Helmut Hark

Leksikon
osnovnih jungovskih pojmova
Preveo sa nemačkog Zoran Jovanović

Beograd, 1998 DERETA

Naslov originala: Helmut Hark Lexikon Jungscher Grundbegriffe Objavljeno u saradnji sa WALTER - V E R L A G AG Zurich i Društvom za srpsko - nemačku saradnju iz Beograda © Walter Verlag AG, 1988 i DERETA, 1998

PSIHIČKI 136 REGRESIJA 139 RELIGIJA 141 SAMOOSTVARENJE 143 SENKA 146 SERIJA SNOVA 149 SIMBOL 151 SIMBOLI SNA 154 SIMPTOM 157 SINHRONICITET 159 SLIKA 161 SLIKA GOSPODNJA 163 SLIKA MAJKE 167 SLIKA OCA 168 SNOVI UPOZORENJA 170 SOPSTVO 172 STRUKTURA SNA 175 SUPROTNOSTI 177 SVEST 179 TIPOLOGIJA.SADRŽAJ PREDGOVOR ALHEMIJA AMPLIFIKACIJA ANALIZA. TIPOVI 181 TRANSFER 184 TRANSCENDENTNA FUNKCIJA 186 TUMAČENJE SNA 188 VELIKAMAJKA 190 ZLO 192 POGOVOR 195 . ANALIZIRATI ANDROGIN ANIMA ANIMUS ARHETIP ARHETIP DETETA ARHETIP MAJKE ARHETIP OCA ARIIETIPSKI SNOVI ASOCIJACIJA CELOV1TOST DUŠA EGOUSNU ENERGIJA. PSIHIČKA EKSTROVERZIJA EROS FANTAZIJA FUNKCIJA INFERIORNOSTI IDENTIFIKACIJA IDENTITET IMAGINACIJA. AKTIVNA INDIVIDUACIJA INFLACIJA INICIJALNI SAN INKUBACIJA SNA INTEGRACIJA INTRO VERZIJA INTUICIJA INCEST ISCELJENJE JA(JA-KOMPLEKS) KATOLICIZAM KOMPENZACIJA KOMPENZATORSKI SNOVI KOMPLEKSI KOMPLEKS MAJKE KOMPLEKS OCA KONJUNKCIJA KONTRATRANSFER 7 11 14 16 18 19 22 25 28 30 31 33 35 38 39 41 43 46 48 50 53 56 58 59 62 64 65 67 68 70 72 74 77 79 81 83 85 87 90 92 94 96 MIŠLJENJE 101 MIT 103 NESVESNO 105 NEUROZA 108 NIVO OBJEKTA 111 NIVO SUBJEKTA 112 NUMINOZNOST 114 OSEĆANJE 116 OSET 118 PERSONA 120 POEZIJA SNA 123 PROGRESIJA 125 PROJEKCIJA 126 PROTESTANTIZAM 129 PSIHA 132 PSIHOTERAPIJA 134 RAZVOJ.

Za mnoge je razgovor o psihologiji Karla Gustava Junga stvar opšteg obrazovanja. Senka i drugi.PREDGOVOR Ovaj Leksikon o osnovnim pojmovima analitičke psihologije K. Junga obraća se svojim čitaocima u dvojakom obliku.danas koriste i spominju mnogi. U kratkom članku izlažu se osnovne crte određenog pojma na opšte razumljiv način i daju se kratka objašnjenja. arhetipovi. G. Istovremeno ovi tekstovi mogu da povedu čitaoca ka životnom delu v e l i k o g dubinskog psihologa. Brojne pojmove jungovske dubinske psihologije . individuacija. Jungova analitička psihologija orijentisana je prema ocelotvorenju čoveka i isccljenju ličnosti. a u takvim razgovorima odmah počnu da sc koriste već pomenuti pojmovi: Anima. Od kritički nastrojenog slušaoca ne može se sakriti da o onome što 7 .na primer: arhetip. a uz najvažnije aspekte tog pojma mogu se pročitati citati iz Jungovih dela. Iz brojnih susreta i mnogih iskustava t o k o m poslednje tri decenije imao sam priliku da od mnogih ljudi n a j r a z l i č i t i j i h nivoa obrazovanja i p r o f e s i o n a l n e pripadnosti čujem da im je jungovska psihologija dala mnogostruke podsticaje i pružila pomoć za razumevanje ličnih životnih pitanja. Anima i Animus . Jungova shvatanja i saznanja o duši ili bar o skrivenom i nesvesnom duševnom doživljavanju za m n o g e su značajna p o m o ć u razumevanju stvari.

čime se zadire i u religiozna iskustva i spiritualne dimenzije. To iskustvo me je odavno navelo na pomisao da iz različitih dela za čitaoce sakupim značajne citate o Jungovim pojmovima kako bih stvorio osnovu za pružanje pomoći u razumevanju njegove sve popularnije psihologije. ne bi trebalo očekivati ikakve teološke definicije ili religiozne formulacije. nego terapeutska iskustva i p s i h o a n a l i t i č k a saznanja k o j a mogu da podstaknu na dalja razmišljanja. Trebalo bi izričito napomenuti da uz ove odrednice. Ovaj L e k s i k o n nema pretenzija naučnog dela. pre svega. slika Gospodnja i religija). protestantizam i druge. Ova koncepcija Leksikona najviše je u skladu sa osnovnim preoku­ pacijama samog Junga — da se pomogne ljudima da se osposobe kako bi sebi mogli više da pomognu a time i da rade na vlastitom ocelotvorenju i individuaciji. Iz tih razloga uzeti su i neki osnovni pojmovi iz graničnog područja izmedju dubinske psihologije i teologije (na primer zlo.se pod tim pojmovima podrazumeva postoji često samo površno poznavanje stvari.GW). pojmovi se ne posmatraju i ne opisuju u njihovom istorijskom razvoju niti se porede sa drugim psihoanalitičkim predstavama i modelima. kao što su snovi. Z e l e o bih j o š da n a p o m e n e m da se Jung citira prema Sabranim delima (Gesammelte JVerke . R e č j e . numinoznost. o pomoći u razumevanju sadašnjih duševnih doživljavanja. Dr Helmut Ilark . koja su objavljena u kući Valter ferlag (Walter Verlag) u Oltenu i Frajburgu. nego se svesno obraća širokom krugu čitalaca koji u Jungovoj psihologiji traže pomoć za svoja životna pitanja i duševne procese. navode se paragrafi strana. Radi lakšeg nalaženja citata u drugim izdanjima. kao i uz katolicizam. imaginacije i maštarije. Trema Jungovom učenju nedostatak životnog smisla kod mnogih dovodi do neuroze ili meritorno učestvuje u njenom n a s t a ­ janju. Polazeći od navedene namere.

Jung je shvatao kao duhovna i duševna iskustva koja su 11 . osim svog alfabetskog redoslcda. uslediloje (sve do 1918. Jung jc često posezao za alhemičarskim predstavama i time ukazivao na istorijske korene takvih iskustava. onda to. 1 9 2 8 . Iz obilja analogija i odnosa između alhemije i jungovske psihologije. arhetipova i procesa individuacije. godine) intenzivno suočavanje sa njegovim vlastitim nesvesnim i spoznavanje vlastitog „mita". Prilikom istraživanja p s i h o d i n a m i č k i h p r o c e s a k o l e k t i v n o g n e s v c s n o g . U slučajevima zastrašujućih snova i užasavajućih fantazija svojih pacijenata.Tajna Zlatnog cveta) i p o t o n j i m s i s t e ­ matskim istraživanjem alhemije (od 1 9 3 4 ) . To je najčešće delovalo umirujućc i pacijentu pokazivalo njegovo mesto u duhovnoj i psihičkoj egzistenciji. G . koji mogu biti od opšteg značaja: a) Slike i p o j m o v e k o j i na prvi pogled deluju neobično dražesno. Jung je došao do saznanja i rezultata koji su ga duboko uzdrmali. kako to Jung naziva u svojoj Autobiografiji (Erinnerungen).1 9 1 3 ) .ALHEMIJA Kada Leksikon o osnovnim pojmovima analitičke psihologije K . Junga počinje uvodnim člankom o alhemiji. odabrao sam sledeće aspekte. on je otkrio istorijsku suprotnost vlastitoj psihologiji nesvcsnog (1). ima j o š jedan dublji smisao za razumevanje Jungovog dela. I alhcmija jc poznavala i svojim specifičnim simbolima i slikama opisivala onaj isti put kojim danas ljudi koračaju ka svom o c e l o t v o r c n j u i individuaciji. Proučavanjem tekstova alhemičara (Das Geheimnis der Golđenen Bliite. Posle postepenog odvajanja od svog učitelja Frojda ( 1 9 1 1 .

žućenje i crvenjenje. d) Konačno. uz pozitivan porast osećanja vlastite vrednosti i povećanja stvaralačkih snaga iz Sopstva (Selbst). Žućenje ima svoj ekvivalent u rastućem opažanju vlastitih ideala i u intuiciji. one duhovno-duševne snage. promena. k a o s j e d i n j e n j e duše sa v i š i m Sopstvom. zlo i mračno. U alhemiji se često govori o četiri ili više nivoa alhemijskog procesa k o j i se označavaju kao crnjenje. Sličnu kompenzatorsku funkciju ima i današnja dubinska psihologija u 12 . Jung je shvatio da između alhemičarskih simbola i simbola iz procesa individuacije postoje višestruke analogije. imaju svoje analogije u psihičkim procesima u terapiji.projektovana na hemijske supstance i procedure. u kolektivnom n e s v e s n o m mnogih ljudi. sa rastućim osvešćenjem u vezi sa skrivenim motivima srca i delanja. c) Sledeća središna tema alhemije i savremene terapije je objedinjavanje suprotnosti u vlastitoj osobi i međuljudskoj sferi. „ n e b e s k a s v a d b a " . beljenje. koje navodi alhemija. kao i isceljenje neurotskog rascepa. Putcvi ka tom cilju i sami metodi su i onda i danas bili i ostali mnogostruki i manifestovali su se u velikom broju oblika. da bi se dobilo zlato. osećanje vlastite telesnosti. odnos prema materiji i telesnosti) (2). Crvenjenje ima svoj adekvat u otvaranju nivoa vrednosti u sebi samom. u alhemiji se često koristi simbolika drveta života. Dubinsko-psihološki ekvi­ valenti su nesvesnost i početno suočavanje sa Senkom. kamen mudrosti ili u retorti proizvelo „dete duše". Tu se navodi sedam fiksnih faza transformacije: sadržanost u matemjem i materijalnom. k o j e je tadašnje hrišćanstvo potiskivalo i potčinjavalo (na primer. kao korišćenje moći naslućivanja. odražavajući u životu. Radi opisivanja procesa rasta i transformacije. b) Postupci pretvaranja hemijskih materijala. „obićenje" u smislu postati bitan. dalji procesi diferencijacije i r a z d v a j a n j a . alhemija je imala j o š jednu kompenzatorsku funkciju u duhovnoj situaciji onog vremena. odvajanje. u kojima je reč o ocelotvorcnju čoveka.

odnosu prema teologiji i drugim naukama. i k a d a se u t r e t m a n u dođe do neobičnih odluka. Iskustva a l h e m i č a r a bila su m o j a i s k u s t v a . F i l o z o f s k a a l h c m i j a s r e d n j e g veka m o r a s e d u h o v n o . U n e p o z n a t e m a t e r i j e p r o j e k t o v a n i su mnogi simboli k o j e s h v a l a m o k a o s a d r ž a j e nesvcsnog. čije t u m a č e n j e i z i s k u j e više od ličnih reminiscencija. B a ­ v l j e n j e m s t a r i m t e k s t o v i m a . t o j e z a m e n e bilo idealno o t k r i ć e . nisu u hrišćanstvu imali n i k a k v o g mesta i nisu 13 . P r a s l i k e i s u š t i n a a r h e t i p a dospeli su u s r e d i š t e m o j i h i s t r a ­ ž i v a n j a i s h v a t i o s a m da bez i s t o r i j c n e m a psihologije a n a r o č i t o n e m a p s i h o l o g i j e n e s v c s n o g . M o g u ć n o s t p o r e đ e n j a sa a l h e m i j o m i d u h o v n i m k o n t i n u i t e t o m unazad. Sada je ona dobila svoju istorijsku podlogu. religija. u k o j o j su se našle p o m e š a n e e k s p e r i m e n t a l n a hernija u d a n a š n j e m smislu sa opštim. to je s t a r i j a h e r n i j a . j e r s a m (ime n a š a o isturi jski p a n d a n svojoj psihologiji nesvcsnog. j e r predmet meditacije i tehnike alhemičara. P r o d u b i l o se m o j e r a z u m c v a n j c n j i h o v o g tipičnog k a r a k t e r a .) 1) Veoma brzo sam primetio da se analitička psihologija neobično podudara sa a l h e m i j o m . (O kompenzaciji hrišćanstva. k o j e s a m uspostavio već p r e k o svojih i s t r a ž i v a n j a m i t o v a . M o ž d a se p s i h o l o g i j a svesti i može z a d o v o l j i t i p o z n a v a n j e m ličnog ž i v o t a . {Erinnerungen.i s l o r i j s k i s h v a t i t i k a o k o m p e n z a t o r s k o k r e t a n j e k a h r i š ć a n s t v u . protestantizam itd. k o j e polazi o d nesvesnog. katolicizam. pri čemu ona povezuje svest i racionalnost sa p s i h o d i n a m i č k i m delatnim faktorima u analitičkoj osobi. do v r e m e n a gnosticizma. t o j e s t f e n o m e n u nesvcsnog. carstvo p r i r o d e i m a t e r i j e . a n j i h o v svet bio j e . onda se j a v l j a j u snovi. A l h e m i č a r j e tražio „ b o ž a n s k u t a j n u " u n e p o z n a t o j m a t e r i j i i t i m e dospcvao do p o s t u p a k a i putova kuji su slični o n i m a iz d a n a š n j e p s i h o l o g i j e n e s v e s n o g . delimično religioznim s p e k u l a c i j a m a o p r i r o d i i č o v e k u . i m o j svet. a oni s u s u p r o t s t a v l j e n i p o z n a t o m o b j e k t i v n o m f e n o m e n u . sve jc došlo na svoje m e s t o : i m a g i n a r n i svet s l i k a . N a r a v n o . S a d a sam počeo da s p o z n a j e m šta su ti s a d r ž a j i značili u i s t o r i j s k o m smislu. 209) 2) Alhemija. slikovnoi n t u i t i v n i m . iskustveni m a t e r i j a l k o j i sam p r i k u p i o u s v o j o j p r a k s i i z a k l j u č c i k o j e s a m iz n j i h izvlačio. dali su j o j određeni s a d r ž a j . u izvesnom smislu. str. ali j e već z a o b j a š n j a v a n j e izvesne n e u r o z e p o t r e b n a a n a m n e z a k o j a će dosezati d u b l j e od z n a n j a svesti.

j e r se ne da u h v a t i t i . Pojednostavljeno rečeno. ili snevač. Tuko je a l h e m i j a n e k a v r s t a m r a č n e i p r i m i t i v n e slike u ogledalu h r i š ć a n s k o g sveta slika i i d e j a . m i t o v a . Pomoću ovog metoda. k a o što n i j e d n a definicija n i j e u s t a n j u d a j a s n o o b u h v a t i suštinu j e d n o g p s i h i č k o g p o j m a . Pri tom je važno da se ne vrši izbor bilo kojeg materijala za poređenje. već su slovili k a o n c š l o što bi t r e b a l o p r c v a z i ć i . Z a t o se. a n i j e d n o ne i z r a ž a v a sasvim n j e g o v o b i ć e . kuko je to J u n g d o k a z a o u delu Psihologiju i religija na osnovu analogije između središnje predstave a l k e m i č a r a o k a m e n u (lapis) i Hristu. putem a m p l i f i k a c i j e se uspostavljaju odnosi sa univerzalnim predstavama i simbolima čovečanstva. r e l i g i j e . Oba pojma odgovaraju n e s h v a t l j i v o j p r i r o d i života i nesvesne psihe. Ovaj postupak pomaže u terapeutskoj primeni za usposta­ vljanje jednog produbljenog i reflektiranog odnosa prema vlastitom nesvesnom i podstiče individuaciju. k a ž e da k a m e n n i j e k a m e n ( t j . D o k se preko u m e t n o s t i „ t k a j u " l i č n e veze sa s n o m . {Erinnerungen. S i m b o l i č n a slika i paradoks tipični su za jezik alhemičara. on je u j e d n o i duhovno-religiozni p o j a m ) ili a l h c m i s t i č k a živa jc duh u m a t e r i j i k o j i jc evazivan i b r z k a o j e l e n .nailazili na o d g o v a r a j u ć e v r e d n o v a n j e . arhetipskog konteksta (1). 4 0 8 ) AMPLIFIKACIJA A m p l i f i k a c i j a je proširenje sadržaja sna o b o g a ć i v a n j e m i d o d a v a n j e m slika snova s i m b o l i m a iz b a j k i . lice koje se izlaže amplifikacijskoj analizi. već da to bude „zvučan" materijal. umetnosti i svih kulturnih predanja čovečanstva. str. na p r i m e r . mogu se uporediti 14 . „ O n i m a h i l j a d u i m e n a " . Te paralele stavljaju san u jedan širi odnos i time osvetljavaju nove aspekte njegovog značenja. u kojem snevač spoznaje sebe i svoju istinu. pojedinac može naučiti da sebe vidi i shvati kao deo jednog šireg.

p r i m e r i c e . U t o l i k o p r e što j e ova d e l a t n o s t u m a t i p i č n a z a r a z j a ­ šnjenje simbola uopšte i neophodna za r a z u m e v a n j e produkata nesvesnog. R a d i toga. na p r i m e r . I opasnost psihičke inflacije prilikom primene ovog metoda je isto toliko neznatna kao i prilikom slobodnih asocijacija. ona k o j a k a ž e da snovi i m a j u smisla. tronogosli i č e t v o r o n o g o s t i ) n a stepen p o j m a opšteg s h v a t a n j a . Kritičari amplifikacije se neopravdano pribojavaju da to ua'rduje samo intelektualno i literarno redanje sličnih ili identičnih motiva i simbola. b a j k e . shvatila t r o n o g o s t . i na o s v e š ć e n j u „ l a t e n t n i h " .sa nekim ko se egzistencijalno upušta u pesmu. k o j e u opštoj simbolici i g r a j u z n a č a j n u ulogu i p o d j e d n a k o su važne za i s t r a ž i v a n j e mitova i snova. Stoga je potrebno pričekati i videti da li njena metodska aplikacija na iracionalnom materijalu omogućava njegovo s a d r ž a j n o t u m a č e n j e . dovodi d o p o j a v e u n i v e r z a l n o g z n a č e n j a motiva na površini slike i r a z u m u d a j u h r a b r o s t da se ozbiljno lati argumenta. ona se m o r a n a j p r e odvojiti od k o n j a i približiti svom v l a s t i t o m p r i n c i p u . s druge s t r a n e . Da t a k v e veze u o p š t e p o s t o j e . n a j v e ć i b r o j datosti i m a p o t r e b e z a izvesnom a m p l i f i k a c i j o m . s a g l a s n o Karditnovom pravilu tumačenja. k a o što j e . S a m o na taj način može se smisao nesvesnih spojeva iznedriti i z njih s a m i h . Podizanje iracionalnih stanja (naime. n a s u p r o t onim d e d u k t i v n i m t u m a č e n j i m a k o j a 15 . t a k o đ e u odnosu na t r o j s t v o . Da bi se. Ovaj zadatak sadrži čitav niz r a z m i š l j a n j a i z a k l j u č a k a t e h n i č k e p r i r o d e . s j e d n e s t r a n e . T r i j a d a i t e t r a d a su a r h e t i p s k e s t r u k t u r e . d a k l e z a izvesnim r a z j a š n j e n j e m . k o j e ne bih želeo da u s k r a t i m čitaocu zainteresovanom za psihologiju a j o š m a n j e s t r u č n j a k u i z t e o b l a s t i . N j e n a p r i m e n a se sastoji u t o m e da mu se m o ž e m o tako o b r a t i t i . t j . n a i m e t r o j s t v u . u o p š t a v a n j e m i p r i b l i ž a v a n j e m n e k o m m a n j e ili više opštem p o j m u . Č e t v o r o n o g o s t iz b a j k i podiže se na viši stepen opšteg p o j m a . mita ili s n a . racionalnih u z a j a m n i h veza s t a n j a . šlager ili muziku i pri tom u sebi otkriva nove strane ( 2 ) . s t v a r j e u p r v o m redu h i p o t e z e . n a i m e p r o b l e m b r o j a tri i č e t i r i . N j e n a k o r i s n o s t može da p r o i s t e k n e s a m o iz njene p r i m e n e . iz čega proizlazi z a g o n e t k a iz P l a t o n o v o g dela Ti maj. k a o da ono p o s e d u j e u n u t r a š n j u duhovnu vezu. (1) Ovo p s i h o l o š k o r a s u đ i v a n j e p o č i v a n a i r a c i o n a l n i m s t a ­ n j i m a m a t e r i j e . Istinitost ove p r e t p o ­ s t a v k e n i j e u priori p o u z d a n a .

tako on r a z g n e v l j u j e n a u č n i k a . U odnosu između pacijanta i terapeuta ili unutar t e r a p e u t s k e grupe. tačnošću i površnošću " m a š t o v i t i h " analogija. § 900) ANALIZA. koji vrši amplifikaciju i poređenje radi r a z u m e v a n j a s v o j e i r a c i o n a l n e .p r o i z l a z e i z n e k a k v e p r e t p o s t a v l j e n e t e o r i j e . a s t r o . s p o l j a š n j i h i s l u č a j n o f o r m a l n i h a n a l o g i j a . Z a j u n g o v s k o razumevanje analize p o s e b n o je z n a č a j n o da je to u prvom redu dijalektički postupak.m i t o l o š k e m e t e o r o . k a o što s u . u koji ne bi trebalo samo da se udubi pacijent.Itist nol least . K o m p l e k s n a psihička z b i v a n j a u n a j m a n j o j meri su dostupna e k s p e r i m e n t a l n i m metodima. Stoga smo upućeni na njihovo opisivanje. pre s v e g a . obrađuju i razrešavaju. 16 . § 4 3 6 ) (2) E m p i r i j s k o saznanje sastoji se iz mnoštva pojedinačnih iskustava m n o g i h p o j e d i n a c a p o s m a t r a č a .t e o r i j s k e i n t e r p r e t a c i j e . ( G W 10. k o m e j e s t r a n a p r e o k u p a c i j a p s i h o l o g a . n a p r i m c r . ANALIZIRATI Pod analizom podrazumcvamo specijalni terapeutski metod analiziranja (razrešavanja) prošlih ili sadašnjih nesvesnih iskustava i duševnih procesa.m i t o l o š k e i . O v a p r o c e d u r a u p r a v o j e s u p r o t n o s t o n o m e što j e d a n s t r u č n j a k želi d a p o s t i g n e : on želi da p r e d m e t p r o u č a v a n j a spozna u n j e g o v o m n a j u ž e m svojstvu. ne srne ustezati od p r i m e n e u p a d l j i v i h . k o m e j e nepoznato p s i h o t e r a p e u t s k o i n t e r v j u i s a n j e . dok se psiholog. k o j i su se p r e t h o d n o osvedočili u i s t o v e t n o s t s v o j i h m e t o d a i o b j e k a t a p o s m a t r a n j a . p o v r š n i h . analizu n e s v e s n o g ( 1 ) . p r i m e n o m filozofije k o j a ovome izgleda i n f e r i o r n o m . K a o što s e u ž a s a v a f i l o z o f . otkrivaju se nesvesni konflikti. k o j i j e ispunjen p o v e r e n j e m i o s e ć a n j i m a . Ovaj postupak p o d r a z u m e v a .s l u č a j n e p o j e d i n o s t i . naizgled h a o t i č n o .s c k s u a l n o . j e r s u u p r a v o one mostovi k a p s i h i č k i m s p o j e v i m a . ( G W 9/1. a njihovo tu­ m a č e n j e može s e p o k u š a t i s a m o p u t e m a m p l i f i k a c i j e i u p o r e đ i v a n j a .

Pri t o m je važan individualni put ka isceljenju neuroza pacijenta. ( G W 17. P r e m a J u n g u . između ostalog. U dijalektičkom terapeutskom postupku razlikuje se. svojim duševnim doživaljavanjem u č e s t v u j e i terapeut ( 2 ) . ukoliko se on sam ne koriguje. kako je to nazivao F r o j d . ja sam morao da krenem novim p u t e m . j e r n i s a m bio u s t a n j u da njegova j e d n o s t r a n a s h v a t a n j a prihvatim kao ispravna. n i j e s a m o čista t e h n i k a . Tako a n a m n e s t i č k a a n a l i z a m o ž e p a c i j e n t u d a o t k r i j e izvesne nesvesne č i n j e n i c e . dok analiza nesvesnog tek počinje kuda su svesni materijali već iscrpljeni. Ukoliko je jedan čovek kolektivno biće. o n d a m o ž e biti s a m o ono što j e s t e i što je uvek i b i o . j e r ž e l i m d a t a j i z r a z s a s v i m p r e p u s t i m f r o j d o v s k o j š k o l i . k a k o s a m p o k a z a o . Molim da se ima u vidu da o v a j č e t v r t i metod ne n a z i v a m " p s i h o a n a l i z o m " . K a d a j e F r o j d otvoreno izjavio d a s u psihoanaliza i seksualna teorija neraskidivo povezane. ako j e o n i n d i v i d u a l a c . i to u tolikoj m e r i da na izgled p o s t a n e nešto d r u g o o d onoga što j c bio p r e toga. U k o l i k o reč " i s c e l j e n j e " znači p r e t v a r a n j e b o l e s n i k a u z d r a v o g č o v e k a .nego u k o j e m . M e đ u t i m . svesnim i za r e p r o d u k c i j u s p r e m n i m s a d r ž a j i m a . § 1 8 0 ) (2) U svim o k o l n o s t i m a n a j v i š e pravilo d i j a l e k t i č k o g postupka p o č i v a n a t o m e d a i n d i v i d u a l n o s t b o l e s n i k a i m a isto d o s t o j a n s t v o i o p r a v d a n o s t p o s t o j a n j a k a o u l e k a r a i da bi stoga individualni r a z v o j kod p a c i j e n t a trebalo s m a t r a t i r e g u l a r n i m . utoliko ono p r e d s t a v l j a p r o m e n u . ona n i j e " p s i h o a n a l i z a " . T a m o gde je to m o g u ć e . a ne primena nekog naučenog metoda. onda se on može m e n j a t i p u t e m sugestiju. drugi m e t o d j e v i š e f i n a l n o orijentisan i pokušava da u neurotičnim simptomima intenzivnije oslobodi razvojno sposobne delove ličnosti. odnosno gde sc time ne 17 . A n a m n c s t i č k i m e t o d se b a v i . nego j e t o m e t o d k o j i je d o g m a t s k i povezan sa F r o j d o v o m s e k s u a l n o m t e o r i j o m i n a n j o j j e i z a s n o v a n . analitičko-reduktivni i sintetičko-hermeneutički metod. Jung često ukazuje na to da je analitička terapija veoma složena i teška. U stvarnosti postoji znatna r a z l i k a između ta dva m e t o d a . (1) Četvrti m e t o d jc analiza nesvesnog. u istoj meri. To je i razlog što d a j e m prednost tome da g o v o r i m o č e t v r t o m metodu k a o o analizi nesvesnog. O n o što o n a p o d r a z u m e v a pod p s i h o a n a l i z o m . Prvi metod je u g l a v n o m k a u z a l n o usmeren i uzroke neuroze traži u ranom ž i v o t n o m p e r i o d u .

iz etičkih r a z l o g a . V i š e b o l e s n i k a m i j e priznalo da su naučili da budu zahvalni svojim neurotičnim s i m p t o m i m a . l e k a r može i t r e b a đa o d u s t a n e od t a k v e p r o m e n e . U nastojanje da se 18 . ( G W 1 6 . p a c i j e n t p o s t a j e ono što z a i s t a j e s t e . Androgin ne bi trebalo da bude brkan sa hermafroditom (spoj od Hermes i Afrodita). U v l a s t i t o j p r a k s i često i m a m veliki b r o j v i s o k o ­ o b r a z o v a n i h . U svojim alhemičarskim metamorfozama oni su ovog celovitog čoveka smatrali za ciljnu sliku. O n m o r a ili d a o d b i j e t r e t m a n ili d a p r i s t a n e na d i j a l e k t i č k i p o s t u p a k . b o l e s n i k a bi t r e b a l o terapetitski p r o m e n i t i . Poslednji s l u č a j se češće događa nego što se o b i č n o misli. snažan otpor. Postojanje ovih svojstava u j e d n o j osobi. Ali t a m o gde p a c i j e n t uviđa đa i s c c l j e n j e m e n j a n j e m ličnosti i z i s k u j e velike ž r t v e . on će č a k p r i h v a t i t i svoju n e u r o z u . U svim tim s l u č a j e v i m a l e k a r m o r a da drži otvoren put individualnog l e č e n j a i onda i s c e l j e n j e neće dovoditi do p r o m e n e ličnosti. str. j e r j e s h v a t i o smisao s v o j e bolesti. o d n o s n o o d n a m e r c d a l c č i . koji bi s v a k o m o z b i l j n o m p o k u š a j u p r o m e n e pružili. inteligentnih ljudi izrazite individualnosti. 9) ANDROGIN Jung upotrebljava mitološku simboliku o androginu (ta se reč s a s t o j i od grčkih oznaka za m u š k a r c a i ženu) da bi izrazio postojanje ženskog u muškarcu i muškog u ženi. pokazivali k a d a i gde su s k r e n u l i sa svog i n d i v i d u a l n o g p u t a ili k a d a i g d e su v a ž n e s t v a r i nesvesno ostavili.z a h t e v a p r e v e l i k o ž r t v o v a n j e ličnosti. već će p r e d s t a v l j a t i p r o c e s k o j i se može označili k a o indivuiluacijti. na primer kod alhemičara. U n a j g o r e m s l u č a j u . ne dovodi do mešanja specifičnih karakteristika polova. § 1 1 . međutim. U ovom simbolu spojena su lična svojstva muškarca i žene i mogu se u o v a k v o j p s i h o l o š k o j p e r s o n i f i k a c i j i u jednom čoveku držati u ravnoteži. p o p u t b a r o m e t r a . j e r su im oni. t j .

ta arhetipska slika lišena je svih iskustava sa ženskim precima. n o v i androgenitet ne mora da u svetu dodc do izražaja da bi evoluirao. putem kojeg.M. simbolična predstava o androginu sc sve češće pojavljuje. Pfluger: Wendepunkt Erde Frau Gott. str. snovima i vizijama. u kojoj jc bolna dcoba između muškog i ženskog uzdignuta na nivo simbola. Gospođa Singer o tome piše: "Osećanje pripadnosti kosmičkom poretku i održavanje džinovskog makrokosmosa u ljudskom mikrokosmosu. Scm toga. Ovu skrivenu 19 . nastaje promenjeno ponašanje.. dugoročno gledano. Prema Jungu. Olten. 1987. ubraja se i Jungova koncepcija duševnih slika o Animi i Animusu. Ova duševna slika se razvija u sučeljavanjima i brojnim susretima sa majkom. o kojima će kasnije biti govora. Jungova saznanja i istraživanja u vezi sa androginitetom proširila je i produbila u S A D jungovska terapeutkinja Džun Singer. Za nju je budućnost celovite čovekove slike na duhovno-duševnoj ravni. On predstavlja unutrašnji proces.. maštarijama. koji se pojavljuju u personifi­ kacijama. U snovima i maštanjima čoveka i u traganju za celovitom čovekovom slikom. I moda i literatura pokušavaju da formiraju androginog čoveka. To prouzrokuje širenje svesti i ocelotvorenje žena i muškaraca i ujedno otvara vezu sa kosmičkom dimenzijom. ta unutrašnja slika žene u muškarcu pred­ stavlja "nasleđeni psihički sistem prilagođavanja" (1). VValter." (U: P.ostvari celovita slika čoveka. čini osnovu za r a z u m e v a n j e koncepta androgeniteta. Na svu sreću. 2 2 9 ) ANIMA Anima je arhetip duševnog života i ženskosti u nesvesnom kod muškarca.

na primer. draganu. labilno raspoloženje (3). u bogatstvu ideja i kreativnosti. S e m toga. u odnosima ljubaznosti i poverenja prema ljudima iz okoline. na primer na majku. kao boginji mudrosti. Razvoj duševne slike u muškarcu najčešće se odvija u četiri sledeća stepena. 20 . U nedostatku suočavanja sa Animom i dezintegracije ovih duševnih snaga.i nesvesnu ženskost muškarci doživljavaju u svojim projekcijama na sasvim određene žene. kraljica i boginja. Sledeći stepen duševne slike čine erotski veoma privlačne žene. Na vrhuncu duševne krize ili neurotičnog oboljenja samodelatnost duše se budi i arhe­ tipovi preuzimaju vođenje duševne ličnosti posredstvom Anime. pri čemu se ona "shvata kao autonomna ličnost i sama sebi postavlja lična pitanja". mitovima. Muškarac može svoju žensku stranu sresti u svim prirodnim stanjima. mogu poteći pozitivna raspoloženja i negativna dejstva. ogorčenje. koji vremenski ne moraju uvek da slede jedan za drugim. brojne pojave Anime nalazimo u bajkama. javljaju ćudljivost. ili u proročici. na primer. povezan sa romantičnim sanjarenjima i idealizovanom lepotom. sestru. Stoga Jung preporučuje "objektivaciju A n i m e " . Četvrti stepen duševne slike javlja se u ženama koje su proglašene božanstvom. neuravnoteženost. kod muškarca se. personifikovan u Devi Mariji (Bogorodici). suprugu. koja u snu saopštava neku važnu poruku. Pozitivna dejstva ogledaju se. osetljivost. kao duševne dubine koja se prenosi na nesvesno u muškarcu. bludnicu i mnoge druge ženske osobe (2). kao posledice. Od Anime. koliko omogućava vezu sa arhetipskim osnovama duševnog života i time integriše snage ozdravljenja Sopstva. koji je na primer. u Atini. Treći aspekt Anime javlja se u produhovljenom obliku. između ostalog. U ličnim iskustvima najčešće postoje kombinovani oblici slike Anime. U tčrapcutske svrhe Anima ima utoliko poseban značaj. literaturi i religijama u obliku vila i veštica. razdražljivost. u primitivnim ili seksualno izazovnim ženama.

U i s k u s t v i m a l j u b a v n o g života m u š k a r c a j a s n o se p o k a z u j e psihologija ovog a r h e t i p a u formi b e z g r a n i č n e f a s c i n a c i j e . a to su. I s t o važi i za ženu . onda bi se iz ove nesvesne slike u s v a k o doba moglo n a z n a č i t i k a k o bi žena m o r a l a da bude f o r m i r a n a u d u š e v n o m s m i s l u . Baumgart: Konig Drosselbart and C. VValter.ž e n s k o g " p a n d a n a i 21 . koji se n i k a k o ne mogu objasniti stvarnom p r i r o d o m dotičnog " o b j e k t a " . već s a m o p r e n o š e n j e m k o m p l e k s a m a j k e . Oltcn. ženski deo a r h e t i p a j e d n o g " m u š k o . odao i k o m p l e t n u " m e t a f i z i k u " k o j a se n a l a z i l a u p o z a d i n i svega toga. naime onda kada neko žensko biće proizvede utisak k o j i r a z b i j a m o n o t o n i j u s v a k i d a š n j i c e . s p r e m n a na s k o k i p r o j e k t u j c se u prvoj prilici. U p o s l e d n j e m s l u č a j u G e t e n a m j e . O n n a s t a j e putem one po sebi n o r m a l n e i svuda prisutne a s i m i l a c i j e m a j k e na p r e e g z i s t e n t a n .Jungs Frauenbild. postepeno bledi zbog b a n a l n o s t i s v a k o d n e v i c e i time odlazi u nesvesno a da pri t o m e n i j e izgubila na bilo koji način svoju p r v o b i t n u snagu i o b i l j e i n s t i n k a t a . O n a je od tog t r e n u t k a . s u b l i m a c i j a svih utisaka o ženi. t a k o r e ć i . na primer. k a o što j e p o z n a t o . j e r nju definišc muškarac. k o j a m a j c i u o č i m a sina d a j e n a d l j u d s k i s j a j . t o j e " t i p " ( a r h e t i p ) svih i s k u s t a v a č i t a v o g niza p r e d a k a n a ž e n s k o m b i ć u . ( G W 17. Ta slika j e u osnovi deo osnovnog n a s l e đ a .i ona p o s e d u j e u r o đ e n u sliku m u š k a r c a . § 3 3 8 ) (2) S l i k a A n i m c .G. O n d a se dešava ono s t o j e G e t e doživeo u ličnosti gospođe F o n Š t a j n i što se ponovilo u liku M i n j o n i G r e t c n . Gospoda Baumgart kritikuje to što Jungova postavka ženi ostavlja drugorazrednu ulogu. I H a n s D i k m a n p o z d r a v l j a k r i t i č k i obračun sa pomenutim pojmovima i preporučuje da se oni "ispune sa drugim sadržajima nego što su oni k o j e jc Jung naveo polazeći od vlastite osobe i svog v r e m e n a " (predgovor za knjigu U. K a d ne bi bilo ž e n a . činile jungovskc terapeutkinje Ursula Baumgart i V e r e n a K a s t . k o j e potiče iz p r a i s t o r i j e i k o j e jc u g r a đ e n o u životni s i s t e m . 1987). p r e c e n j i v a n j a i p r e k r i v a n j a ili u f o r m i m i z o g i n i j c sa svim n j e n i m f a z a m a i o d l i k a m a . nasleđeni psihički sistem p r i l a g o đ a v a n j a . i to ne sliku ove o d r e đ e n e ž e n e . nego jedne određene žene.P o s l e d n j i h godina J u n g o v k o n c e p t A n i m e i A n i m u s a kritikovan jc u većoj meri zbog slike žene koja stoji u drugom planu. (1) S v a k i m u š k a r a c oduvek nosi u sebi sliku ž e n e .

v e o m a mnogo ljudi koji stalno i n e p r o m i š l j e n o p o s t a v l j a j u p i t a n j e istinitosti tamo gde jc ipak reč o p i t a n j u psihološke p o t r e b e . U s t v a r i . tako se to dešava sa Animusom putem uticaja oca dotične žene ili drugih muških uzora. na žalost. z a k o n o d a v a c . p r u ž a naprotiv. l a ž l j i v a . o p a k a . I z toga n a s t a j e . M e đ u t i m . § 4 1 ) (3) S i t m a n u t o s t . ć u d l j i v a . d a k l e onda k a d a u s p o s t a v l j a j u most k a n e s v e s n o m . O b a lica gube u stanju sumanutosti svoju privlačnost i s v o j e v r e d n o s t i . l j u d i n e p o d n o s e u k u p a n g u b i t a k a r h e t i p a . § 223) ANIMUS Animus je muška duševna slika u ženi. Tačnijc rečeno. a A n i m u s se u p u š t a u i n f e r i o r n o m i š l j e n j e . p o d s t a k n u t a putem Anime i Animusu. Osim ovih pregnantnih faktora. n c k o n l r o Iisana. m o g u ć n o s t razaznavanja i razum. U transformaciji ličnosti prvenstveno n a s t u p a j u c r t e s u p r o t n o g pola — k o d m u š k a r c a ž e n s k e a kod ž e n e muške c r t e . dok j e A n i m u s n a p r o t i v u k o č e n . K a o što Anima muškarca nosi pečat iskustava majke. k o j e p o s e d u j u u s t a n j u o k r e n u t o s t i o d sveta ( i n t r o v e r z i j c ) . dvolična i m i s t i č n a . b e z o b z i r n a . teoretičar. p r i n c i ­ p i j e l a n . i m a . O k r e n u l a s p o l j n o m svetu.potom. j e r m u n e d o s t a j u " o t a c " i " m a j k a " ! S v a k o m e j e poznato n e p r e k i d n o preventivno delovanje religije u tom pogledu. n a i m e . p o p r a v l j a č sveta. u č e m u se č o v e k više ne oseća k a o kod k u ć e . p o n e k a d d e m o n s k i intuitivna. A n i m a j e p r e v r t l j i v a . drugačiju sliku. u č i t e l j . putem abnormalnog odgađanja razdvajanja praslike od m a j k e . Ovde se ništa ne može postići " r a c i o n a l n i m " o b j a š n j a v a n j e m p u t c v a . ( G W 9/1. sud. e m o c i o n a l n a . s v a d l j i v i željan vlasti. v e l i k a " n e l a g o d n o s t u u l j u đ i v a n j u " . z a r o b l j e n i k reči. n e u m e r e n a . Animus predstavlja 22 . ( G W 9. on predstavlja princip l o g o s a u n e s v e s n o m kod žene ( 1 ) . U o v o m kontekstu logos znači s a z n a n j e . O b o j e i m a j u loš u k u s : A n i m a se o k r u ž u j e i n f e r i o r n i m s u b j e k t i m a .

kao arhetipskoj slici mudrosti. junak džungle (3). svojeglavog prevrtljivca. tako može danas svaka žena koja radi na svom ocelotvorcnju i individuaciji da pomoću Animusa iskusi svoju duboku istinu i sazna nove ideje. objedinio pozitivne aspekte Animusa i realizovao ih u životu. U pogodnoj prilici Animus može preuzeti oblik žene "svetih u v e r e n j a " . na primer. B a u m g a r t ) pretpostavljaju. stanja sumanutosti).i samostalan princip kod žene. razmišljanje i ženska duhovnost. koji dolaze do izražaja u navedenim pojavnim slikama Animusa. Duševna slika Animusa može da učini ženu posrednikom ka unutrašnjem i duhovnom svetu sa sposobnostima proricanja budućnosti. U vezi sa duševnim slikama Anime i Animusa. da A n i m u s n i j e arhetipske prirode. To su oni nejasni faktori delanja u dubini duše. str. U mnogim snovima. kao što je primer J o v a n k e Orleanke. U vezi sa mističnim likom Sofije (gospođa Mudrost) Jung ističe i 23 . Od b r o j n i h pojavnih slika i nesvesnih p e r s o n i f i k a c i j a navedimo kao primer sledeća četiri tipa ličnosti. Prema Jungu. Sledeći stepen je romantični muškarac. Kao što su se u nekadašnjim vremenima preko proročica i sveštenica u proročištima saznavale i kazivale nove istine. Tarzan. Jungs FrauenbiJd. Četvrti stepen duševne slike javlja se u mudrim muškarcima ili "mudrom starcu". Jung ponovo govori o njihovom značaju: č o v e k je svestan njih da bi se resio njihovog negativnog uticaja (na primer. kao. suština Animusa je arhetip. filmovima ili romanima postoji prirodni muškarac i telesno snažan junak. Jung ga naziva i unutrašnjim vodičem duše. "posrednikom između svesti i nesvesnog i personifikacijom nesvesnog" (2). nego d a j e t o " k o m p l e k s k o j i j o j j e naturio patrijarhat i k o j i ona više ne m o r a da nosi sa s o b o m " (Konig Drosselbart und CG. a to su razboritost. Kritičari teorije o Animusu (na primer U. 138). nasuprot t o m e . na koga mnoge žene projektuju svoj nesvesni Animus.

K a o što A n i m a putem i n t e g r a c i j e p o s t a j e eros svesti. lično z n a t n o e k s k l u z i v n i j i o d stava m u š k a r c a . i k a o što prvi m u š k o j svesti d a r u j e o d n o s i o d n o š e n j e . b r a ć a i s e s t r e . Ta reč znači r a z u m ili d u h . odnosno o n a j stav k o j i proisliče iz takvih u v e r e n j a . p o pravilu m a n j e r a z v i j e n n e g o logos.posebne oblike ženske spiritualnosti i stoga se može označiti kao jedan od preteča "feminističke teologije". u o p š t e uzev. S t r a s t v e n a i s k l j u č i v o s t j e stoga kod m u š k a r c a v e z a n a z a A n i m u . S v e t m u š k a r c a j e n a r o d . to predstavlja znatnu razliku. T a k o je A n i m u s isto k a o psihopompos ( " v o d i č d u š a " ) . p o s r e d n i k između svesti i nesvesnog i p e r s o n i f i k a c i j a nesvesnog. i to što se naziva " d u h o m " . Ni i z d a l e k a ne bih želeo da ovim i n t u i t i v n i m p o j m o v i m a d a j e m n e k u isuvišc s p e c i f i č n u d e f i n i c i j u . N j e n svet čine očevi i m a j k e . interesni k o n c e r n i itd. P o r o d i c a j e s a m o sredstvo u tu s v r h u . (1) Ž e n a ima k o m p e n z a c i j u p u t e m muškog b i ć a . K o d ž e n e . K o d m u š k a r c a j e eros. i to posebno opštefilozofske i religiozne p r e d s t a v e . t a k o i o v a j p o s l e d n j i d a j e ž e n s k o j svesti z a m i š l j e n o s t . O s t a l i svet se s a s t o j i od sličnih p o r o d i c a k o j e se u z a j a m n o p o z d r a v l j a j u . ja sam p r o j e k c i o n i f a k t o r k o d žene označio kao Animus.l i č n o s t i A n i m e . § 3 3 ) ( 3 ) Š t o s e tiče p l u r a l i z m a A n i m u s a n a s u p r o t j e d n o . n a p r o t i v . a n j e g o v a žena n i j e neophodno tu žena (u s v a k o m slučaju ne to što ona misli kada k a ž e " m o j m u ž " ) . t a k o A n i m u s odgo­ v a r a o č i n s k o m logosu. izgleda mi da ta svojstvena č i n j e n i c a predstavlja k o r e l a t svesnog s t a v a . eros p r e d s t a v l j a izraz n j e n e prave prirode. pa se zato njegov svet s a s t o j i od m n o š t v a k o o r d i n i r a n i h f a k t o r a . j e d a n od t e m e l j a d r ž a v e . " d r ž a v a " . dok n j e n svet s one s t r a n e muža doseže svoj k r a j u nekoj vrsti kosmičke magline. t a k o i A n i m u s i m a pozitivnih a s p e k a t a . S v e s n i stav ž e n e j e . muževi i d e c a . ( G W 9111. r a z m i š l j a n j e i s p o z n a j u . dakle odnosna f u n k c i j a . p a zato n j e n o nesvesno i m a t a k o r e ć i muški p r e d z n a k . O n o opšte n j e m u je bliže nego ono l i č n o . U p o t r e b l j a v a m e r o s i Iogos s a m o k a o p o m o ć n a s r e d s t v a r a d i o p i s i v a n j a č i n j e n i c e da svest žene više o d l i k u j e povezujuće erosa nego r a z l i k u j u ć e i s p o z n a j n o logosa. U liku oca ne izražava se s a m o s t a r i n s k o m i š l j e n j e nego. isto t a k o . § 29) (2) K a o i A n i m a . U p o r e đ e n j u sa m u š k a r c e m . a n e o d r e đ e n o 24 . tako se A n i m u s p r e t v a r a u logos. ali se u o s t a l i m s t v a r i m a b i t n o z a n i m a j u za sebe s a m e . K a o što A n i m a o d g o v a r a m a j č i n s k o m erosu. ( G W 9/II. Shodno takvom stanju stvari.

