnovnu operaciju kompleksne psihologije. p r a v o p r v e n s t v a d a b u d e sasvim n e d u ž a n za svoje velike političke i s o c i j a l n e k a t a s t r o f e . čiju hitnost m o ž e da oseti s a m o o n a j ko se nalazi pred neminovnošću odlučivanja o asimilaciji nesvesnog i o i n t e g r a c i j i s v o j e ličnosti. § 410) (2) I n l e g r i s a n j e nesvesnih s a d r ž a j a u svest. š t a v i š c . O n a j ko je u pretežni j o j m e r i prosečan č o v e k . (1) K o n f r o n t i r a n j e s a a r h e t i p o m ili s a n a g o n o m p r e d s t a v l j a etički problem p r v o g r e d a . S j e d n e strane je to u s u o č a v a n j u sa S c n k o m a s druge strane posredi su v i š e s l o j n e interakcije između svesti i nesvesnog. u načelu ništa ne shvata a i n e m a p o t r e b e za (im. integracija razdvojenih i potisnutih sadržaja predstavlja važan proces ( 1 ) . A k o sc on. O b i č a n č o v e k i m a . onda može biti s i g u r a n da nc može p o b e ć i od teškoća k o j e čine n e u m i t n u k o m p o n e n t u n j e g o v e p r i r o d e . S v e s t o sebi p o j a v l j u j e se u zavisnosti od dva f a k t o r a : prvo od uslova kolektivne. t o j e veliki a n o n i m u s k o j i s c u o b i č a j e n o o z n a č a v a k a o " d r ž a v a " ili " d r u š t v o " . odnosno socijalne svesti. naprotiv. n a l a z i na putu a s i m i l a c i j e n e s v e s n o g . carstvo koje " n i j e ovo­ z e m a l j s k o " . Jung označava integraciju nesve- snih sadržaja kao "osnovnu operaciju" svoje kompleksne psihologije (2). Pored toga. O v a n e v o l j a snalazi s a m o onoga ko s h v a t a da i m a n e u r o z u ili sa s v o j o m d u š e v n o m s i t u a c i j o m ne s t o j i b a š n a j b o l j e . od nesvesnih kolektivnih dominanti. j e r j e d i n i k o j i z a i s t a m o ž e d a čini g r e š k e . odnosno a r h e - 69 . M e đ u t i m . i drugo. oseća se o d g o v o r n i m za s v o j e d u š e v n o s t a n j e . neuroza najpre dovodi do napora za integraciju tih snaga. i to u t o l i k o više u k o l i k o j a s n i j e vidi k a k a v bi m o r a o biti da bi postao z d r a v i j i .

p o s t o j e . postoji suprotnost. o d b a c u j u ih na n e o p r a v d a n n a č i n k a o b e s m i s l e n e . onda to s a m o d o k a z u j e da ih ne r a z u m e m o . k o j a jc toliko izražena da ove poslednje n a u č n a i s t r a ž i v a n j a i p o s m a t r a n j a i s k l j u č u j u k a o potpuno i r a c i o n a l n e i. P r v a r e p r e z e n t u j e p r i r o d n e p o d s t i c a j e . dakle ekstraveilno. u k o j o j s u b j e k t vidi sebe samog. I k a d a n a m se čine b e s m i s l e n i m . onda oni više n e mogu biti p r o g n a n i i z slike sveta. č a k iako s e p o i m a n j e sveta k o j e d o m i n i r a svešću pokaže nesposobnim da shvati fenomene o kojima je reč. Ovaj tip zauzetog stava je relativno utvrđen od s a m o g r o đ e n j a . k a o da oni uopšte i n e p o s t o j e . I z m e đ u s a d r ž a j a k o l e k t i v n e svesti. K a d a j e n j i h o v o p o s t o j a n j e v e ć j e d n o m s h v a ć e n o . Ovi p o s l c d n j i r a s p a d a j u se fenomcnološUi u dve k a t e g o r i j e : u n a g o n s k u s f e r u . a više na subjekt i sopstvenu subjektivnost ( 1 ) . Sva pažnja i svi odnosi introvertnog čoveka manje su upravljeni na objekte iz spoljašnje stvarnosti. § 423) INTROVERZIJA In tro verzija je tip zauzetog stava. s d r u g e s t r a n e . k o j i se p r e d s t a v l j a j u k a o o p š t e p r i h v a ć e n e istine i onih iz k o l e k t i v n o g n e s v c ­ snog. a druga one d o m i n a n t e k o j e s t u p a j u u svest k a o opšte ideje.tipova. D o k j e stav po sklonosti dominantan u prvoj polovini života 70 . onda nesvesno deluje kompenzatorski. P s i h i č k i f e n o m e n i ove v r s t e . i a r h e t i p s k u sferu. Oba stava odlikuje temeljno psihološko držanje čoveka i pokazuju usmerenje psihičke energije (libido). A k o j e svest čoveka introvertno usmerena i nosi taj pečat. štaviše. kod kojeg se interesovanjc u s m e r a v a prvenstveno n a unutarduševna zbivanja. ( G W 8. s j e d n e s t r a n e . dok s u četiri o r i j e n t a c i o n e f u n k c i j e v a r i j a b i l n e prirode. Savesno i s t r a ž i v a n j e ovih p o j a v a u k a z u j e na n j i h o v veliki z n a č a j i stoga se ne može o t r g n u t i s a z n a n j u da između k o l e k t i v n e svesti i k o l e k t i v n o nesvesnog p o s t o j i gotovo n e p r e m o s t i v a s u p r o t n o s t . m e đ u t i m .

nc može sc o d m a h r a z a z n a t i . to bi u drugoj polovini života trebalo da se razvije i njegov antipod (kao nesvesna ekstroverzija). § 8 3 3 ) (2) N a s u p r o t t o m e . N a v e ć i m s k u p o v i m a s e o s e ć a u s a m l j e n o i i z g u b l j e n o . I n t r o v e r z i j a je o k r e t a n j e libidu ka u n u t a r n j o j strani. utoliko on t o m e p r u ž a veći otpor. N e k o k o j e i n l r o v e r t n o n a s t r o j e n misli. O n a j e z a t v o r e n a p r e m a s p o l j n j i m z b i v a n j i m a . Kod kuće i u društvu su tihi. n e g o da aktivno kreiraju život. I n t r o v e r t n a l i č n o s t n i j e . I n t r o v e r z i j a j c aktivnu a k o s u b j e k t želi izvesnu i z o l a c i j u od o b j e k t a . I n t e r e s o v a n j e se ne k r e ć e p r e m a o b j e k t u . dok o b j e k t u p r i p a d a najviše s e k u n d a r n i z n a č a j . O n o što on čini. N i k a k o ne voli " p r i s u t n o s t " a isto t a k o m a l o voli da ž a r k o s a r a đ u j e i p o d r a ž a v a . nego j c s p r e m n a n a stalno p o v l a č e n j e p r e d o b j e k t o m . nego se povlači od n j e g a na s u b j e k t . i s k l j u č u j u ć i i dalje s p o l j n j e u l i c a j e . a može se. introverzija k o j a se ne o k r e ć e o b j e k t u nego s u b j e k t u i k o j a se u p r a v o ne o r i j e n l i š e ka o b j e k t u . čini na svoj n a č i n . pa jc sloga često sputan i d o g a đ a mu sc da s v o j o m o s o r n o m i m r z o v o l j n o m n e p r i s t u p a č n o š ć u ili 71 . o n d a g o v o r i m o o introvertnom tipu. Njegov nastup naginje ka nespretnosti.i pomaže čoveku u pronalaženju svog mesta u životu. n a i m e . odlikovati i n t u i c i j o m ili i m p r e s i j o m . I n t r o v e r z i j a može imati više i n t e l e k t u a l a n ili više emotivni k a r a k t e r . isto l a k o . T i m e je izražen negativan odnos s u b j e k t a prema o b j e k t u . Introvertni tip zauzetog stava bliže jc okarakterisan na nekim primerima i iskustvima iz neposrednog života ( 2 ) . p o s e d u j e i z r a z i t u o d b o j n o s t p r e m a d r u ž e n j u čim s e n a đ e među većim b r o j e m l j u d i . (1) Introverzija. uzdržani i radije slušaju druge umesto da sami govore. B o l j e se izražavaju pismeno nego usmeno. V i š e naginju p o s m a t r a č k o m stavu. Introvertni ljudi su ozbiljnog temperamenta i rado se druže sa misaonim ljudima. oseća i dela n a način koji j a s n o u k a z u j e na to da je s u b j e k t u p r v o m redu motivator. nc čini ono što i d r u g i č i n e . A k o j e i n t r o v e r z i j a h a b i l u a l n e p r i r o d e . p r c d u s r c l l j i v a . a najčešće postoje mešoviti tipovi zauzetog stava. U k o l i k o s c više n a v a l j u j e na n j e g a . U životnoj praksi teško se sreće čista i jednoznačna varijanta ovog tipa. a pasivna a k o s u b j e k t n i j e u s t a n j u da r e a k t i v n u s n a g u o b j e k t i v n o g l i b i d a p o v r a t i iznova n a o b j e k t . ( G W 6.

mučne ko- r e k t n o s t i . U odnosu na svet p r i m e n j u j e j e d a n r a z u đ c n sistem bczbednosti koji se sastoji iz skrupuloznosti. mogu pridržavati reda i pravila. snažno i čak ugrožavajuće. intuicija jc o p a ž a n j e na n e s v e s n o m putu. k a o n a ­ metljivo. P o m a l o je n e p o v e r l j i v . M o ć naslućivanja daje sposobnost spoznavanja m o g u ć n o s t i sadržanih u stvarima i saznanja pozadine određenih situacija. učtivosli i uvek b u d n e n c p o v c r l j i v o s t i . zahvaljujući svom dobro razvijenom prilagođavanju stvarnosti. Naposletku p r i h v a t a s a m o ono što i z i n a č e m n o g i h s u b j e k t i v n i h r a z l o g a može u č i n i l i s v o j i m . može sebe učiniti s m c š n i m i po pravilu je lično v e o m a o s e l l j i v . svojeglav. D o k se emotivni tipovi. Svoja dobra svojstva p r v e n s t v e n o z a d r ž a v a za s e b e i. opreza. pažljivosti. N j e g o v s t r a h u odnosu n a o b j e k t n e p o č i v a n a s t r a š l j i v o s t i . j e r s m a t r a da svet i č o v c č a n s l v o nisu d o b r i . n e g o n a t o m e što m u s e t o p r i č i n j a v a u n e g a t i v n o m s v e d u . n e g o s e sve m o r a p r e t h o d n o m e r i t i i v r e d n o v a t i p r e m a n j e g o v i m k r i t i č k i m m e r i l i m a . ( G W 6 . § 1046) INTUICIJA U smislu j u n g o v s k e t i p o l o g i j e . j e r on je k r i t i č a n i nalazi dlaku u j a j e t u . p a s e z a t o o k r u ž u j e o g r a d o m o d b o d l j i k a v e žice k o j a je često toliko gusta i n e p r o b o j n a da bi i on s a m r a d i j e činio sve d r u g o nego da sedi iza n j e . često pati od o s e ć a n j a niže vrednosti i zato je z a v i d l j i v . Stoga on rado naslućuje rđave s t v a r i . pedanterije.prcvaziđenom sumnjičavošću odbija ljude. U n o r m a l n i m o k o l n o s t i m a on je z a b r i n u t i p e s i m i s t a . nego da p r i t i s k u j u i gaze p o j e d i n c a k o j i se u n j i h o v o m krilu nikad nc oseća p r i h v a ć e n i m . p o s e d u j e večiti s t r a h . čini sve da ih p r i k r i j e . b a r n e n e p o s r e d n o . Prema 72 . uznemirene savesnosti. intuitivci se snažnije povode za svojim fantazijama i imaginacijama. nc r e l k o . štedljivosti. To je jedna vrsta instinktivnog obuhvatanja celovitog utiska ( 1 ) . U n j e g o v o j slici sveta n e d o s t a j u r u ž i č a s t i tonovi. Ali ni on ne p r i h v a t a svet.

iako se može j a v l j a t i i u tim o b l i c i m a . Njihove odluke najčešće proizlaze iz trenutnih pomisli. O s o b i t o s t i n t u i c i j e je u tome što ona n i j e ni čulna p e r c e p c i j a . " p r o i z v e d e n o s t i " emotivnih i mislenih s a d r ž a j a . r a z l i k u j e m o introvertni i ekstrovertni intuitivni tip. na primer.tipovima zauzetog stava. posniatrati) ju. K o d introvertne intuicije m o ć naslućivanja je prvenstveno okrenuta ka unutrašnjosti. gledati. kao i sadržaji oseta. mističari Jakob Berne. Ovaj poslednji primcnjujc svoju m o ć naslućivanja najčešće uspešno u stvarnosti. N j e n i s a d r ž a j i . po mom s h v a t a n j u . ni o s e ć a n j e . I šamani naslućuju i osećaju poruke svojih predaka i duhova i saopštavaju ih svome narodu. Kada žele da putuju. I za svoj godišnji odmor ne prave najčešće nikakve čvrste planove. nego slede svoje spontane ideje. Svi kreativni ljudi i umetnici stvaraoci poseduju solidno r a z v i j e n u ekstrovertnu intuiciju k o j a im o m o g u ć a v a ostvarenje unutrašnjih predstava. dok pojedinosti nc opažaju sa toliko tačnosti. imaju k a r a k t e r datosti. Ovom tipu pripadaju religiozni proroci i vidovnjaci. ona je irucionulna čulna f u n k c i j a . I n t u i c i j a j e ona p s i h o l o š k a f u n k c i j a k o j a prenosi o p a ž a n j a nesvesnimputem. Z a t o 73 . j e r im je važnija spontanost od dugoročnog planiranja. P r e d m e t tog o p a ž a n j a m o ž e b i t i s v e : s p o l j a š n j i i u n u t r a š n j i o b j e k t i ili n j i h o v i s p o j e v i . a da n i s m o u s t a n j u da n a v e d e m o ili p r o n a đ e m o na k o j i je n a č i n t a j s a d r ž a j o s t v a r e n . kofer pakuju n a j č e š ć e u poslednjem trenutku. o s n o v n a p s i h o l o š k a f u n k c i j a . I n t u i c i j a j e v r s t a instinktivnog p o i m a n j a bilo kakvih s n d r ž a j a . Kod mnogih stvari dobijaju ukupan utisak. pri čemu. (I) Intuiciju (intueri . sledeće: rado čine nešto fantastično i za to dobijaju iz sveta slika sopstvene duše brojne kreativne ideje. na primer. kao poslovni č o v e k n a s l u ć u j e šta će doneti uspeh ili kao novinar predoscća aktuelne teme. Od literature rado čitaju poeziju i fantastične priče. K a o i oset. Svedenborg i drugi. kao. K o d i n t u i c i j e s e izvcstan s a d r ž a j p o k a z u j e k a o gotova c e l i n a . ni i n t e l e k t u a l n i z a k l j u č a k . Introvertna intuicija predstavlja funkciju opažanja radi promena i transformacija u arhetipskom svetu. između ostalih. nasuprot karakteru " i z v e d e n o s l i " . Opšte odlike intuitivaca su.

Ta osobina je z a j e d n i č k a i i n t u i c i j i i p e r c e p c i j i . Ne radi se. ima p o t r e b u za izvesnim e l e m e n t o m u s m e r e n j a . Dok bi konkretno nerazumevanje seksualne požude dovelo do kobnih veza i do simbioze između roditelja i dece. o seksualnoj simbolici i stremljenju ka seksualnom sjedinjavanju sa roditeljskim delom suprotnog pola. a apstraktna intuicija je posrednik opažanja idealnih s a s t a v a . dotle simbo- 74 . Po Jungu. ali o s t v a r i v a n j e i p r i p r a v n o s t ovoga bili su nesvesni. a drugi o b l i k j e o p a ž a n j e s t a n j a s t v a r i koje počivaju na subliminalnim opažanjima na objektu i na njima i z a z v a n i m s u b l i m i n a l n i m o s e ć a n j i m a i m i s l i m a . P r v i znači opažanje nesvesnih psihičkih stanja stvari k o j a poseduju poglavito s u b j e k t i v n o p o r e k l o . I n t u i c i j a se p o j a v l j u j e u subjektivnom ili objektivnom o b l i k u . T r e b a l o bi razlikovati konkretne i apstraktne oblike intuicije. dakle. K o n k r e t n a i n t u i c i j a p r e n o s i o p a ž a n j e k o j e s c odnosi n a činjeničnost stvari. za v o l j o m ili n a m e r o m . značaj zabrane incesta je u tome da spreči seksualne pobude prema m a j c i ili ocu i da ujedno inspiriše maštu u njenom traganju za drugim mogućim rešenjima i simboličnim značenjima incesta. pa je stoga S p i n o z a m o g a o da s m a t r a da je "scientiu intuitivu" najviši o b l i k s a z n a n j a . zavisno od stepena čulnog s u d e l o v a n j a . N a s u p r o t t o m e . p r i č e m u ona n e p o s r e d n o proizlazi iz d a l i h s t a n j a s t v a r i . Isto t a k o . č i j a jc Fizička osnova razlog i u z r o k n j e g o v e izvcsnosli. ( G W 6.i n l u i l i v n o s a z n a n j e (lobija svoj k a r a k t e r pouzdanosti i izvcsnosli. § 8 3 4 ) INCEST Simbolika incesta izražava duboku čežnju čoveka za o c e - lotvorenjem i ponovnim rođenjem. b a š k a o i a p s t r a k t n i oset. nego je reč o sjedinjavanju sa samim sobom ( 1 ) . izvesnost i n t u i c i j e z a s n i v a s e n a o d r e đ e n o m p s i h i č k o m s t a n j u s t v a r i . K o n k r e t n a i n t u i c i j a p r e d s t a v l j a r e a k t i v a n p r o c e s . a p s t r a k t n a i n t u i c i j a .

Simbolika incesta nije samo modcl-predstava za Junga i muškarce. to se događa i kćeri u njenom erotsko-seksualnom odnošenju prema ocu. Kada otac. razgovor Isusa sa starešinom Nikodimom. incestna želja nagoni č o v e k a na duhovni preporod i obnovu. nasuprot tome. Nikodim to zamišlja sasvim konkretno i kaže kako bi morao ponovo ući u telo svoje majke i roditi se po drugi put. Ovo slično deluje na životne obrasce i kod odraslog čoveka i predstavlja traganje duše za obnovom i ponovnim rođenjem. gl. A k o se čovek vraća u taj životni obrazac. Ono što u Jungovom razumcvanju incesta predstavlja pomoć i novost je to da se psihičkim sjedinjenjem sa dotle neintegrisanim delovima ličnosti omogućuje celovit odnos prema ovim životnim moćima u sebi samom. potiskuje svoje erotske nagone ili je seksualno ravnodušan. onda se kćerka ometa u svom psiho-seksu- alnom razvitku.lično razumevanje omogućuje celovit razvitak i otvara lične slobode. Kada mu Isus priča o tajni ponovnog rođenja. onda njegova duša dospeva u sferu materinskog instinkta i odatle 75 . 3). U incesruoznim maštanjima i željama deteta Jung vidi klicu mogućnosti da putem prisne i emocionalne veze sa roditeljima postane svesno svojih sopstvenih seksualnih osećanja. nego i kao religiozno iskustvo. Pri tom seksualne slike i osećanja pokazuju intenzitet i kvantitet želje za obnovom i sjedinjenjem sa samim sobom (2). radi razumevanja. Po J u n g u . Zabrana incesta sprečava seksualno iskustvo sa roditeljima (mada se to uvek iznova događa) tako da incestna maštanja dovode do emocionalne stimulacije i time ujedno otvaraju dubinske slojeve duše. koja se ne shvata samo kao psihološki zadatak. Kao primer iz biblijskog predanja pomenimo. Onda mu Isus tumači tu simboliku kao duhovno iskustvo. nego ona važi i za devojke i žene. Slično uvođenju mladića putem njegovih incestnih maštanja u njegovu sopstvenu seksualnost. slično onome kako to danas čini terapeut (Jevanđelje po Jovanu.

nego i a f e k t i v n o o t e ž a v a n j e t e r a p e u t s k e s i t u a c i j e . (1) Incest simbolizuje sjedinjavanje sa vlastitim bićem. najnežnija.s e k s u a l n i r a z v i t a k i za s u s r e t a n j e sa dnom sopstvene duše. onda b a r u psihičkim z b i v a n j i m a pod k o n t r o l o m nesvesnog. k r i j u n a j t a j a n s t v e n i j a . ( G W 16. (G\V 1 6 . s druge strane. § 371) (3) Z a s i g u r n o j c blisko pretpostaviti d a j c z g o d n i j e j e d n o t a k o v e o m a k o m p l i k o v a n o p i t a n j e p r e b a c i t i u n e k u drugu oblast i t a m o ga p r e d s t a v i t i k a o rešenu stvar. a ujedno i veoma bitan p o d u h v a t za p s i h o . R e č " s u m a n u t o s l " nenadmašno karakteriše to stanje. Incest predstavlja j e d n o s t a v n o stepen s j e d i n j a v a n j a iste v r s t e k o j e n e p o s r e d n o sledi p r a i d e j u s a m o o p l o đ e n j a . o c e n j e n k a o težak i zato p r e b a č e n na n e k u d r u g u osnovu. p r a b o g o v i su gotovo uvek rađali putem incesta. kad bi se m o r a l o pretpostaviti da je taj p r o b l e m k a o t a k a v već j e d n o m svesno p o s t a v l j e n . Ali j e d n o takvo o b j a š n j e n j e j e ipak isuviše j e d n o s t a v n o i psihološki p o g r e š n o . najiščašenija. I z toga r a z l o g a . T a k a v z a h v a t o d g o v a r a s a v r c - 76 . D o k p l a š l j i v o prena- g l a š a v a n j e zabrane i n c e s t a m o ž e . čak. oni sc nevidljivo o b a v i j a j u oko r o d i t e l j a i deee i p u t e m t r a n s f e r a oko I c k a r a i p a c i j e n t a . k a o što j e d o b r o p o z n a t o svim z n a l c i m a p s i h o p a t o l o g i j e . O s v e š ć i v a n j c naših incestuoznih m a š t a n j a . n a i m e . U tom se a s p e k t u . i n d i v i d u a c i j a ili o s t v a r e n j e S o p s l v a i i m a . n n j n e m o r a l n i j a i . zbog visokog vitalnog z n a č a j a ovih p o s l e d n j i h . g o t o v o n e p r i j a t n u f a s c i n a c i j u a k o n c u b r u t a l n o j s t v a r n o s t i . n a j m u č n i j a . p r i g o d n u . "divlje fantazije o incestu" žele. u j e d n o . baš da spreče "isušivanje" prirode ( 3 ) . oprezno ophođenje sa sopstvenim incestnim o ž i l j c i m a . terapeutska obrada tih potiskivanja ili. s j e d n e strane. a ne m o ž d a zbog incestnih s l u č a j e v a .dobija o ž i v l j a v a j u ć e i stvaralačke impulse. § 4 1 9 ) (2) P o s t o j a n j e incestuoznog aspekta ne znači samo inte­ l e k t u a l n u p o t e š k o ć u . P o p u t p i p a k a o k l o p o d a . n a j s v e t i j a o s e ć a n j a k o j a o b l i k u j u neopisivo i n e o b j a š n j i v o o b i l j e l j u d s k i h odnosa i f o r m i r a j u ih s n a g o m p r i n u d e . najstidljivija. predstavljaju mučan. Ta p r i n u d a se o č i t u j e u neodoljivosti i upornosti neurotičnog simptoma i u očajnički davlje- n i č k o m h v a t a n j u z a i n f a n t i l n i s v e t ili z a l e k a r a . da dovede do intelektualizacije i racionalizacije života. n a j ­ snažnija. najplašljivija.

R e č je o a r h e t i p u k o l e k t i v n o nesvesnog k o j i je r a s t u ć o m svešću v r š i o sve veći u l i c a j na život svesti. u kojem sputani i neurotični čovek iznova nalazi priključak na svoje k o r e n e i s p o z n a j e lekovite m o ć i arhetipskih slika. oživljavajući ih ponovo i uredujući njihovu psihodinamiku ( 1 ) . T o j e b i l o sveto v e n č a n j e b o g o v a . " E d i p o v o g k o m p l e k s a " . sveštenički ritual itd.l u č n i m r a z m i š l j a n j i m a . a i n e m a n i k a k v i h i s t o r i j s k i h d o k a z a za slične n e u r o t i č n e o p e r a c i j e . a da nc g o v o r i m o o s a s v i m z a s t a r e l o m s j e d i n j a v a n j u a l h e m i j e . toliko izbledela da se p o j a m i n c e s t a j o š s a m o može sresti u k r i m i n a l i s t i c i i u s e k s u a l n o j psihopatologiji. Štaviše. posebnog problema incesta uopšte i njegove sasvim univerzalne r a s p r o s t r a n j e n o s t i . U procesu isceljenja i ozdravljenja arhetipske slike i mitološke predstave pomažu da se 77 . Uz p o m o ć terapeuta. uvrstio sam ga ovde zbog toga što o dubokom razumevanju terapije i isceljenja Jung ima da k a ž e bitne stvari. U o v o m v i š e s l o j n o m procesu terapeut ne srne da pacijentu nameće svoje kurativne namere i uverenja. Za proces p s i h i č k o g ozdravljenja od fundamentalnog z n a č a j a je ne samo odnos poverenja između pacijenta i terapeuta (transfer). m i s t i č n i p r e r o g a t i v v l a d a l a c a . njegovo uživljavanje i tumačenje pacijentu omogućuju da se suoči sa svojim strahotvomim osećanjima i traumatskim komple­ ksima. r e a k t i v i r a l o j e s t a r u p r o b l e m a t i k u . § 1 0 4 ) ISCELJENJE Iako pojam isceljenja nije jungovske prirode. ali z a s a d s a m o za l e k a r e k o j i se z a n i m a j u za p s i h o l o g i j u . nego mora poštovati i prihvatati razvojne mogućnosti pacijenta. D a n a s se s v a k a k o čini da je c r k v e n a a l e g o r i k a o m l a d o ž e n j i i nevesti. ali ne duhu d a l e k e prošlosti. svi d o k u m e n t i govore u prilog tome da se taj problem uvek j a v l j a o izvan n a m a p o z n a t o g p s i h i č k o g s v e t a . nego i transpersonalno zbivanje. F r o j d o v o o t k r i ć e tzv. ( G W 14/1.

p r i b e g a v a j u j e d n o j o d p o z n a t i h r e l i g i j a ili k o n f e s i j a . doduše. t a k o r e ć i k a o vežba. N i j e m o j o b i č a j da i s m e v a m t a k v a n a s t o j a n j a . Š t a v i š e . n c r a z u m e . t a k o r e ć i . u i s t o r i j s k e t e m e l j e . više je reculerpour mieu. k o j o j s e n i j e moglo prići u o b i č a j e n i m r a c i o n a l n i m m e t o d i m a . D a k l e . k o j e ( o k o m r a z v o j a u s p o s t a v l j a j u novi p o r e d a k . Intervencija lekara je apsolutno neop­ h o d n a i bez d a l j e g a je v i d l j i v o šta za p a c i j e n t a znači k a d a m o ž e da svoj doživljaj poveri jednom saosećajnom lekaru punom razumcvanja. k a d a sc p o k i d a j u sve niti. ( G W 16. Kada pacijent posle dugotrajnih napora otkrije i realizuje prikriveni smisao neurotskog simptoma. Na taj način j a č a n j e g o v a svest d o k ne s m o g n e snage da inlegrišc k o m p l e k s i da k o n a č n o s a v l a d a a f e k t . (1) K a d a bi lekovito dcjsrvo zavisilo jedino od p o n a v l j a n j a d o ž i v l j a j a . Za psihičko ocelotvorenje bitno je ne samo da se pomenute životne energije opaze i prihvate nego i da doprinesu fundamentalnoj promeni života ( 3 ) . simboli i mitske predstave. m o r a m istaći da sc ona t e m e l j e 78 . onda je to često neodrživo i besmisleno. ono što bi nas moglo uplašiti k a o r e g r e s i j a . N j e m u n c b i bio p o t r e b a n niko k o ć c sedeti p r e k o puta i primati njegove afekte. N e u r o z a n a ovom s t e p e n u p r e d s t a v l j a čistu duševnu p a t n j u . č o v e k koji mu drži s i r a n u i lime mu pruža m o r a l n u p o d r š k u koja mu je potrebna za suzbijanje tiranije nekonlrolisanih emocija. S t o g a n i j e mali b r o j p s i h o t e r a p e u t a koji u k r a j n j o j liniji. j e r o n e p o t i č u i i z onih d u b i n a i g o v o r e j e z i k o m k o j i n a š d a n a š n j i r a z u m . p r i k u p l j a n j e i i n t e g r i s a n j e s n a g a .v suuler. gde naš r a z u m . On više n i j e s a m u b o r b i protiv tih e l e m e n t a r n i h sila. N j e g o v a svest nalazi u l e k a r u m o r a l n i oslonac protiv a f e k t a njegovog t r a u m a t s k o g k o m p l e k s a k o j i ne može da s a v l a d a . ali k o j i . onda b i s c a b r c a k c i j a p a c i j e n t a mogla izvršiti sasvim s a m a . Za proces ozdravljenja bitni su i slike."pokrene unutrašnjost čovekova" da bi integrisala lekovite moći iz duševne dubine ( 2 ) . j e r se povezuju sa duševnom dubinom i time omogućuju novu orijentaciju. v o l j a i d o b r a n a m e r n n i k a d a n c d o s e ž u . " p o k r e ć e u n u t r a š n j o s t č o v e k a " . M i t s k e predstave zadiru sa s v o j o m s o p s l v c n o m s i m b o l i k o m u dubinu l j u d s k e duše. nego je tu čovek k o m e on nudi s v o j e p o v e r e n j e . § 2 7 0 ) (2) I z g l e d a k a o d a p r o c e s o z d r a v l j e n j a l c s n a g e m o b i l i š c z a svoje svrhe.

n a v e o m a i s p r a v n o m i n s t i n k t u , a k o d a n a š n j e religije j o š uvek p o s e d u j u
žive o s t a t k e mitskog d o b a . ( G W 1 6 , § 19)
(3) Za objektivno razumcvanje njegove bolesti i za
uspostavljanje ljudskog odnosa potrebno jc znanje, i to ne čisto
m e d i c i n s k o z n a n j e k o j e s e odnosi n a o g r a n i č e n o p o d r u č j e , nego š i r o k o
p o z n a v a n j e svih a s p e k a t a l j u d s k e duše. T r e t m a n m o r a da postigne više
od prostog razrešenja starog bolesnog stava; on m o r a da dovede do
z a u z i m a n j a n o v o g stava k o j i j e z d r a v i v i t a l a n . Z a t o j e često p o t r e b n a
temeljita promena shvatanja života. Pacijent ne treba samo da bude
s p o s o b a n da shvati u z r o k i p o r e k l o svoje n e u r o z e , već m o r a da sagleda
c i l j k o j e m teži. O n o bolesno u n j e m u ne može se j e d n o s t a v n o o d b a c i t i
k a o s t r a n o telo a da se č o v e k istovremeno nc izloži opasnosti r a z a r a n j a
nečeg b i t n o g , što t a k o đ e t r e b a da živi. Naš z a d a t a k nije da nešto
u n i š t i m o , nego b i s m o trebali da n e g u j e m o i o d r ž a v a m o ono što želi da
r a s t e , sve d o k ono ne bude moglo da igra svoju ulogu u celini duše. (G\V
16, § 293)

JA (JA-KOMPLEKS)

J a , odnosno J a - k o m p l e k s , čini, kao centar svesti, samo
isečak i dco celokupne ličnosti. "Ja-komplcks je sadržaj svesti baš
kao i uslov svesti, jer psihički element mi je svestan ukoliko sc odnosi
na J a - k o m p l e k s " ( 1 ) . Jung govori o Ja-kompleksu da bi naznačio
mnoštvo duševnih elemenata i funkcija k o j e su sadržane u ovom
parcijalnom kompleksu integralne ličnosti. Dok Sopstvo (Selbst)
obuhvata celinu ljudskog bića i duše, Ja/Ego je vezivni faktor svesti,
budući da on koordinira slike iz sećanja i čulne funkcije i upravlja
njima (2). E g o je nadležan za očuvanje ličnosti i njenog kontinuiteta
i za lični identitet. Ego obavlja i proveru stvarnosti oko nas i u nama.
U J a - k o m p l e k s u opažamo suprotnosti i tenzije između svesti i

79

nesvesnog. Ja pokušava da neprekidno asimilira nesvesne sadržaje
i da ih p r e n e s e u s p o z n a j n e m o g u ć n o s t i svesti. D a l j e , E g o je
povezujući faktor i posrednik u odnosu na Senku i duševne slike kao
što su Animus i Anima. Ako se izjednače Ja i Sopstvo i ako Ja ostane
povezano sa Sopstvom u prvobitnom i nesvesnom identitetu, onda
dolazi do inflacije svesti i poteškoća u prilagodavanju stvarnosti. Zato
bi Ja trebalo da, po Jungu, stalno stoji u kompenzatorskoj
(dopunjavajućoj) funkciji prema Sopstvu. Procesi samoregulacije
celokupne psihe mogu se realizovati povećanom samospoznajom.
Time se popravljaju mogućnosti odnosa sa bližnjima i sa svetom, j e r
jedinkom više ne upravljaju njeni nesvesni kompleksi i motivacije.
(1) P o d p o j m o m J a p o d r a z u m e v a m k o m p l e k s p r e d s t a v a k o j i
čini središte polja m o j e svesti i za koji mi se čini da ima veliki
k o n t i n u i t e t i identitet sa s a m i m s o b o m . S t o g a govorim o Ja-kompleksu.
J a - k o m p l e k s je ne s a m o s a d r ž a j svesti, nego i uslov svesti, j e r svesnost
je za mene psihički element ukoliko je vezan za J a - k o m p l c k s . Ali ukoliko
j e J a - k o m p l e k s s a m o c e n t a r m o j e s v e s t i , o n onda n i j e i d e n t i č a n s a
celinom m o j e psihe, nego j e s a m o k o m p l e k s među drugim k o m p l e k s i m a .
S t o g a p r a v i m razliku između Ju i Sopstvu ( S e l b s t ) , ukoliko je Ja s u b j e k t
m o j e svesti, a S o p s t v o s u b j e k t m o j e c e l o k u p n e , d a k l e i nesvesne, psihe.
U tom smislu S o p s t v o bi bila j e d n a ( i d e a l n a ) veličina k o j a u sebi
obuhvata J a . ( G W 6, § 810)
( 2 ) S v e s t b i t i m e , k a o odnos p r e m a J a , m o g l a biti d o v o l j n o
razumljiva. Međutim, kritična tačka jc J a . Šla treba podrazumcvali
pod p o j m o m J a ? U z svo j e d i n s t v o J a reč j e , očigledno, o j e d n o j k r a j n j e
raznovrsno k o m p o n o v a n o j veličini. Ono počiva na odslikavanjima
čulnih f u n k c i j a , k o j e p r e n o s e n a d r a ž a j e i z n u t r a i s p o l j a , d a l j e p o č i v a
n a o g r o m n o m n a g o m i l a v a n j u slika p r o t e k l i h z b i v a n j a . Svi ovi v e o m a
različiti sastavni delovi i m a j u p o t r e b u za s n a ž n o m k o h e z i o n o m silom a
k a o takvu s m o spoznali svest. T i m e se svest čini n e o p h o d n i m uslovom
p o s t o j a n j a J a . . . Ovo p o i m a n j e J a kao s p o j a duševnih e l e m e n a t a vodi nas
logično ka p i t a n j u o t o m e da li jc Ja c e n t r a l n a slika, o d n o s n o isključivi
z a s t u p n i k c e l o k u p n o g l j u d s k o g b i ć a . Da li Ja u k l j u č u j e i u sebi izražava
sve s a d r ž a j e i f u n k c i j e ? Na to p i t a n j e m o r a m o dati negativan odgovor.
J a - s v e s t j e s t e k o m p l e k s k o j i n c o b u h v a t a celinu l j u d s k o g b i ć a : ona j e

80

prvenstveno z a b o r a v i l a m n o g o više nego što zna. O n a je d a l e k o više čula
i videla i n i k a d a toga n i j e bila svesna. Misli n a s t a j u s one s t r a n e njegove
svesti, šta više, one su sasvim p r i p r a v n e , a ona ništa ne zna o l o m e . O
n e v e r o v a t n o v a ž n o j r e g u l a c i j i u n u t r a š n j i h telesnih p r o c e s a , čemu služi
s i m p a t i č n i n e r v n i sistem, J a ima j e d v a n e k a k v u bledu p r e d s t a v u . O n o
što J a u sebi s h v a t a , m o ž d a j c n a j m a n j i deo o n o g a što b i k o m p l e t n a
svest m o r a l a o b u h v a t i t i . ( G W 8, § 611 ff.)

KATOLICIZAM

Iako je Jung bio protestant, imao je duboko razumevanje za
katolicizam. U svojim značajnim religiozno-psihološkim radovima
o misi (1) i ispovesti, Jung jc pokazao kako ovi religiozni rituali i
simboli mogu da utiču na duševni život čoveka. Čak se pretpostavlja da
katoličke verske forme posebno obuhvataju nesvesno u čoveka. U to
se, na primer, ubraja veoma razvijen svet dogmatskih i religioznih
predstava k a t o l i c i z m a , k o j i pomaže u struktuiranju nesvesnih
duševnih sila (2). I u praksi njegove psihoterapije, Jungu je pomagalo
da u lečenju katolika - u kompleksnim procesima transfera - prenese
sliku oca na papu. S l i č n o ponašanje beležimo i kod p r o j e k c i j e i
prenošenja slike majke na Bogorodicu. Jung dalje smatra da reli­
giozna orijentacija čoveka i njegov pogled na svet imaju bitan značaj
za psihičko zdravlje i za unutarnju duševnu ravnotežu. Naposletku
j o š sledi zanimljivo pitanje da li religioznost pojačava komplekse
nesvesnog. Prema j e d n o m istraživanju u S A D , k o j e Jung smatra
verifikovanim preko njegovih pacijenata iz svih religija i konfesija,
najveći je broj kompleksa kod Jevrcja, zatim slede protestanti, a tek
se na trećem mestu nalaze katolici. Ovo se, između ostalog, svodi na
pomažuću i olakšavajuću funkciju ispovesti i na spasenje u veri. Pošto

8!

prema kojem je psihoneurotizam katolika u poređenju sa protestantima u najvećem broju pitanja nešto veći (up. Ko bi se. na p r i m e r . ( G W 9/1. bez b r i g e o slabosti s v o j e v e r e . § 2 8 5 . § 2 0 9 ) (2) Nasuprot tome. p u t e m k a t o l i č k e f o r m e . k a t o l i č k o b o g o s l u ž e n j c . i On v a s k r s a v a u i z m e n j e n o m s a d r ž a j u . da ukazem ukratko na jedno sopstveno istraživanje. ( G W 1 1 . biva nesvesno obuzet. Hark: Religiose Neurosen. dopune radi. vode s v a k o j a k e svetovne r a z g o v o r e . mogao oteti utisku b o g o s l u ž e n j a kada o n n j e m u p r i s u s t v u j e s a m o s a m i n i m u m o m r a z u m e v a n j a ? P o r e d toga. suptilnija jc situacija na katoličkom p o d r u č j u . Stoga je doživljaj mise učešće u onostranosti života koja p r e s k a č e sve o g r a d e p r o s t o r a i v r e m e n a . on često lako s k r e ć e u f a n a t i č n i a t e i z a m . 2 7 6 ) . s a k o j i m a b i svest t r e b a l o d a j c u v e z i . K a t o l i č k a c r k v a ima instituciju ispovesti i " d u š e b r i ž n i k a " . v e l i k a j c šteta što t o n i j e uvek s l u č a j . K a t o l i č k a c r k v a p o s e d u j c j e d a n v e o m a razuđen i š i r o k svet d o g m a t s k i h p r e d s t a v a k o j i bogatstvu likova nesvesnog p r u ž a dostojnu osnovu i time i z v e s n i m ž i v o t n i m i s t i n a m a . V e r o v a n j e k a t o l i k a n i j e b o l j e ili j a č e nego k o d p r o t e s t a n t a . k r s t e sc sasvim m e h a n i č k i i stoje ležerno i. N a ž a l o s t . Ali č o v e k . k o j a p r e d s t a ­ v l j a t r a j a n j e i m e n j a n j e života. T r e ć e . učestvuju ipak u svetom b o g o s l u ž e n j u . Iskočivši j e d n o m iz te f o r m e . str. i to s v o j i m o b i č n i m p r i s u s t v o m u p r o s t o r i j i i s p u n j e n o j m i l o š ć u . T a m o p r v e n s t v e n o postoji ritual s a s a k r a l n o m r a d n j o m k o j a p r e d o č a v a živo d o g a đ a n j e a r h e t i p s k o g smisla i time n e p o s r e d n o utiče na nesvesno. što p o s e b n o m o ž e m o s r e s t i u r o m a n s k i m z e m l j a m a .je navedeno istraživanje već starijeg datuma. večni proces. str. onda m o ž e m o videti sve s t e p e n e — od r a v n o d u š n o g i f o r m a l n o g p r i s u s t v a . uprkos svojoj nepažnji. G r u p e m u š k a r a c a k o j e sc za v r e m e mise n a l a z e u blizini izlaza. I I . d a r u j e očigledan izraz. (1) Živi p r i m e r d r a m e s a b i b l i j s k i m m o t i v i m a . j e s t e misa. R i t u a l n a s m r t ž r t v e n i j e p o n a v l j a n j e i s t o r i j s k o g d o g a đ a j a . pa do d u b o k e p o t r e s e n o s t i . k o j e su od najvećeg praktičnog značaja ako te delatnosti obavljaju pogodne l i č n o s t i . želeo bih. n e g o je to prvi i j e d i n s t v e n . K a d a p o s m a t r a m o p u b l i k u z a v r e m e svete s l u ž b e . 2 0 7 ) 82 . Stuttgart 1984. T o k o m mise v r š i sc v a n s v e l o v n i i n e s a v r e m e n i a k t ž r t v o v a n j a H r i s t a .

probirljivo. koji služi očuvanju zdravlja i lične uravnoteženosti. na primer. posebno simbolotvorne funkcije duše. koji ovaj pojam ograničava prvenstveno na izglađivanje osećanja inferiornosti. pri čemu ono. nepre­ kidno se spajaju dva psihička sveta koji se mogu uporediti sa mostom koji omogućuje povezivanje sa drugom obalom. KOMPENZACIJA Pod kompenzacijom shvata se neprekidan psihički proces ujednačavanja i uravnoteženja između svesti i nesvesnog. u snovima čini svesnim one delove ličnosti k o j i su dotle bili nezapaženi i nesvesni. kao samoregulaciju psihičkog aparata" (1). ali kod psihičkih oboljenja i neurotskih smetnji taj proces samoregulacije je poremećen. Jung upoređuje kompenzaciju kao samoregulišući sistem psihe sa neprekidnim procesima uravno- težavanja t e l e s n i h f u n k c i j a . N e s v e s n o se ponaša kompenzatorski prema svesti. K o m p e n z a c i j a s e n a j č e š ć e odvija autonomno i nesvesnim putevima. pri čemu negativni kompleksi preplavljuju svest i eliminišu upravljačku funkciju Ega (kao. Putem kompenzatorske funkcije duše i snevanja. pre svega. D o k se svest i E g o čoveka j e d n i m delom ponašaju. Pa ipak. ova kompenzatorska funkcija simbola može samo onda biti dclo- tvorna kada Ego shvati i prizna simbole i putem neprekidnog procesa ih integrišc u svesni život. To je ujedno i slika za funkciju simbola. postoji u psihičkom sistemu i drugi deo i tako­ zvana kompenzatorska funkcija. Za razliku od Adlera. na primer. 83 . kod psihoze) (2). budući da se iz mnoštva podsticaja i utisaka vrši izbor i sređivanje. Jung shvata kompenzaciju kao "opšte funkcionalno izjednačavanje.

kao kod zidnog časovnika. onda klatno. daje povoda za jednu " p o m o ć n u k o n s t r u k c i j u " . upravo za kompenzaciju koja se sastoji u uspostavljanju jedne fikcije koja bi trebalo da ujednačava inferiornost. . udara na suprotnu stranu i uvodi time uravnotežujuće i istorijski neophodno suprotno kretanje. O s e ć a n j e niže v r e d n o s t i kod n c u r o t i č a r a . Pojam k o m p e n z a c i j e uveo j c . Adlcr u psihologiju n e u r o z a . ( 1 ) Kompenzaciju znači izjednučenje ili nadopunu. K o m p e n z a c i j a n i j e samo unutarnji duševni proces uravnoteženja kod jedinke. s a m o u p r a v l j a n j u ili s a m o r e g u l a c i j i o r g a n i z m a . U o v o m s h v a t a nj u je z n a č a j n a i s k u s t v e n o n e o s p o r n a egzistencija k o m p e n z a t o r s k e f u n k c i j e u oblasti psiholoških p r o c e s a . k a o s a m o r e g u l i s a n j e psihičkog a p a r a t a . § 8 3 9 ) (2) O s n o v n a z a b l u d a u odnosu na suštinu nesvesnog je v e r o - v a t n o ta da p o s t o j i opšte s h v a t a n j e da su njegovi s a d r ž a j i j e d n o z n a č n i 84 . k o j e p o A d l e r u etiološki odgovara organskoj inferiornosti. nego se odvija neprekidno u transferu između analitičara i pacijenta. K a d a . s l i č n o k o m p e n z a t o r s k o m o r g a n s k o m r a z v o j u kod o r g a n s k e i n f e r i ­ o r n o s t i . U tom smislu s h v a t a m a k t i v n o s t nesvesnog k a o u j e d n a č e n j e j e d n o s t r a n o s t i opšteg s t a v a proizvedenog p o m o ć u f u n k c i j e svesti. nego služi i za tumačenje društvenih. U č e n j e o k o m p e n z a c i j i jc p o s e b n o važno i ima funda­ mentalni značaj za tumačenje snova. F i k c i j a i " f i k t i v n a l i n i j a v o d i l j a " p r e d s t a v l j a j u psihološki sistem k o j i teži da i n f e r i o r n o s t p r e o b r a z i u s u p e r i o r n o s t . Učenje o kompenzaciji nije samo u individualnoj i psihološkoj sferi koristan model razu- mevanja. ja pojam kompenzacije shvatam uopšte k a o f u n k c i o n a l n o u j e d n a č a v a n j e . Pod kompenzacijom on smatra funkcionalno izjednačavanje osećanja i n f e r i o r n o s t i u z p o m o ć j e d n o g k o m p e n z a t o r s k o g psihološkog s i s t e m a . pri čemu terapeut pomaže pacijentu u prevazilaženju njegovih bolesnih disocijacija i duševnog rascepa i u nalaženju celovitog doživljavanja. . ( G W 6. O n a o d g o v a r a sličnoj f u n k c i j i u fiziološkoj o b l a s t i . u j e d n o j istorijskoj epohi preovlađuje preterana jednostranost. Dok Adlcr svoj pojam kompenzacije ograničava na izje­ dnačavanje osećanja inferiornosti. na primer. jer se snovi odnose kompenzatorski prema svesti. z a p r a v o . političkih i religioznih zbivanja.

85 . P r e m a l o ovde proizvodi previše t a m o . tako i snovi (San) imaju u tim procesima kompenzatorsku funkciju. Svi ekscesni procesi d o b i j a j u o d m a h i n u ž n o svoju k o m p e n z a c i j u . n e p r e s t a j e time što ć e m o j e p o t i s k i v a t i . S t o g a bi s a d r ž a j snova trebalo uzeti ozbiljno k a o č i n j e n i č n o s t a n j e i k a o t a k v o ga p r i h v a t i t i u svesni stav k a o f a k t o r s a u d l u č i v a n j a .) KOMPENZATORSKI SNOVI K a o što svest i nesvesno pokušavaju da se trajno izjednače u neprekidnim procesima samoregulacije psihe. p o p r a v i l u . Mnogi snovi delaju na ujednačavanju i nadopunjavanju svesne životne situacije. Čini se da naša duša iz snova više vidi i više zna nego naš Ego i naša svest. Tako je između svesnog i nesvesnog uspostavljen k o m p e n z a t o r s k i odnos. Ž e đ . To je j e d n o od n a j b o l j e potvrđenih p r a v i l a za t u m a č e n j e s n o v a . celovite životne mogućnosti. A k o se to ne učini. nego j e č i n j e n i c a k o j a p o s t a j e f a k t o m utoliko ukoliko s e više p o t i s k u j e .i sa nepromenljivim predznakom. Duša j c . n i j e čisto iluzorno i s p u n j e n j e ž e l j a . U tom smislu učenje u kompenzaciji može s e proglasiti z a osnovno p r a v i l o psihičkog p o n a š a n j a u o p š t e . § 3 3 0 f.bez n j e ne bi bilo ni n o r m a l n e r a z m e n e m a t e r i j a ni n o r m a l n e p s i h e . k a o s a m o r e g u l i š u ć i sistem. mogu se pojaviti u snu i time nas podsetiti na nove. U p r a k t i č n o m t u m a č e n j u snova m o ž e m o uvek. raspoloženja. Ovakvo shvatanje jc po mom ne­ k o m p e t e n t n o m m i š l j e n j u isuvišc n a i v n o . i z b a l a n s i r a n a kao život tela. onda se u p o r n o o s t a j e b a š pri o n o m e k s c e n t r i č n o m svcsnoni stavu k o j i j e p r o u z r o k o v a o nesvesnu k o m p e n z a c i j u . Sva osećanja. postaviti p i t a n j e : k o j i svesni stav se k o m p e n z i r a putem sna? K o m p e n z a c i j a . (G\V 16. uz izvesnu korist. N e m o g u ć e j e sagledati k a k o onda doći do i s p r a v n o g suda o sebi s a m o m i do i z b a l a n s i r a n o g v o đ e n j a ž i v o t a . želje itd.. k a o što j e p o z n a t o . k o j i u svesnom životu ne dobijaju zadovoljavajuće predstavljanje i značaj. misli.