Arhetip. nego o mogućnostima njihovog pojavljivanja i oblikovanja. budući da uređuju duševno doživljavanje i redaju slike i motive u nesvesnom prema određenim osnovnim obrascima. D o k pred očima m u š k a r c a litra oštro s k i c i r a n i . § 3 3 8 ) ARHETIP Jung je pojam arhetipa formirao kroz svoje dugogodišnje iskustvo na polju psihologije sna i na osnovu izučavanja mitologije. deteta. A n i m u s s e p r e i z r a ž a v a u L e t e ć e m H o l a n d a n i n u ili d r u g i m n e p o z n a t i m g o s t i m a o k e a n a . b o k s e r s k i p r v a c i . n a i m e . kao tipičnih formi ponašanja i učestalih oblika reagovanja. nasleđenim slikama i simbolima. U mnogostrukim slikama i materijalima svojih pacijenata. Arhetipovi su sistemi pri­ pravnosti pojavne slike (2). odnosno arhetipovi. u s n o v i m a . Prvi predstavlja takvu strukturu koja je imanentna ljudskoj psihi. on je spoznao osnovne obrasce i strukture koje je označavao kao arhe­ tipove. Kod ovog pojma je bitno da se pravi razlika između prikri­ venog arhetipa po sebi i arhetipske slike (1). nikad sasvim određeno uhvatljiv. z n a č a j n i lik č a r o b n i c e K i r k e ili K a l i p s o . a poslednji se manifestujc u različitim arhetipskim pojavnim slikama (na primer arhetip oca. Oni čine strukturalne dominante psihe.). Arhetipovi su locirani u neposrednoj blizini instinkata. Ovi izrazi j a v l j a j u se. n e p o z n a t i m g r a d o v i m a . protejski i motorički po­ k r e n u t . ( G W 7. slika Boga. Animus i Anima itd. za A n i m u s . a u k o n k r e t n o j s t v a r n o s t i to mogu biti h e r o j s k i t e n o r i . Dok instinkti 25 . predstavljaju nevidljive i neupadljive delotvome faktore u nesvesnom kod čoveka. veliki ljudi u d a l e k i m . naprotiv.mnoštvo kod ž e n e . majke. T o s e b n o bi trebalo voditi računa o tome da kod arhetipova nije reč o nasleđenim predstavama.

delu p s i h i č k o g s p e k t r a . individuaciju i samoostvarenje svakog čoveka arhe­ tipske slike su od velikog značaja. Pošto takve arhetipske predstave mogu. Ne samo za psihoterapiju.čine osnovne oblike ponašanja. Ovaj poslednji posebno dolazi do izražaja u psihodinamičkim dejstvima i u fascinantnoj snazi arhetipskih slika. j e r sve a r h e l i p s k o što svest opaža čini se da p r e d s t a v l j a v a r i j a c i j u osnovne teme. str. U tom kontekstu se kod Junga doslovce kaže da se arhetipske praslike mogu smatrati "shvatanjem instinkta o sebi samom ili samoodslikavanje instinkta" ( G W 8. P o š t o d r u g i arhetipovi daju povoda za slične s u m n j e . K a o t a k a v . M a d a se mandala pojavluje kao s t r u k t u r a c e n t r a . to ih treba uvažavati kao duševne životne sile i uzimati ih sasvim ozbiljno. da izazovu neurotične slike ili čak psihotične smetnje a. već i za ocelotvorenje. R e č j e o r e l a t i v n o j e d n o s t a v n o m o s n o v n o m o b l i k u . A r h e t i p p o sebi j c psihoidni faktor. s m a t r a m verovatnim da vlastito b i ć e a r h e t i p a n e m a sposobnost svesti. Za dalje razumevanje arhetipa od fundamentalnog značaja su njegovi slikoviti i ujedno dinamički aspekti. (1) A r h e t i p s k e predstave k o j e n a m prenosi nesvesno n e s m e j u se b r k a t i sa arhetipom po sebi. d c o b a ili n c p o d c l j c n o s t . k o j e s e može s a m o približno o b u h v a t i t i . k o j e u p u ć u j u na j e d a n po sebi neočigledun osnovni o b l i k . T a j o b l i k se odlikuje izvesnim f o r m a l n i m elementima i izvesnim principijelnim z n a č e n j e m . arhetipovi se mogu označiti kao osnovni oblici viđenja stvari. U oblasti ličnih doživaljavanja rečeno se manifestuje. ullrnljubičastom. ipak ostaje neizvesno da li je u n u t a r tc s t r u k t u r e n a g l a š e n i j i c e n t a r ili p e r i f e r i j a . 157). da nose terapeutska dejstva. koji pripada takoreći nevidljivom. ono j e t r a n s c e n d e n t n o . t j . o n n e m a s p o s o b n o s t svesti. s j e d n e strane. u tome da ljude mogu zahvatiti arhetipske slike ili ih spopasti mitološke predstave (na primer prizori Satane) ( 3 ) . č i j e s e z n a č e n j e može navesti kao približno " c e n t r a l n o " . između ostalog. s druge strane. O n e su v i š e s t r u k o p r o m c n l j i v c tvorevine. zbog čega ga o z n a č a v a m p s i h o i d n i m . To s t a n j e je čoveku n a j i z r a z i t i j e k a d a i s t r a ž u j e b e s k o n a č n e v a r i j a n t e motiva m a n d a l e . j e r one uređuju duševna doži­ vljavanja a psihičke procese usmeravaju ka centru i ka samom cilju. § 4 1 7 ) 26 . U s u ­ đ u j e m se da iznesem ovu h i p o t e z u . ( G W 8.

p o sebi. a ne fizički 27 . ili može da se m e n j a p r e m a različitom o f o r m l j e n j u n j e g o v i h p o v r š i n a . o d r e đ u j e n j e g o v n a č i n p o j a v l j i v a n j a . K o n s t a n t a n j c s a m o osni sistem u n j e g o v i m n a č e l n o n e p r o m c n l j i v i m g e o m e t r i j s k i m o d n o s i m a . u p r i n c i p u . koji u izvesnoj meri unapred formira n a s t a j a n j e k r i s t a l a u lužini a da sam m a t e r i j a l n o ne p o s t o j i .(2) Uvek sc iznova srećom sa pogrešnim u v e r e n j c m da su a r h e l i p o v i s a d r ž a j n o o d r e đ e n i . J e d n o od n a j o b i č n i j i h i u j e d n o najupečatljivijih iskustava predstavlja svakodnevno prividno k r e t a n j e S u n c a . § 1 5 5 ) ( 3 ) Č e s t o su me pitali o t k u d a vode p o r e k l o ti a r h e t i p o v i ili p r a s l i k c . t j . a k o je reč o n a m a p o z n a t o m f i z i č k o m z b i v a n j u . U vezi sa određenošću forme. Z a t o s e m o r a j o š j e d n o m i s t a ć i d a a r h e t i p o v i nisu s a d r ž a j n o . Čini mi se da sc n j i h o v o n a s t a j a n j e uopšte ne može d r u g a č i j e o b j a s n i t i n e g o p r e t p o s t a v k o m o t o m e d a s u oni n a s l a g e i s k u s t a v a č o v e č a n s t v a k o j a se stalno p o n a v l j a j u . Isto to važi i za a r h e t i p : on sc. k o j i n i j e ništa d r u g o nego fttcullasprueformandi. apriorislička mogućnost predstava. K a o što s e a r h e t i p m a j k e . ( G W 9/1. ili p r e m a u z a j a m n o m p r o r a š ć i v a n j u k r i s t a l a . Njegov o b l i k se može u p o r e d i t i . d a p r e d s t a v l j a j u n e k u vrstu nesvesnih " p r e d s t a v a " . S a d r ž a j n o o d r e đ e n a p r a s l i k a s e može d o k u m e n t o v a t i s a m o onda ako j e svesna i stoga i s p u n j e n a m a t e r i j a l o m svesnog i s k u s t v a . samo načelno a ne i k o n k r e t n o . k a k o s a m to već o b j a s n i o na d r u g o m m e s t u . On može biti veliki ili m a l e n . f o r m a l n i element. p r a z a n . to sc iz n j e g a s a m o g n i k a d a n e m o ž e sve izvesti. T a j mit čini a r h e t i p S u n c a . Ne nasleđ u j u sc p r e d s t a v e nego oblici k o j i u ovom smislu o d g o v a r a j u isto t a k o f o r m a l n o o d r e đ e n i m i n s t i n k t i m a . nego s a m o f o r m a l n o o d r e đ e n i i t o n a v r l o uslovan n a č i n . U nesvesnom ne m o ž e m o otkriti ništa od toga. o t p r i l i k e sn onim sistemom kristala. Baš k a o što se p o s t o j a n j e a r h e t i p o v a p o sebi n e m o ž e d o k a z a t i . ali zato n a l a z i m o mit o j u n a k u S u n c a u n j e g o v i m b r o j n i m v e r z i j a m a . n e g o o n p o č i v a n a d r u g i m f a k t o r i m a . A r h e t i p j e j e d a n . t a k o s e n i p o s t o j a n j e i n s t i n k n t a n e m o ž e d o k u m e n t o v a t i sve dok se oni k o n k r e t n o ne pokažu na delu. O v o p o s l e d n j e se j a v l j a na n a č i n b o m b a r d o v a n j a j o n a i m o l e k u l a . p r i m e r i c e . može imenovati i p o s e d u j c n e p r o m e n l j i v o z n a č e n j s k o j e z g r o k o j e stalno. p o j a v l j u j e e m p i r i j s k i s v r e m e n a na v r e m e . poređenje sa n a s t a n k o m kristala jc utoliko oči­ gledno u k o l i k o osni sistem samo o d r e đ u j e s t e r c o m e t r i j s k u s t r u k t u r u a ne i k o n k r e t a n oblik p o j e d i n o g k r i s t a l a .

on uvek donosi poseban " u t i c a j " ili moć p r e m a k o j o j d e l u j e numinozno. Sledeći aspekti arhetipa deteta pokazuju da se ta praslika ne može uglaviti u psihu sa konkretnim iskustvima sa decom ili se izvesti iz spoljašnje stvarnosti (1). č i j a suština n e i z i s k u j e bilo k a k v a dodatna o b j a š n j e n j a . mitovima i snovima novo životno osećanje i početak obnove života. I s t o t o s e može reći z a m c s e č e v e m e n e . P r e m a t o m e se čini da ono što se u t i s k u j e u nesvesno isključivo predstavlja subjektivno izazvane predstave mašte putem fizičkog z b i v a n j a . A r h e t i p p r e d s t a v l j a j e d n u v r s t u p r i p r a v n o s t i d a u v c k iznova r c p r o d u k u j u iste ili s l i č n e m i t s k e p r e d s t a v e . a r h e t i p o v i nisu s a m o p a m ć e n j a stalno p o n a v l j a n i h tipičnih i s k u s t a v a . već se ujedno ponašaju empirijski kao snage ili tendencije za p o n a v l j a n j e istih i s k u s t a v a . Međutim. Posebno u drugoj polovini života. Ova pretpostavka p r i r o d n o s a m o odlaže p r o b l e m . kada praslika deteta sa snažnom psihodinamičkom energijom prodre u svest. ne r e š a v a j u ć i g a . (G\V 7. Ništa nas ne s p r e č a v a da s m a t r a m o da se izvesni arhetipovi već p o j a v l j u j u kod ž i v o t i n j a . To su posebno stvaralački trenuci.d o g a đ a j . odnosno f a s c i n i r a j u ć e ili podsličc na d e l a n j e . k a d a se a r h e t i p p o j a v i u s n u . § 109) ARHETIP DETETA Arhetip deteta je simbol koji personifikuje u b a j k a m a . arhetip deteta oživljava u mnogim ljudima i utiče na temeljitu promenu ličnosti. Motiv deteta najavljuje buduće psihičke razvojne mogućnosti u snovima. N a i m e . Mnogi mitovi i bajke poznaju priče o božanskom ili heroj­ skom detetu k o j e na poseban način dolazi na svet i odmah biva izloženo opasnostima i ugrožavanjima. K a k o s e čini. u mašti ili u životu. S t o g a bi se moglo pretpostaviti da su arhetipovi često ponavljana zapnmćivanjn subjektivnih reakcija. da su zasnovani na osobenosti životnog sistema i time p o s t a j u izraz života. ono poseduje 28 .

nc postoji uopšte potreba da se govori o " m o t i v u d e t e t a " . § 2 7 3 . ono je neugledno i baš je pravo dete. o k o j i m a svest u s v o j o j j e d n o s t r a n o s t i ne zna ništa. džin. ( G W 9/1. nego na r a c i o n a l n u ili k o n k r e t n o l j u d s k u k a u z a l n o s t . i celokupnost koja uključuje dubine prirode. kao da je realno postojeće dete kauzalna pretpostavka za p o s t o j a n j e m o t i v a deteta. To j e n e m i n o v n o s t . dok s e svest stalno z a p e t l j a v a u t o b o ž n j u drugu m o g u ć n o s t . 2 0 ) ( 2 ) " D e t e " izlazi kao porod nesvesnog iz njegovog k r i l a . a s druge strane ima božanske osobine i pokazuje se k a o spasitelj mnogih ili kao j u n a k posebnog kova. O n o p e r s o n i f i k i j e ž i v o t n e sile s o n e s t r a n e o g r a n i č e n o g p o d r u č j a s v e s t i . S jedne strane. Na osnovu ovih isključivo neempirijskih svojstava. p a l č i ć .. ( 1 ) M o ž d a n i j e izlišno n a p o m e n u l i d a j c l a i č k a p r e d r a s u d a s t a l n o s k l o n a poistovećivanju motiva deteta sa k o n k r e t n i m iskustvom deteta. m i t o l o š k o ' d e t e ' i v a r i r a kao b o g . M e đ u t i m . U hri­ šćanstvu Bogomladenac simbolizuje spasenje i otvara prilaz carstvu B o ž j e m . nego j a s n o s p o z n a t l j i v s i m b o l . puteva i m o g u ć n o s t i . S t o g a ni mitološka p r e d s t a v a o detetu n i j e izričito k o p i j a e m p i r i j s k o g d e t e t a . personifikuje životnu sposobnost s one strane ograničenog polja svesti i pokazuje puteve i mogućnosti ocelotvorenja. po Jungu. N j e g o v a dela s u t a k o đ e č u d n o v a t a ili m o n ­ s t r u o z n a . Isto važi i za arhetipove ' o c a ' i ' m a j k e ' k o j i su t a k o đ e mitološki i r a c i o n a l n i s i m b o l i . u psihološkoj stvarnosti e m p i r i j s k a p r e d s t a v a o detetu s a m o jc i z r a ž a j n o sredstvo ( č a k nc i j e d i n o ! ) da bi se artikulisalo duševno s t a n j e stvari k o j e se ne može bliže shvatili. dete je simbol koji u sebi sjedinjuje i izmiaije suprotnosti. Ono živi i realizuje onaj celoviti život koji postoji u svakom čovcku kao nagon za samoostvarenjem ( 2 ) . stvorenog iz osnova l j u d s k e p r i r o d e . R c č j e o b o ž a n s k o m . ž i v o t i n j a itd. č u d e s n o m .posebne sposobnosti i nadarenosti koje prevazilaze ljudsku meru. dete je i simbol Sopstva i time postaje odlučujući faktor delovanja u samoostvarenju čoveka. p r i m . k a o i njegova p r i r o d a i telesna svojstva. stvorenom. S e m toga. n a i m e nagon s a m o o s t v a r e n j a . što u k a z u j e . Ono predstavlja n a j ­ s n a ž n i j i i n a j n e i z b e ž n i j i nagon b i ć a . o p r e m l j e n a svim p r i r o d n i m moćima i n s t i n k t a . Nagon i prisila za 29 . Prema tome. U analitičkom smislu. ili b o l j e iz žive p r i r o d e uopšte. u p r a v o neljudskom detetu. rođenom i odgajenom u potpuno n e o b i č n i m o k o l n o s t i m a . To. ništa m a n j e .

d r v o .A t i s ili k a o k ć e r i m i l o s n i c a ( p o d m l a đ e n a m a j k a ) . nebeski J c r u s a l i m ) . v r t . cilj ž u d n j e z a s p a s e n j e m ( r a j . m a ć e h a . p r a b a b a i " B e l a ž e n a . kontroliše i ometa razvoj. b a z e n . šuma. d a d i l j a ili n e g o v a t e l j i c a . S o f i j a (kao m a j k a m i l o s n i c a ) . u daljem smislu crkva. ovaj arhetip jc faktor uređivanja iskustava " m a j č i n s k o g " u svakom čoveku. p e ć i n a . kreativnost i samoostvarenje. D e m e t r a i K o r a ) . " u višem. m a t e r i j a . posebno B o g o m a j k a . s t e n a .s a m o o s l v a r e n j c m p r i r o d n a je zakonitost i stoga ima nesavladivu s n a g u . cvet k a o posuda (ruža 30 . § 2 8 9 ) ARHETIP MAJKE Pod arhetipom m a j k e podrazumevamo specifično izra­ žavanje arhetipa u pogledu na polno specifične odlike majke. zemlja. država. e v e n t u a l n o i lip K i b c l a . nebo. P o m c n u ć u s a m o n e k e t i p i č n i j c o b l i k e : r o đ e n a m a j k a i b a k a . deviea ( k a o p o d m l a đ e n a m a j k a . u njenoj dobroti i mudrosti. s v e k r v a i t a š t a . t a k o i a r h e t i p m a j k e s a d r ž i gotovo n e p r e g l e d n o m n o š t v o a s p e k a t a .n j i v a . duboki b u n a r . podzemni svet i M e s e c . Pored toga. grad. (1) K a o i s v a k i d r u g i a r h e t i p . Jung rezimira ove suprotonosti kao "dragu i groznu majku" (2). bilo k o j a ž e n a p r e m a k o j o j č o v e k stoji u n e k o j vezi. izvor. postoji kvalitet doživljaja koji počiva na ovom arhetipu (1). n a p r i m e r . prenesenom smislu b o g i n j a . S one strane polno specifičnog lika. Negativan arhetip majke Jung vidi u svemu onom što izaziva strah grčevitog držanja i što uzrokuje smrt. more i stajaće vode. (GVV 9/1. u užem smislu k a o mesto r a đ a n j a i n a s t a j a n j a . Athetip majke se može spoznati u svom negativnom delovanju kao snaga koja ograničava. Prva sreće čoveka u liku m a j k e koja rađa i hrani. c a r s t v o B o ž j e . pa i onda k a d a se p o č e t a k n j i h o v o g d e l o v a n j a čini neuglednim i n e v e r o v a t n i m . univerzitet. i u pozitivnom smislu kao čoveku ima­ nentan "izvor snage" koji podstiče lični rast.

u kojem je sjedinjena i očuvana celokupnost suprotnosti ( 1 ) . p e ć n i c a . p r o ž d i r u ć e . r a s t u ć e . koja jc u s r e d n j o v e k o v n o j alegorici istovremeno i k r s t Hristov. noseće. s k r i v e n o . § 1 5 8 ) ARHETIP OCA Arhetip o c a j e . s v a k a š u p l j i n a (na p r i m c r . O v a j se arhetip u m u š k o j psihologiji stalno meša sa slikom m a j k e . mesto m a g i č n e p r o m e n e i ponovnog r o đ e n j a . nego samo naznačuje najhitnije crte arhetipa m a j k e . k o r i s t a n i n s t i n k t ili i m p u l s .i l o t o s ) . zavodljivo i o t r o v n o . U I n d i j i . to bi bila K a l i . ono što d a j e plodove i h r a n u . d o b r o . ne p r i p a d a neposredno m a j c i . z a s t r a š u j u ć e i neizbežno. k a o č a r o b n i k r u g ( m a n d a l a k a o p a d i n a ) ili k a o k o p i j a r o g a ( C o r n u c o p i a ) . a to s u : s a t t v a m . kao životinja . n a i m e . Razdrobljena i podcljcna iskonska 31 . ( G W 9/1. r a j a s i t a m a s ( d o b r o t a . n a p r o s t o m a g i č n i a u t o r i t e t ž e n s k o g . zaštitno. pored arhetipa m a j k e . u n a j u ž e m smislu m a t e r i c a . m a t i c a ) . t m i n a ) . n j e n a s a n j a l a č k a emocionalnost i njena nerazvijena tmina. m r a č n o . m u d r o s t i duhovna visina s one s t r a n e r a z u m a . t a j n o v i t o . S a m k i j a k a o filozofija o f o r m i l a j e a r h e t i p m a j k e u p o j m u p r i r o d e ( p r a k r t i ) i n j e m u su p r i d o d a t a tri e l e m e n t a k a o osnovna s v o j s t v a . nego arhetipu A n i m e . Ova svojstva a r h e t i p a m a j k e opisao s a m izričito i d o k u m e n t o v a o ih o d g o v a r a j u ć i m dokazima u svojoj knjizi Symbole iler IVundUing {Simbolipromene).k r a v a . Njegova svojstva čine " m a j č i n s k o " . Posebna crta filozofske legende. § 1 5 6 ) (2) Ovo n a b r a j a n j e ne pretenduje na celovitost. svet m r t v i h . l o n a c . s t r a s t . ( G W 9/1. S u p r o t n o s t ovih s v o j s t a v a t a m o s a m f o r m u l i s a o k a o d r a g u i g r o z n u m a j k u . osnovna diferencijacija roditeljskog arhetipa. T o s u tri b i t n a a s p e k t a m a j k e . n j e n a dobrota k o j a štiti i h r a n i . b e z d a n . zec i k o r i s n a ž i v o t i n j a u o p š t e . Nama najbliža istorijska paralela je Deva M a r i j a . n a i m e d a P r a k r t i i g r a p r e d P u r u š o m (duša) d a b i j e podsetila na " s p o z n a j u r a z l i k a " . m a j č i n o k r i l o .

m e đ u t i m . Č o v e k j e . to su j o š : mag. naime. nego s m o j o j i sami p r e p u š t e n i u n e o č e k i v a n o j m e r i . Iz sfere mitova i bajki. Svuda gde su ljudi zahvaćeni oduševljenjem ili osećaju duhovno-emocionalnu dinamiku. M o ć a r h e t i p a . t j . z a k o j e može d a zahvali l j u d s k o m r a z v o j u o d više m i l i o n a g o d i n a . razarajuće i užasavajuće. j e d n u sasvim n e o b i č n u e n e r g i j u i utiče na duševni život deteta u tako velikoj m e r i da se č o v e k m o r a zapitati da li se j e d n o m običnom čoveku uopšte srne poveriti takva m a g i č n a sila. oplođujuće i nadstvarajuće. destruktivno. f u n k c i o n a l n o p r i p r a v n e s i s t e m e .celovitost dovodi do ambivalentnosti i dvoznačnosti arhetipa oca. nego s a m o k a o nesvesno b i ć e . heroj. K a o što ptica n i k a d a n i j e individualno n a u č i l a ili stekla n a g o n za s e l i d b o m i p r a v l j e n j e m g n e z d a . Iza ovih primerice navedenih simbola stoji arhetip oca kao nevidljiv uredujući faktor. ne k o n t r o l i š e m o m i . Postoje i sledeće bitne odlike arhetipa oca: višestrane aktivnosti i agresija. sinovi i k ć e r i . i to ne s a m o n j e g o v e i n d i v i d u a l n e . nametljivo i " u v e r l j i v o " . Ali on sobom donosi specifično ljudske organizovane. oni su u delokrugu ovog arhetipa. 32 . onda bi n a s odgovornost toliko pritisnula da se n i k o z d r a v e p a m e t i ne bi m o g a o usuditi da ima d e c u . Ova slika je opremljena onom dinamikom koju ne možemo poveriti čoveku k a o j e d i n k i . između ostalih: nebo i sunce. ali se n a m e ć e p i t a n j e da li je ona i njegovo stvarno vlasništvo. On se ne r a đ a k a o tubula ranu. K a d a bi ta moć zaista bila p o t č i n j e n a n a š o j ruci i n a š o j v o l j i . (1) Imago r o d i t e l j a p o s e d u j e . t a k o i č o v e k donosi s v o j i m r o đ e n j e m osnovne c r t e svoga b i ć a . odnosno model ponašanja (putlern of behuviour). čiju pokretačku i bezličnu snagu predstavljaju prasimboli duh-vetar i dah. "u p o s e d u " mnogih stvari k o j e nikada nije stekao. nego ih je nasledio od svojih p r e d a k a . očevi i m a j k e . postoje mladost i s t a r o s t . . nego i kolektivne prirode. označio k a o urhelip. Nasleđcni sistemi o d g o v a r a j u ljudskim situacijama k o j e su dominirale od pamtiveka. . r o đ e n j e i s m r t . Iz biljnog i životinjskog carstva to su svi mužjaci i muške biljke. Ja sam kongenitalni i prcegzistentni predložak instinkta. pozitivno i negativno. Očigledno je da je on p o s e d u j e . princ. Arhetipske slike i simboli arhetipa oca su. falus i oružje. n a i m e . grom i vetar. Stoga u arhetipskoj slici oca mogu uporedo da egzistiraju tamno i svetio.

Arhetipski snovi. bajki. Novi znak raspoznavanja arhetipskih snova leži u njihovom fasci­ nantnom delovanju i u izraženim slikama i simbolima iz mitova. utoliko p o s t a j e više psihotičan. § 7 2 8 f. isto t a k o . Sledcći Jungov primer pokazuje da se i u dečjim snovima mogu pojaviti nagomilani arhetipski motivi.d o m i n a n t a n u l i c a j na d e t e . nego i p r o i z v o d i u n j e m u istu n e s v e s n o s t . Dok se kompenzatorski i svi drugi snovi koji odražavaju lična iskustva mogu tumačiti uz pomoć snevača. kod arhetipskih snova to nije moguće. koji u ličnoj životnoj istoriji zauzimaju konkretno "mesto u životu".) ARHETIPSKI SNOVI Za razliku od snova. U k o l i k o se otac više i d e n l i f i k u j e sa a r h e t i p o m . U ovom slučaju reč jc 33 . niti ih mogu uklopiti u kontekst vlastite životne istorijc niti ih mogu sami rastumačiti pomoću ličnih zamisli. . po pravilu. Takve arhetipske snove snevači najčešće doživljavaju čudnovato. u pubertetu. ima m n o g o drugih k o j i sc i d c n t i f i k u j u sa a r h e t i p o m . religija i drugih transpcrsonalnih predanja čovečanstva. U svrhe amplifikacije (obogaćivanja) uzima se materijal iz navedenih oblasti. . štaviše. prelaznim fazama našeg života (na primer. ( G W 4 . Oni se odigravaju u važnim. arhetipski snovi su transpersonalnc prirode. utoliko jc on nesvesniji i n e o d g o v o n i i j i i. t a k o da s j e d n e s t r a n e p o d l e ž e s p o l j a š n j e m u t i c a j u a s d r u g e s t r a n e se i z n u t r a od toga ne m o ž e o d b r a n i t i .Iraa m n o g o ljudi k o j i se s u p r o t s t a v l j a j u t o m u t i c a j u ili p r i n u d i ali. na životnoj prekretnici ili pred smrt). posebno su upečatljivi i često poseduju pesnički oblik i lepotu (1). koji se u drugim kulturama nazivaju velikim snovima. O p a s n o s t p r e d s t a v l j a u p r a v o taj nesvesni identitet s a a r h e ­ t i p o m : on n e m a s a m o s u g e s t i v n o .

Istovremeno. na p r i m e r . T a č n o s e s e ć a m j e d n o g p r o f e s o r a univerziteta k o j i j c sasvim i z n e n a d a i m a o j e d n u v i z i j u . r e k a o s a m m u . a ne u n e k a k v i m ličnim o d n o s i m a d o ž i v l j a v a n j a . (1) S j e d n e s t r a n e g o v o r i m o o individualnom. " N e m a p o t r e b e d a sebe s m a t r a t e duševno b o l e s n i m " . J e d a n v e o m a važan s l u č a j donco mi je čovek koji jc i s a m bio p s i h i j a t a r . o u psi i m i d e j a m a . p o t i č u i z ovog d u b l j e g s l o j a . č i j e o s n o v n o z n a č e n j e leži u n j i m a s v o j s t v e n o m smislu. oni se j a v l j a j u i " u n u t r a " u m a š t a n j i m a i s v o j e p r i s u s t v o o d a j u često p u t e m s i m b o l i č n i h s l i k a . § 5 5 5 ) (2) Ovde m o r a m da o b j a s n i m vezu između i n s l i n k a t a i a r h e ­ t i p o v a . ali opet sasvim n o r m a l a n . " V a š a vizija bila j e p o z n a t a j o š p r e 4 0 0 g o d i n a . o kolektivnom sa d r u g e s t r a n e n e s v e s n o m . D o š a o je k o d m e n e u p a n i č n o m s t r a h u . Te " u n u t r a š n j e " p o j a v e s u o n o što o z n a č a v a m k a o a r h e t i p o v e . i 4 0 . N j i h o v o t u m a č e n j e č e s t o je s k o p č a n o sa znatnim t e š k o ć a m a . Neki od tih p a c i j e n a t a bili su v e o m a o b r a z o v a n i l j u d i .o jednoj osmogodišnjoj dcvojčici koja jc nepunu godinu dana kasnije umrla od neke zarazne bolesti (2). " N a t o s e o n . n e r e t k o . N j i h o v o p o r e k l o n i j e poznato i oni se j a v l j a j u u s v a k o doba i svuda u svetu. ( G W 8. O n o što n a z i v a m o i n s t i n k t i m a . " V e l i k i " . K o d a r h e t i p s k i h t v o r e v i n a ne r a d i se više o l i č n i m i s k u s t v i m a . u r a n o j m l a d o s t i . na k o j o j je b i l a o b l i k o v a n a ista ta vizija k o j u je i on i m a o . g o d i n e ) i in conspeelu morlis. spustio n a stolicu. p o k a z u j e p e s n i č k u s n a g u i l e p o f u . j e r j e m a t e r i j a l k o j i p r u ž a s n e v a č isu više o s k u d a n . j e r nisu znali šta ć e s a v l a s t i t i m s n o v i m a i s n o v i m a svoje dece — oni nisu r a z u m e l i j e z i k svojih snova. M n o g i l j u d i s u m e t r a ž i l i . već i n j i h o v o p l a s t i č n o o b l i k o v a n j e k o j e . u v r e m e p u b e r t e t a . to su fiziološki impulsi k o j i se " s p o l j a " o p a ž a j u čulima. na ž i v o t n o j p r e k r e t n i c i (između 3 6 . T a k v i snovi Z b i v a j u se n a j č e š ć e u s u d b o n o s n i m p e r i o d i m a ž i v o t a . potpuno i s c r p l j e n . n e g o . neki čak i sami psihijatri. u i z v e s n o j m e r i . b e z o b z i r a n a s u b j e k t i v n i u t i s a k . p a j e stoga s m a t r a o d a j e duševno oboleo. N j i h o v u v a ž n o s t o d a j e . J e d n o g dana mi je pokazao r u k o m ispisanu knjižicu k o j u mu 34 . k o j e u neku r u k u znači dublji sloj od svesti bliskog individualnog nesvesnog. odnosno značajni snovi. Uzeo s a m j e d n o s t a v n o sa police j e d n u 4 0 0 godina s t a r u k n j i g u i p o k a z a o mu sliku j e d n o g d r v o r e z a .

oni su bili ipak n e o b i č n i i s a d r ž a v a l i su slike. I a k o d e č j i snovi. potrebne su usmerene asocijacije. Ovo asocijativno ophođenje sa snovima veoma nalikuje raznim upotrebama meditacije kao upornog kruženja i promene mišljenja. Duže vreme reagovanja javlja 35 . gde sc uz p a g a n s k e plesove služi velika m i s a . U terapiji. V a z n e s e n j c u n e b o . u b i j a i guta sve d r u g e ž i v o t i n j e . primenjuju se slobodne asocijacije (po Frojdu) i usmerena ili vezana asocijacija (kod Junga) (1). silazak u A d . a da bi se primila poruka sna. J u n g o v test slobodnih a s o c i j a c i j a m o ž e da posluži za m e r e n j e nesvesnih kompleksa. 2. E v o tih m o t i v a : 1 . čudovište p o p u t z m i j e sa p u n o r o g o v a . (Der Mensch und seine Symbole. pri čemu se ispitaniku meri vreme reagovanja od upućene reči do datog odgovora (3). jednostavno označene i kao dosetka. bila j e t o n a j n e o b i č n i j a s e r i j a snova k o j u s a m i k a d a video. " O p a k a ž i v o t i n j a " . Putem usmerene asocijacije uspostavlja se kontekst sna i n j e g o v a veza sa ž i v o t o m snevača ž i v o se z a m i š l j a ( 2 ) . str. 69 f) ASOCIJACIJA Kod asocijacije. gde anđeli čine d o b r a dela. reč je o povezivanju i spajanju predstava i opažanja sličnih sadržaja. O n a jc sadržala čitav niz snova k o j e j e d e v o j č i c a s a n j a l a o d s v o j e osme g o d i n e . Važno terapeutsko dejstvo asocijacija sastoji se u oslobađanju duševnih tenzija. a posebno u obradi sna. P o t o m d o l a z i B o g u o b l i k u č e t i r i p o j e d i n a č n a b o g a iz č e t i r i u g l a i m r t v i m ž i v o t i n j a m a p o n o v o u d a h n j u j e život. Prema njegovom iskustvu. j e r nesvesno potiskivanje ovim putem dospeva do svesti. pri čemu sc ispitanik uvek iznova obraća snu. č i j e je poreklo za oca bilo p o t p u n o n e s h v a t l j i v o .jc za Božić poklonila njegova desetogodišnja ć e r k a . putem slobodnih asocijacija na dnevni red sc postavljaju kompleksi i poteškoće.

Za o v a k a v r a d mnogi p a c i j e n t i m o r a j u se v a s p i t a v a t i . po m o g u ć s t v u . i ja imam običaj da tada svom pacijentu k a ž e m : " Z a m i s l i t e da ja uopšte ne z n a m šta z n a č e reči ' s t o od j e l o v i n e ' i d a j t e mi t a k a v opis p r e d m e t a i n j e g o v e p r i r o d n e i s t o r i j e sve d o k ne s h v a t i m k a k a v je to p r e d m e t . § 3 2 0 ) ( 2 ) K o d n e r a z g o v e t n o g s n a n e r a d i s e o r a z u m e v a n j u ili t u m a č e n j u . nego n a b r i ž l j i v o . (1) Sa t a k o z v a n i m s l o b o d n i m a s o c i r a n j e m nc mogu dospeti do c i l j a k a o šio n j i m e n c bih m o g a o odgonetnuti n e k i hetitski zapis. to j e s t r a z u m e v a j u ć i i t u m a č e ć i slike iz sna i. onda to n i j e d o v o l j n o za a s o c i r a n j c na vlastiti pisaći sto. tu se i z a u s t a v l j a j u . b a š k a o i lekar.se onda kada kompleks sa snažnim emocionalnim nabojem pogodi dražna rcč. Da bih shvatio smisao sna. n a r a v n o . ali jc z n a č a j n o da na izgled n e m a n i č e g a . već to mogu isto tako d o b r o u r a d i l i na spisku z a b r a n a ili na j e d n o j rečenici iz novina. N a r a v n o . m o r a m se što bliže držati slika iz s n a . M e đ u t i m . T a k o z v a n a f a s a d a . polazeći p r i tom o d pogrešnog m i š l j e n j a d a j e san obična f a s a d a k o j a p r i k r i v a p r a v i smisao. p o s e b n o onda k a d a su p u t e m č i t a n j a ili n e k e p r o m a š e n e analize stekli neko p r e d z n a n j e a time i p o g r e š n a u p u t s t v a . m o g u s e z a sto o d j e l o v i n e v e z a t i n a d e s e t i n e a s o c i j a c i j a . san se izričito odnosi na sto od j e l o v i n e . j e r i oni. n i j e n a n a j v e ć e m b r o j u k u ć a n i k a k v a v a r k a ili v a r l j i v o i z o b l i č e n j e . O n i žele da o d m a h . ali smisao sna samo izuzetno. A k o p r e t p o s t a v i m o d a s n e v a č u o v d e n i š t a više n c p a d a n a p a m e t . P o m o ć u slobodnog a s o c i r a n j a kompleksi izlaze na vidclo. Z a t o ih n a j p r e a s o c i r a j u t e o r i j s k i . j e r on nagoveštava da u n e p o s r e d n o m susedstvu s l i k e sna v l a d a p o s e b n a t m i n a k o j a bi č o v e k a m o g l a n a v e s t i na r a ­ z m i š l j a n j e . ali u t u s v r h u n i j e m i p o t r e b a n s a n . u n e k u r u k u zađu iza s n a . T i m e . P r i t o m n e mislim b a š na " s l o b o d n o a s o c i r a n j c " b e z g r a n i c a sa s l i k a m a iz sna k a o p o l a z i š t e m . U ovom s l u č a j u ponovo se v r a ć a m o slici. " (GVV 16. A k o n e k o s a n j a sto od j e l o v i n e . već o b r i ž l j i v o m u s p o s t a v l j a n j u k o n t e k s t a . k a o i lekar. svesno o s v c l l j a v a n j c onih a s o c i j a t i v n i h veza k o j e su o b j e k t i v n o g r u p i s a n e oko slike sna. i m a j u neodoljivu s k l o n o s t da s t v a r i o d m a h s h v a t e i p r o t u m a č e . m e đ u t i m . već o d g o v a r a sadržini kuće i č a k 36 . o n d a t a j z a s t o j i m a o b j e k t i v n o z n a č e n j e . p r o n a l a z i m sve s v o j e k o m p l e k s e . i to iz j e d n o s t a v n o g r a z l o g a š t o n j e g o v sto n i j e n a p r a v l j e n o d j e l o v i n e .

§ 319) (3) Ovi se k o m p l e k s i mogu e k s p e r i m e n t a l n o l a k o d e m o n s t r i ­ r a t i p o m o ć u e k s p e r i m e n t a a s o c i j a c i j e . dok se na teže reči d a j e b r z odgovor. Pored p r o d u ž e n j a v r e m e n a r e a g o v a n j a dolazi i do d r u g i h k a r a k t e r i s t i č n i h s m e t n j i . e k s p e r i m e n t se s a s t o j i u t o m e da se i s p i t a n i k u uputi r e č na k o j u bi on t r e b a l o da r e a g u j e što b r ž e o d g o v a r a j u ć o m reči. P o s l e bližih i s t r a ž i v a n j a sc ispostavilo da duže v r e m e r e a g o v a n j a n a j č e š ć e nsistupa o n d a k a d a d r a ž n a r e č p o g o d i sadržaj koji jc ispunjen snažnim emocionalnim n a b o j e m . § 5 9 2 ) . Po p r a v i l u . a k o m p l e k s n i h reči n a j č e š ć e veoma loše. n a sve o b i č n e reci m o r a l o b i s e o d g o v o r i t i istom b r z i n o m . ( G W 16. K a d a d r a ž n a reč pogodi u t a k a v k o m p l e k s . u č i j e s c p o j e d i n o s t i ovde n e mogu u p u š t a t i . s t v a r i r e a l n o d r u g a č i j e s t o j e . r e č jc o m u č n i m i stoga potisnutim s a d r ž a j i m a .je o d a j e b e z d a l j n j e g . E m o c i o n a l n o naglašeni sadržaji najčešće se odnose na stvari koje bi ispitanik n a j r a d i j e z a d r a ž a o s a m o za s e b e . onda ispitaniku n e p a d a n a p a m e t b a š n i k a k a v o d g o v o r ili m u p a d a j u n a u m m n o g e s t v a r i . K a o što j e p o z n a t o . ( G W 8. č a k o takvim k o j i su i s a m o m ispitaniku n e p o z n a t i . P r e m a o p š t e m o č e k i v a n j u . t a k o d a s t o g a u o p š t e n e z n a š t a d a o d g o v o r i ili m e h a n i č k i p o n a v l j a d r a ž n u reč ili d a j e n e k a k a v o d g o v o r i o d m a h ga d o p u n j u j e d r u g i m . M e đ u t i m . Č e s t o s e kod v e o m a j e d n o ­ stavnih reči beleži n e o č e k i v a n o dugo vreme r e a g o v a n j a . Tako je i j a s n a slika sna s a m san i sadrži celovit smisao. onda se on n a j č e š ć e d o b r o seća o b i č n i h r e a k c i j a . K a d a posle završenog e k s p e r i m e n t a još j e d n o m upitate ispitanika šta je odgovorio na pojedine d r a ž n e reči. a s a m o " t e š k e " reči b i z a h t e v a l e d u ž e v r e m e r e a g o v a n j a . V r e m e r e a g o v a n j a s e m e r i .

intuicija) i da pri tome razvija i integrišc posebno svoje potisnute strane. Celovitost ne podrazumcva sa­ vršenost. onda se one mogu uvući u život u obliku neuroza (2). oset. osećanje. ili osobe koje su već ostvarile celovit život (na primer Ilristos ili Buda). Jung izričito ukazuje da ta fundamentalna pitanja ljudskog života daleko prevazilaze oblast delovanja Ickara i psihoterapeuta. To mogu biti posebni kružni simboli ili četvorougli sa središtem. u različitim metodima meditacije itd. već može ponekad da dovede do cilja prividno z a o b i l a z n i m putcvima ili udarcima sudbine. inferiorne funkcije. A k o se duševne patnje svake vrste temeljito suzbijaju ili potiskuju. U ocelotvorcnje se. C e l o v i t o s t unapređuju arhetipske slike i simboli koji povezuju svest i Ego sa Sopstvom (Selbst). U tom smislu i Jung govori o ostvarenju celog čoveka u procesu individuacije. dalje. nego rastuće osamostaljenje u j e d n o m često m u č n o m procesu suočavanja sa vlastitim poteškoćama i integracijom nesvesnih psihičkih sadržaja. Put ka ljudskom ocelotvorcnju nc može se opisati racionalno i jednoznačno. B i t n o za celovitost je povezivanje različitih delova ličnosti i prcvazilaženje. ubraja učenje čoveka da živi sa sve četiri tipološke orijentacione funkcije (mišljenje. takozvane mandale.) radi opisivanja komplctnog života. 38 .CEL0V1T0ST P o j a m celovitosti sve se više upotrebljava u dubinskoj psihologiji i u mnogim drugim oblastima (na primer: integralna medicina. tzv. odnosno moguće izmirenje lažno bolesnih suprotnosti (1). Približna ravnoteža radosti i bola vodi ka odmerenosti i izbalansiranosti u životu.

Daleko i ncuporedivo omiljeniji je običaj " k o m p a r l i m e n t n e p s i h o l o g i j e " gde j e d n a ladica ne zna šta se nalazi u d r u g o j . N j i h o v a n e p r i s t u p a č n o s t p o č i v a na n j i h o v o j d r a g o c e n o s t i . k o j i j c u j e d n o veći i p e r s p e k t i v n i j i . duša je unutrašnji stav i mogućnost uspostavljanja veze sa nesvesnim ( 1 ) .(1) N a p o r i l e k a r a i t r a g a n j a p a c i j e n t a u s m e r e n i su na onog p r i k r i v e n o g j o š n e o s t v a r e n o g " c e l o v i t o g " č o v e k a . T o s c n a j j a s n i j e vidi n a h i s t e r i č n i m b o l o v i m a k o j i p o t i č u u p r o c e s u l c č c n j a od o d g o v a r a j u ć i h duševnih bolova k o j e jc čovek želeo da i z b e g n e . s t a l n o u u s t i m a i sa n j o m se b e s k r a j n o teoreliše. ona t r a ž i ono čega se č o v e k n a j č e š ć e p r i b o j a v a . Na tom putu stiču sc ona iskustva k o j a s e o z n a č a v a j u k a o " t e š k o p r i s t u p a č n a " . § 6) (2) C e l o v i l o s t i i s p u n j e n j e života iziskuju r a v n o t e ž u p a t n j e i r a d o s t i . Ona sadrži niz 39 . d o d u š e . On r a z l i k u j e psihu. Za Junga. kao razgraničenog kompleksa funkcija. govori o p o b o l j š a n j u i što većoj sreći. 2 5 3 f . kao celokupnost svih svesnih i nesvesnih psihičkih procesa. čija lavirintovska z a m r š e n o s t n i j e lišena užasa. od duše. p r a v i put k a o c e l o t v o r c n j u s a s t o j i s c . k o j a podseća na k a d u c e j a koji p o k a z u j e put. na u b l a ž a v a j u ć i n a č i n . O n a n a m j e . n e p r a v a . ( G W 1 2 . Z a t o s t a l n o . ) . č o v e k n a m e r n o izbegava da m e r i k o l i k o mu je s t r a h a i b r i g a n a n e o . nego k r i v u d a v a l i n i j a k o j a p o v e z u j e s u p r o t n o s t i . § 1 8 5 ) DUŠA Jung definiše dušu kao najviši psihički intenzitet na n a j ­ m a n j e m prostoru (Briefe II. Toliko često se iza neuroze k r i j e p r i r o d n a i n e z a o b i l a z n a p a t n j a k o j u čovek nije želeo da podnosi. M e đ u t i m . od s u d b o n o s n i h z a o b i l a z n i h i k r i v i h p u t e v a . To je " l o n g i s s i m a v i a " . n a i m e celovilosl. n a žalost. ali se z a t o u ž i v o t n o j s t v a r n o s t zaobilazi u velikom luku. odnosno stazu. ne r a z m i š l j a j u ć i pri tom da jc i s r e ć a o t r o v n a a k o se m e r a bola n i j e n a v r š i l a . (GVV 16. Z b o g pozitivnog d e j s t v a bola.

slika, "u slikama izraženu očiglednost životnih delatnosti". Duša se može i sasvim uopštcno posmatrati kao nešto živo u čoveku i kao nešto što pokreće život ( 2 ) . Ona je za Junga stvarnost u tom smislu što od nje polaze određena dejstva ( 3 ) . Duša je komplementarna sa svešću i sa karakterom čoveka, budući da ona sadrži sve ono što se tamo sakupilo. U tu uzajamnost ubraja se i polni karakter čoveka, pri čemu su, na primer, muževni muškarci iznutra izloženi snažnim duševnim ushićenjima ( A n i m a ) , a ženstvene žene imaju posebno mušku dušu ( A n i m u s ) . Za J u n g a , duša n i j e o b i č n a bleda slika fizikalnih i hemijskih procesa, nego ona pretvara te procese u nizove slika, kao što se to, na primer, događa u snovima. ( 1 ) B a š k a o što nara s v a k o d n e v n o i s k u s t v o d a j e p r a v o d a g o v o r i m o o s p o l j a š n j o j ličnosti, tako n a m ono d a j e i p r a v o da p r e t p o ­ stavimo da postoji u n u t r a š n j a ličnost. U n u t r a š n j a ličnost je način ponašanja čoveka prema u n u t r a š n j i m psihičkim procesima, ona jc u n u t r a š n j i stav, k a r a k t e r , k o j i o n o k r e ć e p r e m a n e s v e s n o m . S p o l j a š n j i stav, s p o l j a š n j i k a r a k t e r o z n a č a v a m kao personu, u n u t r a š n j i stav o b e l e ž a v a m k a o Animu, k a o dušu. U k o j o j je m e r i n e k i stav h a b i t u a l a n , u tolikoj meri je on j e d a n , više ili m a n j e , k o m p a k t a n kompleks f u n k c i j a , sa k o j i m se E g o može, više ili m a n j e , identifikovali. J e z i k to plastično i z r a ž a v a : a k o n e k o i m a h a b i t u a l a n stav p r e m a izvesnim s i t u a c i j a m a , onda se obično k a ž e : " O n je sasvim drugi ako čini ovo ili o n o . " T i m e je u t v r đ e n a s a m o s t a l n o s t f u n k c i j s k o g k o m p l e k s a h a b i t u a l n o g s t a v a : reklo bi se da je n e k a d r u g a ličnost uzela u posed j e d i n k u , k a o da je u " n j u ušao drugi d u h " . ( G W 6, § 8 8 3 ) ( 2 ) D u š a je n e š t o živo u č o v e k u , ono živi iz s a m o g a s e b e i p o k r e ć e život, pa je stoga B o g udahnuo A d a m u duh da bi mogao da živi. P o m o ć u lukavstva i k o c k a r s k o g v a r a n j a , duša zavodi delatnost m a t e r i j e p r e m a ž i v o t u , iako ga ova ne želi. O n a u b e đ u j e u n e v e r o v a t n e s t v a r i , da bi se živco život. O n a jc puna z a m k i i klopki kako bi čovek p a o , dosegao z e m l j u , t a m o se z a p e t l j a o i ostao da visi, đa bi se živeo život, b a š k a o što E v a u r a j u n i j e mogla da odoli da ubedi A d a m a u kvalitet z a b r a n j e n e j a b u k e . K a d nc bi postojala uzbuđenost i prelivanje sjaja duše, č o v e k bi u s v o j i m n a j v e ć i m s t r a s t i m a i t r o m o s t i z a p a o u m r t v i l o . ( G W 9/1, § 5 6 )

40

(3) D u š a sc v e r o v a t n o ne s t a r a o n a š i m k a t e g o r i j a m a s t v a r n o ­ sti. Z a nju j e , izgleda, u p r v o m redu

stvarno

ono što

delnje.

O n a j ko h o ć e

d a i s t r a ž u j e dušu, n e srne j e p o b r k a t i s a svešću, j e r ć e s v o j i m sopstvenim g l e d a n j e m p r e k r i t i p r e d m e t i s t r a ž i v a n j a . P o t r e b n o j c , naprotiv, j o š o t k r i l i k o l i k o se duša r a z l i k u j e od svesti da bi sc mogla shvatiti. S t o g a ništa n i j e m o g u ć e , sem onoga što je za nas i l u z i j a , a za n j u s t v a r n o s t i zbog čega ništa ne bi bilo n c s a m c r l j i v o od m e r e n j a duševne s t v a r n o s t i p r e m a n a š o j s v e s n o j s t v a r n o s t i . Z a p s i h o l o g a n e p o s l o j i ništa g l u p l j e od stanovišta misionara koji je bogove sirotih pagana proglasio za iluziju. M e đ u t i m , j o š u v e k se, na žalost, d o g m a t s k i i n e s t r u č n o radi k a o da naša t a k o z v a n a stvarnost n i j e isto tako i l u z o r n a . K a o u n a š e m iskustvu uopšte, t a k o su s t v a r i k o j e đeluju u duševnom svetu s t v a r n o s t , nezavisno od toga k a k o ih čovek naziva. R e č je o tome da se te realnosti, po m o g u ć s t v u , shvate k a o t a k v e , a ne o t o m e da im sc d a j u druga i m e n a . T a k o duh z a dušu n i j e n i š t a m a n j e d u h , č a k i k a d g a č o v e k n a z i v a s e k s u a l n o š ć u . (GVV 16, § 111)

EGO U SNU

Ego u s n u j e vezivna karika između snivajućc nesvesne duše i svesno spoznajnog subjekta. Jung smatra da se Ja ne gasi potpuno tokom spavanja i pri snevanju, nego da svoje funkcije zadržava u ograničenoj meri (1). Naš Ego u snu najčešće je verno odslikavanje naše ličnosti, tj. mi se kao ličnost u snu često javljamo onakvi kakvi smo u duši, a ne onakvi kakvim bismo se rado predstavili. Radi unapređivanja komunikacije između svesnog i budnog Ja i njenog jačanja mogu se primeniti sledeće tehnike i vežbe. Dok mnogi ljudi lako pamte svoje snove i vlastitom se aktivnošću u njih uživljavaju, postoje drugi ljudi koji se moraju dobro potruditi da uspostave odnos između Ega i sna. Tako se ovo "sneno J a " može podstaći i aktivirati

41

ako čovek pre nego što zaspi sebi svcsno sugerišc: "Zanimaju me moji snovi! Želim da san zapamtim!" Dalje, potrebno je imati hartiju i pribor za pisanje na noćnom stočiću i odmah posle buđenja (bar u kratkim crtama) pribeležiti san. U radu sa snovima postigao sam dobra i interesantna iskustva kada sam snove odmah govorio u diktafon ili magnetofon. Dok se zapisivanje često oseća kao objektivizacija sna, u spontanom noćnom pripovedanju sna, u zvuku glasa i nijansiranom opisu detalja mnogo toga od pradoživljaja prelazi na ovu stranu. Posebno aktiviranje Ega iz sna događa se time što ć e m o tokom dana isprobati neki koristan i nov način ponašanja u snu. Onaj k o , na primer, pati od lakših oblika straha ili nesigurnosti i sebe u snu doživljava snažnim i hrabrim, može da taj novi životni impuls integriše u svest i da ga danju uspešno isproba. S l i č n e stvari se događaju pri analitičkom radu sa terapeutom k o j i sa s n e v a č e m precizno izrađuje male korake realizacije u svakodnevici. Onaj ko posebno vodi noćne beleške (dnevnik snova) i u njima tokom dužeg perioda zapisuje svoje snove, može tačnije da prouči sposobnosti i kreativne mogućnosti svoga Ega iz sna i da svesno menja svoj život. Ono što E g o iz sna može i što je već prethodno oprobao, to naše svesno Ja lakše uči putem podražavanja. j e r Ego iz sna pruža uzorke doživljaja koji su na odgovarajući način već profilisani. Posmatranje i razvitak Ega iz sna i prevođenje snivanih sposobnosti u svesno Ja predstavljaju koristan životni zadatak.
(1) S a n j e p s i h i č k a tvorevina k o j a n a s t a j e tokom s p a v a n j a b e z svesne m o t i v a c i j e . T o k o m s p a v a n j a svest, n a r a v n o , n i j e sasvim p r e s t a l a da r a d i , nego j o š postoji n i z a k stepen svesnosti. T a k o č o v e k u n a j v e ć e m b r o j u snova z a d r ž a v a relativnu svest svoga J a , n a r a v n o j e d n o g v e o m a o g r a n i č e n o g i čudno i z m e n j e n o g J a , k o j e s e o z n a č a v a k a o E g o i z s n a . T o j e s a m o f r a g m e n t ili n a z n a k a budnog J a . Svest postoji s a m o utoliko u k o l i k o j c n e k i psihički s a d r ž a j udružen s a J a . E g o p r e d s t a v l j a psihički kompleks posebno čvrstih u n u t r a š n j i h veza. Pošto jc sasvim retko

42

( G W 8. k a o j e d n a druga v r s t a r e a l n o s t i . zbog čega smo i u snu često s t a v l j e n i u s i t u a c i j e k o j e nisu n i m a l o n a l i k n a b u d n o m i š l j e n j e . energija utiče na trajnu pokretljivost. teorijski posmatrano. u drugim dinamičkim životnim manifestacijama i u zbivanjima koja pokreću snove ( 1 ) . Psihičku energiju možemo možda najpre zamisliti na modelu unutrašnjeg kosmosa. Dcjstvo psihičke energije saznajemo u svojim afektima i prohtevima. u kojem kompleksi. s t u p a j u u p o l j e svesti E g a u s n u . PSIHIČKA Psihička energija je izraz za psihodinamiku duše i vladajuće životne procese koji su u njoj. U raznovrsnim duševnim iskustvima psiha sc pokazuje u svom energetskom obliku ( 2 ) . života.k o m p l c k s v e o m a r c t k o gasi k a o d e b i l n o s t . p o p r a v i l u . mogu da se p o j a v e u n e o g r a n i č e n o j izmcnljivosti i smcnljivosti. Za Junga pojam energije ima arhetipski karakter i u sferi doživljaja sc pokazuje kao kompleks sa autonomnim pogonom. onda te jezičke slike ukazuju na ono što se pod 43 . U psihičkom sistemu. zauzimaju sličan uzajamni položaj kao planete u svemiru. tako i slike s n a . j e r oni. K a o što realno p o s t o j e ć i l j u d i i s t v a r i ulaze u n a š e vidno p o l j e . govori energično ili se energično probija. § 5 8 0 ) ENERGIJA. u nagonima i željama.s p a v a n j e b e z s n i v a n j a . t o s c može s m a t r a t i d a s c J a . o g r a n i č a v a s a m o s p a v a n j e . Neke mogućnosti razumevanja ovog teškog pojma pruža nam j e z i k koji rečju "energičan" pojašnjava vezu sa energijom. Jung može ove fenomene da opiše i na modelu energetskog sistema. nego su sličnije s i t u a c i j a m a iz s t v a r n o j . O v o m E g u s c u snu p r i d r u ž u j u p s i h i č k i s a d r ž a j i k o j i p r i s t u p a j u E g u k a o realne s p o l j n e okolnosti. kao energetska polja ili centri. N j e g o v u d e b i l n o s t . A k o čovek nastupa ili se zalaže za neku stvar.

s t a v o v i m a itd. (1) P r a v i t i razliku i z m e d j u sile i e n e r g i j e p o j m o v n o je n e m i ­ novno. U svim primerice navedenim dejstvima dolazi do izražaja "životna energi­ j a " . pojam koji objektivno ne postoji kao p o j a v a po s e b i . j e r energija j e . ž e l j a . važnu f u n k c i j u i m a j u simboli " e n e r g e t s k i h formatora razmene".željna energija. Tako govorimo o žudnji i silnoj potrebi za delanjem. s p r e m n o s t i . Psihička e n e r g i j a j a v l j a s e a k t u e l n o u s p e c i f i č n i m d i n a m i č n i m f e n o m e n i m a duše k a o n a g o n . nego uvek s a m o u s p e c i f i č n i m o s n o v a m a i s k u s t v a . u a k l u c l n o m smislu.energijom podrazumeva. e n e r g i j a s e j a v l j a u s p e c i f i č n i m d o s t i ­ g n u ć i m a . u udarnoj snazi i mnoštvu uvercnja. P s i h i č k i p o t e n c i j a l se p o k a z u j e u stvaralačkim mogućnostima. Bitan aspekt Jungovog energetskog načina posmatranja jc na kraju j o š finalna usmerenost psihičke energije koja upravlja energetskom rekom života. u iskustvu e n e r g i j a je uvek specifična kao k r e t a n j e ili sila. Delovanje psihičke energije doživljavamo u zračenju čoveka baš kao i u oduševljenju. h t e n j e . j e r se e n e r g i j a može s p e c i f i c i r a t i k a o sila i uslov. p a ž n j a . u stvari. k a k o to čini L i p s . o nagonu i unutrašnjem pokre­ t a č k o m nemiru kod č o v e k a . energija o s e ć a n j a . Pri pretvaranju nagonske energije u duhovnu ili u idealne c i l j e v e .čini mi se p o j m o v n o nedopustivo. j e r se r a d i o p o j m o v i m a za i z r a ­ ž a v a n j e kvaliteta k o j i s e p u t e m e n e r g i j e o s t v a r u j u . u obliku melanholijc i ponekad u mračnom raspoloženju. kojoj Jung potčinjava uži pojam psihičke energije ( 3 ) . radni u č i n a k ild. Naš jezik poznaje brojne energetske reci k o j e izražavaju nešto od psihičkog intenziteta. a f e k a t . e n e r g i j a k o n t r a s t a itd. k o j e u p r a v o čine psihiCke s i l e . Diferenciranje posebnih energija . P o j a m k v a n t i t e t a n e srne u i s t o v r e m e b i t i k v a l i t a t i v a n p o k a z a t e l j . P o t e n c i j a l n o . i tu životnu energiju usmerava ka raznim ciljevima. t j . Negativna dejstva energije spoznaju se u depresiji. a k a o položaj ili uslov. m o g u ć n o s t i m a . E n e r g i j a j c k v a n t i t a t i v n i p o j a m k o j e m s u p o t č i n j e n i sile i u s l o v i . i n a č e n i k a d n e b i 44 . k o j i p r e d s t a v l j a j u uslove. S a m o ovi p o s l e d n j i su k v a l i t a t i v n o o d r e đ e n i . u p o t e n c i j a l n o m smislu.

o m o g u ć i o p r e d s t a v l j a n j e odnosa snaga. Psihoterapeuti. n i j e mi u o p š t e n a m e r a da se u ovoj r a s p r a v i u p u š t a m u diskusiju o spornom pitanju psihofizičkog paralelizma i uzajamnog d e l o v a n j a . v e r o v a l n o . č i m e m o ž e m o da u d o v o l j i m o n e s u m n j i v o p o s t o j e ć i m i odavno r a s p r a v l j e n i m o d n o s i m a " d u š e i t e l a " u d o l i č n o m s l u č a j u . § 3 3 ) (3) A k o sc postavimo na tle zdravog r a z u m a n a u k e i u z d r ž i m o se od suviše r a d i k a l n i h filozofskih p o s m a t r a n j a . n a i m e na p i t a n j e da li p s i h i č k i e n e r g e t s k i p r o c e s p o s t o j i u p o r e d o ili je u k l j u č e n u psihički p r o c e s . čije je pravo radno područje baš kritička s f e r a u z a j a m n o g d e l o v a n j a tela i duše. T i m e p r o š i r u j e m o uži p o j a m psihičke e n e r g i j e n a širi p o j a m životne energije k o j a sebi p o t č i n j a v a tzv. isto t a k o nisu uspeli ni protivnici takve mogućnosti da sa izvesnošću r a z d v o j e psihički p r o c e s od fizičkog. učinili n a j b o l j e ako p s i h i č k i p r o c e s j e d n o s t a v n o s h v a t i m o k a o o b i č a n životni d o g a đ a j . ( G W 8. psihičku e n e r g i j u k a o svoju s p e c i f i k a c i j u . Po m o m s h v a t a n j u mi o tome gotovo da ništa ne z n a m o . D u b o k e r a s p r a v e o ovom p i t a n j u su za filozofe v e r o v a l n o neizbežne. ( G W 8. nego da su oni povezani u z a j a m n i m dclovanjem.) (2) Na ovom mestu m o r a m da otklonim mogući n e s p o r a z u m . s m a t r a j u v e o m a v e r o v a l n i m da p s i h i č k o i telesno nisu dva p a r a l e l n a p r o c e s a . a e m p i r i č k o j psihologiji se p r e p o r u č u j e da s e o g r a n i č i n a ono što j e iskustvu p r i s t u p a č n o . T e t e o r i j e s u s p e k u l a c i j e o m o g u ć n o s t i m a p a r a l e l n o g ili z a j e d n i č k o g d e l o v a n j a tela i duše i odnose se u p r a v o na onu t a č k u k o j u i z o s t a v l j a m iz svog p o s m a t r a n j a . § 3 1 ) 45 . T i m e ć e m o postići p r e d n o s t da k v a n t i t a t i v n e odnose p r a t i m o p r e k o užeg o b i m u p s i h i č k o g d o bioloških f u n k c i j a . N a i m e . mada je njihova prava priroda j o š sasvim n e d o k u č i v a n a š e m i s k u s t v u . M a d a n a m dosad n i j e pošlo za r u k o m da psihički proces u k l j u č i m o u fizički. Sa p o k o r o m s m a t r a m da je uzajamno delovanje zamislivo i ne nalazim nikakvog p o v o d a da t o j m o g u ć n o s t i s u p r o t s t a v l j a m h i p o t e z u o p s i h o f i z i č k o m paralelizmu. onda ć e m o . (G\V 8. s t o j e njegovo p r a v o o d r e đ e n j e . § 261.

D o k j c stav po sklonosti dominantan u prvoj polovini života i prvenstveno pomaže u pronalaženju vlastitog mesta u životu. Pažnja ekstrovertnog tipa upravlja se. 46 . 2. intuicija) promenljivc. prc svega. Majera predočava neka svojstva i životne stavove ova dva tipa (u: Psychologie des 20. dok su četiri orijentacionc funkcije (mišljenje. Oba stava odlikuju temeljno psihičko držanje čoveka i manifestuju usmerenost psihičke energije (libida). Ekstrovertni ljudi su spontani i veoma temperamentni i rado se druže sa živahnim o s o b a m a . a imaju poteškoća da saslušaju druge. kao kompenzacija. Ako je svest ekstrovertirana. Jh. Kindler. Kod introvertirane svesti ono se ponaša obrnuto. P o s c d u j u v e s e o temperament i vole da imaju m n o g e prijateljske veze. B e z teškoća izlaze iz svoje ljušture i aktivno se okreću životu. tom III. u drugoj polovini života trebalo bi da se razvije i suprotni tip (nesvesna introverzija). str. Ekstrovertni ljudi pričaju rado.EKSTROVERZIJA Ekstrovcrzija je tip zauzetog stava kod kojeg se interesovanje prvenstveno koncentriše na spoljašnje objekte i stvarnost (1). n a j č e š ć e nailazimo na m e š o v i t e izražajne oblike tipova zauzetog stava. A. oset. želeo bih da nešto bliže opišem ekstrovertni tip zauzetog stava (2).. onda je nesvesno. Ovaj tip zauzetog stava je od svog rođenja relativno oprcdcljen. intro­ vertirano. na objekte u spoljašnjoj stvarnosti a manje na subjekt. Sledeći konfrontativni pregled introvertnih i ekstrovertnih tipova K. U stvarnosti. osećanjc. Pomoću nekoliko primera iz života. 7 4 9 ) .

T a k o . A k o j e e k s t r o v e r z i j a intelektualne p r i r o d e . ( C W 6. n a p r i m e r . ( j . M o ž e se govoriti o aktivnoj e k s t r o v e r z i j i a k o se e k s t r o v e r z i j a želi n a m e r n o p o s t i ć i . F u n k c i o n a l n e ( n e r v n e ) ili s t v a r n e telesne s m e t n j e k o j e otuda n a s t a j u i m a j u k o m p e n z a l o r s k i z n a č a j . j e r one p r i m o r a v a j u s u b j e k t n a izvesno p r i n u d n o s a m o o g r a n i č a v a n j e . s u b j e k t se prenosi mislima u o b j e k t . i a k o ne i s k l j u č i v a u s l o v l j e n o s t o b j e k t o m . eventualno protivno nameri samog subjekta. O v i m p o j m o m o z n a č a v a m očevidnu vezu s u b j e k t a s a o b j e k t o m u smislu pozitivnog k r e t a n j a subjektivnog i n l c r e s o v a n j a p r e m a o b j e k t u . U s t a n j u e k s t r o v e r z i j e postoji s n a ž n a . k o d p c v a č a č i j a s l a v a n a g l o dostiže o p a s n u v i s i n u i k o j a g a 47 . a k o jc e k s t r o v e r z i j a e m o c i o n a l n a . § 7 9 9 ) (2) O p a s n o s t e k s t r o v e r t n o g a s a s t o j i se u tome što se on uvlači u o b j e k t e i s a s v i m n e s t a j e u n j i m a .introvcrtna osoba ckstrovcrtna osoba pasivan uzdržan hladan pesimista istrajan oprezan štediša diskretan precizan dubok otmen ( 1 ) Ekstroverzija znači okretanje aktivan prcdusrctljiv srdačan optimista kooperativan nehajan rasipnik otvoren okolišan širok narodski libida prema spoljašnjoj s t r a n i . i to na n e p o s r e d a n i s p o l j a j a s n o u o č l j i v n a č i n . o n d a oni s v o j i m p o s e b n i m o s o ­ b i n a m a mogu s i m b o l i č k i d a i z r a ž a v a j u psihološku s i t u a c i j u . s u b j e k t se o s e ć a n j i m a prenosi u o b j e k t . ( a k o da ne može p o s t o j a t i n i k a k v a s u m n j a u njegov pozitivan stav p r e m a o b j e k t u . oseća i dela s o b z i r o m na o b j e k t . Zato je ekstroverzija na neki način premeštanje interesovanja sa s u b j e k t a n a o b j e k a t . A k o s u s i m p t o m i f u n k c i o n a l n e p r i r o d e . a k o s a m privlači interesovanje subjekta. i o pasivnoj e k s t r o v e r z i j i a k o o b j e k a t iznuđava e k s t r o v e r z i j u . Neko ko se nalazi u s t a n j u e k s t r o v e r z i j e misli.

Jung je došao do pretpostavke da se potisnuti i nesvesni eros manifesruju u moći ( 2 ) . javlja se potisnuti eros u obliku moći. Č o v e k a k o j i više n i j e s p o s o b a n za napore na. Svako poznaje muškarce i žene koji u društvu. T i m e je zaista s p r e č e n da p o s e ć u j c s v o j u v e r c n i c u i može s e s a m o j o š b a v i l i i s h r a n o m svoga tela. vlastitom zaslugom.zavodi n a n e s r a z m e r n o veliko t r o š e n j e e n e r g i j e . Onaj k o j e upoznat sa intimnim životom tih ličnosti. ( G W 6. institucijama i p o l i t i c i sa v e l i k o m strašću zastupaju određena shvatanja ili ideologije. spopa­ daju nervni napadi žeđi. često će otkrivati potisnutu erotiku i prigušena osećanja. veoma proširenim poslovima. Na osnovu mnogobrojnih iskustava iz svoje terapcutske prakse. zbog n e r v n e napetosti i z n e n a d a o t k a z u j u visoki tonovi. perspektivnog društvenog p o l o ž a j a . d o b i j a n e r v n i grč u ž d r e l u . k o j i ga p r i s i l j a v a da se o g r a n i č i na dve šolje m l c k a na dan a n j i h o v o u z i m a n j e t r a j e tri s a l a . sasvim 48 . zbog kojih on brzo podleže histeričnom a l k o h o l i z m u . u psihoterapiji i raznim psihološkim savetovalištima. Tamo gde se umesto veza praktikuju razni oblici vladanja nad sobom. O d č o v e k a k o j i j e o d v e o m a s k r o m n i h početaka dospeo do veoma uticajnog. Teorija o povratku neproživljenog erosa u obliku moći ima dalekosežan značaj za praktično poznavanje čoveka na ličnom planu. Č o v e k k o j i n a m e r a v a da se oženi o b o ž a v a n o m i b e z m e r n o p r e c e n j i v a n o m ž e n o m v e o m a s u m n j i v o g k a r a k t e r a . Eros deluje svuda gde čovek doživljava veze ili je u njih upleten. Sve se to onda ispoljava u strastvenoj težnji za vlašću. psihogeno se p o j a v l j u j u svi s i m p t o m i visinske bolesti. § 6 3 3 ) EROS Pod erosom Jung podrazumcva prirodno svojstvo psihe i definiše ga kao princip odnosa (1). Nasuprot tome.

I u mnogim ljubavnim aferama eros jc aktivno i intenzivno na delu. M e đ u t i m . A g a p e jc veoma specifičan etički p o j a m . U erosu se iskazuje nesvesna sila i p s i h i č k a energija. n e p o s t o j i n i k a k v a e n e r g i j a gde n e m a p r o t i v n a p o n a . Erotsko zračenje kao važan deo snažnih ljubavnih osećanja kod čoveka. kao mitološki oblik. p a s e s t o g a m o r a o p r o n a ć i a n t a g o n i z a m z a stav svesti.drugačije se eros ponaša pri sublimiranju erotike kod stvaralački nastrojenih ljudi i njihove kreativnosti. Eros je višeznačan i višeslojan pojam iz kojeg ovde izdva­ j a m o samo aspekt psihičkog odnošenja. ali ništa više. na n e k i n a č i n . T a j i z r a z nisam ni od koga preuzeo. I z tog r a z l o g a naći ćete p o j a m erosa ne s a m o u s t a r o j k i n e s k o j r e l i g i j i . Z a n i m l j i v o j e videti k a k v u j e ulogu t a k o m p e n z a c i j a s u p r o t n o s t i o d i g r a l a u i s t o r i j i t e o r i j e n e u r o z e : F r o j d o v a t e o r i j a je z a s t u p a l a eros. Eros se često projektuje na određene žene i muškarce koji. I z a b r a o s a m taj izraz a ne reč " a g a p e " j e r je odnosnosl p r i r o d n a o s o b i n a l j u d s k e psihe. Sa svoje s t r a n e . (1) K a o i z r a z i t e m p i r i č a r . a a g a p e to nije. K o d erosa n e m a n i č e g sličnog. p a o mi je na um p o j a m logos. to sc reč eros p r i r o d n o s a m a p o n u d i l a . n e g o i u m n o g i m p r i m i t i v n i m religijama. E r o s j e z a m e n e reč k o j a z n a č i nešto r e a l n o i p r i m e t n o . a pošto s a m t r a g a o za i z r a z o m odnosnosti. poseduje svojstvo d i s k r i m i n a c i j e . logos. Cela m o j a psihologija nastala je iz neposrednog iskustva sa živim l j u d i m a a to se r a z u m l j i v o odnosi i na primenu p o j m a eros. str. N a r a v n o . i eros. bitnu osnovu svakog r a z u m s k o g r a s u đ i v a n j a . kao o d g o v a r a j u ć a o z n a k a za č i n j e n i c e k o j e se pos ma t r a j u . {Briefe II. n e k o r i s t i m neki f i l o z o f s k i p o j a m n i k a d a r a d i s a m o g a s e b e . K a d a sam pokušao da f o r m u l i š c m osnovnu c r t u m u š k o g s t a v a . 8 2 ) ( 2 ) S a s v i m m i j e j a s n o d a s a m o l a m o gde p o s t o j i v i s i n s k a r a z l i k a vodi s t a z a ž i v o t a . s i g n a l i z i r a j u s v o j u erotsku p r e d u s r e t l j i v o s t . n a i m e p r i n c i p o d n o ­ snosti. P r i p o k u š a j u opisivanja osnovnog stava žene došao sam na reč eros. č i j i intenzitet i j a č i n a rastu kada jc ona nesvesna. kao duhovni element. Adlcrovo s h v a t a n j e moć. On potiče iz mog rečnika i u b e s k r a j n o mnogo reči s a m o b j a s n i o šta pod tim p o d r a z u m e v a m . okupirali su Junga na različite načine tokom njegovog života. L o g i č a n antonim za l j u b a v je m r ž n j a ili za eros 49 . eros jc p r i n c i p o d n o s a .

j e r ona svesno razumevanje dopunjava dotad nesvesnim nazorima. O n a j ko ističe moć. Dalje. a gde m o ć odnese p r e v a g u .s t r a h ( f o b o s ) . vizijama. n e m a ž e l j e za v l a š ć u . T a m o gde vlada l j u b a v . dok sc pasivna fantazija podnosi i čoveka "obuzima" u obliku vizija (1). njegova k o m p e n z a t o r s k a suprotnost izražava se u ž u d n j i za moći. Naposletku. pa je mogu u izvesnim prilikama i preplaviti. koji ipak svest mora da protumači. ( G W 7. koje potiču iz ličnih doživljaja. O n a j ko stoji na stanovištu erosa. J e d n o je Senka drugog. Dalje. na primer. stvaralačkim procesima kreativnih ljudi i u fantaziji. § 78) FANTAZIJA Arhetipski svet slika pojavljuje se u snovima. Odnosima između Ega i fantazije Jung pridaje veliki značaj. i transpersonalne fantazije koje proizlaze iz kolektivno nesvesnog. fantazija stoji u vezi sa sećanjima i iskustvima. D o k mi možemo svesno da upravljamo svojim mislima. postoje i svesno vođene fantazije. sećanja i potiskivanja. Trvo predstavlja jasan i konkretan događaj. fantazije imaju sklonost ka prodiranju u svest. S druge strane. pri čemu prva intuitivno opaža nesvesne psihičke sadržaje. Ove poslednje često sadrže arhetipske slike i mitološke motive. Jung pravi razliku između aktivne i pasivne fantazije. kao što se to. Sledeću razliku čini očigledan i prikriven smisao pojedine fantazije. ima svoju k o m p e n z a c i j u u e r o s u . t a m o n e m a l j u b a v i . Jung razume fantaziju i u njenom kauzalnom i u finalnom značenju. Jung razlikuje fantazije individualnog karaktera. događa pri aktivnoj imaginaciji. U kauzalnom tumačenju fantazije se mogu shvatiti kao psihički simptom koji je prouzrokovan odre- 50 . Ona istražuje skriveni s m i s a o i latentno značenje. a psihološki jc to želja za vlašću.

Ali je o v a j s l u č a j z n a č a j a n e k s p e r i m e n t s a m o u v e s l a č k o m i t e o r i j s k o m s m i s l u . Pod f a n t a z i j o m . Pored ovih više teorijskih razlika. proizlazi ono što sam ponekad p o d r a z u m c v a o pod izrazom f a n t a z i j a . I a k o s e f a n t a z i j a p r v o b i t n o može zasnivali n a s l i k a m a s e ć a n j a s t v a r n o p o s t o j e ć i h d o ž i v l j a j a .đcnim psihičkim i fiziološkim procesima. Finalna interpretacija vidi u fantaziji. n a r a v n o . pre svega. k a o fantazmom. Jung navodi i brojne k r e a t i v n e f u n k c i j e . ( 1 ) Fantaziju. nego je s a m o i b i t n o ishodište s t v a r a l a č k e d u h o v n e d e l a t n o s l i . p a i h a s o c i j a c i j o m p a r a l e l n i h m a t e r i j a l a d o v o d i n a nivo jasnosti i očiglcdnosti. pri čemu se kombinuju osećanja i m i s l i . s i m b o l e k o j i upućuju na buduće p s i h i č k e razvojne mogućnosti. druge se. bez prethodnog i propratnog intui­ t i v n o g s t a v a . p o j a v i t i s a m o u relativnoj disocijnciji psihe. utoliko se i f a n t a ­ z i j a može proizvesti svesno i s a m o v o l j n o . U s t v a r n o s t i s v a k o d n e v n o g psihološkog i s k u s t v a . f a n t a z i j a j e " n a j s m e l i j i proizvod sažimanja svekolikog znanja" ( 2 ) . f a n t a z i j a j e n a j č e š ć e ili i z a z v a n a i n t u i t i v n i m s t a v o m o č e k i v a n j a ili p r e d s t a v l j a p r o v a l u nesvesnih s a d r ž a j a u svest. P a s i v n e f a n t a z i j e mogu se. O v a s t v a r a l a č k a uobrazilja izdiže čoveka iznad njegove svakodnevice i ukalupljcnosti (3). a k t i v n o s t ili p r o i z v o d k o m b i n a c i j e psihičkih elemenata sa energetskim n a b o j e m . ipak n j e n s a d r ž a j n c o d g o v a r a n i k a k v o j s p o l j a š n j o j s t v a r n o s t i . prve su izazvane intuicijom. n a i m e ( 1 ) fantuzmu i (2) imuginativnu deluinosi. o d m a h p o j a v l j u j u u o č i g l e d n o j f o r m i pri p o t p u n o p a ­ sivnom stavu s p o z n a j u ć e g s u b j e k t a . Ukoliko se psihička e n e r g i j a može podvrgnuti s a m o v o l j n o m u s m e r e n j u . O v e f a n t a z i j e p r i p a d a j u p s i h i č k i m " a u t o m a t i z m i m a " ( Ž a n e ) . stavom usmerenim na opažanje nesvesnih s a d r ž a j a . Z a J u n g a . Pod fantazijom podrazumevam dve r a z l i č i t e Iz moga r a d a s t v a r i . U p r v o m s l u č a j u ona n i j e ništa drugo do k o m b i n a c i j a svesnih e l e m e n t a . ili k a o celina ili. Možemo razlikovati aktivne i pasivne fantazije. čulni oseti i m o g u ć n o s t n a s l u ć i v a n j a . j e r njihova r e a l i z a c i j a p r e t p o s t a v l j a da se b i t n a količina e n e r g i j e otrgla svesnoj kontroli i zaposela nesvesne 51 . bar. r a z u m e m k o m p l e k s p r e d s t a v a k o j i se od drugih k o m p l e k s a p r e d s t a v a r a z l i k u j e time što m u s p o l j a n c o d g o v a r a n i k a k v o r e a l n o s t a n j e s t v a r i . pri č e m u libido o d m a h poseda sve elemente k o j i i z r a n j a j u iz n e s v c s n o g . k a o deo. t j .

postoji zahvaljujući nc samo j e d n o s t r a n o i n t e n z i v n o m i s u p r o t n o m n e s v e s n o m p r o c e s u . bolesne i neza­ d o v o l j a v a j u ć e f a n t a z i j e . N a i z n e n a đ u j u ć i n a č i n o n a u v e k dolazi u p r a v o v r e m e . ( G W 6. u o d n o s u p r e m a svesti s u p r o t n o g p r o c e s a u n e s v e s n o m . n e g o . K o d aktivne fan­ t a z i j e . u k r a j n j o j liniji. čas kao poslednji i n a j s m e l i j i proizvod s a ž i m a n j a svekolikog z n a n j a . p o v e z a n a sa osnovom l j u d s k i h i a n i m a l n i h i n s l i n k a t a . U k r a j n j o j k o n s e k v e n c i n i k a d a nismo sebe uzvisili iznad fantazije. a s o c i r a n j e m p a r a ­ lelnih e l e m e n a t a . § 8 5 8 ff. j e r j c isuviše. Zasigurno postoje bezvredne. Nema nikakve psihičke f u n k c i j e koja u njoj ne bi bila neraskidivo povezana sa drugim psihičkim f u n k c i j a m a . § 7 3 . ona jc mati svih m o g u ć n o s t i . isto toliko intuitivna koliko i senzitivna. m a j č i n s k a s t v a r a l a č k a snaga m u š k o g d u h a . k a o sve p s i h o l o š k e s u p r o t n o s t i . Tu d e l a t n o s t nc mogu d a o z n a č i m n i k a k v i m d r u g i m i z r a z o m sem k a o fantaziju. nesvesnih veza i da ih. d u b o k o i u n u t a r n j e . O n a sc čas j a v l j a kao p r a s t a r a p o j a v a . nego č a k o pozitivnom učešću svesti. nedovoljne. F a n t a z i j a j e isto toliko osećnnjc koliko i misao. C c l o k i i p n o l j u d s k o delo vodi p o r e k l o od s t v a r a l a č k e f a n t a z i j e . n a r a v n o . 5 3 f.) (2) P s i h a s v a k o d n e v n o s t v a r a r e a l n o s t . iz k o j e proističu odgovori na sva p i t a n j a na k o j a se može dati o d g o v o r . živo povezani u n u t a r n j i i s p o l j a š n j i svet.) (3) F a n t a z i j a j c . ( G W 6. Aktivna fantazija. k o j i p r i b l i ž n o k o n c e n t r i š e u s e b i isto t o l i k o e n e r g i j e k a o i svesni stav. Pasivna f a n t a z i j a v o d i p o r e k l o o d j e d n o g . s k l o n o s t i s v e s n o g s t a v a d a p r i h v a t i n a g o v e š t a j e ili f r a g m e n t e r e l a t i v n o s l a b o n a g l a š e n i h . Stoga mi se f a n t a z i j a čini k a o n a j j a s n i j i izraz specifične psihičke aktivnosti. uobliči do potpune očiglednosti. isto t a k o . Stvaralačka delatnost mašte oslobađa čoveka njegove sputanosti u 52 . Ona je prvenstveno stvaralačka delatnost. pa je stoga i u s t a n j u da slomi o t p o r ovog drugog. d a k l e . n e prelazi u l u d i l o .m a t e r i j a l e . n i j e neizbežno reč o n e k o m d i s o c i r a n o m d u š e v n o m s t a n j u . u k o j o j su. naprotiv. što j e bilo n e p o z n a t o n j e g o v o m s v c s n o m p o i m a n j u . T a k o P a v l o v a v i z i j a p r e t p o s t a v l j a d a j c o n n e s v c s n o već h r i š ć a n i n . ali j e p o z n a l o d a p o g r e š k e n c mogu dezavuisali n o r m a l n a o s t v a r e n j a . č i j u ć e sterilnu p r i r o d u odmah spoznali svaki č o v e k o b d a r e n z d r a v i m r a z u m o m . str. K a k o bismo onda smeli da i m a m o nisko m i š l j e n j e o u o b r a z i l j i ? F a n t a z i j a .

Prema tipološkom modelu funkcija inferiornosti (označava se i kao "problemska funkcija") stoji naspram osnovnoj funkciji. po pravilu. Pod funkcijom niže vrednosti p o d r a z u m e v a m onu f u n k c i j u k o j a z a o s t a j e u p r o c e s u d i f e r e n c i j a c i j e . k a o što iskustvo p o k a z u j e . a kao posledica toga funkcija inferiornosti se j o š više p o t i s k u j e . pa to na nju deluje zbunjujućc i desnaiktivno. p r v e n s t v e n o i u n a j v e ć e m b r o j u s l u č a j e v a . gotovo da i n i j e m o g u ć e da n e k o — z b o g n e p o v o l j n i h o p š t i h u s l o v a — i s t o v r e m e n o r a z v i j e sve s v o j e psihološke f u n k c i j e . sadržaji funkcije inferiornosti o ž i ­ vljavaju i jačaju putem regresije arhaične snage nesvcsnog. poseduje jednu osnovnu funkciju za orijentaciju u životu i dve pomoćne funkcije. (G\V 16. Jung izričito p o d s e ć a na to da u dosad zapostavljenoj i nesvesnoj funkciji dremaju upravo individualne vrednosti koje jedinki mogu pomoći u proširenju svesti. ocelotvorenju i u životnoj radosti (2). intuicije) trebalo bi ukazati na to da svaki čovek. osećanja. A čovek j e . (l)Funkcija inferiornosti. N a i m e . pa je zaostala u razvoju zbog njene prenaglašenosti (1). " s a m o onda k o m p l e t a n č o v e k k a d a se i g r a " . oseta. Već s o c i j a l n i zahtevi donose sa s o b o m to da čovek. D a l j e . Cesto je stvar takva da "urođena" ili privilegovana osnovna funkcija dolazi putem našeg sistema obrazovanja do širokih d i f e r e n c i j a c i j a i razvojnih mogućnosti." n i š t a o s i m " i izdiže ga u s t a n j e onoga koji se igra. § 9 8 ) FUNKCIJA INFERIORNOSTI Prilikom opisivanja psiholoških tipova funkcija (tipologija mišljenja. n a j s n a ž n i j e d i f e r e n c i r a onu 53 . jer one nisu priključene na svest. to ona u slučajevima neuroze lako podleže negativnom delovanju nesvesnog. P o s t o j e funkcija manje vrednosti protkana nesvesnim duševnim sadržajima. k a k o kaže Šiler.

V e o m a često. Stoga sc a n a l i t i č k o o s l o b a đ a n j e f u n k c i j e niže v r e d n o s t i iz nesvesnog može desiti s a m o a k o na p o v r š i n u i z b i j u nesvesne slike m a š t e . f u n k c i j a niže v r e d n o s t i je svesna f u n k c i j a . gotovo r e d o v n o . K a o f e n o m e n . u meri u k o j o j sc c e l o k u p a n libido privodi pov l a š ć e n o j f u n k c i j i . Z a t o se one mogu na pogodan način o b e l e ž i t i k a o " i n f e r i o r n e " . a n i k a k o u p s i h o ­ p a t o l o š k o m smislu. č o v e k s e . pa jc zbog toga n e k o m p a t i b i l n a sa svesnom i privilegovanom f u n k c i j o m . J e d n a prirodna f u n k c i j a . n a primer. k o j a bi n o r m a l n o t r e b a l o da b u d e svesne p r i r o d e . m a n j e ili v i š e . nego su s a m o z a o s t a l e u p o r e đ e n j u sa povlašćenom f u n k c i j o m . j e d n a ili više f u n k c i j a n u ž n o z a o s t a j u u r a z v o j u . v r a ć a se u svoje p r e t h o d n e a r h a i č n e stadij u me. j e r p o t i s n u t e f u n k c i j e niže v r e d n o s t i n c mogu s c b e s k o - 54 . N a i m e . T i m e što f u n k c i j a niže v r e d n o s t i p o s t a j e n e s v e s n a . č i m e sc n e s v e s n o o ž i v l j a v a na n e p r i r o d a n n a č i n .. i to u p s i h o l o š k o m . I z toga n a s t a j u psihološki tipovi.T a k o f u n k c i j a niže v r e d n o s t i o s t a j e u n o r m a l n i m s l u č a j e v i m a n e s v e s n a . poseduje e n e r g i j u k o j a j o j p r i p a d a o d p r i r o d e .) (2) M e đ u t i m . O s v e š ć i v a n j c m ovih f a n t a z i j a i f u n k c i j a n i ž e v r e d n o s t i p o n o v o s c privode svesti i time se j o š p r u ž a m o g u ć n o s t r a z v o j a . k a o . o s e ć a n j c . § 8 5 2 f. onda i toj f u n k c i j i n a m e n j e n a specifična e n e r g i j a p r i p a d a nesvesnom. ali n i j e s p o z n a t a u n j e n o m p r a v o m z n a č e n j u . P o r e d j e d n o s t r a n o s t i p r o c e s a o v o g r a z v o j a . I z toga n a s t a j u f a n t a z i j e k o j e o d g o v a r a j u f u n k c i j i k o j a se p r e t v o r i l a u a r h a i č n u . b a r u svom d e l o v a n j u . p o t p u n o i d e n l i f i k u j e s a n a j v i š e p o v l a š ć e n o m i s t o g a n a j v i š e r a z v i j e n o m f u n k c i j o m . Ako neka f u n k c i j a . o s t a t a k n j e n e e n e r g i j e p r e n o s i sc u n e s v e s n o . j e r ove z a o s t a l e f u n k c i j e n i k a k o nisu b o l e s n e . o n a j e č v r s t o o r g a n i z o v a n živ sistem k o j e m sc ni pod k a k v i m o k o l n o s t i m a ne može oduzeti n j e g o v a celokupna energija. ovaj j e d n o s t r a n i r a z v o j m o r a izazvati r e a k c i j u i i z a z v a ć c j c . k o j e j e u p r a v o p o k r e n u l a t a n e s v e s n a f u n k c i j a . f u n k c i j a niže v r e d n o s t i s c r a z v i j a r e g r e s i v n o . t j . O n a s e p o n a š a k a o mnogi p o t i s n u t i ili n e d o v o l j n o zapaženi s a d r ž a j i k o j i su s j e d n e s t r a n e svesni a s d r u g e s t r a n e nesvesni. ali stvarno nc z n a m o k o j e on. k a o što č e s t o i m a s l u č a j e v a k a d a n e k o g č o v e k a p o z n a j e m o p r e m a n j e g o v o j s p o l j a š n o j p o j a v i . ( G W 6. p r i p a d n e n e s v e s n o m .f u n k c i j u za k o j u je ili po p r i r o d i n a j b o l j e osposobljen ili k o j a mu pruža n a j e f i k a s n i j a s r e d s t v a za njegov uspeh u društvu.

k a o S t o j e r e č e n o . nego ona p r e t p o s t a v l j a . idući d o n e k l e iznad d i f e r e n c i r a n j a s p o s o b n o s t i i z a k o r a č i i j u ć i u o b l a s t opšteg psihološkog stava uopšte. S t o g a se n i k a k o i ne može uvek n a j v i š a individualna vrednost t r a ž i t i i n a l a z i l i u toj f u n k c i j i . a drugi osećanje koje d a j e posebne mogućnosti za dalji r a z v o j . ta f u n k c i j a r a z v i j e n a do nivoa k o l e k t i v n e v r e d n o s t i . odnosno sposobne za obrazovanje. k o j i u p r a v l j a modalitetima u p o t r e b e sposobnosti. Ali. k o j e . Tako j e d a n p o s e d u j e misaone mogućnosti. ( G W 6. J e d n o m će doći taj t r e n u t a k u k o j e m " r a z d v o j e n o s t u u n u t a r n j e m čoveku opet m o r a bili o t k l o n j e n a " . u k o l i k o j c . S t o g a će se on pod n a l e t o m k u l t u r n i h zahleva u p o s e b n o j m e r i baviti r a z v o j e m onih m o g u ć n o s t i k o j e su u n j e m u već po prirodi naročito povoljne.izvesnu n e ž n o s t . ali mu ne o m o g u ć u j e z a d o v o l j e n j e i životne radosti k o j e mu može p o d a r i l i s a m o r a z v o j individualnih v r e d n o s t i . doduše. ali su z a t o za i n d i v i d u a l n i život od n a j v e ć e v r e d n o s t i i s t o g a s a č i n j a v a j u životne vrednosti k o j e pojedincu mogu podariti intenzitet i lepotu ž i v l j e n j a k o j e on uzalud o č e k u j e od s v o j e k o l e k t i v n e f u n k c i j e .moglo bi se r e ć i : n a p r o t i v .nnčno isključivati iz saživota i r a z v o j a . k a k o bi se o n o m što je r a z v i j e n o dozvolilo da živi. n a i m e . Pri tome k u l t u r a u t i č e n a d i f e r e n c i j a c i j u one f u n k c i j e k o j a o d s a m o g r o đ e n j a uživa b o l j u sposobnost o b r a z o v a n j a . muže se veoma lako dogoditi da među z a n e m a r e n i m f u n k c i j a m a i m a m n o g o s k r i v e n i h viših i n d i v i d u a l n i h v r e d n o s t i . nego m o ž d a s a m o n a j v i š a k o l e k t i v n a v r e d n o s t . i m a j u m a n j i z n a č a j za kolektivni život. § 1 0 9 ) . D o d u š e . l a b i l n o s t i s p o s o b n o s t u o b l i č a v a n j a f u n k c i j e . Sposobnost o b r a z o v a n j a s v a k a k o ne z n a č i da bi f u n k c i j a u priori i m a l a p r a v o n a s l e đ i v a n j a p o s e b n e s p o s o b n o s t i . d i f e r e n c i r a n a f u n k c i j a p r u ž a mu m o g u ć n o s t kolektivnog b i l i s a n j a . Već s a m nngovestio da d i f e r e n c i j a c i j a u k u l t u r n o m razvitku u k r a j n j o j liniji stvara d i s o c i j a c i j u o s n o v n i h f u n k c i j a p s i h i č k o g ž i v o t a .

U procesu identifikacije subjekt se izvesno vreme "zaodeva" određenim predmetima i pokušava da bude takav kao što dotični predmeti izgledaju. što neumitno dovodi do određenih j e d n o ­ stranosti (a time se funkcija osećanja zanemaruje ili čak potiskuje). tokom kojeg jedinka prisvaja svojstva i delove ličnosti drugih. pri čemu. nego i svaka odrasla osoba u razvoju i diferencijaciji sopstvene ličnosti.IDENTIFIKACIJA Identifikacija je neprekidni. U kontekstu četiri orijentacionc funkcije (mišljenje. Pod identifikacijom se podrazumeva psihološki p r o c e s pri k o j e m se ličnost d e l i m i č n o . (1) Identifikaciju. oset. što često dovodi do zapostavljanja intuicije i slikovitog m i š l j e n j a . Jedna takva osoba razviće prenaglašeno grandomansko Ja i zbog nesrazmere između Ja i Sopstva podleći će psihičkim smetnjama. nesvesni psihički proces. ili p o t p u n o s a m a od s e b e . u k o j i se s u b j e k t u n e k u r u k u p r e o d e v a . Identifikacijom sa sasvim određenom profesionalnom ulogom ona se često iznova pojačava. Slično prolaze ljudi koji su orijentisani prema prirodnim naukama sa svojim veoma razvijenim osetnim funkcijama. misaoni tip radi u oblasti humanističkih nauka. I d e n t i f i k a c i j a 56 . osećanje. Putem tog procesa ne razvija i ne konstituiše se samo čovek u razvoju. N o v e p o t e š k o ć e proizlaze za jedinku. identifikacijom Ega sa Sopstvom. na primer. na primer. I d e n t i f i k a c i j a je o t u đ i v a n j e s u b j e k t a od s a m o g a sebe u k o r i s t o b j e k t a . inituicija) Jung ukazuje na to da od osnovnih funkcija čoveka polazi karakterističan uticaj i time vrši tipičnu dispoziciju ličnosti. Identifikacija predstavlja za svakog čoveka neophodan stadijum razvoja na putu ka individuaciji. Identifikacija se najčešće odigrava sa delovima svesti drugog čoveka i/ili jednim od roditelja (1). disimiliše.

n u ž n a p r o l a z n a t a č k a n a putu i n d i v i d u a c i j e u o p š t e . I n d i v i d u a k o j a se r a z v i j a i izlazi iz p r v o b i t n o g p o r o d i č n o g i d e n t i t e t a n a i l a z i u p r o c e s u svog p r i l a g o đ a v a n j a i r a z v i t k a n a n a i z g l e d n e s a v l a d i v u p r e p r e k u . zbog čega n j e n a p r a v a individualnost podleže nesvesnom. k o j i postepeno t r a ž i r e g r e s i v a n izlaz. n e g o o i d e n t i t e t u . znači p r a k t i č n o u s v a j a n j e očevih m a n i r a . Sve identifikacije sa licima n a s t a j u tim p u t e m . posao itd. na n e k i duhovni p o k r e t . I d e n t i f i k a c i j a može isto t a k o da bude stimulativna sve d o k j e i n d i v i d u a l n i put n e p r o h o d a n . p o s l e d n j i slučaj je osobito v a ž a n . nego i na stvari (na p r i m e r . nego tek p o s t a j e s e k u n d a r n a ovim p r o c e s o m . I d e n t i f i k a c i j a s e r a z l i k u j e o d imitacije p o t o m e što j e i d e n t i f i k a c i j a nesvesna imitaciju. I d e n t i f i k a c i j a sa č l a n o v i m a p o r o d i c e r a z l i k u j e se od i d e n t i t e t a po t o m e što n i j e u priori d a t a č i n j e n i c a . O n a d e l u j e s t i m u l a t i v n o sve dok ne poene da služi k a o sredstvo pukog k o m o d i t e t a i time o m e t a r a z v o j o d g o v a r a j u ć e individualne m e t o d e . k o j i a priori postoji. pa zbog toga dolazi do g o m i l a n j a libida. i to t a k o što se j e d i n k a sa s v o j o m n a j b o l j o m f u n k c i j o m i d e n t i f i k u j e u toj meri da se velikim d e l o m . na p r i m e r . U tom s l u č a j u p r e p o r u č l j i v o je ne govoriti o i d e n t i f i k a c i j i . k a o kad b i sin b i o i d e n t i č a n s a o c e m . I d e n t i f i ­ k a c i j a s a r o d i t e l j i m a ili n a j b l i ž i m č l a n o v i m a p o r o d i c e d e l i m i č n o j e n o r m a l n a s t v a r u k o l i k o se p o k l a p a sa porodičnim identitetom.) i na p s i h o l o š k e f u n k c i j e . O n a tada d e l u j e d i s o c i r a j u ć e t a k o što se zbog n j e s u b j e k t cepa na dva u z a j a m n o tuđa dela ličnosti. T a j slučaj j e gotovo p r a v i l o k o d svih l j u d i s a j e d n o m d i f e r e n c i r a n o m f u n k c i j o m . I m i ­ t a c i j a p r e d s t a v l j a n e i z b e ž n o p o m o ć n o s r e d s t v o m l a d a l a č k e ličnosti u periodu n j e n o g r a z v o j a . Taj regresivno ponovo oživljeni. Ali a k o s e u k a ž e b o l j a i n d i ­ vidualna mogućnost. Š t a v i š e . k a o što to o d g o v a r a s t a n j u s t v a r i . š t a v i š e . o t u đ u j e o d s v o j e p r v o b i t n e k a r a k t e r n e c r t e .sa o c e m . onda identifikacija m a n i f e s t u j e svoj patološki k a r a k t e r n a t a j n a č i n što ona otada p o s t a j e p r e p r e k a . ili p o t p u n o . O n j e . d o k j e s a m a i m i t a c i j a svesno p o d r a ž a v a n j e . p r e d s t a v l j a i d e n t i f i k a c i j u s a članovima porodice. R e g r e s i j o m s e ponovo o ž i v l j a v a j u r a n i j a s t a n j a . k a o što j e r a n i j e b i l a s t i m u l a t i v n a i nesvesno n o s e ć a . među k o j i m a je i porodični identitet. 57 . a n e o d o c a r a z l i č i t a i n d i v i d u a l n o s t . U tom s l u č a j u i d e n t i f i k a c i j a vodi i z g r a đ i v a n j u s e k u n d a r n o g k a r a k t e r a . I d e n t i f i k a c i j a se ne odnosi u v e k na lica. a z a p r a v o v e ć gotovo s a v l a d a n i i d e n t i t e t .

O identitetu govorim u s l u č a j u k a k v e p s i h o l o š k e istovetnosti. nije ništa drugo nego ostatak prvobitne psihološke nerazličitosti subjekta i objekta. § 8 1 9 f. a time bi f e n o m e n i d e n t i t e t a već bio ukinut. Jung pod tim podrazumeva nesvesni fenomen kao neraznolikost subjekta od drugih objekata (1). naime. i r a z d v a j a n j e s u b j e k t a i o b j e k t a . j e r bi svesna j e ­ d n a k o s t u v e k p r e t p o s t a v l j a l a svest o d v e m a s t v a r i m a k o j e s u m e đ u sobom j e d n a k e p a . Identitet je uvek nesvestan fenomen. p r e m a t o m e .) IDENTITET Za razliku od opšteg shvatanja identiteta u smislu d a j e neko našao ličnu uporednu veličinu i ravnotežu u životu. identitet govori o istovetnosti. Ona postoji u pozitivnom i negativnom izrazu. kao i psihopatološki procesi (na primer. P s i h o l o š k i i d e n t i t e t p r e t p o s t a v l j a vlastitu nesvesnost. Taj pojam je posebno važan u oblasti razvojne psihologije. Za razliku od procesa identifikacije ili upoređivanja sa drugima. deca postaju neopravdano nosioci roditeljskih simptoma i odnosnih lica. (1) Identitet. to ono često opaža nesvesne i potisnute konflikte roditelja i predstavlja ih u svojim simptomima i teškoćama. ludilo ili masovna histerija). Zbog nesvesnog identiteta i i z j e d n a č a v a n j a . Jung se upušta i u "porodično s t a b l o " i kolektivnu dušu. k o j a . budući da se na tome zasnivaju svi socijalni i idealni stavovi. Pošto sc dete još ne može razlikovati od roditelja.I d e n t i f i k a c i j a u v e k i m a za cilj da tuđim n a č i n o m o s t v a r i izvesnu k o r i s t ili ukloni n e k u p r e p r e k u ili reši n e k i z a d a t a k . ( G W 6. koji takode predstavljaju osnovne faktore delovanja u nesvesnom identitetu. dakle 58 . da bi se nesvesni identitet deteta mogao shvatiti pomoću nesvesnog njegovih roditelja. On je odlika primitivnog mentaliteta i stvarna osnova " m i s t i č k e p a r t i c i p a c i j e " . U svojoj model-predstavi kolektivnog nesvesnog.

) IMAGINACIJA. Ali. da svugde važe isti motivi. svesnog socijalnog stava. § 821 f. i k a r a k t e r i s t i k a nesvcsnog u o d r a s l o g k u l t u r n o g č o v e k a . pri čemu se on oslikava. (G\V 6. Ovaj metod je posebno pogodan 59 .p r i m o r d i j a l n o « nesvesnog s t a n j a . i s t o t a k o n a n j e m u p o č i v a m o g u ć n o s t projekcije nije i introjekcije. Na identitetu sa r o d i t e l j i m a z a s n i v a se identifikacija s a r o d i t e l j i m a . N a i d e n t i t e t u se zasniva naivna predrasuda o j e d n a k o s t i psihologije jednoga sa p s i h o l o g i j o m d r u g o g č o v e k a . ukoliko n i j e postalo s a d r ž a j svesti. prepričava ili zapisuje. kod i m a g i n a c i j e se Ja aktivno suočava sa unutrašnjim slikama i fantazijama. identitet se p o j a v l j u j e u patološkim slučajevima. k o j e . i d e n t i t e t je i m o g u ć n o s t svesnog kolektivizma. O n n i k a k v o izjednačavanje. j e d n a k o s t . AKTIVNA Aktivna imaginacija jc važan terapcutski metod jungovske psihologije. Na i d e n t i t e t u se b a z i r a i m o g u ć n o s t sugestije i psihičke z a r a z e . Veoma j a s n o . Na identitetu počiva i opšte r a š i r e n a t e ž n j a da č o v e k želi da na d r u g o m e p o p r a t i ono što bi t r e b a l o da izmeni u sebi s a m o m . Za razliku od snevanja. pomoću koje se obraduju duševna raspoloženja i drugi sadržaji nesvesnog. k o j a u o p š t e n i k a d a n i j e b i l a p r e d m e t svesti. koje se čoveku događa. n a p o s l e t k u . koji je u idealu h r i š ć a n s k e l j u b a v i p r e m a b l i ž n j e m u n a š a o svoj najviši izraz. gde se u d r u g o m e p r e t p o s t a v l j a svoj sopstveni s u b j e k t i v n i s a d r ž a j k a o nešto r a z u m l j i v o s a m o po s e b i . Pomoću nesvesne uobrazilje može se kakav nezadovoljavajući san preneti u slike i dalje oblikovati. nego apriorna I d e n t i t e t j c prvenstveno nesvesna identičnost s a o b j e k t i m a . da je ono što j e meni p r i j a t n o p r i r o d n a p r i j a t n o s t i z a drugog. Z a t i m j e o n odlika r a n o g infantilnog s t a n j a duha i. d a ono što j c z a m e n e n e m o r a l n o i za d r u g o g m o r a biti n e m o r a l n o i t d . na primer u paranoičnoj zabludi odnošenja. t r a j n o o s t a j e s t a n j e i d e n t i t e t a sa o b j e k t i m a . nikakva identifikacija.

V a ž n o je ne s a m o emitovati slike iz s e b e . kao psihijatru. K o d i m a g i n a c i j e . Pomisao da sc u ovaj avanturistički poduhvat. One često nalikuju prc arhaičnim slikama i imaju primitivan s i m b o l i č a n karakter. tako reći. (1) Da bih pohvatao fantazije koje su me podzemno pokretale. j a . tako reći. takođe saznajemo koji su sve strahovi i otpori morali da se prcvaziđu da bismo se upustili u ovu aktivnu raspravu sa nesvesnim ( 1 ) . Bojao sam se gubitka samokontrole i da ću postati plen nesvesnog. sadržaji nesvesnog se personifikuju i sa njima se tako postupa kao da su realni likovi ( 2 ) . Pričinjavao sam se sebi kao pacijent na analizi kod 60 . već zbog svojih pacijenata. j e r potiču iz dubokih s l o j e v a nesvesnog. ne mogu i ne žele da predstavljaju umetničke forme izražavanja. Jungovo iskustvo pokazuje d a j e zapisivanje često k o r i s n i j e od o b i č n o g pripovedanja. 182) (2) Pisao sam.za to da se a f e k t i m a i drugim zastrašujućim o s e ć a n j i m a daju mogućnosti izražavanja u slikama. Važan motiv u tim razmatranjima bila jc okolnost da nisam od svojih pacijenata mogao ništa da očekujem. n e g o i razumevati poruke i sadržaje racionalno urediti i iz svega toga izvući zaključke (3). jednom delu svog Sopstva koji jc zastupao drugačije stanovište od moje svesti i dobio iznenađujuće i neobične odgovore. l j . a šta to znači. str. mnogo mi jc pomogla u brojnim kritičnim fazama. sasvim jasno. Ne samo da sam protiv toga osećao izvestan otpor. da uronim u njih. (Erinnerungen. bilo m i j e . morao sam. godine otkrio ovaj metod. nego da sam maksimalno posedovao neke teorijske predrasude o tome. nisam hteo da prihvatim. Naposlctku. Ipak sam sc morao odvažiti da se dočepam tih slika. u koji sam sc upleo. nego sam imao i jako osećanje straha. čija jc vrednost bila sumnjiva. Na osnovu priloženih citata čitalac može sam da zamisli kako je Jung 1913. po pravilu. Tri tom. naposlctku ne upuštam sebe radi. na šta sc ni sam ne bih smeo usuditi. j o š jedno upućivanje na svojstva slikovitih likova koji. Izgovor da pored pacijenta stoji pomagač. Aktivna imaginacija može se dogoditi i u formi pisanja pisama. Znao sam da takozvani pomagač. nije još poznavao materiju iz svog sopstvenog shvatanja.