M e đ u t i m . p r i j a t e l j ili p a c i j e n t n e k o m i s p r i č a n e k i san n a više ili m a n j e u z g r e d a n n a č i n . oni mogu dobiti s v o j e t u m a č e n j e . na p r i m e r . tu lične a s o c i j a c i j e s n e v a č a nisu više d o v o l j n e da bi se došlo do z a d o v o l j a v a j u ć e i n t e r p r e t a c i j e . T o n a z i v a m k o m p l e m e n t a r n o m (ili k o m p e n z a t o r s k o m ) f u n k c i j o m snova. poklonimo p o s e b n u p a ž n j u . P r i tom se san. ili u z t o p r a v e g r a n d i o z n e p l a n o v e k o j i su izvan njihovih m o g u ć n o s t i . U t a k v i m s l u č a j e v i m a m o r a m o imati u vidu č i n j e n i c u . pri č e m u oni proizvode m a t e r i j a l sna koji na suptilan način ponovno uspostavlja sveukupnu psihičku r a v n o t e ž u . k a o pri k a k v o m k r u ž e n j u . p o s m a l r a sa svih s t r a n a . koji smatramo simboličnim jezikom. (1) Đa b i s m o izgradili p r i l a z snu. o opsesivnim s n o v i m a . (G\V 18/1. č i j e se p o s t o j a n j e nc može o b j a s n i l i ličnim i s k u s t v o m i k o j e p r e d s t a v l j a j u p r i r o d a n . N j i h F r o j d n a z i v a " a r h a i č n i m o s t a c i m a " a to su d u h o v n e f o r m e . Kompenzatorski snovi mogu imati nekom prilikom i opominjući značaj. On z n a č i da san s m a t r a m o n o r m a l n i m p s i h i č k i m f e n o m e n o m k o j i u svest p r e n o s i n e s v e s n e r e a k c i j e i s p o n t a n e i m p u l s e . k o j u je F r o j d zapazio i o b j a s n i o . urođen i nasleđen oblik l j u d s k o g d u h a . t a m o gde jc r e č . o d n o s n o t a k o z v a n i k o n t e k s t slike sna. na primer. To. p o s t a v l j a m o hipotezu da on služi u s v r h u k o m p e n z a c i j e . to m o r a m o da jeziku sna. K a o što smo videli. § 5 2 1 ) (2) Opšta f u n k c i j a snova sastoji se u p o k u š a j u ponovnog u s p o s t a v l j a n j a psihičke ravnoteže. O v a j m e t o d je u svim o b i č n i m s l u č a j e v i m a d o v o l j a n k a d a r o đ a k . da se u snu često j a v l j a j u elementi k o j i nisu i n d i v i d u a l n e p r i r o d e i k o j i se nc m o g u izvesti iz ličnog i s k u s t v a . Pošto j c k o m p e n z a t o r s k i k a r a k t e r snova j a s n o uočljiv samo u manjem broju slučajeva. t j . o s n o v i m a k o j i sc p o n a v l j a j u ili o snovima sa j a k i m e m o c i j a m a . Uz pomoć snevača koji pruža asocijativni materijal. To je j e d a n v r l o opšti i š i r o k postulat. postoji b e s k r a j n o o b i l j e individualnih izražajnih oblika. o b j a š n j a v a zašto ljudi koji i m a j u n e r e a l n e i d e j e ili i s u v i š e v i s o k o m i š l j e n j e o s e b i . S a n k o m p e n z i r a n e d o s t a t k e n j i h o v e ličnosti i u j e d n o 86 . P r o u č a v a n j e ovog j e z i k a p r e d s t a v l j a gotovo z a s e b n u n a u k u .Jung ukazuje na to da kompenzatorska funkcija snova nije često dovoljno očigledna i da su za njeno spoznavanje potrebni posebna pažnja i obrazovanje (1). često s a n j a j u o letenju ili p a d a n j u . kao što to Jung demonstrira na jednom primeru (2).

kao neku vrstu kompenzacije. sve j c bilo uzalud. U j e d n o m snu video j e s e b e k a k o s e n o ć u s a v r h a v i s o k e p l a n i n e s t r o p o š t a v a u p r a z a n prostor. P r i j a t e l j j e n a izbočini stene n a š a o p r i v r e m e n o s t a b i l n o u p o r i š t e i snevač ga je sledio. pojednostavljeno. za Junga su kompleksi. pre svega. M e đ u t i m . Kompleksi su neimari naših snova i povrh toga i uredivači našeg duhovnog života sa ostvarenjem brojnih likova. mogu k a o posledica. oni 87 . onda to ima snažno dejstvo na naše ponašanje i na naše duševno raspoloženje. " k a o d a j e hteo d a skoči u p r a z n o " . Pokušavao je "da nadraste s e b e " . J e d a n m o j n e k a d a š n j i p a c i j e n t . Š e s t m e s e c i k a s n i j e . mogu predstaviti kao duševna energetska polja. postajemo svesni kompleksa i tada ih opažamo. n a s t a t i s t v a r n e nezgode. zaista j c u p a o u ponor. koji se ponašaju kao nezavisna bića. str. via regia (kraljevski put) ka nesvesnom. Naročito u afektima i prilikom snažnih osećanja. i m a o j e gotovo bolesnu s t r a s t opasnog p l a n i n a r e n j a . k o j i j e bio u p l e t e n u v i š e s u m n j i v i h a f e r a . pričao je v o d i č . J e d a n p l a n i n s k i vodič p o s m a t r a o je n j e g a i n j e g o v o g p r i j a t e l j a k a k o s c o b o j i c a uzetom s p u š t a j u n a j e d n o opasno m c s l o . Č a k s a m m u i r e k a o d a n j e g o v san n a s l u ć u j e n e s r e ć u u b r d i m a .ih o p o m i n j e na opasnosti n j i h o v o g t r e n u t n o g k u r s a . K o m p l e k s e m o ž e m o posmatrati i kao autonomne delove duše. I z n e n a d a j e otpustio uže. Kada se kompleks grupiše u nesvesnom i prodre u svest. o d m a h s a m shvatio o p a s n o s t u k o j o j sc on nalazi i hitno sam ga upozorio na o p r e z n o s t . Zbog intenzivne naglašenosti osećanja kompleksa. A k o se u p o z o r e n j a iz sna ne u z i m a j u u obzir. P a o je na svog p r i j a t e l j a i o b o j i c a su sc s t r m o g l a v i l a niz stenu i našla smrt. 50) KOMPLEKSI Osim snova. K a d a mi jc i s p r i č a o taj s a n . K o m p l e k s i su nesvesna žarišta psihičkih procesa koja s e . (Der Mensch undseine Symbole.

kao đavo. Tada razdvojeni duševni delovi ličnosti vode zaseban život u nesvesnom i formiraju. Ako Ego 88 . Ega i sadržaja kompleksa nisu uspostavljeni mostovi povezivanja. onda se ponovo uspostavlja psihička ravnoteža i unutarnji balans i čovek se oseća zdrav. A k o između svesti. autonomne komplekse (1). naposletku. onda oni na nesvesnom putu izazivaju smetnje u duševnom životu i mogu. k o j i opterećuju psihički razvoj. K o n c e p c i j a kompleksa pomogla je Jungu u posmatranju obilja duševnih iskustava jedinke sa tog energetskog stanovišta. životinje iz mitova. i delovanje arhetipske slike oca. Budući da od simbola koje su stvorili kompleksi ponovo nastaju životni simboli. u emocionalnom šoku ili b r o j n i m b l o k a d a m a u doba detinjstva. demoni itd.). Teško zamisliva psihodinamika kompleksa biće ukratko predstavljena na kompleksu oca. Ova slikovitost i upečatljiva istorijska iskustva sačinjavaju psihodinamiku kompleksa.se mogu ispoljavati kako pozitivno i motivišuće. veliki značaj ( 3 ) . čak. U v i š e o b l i č j u k o m p l e k s a oca prikazuje se odjek brojnih iskustava sa telesnim ocem (sa uporedivom osobom k o j a je izabrana u ulozi oca). s jedne strane.n e u r o t s k i h s m e t n j i duševnog ž i v o t a . duhovi. dok će se m n o g o l i k o s t duševnog doživljavanja predstaviti k a o niz nepovezanih događaja. veštica. m o r a j u imati za posledicu " n o v u r a s p o d e l u " prethodno sputane psihičke energije. tako i kao uzročnici p s i h o . s druge strane. Stoga se neki kompleksi i doživljavaju kao razdvojene parcijalne ličnosti ili se oni predstavljaju kao mitološki likovi (na primer. Terapeutsko razrešenje kompleksa. pored dijagnostike kliničke slike bolesti pri utvrđivanju bolesti u psihoterapiji. Zbog toga Jung pridaje kompleksima. da dovedu do "stanja sumanutosti". Jung često govori i o " k o m p l e k s u sa n a g l a š e n i m e m o ­ cionalnim n a b o j e m " i ukazuje na visok stepen njegove autonomije (2). svest o njemu i emo­ cionalna obrada. U z r o k negativnog delovanja kompleksa često je u duševnoj traumi.

prema kompleksima zauzima pozitivan odnos i integriše njihovu energiju. naučno govoreći. T u sliku o d l i k u j e s n a ž n a u n u t r a š n j a h o m o ­ g e n o s t i ona i m a svoju sopstvenu celovitost i uz to p o s e d u j e r e l a t i v n o visok stepen autonomije. č i m e sc r a z d v a j a deo p s i h e . § 2 0 4 ) (2) Šta je sada. t a k o z v a n a trauma čini e t i o l o g i j u n j i h o v o g p o r e k l a . iz č e g a n a s t a j e t r e n u t n a i n e s v e s n a pramena ličnosti. Za to n a m i isto rij a j e z i k a p r u ž a d o v o l j n o d o k a z a . d a k l e p o s r e d i j c e m o c i n a l n i š o k ili nešto s l i č n o . TJ takvim s l u č a j e v i m a n j i h o v a asimilaciona moć i s k a z u j e se u n a r o č i t o j m e r i u k o l i k o n e s v e s n o s t o p o s t o j a n j u k o m p l e k s a n j i m a p o m a ž e da a s i m i l u j u i s a m E g o . pa se zgodnom p r i l i k o m ponovo p o j a v l j u j e u svojoj p r v o b i t n o j snazi. koja se označava k a o identitet su komleksom. nezavisno od toga da l i J a . k o j a je živo e m o c i o n a l n o n a g l a š e n a i uz to je n e k o m p a t i b i l n a sa s t a l n i m s t a n j e m ili s t a v o m svesti. J e d a n od n a j č e š ć i h u z r o k a j c s v a k a k o moralni konflikt k o j i i m a s v o j p o s l e d n j i u z r o k u p r i v i d n o j n e m o g u ć n o s t i da a f i r m i š c celinu l j u d s k o g b i ć a . a to z n a č i da je s a m o u m a l o j m e r i p o d l o ž n a dispoziciji svesti i stoga se p o n a š a k a o živi corpus ulienum u p r o s t o r u svesti. Izvesna e k s p e r i m e n t a l n a i s t r a ž i v a n j a u k a z u j u . p r i r o d n o . Ovaj sasvim m o d e r a n p o j a m i m a o j e u s r e d n j e m veku j e d n o d r u g o i m e : t a d a se to zvalo sumanuiost. ( C W 8 . Č o v e k to s t a n j e nc z a m i š l j a t a k o b e z a z l e n o . O v a n e m o g u ć n o s t p r e t p o s t a v l j a n e p o s r e d n o c e p a n j e . 89 . po svoj prilici. P o p r a v i l u . p o s t o j i č a k i z r a z i t a n e s v e s n o s t o k o m p l e k s i m a što n j i m a . ali u načelu ne p o s t o j i n i k a k v a razlika između običnog obećanja kompleksa i d i v l j e b l a s f e m i j e s u m a n u t o g č o v e k a . K o m p l e k s se o b i č n o može potisnuti vlastitim n a p o r o m v o l j e . d a n i m a ili n e d e l j a m a . ali se ne može o d a g n a t i . na to da k r i v u l j a n j e g o v o g intenziteta ili aktivnosti i m a talasasti k a r a k t e r s a d u ž i n o m t a l a s a k o j i t r a j u s a t i m a . P o s t o j i s a m o razlika u stepenu. d a j e utoliko veću slobodu a k c i j e .s v e s t n e š t o z n a o t o m e ili n c . " k o m p l e k s sa naglašenim e m o c i o n a l n i m n a b o j e m " ? O n j e slika o d r e đ e n e p s i h i č k e s i t u a c i j e . onda ličnost dobija na mnogolikosti i na unutrašnjem bogatstvu. Štaviše. O k o m p l e k s n o j e m o c i j i s e k a ž e : " Š t a g a j c d a n a s opet s p o p a l o ? " ili " Đ a v o g a j c uzeo pod s v o j e " itd. (1) Danas verovatno smemo da sa sigurnošću p o s m a t r a m o hipotezu da k o m p l e k s i p r e d s t a v l j a j u razdrobljene Jelove psihe.

( G W 8 . O n s v o j u a u t o n o m i j u i s k a z u j e t a k o što s c n e p o l č i n j a v a h i j e r a r h i j i svesti. 90 . Iako ovaj pojam označava celokupnost svih pozitivnih i negativnih iskustava sa transpersonalnim materinstvom i sa sopstvenom m a j k o m . Psiholškn d i j a g n o s t i k a u s m e r e n a je na d i j a g n o z u k o m p l e k s a a time i na f o r m u l i s a n j e č i n j e n i č n o g s t a n j a . o d n o s n o što sc u s p e š n o s u p r o t s t a v l j a snazi v o l j e . O kompleksu majke govori se onda kada smetnje u odnosima imaju svoj uzrok u negativnoj vezi sa majkom ili u prejakom (pozitivnom) kompleksu majke.O v o v e o m a k o m p l i k o v a n o p i t a n j e j o š n i j e sasvim r a z j a š n j e n o . j e r se u p r a v o n a i v n o m p o s m a t r a č u n a m e ć e utisak d a k o m p l e k s p r e d s t a v l j a p o m o ć n u vladu u z E g o . S t v a r n i uzročnik bolesti može se pronaći u kompleksu koji predstavlja relativno autonomnu psihičku v e l i č i n u . ( G W 1 6 . opake životinje ili sličnih užasavajućih predstava. k o j a sc eksperimentalno može lako utvrditi. Negativna slika m a j k e j a v l j a se u snovima i fantazijama u obliku veštice. k o j e se p u t e m kliničke slike bolesti više prikriva nego što sc p r e d s t a v l j a . on se upotrebljava pretežno u psihoneurotskom kontekstu. U svim fobičnim iskustvima između deteta i majke deluje kompleks majke i izaziva rascep u duši deteta ( 1 ) . nalazi sc razlog za to da je od prastarih vremena postojalo shvalanje da psiho- n c u r o z e i p s i h o z e p r e d s t a v l j a j u posemje ( o p s e d n u t o s t ) . § 1 9 6 ) KOMPLEKS MAJKE Pod k o m p l e k s o m m a j k e podrazumevaju sc sva p s i h o - energetska dejstva arhetipa majke i slike majke. U ovoj činjenici. §201) (3) P r e p o z n a v a n j e b o l e s t i u p s i h i j a t r i j i p o č i v a stoga m n o g o m a n j e n a k l i n i č k o j slici b o l e s t i a više n a s a d r ž a j n i m k o m p l e k s i m a .

kod m u š k a r a c a se često manifcstuju seksualna i m p o t e n c i j a . O v a r a z l i k a je razlog t o m e što u s v a k o m m u š k o m k o m p l e k s u m a j k e . kompleks majke ima različito dejstvo kod sinova i kćeri. k o m p l e k s a m a j k e . Prema Jungovim iskustvima. h o m o s e k s u a l n o s t i strah od trajnih v e z a . p o z i t i v n i k o m p l e k s m a j k e o m o g u ć a v a p o s e b n u uživljenost i empatiju. naročite vaspitne sposobnosti ("pedagoški eros") i poseban smisao za estetiku i sve što je umetničko. U vezi sa nega­ tivnim k o m p l e k s o m m a j k e . u s v a k o m s l u č a j u je p o r e m e ć e n a sfera d e č j e g i n s t i n k t a . s t u p a j u između deteta i m a j k e . n a p r i m e r .. a t i m e se a r h e t i p o v i g r u p i š u i k a o s t r a n i . onda takav d o ž i v l j a j s t v a r a r a s c e p u duši deteta a t i m e i m o g u ć n o s t n a s t a n k a n e u r o z e . svesno ili n e s v e s n o . zavisno od loga da li se r a d i o sinu ili k ć e r i . z n a č a j n u ulogu igra A n i m a . S u d e ć i p r e m a m o j i m i s k u s t v i m a . nc podudara se sa m o j i m t e r a - peutskim iskustvima i iziskuje nova naučna istraživanja. § 1 6 1 ) (2) D e j s t v a k o m p l e k s a m a j k e su različita. M e đ u t i m . Dejstva kompleksa m a j k e na sina p r e d s t a v l j e n a s u i d e o l o g i j o m tipa K i b e l a . i često f o b i č a n e l e m e n t . K a d a . a u nekim prilikama i impotencije. ludilo i p r e r a n a s m r t . K o d sina k o m p l e k s m a j k e n i j e sasvim čist. T i p i č n a d e j s t v a na sina se m a n i f c s t u j u u p o j a v i homoseksualnosti i donžuanstva. Nasuptot t o m e . kod muškaraca i žena. M a j k a je prvo žensko biće k o j e susreće budućeg m u š k a r c a i k o j e glasno ili tiho. (1) A r h e t i p m a j k e čini osnovu tzv. diferenciranje erosa. a to z n a č i o s o b i t o k o d i n f a n t i l n i h n e u r o z a ili k o d t a k v i h k o j e n e d v o s m i s l e n o etiološki sežu u p e r i o d r a n o g d e t i n j s t v a . Jungovo shvatanje da je kompleks majke za kćer ili ženu " č i s t i j e d n o s t a v a n s l u č a j " .A t i s : s a m o k a s t r a c i j a . deca j e d n e previše z a b r i n u t e m a j k e nju redovno s a n j a j u k a o o p a k u ž i v o t i n j u ili v e š t i c u . pored a r h e t i p a m a j k e seksualnog p a r t n e r a . j e r postoji n e j e d n a k o s t u polu. ( G W 9/1. O t v o r e n o j e p i t a n j e d a l i s e u o p š t e o s t v a r u j e j e d a n t a k a v a r h e t i p b e z dokazivog k a u z a l n o g s u d e l o v a n j a m a j k e . kao što jc Jung i sam v e ć napomenuo ( 2 ) . g r u b o ili n e ž n o . k a o što i sin u 91 . K o d homoseksualnosti heteroseksualna k o m p o n e n t a se u nesvesnom obliku vezuje za m a j k u . a kod donžuanstva se m a j k a nesvesno traži "u svakoj ženi". ali n e z a o b i l a z n o i s t a l n o u k a z u j e na sinovljevu m u ž e v n o s t . čini m i se da je m a j k a u v e k a k t i v n o p r i s u t n a pri i z a z i v a n j u s m e t n j i .

J o š s m o n a početku i s t r a ž i v a n j a ovih k o m p l e k s n i h duševnih p o j a v a . s d r u g e s t r a n e . ali i duši imanentna arhetipska slika oca. odraziti pozitivno. O v d e j e reč o p o j a č a v a n j u ženskih i n s t i n k a t a k o j i proističu o d m a j k e . kako bi neko bio kao vlastiti otac (1). Kompleks sa snažnim emocionalnim n a b o j e m može se. nc želim da tvrdim da zbog toga sinovljev k o m p l e k s m a j k e t r e b a o z b i l j n i j e shvatiti n e g o kod k ć e r i . Kompleks oca posedujc naročitu psihocnergetsku snagu koja izvire iz nesvesnog identiteta sa arhetipskom slikom oca i arhetipom 92 . ( G W 9/1. § 1 6 2 f. i o n j i h o v o m s l a b l j e n j u do potpunog p r e s t a n k a . dakle n a l a z i m o se u fazi pionirskog r a d a . T a k o s e k o d sina s t a l n o u k r š t a j u j e d n o s t a v n i o d n o s i i d e n t i t e t a ili r a z l i č i t o g o t p o r a s a f a k t o r i m a e r o t s k o g p r i v l a č e n j a i o d b i j a n j a . S druge strane. budući da on motiviše na posebna ostvarenja. P o r c đ e n j a se mogu vršiti tek onda kada b u d e m o r a s p o l a g a l i s t a t i s t i č k i u p o t r e b l j i v i m p o d a c i m a . U p r v o m redu sc m o r a m o zadovoljiti k o n s t a t a c i j o m da kompleks m a j k e k o d k ć e r i ili previše r a z v i j a ženski i n s t i n k t ili ga u o d g o v a r a j u ć o j m e r i s p u t a v a . j e r otac k o j i se negativno ponaša o p t e r e ć u j e prirodni r a z v o j d e c e i prouzrokuje psihoneurotske smetnje. K o m p l e k s m a j k e j e s a m o kod k ć e r i čist i j e d n o s t a v a n s l u č a j .) KOMPLEKS OCA Kod kompleksa oca upečatljiva životna iskustva sa ocem ili "zamenom za o c a " . a u d r u g o m se r a z v i j a p r o j e k c i j a i n s t i n k a t a na m a j k u . s j e d n e strane. postali su žiža psihičkog događanja. ali oni j o š nisu n a v i d i k u . d o k k o d sina n e p r i r o d n a s e k s u a l n o s t p o z l e đ u j c m u š k i i n s t i n k t . M e đ u t i m .r a s t u ć o j m e r i p r i m e e u j e ž e n s k o s t m a j k e ili b a r nesvesno i i n s t i n k t i v n o r e a g u j e n a n j u . U p r v o m s l u č a j u d o m i n a c i j o m sveta i n s t i n k a t a n a s t a j e n e s v e ­ s n o s t v l a s t i t e l i č n o s t i . ovaj pojam sadrži pretežno negativna iskustva. s j e d n e s t r a n e .

U s n o v i m a p o s t o j i f i g u r a o c a . j e r individualni otac o t c l o v l j u j e neizbežno a r h e t i p k o j i n j e g o v o j slici d a j e fascinantnu snagu. k o j i m a se nc može u s k r a t i t i a t r i b u t " d u h o v n i " . m e đ u t i m . božansku zapovest ("Poštuj oca i mater s v o j u ! " ) kao i dodatnu magičnu snagu. m n o g o b r o j n i u t i c a j i ili p o t i s k i v a n j a probuđenih i samostalnih osećanja dece. O n j e s t o g a n a j č e š ć e f i g u r a slanu k o j a simbolizira f a k t o r " d u h a " . z a b r a n e i s a v e l i . Pored tog duhovnog potčinja- v a n j a p o s t o j e . od k o j e p o l a z e o d l u č u j u ć a u b e đ e n j a . Pored navedenih vrednosti. tu su prvenstveno i fantazije očeva i određena slika oca k o j e vrše pregnantan u t k a j na decu. o d n o s n o što ć e s c p r e p u s t i t i n j e g o v o j vlasti. K o d m u š k a r a c a pozitivan k o m p l e k s oca dovodi često do izvesnog v e r o v a n j a u a u t o r i t e t i do izrazite s p r e m n o s t i p o t č i n j a v a n j a svim duhovnim p r a v i l i m a i v r e d n o s t i m a . na primer. ona dobija. D o k dcca ionako o s c ć a j u n a d m o ć roditelja. tendencije. pre s v e g a . ( G W 9/1.o c a ( 2 ) . ( 1 ) P r v o m i j e p a l o u oči d a i z v e s n a v r s t a k o m p l e k s a o c a poseduje t a k o z v a n i " d u h o v n i " k a r a k t e r . Jung nabraja mnoge problematične vaspitne merc k o j e decu pretvaraju u "ropske marionete". S u d b o n o s n a s n a g a k o m p l e k s a oca izvire iz a r h e t i p a i to je stvarni razlog zašto vonsensus genliutn n a m e s t o o c a s t a v l j a b o ž a n s k i ili d e m o n s k i lik. mišljenja itd. koji dejstvo koje 93 . u raznim religijama gde Bog-otac ima sina koji miri božanstvo i čovečanstvo. pozivanjem na sliku B o g a . Arhetip deluje kao rezonator. U individualnoj sferi postoje mnogi izrazi kompleksa da " s e bude tatin sin ili tatina k ć e r " i da se ispunjavaju svesni zahtevi i nesvesne želje. n a i m e duh p o k o j n i k a k o j i igra tu ulogu. koja dovode do kompleksa o c a . a kod žena do živih duhovnih a s p i r a c i j a i i n t e r e s a . Kompleks oca ima svoje pozitivne ili negativne posledice i u individualnoj i u transpersonalnoj sferi kao. a č o v e k može dosegnuti takve d o m e t e samo time š t o ć e s e i d e n t i f i k o v a t i s a d e m o n o m . č o v e k biva i z g u b l j e n . N e v i d l j i v o s t tog izvora često je t i m e n a g l a š e n a da se on s a s t o j i s a m o od a u t o r i t a t i v n o g g l a s a k o j i donosi k o n a č n e s u d o v e . r a d n j e . p r i č e m u . pobude. to j e s t da od slike oca potiču p r i č e . § 3 9 6 ) ( 2 ) M o g u ć n o s t i a r h e t i p a u d o b r u i u zlu p r e v a z i l a z e v i š e ­ s t r u k o l j u d s k e d o m e t e . U izvesnim p r i l i k a m a to jc i " s o p s t v e n i " duh.

raspad) u svoje materijale projektovali određene probleme i suprotnosti koje danas prepoznajemo kao arhetipske slike i životne obrasce nesvesnog (2). Ma koliko bilo važno sjedinjenje u spoljašnjoj stvarnosti.potiče od o c a . Bitan rezultat mnogostrukih slika i simbola tog procesa sjedinjavanja jc dete. Vredelo bi razmi­ sliti o t o m e da li se u m n o g i m s l u č a j e v i m a preko seksualnog sjedinjavanja traži uravnoteženje duševnih suprotnosti. na primer. da bi time opisivao duševne promene i preobražaje ( 1 ) . u k o l i k o je ono u saglasnosti sa n a s l e đ e n i m tipom. Uravnoteženje suprotnosti predstavlja arhetipski događaj i svuda je doživljaj gde su područja bila ranije odvojena k a o . deluje i kod više­ slojnih i strastvenih seksualnih maštanja čoveka. uzdiže u n e i z m e r n o . Pod konjunkcijom se u alhcmiji podrazumeva spajanje raznih elemenata u materijalnim procesima koji dovode do stvaranja i nastanka nečeg novog. kod mnogostrukih oblika neuroze. shodno doživlja­ j i m a dovodi ih u međusobni odnos i time uzrokuje vezu i konačno sjedinjavanje? Sličan osnovni obrazac. Simbol deteta objedinjuje različite suprotne aspekte. koagu­ lacija. Postavlja se važno pitanje: kako svest postupa sa suprotstavljenim pojavnim slikama nesvcsnog. pri čemu je u sjedinja­ vanju moguć plodan odnos između svesti i nesvcsnog ili između Ja 94 . (G\V 4. § 7 4 4 ) KONJTJNKCIJA Konjunkcija je proces povezivanja suprotnosti koji se bez prestanka odvija u čoveku. Jung je simbol konjunkcije u psihoanalizu uveo iz alhcmije. čini se. ono ne može konačno da zameni neophodno uravnotežavanje suprotnosti u duši. Alhemičari su pomoću čudnih procedura (mešanje.

mogla bi da nastavi veoma diskutovan problem telo . k o j a je u n a j d u b l j e m smislu s v o j s t v e n a p s i h i . onda ono m o ž e da " o s l o b o d i " nesvesne delove i da ih integriše u ličnost. a duhovno m a t e r i j a l n i o b l i k . i u tom neprekidnom procesu uzajamnog sjedinjavanja zbilo bi sc uravno­ teženje suprotnosti. slika k o n j u n k c i j c sc uvek nalazi na i s t a k n u t o m mestu duhovnog r a z v o j a č o v e k a . P r o b l e m a t i k a suprotnosti p o k a z u j e s e k a o nešto n a j p o g o d n i j e i n a j i d e a l n i j e za n a j k o n t r a d i k t o r n i j c t e o r i j e . U p r a v o j e p s i h o t e r a p i j a t a k o j a iziskuje takva i s t r a ž i v a n j a . za k o j i sc o d m a h ne bi m o r a l o tvrditi i ono s u p r o t n o . (1) K a o što je rečeno. § 356) ( 2 ) V e ć prvi p r o d o r i n n s t u p a j u ć c p s i h o t e r a p i j e u p o d r u č j e p s i h o l o g i j e doveli su do s u k o b a sa problema/ikom suprotnosti. pri čemu oni ne bi b i l i p o s m a t r a n i k a o s u p r o t n o s t i . k a o i između tela i duše. j e r teško b i se više m o g l a p o r i c a t i č i n j e n i c a da se bolesne s m e t n j e psihe ne mogu o b j a s n i t i ni i s k l j u č i v o telesnim p r o m e n a m a ni z b i v a n j i m a u svesti. posebno za p o l u o s t v a r e n e ili sasvim n e o s t v a r e n e p r e d r a s u d e u vezi sa s h v a t a n j e m s v e t a . ( G W 16. Č o v e k u se m o ž e dogoditi uravnoteživanje suprotnosti uz snažan intenzitet i uverljivost. pri čemu bi materijalna tela p o ­ primila spiritualnu formu. S a v r e m e n i r a z v o j m e d i ­ c i n s k e p s i h o l o g i j e je p u t e m p o s m a t r a n j a duhovnih z b i v a n j a psihoza i n e u r o z a n e i z b e ž n o doveo do sve t e m e l j i t i j e g i s t r a ž i v a n j a onih p o z a ­ dinskih psihičkih procesa koje uopšte o z n a č a v a m o k a o nesvesno.i S o p s t v a . n e g o bi s t a j a l i u u n u t r a š n j o j povezanosti (što pokazuju mnoge psihosomatske reakcije). S t r u k t u r a p s i h e j c zaista u t o j m e r i k o n t r a d i k t o r n a i k o n t r a p u n k t u a l n a da v e r o v a t n o n e m a n i k a k v e psihološke k o n s t a t a c i j e ili k a k v o g opšteg s t a v a . već se m o r a p r i d o d a t i i treći f a k t o r .duša. n a i m e h i p o t e t i č k i nesvesni d o g a đ a j i . o b i č a n s l u č a j p o t i s k i v a n j a n a g o n a . koju je Jung uveo u dubinsku psihologiju i psihoterapiju. A k o ga svest percepira k a o z a d a t a k . P r e s t a n e 95 . S e m toga. simbol uravnoteženja suprotnosti mogao bi da se nastavi i na problem odnosa između duha i m a t e r i j e . T a k v i m s v o j i m r a z v o j e m p s i h o t e r a p i j a j e uzbudila o s i n j e gnezdo prvog r a n g a . U z m i m o k a o p r i m e r tzv. Ideja o konjunkciji.

osete i reakcije terapeuta na pacijenta. Budući da pacijent ne priča samo o svojim svesnim poteškoćama u odnosima. ( G W 1 6 . nego i oslobađa potisnute sadržaje nesvesnog. onda on želi da živi. mora da pripremi dužu analizu učenja radi upoznavanja samoga sebe i vlastitih kompleksa ( 1 ) . time se u nesvesnom kod terapeuta stalno stimulišu kompleksi i psihički procesi koji vode zajedničkoj nesvesnosti (analiza) ( 3 ) . da bi razumeo kontratransfer ka svom pacijentu. Da bi se to odvijalo pod kontrolom. što bi stvaralo j o š veće teškoće. Za vreme terapcutskog tretmana terapeut posmatra u to ime i svoje snove. Ubertragung itnd Gegeniibertragung. Pošto smo već dali objašnjenje u vezi sa transferom delova koje pacijent prenosi na terapeuta.li p o t i s k i v a n j e . A a k o je s l o b o d a n . Time bi trebalo da se izbegne prenošenje neurotičnih elemenata terapeuta na pacijenta. 117) sledeća četiri nivoa: 96 . Dok se u svim ljudskim odnosima svesni i nesvesni proces prenošenja najčešće odvijaju nekontrolisano. u koju se on može uplesti ( 2 ) . psihoanalitičar. Kod višeslojnosti transfera i kontratransfera I I . da dela na svoj n a č i n . kontrolisano opažanje ovih procesa u analizi i terapiji služi za to da se zaustavi dalje p r o j e k t o v a n j e nesvesnih sadržaja na druge ljude. radi preglednosti. odnosno terapeut. na kontra- transfer. Posebna profesionalna opasnost za terapeuta se sastoji u "psihičkim infekcijama" putem neuroze pacijenta.) KONTRATRANSFER Pod p o j m o m kontratransfera m i s l i se na sva svesna i nesvesna osećanja. Dikman razlikuje i opisuje (up. § 177 f. nagon se o s l o b a đ a . str. ovde ćemo se ograničiti. već da se oni integrišu k a o delovi vlastite ličnosti.

o z b i l j n o m d i d a k t i č k o m a n a l i z o m u č e n j a . u velikoj m e r i izgubio svoj a u t o r i t e t kod o b r a z o v a n e p u b l i k e . u n a j v e ć o j m e r i . j e r ona m o ž e predstavljati svesni i delimično svesni proces. Č o v e k m o r a b e s k r a j n o m n o g o da uči i ne bi trebalo n i k a d a da zaboravi da svaki novi slučaj donosi nove p r o b l e m e i t a k o d a j e povoda za n e s v e s n e p r e t p o s t a v k e . (1) Uviđavni psihoterapeut je već odavno svestan da svako koniplikovano lečenje predstavlja i n d i v i d u a l n i . t j . o d n o s p o v e r e n j a . pod č i m treba razumeti spoznaju objektivno postojećih delova ličnosti kod drugog. j e r s a m o ono što on u sebi i s p r a v n o postavi. sa k o j i m a dotle n i j e bio u s p o s t a v l j e n n i k a k a v o d n o s . k a o psihološki t e r a p e u t i l e k a r s k i p r e t h o d n i k . od č e g a . dijalektički proces. 1. to može da i k o d 97 . i to p o s e b n o u p o g l e d u na tzv. pri čemu se analitičar i pacijent kreću po određenom arhetipskom polju i na njega reaguju. k a o i za l e k a r a . u k r a j n j o j liniji. antitetskiprenos i protivprenos. z a k r i t i č k i n a s t r o j e n u ličnost on p r e d s t a v l j a o t r c a n u stvar. pod čim sc podrazumeva uzajamna igra sa podclom uloga. o b j e k t i v n i t r a n s f e r i k o n t r a t r a n s f e r . ona može d o t i č n o m psihoterapeutu b a r ukazati na neophodnost samokritike i podržati izvesnu s p r e m n o s t u tom smislu. k a o lice. Iz log razloga je sveštenik. N i k a k v a analiza ne bi b i l a u s t a n j u da z a u v e k otkloni sve n e j a s n o ć e . B e z prevelikih p r e t e r i v a n j a . K o d l a k o v e r n i h ljudi sc pomoću l e k a r s k o g a u t o r i t e t a može nešto postići. t j . Z a t o teški s l u č a j e v i z n a č e za p a c i j e n t a . J e r u d a l o m s l u č a j u p a c i j e n t može da svoju u n u t a r n j u sigurnost z a d o b i j e s a m o iz sigurnosti svog odnosa p r e m a l j u d s k o j osobi l e k a r a . M e đ u t i m . ništa m a n j e nego h u m a n i test p o t v r đ i v a n j a . 3. 2. isto toliko učestvuje k a o i p a c i j e n t . p r o j e k c i j u arhaičnih modela doživljavanja sa pacijenta na analitičara i obratno. koji bi trebalo odvojiti od pro- j e k t i v n o g transfera i kontratransfera. Z b o g toga l e k a r i m o r a biti n a o r u ž a n . M e đ u t i m . zavisi uspeh t e r a p i j e . U j e d n o j t a k v o j r a s p r a v i v e o m a je v a ž n o p i t a n j e da li l e k a r ima isto tako uvid u s v o j e sopstvene psihičke procese k a d a ih već o č e k u j e od p a c i j e n t a . u k o j e m lekar. O n a s v a k a k o nije nikakvo idealno i apsolutno pouzdano sredstvo za s p r e č a v a n j e iluzija i p r o j e k c i j a . arhetipski prenos i protivprenos. p r o j c k t i v n i t r a n s f e r i k o n t r a t r a n s f e r . 4. moglo b i s c reći da se svaki d u b i n s k i t r e t m a n s a s t o j i gotovo 5 0 % iz s a m o i s p i t i v a n j a l e k a r a . raport.

isto toliko j e z n a č a j n a m o r a l n a d i f e r e n c i j a c i j a l e k a r e v e ličnosti. On p o č i n j e da se " b a v i " s l u č a j e m . v i š e s t r u k o nalazi u opasnosti da b u d e u v u č e n u n e u r o z e s v o j i h p a c i j e n a t a . j e r t a m o l e k a r m o r a izići i z s v o j e a n o n i m n o s t i i p r e d s a m i m s o b o m p o l a g a t i r a č u n e .§23) (3) T i m e što l e k a r s a d r a g o v o l j n i m r a z u m c v a n j e m p r i h v a t a duševnu nevolju.p a c i j e n t a dovede u r e d . Ništa drugo nego baš to govori grčki milologem o ranjenom lekaru. U s t v a r i . r e č jc o t e š k o m i nc baš b e z o p a s n o m p o s l u . Nije n i k a k v a z a b l u d a ako se oseća da ga p a c i j e n t z b u n j u j e i p o g a đ a : s a m o u m e r i svoje sopstvene povređenosti on može da leci. k o j i p r o f e s i j u p s i h o ­ t e r a p e u t a ne čini baš zavidnom. t a k o i p s i h o t e r a p e u t r i z i k u j e psihičke i n f e k c i j e k o j e nisu m a n j e o p a s n e . k o j a se s a s t o j i s a m o u veštini da se n e k o m e na nešto ukaže ili da se l j u d i m a u z m e n o v a c iz d ž e p a . M e đ u t i m . m o r a lično toliko štititi od u t i c a j a p a c i j e n a t a da sc lišava t e r a p c u t s k o g d e j s t v a . § 239) (2) B i o bih k r i v z a n e č i n j e n j e a k o m o j a i z l a g a n j a stvore u t i s a k da specijalna terapija nc iziskuje ništa drugo do veliko znanje. B e z o b z i r a n a s v o j s t v a l e k a r e v e ličnosti. ( G W 16. nalaze u vlasti aktivnih 98 . Ne z n a m k o j a je p o t e š k o ć a v e ć a : da li sebi p r i b a v i t i veliko z n a n j e ili odustali od svog p r o f e s i o n a l n o g a u t o r i t e t a i a n o n i m n o s t i ? O v o d r u g o u s v a k o m s l u č a j u p r e d s t a v l j a n e o p h o d n i ispit d o k a z i v a n j a . (GW16. I z m e đ u ovih S c i l a i H a r i b d i nalazi sc rizik. U stvarnosti se ta lična osećanja. s j e d n e s t r a n e . To se opet može lako i j e d n o s t a v n o izvesti iz lične n a k l o n o s t i ili n e n a k l o n j e n o s t i . ali i lekoviti e f e k a t . s d r u g e s t r a n e . K i r u r g i j a i akušerstvo odavno znaju da nije dovoljno oprati samo p a c i j e n t a — i sam l e k a r treba da ima čiste r u k e . psihoterapeut. M e đ u t i m . t e r a p i j a s e s v a k a k o j o š može zamisliti n a p o d r u č j u r a c i o n a l n e t e h n i k e . T a k o se on. d a k l e činili u p r a v o ono što z a h t e v a od svog p a c i j e n t a . on sc eksponira prema potisnutim sadržajima nesvesnog i time se izlaže n j i h o v o m i n d u k t i v n o m d e l o v a n j u . nepogrešivo će tretirati svoje s o p s t v e n e n e u r o z e n a p a c i j e n t u . u k o l i k o su uopšte s a d r ž a n a na m e r o d a v a n n a č i n . d o k j e iia planu d i j a l e k t i č k o g p o s t u p k a n e z a m i s l i v a . K a o što j e l e k a r i z l o ž e n z a r a z a m a i d r u g i m p r o f e s i o n a l n i m o p a s n o s t i m a . Kod laika vladaju prilično česte p r e d r a s u d e o t o m e da jc p s i h o t e r a p i j a n a j l a k š a i n a j l o š i j a stvar. P r i t o m s e n e p r i m e ć u j e d a s c t o objašnjava ignotum per ignolius. koji je i sam neurotična osoba. dok s c .

četiri godišnja doba itd. T i m e što p a c i j e n t prenosi n a l e k a r a a k t i v i r a n i s a d r ž a j nesvesnog. oset. kao izraz ovog arhetipa. ( G W 16. N a s t u p i l a j e n e s v e s n a veza k o j a u f a n t a z i j i p a c i ­ j e n t a p o p r i m a sada sve one oblike i d i m e n z i j e o k o j i m a s t r u č n a l i t e r a t u r a d a j e i z o b i l j e p o d a t a k a . i ovde s t v a r a konstelacija odgovarajućeg nesvesnog m a t e r i j a l a . osećanjc. nego o 99 . Iz oblasti simbolike navedimo. posebno u seriji snova. kao primer. § 364) KVATERNITET Kvatcrnitet (četvornost. Tako sc lekar i pacijent nalaze u vezi koja počiva na zajedničkoj nesvesnosti. Psihologija kvaterniteta za Junga je od fundamentalnog značaja kod celovitih slika B o g a i hrišćanske dogme o trojstvu. Iza ovih p r i m e r i c e navedenih četvornosti. k a o božansku sliku u čoveku ( 2 ) . intuicija). četvoricu jevandelista sa njihovim pratećim simbolima. k o j e p r o i z l a z i u m a n j o j ili v e ć o j m e r i iz s t a l n i h p r o j e k c i j a . Jung je često nailazio na četvorne s i m b o l e i o z n a č a v a o ih k a o "unutrašnjeg B o g a " . odnosno simboli.n e s v e s n i h s a d r ž a j a . U mnogim snovima. I u spoljašnjem svetu postoje mnogi četvorodclni sistemi orijentacije: četiri strane sveta. Pošto se kod ovih čestih slikovnih likova nikako ne radi samo o projekcijama pojedinaca. Jung n a s l u ć u j e j e d a n arhetip univerzalne prirode. koji se pojavljuje u svim kulturama i religijama. Poznata su nam četiri temperamenta i četiri jungovske orijentacione funkcije (mišljenje. javljaju se kvadrat ili kvadratno poredane slike i likovi. Kvaternitet je i pretpostavka za donošenje celovitih sudova i za celovita iskustva (1). četvorodclnost) jedan je od osno­ vnih arhetipova duševnog sveta slika i njegovih simbola. U snovima i v i z i j a m a savremenih ljudi. to se p u t e m induktivnog d e l o v a n j a .

ali n j i h o v a p r i r o d n a podela je č e t v o r n o s t . da li će on to p r i h v a t i l i ili o d b a c i t i . T o j e u p r a v o z a t o što j c č e t v o ­ rostruki aspekt minimum kompletnosti suda. A k o č o v e k želi da donese j e d a n t a k a v s u d . k o j i kao S a t a n a zasebno egzistira. " S v a k i teološki t r e t m a n đavola. četiri puta (u smislu duhovnog r a z v o j a ) budizma. n e g o j e ona v e š t a č k a . koji nije zasnovan n a t r o j n o j svesti o B o g u . J e d a n od k a t o l i č k i h a u t o r i t e t a izrazio se o tom p i t a n j u s l c d e ć i m r e c i m a : " P o s t o j a n j e S a t a n e može s e r a z u m e t i s a m o s a aspekta t r o j s t v a " . (G\V 11. Idealna potpunost jc okrug/inu. M e đ u t i m . b u d u ć i d a t r o j s t v u n e d o s t a j e d o g m a t i č n i a s p e k t p r i n c i p a zla. T r o j s t v o n e p r e d s t a v l j a p r i r o d n u š e m u p o r e t k a . izgleda da crkva ne i s k l j u č u j e izvestan u n u t r a š n j i odnos S a t a n e p r e m a t r o j s t v u . o k o j i m a se nc može reći n i š t a f u n d a m e n t a l n o . a č e t v r t a f u n k c i j a d a j e o d g o v o r na p i t a n j a odakle to dolazi i kuda ide. § 246) (2) Ne mogu propustiti a da ne u k a z e m na z a n i m l j i v e č i n j e n i c e d a k v a t e m i t e t p r e d s t a v l j a f o r m u l u n e s v c s n o g . A k o sc. Kod S o p e n h a u c r a postoji dokaz da r e č e n i c a u osnovi ima č e t i r i k o r e n a . Dalje. j e r religiozni simboli i sveta slika duše kod njih izazivaju pojavu četvorodelnih prasimbola. četiri kaste u Indiji. želi o z n a č i t i c e l i n a h o r i z o n t a . Radi orijentacije. poseduje kompenzatorsku funkciju. posebno kod religioznih ljudi. četiri primitivna k v a l i t e t a : četiri b o j e . o n d a s c i m e n u j u č e t i r i s t r a n e s v e t a . m o r a m o imati neku funkciju k o j a će da konstatuje da nešto p o s t o j i . (1) K v a t e m i t e t j e a r h e t i p t a k o r e ć i u n i v e r z a l n e p r i r o d e . to je Jung inicirao dopunjavanje i proširivanje triniteta na kvatemitet. o r t o d o k s n a h r i š ć a n s k a f o r m u l a nije b a š sasvim k o m p l e t n a . Z a t o postoje i četiri psihološka aspekta p s i h i č k e o r i j e n t a c i j e . krug. " ( G W 11. m a n j e ili više n c u s p e š n o . Z b o g toga uvek postoje četiri elementa. dok j c I r i n i t e t c e n t r a l n a h r i š ć a n s k a s i m b o l i k a . t r e ć a f u n k c i j a o d g o v a r a da li to čoveku p r i j a ili nc p r i s t a j e . U r e a l n o s t i . p r e d s t a v l j a p o g r e š k u vezanu z a s t v a r n o s t a n j e s t v a r i . O n j e logična p r e t p o s t a v k a svakog celovitog s u d a . on smatra da kvaternitct. Više od toga sc ne može reći.kolektivnim pojavama. d r u g a će da u t v r đ u j e šla je to. n a p r i m e r . § 103) 100 . onda o n m o r a imati č e t v o r o s t r u k i a s p e k t .