U vezi s t i m . j e r s a m s m a t r a o d a . T i m e s e priziva negativno dejstvo nesvesnog. k o j u oni i n a č e v r š e n a d svešću. I z toga m o g u n a s t a t i d e s t r u k t i v n a d e j s t v a . (Erinneritngen. Č o v e k se ne trudi da r a z u m e . to je r a z l i k o v a n j e između svesti i s a d r ž a j a nesvesnog. N e r a z u m e v a n j e i n e d o s t a t a k etičke dužnosti lišavaju p o s t o j a n j e n j e g o v e celovitosti i nekom individualnom životu daruju mučan k a r a k t e r fragmentarnosli. nego i s a m o g onog k o z n a . a k o n e p i š e m A n i m i . P u š t a m o slike da sc uzdižu i možda im se č u d i m o . str. v e r u j e da je sa z n a n j e m gotovo i podleže opasnoj zabludi. ali se pri tom z a d o v o l j a v a m o time. S l i k e nesvcsnog n a m e ć u čoveku tešku o d g o v o r n o s t . 196) 61 . sledeći pri tom s t a r u g r č k u m u ­ d r o s t : " P r e p u s t i d r u g o m ono što imaš i bićeš p r i h v a ć e n . str.r a c i o n a l n o k l a s i f i k u j e m i p r v e n s t v e n o o s t v a r i m u životu. A u p r a v o u t o m e leži m o g u ć n o s t o p h o đ e n j a sa n e s v e s n i m . I o n a j ko shvata slike u izvesnoj m e r i .k o l i k o je to m o g u ć e . J e r onaj ko svoja saznanja nc p o s m a t r a k a o e t i č k u o b a v e z u . onda ona n e m o ž e d a s h v a t i m o j e f a n t a z i j e . u p a d a u p r i n c i p m o ć i . da ga . (Erinnerungen. Njih m o r a m o tako reći izolovali. U s v o j i m " p i s m i m a " s a m p o k u š a o d a b u d e m d o k r a j a pošten. P o š t o s a d r ž a j nesvesnog p o s e d u j e izvestan stepen a u t o n o m i j e . S a m o t a k o m o ž e m o i m o d u z e t i m o ć . k o j a ne s a m o što r a z a r a j u d r u g e . " O n o o č e m u se p r v e n s t v e n o r a d i . S a s v i m j c d r u g a s t v a r složiti se uopšte sa č i n j e n i c o m o a u t o n o m i j i n e s v e s n i h s a d r ž a j a . To je ono što čovek n a j č e š ć e p r o p u š t a . p o s t o j a o j e j o š j e d a n razlog m o j e s a v c s n o s l i : A n i m a n i j e m o g l a d a p r e o k r e n e o n o što j c n a p i s a n o i d a o d t o g a i z m i š l j a i n t r i g e . a k a m o l i da izvuče e t i č k e k o n s e k v e n c e .) (3) Veliku p a ž n j u p o s v e ć u j e m t o m e da r a z u m e m svaku sliku i svaki s a d r ž a j . 1 8 9 f. M e đ u t i m . a to se n a j l a k š e o b a v l j a tako š t o se oni p e r s o n i f i k u j u a p o t o m se iz svesti u s p o s t a v l j a k o n t a k t sa n j i m a .n e k o g ž e n s k o g d u h a ! S v a k e v e č e r i dao bih s e n a p i s a n j e . p o s t o j i velika r a z l i k a da li se i s k l j u č i v o n a m e r a v a n e š t o p r i p o v e d a l i ili se to z a i s t a z a p i s u j e . t o ova t e h n i k a n e s t v a r a n i k a k v e p o s e b n e p o t e š k o ć e .

k o j i i m a za cilj razvitak individualne ličnosti. Za Junga. individuacija predstavlja prirodni psihički proces i model njegovog metoda lečenja. I n d i v i d u a c i j a j c uopšte p r o c e s f o r m i r a n j a i p o s c b l j c n j a pojedinačnog bića. Od mnoštva aspekata individuacije pomenimo najpre proces diferencijacije. k o j e m sc u j u n g o v s k o j p s i h o l o g i j i poklanja velika pažnja. Ovaj individualni put ne vodi u koliziju sa kolektivnom normom. a posebno kompenzacija između osnovne funkcije i inferiorne funkcije. (1) Individuacija. U individuaciju i samoostvarenje ubraja se naposletku i konfrontacija sa svim nesvesnim i transpersonalnim "duševnim dominantama". osećanje.INDIVIDUACIJA Individuacija jc proces psihičkog sazrevanja i transforma­ c i j e . P o j a m i n d i v i d u a c i j e igra u n a š o j psihologiji važnu ulogu. Individuacija sc često opisuje i uz pomoć pojmova samoostvarcnja i ocelotvorenja ličnosti. kao i razvoj ove poslednje. Nužnost individuacije jc utoliko prirodna pojava ukoliko 62 . "koji ima za cilj razvoj individualne l i č n o s t i " ( 1 ) . U individuaciji pomaže i pravilno opho­ đenje sa četiri vlastite orijentacione funkcije (mišljenje. specijalno razvitak psihološke individue kao bića k o j e se razlikuje od opšteg. Na izvesnim etapama individuacije dolazi do suočavanja sa Senkom. potom sledi odnos prema duševnim slikama Anime i Animusa i naposletku susret sa Sopstvom kao središtem čitave ličnosti. nego do konflikata dolazi samo onda kada se individualne norme proglase opštevažećim ( 2 ) . U najtešnjoj vezi sa tim procesom stoji izrastanje individualnosti iz kolektivnih normi i iz kolektivnih psihičkih struktura. oset i intuicija). Stoga je indi­ v i d u a c i j a proces diferencijacije. od kolektivne psihologije.

zapravo. M e đ u t i m . znači nanošenje štete individualnoj ž i v o t n o j d e l a t n o s t i . izražava i u psihološkom smislu. N o r m a n i č e m u n e služi a k o je njena važnost apsolutna. č a k . t e j o j j e b a š zbog toga p o t r e b n a n o r m a radi o r i j e n t a c i j e p r e m a društvu i zbog u s p o s t a v l j a n j a n e o p h o d n i h životnih v e z a j e d i n k e u d r u š t v u . nego je s a m o drugačije o r i j e n t i s a n o . nikada nije n o r m a . K a k o j e d i n k a n i j e s a m o p o j e d i n a č n o biće nego p r e t p o s t a v l j a i k o l e k t i v n e o d n o s e p r e m a s o p s t v e n o j e g z i s t e n c i j i . o r i j e n t i š u p r e m a n e k o j n o r m i . p r e d s t a v l j a t i suprotnost k o l e k t i v n o j n o r m i . s u p r o t n o s t k o l e k t i v n o j n o r m i samo j e p r i v i d n a . Norma nastaje iz celokupnosti indi­ vidualnih p u t e v a i s a m o o n d a ima o p r a v d a n j e svog p o s t o j a n j a i u t i c a j na u n a p r e đ i v a n j e života a k o uopšte p o s t o j e putevi k o j i se. nalazi u s u p r o t n o s t i sa kolektivnim n o r m a m a . n e g o p o s e ­ b n o s t i k o j a je u priori z a s n o v a n a na n a d a r e n o s t i . i s k l j u č i v i m n o r m i r a n j e m . nego uspostavljanju i n t e n z i v n i j e i o p š t i j e k o l e k t i v n e veze.s p r e č a v a n j e i n d i v i d u a c i j e p r e t e ž n i m ili. j e r ona znači odvajanje i diferenciranje od o p š t e g i o f o r m l j e n j e p o s e b n o g . više ili m a n j e . što je upravo namera ekstremnog individualizma. ona n e m a n i k a k v e veze s a i n d i v i d u a c i j o m . k o r a č a indi­ v i d u a l n o m s t r a n p u t i c o m . P r e m a tome. j e r s a m o ona z a j e d n i c a k o j a je u s t a n j u da svoju u n u t r a š n j u k o h e z i j u i s v o j e k o l e k t i v n e v r e d n o s t i sačuva paralelno sa maksimalnom slobodom pojedinca. M e đ u t i m . § 8 2 5 ) (2) I n d i v i d u a c i j a se u v e k . j e r pri t a č n i j e m p o s m a t r a n j u može se zapaziti da individualno stanovište nije suprotno k o l e k t i v n o j n o r m i . ali nc tražene p o s e b n o s t i . i n d i v i d u a l n i p u t . dok j e isključivo k o l e k t i v n o j životnoj o r i j e n t a ­ c i j i n o r m a u sve većoj m e r i s u v i š n a . pa se. može da o č e k u j e t r a j n u vitalnost. ( G W 6. z a p r a v o . Realan sukob sa kolektivnom normom n a s t a j e s a m o onda ako se individualan p u t podiže na nivo n o r m e . s v r e m e n a n a v r e m e . Stoga z n a t n o o m e t a n j e individualnosti predstavlja veštačko osakaćenje. shodno kolektivnim m e r i l i m a . n i k a k o nc može biti z d r a v a i z a život t r a j n o o s p o s o b l j e n a i n s t i t u c i j a . to i proces i n d i v i d u a c i j e ne v o d i u ruzdruiivunje. Ali individualnost je v e ć data fizički i fiziološki. Ova namera je pato­ loškog k a r a k t e r a i sasvim je u koliziji sa životom. Individualni put ne može. doduše. k o j a . j e r b i suprotnost p r e m a n j o j m o g l a biti s a m o s u p r o t s t a v l j e n a normu. J a s n o je odmah da s o c i j a l n a g r u p a k o j u čine o s a k a ć e n e j e d i n k e . zbog čega p r a v a m o r a l n o s t 63 . S t o g a i n d i v i d u a c i j a vodi p r i r o d n o m v r e d n o ­ v a n j u k o l e k t i v n i h n o r m i . p r e m a t o m e .

odnosno sa slikom Gospodnjom (1). U takvoj nadmenosti nestaje neophodno razlikovanje između Ja i slike Gospodnje.propada. inflacija se manifestuje u raznim oblicima depresije i manije. primera radi. U religioznoj jezičkoj upotrebi to znači da ljudi žele da budu kao Bog. S t o g a je ona upućena na k a t a s t r o f e k o j e j e . n e s p o s o b n a da izvuče p r a v e z a k l j u č k e za b u d u ć n o s t . I n d i v i d u a c i j a sc p o k l a p a sa r a z v i t k o m svesti iz p r v o b i t n o g stanja identiteta (vidi I d e n t i t e t ) . u s m r ć u j u . I n f l a c i j a j e n a p a r a d o k s a l a n način nesvesnost svesti. Međutim. O n a se nalazi u s t a n j u a u t o h i p n o z e i stoga ne dopušta r a z g o v o r e sa s a m o m s o b o m . n e s p o s o b n a da shvati s a v r e m e n a z b i v a n j a . r a t k o j i niko n i j e želeo. ispoljavaju u uobraženosti i u ekstremnim osećanjima posebnosti i odabranosti. K a d a j e s u d b i n a E v r o p e z a v r e m e o d č e t i r i g o d i n e o d i g r a l a r a t v e l i k e o d v r a t n o s t i . O n a je nesposobna da uči na osnovu prošlosti. a i z g u b i s p o s o b n o s t r a z l i k o v a n j a k o j a jc conditio sine qua non s v a k e s v e s t i . to je veću njegovu individualnu nemoralnost. pa dolazi do inflacije Ja. t a k o 64 . Psihička stanja inflacije s e . u s l u č a j u p o t r e b e . Dalje. ( G W 6. Identifikacijom sa kolektivnim nesvesnim dolazi do prodora arhetipskih sadržaja u Ja. o n d a se. (1) Naduvcna svest uvek je e g o c e n t r i č n a i svesna je s a m o svoje vlastite prisutnosti. § 8 2 8 ) INFLACIJA O inflaciji se u analitičkom smislu govori onda kada Ja prekorači ograničenja koja su mu postavljena i suviše zakorači u sferu Sopstva (Selbst). Što je jače kolektivno normiranje čoveku. T a j s l u č a j n a s t a j e onda k a d a svest p r e u z i m a s a d r ž a j e n e s v e s n o g . inflacija može obuhvatati i suprotna osećanja preterane nevrednosti i duboke inferiornosti. Stoga Jung upozorava na opasnost po Ja od identifikacije sa Sopstvom. S t o g a i n d i v i d u a c i j a z n a č i p r o š i r i v a n j e sfere svesti i svesnog psihološkog života.

koji je prema njegovim sopstvenim recima sam po sebi razumljiv i bez posebnog znanja u tumačenju snova (1).).r e ć i .). Jung lično i terapeuti koji rade po njegovom metodu. na sredini života itd. za razliku od drugih snova. § 5 6 3 ) INICIJALNI SAN Pod inicijalnim/uvodnim snom podrazumeva se svaki san koji se sanja prilikom ulaska u novu životnu situaciju ili na nekom novom početku posebne vrste (na primer. u svadbenoj noći. Ono što jc posebno i bitno kod uvodnog sna. Zbog toga uvodni san ima veliki značaj za dijagnostiku. je to što sc ovde izražavaju faktori koji izazivaju neurotična oboljenja ili komplikovane životne situacije. U specijalnom smislu. ( G W 12. prvo pričešće. budući da slike iz snova pomažu da se spoznaju buduće razvojne mogućnosti snevača (2). Niko nije položio sebi račun o tome da jc evropski čovek bio spopadnut n e č i m što ga je l i š a v a l o svakog s l o b o d n o g o d l u č i v a n j a v o l j e . k o j i dotično l i c e uvode u j e d n o važno životno ili versko 65 . Jung demonstrira značaj uvodnog sna na priloženom primeru. niko n i j e z a p i t a o ko jc p r o u z r o k o v a o r a t i njegov p r o d u ž e t a k . na početku obavljanja zanimanja ili studija. nisu ovaj pojam utvrdili jednoznačno ili ga ograničili na jedan jedini san. j e r on pomaže u spoznavanju nesvesnih i prikrivenih motiva tih p o t e š k o ć a . konfirmacija itd. inicijalni san posmatramo ovde kao uvodni san na početku analitičkog rada na terapiji. krštenje. međutim. Pored dijagnostičkog aspekta u mnogim uvodnim snovima se javlja i izvesna prognostička dimenzija. S l i č n o i n i c i j a l n i m iskustvima prvobitnih kultura ili religioznih rituala i simbola (na primer. To s u m a n u t o i nesvesno s t a n j e nastavilo se u p o r n o sve dotle dok sc E v r o p l j a n i n a j e d a n p u t nisu " u p l a š i l i s v o j e sličnosti s a B o g o m " .

on je već dosegnuo p r a v u o d s k o č n u d a s k u k o j a bi mu o m o g u ć i l a da d o g u r a d a l e k o . (1) S n o v i . izluzi iz stanice. leti. nesigurnost. jer želim da svoj prtljug i ne da sam naluzim ništa. kuko jedan od njih. o š a m u ć e n o s t . Na ulici stoji nekolicina momaka koji su su kaže: mnom išli u Škotu. O v a j p a c i j e n t je i s t o v r e m e n o donco na k o n s u l t a c i j u i dva sna iz p r e t h o d n e noći. Z a i l u s t r a c i j u o n o g a što j e r e č e n o . Ona očigledno k a ž e : " Z a b o r a v l j a š k a k o si nisko p o č e o . J e d a n čovek na rukovodećem položaju konsultovao se sa mnom. Vreme ono su 'Ovaj i ne dolazi često u Komično mi polazi za rukom du sakupim ulicu i vidim mulo stvtiri. " ( G W 1 6 . " itd. t j . konačno je nuliizim. n a i m e i n i c i j a l n i s n o v i .iskustvo. Nuposletku se. § 2 9 6 ff. tako i inicijalni snovi omogućavaju pojavljivanje osnovnih iskustava i time uvode buduće razvojne mogućnosti. stepenicu po s t e p e n i c u . k o j i j c p r u ž a o v e o m a velike izglede za j o š viši s o c i j a l n i uspon. S v o j život j c z a p o č e o k a o m a r l j i v sin s i r o ­ m a š n o g s e l j a k a i v e l i k o m m a r l j i v o š ć u i t a l e n t o m peo se. jurim zaboravio fasciklu vužnim spisima. v r l o često b a c a j u j a s n o svetio n a dotični ctiološki v a ž a n f a k t o r ." N i j e p o t r e b n a n i k a k v a i n t e r p r e t a t i v n a a k r o b a t i k a da u ovom snu p r o n a đ e m o u p u t na s k r o m a n p o č e t a k n j e g o v e k a r i j e r e i da shva­ timo šta ta n a j a v a h o ć e da k a ž e . upravo na peron du bih video kako voz uli su teškom mukom uz krujnje nupore. žutim idem premu cilju.) (2) D r u g i san g l a s i : putujem. naše selo'. istrčavum na "Nalazim se u velikoj žurbi. o t e ž a n o d i s a n j e . na stanicu. da u m e đ u v r e m e n u n i j e i z n e n a d a došla n j e g o v a n e u r o z a . snovi s a s a m o g p o č e t k a l e č c n j a . n e k a posluži sledeći p r i m e r . . pokazujući na mene. voz Pokušavam će du prikupim uskoro otići. P a c i j e n t i m a z a s o b o m v e o m a u s p e š n u k a r i j e r u . bez duha trčim stropoštuvum nazad u stan. vrtoglavica do povraćanja. Voz se kreće u obliku neobične zmijolike krivulje i veomu 66 . d o r u k o v o d e ć e g p o l o ž a j a . u k r a t k o : s t a n j e k o j e j e toliko nalik n a v i s i n s k u b o l e s t d a s e može p o b r k a t i s a n j o m . . P a c i j e n t n i j e m o g a o izbeći da na ovom mestu ne izgovori onu isuviše poznatu f r a z u k o j a p o č i n j e s t e r e o t i p n i m r e c i m a : " I b a š s a d a k a d a . M u č e ga strahovanje. Prvi san glasi: "Ponovo sum u mulom selu gde sam rođen. Onda čujem Ju se pravim da ili uopšte ne poznajem i prolazim pored njih. S i m p t o m a t o l o g i j a v i s i n s k e b o l e s t i izgleda v e o m a p o g o d n o m za d r a s t i č n o p r e d s t a v l j a n j e s t v a r n o g položaja p a c i j e n t a . F a k t i č k i .

S t o g a ga stiže u p o z o r a v a j u ć a n e u r o z a . daje pun sam se onda će zadnji vagoni da iskoče iz šina. nudi neko r e š e n j e . Bilu je to strašna gus. prilikom buđenja ili već tokom snevanja. Kiessig). T r e b a l o bi da se z a d o v o l j i p o s t i g n u t i m .) INKUBACIJA SNA Pod inkubacijom sna ovde razumemo reakciju usnule duše na važne događaje u životu i na osnovna životna pitanja. P o š t o m a š i n o v o đ a t a m o n a p r c d i p a k vozi b e z o b z i r n o . a n i s k o p o r e k l o i n a p o r i d u g o t r a j n o g u s p i n j a n j a iscrpli su n j e g o v e s n a g e . ( G W 1 6 ." su se veoma zaljuljali i potom zaista iskliznuli iz šinu. Mušinovođa katastrofa. S a n n a j p r e p r i k a z u j e uzaludnu n e r v o z n u ž u r b u d a b i s c i p a k išlo n a p r c d . I ovde n i j e p o t r e b n a n i k a k v a m u k a da s h v a t i m o opis sna. M n o g i pisci i n a u č n i c i potvrđuju kako su usnili kreativne ideje ili čak i sama otkrića (tako je K c k u l e usnio svoj bcnzolski prsten ili slučajevi u knjizi: Dichter erzahlen ihre Traume. P a c i j e n t je o č i g l e d n o u s a d a š n j e m p e r i o d u svog života dostigao svoj v r h u n a c . dok su spavali u hramovima. § 2 9 9 ff. od proricanja putem sna tražili pouku ili isccljcnje (na primer u Epidauru). Pomislio zaista Probudio sum: ako mašinovođa ne puzi da i krene punom zadnji vagoni purom. čim izađe na pravu prugu. a u m e s t o toga n j e g o v a a m b i c i j a ga t e r a d a l j e . to p o z a d i n a s t a j e u k o m p o z i c i j i n e r v o z a .je dugačak. l j u l j a n j e i i s k l i z n u ć c .ju pokušavam uplašen. Kao što su ljudi u antičko doba. kriknem. Kod inkubacije sna duša sc usmerenim pitanjem pre spavanja podstiče na bavljenje dotičnim problemom i da insceniranjem sna i 67 . više i g o r e . gde jc v a z d u h za n j e g a isuviše r a z r e đ e n i na k o j i on n i j e n a v i k a o . Izvesne podvrste inkubacije sna čine iskustva da se na nerešena pitanja ujutru. izdavač M. tako i mnogi savremeni ljudi doživljavaju da se neki problem " i z l e ž e " tokom snevanja.

da paze na snove ili čak da u njima traže odgovor ili putokaz. Jung često ohrabruje svoje pacijente. INTEGRACIJA Psihička integracija služi za uspostavljanje ličnog o c e lotvorenja. A k o r a z l i č i t i p a r c i j a l n i aspekti l i č n o s t i egzistiraju nepovezano. otkriće mnoga uputstva koja su duboko povezana za inkubacijom sna. Kritičari ili ljudi sa malim iskustvom sa snovima ne bi smeli da sa svojim preuranjenim sudom misle da je to vraćanje u arhaične tehnike proricanja ili u primitivna stanja duha. i onda Selbst zna više. j e r ono to crpi iz izvora bića. Integrativna sposobnost izraz je zdravog i normalnog 68 . I kad naše Ja predstavlja centralnu instancu za tumačenje naših snova. ipak te slike i simboli skiciraju b a r pravac za rešenje k o j e se traži. budući da se odvojeni delovi ličnosti uklapaju u samu ličnost. imaće najčešće drugačija iskustva sa inkubacijom sna nego n e k o ko iz čiste radoznalosti želi to da uzgred isproba. ko se duže bavi svojim snovima ili je na dužim seminarima o snovima " l e ž a o " na svojim problemima i pitanjima. naročito u teškim životnim situacijama ili u neurotičnim zamkama. kao neki marginalni fenomen. onaj k o j e bliže proučavao Jungovu praksu funkcionisanja sna u njegovoj psihoterapiji. 1 kada slike iz sna najčešće ne prenose nikakva patentna rešenja (što se u nekim prilikama može desiti). Onaj ko je na s o p s t v e n i m analizama školovan za rad na snu. U mnogim aspektima psihologije sna Jung dodiruje pojam inkubacije sna samo na izgled. Međutim.kombinacijom raznih slika i motiva pruži neki šifrovani odgovor. Integracija je važan korak na putu individuacije i samoo s t v a r c n j a . onda može doći do disocijacije ličnosti (razdvajanje i bolno cepanje).

odnosno a r h e - 69 . j e r j e d i n i k o j i z a i s t a m o ž e d a čini g r e š k e . onda može biti s i g u r a n da nc može p o b e ć i od teškoća k o j e čine n e u m i t n u k o m p o n e n t u n j e g o v e p r i r o d e . Njegov završni bilans odgovara tome. (1) K o n f r o n t i r a n j e s a a r h e t i p o m ili s a n a g o n o m p r e d s t a v l j a etički problem p r v o g r e d a . ( G W 8. predstavlja utoliko principijelnu promenu ukoliko odstranjuje samovlašće subjektivne Ja-svesti i njoj s u p r o t s t a v l j a n e s v e s n e k o l e k t i v n e s a d r ž a j e . u k o j e se upleo čitav svet. u načelu ništa ne shvata a i n e m a p o t r e b e za (im. O n a j ko je u pretežni j o j m e r i prosečan č o v e k . n a l a z i na putu a s i m i l a c i j e n e s v e s n o g . D o k mnogi svoju Scnku projektuju na druge ili na " d r u š t v o " . neuroza najpre dovodi do napora za integraciju tih snaga. integracija razdvojenih i potisnutih sadržaja predstavlja važan proces ( 1 ) . oseća se o d g o v o r n i m za s v o j e d u š e v n o s t a n j e . S j e d n e strane je to u s u o č a v a n j u sa S c n k o m a s druge strane posredi su v i š e s l o j n e interakcije između svesti i nesvesnog. carstvo koje " n i j e ovo­ z e m a l j s k o " . p r a v o p r v e n s t v a d a b u d e sasvim n e d u ž a n za svoje velike političke i s o c i j a l n e k a t a s t r o f e . čiju hitnost m o ž e da oseti s a m o o n a j ko se nalazi pred neminovnošću odlučivanja o asimilaciji nesvesnog i o i n t e g r a c i j i s v o j e ličnosti. A k o sc on. Pored toga.Ja. § 410) (2) I n l e g r i s a n j e nesvesnih s a d r ž a j a u svest. Jung označava integraciju nesvesnih sadržaja kao "osnovnu operaciju" svoje kompleksne psihologije (2). M e đ u t i m . i to u t o l i k o više u k o l i k o j a s n i j e vidi k a k a v bi m o r a o biti da bi postao z d r a v i j i . O b i č a n č o v e k i m a . dok drugi ima mogućnost da pronađe duhovno stanište. O v a n e v o l j a snalazi s a m o onoga ko s h v a t a da i m a n e u r o z u ili sa s v o j o m d u š e v n o m s i t u a c i j o m ne s t o j i b a š n a j b o l j e . š t a v i š c . što čini osnovnu operaciju kompleksne psihologije. t o j e veliki a n o n i m u s k o j i s c u o b i č a j e n o o z n a č a v a k a o " d r ž a v a " ili " d r u š t v o " . o n a j k o zna d a nešto od njega zavisi ili da bi b a r t r e b a l o da zavisi. U Jungovim spisima pojam integracije je od fundam e n t a l n o g z n a č a j a u dve sledeće oblasti. naprotiv. Jung često govori o integraciji S c n k e kao tamne strane ličnosti. odnosno socijalne svesti. i drugo. stabilniji i p o d o b n i j i . T a k v i h ljudi izvesno n i j e m n o g o . od nesvesnih kolektivnih dominanti. S v e s t o sebi p o j a v l j u j e se u zavisnosti od dva f a k t o r a : prvo od uslova kolektivne. Naročito u lečenju neuroza.

Savesno i s t r a ž i v a n j e ovih p o j a v a u k a z u j e na n j i h o v veliki z n a č a j i stoga se ne može o t r g n u t i s a z n a n j u da između k o l e k t i v n e svesti i k o l e k t i v n o nesvesnog p o s t o j i gotovo n e p r e m o s t i v a s u p r o t n o s t . k a o da oni uopšte i n e p o s t o j e . s j e d n e s t r a n e . Oba stava odlikuje temeljno psihološko držanje čoveka i pokazuju usmerenje psihičke energije (libido). I k a d a n a m se čine b e s m i s l e n i m . ( G W 8. č a k iako s e p o i m a n j e sveta k o j e d o m i n i r a svešću pokaže nesposobnim da shvati fenomene o kojima je reč. P r v a r e p r e z e n t u j e p r i r o d n e p o d s t i c a j e . s d r u g e s t r a n e . m e đ u t i m . štaviše. Sva pažnja i svi odnosi introvertnog čoveka manje su upravljeni na objekte iz spoljašnje stvarnosti. o d b a c u j u ih na n e o p r a v d a n n a č i n k a o b e s m i s l e n e . p o s t o j e . Ovi p o s l c d n j i r a s p a d a j u se fenomcnološUi u dve k a t e g o r i j e : u n a g o n s k u s f e r u . dok s u četiri o r i j e n t a c i o n e f u n k c i j e v a r i j a b i l n e prirode. I z m e đ u s a d r ž a j a k o l e k t i v n e svesti. Ovaj tip zauzetog stava je relativno utvrđen od s a m o g r o đ e n j a . a druga one d o m i n a n t e k o j e s t u p a j u u svest k a o opšte ideje. onda to s a m o d o k a z u j e da ih ne r a z u m e m o . § 423) INTROVERZIJA In tro verzija je tip zauzetog stava.tipova. postoji suprotnost. K a d a j e n j i h o v o p o s t o j a n j e v e ć j e d n o m s h v a ć e n o . dakle ekstraveilno. a više na subjekt i sopstvenu subjektivnost ( 1 ) . P s i h i č k i f e n o m e n i ove v r s t e . k o j a jc toliko izražena da ove poslednje n a u č n a i s t r a ž i v a n j a i p o s m a t r a n j a i s k l j u č u j u k a o potpuno i r a c i o n a l n e i. D o k j e stav po sklonosti dominantan u prvoj polovini života 70 . onda nesvesno deluje kompenzatorski. i a r h e t i p s k u sferu. u k o j o j s u b j e k t vidi sebe samog. onda oni više n e mogu biti p r o g n a n i i z slike sveta. k o j i se p r e d s t a v l j a j u k a o o p š t e p r i h v a ć e n e istine i onih iz k o l e k t i v n o g n e s v c ­ snog. A k o j e svest čoveka introvertno usmerena i nosi taj pečat. kod kojeg se interesovanjc u s m e r a v a prvenstveno n a unutarduševna zbivanja.

I n t r o v e r z i j a je o k r e t a n j e libidu ka u n u t a r n j o j strani. I n t r o v e r z i j a može imati više i n t e l e k t u a l a n ili više emotivni k a r a k t e r . to bi u drugoj polovini života trebalo da se razvije i njegov antipod (kao nesvesna ekstroverzija). pa jc sloga često sputan i d o g a đ a mu sc da s v o j o m o s o r n o m i m r z o v o l j n o m n e p r i s t u p a č n o š ć u ili 71 . p r c d u s r c l l j i v a . O n o što on čini. nc može sc o d m a h r a z a z n a t i . I n t e r e s o v a n j e se ne k r e ć e p r e m a o b j e k t u . utoliko on t o m e p r u ž a veći otpor. I n t r o v e r t n a l i č n o s t n i j e . I n t r o v e r z i j a j c aktivnu a k o s u b j e k t želi izvesnu i z o l a c i j u od o b j e k t a .i pomaže čoveku u pronalaženju svog mesta u životu. O n a j e z a t v o r e n a p r e m a s p o l j n j i m z b i v a n j i m a . n e g o da aktivno kreiraju život. T i m e je izražen negativan odnos s u b j e k t a prema o b j e k t u . Introvertni tip zauzetog stava bliže jc okarakterisan na nekim primerima i iskustvima iz neposrednog života ( 2 ) . a pasivna a k o s u b j e k t n i j e u s t a n j u da r e a k t i v n u s n a g u o b j e k t i v n o g l i b i d a p o v r a t i iznova n a o b j e k t . introverzija k o j a se ne o k r e ć e o b j e k t u nego s u b j e k t u i k o j a se u p r a v o ne o r i j e n l i š e ka o b j e k t u . N a v e ć i m s k u p o v i m a s e o s e ć a u s a m l j e n o i i z g u b l j e n o . oseća i dela n a način koji j a s n o u k a z u j e na to da je s u b j e k t u p r v o m redu motivator. n a i m e . (1) Introverzija. uzdržani i radije slušaju druge umesto da sami govore. a može se. dok o b j e k t u p r i p a d a najviše s e k u n d a r n i z n a č a j . § 8 3 3 ) (2) N a s u p r o t t o m e . Kod kuće i u društvu su tihi. nego j c s p r e m n a n a stalno p o v l a č e n j e p r e d o b j e k t o m . isto l a k o . N e k o k o j e i n l r o v e r t n o n a s t r o j e n misli. nego se povlači od n j e g a na s u b j e k t . nc čini ono što i d r u g i č i n e . U životnoj praksi teško se sreće čista i jednoznačna varijanta ovog tipa. čini na svoj n a č i n . i s k l j u č u j u ć i i dalje s p o l j n j e u l i c a j e . o n d a g o v o r i m o o introvertnom tipu. a najčešće postoje mešoviti tipovi zauzetog stava. Njegov nastup naginje ka nespretnosti. B o l j e se izražavaju pismeno nego usmeno. ( G W 6. V i š e naginju p o s m a t r a č k o m stavu. U k o l i k o s c više n a v a l j u j e na n j e g a . A k o j e i n t r o v e r z i j a h a b i l u a l n e p r i r o d e . p o s e d u j e i z r a z i t u o d b o j n o s t p r e m a d r u ž e n j u čim s e n a đ e među većim b r o j e m l j u d i . odlikovati i n t u i c i j o m ili i m p r e s i j o m . N i k a k o ne voli " p r i s u t n o s t " a isto t a k o m a l o voli da ž a r k o s a r a đ u j e i p o d r a ž a v a . Introvertni ljudi su ozbiljnog temperamenta i rado se druže sa misaonim ljudima.

intuitivci se snažnije povode za svojim fantazijama i imaginacijama. intuicija jc o p a ž a n j e na n e s v e s n o m putu. ( G W 6 . svojeglav. Prema 72 . opreza. štedljivosti. b a r n e n e p o s r e d n o . mogu pridržavati reda i pravila. nego da p r i t i s k u j u i gaze p o j e d i n c a k o j i se u n j i h o v o m krilu nikad nc oseća p r i h v a ć e n i m . p a s e z a t o o k r u ž u j e o g r a d o m o d b o d l j i k a v e žice k o j a je često toliko gusta i n e p r o b o j n a da bi i on s a m r a d i j e činio sve d r u g o nego da sedi iza n j e . D o k se emotivni tipovi. uznemirene savesnosti. Svoja dobra svojstva p r v e n s t v e n o z a d r ž a v a za s e b e i. To je jedna vrsta instinktivnog obuhvatanja celovitog utiska ( 1 ) . N j e g o v s t r a h u odnosu n a o b j e k t n e p o č i v a n a s t r a š l j i v o s t i . § 1046) INTUICIJA U smislu j u n g o v s k e t i p o l o g i j e . pedanterije. U n o r m a l n i m o k o l n o s t i m a on je z a b r i n u t i p e s i m i s t a . p o s e d u j e večiti s t r a h . Stoga on rado naslućuje rđave s t v a r i . zahvaljujući svom dobro razvijenom prilagođavanju stvarnosti. k a o n a ­ metljivo. učtivosli i uvek b u d n e n c p o v c r l j i v o s t i . n e g o n a t o m e što m u s e t o p r i č i n j a v a u n e g a t i v n o m s v e d u . j e r s m a t r a da svet i č o v c č a n s l v o nisu d o b r i . često pati od o s e ć a n j a niže vrednosti i zato je z a v i d l j i v . pažljivosti. nc r e l k o .prcvaziđenom sumnjičavošću odbija ljude. P o m a l o je n e p o v e r l j i v . U n j e g o v o j slici sveta n e d o s t a j u r u ž i č a s t i tonovi. Naposletku p r i h v a t a s a m o ono što i z i n a č e m n o g i h s u b j e k t i v n i h r a z l o g a može u č i n i l i s v o j i m . mučne kor e k t n o s t i . može sebe učiniti s m c š n i m i po pravilu je lično v e o m a o s e l l j i v . čini sve da ih p r i k r i j e . n e g o s e sve m o r a p r e t h o d n o m e r i t i i v r e d n o v a t i p r e m a n j e g o v i m k r i t i č k i m m e r i l i m a . M o ć naslućivanja daje sposobnost spoznavanja m o g u ć n o s t i sadržanih u stvarima i saznanja pozadine određenih situacija. j e r on je k r i t i č a n i nalazi dlaku u j a j e t u . Ali ni on ne p r i h v a t a svet. snažno i čak ugrožavajuće. U odnosu na svet p r i m e n j u j e j e d a n r a z u đ c n sistem bczbednosti koji se sastoji iz skrupuloznosti.

Ovom tipu pripadaju religiozni proroci i vidovnjaci. o s n o v n a p s i h o l o š k a f u n k c i j a . I n t u i c i j a j e ona p s i h o l o š k a f u n k c i j a k o j a prenosi o p a ž a n j a nesvesnimputem. P r e d m e t tog o p a ž a n j a m o ž e b i t i s v e : s p o l j a š n j i i u n u t r a š n j i o b j e k t i ili n j i h o v i s p o j e v i . kofer pakuju n a j č e š ć e u poslednjem trenutku. po mom s h v a t a n j u . I šamani naslućuju i osećaju poruke svojih predaka i duhova i saopštavaju ih svome narodu. O s o b i t o s t i n t u i c i j e je u tome što ona n i j e ni čulna p e r c e p c i j a . Njihove odluke najčešće proizlaze iz trenutnih pomisli. I n t u i c i j a j e v r s t a instinktivnog p o i m a n j a bilo kakvih s n d r ž a j a . K a o i oset. K o d i n t u i c i j e s e izvcstan s a d r ž a j p o k a z u j e k a o gotova c e l i n a . imaju k a r a k t e r datosti. mističari Jakob Berne. na primer. Z a t o 73 . pri čemu. I za svoj godišnji odmor ne prave najčešće nikakve čvrste planove. j e r im je važnija spontanost od dugoročnog planiranja. (I) Intuiciju (intueri gledati. ona je irucionulna čulna f u n k c i j a . na primer. Kada žele da putuju. " p r o i z v e d e n o s t i " emotivnih i mislenih s a d r ž a j a . Svedenborg i drugi. Introvertna intuicija predstavlja funkciju opažanja radi promena i transformacija u arhetipskom svetu. Svi kreativni ljudi i umetnici stvaraoci poseduju solidno r a z v i j e n u ekstrovertnu intuiciju k o j a im o m o g u ć a v a ostvarenje unutrašnjih predstava. nego slede svoje spontane ideje. kao. N j e n i s a d r ž a j i . ni o s e ć a n j e . kao i sadržaji oseta. između ostalih. posniatrati) ju. Od literature rado čitaju poeziju i fantastične priče.tipovima zauzetog stava. r a z l i k u j e m o introvertni i ekstrovertni intuitivni tip. nasuprot karakteru " i z v e d e n o s l i " . Kod mnogih stvari dobijaju ukupan utisak. K o d introvertne intuicije m o ć naslućivanja je prvenstveno okrenuta ka unutrašnjosti. ni i n t e l e k t u a l n i z a k l j u č a k . sledeće: rado čine nešto fantastično i za to dobijaju iz sveta slika sopstvene duše brojne kreativne ideje. dok pojedinosti nc opažaju sa toliko tačnosti. Opšte odlike intuitivaca su. Ovaj poslednji primcnjujc svoju m o ć naslućivanja najčešće uspešno u stvarnosti. kao poslovni č o v e k n a s l u ć u j e šta će doneti uspeh ili kao novinar predoscća aktuelne teme. iako se može j a v l j a t i i u tim o b l i c i m a . a da n i s m o u s t a n j u da n a v e d e m o ili p r o n a đ e m o na k o j i je n a č i n t a j s a d r ž a j o s t v a r e n .

I n t u i c i j a se p o j a v l j u j e u subjektivnom ili objektivnom o b l i k u . K o n k r e t n a i n t u i c i j a p r e d s t a v l j a r e a k t i v a n p r o c e s . ima p o t r e b u za izvesnim e l e m e n t o m u s m e r e n j a . ( G W 6. o seksualnoj simbolici i stremljenju ka seksualnom sjedinjavanju sa roditeljskim delom suprotnog pola. Isto t a k o . T r e b a l o bi razlikovati konkretne i apstraktne oblike intuicije. zavisno od stepena čulnog s u d e l o v a n j a . Ne radi se. č i j a jc Fizička osnova razlog i u z r o k n j e g o v e izvcsnosli. a apstraktna intuicija je posrednik opažanja idealnih s a s t a v a . značaj zabrane incesta je u tome da spreči seksualne pobude prema m a j c i ili ocu i da ujedno inspiriše maštu u njenom traganju za drugim mogućim rešenjima i simboličnim značenjima incesta. § 8 3 4 ) INCEST Simbolika incesta izražava duboku čežnju čoveka za o c e lotvorenjem i ponovnim rođenjem. dotle simbo- 74 . izvesnost i n t u i c i j e z a s n i v a s e n a o d r e đ e n o m p s i h i č k o m s t a n j u s t v a r i . a p s t r a k t n a i n t u i c i j a . p r i č e m u ona n e p o s r e d n o proizlazi iz d a l i h s t a n j a s t v a r i . K o n k r e t n a i n t u i c i j a p r e n o s i o p a ž a n j e k o j e s c odnosi n a činjeničnost stvari. dakle. Ta osobina je z a j e d n i č k a i i n t u i c i j i i p e r c e p c i j i . b a š k a o i a p s t r a k t n i oset.i n l u i l i v n o s a z n a n j e (lobija svoj k a r a k t e r pouzdanosti i izvcsnosli. nego je reč o sjedinjavanju sa samim sobom ( 1 ) . za v o l j o m ili n a m e r o m . P r v i znači opažanje nesvesnih psihičkih stanja stvari k o j a poseduju poglavito s u b j e k t i v n o p o r e k l o . N a s u p r o t t o m e . a drugi o b l i k j e o p a ž a n j e s t a n j a s t v a r i koje počivaju na subliminalnim opažanjima na objektu i na njima i z a z v a n i m s u b l i m i n a l n i m o s e ć a n j i m a i m i s l i m a . Po Jungu. pa je stoga S p i n o z a m o g a o da s m a t r a da je "scientiu intuitivu" najviši o b l i k s a z n a n j a . Dok bi konkretno nerazumevanje seksualne požude dovelo do kobnih veza i do simbioze između roditelja i dece. ali o s t v a r i v a n j e i p r i p r a v n o s t ovoga bili su nesvesni.

nasuprot tome. incestna želja nagoni č o v e k a na duhovni preporod i obnovu. Ono što u Jungovom razumcvanju incesta predstavlja pomoć i novost je to da se psihičkim sjedinjenjem sa dotle neintegrisanim delovima ličnosti omogućuje celovit odnos prema ovim životnim moćima u sebi samom. Simbolika incesta nije samo modcl-predstava za Junga i muškarce. nego i kao religiozno iskustvo. Kao primer iz biblijskog predanja pomenimo. Pri tom seksualne slike i osećanja pokazuju intenzitet i kvantitet želje za obnovom i sjedinjenjem sa samim sobom (2). Onda mu Isus tumači tu simboliku kao duhovno iskustvo. to se događa i kćeri u njenom erotsko-seksualnom odnošenju prema ocu. 3). nego ona važi i za devojke i žene. onda se kćerka ometa u svom psiho-seksualnom razvitku. potiskuje svoje erotske nagone ili je seksualno ravnodušan.lično razumevanje omogućuje celovit razvitak i otvara lične slobode. onda njegova duša dospeva u sferu materinskog instinkta i odatle 75 . Zabrana incesta sprečava seksualno iskustvo sa roditeljima (mada se to uvek iznova događa) tako da incestna maštanja dovode do emocionalne stimulacije i time ujedno otvaraju dubinske slojeve duše. gl. Po J u n g u . Slično uvođenju mladića putem njegovih incestnih maštanja u njegovu sopstvenu seksualnost. Kada otac. Nikodim to zamišlja sasvim konkretno i kaže kako bi morao ponovo ući u telo svoje majke i roditi se po drugi put. radi razumevanja. razgovor Isusa sa starešinom Nikodimom. U incesruoznim maštanjima i željama deteta Jung vidi klicu mogućnosti da putem prisne i emocionalne veze sa roditeljima postane svesno svojih sopstvenih seksualnih osećanja. Kada mu Isus priča o tajni ponovnog rođenja. Ovo slično deluje na životne obrasce i kod odraslog čoveka i predstavlja traganje duše za obnovom i ponovnim rođenjem. koja se ne shvata samo kao psihološki zadatak. A k o se čovek vraća u taj životni obrazac. slično onome kako to danas čini terapeut (Jevanđelje po Jovanu.

najnežnija. onda b a r u psihičkim z b i v a n j i m a pod k o n t r o l o m nesvesnog. p r i g o d n u . čak. P o p u t p i p a k a o k l o p o d a .dobija o ž i v l j a v a j u ć e i stvaralačke impulse. T a k a v z a h v a t o d g o v a r a s a v r c - 76 . p r a b o g o v i su gotovo uvek rađali putem incesta. (G\V 1 6 . n n j n e m o r a l n i j a i . Ta p r i n u d a se o č i t u j e u neodoljivosti i upornosti neurotičnog simptoma i u očajnički davljen i č k o m h v a t a n j u z a i n f a n t i l n i s v e t ili z a l e k a r a . s j e d n e strane. najplašljivija. da dovede do intelektualizacije i racionalizacije života. najiščašenija. O s v e š ć i v a n j c naših incestuoznih m a š t a n j a . n a i m e . § 4 1 9 ) (2) P o s t o j a n j e incestuoznog aspekta ne znači samo inte­ l e k t u a l n u p o t e š k o ć u . R e č " s u m a n u t o s l " nenadmašno karakteriše to stanje. Incest predstavlja j e d n o s t a v n o stepen s j e d i n j a v a n j a iste v r s t e k o j e n e p o s r e d n o sledi p r a i d e j u s a m o o p l o đ e n j a . nego i a f e k t i v n o o t e ž a v a n j e t e r a p e u t s k e s i t u a c i j e . g o t o v o n e p r i j a t n u f a s c i n a c i j u a k o n c u b r u t a l n o j s t v a r n o s t i . o c e n j e n k a o težak i zato p r e b a č e n na n e k u d r u g u osnovu. i n d i v i d u a c i j a ili o s t v a r e n j e S o p s l v a i i m a . oprezno ophođenje sa sopstvenim incestnim o ž i l j c i m a . k a o što j e d o b r o p o z n a t o svim z n a l c i m a p s i h o p a t o l o g i j e . § 371) (3) Z a s i g u r n o j c blisko pretpostaviti d a j c z g o d n i j e j e d n o t a k o v e o m a k o m p l i k o v a n o p i t a n j e p r e b a c i t i u n e k u drugu oblast i t a m o ga p r e d s t a v i t i k a o rešenu stvar. zbog visokog vitalnog z n a č a j a ovih p o s l e d n j i h . oni sc nevidljivo o b a v i j a j u oko r o d i t e l j a i deee i p u t e m t r a n s f e r a oko I c k a r a i p a c i j e n t a .s e k s u a l n i r a z v i t a k i za s u s r e t a n j e sa dnom sopstvene duše. s druge strane. U tom se a s p e k t u . "divlje fantazije o incestu" žele. n a j ­ snažnija. najstidljivija. predstavljaju mučan. a ne m o ž d a zbog incestnih s l u č a j e v a . ( G W 16. n a j m u č n i j a . Ali j e d n o takvo o b j a š n j e n j e j e ipak isuviše j e d n o s t a v n o i psihološki p o g r e š n o . baš da spreče "isušivanje" prirode ( 3 ) . kad bi se m o r a l o pretpostaviti da je taj p r o b l e m k a o t a k a v već j e d n o m svesno p o s t a v l j e n . (1) Incest simbolizuje sjedinjavanje sa vlastitim bićem. terapeutska obrada tih potiskivanja ili. n a j s v e t i j a o s e ć a n j a k o j a o b l i k u j u neopisivo i n e o b j a š n j i v o o b i l j e l j u d s k i h odnosa i f o r m i r a j u ih s n a g o m p r i n u d e . k r i j u n a j t a j a n s t v e n i j a . D o k p l a š l j i v o prenag l a š a v a n j e zabrane i n c e s t a m o ž e . I z toga r a z l o g a . a ujedno i veoma bitan p o d u h v a t za p s i h o . u j e d n o .

R e č je o a r h e t i p u k o l e k t i v n o nesvesnog k o j i je r a s t u ć o m svešću v r š i o sve veći u l i c a j na život svesti. U o v o m v i š e s l o j n o m procesu terapeut ne srne da pacijentu nameće svoje kurativne namere i uverenja. Uz p o m o ć terapeuta. sveštenički ritual itd. u kojem sputani i neurotični čovek iznova nalazi priključak na svoje k o r e n e i s p o z n a j e lekovite m o ć i arhetipskih slika. Za proces p s i h i č k o g ozdravljenja od fundamentalnog z n a č a j a je ne samo odnos poverenja između pacijenta i terapeuta (transfer). ali z a s a d s a m o za l e k a r e k o j i se z a n i m a j u za p s i h o l o g i j u . r e a k t i v i r a l o j e s t a r u p r o b l e m a t i k u . § 1 0 4 ) ISCELJENJE Iako pojam isceljenja nije jungovske prirode. a i n e m a n i k a k v i h i s t o r i j s k i h d o k a z a za slične n e u r o t i č n e o p e r a c i j e . " E d i p o v o g k o m p l e k s a " . svi d o k u m e n t i govore u prilog tome da se taj problem uvek j a v l j a o izvan n a m a p o z n a t o g p s i h i č k o g s v e t a . uvrstio sam ga ovde zbog toga što o dubokom razumevanju terapije i isceljenja Jung ima da k a ž e bitne stvari. posebnog problema incesta uopšte i njegove sasvim univerzalne r a s p r o s t r a n j e n o s t i . oživljavajući ih ponovo i uredujući njihovu psihodinamiku ( 1 ) . njegovo uživljavanje i tumačenje pacijentu omogućuju da se suoči sa svojim strahotvomim osećanjima i traumatskim komple­ ksima. ali ne duhu d a l e k e prošlosti.l u č n i m r a z m i š l j a n j i m a . toliko izbledela da se p o j a m i n c e s t a j o š s a m o može sresti u k r i m i n a l i s t i c i i u s e k s u a l n o j psihopatologiji. ( G W 14/1. U procesu isceljenja i ozdravljenja arhetipske slike i mitološke predstave pomažu da se 77 . F r o j d o v o o t k r i ć e tzv. nego mora poštovati i prihvatati razvojne mogućnosti pacijenta. D a n a s se s v a k a k o čini da je c r k v e n a a l e g o r i k a o m l a d o ž e n j i i nevesti. a da nc g o v o r i m o o s a s v i m z a s t a r e l o m s j e d i n j a v a n j u a l h e m i j e . nego i transpersonalno zbivanje. T o j e b i l o sveto v e n č a n j e b o g o v a . m i s t i č n i p r e r o g a t i v v l a d a l a c a . Štaviše.

t a k o r e ć i . p r i b e g a v a j u j e d n o j o d p o z n a t i h r e l i g i j a ili k o n f e s i j a . (1) K a d a bi lekovito dcjsrvo zavisilo jedino od p o n a v l j a n j a d o ž i v l j a j a ."pokrene unutrašnjost čovekova" da bi integrisala lekovite moći iz duševne dubine ( 2 ) . onda b i s c a b r c a k c i j a p a c i j e n t a mogla izvršiti sasvim s a m a . M i t s k e predstave zadiru sa s v o j o m s o p s l v c n o m s i m b o l i k o m u dubinu l j u d s k e duše. D a k l e . nego je tu čovek k o m e on nudi s v o j e p o v e r e n j e . On više n i j e s a m u b o r b i protiv tih e l e m e n t a r n i h sila. ali k o j i . Intervencija lekara je apsolutno neop­ h o d n a i bez d a l j e g a je v i d l j i v o šta za p a c i j e n t a znači k a d a m o ž e da svoj doživljaj poveri jednom saosećajnom lekaru punom razumcvanja. j e r o n e p o t i č u i i z onih d u b i n a i g o v o r e j e z i k o m k o j i n a š d a n a š n j i r a z u m . doduše. v o l j a i d o b r a n a m e r n n i k a d a n c d o s e ž u . S t o g a n i j e mali b r o j p s i h o t e r a p e u t a koji u k r a j n j o j liniji. k o j o j s e n i j e moglo prići u o b i č a j e n i m r a c i o n a l n i m m e t o d i m a . Kada pacijent posle dugotrajnih napora otkrije i realizuje prikriveni smisao neurotskog simptoma. m o r a m istaći da sc ona t e m e l j e 78 . t a k o r e ć i k a o vežba.v suuler. k o j e ( o k o m r a z v o j a u s p o s t a v l j a j u novi p o r e d a k . § 2 7 0 ) (2) I z g l e d a k a o d a p r o c e s o z d r a v l j e n j a l c s n a g e m o b i l i š c z a svoje svrhe. simboli i mitske predstave. Za proces ozdravljenja bitni su i slike. " p o k r e ć e u n u t r a š n j o s t č o v e k a " . više je reculerpour mieu. N j e m u n c b i bio p o t r e b a n niko k o ć c sedeti p r e k o puta i primati njegove afekte. n c r a z u m e . Za psihičko ocelotvorenje bitno je ne samo da se pomenute životne energije opaze i prihvate nego i da doprinesu fundamentalnoj promeni života ( 3 ) . u i s t o r i j s k e t e m e l j e . Š t a v i š e . onda je to često neodrživo i besmisleno. ono što bi nas moglo uplašiti k a o r e g r e s i j a . ( G W 16. č o v e k koji mu drži s i r a n u i lime mu pruža m o r a l n u p o d r š k u koja mu je potrebna za suzbijanje tiranije nekonlrolisanih emocija. j e r se povezuju sa duševnom dubinom i time omogućuju novu orijentaciju. N i j e m o j o b i č a j da i s m e v a m t a k v a n a s t o j a n j a . N j e g o v a svest nalazi u l e k a r u m o r a l n i oslonac protiv a f e k t a njegovog t r a u m a t s k o g k o m p l e k s a k o j i ne može da s a v l a d a . gde naš r a z u m . k a d a sc p o k i d a j u sve niti. p r i k u p l j a n j e i i n t e g r i s a n j e s n a g a . N e u r o z a n a ovom s t e p e n u p r e d s t a v l j a čistu duševnu p a t n j u . Na taj način j a č a n j e g o v a svest d o k ne s m o g n e snage da inlegrišc k o m p l e k s i da k o n a č n o s a v l a d a a f e k t .

n a v e o m a i s p r a v n o m i n s t i n k t u , a k o d a n a š n j e religije j o š uvek p o s e d u j u žive o s t a t k e mitskog d o b a . ( G W 1 6 , § 19) (3) Za objektivno razumcvanje njegove bolesti i za uspostavljanje ljudskog odnosa potrebno jc znanje, i to ne čisto m e d i c i n s k o z n a n j e k o j e s e odnosi n a o g r a n i č e n o p o d r u č j e , nego š i r o k o p o z n a v a n j e svih a s p e k a t a l j u d s k e duše. T r e t m a n m o r a da postigne više od prostog razrešenja starog bolesnog stava; on m o r a da dovede do z a u z i m a n j a n o v o g stava k o j i j e z d r a v i v i t a l a n . Z a t o j e često p o t r e b n a temeljita promena shvatanja života. Pacijent ne treba samo da bude s p o s o b a n da shvati u z r o k i p o r e k l o svoje n e u r o z e , već m o r a da sagleda c i l j k o j e m teži. O n o bolesno u n j e m u ne može se j e d n o s t a v n o o d b a c i t i k a o s t r a n o telo a da se č o v e k istovremeno nc izloži opasnosti r a z a r a n j a nečeg b i t n o g , što t a k o đ e t r e b a da živi. Naš z a d a t a k nije da nešto u n i š t i m o , nego b i s m o trebali da n e g u j e m o i o d r ž a v a m o ono što želi da r a s t e , sve d o k ono ne bude moglo da igra svoju ulogu u celini duše. (G\V 16, § 293)

JA (JA-KOMPLEKS)

J a , odnosno J a - k o m p l e k s , čini, kao centar svesti, samo isečak i dco celokupne ličnosti. "Ja-komplcks je sadržaj svesti baš kao i uslov svesti, jer psihički element mi je svestan ukoliko sc odnosi na J a - k o m p l e k s " ( 1 ) . Jung govori o Ja-kompleksu da bi naznačio mnoštvo duševnih elemenata i funkcija k o j e su sadržane u ovom parcijalnom kompleksu integralne ličnosti. Dok Sopstvo (Selbst) obuhvata celinu ljudskog bića i duše, Ja/Ego je vezivni faktor svesti, budući da on koordinira slike iz sećanja i čulne funkcije i upravlja njima (2). E g o je nadležan za očuvanje ličnosti i njenog kontinuiteta i za lični identitet. Ego obavlja i proveru stvarnosti oko nas i u nama. U J a - k o m p l e k s u opažamo suprotnosti i tenzije između svesti i

79

nesvesnog. Ja pokušava da neprekidno asimilira nesvesne sadržaje i da ih p r e n e s e u s p o z n a j n e m o g u ć n o s t i svesti. D a l j e , E g o je povezujući faktor i posrednik u odnosu na Senku i duševne slike kao što su Animus i Anima. Ako se izjednače Ja i Sopstvo i ako Ja ostane povezano sa Sopstvom u prvobitnom i nesvesnom identitetu, onda dolazi do inflacije svesti i poteškoća u prilagodavanju stvarnosti. Zato bi Ja trebalo da, po Jungu, stalno stoji u kompenzatorskoj (dopunjavajućoj) funkciji prema Sopstvu. Procesi samoregulacije

celokupne psihe mogu se realizovati povećanom samospoznajom. Time se popravljaju mogućnosti odnosa sa bližnjima i sa svetom, j e r jedinkom više ne upravljaju njeni nesvesni kompleksi i motivacije. (1) P o d p o j m o m J a p o d r a z u m e v a m k o m p l e k s p r e d s t a v a k o j i čini središte polja m o j e svesti i za koji mi se čini da ima veliki k o n t i n u i t e t i identitet sa s a m i m s o b o m . S t o g a govorim o Ja-kompleksu. J a - k o m p l e k s je ne s a m o s a d r ž a j svesti, nego i uslov svesti, j e r svesnost je za mene psihički element ukoliko je vezan za J a - k o m p l c k s . Ali ukoliko j e J a - k o m p l e k s s a m o c e n t a r m o j e s v e s t i , o n onda n i j e i d e n t i č a n s a celinom m o j e psihe, nego j e s a m o k o m p l e k s među drugim k o m p l e k s i m a . S t o g a p r a v i m razliku između Ju i Sopstvu ( S e l b s t ) , ukoliko je Ja s u b j e k t m o j e svesti, a S o p s t v o s u b j e k t m o j e c e l o k u p n e , d a k l e i nesvesne, psihe. U tom smislu S o p s t v o bi bila j e d n a ( i d e a l n a ) veličina k o j a u sebi obuhvata J a . ( G W 6, § 810) ( 2 ) S v e s t b i t i m e , k a o odnos p r e m a J a , m o g l a biti d o v o l j n o razumljiva. Međutim, kritična tačka jc J a . Šla treba podrazumcvali pod p o j m o m J a ? U z svo j e d i n s t v o J a reč j e , očigledno, o j e d n o j k r a j n j e raznovrsno k o m p o n o v a n o j veličini. Ono počiva na odslikavanjima čulnih f u n k c i j a , k o j e p r e n o s e n a d r a ž a j e i z n u t r a i s p o l j a , d a l j e p o č i v a n a o g r o m n o m n a g o m i l a v a n j u slika p r o t e k l i h z b i v a n j a . Svi ovi v e o m a različiti sastavni delovi i m a j u p o t r e b u za s n a ž n o m k o h e z i o n o m silom a k a o takvu s m o spoznali svest. T i m e se svest čini n e o p h o d n i m uslovom p o s t o j a n j a J a . . . Ovo p o i m a n j e J a kao s p o j a duševnih e l e m e n a t a vodi nas logično ka p i t a n j u o t o m e da li jc Ja c e n t r a l n a slika, o d n o s n o isključivi z a s t u p n i k c e l o k u p n o g l j u d s k o g b i ć a . Da li Ja u k l j u č u j e i u sebi izražava sve s a d r ž a j e i f u n k c i j e ? Na to p i t a n j e m o r a m o dati negativan odgovor. J a - s v e s t j e s t e k o m p l e k s k o j i n c o b u h v a t a celinu l j u d s k o g b i ć a : ona j e

80

prvenstveno z a b o r a v i l a m n o g o više nego što zna. O n a je d a l e k o više čula i videla i n i k a d a toga n i j e bila svesna. Misli n a s t a j u s one s t r a n e njegove svesti, šta više, one su sasvim p r i p r a v n e , a ona ništa ne zna o l o m e . O n e v e r o v a t n o v a ž n o j r e g u l a c i j i u n u t r a š n j i h telesnih p r o c e s a , čemu služi s i m p a t i č n i n e r v n i sistem, J a ima j e d v a n e k a k v u bledu p r e d s t a v u . O n o što J a u sebi s h v a t a , m o ž d a j c n a j m a n j i deo o n o g a što b i k o m p l e t n a svest m o r a l a o b u h v a t i t i . ( G W 8, § 611 ff.)

KATOLICIZAM

Iako je Jung bio protestant, imao je duboko razumevanje za katolicizam. U svojim značajnim religiozno-psihološkim radovima o misi (1) i ispovesti, Jung jc pokazao kako ovi religiozni rituali i simboli mogu da utiču na duševni život čoveka. Čak se pretpostavlja da katoličke verske forme posebno obuhvataju nesvesno u čoveka. U to se, na primer, ubraja veoma razvijen svet dogmatskih i religioznih predstava k a t o l i c i z m a , k o j i pomaže u struktuiranju nesvesnih duševnih sila (2). I u praksi njegove psihoterapije, Jungu je pomagalo da u lečenju katolika - u kompleksnim procesima transfera - prenese sliku oca na papu. S l i č n o ponašanje beležimo i kod p r o j e k c i j e i prenošenja slike majke na Bogorodicu. Jung dalje smatra da reli­ giozna orijentacija čoveka i njegov pogled na svet imaju bitan značaj za psihičko zdravlje i za unutarnju duševnu ravnotežu. Naposletku j o š sledi zanimljivo pitanje da li religioznost pojačava komplekse nesvesnog. Prema j e d n o m istraživanju u S A D , k o j e Jung smatra verifikovanim preko njegovih pacijenata iz svih religija i konfesija, najveći je broj kompleksa kod Jevrcja, zatim slede protestanti, a tek se na trećem mestu nalaze katolici. Ovo se, između ostalog, svodi na pomažuću i olakšavajuću funkciju ispovesti i na spasenje u veri. Pošto

8!

K a t o l i č k a c r k v a p o s e d u j c j e d a n v e o m a razuđen i š i r o k svet d o g m a t s k i h p r e d s t a v a k o j i bogatstvu likova nesvesnog p r u ž a dostojnu osnovu i time i z v e s n i m ž i v o t n i m i s t i n a m a . i On v a s k r s a v a u i z m e n j e n o m s a d r ž a j u . 2 0 7 ) 82 . T a m o p r v e n s t v e n o postoji ritual s a s a k r a l n o m r a d n j o m k o j a p r e d o č a v a živo d o g a đ a n j e a r h e t i p s k o g smisla i time n e p o s r e d n o utiče na nesvesno. što p o s e b n o m o ž e m o s r e s t i u r o m a n s k i m z e m l j a m a .je navedeno istraživanje već starijeg datuma. k o j e su od najvećeg praktičnog značaja ako te delatnosti obavljaju pogodne l i č n o s t i . bez b r i g e o slabosti s v o j e v e r e . T r e ć e . večni proces. on često lako s k r e ć e u f a n a t i č n i a t e i z a m . T o k o m mise v r š i sc v a n s v e l o v n i i n e s a v r e m e n i a k t ž r t v o v a n j a H r i s t a . učestvuju ipak u svetom b o g o s l u ž e n j u . str. uprkos svojoj nepažnji. K a t o l i č k a c r k v a ima instituciju ispovesti i " d u š e b r i ž n i k a " . dopune radi. da ukazem ukratko na jedno sopstveno istraživanje. R i t u a l n a s m r t ž r t v e n i j e p o n a v l j a n j e i s t o r i j s k o g d o g a đ a j a . 2 7 6 ) . § 2 8 5 . n e g o je to prvi i j e d i n s t v e n . j e s t e misa. k r s t e sc sasvim m e h a n i č k i i stoje ležerno i. biva nesvesno obuzet. Stuttgart 1984. str. na p r i m e r . onda m o ž e m o videti sve s t e p e n e — od r a v n o d u š n o g i f o r m a l n o g p r i s u s t v a . v e l i k a j c šteta što t o n i j e uvek s l u č a j . Iskočivši j e d n o m iz te f o r m e . Stoga je doživljaj mise učešće u onostranosti života koja p r e s k a č e sve o g r a d e p r o s t o r a i v r e m e n a . Ko bi se. d a r u j e očigledan izraz. N a ž a l o s t . s a k o j i m a b i svest t r e b a l o d a j c u v e z i . ( G W 9/1. i to s v o j i m o b i č n i m p r i s u s t v o m u p r o s t o r i j i i s p u n j e n o j m i l o š ć u . I I . (1) Živi p r i m e r d r a m e s a b i b l i j s k i m m o t i v i m a . mogao oteti utisku b o g o s l u ž e n j a kada o n n j e m u p r i s u s t v u j e s a m o s a m i n i m u m o m r a z u m e v a n j a ? P o r e d toga. K a d a p o s m a t r a m o p u b l i k u z a v r e m e svete s l u ž b e . G r u p e m u š k a r a c a k o j e sc za v r e m e mise n a l a z e u blizini izlaza. ( G W 1 1 . k o j a p r e d s t a ­ v l j a t r a j a n j e i m e n j a n j e života. V e r o v a n j e k a t o l i k a n i j e b o l j e ili j a č e nego k o d p r o t e s t a n t a . želeo bih. vode s v a k o j a k e svetovne r a z g o v o r e . p u t e m k a t o l i č k e f o r m e . Ali č o v e k . § 2 0 9 ) (2) Nasuprot tome. suptilnija jc situacija na katoličkom p o d r u č j u . pa do d u b o k e p o t r e s e n o s t i . Hark: Religiose Neurosen. k a t o l i č k o b o g o s l u ž e n j c . prema kojem je psihoneurotizam katolika u poređenju sa protestantima u najvećem broju pitanja nešto veći (up.

kao samoregulaciju psihičkog aparata" (1). Jung shvata kompenzaciju kao "opšte funkcionalno izjednačavanje. Putem kompenzatorske funkcije duše i snevanja. N e s v e s n o se ponaša kompenzatorski prema svesti. u snovima čini svesnim one delove ličnosti k o j i su dotle bili nezapaženi i nesvesni. posebno simbolotvorne funkcije duše. pri čemu ono. 83 . postoji u psihičkom sistemu i drugi deo i tako­ zvana kompenzatorska funkcija. kod psihoze) (2). nepre­ kidno se spajaju dva psihička sveta koji se mogu uporediti sa mostom koji omogućuje povezivanje sa drugom obalom. To je ujedno i slika za funkciju simbola. probirljivo. Za razliku od Adlera. pre svega. ali kod psihičkih oboljenja i neurotskih smetnji taj proces samoregulacije je poremećen. Jung upoređuje kompenzaciju kao samoregulišući sistem psihe sa neprekidnim procesima uravnotežavanja t e l e s n i h f u n k c i j a . D o k se svest i E g o čoveka j e d n i m delom ponašaju. pri čemu negativni kompleksi preplavljuju svest i eliminišu upravljačku funkciju Ega (kao.KOMPENZACIJA Pod kompenzacijom shvata se neprekidan psihički proces ujednačavanja i uravnoteženja između svesti i nesvesnog. na primer. Pa ipak. K o m p e n z a c i j a s e n a j č e š ć e odvija autonomno i nesvesnim putevima. budući da se iz mnoštva podsticaja i utisaka vrši izbor i sređivanje. koji služi očuvanju zdravlja i lične uravnoteženosti. na primer. koji ovaj pojam ograničava prvenstveno na izglađivanje osećanja inferiornosti. ova kompenzatorska funkcija simbola može samo onda biti dclotvorna kada Ego shvati i prizna simbole i putem neprekidnog procesa ih integrišc u svesni život.

( G W 6. k o j e p o A d l e r u etiološki odgovara organskoj inferiornosti. Pod kompenzacijom on smatra funkcionalno izjednačavanje osećanja i n f e r i o r n o s t i u z p o m o ć j e d n o g k o m p e n z a t o r s k o g psihološkog s i s t e m a . udara na suprotnu stranu i uvodi time uravnotežujuće i istorijski neophodno suprotno kretanje. Adlcr u psihologiju n e u r o z a . Pojam k o m p e n z a c i j e uveo j c . nego služi i za tumačenje društvenih. Dok Adlcr svoj pojam kompenzacije ograničava na izje­ dnačavanje osećanja inferiornosti. O s e ć a n j e niže v r e d n o s t i kod n c u r o t i č a r a . ( 1 ) Kompenzaciju znači izjednučenje ili nadopunu. K o m p e n z a c i j a n i j e samo unutarnji duševni proces uravnoteženja kod jedinke.U č e n j e o k o m p e n z a c i j i jc p o s e b n o važno i ima funda­ mentalni značaj za tumačenje snova. . . na primer. z a p r a v o . upravo za kompenzaciju koja se sastoji u uspostavljanju jedne fikcije koja bi trebalo da ujednačava inferiornost. daje povoda za jednu " p o m o ć n u k o n s t r u k c i j u " . O n a o d g o v a r a sličnoj f u n k c i j i u fiziološkoj o b l a s t i . K a d a . u j e d n o j istorijskoj epohi preovlađuje preterana jednostranost. političkih i religioznih zbivanja. nego se odvija neprekidno u transferu između analitičara i pacijenta. onda klatno. U o v o m s h v a t a nj u je z n a č a j n a i s k u s t v e n o n e o s p o r n a egzistencija k o m p e n z a t o r s k e f u n k c i j e u oblasti psiholoških p r o c e s a . § 8 3 9 ) (2) O s n o v n a z a b l u d a u odnosu na suštinu nesvesnog je v e r o v a t n o ta da p o s t o j i opšte s h v a t a n j e da su njegovi s a d r ž a j i j e d n o z n a č n i 84 . ja pojam kompenzacije shvatam uopšte k a o f u n k c i o n a l n o u j e d n a č a v a n j e . F i k c i j a i " f i k t i v n a l i n i j a v o d i l j a " p r e d s t a v l j a j u psihološki sistem k o j i teži da i n f e r i o r n o s t p r e o b r a z i u s u p e r i o r n o s t . Učenje o kompenzaciji nije samo u individualnoj i psihološkoj sferi koristan model razumevanja. kao kod zidnog časovnika. U tom smislu s h v a t a m a k t i v n o s t nesvesnog k a o u j e d n a č e n j e j e d n o s t r a n o s t i opšteg s t a v a proizvedenog p o m o ć u f u n k c i j e svesti. s a m o u p r a v l j a n j u ili s a m o r e g u l a c i j i o r g a n i z m a . pri čemu terapeut pomaže pacijentu u prevazilaženju njegovih bolesnih disocijacija i duševnog rascepa i u nalaženju celovitog doživljavanja. k a o s a m o r e g u l i s a n j e psihičkog a p a r a t a . s l i č n o k o m p e n z a t o r s k o m o r g a n s k o m r a z v o j u kod o r g a n s k e i n f e r i ­ o r n o s t i . jer se snovi odnose kompenzatorski prema svesti.

To je j e d n o od n a j b o l j e potvrđenih p r a v i l a za t u m a č e n j e s n o v a . k a o što j e p o z n a t o .) KOMPENZATORSKI SNOVI K a o što svest i nesvesno pokušavaju da se trajno izjednače u neprekidnim procesima samoregulacije psihe. mogu se pojaviti u snu i time nas podsetiti na nove. U p r a k t i č n o m t u m a č e n j u snova m o ž e m o uvek.i sa nepromenljivim predznakom. Ž e đ . želje itd. celovite životne mogućnosti. k o j i u svesnom životu ne dobijaju zadovoljavajuće predstavljanje i značaj. Ovakvo shvatanje jc po mom ne­ k o m p e t e n t n o m m i š l j e n j u isuvišc n a i v n o . postaviti p i t a n j e : k o j i svesni stav se k o m p e n z i r a putem sna? K o m p e n z a c i j a .bez n j e ne bi bilo ni n o r m a l n e r a z m e n e m a t e r i j a ni n o r m a l n e p s i h e . uz izvesnu korist. raspoloženja. Mnogi snovi delaju na ujednačavanju i nadopunjavanju svesne životne situacije. U tom smislu učenje u kompenzaciji može s e proglasiti z a osnovno p r a v i l o psihičkog p o n a š a n j a u o p š t e . (G\V 16. Čini se da naša duša iz snova više vidi i više zna nego naš Ego i naša svest. 85 . Tako je između svesnog i nesvesnog uspostavljen k o m p e n z a t o r s k i odnos. n i j e čisto iluzorno i s p u n j e n j e ž e l j a . A k o se to ne učini. nego j e č i n j e n i c a k o j a p o s t a j e f a k t o m utoliko ukoliko s e više p o t i s k u j e . S t o g a bi s a d r ž a j snova trebalo uzeti ozbiljno k a o č i n j e n i č n o s t a n j e i k a o t a k v o ga p r i h v a t i t i u svesni stav k a o f a k t o r s a u d l u č i v a n j a . p o p r a v i l u . misli. N e m o g u ć e j e sagledati k a k o onda doći do i s p r a v n o g suda o sebi s a m o m i do i z b a l a n s i r a n o g v o đ e n j a ž i v o t a . k a o s a m o r e g u l i š u ć i sistem. Duša j c . tako i snovi (San) imaju u tim procesima kompenzatorsku funkciju. Sva osećanja. Svi ekscesni procesi d o b i j a j u o d m a h i n u ž n o svoju k o m p e n z a c i j u . onda se u p o r n o o s t a j e b a š pri o n o m e k s c e n t r i č n o m svcsnoni stavu k o j i j e p r o u z r o k o v a o nesvesnu k o m p e n z a c i j u . P r e m a l o ovde proizvodi previše t a m o .. § 3 3 0 f. n e p r e s t a j e time što ć e m o j e p o t i s k i v a t i . i z b a l a n s i r a n a kao život tela.

postoji b e s k r a j n o o b i l j e individualnih izražajnih oblika. On z n a č i da san s m a t r a m o n o r m a l n i m p s i h i č k i m f e n o m e n o m k o j i u svest p r e n o s i n e s v e s n e r e a k c i j e i s p o n t a n e i m p u l s e . P r i tom se san. t a m o gde jc r e č . k a o pri k a k v o m k r u ž e n j u . U t a k v i m s l u č a j e v i m a m o r a m o imati u vidu č i n j e n i c u . ili u z t o p r a v e g r a n d i o z n e p l a n o v e k o j i su izvan njihovih m o g u ć n o s t i . S a n k o m p e n z i r a n e d o s t a t k e n j i h o v e ličnosti i u j e d n o 86 . T o n a z i v a m k o m p l e m e n t a r n o m (ili k o m p e n z a t o r s k o m ) f u n k c i j o m snova. na p r i m e r . Uz pomoć snevača koji pruža asocijativni materijal. na primer. o s n o v i m a k o j i sc p o n a v l j a j u ili o snovima sa j a k i m e m o c i j a m a . M e đ u t i m .Jung ukazuje na to da kompenzatorska funkcija snova nije često dovoljno očigledna i da su za njeno spoznavanje potrebni posebna pažnja i obrazovanje (1). č i j e se p o s t o j a n j e nc može o b j a s n i l i ličnim i s k u s t v o m i k o j e p r e d s t a v l j a j u p r i r o d a n . (1) Đa b i s m o izgradili p r i l a z snu. (G\V 18/1. p o s m a l r a sa svih s t r a n a . pri č e m u oni proizvode m a t e r i j a l sna koji na suptilan način ponovno uspostavlja sveukupnu psihičku r a v n o t e ž u . koji smatramo simboličnim jezikom. tu lične a s o c i j a c i j e s n e v a č a nisu više d o v o l j n e da bi se došlo do z a d o v o l j a v a j u ć e i n t e r p r e t a c i j e . često s a n j a j u o letenju ili p a d a n j u . O v a j m e t o d je u svim o b i č n i m s l u č a j e v i m a d o v o l j a n k a d a r o đ a k . oni mogu dobiti s v o j e t u m a č e n j e . K a o što smo videli. o d n o s n o t a k o z v a n i k o n t e k s t slike sna. to m o r a m o da jeziku sna. § 5 2 1 ) (2) Opšta f u n k c i j a snova sastoji se u p o k u š a j u ponovnog u s p o s t a v l j a n j a psihičke ravnoteže. p r i j a t e l j ili p a c i j e n t n e k o m i s p r i č a n e k i san n a više ili m a n j e u z g r e d a n n a č i n . Kompenzatorski snovi mogu imati nekom prilikom i opominjući značaj. urođen i nasleđen oblik l j u d s k o g d u h a . p o s t a v l j a m o hipotezu da on služi u s v r h u k o m p e n z a c i j e . Pošto j c k o m p e n z a t o r s k i k a r a k t e r snova j a s n o uočljiv samo u manjem broju slučajeva. kao što to Jung demonstrira na jednom primeru (2). t j . P r o u č a v a n j e ovog j e z i k a p r e d s t a v l j a gotovo z a s e b n u n a u k u . o b j a š n j a v a zašto ljudi koji i m a j u n e r e a l n e i d e j e ili i s u v i š e v i s o k o m i š l j e n j e o s e b i . To je j e d a n v r l o opšti i š i r o k postulat. k o j u je F r o j d zapazio i o b j a s n i o . N j i h F r o j d n a z i v a " a r h a i č n i m o s t a c i m a " a to su d u h o v n e f o r m e . o opsesivnim s n o v i m a . To. poklonimo p o s e b n u p a ž n j u . da se u snu često j a v l j a j u elementi k o j i nisu i n d i v i d u a l n e p r i r o d e i k o j i se nc m o g u izvesti iz ličnog i s k u s t v a .

k o j i j e bio u p l e t e n u v i š e s u m n j i v i h a f e r a . n a s t a t i s t v a r n e nezgode. koji se ponašaju kao nezavisna bića. oni 87 . o d m a h s a m shvatio o p a s n o s t u k o j o j sc on nalazi i hitno sam ga upozorio na o p r e z n o s t . postajemo svesni kompleksa i tada ih opažamo. pojednostavljeno. 50) pričao je v o d i č . Kompleksi su neimari naših snova i povrh toga i uredivači našeg duhovnog života sa ostvarenjem brojnih likova. I z n e n a d a j e otpustio uže. Č a k s a m m u i r e k a o d a n j e g o v san n a s l u ć u j e n e s r e ć u u b r d i m a . sve j c bilo uzalud. za Junga su kompleksi. K o m p l e k s i su nesvesna žarišta psihičkih procesa koja s e . i m a o j e gotovo bolesnu s t r a s t opasnog p l a n i n a r e n j a . U j e d n o m snu video j e s e b e k a k o s e n o ć u s a v r h a v i s o k e p l a n i n e s t r o p o š t a v a u p r a z a n prostor. P r i j a t e l j j e n a izbočini stene n a š a o p r i v r e m e n o s t a b i l n o u p o r i š t e i snevač ga je sledio. zaista j c u p a o u ponor.ih o p o m i n j e na opasnosti n j i h o v o g t r e n u t n o g k u r s a . (Der Mensch undseine Symbole. Š e s t m e s e c i k a s n i j e . A k o se u p o z o r e n j a iz sna ne u z i m a j u u obzir. J e d a n p l a n i n s k i vodič p o s m a t r a o je n j e g a i n j e g o v o g p r i j a t e l j a k a k o s c o b o j i c a uzetom s p u š t a j u n a j e d n o opasno m c s l o . K a d a mi jc i s p r i č a o taj s a n . kao neku vrstu kompenzacije. pre svega. mogu predstaviti kao duševna energetska polja. Pokušavao je "da nadraste s e b e " . onda to ima snažno dejstvo na naše ponašanje i na naše duševno raspoloženje. " k a o d a j e hteo d a skoči u p r a z n o " . P a o je na svog p r i j a t e l j a i o b o j i c a su sc s t r m o g l a v i l a niz stenu KOMPLEKSI Osim snova. Naročito u afektima i prilikom snažnih osećanja. via regia (kraljevski put) ka nesvesnom. i našla smrt. mogu k a o posledica. str. J e d a n m o j n e k a d a š n j i p a c i j e n t . Zbog intenzivne naglašenosti osećanja kompleksa. Kada se kompleks grupiše u nesvesnom i prodre u svest. M e đ u t i m . K o m p l e k s e m o ž e m o posmatrati i kao autonomne delove duše.

A k o između svesti. Ako Ego 88 . Ova slikovitost i upečatljiva istorijska iskustva sačinjavaju psihodinamiku kompleksa. čak. autonomne komplekse (1). Stoga se neki kompleksi i doživljavaju kao razdvojene parcijalne ličnosti ili se oni predstavljaju kao mitološki likovi (na primer. s jedne strane. duhovi. onda oni na nesvesnom putu izazivaju smetnje u duševnom životu i mogu. dok će se m n o g o l i k o s t duševnog doživljavanja predstaviti k a o niz nepovezanih događaja. Tada razdvojeni duševni delovi ličnosti vode zaseban život u nesvesnom i formiraju. pored dijagnostike kliničke slike bolesti pri utvrđivanju bolesti u psihoterapiji.n e u r o t s k i h s m e t n j i duševnog ž i v o t a . k o j i opterećuju psihički razvoj. Jung često govori i o " k o m p l e k s u sa n a g l a š e n i m e m o ­ cionalnim n a b o j e m " i ukazuje na visok stepen njegove autonomije (2). i delovanje arhetipske slike oca. u emocionalnom šoku ili b r o j n i m b l o k a d a m a u doba detinjstva. Teško zamisliva psihodinamika kompleksa biće ukratko predstavljena na kompleksu oca. onda se ponovo uspostavlja psihička ravnoteža i unutarnji balans i čovek se oseća zdrav. m o r a j u imati za posledicu " n o v u r a s p o d e l u " prethodno sputane psihičke energije. kao đavo. naposletku. demoni itd. da dovedu do "stanja sumanutosti". U v i š e o b l i č j u k o m p l e k s a oca prikazuje se odjek brojnih iskustava sa telesnim ocem (sa uporedivom osobom k o j a je izabrana u ulozi oca). veliki značaj ( 3 ) . Ega i sadržaja kompleksa nisu uspostavljeni mostovi povezivanja. tako i kao uzročnici p s i h o . životinje iz mitova. Budući da od simbola koje su stvorili kompleksi ponovo nastaju životni simboli. veštica. s druge strane. Terapeutsko razrešenje kompleksa. K o n c e p c i j a kompleksa pomogla je Jungu u posmatranju obilja duševnih iskustava jedinke sa tog energetskog stanovišta.se mogu ispoljavati kako pozitivno i motivišuće.). svest o njemu i emo­ cionalna obrada. U z r o k negativnog delovanja kompleksa često je u duševnoj traumi. Zbog toga Jung pridaje kompleksima.

K o m p l e k s se o b i č n o može potisnuti vlastitim n a p o r o m v o l j e . Za to n a m i isto rij a j e z i k a p r u ž a d o v o l j n o d o k a z a . ali u načelu ne p o s t o j i n i k a k v a razlika između običnog obećanja kompleksa i d i v l j e b l a s f e m i j e s u m a n u t o g č o v e k a . ali se ne može o d a g n a t i . Č o v e k to s t a n j e nc z a m i š l j a t a k o b e z a z l e n o . naučno govoreći. 89 . " k o m p l e k s sa naglašenim e m o c i o n a l n i m n a b o j e m " ? O n j e slika o d r e đ e n e p s i h i č k e s i t u a c i j e . O v a n e m o g u ć n o s t p r e t p o s t a v l j a n e p o s r e d n o c e p a n j e . § 2 0 4 ) (2) Šta je sada. (1) Danas verovatno smemo da sa sigurnošću p o s m a t r a m o hipotezu da k o m p l e k s i p r e d s t a v l j a j u razdrobljene Jelove psihe. Ovaj sasvim m o d e r a n p o j a m i m a o j e u s r e d n j e m veku j e d n o d r u g o i m e : t a d a se to zvalo sumanuiost. Štaviše. a to z n a č i da je s a m o u m a l o j m e r i p o d l o ž n a dispoziciji svesti i stoga se p o n a š a k a o živi corpus ulienum u p r o s t o r u svesti. koja se označava k a o identitet su komleksom. TJ takvim s l u č a j e v i m a n j i h o v a asimilaciona moć i s k a z u j e se u n a r o č i t o j m e r i u k o l i k o n e s v e s n o s t o p o s t o j a n j u k o m p l e k s a n j i m a p o m a ž e da a s i m i l u j u i s a m E g o . J e d a n od n a j č e š ć i h u z r o k a j c s v a k a k o moralni konflikt k o j i i m a s v o j p o s l e d n j i u z r o k u p r i v i d n o j n e m o g u ć n o s t i da a f i r m i š c celinu l j u d s k o g b i ć a . č i m e sc r a z d v a j a deo p s i h e . iz č e g a n a s t a j e t r e n u t n a i n e s v e s n a pramena ličnosti. d a n i m a ili n e d e l j a m a . po svoj prilici. ( C W 8 . k o j a je živo e m o c i o n a l n o n a g l a š e n a i uz to je n e k o m p a t i b i l n a sa s t a l n i m s t a n j e m ili s t a v o m svesti. t a k o z v a n a trauma čini e t i o l o g i j u n j i h o v o g p o r e k l a .s v e s t n e š t o z n a o t o m e ili n c . P o s t o j i s a m o razlika u stepenu. na to da k r i v u l j a n j e g o v o g intenziteta ili aktivnosti i m a talasasti k a r a k t e r s a d u ž i n o m t a l a s a k o j i t r a j u s a t i m a . pa se zgodnom p r i l i k o m ponovo p o j a v l j u j e u svojoj p r v o b i t n o j snazi. P o p r a v i l u . p r i r o d n o . T u sliku o d l i k u j e s n a ž n a u n u t r a š n j a h o m o ­ g e n o s t i ona i m a svoju sopstvenu celovitost i uz to p o s e d u j e r e l a t i v n o visok stepen autonomije. O k o m p l e k s n o j e m o c i j i s e k a ž e : " Š t a g a j c d a n a s opet s p o p a l o ? " ili " Đ a v o g a j c uzeo pod s v o j e " itd. p o s t o j i č a k i z r a z i t a n e s v e s n o s t o k o m p l e k s i m a što n j i m a .prema kompleksima zauzima pozitivan odnos i integriše njihovu energiju. onda ličnost dobija na mnogolikosti i na unutrašnjem bogatstvu. nezavisno od toga da l i J a . d a k l e p o s r e d i j c e m o c i n a l n i š o k ili nešto s l i č n o . d a j e utoliko veću slobodu a k c i j e . Izvesna e k s p e r i m e n t a l n a i s t r a ž i v a n j a u k a z u j u .

o d n o s n o što sc u s p e š n o s u p r o t s t a v l j a snazi v o l j e . ( G W 8 .O v o v e o m a k o m p l i k o v a n o p i t a n j e j o š n i j e sasvim r a z j a š n j e n o . opake životinje ili sličnih užasavajućih predstava. Negativna slika m a j k e j a v l j a se u snovima i fantazijama u obliku veštice. §201) (3) P r e p o z n a v a n j e b o l e s t i u p s i h i j a t r i j i p o č i v a stoga m n o g o m a n j e n a k l i n i č k o j slici b o l e s t i a više n a s a d r ž a j n i m k o m p l e k s i m a . nalazi sc razlog za to da je od prastarih vremena postojalo shvalanje da psihon c u r o z e i p s i h o z e p r e d s t a v l j a j u posemje ( o p s e d n u t o s t ) . 90 . k o j a sc eksperimentalno može lako utvrditi. k o j e se p u t e m kliničke slike bolesti više prikriva nego što sc p r e d s t a v l j a . U svim fobičnim iskustvima između deteta i majke deluje kompleks majke i izaziva rascep u duši deteta ( 1 ) . O n s v o j u a u t o n o m i j u i s k a z u j e t a k o što s c n e p o l č i n j a v a h i j e r a r h i j i svesti. ( G W 1 6 . on se upotrebljava pretežno u psihoneurotskom kontekstu. S t v a r n i uzročnik bolesti može se pronaći u kompleksu koji predstavlja relativno autonomnu psihičku v e l i č i n u . j e r se u p r a v o n a i v n o m p o s m a t r a č u n a m e ć e utisak d a k o m p l e k s p r e d s t a v l j a p o m o ć n u vladu u z E g o . Iako ovaj pojam označava celokupnost svih pozitivnih i negativnih iskustava sa transpersonalnim materinstvom i sa sopstvenom m a j k o m . O kompleksu majke govori se onda kada smetnje u odnosima imaju svoj uzrok u negativnoj vezi sa majkom ili u prejakom (pozitivnom) kompleksu majke. § 1 9 6 ) KOMPLEKS MAJKE Pod k o m p l e k s o m m a j k e podrazumevaju sc sva p s i h o energetska dejstva arhetipa majke i slike majke. Psiholškn d i j a g n o s t i k a u s m e r e n a je na d i j a g n o z u k o m p l e k s a a time i na f o r m u l i s a n j e č i n j e n i č n o g s t a n j a . U ovoj činjenici.

. T i p i č n a d e j s t v a na sina se m a n i f c s t u j u u p o j a v i homoseksualnosti i donžuanstva.A t i s : s a m o k a s t r a c i j a . h o m o s e k s u a l n o s t i strah od trajnih v e z a . pored a r h e t i p a m a j k e seksualnog p a r t n e r a . deca j e d n e previše z a b r i n u t e m a j k e nju redovno s a n j a j u k a o o p a k u ž i v o t i n j u ili v e š t i c u .Prema Jungovim iskustvima. O t v o r e n o j e p i t a n j e d a l i s e u o p š t e o s t v a r u j e j e d a n t a k a v a r h e t i p b e z dokazivog k a u z a l n o g s u d e l o v a n j a m a j k e . a t i m e se a r h e t i p o v i g r u p i š u i k a o s t r a n i . ludilo i p r e r a n a s m r t . kao što jc Jung i sam v e ć napomenuo ( 2 ) . kod m u š k a r a c a se često manifcstuju seksualna i m p o t e n c i j a . u s v a k o m s l u č a j u je p o r e m e ć e n a sfera d e č j e g i n s t i n k t a . naročite vaspitne sposobnosti ("pedagoški eros") i poseban smisao za estetiku i sve što je umetničko. a kod donžuanstva se m a j k a nesvesno traži "u svakoj ženi". n a p r i m e r . a u nekim prilikama i impotencije. Jungovo shvatanje da je kompleks majke za kćer ili ženu " č i s t i j e d n o s t a v a n s l u č a j " . ( G W 9/1. K o d sina k o m p l e k s m a j k e n i j e sasvim čist. diferenciranje erosa. O v a r a z l i k a je razlog t o m e što u s v a k o m m u š k o m k o m p l e k s u m a j k e . K a d a . z n a č a j n u ulogu igra A n i m a . U vezi sa nega­ tivnim k o m p l e k s o m m a j k e . S u d e ć i p r e m a m o j i m i s k u s t v i m a . nc podudara se sa m o j i m t e r a peutskim iskustvima i iziskuje nova naučna istraživanja. M e đ u t i m . kod muškaraca i žena. M a j k a je prvo žensko biće k o j e susreće budućeg m u š k a r c a i k o j e glasno ili tiho. zavisno od loga da li se r a d i o sinu ili k ć e r i . (1) A r h e t i p m a j k e čini osnovu tzv. i često f o b i č a n e l e m e n t . čini m i se da je m a j k a u v e k a k t i v n o p r i s u t n a pri i z a z i v a n j u s m e t n j i . s t u p a j u između deteta i m a j k e . K o d homoseksualnosti heteroseksualna k o m p o n e n t a se u nesvesnom obliku vezuje za m a j k u . kompleks majke ima različito dejstvo kod sinova i kćeri. g r u b o ili n e ž n o . Nasuptot t o m e . Dejstva kompleksa m a j k e na sina p r e d s t a v l j e n a s u i d e o l o g i j o m tipa K i b e l a . onda takav d o ž i v l j a j s t v a r a r a s c e p u duši deteta a t i m e i m o g u ć n o s t n a s t a n k a n e u r o z e . k a o što i sin u 91 . § 1 6 1 ) (2) D e j s t v a k o m p l e k s a m a j k e su različita. p o z i t i v n i k o m p l e k s m a j k e o m o g u ć a v a p o s e b n u uživljenost i empatiju. ali n e z a o b i l a z n o i s t a l n o u k a z u j e na sinovljevu m u ž e v n o s t . svesno ili n e s v e s n o . j e r postoji n e j e d n a k o s t u polu. k o m p l e k s a m a j k e . a to z n a č i o s o b i t o k o d i n f a n t i l n i h n e u r o z a ili k o d t a k v i h k o j e n e d v o s m i s l e n o etiološki sežu u p e r i o d r a n o g d e t i n j s t v a .

kako bi neko bio kao vlastiti otac (1). P o r c đ e n j a se mogu vršiti tek onda kada b u d e m o r a s p o l a g a l i s t a t i s t i č k i u p o t r e b l j i v i m p o d a c i m a . nc želim da tvrdim da zbog toga sinovljev k o m p l e k s m a j k e t r e b a o z b i l j n i j e shvatiti n e g o kod k ć e r i . U p r v o m s l u č a j u d o m i n a c i j o m sveta i n s t i n k a t a n a s t a j e n e s v e ­ s n o s t v l a s t i t e l i č n o s t i . T a k o s e k o d sina s t a l n o u k r š t a j u j e d n o s t a v n i o d n o s i i d e n t i t e t a ili r a z l i č i t o g o t p o r a s a f a k t o r i m a e r o t s k o g p r i v l a č e n j a i o d b i j a n j a . O v d e j e reč o p o j a č a v a n j u ženskih i n s t i n k a t a k o j i proističu o d m a j k e . dakle n a l a z i m o se u fazi pionirskog r a d a . j e r otac k o j i se negativno ponaša o p t e r e ć u j e prirodni r a z v o j d e c e i prouzrokuje psihoneurotske smetnje. odraziti pozitivno. § 1 6 2 f. Kompleks oca posedujc naročitu psihocnergetsku snagu koja izvire iz nesvesnog identiteta sa arhetipskom slikom oca i arhetipom 92 . Kompleks sa snažnim emocionalnim n a b o j e m može se. K o m p l e k s m a j k e j e s a m o kod k ć e r i čist i j e d n o s t a v a n s l u č a j . ( G W 9/1.r a s t u ć o j m e r i p r i m e e u j e ž e n s k o s t m a j k e ili b a r nesvesno i i n s t i n k t i v n o r e a g u j e n a n j u .) KOMPLEKS OCA Kod kompleksa oca upečatljiva životna iskustva sa ocem ili "zamenom za o c a " . S druge strane. a u d r u g o m se r a z v i j a p r o j e k c i j a i n s t i n k a t a na m a j k u . d o k k o d sina n e p r i r o d n a s e k s u a l n o s t p o z l e đ u j c m u š k i i n s t i n k t . s d r u g e s t r a n e . budući da on motiviše na posebna ostvarenja. postali su žiža psihičkog događanja. M e đ u t i m . ali i duši imanentna arhetipska slika oca. s j e d n e strane. s j e d n e s t r a n e . U p r v o m redu sc m o r a m o zadovoljiti k o n s t a t a c i j o m da kompleks m a j k e k o d k ć e r i ili previše r a z v i j a ženski i n s t i n k t ili ga u o d g o v a r a j u ć o j m e r i s p u t a v a . i o n j i h o v o m s l a b l j e n j u do potpunog p r e s t a n k a . J o š s m o n a početku i s t r a ž i v a n j a ovih k o m p l e k s n i h duševnih p o j a v a . ovaj pojam sadrži pretežno negativna iskustva. ali oni j o š nisu n a v i d i k u .

a kod žena do živih duhovnih a s p i r a c i j a i i n t e r e s a . Jung nabraja mnoge problematične vaspitne merc k o j e decu pretvaraju u "ropske marionete". j e r individualni otac o t c l o v l j u j e neizbežno a r h e t i p k o j i n j e g o v o j slici d a j e fascinantnu snagu. ( 1 ) P r v o m i j e p a l o u oči d a i z v e s n a v r s t a k o m p l e k s a o c a poseduje t a k o z v a n i " d u h o v n i " k a r a k t e r . mišljenja itd. Arhetip deluje kao rezonator. m n o g o b r o j n i u t i c a j i ili p o t i s k i v a n j a probuđenih i samostalnih osećanja dece. koja dovode do kompleksa o c a . na primer. r a d n j e . m e đ u t i m . o d n o s n o što ć e s c p r e p u s t i t i n j e g o v o j vlasti. D o k dcca ionako o s c ć a j u n a d m o ć roditelja. k o j i m a se nc može u s k r a t i t i a t r i b u t " d u h o v n i " . ( G W 9/1. U s n o v i m a p o s t o j i f i g u r a o c a .o c a ( 2 ) . pozivanjem na sliku B o g a . U individualnoj sferi postoje mnogi izrazi kompleksa da " s e bude tatin sin ili tatina k ć e r " i da se ispunjavaju svesni zahtevi i nesvesne želje. to j e s t da od slike oca potiču p r i č e . u raznim religijama gde Bog-otac ima sina koji miri božanstvo i čovečanstvo. Pored tog duhovnog potčinjav a n j a p o s t o j e . S u d b o n o s n a s n a g a k o m p l e k s a oca izvire iz a r h e t i p a i to je stvarni razlog zašto vonsensus genliutn n a m e s t o o c a s t a v l j a b o ž a n s k i ili d e m o n s k i lik. N e v i d l j i v o s t tog izvora često je t i m e n a g l a š e n a da se on s a s t o j i s a m o od a u t o r i t a t i v n o g g l a s a k o j i donosi k o n a č n e s u d o v e . z a b r a n e i s a v e l i . n a i m e duh p o k o j n i k a k o j i igra tu ulogu. pobude. pre s v e g a . koji dejstvo koje 93 . K o d m u š k a r a c a pozitivan k o m p l e k s oca dovodi često do izvesnog v e r o v a n j a u a u t o r i t e t i do izrazite s p r e m n o s t i p o t č i n j a v a n j a svim duhovnim p r a v i l i m a i v r e d n o s t i m a . Kompleks oca ima svoje pozitivne ili negativne posledice i u individualnoj i u transpersonalnoj sferi kao. od k o j e p o l a z e o d l u č u j u ć a u b e đ e n j a . § 3 9 6 ) ( 2 ) M o g u ć n o s t i a r h e t i p a u d o b r u i u zlu p r e v a z i l a z e v i š e ­ s t r u k o l j u d s k e d o m e t e . a č o v e k može dosegnuti takve d o m e t e samo time š t o ć e s e i d e n t i f i k o v a t i s a d e m o n o m . tu su prvenstveno i fantazije očeva i određena slika oca k o j e vrše pregnantan u t k a j na decu. ona dobija. Pored navedenih vrednosti. božansku zapovest ("Poštuj oca i mater s v o j u ! " ) kao i dodatnu magičnu snagu. U izvesnim p r i l i k a m a to jc i " s o p s t v e n i " duh. tendencije. č o v e k biva i z g u b l j e n . O n j e s t o g a n a j č e š ć e f i g u r a slanu k o j a simbolizira f a k t o r " d u h a " . p r i č e m u .

na primer. raspad) u svoje materijale projektovali određene probleme i suprotnosti koje danas prepoznajemo kao arhetipske slike i životne obrasce nesvesnog (2). Simbol deteta objedinjuje različite suprotne aspekte. Jung je simbol konjunkcije u psihoanalizu uveo iz alhcmije. uzdiže u n e i z m e r n o . pri čemu je u sjedinja­ vanju moguć plodan odnos između svesti i nesvcsnog ili između Ja 94 . čini se. Postavlja se važno pitanje: kako svest postupa sa suprotstavljenim pojavnim slikama nesvcsnog. da bi time opisivao duševne promene i preobražaje ( 1 ) . Ma koliko bilo važno sjedinjenje u spoljašnjoj stvarnosti. deluje i kod više­ slojnih i strastvenih seksualnih maštanja čoveka. Alhemičari su pomoću čudnih procedura (mešanje. Uravnoteženje suprotnosti predstavlja arhetipski događaj i svuda je doživljaj gde su područja bila ranije odvojena k a o . Pod konjunkcijom se u alhcmiji podrazumeva spajanje raznih elemenata u materijalnim procesima koji dovode do stvaranja i nastanka nečeg novog. ono ne može konačno da zameni neophodno uravnotežavanje suprotnosti u duši. u k o l i k o je ono u saglasnosti sa n a s l e đ e n i m tipom. shodno doživlja­ j i m a dovodi ih u međusobni odnos i time uzrokuje vezu i konačno sjedinjavanje? Sličan osnovni obrazac. kod mnogostrukih oblika neuroze. Bitan rezultat mnogostrukih slika i simbola tog procesa sjedinjavanja jc dete.potiče od o c a . koagu­ lacija. § 7 4 4 ) KONJTJNKCIJA Konjunkcija je proces povezivanja suprotnosti koji se bez prestanka odvija u čoveku. Vredelo bi razmi­ sliti o t o m e da li se u m n o g i m s l u č a j e v i m a preko seksualnog sjedinjavanja traži uravnoteženje duševnih suprotnosti. (G\V 4.

k o j a je u n a j d u b l j e m smislu s v o j s t v e n a p s i h i . k a o i između tela i duše.duša. P r e s t a n e 95 . § 356) ( 2 ) V e ć prvi p r o d o r i n n s t u p a j u ć c p s i h o t e r a p i j e u p o d r u č j e p s i h o l o g i j e doveli su do s u k o b a sa problema/ikom suprotnosti. n e g o bi s t a j a l i u u n u t r a š n j o j povezanosti (što pokazuju mnoge psihosomatske reakcije). simbol uravnoteženja suprotnosti mogao bi da se nastavi i na problem odnosa između duha i m a t e r i j e . (1) K a o što je rečeno. o b i č a n s l u č a j p o t i s k i v a n j a n a g o n a . pri čemu bi materijalna tela p o ­ primila spiritualnu formu.i S o p s t v a . Č o v e k u se m o ž e dogoditi uravnoteživanje suprotnosti uz snažan intenzitet i uverljivost. j e r teško b i se više m o g l a p o r i c a t i č i n j e n i c a da se bolesne s m e t n j e psihe ne mogu o b j a s n i t i ni i s k l j u č i v o telesnim p r o m e n a m a ni z b i v a n j i m a u svesti. a duhovno m a t e r i j a l n i o b l i k . i u tom neprekidnom procesu uzajamnog sjedinjavanja zbilo bi sc uravno­ teženje suprotnosti. Ideja o konjunkciji. A k o ga svest percepira k a o z a d a t a k . S a v r e m e n i r a z v o j m e d i ­ c i n s k e p s i h o l o g i j e je p u t e m p o s m a t r a n j a duhovnih z b i v a n j a psihoza i n e u r o z a n e i z b e ž n o doveo do sve t e m e l j i t i j e g i s t r a ž i v a n j a onih p o z a ­ dinskih psihičkih procesa koje uopšte o z n a č a v a m o k a o nesvesno. S e m toga. n a i m e h i p o t e t i č k i nesvesni d o g a đ a j i . slika k o n j u n k c i j c sc uvek nalazi na i s t a k n u t o m mestu duhovnog r a z v o j a č o v e k a . koju je Jung uveo u dubinsku psihologiju i psihoterapiju. pri čemu oni ne bi b i l i p o s m a t r a n i k a o s u p r o t n o s t i . mogla bi da nastavi veoma diskutovan problem telo . U z m i m o k a o p r i m e r tzv. T a k v i m s v o j i m r a z v o j e m p s i h o t e r a p i j a j e uzbudila o s i n j e gnezdo prvog r a n g a . posebno za p o l u o s t v a r e n e ili sasvim n e o s t v a r e n e p r e d r a s u d e u vezi sa s h v a t a n j e m s v e t a . P r o b l e m a t i k a suprotnosti p o k a z u j e s e k a o nešto n a j p o g o d n i j e i n a j i d e a l n i j e za n a j k o n t r a d i k t o r n i j c t e o r i j e . za k o j i sc o d m a h ne bi m o r a l o tvrditi i ono s u p r o t n o . S t r u k t u r a p s i h e j c zaista u t o j m e r i k o n t r a d i k t o r n a i k o n t r a p u n k t u a l n a da v e r o v a t n o n e m a n i k a k v e psihološke k o n s t a t a c i j e ili k a k v o g opšteg s t a v a . onda ono m o ž e da " o s l o b o d i " nesvesne delove i da ih integriše u ličnost. ( G W 16. već se m o r a p r i d o d a t i i treći f a k t o r . U p r a v o j e p s i h o t e r a p i j a t a k o j a iziskuje takva i s t r a ž i v a n j a .

na kontratransfer. ovde ćemo se ograničiti. što bi stvaralo j o š veće teškoće.) KONTRATRANSFER Pod p o j m o m kontratransfera m i s l i se na sva svesna i nesvesna osećanja. već da se oni integrišu k a o delovi vlastite ličnosti. da bi razumeo kontratransfer ka svom pacijentu. Da bi se to odvijalo pod kontrolom. u koju se on može uplesti ( 2 ) . nagon se o s l o b a đ a . odnosno terapeut. Dok se u svim ljudskim odnosima svesni i nesvesni proces prenošenja najčešće odvijaju nekontrolisano. osete i reakcije terapeuta na pacijenta. Dikman razlikuje i opisuje (up. radi preglednosti. nego i oslobađa potisnute sadržaje nesvesnog. Za vreme terapcutskog tretmana terapeut posmatra u to ime i svoje snove. 117) sledeća četiri nivoa: 96 . psihoanalitičar. str. § 177 f. da dela na svoj n a č i n . Budući da pacijent ne priča samo o svojim svesnim poteškoćama u odnosima.li p o t i s k i v a n j e . Posebna profesionalna opasnost za terapeuta se sastoji u "psihičkim infekcijama" putem neuroze pacijenta. kontrolisano opažanje ovih procesa u analizi i terapiji služi za to da se zaustavi dalje p r o j e k t o v a n j e nesvesnih sadržaja na druge ljude. Ubertragung itnd Gegeniibertragung. Pošto smo već dali objašnjenje u vezi sa transferom delova koje pacijent prenosi na terapeuta. ( G W 1 6 . onda on želi da živi. Kod višeslojnosti transfera i kontratransfera I I . A a k o je s l o b o d a n . Time bi trebalo da se izbegne prenošenje neurotičnih elemenata terapeuta na pacijenta. time se u nesvesnom kod terapeuta stalno stimulišu kompleksi i psihički procesi koji vode zajedničkoj nesvesnosti (analiza) ( 3 ) . mora da pripremi dužu analizu učenja radi upoznavanja samoga sebe i vlastitih kompleksa ( 1 ) .

pod č i m treba razumeti spoznaju objektivno postojećih delova ličnosti kod drugog. dijalektički proces. j e r s a m o ono što on u sebi i s p r a v n o postavi. antitetskiprenos i protivprenos. Iz log razloga je sveštenik. sa k o j i m a dotle n i j e bio u s p o s t a v l j e n n i k a k a v o d n o s . z a k r i t i č k i n a s t r o j e n u ličnost on p r e d s t a v l j a o t r c a n u stvar. arhetipski prenos i protivprenos. ništa m a n j e nego h u m a n i test p o t v r đ i v a n j a . raport. o b j e k t i v n i t r a n s f e r i k o n t r a t r a n s f e r . pod čim sc podrazumeva uzajamna igra sa podclom uloga. koji bi trebalo odvojiti od proj e k t i v n o g transfera i kontratransfera. u velikoj m e r i izgubio svoj a u t o r i t e t kod o b r a z o v a n e p u b l i k e . od č e g a . u k r a j n j o j liniji. N i k a k v a analiza ne bi b i l a u s t a n j u da z a u v e k otkloni sve n e j a s n o ć e . o z b i l j n o m d i d a k t i č k o m a n a l i z o m u č e n j a . 4. (1) Uviđavni psihoterapeut je već odavno svestan da svako koniplikovano lečenje predstavlja i n d i v i d u a l n i . moglo b i s c reći da se svaki d u b i n s k i t r e t m a n s a s t o j i gotovo 5 0 % iz s a m o i s p i t i v a n j a l e k a r a . p r o j e k c i j u arhaičnih modela doživljavanja sa pacijenta na analitičara i obratno. zavisi uspeh t e r a p i j e . 2. j e r ona m o ž e predstavljati svesni i delimično svesni proces. O n a s v a k a k o nije nikakvo idealno i apsolutno pouzdano sredstvo za s p r e č a v a n j e iluzija i p r o j e k c i j a . Č o v e k m o r a b e s k r a j n o m n o g o da uči i ne bi trebalo n i k a d a da zaboravi da svaki novi slučaj donosi nove p r o b l e m e i t a k o d a j e povoda za n e s v e s n e p r e t p o s t a v k e . K o d l a k o v e r n i h ljudi sc pomoću l e k a r s k o g a u t o r i t e t a može nešto postići. k a o psihološki t e r a p e u t i l e k a r s k i p r e t h o d n i k . isto toliko učestvuje k a o i p a c i j e n t .1. J e r u d a l o m s l u č a j u p a c i j e n t može da svoju u n u t a r n j u sigurnost z a d o b i j e s a m o iz sigurnosti svog odnosa p r e m a l j u d s k o j osobi l e k a r a . i to p o s e b n o u p o g l e d u na tzv. ona može d o t i č n o m psihoterapeutu b a r ukazati na neophodnost samokritike i podržati izvesnu s p r e m n o s t u tom smislu. u k o j e m lekar. k a o lice. t j . U j e d n o j t a k v o j r a s p r a v i v e o m a je v a ž n o p i t a n j e da li l e k a r ima isto tako uvid u s v o j e sopstvene psihičke procese k a d a ih već o č e k u j e od p a c i j e n t a . u n a j v e ć o j m e r i . t j . k a o i za l e k a r a . to može da i k o d 97 . p r o j c k t i v n i t r a n s f e r i k o n t r a t r a n s f e r . 3. o d n o s p o v e r e n j a . M e đ u t i m . pri čemu se analitičar i pacijent kreću po određenom arhetipskom polju i na njega reaguju. M e đ u t i m . Z b o g toga l e k a r i m o r a biti n a o r u ž a n . B e z prevelikih p r e t e r i v a n j a . Z a t o teški s l u č a j e v i z n a č e za p a c i j e n t a .