što je pre svega izraz njihove inferiorne (manje vredne. političari. Prema tipovima zauzetog stava. osnovna psihološka funkcija. sc u smislu j u n g o v s k e tipologije. MIŠLJENJE M i š l j e n j e je u smislu j u n g o v s k e t i p o l o g i j e racionalna. U poslednji misaoni tip sc ubrajaju organizatori. Duboka osećanja koja postoje i kod ovih ljudi mogu sc. koji delaju prvenstveno u spoljašnjim prilikama na stvaranju reda i strukture. i pasivnog mišljenja k o j e prihvata događaje i iskustva ( 1 ) . dok se emotivni tipovi više orijentišu prema vlastitim merilima vrednosti. Introvertni m i s a o n i tip j e . senzibilnom vezivanju za određene ideje ili religije. Jung pravi razliku između aktivne misaone delatnosti. na primer. m i š l j e n j e . 101 . velike vernosti i odgovornosti prema kakvom zadatku ili u lojalnosti prema državi. ispoljiti u mističnom. z a o k u p l j e n prvenstveno unutarnjim svetom ideja ili određenim naučnim teorijama. Ona se često ispoljava u potisnutim i malo diferenciranim osećanjima. Prilikom rasuđivanja i formiranja sudova čovek sa izraženom misaonom funkcijom usred- sreduje se shodno opštevažećim principima i zakonima. na donošenju zakona i njihovoj primeni. Bezbrojni subjektivni faktori i učešće osećanja ostaju kod ekstrovertnih misaonih tipova duboko u pozadini. koja dovodi do određenih voljnih radnji. podređene) funkcije osećanja. Prema kompenzatorskoj funkciji za tipove zauzetog stava postoji kod ekstrovertnih misaonih tipova neznatna funkcija osećanja. između ostalog. Pomoću mišljenja sadržaji predstava i opažanja sc dovode u pojmovnu vezu. O p š t i j e p o s m a t r a n o . razlikuje se introvertni i ekstrovertni tip mišljenja. može opisati na sledeći način. naprotiv. pravnici i naučnici. ili putem snažno izraženih misaonih mogućnosti.

b u d u ć i da o n a . za m e n e n i j e m i š l j e n j e . intelektualna intuicija. čine ih odgovornim i pouzdanim savre- menicima. m o m p o j m u usmerenog mišljenja. pasivno mišljenje je događaj. Ta i druga karakterna svojstva. neusmereno mišljenje. onda ga slede sa velikom upornošću. a s p o s o b n o s t p a s i v n o g ili n e u s m e r e n o g m i š l j e n j a k a r a t e r i š e m k a o intelektualnu intuiciju. po m o m s h v a t a n j u . a u d r u g o m s l u č a j u u r e đ u j u sc p o j m o v n i odnosi. intelekt. Dalje. nego s a m o predsta­ vljanje. p r e m a t o m e . n a o s n o v u meni 102 . O n o jc a p e r c e p t i v n a delatnost i k a o takva sc r a z v i j a u uklivnu i pasivnu m i s o n u d e l a t n o s t . A k t i v n o m i š l j e n j e o d g o v a r a l o bi. Kod svojih bližnjih zanimaju se više za njihove stavove i mišljenja nego za njihovo ponašanje i iskustva. S p o s o b n o s t u s m e r n o g m i š l j e n j a o z n a č v a m k a o intelekt. dovodi d a t e s a d r ž a j e p r e d s t a v a u ( p o j m o v n u ) v e z u .Prilikom formiranja svojih sudova mislioci rado zaključuju po opštim pravilima o specifičnom slučaju. A k t i v n o m i š l j e n j e j e v o l j n a r a d n j a . Mišljenje jc ona psihološka funkcija k o j a . za mene p r e d s t a v l j a iracionalnu f u n k c i j u . nazivam racionalnom f u n k c i j o m . mada n a k n a d n o mogu da p r i z n a m njihovu usmerenost na osnovu a k t i v n o g a p e r c e p c i o n o g č i n a . r a z u m n i h n o r m i . s a d r ž a j e p r e d s t a v a s v r s t a v a pod p o j m o v e . shodno svojim s o p s t v e n i m z a k o n i m a . dok emotivni tip voli pre svega crveno. D a n a s bih ga označio k a o intuitivno m i š l j e n j e . n c o d g o v a r a j u m o j o j c i l j n o j usmerenosti i otuda n e m a j u za m e n e osećnnje p r a v c a . P a s i v n o m i š l j e n j e jc u m o m dole c i t i r a n o m r a d u bilo n e d o v o l j n o o k a r a k t e r i s a n o k a o " f a n t a - z i r a n j e " . p r o t i v r e č e m o j o j n a m e r i . O m i š l j e n j u b i . D o n o s e s e sudovi k o j i . u d a t o m s l u č a j u . d r u g a č i j e r e č e n o . b u d u ć i d a o n o . Njihova omiljena boja je najčešće plava ili neka od njenih nijansi. Nasuprot tome. U prvom slučaju sadržaje predstava podvrgavam v o l j n o m činu s u đ e n j a . gde se. što izvesni psiholozi n a z i v a j u asocijativnim m i š l j e n j e m . trebalo govoriti s a m o onđe gde jc r e č o p r e d s t a v a m a p o s r e d s t v o m k a k v o g p o j m a . P r o s t o r e d a n j e p r e d s t a v a . b e z o b z i r a d a l i t a j čin s u đ e n j a o d g o v a r a n a š o j n a m e r i ili ne. n a l a z i m o p r e d č i n o m r a s u đ i v a n j a . Kada sebi postave zadatak ili izaberu određeni c i l j . na osnovu p r e t p o s t a v k e meni s v e s n i h . (1) M i š l j e n j e s h v a t a m k a o j e d n u o d četiri osnovne psihološke funkcije. usmereno mišljenje.

(1) U i s t r a ž i v a n j u m i t o v a .) MIT Po J u n g o v o m shvatanju. što opet vodi projektovanju slika. G . nego je ovaj već navedeni mit obuhvatio Isusa (3). Novi mitologemi mogu nastajati promenom duhovno-istorijskog konteksta. u ljudskoj duši postoji duboka potreba za mitološkim predstavama i slikama. nego su nastali spontano u obliku naših snova. Ako se č o v e k upušta u unutrašnja iskustva svog duševnog života. Sa stanovišta dubinske psihologije. M e đ u t i m . č o v e k sc dosad u v e k z a d o v o l j a v a o vegetativnim i drugim pomodnim predstavama o Suncu. snova i mitoloških predstava. K . Mitovi su psihičke manifestacije k o j e predstavljaju suštinu duše (2). § 7 7 4 ff. mitovi se ne izmišljaju svesno. Budući da arhetipovi u mitu dobijaju svoj lik. Kod prvobitnih plemenskih kultura mit i religija su činili jedinstvo. iako j e n a s t a o putem k o j i se m e n i p r i k a z u j e i r a c i o n a l n i m . Jung opisuje individualno z n a č e n j e i iskustvo " m i t o l o g i z i r a n j a " kao "simbolične izraze unutarnje i nesvesne drame u duši" (1). onda se delatnost njegove mašte stimuliše i oživljava. Ovu snažnu unutrašnju prisilu ka projektovanju i "mitologiziranju" Jung objašnjava "iracionalnom snagom instin­ k t a " . razvojem svesti čoveka i prvenstveno nastankom novih simbola u kolektivno nesvesnom. I mit o b o g o č o v e k u Isusu nije nastao sam po sebi. m e t e o r o l o g i j i . p r o c e n j u j e i uređuje s a d r ž a j e p r e d s t a v a . mit ima fundamentalnu funkciju. Mcsccu. ( G W 6. Ali j a u d a l o m s l u č a j u mogu n a k n a d n o s a z n a l i d a i intuitivni čin r a s u đ i v a n j a o d g o v a r a r a z u m u . č o v e k se gotovo uopšte n i j e u p u š t a o u to da 103 . svest može ostati povezana sa instinktivnim korenima nesvesnoga.nesvesnih i zato racionalno nepoznatih normi. U oblasti religije.

M i t o v i su p r v o b i t n o o t k r o v e n j a p r e d s v e s n e d u š e . u tami duševne p o z a d i n e . nego j e taj mit p o s t o j a o već s t o l e ć i m a . kišoviti periodi itd. ali n i k a d a iz svesne s a m o v o l j e . z a p r a v o . m i t s e s a s t o j i o d s i m b o l a k o j i nisu i z m i š l j e n i . nego t o s p o l j a š n j e p o s m a t r a n j e m o r a u j e d n o biti i duševno z b i v a n j e . . n c o t k l o n j i v u p o t r e b u ili. naprotiv. nego ih doživljava. n e h o t i č n e i z j a v e u nesvesnom duševnom procesu a ništa m a n j e a l e g o r i j e psihičkih procesa. k a o i n d i r e k t a n povod svesti. naprotiv. O n j e . n j e g o v a nesvesna duša p o s e d u j e ncutoljiv nagon da sva spoljna čulna iskustva asimiluje. nego i čine duševni život p r i m i t i v n o g p l e m e n a k o j e sc o d m a h r a s p a d a i n e s t a j e čim izgubi svoje mitološko nasleđe. ( G W 9/1. M e s c č c v e m e n e . doduše. b o l j e r e č e n o . k a k o opisuje e v a n g e l i s t Marko. M i t o b o g o č o v e k u n i j e stvorio č o v e k I s u s . n a s t a j u s p o n t a n o . k o j a ga je izdigla. n a p r o t i v . lično bio zahvaćen tom simboličnom idejom. i m a j u vitalan z n a č a j . čiji g u b i t a k svagda i svuda. Primitivan čovek n a j p r c malo polaže na objektivno o b j a š n j e n j e očiglednih s t v a r i . Oni nc samo da p r e d s t a v l j a j u . b e z p r e p o z n a t l j i v i h u z r o k a k o j i s c mogu d o k u - m e n t o v a t i u svesti. ( G W 9/1. Mitovi. u prvom redu. t j . 104 . s i m b o l i č n i izrazi u n u t r a š n j e i n e s v e s n e d r a m e duše k o j a p u t e m p r o j e k c i j a . t j . na l j u d e k o j e p o k r e ć u p o d s t i c a j i n j i h o v e m a š t e i k o j i se gotovo i ne r a z l i k u j u od onih k o j e s m o k a s n i j e nazivali pesnicimn i filozofima. pa i kod civilizovanog č o v e k a . M i t o v i se v r a ć a j u na p r i p r o s t o g p r i p o v e d a č a i n j e g o v e s n o v e .leto i z i m a . psihičke manifestacije koje p r e d s t a v l j a j u suštinu duše. i z r a d i o n i c e d r v o d c l j e i d u h o v n e o g r a n i č e n o s t i n j e g o v e o k o l i n e . nego sc o d v i j a j u u n j e n o j o n o s l r a n o s l i . M i t o l o g i j a j e d n o g plemena j e živa r e l i g i j a . p r e d s t a v l j a m o r a l n u k a t a s t r o f u . k a o i č o v e k k o j i j e izgubio svoju dušu. S u n c e m o r a u s v o j i m p r o m e n a m a da p r e d s t a v l j a s u d b i n u b o g a ili h e r o j a k o j i . § 7) (2) P r i m i t i v n o duhovno u r e đ e n j e ne izmišlja m i t o v e . nego su j e d n o s t a v n o viđeni. Primitivnom nije dovoljno da po- s m a t r a i z l a z a k i z a l a z a k S u n c a .nisu ništa drugo do a l e g o r i j e b a r ovih o b j e k t i v n i h i s k u s t a v a . § 2 6 1 ) ( 3 ) M e đ u t i m . p o s t a j e s h v a t l j i v a za l j u d s k u svest. š t a v i š e . M n o g i od tih nesvesnih p r o c e s a n a s t a j u . D r u g i .su mitovi. Svi mitologizirani p r i r o d n i p r o c e s i . čini se. n e p r e b i v a n i g d e d r u g d e n e g o u duši č o v e k a . r c f l e k t o v a n a u p r i r o d n i m d o g a đ a j i m a . Ali religija je živa veza sa duševnim p r o c e s i m a k o j i ne zavise od svesti. Takve alegorije bi bile uzaludna igra kakvog nenaučnog intelekta. nego i m a .

Već t a d a su n a s l u ć i v a l i da se mit ne može doslovno prihvatiti b a š zbog njegovih očiglednih n e u s k l a đ e n o s t i . Posle odumiranja mišljenja u slikama i brojnih simbola. J o š u d r e v n o j G r č k o j . u snovima i fantazijama čoveka arhetipske slike i m i t o l o š k i motivi k o j i . do izražaja u široko zasnovanoj odbrani od dubinsko-psiholoških mogućnosti razumcvanja ili od duševnih oboljenja ( 2 ) . Prihvatanje nesvesnog izvodi se iz uzroka i delovanja duševnih poteškoća i psihoncurotskih iskustava ( 1 ) . šire gledano. Jung razlikuje individualno i kolektivno nesvesno. između ostalog. Taj strah dolazi. ( G W 18/1. § 6 5 8 ) NESVESNO Nesvesno sadrži sva psihička iskustva i sve sadržaje koji se ne tiču svesti i ne odnose sc na Ego na opažajan način. o n a s t a n k u s a m e p r i č e . onda to m o ž e da zbuni svest pojedinca ili da izazove provalu masovne 105 . Dok bi napred pomenuta iskustva trebalo priključiti sferi individualnog nesvesnog. potiču iz dubine duše koja se naziva kolektivno nesvesno ( 3 ) . T e k z n a t n o k a s n i j e . Z a t o su pokušali da ga svedu na o p š t e r a z u m l j i v u p r i č u . č o v e k je počeo da r a z m i š l j a o t o m e . l j u d s k i duh bio j e d o v o l j n o r a z v i j e n da bi došao do p r e t p o s t a v k e da su p r i č e o bogovima ništa d r u g o nego s t a r a i p r e n a g l a š e n a p r e d a n j a o k r a l j e v i m a iz p r a i s t o r i j c i n j i h o v i m d e l i m a . u njima pohranjena moć prelazi u nesvesno i prouzrokuje kod mnogih ljudi strah i nemir. Po Jungovom shvatanju. j e r njegove sile mogu da parališu svest. Kada sadržaji kolektivno nesvcsnog ožive i pokrenu sc. nevezani za istorijsku tradiciju. postoje.P r i m i t i v n i p r i p o v e d a č i n i k a d a nisu m n o g o pitali z a p o r e k l o s v o j i h f a n t a z i j a . danas se o nesvesnom mnogo govori zbog toga što u toj oblasti duše vladaju snažan život i kretanja. Kod mnogih ljudi postoji pritajen strah od nesvcsnog.

filozofskim i religioznim t v o r e v i n a m a . Iz h i l j a d a iskustava ove v r s t e izvedeno je o p r a v d a n j e da se govori o p o s t o j a n j u nesvesnih psihičkih s a d r ž a j a . potpražno opaženo. zbog toga što su one već pripremljene u kolektivno nesvesnom mnogih ljudi ( 4 ) . k o j e n e s u m n j i v o d o k a z u j e d a . a nc filozofski u smislu metafizičkog. § 9 1 5 ) (2) Z n a č a j n a snaga nesvesnih s a d r ž a j a dokaz je uvek za o d g o v a r a j u ć e slabosti svesti i njenih f u n k c i j a . međutim. nisu v e z a n i z a E g o n a v i d l j i v n a č i n . t j . Iz kolektivno nesvesnog nc polaze.histerije i psihoze. i z m i č e s v a k o j mogućnosti s a z n a n j a . u g r o ž e n a o d n e m o ć i . u s l u č a j u h i s t e r i č n e a m n e z i j e E g o n e zna z a p o s t o j a n j e r a š i r e n i h psihičkih k o m p l e k s a . S t o g a j e sasvim suvišno da č o v e k želi da nešto o tome n a s l u ć u j e . koji i n o r m a l a n čovek p o k a z u j e u svom otporu psihološkim gledanjima. za- 106 . ali d a j e d n o ­ s t a v n a h i p n o t i č k a p r o c e d u r a može d a u s l e d e ć e m t r e n u t k u s a v r š e n o r e p r o d u k u j c i z g u b l j e n i s a d r ž a j . k a o da l j u d s k a duša baš n e m a n i k a k v e veze sa (im s t v a r i m a ili nc bi smela da i m a . Po mom m i š l j e n j u nesvesno j c g r a n i č n i psihološki p o j a m . § 3 7 4 ) (3) M e đ u t i m . (G\V 6. P o j a m nesvesnog za mene je isključivo psihološki p o j a m . društvene. ( G W 1 6 . P i t a n j e u k o j e m s e s t a n j u n a l a z i n e s v e s t a n s a d r ž a j d o k l e god n i j e p r i k l j u č e n svesti. U lošim s l u č a j e v i m a to je p o t a j n i s t r a h od d u š e v n o g o b o l j e n j a a u m a n j e s t r a š n i m s l u č a ­ j e v i m a strah od nesvesnog. (1) Nesvesno. Upravo groteskan jc taj olpor načinu k a k o se psihološki p o k u š a j b r a n i u u m e t n i č k i m . i to n a j p r c iz psihopatološkog iskustva. onda se takva nova shvatanja i ideje šire brzo. N j e n o u g r o ž a v a n j e j e z a p r i m i t i v n o g čoveka j e d a n od najčešćih slučajeva " m a g i č n o g " pribojavanja. Stoga jc shvatljivo da taj p o t a j n i s i r a h p o s t o j i i kod k u l t u r n o g č o v e k a . nego sc tamo formiraju i nove ideje. n a š e d o s a d a š n j e s a z n a n j e o p r i r o d i n e s v e s n i h s a d r ž a j a d o p u š t a n a m i z v e s n u o p š t u p o d e l u tih s a d r ž a j a . političke i religiozne reforme. O p r a v d a n j e za to što uopšte govorim o p o s t o j a n j u nesvesnih procesa za m e n e proizlazi j e d i n o iz iskustva. u izvesnoj m e r i . Svest j e . na p r i m e r . k o j e o b u h v a t a sve a k v i z i c i j e ličnog postojanja. Ako intuitivan čovek opazi ove konstelirane i razvijajuće sadržaje i stavi ih na diskusiju. dakle zaboravljeno. M o ž e m o r a z l i k o v a l i individualno n e s v e s n o . k o j i p o k r i v a sve one psihološke s a d r ž a j e ili p r o c e s e k o j i n i s u s v e s n i . potisnuto. samo bolesna i psihopatološka dejstva.

N e p o t r e b n o j e b a v i t i s e s p e k u ­ l a c i j a m a o t o m e koliki je u d e o svesti u n a s t a j a n j u s n o v a . nc bi mogli nedostajati u svesnoj slici situacije. k o j i u svako d o b a i svugde mogu ponovo da n a s t a n u bez i s t o r i j s k e t r a d i c i j e ili m i g r a c i j e . novi stav p r e m a svetu i životu. S a n n a m se p r e d s t a v l j a . k o j i o p a ž a j u ove p r o m e n e u k o l e k t i v n o n e s v e s n o m i p r e t v a r a j u ih u n e p o s r e d n e i d e j e . d o d u š e . i o p a ž a n j e m n o g o m e n j a j u n a t o m e .) (4) M i s m o s c . P o s t o j i opšta s p r e m n o s t za p r i h v a t a n j e novih i d e j a . k a o što n a s i s k u s t v o u č i . N a j č e š ć e je reč o j e d i n k i ili o više p o j e d i n a c a p o s e b n o s n a ž n e i n t u i c i j e . naime iz nasleđcne s t r u k t u r e m o z g a . više ili m a n j e . postepeno sakupljaju u kolektivno nesvesnom i o ž i v l j a v a j u p o m o ć u njegovih s a d r ž a j a . tako se i nesvesni s a d r ž a j i . m a d a n a d r u g o j s t r a n i postoji s n a ž a n otpor t o m e . K o m p e n z a t o r s k a f u n k c i j a nesvesnog j a v l j a se utoliko j a s n i j e ukoliko jc svesni stav j e d n o s t r a n i j i . tako i iz nesvesne delatnosti n a s t a j u p r o d u k t i . politički i religiozni uslovi z a h v a t a j u k o l e k t i v n o n e s v e s n o . k o j i ne potiču od ličnih a k v i z i c i j a . T a k v e i d e j e se onda brzo šire. Međutim. F u n k c i o n a l n i odnos nesvesnih p r o c e s a p r e m a svesti m o ž e m o n a z v a t i kompeniulorskim o d n o s o m . p r o n a l a z e . i to u tom s m i s l u da se svi oni f a k t o r i k o j e v l a d a j u ć i stav o životu j e d n o g naroda potiskuje. izvlači n a p o v r š i n u s u b l i m i r a n i m a t e r i j a l . kad bi sve bilo svesno. kao što i s k u s t v o p o k a z u j e . j e r su se i kod drugih ljudi paralelno odvijale p r o m e n e u n e s v e s n o m . K a o što i z svesne p s i h i č k e a k t i v n o s t i proističu n e k i rezultati ili proizvodi. d a k l e sve one s a d r ž a j e k o j i . a za to p a t o l o g i j a pruža b r o j n e p r i m e r c . o b i č n e p r i l i k e u k o j i m a sc m a n i f e s t u j e n e s v e s n o p r i p r e m l j e n . Izvesno je da svesna r e p r o ­ d u k c i j a ili. č a k . p o r e d ovih ličnih nesvesnih s a d r ž a j a . mi ga nc s t v a r a m o svesno. n a p r i m e r snovi i f a n t a z i j e . I s t o o n a k o k a o što se svesni s a d r ž a j i n a l a z e u n e k o j debilnosti. k o j i j c konsteliran p o l o ž a j e m svesti. nego iz n a s l e đ c n e mogućnosti psihičkog funkcionisanja uopšte. ali n c m o g u d a unište osnovnu činjenicu produktivnog pobuđivanja nesvesne pro­ venijencije. O p š l i d r u š t v e n i . § 919 f. pri čemu nesvesni p r o c e s . Ali. ja verujem da su s p o l j a š n j e o k o l n o s t i č e s t o . ( G W 6. To su m i t o l o š k e veze. O v e s a d r ž a j e o z n a č a v a n i k a o kolektivnu nesvesne. navikli d a d u b o k e i s t o r i j s k e p r o m e n e svodimo isključivo na spoljne uzroke. motivi i slike.m i š l j e n o i e m o l i v n o . p o s t o j e i d r u g i s a d r ž a j i . Nove i d e j e nisu 107 .

nego u životu imanentnom postojanju dve suprotstavljene tenzije. U bolesne procese kod neuroze ubrajaju sc između ostalih: potiskivanje. § 5 9 4 ) NEUROZA P o j a m neuroze ima u analitičkoj psihologiji K . koja mogu dovesti do zapadanja u ranije infantilne faze razvoja ili u 108 . kao i samoostvarcnje. Za Junga je bilo važnije pitanje "radi čega". u k o j e se č o v e k zapetljava. ( G W 8 . Međutim. Neuroza je izraz ometenog ocelotvorenja čoveka i njegove individuacije. Junga drugačije akcente nego u Frojdovoj psihoanalizi (1). Neurotski simptomi imaju za Junga simboličan i prikriven smisao. Potiskivanje se zasniva na pomenutim suprotnostima. n a j č e š ć e postoje u konfliktu između duhovnomoralnog zahteva i prirodno-nagonske težnje. nego o n e n a j č e š ć e n a s t u p a j u u obliku k o j i j e z a s t a r i stav m a n j e ili više n e p r i h v a t l j i v . G .s a m o p r o t i v n i k s t a r i h s h v a t a n j a . Kada čovek razabere i shvati poruku svojih simptoma. čak. time se nc misli na to da Jung uzrok vidi u konfliktu nagona. nego uzročno pitanje " z a š t o " nastaje neuroza. onda može sa takvim uvidom da počne sa kompletnim usmeravanjem i oblikovanjem svog života (2). regresija. Neuroza bi se uopšteno mogla zamisliti i kao privremeni ili. fiksiranje i izneveravanje. kao "truli kompromis". R a s k o r a k i suprotnosti. Kod regresije se oživljavaju ranija pozitivna iii negativna iskustva i modaliteti ponašanja. koji u toj meri opterećuju proces duševnog doživljavanja i težnju za psihičkim rastom. da dolazi do neuroze. Disocijacija i razdor č o v e k a sa samim s o b o m dovode do p s i h o n c u r o t i č n i h p o t e š k o ć a . One mogu dovesti do nastajanja kom­ pleksa i izazvati fenomene nagomilavanja. kao jedna vrsta prelaznog rešenja pre pokušaja iznalaženja pogodnog rešenja.

nego i o izneveravanju samoga sebe pred psihičkim procesima razvoja. pored svoje čulnosti unutar procesa individuacije. aktuelni konflikt postavlja neurozu u vezu sa zahtevima iz sadašnjosti i čini jasnom njenu dinamiku. Prilikom tečenja neuroze. na primer. rafi­ niranim aranžmanom i sa neumoljivom tvrdoglavošću. 109 . Zajfert navodi moralni. Kindler. 7. tom 3. kulturno-teorijski stav definiše neurozu kao neuspeo pokušaj jedinke da u samome sebi razreši neki opšti savremeni problem. Višedimenzionalnost i mnogostranost jungovskog koncepta neuroze T. 4. 6. stav o svrsishodnosti postavlja pitanje koje zadatke pacijent ne želi da izvrši i koje će poteškoće pokušati da izbegne. važno jc da bolesnik usvoji ispravan stav prema neurozi ( 3 ) . 3. ne radi više samo o frustraciji. Zajfcrt je prikazao u sledećim aspektima: 1. 2. naposletku.arhaična duševna stanja. finalna teorija neuroze vidi i ciljeve koji se slede sa svojevoljnošću. važne stavove. teorija o kreativnosti neuroze polazi od prihvatanja nagona za samoostvarenjem. konfliktno-teorijski stav kazuje da je nejedinstvo sa samim sobom odlika kulturnog čoveka uopšte. 10. 5. 9. str. Pod fiksiranjem razumemo svesno ili nesvesno zatvaranje i vezivanje. regresivno-teorijski stav prati bujicu psihičke energije. genetski ili genetski orijentisani stav vodi računa o istoriji neuroze. Jahrhunderts. za roditelje ili za razvojne faze k o j e nisu starosne prirode. 859 f ) . Kao nove. Kod izneveravanja se. teorijski stav o ulozi neuroze predstavlja se u identifikaciji Ega i Persone. razvojno- teorijski i disocijativno-teorijski stav o neurozi (u: Psvchologie des 20. libidozno-teorijski stav usmerava na oslobađanje energije zarobljene neurozom. 8. odbrani od nagonskih impulsa ili duševnih smetnji.

koje inače nigde nismo p r o n a š l i . u " p r e b i v a l i š t e s t r a h a " . To ne bi bilo l e č c n j e . znači isto što i p o s t a l i b e s p r e d m e t a n . nego je onu on lično. onda on time nc bi bio ni na kakvom d o b i t k u . ili h r a b a r čovek oslobođen s t r a h a . ( G W 10. o s l a n j a j u ć i s e n a čisto m a t e r i j a l i s t i č k o s h v a t a n j e s v e t a . Štaviše. j e r ćemo je inače propustili i tako izgubiti mogućnost u p o z n a v a n j a s a onim što s t v a r n o j e s m o . § 3 5 5 ) (2) Ne bi t r e b a l o p o k u š a v a t i sa u k l a n j a n j e m n e u r o z e . § 3 6 1 ) (3) Bolesnik ne bi irebulo du uči kuko du se oslobodi neuroze. na p r i m e r . nego kako du je podnosi. k a o što F r o j d i s p r a v n o p r i m e ć u j e . S a m o bezdušni racionalizam može da previdi tu č i n j e n i c u . ( G W 10. život g u b i svoj v r h u n a c a t i m e i s m i s a o . (1) Neuroza. s h o d n o r a c i o n a l i s t i č k o j n a m e r i . (GVV 1 0 . n e g o b i izgubio nešto v e o m a b i t n o . Ne leći se onu. Izgubiti n e u r o z u . D a k l e . n e u r o z a sadrži dušu b o l e s n i k a ili b a r j e d a n bitan n j e n deo. o d s a m e bolesti m o ž e m o m n o g o d a n a u č i m o što j e k o r i s n o z a s o p s t v e n o z d r a v l j e . trebalo bi da naučimo da j o j budemo zahvalni. to je pravo zlato. J e r bolest nije izlišan i stoga besmislen teret. č e m u n a s uči i u č e m u sc s a s t o j e n j e n smisao i njena svrha. nego i pozitivna pojava. n a i m e . nije nikako samo negativna. Š t a v i š e . k a o k a d b i mislilac izgubio s u m n j u u istinitost svojih z a k l j u č a k a ili k a d a bi m o r a l a n č o v e k bio lišen i s k u š e n j a . ili iz s t r a h a ili nekih d r u g i h r a z l o g a . m o g l a o d s t r a n i t i neuroza poput bolesnog z u b a . § 3 6 0 ) 110 . N a t a j n a č i n J a s c p r e t v a r a . k o j e n i k a d a ne bi p o s t o j a l o da se n i s m o n e u r o t s k i b r a n i l i od s e b e s a m o g . N e u r o z a j e onda zaista " r e š e n a " . k a d a je resila pogrešno p o s t a v l j e n o J a . i ono što se n e u r o t i č a r u priči nj ava k a o s t v a r za apsolutno o d b a c i v a n j e . Č o v e k j e b o l e s t a n . i k a d a bi se n j e m u . nego ona leci nas. on lično jc " d r u g i " čovek. nego bi t r e b a l o s a z n a t i šta o n a g o v o r i . ali j c bolest p o k u š a j prirode da ga izleči. k o j i u v e k n a s t o j i da se i s k l j u č i zbog i n f a n t i l n o g k o m o d i t e t a . nego a m p u t a c i j a . U s t v a r n o s t i .

bar kao što ih snevač doživljava. naime da (1) nesvesno kod snevača drugu osobu vidi preciznije i istiniti jc nego svest ili (2) da se sniva veza sa tim drugim. F r o j d o v o s h v a t a n j e sna kreće se gotovo samo na nivou o b j e k t a . onda sc pod tim uslovima misli na realne osobe. Međutim. Za ovo postoje dve mogućnosti razumcvanja.r e a l n a lica ili o k o l n o s t i . d a k l e izvanpsihološku sferu. Tako najveći broj ljudi vidi i shvata likove iz snova. k o j i s p a d a j u u fiziološku. ( G W 6. NIVO OBJEKTA U tumačenju sna nivo objekta znači da sc aktivne osobe i određene situacije odnose objektivno prema spoljašnjoj stvarnosti (1). to dolazimo da tumačenja sna na nivou subjekta. a ne on sam. roditelje ili kolegu. kao nešto razumljivo po sebi. kada sc slika iz sna neke osobe i dotični realan čovek najpodrobnije uporede. utoliko će više dolaziti u obzir i tehnički aspekti p r a k t i č n o g l e č e n j a . g d e se l i c a ili okolnosti iz sna vezuju s a m o za s u b j e k t i v n e veličine. Pošto se ovde već u igru uključuje faktor subjekta posmatrača i snevača. Pod t u m a č e n j e m na nivou o b j e k t a p o d r a - z u m c v a m ono s h v a t a n j e j e d n o g sna ili j e d n e f a n t a z i j e u k o j e m se lica ili okolnosti što se u n j i m a p o j a v l j u j u v e z u j u za o b j e k t i v n o . To je u s u p r o t n o s t i sa nivoom subjektu. ukoliko se želje u snu t u m a č e kao želje k o j e se odnose na realne o b j e k t e ili se tiču seksualnih z b i v a n j a . ukoliko sc više p o s v e l i m o p r o b l e m i m a sna. identifikovalc sa sanjanim objektima i licima ( 2 ) . TJ ovoj stvari p o t r e b n a je ona n e u m i t n a prisila. Ako neko sanja suseda. k o j u 111 . M e đ u t i m . najčešće će se uočiti razlike. § 8 5 4 ) (2) Za mene jc to razumljivo da neko ko nije analitičar sa p r a k t i č n i m iskustvom nema razvijen ukus za raspravu o "nivou s u b j e k t a " i " n i v o u o b j e k t a " . Jung skreće pažnju na to da bi to bilo naivna pretpostavka i problematična predstava ako bi se slike iz snova. (1) Nivo objektu.

parcijalne ličnosti. j e r čovek stalno m o r a d a r a z m i š l j a o u s a v r š a v a n j u v l a s t i t i h s r e d s t a v a . počinje rad na snu u smislu nivoa subjekta. Pri tom posmatramo sve osobe. pripadaju celini snevača (2). M a d a s u b j e k t i v n o s t j e d n e slike pripada takozvanoj očiglednoj mudrosti. najčešće nesvesne strane bića. Tek kad smo iscrpli dobre zamisli i kada tumačenje uđe u prazan hod. objekte i radnje kao likove i izražajne forme sopstvene duše. on igra najrazličitije uloge i time proizvodi i projektuje nesvesne duševne sadržaje koje kao.teški s l u č a j e v i u v e k v r š e n a l e k a r a . 112 . Snevač je tada i režiser na vlastitoj sceni sna. j e r ona o m e t a n a i v n u p r e t p o s t a v k u identiteta s a d r ž a j a svesti sa o b j e k t i m a . Z a h v a l n i s m o t e š k o ć a m a u s v a k o d n e v n o m l c č e n j u b o l e s n i k a što n a m p o m a ž u da s h v a t i m o one s t v a r i k o j e d e l i m i č n o t a n g i r a j u osnove n a š e g s v a k o d n e v n o g m e n t a l i t e t a . najpre bi trebalo da sc izvrši tumačenje sna u odnosu na nivo objekta i trebalo bi iscrpsti sve tamo opisane mogućnosti razumevanja. ipak pomalo filozofski o d z v a n j a k o n s t a t a c i j a što izvesnim u š i m a n e p r i j a t n o z v u č i . U terapeutskoj praksi se tumačenje sna na nivou subjekta često pokazuje kao veoma stimulativno i plodo­ nosno rešenje. može reći: "To si T i ! " ili "Takav si T i ! " San odslikava sam od sebe unutrašnje. § 5 1 6 ) NIVO SUBJEKTA Kod tumačenja sna na nivou subjekta. Tada se. k a k o bi m o g a o da p o m o g n e i u teškim s l u č a j e v i m a . O d g o v o r na to proizlazi j e d n o s t a v n o iz p o m e n u t c č i n j e n i c e da n a i v n a p r e t p o s t a v k a o d m a h i d e n t i f i k u j e sliku s a o b j e k t o m . Iz istog r a z l o g a j e n e s i m p a t i č n a i d e j a o nivou s u b j e k t a . u smislu samospoznaje. S v a k o o m e t a n j e j e d n e t a k v e p r e t p o s t a v k e d e l u j e i r i t i r a j u ć e na ovu v r s t u l j u d i . sve figure iz sna se posmatraju kao odraz intrapsiholoških faktora i kao subjektivno shvatanje samog snevača ( 1 ) . (GVV 8. Međutim.

n a p r o t i v . (1) Nivo subjektu. ali b a š p u t e m procesa k o j i već p r i p a d a j u n a š o j psihi. Stoga se u p r a k t i č n o j psihologiji pravilno postupa a k o se s l i k a . nego. b e z čega ne bi bila v e r o v a l n a p r o j e k c i j a na o b j e k t . koji veoma komplikuju pravo saznanje nekog ljudskog k a r a k t e r a . S t o g a j e p r i l i k o m a n a l i t i č k e o b r a d e nesvesnih p r o d u ­ k a t a b i t n o da se inuigo ne s t a v l j a o d m a h k a o identitet o b j e k t a . nego mu je n a j v i š e s a m o slična. n i j e n i k a d a a p s o l u t n o i d e n t i č n a sa o b j e k t o m . inutgo n e k o g č o v e k a . R a d i s e s a m o o n e š t o k r i t i č n i j e m o d m e r a v a n j u p r i p a d n o s t i . čulnom p e r c e p c i j o m i a p c r c c p c i j o m ovih n a d r a ž a j a . P o d t u m a č e n j e m na nivou s u b j e k t a p o d r a - z u m e v a m o n o s h v a t a n j e n e k o g sna ili n e k e f a n t a z i j e k o d k o j e g s e z a s t u p l j e n a lica i odnosi dovode u vezu sa s u b j e k t i v n i m č i n i o c i m a k o j i p o t p u n o p r i p a d a j u s o p s t v e n o j psihi. a k o j e j c o b j e k t s a m o izazvao. Nije i s k l j u č e n o da se n e k o svojstvo p r o j e k t u j e na o b j e k t . D r u g a č i j e stoje stvari kod običnih p r o j e k c i j a k a r a k t e r n i h c r t a 113 . uvek s a m o v e o m a sumnjivu vrednost. r a z u m e se. čistoj č u l n o j p e r c e p c i j i s a m o v e o m a slaba uporišta. on je često p r e slika s u b j e k t i v n o g k o m p l e k s a f u n k c i j a nego slika s a m o g o b j e k t a . Zbog krajnje subjektivnog ostvarenja jednog i m a g a . K a o što s e z n a . u k o j u mi o b l i k u j e m o n e k i l j u d s k i o b j e k t . osim toga. Z b o g ovih k o m p l i k a c i j a . tako da je slika. doduše. u k o l i k o j e o v a j u t i s a k s u b j e k t i v n i j i ili a f e k t i v n i j i . i v r e d n o s t i ili z n a č a j a . To je s h v a t a n j e na nivou s u b j e k t a . s t v a r a . M e đ u t i m . ( G W 6. S v c d o č a n s t v o naših čula p o k l a p a se. r a z m i š l j a n j e i i n t u i c i j a . t r e b a l o da ide u p r e t e r i v a n j c . O n o što mi na o b j e k t u p a d a u o č i . ali naša je a p e r c e p c i j a pod gotovo nesagledivim subjektivnim uticajima. Ona se realizuje. p r e d s t a v l j a ć e s t v a r n o s v o j s t v o o b j e k t a . p r o j e k c i j a m a g i č n i h k v a l i t e t a u nežive o b j e k t e ) . T a k o k o m p l e k s n a psihička veličina. R a d i spoznavanja ljudskog k a r a k t e r a potrebni su i { i ž i v l j a v a n j e . od koga kod o b j e k t a realno n e m a n i k a k v i h t r a g o v a (na p r i m e r . § 9 8 2 ) (2) S h v a t a n j e na nivou s u b j e k t a nc bi. kakvu čini l j u d s k i k a r a k t e r . utoliko p r e sc m o r a to svojstvo shvatiti k a o p r o j e k c i j a . oštro r a z l u č u j e od n j e g o v e stvarne egzistencije. k a o što iskustvo p o k a z u j e . k o n a č n i sud i m a . slika o b j e k t a k o j i sc n a l a z i u n a š o j psihi. da sc s h v a t a k a o slika s u b j e k t i v n e veze sa o b j e k t o m . i s t i n a . i to između realno p o s t o j e ć e g s v o j s t v a o b j e k t a . odnosno e n e r g i j e ovog svojstva. u velikoj m e r i sa k v a l i t e t i m a o b j e k t a . n a r a v n o . na svaki n a č i n do k r a j n o s t i subjektivno uslovljena. Ali pri tom m o r a m o povući suštinsku razliku.

n a p o m e n i m o j o š i to da numinoznost u oblasti religioznih nauka upućuje na božansko i/ili na demonsko. b a š k a o što analitičar na " t r a n s f e r " odgovara " k o n t r a l r a n s f e r o m " . koji pojam numinoznog upotrebljava za neizrecivo. pojam numinoznosti izražava snažnu i zastrašujuću moć duševnih sila ( 1 ) . O v o p o t o n j e d o g a đ a s c o n d a k a d a o b j e k t s a m nije sveslun s v o j s t v a . U ovim s l u č a j e v i m a stvar često stoji t a k o da objekt n u d i p r o j e k c i j i i p r i l i k u i .ili t r e n u t n i h stavova. To je jedna vrsta "emocionalnog naboja koji se uvek prenosi na svest kada se pojavi neka arhetipska slika ili nastane neka arhetipska situacija" (Briefe III. kada transfer p r o j e k t u j e n e k i s a d r ž a j k o j e g je i s a m l e k a r nesvestan. po Jungu. pa ono Ume deluje nu nesvesno drugoga. ( G W 8. Na kraju. Preciznije rečeno. 5 2 ) . ali on i p a k kod n j e g a p o s t o j i . Ota (Das Heilige). Jer sve projekcije proizvode kontruprojekcije tamo gde j e o b j e k t n e s v e s t a n s v o j s t v a k o j e p r o j e k t u j e s u b j e k t . osnovna odlika arhetipa. U oblasti dubinske p s i h o l o g i j e . tajnovito i užasavajuće. (1) P o n e k o će se j o š setiti k a k v a sc svuda podigla b u r a o g o r č e n j a k a d a su F r o j d o v i radovi postali opšlcpoznata stvar. posebno u p s i h o l o g i j i kompleksa. U definisanju ovog pojma Jung sc oslanja na R. to su arhetipske slike i simboli k o j i deluju zastrašujuće na svest i E g o i ujedno izazivaju p r o š i r e n j e svesti. Numinoznost je najtešnje povezana sa arhetipom. š t a v i š e . Njegovo pojavljivanje i delovanje odlikuju sc numinoznošću (2). Ova izvanredna dejstva pomažu nam da shvatimo zastoje dubinskoj psihologiji uopšte i jungovskoj psihologiji posebno teško da se uključe u takozvani naučni konsenzus. kao nešto "sasvim drugo" u ljudskoj spoznaji B o g a . § 5 1 9 ) NUMINOZNOST Numinoznost j e . izaziva j e . Ove 114 .

Sa n e č u v e n o m o s t r a š ć e n o š ć u i n e u m o l j i v o m doslednošću on čcslo s t r e m i svom cilju i uvlači s u b j e k t u svoje o k o v e . ( G W 8. j e r s e p r i r o d n o p r e t p o ­ stavlja izvestan stepen jasnosti. § 216) (2) P o j a v l j i v a n j e a r h e t i p o v a i m a izrazito nu/ninozan k a r a k t e r k o j i s e m o r a o z n a č i l i a k o n e k a o " m a g i č a n " . O n m o ž e b i l i i s c c l j u j u ć i ili r a z a r a j u ć i . E f e k a t t o g a n i j e s a s v i m j e d n o z n a č a n . ( G W 8. ali o n n i j e n i k a d a i n d i f e r e n t a n . § 405) 115 . N a i m e . to više i ne želi. izazvali r e a k c i j e kod publike.k o m p l e k s n e r e a k c i j e prinudile s u istraživača n a izolaciju. S v a k i put k a d a i s t r a ž i v a n j e uspe d a j o š m a l o d a l j e p r o d r e u duševni Iremendum. D u b o k o s h v a t a m o l p o r svih č v r s t i h u v e r e n j a p r e m a p s i h o l o š k i m o t k r i ć i m a ove v r s t e . ljudi o s e ć a j u s t r a h od opasnih sila k o j e su sputane u u n u t r a š n j o s t i svakog čoveka i na neki n a č i n s a m o č e k a j u na č a r o b n u reč koja će raskinuti okove. j e r oni r u k u j u p r e d m e t o m k o j i se odnosi na n e s a v l a d a n o u č o v e k u . Ovaj aspekt izvanredno zaslužuje o z n a k u " d u h o v n i " . k o n a č n o . k a k o je to izvrsno o z n a č i o O t o . Svi p s i h o l o š k i t e o r e t i č a r i iz ove oblasti izlažu se istoj o p a s n o s t i . na numinuzno. T a m o gde p o č i n j e o b l a s t k o m p l e k s a . onda b a r k a o d u h o v a n . N j e g o v a n u m i n o z n o s t ima često mističan kvalilet i d e l u j e o d g o v a r a j u ć e na n a r a v . U p r a v o kod ljudi k o j i su daleko od pomisli na t a k v e n a p a d e s l a b o s t i . nc d o g a đ a se r c l k o da se a r h e t i p p o j a v i u s n o v i m a ili m a š t a r i j a m a u obliku duha ili sc čak p o n a š a k a o s a b l a s t . k o j a j e n j e m u i n j e g o v o j školi donela p r e k o r d o g m a t i z m a . Stoga je ovaj fenomen za psihologiju religije od najvećeg značaja. b a r kao i kod p a c i j e n a t a koji iz terapcutskih razloga daju povoda za nastupanje protiv n e d o d i r l j i v o s t i njihovih k o m p l e k s a . knđ i dosad. to će. S a više s l u t n j e nego s t v a r n o g z n a n j a . O v o p o s l e d n j c sc d o g a đ a z b o g toga što doživalj sa s o b o m donosi ispunjenje smisla k o j e s e d o t l e s m a t r a l o n e m o g u ć i m . iz k o j i h sc o v a j ne može istrgnuti u p r k o s često o g o r č e n o m o p i r a n j u i. č i j a n a j i n t i m n i j a p r i r o d a j o š n i j e t e m e l j i t o i s p i t a n a . on m o b i l i š e f i l o z o f s k a i religiozna s h v a t a n j a . j e r s u k o m p l e k s i d u š e v n e sile. p r e s t a j e s l o b o d a z a E g o .