Kod laika vladaju prilično česte p r e d r a s u d e o t o m e da jc p s i h o t e r a p i j a n a j l a k š a i n a j l o š i j a stvar. K i r u r g i j a i akušerstvo odavno znaju da nije dovoljno oprati samo p a c i j e n t a — i sam l e k a r treba da ima čiste r u k e . dok s c . j e r t a m o l e k a r m o r a izići i z s v o j e a n o n i m n o s t i i p r e d s a m i m s o b o m p o l a g a t i r a č u n e . isto toliko j e z n a č a j n a m o r a l n a d i f e r e n c i j a c i j a l e k a r e v e ličnosti. t a k o i p s i h o t e r a p e u t r i z i k u j e psihičke i n f e k c i j e k o j e nisu m a n j e o p a s n e . Ne z n a m k o j a je p o t e š k o ć a v e ć a : da li sebi p r i b a v i t i veliko z n a n j e ili odustali od svog p r o f e s i o n a l n o g a u t o r i t e t a i a n o n i m n o s t i ? O v o d r u g o u s v a k o m s l u č a j u p r e d s t a v l j a n e o p h o d n i ispit d o k a z i v a n j a . U stvarnosti se ta lična osećanja. M e đ u t i m . k o j i p r o f e s i j u p s i h o ­ t e r a p e u t a ne čini baš zavidnom. U s t v a r i . koji je i sam neurotična osoba. m o r a lično toliko štititi od u t i c a j a p a c i j e n a t a da sc lišava t e r a p c u t s k o g d e j s t v a . (GW16. u k o l i k o su uopšte s a d r ž a n a na m e r o d a v a n n a č i n . T a k o se on. ali i lekoviti e f e k a t . r e č jc o t e š k o m i nc baš b e z o p a s n o m p o s l u . nepogrešivo će tretirati svoje s o p s t v e n e n e u r o z e n a p a c i j e n t u . nalaze u vlasti aktivnih 98 . psihoterapeut. § 239) (2) B i o bih k r i v z a n e č i n j e n j e a k o m o j a i z l a g a n j a stvore u t i s a k da specijalna terapija nc iziskuje ništa drugo do veliko znanje. ( G W 16. s d r u g e s t r a n e .p a c i j e n t a dovede u r e d . s j e d n e s t r a n e . To se opet može lako i j e d n o s t a v n o izvesti iz lične n a k l o n o s t i ili n e n a k l o n j e n o s t i . k o j a se s a s t o j i s a m o u veštini da se n e k o m e na nešto ukaže ili da se l j u d i m a u z m e n o v a c iz d ž e p a . v i š e s t r u k o nalazi u opasnosti da b u d e u v u č e n u n e u r o z e s v o j i h p a c i j e n a t a . I z m e đ u ovih S c i l a i H a r i b d i nalazi sc rizik. on sc eksponira prema potisnutim sadržajima nesvesnog i time se izlaže n j i h o v o m i n d u k t i v n o m d e l o v a n j u . M e đ u t i m . K a o što j e l e k a r i z l o ž e n z a r a z a m a i d r u g i m p r o f e s i o n a l n i m o p a s n o s t i m a . On p o č i n j e da se " b a v i " s l u č a j e m . B e z o b z i r a n a s v o j s t v a l e k a r e v e ličnosti. d a k l e činili u p r a v o ono što z a h t e v a od svog p a c i j e n t a . Nije n i k a k v a z a b l u d a ako se oseća da ga p a c i j e n t z b u n j u j e i p o g a đ a : s a m o u m e r i svoje sopstvene povređenosti on može da leci.§23) (3) T i m e što l e k a r s a d r a g o v o l j n i m r a z u m c v a n j e m p r i h v a t a duševnu nevolju. d o k j e iia planu d i j a l e k t i č k o g p o s t u p k a n e z a m i s l i v a . t e r a p i j a s e s v a k a k o j o š može zamisliti n a p o d r u č j u r a c i o n a l n e t e h n i k e . P r i t o m s e n e p r i m e ć u j e d a s c t o objašnjava ignotum per ignolius. Ništa drugo nego baš to govori grčki milologem o ranjenom lekaru.

Tako sc lekar i pacijent nalaze u vezi koja počiva na zajedničkoj nesvesnosti. javljaju se kvadrat ili kvadratno poredane slike i likovi. kao izraz ovog arhetipa. Jung n a s l u ć u j e j e d a n arhetip univerzalne prirode. ( G W 16. U snovima i v i z i j a m a savremenih ljudi. Poznata su nam četiri temperamenta i četiri jungovske orijentacione funkcije (mišljenje. Psihologija kvaterniteta za Junga je od fundamentalnog značaja kod celovitih slika B o g a i hrišćanske dogme o trojstvu. T i m e što p a c i j e n t prenosi n a l e k a r a a k t i v i r a n i s a d r ž a j nesvesnog. odnosno simboli. I u spoljašnjem svetu postoje mnogi četvorodclni sistemi orijentacije: četiri strane sveta. k a o božansku sliku u čoveku ( 2 ) . četiri godišnja doba itd. osećanjc. intuicija). Kvaternitet je i pretpostavka za donošenje celovitih sudova i za celovita iskustva (1). U mnogim snovima. Pošto se kod ovih čestih slikovnih likova nikako ne radi samo o projekcijama pojedinaca. četvorodclnost) jedan je od osno­ vnih arhetipova duševnog sveta slika i njegovih simbola. nego o 99 . Iza ovih p r i m e r i c e navedenih četvornosti. N a s t u p i l a j e n e s v e s n a veza k o j a u f a n t a z i j i p a c i ­ j e n t a p o p r i m a sada sve one oblike i d i m e n z i j e o k o j i m a s t r u č n a l i t e r a t u r a d a j e i z o b i l j e p o d a t a k a . § 364) KVATERNITET Kvatcrnitet (četvornost. četvoricu jevandelista sa njihovim pratećim simbolima. k o j e p r o i z l a z i u m a n j o j ili v e ć o j m e r i iz s t a l n i h p r o j e k c i j a . Iz oblasti simbolike navedimo. oset. to se p u t e m induktivnog d e l o v a n j a . koji se pojavljuje u svim kulturama i religijama.n e s v e s n i h s a d r ž a j a . kao primer. posebno u seriji snova. Jung je često nailazio na četvorne s i m b o l e i o z n a č a v a o ih k a o "unutrašnjeg B o g a " . i ovde s t v a r a konstelacija odgovarajućeg nesvesnog m a t e r i j a l a .

kolektivnim pojavama. dok j c I r i n i t e t c e n t r a l n a h r i š ć a n s k a s i m b o l i k a . ali n j i h o v a p r i r o d n a podela je č e t v o r n o s t . A k o č o v e k želi da donese j e d a n t a k a v s u d . t r e ć a f u n k c i j a o d g o v a r a da li to čoveku p r i j a ili nc p r i s t a j e . (G\V 11. izgleda da crkva ne i s k l j u č u j e izvestan u n u t r a š n j i odnos S a t a n e p r e m a t r o j s t v u . T r o j s t v o n e p r e d s t a v l j a p r i r o d n u š e m u p o r e t k a . (1) K v a t e m i t e t j e a r h e t i p t a k o r e ć i u n i v e r z a l n e p r i r o d e . Radi orijentacije. " ( G W 11. § 103) minimum kompletnosti suda. d r u g a će da u t v r đ u j e šla je to. koji nije zasnovan n a t r o j n o j svesti o B o g u . Kod S o p e n h a u c r a postoji dokaz da r e č e n i c a u osnovi ima č e t i r i k o r e n a . Dalje. b u d u ć i d a t r o j s t v u n e d o s t a j e d o g m a t i č n i a s p e k t p r i n c i p a zla. k o j i kao S a t a n a zasebno egzistira. krug. Više od toga sc ne može reći. " S v a k i teološki t r e t m a n đavola. M e đ u t i m . j e r religiozni simboli i sveta slika duše kod njih izazivaju pojavu četvorodelnih prasimbola. J e d a n od k a t o l i č k i h a u t o r i t e t a izrazio se o tom p i t a n j u s l c d e ć i m r e c i m a : " P o s t o j a n j e S a t a n e može s e r a z u m e t i s a m o s a aspekta t r o j s t v a " . a č e t v r t a f u n k c i j a d a j e o d g o v o r na p i t a n j a odakle to dolazi i kuda ide. m o r a m o imati neku funkciju k o j a će da konstatuje da nešto p o s t o j i . n a p r i m e r . Z a t o postoje i četiri psihološka aspekta p s i h i č k e o r i j e n t a c i j e . § 100 . O n j e logična p r e t p o s t a v k a svakog celovitog s u d a . o r t o d o k s n a h r i š ć a n s k a f o r m u l a nije b a š sasvim k o m p l e t n a . četiri puta (u smislu duhovnog r a z v o j a ) budizma. p r e d s t a v l j a p o g r e š k u vezanu z a s t v a r n o s t a n j e s t v a r i . to je Jung inicirao dopunjavanje i proširivanje triniteta na kvatemitet. m a n j e ili više n c u s p e š n o . želi o z n a č i t i c e l i n a h o r i z o n t a . četiri kaste u Indiji. U r e a l n o s t i . posebno kod religioznih ljudi. on smatra da kvaternitct. Idealna potpunost jc okrug/inu. T o j e u p r a v o z a t o što j c č e t v o ­ rostruki aspekt 246) (2) Ne mogu propustiti a da ne u k a z e m na z a n i m l j i v e č i n j e n i c e d a k v a t e m i t e t p r e d s t a v l j a f o r m u l u n e s v c s n o g . n e g o j e ona v e š t a č k a . onda o n m o r a imati č e t v o r o s t r u k i a s p e k t . o n d a s c i m e n u j u č e t i r i s t r a n e s v e t a . o k o j i m a se nc može reći n i š t a f u n d a m e n t a l n o . da li će on to p r i h v a t i l i ili o d b a c i t i . četiri primitivna k v a l i t e t a : četiri b o j e . Z b o g toga uvek postoje četiri elementa. poseduje kompenzatorsku funkciju. A k o sc.

osnovna psihološka funkcija. i pasivnog mišljenja k o j e prihvata događaje i iskustva ( 1 ) . podređene) funkcije osećanja. Prema tipovima zauzetog stava. m i š l j e n j e . što je pre svega izraz njihove inferiorne (manje vredne. Pomoću mišljenja sadržaji predstava i opažanja sc dovode u pojmovnu vezu. ili putem snažno izraženih misaonih mogućnosti. političari. ispoljiti u mističnom. naprotiv. Jung pravi razliku između aktivne misaone delatnosti. pravnici i naučnici. Ona se često ispoljava u potisnutim i malo diferenciranim osećanjima. Prema kompenzatorskoj funkciji za tipove zauzetog stava postoji kod ekstrovertnih misaonih tipova neznatna funkcija osećanja. O p š t i j e p o s m a t r a n o . U poslednji misaoni tip sc ubrajaju organizatori. dok se emotivni tipovi više orijentišu prema vlastitim merilima vrednosti. Duboka osećanja koja postoje i kod ovih ljudi mogu sc. Introvertni m i s a o n i tip j e . 101 . z a o k u p l j e n prvenstveno unutarnjim svetom ideja ili određenim naučnim teorijama. velike vernosti i odgovornosti prema kakvom zadatku ili u lojalnosti prema državi. može opisati na sledeći način. sc u smislu j u n g o v s k e tipologije. Bezbrojni subjektivni faktori i učešće osećanja ostaju kod ekstrovertnih misaonih tipova duboko u pozadini. na donošenju zakona i njihovoj primeni. Prilikom rasuđivanja i formiranja sudova čovek sa izraženom misaonom funkcijom usredsreduje se shodno opštevažećim principima i zakonima. koji delaju prvenstveno u spoljašnjim prilikama na stvaranju reda i strukture. koja dovodi do određenih voljnih radnji.MIŠLJENJE M i š l j e n j e je u smislu j u n g o v s k e t i p o l o g i j e racionalna. razlikuje se introvertni i ekstrovertni tip mišljenja. između ostalog. na primer. senzibilnom vezivanju za određene ideje ili religije.

usmereno mišljenje. pasivno mišljenje je događaj. (1) M i š l j e n j e s h v a t a m k a o j e d n u o d četiri osnovne psihološke funkcije. za m e n e n i j e m i š l j e n j e . P a s i v n o m i š l j e n j e jc u m o m dole c i t i r a n o m r a d u bilo n e d o v o l j n o o k a r a k t e r i s a n o k a o " f a n t a z i r a n j e " . S p o s o b n o s t u s m e r n o g m i š l j e n j a o z n a č v a m k a o intelekt. Njihova omiljena boja je najčešće plava ili neka od njenih nijansi. r a z u m n i h n o r m i . trebalo govoriti s a m o onđe gde jc r e č o p r e d s t a v a m a p o s r e d s t v o m k a k v o g p o j m a . Dalje. dok emotivni tip voli pre svega crveno. po m o m s h v a t a n j u . dovodi d a t e s a d r ž a j e p r e d s t a v a u ( p o j m o v n u ) v e z u . n c o d g o v a r a j u m o j o j c i l j n o j usmerenosti i otuda n e m a j u za m e n e osećnnje p r a v c a . s a d r ž a j e p r e d s t a v a s v r s t a v a pod p o j m o v e . A k t i v n o m i š l j e n j e o d g o v a r a l o bi. b u d u ć i da o n a . Ta i druga karakterna svojstva. O m i š l j e n j u b i . što izvesni psiholozi n a z i v a j u asocijativnim m i š l j e n j e m . P r o s t o r e d a n j e p r e d s t a v a . A k t i v n o m i š l j e n j e j e v o l j n a r a d n j a . p r o t i v r e č e m o j o j n a m e r i . mada n a k n a d n o mogu da p r i z n a m njihovu usmerenost na osnovu a k t i v n o g a p e r c e p c i o n o g č i n a . neusmereno mišljenje. b u d u ć i d a o n o . čine ih odgovornim i pouzdanim savremenicima. Kod svojih bližnjih zanimaju se više za njihove stavove i mišljenja nego za njihovo ponašanje i iskustva. D o n o s e s e sudovi k o j i . intelektualna intuicija. D a n a s bih ga označio k a o intuitivno m i š l j e n j e . onda ga slede sa velikom upornošću. Kada sebi postave zadatak ili izaberu određeni c i l j . Mišljenje jc ona psihološka funkcija k o j a . gde se. d r u g a č i j e r e č e n o . O n o jc a p e r c e p t i v n a delatnost i k a o takva sc r a z v i j a u uklivnu i pasivnu m i s o n u d e l a t n o s t . shodno svojim s o p s t v e n i m z a k o n i m a . m o m p o j m u usmerenog mišljenja. intelekt. a s p o s o b n o s t p a s i v n o g ili n e u s m e r e n o g m i š l j e n j a k a r a t e r i š e m k a o intelektualnu intuiciju. nazivam racionalnom f u n k c i j o m . U prvom slučaju sadržaje predstava podvrgavam v o l j n o m činu s u đ e n j a . p r e m a t o m e . n a l a z i m o p r e d č i n o m r a s u đ i v a n j a . za mene p r e d s t a v l j a iracionalnu f u n k c i j u . u d a t o m s l u č a j u .Prilikom formiranja svojih sudova mislioci rado zaključuju po opštim pravilima o specifičnom slučaju. na osnovu p r e t p o s t a v k e meni s v e s n i h . a u d r u g o m s l u č a j u u r e đ u j u sc p o j m o v n i odnosi. n a o s n o v u meni 102 . nego s a m o predsta­ vljanje. b e z o b z i r a d a l i t a j čin s u đ e n j a o d g o v a r a n a š o j n a m e r i ili ne. Nasuprot tome.

iako j e n a s t a o putem k o j i se m e n i p r i k a z u j e i r a c i o n a l n i m . onda se delatnost njegove mašte stimuliše i oživljava. Ovu snažnu unutrašnju prisilu ka projektovanju i "mitologiziranju" Jung objašnjava "iracionalnom snagom instin­ k t a " . snova i mitoloških predstava. mitovi se ne izmišljaju svesno. nego su nastali spontano u obliku naših snova. što opet vodi projektovanju slika. Budući da arhetipovi u mitu dobijaju svoj lik. Sa stanovišta dubinske psihologije. M e đ u t i m . č o v e k se gotovo uopšte n i j e u p u š t a o u to da 103 .) MIT Po J u n g o v o m shvatanju.nesvesnih i zato racionalno nepoznatih normi. Ako se č o v e k upušta u unutrašnja iskustva svog duševnog života. Jung opisuje individualno z n a č e n j e i iskustvo " m i t o l o g i z i r a n j a " kao "simbolične izraze unutarnje i nesvesne drame u duši" (1). p r o c e n j u j e i uređuje s a d r ž a j e p r e d s t a v a . G . Kod prvobitnih plemenskih kultura mit i religija su činili jedinstvo. K . U oblasti religije. Mitovi su psihičke manifestacije k o j e predstavljaju suštinu duše (2). mit ima fundamentalnu funkciju. Novi mitologemi mogu nastajati promenom duhovno-istorijskog konteksta. Ali j a u d a l o m s l u č a j u mogu n a k n a d n o s a z n a l i d a i intuitivni čin r a s u đ i v a n j a o d g o v a r a r a z u m u . ( G W 6. m e t e o r o l o g i j i . I mit o b o g o č o v e k u Isusu nije nastao sam po sebi. nego je ovaj već navedeni mit obuhvatio Isusa (3). svest može ostati povezana sa instinktivnim korenima nesvesnoga. Mcsccu. č o v e k sc dosad u v e k z a d o v o l j a v a o vegetativnim i drugim pomodnim predstavama o Suncu. u ljudskoj duši postoji duboka potreba za mitološkim predstavama i slikama. § 7 7 4 ff. razvojem svesti čoveka i prvenstveno nastankom novih simbola u kolektivno nesvesnom. (1) U i s t r a ž i v a n j u m i t o v a .

Mitovi. p o s t a j e s h v a t l j i v a za l j u d s k u svest. .su mitovi. r c f l e k t o v a n a u p r i r o d n i m d o g a đ a j i m a . kišoviti periodi itd. n e p r e b i v a n i g d e d r u g d e n e g o u duši č o v e k a . nego i m a . š t a v i š e . doduše. nego t o s p o l j a š n j e p o s m a t r a n j e m o r a u j e d n o biti i duševno z b i v a n j e . ( G W 9/1. naprotiv. čini se. M n o g i od tih nesvesnih p r o c e s a n a s t a j u . nego sc o d v i j a j u u n j e n o j o n o s l r a n o s l i . O n j e . Primitivnom nije dovoljno da pos m a t r a i z l a z a k i z a l a z a k S u n c a . n e h o t i č n e i z j a v e u nesvesnom duševnom procesu a ništa m a n j e a l e g o r i j e psihičkih procesa. n j e g o v a nesvesna duša p o s e d u j e ncutoljiv nagon da sva spoljna čulna iskustva asimiluje. Ali religija je živa veza sa duševnim p r o c e s i m a k o j i ne zavise od svesti.leto i z i m a . M i t o v i se v r a ć a j u na p r i p r o s t o g p r i p o v e d a č a i n j e g o v e s n o v e . lično bio zahvaćen tom simboličnom idejom. b e z p r e p o z n a t l j i v i h u z r o k a k o j i s c mogu d o k u m e n t o v a t i u svesti. M e s c č c v e m e n e . M i t o l o g i j a j e d n o g plemena j e živa r e l i g i j a . psihičke manifestacije koje p r e d s t a v l j a j u suštinu duše. n c o t k l o n j i v u p o t r e b u ili. s i m b o l i č n i izrazi u n u t r a š n j e i n e s v e s n e d r a m e duše k o j a p u t e m p r o j e k c i j a . u tami duševne p o z a d i n e . ( G W 9/1. Svi mitologizirani p r i r o d n i p r o c e s i . m i t s e s a s t o j i o d s i m b o l a k o j i nisu i z m i š l j e n i . i z r a d i o n i c e d r v o d c l j e i d u h o v n e o g r a n i č e n o s t i n j e g o v e o k o l i n e . čiji g u b i t a k svagda i svuda.nisu ništa drugo do a l e g o r i j e b a r ovih o b j e k t i v n i h i s k u s t a v a . M i t o b o g o č o v e k u n i j e stvorio č o v e k I s u s . n a s t a j u s p o n t a n o . k a o i č o v e k k o j i j e izgubio svoju dušu. 104 . § 7) (2) P r i m i t i v n o duhovno u r e đ e n j e ne izmišlja m i t o v e . Oni nc samo da p r e d s t a v l j a j u . k a o i n d i r e k t a n povod svesti. Primitivan čovek n a j p r c malo polaže na objektivno o b j a š n j e n j e očiglednih s t v a r i . p r e d s t a v l j a m o r a l n u k a t a s t r o f u . z a p r a v o . k o j a ga je izdigla. i m a j u vitalan z n a č a j . k a k o opisuje e v a n g e l i s t Marko. t j . nego ih doživljava. pa i kod civilizovanog č o v e k a . S u n c e m o r a u s v o j i m p r o m e n a m a da p r e d s t a v l j a s u d b i n u b o g a ili h e r o j a k o j i . nego su j e d n o s t a v n o viđeni. § 2 6 1 ) ( 3 ) M e đ u t i m . ali n i k a d a iz svesne s a m o v o l j e . b o l j e r e č e n o . Takve alegorije bi bile uzaludna igra kakvog nenaučnog intelekta. n a p r o t i v . nego i čine duševni život p r i m i t i v n o g p l e m e n a k o j e sc o d m a h r a s p a d a i n e s t a j e čim izgubi svoje mitološko nasleđe. D r u g i . naprotiv. na l j u d e k o j e p o k r e ć u p o d s t i c a j i n j i h o v e m a š t e i k o j i se gotovo i ne r a z l i k u j u od onih k o j e s m o k a s n i j e nazivali pesnicimn i filozofima. M i t o v i su p r v o b i t n o o t k r o v e n j a p r e d s v e s n e d u š e . t j . nego j e taj mit p o s t o j a o već s t o l e ć i m a . u prvom redu.

šire gledano. onda to m o ž e da zbuni svest pojedinca ili da izazove provalu masovne 105 . T e k z n a t n o k a s n i j e . u snovima i fantazijama čoveka arhetipske slike i m i t o l o š k i motivi k o j i . Jung razlikuje individualno i kolektivno nesvesno. č o v e k je počeo da r a z m i š l j a o t o m e . danas se o nesvesnom mnogo govori zbog toga što u toj oblasti duše vladaju snažan život i kretanja. u njima pohranjena moć prelazi u nesvesno i prouzrokuje kod mnogih ljudi strah i nemir. § 6 5 8 ) NESVESNO Nesvesno sadrži sva psihička iskustva i sve sadržaje koji se ne tiču svesti i ne odnose sc na Ego na opažajan način. Z a t o su pokušali da ga svedu na o p š t e r a z u m l j i v u p r i č u . o n a s t a n k u s a m e p r i č e . Posle odumiranja mišljenja u slikama i brojnih simbola. postoje. do izražaja u široko zasnovanoj odbrani od dubinsko-psiholoških mogućnosti razumcvanja ili od duševnih oboljenja ( 2 ) . Već t a d a su n a s l u ć i v a l i da se mit ne može doslovno prihvatiti b a š zbog njegovih očiglednih n e u s k l a đ e n o s t i . ( G W 18/1. l j u d s k i duh bio j e d o v o l j n o r a z v i j e n da bi došao do p r e t p o s t a v k e da su p r i č e o bogovima ništa d r u g o nego s t a r a i p r e n a g l a š e n a p r e d a n j a o k r a l j e v i m a iz p r a i s t o r i j c i n j i h o v i m d e l i m a . Prihvatanje nesvesnog izvodi se iz uzroka i delovanja duševnih poteškoća i psihoncurotskih iskustava ( 1 ) . Kod mnogih ljudi postoji pritajen strah od nesvcsnog. Kada sadržaji kolektivno nesvcsnog ožive i pokrenu sc. nevezani za istorijsku tradiciju. J o š u d r e v n o j G r č k o j . Po Jungovom shvatanju. j e r njegove sile mogu da parališu svest. Dok bi napred pomenuta iskustva trebalo priključiti sferi individualnog nesvesnog. potiču iz dubine duše koja se naziva kolektivno nesvesno ( 3 ) . Taj strah dolazi. između ostalog.P r i m i t i v n i p r i p o v e d a č i n i k a d a nisu m n o g o pitali z a p o r e k l o s v o j i h f a n t a z i j a .

P i t a n j e u k o j e m s e s t a n j u n a l a z i n e s v e s t a n s a d r ž a j d o k l e god n i j e p r i k l j u č e n svesti. u g r o ž e n a o d n e m o ć i . k o j e o b u h v a t a sve a k v i z i c i j e ličnog postojanja. (G\V 6. k o j i p o k r i v a sve one psihološke s a d r ž a j e ili p r o c e s e k o j i n i s u s v e s n i . Iz h i l j a d a iskustava ove v r s t e izvedeno je o p r a v d a n j e da se govori o p o s t o j a n j u nesvesnih psihičkih s a d r ž a j a . samo bolesna i psihopatološka dejstva. na p r i m e r . Upravo groteskan jc taj olpor načinu k a k o se psihološki p o k u š a j b r a n i u u m e t n i č k i m . dakle zaboravljeno. ali d a j e d n o ­ s t a v n a h i p n o t i č k a p r o c e d u r a može d a u s l e d e ć e m t r e n u t k u s a v r š e n o r e p r o d u k u j c i z g u b l j e n i s a d r ž a j . O p r a v d a n j e za to što uopšte govorim o p o s t o j a n j u nesvesnih procesa za m e n e proizlazi j e d i n o iz iskustva. (1) Nesvesno. P o j a m nesvesnog za mene je isključivo psihološki p o j a m . političke i religiozne reforme. nisu v e z a n i z a E g o n a v i d l j i v n a č i n .histerije i psihoze. međutim. § 9 1 5 ) (2) Z n a č a j n a snaga nesvesnih s a d r ž a j a dokaz je uvek za o d g o v a r a j u ć e slabosti svesti i njenih f u n k c i j a . u s l u č a j u h i s t e r i č n e a m n e z i j e E g o n e zna z a p o s t o j a n j e r a š i r e n i h psihičkih k o m p l e k s a . filozofskim i religioznim t v o r e v i n a m a . Svest j e . potisnuto. Po mom m i š l j e n j u nesvesno j c g r a n i č n i psihološki p o j a m . potpražno opaženo. za- 106 . N j e n o u g r o ž a v a n j e j e z a p r i m i t i v n o g čoveka j e d a n od najčešćih slučajeva " m a g i č n o g " pribojavanja. t j . k o j e n e s u m n j i v o d o k a z u j e d a . k a o da l j u d s k a duša baš n e m a n i k a k v e veze sa (im s t v a r i m a ili nc bi smela da i m a . u izvesnoj m e r i . nego sc tamo formiraju i nove ideje. koji i n o r m a l a n čovek p o k a z u j e u svom otporu psihološkim gledanjima. a nc filozofski u smislu metafizičkog. društvene. n a š e d o s a d a š n j e s a z n a n j e o p r i r o d i n e s v e s n i h s a d r ž a j a d o p u š t a n a m i z v e s n u o p š t u p o d e l u tih s a d r ž a j a . U lošim s l u č a j e v i m a to je p o t a j n i s t r a h od d u š e v n o g o b o l j e n j a a u m a n j e s t r a š n i m s l u č a ­ j e v i m a strah od nesvesnog. zbog toga što su one već pripremljene u kolektivno nesvesnom mnogih ljudi ( 4 ) . S t o g a j e sasvim suvišno da č o v e k želi da nešto o tome n a s l u ć u j e . i to n a j p r c iz psihopatološkog iskustva. Iz kolektivno nesvesnog nc polaze. ( G W 1 6 . M o ž e m o r a z l i k o v a l i individualno n e s v e s n o . § 3 7 4 ) (3) M e đ u t i m . onda se takva nova shvatanja i ideje šire brzo. Stoga jc shvatljivo da taj p o t a j n i s i r a h p o s t o j i i kod k u l t u r n o g č o v e k a . i z m i č e s v a k o j mogućnosti s a z n a n j a . Ako intuitivan čovek opazi ove konstelirane i razvijajuće sadržaje i stavi ih na diskusiju.

N a j č e š ć e je reč o j e d i n k i ili o više p o j e d i n a c a p o s e b n o s n a ž n e i n t u i c i j e . k o j i j c konsteliran p o l o ž a j e m svesti. O p š l i d r u š t v e n i . S a n n a m se p r e d s t a v l j a . k o j i u svako d o b a i svugde mogu ponovo da n a s t a n u bez i s t o r i j s k e t r a d i c i j e ili m i g r a c i j e . K o m p e n z a t o r s k a f u n k c i j a nesvesnog j a v l j a se utoliko j a s n i j e ukoliko jc svesni stav j e d n o s t r a n i j i . Nove i d e j e nisu 107 . novi stav p r e m a svetu i životu. više ili m a n j e . a za to p a t o l o g i j a pruža b r o j n e p r i m e r c . k o j i o p a ž a j u ove p r o m e n e u k o l e k t i v n o n e s v e s n o m i p r e t v a r a j u ih u n e p o s r e d n e i d e j e . tako i iz nesvesne delatnosti n a s t a j u p r o d u k t i . p r o n a l a z e . izvlači n a p o v r š i n u s u b l i m i r a n i m a t e r i j a l . Međutim. I s t o o n a k o k a o što se svesni s a d r ž a j i n a l a z e u n e k o j debilnosti.m i š l j e n o i e m o l i v n o . naime iz nasleđcne s t r u k t u r e m o z g a . P o s t o j i opšta s p r e m n o s t za p r i h v a t a n j e novih i d e j a .) (4) M i s m o s c . d a k l e sve one s a d r ž a j e k o j i . nc bi mogli nedostajati u svesnoj slici situacije. mi ga nc s t v a r a m o svesno. § 919 f. nego iz n a s l e đ c n e mogućnosti psihičkog funkcionisanja uopšte. K a o što i z svesne p s i h i č k e a k t i v n o s t i proističu n e k i rezultati ili proizvodi. č a k . k a o što n a s i s k u s t v o u č i . kad bi sve bilo svesno. k o j i ne potiču od ličnih a k v i z i c i j a . F u n k c i o n a l n i odnos nesvesnih p r o c e s a p r e m a svesti m o ž e m o n a z v a t i kompeniulorskim o d n o s o m . ja verujem da su s p o l j a š n j e o k o l n o s t i č e s t o . N e p o t r e b n o j e b a v i t i s e s p e k u ­ l a c i j a m a o t o m e koliki je u d e o svesti u n a s t a j a n j u s n o v a . tako se i nesvesni s a d r ž a j i . n a p r i m e r snovi i f a n t a z i j e . Izvesno je da svesna r e p r o ­ d u k c i j a ili. j e r su se i kod drugih ljudi paralelno odvijale p r o m e n e u n e s v e s n o m . p o s t o j e i d r u g i s a d r ž a j i . kao što i s k u s t v o p o k a z u j e . o b i č n e p r i l i k e u k o j i m a sc m a n i f e s t u j e n e s v e s n o p r i p r e m l j e n . navikli d a d u b o k e i s t o r i j s k e p r o m e n e svodimo isključivo na spoljne uzroke. p o r e d ovih ličnih nesvesnih s a d r ž a j a . i o p a ž a n j e m n o g o m e n j a j u n a t o m e . T a k v e i d e j e se onda brzo šire. ali n c m o g u d a unište osnovnu činjenicu produktivnog pobuđivanja nesvesne pro­ venijencije. O v e s a d r ž a j e o z n a č a v a n i k a o kolektivnu nesvesne. i to u tom s m i s l u da se svi oni f a k t o r i k o j e v l a d a j u ć i stav o životu j e d n o g naroda potiskuje. d o d u š e . pri čemu nesvesni p r o c e s . postepeno sakupljaju u kolektivno nesvesnom i o ž i v l j a v a j u p o m o ć u njegovih s a d r ž a j a . m a d a n a d r u g o j s t r a n i postoji s n a ž a n otpor t o m e . motivi i slike. ( G W 6. To su m i t o l o š k e veze. politički i religiozni uslovi z a h v a t a j u k o l e k t i v n o n e s v e s n o . Ali.

§ 5 9 4 ) NEUROZA P o j a m neuroze ima u analitičkoj psihologiji K . ( G W 8 . koji u toj meri opterećuju proces duševnog doživljavanja i težnju za psihičkim rastom. Disocijacija i razdor č o v e k a sa samim s o b o m dovode do p s i h o n c u r o t i č n i h p o t e š k o ć a . Neuroza je izraz ometenog ocelotvorenja čoveka i njegove individuacije. R a s k o r a k i suprotnosti. G . kao jedna vrsta prelaznog rešenja pre pokušaja iznalaženja pogodnog rešenja.s a m o p r o t i v n i k s t a r i h s h v a t a n j a . kao "truli kompromis". Neurotski simptomi imaju za Junga simboličan i prikriven smisao. nego u životu imanentnom postojanju dve suprotstavljene tenzije. nego uzročno pitanje " z a š t o " nastaje neuroza. One mogu dovesti do nastajanja kom­ pleksa i izazvati fenomene nagomilavanja. Za Junga je bilo važnije pitanje "radi čega". time se nc misli na to da Jung uzrok vidi u konfliktu nagona. regresija. Neuroza bi se uopšteno mogla zamisliti i kao privremeni ili. u k o j e se č o v e k zapetljava. Kod regresije se oživljavaju ranija pozitivna iii negativna iskustva i modaliteti ponašanja. Međutim. čak. Kada čovek razabere i shvati poruku svojih simptoma. onda može sa takvim uvidom da počne sa kompletnim usmeravanjem i oblikovanjem svog života (2). nego o n e n a j č e š ć e n a s t u p a j u u obliku k o j i j e z a s t a r i stav m a n j e ili više n e p r i h v a t l j i v . n a j č e š ć e postoje u konfliktu između duhovnomoralnog zahteva i prirodno-nagonske težnje. kao i samoostvarcnje. Junga drugačije akcente nego u Frojdovoj psihoanalizi (1). koja mogu dovesti do zapadanja u ranije infantilne faze razvoja ili u 108 . Potiskivanje se zasniva na pomenutim suprotnostima. U bolesne procese kod neuroze ubrajaju sc između ostalih: potiskivanje. fiksiranje i izneveravanje. da dolazi do neuroze.

važno jc da bolesnik usvoji ispravan stav prema neurozi ( 3 ) . Pod fiksiranjem razumemo svesno ili nesvesno zatvaranje i vezivanje. Jahrhunderts. str. razvojnoteorijski i disocijativno-teorijski stav o neurozi (u: Psvchologie des 20. Kao nove. Višedimenzionalnost i mnogostranost jungovskog koncepta neuroze T. na primer. nego i o izneveravanju samoga sebe pred psihičkim procesima razvoja. 7. 6. 8.arhaična duševna stanja. teorija o kreativnosti neuroze polazi od prihvatanja nagona za samoostvarenjem. regresivno-teorijski stav prati bujicu psihičke energije. konfliktno-teorijski stav kazuje da je nejedinstvo sa samim sobom odlika kulturnog čoveka uopšte. 10. stav o svrsishodnosti postavlja pitanje koje zadatke pacijent ne želi da izvrši i koje će poteškoće pokušati da izbegne. genetski ili genetski orijentisani stav vodi računa o istoriji neuroze. 9. naposletku. teorijski stav o ulozi neuroze predstavlja se u identifikaciji Ega i Persone. finalna teorija neuroze vidi i ciljeve koji se slede sa svojevoljnošću. odbrani od nagonskih impulsa ili duševnih smetnji. Zajfcrt je prikazao u sledećim aspektima: 1. 5. Kindler. rafi­ niranim aranžmanom i sa neumoljivom tvrdoglavošću. kulturno-teorijski stav definiše neurozu kao neuspeo pokušaj jedinke da u samome sebi razreši neki opšti savremeni problem. 4. pored svoje čulnosti unutar procesa individuacije. Prilikom tečenja neuroze. Zajfert navodi moralni. važne stavove. 2. za roditelje ili za razvojne faze k o j e nisu starosne prirode. tom 3. ne radi više samo o frustraciji. libidozno-teorijski stav usmerava na oslobađanje energije zarobljene neurozom. 859 f ) . 109 . Kod izneveravanja se. aktuelni konflikt postavlja neurozu u vezu sa zahtevima iz sadašnjosti i čini jasnom njenu dinamiku. 3.

§ 3 5 5 ) (2) Ne bi t r e b a l o p o k u š a v a t i sa u k l a n j a n j e m n e u r o z e . Č o v e k j e b o l e s t a n . u " p r e b i v a l i š t e s t r a h a " . § 3 6 0 ) 110 . nego je onu on lično. k o j e n i k a d a ne bi p o s t o j a l o da se n i s m o n e u r o t s k i b r a n i l i od s e b e s a m o g . j e r ćemo je inače propustili i tako izgubiti mogućnost u p o z n a v a n j a s a onim što s t v a r n o j e s m o . s h o d n o r a c i o n a l i s t i č k o j n a m e r i . nego kako du je podnosi. m o g l a o d s t r a n i t i neuroza poput bolesnog z u b a . (GVV 1 0 . n e g o b i izgubio nešto v e o m a b i t n o . n a i m e . nego a m p u t a c i j a . koje inače nigde nismo p r o n a š l i . N a t a j n a č i n J a s c p r e t v a r a . § 3 6 1 ) (3) Bolesnik ne bi irebulo du uči kuko du se oslobodi neuroze. k a o što F r o j d i s p r a v n o p r i m e ć u j e . i ono što se n e u r o t i č a r u priči nj ava k a o s t v a r za apsolutno o d b a c i v a n j e . to je pravo zlato. ( G W 10. ali j c bolest p o k u š a j prirode da ga izleči. č e m u n a s uči i u č e m u sc s a s t o j e n j e n smisao i njena svrha. k a o k a d b i mislilac izgubio s u m n j u u istinitost svojih z a k l j u č a k a ili k a d a bi m o r a l a n č o v e k bio lišen i s k u š e n j a . J e r bolest nije izlišan i stoga besmislen teret. znači isto što i p o s t a l i b e s p r e d m e t a n . U s t v a r n o s t i . nije nikako samo negativna. To ne bi bilo l e č c n j e . k o j i u v e k n a s t o j i da se i s k l j u č i zbog i n f a n t i l n o g k o m o d i t e t a . Štaviše. S a m o bezdušni racionalizam može da previdi tu č i n j e n i c u . on lično jc " d r u g i " čovek. Š t a v i š e . na p r i m e r . ili iz s t r a h a ili nekih d r u g i h r a z l o g a . o d s a m e bolesti m o ž e m o m n o g o d a n a u č i m o što j e k o r i s n o z a s o p s t v e n o z d r a v l j e . N e u r o z a j e onda zaista " r e š e n a " . D a k l e . nego bi t r e b a l o s a z n a t i šta o n a g o v o r i . o s l a n j a j u ć i s e n a čisto m a t e r i j a l i s t i č k o s h v a t a n j e s v e t a . Ne leći se onu. n e u r o z a sadrži dušu b o l e s n i k a ili b a r j e d a n bitan n j e n deo. nego i pozitivna pojava. trebalo bi da naučimo da j o j budemo zahvalni. ili h r a b a r čovek oslobođen s t r a h a . Izgubiti n e u r o z u . k a d a je resila pogrešno p o s t a v l j e n o J a .(1) Neuroza. i k a d a bi se n j e m u . nego ona leci nas. život g u b i svoj v r h u n a c a t i m e i s m i s a o . onda on time nc bi bio ni na kakvom d o b i t k u . ( G W 10.

r e a l n a lica ili o k o l n o s t i . ukoliko sc više p o s v e l i m o p r o b l e m i m a sna. Jung skreće pažnju na to da bi to bilo naivna pretpostavka i problematična predstava ako bi se slike iz snova. Tako najveći broj ljudi vidi i shvata likove iz snova. utoliko će više dolaziti u obzir i tehnički aspekti p r a k t i č n o g l e č e n j a . Međutim. naime da (1) nesvesno kod snevača drugu osobu vidi preciznije i istiniti jc nego svest ili (2) da se sniva veza sa tim drugim. ukoliko se želje u snu t u m a č e kao želje k o j e se odnose na realne o b j e k t e ili se tiču seksualnih z b i v a n j a . Ako neko sanja suseda. kao nešto razumljivo po sebi. M e đ u t i m . to dolazimo da tumačenja sna na nivou subjekta. d a k l e izvanpsihološku sferu. k o j u 111 . najčešće će se uočiti razlike. onda sc pod tim uslovima misli na realne osobe. roditelje ili kolegu. § 8 5 4 ) (2) Za mene jc to razumljivo da neko ko nije analitičar sa p r a k t i č n i m iskustvom nema razvijen ukus za raspravu o "nivou s u b j e k t a " i " n i v o u o b j e k t a " . To je u s u p r o t n o s t i sa nivoom subjektu. Pod t u m a č e n j e m na nivou o b j e k t a p o d r a z u m c v a m ono s h v a t a n j e j e d n o g sna ili j e d n e f a n t a z i j e u k o j e m se lica ili okolnosti što se u n j i m a p o j a v l j u j u v e z u j u za o b j e k t i v n o . g d e se l i c a ili okolnosti iz sna vezuju s a m o za s u b j e k t i v n e veličine. identifikovalc sa sanjanim objektima i licima ( 2 ) . Pošto se ovde već u igru uključuje faktor subjekta posmatrača i snevača. (1) Nivo objektu. ( G W 6. kada sc slika iz sna neke osobe i dotični realan čovek najpodrobnije uporede. bar kao što ih snevač doživljava. F r o j d o v o s h v a t a n j e sna kreće se gotovo samo na nivou o b j e k t a . Za ovo postoje dve mogućnosti razumcvanja. TJ ovoj stvari p o t r e b n a je ona n e u m i t n a prisila. a ne on sam.NIVO OBJEKTA U tumačenju sna nivo objekta znači da sc aktivne osobe i određene situacije odnose objektivno prema spoljašnjoj stvarnosti (1). k o j i s p a d a j u u fiziološku.

počinje rad na snu u smislu nivoa subjekta. Snevač je tada i režiser na vlastitoj sceni sna. najpre bi trebalo da sc izvrši tumačenje sna u odnosu na nivo objekta i trebalo bi iscrpsti sve tamo opisane mogućnosti razumevanja. Iz istog r a z l o g a j e n e s i m p a t i č n a i d e j a o nivou s u b j e k t a . on igra najrazličitije uloge i time proizvodi i projektuje nesvesne duševne sadržaje koje kao. j e r čovek stalno m o r a d a r a z m i š l j a o u s a v r š a v a n j u v l a s t i t i h s r e d s t a v a . Pri tom posmatramo sve osobe. u smislu samospoznaje. Međutim. ipak pomalo filozofski o d z v a n j a k o n s t a t a c i j a što izvesnim u š i m a n e p r i j a t n o z v u č i . parcijalne ličnosti. Tek kad smo iscrpli dobre zamisli i kada tumačenje uđe u prazan hod. pripadaju celini snevača (2). M a d a s u b j e k t i v n o s t j e d n e slike pripada takozvanoj očiglednoj mudrosti. § 5 1 6 ) NIVO SUBJEKTA Kod tumačenja sna na nivou subjekta. (GVV 8. Z a h v a l n i s m o t e š k o ć a m a u s v a k o d n e v n o m l c č e n j u b o l e s n i k a što n a m p o m a ž u da s h v a t i m o one s t v a r i k o j e d e l i m i č n o t a n g i r a j u osnove n a š e g s v a k o d n e v n o g m e n t a l i t e t a . 112 .teški s l u č a j e v i u v e k v r š e n a l e k a r a . objekte i radnje kao likove i izražajne forme sopstvene duše. U terapeutskoj praksi se tumačenje sna na nivou subjekta često pokazuje kao veoma stimulativno i plodo­ nosno rešenje. može reći: "To si T i ! " ili "Takav si T i ! " San odslikava sam od sebe unutrašnje. najčešće nesvesne strane bića. sve figure iz sna se posmatraju kao odraz intrapsiholoških faktora i kao subjektivno shvatanje samog snevača ( 1 ) . S v a k o o m e t a n j e j e d n e t a k v e p r e t p o s t a v k e d e l u j e i r i t i r a j u ć e na ovu v r s t u l j u d i . j e r ona o m e t a n a i v n u p r e t p o s t a v k u identiteta s a d r ž a j a svesti sa o b j e k t i m a . k a k o bi m o g a o da p o m o g n e i u teškim s l u č a j e v i m a . Tada se. O d g o v o r na to proizlazi j e d n o s t a v n o iz p o m e n u t c č i n j e n i c e da n a i v n a p r e t p o s t a v k a o d m a h i d e n t i f i k u j e sliku s a o b j e k t o m .

t r e b a l o da ide u p r e t e r i v a n j c . čulnom p e r c e p c i j o m i a p c r c c p c i j o m ovih n a d r a ž a j a . Ona se realizuje. n a r a v n o . i v r e d n o s t i ili z n a č a j a . i to između realno p o s t o j e ć e g s v o j s t v a o b j e k t a . u velikoj m e r i sa k v a l i t e t i m a o b j e k t a . M e đ u t i m . odnosno e n e r g i j e ovog svojstva. utoliko p r e sc m o r a to svojstvo shvatiti k a o p r o j e k c i j a . b e z čega ne bi bila v e r o v a l n a p r o j e k c i j a na o b j e k t . kakvu čini l j u d s k i k a r a k t e r . p r e d s t a v l j a ć e s t v a r n o s v o j s t v o o b j e k t a . Zbog krajnje subjektivnog ostvarenja jednog i m a g a . r a z m i š l j a n j e i i n t u i c i j a . ali b a š p u t e m procesa k o j i već p r i p a d a j u n a š o j psihi. P o d t u m a č e n j e m na nivou s u b j e k t a p o d r a z u m e v a m o n o s h v a t a n j e n e k o g sna ili n e k e f a n t a z i j e k o d k o j e g s e z a s t u p l j e n a lica i odnosi dovode u vezu sa s u b j e k t i v n i m č i n i o c i m a k o j i p o t p u n o p r i p a d a j u s o p s t v e n o j psihi. nego mu je n a j v i š e s a m o slična. da sc s h v a t a k a o slika s u b j e k t i v n e veze sa o b j e k t o m . R a d i s e s a m o o n e š t o k r i t i č n i j e m o d m e r a v a n j u p r i p a d n o s t i . Nije i s k l j u č e n o da se n e k o svojstvo p r o j e k t u j e na o b j e k t . n i j e n i k a d a a p s o l u t n o i d e n t i č n a sa o b j e k t o m . R a d i spoznavanja ljudskog k a r a k t e r a potrebni su i { i ž i v l j a v a n j e . K a o što s e z n a . on je često p r e slika s u b j e k t i v n o g k o m p l e k s a f u n k c i j a nego slika s a m o g o b j e k t a . koji veoma komplikuju pravo saznanje nekog ljudskog k a r a k t e r a . Stoga se u p r a k t i č n o j psihologiji pravilno postupa a k o se s l i k a . k a o što iskustvo p o k a z u j e . nego. doduše. ali naša je a p e r c e p c i j a pod gotovo nesagledivim subjektivnim uticajima. slika o b j e k t a k o j i sc n a l a z i u n a š o j psihi.(1) Nivo subjektu. s t v a r a . ( G W 6. k o n a č n i sud i m a . u k o j u mi o b l i k u j e m o n e k i l j u d s k i o b j e k t . oštro r a z l u č u j e od n j e g o v e stvarne egzistencije. r a z u m e se. inutgo n e k o g č o v e k a . S t o g a j e p r i l i k o m a n a l i t i č k e o b r a d e nesvesnih p r o d u ­ k a t a b i t n o da se inuigo ne s t a v l j a o d m a h k a o identitet o b j e k t a . u k o l i k o j e o v a j u t i s a k s u b j e k t i v n i j i ili a f e k t i v n i j i . čistoj č u l n o j p e r c e p c i j i s a m o v e o m a slaba uporišta. tako da je slika. Z b o g ovih k o m p l i k a c i j a . a k o j e j c o b j e k t s a m o izazvao. To je s h v a t a n j e na nivou s u b j e k t a . n a p r o t i v . T a k o k o m p l e k s n a psihička veličina. O n o što mi na o b j e k t u p a d a u o č i . osim toga. na svaki n a č i n do k r a j n o s t i subjektivno uslovljena. D r u g a č i j e stoje stvari kod običnih p r o j e k c i j a k a r a k t e r n i h c r t a 113 . uvek s a m o v e o m a sumnjivu vrednost. p r o j e k c i j a m a g i č n i h k v a l i t e t a u nežive o b j e k t e ) . § 9 8 2 ) (2) S h v a t a n j e na nivou s u b j e k t a nc bi. od koga kod o b j e k t a realno n e m a n i k a k v i h t r a g o v a (na p r i m e r . Ali pri tom m o r a m o povući suštinsku razliku. S v c d o č a n s t v o naših čula p o k l a p a se. i s t i n a .