I druga spoljašnja zbivanja i objekte on može adekvatno i dobro da oceni. mada se i oni mogu pridružiti (1). ispravno ili pogrešno. on je u stanju da druge ljude tačno oceni prema njihovim pozitivnim i negativnim stranama. jer poseduje solidno osećanje za stvari koje obećavaju uspeh. Dalje. Stoga sc oni često zgražavaju nad mišljenjem. osećanjc predstavlja funkciju vredno­ vanja koje nam prenosi da l i j e nešto prijatno ili neprijatno. dobro ili zlo. Stoga ekstrovertni tip ne živi rado sam. j e r onda zapada u razmišljanja i mudrovanja i pri tom ga pogađaju njegove sopstvene negativne misli i inferiorno mišljenje. Njihova inferiorna i nerazvijena strana jeste mišljenje k o j e je j a k o podložno uticaju nesvesnog. " Introvertni emotivni tip u č e s t v u j e u životu 116 . u svojim "raspoloženjima" koja nas pokreću pozitivno ili negativno. Dok mišljenje pojmovno ureduje sadržaje svesti i sva iskustva. doživljavamo. nezavisan od spoljašnjeg delovanja i draži. Često ih muče negativne ili cinične misli k o j e su usmercne protiv vlastite ličnosti i onda proizvode osećanja inferiornosti. koje jc određeno prvenstveno nesvesnim zbivanjima. Ekstrovertni emotivni tip često jc uspešan čovek. ' OSEĆANJE Oscćanje (čuvstvo. Jung ukazuje na to da jc uz p o m o ć pojmovnog aparata nemoguće podrobno opisati suštinu osećanja (2). Na njega se odnosi sledeća poslovica: "Tiha voda breg r o n i . T o j e s u b j e k t i v n i d o g a đ a j . na primer. Ovo što jc rečeno o ekstrovertnom emotivnom tipu odnosi sc u znatno većoj meri na introvertni tip. emocija) jc u smislu jungovske tipologije n o v a osnovna p s i h o l o š k a f u n k c i j a . Osećanjc. Ljudi tog tipa mogu se dobro uživeti i u osećanja drugih i ispravno osetiti određene situacije.

bilo da je kao opšte ili s a m o k a o p a r c i j a l n o o s e ć a n j e . ali n e n e k o g o d r e đ e n o g . ali k o j e se od intelektualnog suda utoliko više r a z l i k u j e u k o l i k o se nc vrši radi u s p o s t a v l j a n j a n e k e p o j m o v n e veze. t j . e m o c i o n o s t a n j e sa p r i m e t n i m tclesnim i n e r v a c i j a m a . p r o c e s k o j i se v r š i i z m e đ u Ja i d a l o g s a d r ž a j a . o d " p r e d s t a v a " ili o s e t a z a v i s n u p o j a v u . (1) O s e ć a n j c u b r a j a m u četiri o s n o v n e psihološke f u n k c i j e . L e m a n o m . Pri tom njegova etička i moralna merila vrednosti imaju pozitivnog uticaja na druge ljude. O v a j p o s l e d n j i p r o c e s m o ž e s c k a u z a l n o odnosili n a r a n i j e s a d r ž a j e svesti.prvenstveno preko osećanja. nego r a d i k a k v o g p r v e n s t v e n o s u b j e k t i v n o g u s v a j a n j a ili o d b i j a n j a . S t o g a jc o s e ć a n j c u j e d n o i n e k a vrsta rasuđivanja. nego shvatanja i politički stavovi. č i m e j c opet izraženo n e k o v r e d n o v a n j e . ali to ne m o r a nužno biti s l u č a j . onda n a s t a j e ufekat. n e g o s a H e f - dingom. Nc mogu se pridružiti onom psihološkom pravcu koji osećanjc shvata kao s e k u n d a r n u . i to p r o c e s k o j i d a j e o d r e đ e n u vrednost u s m i s l u u s v a j a n j a ili o d b i j a n j a ( " p r i j a l n o s t " ili " n e p r i j a t n o s t " ) . j e r on isto tako m o ž e p r o i z l a z i t i i iz n e s v e s n i h s a d r ž a j a . p r c s v e g a . bez obzira na trenutni s a d r ž a j svesti ili n a t r e n u t n e s e n z i t i v n o s t i . V r e d n o v a n j e p u t e m o s e ć a n j a odnosi se na svaki s a d r ž a j svesti. S t o g a o s e ć a n j c p r e d s t a v l j a p r v e n s t v e n o v e o m a subjektivan p r o c e s . i to o p e t u s m i s l u p r i h v a t a n j a ili o d b i j a n j a . p r e d s t a v l j a n e k o v r e d n o v a n j e . može se o emotivnim tipovima reći j o š i sledeće: oni imaju dubok predosećaj za osećanja i rado pomažu u rešavanju ličnih problema svojih prijatelja. Sasvim uopšteno. 117 . zanimaju njihova ponašanja i iskustva. O s e ć a n j c j c . p o j e d i n a č n o g s a d r ž a j a svesti. ma k a k v e v r s t e on b i o . m o ž e p o j a v i t i t a k o r e ć i i / o l o v a n k a o " r a s p o l o ž e n j e " . ti se dragoceni ljudi upravljaju prema vlastitim merilima vrednosti koja su duboko ukorenjena u njihovom osećanju i k o j a im pomažu u donošenju ispravnih odluka. Kod ljudi iz svoje okoline više ih. i a k o se p r i d r u ­ ž u j e s v a k o m osetu. A k o sc p o j a č a v a intenzitet o s e ć a n j a . k a o što to p s i h o p a t o l o g i j a o b i l a t o p o k a z u j e . Č a k " r a v n o d u š a n " oset i m a neki " o s e ć a j n i t o n " . k o j i u s v a k o m pogledu može biti nezavisan od s p o l j a š n j e g n a d r a ž a j a . Vuntom. Baldvinom i drugim smatram o s e ć a n j c s a m o s t a l n o m f u n k c i j o m sui generis. Kilpcom. U načelu. po pravilu. nego čitavog t r e n u t n o g s t a n j a s v e s t i . Ali i r a s p o l o ž e n j e . n a i m e ton r a v n o d u š n o s t i . ali i proces koji se.

j e r i n a j t a č n i j a k l a s i f i k a c i j a moći ćc uvek da naznači samo onaj intelektualno shvatljiv sadržaj sa kojim su osećanja p o v e z a n a . nije okarakterisana sušlina osećanja. sastoji u prvom redu od osećanja. k a o šio s c uopšte n i j e d n a o s n o v n a p s i h o l o š k a f u n k c i j a ne može u p o l p u n o s l i izraziti p o m o ć u d r u g e . a da l i m e i p a k n i j e dotakla s p e c i f i č n o s t o s e ć a n j a . naravno. j e r mišljenje pripada kate­ g o r i j i n e s a m e r l j i v o g o s e ć a n j a . a da t i m e i p a k sama o s e ć a n j a nc budu d e t a l j n o k l a s i f i k o v a n a . nego pomešan sa o s e ć a n j i m a . toliko m a l o ili toliko m n o g o . ( G W 6. Ovaj tip precizno opaža spoljnje objekte i može se dobro odnositi p r e m a n j i m a . isto toliko mogu se r a z l i k o v a t i o s e ć a n j a . j e r iznad svih mogućih i n t e l e k t u a l n o s h v a t l j i v i h k l a s a sadržaja postoje još osećanja koja sc otimaju intelektualnom rangi­ r a n j u . k a o o b i č a n misaoni proces. K o l i k o god i m a različitih i intelektualno shvatljivih klasa s a d r ž a j a . O v o j o k o l n o s t i b i t r e b a l o p r i p i s a t i t o što n i j e d n a i n t e l e k t u a l n a d e f i n i c i j a n i k a d a n e ć e biti u s t a n j u da u iole d o v o l j n o j m e r i izrazi s p e c i f i č n o s t i o s e ć a n j a . § 8 0 4 ) OSET Osct (senzacija) se. t j . mislima i predstavama. po pravilu. ćula i percepcije (čulno opažanje) pomoću čulnih organa ( 1 ) . Osct se. Pod ovim tipom se s r e ć u p o s e b n o ona 118 . O v a j poslednji je neko ko dobro posmatra stvari i t a č n o uočava pojedinosti. T i m e što se o s e ć a n j a k l a s i f i k u j u ništa n i j e d o b i j e n o u smislu s h v a t a n j a n j i h o v e s u š l i n c . Prema tipovima zauzetog stava. nc sreće u čistom obliku. ( G W 6. razlikujemo introvertni i ekstrovertni senzitivni tip. nego je osećanje pomoću njih samo spolja opisano. § 801) (2) G o r n j i m definicijama.O s e ć a n j c sc od a f e k t a r a z l i k u j e po l o m e šio ne izaziva n i k a k v e p r i m e t n e telesne i n e r v a c i j e . u smislu jungovske tipologije. Intelektualna moć p o i m a n j a pokazuje sc nesposobnom da suštinu osećanja formulišc u pojmovnom jeziku.

pošto p u t e m p e r c e p c i j e p r o m e n e tela d a j e o s e ć a n j u k a r a k t e r a f e k t a . On nije identičan sa n j i m a . na neki način. e l e m e n t o s e ć a n j a . O s e t t r e b a strogo razlikovali od osećanja. O n o j e . S l o g a se oset može i z j e d n a č i l i sa p e r c e p c i j o m . mišljenje i osećanjc. budući da predstavlja čistu perceptivnu funkciju. d o k j e . Imaju malo problema sa održavanjem reda i uređivanjem stvari na poslu i u privatnom životu (za razliku od intuitivnih). b u d u ć i d a p r e d s t a v l j a n j u prenosi p e r c e p t i v n u sliku s p o l j a š n j e g o b j e k t a . s d r u g e s t r a n e . Opštije r e č e n o . ali su zato nedovoljno spontani. Primaoci rado čine nešto praktično i korisno i teško im pada razvoj mašte. Novo i nepoznato nije za njih posebno primamljivo. Rado čitaju aktuelne izveštaje sa činjenicama ili naučnu literaturu. direktori i drugi.zanimanja k o j a su prilagođena zahtevima stvarnosti. n e g o i na u n u ­ t r a š n j u . P r e n o s e ć i svesti p r o m e n u tela. p e r c e p c i j a p o m o ć u čulnih o r g a n a i " t e l e s n o g č u l a " ( k i n e s t e t i č k o . Kada formiraju određeno mišljenje. Dalje. O s e t j c stoga u p r v o m redu osećanje čulima. 119 . počinju blagovremeno da pakuju kofere i skoro da nemaju problema sa vremenom i tačnošću. v a z o m o t o r i č k o i drugo o p a ž a n j e ) . oni dobro opažaju pozadinu događaja ili perspektivne mogućnosti. mogu uporediti sa visokoosctljivim filmom. n a p r o m e n e u n u t r a š n j i h o r g a n a . onda se njega uporno drže. Oni se. tehničari. a m a n j e poeziju i fantastične priče. oset se m o ž e opisati na s l e d e ć i n a č i n . Više im odgovara da se prilagođavaju datim uslovima i da čine ono što se očekuje. može p r i k l j u č i t i osetu k a o " t o n o s e ć a n j a " . (1) O s e t ili s e n z a c i j a jc ona psihološka f u n k c i j a k o j a prenosi p s i h i č k u d r a ž o p a ž a n j a . Introvertni osetni tipovi opažaju objektivne uticajc snažno sa unutarnje strane. Kada žele da putuju. I sa rokovima se dobro snalaze i čovek se može na njih osloniti. Ovom tipu teško padaju naslućivanje. s j e d n e s t r a n e e l e m e n t p r e d s t a v l j a n j a . O s e t se nc o d n o s i s a m o na s p o l j a š n j u p s i h i č k u d r a ž . budući d a j e ono sasvim drugi p r o c e s k o j i se. t j . t j . S v o j godišnji odmor organizuju najčešće po unapred utvrđenom planu. oset r e p r e z e n t u j e i psihološke n a g o n e . kao što su poslovni ljudi. n a p r i m e r . koji pri odgovarajućem osvetljenju tačno odslikava fotografisane predmete.

T r e b a l o bi r a z l i k o v a l i č u l n o . Jakobi). naprotiv. t j . p r i m e r a radi. p o m e š a n a . nego i s t a b l j i k e . odnosno k o n k r e t n o i a p s t r a k t n o o p a ž a n j e . K o n k r e t a n oset j e k a o t a k a v r e a k t i v a n f e n o m e n . n a nivo o p š t o s t i ili o s n o v n o g s a d r ž a j a s v e s t i . Apstraktna senzacija predstavlja. Ona se naziva i čovekovom "maskom duše" (J. samo opažaj samog cveta. n c lišava nikoga v o l j e . o s e ć a n j i m a i m i s l i m a . Tersona je veštačka ličnost koja poseduje funkciju zaštitne maske u sistemu odnosa sa bližnjima. K o n k r e t a n osct cveta nc prenosi. n a p r i m e r n j e g o v u j a r k o c r v e n u b o j u . A p s t r a k t n a s e n z a c i j a . P r v o shvata pomenute oblike među sobom. P r v o b i t n a f o r m a f u n k c i j e uvek j e k o n k r e t n a . o d v o j e n o o d svih n a z n a č e n i h primesa. n a p r o t i v . Personi pripadaju pojavna 120 . o d m a h izdiže i s t a k n u t o č u l n o o b e l e ž j e c v e t a . kao i svaka a p s t r a k c i j a . nije ništa p r v o b i t n o . Ono j e . k a o svaka a p s t r a k c i j a . od drugih psihičkih e l e m e n a t a odvojenu vrstu senzacije. § 7 8 7 f. s l c d e ć i vlastiti p r i n c i p . K o n k r e t n a senzacija nikada sc ne j a v l j a u " č i s t o m " o b l i k u . (GW 6. listova.) PERSONA Persona je svesno predstavljena bitna strana vlastite ličnosti. produkt diferenciranja funkcija pa. diferenciranu vrstu p e r c e p c i j e k o j a s e m o ž e o z n a č i t i k a o " e s t e t s k a " . dok drugo o z n a č a v a n e k a k v u o d e l j e n u . Ono sc odmah izmeša sa o s e ć a n j i m a l a g o d n o s t i ili n e p r i j a t n o s t i k o j e i z a z i v a p r i z o r ili s a i s t o v r e m e n o p o b u đ e n i m p e r c e p c i j a m a m i r i s a ili sa m i s l i m a o n j e g o v o j b o t a n i č k o j k l a s i f i k a c i j i . k o j a j e u s m e r e n a n a a p s t r a k c i j u sen­ z a c i j e . i z d v a j a od svih p r i m e s a o s e ć a n j a i misli i time sc izdiže na nivo čistote k o j i n i k a d ne p r i p a d a k o n k r e t n o m osetu. d o k a p s t r a k t n a s e n z a c i j a . prema tome. t j . staništa itd. e l e m e n t a u s m e r a v a n j a . nego j c u v e k p o m e š a n a s a p r e d s t a v a m a . Apstraktna senzacija pogoduje uglavnom umetniku. p r e d s t a v l j a i z r a z i d e l a t n o s t estetičkog senzitivnog slavu. t j . odnosno okolinom. u k o l i k o se. V o l j a .

u v e r s k o m smislu " s l o b o d a n d u h " . s r a č u n a t a na lo da ostavi o d r e đ e n u t i s a k n a d r u g e a . U a k a d e m s k o m svetu zvali bi ga " d i l e t a n t " . s j e d n e strane. može da i s p o r u č i s t r u č n o n a p r a - 121 . Unutarnji antipod Personi čine duša i duševne slike Animusa i Anime. U k r a t k o . načini ponašanja i klišei uloga spadaju u pojam Persone. Da je ovo p o s l e d n j e izlišno. D r u š t v o lo z a h t e v a k a o n e k u vrstu s i g u r n o s t i . (1) P e r s o n a jc složen sistem odnosa između individualne svesti i d r u š t v a . da donesu priznanje i sigurnost. a moralni karakter može da skriva i kompenzira loše strane. s d r u g e s i r a n e . Dok društvena uloga ili određeni status m o g u . m o r a očekivati o d svake j e d i n k e d a šio s a v r š e n i j e igra n a m e n j e n u j o j ulogu. N i j e ni p r e p o r u č l j i v o i m a l i d v o s t r u k o s v o j s t v o . T a k a v č o v e k bio bi " d r u g a č i j i " od drugih l j u d i i ne sasvim p o u z d a n . bez o k l e v a n j a . pri čemu jedan čvrst i ekstravertan čovek može da ima meku i žensku dušu i obratno. radnici ili š e f o v i ( 1 ) . I iza intelektualnog držanja često sc krije senti­ mentalnost. a da je ono prvo n e p o t r e b n o . j e r bi to bilo j e z i v o . o b a v l j a ulogu s v e š t e n i k a . s j e d n e s i r a n e . Nc o č e k u j e se da on igra o b e uloge. može s a m o da tvrdi o n a j ko je toliko identičan sa svojom P e r s o n o m da više ne p o z n a j e s a m o g a s e b e . s druge strane se ono lično i ljudsko mogu ugušiti iza maske duše (2). k o j i uz to n i j e i pesnik. nego i da u s v a k o d o b a i u svim o k o l n o s t i m a . I određene titule. To znači da neko ko je sveštenik mora ne samo da izvršava o b j e k t i v n o svoju z v a n i č n u f u n k c i j u .slika koju neko emitujc i uloga koju društvo o č e k u j e od nekog položaja ili lica. M n o g e poteškoće u međuljudskim odnosima svode se na nerešene tenzije između Pcrsonc i nesvesne i potisnute duše. Persona je neophodno i sadržajno prila- godavanje jedinke društvu i stvarnosti. Persona i duša zauzimaju uzajamni polarni odnos. Poseban problem predstavlja identifikacija čoveka sa sopstvenom Pcrsonom. j e r j e društvo u b e đ e n o d a s a m o o n a j o b u ć a r . D r u š t v o o č e k u j e . šlavišc. na n j e g a bi pala s u m n j a n e p o u z d a n o s t i i n e d o v o l j n o s t i . p r i g o d n a m a s k a k o j a j c . kakve sebi pridaju žene ili muškarci. svako t r e b a da b u d e na svom m e s l u : j e d a n je o b u ć a r a drugi p o e l a . d a p r i k r i j e p r a v u p r i r o d u j e d i n k e . politički bio bi " n e p r e d v i d i v a " v e l i č i n a . može da u o b r a ž a v a s a m o o n a j ko nije svestan p r a v e p r i r o d e ljudi iz svoje o k o l i n e .

(GVV 8/1. Svet n a m e ć e izvesno p o n a š a n j e i p r o f e s i o n a l c i se t r u d e da ispune takva o č e k i v a n j a . T a d a je nesreća neizbežna. ( G W 7. J c d n o z n a č n o s t lične pojave jc praktično važna s t v a r . Ovo sasvim poznato r a z d v a j a n j e svesti u dve često smešne figure. nego ono što on s a m i drugi ljudi misle da j e s t e . § 3 0 5 ) (2) Č e s t s l u č a j je identičnost sa Personom. k a k o bi se p r e o b r a t i o u ono što jc zaista i bio. na p r i m e r profesora sa n j e g o v i m u d ž b e n i k o m ili t e n o r a sa sopslvcnim g l a s o m .vljcne i p r a v e cipele. reći da jc P c r s o n a o n o što čovek uistinu n i j e . O v e s e s t v a r i d a n a s mogu l a k o p r o u č a v a t i . d a p r o đ e n e o k r n j e n . u k o j e m s a o b r a ć a m o sa svetom. p a j e stoga k o n s t r u k ­ cija j e d n e veštačke ličnosti postala neizbežna potreba. T a d a čovek živi j o š samo u svojoj sopstvenoj b i o g r a f i j i . p r e d s t a v l j a oštru psihološku o p e r a c i j u k o j a ne može ostati bez posledica po n e s v e s n o . T a k o gotovo s v a k o z a n i m a n j e i m a z a sebe k a r a k t e r i s t i č n u P c r s o n u . § 2 2 1 ) . a već dve bi za n j e g a bile p r e v i š e . u tim o č e k i v a n j i m a niko ne bi m o g a o . N a š e d r u š t v o j e n e s u m n j i v o n a takve ideale p r i p r e m l j e n o . R u h o D c j a n i r e čvrsto mu je p r i r a s l o za kožu. sa izvesnim p r e t e r i v a n j e m . M o g l i b i s m o . b u d u ć i da sc f o t o g r a f i j e ličnosti iz j a v n o g života v e o m a često p o j a v l j u j u u n o v i n a m a . k a o individualnost. N a r a v n o . sa o n i m s i s t e m o m p r i l a g o đ a v a n j a ili onim m a n i r o m . pa je bila p o t r e b n a o č a j n i č k a o d l u k a H e r k u l a da tu o d o r u k e n t a u r a Ncsa z b a c i sa tela i da uleti u proždirući p l a m e n b e s m r t n o s t i . j e r d r u š t v u j e d i n o p o z n a t p r o s e č a n č o v e k m o r a d a s e posveti jednoj stvari da bi mogao da pruži nešto k a k o v a l j a . P o s t o j i tu opasnost identifikacije sa P e r s o n o m . S t o g a i nije n i k a k v o čudo da svaki čovek koji želi da nešto postigne m o r a i m a t i u vidu t a k v a o č e k i v a n j a . Zahlcvi za p r i s t o j a n o š ć u i d o b r i m o b i č a j i m a d a j u dodatnu m o t i v a c i j u za s t v a r a n j e k o r i s n e m a s k e . Iza m a s k e se potom f o r m i r a ono što se naziva " p r i v a t a n ž i v o t " .

poput pesnika. On. • 123 . umetnici uzimaju. Pesničko stvaranje nalik jc oponašanju mnogih kreativnih zbivanja u snovima. svoje slike i vizije iz kolektivno nesvcsnog (2). POEZIJA SNA Pod p o e z i j o m sna podrazumcva se sposobnost duše da. Stoga pesnici i snevači pokušavaju neprestano da uspostave duševnu ravnotežu i time se približavaju pradoživljaju. Jung sc usredsredio na stvaralački proces oblikovanja u nesvesnom i u snovima ( 1 ) . baš kao i snevači. U njima se čovek sreće sa obuhvatnom celokupnošću koja može da podari smisao mnogim neprovidnim i zbunjujućim zbivanjima. nego u smislu umetničkog dela. Iz praktične analize umetnika ili iz i z u č a v a n j a njihovih b i o g r a f i j a i dela. ne želi da se upušta u estetska i umetnička pitanja. Pcsmc i snovi se pri tom često ponašaju kompenzatorski prema "duhu vremena" i kolektivnim shvatanjima i uvercnjima. Poezija sna ovde se ne shvata u smislu psihoanalize kao pomeranje i simbolično predstavljanje teško shvatljivih osećanja i fantazija. Prema Jungu. Analitičar i pacijent doprinose odgovarajućim upo- rednim materijalom iz snova onome što sc javlja u velikim pesničkim delima čovečanstva. iz različitih iskustava suštinske slike sažme u simbole i da ih opeva. pri tom. Jung govori i o snovima. u kojem se bitna iskustva zahvataju iz svakodnevice i uzdižu na nivo posebnih i najsvetlijih trenutaka ljudskog bitisanja. nego se interesujc za psihološko tumačenje umetničkih fenomena. U svojim radovima o odnosima analitičke psihologije prema pesničkom umemičkom delu. izražavajući pri tom ono što se u društvu potiskuje ili ostavlja.

n c tako d a v n o . onda ti " i n s t i n k t i " oživljavaju i e m i t u j u svoje slike u snove p o j e d i n a c a . n e o b a z i r u ć i s c n a l i č n o z d r a v l j e i bol čoveka k o j i je nosilac s t v a r a n j a . pa ni u d e l i m a u m e t n o s t i . T u m a č e n j e dela on m o r a prepustiti d r u g i m a i budućnosti. P e s n i k je u n a j d u b l j e m smislu i n s t r u m e n t . u p r i č e u m e t n i k a i v i d o v n j a k a . S t v a r a n j e m dela o n j c d o s e g a o svoj v r h u n a c . č a k i na štetu z d r a v i j a i obične l j u d s k e s r e ć e ! J o š n e r o đ e n o delo u duši u m e t n i k a čini p r i r o d n u snagu k o j a se p r o b i j a ili t i r a n s k o m silinom ili suptilnim l u k a v s t v o m p r i r o d n o g c i l j a . a l i sve s e o n e n e j a v l j a j u u s n o v i m a p o j e d i n a c a .) (2) P r a k t i č n a analiza u m e t n i k a p o k a z u j u u v e k iznova koliko j e j a k nagon u m e t n i č k o g s t v a r a n j a k o j i izvire i z nesvesnog i . a k a d n e k o s a n j a k a k v o g m u d r o g u č i t e l j a . D a b i s h v a t i o n j e g o v s m i s a o . ( 1 ) P o s t o j e m n o g e p r a s l i k c t n k v e v r s t e . bio on s v e s t a n toga ili n e . pa zato delo p e s n i k u zaista z n a č i više od n j e g o v e sopstvene s u d b i n e . Ali a k o svest z a l u t a u neki j e d n o s t r a n i i pogrešni stav. pa sc zbog toga nalazi ispod svog dela. N i j e d a n san nc k a ž e " t i t r e b a " ili " t o j e i s t i n a " . zbog čega od n j e g a n i k a d a ne s m e m o o č e k i v a t i t u m a č e n j e s o p s t v e n o g d e l a . K o l i k o j e b i o g r a f a velikih u m e t n i k a . nc može da t u m a č i s a m sebe i n i k a d a n i j e j e d n o z n a č a n . S t v a r a l a č k o živi i r a s t e u čoveku k a o 124 . onda je on ili d o v o l j n o o b r a z o v a n ili m u j c u č i t e l j p o t r e b a n . k o l i k o j e ć u d l j i v i s a m o v o l j a n . Veliko delo je k a o san k o j i . ( G W 1 5 . a k o ih nc p o d s t a k n e o d s t u p a n j e svesti od s r e d n j e g p u t a . § 1 6 0 f. d o k a z a l o da je n j i h o v s t v a r a l a č k i nagon bio toliko veliki da je č a k u n j i m a k i d a o sve l j u d s k o i s t a v l j a o ga u službu d e l a . gde se j o š n i j e d n a j e d i n k a n i j e p o v u k l a r a d i o s a m e svesti i d a p r o k r č i b o l n u s t r a n p u t i c u . gde se j o š svi s h v a t a j u u istom k r e t a n j u . k a k o bi ponovo uspostavili duševnu r a v n o t e ž u . isto t a k o . A k o je n e k o usnio n e k a k a v s t r a š n i san. nego o n p r i k a z u j e sliku k a o što p r i r o d a o m o g u ć a v a r a s t n e k e b i l j k e . onda to z n a č i da se on boji isuvišc ili p r e m a l o . č o v e k m o r a d a d o p u s t i d a g a ono f o r m i r a b a š k a o š t o j e f o r m i r a l o p e s n i k a . T a k o sc u delima p e s n i k a i s p u n j a v a duševna p o t r e b a n a r o d a . u p r k o s svoj očiglednosti. I o n d a ć e m o s h v a t i t i šta j e bio n j e g o v p r a d o ž i v l j a j : o n j c d o t a k a o onu spasonosnu i i z b a v l j u j u ć u duševnu dubinu. I o b e s t v a r i s u isto suptilne i n e k o će ih primetiti s a m o onda k a d a na njega u m e t n i č k o delo p r i b l i ž n o d e l u j c kao n a s a m o g p e s n i k a . pa stoga oseti i d e l a n j a individue još sežu u celo č o v e č a n s t v o . a n a m a je p r e p u š t e n o da iz toga izvlačimo z a k l j u č k e .

m a d a je čovek sklon da u to p o v e r u j e . prema roditeljima postavljena (i neispunjena) očekivanja projektuju na sliku B o g a ili se anuliraju u nalaženju smisla za sam život. na primer. Kod progresije reč je o procesu psihičkog prilagođavanja zahtevima stvarnosti i uslovima okoline (1). Za duševni život važna su oba psihoenergetska procesa. k a o S t o j e p o z n a t o . (1) P r o g r e s i j a i r e g r e s i j a libida čine verovatno j e d a n od n a j z n a č a j n i j i h energetskih f e n o m e n a duševnog života. pri čemu se. § 115) PROGRESIJA U progresiji duševnog razvojnog procesa dolazi do ukidanja regresije. Slično sc ponašanje javlja u nesvesnim kompleksima. d a k l e . A p r i l a g o đ a v a n j e . na primer. U s t a n j u srao d a z a h t e v u z a p r i l a g o đ a v a n j e m u d o v o l j i m o s a m o p o m o ć u odgo­ v a r a j u ć e u s m e r e n o g stava. U č i n a k p r i l a g o đ a v a n j a o s t v a r u j e se. između ostalog. To se. Pri tom je od fundamentalnog značaja i proces formiranja simbola. oslobađa duševna energija sputana psiho- neurotskim simptomima i putem simboličnih likova ponovo uvodi u život. P o d p r o g r e s i j o m bi trebalo ponajpre razumeti svakodnevno napredovanje psihološkog p r o c e s a p r i l a g o đ a v a n j a . S i m b o l i nastaju naglim preokretom od regresije ka progresiji i postojeće komplekse iz vremena detinjstva prevode u veće spojeve. 2) o k o n č a n j e p r i l a g o đ a v a n j a p o m o ć u 125 . n i j e dato j e d n o m za s v a g d a .d r v o u tlu. i to z a h v a l j u ­ j u ć i m e š a n j u potisnutog stava sa s t v a r n i m p r i l a g o đ a v a n j e m . pri čemu se. kao duševnim energetskim poljima koje ometa regresija psihičke energije. o d a k l e crpi h r a n u za sebe. postiže time što sc unutrašnja i spoljašnja opažanja pretvaraju u delatnost volje. u dve e t a p e : 1) z a u z i m a n j e s t a v a . S t o g a jc dobro da sc s t v a r a l a č k i p r o c e s o b l i k o v a n j a p o s m a t r a k a o živo b i ć e k o j e j c u s a đ e n o u dušu č o v e k a . ( G W 1 5 .

s t a v a . S t a v p r e m a s t v a r n o s t i j e nešto v e o m a t r a j n o , ali h a b i t u s j e toliko
t r a j a n k o l i k o j c m a l o t r a j a n njegov efektivni u č i n a k p r i l a g o đ a v a n j a . T o
je neizbežna posledica stalnih p r o m e n a okoline i time uslovijenog novog
prilagođavanja.
Progresiju libida bi se time s a s t o j a l a u n e p r e s t a n o m z a d o v o ­
l j a v a n j u p r i l a g o đ a v a n j a u s l o v i m a o k o l i n e . Pošto s e ova r a d n j a m o ž e
postići s a m o p o m o ć u s t a v a k o j i , k a o s t a v , s a d r ž i n e m i n o v n o izvesno
u s m e r e n j e a t i m e i o d r e đ e n u j e d n o s t r a n o s t , to može l a k o da n a s t u p i
s l u č a j da stav više ne može da ispuni zahtev za p r i l a g o đ a v a n j e m , b u d u ć i
da su se p r o m e n e spoljnih uslova već o d i g r a l e a one i z i s k u j u drugi stav
k o j i sc r a z l i k u j e od p o s t o j e ć e g . ( G W 8, § 60 f.)

PROJEKCIJA

Pod projekcijom se podrazumeva izmeštanjc sopstvenih
nesvesnih duševnih sadržaja. Po pravilu, određene osobe ili objekti
iz spoljašnjeg sveta pružaju za to podsticaj i daju "aktuelni povod".
Radi izvesne diferencijacije višeslojnosti ovih psihičkih procesa, Jung
pravi razliku između pasivne i aktivne projekcije. U prvu ubraja sva
bolesna izmeštanja sopstvenih kompleksa u druge, suočavanje ili čak
s u z b i j a n j e sopstvenih poteškoća na drugome. " P a s i v n i " su oni
psihički procesi u tom smislu da se odvijaju nesvesno i da sc podnose.
Pa ipak, mnoge svakodnevne i "normalne" projekcije odvijaju se
prema uzoru pasivne projekcije. Međutim, u aktivnu projekciju se
ubrajaju svi činovi uživljavanja, pri čemu se jedinka prenosi u neku
drugu ili se u nju uživljava (1). Poznata parabola o projekciji je slika
balvana u sopstvenom oku i traženje ivera u oku bližnjega.
Mnogi međuljudski odnosi se kvare delovanjem projekcije
i na tome se zasnivaju veoma brojni nesporazumi (2). Na neobičan
način neurotične osobe naginju projekciji nesvesnih kompleksa na

126

druge, g l e d a j u i o c e n j u j u ih ( č e s t o ih i o s u đ u j u ! ) , k r o z vlastite
" n a o č a r e " sa svojim iskrivljenim mogućnostima opažanja. Trebalo
bi da bude j a s n o da projekcije dovode do velikih problema između
zavađenih ljudi, grupa i država. Osvešćenjc projekcije, njeno vraćanje i
integrisanje u sopstvenu ličnost, predstavljaju težak i dugotrajan
proces. Iako bi zajednički život ljudi tako postao bitno podnošljiviji,
mnogi očekuju promene kod drugoga da bi sačuvali iluziju kako su
oni sami dobri i normalni ljudi (3).
(1) Projekcija z n a č i i z m e š t a n j e n e k o g s u b j e k t i v n o g p r o c e s a u
o b j e k t . (To je u s u p r o t n o s t i sa inlrojekcijom). P r e m a t o m e , p r o j e k c i j a
j e p r o c e s d i s i m i l a c i j e , u k o l i k o s c s u b j e k t u oduzima s u b j e k t i v a n s a d r ž a j
i, u neku r u k u , u g r a đ u j e u o b j e k t . To su nc s a m o mučni i i n k o m p a t i b i l n i
s a d r ž a j i , k o j i h se s u b j e k t o s l o b a đ a p u t e m p r o j e k c i j e , nego i pozitivne
vrednosti, k o j e su s u b j e k t u iz bilo k o j i h razloga n e p r i s t u p a č n e , na
p r i m e r zbog s a m o p o t e c n j i v a n j a . P r o j e k c i j a s e zasniva n a a r h a i č n o m
identitetu s u b j e k t a i o b j e k t a , ali se kao p r o j e k c i j a može označiti tek onda
a k o j c nastupila p o t r e b a r u š e n j a identiteta s a o b j e k t o m . Ova nužnost
s e p o j a v l j u j e k a d a i d e n t i t e t s t v a r a s m e t n j e , t j . a k o s e zbog o d s u s t v a
p r o j e k t o v a n o g s a d r ž a j a p r i l a g o đ a v a n j a bitno s m a n j u j e i stoga p o s t a j e
p o ž e l j n o v r a ć a n j e p r o j e k t o v a n o g s a d r ž a j a u s u b j e k t . Od tog t r e n u t k a
d o t a d a š n j i p a r c i j a l n i identitet d o b i j a k a r a k t e r p r o j e k c i j e . S t o g a i z r a z
" p r o j e k c i j a " o z n a č a v a s t a n j e identiteta k o j e j c p r i m c l n o i stoga postalo
p r e d m e t k r i t i k e : bilo sopstvene k r i t i k e od s t r a n e s u b j e k t a bilo k r i t i k e
nekog drugog.
M o ž e m o r a z l i k o v a t i pasivnu i aktivnu p r o j e k c i j u . Prvi oblik jc
o b i č n a f o r m a svih p a t o l o š k i h i b r o j n i h n o r m a l n i h p r o j e k c i j a k o j e n c
p r o i s t i č u ni iz k a k v e n a m e r e , n e g o su i s k l j u č i v o a u t o m a t s k o z b i v a n j e .
D r u g i o b l i k n a l a z i m o k a o b i t a n s a s t a v n i deo akta ulivljavunju. Uii-
vljavanje z n a č i , doduše, k a o c e l i n a , p r o c e s i n t r o j e k c i j e , b u d u ć i da služi
t o m e da o b j e k t dovede u i n t i m n u vezu sa s u b j e k t o m . R a d i u s p o s t a ­
v l j a n j a ove veze, s u b j e k t o d v a j a o d sebe izvestan s a d r ž a j , n a p r i m e r
o s e ć a n j e , p r e m e š t a ga u o b j e k t i t a k o u n o s i ž i v o t u n j e g a i o b j e k t
u k l j u č u j e u s u b j e k t i v n u s f e r u . Ali a k t i v n a f o r m a p r o j e k c i j e može s c
sresti i k a o čin p r o s u đ i v a n j a , č i j a je s v r h a u r a z d v a j a n j u s u b j e k t a od
o b j e k t a . U tom slučaju s u b j e k t i v a n sud, k a o važeće s l a n j e s t v a r i , o d v a j a

sc od s u b j e k t a i p r e m e š t a u o b j e k t , zbog čega se s u b j e k t d i s t a n c i r a od
o b j e k t a . P r e m a tome, p r o j e k c i j a je proces introverzije ukoliko ona,
n a s u p r o t i n t r o j e k c i j i , ne dovodi ni do k a k v o g u n o š e n j a i u j e d n a č a v a n j a ,
nego do r a z l u č i v a n j a i o d v a j a n j a s u b j e k t a od o b j e k t a . S t o g a ona igra
glavnu u l o g u k o d p a r a n o j e , k o j a r e d o v n o dovodi d o t o t a l n e i z o l a c i j e
s u b j e k t a . ( G W 6, § 8 7 0 f.)
(2) B a š k a o što j c č o v e k sklon d a p r i h v a t i d a j c svet o n a k a v
k a k v i m ga v i d i m o , tako i n a i v n o p r i h v a t a da su i l j u d i onakvi k a k v i m
ih z a m i š l j a m o . Na žalost, u p o s l c d n j c m s l u č a j u j o š n e m a n i k a k v e fizike
k o j a bi dokazala nesklad između opažanja i stvarnosti. I a k o je mo­
g u ć n o s t g r u b e o b m a n e v i š e s t r u k o veća nego k o d čulnog o p a ž a n j a , ipak
smelo i n a i v n o p r o j e k t u j e m o svoju s o p s t v e n u p s i h o l o g i j u na l j u d e iz
o k o l i n e . S v a k o s e b i n a o v a j n a č i n s t v a r a č i t a v n i z m a n j e ili v i š e
imaginarnih odnosa, koji se bitno zasnivaju na takvim p r o j e k c i j a m a .
M e đ u n e u r o t i č a r i m a ima čestih s l u č a j e v a , u k o j i m a jc p r o j e k c i j a
f a n t a z i j e takoreći j e d i n a mogućnost ljudskih odnosa. Čovek koga
u g l a v n o m o p a z i m vlastitom p r o j e k c i j o m , p r e d s t a v l j a imago ili nosiocu
imtigu, o d n o s n o simbolu. Svi s a d r ž a j i našeg nesvesnog k o n s t a n t n o su
p r o j e k t o v a n i u n a š u o k o l i n u , i mi ć e m o u s p e l i da ih r a z l i k u j e m o od
s t v a r n i h s v o j s t a v a istih s a m o u k o l i k o b u d e m o u s l a n j u da p r o n i k n e m o
u izvesne osobenosti naših o b j e k a t a k a o p r o j e k c i j a , k a o slika. U k o l i k o
nismo svesni p r o j e k t o v a n o g k a r a k t e r a nekog objektivnog svojstva, onda
ne m o ž e m o u č i n i t i ništa d r u g o , nego da n a i v n o živimo u u v e r e n j u da
o n o z a i s t a p r i p a d a o b j e k t u . S v i naši l j u d s k i odnosi puni s u t a k v i h
p r o j e k c i j a , i o n a j k o m e to u p o d r u č j u ličnog n i j e j a s n o , t o m e bi t r e b a l o
s k r e n u t i p a ž n j u na psihologiju š t a m p e u r a t o m z a h v a ć e n i m z e m l j a m a .
Cum gruno salis č o v e k u p r o t i v n i k u vidi s o p s t v e n e g r e š k e k o j e ne
p r i z n a j e . I z v a n r e d n i p r i m e r i mogu sc naći u svim ličnim p o l e m i k a m a .
O n a j k o n e p o s e d u j e n e o b i č n u m e r u s a m o o s v e š ć e n j a neće s t a j a t i i z n a d ,
nego n a j č e š ć e ispod svojih p r o j e k c i j a , j e r p r i r o d n o duhovno s t a n j e
p r e t p o s t a v l j a p o s t o j a n j e ovih p r o j e k c i j a . P r o j e k t o v a n j c n e s v e s n i h
s a d r ž a j a su p r i r o d n a s t v a r i datost. (G\V 8, § 5 0 7 )

(3) Č o v e k izvesno želi b o l j e odnose sa l j u d i m a iz svoje o k o l i n e
ali, n a r a v n o , pod uslovom d a oni o d g o v a r a j u n a š i m o č e k i v a n j i m a , t j .
da su v o l j n i nosioci naših p r o j e k c i j a . Ali ako čovek p o s t a n e svestan tih
p r o j e k c i j a , onda time l a k o dolazi do o t e ž a v a n j a odnosa p r e m a d r u g o m

128

s j e d n e s t r a n e . zasnivaju na siromaštvu živih simbola i na izvesnom racionalizmu. čime nepovoljne p r o j e k c i j e postaju svesne. dok. odnosno vragolije k o j i su smelo podmetani d r u g o m e i zbog čega se čovek celog života s r d i o . Kao psihijatar i psihoterapeut. i to sasvim o z b i l j n o . onda se to s m a t r a n c p o d n o š l j i i m . p r e k o k o j e g b i slobodno mogli olieali l j u b a v i m r ž n j a i sve one n a v o d n e v r l i n e . k o j e d r u g e žele da " u z d i ž u " i " p o p r a v l j a j u " . 3 0 0 ) PROTESTANTIZAM Kao sin protestantskog sveštenika u Švajcarskoj. Jung se intenzivno suočavao sa religioznim pitanjima i sa pitanjima smisla života. A k o neko drugi to čini. k o j i je biblijske priče lišio njihovog mitskog i simboličkog ruha. Jung se tokom svog života bavio i pitanjima religije. kako bi jasno izneo poruku i sadržaj predskazanja ( 2 ) .č o v e k u . ali a k o to t r e b a učiniti l i č n o . između ostalog. ( G W 8. K a o poslediea o t e ž a v a n j a dolazi d o n a g o m i l a v a n j a libida. s d r u g e s t r a n e . j e r n e m a mosta i l u z i j a . Onda se subjektu p r i l a z i s a z a d a t k o m d a n a s v o j r a č u n p r e u z m e sve o n e p r o s t a k l u k e . str. § 5 1 7 . posebno protestanti­ zmom. Jung se p o s e b n o kritički izražava u kontekstu tzv. onda se ne bi moglo ništa b o l j e poželeti. u b e đ e n j e da bi život bio b i t n o p o d n o š l j i v i j i k a d a bi se svi ljudi l a k o p o n a š a l i . Mnogi savremeni i misaoni 129 . B u l t m a n o v e demitologizacije. od kojih ćemo ovde. O n o što u lom postupku i r i t i r a . primera radi. postoji n a j ž e š ć i otpor protiv toga da sc t a j p r i n c i p p r i m e n i na s a m o m sebi. to j c . s t o j e kasnije i statistički dokumentovao (1). U s v o j i m m n o g o b r o j n i m religiozno-psihološkim izjavama i spisima Jung je izneo zapažena razmišljanja. Pri tom mu je padalo u oči da na razgovore dolaze više protestanti nego katolici. parafrazirati samo neke. Jung je smatrao da se "nered" i poteškoće u duševnom životu protestanata. u k o l i k o se to može lako i na z a d o v o l j a v a j u ć i način dali n e k o m e n a z n a n j e .

(To jc utoliko tipično što se K a t o l i č k a c r k v a oseća o d g o v o r n o m za brigu o duši. š i o jc i nesvesna n a m e r a celog ovog p o d u h v a t a . Od p r a d a v n i h v r e m e n a ljudi su sebi s t v a r a l i p r e d s t a v e o j e d n o m ili o v e ć e m b r o j u n a j v i š i h b i ć a i o n o s l r a n o s l i ž i v o t a . up. o n j c već izgubio j e d n u nogu — obavezan ritual. Jung ovu rascepkanost ocenjuje i kao znak životnosti i kao m o g u ć n o s t d i f e r e n c i r a n j a u r e l i g i o z n o j sferi (2). a m a n j e kod k a t o l i k a . O n d a č o v e k p o č i n j e d a Iraži izlaz i da r a z m i š l j a o smislu života i z a p a n j u j u ć i m iskustvima k o j e on sobom nosi.) Č o v e k v e r u j e n a u c i . na v e r o v a n j u k o j e jc (ime n e č u v e n o o t e ž a n o i 130 . R e f o r m a c i j o m . Von Religion und Christentum. iako bi to predstavljalo korisnu mogućnost da se struktuira haos nesve­ snog. O t a d a on sloji na hiper- t r o f i r a n o j d r u g o j nozi. k a o i d o s a d . (1) P o n i i n j e m ovo. (Jung inače pravi razliku između religije i konfesije. Jaka koncentracija protestantizma na Hrista. L j u d i osećaju da je velika r a z l i k a č v r s t o verovati u s a d r ž a j a n način života ili u B o g a i b e s m r t n o s t . j e r u n a š e m v r e m e n u i m a b e z b r o j ljudi k o j i su izgubili svoju veru u j e d n u ili drugu svetsku religiju i više ne n a l a z e n i k a k a v p r i k l j u č a k n j i m a . onda se li odnosi često m e n j a j u sasvim n e o č e k i v a n o . S a m o m o d e r n o d o b a v e r u j e da može bez n j i h . P r e m a j e d n o j statistici. I on će s e . ovde s c l e k a r više p o j a v l j u j e kod J c v r c j a i p r o t e s t a n a t a . b e s k r a j n o r a s l o j a v a l i . D o k život b e z n j e i d a l j e m i r n o teče. S druge strane. O n o što p r e o s t a j e n i j e više d o v o l j n o da bi sc izrazio toliko b o g a t (i t a k o o p a s a n ) svet nesvesnog i p r i k l j u č i o svesti ili sc ukrotio u loj m e r i . S a b l a s t s m r t i k o j a i m s e p r e t e ć i p r i k a z u j e . ( G W 18/1. T i m e p r o t e s t a n t i z a m p o s t a j e j o š d o s a d n i j i i s i r o m a š n i j i nego š t o već j e s t e . pa se sloga d a n a s p s i h i j a t r i m a p o s t a v l j a j u p i t a n j a k o j a su nekad pripadala sferi teologije. VValter 1987. za Junga jc postala centralni simbol ocelotvorcnja i indiviuacijc ( 4 ) .) Dvojstvo između svesne volje i nesvesnih pobuda i motiva pojačava se rascepom crkve i neprekidnim cepanjem na stotine verskih pravaca u protestantizmu. Ali ako čoveka zadese nevolje. § 5 6 5 ) (2) B u l l m a n o v pokušaj demitologizacijc predstavlja konsc- kvencu p r o t e s t a n t s k o g r a c i o n a l i z m a i vodi p r o g r e s i v n o m o s i r o m a š e n j u s i m b o l i k e . kao Spasitelja i Mesiju. g u b i t a k ostaje gotovo n e p r i m e ć e n .ljudi ne mogu se više sasvim upustiti u jednu ili drugu konfesiju. curu unimiiriiin. često j e snažan p o k r e t a č kod takvih misli. C G . Jung.

na M e s i j u . {Briefe II. 2 1 4 ) . dok za s l a b e p r o t e s t a n t i z a m n i j e d o v o l j n o situiran između B o g a i č o v e k a . K a t o l i c i z a m p o s t a v l j a isuvišc c r k v u između B o g a i č o v e k a . za r a z l i k u od Ega. i n t u i c i j a i nesvesno. t a i m e n a u k a z u j u n a nešto osnovno. str. on u vezi s tim i m a b o l j e izglede nego k a t o l i k k o j i se j o š uvek nalazi k o m p l e t n o u posedu j e d n e zaista k o l e k t i v n e r e l i g i j e . u osnovi. r e l i g i j a z a o d r a s l e . Ubcđcn sam da protestantizam odgovara osnovnoj potrebi čoveka. ako sc pravilno shvati. 211) (3)Protcstantizam je prvenstveno. 4 5 4 ) (4) P r o t e s t a n t i z a m j e n a p u s t i o gotovo c e l o k u p n u d o g m u . n i j e ništa u z n e m i r u j u ć e . j e r to pokazuje d a j e p r o t e s t a n t i s k u s i o v o d e ć i p r i n c i p ili p r i n c i p s p a s e n j a . P r o t e s t a n t i z a m čini od deteta odraslog č o v e k a . str. n a p r i m e r r i t u a l . k o j i s e m a n i f e s t u j e u l j u d s k o j psihi. " I m e j e o d j e k i d i m " . i k o n c e n t r i s a o se na H r i s t a . k o j e s a m o čini središte svesti. {Briefe III. u t o l i k o on i m a više izgleda da to b l a g o uzdigne u s v o j o j vlastitoj duši. Tu r a s c e p k a n o s t p o s m a t r a m k a o z n a k vitalnosti k o j a . On sc naziva instinkt. k o j a ide o d u n u t a r n j e g k a s p o - I j n š n j c m . Stoga mi sc čini da životna s n a g a p r o t e s t a n t i z m a u p r a v o izvire iz n j e g o v e r a s c e p k a n o s t i . na t a j a n s t v e n o delotvornu veličinu k o j a o b u h v a t a celog č o v e k a . Po m o m s k r o ­ mnom shvatanju. a svaki o d r a s t a o č o v e k ima s v o j e stanovište. K a t o l i č k a c r k v a j c m a j k a . str. I z tog r a z l o g a ona j e n a u k u . P a i p a k . U s v a k o m s l u č a j u . dok p r o t e s t a n t i z a m p r e igra ulogu o c a . nazvala S o p s t v o (das S c l b s t ) .postepeno postalo n e p r i s t u p a č n o . ali u k o l i k o j c d u h o v n o s i r o m a š t v o p r o t e s t a n t a v e ć e . od p o z n a t o g ka n e p o z n a t o m . r e l i g i j a p o s t e p e n o p o s t a j e p r i v a t n a stvar. O v o m d e f o l i j a c i j o m d r v e t a s i m b o l a . {Briefe I. to je baš onako kako bi trebalo biti. kaže Geteov F a u s t .

nego fenomen za sebe. S l c d e ć u d i f e r e n c i j a c i j u J u n g vrši p o v l a č e n j e m razlika između individualne i k o l e k t i v n e psihe (vidi i k o l e k t i v n o n e s v e s n o ) . dok duša više predstavlja kompleks funkcija sa izvesnim karakterom ličnosti ( 1 ) . stavova i vrednosti. s druge strane. PSIHA Za Junga. Pritom jedinka i Ja-svest. sjedne strane. psiha je celokupnost svih svesnih i nesvesnih psihičkih procesa. odnosno arhetipova. psiha je mikrokosmos. po Jungu. "koji omogućavaju izvesne načine mišljenja. Za Junga. Identitet j e d i n k e sa kolektivnom psihom omogućava osećanje o opštem značaju predstava. U psihi postoje "nasleđeni" modaliteti funkcionisanja i ponašanja. i skriva opasnosti gušenja svake individualnosti. osećanja i imaginacije" (2). kako destruktivne tendencije u jedinki i društvu ne bi stekle dominantnu prevlast. svi osnovni podsticaji i dogovor ljudi o tome šta je svima zajedničko. K o l e k t i v n e su sve one osnovne forme mišljenja i o s e ć a n j a . u kojem Ja-svest čini samo ograničeni i s e č a k k o j i okružuje nesvesno kao nešto bezgranično. psiha ili psihičko nisu privezak moždane funkcije ili telesnih procesa. Po Jungu. koji treba gledati u odnosu prema fiziološkim osnovama života. Prvo bi trebalo shvatiti kao mogućnost prilago­ đavanja spoljašnjoj stvarnosti. Celovitost psihe defmiše sc prema svesti i nesvesnom. a drugo kao dubinu psihe. Važni su izbalansiranost i ravnoteža svih psihičkih faktora. zavise od sledećih faktora: (1) od uslova kolektivne ili socijalne svesti i (2) od nesvesnih kolektivnih do'minanti. Psiha je energetski sistem i proces. Stoga je razvoj svesti pojedinca i integracija nesvesnih sadržaja bitan zadatak. Preko uzajamnih 132 .

Može sc. ( G W 16. psiha učestvuje i u besprostorno-bezvremenskom obliku bića. kod psihe o d m a h i m a m o posla sa s t r a h o m od " n a s l e đ c i i i h p r e d s t a v a " . N a s u p r o t t o m e . (1) U toku svojih i s t r a / i v a nj si s t r u k t u r e nesvesnog. p o s t o j e i načini psihičkih f u n k c i j a . n a i m e . S j e d n e s t r a n e lo z n a č i s u b j e k t i v n i m o m e n a t k o j i se v e z u j e za fizikalnu sliku sveta. a 133 . § 8 7 7 ) (2) S v o j s t v o p s i h e d a b u d e m i k r o k o s m o s n a r o d i s t a r o g v e k a pripisivali s u p s i h o f i z i č k o m č o v e k u . zavisi s a m o od p i t a n j a da li sc delovi sveta mogu d o k u m e n t o v a t i s one s t r a n e individualnog iskustva u n e s v e s n o m . t j . naime. § 2 0 6 ) (3) M a d a sam čistim psihološkim r a z m i š l j a n j e m došao do toga da p o s u m n j a m u samu psihičku prirodu a r h e t i p o v a . štaviše. S l o g a ono m o r a da znači nešto b e z g r a n i č n o . stvari stoje d r u g a č i j e . koji bi sc n a j b o l j e mogao označiti k a o " l i č n o s t " . pretpostaviti da o n a k o k a k o pile na celoj Z e m l j i na isti način izlazi iz j a j e t a . F i z i k a j o j j e . M e đ u t i m . u m a l o m ili velikom. pod dušom p o d r a z u m e v a m izvestan. m e đ u t i m . Ove s t v a r i su već odavno poznate iz u č e n j a o i n s t i n k t i m a i iz b i o l o š k i h i s k u s t a v a sa s i m b i o z a m a i n s e k a t a i b i l j a k a . Za Junga jc relativan ili parcijalni identitet psihe i fizikalnog kontinuuma od najvećeg teorijskog značaja. koje istražuje psihosomatska medicina. Po svoj prilici n i j e reč o tome nego. Da li ga m o ž e m o n a z v a t i m i k r o k o s m o s o m . našao s a m se p o b u đ e n da i z v r š i m p o j m o v n u d i f e r e n c i j a c i j u između duše i psihe. o s e ć a n j a i i m a g i n a c i j e k o j i se svuda i u s v a k o m vremenu mogu d o k a z a l i nezavisno od s v a k e t r a d i c i j e . n e g o su u priori p r i s u t n e . ( G W 6 . N a i m e . i z v e s n e k o n s t a n t e k o j e se ne stiču i n d i v i d u a l n o . d e m o n s t r i r a l a z a k l j u č a k d a j c n a nivou a t o m s k o g r e d a veličina z a m i š l j e n p o s m a l r a č u o b j e k t i v n o j stvarnosti i d a j e s a m o pod tim uslovom m o g u ć a z a d o v o l j a v a j u ć a šema o b j a š n j e n j a . S a n e s v c s n i m .s v e s t i . razgraničen kompleks f u n k c i j a . ono se ne može opisati per definilionem i e f e k t i v n o .odnosa psihe i tela. ipak rezultati fizike n a g o n e psihologiju da revidira svoje čisto psihičke p r e t p o s t a v k e . P o d p s i h o m p o d r a z u m e v a m c c l o k u p n o s t svih p s i h i č k i h p r o c e s a . u priori o p r e n a t a l n o određenim modalitetima ponašanja i f u n k c i j a . t j . Veliko j c p r e c e n j i v a n j c p r i d a v a t i t a k v a svojstva J a . izvesni načini m i š l j e n j a . j e r oni doprinose uspostavljanju celovitc slike sveta (3). k a k o svesnih t a k o i n e s v e s n i h .

ispunjen povercnjem. Kao sistem lečenja. U ovaj dijalektički odnos (analiza) (1) dvoje partnera se uključuju celovito. K a o dijalektički postupak. političkim. Psihoterapija je usmerena na transformaciju bolesnih duševnih stanja u normalno prilagodavanje životu. koji se prvenstveno određuje putem međuljudskog susreta između terapeuta i pacijenta i ostvaruje sc kroz otvoren razgovor. o b o j e tragaju za razvojnim mogućnostima i rešenjima konflikta. što sc d e š a v a n e s v e s n o . č i j e s e p o r e k l o i z p o j a v n o g sveta n e m o ž e osporiti. a k o t a k v i uopšte p o s t o j e . § 4 4 0 ) PSIHOTERAPIJA Psihoterapija je psihički metod lečenja. po Jungu. n e g o i o ekonomskim. (G\V 8. nego na fizikalnoj strani putem matematičkih j e d n a č i n a a na psihološkoj strani putem postulata. Ma koliko se fizikalni k o n t i n u u m može p r e d s t a v i t i . n a i m e t a k o da ureduju p r e d s t a v e . O d n a j v e ć e g t e o r i j s k o g z n a č a j a j e relativni ili p a r c i j a l n i identitet psihe i fizikalnog k o n t i n u u m a . da vodi računa ne s a m o o v i š e s l o j n i m duševnim iskustvima. A r h e t i p o v i s c j a v l j a j u tek p r i l i k o m p o s m a t r a n j a i u i s k u s t v u . i to s v a k a k o ne na očigledan n a č i n . filozofskim i religioznim pitanjima ( 2 ) . p a s e zato u v e k tek n a k n a d n o s p o z n a j e . Pomoću mogućnosti naslućivanja i intuicije. i l i m e p o s t a j u vidljivi i psihički. misli i prisećanja. psihoterapija bi trebalo.s drugu s i r a n e to je n e o p h o d n a veza sa o b j e k t i v n i m k o n t i n u u m o m p r o s l o r a i vremena za o b j a š n j e n j e psihe. ipak j e njegov neophodni psihički a s p e k t n e o č i g l e d a n . ona je neka vrsta suočavanja i dijaloga poverenja između dva lica (3). Oni a s i m i ­ l i r a j u m a t e r i j a l p r e d s t a v a . saopštavajući otvoreno vlastite osete i osećanja. j e r ona jc utoliko snažno pojednostavljenje. arhetipova i njihovih s a d r ž a j a izvedenih iz e m p i r i j e . Pri tome se manje radi o transferu 134 . u k o l i k o p r e m o š ć u j e prividnu n c s a m e r l j i v o s t između f i z i k a l n o g i p s i h i č k o g s v e t a .

( G W 10. Š t a v i š e . kao na primer funkcija sna. P r i l a g o đ e n o s t . dolaze do opšte svesti. m a d a ona n i j e j e d i n i k r i t e r i j u m . z n a č a j n a su t a č k a p r o g r a m a u s a v r e m e n o j r a z v o j n o j etapi p s i h o t e r a p i j e . koji prenebregava značajne "kolektivne predstave" političke. nego j e ona s t a l a n progresivan proces koji za neophodnu p r e t p o s t a v k u ima isto tako stalno posmatranjc promena spoljašnjih i unutrašnjih okolnosti. U ovoj oblasti došlo je do poza masnog b r o j a pogrešnih poteza. P r i l a g o đ e n o s t n i j e n i k a k v o t r a j n o i opšlevažeće s l a n j e k o j e sc. R a z m a t r a n j e opštih p r e t p o s t a v k i i vodećih i d e j a . Sistem lečenja. N c s a m o opšlc s h v a t a n j e n e u r o z e . j e r su j e d i n k e i sklonosti r a z l i č i t e . imaju p o t r e b u za t e m e l j i t o m r e v i z i j o m . P s i h o t e r a p i j a nc može ni pod k a k v i m okolnostima biti s a m o jedan m e t o d ili s a m o jedim sistem. koji su ranije bili deo duhovnog dušo­ brižništva (4). nego i kompleksne psihičke funkcije. pri čemu j e . po sebi n o r m a l n a f u n k c i j a sna p o d v r g n u t a istom s h v a t a n j u k a o i b o l e s t . k o j e j c element svakog bolesnog s t a n j a . ali n e i p r i l a g o đ e n . nego i da sagleda p r o c e s e duše u n j i h o v i m p r a v i m p r o p o r c i j a m a . n a i m e l j u d s k u dušu u n j e n o m c e l o k u p n o m o b i m u . U n o r m a l n o p r i l a g o đ i v a n j e . pa stoga i nije za uvek i večno u t v r đ e n a . ne s a m o n e u r o t s k i z a m i š l j a . e k o n o m s k e . bili p o š t e đ e n a p o t r e b e da se u č e n j e m z n a t n o r e v i d i r a . i to toliko t e m e l j n o r a z l i č i t e . Psihoterapija sc sve više konfrontira i sa pitanjima pogleda na svet.znanja a više o individualnoj transformaciji i occlotvorcnju koji nc mogu biti nametnuti. k o j a je suzbijala groznicu smatrajući je štetnom. j e d n o m o s t v a r e n o . k a o k r i t e r i j u m l e č e n j a . (1) S a v r e m e n a psihoterapija neće. § 369) (2) P r e t e n d u j u ć i d a b u d e metod l e č e n j a . P r i l a g o đ e n o s t j e d n o g psihičkog sistema tiče se. sve dok ne b u d e u s t a n j u d a s v o j p r e d m e t . j e r l i m e postojeće. p s i h o t e r a p i j a m o r a u p o s t a v l j a n j u vlastitih ciljeva da p r i z n a i p o t r e b u p r e t v a r a n j a s m a n j e n o g p r i l a g o đ a v a n j a . filozofske i religiozne p r i r o d e ili h o t i m i č n o previđa n j i h o v o temeljito p r i z n a v a n j e k a o postojećih s n a g a . b e z u s l o v n o j c p o t r e b n a . teško zaslužuje da se nazove t e r a p i j o m . p r e ć u t n e i stoga utoliko opasnije pretpostavke. može z a d r ž a t i z a u v e k . da se nc treba mnogo žuriti sa u k l a n j a n j e m 135 . m e đ u t i m . K a s n i j e ć e s c ispostaviti da je p s i h o t e r a p i j a otprilike počinila iste g r e š k e k a o i s t a r a m e d i c i n a . to je s t r a n p u t i c a u bolesno trvdoglavi p r o t e s t n i stav k o j i j e sve d r u g o . na primer. određenog v r e m e n a i u slova okoline. kako mi se čini.

Tako lekar u nekim prilikama zapada u p r o b l e m e . kao netipična. p r i n u đ e n a da u i z v e s n o j s f e r i .) (3) D i j a l e k t i k a j e p r v o b i t n o bila v e š t i n a v o đ e n j a r a z g o v o r a a n t i č k i h filozofa. preuzme upravljanje dušom.svakog š e n i a t i z m a . Iz potpune stopljenosti deteta sa majkom i svojom sredinom u prvim 136 . Osoba je psihički sistem koji. § 1045) RAZVOJ. stavljaju na stranu. čime sc pacijentu p r e s e c a j u p o t r e b n e veze s a z n a č a j n i m p r o b l e m i m a v r e m e n a i o m e t a n j e g o v o p r i l a g o đ a v a n j c . ali j e već p r i l i č n o r a n o k o r i š ć e n a z a o z n a č a v a n j e postupka izvođenja novih sinteza. (GVV 10. u slučaju delovanja na drugu osobu. A k o imamo pred očima telesne. (G\V 16. i ne bi Ircbalo da r a z v o j t e r a p i j e g u r a na slepi k o l o s e k . n e g o j c č e s t o . § 1043 f. PSIHIČKI Psihički razvoj čoveka opisuje se u jungovskoj psihologiji u vezi sa raznim pojmovima i predstavama modela. duševne i duhovne razvojne mogućnosti tokom života. A to je b a š ono što nije s v r h a t e r a p i j e . šio p s i h o ­ t e r a p i j i d a j e povoda za o b a v l j a n j e vaspitnih poslova koji od t e r a p e u t a iziskuju znanje i umeće. pa njegovo lečcnje može da odbije iz razloga svoje ne­ k o m p e t e n t n o s t i . § 1) (4) D a n a š n j a p s i h o t e r a p i j a n e leži t o m e . onda možemo zapaziti koliko su ti procesi raznovrsni i višeslojni. k o j a je s t v a r n o i p r v o b i t n o p r i p a d a l a duhovnom dušebrižništvu. (GW 10. šio ga gura u n e u r o t i č n o b i t i s a n j c u p r i k r a j k u . Ova možda najsavremenija formulacija p s i h o l e r a p e u t s k o g odnosa l e k a r a i p a c i j e n t a veoma se udaljila od p r v o b i t n o g m i š l j e n j a d a j e p s i h o t e r a p i j a m e t o d k o j i može p r i m e n j i v a t i bilo ko za p o s t i z a n j e ž e l j e n o g efekta na s t e r e o t i p a n n a č i n . stupa u u z a j a m n o delovanje sa drugim psihičkim sistemom. d o k t r i n e r s t v a i d o g m a t i z m a . i z a i s t a n e m a ni n a j m a n j e g smisla da se takva pitanja. č a k . Ovde se p r a k t i č n o l c č e n j e n e p o s r e d n o s u k o b l j a v a sa p i t a n j i m a p o g l e d a na svet. ali p r o b l e m i s e m o g u l e č i t i u k o l i k o o n i s p u n j a v a n e o p h o d n e uslove.

oset prenosi čulna opažanja. Cilj psihičkog i tipološkog razvoja je ocelotvorenje ličnosti. I kada dete počinje da izgovara reč " J a " . t o k o m celog života n i k a d p o t p u n o ne p r e k i d a . Često ti izabrani dopunski objekti imaju manju ili veću sličnost sa roditeljima. U p r v i m g o d i n a m a života nc može se zapaziti gotovo n i k a k v o p o s t o j a n j e svesti. on se sve više u s p o r a v a i sve rede sc dešava da se novi 137 . Važnu "pomoć u razvoju" pružaju živi simboli koji omogućuju razrešenje psihičke nesvesnosti i nesvesnog identiteta između deteta i roditelja. Završeni psihički razvoj omogućava kontinuiranu vezu između Ja (svesti) i nesvcsnog. kod deteta sc može f o r m a l n o videti k a k o svest n a s t a j e p o s t e p e n i m s p a j a n j e m f r a g m e n a t a . U prvim godinama života. Pomoću četiri funkcije čovek. U m e đ u v r e m e n u se obilato u k l j u č u j u periodi nesvesnosti. (1) O v a j r a z v o j svesli zbiva sc kod deteta. Jung smatra da se razvoj svesti kod žene završava sa 20 a kod muškarca sa oko 25 godina ( 1 ) . kontinuitet svesti se često prekida delovanjem nesvesnog. T a j p r o c e s se. razvija sc dcčja svest u povećanoj meri. Sledeći razvojni proces realizuje se u razvitku lične tipologije. osećanjc dopušta vrednovanje. a intuicija. takođe. p a n i k o n t i n u i t e t . m a d a sc već v e o m a r a n o j a s n o j a v l j a j u psihički p r o c e s i . Psihički procesi se odigravaju posebno upečatljivo u sno­ vima i u simbolima koji su njima odlučujući. pri čemu njih zaposedaju lični objekti. ali često d o p r i v r e m e n o g prekida kontinuiteta svesti. Z a t o dete i n e m a p a m ć e n j e u našem smislu. Ovi procesi n e odnose s e n a J a . dolazi d o o p a ž a j n o g . radi na svom razvoju. u s t v a r i . pri čemu mišljenje omogućava spoznavanje i rasuđivanje. traga za prikrivenom pozadinom ( 2 ) . budući da se čovek prila- gođava i spoljašnjem svetu i unutarnjoj stvarnosti.godinama života. Psihički razvoj jc unutršnji proces rastenja koji traje tokom čitavog života i ne može sc usmeravati samo dobrim namerama ili delovanjem volje. bez koga svest n i j e m o g u ć a . Posle p u b e r t e t a . u p r k o s plastičnosti i sposobnosti n j e g o v o g p s i h i č k o g o r g a n a d a p r i m a u t i s k e . T e k k a d a dete p o č n e d a g o v o r i " J a " . kao mogućnost naslućivanja. n e m a j u svoje središte.

) 138 . a i n t u i c i j a b i t r e b a l o d a n a m p o m o g n e d a o d g o n e t n e m o m a n j e ili v i š e prikrivene mogućnosti i pozadinu situacije.. pod o s e ć a n j e m razumem funkciju subjektivnog vrednovanja. Z b o g z n a č a j a tih f u n k c i j a za p r o b l e m t i p o v a .delovi nesvesne sfere p r i d r u ž u j u svesti. Jedan razvija samo svoje odnose p r e m a spoljašnjem svetu. pod mišljenjem podrazumevam funkciju i n t e l e k t u a l n o g s p o z n a v a n j a i l o g i č n o g z a k l j u č i v a n j a . p i p a n j a itd. m o r a m da o n j i m a k a ž e m nešto više. Razvoj se odvija u obliku diferenciranja izvesnih funkcija. č u v e n j a . P o t p u n o j o r i j e n t a c i j i svesti t r e b a l o b i r a v n o p r a v n o da doprinesu sve f u n k c i j e . oset b i t r e b a l o d a p r e n e s e osete k o n k r e t n e stvarnosti putem g l e d a n j a . o d v i j a se n a j v e ć i i n a j o b u h v a t n i j i r a z v o j svesti. T a j p r o c e s m i p o d r ž a v a m o v a s p i t a n j e m i o b r a ­ z o v a n j e m d e c e . sa 19 ili 20 g o d i n a . o s e ć a n j e bi t r e b a l o da n a m k a ž e k o l i k o i u k o j o j m e r i j e nešto z a nas v a ž n o ili n e v a ž n o . § 1 0 3 ) (2) Tip je jednostranost u razvoju. ( G W 6 . Ove četiri osnovne funkcije mogu se s m a t r a t i dovoljnim. da se izraze i p r e d s t a v e putevi i s r e d s t v a svesne o r i j e n t a c i j e . a intuicija je opažanje p u t e m nesvesnog ili o p a ž a n j e nesvesnih s a d r ž a j a . koji se kod muškarca naše r a s e i našeg k l i m a t s k o g p o d n e b l j a n o r m a l n o m o ž e produžiti sve do 2 5 . ali se kod žene z a v r š a v a r a n i j e . Na t a j n a č i n svest se p o j a v l j u j e iz nesvesnog k a o k a k v o novo o s t r v o i z m o r a . ( G W 17. P o d p o j m o m oset želim da o b u h v a t i m sva o p a ž a n j a putem čulnih organa. U v r e m e n u od r o đ e n j a do završetka psihičkog pubertetskog razvoja. m i š l j e n j e bi t r e b a l o da n a m o m o g u ć i s p o z n a v a n j e i r a s u đ i v a n j e . ali j e d i n k a t o k o m v r e m e n a oseti p o t r e b u z a r a z v i j a n j e m o n o g a što je z a p o s t a v l j a l a . g o d i n e . a zaostaje prema spo­ l j a š n j e m . Svesna psiha predstavlja jednu vrstu aparata za prilago- đ a v a n j e i o r i j e n t a c i j u koji se sastoji iz nekoliko različitih psihičkih f u n k c i j a . osećanje i intuicija. j e r i one pripadaju k o m p l e t n o j slici datog t r e n u t k a . Drugi se. 9 6 3 ff. k o l i k o m o j e iskustvo k a z u j e . a zapostavlja svoj u n u t a r n j i svet. razvija prema u n u t a r n j e m . K a o t a k v e osnovne f u n k c i j e mogu se označiti oset. pak. mišljenje. T a j r a z v o j uspostavlja snažne veze između Ja i dotle nesvesnih psihičkih z b i v a n j a i ove p o s l e d n j e r a z l u č u j e od nesvesnog.

Ukoliko bi funkcije sa druge pozicije trebalo da budu takozvane osnovne funkcije. b e z s u m n j e . na primer za sliku oca ili sliku m a j k e . one za duže v r e m e p o d n o s e z n a t a n g u b i t a k p s i h i č k e e n e r g i j e . ali i p a k ne u toj meri da bi sc s a m mogao p r e d a l i bez ostatka. U k o l i k o se više i d e n t i f i k u j e sa n e k o m novom f u n k c i j o m . D o d u š e . Ovaj povratak na nekadašnje životne etape sve do padanja u rane periode detinjstva i u arhaična duševna stanja ranog čovečanstva. (1) Č o v e k j e . s p o s o b a n z a d a l e k o s e ž n u m e h a ­ n i z a c i j u . ali i p a k m o r a j u j e d n o m da r e a g u j u na to. može imati pozitivnih i negativnih posledica po sadašnji život (1). ne p r e t r p e v š i pri tom n i k a k v u sletu. Tu sc ubraja razvoj inferiorne psihičke funkcije. a kod realiste i osetnog tipa to je slučaj sa intuicijom ili sa mogućnostima naslućivanja. onda bi razvoj prema regresiji prirodno tekao u obrnutom smeru (tipologija i progresija). kao s t o j e nerazvijena senzitivna funkcija kod misaonog tipa. Pozitivna i terapcutska dejstva regresije sastoje sc u o ž i v l j a v a n j u i otkrivanju dotle nesvesnih životnih mogućnosti (2) koje treba integrisati u svesni život. one 139 . o d u z i m a libido. Kod regresije može doći i do vezivanja za praslike. n a i m e . što sc uzrokuje i forsira realnim t e š k o ć a m a u odnosima sa roditeljima. B u d u ć i da im sc. utoliko je on više poseda psihičkom e n e r g i j o m i utoliko više u s k r a ć u j e libido d r u g i m f u n k c i j a m a . Pri tom sc aktiviraju stariji i raniji načini ponašanja iz istorijskog razvoja. REGRESIJA Pod regresijom podrazumevamo povratak korenima našeg bitisanja i prilagođavanje unutrašnjem svetu. Negativne posledice nastaju ako dolazi do disocijacije ličnosti i psihoneurotskih simptoma koji vezuju psihičku energiju i razaraju jc (ili je "sagorcvaju").

pa p r e m a (ome i nc p o s t o j e nikakvi prohodni mostovi između svesti i nesvesnog. a r h a i č n i m o d a l i t e t i f u n k c i j a još i z v a n r e d n o v i t a l n i . regresijom aktivirani sadržaji. U k o l i k o ovo s a m o l i š a v a n j c ide d a l j e . p r e m a l o m e . A k t i v i r a n j e m nesvesnog stanja stvari. njihova a s o c i j a t i v n a veza sa svešću slabi i time one postepeno (onu u nesvesno. a t i m e r a s t e i z n a č a j n e s v e s n o g . Ali p o s t o j e čovek r e l a t i v n o m a l i b r o j m i l e n i j u m a p r o v e o u k u l l i v i s a n o m . p a s e mogu l a k o oživeti. P r i r o d n o j c š t o s e svest o p i r e p r i h v a t a n j u r e g r e s i v n i h s a d r ž a j a . utoliko n a p r e d u j e i a r h a i z a c i j a nesvesnih f u n k c i j a . A k o se g u b i t k o m libida neke f u n k c i j e dezintegrišu. To se može izjednačili sa regresivnim razvojem. ( G W 6. ali j o š u e m b r i o n a l n o j . to su u n j e m u . predstavljaju dragocene z a č e t k e : oni. O n d a n e s v e s n o p o č i n j e sa simptomatičnim ometanjem usmerene funkcije i time počinje onaj k a r a k t e r i s t i č a n circiilns vituosus koji se sreće kod nekih n e u r o z a : čovek pokušava da posebnim naporima kompenzira nesvesno ometanje u s m e r e n e f u n k c i j e . O v a k v o s t a n j e z n a č i d i s o c i j a c i j u l i č n o s t i . naime sa opadanjem relativno razvijene f u n k c i j e na infantilne i. pri č e m u a r h a i č n e f u n k c i j e n e m a j u n i k a k v u d i r e k t n u vezu sa svešću. n a p o s l c l k u . i to n a d m e t a n j e sc u d a l o m slučaju n a s t a v l j a sve do nervnog s l o m a . Na isti n a č i n r e g r e s i j a će kod suprotnog tipa delotvorno aktivirati funkciju mišljenja koja kompenzira otkazujuće svesno emocionalno udubljivanje. regresija konfrontira svest sa p r o b l e m o m duše. odnosno a r h a i č n o j i n e r a ­ z v i j e n o j f o r m i . § 5 6 9 f. na a r h a i č n i nivo. n a p o s l e t k u . p r i n u - 140 . onda stupaju na snagu n j i h o v e a r h a i č n e osnove u n e s v e s n o m . onda sada s h v a t a n i o u k o j o j meri nesvesni. zbog n e m o g u ć n o s t i p r o g r e s i j e . j e r se radi o s i t u a c i j i k o j o j se č o v e k može p r i l a g o d i l i s a m o putem e m o c i o n a l n o g u d u b l j i v a n j a . nasuprot p r o b l e m u s p o l j a š n j e g prilago­ đ a v a n j a . s a d r ž e e l e m e n t e n e k e d r u g e f u n k c i j e k o j a j e b i l a i s k l j u č e n a svesnim stavom a k o j a bi bila osposobljena za efikasno n a d o p u n j a v a n j e ili z a m e n u o t k n z u j u ć c g svesnog s l a v a . onda r e g r e s i j o m aktivirani nesvesni m a t e r i j a l sadrži upravo nedostajuću e m o t i v n u f u n k c i j u .) (2) A k o se s a m o podsetimo da je o t k a z i v a n j e svesnog slava bio razlog g o m i l a n j a psihičke e n e r g i j e . A k o otkaže m i š l j e n j e .postepeno s p a d a j u ispod p r a g a svesti. a m n o g o više m i l e n i j u m a u n c k u l l i v i s a n o m s t a n j u . ali j c ona. n a i m e . k a o f u n k c i j a p r i l a g o đ a v a n j a .

Kibelc. Mitre i Velike Majke. snova i čovekovih vizija može da izvede dokaze o "religioznoj funkciji duše" (2). § 65 f. Taj iskonski pečat čini dispoziciju duše koja. Numinozno (R. da kod j e d i n k e dovedu do psihoneurotskih oboljenja. Pod religijom se ne zamišlja određena veroispovest ili konfesija. ( G W 8. religije bi trebalo da 141 . unutrašnjem p s i h i č k o m s v e l u . demon. Snagu tog doživljaja Jung vidi u sledećim primerima sa njihovim pozitivnim i/ili negativnim iskazima: " B o g .) RELIGIJA Jung pojam religije nc definiše u dogmatskom ili teološkom smislu. Pomenuta imena i božanske slike izraz su religioznog arhetipa koji je utisnut u svakog čoveka. do izražaja i u antičkim mitovima. proizvodi najraznovrsnije božanske slike. Oto) i sveto su ono neshvatljivo božansko što obuzima čoveka i ujedno se doživljavaju kao sila koja pobuđuje poverenje i strah. Religiozni fenomeni i simboli dolaze. anđeo. Sve ono s t o j e našlo svoj izraz ili je zapisano u biblijskim spisima i hrišćanskim dogmama. nego "poseban stav svesti koja jc promenjena saznanjem numinozuma" ( 1 ) . Drugačije rečeno: regresija dovodi do potrebe prilagođavanja duši.đena da se polčini regresivnim vrcdnostimn. ima svoj pandan u religioznoj funkciji duše." Kao psiholog empiričar. na primer u kultu Atisa. Za Junga. Jung smatra da iz višestrukih religioznih saznanja. Muhamed ili Konfučijc. davo. Jung u svojoj definiciji religije ide dalje od hrišćanskih konfesija i uključuje i religiozne likove kao što su Buda. smatra Jung. po Jungu. nego kao religiozno iskustvo božanskog i/ili transperso- nalnog. u zavisnosti od pripadnosti izvesnoj kulturi ili religiji. Nejasnoća i nesvesnost u vezi sa pitanjima religije i slike B o g a mogu. sumanutost i drugi.

štiteći ljude od neposrednog religioznog saznanja (3). sadrži p a n d a n svih onih s t v a r i k o j e je f o r m u l i s a l a d o g m a . n e m a neku važnu f u n k c i j u u l j u d s k o m d r u š t v u . uhvatiti za r u k u i dokazati mi " p s i h o l o g i z a m " . ali kao " k o n f e s i j e " često deluju u suprotnom smeru. t a č n o je da se s v a k a k o n f e s i j a zasniva izvorno na s a z n a n j u numinozumu. s j e d n e s t r a n e . § 1 4 ) ( 3 ) O n o što s c o b i č n o i u o p š t e n a z i v a " r e l i g i j o m " . Ne ja. ne d o b i j a j u ć i za lo povoda p r e k o b i l o k a k v i h m i š l j e n j a ili s u g e s t i j a . pislis). s d r u g e s t r a n e . O n a ima očiglednu svrhu da neposredno iskustvo nadoknadi i z b o r o m o d g o v a r a j u ć i h simbola k o j i su z a o d e n u t i u č v r s t o organizovanu dogmu i ritual. z a p r a v o . odnosno n j e n o g z r a č e n j a i d e l o v a n j a n a svest. kao što to pokušavaju razni terapeutski metodi. nego Bog sam je nju uzdizao u nebesa. k o j u r a d i j e o z n a č a v a m k o n f e s i j o m . Katolička crkva jc održava svojim 142 . reći d a i z r a z " r e l i g i j a " o b e l e ž a v a p o s e b a n stav svesti k o j a j c i z m e n j e n a s a z n a n j e m n u m i n o z u m a . M o g l o bi se. ( G W 12. pošto duša o n d a n e b i b i l a n i š t a d r u g o d o b e d n o i s p a r e n j e . Ali i z s t o s t r u k o g iskustva z n a m da ona to n i j e . onda ć c m e t e o l o g i j a . nego s a m i z n c o č i n j e n i c e koje dokazuju da je dušii "naturuliler religiosu". M e đ u t i m . Z a m e r a n o mi je " o b o ž a v a n j e d u š e " . koji sc na sličan način bave pore­ mećajima duše. nego j e ona proizvodi iz sebe s a m e . onda mc psihologija nc bi ni n a j m a n j e z a n i m a l a . nego d a . k o j u n i s a m j a usadio ili p r o t u m a č i o . ali i na vernosti ( l o j a l n o s t i . d a k l e .' N i s a m j a p r i p i s a o duši religioznu f u n k c i j u . pa i nešto više od l o g a . Za to su n j o j p o t r e b n i n e i z m e r n a širina i n e i z m e r n a d u b i n a . lj.su "psihotcrapcutski sistemi". na v e r o v a n j u i p o v e r c n j u p r e m a o d r e đ e n i m i s k u s t v i m a n i i m i - noznog d e l o v a n j a i iz toga r e z u l t i r a j u ć e p r o m e n e svesti. štavišc. da poseduje religioznu f u n k c i j u . što u p r a v o dušu o s p o s o b l j a v a da bude ono oko k o j e m je o d r e đ e n o da vidi svcllost. P r c o b r a ć c n j c P a v l o v o p r e d s t a v l j a uvcrljivi p r i m e r za to. (1) Ž e l i m da p o j a s n i m da pod p o j m o m " r e l i g i j e " ne mislim na veroispovest. § 9) (2) Ali a k o d o k a ž e m da duša po p r i r o d i p o s e d u j e religioznu f u n k c i j u i ako tražim da najplemenitiji zadatak svakog vaspitanja (odraslog č o v e k a ) b u d e p r e v o đ e n j e onog a r h e t i p a slike B o g a . (G\Y 11. l o j c u z a č u đ u j u ć e m stepenu z a m e n a p o j m a da sc o z b i l j n o p i t a m da li ta v r s t a religije. A k o u duši nc p o č i v a j u iskustveno n a j v e ć e vrednosti ( b e z štete po t a k o đ e p r i s u t a n untinomon pneumu).

svojeg Sopstva. § 7 5 ) SAMOOSTVARENJE U jungovskoj psihologiji samoostvarenje jc drugi naziv za individuaciju. Čoveku imanentna težnja za samoostvarenjem u smislu 'celokupnosti predstavlja centralni etički i religiozni zadatak u životu. Jung to naziva uvidom u S e n k u . ili S a t a n e i da li ga t r e b a p r i h v a t i t i ili o d b a c i t i .apsolutnim autoritetom. buđenje osećanja sopstvene vrednosti. samosvest i spoznavanje sopstvene slike. kao što to misle kritičari iz neznanja ( 1 ) . Bitni koraci na putu samoostvarcnja su s a m o s p o z n a j a . on postaje ujedno sposoban za uspostavljanje odnosa sa Ti i svojom okolinom i otvoreniji jc za prihvatanje Boga. protestantska crkva (ako sc ovaj pojam još može koristiti) n a g l a š a v a n j e m vere uz j e v a n đ e l j s k u p o r u k u . Sve dok ova dva p r i n c i p a p o s e d u j u d e l o t v o r n o s t . Umesto potiskivanja tih delova ličnosti ili njihovog projektovanja na druge. i p a k . što je propraćeno strahom i užasom ( 2 ) . Ostvarenje samoga sebe. ljudsko Ja odnosi se na obuhvatno Sopstvo. j e r ona može da odluči da li s a z n a n j e d o l a z i od B o g a . U ovom doživotnom procesu ocelotvorcnja i isceljenja. nešto direktno dogodi. k o j a za savremene ljude sadrži dosta elemenata hrišćanskog pojma "greh". (G\V 1 1 . ne predstavlja nikakav egoizam ili nekakav narcisti- čki odnos prema samome sebi. ponizna samospoznaja pomaže u prihvatanju mraka u samom 143 . Budući da se čovek uči da uspostavi odnos prema Sopstvu kao n e č e m u " s a s v i m d r u g a č i j e m " . Š t a v i š e . l j u d i s u u s p e š n o b r a n j e n i o d neposrednog r e l i g i o z n o g s a z n a n j a . oni se mogu č a k o b r a t i l i c r k v i ako im se. Bitan aspekt samospoznaje je u o c e l o t v o r c n j u sopstvenih " m r a č n i h strana" u srcu i u duši.

s a m o o s t v a r e n j e j e . prirodno nema nikakve veze. 1979. str. Stoga bi se " i n d i v i d u ­ a c i j a " mogla prevesti i kao " p o s o p s t v e n j c " ili k a o " s a m o o s t v a r e n j e " . (1) I n d i v i d u a c i j a znači u p o j e d i n j a v a n j e i pretvaranje u vlastito Sopstvo. Jedinstvenost individue nc bi trebalo. nikako posmatrati kao č u d n o v a t o s t n j e n e s u b s t a n c e ili n j e n i h k o m p o n e n a t a . Međutim. koji iznosi da se ljudi putem samoostvarenja zavode na " b e z b o ž n i š t v o " i da " S e l b s t postaje idolopoklonstvo k o j e m se danas i u popovskim kućama prinose dovoljno krvave ljudske žrtve" (Deut. dobija ujedno duboko osećanje vrednosti. u s u p r o t n o s t i s a s a m o o d r i c a n j e m . u k o l i k o p o d individualnošću podrazumevamo svoju n a j ­ i n t i m n i j u . . nego mnogo p r e k a o s p e c i f i č n u m e š a v i n u ili g r a d u a l n u r a z l i k u p r i d i f e r e n c i r a n j u 144 . nasuprot kolektivnim obzirima i obavezama. što opet isključuje egoističnu želju Ega. pri čemu dovoljno uvažavanje osobina individue doprinosi boljem soci­ j a l n o m uspehu nego k a d a j e p o s e b n o s t z a p o s t a v l j e n a ili č a k p o t i s n u t a . isto tako. b u d u ć i da se između i n d i v i d u a ­ lizma i individuacije ne pravi dovoljna razlika. što sa p o j m o m Selbst. Time bi se negirale neistinite i grozne tvrdnje j e d n o g profesora teologije. koju svest nije proizvoljno izmislila. naime. Individualizam je namerno isticanje i naglašavanje tobožnje specifičnosti. individuacija znači u p r a v o b o l j e i p o t p u n i j e i s p u n j a v a n j e kolektivnih odrednica č o v e k a . Slično onome kako hrišćanin svoju vrednost izvodi iz hrišćanstva. tako čovek u neprestanom procesu samoostvarenja spoznaje osećanje vlastite vrednosti. Spoznavanje i priznavanje te mračne • strane o m o g u ć u j e ujedno p o j a v l j i v a n j e pozitivnih strana naše sopstvene slike u boljem svetlu. čini s e . nego koju obasjava Sopstvo. E g o i s t e n a z i v a m o " s e b i č n i m " . Jan. Slika samoga sebe u ovde rečenom smislu određuje. Čovek koji na putu samoostvarenja spozna novu samosvest. poslednju i neuporedivu j e d i n s t v e n o s t . Sopstvo. dakle da je čovek koga B o g prihvata i voli. osećanje da je čovek od vrednosti. . Pfarrerblatt. Navedeni aspekti su pokazali da samoostvarenje jeste nešto više od obične pomodne reči. 8). Ali. k a k o ga ovde t r e t i r a m .sebi i pri integrisanju Senke. nasuprot tome. O v a j n e s p o r a z u m je sasvim opšte p r i r o d e .

onda se t e š k o m o ž e p o v u ć i r a z l i k a . Od nesvesnog č o v e k ne može da sc r a z l i k u j e . (G\V 7. k a d a se radi o A n i m i . M e đ u t i m . l a k o n e k o m e o b j a s n i t i da su č o v e k i n j e g o v a f u n k c i j a dve različite s t v a r i . nego ispunjava samo svoju posebnost koja j e . i ta v a r i j a b i l n o s t o m o g u ć a v a individualnu posebnost. naime sa A n i m o m . N j e g a s p o p a d a s u m n j a u d o b r o i . štaviše. A k o on zna da njegova idealna p e r s o n a n i j e o d g o v o r n a ni za šta m a n j e od n j e g o v e idealne A n i m e . I n d i v i d u a c i j a može stoga d a z n a č i n e k a k a v psihološki r a z v o j n i proces k o j i i s p u n j a v a d a t e i n d i v i d u a l n e o d r e d n i c e . onda su njegovi ideali u z d r m a n i . onda ćemo shvatiti da jc u smislu našeg d o s a d a š n j e g pogleda na svet p r i j a t n i j e da o p t u ž i m o ličnu slabost. nego da u z d r m a m o ideale. gaji č a k p r e d r a s u d u da sve što dolazi iznutra potiče od u r o đ e n e osnove b i ć a . " S n a ž a n č o v e k " će n a m možda p r i z n a t i d a j e u " p r i v a t n o m ž i v o t u " z a i s t a o p a s n o n e d i s c i p l i n o v a n . ( G W 7. U vezi sa p e r s o n o m j e . ali ovi univerzalni f a k l o r i su p r o m e n l j i v i . što j e j o š g o r e . n e m i n o v n o p r a v i t i razliku između toga k a k o čovek izgleda s a m o m sebi a k a k o d r u g i m a . § 266 f. p o j e d i n a č n i m bićem k o j e j e n e p o n o v l j i v o . a p r o b l e m n a s t a j e z b o g toga što j e o n a n e v i d l j i v a . o d n o s n o s a m o o s t v a r c n j a . od individualizma daleko koliko nebo i zemlja.f u n k c i j a i sposobnosti k o j e su s a m e po sebi u n i v e r z a l n e . dco k u l t u r n o g nasleđa koji nije z a p o t e c n j i v a n j c . § 3 1 0 ) 145 . pa i on s a m p o s t a j e d v o z n a č a n . to je p o t r e b n o da čovek b u d e svestan svog nevidljivog sistema odnosa sa nesvesnim. k a k o bi se mogao razlučiti od n j e . čoveka čini o d r e đ e n i m . Č o v e k . svet p o s t a j e d v o z n a č a n . n a r a v n o . r a z u m e sc. Ta t e n d e n c i j a s a d r ž i . dva o k a itd. ali j e ( o njegovu slabost sa k o j o m se on u n e k u r u k u s o l i d a r i š e .) ( 2 ) K a o što j e r a d i i n d i v i d u a c i j e . T i m e o n n e p o s t a j e " s e b i č a n " u uobičajenom smislu.. A k o r a z m i s l i m o s a k o j i m j e s n a ž n i m i s t o r i j s k i m p r e t p o s t a v k a m a naša n a j i n t i m n i j a ideja povezana sa d o b r i m n a m e r a m a . d r u g i m r e c i m a . u n j e g o v e d o b r e n a m e r e . kao što je rečeno. S v a k o l j u d s k o lice ima nos.

To nisu samo sitne slabosti i manjak lepote. 146 . Prilikom terapije se mora pokušati sa reša- vanjem zaostalih afekata i sa njihovim integrisanjem u celovito doživljavanje. nego i svoju Scnku. nego su to svi inferiorni delovi ličnosti. U Scnku se ubrajaju svi potisnuti. pri čemu žene sanjaju prostitutke ili slične likove a muškarci pijane skitnice. kao Senka Geteovog Fausta ili Satana. kao Senka Hrista (up. postoji j o š arhetipska i transpersonalna Senka. sopstveni delovi Senke često se projektuju na druge i na njima pogrešno suzbijaju. nego je i životni zadatak svakog čoveka. onda sc one m o g u o d v o j i t i od c e l i n e l i č n o s t i i postati autonomni k o m p l e k s i k o j i izazivaju neurozu ( 4 ) . Zlo). To je težak moralni problem a ujedno i važan korak ka samospoznaji ( 2 ) . Slike i primeri za to su Mefisto. SENKA U svom opisu i definiciji Senke. U svojim snovima često srećemo Senku u osobama istog pola. Pored individualne i lične Senke. provalnike ili one koji su "autsajderi" u društvu. Pod tim se podrazumcvaju sve tamne karakterne crte i mračni aspekti ličnosti. Stoga je osvešćenje Senke i povlačenje tih projekcija ozbiljan zadatak ( 3 ) . čiji se najniži slojevi gotovo i nc razlikuju od prirode nagona životinje (1). Osvešćivanje Senke nije samo važan zadatak u početnoj aktivnosti analitičke psihoterapije. niže vredni i defektni delovi ličnosti koji su dotle nesvesno vladali i željno očekivali da budu integrisani u svest. Ako te mračne strane bića ostanu neopažene ili ako se ne blokiraju radikalno. Međutim. Jung prigodno polazi od opšteljudskih iskustava o tome kako nemamo samo dobre i svetle strane.

k a o p o j e d i n c u . Zbog p o t a j n e slutnje o toj mogućnosti m r a č n e s t r a n e č o v e k a . A k o ta n a i v n a bića postanu m a s a . č o v e k s c p o n a š a m a n j e ili v i š e k a o p r i m i t i v n e . A k o s a m o s p o z n a j a p r e d s t a v l j a p s i h o . izgleda n e v e r o v a t n o d a o n t r e b a b i l o gde ili n a b i l o k o j i n a č i n d a n a d m a š i s a m o g a s e b e . n a i m e izvesnu i n f e r i o r n o s t i p o s t o j a n j e izvesnog nižeg nivoa ličnosti.l i č n o s l i . b e z u s l o v n o b a c a s v o j u S c n k u . nego s a m o z b i v a n j e k o j e snalazi č o v e k a . onda ona znači n a p o r a n r a d k o j i sc može protegnuti na duži v r e m e n s k i p e r i o d . d a i m a m o telo k o j e . p o k a z u j e d a one p o s e d u j u emocionalnu prirodu. § 3 5 ) (2) Senka je m o r a l n i problem koji provocira celinu J a . A f e k t i se. (1) P o s t o j a n j e t a m n e s t r a n e u čoveku. k a o i s v a k o d r u g o t e l o . M e đ u t i m . k a o j e d i n k a . onda će iz n j e n a s t a l i čudovište u d e l i r i j u m u . to je živi sistem k o j i bez pogovoru sluša nagon. A c r n a s l u t n j a nc k a z u j e da mi nismo celoviti b e z t e n e g a t i v n e s t r a n e . t j . N j e m u . emocija nije n i k a k v a d e b i l n o s t . Č o v e k . p r e d s t a v l j a n e š t o što j c s a m o p o sebi s t r a š n o . . to telo je životinja sa a n i m a l n o m d u š o m . Na ovom d u b o k o m nivou i sa j e d v a k o n t r o l i s a n i m ili s a s v i m n e k o n t r o l i s a n i m e m o c i j a m a . po p r a v i l u . odnosno r a z n i h i n f e r i o r n o s t i . nego od u p r a v o d e m o n s k e d i n a m i k e . Detaljnije istraživanje tamnih karakternih crta koje for­ m i r a j u S e n k u . po pravilu. . a m i n e g i r a m o p o s t o j a n j e tog t e l a . on želi da o s u j e t i ž i v o t i n j s k u p r i r o d u u č o v e k u u n j e n o j n a j d u b l j o j osnovi. u p o z o r a v a j u ć i na o p a s n o s t . k o j i n i j e s a m o n e v o l j n a ž r t v a 147 . Od toga n a s želi osloboditi a s k e t s k i m o r a l h r i š ć a n s t v a i. ovoj se u s k r a ć u j e p r i z n a n j e . r e t k o k a d z n a n e š t o o t o m e .t e r a p c u t s k u m e n i . pa prema tome pripadaju opsesivnoj ili. Ujedinjenje sa tom Senkom znači p o v i n o v a n j c n a g o n u i poslušnost p r e m a čudovišnoj d i n a m i c i k o j a preli iz p o z a d i n e . bolje.posesivnoj v r s t i . k o j a se ne s a s t o j i možda s a m o od sitnih slabosti i m a n j k a v e l e p o t c . Da li je pri toj r e a l i z a c i j i reč o p r i z n a v a n j u realnog p o s t o j a n j a m r a č n i h a s p e k a t a ličnosti? O v a j čin čini n e o p h o d n u osnovu sumospoznuje s v a k e v r s t e i stoga. N a i m e . odigravaju na mestima n a j m a n j e prilagođenosti i ujedno o t k r i v a j u r a z l o g s m a n j e n e p r i l a g o đ e n o s t i . ( G W 7. j e r niko ne bi bio u s t a n j u da ostvari S c n k u bez z n a t n o g a n g a ž o v a n j a m o r a l n e o d l u č n o s t i . a svaki p o j e d i n a c s a m o je j o š n a j m a n j a ć e l i j a u telu m o n s t r u m a gde on više nc može ništa d r u g o da učini nego da u č e s t v u j e u o p i j e n o s t i k r v l j u m o n s t r u m a i č a k da ga p o d r ž a v a k o l i k o može. odnosno izvesnu autonomiju. nailazi na z n a t a n otpor.

Prećutkivanjem se može produžiti i z o l a c i j a uz s a m o delimično p o b o l j š a n j e n a s t a l e štete. da nisu u p r a v u i da se p r o t i v njih čovek mora b o r i t i . j e r s a d a nc može više da kaže da drugi čine ovo ili o n o . (G\V 1 6 . nego uz to j o š p o s e d u j e z n a t n u n e s p o s o b n o s t m o r a l n o g r a s u đ i v a n j a . razdvojeni kompleks.) (3) A k o zamislimo nekog ko je dovoljno h r a b a r da povuče s v e k o l i k e p r o j e k c i j e s v o j i h i l u z i j a . o g r o m n i h p i t a n j a našeg v r e m e n a . i to je moja Senku. S v o j o m ispovešću. K a k o mogu biti suštastven. S a m j e sebi p o s t a v i o o z b i l j a n z a d a t a k . nego i i z a z i v a n j e zaostalih a f c k a t a . ( G W 9/17.svojih a f e k a t a . p a č a k i ono što j e z a o d b a c i v a n j e . On živi u " k u ć i samosvesti". T a k a v č o v e k sebi j e n a t o v a r i o n o v e p r o b l e m e i k o n f l i k t e . § 14 f. i to ne s a m o i n t e l e k t u a l n o u t v r đ i v a n j e č i n j e n i č n o g s t a n j a p o m o ć u glave. § 1 4 0 ) (4) I n f e r i o r n o . ja se ponovo b a c a m u n a r u č j e č o v e č a n s t v a . k o n s t a t o v a n j c č i n j e n i č n o g s t a n j a uz p o m o ć s r c a . i k a d a n a u č i da se i z b o r i sa s o p s t v e n o m S c n k o m . pa i u sebi s a m o m . ovim prećutnim ponovnim o t k r i v a n j e m sopstvene c c l o k u p n o s t i . T a d a m u j e pošlo z a r u k o m d a odgovori b a r n a n a j m a n j i deo n e r e š e n i h . T a k a v čovek z n a šta je sve u svetu p o g r e š n o . u u n u t r a š n j o j p r i b r a n o s t i . o n d a ć e m o dobiti j e d i n k u k o j a j c s v e s n a p o s t o j a n j a z n a t n e Senke. m e đ u t i m . § 1 3 4 ) 148 . Metod katarze opravdava potpunu ispovest. a da nc b a c a m S c n k u ? I ono m r a č n o deo je m o j e cclokupnosti i. u s p o s t a v l j e n o j e p r e đ a š n j c s t a n j e iz kojeg je proizašla neuroza. p o s t a j u ć i sveslan svoje S e n k e . o n d a j c u č i n i o n e š t o s t v a r n o z a svet. U s v a k o m s l u č a j u . p r i p a d a j u meni i d a j u mi b i ć e i telo. ponovo dosežem do s e ć a n j a da sam čovek k a o i svi d r u g i . (GVV 1 1 . t j . oslobođen poroka moralnog progonstva.

kako se p o j e d i n a č n i san ne bi tumačio p r o i z v o l j n o ili preopteretio s p e k u l a c i j a m a ( 1 ) . ali kad se u p o r e đ u j c s e r i j a od možda 20 ili 1 0 0 snova. Na primeru serije snova sa često prisutnim motivom vode. (1) N e r a d o t u m a č i m j e d a n j e d i n i s a n . u koje će se. Sem toga. serija snova je dragocena pomoć i kontrola. i osećanja. Kasnijim čitanjem snevač može da svesno posmatra i prati promene svojih priča iz snova i metamorfoze svojih slika iz sna. j e r s e p o j e d i n a č a n san može s a m o v o l j n o i n t e r p r e t i r a t i . unositi važni događaji u kontekstu sna. Po Jungu. na primer. i primljene poruke. Od posebne koristi može biti i to da se dnevnik snova ispisuje samo na jednoj strani lista a da se na suprotnoj praznoj strani ustanove razne rubrike. Dalje. trebalo bi beležiti i afekte. Osobito za vreme duže analize u psihoterapiji ili iz ličnih interesa. mnogi su bili u stanju da na pomenuti način nauče da se ophode sa serijom snova. Prema mojim pozitivnim iskustvima sa grupama za samopomoć u radu sa snovima. Č o v e k gleda p r o c e s k o j i se iz noći u n o ć odvija u nesvesnom i k o n t i n u i t e t nesvesne 149 . serija snova prikazuje unutrašnji razvojni proces za duži vremenski period. U sledeću rubriku mogu sc upisivati važne slike i simboli i porediti njihove transforma­ cije u drugim snovima. O j e d n o m j e d i n o m snu mogu se postaviti sve m o g u ć e s p e k u l a c i j e . SERIJA SNOVA Pod serijom snova pođrazumevamo snove koji se konti­ nuirano upisuju u "noćnik" (dnevnik snova). taj metod se u analitičkom radu na terapiji pokazuje kao višestruko koristan kako za ispitanika tako i za terapeuta. on pokazuje kako simbolika vode ima u kolektivnom nesvesnom značenje kretanja energije i reke života ( 2 ) . onda se mogu zapaziti z a n i m l j i v e s t v a r i .

san se može p r o b i l i i poslati vidljiv. t j . U t r e ć e m snu s n e v a č jc na obali i gleda k a k o k i š a p a d a n a m o r e . a u v r e m e o s m o g sna s n e v a č s e n a l a z i n a b r o d u . § 1 6 2 ) (2) U s e r i j i s n o v a . ide k o l i m a ka b r o d u . n a d k o j i m a s c l j u d s k i duh n a d g r a đ i v a o i d i f e r e n c i r a o . u 2 4 . s i r a n e z e m l j e . sna p u t u j e R a j n o m . U 2 2 . jc opet na p a r o b r o d u . " U 15. u s t a n j u sniženja m e n t a l n o g nivoa. m o t i v vode j a v l j a o sc u 26 s n o v a . j e r s e p u t o v a n j e t i c a l o n e k e d a l e k e . snu otac mu priča o z e m l j i . m o r a m o na m o r e . u šestom sc v o d a izliva u neki b a z e n .psihe k o j a se o d r ž a v a i danju i noću. u j e d n u daleku i divlju z e m l j u . t a k o d e . k o n a č n o . § 14 f. Po prvi put sc p o j a v i o k a o u d a r n i talas k o j i p r o v a l j u j e u k o p n o a u d r u g o m snu k a o pogled na m i r n o m o r e . Č e t v r t i san i n d i r e k t n o j c n a g o v e s l i o p u t o v a n j e p o m o r u . ( G W 1 6 . U 12. jc opet na b r o d u . j e d n o g o d m o j i h p a c i j e n a t a . d a k l e t a k o z v a n o kolektivno nesvesno. Ali n o ć u . snu se nalazi na b r o d u k o j i ide za A m e r i k u . T o k o m devetog s n a on k r e ć e na put. je na n e k o m m o r s k o m o s t r v u . ( G W 1 8 . U 2 5 . snu p u t u j e sa m a j k o m nizvodno r e k o m . k o j a j e t r a j a l a više od dva m e s e c a . T a k o more z n a č i po p r a v i l u s t e c i š t e i i s h o d i š t e c e l o k u p n o g duševnog života. u 2 0 . snu on se vozi niz malu reku k o j a se uliva u j e d n u v e ć u . s i m b o l i č n e p r a s l i k c . V c r o v a t n o jc da mi uopšte uvek s a n j a m o i to t o k o m dana nc p a m t i m o s a m o zbog toga S t o j e svest isuviše b i s t r a . Za v r e m e 14. sna č u j e glas k o j i v i č e : " T a m o vodi p u t ka m o r u . u desetom je ponovo na b r o d u . u 2 6 .) 150 . vrši a s t r o n o m s k a m e r c n j a na b r o d u . u j e d a n a e s t o m p u t u j e r e k o m nizvodno. u 16. U petom reč jc o putu u A m e r i k u . u 2 1 . T e k u ć a voda ima o t p r i l i k e z n a č e n j e r e k c života i p r o t o k a e n e r g i j e . snu stoji na m o r s k o j o b a l i . Iz takvih i sličnih serija proizlaze t u m a č e n j a m o t i v a . u s e d m o m snu pogled p a d a na b e z g r a n i č n u m o r s k u površinu pri j u t a r n j e m r u m e n i l u . traži blago p o t o p l j e n o u m o r u . o d a k l e dotiče voda i. snu šeta duž p o t o k a . T o k o m 19. N a i m e . u 18. više­ s t r u k i m u p o r e đ i v a n j i m a d o l a z i s c d o k o n s t a t a c i j e n a š t a taj v o đ e n i motiv zaista u k a z u j e . Ovaj primer ilustrujc kontinuitet nesvesne teme i ujedno p o k a z u j e m e t o d s t a t i s t i č k o g u t v r đ i v a n j a takvih m o t i v a . u 2 3 . u 17. U osnovi svih motiva su i d e j e o očiglednim p r e d s t a v a m a urhetipskogkaraktera. u 13.