Ova izvanredna dejstva pomažu nam da shvatimo zastoje dubinskoj psihologiji uopšte i jungovskoj psihologiji posebno teško da se uključe u takozvani naučni konsenzus. U ovim s l u č a j e v i m a stvar često stoji t a k o da objekt n u d i p r o j e k c i j i i p r i l i k u i . pa ono Ume deluje nu nesvesno drugoga. § 5 1 9 ) NUMINOZNOST Numinoznost j e . U oblasti dubinske p s i h o l o g i j e . koji pojam numinoznog upotrebljava za neizrecivo. ali on i p a k kod n j e g a p o s t o j i . 5 2 ) . to su arhetipske slike i simboli k o j i deluju zastrašujuće na svest i E g o i ujedno izazivaju p r o š i r e n j e svesti. Ota (Das Heilige). š t a v i š e . Na kraju. ( G W 8. Jer sve projekcije proizvode kontruprojekcije tamo gde j e o b j e k t n e s v e s t a n s v o j s t v a k o j e p r o j e k t u j e s u b j e k t . pojam numinoznosti izražava snažnu i zastrašujuću moć duševnih sila ( 1 ) . O v o p o t o n j e d o g a đ a s c o n d a k a d a o b j e k t s a m nije sveslun s v o j s t v a . osnovna odlika arhetipa. U definisanju ovog pojma Jung sc oslanja na R.ili t r e n u t n i h stavova. Preciznije rečeno. n a p o m e n i m o j o š i to da numinoznost u oblasti religioznih nauka upućuje na božansko i/ili na demonsko. posebno u p s i h o l o g i j i kompleksa. kada transfer p r o j e k t u j e n e k i s a d r ž a j k o j e g je i s a m l e k a r nesvestan. tajnovito i užasavajuće. izaziva j e . (1) P o n e k o će se j o š setiti k a k v a sc svuda podigla b u r a o g o r č e n j a k a d a su F r o j d o v i radovi postali opšlcpoznata stvar. b a š k a o što analitičar na " t r a n s f e r " odgovara " k o n t r a l r a n s f e r o m " . Ove 114 . Numinoznost je najtešnje povezana sa arhetipom. Njegovo pojavljivanje i delovanje odlikuju sc numinoznošću (2). To je jedna vrsta "emocionalnog naboja koji se uvek prenosi na svest kada se pojavi neka arhetipska slika ili nastane neka arhetipska situacija" (Briefe III. po Jungu. kao nešto "sasvim drugo" u ljudskoj spoznaji B o g a .

k o m p l e k s n e r e a k c i j e prinudile s u istraživača n a izolaciju. O n m o ž e b i l i i s c c l j u j u ć i ili r a z a r a j u ć i . § 405) 115 . p r e s t a j e s l o b o d a z a E g o . Stoga je ovaj fenomen za psihologiju religije od najvećeg značaja. D u b o k o s h v a t a m o l p o r svih č v r s t i h u v e r e n j a p r e m a p s i h o l o š k i m o t k r i ć i m a ove v r s t e . ( G W 8. O v o p o s l e d n j c sc d o g a đ a z b o g toga što doživalj sa s o b o m donosi ispunjenje smisla k o j e s e d o t l e s m a t r a l o n e m o g u ć i m . ali o n n i j e n i k a d a i n d i f e r e n t a n . na numinuzno. U p r a v o kod ljudi k o j i su daleko od pomisli na t a k v e n a p a d e s l a b o s t i . onda b a r k a o d u h o v a n . j e r s e p r i r o d n o p r e t p o ­ stavlja izvestan stepen jasnosti. Sa n e č u v e n o m o s t r a š ć e n o š ć u i n e u m o l j i v o m doslednošću on čcslo s t r e m i svom cilju i uvlači s u b j e k t u svoje o k o v e . č i j a n a j i n t i m n i j a p r i r o d a j o š n i j e t e m e l j i t o i s p i t a n a . knđ i dosad. iz k o j i h sc o v a j ne može istrgnuti u p r k o s često o g o r č e n o m o p i r a n j u i. on m o b i l i š e f i l o z o f s k a i religiozna s h v a t a n j a . § 216) (2) P o j a v l j i v a n j e a r h e t i p o v a i m a izrazito nu/ninozan k a r a k t e r k o j i s e m o r a o z n a č i l i a k o n e k a o " m a g i č a n " . to će. E f e k a t t o g a n i j e s a s v i m j e d n o z n a č a n . b a r kao i kod p a c i j e n a t a koji iz terapcutskih razloga daju povoda za nastupanje protiv n e d o d i r l j i v o s t i njihovih k o m p l e k s a . Ovaj aspekt izvanredno zaslužuje o z n a k u " d u h o v n i " . to više i ne želi. nc d o g a đ a se r c l k o da se a r h e t i p p o j a v i u s n o v i m a ili m a š t a r i j a m a u obliku duha ili sc čak p o n a š a k a o s a b l a s t . N a i m e . izazvali r e a k c i j e kod publike. S a više s l u t n j e nego s t v a r n o g z n a n j a . ( G W 8. k o j a j e n j e m u i n j e g o v o j školi donela p r e k o r d o g m a t i z m a . N j e g o v a n u m i n o z n o s t ima često mističan kvalilet i d e l u j e o d g o v a r a j u ć e na n a r a v . j e r oni r u k u j u p r e d m e t o m k o j i se odnosi na n e s a v l a d a n o u č o v e k u . ljudi o s e ć a j u s t r a h od opasnih sila k o j e su sputane u u n u t r a š n j o s t i svakog čoveka i na neki n a č i n s a m o č e k a j u na č a r o b n u reč koja će raskinuti okove. Svi p s i h o l o š k i t e o r e t i č a r i iz ove oblasti izlažu se istoj o p a s n o s t i . k a k o je to izvrsno o z n a č i o O t o . T a m o gde p o č i n j e o b l a s t k o m p l e k s a . k o n a č n o . j e r s u k o m p l e k s i d u š e v n e sile. S v a k i put k a d a i s t r a ž i v a n j e uspe d a j o š m a l o d a l j e p r o d r e u duševni Iremendum.

ispravno ili pogrešno. Njihova inferiorna i nerazvijena strana jeste mišljenje k o j e je j a k o podložno uticaju nesvesnog.' OSEĆANJE Oscćanje (čuvstvo. na primer. koje jc određeno prvenstveno nesvesnim zbivanjima. on je u stanju da druge ljude tačno oceni prema njihovim pozitivnim i negativnim stranama. Jung ukazuje na to da jc uz p o m o ć pojmovnog aparata nemoguće podrobno opisati suštinu osećanja (2). j e r onda zapada u razmišljanja i mudrovanja i pri tom ga pogađaju njegove sopstvene negativne misli i inferiorno mišljenje. Na njega se odnosi sledeća poslovica: "Tiha voda breg r o n i . dobro ili zlo. T o j e s u b j e k t i v n i d o g a đ a j . jer poseduje solidno osećanje za stvari koje obećavaju uspeh. Stoga ekstrovertni tip ne živi rado sam. mada se i oni mogu pridružiti (1). doživljavamo. " Introvertni emotivni tip u č e s t v u j e u životu 116 . Osećanjc. Ljudi tog tipa mogu se dobro uživeti i u osećanja drugih i ispravno osetiti određene situacije. Stoga sc oni često zgražavaju nad mišljenjem. Dalje. osećanjc predstavlja funkciju vredno­ vanja koje nam prenosi da l i j e nešto prijatno ili neprijatno. emocija) jc u smislu jungovske tipologije n o v a osnovna p s i h o l o š k a f u n k c i j a . Često ih muče negativne ili cinične misli k o j e su usmercne protiv vlastite ličnosti i onda proizvode osećanja inferiornosti. Ekstrovertni emotivni tip često jc uspešan čovek. u svojim "raspoloženjima" koja nas pokreću pozitivno ili negativno. Dok mišljenje pojmovno ureduje sadržaje svesti i sva iskustva. Ovo što jc rečeno o ekstrovertnom emotivnom tipu odnosi sc u znatno većoj meri na introvertni tip. I druga spoljašnja zbivanja i objekte on može adekvatno i dobro da oceni. nezavisan od spoljašnjeg delovanja i draži.

p r e d s t a v l j a n e k o v r e d n o v a n j e . L e m a n o m . po pravilu. i to p r o c e s k o j i d a j e o d r e đ e n u vrednost u s m i s l u u s v a j a n j a ili o d b i j a n j a ( " p r i j a l n o s t " ili " n e p r i j a t n o s t " ) . može se o emotivnim tipovima reći j o š i sledeće: oni imaju dubok predosećaj za osećanja i rado pomažu u rešavanju ličnih problema svojih prijatelja. č i m e j c opet izraženo n e k o v r e d n o v a n j e . Ali i r a s p o l o ž e n j e . O v a j p o s l e d n j i p r o c e s m o ž e s c k a u z a l n o odnosili n a r a n i j e s a d r ž a j e svesti. k o j i u s v a k o m pogledu može biti nezavisan od s p o l j a š n j e g n a d r a ž a j a . j e r on isto tako m o ž e p r o i z l a z i t i i iz n e s v e s n i h s a d r ž a j a . V r e d n o v a n j e p u t e m o s e ć a n j a odnosi se na svaki s a d r ž a j svesti. o d " p r e d s t a v a " ili o s e t a z a v i s n u p o j a v u . Č a k " r a v n o d u š a n " oset i m a neki " o s e ć a j n i t o n " . ali to ne m o r a nužno biti s l u č a j . ti se dragoceni ljudi upravljaju prema vlastitim merilima vrednosti koja su duboko ukorenjena u njihovom osećanju i k o j a im pomažu u donošenju ispravnih odluka. p r o c e s k o j i se v r š i i z m e đ u Ja i d a l o g s a d r ž a j a . e m o c i o n o s t a n j e sa p r i m e t n i m tclesnim i n e r v a c i j a m a . zanimaju njihova ponašanja i iskustva. i to o p e t u s m i s l u p r i h v a t a n j a ili o d b i j a n j a . nego čitavog t r e n u t n o g s t a n j a s v e s t i . bilo da je kao opšte ili s a m o k a o p a r c i j a l n o o s e ć a n j e . ali k o j e se od intelektualnog suda utoliko više r a z l i k u j e u k o l i k o se nc vrši radi u s p o s t a v l j a n j a n e k e p o j m o v n e veze. n a i m e ton r a v n o d u š n o s t i . m o ž e p o j a v i t i t a k o r e ć i i / o l o v a n k a o " r a s p o l o ž e n j e " . i a k o se p r i d r u ­ ž u j e s v a k o m osetu. Sasvim uopšteno. p r c s v e g a . t j . bez obzira na trenutni s a d r ž a j svesti ili n a t r e n u t n e s e n z i t i v n o s t i . ali i proces koji se. n e g o s a H e f dingom. Kod ljudi iz svoje okoline više ih. Vuntom. p o j e d i n a č n o g s a d r ž a j a svesti. A k o sc p o j a č a v a intenzitet o s e ć a n j a . U načelu. Baldvinom i drugim smatram o s e ć a n j c s a m o s t a l n o m f u n k c i j o m sui generis. nego r a d i k a k v o g p r v e n s t v e n o s u b j e k t i v n o g u s v a j a n j a ili o d b i j a n j a . O s e ć a n j c j c . Nc mogu se pridružiti onom psihološkom pravcu koji osećanjc shvata kao s e k u n d a r n u . 117 . ma k a k v e v r s t e on b i o .prvenstveno preko osećanja. (1) O s e ć a n j c u b r a j a m u četiri o s n o v n e psihološke f u n k c i j e . Pri tom njegova etička i moralna merila vrednosti imaju pozitivnog uticaja na druge ljude. ali n e n e k o g o d r e đ e n o g . S t o g a jc o s e ć a n j c u j e d n o i n e k a vrsta rasuđivanja. nego shvatanja i politički stavovi. S t o g a o s e ć a n j c p r e d s t a v l j a p r v e n s t v e n o v e o m a subjektivan p r o c e s . onda n a s t a j e ufekat. Kilpcom. k a o što to p s i h o p a t o l o g i j a o b i l a t o p o k a z u j e .

po pravilu. nego pomešan sa o s e ć a n j i m a . a da t i m e i p a k sama o s e ć a n j a nc budu d e t a l j n o k l a s i f i k o v a n a . T i m e što se o s e ć a n j a k l a s i f i k u j u ništa n i j e d o b i j e n o u smislu s h v a t a n j a n j i h o v e s u š l i n c . Ovaj tip precizno opaža spoljnje objekte i može se dobro odnositi p r e m a n j i m a . naravno. ( G W 6. j e r i n a j t a č n i j a k l a s i f i k a c i j a moći ćc uvek da naznači samo onaj intelektualno shvatljiv sadržaj sa kojim su osećanja p o v e z a n a . a da l i m e i p a k n i j e dotakla s p e c i f i č n o s t o s e ć a n j a . K o l i k o god i m a različitih i intelektualno shvatljivih klasa s a d r ž a j a . § 8 0 4 ) OSET Osct (senzacija) se. Pod ovim tipom se s r e ć u p o s e b n o ona 118 . nije okarakterisana sušlina osećanja. Prema tipovima zauzetog stava. j e r mišljenje pripada kate­ g o r i j i n e s a m e r l j i v o g o s e ć a n j a . ( G W 6. nego je osećanje pomoću njih samo spolja opisano. Intelektualna moć p o i m a n j a pokazuje sc nesposobnom da suštinu osećanja formulišc u pojmovnom jeziku. O v a j poslednji je neko ko dobro posmatra stvari i t a č n o uočava pojedinosti. mislima i predstavama. nc sreće u čistom obliku. sastoji u prvom redu od osećanja. u smislu jungovske tipologije. razlikujemo introvertni i ekstrovertni senzitivni tip. O v o j o k o l n o s t i b i t r e b a l o p r i p i s a t i t o što n i j e d n a i n t e l e k t u a l n a d e f i n i c i j a n i k a d a n e ć e biti u s t a n j u da u iole d o v o l j n o j m e r i izrazi s p e c i f i č n o s t i o s e ć a n j a . Osct se. j e r iznad svih mogućih i n t e l e k t u a l n o s h v a t l j i v i h k l a s a sadržaja postoje još osećanja koja sc otimaju intelektualnom rangi­ r a n j u . ćula i percepcije (čulno opažanje) pomoću čulnih organa ( 1 ) . t j . toliko m a l o ili toliko m n o g o . § 801) (2) G o r n j i m definicijama. k a o šio s c uopšte n i j e d n a o s n o v n a p s i h o l o š k a f u n k c i j a ne može u p o l p u n o s l i izraziti p o m o ć u d r u g e . isto toliko mogu se r a z l i k o v a t i o s e ć a n j a . k a o o b i č a n misaoni proces.O s e ć a n j c sc od a f e k t a r a z l i k u j e po l o m e šio ne izaziva n i k a k v e p r i m e t n e telesne i n e r v a c i j e .

kao što su poslovni ljudi. r e p r e z e n t u j e i psihološke n a g o n e . koji pri odgovarajućem osvetljenju tačno odslikava fotografisane predmete. oset se m o ž e opisati na s l e d e ć i n a č i n .zanimanja k o j a su prilagođena zahtevima stvarnosti. Opštije r e č e n o . s j e d n e s t r a n e e l e m e n t p r e d s t a v l j a n j a . v a z o m o t o r i č k o i drugo o p a ž a n j e ) . S l o g a se oset može i z j e d n a č i l i sa p e r c e p c i j o m . b u d u ć i d a p r e d s t a v l j a n j u prenosi p e r c e p t i v n u sliku s p o l j a š n j e g o b j e k t a . direktori i drugi. Oni se. onda se njega uporno drže. tehničari. s d r u g e s t r a n e . oni dobro opažaju pozadinu događaja ili perspektivne mogućnosti. Kada formiraju određeno mišljenje. n a p r i m e r . p e r c e p c i j a p o m o ć u čulnih o r g a n a i " t e l e s n o g č u l a " ( k i n e s t e t i č k o . O s e t se nc o d n o s i s a m o na s p o l j a š n j u p s i h i č k u d r a ž . t j . Rado čitaju aktuelne izveštaje sa činjenicama ili naučnu literaturu. na neki način. I sa rokovima se dobro snalaze i čovek se može na njih osloniti. mišljenje i osećanjc. P r e n o s e ć i svesti p r o m e n u tela. budući d a j e ono sasvim drugi p r o c e s k o j i se. t j . Kada žele da putuju. a m a n j e poeziju i fantastične priče. e l e m e n t o s e ć a n j a . d o k j e . (1) O s e t ili s e n z a c i j a jc ona psihološka f u n k c i j a k o j a prenosi p s i h i č k u d r a ž o p a ž a n j a . oset funkciju. Više im odgovara da se prilagođavaju datim uslovima i da čine ono što se očekuje. n a p r o m e n e u n u t r a š n j i h o r g a n a . O s e t j c stoga u p r v o m redu osećanje čulima. O n o j e . Dalje. Primaoci rado čine nešto praktično i korisno i teško im pada razvoj mašte. O s e t t r e b a strogo razlikovali od osećanja. Introvertni osetni tipovi opažaju objektivne uticajc snažno sa unutarnje strane. On nije identičan sa n j i m a . mogu uporediti sa visokoosctljivim filmom. ali su zato nedovoljno spontani. pošto p u t e m p e r c e p c i j e p r o m e n e tela d a j e o s e ć a n j u k a r a k t e r a f e k t a . n e g o i na u n u ­ t r a š n j u . može p r i k l j u č i t i osetu k a o " t o n o s e ć a n j a " . Novo i nepoznato nije za njih posebno primamljivo. S v o j godišnji odmor organizuju najčešće po unapred utvrđenom planu. Ovom tipu teško padaju naslućivanje. Imaju malo problema sa održavanjem reda i uređivanjem stvari na poslu i u privatnom životu (za razliku od intuitivnih). budući da predstavlja čistu perceptivnu 119 . počinju blagovremeno da pakuju kofere i skoro da nemaju problema sa vremenom i tačnošću.

diferenciranu vrstu p e r c e p c i j e k o j a s e m o ž e o z n a č i t i k a o " e s t e t s k a " . K o n k r e t n a senzacija nikada sc ne j a v l j a u " č i s t o m " o b l i k u . nego j c u v e k p o m e š a n a s a p r e d s t a v a m a . nego i s t a b l j i k e . o d m a h izdiže i s t a k n u t o č u l n o o b e l e ž j e c v e t a . s l c d e ć i vlastiti p r i n c i p . A p s t r a k t n a s e n z a c i j a . Apstraktna senzacija pogoduje uglavnom umetniku. P r v o shvata pomenute oblike među sobom. Personi pripadaju pojavna 120 . listova. k o j a j e u s m e r e n a n a a p s t r a k c i j u sen­ z a c i j e . nije ništa p r v o b i t n o . Jakobi). K o n k r e t a n osct cveta nc prenosi. § 7 8 7 f. n c lišava nikoga v o l j e . p r e d s t a v l j a i z r a z i d e l a t n o s t estetičkog senzitivnog slavu.) (GW PERSONA Persona je svesno predstavljena bitna strana vlastite ličnosti. prema tome. samo opažaj samog cveta. V o l j a . d o k a p s t r a k t n a s e n z a c i j a . staništa itd. K o n k r e t a n oset j e k a o t a k a v r e a k t i v a n f e n o m e n . u k o l i k o se. Ona se naziva i čovekovom "maskom duše" (J. dok drugo o z n a č a v a n e k a k v u o d e l j e n u . kao i svaka a p s t r a k c i j a . p r i m e r a radi. e l e m e n t a u s m e r a v a n j a . produkt diferenciranja funkcija pa. odnosno okolinom. od drugih psihičkih e l e m e n a t a odvojenu vrstu senzacije. i z d v a j a od svih p r i m e s a o s e ć a n j a i misli i time sc izdiže na nivo čistote k o j i n i k a d ne p r i p a d a k o n k r e t n o m osetu. n a p r o t i v . Ono j e . o s e ć a n j i m a i m i s l i m a . t j . t j . Apstraktna senzacija predstavlja. naprotiv. o d v o j e n o o d svih n a z n a č e n i h primesa. n a nivo o p š t o s t i ili o s n o v n o g s a d r ž a j a s v e s t i . k a o svaka a p s t r a k c i j a . P r v o b i t n a f o r m a f u n k c i j e uvek j e k o n k r e t n a .T r e b a l o bi r a z l i k o v a l i č u l n o . n a p r i m e r n j e g o v u j a r k o c r v e n u b o j u . t j . Ono sc odmah izmeša sa o s e ć a n j i m a l a g o d n o s t i ili n e p r i j a t n o s t i k o j e i z a z i v a p r i z o r ili s a i s t o v r e m e n o p o b u đ e n i m p e r c e p c i j a m a m i r i s a ili sa m i s l i m a o n j e g o v o j b o t a n i č k o j k l a s i f i k a c i j i . 6. odnosno k o n k r e t n o i a p s t r a k t n o o p a ž a n j e . p o m e š a n a . Tersona je veštačka ličnost koja poseduje funkciju zaštitne maske u sistemu odnosa sa bližnjima.

a da je ono prvo n e p o t r e b n o . M n o g e poteškoće u međuljudskim odnosima svode se na nerešene tenzije između Pcrsonc i nesvesne i potisnute duše. U a k a d e m s k o m svetu zvali bi ga " d i l e t a n t " . s r a č u n a t a na lo da ostavi o d r e đ e n u t i s a k n a d r u g e a . N i j e ni p r e p o r u č l j i v o i m a l i d v o s t r u k o s v o j s t v o . da donesu priznanje i sigurnost. D r u š t v o o č e k u j e . svako t r e b a da b u d e na svom m e s l u : j e d a n je o b u ć a r a drugi p o e l a .slika koju neko emitujc i uloga koju društvo o č e k u j e od nekog položaja ili lica. Nc o č e k u j e se da on igra o b e uloge. I određene titule. može s a m o da tvrdi o n a j ko je toliko identičan sa svojom P e r s o n o m da više ne p o z n a j e s a m o g a s e b e . kakve sebi pridaju žene ili muškarci. bez o k l e v a n j a . o b a v l j a ulogu s v e š t e n i k a . radnici ili š e f o v i ( 1 ) . m o r a očekivati o d svake j e d i n k e d a šio s a v r š e n i j e igra n a m e n j e n u j o j ulogu. šlavišc. Da je ovo p o s l e d n j e izlišno. Unutarnji antipod Personi čine duša i duševne slike Animusa i Anime. može da i s p o r u č i s t r u č n o n a p r a - 121 . u v e r s k o m smislu " s l o b o d a n d u h " . j e r j e društvo u b e đ e n o d a s a m o o n a j o b u ć a r . To znači da neko ko je sveštenik mora ne samo da izvršava o b j e k t i v n o svoju z v a n i č n u f u n k c i j u . Persona i duša zauzimaju uzajamni polarni odnos. s j e d n e strane. I iza intelektualnog držanja često sc krije senti­ mentalnost. j e r bi to bilo j e z i v o . p r i g o d n a m a s k a k o j a j c . Poseban problem predstavlja identifikacija čoveka sa sopstvenom Pcrsonom. na n j e g a bi pala s u m n j a n e p o u z d a n o s t i i n e d o v o l j n o s t i . s druge strane se ono lično i ljudsko mogu ugušiti iza maske duše (2). načini ponašanja i klišei uloga spadaju u pojam Persone. D r u š t v o lo z a h t e v a k a o n e k u vrstu s i g u r n o s t i . s j e d n e s i r a n e . T a k a v č o v e k bio bi " d r u g a č i j i " od drugih l j u d i i ne sasvim p o u z d a n . pri čemu jedan čvrst i ekstravertan čovek može da ima meku i žensku dušu i obratno. U k r a t k o . d a p r i k r i j e p r a v u p r i r o d u j e d i n k e . a moralni karakter može da skriva i kompenzira loše strane. (1) P e r s o n a jc složen sistem odnosa između individualne svesti i d r u š t v a . k o j i uz to n i j e i pesnik. nego i da u s v a k o d o b a i u svim o k o l n o s t i m a . može da u o b r a ž a v a s a m o o n a j ko nije svestan p r a v e p r i r o d e ljudi iz svoje o k o l i n e . Persona je neophodno i sadržajno prilagodavanje jedinke društvu i stvarnosti. s d r u g e s i r a n e . Dok društvena uloga ili određeni status m o g u . politički bio bi " n e p r e d v i d i v a " v e l i č i n a .

Iza m a s k e se potom f o r m i r a ono što se naziva " p r i v a t a n ž i v o t " . § 2 2 1 ) .vljcne i p r a v e cipele. na p r i m e r profesora sa n j e g o v i m u d ž b e n i k o m ili t e n o r a sa sopslvcnim g l a s o m . reći da jc P c r s o n a o n o što čovek uistinu n i j e . N a š e d r u š t v o j e n e s u m n j i v o n a takve ideale p r i p r e m l j e n o . p r e d s t a v l j a oštru psihološku o p e r a c i j u k o j a ne može ostati bez posledica po n e s v e s n o . k a k o bi se p r e o b r a t i o u ono što jc zaista i bio. d a p r o đ e n e o k r n j e n . u k o j e m s a o b r a ć a m o sa svetom. § 3 0 5 ) (2) Č e s t s l u č a j je identičnost sa Personom. T a d a je nesreća neizbežna. N a r a v n o . pa je bila p o t r e b n a o č a j n i č k a o d l u k a H e r k u l a da tu o d o r u k e n t a u r a Ncsa z b a c i sa tela i da uleti u proždirući p l a m e n b e s m r t n o s t i . nego ono što on s a m i drugi ljudi misle da j e s t e . J c d n o z n a č n o s t lične pojave jc praktično važna s t v a r . ( G W 7. p a j e stoga k o n s t r u k ­ cija j e d n e veštačke ličnosti postala neizbežna potreba. T a d a čovek živi j o š samo u svojoj sopstvenoj b i o g r a f i j i . Svet n a m e ć e izvesno p o n a š a n j e i p r o f e s i o n a l c i se t r u d e da ispune takva o č e k i v a n j a . Zahlcvi za p r i s t o j a n o š ć u i d o b r i m o b i č a j i m a d a j u dodatnu m o t i v a c i j u za s t v a r a n j e k o r i s n e m a s k e . T a k o gotovo s v a k o z a n i m a n j e i m a z a sebe k a r a k t e r i s t i č n u P c r s o n u . sa o n i m s i s t e m o m p r i l a g o đ a v a n j a ili onim m a n i r o m . Ovo sasvim poznato r a z d v a j a n j e svesti u dve često smešne figure. b u d u ć i da sc f o t o g r a f i j e ličnosti iz j a v n o g života v e o m a često p o j a v l j u j u u n o v i n a m a . R u h o D c j a n i r e čvrsto mu je p r i r a s l o za kožu. k a o individualnost. sa izvesnim p r e t e r i v a n j e m . u tim o č e k i v a n j i m a niko ne bi m o g a o . O v e s e s t v a r i d a n a s mogu l a k o p r o u č a v a t i . M o g l i b i s m o . a već dve bi za n j e g a bile p r e v i š e . (GVV 8/1. P o s t o j i tu opasnost identifikacije sa P e r s o n o m . j e r d r u š t v u j e d i n o p o z n a t p r o s e č a n č o v e k m o r a d a s e posveti jednoj stvari da bi mogao da pruži nešto k a k o v a l j a . S t o g a i nije n i k a k v o čudo da svaki čovek koji želi da nešto postigne m o r a i m a t i u vidu t a k v a o č e k i v a n j a .

izražavajući pri tom ono što se u društvu potiskuje ili ostavlja. u kojem se bitna iskustva zahvataju iz svakodnevice i uzdižu na nivo posebnih i najsvetlijih trenutaka ljudskog bitisanja. Prema Jungu. Jung govori i o snovima. Iz praktične analize umetnika ili iz i z u č a v a n j a njihovih b i o g r a f i j a i dela. ne želi da se upušta u estetska i umetnička pitanja. U svojim radovima o odnosima analitičke psihologije prema pesničkom umemičkom delu. svoje slike i vizije iz kolektivno nesvcsnog (2). 123 • . On. nego se interesujc za psihološko tumačenje umetničkih fenomena. Pcsmc i snovi se pri tom često ponašaju kompenzatorski prema "duhu vremena" i kolektivnim shvatanjima i uvercnjima. pri tom. iz različitih iskustava suštinske slike sažme u simbole i da ih opeva. U njima se čovek sreće sa obuhvatnom celokupnošću koja može da podari smisao mnogim neprovidnim i zbunjujućim zbivanjima. poput pesnika. Pesničko stvaranje nalik jc oponašanju mnogih kreativnih zbivanja u snovima. umetnici uzimaju. baš kao i snevači. Stoga pesnici i snevači pokušavaju neprestano da uspostave duševnu ravnotežu i time se približavaju pradoživljaju. Poezija sna ovde se ne shvata u smislu psihoanalize kao pomeranje i simbolično predstavljanje teško shvatljivih osećanja i fantazija.POEZIJA SNA Pod p o e z i j o m sna podrazumcva se sposobnost duše da. Jung sc usredsredio na stvaralački proces oblikovanja u nesvesnom i u snovima ( 1 ) . Analitičar i pacijent doprinose odgovarajućim uporednim materijalom iz snova onome što sc javlja u velikim pesničkim delima čovečanstva. nego u smislu umetničkog dela.

nc može da t u m a č i s a m sebe i n i k a d a n i j e j e d n o z n a č a n . nego o n p r i k a z u j e sliku k a o što p r i r o d a o m o g u ć a v a r a s t n e k e b i l j k e . § 1 6 0 f. pa sc zbog toga nalazi ispod svog dela. n e o b a z i r u ć i s c n a l i č n o z d r a v l j e i bol čoveka k o j i je nosilac s t v a r a n j a . onda je on ili d o v o l j n o o b r a z o v a n ili m u j c u č i t e l j p o t r e b a n . n c tako d a v n o . k o l i k o j e ć u d l j i v i s a m o v o l j a n . u p r i č e u m e t n i k a i v i d o v n j a k a . ( G W 1 5 .( 1 ) P o s t o j e m n o g e p r a s l i k c t n k v e v r s t e . I o b e s t v a r i s u isto suptilne i n e k o će ih primetiti s a m o onda k a d a na njega u m e t n i č k o delo p r i b l i ž n o d e l u j c kao n a s a m o g p e s n i k a . pa zato delo p e s n i k u zaista z n a č i više od n j e g o v e sopstvene s u d b i n e . a n a m a je p r e p u š t e n o da iz toga izvlačimo z a k l j u č k e . Veliko delo je k a o san k o j i . S t v a r a l a č k o živi i r a s t e u čoveku k a o 124 . u p r k o s svoj očiglednosti. d o k a z a l o da je n j i h o v s t v a r a l a č k i nagon bio toliko veliki da je č a k u n j i m a k i d a o sve l j u d s k o i s t a v l j a o ga u službu d e l a . onda ti " i n s t i n k t i " oživljavaju i e m i t u j u svoje slike u snove p o j e d i n a c a . č o v e k m o r a d a d o p u s t i d a g a ono f o r m i r a b a š k a o š t o j e f o r m i r a l o p e s n i k a . a l i sve s e o n e n e j a v l j a j u u s n o v i m a p o j e d i n a c a . T u m a č e n j e dela on m o r a prepustiti d r u g i m a i budućnosti. bio on s v e s t a n toga ili n e . gde se j o š n i j e d n a j e d i n k a n i j e p o v u k l a r a d i o s a m e svesti i d a p r o k r č i b o l n u s t r a n p u t i c u . pa stoga oseti i d e l a n j a individue još sežu u celo č o v e č a n s t v o . gde se j o š svi s h v a t a j u u istom k r e t a n j u . onda to z n a č i da se on boji isuvišc ili p r e m a l o . a k o ih nc p o d s t a k n e o d s t u p a n j e svesti od s r e d n j e g p u t a . S t v a r a n j e m dela o n j c d o s e g a o svoj v r h u n a c . N i j e d a n san nc k a ž e " t i t r e b a " ili " t o j e i s t i n a " . k a k o bi ponovo uspostavili duševnu r a v n o t e ž u . K o l i k o j e b i o g r a f a velikih u m e t n i k a . I o n d a ć e m o s h v a t i t i šta j e bio n j e g o v p r a d o ž i v l j a j : o n j c d o t a k a o onu spasonosnu i i z b a v l j u j u ć u duševnu dubinu. pa ni u d e l i m a u m e t n o s t i . isto t a k o .) (2) P r a k t i č n a analiza u m e t n i k a p o k a z u j u u v e k iznova koliko j e j a k nagon u m e t n i č k o g s t v a r a n j a k o j i izvire i z nesvesnog i . D a b i s h v a t i o n j e g o v s m i s a o . P e s n i k je u n a j d u b l j e m smislu i n s t r u m e n t . T a k o sc u delima p e s n i k a i s p u n j a v a duševna p o t r e b a n a r o d a . zbog čega od n j e g a n i k a d a ne s m e m o o č e k i v a t i t u m a č e n j e s o p s t v e n o g d e l a . č a k i na štetu z d r a v i j a i obične l j u d s k e s r e ć e ! J o š n e r o đ e n o delo u duši u m e t n i k a čini p r i r o d n u snagu k o j a se p r o b i j a ili t i r a n s k o m silinom ili suptilnim l u k a v s t v o m p r i r o d n o g c i l j a . Ali a k o svest z a l u t a u neki j e d n o s t r a n i i pogrešni stav. a k a d n e k o s a n j a k a k v o g m u d r o g u č i t e l j a . A k o je n e k o usnio n e k a k a v s t r a š n i san.

m a d a je čovek sklon da u to p o v e r u j e . S i m b o l i nastaju naglim preokretom od regresije ka progresiji i postojeće komplekse iz vremena detinjstva prevode u veće spojeve. i to z a h v a l j u ­ j u ć i m e š a n j u potisnutog stava sa s t v a r n i m p r i l a g o đ a v a n j e m . prema roditeljima postavljena (i neispunjena) očekivanja projektuju na sliku B o g a ili se anuliraju u nalaženju smisla za sam život. na primer. između ostalog. Za duševni život važna su oba psihoenergetska procesa. pri čemu se. A p r i l a g o đ a v a n j e . P o d p r o g r e s i j o m bi trebalo ponajpre razumeti svakodnevno napredovanje psihološkog p r o c e s a p r i l a g o đ a v a n j a . U s t a n j u srao d a z a h t e v u z a p r i l a g o đ a v a n j e m u d o v o l j i m o s a m o p o m o ć u odgo­ v a r a j u ć e u s m e r e n o g stava. pri čemu se.d r v o u tlu. S t o g a jc dobro da sc s t v a r a l a č k i p r o c e s o b l i k o v a n j a p o s m a t r a k a o živo b i ć e k o j e j c u s a đ e n o u dušu č o v e k a . o d a k l e crpi h r a n u za sebe. kao duševnim energetskim poljima koje ometa regresija psihičke energije. n i j e dato j e d n o m za s v a g d a . Slično sc ponašanje javlja u nesvesnim kompleksima. Kod progresije reč je o procesu psihičkog prilagođavanja zahtevima stvarnosti i uslovima okoline (1). 2) o k o n č a n j e p r i l a g o đ a v a n j a p o m o ć u 125 . oslobađa duševna energija sputana psihoneurotskim simptomima i putem simboličnih likova ponovo uvodi u život. Pri tom je od fundamentalnog značaja i proces formiranja simbola. § 115) PROGRESIJA U progresiji duševnog razvojnog procesa dolazi do ukidanja regresije. u dve e t a p e : 1) z a u z i m a n j e s t a v a . To se. k a o S t o j e p o z n a t o . d a k l e . U č i n a k p r i l a g o đ a v a n j a o s t v a r u j e se. (1) P r o g r e s i j a i r e g r e s i j a libida čine verovatno j e d a n od n a j z n a č a j n i j i h energetskih f e n o m e n a duševnog života. postiže time što sc unutrašnja i spoljašnja opažanja pretvaraju u delatnost volje. na primer. ( G W 1 5 .

s t a v a . S t a v p r e m a s t v a r n o s t i j e nešto v e o m a t r a j n o , ali h a b i t u s j e toliko t r a j a n k o l i k o j c m a l o t r a j a n njegov efektivni u č i n a k p r i l a g o đ a v a n j a . T o je neizbežna posledica stalnih p r o m e n a okoline i time uslovijenog novog prilagođavanja. Progresiju libida bi se time s a s t o j a l a u n e p r e s t a n o m z a d o v o ­ l j a v a n j u p r i l a g o đ a v a n j a u s l o v i m a o k o l i n e . Pošto s e ova r a d n j a m o ž e postići s a m o p o m o ć u s t a v a k o j i , k a o s t a v , s a d r ž i n e m i n o v n o izvesno u s m e r e n j e a t i m e i o d r e đ e n u j e d n o s t r a n o s t , to može l a k o da n a s t u p i s l u č a j da stav više ne može da ispuni zahtev za p r i l a g o đ a v a n j e m , b u d u ć i da su se p r o m e n e spoljnih uslova već o d i g r a l e a one i z i s k u j u drugi stav k o j i sc r a z l i k u j e od p o s t o j e ć e g . ( G W 8, § 60 f.)

PROJEKCIJA

Pod projekcijom se podrazumeva izmeštanjc sopstvenih nesvesnih duševnih sadržaja. Po pravilu, određene osobe ili objekti iz spoljašnjeg sveta pružaju za to podsticaj i daju "aktuelni povod". Radi izvesne diferencijacije višeslojnosti ovih psihičkih procesa, Jung pravi razliku između pasivne i aktivne projekcije. U prvu ubraja sva bolesna izmeštanja sopstvenih kompleksa u druge, suočavanje ili čak s u z b i j a n j e sopstvenih poteškoća na drugome. " P a s i v n i " su oni psihički procesi u tom smislu da se odvijaju nesvesno i da sc podnose. Pa ipak, mnoge svakodnevne i "normalne" projekcije odvijaju se prema uzoru pasivne projekcije. Međutim, u aktivnu projekciju se ubrajaju svi činovi uživljavanja, pri čemu se jedinka prenosi u neku drugu ili se u nju uživljava (1). Poznata parabola o projekciji je slika balvana u sopstvenom oku i traženje ivera u oku bližnjega. Mnogi međuljudski odnosi se kvare delovanjem projekcije i na tome se zasnivaju veoma brojni nesporazumi (2). Na neobičan način neurotične osobe naginju projekciji nesvesnih kompleksa na

126

druge, g l e d a j u i o c e n j u j u ih ( č e s t o ih i o s u đ u j u ! ) , k r o z vlastite " n a o č a r e " sa svojim iskrivljenim mogućnostima opažanja. Trebalo bi da bude j a s n o da projekcije dovode do velikih problema između zavađenih ljudi, grupa i država. Osvešćenjc projekcije, njeno vraćanje i integrisanje u sopstvenu ličnost, predstavljaju težak i dugotrajan proces. Iako bi zajednički život ljudi tako postao bitno podnošljiviji, mnogi očekuju promene kod drugoga da bi sačuvali iluziju kako su oni sami dobri i normalni ljudi (3). (1) Projekcija z n a č i i z m e š t a n j e n e k o g s u b j e k t i v n o g p r o c e s a u o b j e k t . (To je u s u p r o t n o s t i sa inlrojekcijom). P r e m a t o m e , p r o j e k c i j a j e p r o c e s d i s i m i l a c i j e , u k o l i k o s c s u b j e k t u oduzima s u b j e k t i v a n s a d r ž a j i, u neku r u k u , u g r a đ u j e u o b j e k t . To su nc s a m o mučni i i n k o m p a t i b i l n i s a d r ž a j i , k o j i h se s u b j e k t o s l o b a đ a p u t e m p r o j e k c i j e , nego i pozitivne vrednosti, k o j e su s u b j e k t u iz bilo k o j i h razloga n e p r i s t u p a č n e , na p r i m e r zbog s a m o p o t e c n j i v a n j a . P r o j e k c i j a s e zasniva n a a r h a i č n o m identitetu s u b j e k t a i o b j e k t a , ali se kao p r o j e k c i j a može označiti tek onda a k o j c nastupila p o t r e b a r u š e n j a identiteta s a o b j e k t o m . Ova nužnost s e p o j a v l j u j e k a d a i d e n t i t e t s t v a r a s m e t n j e , t j . a k o s e zbog o d s u s t v a p r o j e k t o v a n o g s a d r ž a j a p r i l a g o đ a v a n j a bitno s m a n j u j e i stoga p o s t a j e p o ž e l j n o v r a ć a n j e p r o j e k t o v a n o g s a d r ž a j a u s u b j e k t . Od tog t r e n u t k a d o t a d a š n j i p a r c i j a l n i identitet d o b i j a k a r a k t e r p r o j e k c i j e . S t o g a i z r a z " p r o j e k c i j a " o z n a č a v a s t a n j e identiteta k o j e j c p r i m c l n o i stoga postalo p r e d m e t k r i t i k e : bilo sopstvene k r i t i k e od s t r a n e s u b j e k t a bilo k r i t i k e nekog drugog. M o ž e m o r a z l i k o v a t i pasivnu i aktivnu p r o j e k c i j u . Prvi oblik jc o b i č n a f o r m a svih p a t o l o š k i h i b r o j n i h n o r m a l n i h p r o j e k c i j a k o j e n c p r o i s t i č u ni iz k a k v e n a m e r e , n e g o su i s k l j u č i v o a u t o m a t s k o z b i v a n j e . D r u g i o b l i k n a l a z i m o k a o b i t a n s a s t a v n i deo akta ulivljavunju. Uiivljavanje z n a č i , doduše, k a o c e l i n a , p r o c e s i n t r o j e k c i j e , b u d u ć i da služi t o m e da o b j e k t dovede u i n t i m n u vezu sa s u b j e k t o m . R a d i u s p o s t a ­ v l j a n j a ove veze, s u b j e k t o d v a j a o d sebe izvestan s a d r ž a j , n a p r i m e r o s e ć a n j e , p r e m e š t a ga u o b j e k t i t a k o u n o s i ž i v o t u n j e g a i o b j e k t u k l j u č u j e u s u b j e k t i v n u s f e r u . Ali a k t i v n a f o r m a p r o j e k c i j e može s c sresti i k a o čin p r o s u đ i v a n j a , č i j a je s v r h a u r a z d v a j a n j u s u b j e k t a od o b j e k t a . U tom slučaju s u b j e k t i v a n sud, k a o važeće s l a n j e s t v a r i , o d v a j a

sc od s u b j e k t a i p r e m e š t a u o b j e k t , zbog čega se s u b j e k t d i s t a n c i r a od o b j e k t a . P r e m a tome, p r o j e k c i j a je proces introverzije ukoliko ona, n a s u p r o t i n t r o j e k c i j i , ne dovodi ni do k a k v o g u n o š e n j a i u j e d n a č a v a n j a , nego do r a z l u č i v a n j a i o d v a j a n j a s u b j e k t a od o b j e k t a . S t o g a ona igra glavnu u l o g u k o d p a r a n o j e , k o j a r e d o v n o dovodi d o t o t a l n e i z o l a c i j e s u b j e k t a . ( G W 6, § 8 7 0 f.) (2) B a š k a o što j c č o v e k sklon d a p r i h v a t i d a j c svet o n a k a v k a k v i m ga v i d i m o , tako i n a i v n o p r i h v a t a da su i l j u d i onakvi k a k v i m ih z a m i š l j a m o . Na žalost, u p o s l c d n j c m s l u č a j u j o š n e m a n i k a k v e fizike k o j a bi dokazala nesklad između opažanja i stvarnosti. I a k o je mo­ g u ć n o s t g r u b e o b m a n e v i š e s t r u k o veća nego k o d čulnog o p a ž a n j a , ipak smelo i n a i v n o p r o j e k t u j e m o svoju s o p s t v e n u p s i h o l o g i j u na l j u d e iz o k o l i n e . S v a k o s e b i n a o v a j n a č i n s t v a r a č i t a v n i z m a n j e ili v i š e imaginarnih odnosa, koji se bitno zasnivaju na takvim p r o j e k c i j a m a . M e đ u n e u r o t i č a r i m a ima čestih s l u č a j e v a , u k o j i m a jc p r o j e k c i j a f a n t a z i j e takoreći j e d i n a mogućnost ljudskih odnosa. Čovek koga u g l a v n o m o p a z i m vlastitom p r o j e k c i j o m , p r e d s t a v l j a imago ili nosiocu imtigu, o d n o s n o simbolu. Svi s a d r ž a j i našeg nesvesnog k o n s t a n t n o su p r o j e k t o v a n i u n a š u o k o l i n u , i mi ć e m o u s p e l i da ih r a z l i k u j e m o od s t v a r n i h s v o j s t a v a istih s a m o u k o l i k o b u d e m o u s l a n j u da p r o n i k n e m o u izvesne osobenosti naših o b j e k a t a k a o p r o j e k c i j a , k a o slika. U k o l i k o nismo svesni p r o j e k t o v a n o g k a r a k t e r a nekog objektivnog svojstva, onda ne m o ž e m o u č i n i t i ništa d r u g o , nego da n a i v n o živimo u u v e r e n j u da o n o z a i s t a p r i p a d a o b j e k t u . S v i naši l j u d s k i odnosi puni s u t a k v i h p r o j e k c i j a , i o n a j k o m e to u p o d r u č j u ličnog n i j e j a s n o , t o m e bi t r e b a l o s k r e n u t i p a ž n j u na psihologiju š t a m p e u r a t o m z a h v a ć e n i m z e m l j a m a . Cum gruno salis č o v e k u p r o t i v n i k u vidi s o p s t v e n e g r e š k e k o j e ne p r i z n a j e . I z v a n r e d n i p r i m e r i mogu sc naći u svim ličnim p o l e m i k a m a . O n a j k o n e p o s e d u j e n e o b i č n u m e r u s a m o o s v e š ć e n j a neće s t a j a t i i z n a d , nego n a j č e š ć e ispod svojih p r o j e k c i j a , j e r p r i r o d n o duhovno s t a n j e p r e t p o s t a v l j a p o s t o j a n j e ovih p r o j e k c i j a . P r o j e k t o v a n j c n e s v e s n i h s a d r ž a j a su p r i r o d n a s t v a r i datost. (G\V 8, § 5 0 7 ) (3) Č o v e k izvesno želi b o l j e odnose sa l j u d i m a iz svoje o k o l i n e ali, n a r a v n o , pod uslovom d a oni o d g o v a r a j u n a š i m o č e k i v a n j i m a , t j . da su v o l j n i nosioci naših p r o j e k c i j a . Ali ako čovek p o s t a n e svestan tih p r o j e k c i j a , onda time l a k o dolazi do o t e ž a v a n j a odnosa p r e m a d r u g o m

128

Jung se tokom svog života bavio i pitanjima religije. K a o poslediea o t e ž a v a n j a dolazi d o n a g o m i l a v a n j a libida. O n o što u lom postupku i r i t i r a . od kojih ćemo ovde. primera radi. onda se to s m a t r a n c p o d n o š l j i i m . to j c . ( G W 8. U s v o j i m m n o g o b r o j n i m religiozno-psihološkim izjavama i spisima Jung je izneo zapažena razmišljanja. postoji n a j ž e š ć i otpor protiv toga da sc t a j p r i n c i p p r i m e n i na s a m o m sebi.č o v e k u . odnosno vragolije k o j i su smelo podmetani d r u g o m e i zbog čega se čovek celog života s r d i o . k o j e d r u g e žele da " u z d i ž u " i " p o p r a v l j a j u " . s d r u g e s t r a n e . u b e đ e n j e da bi život bio b i t n o p o d n o š l j i v i j i k a d a bi se svi ljudi l a k o p o n a š a l i . ali a k o to t r e b a učiniti l i č n o . Jung se intenzivno suočavao sa religioznim pitanjima i sa pitanjima smisla života. § 5 1 7 . između ostalog. kako bi jasno izneo poruku i sadržaj predskazanja ( 2 ) . Jung je smatrao da se "nered" i poteškoće u duševnom životu protestanata. s j e d n e s t r a n e . k o j i je biblijske priče lišio njihovog mitskog i simboličkog ruha. parafrazirati samo neke. B u l t m a n o v e demitologizacije. j e r n e m a mosta i l u z i j a . A k o neko drugi to čini. Kao psihijatar i psihoterapeut. Mnogi savremeni i misaoni 129 . čime nepovoljne p r o j e k c i j e postaju svesne. s t o j e kasnije i statistički dokumentovao (1). str. zasnivaju na siromaštvu živih simbola i na izvesnom racionalizmu. onda se ne bi moglo ništa b o l j e poželeti. 3 0 0 ) PROTESTANTIZAM Kao sin protestantskog sveštenika u Švajcarskoj. posebno protestanti­ zmom. p r e k o k o j e g b i slobodno mogli olieali l j u b a v i m r ž n j a i sve one n a v o d n e v r l i n e . dok. i to sasvim o z b i l j n o . Jung se p o s e b n o kritički izražava u kontekstu tzv. Onda se subjektu p r i l a z i s a z a d a t k o m d a n a s v o j r a č u n p r e u z m e sve o n e p r o s t a k l u k e . Pri tom mu je padalo u oči da na razgovore dolaze više protestanti nego katolici. u k o l i k o se to može lako i na z a d o v o l j a v a j u ć i način dali n e k o m e n a z n a n j e .