Za razliku od "pokretnih slika" (kao. Za razumcvanje simbola od temeljnog značaja su sledeći aspekti i iskustva: slikovitost. SIMBOL Simboli su "transformatori energije" psihičkog događanja i duševnog doživljavanja čoveka. s j e d n e strane. Die Psychologie von C. 2. Slikovitost i psihodinamika stoje u izvesnom uzajamnom odnosu i stalno se uzajamno uslovljavaju. kod simbola je bitan iskaz sažet u j e d n o j jedinoj slici (1). na televiziji ili u snu). P s i h o d i n a m i k a Pod psihodinamikom pođrazumevamo u psihoanalizi pokre­ tačke snage duše i skrivene pobude srca. Jakobi. pri čemu izražavaju slikovito unutar- psihičko zbivanje. ocelotvorenje. Slikovitost Simbol je "statična slika" koja u sebi sjedinjuje različite odlike bića. VValter. imaginacija i fantazija su odrazi psihičke energije. Jung. Slike odslikavaju unutrašnju 151 I . u bioskopu. Stoga simboli u s v o j o j slikovitosti poseduju funkciju "transformatora energije". na primer. i to pošto su postali slike i svog otelovljcnja u slici. "Simboli su istovremeno izražajne i uticajne prirode. 1. Slike naših snova. s druge strane" (J. G. formiranje simbola. 144). psihodinamika. Slika nešto odslikava za čoveka što ga trajno podseća na njegovo postojanje kao "slike B o ž j e " i/ili predstavlja suštinsko nastajanje evolucije. materijalnom i dubokom i istovremeno pred­ stavlja pojavnu sliku nečeg "duhovnog i onostranog". i to na zbivanje utiču svojim čulnim sadržajem i bujicu psihičkog protoka dalje podgonc. str. tako i simbol ujedno ima udela u svemu zemaljskom. Slično drvetu koje pušta svoje korcnje u zemlju i krunu pušta da raste prema nebu.

čine bitne pokretačke snage psihodinamike. Seksualnost.stvarnost i preko dotad nepoznatih strana naše ličnosti uključuju nas u sliku. iz kojeg proizlazi psiho- dinamika. To je opšteljudski nalog našeg života i daleko prevazilazi 152 . kao faktori uređivanja. I p o s l e d n j c m i r o - pomazanje (bolesnika) ili druge liturgijske radnje. duboki duhovni interesi čoveka. odnosno u osnovnim arhetipskim pozi­ cijama života. j e r duša u snovima neprekidno proizvodi simbole i pri tom "sakuplja" bolesne suprotno­ sti na gomilu i imobiliše ih. 4. S p o s o b n o s t č o v e k a za stvaranje simbola je n a r o č i t o u terapeutskom smislu od temeljnog značaja. Ta funkcija važan je izraz zdravog i normalnog duševnog života. mogu se prevazići ne samo voljom. budući da simboli sna prilikom neprestanog procesa individuacije i samo- ostvarenja postavljaju u sliku čoveka preko njegove vlastite slike Sopstva. Ocelotvorenje Terapeutska funkcija simbola služi. nego i pomoću simbola. sadrže takvu numinoznost. Stoga je važno povesti računa o snovima i o njihovoj aktivnosti. Neurotska disocijacija čoveka i brojne suprotnosti u ljudskom doživljavanju. poseduju zna- čenjsko j e z g r o k o j e akumulira energiju. konačno. ocelotvorenju ličnosti. F o r m i r a n j e simbola Ljudskoj psihi je imanentna sposobnost formiranja simbola. S p e c i f i č n i aspekt psihodinamike simbola j e s t e njegova numinoznost. njegova vera i emocionalnost. Arhetipovi. Živi simbol predstavlja suštastveni deo našeg nesvesnog duševnog života i povezuje nas sa dubljim pobudama naše duše i ličnosti (2). Duhovne i duševne pokretačke snage imaju svoje poreklo i izvorište u arhetipovima. Kroz naše dubine one nas vode u "pletionicu" našeg sveta slika. pri s v e t o m p r i č e š ć u ili pred raspetim Hristom. Nju verujući hrišćanin doživljava pri euharistiji. 3.

"materijalniji" i "shvatljiviji". intuicija) i da pri tom razvija i integriše posebno svoje potisnute strane. s t a r i o b i č a j da sc p r i l i k o m p r o d a j e nekog zemljišta p r e d a j e komad zelenog busena.. ( G W 6. k o j e se ne može d r u g a č i j e ili b o l j e izrazili nego letećim t o č k o m . K a k o je s i m b o l . utoliko više on dobija na jedinstvenosti i specifičnosti i time istovremeno gubi svoje univerzalno značenje. predstavlja put i putovanje ka nekom dalekom cilju. Buda ili boginje). oset. nego z n a k koji obeležava pripadnost železničkom preduzeću. pri čemu oni povezuju neku veću grupu ljudi. tzv. međutim. u v e k p r e t p o s t a v l j a d a j e o d a b r a n i i z r a z n a j b o l j a m o g u ć a o z n a k a ili f o r m u l a z a r e l a t i v n o n e p o z n a t o s l a n j e s t v a r i . l o č a k s a k r i l i m a n a u n i f o r m i ž e l e z n i č k o g č i n o v n i k a o b j a š n j a v a k a o s i m b o l . i što jc taj deo o p š l i j e r a š i r e n . Simbolično z n a č e n j e i semioličko z n a č e n j e su sasvim različite stvari.. Ukoliko je neki simbol autentičniji. takozvane f u n k c i j e m a n j e vrednosti ( 3 ) . Dalje. Simbol. O c e l o t v o r c n j u doprinosi posebno socijalni aspekt živih simbola. Ukoliko je simbol apstraktniji. diferenciraniji i specifičniji. Ocelotvorenje se podstičc arhetipskim slikama i simbolima koji povezuju svest i Ego sa Sopstvom. (1) Simbol. d a k l e . n a j b o l j e m o g u ć n i i za datu 153 . Na p r i m e r . osećanje. s j e d n e s t r a n e . u ocelotvorenje se ubraja i to da čovek nauči da živi sa sve četiri tipološke orijentacionc funkcije (mišljenje. j e r u s v a k o m d o d i r u j e srodnu ž i c u . ali j e p o s v o j o j p r i r o d i sasvim s e m i o t i č a n . mandale. ali č i j e s c p o s t o j a n j e p r i z n a j e ili z a h t e v a . Ovo ostvarenje cclog čoveka. r a z l i k u j e se od pojma o b i č n o g znaku. po m o m s h v a t a n j u . može se vulgarno o z n a č i t i k a o " s i m b o l i č a n " . L e t e ć i t o č a k na odelu železničkog činovnika n i j e n i k a k a v simbol železnice. K o m a d zelenog b u s e n a je znak stavljen na čitavo z e m l j i š t e . onda bi se time reklo da t a j č o v e k i m a posla sa n e č i m n e p o z n a t i m . neprekidni proces individuacije. P o j a m s i m b o l a . utoliko jc univerzalnije i kolektivnije njegovo dejstvo. To mogu biti posebni simboli U obliku kruga ili četvorougla sa centralnom tačkom. Mristos.lekarsko i psihoterapeutsko područje. § 8 9 4 ) (2) Živi simbol f o r m u l i š e suštinski nesvestan đco. ili osobe koje su ostvarile celovit život (na primer. A k o s e . to je opštiji i u l i c a j s i m b o l a .

S a m o ako simbol t o o b u h v a t a i izražava n a j b o l j i m mogućim izrazom. Afekti. T o n i k a k d a n c m o ž e bili ono što j e m a k s i m a l n o i z d i f e r e n c i r a n o i v r l o teško d o s t u p n o . ali i onu stranu k o j a je r a z u m u n e p r i s t u p a č n a . k a k v o g mu p r u ž a t r a d i c i o n a l n o postojeće stanje. n e g o i od i r a c i o ­ nalnih p o d a t a k a čistog s p o l j a š n j e g i u n u t r a š n j e g o p a ž a n j a . j e r ć e s e t a k a v duh zadovoljiti s i m b o l o m k o j i već postoji. (G\V 6. § 903) SIMBOLI SNA S i m b o l i sna izraz su s i m b o l o t v o r n c f u n k c i j e psihe.epohu nenadmašni izraz za j o š nepoznato. j e r se f o r m i r a od p o d a t a k a svih p s i h i č k i h f u n k c i j a . t o o n m o r a d a z a h v a t a u p r a v o o n o što m o ž e b i t i z a j e d n i č k o v e ć o j grupi l j u d i . nego i i n t u i c i j u . B o g a t s t v o n a s l u ć i v a n j a i o b i l j e z n a č e n j a simbola z a h t e v a j u ne s a m o m i š l j e n j e nego i o s e ć a n j c . Z b o g toga on n i j e ni r a c i o n a l n e n i i r a c i o n a l n e p r i r o d e . a k o je u o b l i č e n a u č u l n u f o r m u . s d r u g e s t r a n e . pošto se s a s t o j i ne s a m o od p o d a t a k a r a c i o n a l n e p r i r o d e . § 9 0 1 ) (3) S i m b o l j e u v e k tvorevina v e o m a k o m p l e k s n e p r i r o d e . m o r a d a o b u h v a t i ono što j e s r o d n o n e k o j većoj grupi ljudi d a b i n a n j u m o g a o u o p š t e d a u t i č e . doduše. i m a j e d n u s t r a n u k o j a sc odaziva r a z u m u . ( G W 6. i osećanja prevode se pomoću simbola sna u svest i time postaju pristupačni za razjašnjenje 154 . emocije. onda on poseduje širok u t i c a j . U t o m e sc s a s t o j i snažni i u isto v r e m e spasonosni u t i c a j n e k o g živog d r u š t v e n o g s i m b o l a . a n j e g o v a p o s e b n a s l i k o v i t o s t . U simbolima sna odigrava se spajanje psihičke energije sa likovima iz slika i radnjama u snovima. to on m o r a proizlaziti iz onoga što je p o n a j v i š e i z d i f e r e n c i r a n o i n a j k o m p l i k o v a n i j c u s a v r e m e n o j d u h o v n o j a t m o s f e r i . A l i k a k o živi s i m b o l . Živi s i m b o l nc može se o s t v a r i t i u o t u p e l o m i s l a b o r a z v i j e n o m d u h u . O n . j e r to doseže i shvata s a m o m a l i b r o j l j u d i . n e g o t o m o r a biti n e š t o t o l i k o p r i m i t i v n o d a n j e g o v o š i r o k o p r i s u s t v o b u d e van s v a k e s u m n j e . izaziva ne s a m o oset.

2.. Dikman daje sledeći rezime: 1. 8 7 1 ) 155 . gubi svoj karakter simbola i prelazi u znak. 2. u alegoriju ili u određeni sadržaj svesti. nastaje transcendentna funkcija koja dovodi u vezu protivrečne suprotnosti potreba S o p s t v a i E g a . On prenosi nevidljivi. pohranjena u kolek­ tivnom nesvesnom (1). On poseduje sintetičku funkciju. kod individualne simbolike sna bezuslovno bi trebalo voditi računa o stanju svesti snevača i n j e g o v i m iskustvima k o j a su doprinela s p e c i f i č n o m oblikovanju lične simbolike snova (2). Simbol sna je transformator psihičke energije. 4. On dovodi do žive veze između Ja i nesvesnog. kojim sc libido iz jedne oblasti doživljavanja prevodi u drugu. Stoga u simbolima sna nisu samo sačuvana individualna životna iskustva. ako ga svest prihvata. instinktivni svet nagona u očiglednu sliku. Kindlcr. naslutiti u svom smislu i delimično integrisati u Ja. Jh. str. tom III. budući da može da u jednoj slici objedini nespojive suprotnosti i tako odnos suprotnosti između svesti i nesvesnog dovede do sinteze. Ovu simbolotvornu funkciju psihe Jung jc zbog prevođenja psihičke energije iz nesvesnog u svest nazvao i "transcendcntnom funkcijom". (Psvchologie des 20. 0 višestrukoj funkciji simbola sna II. 3. Dok simboli sna iz ove oblasti i arhetipski simboli imaju srazmerno postojano z n a č e n j e . Ako se u svom značenju potpuno obuhvati i asimiluje. simbolotvorna funkcija snova nc služi samo za p r e v o đ e n j e životne e n e r g i j e iz n e s v e s n o g u svest i time za omogućavanje razvoja i rasta ličnosti. S i m b o l sna je nosilac značenja k o j e spontano nastaje u nesvesnom i koje optimalno izražava relativno nepoznat sadržaj. Iz sposobnosti psihe da obrazuje simbole integrisanjem nesvesnih sadržaja u svest. nego nas ona ujedno povezuje sa našim porcklom i sa istorijom razvoja čovečanstva. nego često i saznanja iz istorije čovečanstva. onda kao živi simbol postaje suvišan.i obradu. On sc može približiti svesti. To Jungu.

j e r t e o r i j s k i g l e d a n o . j e r je on o d b a č e n p r i l i k o m r a z v o j a njegove v e o m a d i f e r e n c i r a n e svesti. str. " d i f e r e n c i r a n u svest gde on n i k a d a r a n i j e n i j e o b i t a v a o . K a d a sc razvila svest. t j . K a d ne bi bilo takvih relativno ustaljenih simbola. zbog čega n i k a d a i nije mogao da sc podvrgne kritičkom samoposmatranju. J e r u davnoprošlim vremenima cela l j u d s k a ličnost s a s t o j a l a sc iz tog p r v o b i t n o g d u h a . ne kao z n a k ili s i m p t o m p o s t o j a n o g k a r a k t e r a . (1) S i m b o l o t v o r n a f u n k c i j a n a š i h s n o v a j e p o k u š a j d a s e p r v o b i t n i duh čoveka dovede u " n a p r e d n u . (Der Mensch umi seine Symbule. svesni duh je izgubio k o n t a k t sa j e d n i m delom p r i m i t i v n e psihičke e n e r g i j e . k o j a b i ga j e d i n o mogla p r e p o z n a t i . a r h a i č n i n a č i n m i š l j e n j a . f a n t a z i j e . osnovne i n s t i n k t e itd. p o s t o j e r e l a t i v n o u s t a l j e n i s i m b o l i . 98). P r a k t i č n o j e m n o g o p r e p o r u č l j i v i j e d a s e s i m b o l i k a snova n e p o s m a t r a s e m i o t i č k i . j e r onda ne bi p o s t o j a l o ništa što bi sc n e k a k o dalo z a d r ž a t i i o z n a č i t i . K a ž e m k a k o jvpruhlično p r e p o r u č j i v o da se t a k o postupi. ( G W 1 6 . pri č i j e m s c t u m a č e n j u čovek najstrožije mora čuvati njihovog povezivanja sa s a d r ž a j n o p o z n a t i m i p o j m o v n o f o r m u l i s a n i m s t v a r i m a . to se onda ne bi moglo ništa z a k l j u č i t i o s t r u k t u r i nesvesnog. t j . ( 2 ) K a o što j c z a t u m a č e n j e s n o v a p o t r e b n o p r e c i z n o p o ­ z n a v a n j e d o t i č n o g s t a n j a s v e s t i . religiozna i m o r a l n a u v e r e n j a s v e s t i . nego k a o s t v a r a n s i m b o l . S i m b o l i sna s t a l n o u s p o s t a v l j a j u odnose sa ovim o b e l e ž j i m a k a o da to nesvesno p o k u š a v a da ponovo p o v r a t i sve ono čega se duh oslobodio tokom svog r a z v o j a - i l u z i j e . isto t a k o j e v a ž n o d a s c u p o g l e d u s i m b o l i k e sna uzmu u o b z i r filozofska. V e r o v a t n o j e ono što n a z i v a m o nesvesnim sačuvalo p r i m i t i v n e odlike k o j e su činile s a s t a v n i deo p r v o b i t n o g d u h a . k a o i z r a z s a d r ž a j a k o j i u svesti j o š n i j e spoznan i p o j m o v n o f o r m u l i s a n i uz to k a o relativan p r e m a dotičnom s t a n j u svesti. A svesni duh n i k a d a n i j e p o z n a v a o p r v o b i t n i duh. § 3 3 9 ) 156 .

tu spada i "nova raspodela" psihičke energije. Psihoneurotski simptomi nastaju od kompleksa u nesve­ snom sa n a g l a š e n i m e m o c i o n a l n i m n a b o j e m ( 2 ) . Pretpostavlja sc da simptom predstavlja privremeno kompromisno rešenje između svesti i nesvesnog. Za uspostavljanje psihičke ravnoteže i unutrašnje izbalansiranosti. k o j a je dotle bila zarobljena i ukroćena u neurotskim kompleksima i simptomima. duševnih povreda i blokada u psihičkom razvoju. SIMPTOM Dubinska psihologija pod simptomom shvata pojavu bolesti k o j a se sastoji od m n o g o b r o j n i h psihoneurotskih komponenata. simboli su od velikog značaja. Simptomi se tada razrešavaju sami od sebe kada se njima izraženi konflikti učine svesnim i budu prerađeni. Neobično je važno razumevanje simbolične poruke koja se izražava u simptomima. Ovaj težak i bolan put od simptoma ka simbolu suštinski je korak u terapiji. Pošto su se određena duševna energetska polja odvojila od celine ličnosti i započela svoj sopstveni život. 157 . danas je reč o analizi simptoma a prvenstveno o obradi i razumevanju celokupnog čoveka (1). Simboli sc na opšte razumljiv način mogu označiti kao "transformatori energije". Dalje. između nagonskih potreba i duhovno-duševnih interesa. Dok je psihoterapija ranije započinjala sa "suzbi­ j a n j e m " simptoma (kao što se dešava u širokim oblastima medicine). to ona mogu u telu izazvati duševno uslovljene funkcionalne smetnje koje se drugim recima označavaju kao psihosomatske smetnje ili kao neuroze ( 3 ) . pomoću kojih se ranije u simptomima zarobljena psihička energija sada integriše u život.

§ 199) (2) Svi nesvesni s a d r ž a j i koji se pragu svesti bilo p r i b l i ž a v a j u odozdo ili su s a m o m a l o ispod n j e g a . gde j c z a l e č c n j e p o t p u n o i r e l e v a n t n o d a l i j c p a c i j e n t k i n j a bila m i l j e n i c a o c a . iznenadno z a b o r a v l j a n j e i m e n a i p o d a t a k a . § 1 2 6 ) ( 3 ) Neurotičar ima u sebi dušu detetu koje teško podnosi s a m o v o l j n a o g r a n i č e n j a . s d r u g e s t r a n e . nego kod ovog čoveka. O n a jc izvesno i p o k u š a l a da tzv. t r u d i n a u s v a j a n j u m o r a l a . (1) A k o se b o l j e pogleda. i to ne kod ove n e u r o z e . da n j e n o b j e k t n i j e f i k c i j a n e u r o z e . r e f o r m i s t k i n j a ili nešto t r e ć e . s v e s n o ili n e s v e s n o . onda se shvata da je možda po sebi a p s u r d n i lek bio b a š ono p r a v o . ne bi proizlazili 158 . šokovi k o j i n a s t a j u e k s p l o z i j o m b o m b e i t d . d o d u š e . i da sc oslobodi. želi da sc potčini. l a p s u s . neurozu t a k o leci k a o iilcus eruris. nego p o r e m e ć e n a celovitost jednog č o v e k a . ) . I opšla m e d i c i n a zna izvesno da nc p o s t o j e s a m o bolesti n e g o i bolesni l j u d i . k a k o sc to d a n a s zove. reč o t r e t m a n u c e l o k u p n o g duševnog života č o v e k a . d o k bi k o d n e k o g d r u g o g č o v e k a bilo sasvim o b r n u t o . onda iz n j e g a . P s i h o t e r a p i j a j c t a k o đ e pečela s a s u z b i j a n j e m s i m p t o m a k a o što t o č i n i m e d i c i n a u o p š t e . N a j v e ć i b r o j tzv. bilo s a m o polovina stvari i da j e . i m a j u o b i č a j da d e b i j u na svest. (G\V 16. promašaju svesti svodi sc na t a k v e s m e t n j e . neurotične simptome. p o g r e š n a s h v a t a n j a o o n o m e što jc čuo i p r o č i t a o . N a j b l a ž e f o r m e neuroze su o m a š k e svesti. na primer. s j e d n e s t r a n e . ali p s i h o t e r a p i j a z n a . ili bi b a r već odavno m o r a l a znati. Ova dejstva su neophodno posredna. a ta b o r b a se zove n e u r o z a . pre svega. k a t o l k i n j a . U p r k o s n j e n e n e o s p o r n e mladosti kao naučnog metoda. a f i r m i s a l a n a j m a n j e polovinu polja medicine. O n sc. štaviše. ona je ipak toliko stara kao veština l e č e n j a u o p š t e i s t a l n o j c . n e o č e k i v a n e n e s p r e t n o s t i sa p o v r e d a m a i sličnim p o s l e d i c a m a . j e r se sadržaj kao takav nc p o j a v l j u j e u svesti. n e s p o r a z u m i i tzv. b a š na sve tzv. ( G W 16. h a l u c i n a c i j e u s e ć a n j u ( k a d a čovek s m a t r a da je tako r e k a o ili postupio). čiji s m i s a o n e vidi. S v o j f a k t i č k i n a p r e d a k ona je s v a k a k o o s t v a r i l a t e k t o k o m p o s l e d n j i h 5 0 g o d i n a i p r i tom s c z b o g p o l r c b c s p e c i j a l i z a c i j e o g r a n i č i l a n a uže p o d r u č j e p s i h o n e u r o z e . k o j i su u k u p n o uzev ( k a k o to k a ž e m e d i c i n a ) psihogene p r i r o d e (izuzeci su tzv. da li sc udala za s t a r i j e g ili mlađeg m u š k a r c a itd. O n a j e ovde relativno b r z o uvidela da jc s u z b i j a n j e s i m p t o m a ili analiza s i m p t o m a . p r i r o d n o . ali t i m e z a p a d a u d u b o k i r a s e e p i nejedinslvo sa samim sobom. Da jc t a j k o n f l i k t j a s n o svestan u svim n j e g o v i m s e g m e n t i m a .

Pri tome je reč o istovremenim relacijama tela i duše. K a o što j e već r e č e n o . š t a v i š e . p o t i s n u t i i z h i j e r a r h i j e s v e s n e d u š e . p o s t a j u ć i svesne. p o s t a l i s u autonomni kompleksi k o j i s e u z v e l i k e o t p o r e m o g u p u t e m a n a l i z e n e s v e s n o g a p o n o v o p o t č i n i t i . 2 8 9 ) S1NHRONICITET Pomoću pojma sinhroniciteta Jung opisuje sadržajan vre­ menski splet dva događaja ili jednog unutrašnjeg i jednog spoljašnjeg.n e u r o t i č n i s i m p t o m i . Oni su. pri čemu se psihički procesi somatizuju u telu 159 . Naposletku. str. ( G W 7 . T i m e simptom postaje indirektni izraz n e s h v a ć e n i h ž e l j a k o j e . (b) sadržajan splet psihičkog iskustva u obliku arhetipskog sna u vezi sa prostorno udaljenim zbivanjima i (c) sadržajan sticaj psihičkog stanja i budućeg događaja (proročanski ili istiniti snovi) (2). t a t a m n a s t r a n a duše i z m i č e svesnoj k o n t r o l i . pa b o l e s n i k stoga ne može da sa n j o m r a z g o v a r a . d a s e s a t i m p o m i r i ili d a o d u s t a n e o d n j e . j e r o n u s t v a r n o s t i ne poseduje b a š n i k a k v o nesvesno b u đ e n j e n a g o n a . spoljašnjim događajem. piše Jung. S a m o pod tim uslovom p o j a v l j u j e se s i m p t o m k o j i onda pomaže n e p r i z n a t o j strani duše da dođe do i z r a ž a j a . a da oni ne stoje u uzajamnoj kauzalnoj zavisnosti. da j e k o r i g u j e . O n i n a s t a j u s a m o onda k a d a č o v e k n e može d a s a g l e d a d r u g u s t r a n u svog bića i hitnost n j e n i h p r o b l e m a . On razlikuje tri kategorije koincidencije: (a) sadržajan splet psihičkog stanja sa objektivnim. U ovoj posebnoj vrsti istovremenosti odvijanja događaja od posebnog značaja jc njihova sadržajna ili "smisaona koincidencija". Jung primenjuje pojam sinhroniciteta radi tumačenja vremenskog i sadržajnog paralelizma psihičkih i psiho­ fizičkih događaja i time sugerira istraživanje nerešenih problema psihosomatike pod ovim aspektom. ( 1 ) . dolaze u žestok s u k o b sa našim m o r a l n i m n a z o r i m a .

ne može sc zamislili. T r i d o g a đ a j a f o r m i r a j u s l u č a j n u g r u p u k o j a se. pri čemu postoji vidljiva k a u z a l n a veza između psihičkog s t a n j a i s p o l j a š n j e g d o g a đ a j a i i m a j u ć i u vidu p o m e n u t u psihičku relativnost p r o s t o r a i v r e m e n a . o v a j t e r m i n i m a n e k e veze s a v r e m e n o m . poznati " d v o s t r u k i s l u č a j e v i " u b o l n i c a m a . pri čemu je r e č o n e č e m u drugačijem od slučajne verovatnosti. tj. bivaju podstaknuti sinhronističkim fenomenima. njemu sc neko j a v l j a telefonom i navodi mu isti b r o j . T a k v a sistematizacija može iskazati više i mnogo č l a n o v a a da p r i t o m ne iskoči iz o k v i r a v e r o v a t n o g i r a c i o n a l n o m o g u ć e g . T a k o sc može desiti da se n e k o m e s l u č a j n o s k r e n e p a ž n j a na b r o j njegove t r a m v a j s k e k a r t e . o d n o s n o s a n e k o m v r s t o m istovremenosli. (1) Žel i m d a V a m n a j p r e n a z n a č i m one č i n j e n i c e k o j e t r e b a o b u h v a t i t i u k r a t k o p o j m o m s i n h r o n i c i t e t a . Prelazeći to područje. na primer. U v c č e on k u p u j e ulaznicu za pozorište k o j a opet i m a isti b r o j . n c d o g a đ a č e s t o . Slučajno je statistički. Došavši kući. d o d u š e . P r e m a s v o j o j doslovnosti.i tako izazivaju smetnje na telesnim funkcijama. ( G W 8. dakle prostorno distanciran. i tek se n a k n a d n o može v e r i f i k o v a t i . k a o što su. Jung naposletku smatra da su materija i psiha dva različita aspekta jedne te iste stvari. koji odgovara psihičkom stanju bez s a d r ž a j a . b) Koincidencija jednog psihičkog stanja sa odgovarajućim ( m a n j e ili više i s t o v r e m e n i m ) s p o l j n i m d o g a đ a j e m k o j i se o d v i j a izvan p o d r u č j a opažanja p o s m a t r a č a . spoljnim događajem. objektivnim. U m c s t o tog p o j m a m o ž e m o se poslužiti i pojmom sadržajne koncidencije dva ili više d o g a đ a j a . § 9 5 9 ) (2) a) K o i n c i d e n c i j a psihičkog stanja p o s m a t r a č a sa isto­ vremenim. U vezi sa tim govori se i o izvesnom "psihoidnom" faktoru u oblasti n e s v e s n o g arhetipa. somatski procesi bolesti teku kao psihički procesi i dovode do određenih psihopatoloških fenomena. i obratno. k a k o izgleda. ali j e zbog u č e s t a l o s t i s v a k o g n j e n o g č l a n a sasvim izvan o k v i r a v e r o v a t n o ć e . 160 i . Psihoidan znači " s l i č a n d u š i " i predstavlja p o k u š a j o p i s i v a n j a n e o č i g l e d n i h dubinskih s l o j e v a k o l e k t i v n o nesvesnog k o j i . vero- vatan splet d o g a đ a j a .

u obliku snova. kao očiglednost životnih delatnosti izraženih u slikama". U njena mnogostruka dejstva posebno se ubrajaju ona koja imaju zapažen značaj za subjektivno zdravlje i za occlovljenjc osobe.. u kojem svi imaju udela. Psihoanalitički posmatrano. § 9 7 4 f. Iz tog razloga t a k v e d o g a đ a j e o z n a č a v a m k a o sinhronističke. Time Jungovo vrednovanje simbolotvorne funkcije psihe dobija značaj i u medicini. Svi ljudi crpu svoje bitne poruke iz izvora kolektivnog nesvesnog. Prema novijim istraživanjima se smatra da slike i snaga predstava imaju posebno dejstvo na imunološki sistem čoveka. Dalje. Duša prenosi u slikama psihodinamiku nesvesnog u svest. što n c t r e b a b r k a t i s a sinhronim.temeljnu formu odnosa između svesnog subjekta i inače nepristupačnih dubina nesvesnog. slike moraju iz tog razloga da se definišu višedimenzionalno.) SLIKA U smislu j u n g o v s k e dubinske psihologije slika čini .. Duša stvara slike i simbole i ona sama je slika. još nepostojećim. budućim događajem sa vremenskom distancom koji se t a k o đ e može tek n a k n a d n o verifikovnti. u oblasti psihoterapije trebalo bi naglasiti terapcutsku funkciju slika i simbola. U beskonačni niz slika duše ubrajaju 161 . Stoga Jung đefiniše osnovnu konstituciju psihe kao " n i z slika u najširem smislu. imaginacija i fantazija . U s l u č a j e v i m a pod b) i c) k o i n c i d i r a j u ć i d o g a đ a j i j o š nisu u p o d r u č j u o p a ž a n j a p o s m a t r a č a . nego s u u t o l i k o v r e m e n s k i u n a p r e d p o s t a v l j e n i t a k o da se tek n a k n a d n o mogu verifikovnti. Slike i simboli su izvorniji i višeslojniji od jezika i stoga čine važnu osnovu ljudske komunikacije. c) Koincidencija j e d n o g psihičkog stanja sa odgovarajućim. ( G W 8.

već na s h v a t a n j e k o j e potiče o d p o e t s k e u p o t r e b e j e z i k a . kao o g l e d a l o i izraz svesne i nesvesne situacije koja se u ispravnom tumačenju mora poštovati ( 2 ) . O v a j n a č i n p o j a v l j i v a n j a o z n a č a v a sc arhaičnim. u n u t r a š n j a slika se l a k o p r e n o s i u p r o s t o r k a o v i z i j a ili k a o h a l u c i n a c i j a čula s l u h a . Naša svest veoma zavisi od toga da li imamo uvid u svoju ukupnu situaciju.se ne samo naše individualne fantazije i snovi. slično kao što kod simbola mnogostruki utisci i iskustva izgledaju kao da su izdignuti i spojeni. § 7 5 9 ) ( 2 ) I a k o slici. k o j a sc s a m o i n d i r e k t n o odnosi na o p a ž a n j e s p o l j n j e g o b j e k t a . Na p r i m i t i v n o m nivou. (1) K a d a u ovom r a d u g o v o r i m o slici. O v a slika više počiva na nesvesnoj aktivnosti m a š t e i kao njen p r o d u k t . i p a k j o j sc p r e m a p r i l i k a m a . nego i neprolazne slikovne predstave iz b a j k i . ( G W 6. mitova i slike božanstava iz religija. p o p r a v i l u . n e p r i p a d a n i k a k a v k a r a k t e r s t v a ­ rnosti. onda t i m e nc m i s l i m na p s i h i č k o o d s l i k a v a n j e s p o l j n o g o b j e k t a . Po pravilu. t j . a n i k a d a n e m a k v a z i r c a l a n k a r a k t e r h a l u c i n a c i j e . j e r ona p r e d s t a v l j a u n u t r a š n j u stvarnost i može da ima pozitivna i/ili negativna dejstva na svest i na celokupan život jedinke ( 1 ) . Ukupna sadašnja situacija koncentriše se u slici. a da ne p o s e d u j e p a t o l o š k a s v o j s t v a . t j . ali mu to ni u k o m s l u č a j u ne oduzima k a r a k t e r a r h a i č n o s t i . b e z p r i p a d n o s t i m a k a k v o j k l i n i č k o j slici b o l e s t i . Zahvaljujući spletu određenih okolnosti (konstelacija). n a i m e n a sliku miišle. a k o n i j e u p r v o m redu p a t o l o š k e p r i r o d e . t j . ona se svesti p r i k a z u j e m a n j e ili više s t r a n o m . može p r i d a t i veći z n a č a j za duševno 162 . P o s e b n u funkciju slika ima u n e s v e s n o j delatnosti mašte i m n o ­ g o s t r u k i m p r i z o r i m a i z m a š t e . ona n i k a d a ne stoji umesto stvarnosti i uvek se r a z l i k u j e od čulne stvarnosti kao " u n u t a r n j a " slika. u m e n t a l i t e t u p r i m i t i v n o g . kao u vidu kakve vizije ili h a l u c i n a c i j e . njoj čak nedostaje svaka p r o j e k c i j a u prostoru. Putem tih slika dobijamo uvid u svoju sadašnju svesnu i ujedno nesvesnu unutrašnju situaciju. u duši se u j e d n o m neprekidnom procesu rađaju s l i k e . mada u izuzetnim slučajevima može č a k da se u izvesnoj m e r i p o j a v i i iz s p o l j a š n j e g sveta. ali b e z i s p o l j a v a n j a p a t o l o š k o g k a r a k t e r a o v a k v i h p o j a v a . S l i k a n o s i p s i h o l o š k i k a r a k t e r k a k v e predstave iz m a š t e .

dok u s p o r a v a one k o j i j o j n c p r i p a d a j u . k o j a predstavlja "unu­ t r a š n j u " s t v a r n o s t . Jung govori nc o Bogu. 163 . predstavama i projekcijama čovekovim. polazili ni samo od svesnog ni samo od nesvesnog. I p a k . nego o slici Gospodnjoj i time želi da jasno istakne da sve ono što se govori o B o g u predstavlja ljudski način izražavanja i psihološki iskaz. nego prema prilagođavanju u n u t r a š n j i m zahtevima. odgovorio je Jung na kritiku Martina Bubera ( 1 ) . sazdana od m a t e ­ r i j a l a n a j r a z l i č i t i j e v r s t e i p o r e k l a . lo n i j e n i k a k a v k o n g l o m e r a t . nego od njihovih u z a j a m n i h odnosa. (G\V 6. Baveći se slikom Gospodnjom u oblasti dubinske psihologije. slika je i z r a z i nesvesne i svesne t r e n u t n e s i t u a c i j e . a ne sa B o g o m . iz sopstvene aktivnosti nesvesnog. S l i k a p r e d s t a v l j a k o n c e n t r i s a n i izruz celokupne psihičke situacije. v e l i k a psihološku vrednost. T u m a č e n j e n j e n o g smisla nc može. i z r a z nesvesnih s a d r ž a j a . k o j a u d a t o m s l u č a j u prevazilazi psihološki z n a č a j " s p o l j a š n j e " s t v a r n o s t i . P r e m a t o m e . U n u t r a š n j a slika jc kompleksna veličina. S l i k a j e . nije nikad odvojena od čoveka". § 7 6 0 ) SLIKA GOSPODNJA Drugačije od teologa i mnogih hrišćana. d o d u š e . dakle. a ne s a m o ili p r e t e ž n o i z r a z o b i č n i h n e s v e s n i h s a d r ž a j a . ali nc svih s a d r ž a j a uopšte. t j . U tom s l u č a j u j e d i n k a s c n c o r i j e n t i š c p r e m a p r i l a g o đ i v a n j u stvarnosti. k o j e u v e k p a r a l e l n o podstičc i a k t i v n o s t p r i p a d a j u ć i h s u b l i m i - n a l n i h m a t e r i j a l a . " S l i k a koju imamo o B o g u .doživljavanje. mi se suočavamo sa slikama. već k o m p a k t a n proizvod k o j i i m a svoj vlastiti i s a m o s t a l n i smisao. O v a k o n s t e l a c i j a proističe. a s d r u g e s t r a n e iz t r e n u t n o g s t a n j a svesti. ili je sebi stvaramo. s j e d n e s t r a n e . nego s a m o onih za k o j e p o s t o j i t r e n u t n a k o n s t e l a c i j a .

kao što su negativna iskustva. Pored teoloških i kolektivnih predstava o B o g u . sve ono s t o j e čoveku sveto i što ga "bezuslovno tangira" (P. shodno p s i h o ­ analitičkom tumačenju. povezuje sa Bogom. Pod poslednjim pojmom on podra- zumeva sve simbole sa č e t v o r o d c l n i m o b l i k o m . stoji u vezi sa istovetnošću čovekove slike sa B o g o m (2). Jung više pokazuje odnos između njih i time omogućuje spoznavanje Boga. I u snovima savremenih ljudi 164 . U brojne likovne aspekte slike Gospodnje ubraja se sve ono što ljude. individualne slike Boga nastaju najčešće spontano u snovima i u duši. Na ovaj način i brojnim drugim iskustvima. to se ona ne može pojaviti u tako jasnom i oplemenjenom obliku. indivi­ dualna slika Gospodnja nosi o b e l e ž j e prvenstveno religioznog vaspitanja roditelja. opet. Pošto individualna slika Gospodnja čoveka pojedinca često nosi pečat najraznovrsnijih pozicija. S druge strane. Dok teologija naglašava više kvalitativnu razliku između B o g a i čoveka. Dok se priznati crkveni simboli i slike božanske najčešće reflektuju preko brojnih generacija i u njihovim glavama sc promišljaju. Jung ukazuje na to da slika Gospodnja. crkvenog podučavanja i predskazivanja. Tilih). predstavlja odraz Sopstva a ono. kao što izgledaju zvanično priznate crkvene verske predstave. putem njihovog verovanja i njihovih predstava. a sem toga su i značajan segment u mozaiku kolektivne crkvene slike Gospodnje. Za Junga je veza između slike G o s p o d n j e i kvaterniteta značajna tema (3). mogu se prenositi celovite i susretljive slike Gospodnje koje unapređuju verski život i duševno d o ž i v l j a v a n j e . U č o v e k o v o m stremljenju ka ocelotvorenju i isceljenju kvateralni simboli i sistemi su od fundamentalnog z n a č a j a . One su važan element i osnovni materijal lične slike Gospodnje jednog čoveka. o čemu se u današnje vreme posebno raspituju mnogi ljudi koji tragaju za tim saznanjem. neurotični ljudi mogu prenositi neurotizirane slike B o ž j e koje u odnosu na život deluju zastrašujuće i neprijateljski.

po Jungu. crkvenim očima kao potonje trojstvo. S l i k a k o j u i m a m o o B o g u ili j c z a s e b e s t v a r a m o . može bili s u p r o t s t a v l j e n u odnosu na J a i d a j e d n o j t a k v o j vezi n e n e d o s t a j e životnost. ) 165 I . baš sve što se govori o " B o g u " . To jc s t v a r teologije. d a j c p s i h i č k e p r i r o d e . n i j e sveslan da k a d a i s a m govori o B o g u i s k a z u j e na j p r e ono s t o j e u n j e g o v o j svesti a potom i svoje nesvesne p r e d s t a v e . M o j k r i t i č a r . Č u d n o je da sc on dotiče m o j e t v r d n j e o tome da B o g ne može p o s t o j a t i o d v o j e n o od č o v e k a i nju s m a t r a t r a n s c e n d e n t n o m i z j a v o m . I z r i č i t o k a ž e m da je sve. S i g u r n o n i j e z a d a t a k i s k u s t v e n e n a u k e da u t v r đ u j e u k o j o j m e r i na t a k a v duševni s a d r ž a j utiče b i ć e m e t a f i z i č k o g b o ž a n s t v a i d e l u j c o d r e đ u j u ć e na n j e g a . Nc s u m n j a m u n j e g o v o u v e r e n j c da jc u živoj vezi sa b o ž a n s k i m T i . P r i t o m ne u z i m a m sebi ni n a j m a n j u s l o b o d u da p r o s u đ u j e m da li sc n e k o m m e t a f i z i č k o m b o g u uopšte dopalo i k o l i k o da se v e r u j u ć e m J c v r e j i n u prikaže kao onaj pre očovečenja. bez Bogorodice Saiskupiteljicc (Corrcdcmp(rix). j a n e z n a m . t j . ali i d a l j e z a s t u p a m m i š l j e n j e d a taj odnos n a j p r e vodi a u t o n o m n o m d u š e v n o m s a d r ž a j u . a sadašnjem rimskom papi zajedno sa Saiskupitcljicom. posebno Martin Luter. i p a k nije n i k a d a " o d v o j e n a od č o v e k a " . p o p u t slike G o s p o d n j e . Poseban problem predstavlja. k o j i on definišc o v a k o a papa d r u g a č i j e . Jungu je za cclovitu sliku čoveka i B o g a važno da tama ima svoje mesto i u slici Gospodnjoj. (1) B u b c r ne može iln shvati u k o j o j m e r i " a u t o n o m n i duševni s a d r ž a j " . Time on zahvata jedno do danas nerešeno pitanje koje su opisivali mnogi teolozi. ali još ništa nc sluti o J e h o v i . protestantima kao jedini S p a s i t e l j . l j u d s k i iskaz. Da li mi B u b c r može navesti gde j e B o g s t v o r i o svoju sopstvenu sliku o d v o j e n u o d č o v e k a ? K a o i ko može utvrditi t a k o n e š t o ? ( G W 18/11. s t v a r o l k r o v e n j a i v e r e . j e r bi se čovek razbio o nju. m a n i f e s t u j e se ta kvatcralna simbolika. onda on zna o o č o v e č e n j u . A k o je h r i š ć a n i n . onda govori o božanstvu k o j e j o š nije otkrilo svoju i n k a r n a c i j u iz prve godine naše ere. A k o j e ortodoksni J e v r c j i n . "tamna strana" i arhetipska Senka u slici Gospodnjoj. kao "skrivenog i ljutitog B o g a " . S t o g a jc J u n g dopunio i proširio hrišćansko trojstvo na kvaternitet. O kom metafizičkog bogu govori. § 1 5 0 7 f . čini se.

ono što n e d e l u j e n a m e n e . Z a t o svoje č i t a o c e upućujem na materijal sna u Psihologiji l alhemiji. od čega nc m o ž e m o više e m p i r i j s k i da o d v o j i m o sliku B o g a . ali ona p r o p o v e d a i n j e g o v u b l i z i n u . . ukoliko sc s u b j e k t i v n o opaža s a m o kao n a j i n t i m n i j e i k r a j n j e u s n m l j i v a n j c . S a m o ono što d e l u j e n a m e n e . § 282) 166 . O b a su psihološki istinita. T a č n i j c r e č e n o . nego. isto t a k o ne može ni da p o s t o j i . s l i k a B o g a n e k o i n c i d i r a s a s a m i m n e s v e s n i m . p r i čemu ne m o ž e m o razlikovati da li to d e j s t v o dolazi ud B o g a ili iz n e s v c s n o g . . ima potrebu za opštošću kao p o z a d i n o m . prvi dco. a j a n e mogu p o s t o j a t i bez N j e g a . č i m e sc s p r e č a v a o č o v e č e n j e B o g a . pošto Sopstvo. uzdižu iz d u b i n a duševne p r i r o d e . D o d u š e . i u p r a v o jc blizina ono što m o r a biti e m p i r i j s k o d a n c b i bila p o t p u n o b e z n a č a j n a . M e đ u t i m . s p o z n a j e m k a o s t v a r n o . mogla bi sc a r b i t r a r n o povući r a z l i k a između ove dve veličine. To je to. T a č n o uzevši. b e z k o j e se ono uopšte nc može realizovati kao a p s o l u t n o p o j e d i n a č n o . naprotiv. " I a k o e m p i r i j s k i s i m b o l z a h t e v a dva d i j a m e t r a l n o s u p r o t n a t u m a č e n j a . t j .S o p s t v o k a o imugo Del u č o v e k u . ( G W 11. n a i m e s a a r h e t i p o m S o p s t v a ( S c l b s t ) . Ovo n i j e mesto za bliže p o k a z i v a n j e k a k v u ulogu p r a k t i č n o i g r a j u ovi n u m e r i č k i simboli. nego s a n j e g o v i m p o s e b n i m s a d r ž a j e m . ne može sc z a k l j u č i t i da li su b o ž a n s t v o i nesvesno dve r a z l i č i t e v e l i č i n e . (2) D e l o v a n j e božanstva na nas možemo utvrdili s a m o p o m o ć u p s i h e . § 7 5 7 ) (3) A s p e k t k v a t e r n i t e t a b o ž a n s k e slike može sc o b j a s n i t i k a o o d r a z S o p s t v a ili o b r a t n o . To n a m ničemu nc služi. M e đ u t i m . š t a v i š e n e p o s r e d n o s t B o g a . Religiozna p o t r e b a t r a ž i celovitost i z a t o iz nesvesnog uzima p o n u đ e n e cei0vite slike k o j e sc. m o r a l i b i s m o s c poslužiti recima A n g c l i u s a S i l c z i j u s a : " O n može b e z m e n e . nezavisno od svesti. Sopstvo b i s c m o r a l a s m a t r a l i kao k r a j n j a s u p r o t n o s t B o g u . n e može se ni j e d n o ni d r u g o dokazati k a o i s p r a v n o . S i m b o l p o d r a z u m e v a o b a i p r e d s t a v l j a stoga p a r a d o k s . ( G W 11. V e r a s i g u r n o i m a p r a v o k a d a č o v e k o v i m o č i m a i duši d o č a r a v a n c - m e r l j i v o s t i n e d o s t i ž n o s t B o g a . p o m a ž e s a m o u o d v a j a n j u č o v e k a i B o g a .

što t r e b a doživeti. tip. K a k o arhetipski i transpersonalni aspekt slike majke tako i lična iskustva sa majkom mogu imati pozitivno ili negativno dejstvo. ona ipak dopušta da se na individualnoj majci prepoznaju mnoga iskustva. a k o j e i z r a ž a v a m u š k a r a c . Uticaji i delovanje slike majke različito se doživljavaju u žena i muškaraca. (1) Želeo bih. Z a m u š k a r c a . Pored ličnog aspekta slike m a j k e . Mada je individualna slika majke uvek protkana arhetipom majke i pomešana sa njim. a ne ž e n a . kao što su. Zbog tog porekla pojavne slike majke mogu da odstupaju od stvarne majke. SLIKA MAJKE S l i k a m a j k e se ovde upotrebljava u i s t o m smislu kao psihoanalitički stručni izraz imago m a j k e (Mutterimago). P r e m a t o m e . oni kod muškarca dobijaju pretežno simboličan karakter i doživljavaju sc kao delovanje nesvesnog (1). i s p u n j e n o svetom slika l a t e n t n o g nesvesnog. m a j k a j e . m e đ u t i m . p r e k o p u t a . Slika majke sadrži svoj osnovni izraz arhetipa majke i vodi poreklo od kolektivno nesvesnog u čoveku. Jung nabraja i druge majčinske praslike. m a j k a je tip n j e n o g svesnog života k a o p r i p a d n i c a tog p o l a . grad i univerzitet. nešto tuđe. m a j k a j e z a m u š k a r c a o d samog p o č e t k a nešto izričito s i m b o l i č n o g k a r a k t e r a . arhetip majke dolazi do izražaja u mnogim likovima i simbolima koji stoje u vezi sa rađanjem ili ponovnim rađanjem. Za ž e n u . Dok žene svesno doživljavaju majku i majčinsko. na primer: crkva. I d e a l i z a c i j a p r e d s t a v l j a t a j n i a p o t r o p e i z a m . Nešto 167 . Već iz tog razloga k o m p l e k s m a j k e se p r i n c i p i j e l n o r a z l u k u j e o d ž e n i n o g . Šire gledano. da skrenem pažnju na posebnu o k o l n o s t d a slika m a j k e leži n a j e d n o j d r u g o j r a v n i . pre sveg«. pa stoga i p o b u đ u j e n j e g o v u t e n d e n c i j u i d e a l i z o v a n j a m a j k e .

Sve ove informacije u reči i slici mogu u pozitivnom ili negativnom obliku biti potomci slike oca. važan su korak ka samospoznaji i sam- oostvarenju. kao unutrašnji vodič ili kao magično privlačan prirodni duh. p r e t v a r a u s i m b o l . po p r a v i l u . navedimo j o š glas k o j i se često j a v l j a u snovima i govori usmeravajuće reči ili sa velikom uverljivošću prenosi neku poruku. d o k m u š k a r a c t o n c m o ž e (sa izuzetkom psihotskih slučajeva). Naposletku. duševno jezgro muškarca. U j e d n o j f a z i .se i desili z u j e da bi se o d a g n a o s t r a h . sudeći po i s k u s t v u . ona se k o d žene tek t o k o m psihološkog r a z v o j a . u k o j o j sc p o j a v l j u j e a r h e t i p . po svoj prilici. njegovo Sopstvo. n a s t u p a . kod m u š k a r c a uopšte češće j a v l j a tip U r a n i j c . Sem toga. Mitološke predstave o junacima ili likovima velikih voda i razne slike božanstava neki su primeri za poslednji arhetipski i transpersonalni aspekt. ona p r i p a d a s p e c i f i č n o s t i m a V e l i k e M a j k e ( M a g n a M a t t c r ) k o j a s c često p o j a v l j u j e u p a r u sa s v o j i m m u š k i m p a n d a n o m . P r e m a tumačenju mitologije.) SLIKA OCA Slika oca nekog čoveka sastoji sc od iskustava i predstava različitog porekla koje imaju veze sa sopstvenim ocem ili nekim očinskim muškarcem u široj familiji ili potiče iz vlastite arhetipske dispozicije. Ž e n a s e m o ž e n e p o s r e d n o i d e n t i f i k o v a t i s a m a j k o m Z e m l j o m . m a n j e ili v i š e p o t p u n i i d e n t i t e t s a p r a s l i k o m . Osvcšćivanjc i kritičko suočavanje sa najčešće nesvesno delotvornom slikom oca. D o k je k o d m u š k a r c a m a j k a ipso fiicto s i m b o l i č n a . (G\V 9/1. tzv. m a j k a Z e m l j a . P a d a u oči da se. Nesvesno i njegov magični u t i c a j su ono čega se čovek b o j i . § 1 9 2 f. dok k o d žena p r c o v l a đ u j c htonični tip. može sc pojaviti kao mudri starac. Ostane li slika oca nesvesna a time i neobrađena. ona 168 .

P o j a č a n i m razvojem svesti i s a m o - spoznajom u toku života. To važi k a k o individualno t a k o i k o l e k t i v n o . Dok je prvobitno arhetip bio mani­ festacija Sopstva. Za to jc potrebna izvesna mera po­ z n a v a n j a s v o j e s o p s t v e n e i n d i v i d u a l n o s t i . on može u patrijarhatu postati "zakonodavni B o g " i u savesti se internalizovati kao Nad-Ja (Supcr-Ego). nego j e zadržavanje prvobitnog habitusa. t o n i j e n i k a k a v n a p r e d a k . Na indi­ vidualnom planu. ( G W 11. odvajanje od oca dovodi do osa­ mostaljenja sina i kćeri ( 1 ) . P r e m a a r h a i č n o m u z o r k u . p o s t o j e ć e g o b l i k a ž i v o t a . kod psihoncurotskih smetnji u razvojnom periodu slike roditelja zadržavaju svoju snagu i mogu. Nije se zbilo n i k a k v o o d v a j a n j e od oca. M e đ u t i m . onda se slika m e n j a . (1) Otac uopšte z n a č i r a n i j e s t a n j e svesti.može da putem pozitivnih i negativnih uticaja i delovanja nekonrro- lisano dovede do potuđenja sopstvenog životnog stava. Dok identifikacija sa ocem najčešće opterećuje ličnu indi- viduaciju. n a s i l n o m i d c n t i t i k a e i j o m sa o c e m i n j e g o v i m p o t o n j i m o d s t r a n j e n j e m . po p r a v i l u . To je prihvaćeno. pa je čak i sprečava. pa nije propraćen nikakvom d i f e r e n c i j a c i j o m svesti. o d habitusa koji ima zakonski karakter. Nasuprot t o m e . čisto z n a n j e o datosti bez i n t e l e k t u a l n o g ili m o r a l n o g suda. imago oca gubi svoju magičnu moć i stupa u pozadinu. nereflektirano s t a n j e . nastupa promena onda kada se sin s p r e m a da stupi na očevo mesto. t j . t j . Između slike oca i s l i k e B o g a postoje u patrijarhalnoj kulturi i religiji višeslojni uzajamni odnosi. k a d a j e zavisno o d o d r e đ e n o g . § 2 7 0 f. k o j a s c n c m o ž e steći b e z m o r a l n e o d l u k e i k o j a se nc može z a d r ž a t i bez izvesnog r a z u m e v a n j a s m i s l a . putem transpersonalne slike Gospodnje. postati još moćnije. L e g i t i m n o r e š e n j e s a s t o j i sc u s v e s n o m r a z l i k o v a n j u oca od h a b i t u s a koji on r e p r e z e n t u j e .) 169 . to se može dogoditi k v n z i u b i s t v o m o e a . P r e n e s e li se a k c e n a t na sina. u k o j e m se dete j o š n a l a z i .

o v a k v i m snovima se pripisuje proročanska funkcija. Jung smatra da m n o g e krize u našem životu imaju svoju dušu. nesvesnu predistoriju i mogu se preko snova najaviti u obliku upozorenja (1). na primer. 170 . tako ne bi trebalo ni da od snova bezuslovno o č e k u j e m o nešto slično. Na osnovu navedenih iskustava. U praksi bavljenja snovima najčešće je vrlo teško pronaći jednoznačne kriterijume tumačenja snova upozorenja. U našem k o m p j u t c - rizovanom društvu i u tako racionalno orijentisanom vremenu u mnogim oblastima mnogi ljudi se bave upravo snovima upozorenja. a pod tim p o d r a z u m e v a o "prethodnu k o m b i n a c i j u v e r o v a t n o ć e " budućih događaja (2). on je ovde uvršćen zbog toga što se Jung o tome č e š ć e izjašnjavao. Kao što za bitna pitanja našeg života najčešće nema jasnih odgovora. dolazeće udarce sudbine. U pismu J. 334). dok je potcenjivanje ove poruke vodilo u tragičnu smrt. U mom delokrugu rada poznati su mi brojni primeri kako je uvažen i shvaćen san upozorenja spasao ljudske živote. Kiršu o iznenadnoj smrti svog prisnog saradnika Tonija Volfa. Za dotične snevačc snovi upozorenja najčešće se doživljavaju kao čudnovato predznanje duše. SNOVI UPOZORENJA Pod snovima upozorenja ovde se podrazumevaju snovi koji svojim slikama i simbolima unaprcd nagoveštavaju neku opomenu. Jung se u tom smislu izražavao uzdržljivo i govorio je o prospektivnoj funkciji sna. Iako to nije nikakav poseban stručni izraz jungovske psihoanalize. Jung opisuje te poteškoće (Briefe //.

Mi i d e m o u susret n j i m a k o r a k po k o r a k . M i s t e r i o z n a r u k a može n a m č a k p o k a z a l i put u p r o p a s t . k o j a se. b a r l a k o izgleda. S t o g a čovek ne bi t r e b a l o da sc osloni na neku l j u b a z n u r u k u k o j a nas uvek i p r a v o v r e m e n o z a d r ž a v a pred o p a s n o š ć u . P o s t o j a n j e takvih prospeklivnih snova ne može se p o r i c a l i . p a j c k o m b i n a c i j a svih o n i h o p a ž a n j a . U smislu d a v a n j a p r o g n o z e . Da je p r o s p c k t i v n a f u n k c i j a sna u ovom s l u č a j u z n a t n o n a d m o ć n i j a od svesne p r e t h o d n e k o m b i n a c i j e . n a c r t r e š e n j a k o n f l i k t a . ali p o n e k a d i n c . može u lom s l u č a j u i s u s r e s t i s a s t v a r n i m p o n a š a n j e m s t v a r i . a da nc u v i đ a m o opasnosti. a n t i c i p a c i j a b u d u ć i h svesnih o s t v a r e n j a k o j a se p o j a v l j u j e u nesvesnom. san jc stoga u z n a t n o p o v o l j n i j e m p o l o ž a j u nego s a m a svest. ali s c n c m o r a neizbežno susresti i poklopiti u svim p o j e d i n o s t i m a . n a p r o t i v . srušiti j e d n o veliko c a r s t v o . Č e s t o s e p o n a š a j u k a o delfijsko p r o r o č a n s t v o k o j e j e k r a l j u K r e z u reklo d a ć e . snu dolaze u p o m o ć i p o t p r a ž n i tragovi s e ć a n j a . sir. to i n i j e toliko za č u đ e n j e . S c m toga. a k o p r e k o r a č i reku H a l i s . (1) S n o v i p o k a t k a d n a j a v l j u j u s i t u a c i j e z n a t n o p r e nego šio će se one zaisla dogoditi. a snovi se i s p o s t a v l j a j u p o n e k a d k a o z a m k e . (Der Mensch unilseineSymbole. Na taj način n a s snovi često u p o z o r a v a j u . m i s l i i o s e ć a n j a k o j i su zbog n j e n e s l a b i j e naglašenosli izašli iz svesti. S a m o u posleđnjem s l u č a j u može se govorili o p r o r i c a n j u . budući da su oni islo toliko p r o r o č a n s k i kao prognoza bolesti ili v r e m e n s k a prognoza. K a d a j e p r e š a o r e k u i p o l o m u bici doživco potpuni p o r a z . Ali o n o što n c o p a ž a m o p o m o ć u s v e s t i . Bilo bi n e o p r a v d a n o nazivati ih p r o r o č a n s k i m . nešto kao predvežba ili p r e d s k i c a . na k o j e svest nije više u s t a n j u da d e l o t v o r n o u l i c e . t o č e s t o s p o z n a j e n e s v e s n o i saopštava nam putem snova. Ili j o š p o z i t i v n i j e r e č e n o : izgleda k a o d a j e p o n e k a d n a đclu n e k a d o b r a sila. n a r a v n o . § 4 9 3 ) 171 . Njegov simbolični s a d r ž a j j e . To sc ne može bczuslovno označiti kao čudo. z a šta M e d c r d a j e o d g o v a r a j u ć e d o k a z e . ( G W 8. 51 f. otkrio je da sc mislilo na njegovo sopsrveno carstvo. p o p r i l i c i . ali isto toliko često izgleda da oni to ne čine. R e č je s a m o o p r e t h o d n o j k o m b i n a c i j i v e r o v n t n o ć e .) (2) P r o s p c k t i v n a f u n k c i j a j e . M n o g e k r i z e u n a š e m životu i m a j u svoju dušu i nesvcsnu i s t o r i j u . neki u n a p r e d s m i š l j e n plan. b u d u ć i da san police iz s t a p a n j a elemenata i s p o d p r a g a s v e s t i .

SOPSTVO

Uz p o m o ć p o j m a Sopstva ( S c l b s t ) , Jung pokušava da
približno opiše celovitost ukupne čovekove ličnosti ( 1 ) . Psihička
celokupnost sadrži i nesvesne i svesne delove kojima Sopstvo, kao
središte ili centar ličnosti, upravlja i objedinjuje ih. U tom smislu
Sopstvo je arhetipski faktor uređivanja sveta slika u duši; ona nam
se javlja u brojnim slikovitim i simboličnim izražajnim oblicima.
Naposletku, ona se karakterišc kao psihodinamički faktor posebne
numinoznosti. Jung često ukazuje na to da svest nc smemo izjednača­
vati sa Sopstvom, jer to može da dovede do psihotskog naduvavanja i
grandomanskog fantaziranja o natčovcku, nego da Ja stoji prema
Sopstvu u k o m p e n z a t o r s k o m odnosu ili bi trebalo da formira
"osovinu Ego-Selbst" (Erih Nojman).
Psihoanalitički termin Selbst predstavlja konstrukciju i
ukazuje na nadsvesne mogućnoti povezivanja sa Bogom i kosmosom,
sa kristalima i životinjama, sa bićem i svim bivstvujućim (2). Druge
slikovite i simbolične forme izražavanja čine sve arhetipske slike i
mandale koje imaju svoje središte i samo Selbst kao svoj centar.
Selbst se može pojaviti i u personalnim likovima, na primer, u lekaru,
heroju ili svešteniku. Postoje Selbst paradoksalno kao i svi arhetipovi
i ima antinomski karakter, to muški i ženski likovi i ličnosti mogu
da se pojave u jednom obliku. Selbst sc, dalje, može pojaviti u obliku
malog ili velikog, bespomoćnog i snažnog ili kao dete i starac. Time
nije rečeno da su oni zaista takvi d a j e kod pojavnih oblika reč o
paradoksnom odslikavanju u opažajućem subjektu. Selbst je upravo
granični pojam koji nas sučeljava sa ograničenim mogućnostima
ljudskog saznanja.

172

Za ovde izabrane pojavne slike Sopstva bitna su dva sledeća
aspekta. T o j e i z v a n r e d n o d e j s t v o k o j e u k a z u j e n a numinoznu
c e l o v i t o s t o v o g arhetipa, k o j i prenosi o s e ć a n j a b e z v r e m e n s k e
dimenzije i "večnosti". S druge strane, Sopstvo je povezano sa slikom
B o g a i "unutrašnjim I l r i s t o m " , tako da se oni, empirijski gledano,
ne mogu j a s n o razlučiti. Naposlctku, za Junga je važno i to da se u
celokupnost Sopstva, odnosno božjih slika, ubraja i integracija zla
(3).
( 1 ) Selbst. Kao e m p i r i j s k i p o j a m , Selbst o z n a č a v a sve­
u k u p n o s t svih p s i h i č k i h f e n o m e n a u č o v e k u . O n o i z r a ž a v a j e d i n s t v o i
c e l o k u p n o s t k o m p l e t n e ličnosti. Ali k a k o ovo p o s l c d n j e , zbog nesvesnog
u d e l a , može s a m o d e l i m i č n o biti svesno, to je p o j a m Selbst zaista delom
p o t e n c i j a l n o e m p i r i j s k e p r i r o d e i stoga p r e d s t a v l j a u istoj m e r i postulat.
D r u g a č i j e r e č e n o , on o b u h v a t a s a z n a t l j i v o i n e s a z n a t l j i v o , odnosno j o š
nciskušeno. Ova svojstva su mu zajednička sa mnogim
p r i r o d n o n a u č n i m p o j m o v i m a k o j i s u više i m e n a n e g o i d e j e . A k o j c
celovitost k o j a se sastoji iz svesnih i iz nesvesnih s a d r ž a j a postulat, onda
j e njen p o j a m trunscentlentun, j e r ona p r e t p o s t a v l j a p o s t o j a n j e nesve­
snih f a k t o r a iz e m p i r i j s k i h razloga i time o z n a č a v a izvesnu suštinu k o j a
s e m o ž e s a m o d e l i m i č n o o p i s a t i , ali k o j a s v o j i m d r u g i m d e l o m pro
tempore o s t a j e n e s p o z n a j n a i n e o g r a n i č e n a . P o š t o p r a k t i č n o p o s t o j e
f e n o m e n i svesti i n e s v e s n o g , to Selbst, k a o p s i h i č k a c e l o v i t o s t , s a d r ž i
j e d a n s v e s t a n i j e d a n n e s v e s t a n a s p e k t . Selbst se e m p i r i j s k i j a v l j a u
s n o v i m a , m i t o v i m a i b a j k a m a u liku " n a d r e đ e n e l i č n o s t i " ( k r a l j , h e r o j ,
p r o r o k , s p a s i t e l j i t d . ) ili u f o r m i s i m b o l a e e l o v i t o s t i ( k r u g , č e t v o r o -
ugaonik, k v a d r a t u r a k r u g a , krst itd.). Ukoliko ono p r e d s t a v l j a
eomple.rio oppositorum, j e d i n s t v o s u p r o t n o s t i , onda se ono može javiti
i k a o pogodna d v o s t r u k o s t , na primer, kao T a o , odnosno k a o skup j a n g a
i j i n a ( n a č e l a d o b r a i z l a ) , k a o d v o j i c a b r a ć e ili k a o j u n a k i n j e g o v
antipod ( z m a j , zli b r a t , veliki n e p r i j a t e l j , F a u s t i M e f i s t o itd.), t j . Selbst
se e m p i r i j s k i j a v l j a k a o igra svetlosti i s e n k e , iako se o n o s h v a t a k a o
celokupnost, pa time kao jedinstvo, u kojem su objedinjene
s u p r o t n o s t i . . . T i m e se ono u k a z u j e k a o urhetipskupredstava k o j a se od
drugih predstava takve vrste r a z l i k u j e po t o m e što, shodno z n a č a j u svog
s a d r ž a j a i svoje n u m i n o z n o s t i , z a u z i m a c e n t r a l n o m e s t o . (GVV 6, § 8 9 1 )

173

(2) To " n e š t o " n a m jc s t r a n o , a i p a k tako b l i s k o , deo nas a
i p a k n e p o j m l j i v o i p r i v i d n o središte t a k o t a j a n s t v e n e k o n s t i t u c i j e da
može da z a h t e v a sve, s r o d n o s t sa ž i v o t i n j a m a i b o g o v i m a , sa k r i s t a l i m a
i z v c z d a m a , a da n a s to ne č u d i n i t i , š t a v i š c , da p o b u đ u j e n a š e n e ­
o d o b r a v a n j e . To " n e š t o " traži sve to, a mi n e m a m o n i š l a u r u k a m a da
b i s m o se j e d n o s t a v n o mogli s u p r o t s t a v i l i tom z a h t e v u , a č a k jc k o r i s n o
čuti taj glas. To središte sam označio k a o Sopstvo ( S c l b s t ) . U inte­
l e k t u a l n o m smislu, Selbst n i j e ništa d r u g o do običan psihološki p o j a m ,
jedna konstrukcija koja bi trebalo da nam izrazi nespoznatljivu
m u d r o s t k o j u m i , kao takvu, ne možemo da shvatimo, j e r ona prcvazilazi
našu m o g u ć n o s t s h v a t a n j a , k a o što to proizlazi iz n j e n e d e f i n i c i j e . O n a
se, isto t a k o , može obcležiti k a o " B o g u n a m a " . Počeci našeg c c l o k u p n o g
duševnog ž i v o t a , čini sc, proisliču n e r a z r e š i v o iz te t a č k e , a svi n a j v i š i ,
pa i p o s l e d n j i ciljevi izgleda dopiru do n j e . T a j p a r a d o k s je neizbežan
k a o i u v e k k a d a p o k u š a v a m o da n e š t o o z n a č i m o što sc n a l a z i s o n e
s t r a n e m o g u ć n o s t i našeg r a z u m a . ( G W 7, § 3 9 8 f.)

( 3 ) O v a j a r h e t i p S o p s l v a u s v a k o j duši j e o d g o v o r i o n a " p o ­
r u k u " , tako da jc k o n k r e t n i učitelj Isus u n a j k r a ć e m roku asimilovan
od konsteliranog arhetipa. Tako je Hristos ostvarivao ideju Sopstva.
M e đ u t i m , k a k o č o v e k n i k a d a n e m o ž e e m p i r i j s k i d a r a z l i k u j e šta j e
s i m b o l S o p s t v a a š t a s l i k a B o g a , t o o v e dve i d e j e , n a s u p r o t s v i m
p o k u š a j i m a r a z l u č i v a n j a , uvek iznova n a s t u p a j u p o m e š a n o . Na p r i m e r ,
Selbst k a o s i n o n i m u n u t r a š n j e g H r i s t a j o v a n o v s k o g ili p a v l o v s k o g
odraza ili Hristos k a o B o g ( " O c u i s t o v e t a n " ) ili a t m a n , kao individualno
Selbst i i s t o v r e m e n o b i ć e k o s m o s a , ili Tao k a o i n d i v i d u a l n o s t a n j e i
p a r a l e l n o k a o k o r e k t n o p o n a š a n j e svelskih z b i v a n j a . " B o ž a n s k i " domen
p o č i n j e psihološki n e p o s r e d n o s one s t r a n e svesti, j e r je t a m o čovek već
p r e p u š t e n p r i r o d n o m p o r e t k u na uspeh i p r o p a s t . S i m b o l e celovitosti,
k o j i mu otuda dolaze, on naziva i m e n i m a k o j a su različita u zavisnosti
od v r e m e n a i m e s t a .
Psihološki se S o p s t v o definiše k a o psihička celovitost č o v e k a .
Simbol Sopstva može biti sve ono o čemu čovek p r e t p o s t a v l j a o b u h v a t n u
c c l o k u p n o s t k a o o sebi s a m o m . S t o g a simbol Sopstva n i k a k o nema uvek
onu celovitost k a k v u z a h t e v a psihološka d e f i n i c i j a , n e m a ni l i k H r i s t o v ,
j e r n j e m u n e d o s t a j e n o ć n a s t r a n a n j e g o v e duševne p r i r o d e , tmina duha
i greh. B e z i n t e g r i s a n j a zla, n e m a celovitosti. ( G W 1 1 , § 2 3 1 f.)

174

Ekspozicija osvetljava istoričnost sna. Dramski uzorak mnogih snova pokazuje najveću sličnost sa klasičnom dramom. Jung je zapazio da svi snovi kojih se č o v e k potpuno s c ć a imaju iste strukturne karakteristike. mogli da uz tadašnji metod l e č c n j a i inkubacione snove da i u susednim amfiteatrima svesno i dodatno dozive osnovne duševne konflikte. pri tumačenju snova i pri uspostavljanju konteksta i osvetljavanja "mesta u životu". nesvesni način gledanja duše. U antičkoj Grčkoj posebno su negovani odnosi drame i sna. STRUKTURA SNA Tokom svog dugogodišnjeg naučnog rada na snovima. Pri praktičnom radu na snovima. Na početku svakog sna daju sc podaci o mestu i vremenu radnje. mogu postati svesna važna istorijska iskustva iz individualne životne istorije. Te različite podatke o početnoj situaciji Jung naziva ekspozicija sna (1). Ali obratimo se sada pojedinim aspektima strukture sna. pri čemu su pacijenti u tadašnjim " p s i h o s o m a t s k i m k l i n i k a m a " . j e r se govori o nečemu urođenom. Zbog te adekvatnosti između drame i sna mnogi ljudi su posebno impresionirani tim klasičnim komadima. Drugi aspekt strukture sna koji Jung naziva zaplet prikazuje snevača zapetljanog u suprotnosti k o j e p r o i z l a z e iz nerešenih problema životne istorije. Umesto njih to mogu ponekad biti stvari ili životinje koje meritorno određuju radnju. na primer u Epidauru. N e s v e s n o pokušava da određeni problem učini razumljivim svesti jezikom slika i simbola. Ovi problemi dobijaju posebnu psiho- dinamiku time što se svesnim saznanjima pridružuje višeslojni. 175 . a potom se pojavljuju akteri.

ili: " J a s a m u u n i f o r m i . D e l a n j e m sna proizveden rezultat daje s n e v a č u i terapeutu n a j č e š ć e važna uputstva o daljem razvoju i neophodnim sledećim koracima. Ne m o g u da 176 . U brojnosti i višestranosti najvećeg broja snova koji su za mnoge ljude zbunjujući. U sadržajan završetak sna ubrajaju se naročito kompenzatorska funkcija ili prospektivna uputstva o budućim razvojnim mogućnostima. u k o j i m a se može p r e p o z n a l i o d r e đ e n a s t r u k t u r a i k o j a jc dosta slična s t r u k t u r i drame. u j e d n o j a l e j i " . k a o u p r i m e r u : " O d j e d n o m ja se n a đ e m u k o l i m a i n a i z g l e d ja s a m t a j p i j a n i v o z a č . ili: " S e d i m s a o c e m i m a j k o m u ž e l e z n i č k o m k u p c u " . k a o : " N a l a z i m se na ulici. što m o j p r i j a t e l j X očigledno ne t r e b a da č u j e . K r a j sna predstavlja lizis (razrešenje) k o j e ne pruža uvek ž e l j e n o patentno r e š e n j e . n a s t a j e izvesna n a p e t o s t . T r e ć a f a z a p r e d s t a v l j a kulminaciju ili peripetiju. Na j e d n o j r a s k r s n i c i n a i l a z i m o i z n e n a d a n a gospođu Y " . P r i m e r : " N a l a z i m sc na ulici. n a l i k h o t e l u " i t d . Ovu fazu sna n a z i v a m ekspozicijom. U d a l j i n i se p o j a v l j u j e a u t o m o b i l k o j i se b r z o p r i b l i ž a v a . U trećoj fazi sna radnja se dovodi do vrhunca koji Jung označava kao kulminaciju ili peripetiju (preokret). (1) S v a k a k o postoji velika većina " p r o s e č n i h " s n o v a . d o g a đ a se p r e o k r e t . s a n p o č i n j e s a podatkom ojnestu radnje. Podaci o v r e m e n u rede se j a v l j a j u . O v d e sc zbiva n e š t o o d l u č u j u ć e . prva pomoć se upravo sastoji u spoznaji raznih strukturnih elemenata. Uz to č e s t o sledi p o d a t a k o akterima na p r i m e r : " I d e m sa s v o j i m p r i j a t e l j e m X u š e t n j u g r a d s k i m p a r k o m . a m e n e o k r u ž u j u mnogi drugovi iz s l u ž b e " itd. " S i t u a c i j a se na izvestan n a č i n k o m p l i k u j e . D r u g a faza je zaplet. Na dramskom vrhuncu dešava se samo nešto odlučujuće. " I l i : " G o s p o đ a Y j e i z g l e d a v r l o u z b u đ e n a i želi m i n e š t o d o š a p n u t i n a b r z i n u . u j e d n o j a l e j i . N a p r i m e r . a k t e r e a često i polazni p o l o ž a j . Često snevač doživljava k a k o je stavljen pred tešku odluku. j e r sc ne zna šla će sc sada desiti. K o l a se k r e ć u v e o m a n e s i g u r n o i mislim d a j c vozač p i j a n . U na izgled bezizlaznim situ­ a c i j a m a iz sna neko jc na o v o m dramatičnom vrhuncu ispunjen strahom ili se budi obliven znojem. ili: " N a l a z i m se u j e d n o j velikoj z g r a d i . O n a navodi mesto r a d n j e .

s j e d n e strane. Gotovo da nema nijednog Jungovog dela u kojem on ne govori opširno i ponovljeno o ovoj temi. J u n g o v o shvatanje o suprotnostima dobij a dodatno na značaju u pogledu na interdisciplinarni disput između duhovnih i prirodnih nauka. Tako Jung. zauzimaju u jungovskoj psihologiji centralno mesto.zaustavim kola koja j u r e brzo i uz lomljavu u d a r a m u z i d .) SUPROTNOSTI Opisi suprotnosti i njihova integracija u o c e l o t v o r e n j e ličnosti. U svom delu "Theoretische 177 . " Č e t v r t a i p o s l e d n j a faza je lizis. Dok jedne merenjem i vaganjem materije prodiru do jedinstvene stvarnosti. ( G W 8. predstavlja svesnost i nesvesnost kao " s u ­ protnosti" koje sc. jedno drugom protivureče ili se čak opiru (1). druge u istraživanju duhovnih fenomena dosežu takve dimenzije. ruzrešenje ili rezultat n a s t a o r a d o m sna ( i m a izvesnili s n o v a . Ta zla i mračna strana koju Jung naziva Senkom trebalo bi da bude prihvaćena i integrisana u cei inu ličnosti. na primer. Svaki čovek i sa malo poznavanja samoga sebe može da u svom ličnom životu konstatujc takve suprotnosti i nastale tenzije. § 5 6 1 ff. s druge strane. k o d k o j i h n e d o s t a j e č e t v r t a faza što može da p r e d s t a v l j a p o s e b a n p r o b l e m k o j i ovde n i j e za r a s p r a v l j a n j e ) . Tu ubrajamo posebno svoje nerazvijene i odbačene strane. k o j e počivaju na raznovrsnim iskustvima. Za Junga su duhovno i materijalno su­ protstavljeni arhetipovi k o j i se na p s i h i č k o m planu presecaju a povezani su u brojnim pojavnim modalitetima psihičkog (na primer u slikovitom i psihodinamičkom obliku). " Ili: " G o s p o đ a Y o d j e d n o m preblede i sruši se na z e m l j u . dopunjuju i kompenziraju a.

filozofski i religiozni k o n f l i k t . o n d a on želi da živi i da dela na svoj n a č i n . S v a k i saveslan i istinoljubiv p s i h o t e r a p e u t mogao bi da o l o m e . n a r a v n o u tišini. Važan primer i sliku povezivanja suprotnosti predstavljaju razni oblici sparivanja. Sloga jc potrebno modi- fikovali n a g o n . posebno za p o l u o s t v a r c n e ili sasvim n e o s t v a r e n e p r e d r a s u d e u vezi sa s h v a t a n j e m sveta. P r e s t a n e li p o t i s k i v a n j e . nc može n i k o da k a ž e . S t r u k t u r a psihe j e uistinu toliko k o n t r a d i k t o r n a i k o n t r a p i i n k t u a l n a da v e r o v a l n o n e m a n i j e d n e p s i h o l o š k e k o n s t a t a c i j e ili i j e d n o g o p š t e g s t a v a o k o j i m a se i s t o v r e m e n o nc bi m o r a l a izneti i n j i h o v a s u p r o t n o s t . P r o b l e m a t i k a suprotnosti sc p o j a v l j u j e kao n a j p o g o d n i j e i najidealnije poprište za najkonlradiktornijc teorije. kao što sc obično kaže. nagon sc o s l o b a đ a . U z m i m o kao p r i m e r t a k o z v a n i običan s l u č a j p o t i s k i v a n j a n a g o n a . T a k v i m s v o j i m r a z v o j e m p s i h o t e r a p i j a j e uzbudila o s i n j c gnezdo prvog r a n g a . A a k o jc slobodan. on to n i j e . b a r isto toliko n e r a z u m a n . on j c . K a k o to privesti k r a j u bez p o m e n u l o g p o t i s k i v a n j a . Za Junga su psiha i materija dva polarna aspekta jedne te iste stvari. M c đ u l i m . Vidljivi spektar tih oscilacija odgovarao bi duševnom području k o j e se preko infracrvenog proteže u fiziološko polje (instinkti) i na kraju preko ultraljubičastog prelazi u duhovnu sferu (arhetipovi). Jung ukazuje na iskustva sa elektromagnetskim oscilacijama. n a p r o t i v . O n o što sc na tom mestu p r o b l e m a p o j a v l j u j e k a o m o r a l n i . Već i s a m a formulacija " p o t r e b n o j c " uvek je dokaz nemoći terapeuta i ujedno z n a č i i p r i z n a n j e d a j e stigao d o k r a j a s v o j e m u d r o s t i . povremeno veoma mučna. K r a j n j i apel n a r a z u m b i o bi sasvim lepa s t v a r k a d bi č o v e k po p r i r o d i bio a n i m a l n o r a c i o n a l a n . (1) V e ć p r v i p r o d o r i n a s t a j u ć e p s i h o t e r a p i j e u p o d r u č j e s t v a r n e p s i h o l o g i j e dovodili su do s u k o b a sa problematikom suprotnosti. s i t u a c i j a l a k o postaje mučna. k o j a j e psihi s v o j s t v e n a u n a j d u b l j e m smislu r e č i . U oblasti nagona to se zbiva u seksualnosti a u duhovnom i spiritualnom području sledi kao "sjedinjavanje duše sa Bogom". S t o g a često ni r a z u m n i j e dovoljan za m o d i f i k a c i j u n a g o n a i n j e g o v o u k l a p a n j e u p o r e d a k r a z u m a . etički. M e đ u t i m . " s u b l i m i r a t i " ga. kao susret sa Sopstvom ili sa nekimkosmičkim simbolom.Uberlegungen zum JVesen des Psychischen" ( 2 ) i na drugim mesti- ma. ispriča 178 . n e može s e izmislili: p r a k s a n a d m a š u j c svaku f a n t a z i j u .

§ 177 f. ( G W 1. simbol. p r i č e m u on o s t a j e p o t p u n o m r a č a n . san itd. m a d a s e n e k a svojstva zaista mogu opaziti. Sa s t a n o v i š t a tog n a č i n a p o s m a t r a n j a . p s i h i č k i p r o c e s i s c j a v l j a j u k a o e n e r g e t s k i b a l a n s između d u h a i n a g o n a . On je organ opažanja k o j i registruje mnogostruke veze sa okolnim svetom i 179 . Suprotnost između duha i nagona samo je j e d n a od n a j o p š t i j i h f o r m u l a c i j a . formulišući to sledećim recima: "Ljudska svest jc stvorila prvo objektivno biće i smisao i time jc čovek zauzeo svoje važno mesto u velikom procesu postojanja". 259f. Svesno je sve ono što Ego opazi i zna. onda bi svest bila mali odsečak celokupne površine a Ego bi predstavljalo središte tog polja.). o n d a t o m o ž e škoditi i j e d n o m i d r u g o m . b e z o b z i r a d a l i s e p r o c e s m o ž e o z n a č i t i k a o d u h o v a n ili nagonski. pisao je posle jednog impresivnog doživljaja na putovanju po Keniji. C c l o k u p n a p r o b l e m a t i k a v r e m e n a . čija energija nastaje iz uravnoteženja različitih suprotnosti. O b o j i c a su p r i n u đ e n a da sc sa a s p e k t a svog pogleda na svet suoče sa samim sobom i sa partnerom. provaljuju u j e d n o m takvom slučaju i ako p s i h o t e r a p e u t ili p a c i j e n t n a v r e m e n c p o g o d e u c i l j .). § 407) SVEST Iako sc Jung u svom terapcutskom radu i svojim spisima pretežno bavio problemima nesvesnog i njegovim dominantnim odlikama (arhetip. str. (Erinnerungen.čitavu p r i č u . j e r p r e d s t a v l j a j u p o t e n c i j a l . nije gubio iz vida da svest predstavlja neophodni antonim. ( G W 8. filozofska i religiozna sumnjičavost naših dana.) (2) S u p r o t n o s t i s u e k s t r e m n a s v o j s t v a s t a n j a . Ako zamislimo svesno-nesvesnu celovitost psihe na modelu kugle. O velikom značaju koji za njega ima svest. Psiha se sastoji od procesa. č i j a je p r e d n o s t u t o m e da m n o š t v o n a j v a ž n i j i h i najsloženijih psihičkih procesa svede na z a j e d n i č k i i m e n i t e l j . slika.

Tu spadaju i sva čulna opažanja. Svest jc f u n k c i j a ili d e l a t n o s t k o j a o d r ž a v a vezu p s i h i č k i h s a d r ž a j a s a J a . (3). J a ) i svest opažaju stvarnost u s p o l j n j e m i unutrašnjem svetu. P r v o od svesti i svega što ona o b u h v a t a . to kod sadržaja n e s v e s n e psihe sa n j e n i m arhetipskim slikama i k o m p l e k s n i m energetskim poljima nije sasvim moguće (2). na primer. Uz to. Ona j c . asimilira slike i simbole nesvcsnog i sređuje ih kao pojmove i reči ( 1 ) . radost-neraspoloženje. koja svesno i nesvesno potiskuje druge aspekte našeg duševnog života. j e s u nesvesne. ali a k o jc reč o celini č o v e k o v e 180 . odnosno nisu vezani za Ja u toj m e r i da bi imali k v a l i t e t svesnosti. j a s n o o d r e d i l i i r a z g r a n i č i t i . (1) Svest. Dok svesne psihičke funkcije i delove ličnosti možemo relativno jasno da razgraničimo i odredimo. P o m o ć u čulne funkcije. na primer. ukoliko ih on ne oseća k a o t a k v e . Ove se funkcije mogu porediti sa j a h a č e m koji svog konja vodi na empatičan način. S v c s n a ličnost može se. Jung ističe da se svest kompenzatorski ponaša prema potisnutom materijalu nesvesvnog. po sistemu p r i j a t n o - neprijatno. ukoliko J a ovu vezanost oseća kao takvu. i d r u g o . U duhovnoj i psihološkoj situaciji naše zapadne kulture doživljavamo snažnu dominaciju svesti. ( G W 6. z a t o što psiha p r e d s t a v l j a c e l o k u p n o s t svih psihičkih s a d r ž a j a k o j i nisu svi nužno n e p o s r e d n o povezani sa J a . dalje. Tako svest poseduje važnu struktuirajuću i osmišljavajući! funkciju. Za Junga. mišljenje u slikama i snevanje. Veze s a J a . Osećajna funkcija registrujc prirodu iskustava i oseta i o c e n j u j e ih. od velike zaleđinc nesvesne psihe k o j a sc ne može odrediti. Mišljenje tumači opaženo i govori " š t a " je to. kao i prema psihičkim sadržajima koji j o š nisu dosegli prag svesti. svest je "organ za orijentaciju" koji jc bliže opisan putem orijentacionih funkcija psihologije tipova. S v e s t n i j e i d e n t i č n a s a psihom. dobro-zlo itd. delatnost mašte. važna za savlađivanje nagona i instinkata u čoveku. E g o (odn. dolazi intuicija kao instinktivno razumevanje. m a n j e ili v i š e . § 7 5 8 ) ( 2 ) M o ž e m o z a m i s l i t i da se č o v e k o v a l i č n o s t s a s t o j i od dva dela. Pod svešću s h v a t a m vezanost psihičkih s a d r ž a j a za J a (vidi J a ) .tumači ih. P o s t o j i m n o š t v o psihičkih k o m p l e k s a k o j i nisu svi n e o p h o d n o povezani sa J a .

O s e ć a n j c ga dovodi u tako blisku vezu sa s u b j e k t o m da ovaj m o r a da odluči o p r i h v a t a n j u ili o d b i j a n j u . S v e s t je u prvom redu organ za orijentaciju u svetu spoljnih i u n u t r a š n j i h p r i l i k a . d o p u n s k o Nešto u s v a k o j ličnosti. Te sposobnosti o z n a č a v a m k a o oset. o s e t . D o k introvertni tip prvenstveno 181 . ( G W 11. postoji neizbežno nerazgraničivo i neodredivo. introverzija) koji su dati kao prilog ( 1 ) . Ne želeći da se izgubim u k a u z a l i s t i č k i m p o j e d i n o s t i m a . To n a z i v a m mišljenjem. Željna i neželjna reakcija osećanja odgovara najvišem stepenu s u b j e k t i v i z a c i j e o b j e k t a . Poslednja dva tipa određuju temeljno naš način zauzimanja stava i usmeravaju našu duševnu energiju (libido) i našu životnu orijentaciju ili na spoljašnje o b j e k t e i stvarnost ( e k s t r o v e r z i j a ) ili na unutrašnje s u b j e k t i v n e p o s t o j e ć e sadržaje (introverzija). Tu v r e đ n o s n u f u n k c i j u n a z i v a m osećunjem (čuvstvom). § 66) (3) N e r a z g r a n i č i v c sposobnosti čoveka su. k a o što je p o z n a t o . (G\V 8. Nepoznati faktori sačinjavaju ono što označavamo kao nesvesni dco ličnosti. ukoliko se ona s a s t o j i od svesnog dela k o j i se može p o s m a t r a t i i k o j i ne o b u h v a t a n e k e f a k t o r e . TIPOVI Jung pravi razliku između četiri psihološka tipa funkcije ( m i š l j e n j e . T r e ć a s p o s o b n o s t u t v r đ u j e vrednost o b j e k t a . Drugačije rečeno. o s e ć a n j e . onda se m o r a p r i z n a l i da je njen potpuni opis n e m o g u ć . i n t u i c i j a ) i dva tipa z a u z e t o g stava (ekstroverzija. Svest n a j p r e i pre svega k o n s t a t u j c da nešto p o s t o j i . već na o p a ž a n j e uopšte.ličnosti. T i m e se nc misli na neku specifičnu čulnu delatnost. § 256) TIPOLOGIJA. o g r a n i č i ć u se s t o g a na n o r m a l n e i s t a l n o p r i s u t n e s p o s o b n o s t i svesti. č i j e p o s t o j a n j e moramo pretpostavili da bismo objasnili izvesne činjenice. Sledeća sposobnost d a j e tumačenje onoga što je o p a ž e n o . m n o g o b r o j n e . Ta f u n k c i j a asimiluje opaženo i time objekt opažanja u većoj meri pretvara u p s i h i č k o n e g o što s e t o d e š a v a s a m o p u t e m o s e t a .

Intuicija je mogućnost naslućivanja koja daruje sposobnost saznavanja pozadine određenih situacija. a intuicija naslućuje njihov smisao. trebalo bi da svaki čovek. (Zainteresovani čitaoci mogu naćijungovski test tipova na nemačkom jeziku zajedno sa t a b e l o m vrednosti u k n j i z i I I . osnovnu funkciju. Trema sparivanju mišljenja i osećanja. to ć e m o se ovde zadovoljiti sa nekoliko kratkih iskaza. Svaki čovek poseduje samo jednu. s druge strane.određuju subjektivni faktori i ima t e š k o ć e sa prilagođavanjem s p o l j a š n j e m svetu. pa je introvertno. Stuttgart 1984. onda se nesvesno prema tome ponaša kompenzatorski. Ako je svest nekog čoveka. r a z v i j e i k o m p e n z a t o r s k i deo iz svog nesvesnog. Osećanje je vrednujuća funkcija koja sudi i odmerava prema unutrašnjim kriterijumima vrednosti. Ovu funkciju treba tokom života razvijati putem individuacije i samoostvarenja. str. na primer. Kod introvertnog tipa ono se. 2 5 7 f f ) . Oset registruje preko čula " d a " određene činjenice postoje. "radi č e g a " su one date. ponaša obrnuto. Četiri psihološka tipa funkcije pomažu čoveku za orijenti- sanjc u svetu i u međuljudskim odnosima. Oset sadrži svekolika čulna opažanja i čulne senzacije. k o j a je najrazvijenija i pomaže u savlađivanju životnih problema. H a r k : "Religiose Neurosen". nerazvijena i pretežno nesvesna. time je osnovnoj funkciji suprotstavljena funkcija inferiorna. i oseta i intuicije. a osećanje govori " k a k v e " su one. tzv. radi s v o g o c e l o t v o r c n j a . tj. T i p zauzetog stava dalje se diferencira prema svesti i nesvesnom. Pri tom drugi par funkcija čini odnosnu pomoćnu funkciju. Pošto su ova četiri tipa funkcije opisana pod dotičnim odrednicama. Pri tom mišljenje prenosi saznanje o tome " š t a " znače iskustva ili stvari. O vezama između individualne tipologije 182 . s jedne strane. posebno od njegove druge polovine. naravno. kod ekstrovertnog tipa sve j e obratno. U toku svog života. Mišljenje omogućava da sc sadržaji predstava i višestruka iskustva dovedu u shvatljivu vezu. orijentisana ekstrovertno.

a u d r u g u i n t u i t i v n i i s e n z i t i v n i t i p . s m a t r a m g a z a p r v o ­ b i t n o i n t r o v e r t n i emotivni tip sa tzv. dok psihološke. U p r v u s p a d a j u misaoni i emotivni tip. toliko zavisno od mnogih spoljnih i u n u t r a š n j i h f a k t o r a da d i j a g n o z a važi s a m o z a izvesno v r e m e . n a o s n o v n i m f u n k c i j a m a z a s n o v a n i tipovi. o d n o s n o s o - matskim svojstvima. n a i m e o n e k o j e se uglavnom orijcntišu na četiri osnovne psihološke f u n k c i j e . pudcliti u dve k l a s e : u racionalne i irueionulne tipove. U k o l i k o je t a k a v stav habitualan i zbog toga k a r a k t e r u individue d a j e o d r e đ e n o o b c l e ž j e . F r o j d j e t a d a a i k a s n i j e p r u ž a o s l i k u 183 . o s e ć a n j e . O v i . v e ć p r e m a d o m i n a c i j i n j i h o v o g više i n t r o v e r t n o g ili više e k s t r o v e r t n o g s t a v a . onda govorim o psihološkom tipu. naime introverzija i ekstroverzija. a isto lako i neki drugi tip.i naučnog dela nekog čoveka svedoči Jung u svojim dijagnostičkim primedbama na adresu Frojda (2). ( G W 6. P r i p o s m a t r a n j u n e u r o t i č a r a p r e svega s e n c z n a d a l i s e p o s m a t r a s v e s n i ili n e s v e s n i k a r a k t e r . U p r a v o j e F r o j d j e d a n takav s l u č a j . N a osnovu t a č n o g p o z n a v a n j a n j e g o v o g k a r a k t e r a . D a l j e d i f e r e n c i r a n j e u dve k l a s e d o p u š t a prvenstveno kretanje libida. p r e m a kvalitetu osnovnih f u n k c i j a . i n f e r i o r n i m m i š l j e n j e m . Svi o s n o v n i tipovi m o g u p r i p a d a t i k a k o j e d n o j t a k o i d r u g o j k l a s i . oset i i n t u i c i j u . intuitivni i senzitivni tip. k o j i sc mogu o z n a č i l i k a o misaoni. (1) Tip j e p r i m e r ili o b r a z a c k o j i n a k a r a k l c r i a t i č a n n a č i n i z r a ž a v a k a r a k t e r n e k e v r s t e ili opštosli. a ove p o s l e d n j e t e š k o s e m o g u p o k l o p i t i s a p s i h o l o š k i m . tip j e k a r a k t e r i s t i č a n o b r a z a c o p š t e g stava k o j i s e j a v l j a u b r o j n i m i n d i v i d u a l n i m o b l i c i m a . Od m n o g o b r o j n i h realno p o s t o j e ć i h i m o g u ć i h s t a v o v a i s t i č e m u ovom i s t r a ž i v a n j u u k u p n o četiri. mogu se. podležu k a k o izvesnim p r o m e n a m a u toku razvoja ličnosti tako i pri neurotskim s m e t n j a m a . ono je u d r u g i m . K a d a s a m g a u p o z n a o 1 9 0 7 . godine. U užem smislu ovog r a d a . § 9 1 3 ) (2) M o j a t i p o l o g i j a se z a s n i v a na p s i h o l o š k i m p r e m i s a m a . emotivni. dakle na m i š l j e n j e . veoma čestim s l u č a j e v i m a . naprotiv. taj izvorni tip bio j e već n e u r o t s k i i z b r i s a n . K a d a već u izvesnim s l u č a j e v i m a p r i p a d a n j e o d r e đ e n o m tipu može da važi doživotno. E m o t i v n i tip može p r i p a d a t i i n t r o v e r t n o j ili e k s t r o v e r t n o j klasi. D i f e r e n c i j a c i j a na r a c i o n a l n e i i r a c i o n a l n e tipove p r e d s t a v l j a drugo gledište i nema n i k a k v e veze sa i n t r o v e r z i j o m i e k s t r o v e r z i j o m . S o m a t s k e odlike sačinjavaju t r a j n a i takoreći n e p r o m c n l j i v a č i n j e n i č n a s t a n j a .

" N e d o v o l j n a odgovornost p o s m a t r a n j a i s k a z u j e sc. Junga kao transfer/prenos označava se određen oblik odnosa između terapeuta i pacijenta za vreme psihoterapcutskog tretmana. radi preglednosti. K a d a s a m 1 9 0 9 . u kojem se duševni sadržaji prenose na druge objekte (1). s druge s t r a n e . d a s c slaže. n a i š a o s a m na t r a g o v e koji su mogli da navedu na z a k l j u č a k o z n a t n o j povredi njegovog emotivnog života.c k s t r a v c r t n o orijenlisnnog mislioca i c m p i r i č a r a . u činjenici da nijedan od njegovih " t r a u m a t s k i h " slučajeva histerije nije veri- f i k o v a n . opisati najpre samo prvi aspekt ovog v i š e s l o j n o g e m o c i o n a l n o g o b r a s c a odnosa. ovde ćemo. nego nastupa odmah posle prvog susreta između pacijenta i terapeuta. str. Dok jc u praksi transfer pacijenta neodvojivo povezan sa kontratransferom terapeuta. e m o t i v n i tip n a t a k v i m t a č k a m a n a g l o s e m e n j a u m i š l j e n j e k a o k o n t r a f u n k c i j u . O n s e oslonio n a p o š t e n j e svojih h i s t e r i č n i h p a c i j e n a t a . 7 5 ) TRANSFER U analitičkoj psihologiji K . Njihovim projektovanjem i prenošenjem na terapeuta. i nepotpuna odgovornost posmatranja. na p r i m e r . T r a n s f e r nc p o č i n j e tek u toku podrobnijeg upoznavanja. i p a k . Sudeći po iskustvu. Njegovo p r c c e n j i v a n j e mišljenja. Subjektivno precenjivanje sopslvenog mišljenja ilustrovano je nje­ govom r e č e n i c o m : " T o m o r a . G . i to sa o d g o v a r a j u ć i m k o m p e n z a t o r s k i m prece- n j i v a n j e m . godine j o š m a l o a n a l i z i r a o F r o j d a zbog j e d n o g n e u r o t i č n o g s i m p t o m a . j e r j a s a m l o p r o m i s l i o . Na osnovu posebnih emotivnih veza ponovo oživljavaju ranija iskustva i odnosi prema objektima. Nasuprot 184 . pobudili su moju s u m n j u u pogledu njegovog lipa. oni se mogu ponovo oživeti i obrađivati. Transfer je specifična forma projekcije koja je opšti psihički proces. s jedne strane. {Briefe III.

samo u m o j o j glavi on jc ton. m a d a i z u z e t a k a i m a . A k o . od kojih su neki rezultati već napred izneti. Dikman razlikuje četiri različita aspekta i nivoa prenosa (vidi Kontratransfer). A k o nesvesno pacijenta insistira na zadržavanju veza i prenosa prema terapeutu. I I . nego da 185 . smatra Jung. na p r i m e r . B i t n o jc da sc ova dva p o j m a povezu i da b u d e m o s v e s n i toga d a j e p r e n o s p o s e b a n s l u č a j p r o j e k c i j e . a ne između l j u d s k o g s u b j e k t a i fizičkog o b j e k t a . j e r bi se onda uvek z n a l o da se p r o j e k t u j u sopstveni s u b j e k t i v n i s a d r ž a j i . psihički fenomen koji j a p r o j e k t u j e m . j e r sc zna da oni već p r i p a d a j u n e k o m . privid sa k o j i m se č o v e k k o n f r o n t i r a u o b j e k t u . onda se lečenjc mora nastaviti. kao p o s e b n i o b l i k p r o j e k c i j e . n i k a d a ne počiva na činu volje i prenos. svako jc slobodan da laj izraz koristi po s v o j o j volji. "Psihologiji transfera" ( 1 9 4 6 ) jungovski terapeuti su tokom poslednjih decenija izvršili nova k l i n i č k a ispitivanja. p r e t p o s t a v l j a sc da ono što se p o s m a t r a u o b j e k t u nije s u b j e k t i v n o g p o r e k l a . U s l u č a j u p o s t o j a n j a p r o j e k c i j e . U tom s l u č a j u oni se ne mogu p r c n e l i u o b j e k t . To omogućava osvešćivanje i proradu ncurotskih poteškoća ( 2 ) . P o z n a t o vam j e d a j e b o j a s t v a r s u b j e k t i ­ vnog i s k u s t v a . Razre- šenje transfera je težak proces koji se ne može iznuditi. može o d n o s i t i isto t a k o i na fizičke o b j e k t e . j e r o b j e k t p o sebi n i j e žut. k a ž e m : " O v a soba j c o b o j e n a u ž u t o " onda j e l o p r o j e k c i j a . žut j e s a m o u n a m a . k a o što smo videli. j e r Ion sam po sebi ne p o s t o j i . M e đ u t i m . dok sc opšti m e h a n i z a m p r o j e k c i j e . u svakoj dubljoj terapeutskoj analizi se mnoga sećanja i osećanja iz životne i s t o r i j e p r e n o s e na terapeuta i povezuju sa n j i m . ne p r e d s t a v l j a n i k a k a v izuzetak od loga. P r e n o s j e u p o s e b n o m smislu proces k o j i s e odigrava između dva č o v e k a .tome. T a k o je i Ion koji č u j e m l a k o đ c p r o j e k c i j a . p r e d s t a v l j a u s t v a r n o s t i iluziju. Prema Jungovom fundamentalnom radu. (1) P s i h o l o š k i proces p r e n o š e n j a specifična je f o r m a opštijeg p r o c e s a p r o j e k c i j e . Ne m o g u sc svesno i n a m e r n o vršili p r o j e k c i j e . M e h a n i z a m p r o ­ j e k c i j e k o j i m se s u b j e k t i v n i s a d r ž a j i p r e n o s e na o b j e k t i izgledaju k a o da n j e m u p r i p a d a j u . k o j i s u b j e k t i v n e s a d r ž a j e bilo k o j e v r s t e prenosi na neki o b j e k t . b a r j a s h v a t a m s t v a r i u tom s m i s l u . N a r a v n o . P r o j e k c i j a j c opšti p s i h o l o š k i m e h a n i z a m .

stvaraju sintezu između svesti i nesvesnog a time i prelaz od dosadašnjeg stava ka proširenju svesti. " k a o f i g u r a " .o b j e k t i v n o p o s t o j i .) (2) F e n o m e n prenošenja neizbežna je oznaka svake dublje a n a l i z e . 186 . ( G W 16. nego da on u n j e m u vidi j e d a n od onih tipičnih l i k o v a k o j i su u n j e g o v o j p r e d i s t o r i j i bili toliko z n a č a j n i . Te s l i k e iz sećnnjn k o n t a m i n i r a j u l e k a r a . j e r time p a c i j e n t zapada u nepodnošljivo gubljenje odnosa. U ovom psihičkom procesu odvija se kompenzatorski odnos između svesti i nesvcsnog. O n e s t v a r a j u prividan odnos. T a d a se ovi s a d r ž a j i p r i k l j u č u j u sopstvenoj psihologiji. nego je psihička funkcija u procesu individuacije. integrisan u psihi p a c i j e n t a . pa ih nc m o ž e m o više pripisivati o b j e k t u . t j . K a d a k a ž e m . a s i m i l u j c ih. kao figura. u k o j o j s h v a t a n a j i n t i m n i j e p s i h i č k e s a d r ž a j e p a c i j e n t a . S t o g a j e iznenadan prekid p r e n o s a uvek s k o p č a n sa k r a j n j e n e p r i j a t n i m i često o p a s n i m p o s l e d i c a m a . M o g l o bi se reći da l e k a r u m e r i . P r c n o s se s a s t o j i iz raznih p r o j e k c i j a k o j e su z a m e n a j e d n o g s t v a r n o g psihološkog o d n o s a . j e r o n d a j e povoda p a c i j e n t u d a o t k r i j e svoje n a j i n t i m n i j e t a j n e . S t o g a p r o j e k c i j a paila u vodu k a d a se k o n s t a t u j c da su naizgled o b j e k t i v n e č i n j e n i c e u realnosti o b i č n i s u b j e k t i v n i s a d r ž a j i . § 283) TRANSCENDENTNA FUNKCIJA Transcendentna funkcija nije nikakav filozofski pojam i ne označava metafizičko saznanje. onda želim d a time n a z n a č i m d a p a c i j e n t n e opaža l e k a r a o n a k v i m k a k a v on j e s t e . J e r a p s o l u t n o je p o t r e b n o da l e k a r stupi u što bliži odnos sa p s i h i č k i m r a z v o j e m p a c i j e n t a . Živi simboli i oni koji ujedinjuju suprotnosti i aktivna i m a g i n a c i j a . biva sa s v o j e s t r a n e . ( G W 18/1. kada se j o š više pojačava njegova habitualnn slabost p r i l a g o đ a v a n j a putem intenzivnog b a v l j e n j a prošlošću. pa ipak u izvesnom t r e n u t k u on jc od velikog z n a č a j a za p a c i j e n t a . § 3 1 2 IT. Č i n i se k a o da m o ć onih slika s e ć a n j a prelazi na njega.

( G W 8. To se nc d o g a đ a t a k o što ćc svesna o d l u k a j e d n o ­ s t r a n o da osudi s a d r ž a j e nesvesnog. nego paci­ j e n t u daruje zapaženu prednost da vlastitim snagama doprinese n a p o r i m a l e k a r a i t i m e da u t o j m e r i ne b u d e z a v i s a n od l e k a r a i njegovog u m e ć a n a često o b e s h r a b r u j u ć i n a č i n . I kada ima dovoljno inteligencije za r a z u m e v a n j e postavljenih pitanja. K o n s t r u k t i v n i m e t o d p r e t p o s t a v l j a svesna s a z n a n j a k o j a i kod p a c i ­ j e n a t a p o s t o j e b a r p o t e n c i j a l n o . p a k . Onu se nazivu trunscencienlnom. onda on u tom smislu nc može ništa p o b u d i l i u p a c i j e n t u . § 145) (2) Pošto s u o č a v a n j e sa k o n t r a p o z i c i j o m ima celovit k a r a k t e r . može se p r o š i r i v a l i . T a m o gde p o s t o j e n e o p h o d n i p r e d u s l o v i . lo nije uvek s l u č a j . čak iako su svesni s a m o f r a g m e n t i . t a m o t r a n s c e n d e n t n a f u n k c i j a n i j e samo d r a g o c e n a nadopuna p s i h o t e r a p c u l s k o m t r e t m a n u . o n a dva f a k t o r a o d k o j i h s e s a s t o j i transcendentna funkcija. n a i m e . ipak može doći do n e d o s t a t k a h r a b r o s t i i s a m o p o u z d a n j a ili je čovek. p a s e stoga mogu učiniti svesnim. to sc iz n j e g a ništa ne i s k l j u č u j e . N a r a v n o .pri čemu se čovek prepušta idejama nesvesnog i pri tom pronalazi p r v e n s t v e n o sadržaje s a s n a ž n i m e m o c i o n a l n i m n a b o j e m ( 1 ) . (1) Odgovor se očevidno sastoji u u k i d a n j u dcobe između svesti i n e s v e s n o g . A k o l e k a r ne zna ništa o tim m o g u ć n o s t i m a . ( G W 8. šio bi po pravilu t r e b a l o bili i s k l j u č e n o . § 1 9 3 ) 187 . tj. a k o sc želi potruditi oko sopstvene i n t e g r a c i j e . bez gubitka nesvesnog. b o l j e r e č e n o . Neprekidnim suočavanjem sa nesvesnim. sem a k o sc l e k a r i p a c i j e n t z a j e d n i č k i ne posvete s t v a r n o m i z u č a v a n j u tog p i t a n j a . svest se stalno p r o š i r u j e ili. Sve je na t a p e t u . To suočavanje se odvija celovito i iziskuje psihoterapeutski tretman i ocelotvorenje ličnosti ( 2 ) . T e n d e n c i j u n e s v e s n o g i svesti č i n e . nego t a k o što ćc se spoznali njen smisao za k o m p e n z a c i j u j e d n o s t r a n o s t i svesti i uzeti u obzir. jer organski omogućava preluz sa jednog stava na drugi. P o m o ć u k o n t r a t r a n s f e r a dosad n e s v e s n i h s a d r ž a j a . nastaje izvesna kontra- tenzija koja se sa svojim simbolima razrešava u procesima fantazije i snovima i time prevladava razdor između svesti i nesvesnog. T o j c put o s l o b o đ e n j a s o p s t v e n i m n a p o r i m a i n a l a ž e n j a h r a b r o s t i u p r i l a ž e n j u s a m o m sebi. d u h o v n o i m o r a l n o i n e r t a n ili k u k a v i c a da se na (ome a n g a ž u j e .

po pravilu. 1 TUMAČENJE SNA Tumačenje sna pomoću analize pojedinih motiva i simbola i pretresanjem smisla sna zajedno sa pacijentom. duhovno i duševno stanje s n e v a č a . Prvi korak u U i m a č e n j u sna jeste uspostavljanje konteksta uporedivog sa lekarskom dijagnostikom. naposletku. Radi daljeg tumačenja. Ovde je stručno znanje terapeuta od suštinskog značaja (3). zauzima centralno m e s t o u terapeutskom procesu. I sadašnje telesno. posmatraćc sadašnji san u sklopu dotadašnjeg niza snova. Pri tome se doznajc u kojoj je specifičnoj situaciji i u kakvom konfliktnom položaju snivan taj san. mitova i drugih predanja čovečanstva. n j e g o v a iskustva na radnom mestu i. Sledcći važan korak u tumačenju sna su asocijacije (prisećanja) snevača. kao što tumač ili prevodilac to čine uz pomoć znanja stranog j e z i k a . bez saradnjc snevača nijedan san ne može prikladno resiti. Na primeru slike iz sna Jung pokazuje sto i raznovrsna iskustva sa njim (2). da bi se lična iskustva sa stvarima ili licima u snu ispravno zahvatila. koristi se potom uporedni materijal (amplifikacija) iz bajki. Za ispravno tumačenje sna vrlo je važna pomoć snevača. Dok prilikom tumačenja sna mnogi ljudi imaju predstavu da psihoterapeut na osnovu svog stručnog znanja samo treba da obavi prevođenje slika iz sna. Jung ukazuje na to da nijedan psiholog ili psihoterapeut nc može da ispravno razume i rastumači neki san primenom jedne teorije sna ili poznavanjem simbolike (1). Onaj ko se nalazi na analizi ili terapiji. Stoga sc. svi međuljudski odnosi. iz r e č e n o g j a s n o proizlazi da se samo saradnjom snevača i njegovom ubeđenom saglasnošću sa zajedni- 188 . spadaju u taj kontekst.

gotovo m e h a n i č k i posao k o j i i m a samo pripremno z n a č e n j e . (1) Iz log razloga s a m svojim u č e n i c i m a uvek g o v o r i o : " U č i t e š t o v i š e m o ž e t e o s i m b o l i m a . § 5 3 9 ) (3) U s p o s t a v l j a n j e k o n t e k s t a j c j e d n o s t a v a n . To je ono što naš snevač p o d r a z u m e v a pod r e č j u " s t o " . Z a t o n a m j e p o t r e b n a p o m o ć s n e v a č a d a bi smo v i š e s t r u k a z n a č e n j a reči ograničili na ono što jc b i t n o i u v c r l j i v o . po svoj prilici. važno je da se sadržaj sna istražuje sa k r a j n j o m tcmcljitošću. ( G W 8. mi ne z n a m o j e d n u stvar. S j a j n a površina tog stola o d r a ž a v a se na n j e g a kao simbol n j e g o v e k a t a s t r o f a l n e n e s p o s o b n o s t i u svesti d a n a k a o i u snu noći. n a i m e s t v a r n a interpretaciju sna. P o t o n j e u s p o s t a v l j a n j e j e d n o g čitljivog t e k s t a . utvrdio da bez snevača nc možemo preduzeti n i k a k v o t u m a č e n j e . R e č i k o j e čine izvest a j o snu ne s a m o da u sebi nose nekakav s m i s a o . iako reč " s t o " izgleda d o v o l j n o j e d n o ­ z n a č n o . N a i m e . J a s n o j e d a j c t u m a č e n j e sna u p r v o m redu d o ž i v l j a j k o j i b a r za dve osobe postoji bez p o g o v o r a . O n j e . Pošto jc za a n a l i l i č a r a od n a j v e ć e g z n a č a j a da što t a č n i j e r a z a b e r e s p e c i j a l n u p o r u k u jednog. izbacio ga iz k u ć e . sna (doprinos nesvcsnog u korist svesti). i to da je taj " s l o " upravo o n a j z a k o j i m j e sedeo njegov otac k a d a j e snevaču u s k r a ć i v a o svaku dalju f i n a n s i j s k u p o m o ć i. ali p o l o m o p e t sve z a b o r a v i l e . sam s a m uzeo za sopstveno p r a v i l o . M c đ u l i m . A k o n e k o s a n j a sto. odneli prevagu nad n e s i g u r n o š ć u i n e o d l u č n o š ć u mog p a c i j e n t a .č k o m interpretacijom. (DerMensch urniseineSvmbole. nego su i v i š e z n a č n e . pre svega. k a o n i š t a r i j u . k a d a a n a l i z i r a t e neki s a n . Time pokušavam da suzbijeni bujicu sopstvenih a s o c i j a c i j a i r e a k c i j a k o j e bi i n a č e mogle. 56) (2) Velika j e F r o j d o v a zasluga u t u m a č e n j u s n o v a . S v a k o ko nije bio prisutan može da s u m n j a da taj " s l o " označava mučnu osnovnu t a č k u u životu s n e v a č a . str. snevač u to nc s u m n j a a nc s u m n j a m n i j a . onda sledeće interpretacije sna koriguju i kompenziraju pogrešnu analizu. onda se još zadugo nc zna šla kod snevača znači taj p r e d m e t . Ako se uprkos iskrenim naporima terapeut i/ili snevač ipak zabune u tumačenju sna i ne shvate tačno njegov smisao i unutrašnju istinu. po pravilu je k o m p l i - 189 . " O v a j z a p r a k t i č n e svrhe z n a č a j a n s a v e t . On me uvek podseća na to da n i k a d a (ako d o b r o n e m o g u s h v a t i t i san d r u g o g č o v e k a d a bih g a m o g a o s a s v i m ispravno tumačili. san m o ž e rastumačiti na zadovoljavajući način.

Bogat slikovni 190 . Ovaj autor je koncipirao sledeća dva karakteristična i simbolična oblika Velike M a j k e . p r i p r e m i m o na nešto sasvim n e o č e k i v a n o . v a ž e i za veš/inu lekurske dijagnostike u o p š t e . intuiciju. na primer. kao što su: biti rođen i odgajan od majke. Z a r a z u m e v a n j e sna n i j e u o p š t e p o t r e b n o š e s t o č u l o . pri č e m u jc p o s e b n o v a ž n o prošireno poznavanje s t v a r i i i z v e s n a " i n t e l i g e n c i j a s r c a " ( i n t e l l i g c n c e du c o e u r ) . Pojam je preuzet iz istorije religije i služi za označavanje transpersonalnih simbola. Stereotipno izlaganje motiva sna treba odbaciti: o p r a v d a n a s u s a m o o n a z n a č e n j a s p e c i f i č n e v r s t e k o j a s c mogu u s t a ­ noviti b r i ž l j i v i m u s p o s t a v l j a n j e m k o n t e k s t a . kao što su. k a k v e n a l a z i m o u v u l g a r n i m s a n o v n i c i m a ili k o j e sc r a z v i j a j u stalno pod u l i c a j e m r a z n i h p r e d u b e đ e n j a . ali i da ona vlada vama i čvrsto vas drži. s p o s o b n o s t k o m b i n o v a n j n . Pod prvim. i p a k smo uvek iznova prisiljeni da pred s v a k i m snom p r i z n a m o svoje n e z n a n j e i da se. odustajući od svih p r e d u b e đ e n j a . poznavanje sveta i ljudi i prvenstveno specifičnu znunjii. Velika Majka je delotvorna praslika psihe.k o v a n z a d a t a k . Za afirmaciju pojma Velike M a j k e posebno je zaslužan poznati Jungov učenik Erih Nojman iz Izraela ( 2 ) . O n p r e t p o s t a v l j a psihološko ( i ž i v l j a v a n j e . uživati njenu zaštitu. Nojman podrazumeva sva elementarna životna iskustva. u k l j u č u j u ć i i ove p o s l e d n j c . ( G W 8. n a i m e njen " e l e m e n t a r n i k a r a k t e r " i " t r a n s f o r m a c i o n i karakter". koja se ne može izvesti iz konkretnih iskustava sa majkom. Č a k i k a d i m a m o veliko iskustvo u ovoj oblasti. § 5 4 3 ) VELIKA MAJKA Pod pojmom Velike Majke u analitičkoj dubinskoj psiho­ logiji se podrazumeva specifičan aspekt arhetipa majke i slike majke. Sve ove p r e t p o s t a v k e . boginje majke (1). Ali je p o t r e b n o m n o g o više od p r a z n i h š e m a .

Nasuprot konzervativnoj tendenciji elementarnog karaktera transformacija u z r o k u j e d i n a m i č n u p o k r e t n o s t . T a j s i m b o l j e . j e r se on m o ž e d o k u m c n l o v a t i u o b i ­ č a j i m a .materijal iz najstarije istorije kulture čovečanstva potvrđuje ele­ mentarni karakter ženskog: boginje iz praistorije i brojni simboli iz vremena matrijarhata. Simboli za ovo su boginje sudbine. O n se.baš k a o i u snovima. fantazijama i stvaralačkim oblicima zdravog i bolesnog č o v e k a n a š e g v r e m e n a . k o j e je čovečanstvo predstavilo u svojoj umetnosti i u svojim mitovima. U miste­ rioznim kultovima ritualno se obavljaju mistična svadba i ponovno rođenje. sveštenice i šamankc. m i t o v i m a i s i m b o l i m a iz r a n o g p e r i o d a č o v e č a n s t v a . s a d r ž a j n u komponentu i strukturu. večito umiranje i nastajanje. R a d i p o j a š n j a v a n j a o n o g a što a n a l i t i č k a p s i h o l o g i j a p o d r a z u m e v a pod a r h e t i p o m . grob i podzemni svet. N e g a t i v n e simbole čine strašna i ljudožderna m a j k a . § 148) (2) K a d a a n a l i t i č k a psihologija govori o praslici ili o a r h e t i p u Velike M a j k e . promenu i p o n o v n o r o d j e n j c . uopšte nc tiče psihilogije. (GVV' 9/1. ( 1 ) P o j a m V e l i k e M a j k e vodi p o r e k l o i z i s t o r i j e r e l i g i j e i o b u h v a t a r a z l i č i t a i s p o l j a v a n j a tipa b o g i n j e m a j k e . S i m b o l i č n i i z r a z ovog p s i h i č k o g f e n o m e n a č i n e f i g u r e i likovi v e l i k i h ž e n s k i h b o ž a n s t a v a . simbolika grudi. 191 . u p r v o m redu. njegovu s i m b o l i k u . o n d a m o r a m o n e m i n o v n o d a z a o s n o v u svog p o s m a t r a n j a u z m e m o z n a t n o opštiji a r h e t i p m a j k e . Transformacioni karakter Velike Majke dolazi do izražaja u o n i m p s i h o d i n a m i č n i m elementima i faktorima koji izazivaju neprestane promene. r a z u m e se. seksualna simbolika itd. ona se ne odnosi na nešto k o n k r e t n o u p r o s t o r u i v r e m e n u . budući da sc slika Velike M a j k e u lom obliku j a v l j a u p r a k t i č n o m iskustvu veoma r e l k o i pod sasvim posebnim u s l o v i m n . A k o s e usudimo da i s t r a ž u j e m o pozadinu slike Velike M a j k e sa psihološke s i r a n e . N a s l u p ovog a r h e t i p a i njegova delotvornosl mogu sc p r a t i l i k r o z celu i s t o r i j u č o v e č a n s t v a . d e r i v a t a r h e t i p a m a j k e . m i s m o i s t r a ž i v a l i n j e g o v u d i n a m i k u ili e m o c i o n a l n u k o m p o n e n t u . nego na u n u t a r n j u sliku k o j a dela u l j u d s k o j psihi. posude.

o s e ć a n j u n a d j a č a v a n j a sopstvenog Ja i u m a n i j s k i m s t a n j i m a uzviše- nosti. između ostalog. prema k o j o j zlo znači nedostatak dobrog (privatio boni ) i piše: "Klasična formula lišava zlo apsolutnog postojanja i pretvara ga u Scnku . Oltcn 1974. Koliko realno p r i z n a j e m o realnost zla. Ovo sc d e l o v a n j e m a n i f e s t u j e u pozitivnim i n e g a t i v n i m e m o c i j a m a . (1) S a t a n a našeg v r e m e n a j c nešto s t r a š n o ! K a d p o g l e d a m o n a n a š u s a d a š n j u s i t u a c i j u ." (2). da bi se opisala zla sila u n e ­ svesnom. u e n e r g e t s k i m p r o c e s i m a u n u t a r psihe k o j i se o d v i j a j u u nesvesnom. da li o n o o s t a j e n e s v e s n o ili z a h v a t a s v e s t . ali i u s t r a h u . S v e b o ž a n s k e sile k o j e se stiču 192 . Jung se žestoko branio od prilično raširenog shvatanja prema kojem jc zlo samo nepostojanje dobrog i č i m e se negira realnost zla. k a o i između nesvesnog i svesti. ali i d e p r e s i j e . u f a s c i n a c i j a m a i p r o j e k c i j a m a . S v a k o r a s p o l o ž e n j e k o j e o b u h v a t a celovitu ličnost i z r a z je d i n a m i č k o g d e l o v a n j a nekog a r h e t i p a . D i n a m i k a i d e l o v a n j e a r h e t i p a izražava se. VV'altcr. na posebno zastrašujući način. slr. N e u m a n : Die Grosse Muller.. Jung jc dalje kritikovao hrišćansko shvatanje i teološku formulu.. suočavaju sa razornim snagama zla (1). Crkveno učenje o Satani Jung smatra adekvatnim i u n j e g o v i m m i t o l o š k i m izražajnim o b l i c i m a . R a z v o j će n e u m i t n o i d a l j e teći.19) ZLO Iako pojam zla ne spada u jungovske termine. atomske bombe i rakete danas nas. uvrstili smo ga zato s t o j e Jung tom pojmu dodao nešto novo i usmeravajuće. n e m o ž e s c p r e d v i d e t i šta s e j o š sve m o ž e dogoditi. Nesvesno je po Jungu i izvor dobra i ishodište zla (3). Ono predstavlja onu snagu bez koje je dobro nepojmljivo. tako moramo i da postupamo s n j i m . nezavisno od toga da li s v e s t č o v e k a to r a s p o l o ž e n j e p r i h v a t a ili o d b a c u j e . ( E . Cepanjc jezgra.

ali u r u k a m a čoveka p r e d s t a v l j a j u veliku opasnost. a k o n e p o s t o j i " z l o " ? K a k o se može govoriti o " s v e t l o m " bez " m r a č n o g " . Ž e l i m o li da princip zla p o s m a l r a m o k a o nešto s t v a r n o . o n d a se t i m e n e g i r a s u p r o t n o s t d o b r a i zla u o p š t e .u stvaranju postepena sc stavljaju u ruke čoveka. Sile k o j e d r ž e svet na okupu dospele su u ruke č o v e k a . isto t a k o d o b r o . tako da on dolazi č a k na i d e j u o v e s l a č k o m suncu. C e p a n j e jezgra je veliki d o g a đ a j i t a d ž i n o v s k a s n a g a p r e p u š t e n a j e č o v e k u . s v e t l i j a od h i l j a d u s u n a c a " . S u d se može. naprotiv. . već s a m o p r o l i v S e n k e . u n a š e slabašne ljudske ruke. kao takav. posebno u r u k a m a zlog čoveka. M e n i lično teško pada da j o š s m a t r a m važećom i d e j u o p r i v a l i o boni. Sile b o ž a n s k e dospele su u n a š e r u k e . ( G W 1 0 . Ova klasična formula lišava zlo n j e g o v e apsolutne e g z i s t e n c i j e i p r e t v a r a ga u S e n k u . p r o t i v o b i č n e privalio boni. T r e b a li zlo da p o s t a n e r e a l n o s t u n a š e m s t v a r n o m svelu k o j i s e može doživeli i k o j i j e z a n a s p r i m a r a n ? Z l o j e s t r a š n a s t v a r n o s t ! I ono je to u životu s v a k o g p o j e d i n c a . k a o što j e p o z n a l o . Ali k a k o s e u o p š t e m o ž e g o v o r i t i o " d o b r u " . j e r to p r e d s t a v l j a contrudiciio in adjeeto i o b r a z u j e n c s a m c r l j i v o s t n a s u p r o t b i v s t v u j u ć e m d o b r u : n e b i v s t v u j u ć e ( n e g a t i v n o ) zlo može s t a j a t i s a m o n a s u p r o t n e b i v s t v u j u ć e m ( n e g a t i v n o m ) d o b r u . A k o zlo ne d o b i j e svoj s a d r ž a j . To nije stvar za izmišljanje. onda se to m o ž e . pale su mu na um reči iz speva Bagavadgila " . . doneli s a m o onda k a d a j e n j e g o v s a d r ž i n s k i p a n d a n isto t a k o r e a l n o m o g u ć . ali nikako bivstvujuće dobro nasuprot nebivstvujućem zlu. nazvali S a l a n o m . K a d a j e O p e n h a j n i e r po prvi put p r a t i o p r o b u a t o m s k e b o m b e . P r i v i d n o m z l u s e m u ž e p r o l i v s l a v i t i s a m o p r i v i d n o d o b r o . č i j e r e l a t i v n o p o s t o j a n j e zavisi od svetlosti. B i v s t v u j u ć e stoji n a s u p r o t n e b i v s t v u j u ć e m . A k o se za zlo tvrdi da je ono s a m o privalio boni. o o n o m e što j e " g o r e " b e z onog " d o l e " ? Neizbežno j e d a d o b r o d o b i j e svoju s a d r ž a j da bi se to isto učinilo sa z l o m . R e č je o silama koje nisu s a m e po sebi zlc. a n e m a t e r i j a l n o zlo može s a m o da o d u d a r a od t a k o đ e n e m a t e r i j a l n o g d o b r a . D o b r u se. P s i h o l o š k o iskustvo p o k a z u j e d a " d o b r o " i " z l o " čine p a r suprotnosti takozvanog m o r a l n o g suda k o j i . ima svoje poreklo u čoveku. onda se d o b r o p r e t v a r a u S e n k u . § 8 7 9 ) (2) N a ovo p i t a n j e o d g o v a r a h r i š ć a n s k o s h v a t a n j e d a j c z l o privalio boni. j e r se ništa ne m o r a b r a n i t i od m a t c r i j a l i z o - v a n o g p r o t i v n i k a . p r i d a j u pozitivnost i s a d r ž a j . 193 .

k o j i j e . a i z b e g a v a o zlo. § 3 8 8 f. rogovima i r e p o m . slika j o š uvek p o s t o j e ć e g p r i s t a l i c e g r e š n o g i radosnog paganstva. Danas se vero- v a t n o n i k o više ne u s u đ u j e da tvrdi da je evropski čovek j a g n j e u k o m e nc čuči đ a v o . k o j e m čovek nije doskočio i koji stoga j o š istrajava u prvobitnom stanju nesputane divljine. § 247) (3) C r k v a ima u č e n j e o S a t a n i . j e d n o m zlom p r i n c i p u . p o l u ž i v o t i n j e i b o g a p a k l a .T a k v o gledanje loše se u k l a p a u stvarnost k o j a sc može p o s m a t r a l i . k a o što bi to mnogi želeli. nego i izvorište n a j v e ć e g d o b r a . k o j e po d i m e n z i j a m a o d v r a t n o s t i prevazilazi sve što su r a n i j a v r e m e n a postigla sa s v o j i m o s k u d n i m s r e d s t v i m a . K a d a bi n e s v e s n o . izgleda. To je slika p o l u č o v e k a . i z b e g a o d i o n i z i j e v s k e m i s t e r i j e . (G\V 11. bilo s a m o zlo. o n d a bi s i t u a c i j a b i l a j e d n o s t a v n a i put bi bio j a s a n . Ali šta je dobru a šta zlo? Nesvesno n i j e s a m o p r i r o d n o i zlo. koji sc r a d o z a m i š l j a k a o s p o d o b a sa n o g a m a j a r c a . ( G W 1 6 . P r e d očima svih nas su d o k u m e n t i ovog v r e m e n a .č o v e k bi č i n i o d o b r o . Ta slika je izvrsna i precizno karakteriše groteskno-jezivi aspekt nesvesnog.) 194 .

195 . ne može "konkre­ tno staviti na uvid". napisao posebno poglavlje o definicijama pojmova. posebno u psihološkim 2 radovima. istorijski gledano. J u n g u tom smislu ističe da se. "Matica srpska". ne proizlazi samo otuda s t o j e psihologija relativno mlada nauka. današnji psihološki pojmovi pate od vrlo 1 Karl Gustav Jung: Psihološki tipovi. upućeni smo. 2 Ibid. Ali. kako bi se izbegli nesporazumi prilikom čitanja i prouča­ vanja njegovog dela. Ovo. koje. ne retko. predstavlja prvi leksikon jungovskih pojmova. čim napustimo oblast u k o j o j se činjenice registruju pomoću merc i broja. međutim. kao što je svakom ispitivaču u toj oblasti dobro poznato. j e r baš u oblasti psihologije. Novi Sad. ne m o ž e dovoljno oprezno postupiti sa p o j m o v i m a i izrazima. 3 Ibid. prema recima J u n g a . a čija je funkcija da j a s n o istakne šta Jung podrazumeva pod određenim pojmom. već stoga što sc čitaocu iskustveni materijal. Shodno tome. 1977. pa zato "određenost koju mere i brojevi pružaju posmatranoj činjenici može biti neodre­ đena samom određenošću pojma. 3 samo na pojmove koji zamenjuju meru i broj. više nego igde. č i j e se prvo izdanje pojavilo gotovo prc osam decenija. nalazimo na najveći broj razlika u značenju pojmova što. prouzrokuje velike nesporazume. odnosno materijal naučnog istraživanja. POGOVOR Karl Gustav Jung je u svom klasičnom dclu Psihološki tipovi 1 ( 1 9 2 1 ) .

za razliku od Ega kao centra svesti. uzmimo pojam Ega. Frojd. jedan isti pojam. već mnogo više i značajnije od toga: integrišuća centralna instanca ličnosti koja u prvom redu omogućava adaptaciju i samoodržanje individue. 4 Ibid. tako da svako može shvatiti šta tim pojmom želi reći. kao stoje poznato. a kad to nije moguće odmah postići. govori o Egu kao "majestetu". Jung ograničava Ego isključivo na polje svesti tako da Ego predstavlja faktor svesti par excellence. kome pripada najviša vlast i najviše dostojanstvo u okviru ličnosti. kao stoje poznato. predstavlja centar psihičkog totaliteta. Uprkos činjenici da Jungovo učenje pripada dubinskoj psihologiji. tačnije logičku uokvirenost. a posebno u savrc- menoj psihologiji. Sondijeve Schicksal-analize i Jungove analitičke psihologije. Sondi govori o Ego kao "pontifexu". 196 . po svom opsegu i značenju se razlikuje u okviru Frojdove psihoanalize. a donekle i consensits genitum. koji je proizašao iz dubinsko-psihološkog čitanja celokupnog Jungovog opusa. tako da se ljudi uzajamno mogu jedva da razumeju. kojeg jc priredio poznati švajcarski psihoterapeut Hclmut I l a r k . koji predstavlja j e d n o g od vodećih poznavalaca Jungovog u č e n j a .velike neodređenosti i višeznačnosti. 5 Tako. koji nije samo pasivan posmatrač i receptor. da bi smo došli do pouzdanih pojmova. negativne posledice . jer obuhvata i svestan i nesvestan deo ličnosti. 5 Sve ovo nalazi svoju punu potvrdu u Jungovom dodatku definicija pojmova u okviru njegovih Psiholoških tipova k a o i u Leksikonu osnovnih jungovskih pojmova ( 1 9 8 8 ) . koji. mogu imati i imaju u svim naučnim oblastima. sve dotle dokuspešno funkcioniše. On kasnije uviđa nužnost proširenja polja Ega koje naziva Selbst i koji. Super-Ega i realnosti. u smislu istovremenog udovoljavanja zahteva Ida. kao što tvrdi J u n g " ." Međutim. na primer. što sačinjava neophodni preduslov za stvaranje jednog ovakvog rečnika. a to će se na najbolji način postići tako što će objasniti značenje svih pojmova koje upotrebljava. Na taj način biće izbegnuti terminološki nesporazumi. svaki pojedinačni ispitivač mora se potruditi da svojim pojmovima da izvesnu čvrstinu u određenosti. neophodan je rad mnogih.

ne zasniva se samo na individualnim doživljajima. k o j i takođe imaju za cilj da nas uvedu. to jest genotropsku osnovu. kao i svi dubinsko-psihološki fenomeni. predstavlja jezgrovm' pravac u okviru s a v r e m e n e dubinske p s i h o l o g i j e . odnosno u svetlu individualno. na j e d a n autentičan način. B c m 1956. kolektivnog i familirajno nesvesnog. odnosno u suštinu njegovih osnovnih pojmova. svako ko danas želi da se bavi dubinskom psihologijom mora. pored Frojdove psihoanalize i Sondijeve Schicksal-analize. Jer mnogi pojmovi Jungove analitičke psihologije. Jungova analitička psihologija. već pored individualne i arhetipske ima i familijarno projektovnu. Anima i A n i m u s . a Schicksal-analiza "humanu genetiku" nesvesnog . 7 6 Leopold Sondi: Ich-Analyxe. u delo velikog analitičara. Prema tome. 197 . kao i snovi. dobro poznavati sva tri "jezika 6 nesvesnog": "jezik simptoma" koji izražava konflikt u individualno nesvesnom. kompleksi i tako dalje. mogu tek onda pravilno i potpuno shvatiti kada se. oca i ćerke. tako da budu sinhrono razmotreni u svetlu individualnog. 7 Edipovska incestuozna vezanost između majke i sina. a s druge strane mogu se potom pročitati izvesni citati iz samog Jungovog dela. kao što su: kolektivno nesvesno. Zbog toga psihoanaliza predstavlja ontogeniju. obraća se čitalačkoj publici u dvojakom obliku: s j e d n e strane se u k r a ć i m prilozima prezentuju i popularnim i razumljivim jezikom objašnjavaju osnovne misli dotičnog pojma. individuacija. tro­ dimenzionalno interpretiraju. a n a l i t i č k a p s i h o l o g i j a predstavlja arheologiju. Ova č i n j e n i c a j e uslovila trodimenzionalnu interpretaciju dubinsko-psiholoških fenomena. kao što s pravom ističe S o n d i . prema recima Helmuta Harka. kolektivno i familijarno nesvesnog. Stoga se Edipov i Kainov kompleks. Hans Ilubcr. na primer. predstavljaju bazu za razumevanje psihičkog života čoveka u svetlu Jungove psihologije a takođe i kao pomoć za razumevanje ličnih životnih problema. " j e z i k s i m b o l a " k o j i izražava arhetipske procese u kolektivno nesvesnom i "jezik izbora" koji izražava "zahteve predaka u f a m i l i j a r n o n e s v e s n o m " . koji imaju korena u sva tri sloja nesvesnog. arhetip. Ovaj Leksikon Jungove analitičke psihologije.

(Odabrana dela. "Matica srpska". budući da se Jungova terminologija svakim danom kod nas sve više upotrebljava. Jung: O psihologiji nesvesnog. već i dubinsko-psihološki dopunjava. kao što jc to slučaj sa leksikonom Osnovnih psihoanalitičkih pojmova Umberta Nahcre. a time i istorijski razvoj psihoanalitičkih p o j m o v a . k o j i predstavljaju j e d n u dubinsko-psihološku celinu za potpuno razumevanje dubinske psihologije uopšte. Međutim. Prema tome. 9 llumberto Nagera (Ilerausg. niti sadrži istorijski razvoj osnovnih Jungovih pojmova. već nam daje i proces formiranja psihoanalitičke teorije. j e r " b e z suprotnosti nema ravnoteže ni sistema s a m o r e g u l a c i j e " ( J u n g ) . T i m e bi smo dobili kompletnu i kompetentnu terminologiju jezgrovnih pojmova dubinske psiho­ l o g i j e . postoji i leksikon Schicksal-analitičkih pojmova. Osim toga. sva ova tri jezgrovna dubinsko-psihološka pravca imaju i svoju sasvim specifičnu terminologiju. koji 9 predstavlja ne samo temeljan uvod u terminologiju Sigmunda Frojda. Stoga se ne srne zaboraviti poznata činjenica da j o š nikad jedna nauka ili učenje uopšte. 198 . Novi Sad. Zato bi bilo uputno da se prevede na naš j e z i k poznati leksikon Osnovni psihoanalitički pojmovi Umberta N a h c r e . i u okviru nauke i 8 međusobnih odnosa pojedinih učenja. Fischer Verlag. 1977. uključujući tu i terminologiju tih učenja.): Psychoanalytische Grundbegriffc. odnosno pojmove Jungove analitičke psihologije. i u okviru psihičkih fenomena i procesa. već i u svako- 8 K. knjiga 2). 1974. tako da predstavlja j e d n u dubinsko-psihološku celinu. koja se ne samo međusobno razlikuje. Frankfurt am Main. Ovo jc od posebnog značaja. nije ostalo delotvorno bez divergentnih teorijskih stanovišta. koji je objavljen u okviru S o n d i j e v o g instituta u Cirihu. j e r je njegov zadatak mnogo skromniji i obuhvata sve bazične jungovske pojmove. Leksikon osnovnih jungovskihpojmova nema ni opseg ni oblik enciklopedijskog rečnika.G. nc samo u stručnoj literaturi.

sa napomenom da se u izdavačkoj kući "Atos" nalazi u pripremi Jungovo delo Mvsterium conjunetionis. do tanke dlake raspraviti neku realnost (ili p o j a m ) . ne važi poznata misao Isidore S e k u l i ć " : ". Jung i politika (1994) od Vladimira Odajnika. Junga a u novije vreme. na primer. aktivna imaginacija i sinhronicitet. pojavilo nekoliko značajnih monografija Jungovih sledbenika: O snovima i smrti (1994) od Mari Luize fon Franc. u vezi sa jungovim osnovnim pojmovima kao što su: kolektivno nesvesno. pa će ovaj Leksikon omogućiti da se adekvatno shvate i primene osnovni Jungovi pojmovi. proces indi­ viduacije. u čijoj se redakciji i superviziji. i onda tako raspravljenu ponovo je sastaviti. arhetip. A n i m a . 11 Isidora Sekulić. koja su dopunjena sa dve značajne Jungove knjige: Aion (199G) i Alkemijske studije ( 1 9 9 7 ) . Jungovo tumačenje snova (1995) od Džcmsa 1 lola. a time i njegovo naučno delo koje stiče. dva značajna J u n g o v a dela. i među laicima i među stručnjacima. Novi Sad. Animus. kompleksi. a onoga koji to može Isidora Sekulić naziva klasikom. u okviru biblioteke Terra Jungiana. Sopstvo. ne samo zato što on predstavlja ključ za razumcvanje Jungove analitičke psihologije. Ova mudrost Isidore Sekulić ide u prilog stare i poznate misli "da bogovi onom koga mrze 10 U izdanju "Matice srpske" objavljena su odabrana dela K. prozračnu". 10 Možda nigde kao prilikom stvaranja leksikona. u okviru biblioteka Terra Jungiana a u izdanju "Atosa" iz Beograda. ovaj i ovakav Leksikon je bio neophodan našoj kulturnoj j a v n o s t i . i kod nas i u svetu. Jung. zahvaljujući entuzijazmu Dubravke Opačić-Kostić.GJunga (1977). k a o i n e k o l i k o m o n o g r a f i j a J u n g o v i h u č e n i k a i sledbenika. O kritičkim izdanjima.dnevnoj konverzaciji obrazovanih laika. često pogrešno i nedovoljno jasna shvaćena. 199 . G . "Matica srpska". u izdanju "Ezoterije" iz Beograda. jasnu. Služba. Senka. sada svu osvetljenu iznutra.. već i stoga što će redukovati termino­ lošku zbrku koja vlada kod nas.. sve veći značaj i sve veću popularnost. S obzirom na činjenicu da su se kod nas još pre dve decenije pojavila odabrana dela K . sintetisati. sinhronicitet i ljudska sudbina (1994) od Ajra Progofa. odnosno pre nekoliko godina. i najzad u izdanju izdavačke kuće "Medison" iz Beograda Jungov put individuacije (1996) od Jolande Jakobi. 1966.

Mart 1 9 9 8 . j e r to predstavlja jednu od najkompliko- 12 vanijih delatnosti. Novi Sad. zatim psihoanalitičkih i najzad jungovskih psiholoških pojmova. psihoterapeuti. godine Ivan Nastović 12 Quem dii odere. treće. "Matica srpska". 14 Žarko Trcbjcšanin: Leksikon psihoanalize. trebalo bi istaći da je Leksikon osnovnih jungov­ skih pojmova dobrodošao i našoj stručnoj i široj javnosti. dopunjeno izdanje. i to u smislu opštih.daju da sastavi r e č n i k " . osim Frojdove psihoanalize i Sondijeve Schicksal-analize. "Savremena administracija". Zato je u ovom kontekstu i neophodno i profesionalno korektno ukazati na dva veoma značajna psihološka rcčnika naših a u t o r a " . defektolozi. Beograd. Na kraju. I ukoliko je "do tanke dlake" raspravljenija neka realnost ili pojam u nekom rečniku. k o j i su zajedno sa ovim Leksikonom popunili dugo­ 13 4 godišnju prazninu u toj oblasti. j e r ga mogu koristiti ne s a m o psiholozi. 1996. 13 Dragan Krstić: Psihološki rečnik. 1996. lekari. predstavlja osnovu savremene dubinske psihologije. 200 . utoliko su p o j m o v i j a s n i j i i rečnik kvalitetniji. sociolozi i pedagozi. lexicographium facere. već i svi oni koji se interesuju za Junga i njegovo učenje koje. tako da sva tri leksikona na neki način predstavljaju jednu veoma upotrebljivu komplementarnu celinu u kojoj je integrisano opšte i specijalno. kao što smo već istakli.

Karl Gustav Jung (1875 . Arizonu i Indiju. Radi istraživanja starih kultura. istorijom religije. alhemijom. da bi 1948.1943. U periodu 1935 . okultizmom i parapsihologijom.1961) bio je šef Psihijatrijske klinike i docent na Univerzitetu u Cirihu. od 1943. godine osnovao Jungov institut u Kisnahtu kod Ciriha. . preduzimao je ekspedicije u Afriku. god. Pored svoje kasnije privatne lekarske prakse bavio se iscrpno mitologijom. bio je profesor na Visokoj konfederalnoj tehničkoj školi u Cirihu. profesor Medicinske psihologije na Univerziteta u Bazelu.

Izdavač Grafički atelje DERETA Vladimira Rolovića 3 0 ./faks: 0 1 1 / 5 1 2 . 512-461 Knjižara DERETA. 11030 Beograd tel.: 011/181-345 Štampa Cm DEKETA .000 primeraka Beograd 1998. Helmut Hark Leksikon osnovnih jungovskih pojmova Za izdavača Miroslav Dereta Glavni urednik Dijana Dereta Urednik Ivan Nastović Pogovor Ivan Nastović Likovno grafički urednik David Dereta Stručna redaktura Nada Orlić Lektura i korektura Jelena Kosanović ISBN 86-7346-037-9 Tiraž 1. Knez Mihailova 46 tel.2 2 1 .

k n j . - Beograd : Dcreta. 1 9 5 . (pogovor IvanNastović). . .2 0 0 . 9 6 4 . kolo 1. T. ISBN 86-7346-037-9 a) Jym-.Tiraž 1000. Ecorpa. 2 JVHT K. ( 0 3 1 ) XAPK. preveo sa ncmačkog Zoran Jovanović . .i 1 5 9 .1 9 6 1 ) - HCKCHKOHH ID=66893580 .(Biblioteka Savrcmcna psihologija . Kapji TycTaB ( 1 8 7 5 . 1) Prcvod dela: L c x i k o n Jungscbcr Gmndbcgriffc. 18 c m .KaTanortnanHJa y ny6nHKauHJH Hapo^Ha 6 n 6 j m o T C K a C p 6 n j c . XCJIMVT Leksikon osnovnih jimgovskih pojmova / Hclmut Hark .Pogovor: str. 1998 (Beograd : Dcrcta). - 2 0 0 str.CIP . .