S a b l a s t s m r t i k o j a i m s e p r e t e ć i p r i k a z u j e . ovde s c l e k a r više p o j a v l j u j e kod J c v r c j a i p r o t e s t a n a t a . T i m e p r o t e s t a n t i z a m p o s t a j e j o š d o s a d n i j i i s i r o m a š n i j i nego š t o već j e s t e . o n j c već izgubio j e d n u nogu — obavezan ritual. Jaka koncentracija protestantizma na Hrista. curu unimiiriiin. na v e r o v a n j u k o j e jc (ime n e č u v e n o o t e ž a n o i 130 . O n o što p r e o s t a j e n i j e više d o v o l j n o da bi sc izrazio toliko b o g a t (i t a k o o p a s a n ) svet nesvesnog i p r i k l j u č i o svesti ili sc ukrotio u loj m e r i . k a o i d o s a d . često j e snažan p o k r e t a č kod takvih misli. g u b i t a k ostaje gotovo n e p r i m e ć e n . Od p r a d a v n i h v r e m e n a ljudi su sebi s t v a r a l i p r e d s t a v e o j e d n o m ili o v e ć e m b r o j u n a j v i š i h b i ć a i o n o s l r a n o s l i ž i v o t a . I on će s e . onda se li odnosi često m e n j a j u sasvim n e o č e k i v a n o . S a m o m o d e r n o d o b a v e r u j e da može bez n j i h . S druge strane. (1) P o n i i n j e m ovo. pa se sloga d a n a s p s i h i j a t r i m a p o s t a v l j a j u p i t a n j a k o j a su nekad pripadala sferi teologije. za Junga jc postala centralni simbol ocelotvorcnja i indiviuacijc ( 4 ) . iako bi to predstavljalo korisnu mogućnost da se struktuira haos nesve­ snog. (To jc utoliko tipično što se K a t o l i č k a c r k v a oseća o d g o v o r n o m za brigu o duši. š i o jc i nesvesna n a m e r a celog ovog p o d u h v a t a . Von Religion und Christentum. VValter 1987. ( G W 18/1. j e r u n a š e m v r e m e n u i m a b e z b r o j ljudi k o j i su izgubili svoju veru u j e d n u ili drugu svetsku religiju i više ne n a l a z e n i k a k a v p r i k l j u č a k n j i m a .) Dvojstvo između svesne volje i nesvesnih pobuda i motiva pojačava se rascepom crkve i neprekidnim cepanjem na stotine verskih pravaca u protestantizmu. up.ljudi ne mogu se više sasvim upustiti u jednu ili drugu konfesiju. R e f o r m a c i j o m . P r e m a j e d n o j statistici. (Jung inače pravi razliku između religije i konfesije. a m a n j e kod k a t o l i k a . b e s k r a j n o r a s l o j a v a l i . O t a d a on sloji na hipert r o f i r a n o j d r u g o j nozi. O n d a č o v e k p o č i n j e d a Iraži izlaz i da r a z m i š l j a o smislu života i z a p a n j u j u ć i m iskustvima k o j e on sobom nosi. Jung. D o k život b e z n j e i d a l j e m i r n o teče.) Č o v e k v e r u j e n a u c i . § 5 6 5 ) (2) B u l l m a n o v pokušaj demitologizacijc predstavlja konsckvencu p r o t e s t a n t s k o g r a c i o n a l i z m a i vodi p r o g r e s i v n o m o s i r o m a š e n j u s i m b o l i k e . C G . kao Spasitelja i Mesiju. Jung ovu rascepkanost ocenjuje i kao znak životnosti i kao m o g u ć n o s t d i f e r e n c i r a n j a u r e l i g i o z n o j sferi (2). L j u d i osećaju da je velika r a z l i k a č v r s t o verovati u s a d r ž a j a n način života ili u B o g a i b e s m r t n o s t . Ali ako čoveka zadese nevolje.

na M e s i j u . {Briefe I. k o j e s a m o čini središte svesti. Tu r a s c e p k a n o s t p o s m a t r a m k a o z n a k vitalnosti k o j a . t a i m e n a u k a z u j u n a nešto osnovno. " I m e j e o d j e k i d i m " . Stoga mi sc čini da životna s n a g a p r o t e s t a n t i z m a u p r a v o izvire iz n j e g o v e r a s c e p k a n o s t i . P r o t e s t a n t i z a m čini od deteta odraslog č o v e k a . K a t o l i č k a c r k v a j c m a j k a . str. K a t o l i c i z a m p o s t a v l j a isuvišc c r k v u između B o g a i č o v e k a . k o j a ide o d u n u t a r n j e g k a s p o I j n š n j c m . i n t u i c i j a i nesvesno. On sc naziva instinkt.postepeno postalo n e p r i s t u p a č n o . a svaki o d r a s t a o č o v e k ima s v o j e stanovište. str. 2 1 4 ) . ako sc pravilno shvati. kaže Geteov F a u s t . dok p r o t e s t a n t i z a m p r e igra ulogu o c a . na t a j a n s t v e n o delotvornu veličinu k o j a o b u h v a t a celog č o v e k a . to je baš onako kako bi trebalo biti. {Briefe III. U s v a k o m s l u č a j u . ali u k o l i k o j c d u h o v n o s i r o m a š t v o p r o t e s t a n t a v e ć e . Po m o m s k r o ­ mnom shvatanju. u t o l i k o on i m a više izgleda da to b l a g o uzdigne u s v o j o j vlastitoj duši. za r a z l i k u od Ega. O v o m d e f o l i j a c i j o m d r v e t a s i m b o l a . Ubcđcn sam da protestantizam odgovara osnovnoj potrebi čoveka. od p o z n a t o g ka n e p o z n a t o m . on u vezi s tim i m a b o l j e izglede nego k a t o l i k k o j i se j o š uvek nalazi k o m p l e t n o u posedu j e d n e zaista k o l e k t i v n e r e l i g i j e . r e l i g i j a z a o d r a s l e . dok za s l a b e p r o t e s t a n t i z a m n i j e d o v o l j n o situiran između B o g a i č o v e k a . {Briefe II. j e r to pokazuje d a j e p r o t e s t a n t i s k u s i o v o d e ć i p r i n c i p ili p r i n c i p s p a s e n j a . r e l i g i j a p o s t e p e n o p o s t a j e p r i v a t n a stvar. k o j i s e m a n i f e s t u j e u l j u d s k o j psihi. 211) (3)Protcstantizam je prvenstveno. u osnovi. P a i p a k . str. 4 5 4 ) (4) P r o t e s t a n t i z a m j e n a p u s t i o gotovo c e l o k u p n u d o g m u . n a p r i m e r r i t u a l . i k o n c e n t r i s a o se na H r i s t a . n i j e ništa u z n e m i r u j u ć e . I z tog r a z l o g a ona j e n a u k u . nazvala S o p s t v o (das S c l b s t ) .

kako destruktivne tendencije u jedinki i društvu ne bi stekle dominantnu prevlast. koji treba gledati u odnosu prema fiziološkim osnovama života. a drugo kao dubinu psihe. dok duša više predstavlja kompleks funkcija sa izvesnim karakterom ličnosti ( 1 ) . odnosno arhetipova. Prvo bi trebalo shvatiti kao mogućnost prilago­ đavanja spoljašnjoj stvarnosti. sjedne strane. U psihi postoje "nasleđeni" modaliteti funkcionisanja i ponašanja. svi osnovni podsticaji i dogovor ljudi o tome šta je svima zajedničko. stavova i vrednosti. Važni su izbalansiranost i ravnoteža svih psihičkih faktora. nego fenomen za sebe. Za Junga. zavise od sledećih faktora: (1) od uslova kolektivne ili socijalne svesti i (2) od nesvesnih kolektivnih do'minanti.PSIHA Za Junga. psiha ili psihičko nisu privezak moždane funkcije ili telesnih procesa. psiha je celokupnost svih svesnih i nesvesnih psihičkih procesa. Preko uzajamnih 132 . S l c d e ć u d i f e r e n c i j a c i j u J u n g vrši p o v l a č e n j e m razlika između individualne i k o l e k t i v n e psihe (vidi i k o l e k t i v n o n e s v e s n o ) . Psiha je energetski sistem i proces. Pritom jedinka i Ja-svest. u kojem Ja-svest čini samo ograničeni i s e č a k k o j i okružuje nesvesno kao nešto bezgranično. Stoga je razvoj svesti pojedinca i integracija nesvesnih sadržaja bitan zadatak. po Jungu. osećanja i imaginacije" (2). psiha je mikrokosmos. K o l e k t i v n e su sve one osnovne forme mišljenja i o s e ć a n j a . Identitet j e d i n k e sa kolektivnom psihom omogućava osećanje o opštem značaju predstava. Po Jungu. s druge strane. i skriva opasnosti gušenja svake individualnosti. "koji omogućavaju izvesne načine mišljenja. Celovitost psihe defmiše sc prema svesti i nesvesnom.

zavisi s a m o od p i t a n j a da li sc delovi sveta mogu d o k u m e n t o v a t i s one s t r a n e individualnog iskustva u n e s v e s n o m . (1) U toku svojih i s t r a / i v a nj si s t r u k t u r e nesvesnog. psiha učestvuje i u besprostorno-bezvremenskom obliku bića. koji bi sc n a j b o l j e mogao označiti k a o " l i č n o s t " . stvari stoje d r u g a č i j e . Da li ga m o ž e m o n a z v a t i m i k r o k o s m o s o m . Veliko j c p r e c e n j i v a n j c p r i d a v a t i t a k v a svojstva J a . našao s a m se p o b u đ e n da i z v r š i m p o j m o v n u d i f e r e n c i j a c i j u između duše i psihe. n e g o su u priori p r i s u t n e . p o s t o j e i načini psihičkih f u n k c i j a . d e m o n s t r i r a l a z a k l j u č a k d a j c n a nivou a t o m s k o g r e d a veličina z a m i š l j e n p o s m a l r a č u o b j e k t i v n o j stvarnosti i d a j e s a m o pod tim uslovom m o g u ć a z a d o v o l j a v a j u ć a šema o b j a š n j e n j a . Za Junga jc relativan ili parcijalni identitet psihe i fizikalnog kontinuuma od najvećeg teorijskog značaja. ( G W 16. m e đ u t i m . koje istražuje psihosomatska medicina. P o d p s i h o m p o d r a z u m e v a m c c l o k u p n o s t svih p s i h i č k i h p r o c e s a . j e r oni doprinose uspostavljanju celovitc slike sveta (3). Može sc. t j . ono se ne može opisati per definilionem i e f e k t i v n o . u m a l o m ili velikom. M e đ u t i m . štaviše. S a n e s v c s n i m . S l o g a ono m o r a da znači nešto b e z g r a n i č n o . § 8 7 7 ) (2) S v o j s t v o p s i h e d a b u d e m i k r o k o s m o s n a r o d i s t a r o g v e k a pripisivali s u p s i h o f i z i č k o m č o v e k u .odnosa psihe i tela. i z v e s n e k o n s t a n t e k o j e se ne stiču i n d i v i d u a l n o . § 2 0 6 ) (3) M a d a sam čistim psihološkim r a z m i š l j a n j e m došao do toga da p o s u m n j a m u samu psihičku prirodu a r h e t i p o v a . Ove s t v a r i su već odavno poznate iz u č e n j a o i n s t i n k t i m a i iz b i o l o š k i h i s k u s t a v a sa s i m b i o z a m a i n s e k a t a i b i l j a k a . ipak rezultati fizike n a g o n e psihologiju da revidira svoje čisto psihičke p r e t p o s t a v k e . izvesni načini m i š l j e n j a . S j e d n e s t r a n e lo z n a č i s u b j e k t i v n i m o m e n a t k o j i se v e z u j e za fizikalnu sliku sveta. t j . Po svoj prilici n i j e reč o tome nego. kod psihe o d m a h i m a m o posla sa s t r a h o m od " n a s l e đ c i i i h p r e d s t a v a " . N a i m e . pretpostaviti da o n a k o k a k o pile na celoj Z e m l j i na isti način izlazi iz j a j e t a . ( G W 6 . F i z i k a j o j j e . o s e ć a n j a i i m a g i n a c i j e k o j i se svuda i u s v a k o m vremenu mogu d o k a z a l i nezavisno od s v a k e t r a d i c i j e . u priori o p r e n a t a l n o određenim modalitetima ponašanja i f u n k c i j a . naime. a 133 . razgraničen kompleks f u n k c i j a . n a i m e .s v e s t i . N a s u p r o t t o m e . k a k o svesnih t a k o i n e s v e s n i h . pod dušom p o d r a z u m e v a m izvestan.

ispunjen povercnjem. filozofskim i religioznim pitanjima ( 2 ) . i l i m e p o s t a j u vidljivi i psihički. n e g o i o ekonomskim. č i j e s e p o r e k l o i z p o j a v n o g sveta n e m o ž e osporiti. a k o t a k v i uopšte p o s t o j e . K a o dijalektički postupak. Kao sistem lečenja. ipak j e njegov neophodni psihički a s p e k t n e o č i g l e d a n . saopštavajući otvoreno vlastite osete i osećanja. p a s e zato u v e k tek n a k n a d n o s p o z n a j e . j e r ona jc utoliko snažno pojednostavljenje. o b o j e tragaju za razvojnim mogućnostima i rešenjima konflikta. O d n a j v e ć e g t e o r i j s k o g z n a č a j a j e relativni ili p a r c i j a l n i identitet psihe i fizikalnog k o n t i n u u m a . političkim. što sc d e š a v a n e s v e s n o . psihoterapija bi trebalo. Psihoterapija je usmerena na transformaciju bolesnih duševnih stanja u normalno prilagodavanje životu. nego na fizikalnoj strani putem matematičkih j e d n a č i n a a na psihološkoj strani putem postulata.s drugu s i r a n e to je n e o p h o d n a veza sa o b j e k t i v n i m k o n t i n u u m o m p r o s l o r a i vremena za o b j a š n j e n j e psihe. i to s v a k a k o ne na očigledan n a č i n . Pomoću mogućnosti naslućivanja i intuicije. koji se prvenstveno određuje putem međuljudskog susreta između terapeuta i pacijenta i ostvaruje sc kroz otvoren razgovor. (G\V 8. Ma koliko se fizikalni k o n t i n u u m može p r e d s t a v i t i . Pri tome se manje radi o transferu 134 . A r h e t i p o v i s c j a v l j a j u tek p r i l i k o m p o s m a t r a n j a i u i s k u s t v u . ona je neka vrsta suočavanja i dijaloga poverenja između dva lica (3). misli i prisećanja. u k o l i k o p r e m o š ć u j e prividnu n c s a m e r l j i v o s t između f i z i k a l n o g i p s i h i č k o g s v e t a . Oni a s i m i ­ l i r a j u m a t e r i j a l p r e d s t a v a . arhetipova i njihovih s a d r ž a j a izvedenih iz e m p i r i j e . U ovaj dijalektički odnos (analiza) (1) dvoje partnera se uključuju celovito. po Jungu. da vodi računa ne s a m o o v i š e s l o j n i m duševnim iskustvima. § 4 4 0 ) PSIHOTERAPIJA Psihoterapija je psihički metod lečenja. n a i m e t a k o da ureduju p r e d s t a v e .

Sistem lečenja. filozofske i religiozne p r i r o d e ili h o t i m i č n o previđa n j i h o v o temeljito p r i z n a v a n j e k a o postojećih s n a g a . P r i l a g o đ e n o s t . z n a č a j n a su t a č k a p r o g r a m a u s a v r e m e n o j r a z v o j n o j etapi p s i h o t e r a p i j e . ( G W 10. može z a d r ž a t i z a u v e k . R a z m a t r a n j e opštih p r e t p o s t a v k i i vodećih i d e j a . k o j a je suzbijala groznicu smatrajući je štetnom. p s i h o t e r a p i j a m o r a u p o s t a v l j a n j u vlastitih ciljeva da p r i z n a i p o t r e b u p r e t v a r a n j a s m a n j e n o g p r i l a g o đ a v a n j a . e k o n o m s k e . pri čemu j e . j e r l i m e postojeće. dolaze do opšte svesti. N c s a m o opšlc s h v a t a n j e n e u r o z e . m a d a ona n i j e j e d i n i k r i t e r i j u m . koji su ranije bili deo duhovnog dušo­ brižništva (4). kao na primer funkcija sna. po sebi n o r m a l n a f u n k c i j a sna p o d v r g n u t a istom s h v a t a n j u k a o i b o l e s t . bili p o š t e đ e n a p o t r e b e da se u č e n j e m z n a t n o r e v i d i r a . koji prenebregava značajne "kolektivne predstave" političke. određenog v r e m e n a i u slova okoline. P s i h o t e r a p i j a nc može ni pod k a k v i m okolnostima biti s a m o jedan m e t o d ili s a m o jedim sistem. na primer. imaju p o t r e b u za t e m e l j i t o m r e v i z i j o m . K a s n i j e ć e s c ispostaviti da je p s i h o t e r a p i j a otprilike počinila iste g r e š k e k a o i s t a r a m e d i c i n a . nego i kompleksne psihičke funkcije. da se nc treba mnogo žuriti sa u k l a n j a n j e m 135 . j e d n o m o s t v a r e n o . U n o r m a l n o p r i l a g o đ i v a n j e . k o j e j c element svakog bolesnog s t a n j a . teško zaslužuje da se nazove t e r a p i j o m . nego i da sagleda p r o c e s e duše u n j i h o v i m p r a v i m p r o p o r c i j a m a . ne s a m o n e u r o t s k i z a m i š l j a . j e r su j e d i n k e i sklonosti r a z l i č i t e . b e z u s l o v n o j c p o t r e b n a . kako mi se čini. i to toliko t e m e l j n o r a z l i č i t e . ali n e i p r i l a g o đ e n . Psihoterapija sc sve više konfrontira i sa pitanjima pogleda na svet. P r i l a g o đ e n o s t j e d n o g psihičkog sistema tiče se. § 369) (2) P r e t e n d u j u ć i d a b u d e metod l e č e n j a . p r e ć u t n e i stoga utoliko opasnije pretpostavke. m e đ u t i m . (1) S a v r e m e n a psihoterapija neće. U ovoj oblasti došlo je do poza masnog b r o j a pogrešnih poteza. k a o k r i t e r i j u m l e č e n j a .znanja a više o individualnoj transformaciji i occlotvorcnju koji nc mogu biti nametnuti. sve dok ne b u d e u s t a n j u d a s v o j p r e d m e t . nego j e ona s t a l a n progresivan proces koji za neophodnu p r e t p o s t a v k u ima isto tako stalno posmatranjc promena spoljašnjih i unutrašnjih okolnosti. pa stoga i nije za uvek i večno u t v r đ e n a . Š t a v i š e . P r i l a g o đ e n o s t n i j e n i k a k v o t r a j n o i opšlevažeće s l a n j e k o j e sc. to je s t r a n p u t i c a u bolesno trvdoglavi p r o t e s t n i stav k o j i j e sve d r u g o . n a i m e l j u d s k u dušu u n j e n o m c e l o k u p n o m o b i m u .

šio ga gura u n e u r o t i č n o b i t i s a n j c u p r i k r a j k u . A k o imamo pred očima telesne. Tako lekar u nekim prilikama zapada u p r o b l e m e . n e g o j c č e s t o .svakog š e n i a t i z m a . PSIHIČKI Psihički razvoj čoveka opisuje se u jungovskoj psihologiji u vezi sa raznim pojmovima i predstavama modela. i z a i s t a n e m a ni n a j m a n j e g smisla da se takva pitanja. č a k . duševne i duhovne razvojne mogućnosti tokom života.) (3) D i j a l e k t i k a j e p r v o b i t n o bila v e š t i n a v o đ e n j a r a z g o v o r a a n t i č k i h filozofa. (GW 10. ali p r o b l e m i s e m o g u l e č i t i u k o l i k o o n i s p u n j a v a n e o p h o d n e uslove. šio p s i h o ­ t e r a p i j i d a j e povoda za o b a v l j a n j e vaspitnih poslova koji od t e r a p e u t a iziskuju znanje i umeće. p r i n u đ e n a da u i z v e s n o j s f e r i . § 1045) RAZVOJ. i ne bi Ircbalo da r a z v o j t e r a p i j e g u r a na slepi k o l o s e k . kao netipična. ali j e već p r i l i č n o r a n o k o r i š ć e n a z a o z n a č a v a n j e postupka izvođenja novih sinteza. Osoba je psihički sistem koji. (GVV 10. § 1) (4) D a n a š n j a p s i h o t e r a p i j a n e leži t o m e . stavljaju na stranu. Ovde se p r a k t i č n o l c č e n j e n e p o s r e d n o s u k o b l j a v a sa p i t a n j i m a p o g l e d a na svet. Iz potpune stopljenosti deteta sa majkom i svojom sredinom u prvim 136 . A to je b a š ono što nije s v r h a t e r a p i j e . k o j a je s t v a r n o i p r v o b i t n o p r i p a d a l a duhovnom dušebrižništvu. Ova možda najsavremenija formulacija p s i h o l e r a p e u t s k o g odnosa l e k a r a i p a c i j e n t a veoma se udaljila od p r v o b i t n o g m i š l j e n j a d a j e p s i h o t e r a p i j a m e t o d k o j i može p r i m e n j i v a t i bilo ko za p o s t i z a n j e ž e l j e n o g efekta na s t e r e o t i p a n n a č i n . § 1043 f. pa njegovo lečcnje može da odbije iz razloga svoje ne­ k o m p e t e n t n o s t i . d o k t r i n e r s t v a i d o g m a t i z m a . preuzme upravljanje dušom. stupa u u z a j a m n o delovanje sa drugim psihičkim sistemom. čime sc pacijentu p r e s e c a j u p o t r e b n e veze s a z n a č a j n i m p r o b l e m i m a v r e m e n a i o m e t a n j e g o v o p r i l a g o đ a v a n j c . u slučaju delovanja na drugu osobu. (G\V 16. onda možemo zapaziti koliko su ti procesi raznovrsni i višeslojni.

takođe. osećanjc dopušta vrednovanje. Jung smatra da se razvoj svesti kod žene završava sa 20 a kod muškarca sa oko 25 godina ( 1 ) . on se sve više u s p o r a v a i sve rede sc dešava da se novi 137 .godinama života. Cilj psihičkog i tipološkog razvoja je ocelotvorenje ličnosti. Posle p u b e r t e t a . Psihički procesi se odigravaju posebno upečatljivo u sno­ vima i u simbolima koji su njima odlučujući. pri čemu njih zaposedaju lični objekti. T e k k a d a dete p o č n e d a g o v o r i " J a " . u p r k o s plastičnosti i sposobnosti n j e g o v o g p s i h i č k o g o r g a n a d a p r i m a u t i s k e . t o k o m celog života n i k a d p o t p u n o ne p r e k i d a . bez koga svest n i j e m o g u ć a . Često ti izabrani dopunski objekti imaju manju ili veću sličnost sa roditeljima. ali često d o p r i v r e m e n o g prekida kontinuiteta svesti. I kada dete počinje da izgovara reč " J a " . a intuicija. budući da se čovek prilagođava i spoljašnjem svetu i unutarnjoj stvarnosti. radi na svom razvoju. T a j p r o c e s se. traga za prikrivenom pozadinom ( 2 ) . Sledeći razvojni proces realizuje se u razvitku lične tipologije. m a d a sc već v e o m a r a n o j a s n o j a v l j a j u psihički p r o c e s i . U m e đ u v r e m e n u se obilato u k l j u č u j u periodi nesvesnosti. (1) O v a j r a z v o j svesli zbiva sc kod deteta. kontinuitet svesti se često prekida delovanjem nesvesnog. Važnu "pomoć u razvoju" pružaju živi simboli koji omogućuju razrešenje psihičke nesvesnosti i nesvesnog identiteta između deteta i roditelja. U prvim godinama života. kod deteta sc može f o r m a l n o videti k a k o svest n a s t a j e p o s t e p e n i m s p a j a n j e m f r a g m e n a t a . pri čemu mišljenje omogućava spoznavanje i rasuđivanje. razvija sc dcčja svest u povećanoj meri. u s t v a r i . Ovi procesi n e odnose s e n a J a . oset prenosi čulna opažanja. Pomoću četiri funkcije čovek. U p r v i m g o d i n a m a života nc može se zapaziti gotovo n i k a k v o p o s t o j a n j e svesti. Psihički razvoj jc unutršnji proces rastenja koji traje tokom čitavog života i ne može sc usmeravati samo dobrim namerama ili delovanjem volje. n e m a j u svoje središte. dolazi d o o p a ž a j n o g . p a n i k o n t i n u i t e t . kao mogućnost naslućivanja. Z a t o dete i n e m a p a m ć e n j e u našem smislu. Završeni psihički razvoj omogućava kontinuiranu vezu između Ja (svesti) i nesvcsnog.

osećanje i intuicija. U v r e m e n u od r o đ e n j a do završetka psihičkog pubertetskog razvoja. p i p a n j a itd. a i n t u i c i j a b i t r e b a l o d a n a m p o m o g n e d a o d g o n e t n e m o m a n j e ili v i š e prikrivene mogućnosti i pozadinu situacije. koji se kod muškarca naše r a s e i našeg k l i m a t s k o g p o d n e b l j a n o r m a l n o m o ž e produžiti sve do 2 5 . pak.. ali se kod žene z a v r š a v a r a n i j e . sa 19 ili 20 g o d i n a . j e r i one pripadaju k o m p l e t n o j slici datog t r e n u t k a . Ove četiri osnovne funkcije mogu se s m a t r a t i dovoljnim.delovi nesvesne sfere p r i d r u ž u j u svesti. m o r a m da o n j i m a k a ž e m nešto više. P o d p o j m o m oset želim da o b u h v a t i m sva o p a ž a n j a putem čulnih organa. g o d i n e . k o l i k o m o j e iskustvo k a z u j e . razvija prema u n u t a r n j e m . č u v e n j a . P o t p u n o j o r i j e n t a c i j i svesti t r e b a l o b i r a v n o p r a v n o da doprinesu sve f u n k c i j e . o d v i j a se n a j v e ć i i n a j o b u h v a t n i j i r a z v o j svesti. pod mišljenjem podrazumevam funkciju i n t e l e k t u a l n o g s p o z n a v a n j a i l o g i č n o g z a k l j u č i v a n j a . Jedan razvija samo svoje odnose p r e m a spoljašnjem svetu. m i š l j e n j e bi t r e b a l o da n a m o m o g u ć i s p o z n a v a n j e i r a s u đ i v a n j e . a zapostavlja svoj u n u t a r n j i svet. § 1 0 3 ) (2) Tip je jednostranost u razvoju. T a j p r o c e s m i p o d r ž a v a m o v a s p i t a n j e m i o b r a ­ z o v a n j e m d e c e . pod o s e ć a n j e m razumem funkciju subjektivnog vrednovanja. Z b o g z n a č a j a tih f u n k c i j a za p r o b l e m t i p o v a . ( G W 6 . Na t a j n a č i n svest se p o j a v l j u j e iz nesvesnog k a o k a k v o novo o s t r v o i z m o r a . a zaostaje prema spo­ l j a š n j e m . mišljenje.) 138 . ali j e d i n k a t o k o m v r e m e n a oseti p o t r e b u z a r a z v i j a n j e m o n o g a što je z a p o s t a v l j a l a . T a j r a z v o j uspostavlja snažne veze između Ja i dotle nesvesnih psihičkih z b i v a n j a i ove p o s l e d n j e r a z l u č u j e od nesvesnog. da se izraze i p r e d s t a v e putevi i s r e d s t v a svesne o r i j e n t a c i j e . K a o t a k v e osnovne f u n k c i j e mogu se označiti oset. Svesna psiha predstavlja jednu vrstu aparata za prilagođ a v a n j e i o r i j e n t a c i j u koji se sastoji iz nekoliko različitih psihičkih f u n k c i j a . oset b i t r e b a l o d a p r e n e s e osete k o n k r e t n e stvarnosti putem g l e d a n j a . o s e ć a n j e bi t r e b a l o da n a m k a ž e k o l i k o i u k o j o j m e r i j e nešto z a nas v a ž n o ili n e v a ž n o . Drugi se. 9 6 3 ff. ( G W 17. a intuicija je opažanje p u t e m nesvesnog ili o p a ž a n j e nesvesnih s a d r ž a j a . Razvoj se odvija u obliku diferenciranja izvesnih funkcija.

Tu sc ubraja razvoj inferiorne psihičke funkcije. onda bi razvoj prema regresiji prirodno tekao u obrnutom smeru (tipologija i progresija). utoliko je on više poseda psihičkom e n e r g i j o m i utoliko više u s k r a ć u j e libido d r u g i m f u n k c i j a m a . B u d u ć i da im sc. n a i m e . b e z s u m n j e . Negativne posledice nastaju ako dolazi do disocijacije ličnosti i psihoneurotskih simptoma koji vezuju psihičku energiju i razaraju jc (ili je "sagorcvaju"). Pri tom sc aktiviraju stariji i raniji načini ponašanja iz istorijskog razvoja. što sc uzrokuje i forsira realnim t e š k o ć a m a u odnosima sa roditeljima. kao s t o j e nerazvijena senzitivna funkcija kod misaonog tipa. može imati pozitivnih i negativnih posledica po sadašnji život (1). Ukoliko bi funkcije sa druge pozicije trebalo da budu takozvane osnovne funkcije. o d u z i m a libido. ali i p a k ne u toj meri da bi sc s a m mogao p r e d a l i bez ostatka. ne p r e t r p e v š i pri tom n i k a k v u sletu. Ovaj povratak na nekadašnje životne etape sve do padanja u rane periode detinjstva i u arhaična duševna stanja ranog čovečanstva. D o d u š e . Kod regresije može doći i do vezivanja za praslike. na primer za sliku oca ili sliku m a j k e .REGRESIJA Pod regresijom podrazumevamo povratak korenima našeg bitisanja i prilagođavanje unutrašnjem svetu. a kod realiste i osetnog tipa to je slučaj sa intuicijom ili sa mogućnostima naslućivanja. s p o s o b a n z a d a l e k o s e ž n u m e h a ­ n i z a c i j u . ali i p a k m o r a j u j e d n o m da r e a g u j u na to. U k o l i k o se više i d e n t i f i k u j e sa n e k o m novom f u n k c i j o m . one 139 . Pozitivna i terapcutska dejstva regresije sastoje sc u o ž i v l j a v a n j u i otkrivanju dotle nesvesnih životnih mogućnosti (2) koje treba integrisati u svesni život. one za duže v r e m e p o d n o s e z n a t a n g u b i t a k p s i h i č k e e n e r g i j e . (1) Č o v e k j e .

O v a k v o s t a n j e z n a č i d i s o c i j a c i j u l i č n o s t i . U k o l i k o ovo s a m o l i š a v a n j c ide d a l j e . p r i n u - 140 . ( G W 6. pri č e m u a r h a i č n e f u n k c i j e n e m a j u n i k a k v u d i r e k t n u vezu sa svešću. pa p r e m a (ome i nc p o s t o j e nikakvi prohodni mostovi između svesti i nesvesnog. a r h a i č n i m o d a l i t e t i f u n k c i j a još i z v a n r e d n o v i t a l n i . zbog n e m o g u ć n o s t i p r o g r e s i j e . utoliko n a p r e d u j e i a r h a i z a c i j a nesvesnih f u n k c i j a . na a r h a i č n i nivo.postepeno s p a d a j u ispod p r a g a svesti. odnosno a r h a i č n o j i n e r a ­ z v i j e n o j f o r m i . A k o otkaže m i š l j e n j e . n a p o s l c l k u . j e r se radi o s i t u a c i j i k o j o j se č o v e k može p r i l a g o d i l i s a m o putem e m o c i o n a l n o g u d u b l j i v a n j a . ali j c ona. predstavljaju dragocene z a č e t k e : oni. ali j o š u e m b r i o n a l n o j . onda r e g r e s i j o m aktivirani nesvesni m a t e r i j a l sadrži upravo nedostajuću e m o t i v n u f u n k c i j u . to su u n j e m u .) (2) A k o se s a m o podsetimo da je o t k a z i v a n j e svesnog slava bio razlog g o m i l a n j a psihičke e n e r g i j e . regresija konfrontira svest sa p r o b l e m o m duše. nasuprot p r o b l e m u s p o l j a š n j e g prilago­ đ a v a n j a . onda stupaju na snagu n j i h o v e a r h a i č n e osnove u n e s v e s n o m . Na isti n a č i n r e g r e s i j a će kod suprotnog tipa delotvorno aktivirati funkciju mišljenja koja kompenzira otkazujuće svesno emocionalno udubljivanje. § 5 6 9 f. n a p o s l e t k u . p r e m a l o m e . n a i m e . To se može izjednačili sa regresivnim razvojem. i to n a d m e t a n j e sc u d a l o m slučaju n a s t a v l j a sve do nervnog s l o m a . a t i m e r a s t e i z n a č a j n e s v e s n o g . regresijom aktivirani sadržaji. njihova a s o c i j a t i v n a veza sa svešću slabi i time one postepeno (onu u nesvesno. P r i r o d n o j c š t o s e svest o p i r e p r i h v a t a n j u r e g r e s i v n i h s a d r ž a j a . a m n o g o više m i l e n i j u m a u n c k u l l i v i s a n o m s t a n j u . O n d a n e s v e s n o p o č i n j e sa simptomatičnim ometanjem usmerene funkcije i time počinje onaj k a r a k t e r i s t i č a n circiilns vituosus koji se sreće kod nekih n e u r o z a : čovek pokušava da posebnim naporima kompenzira nesvesno ometanje u s m e r e n e f u n k c i j e . A k o se g u b i t k o m libida neke f u n k c i j e dezintegrišu. Ali p o s t o j e čovek r e l a t i v n o m a l i b r o j m i l e n i j u m a p r o v e o u k u l l i v i s a n o m . onda sada s h v a t a n i o u k o j o j meri nesvesni. k a o f u n k c i j a p r i l a g o đ a v a n j a . A k t i v i r a n j e m nesvesnog stanja stvari. s a d r ž e e l e m e n t e n e k e d r u g e f u n k c i j e k o j a j e b i l a i s k l j u č e n a svesnim stavom a k o j a bi bila osposobljena za efikasno n a d o p u n j a v a n j e ili z a m e n u o t k n z u j u ć c g svesnog s l a v a . p a s e mogu l a k o oživeti. naime sa opadanjem relativno razvijene f u n k c i j e na infantilne i.

na primer u kultu Atisa. Numinozno (R. proizvodi najraznovrsnije božanske slike. Muhamed ili Konfučijc. Nejasnoća i nesvesnost u vezi sa pitanjima religije i slike B o g a mogu. ima svoj pandan u religioznoj funkciji duše. Jung u svojoj definiciji religije ide dalje od hrišćanskih konfesija i uključuje i religiozne likove kao što su Buda. po Jungu. snova i čovekovih vizija može da izvede dokaze o "religioznoj funkciji duše" (2). davo. sumanutost i drugi. Kibelc.đena da se polčini regresivnim vrcdnostimn. smatra Jung. Oto) i sveto su ono neshvatljivo božansko što obuzima čoveka i ujedno se doživljavaju kao sila koja pobuđuje poverenje i strah. Za Junga. do izražaja i u antičkim mitovima.) RELIGIJA Jung pojam religije nc definiše u dogmatskom ili teološkom smislu. religije bi trebalo da 141 . demon. nego kao religiozno iskustvo božanskog i/ili transpersonalnog. Taj iskonski pečat čini dispoziciju duše koja. Snagu tog doživljaja Jung vidi u sledećim primerima sa njihovim pozitivnim i/ili negativnim iskazima: " B o g . § 65 f. Pomenuta imena i božanske slike izraz su religioznog arhetipa koji je utisnut u svakog čoveka. da kod j e d i n k e dovedu do psihoneurotskih oboljenja. Drugačije rečeno: regresija dovodi do potrebe prilagođavanja duši. Mitre i Velike Majke. Sve ono s t o j e našlo svoj izraz ili je zapisano u biblijskim spisima i hrišćanskim dogmama. nego "poseban stav svesti koja jc promenjena saznanjem numinozuma" ( 1 ) . Jung smatra da iz višestrukih religioznih saznanja. Religiozni fenomeni i simboli dolaze." Kao psiholog empiričar. unutrašnjem p s i h i č k o m s v e l u . u zavisnosti od pripadnosti izvesnoj kulturi ili religiji. Pod religijom se ne zamišlja određena veroispovest ili konfesija. anđeo. ( G W 8.

ali i na vernosti ( l o j a l n o s t i . d a k l e . Z a m e r a n o mi je " o b o ž a v a n j e d u š e " . kao što to pokušavaju razni terapeutski metodi. s j e d n e s t r a n e . sadrži p a n d a n svih onih s t v a r i k o j e je f o r m u l i s a l a d o g m a . z a p r a v o . M o g l o bi se. nego s a m i z n c o č i n j e n i c e koje dokazuju da je dušii "naturuliler religiosu". t a č n o je da se s v a k a k o n f e s i j a zasniva izvorno na s a z n a n j u numinozumu. uhvatiti za r u k u i dokazati mi " p s i h o l o g i z a m " . onda mc psihologija nc bi ni n a j m a n j e z a n i m a l a . nego j e ona proizvodi iz sebe s a m e . (G\Y 11. n e m a neku važnu f u n k c i j u u l j u d s k o m d r u š t v u . na v e r o v a n j u i p o v e r c n j u p r e m a o d r e đ e n i m i s k u s t v i m a n i i m i noznog d e l o v a n j a i iz toga r e z u l t i r a j u ć e p r o m e n e svesti. onda ć c m e t e o l o g i j a . koji sc na sličan način bave pore­ mećajima duše. ali kao " k o n f e s i j e " često deluju u suprotnom smeru. M e đ u t i m . reći d a i z r a z " r e l i g i j a " o b e l e ž a v a p o s e b a n stav svesti k o j a j c i z m e n j e n a s a z n a n j e m n u m i n o z u m a . Za to su n j o j p o t r e b n i n e i z m e r n a širina i n e i z m e r n a d u b i n a . da poseduje religioznu f u n k c i j u . A k o u duši nc p o č i v a j u iskustveno n a j v e ć e vrednosti ( b e z štete po t a k o đ e p r i s u t a n untinomon pneumu). pošto duša o n d a n e b i b i l a n i š t a d r u g o d o b e d n o i s p a r e n j e . što u p r a v o dušu o s p o s o b l j a v a da bude ono oko k o j e m je o d r e đ e n o da vidi svcllost. štavišc.su "psihotcrapcutski sistemi". § 1 4 ) ( 3 ) O n o što s c o b i č n o i u o p š t e n a z i v a " r e l i g i j o m " . ne d o b i j a j u ć i za lo povoda p r e k o b i l o k a k v i h m i š l j e n j a ili s u g e s t i j a . Ali i z s t o s t r u k o g iskustva z n a m da ona to n i j e . nego Bog sam je nju uzdizao u nebesa. štiteći ljude od neposrednog religioznog saznanja (3). (1) Ž e l i m da p o j a s n i m da pod p o j m o m " r e l i g i j e " ne mislim na veroispovest. ( G W 12. lj. odnosno n j e n o g z r a č e n j a i d e l o v a n j a n a svest. k o j u n i s a m j a usadio ili p r o t u m a č i o . P r c o b r a ć c n j c P a v l o v o p r e d s t a v l j a uvcrljivi p r i m e r za to. s d r u g e s t r a n e . k o j u r a d i j e o z n a č a v a m k o n f e s i j o m .' N i s a m j a p r i p i s a o duši religioznu f u n k c i j u . Katolička crkva jc održava svojim 142 . Ne ja. § 9) (2) Ali a k o d o k a ž e m da duša po p r i r o d i p o s e d u j e religioznu f u n k c i j u i ako tražim da najplemenitiji zadatak svakog vaspitanja (odraslog č o v e k a ) b u d e p r e v o đ e n j e onog a r h e t i p a slike B o g a . nego d a . O n a ima očiglednu svrhu da neposredno iskustvo nadoknadi i z b o r o m o d g o v a r a j u ć i h simbola k o j i su z a o d e n u t i u č v r s t o organizovanu dogmu i ritual. pislis). pa i nešto više od l o g a . l o j c u z a č u đ u j u ć e m stepenu z a m e n a p o j m a da sc o z b i l j n o p i t a m da li ta v r s t a religije.

j e r ona može da odluči da li s a z n a n j e d o l a z i od B o g a . što je propraćeno strahom i užasom ( 2 ) . k o j a za savremene ljude sadrži dosta elemenata hrišćanskog pojma "greh". l j u d i s u u s p e š n o b r a n j e n i o d neposrednog r e l i g i o z n o g s a z n a n j a . Bitan aspekt samospoznaje je u o c e l o t v o r c n j u sopstvenih " m r a č n i h strana" u srcu i u duši. Čoveku imanentna težnja za samoostvarenjem u smislu 'celokupnosti predstavlja centralni etički i religiozni zadatak u životu. Budući da se čovek uči da uspostavi odnos prema Sopstvu kao n e č e m u " s a s v i m d r u g a č i j e m " . kao što to misle kritičari iz neznanja ( 1 ) . nešto direktno dogodi. Bitni koraci na putu samoostvarcnja su s a m o s p o z n a j a . on postaje ujedno sposoban za uspostavljanje odnosa sa Ti i svojom okolinom i otvoreniji jc za prihvatanje Boga. Sve dok ova dva p r i n c i p a p o s e d u j u d e l o t v o r n o s t . samosvest i spoznavanje sopstvene slike. Š t a v i š e . protestantska crkva (ako sc ovaj pojam još može koristiti) n a g l a š a v a n j e m vere uz j e v a n đ e l j s k u p o r u k u . U ovom doživotnom procesu ocelotvorcnja i isceljenja. ponizna samospoznaja pomaže u prihvatanju mraka u samom 143 .apsolutnim autoritetom. i p a k . § 7 5 ) SAMOOSTVARENJE U jungovskoj psihologiji samoostvarenje jc drugi naziv za individuaciju. buđenje osećanja sopstvene vrednosti. ili S a t a n e i da li ga t r e b a p r i h v a t i t i ili o d b a c i t i . ne predstavlja nikakav egoizam ili nekakav narcistički odnos prema samome sebi. ljudsko Ja odnosi se na obuhvatno Sopstvo. Umesto potiskivanja tih delova ličnosti ili njihovog projektovanja na druge. svojeg Sopstva. Ostvarenje samoga sebe. Jung to naziva uvidom u S e n k u . (G\V 1 1 . oni se mogu č a k o b r a t i l i c r k v i ako im se.

. Spoznavanje i priznavanje te mračne • strane o m o g u ć u j e ujedno p o j a v l j i v a n j e pozitivnih strana naše sopstvene slike u boljem svetlu. . k a k o ga ovde t r e t i r a m . Međutim. prirodno nema nikakve veze. čini s e . Čovek koji na putu samoostvarenja spozna novu samosvest. isto tako. O v a j n e s p o r a z u m je sasvim opšte p r i r o d e . Time bi se negirale neistinite i grozne tvrdnje j e d n o g profesora teologije. Slično onome kako hrišćanin svoju vrednost izvodi iz hrišćanstva. što sa p o j m o m Selbst. nego mnogo p r e k a o s p e c i f i č n u m e š a v i n u ili g r a d u a l n u r a z l i k u p r i d i f e r e n c i r a n j u 144 . (1) I n d i v i d u a c i j a znači u p o j e d i n j a v a n j e i pretvaranje u vlastito Sopstvo. nego koju obasjava Sopstvo. Jedinstvenost individue nc bi trebalo. nasuprot kolektivnim obzirima i obavezama. u s u p r o t n o s t i s a s a m o o d r i c a n j e m . dobija ujedno duboko osećanje vrednosti. naime. Ali. Slika samoga sebe u ovde rečenom smislu određuje. Navedeni aspekti su pokazali da samoostvarenje jeste nešto više od obične pomodne reči. u k o l i k o p o d individualnošću podrazumevamo svoju n a j ­ i n t i m n i j u . pri čemu dovoljno uvažavanje osobina individue doprinosi boljem soci­ j a l n o m uspehu nego k a d a j e p o s e b n o s t z a p o s t a v l j e n a ili č a k p o t i s n u t a . poslednju i neuporedivu j e d i n s t v e n o s t . b u d u ć i da se između i n d i v i d u a ­ lizma i individuacije ne pravi dovoljna razlika. str. 1979. Pfarrerblatt. Sopstvo. individuacija znači u p r a v o b o l j e i p o t p u n i j e i s p u n j a v a n j e kolektivnih odrednica č o v e k a . tako čovek u neprestanom procesu samoostvarenja spoznaje osećanje vlastite vrednosti. s a m o o s t v a r e n j e j e . nikako posmatrati kao č u d n o v a t o s t n j e n e s u b s t a n c e ili n j e n i h k o m p o n e n a t a . nasuprot tome. koju svest nije proizvoljno izmislila. koji iznosi da se ljudi putem samoostvarenja zavode na " b e z b o ž n i š t v o " i da " S e l b s t postaje idolopoklonstvo k o j e m se danas i u popovskim kućama prinose dovoljno krvave ljudske žrtve" (Deut. 8). Jan. što opet isključuje egoističnu želju Ega.sebi i pri integrisanju Senke. Stoga bi se " i n d i v i d u ­ a c i j a " mogla prevesti i kao " p o s o p s t v e n j c " ili k a o " s a m o o s t v a r e n j e " . Individualizam je namerno isticanje i naglašavanje tobožnje specifičnosti. E g o i s t e n a z i v a m o " s e b i č n i m " . osećanje da je čovek od vrednosti. dakle da je čovek koga B o g prihvata i voli.

štaviše. čoveka čini o d r e đ e n i m . S v a k o l j u d s k o lice ima nos. Ta t e n d e n c i j a s a d r ž i . dva o k a itd. nego da u z d r m a m o ideale. n e m i n o v n o p r a v i t i razliku između toga k a k o čovek izgleda s a m o m sebi a k a k o d r u g i m a . od individualizma daleko koliko nebo i zemlja. I n d i v i d u a c i j a može stoga d a z n a č i n e k a k a v psihološki r a z v o j n i proces k o j i i s p u n j a v a d a t e i n d i v i d u a l n e o d r e d n i c e . U vezi sa p e r s o n o m j e . to je p o t r e b n o da čovek b u d e svestan svog nevidljivog sistema odnosa sa nesvesnim. gaji č a k p r e d r a s u d u da sve što dolazi iznutra potiče od u r o đ e n e osnove b i ć a . ( G W 7. svet p o s t a j e d v o z n a č a n . n a r a v n o . A k o r a z m i s l i m o s a k o j i m j e s n a ž n i m i s t o r i j s k i m p r e t p o s t a v k a m a naša n a j i n t i m n i j a ideja povezana sa d o b r i m n a m e r a m a . p o j e d i n a č n i m bićem k o j e j e n e p o n o v l j i v o . u n j e g o v e d o b r e n a m e r e . l a k o n e k o m e o b j a s n i t i da su č o v e k i n j e g o v a f u n k c i j a dve različite s t v a r i . § 266 f. a p r o b l e m n a s t a j e z b o g toga što j e o n a n e v i d l j i v a .f u n k c i j a i sposobnosti k o j e su s a m e po sebi u n i v e r z a l n e . M e đ u t i m .) ( 2 ) K a o što j e r a d i i n d i v i d u a c i j e . nego ispunjava samo svoju posebnost koja j e . r a z u m e sc. k a d a se radi o A n i m i . (G\V 7.. " S n a ž a n č o v e k " će n a m možda p r i z n a t i d a j e u " p r i v a t n o m ž i v o t u " z a i s t a o p a s n o n e d i s c i p l i n o v a n . dco k u l t u r n o g nasleđa koji nije z a p o t e c n j i v a n j c . i ta v a r i j a b i l n o s t o m o g u ć a v a individualnu posebnost. naime sa A n i m o m . što j e j o š g o r e . onda ćemo shvatiti da jc u smislu našeg d o s a d a š n j e g pogleda na svet p r i j a t n i j e da o p t u ž i m o ličnu slabost. Č o v e k . kao što je rečeno. § 3 1 0 ) 145 . ali ovi univerzalni f a k l o r i su p r o m e n l j i v i . Od nesvesnog č o v e k ne može da sc r a z l i k u j e . N j e g a s p o p a d a s u m n j a u d o b r o i . onda se t e š k o m o ž e p o v u ć i r a z l i k a . A k o on zna da njegova idealna p e r s o n a n i j e o d g o v o r n a ni za šta m a n j e od n j e g o v e idealne A n i m e . d r u g i m r e c i m a . onda su njegovi ideali u z d r m a n i . ali j e ( o njegovu slabost sa k o j o m se on u n e k u r u k u s o l i d a r i š e . k a k o bi se mogao razlučiti od n j e . pa i on s a m p o s t a j e d v o z n a č a n . o d n o s n o s a m o o s t v a r c n j a . T i m e o n n e p o s t a j e " s e b i č a n " u uobičajenom smislu.

kao Senka Hrista (up. nego i svoju Scnku. U Scnku se ubrajaju svi potisnuti. Stoga je osvešćenje Senke i povlačenje tih projekcija ozbiljan zadatak ( 3 ) . Prilikom terapije se mora pokušati sa rešavanjem zaostalih afekata i sa njihovim integrisanjem u celovito doživljavanje. onda sc one m o g u o d v o j i t i od c e l i n e l i č n o s t i i postati autonomni k o m p l e k s i k o j i izazivaju neurozu ( 4 ) .SENKA U svom opisu i definiciji Senke. Ako te mračne strane bića ostanu neopažene ili ako se ne blokiraju radikalno. Slike i primeri za to su Mefisto. provalnike ili one koji su "autsajderi" u društvu. Zlo). Jung prigodno polazi od opšteljudskih iskustava o tome kako nemamo samo dobre i svetle strane. kao Senka Geteovog Fausta ili Satana. Pored individualne i lične Senke. Osvešćivanje Senke nije samo važan zadatak u početnoj aktivnosti analitičke psihoterapije. sopstveni delovi Senke često se projektuju na druge i na njima pogrešno suzbijaju. To je težak moralni problem a ujedno i važan korak ka samospoznaji ( 2 ) . postoji j o š arhetipska i transpersonalna Senka. niže vredni i defektni delovi ličnosti koji su dotle nesvesno vladali i željno očekivali da budu integrisani u svest. To nisu samo sitne slabosti i manjak lepote. čiji se najniži slojevi gotovo i nc razlikuju od prirode nagona životinje (1). nego su to svi inferiorni delovi ličnosti. U svojim snovima često srećemo Senku u osobama istog pola. nego je i životni zadatak svakog čoveka. Međutim. Pod tim se podrazumcvaju sve tamne karakterne crte i mračni aspekti ličnosti. pri čemu žene sanjaju prostitutke ili slične likove a muškarci pijane skitnice. 146 .

onda će iz n j e n a s t a l i čudovište u d e l i r i j u m u . Ujedinjenje sa tom Senkom znači p o v i n o v a n j c n a g o n u i poslušnost p r e m a čudovišnoj d i n a m i c i k o j a preli iz p o z a d i n e . to telo je životinja sa a n i m a l n o m d u š o m .t e r a p c u t s k u m e n i .l i č n o s l i . č o v e k s c p o n a š a m a n j e ili v i š e k a o p r i m i t i v n e . a m i n e g i r a m o p o s t o j a n j e tog t e l a . Zbog p o t a j n e slutnje o toj mogućnosti m r a č n e s t r a n e č o v e k a . on želi da o s u j e t i ž i v o t i n j s k u p r i r o d u u č o v e k u u n j e n o j n a j d u b l j o j osnovi. izgleda n e v e r o v a t n o d a o n t r e b a b i l o gde ili n a b i l o k o j i n a č i n d a n a d m a š i s a m o g a s e b e . k a o i s v a k o d r u g o t e l o . ovoj se u s k r a ć u j e p r i z n a n j e . A k o s a m o s p o z n a j a p r e d s t a v l j a p s i h o . p o k a z u j e d a one p o s e d u j u emocionalnu pripadaju prirodu.posesivnoj v r s t i . emocija nije n i k a k v a d e b i l n o s t . Da li je pri toj r e a l i z a c i j i reč o p r i z n a v a n j u realnog p o s t o j a n j a m r a č n i h a s p e k a t a ličnosti? O v a j čin čini n e o p h o d n u osnovu sumospoznuje s v a k e v r s t e i stoga. j e r niko ne bi bio u s t a n j u da ostvari S c n k u bez z n a t n o g a n g a ž o v a n j a m o r a l n e o d l u č n o s t i . k a o p o j e d i n c u .(1) P o s t o j a n j e t a m n e s t r a n e u čoveku. . nego s a m o z b i v a n j e k o j e snalazi č o v e k a . to je živi sistem k o j i bez pogovoru sluša nagon. opsesivnoj odnosno izvesnu autonomiju. Č o v e k . A c r n a s l u t n j a nc k a z u j e da mi nismo celoviti b e z t e n e g a t i v n e s t r a n e . u p o z o r a v a j u ć i na o p a s n o s t . r e t k o k a d z n a n e š t o o t o m e . k a o j e d i n k a . odigravaju na mestima n a j m a n j e prilagođenosti i ujedno o t k r i v a j u r a z l o g s m a n j e n e p r i l a g o đ e n o s t i . a svaki p o j e d i n a c s a m o je j o š n a j m a n j a ć e l i j a u telu m o n s t r u m a gde on više nc može ništa d r u g o da učini nego da u č e s t v u j e u o p i j e n o s t i k r v l j u m o n s t r u m a i č a k da ga p o d r ž a v a k o l i k o može. N a i m e . ( G W 7. po pravilu. Detaljnije istraživanje tamnih karakternih crta koje for­ m i r a j u S e n k u . n a i m e izvesnu i n f e r i o r n o s t i p o s t o j a n j e izvesnog nižeg nivoa ličnosti. A f e k t i se. odnosno r a z n i h i n f e r i o r n o s t i . . A k o ta n a i v n a bića postanu m a s a . p r e d s t a v l j a n e š t o što j c s a m o p o sebi s t r a š n o . M e đ u t i m . pa prema tome ili. nego od u p r a v o d e m o n s k e d i n a m i k e . N j e m u . § 3 5 ) (2) Senka je m o r a l n i problem koji provocira celinu J a . Od toga n a s želi osloboditi a s k e t s k i m o r a l h r i š ć a n s t v a i. onda ona znači n a p o r a n r a d k o j i sc može protegnuti na duži v r e m e n s k i p e r i o d . Na ovom d u b o k o m nivou i sa j e d v a k o n t r o l i s a n i m ili s a s v i m n e k o n t r o l i s a n i m e m o c i j a m a . d a i m a m o telo k o j e . b e z u s l o v n o b a c a s v o j u S c n k u . nailazi na z n a t a n otpor. t j . bolje. k o j a se ne s a s t o j i možda s a m o od sitnih slabosti i m a n j k a v e l e p o t c . k o j i n i j e s a m o n e v o l j n a ž r t v a 147 . po p r a v i l u .

o n d a ć e m o dobiti j e d i n k u k o j a j c s v e s n a p o s t o j a n j a z n a t n e Senke. K a k o mogu biti suštastven. (GVV 1 1 . T a k a v čovek z n a šta je sve u svetu p o g r e š n o . Metod katarze opravdava potpunu ispovest. nego i i z a z i v a n j e zaostalih a f c k a t a . S v o j o m ispovešću. nego uz to j o š p o s e d u j e z n a t n u n e s p o s o b n o s t m o r a l n o g r a s u đ i v a n j a . razdvojeni kompleks. k o n s t a t o v a n j c č i n j e n i č n o g s t a n j a uz p o m o ć s r c a . ja se ponovo b a c a m u n a r u č j e č o v e č a n s t v a . o n d a j c u č i n i o n e š t o s t v a r n o z a svet. Prećutkivanjem se može produžiti i z o l a c i j a uz s a m o delimično p o b o l j š a n j e n a s t a l e štete. i to je moja Senku. o g r o m n i h p i t a n j a našeg v r e m e n a .svojih a f e k a t a . ponovo dosežem do s e ć a n j a da sam čovek k a o i svi d r u g i . p a č a k i ono što j e z a o d b a c i v a n j e . ( G W 9/17. u u n u t r a š n j o j p r i b r a n o s t i . On živi u " k u ć i samosvesti". da nisu u p r a v u i da se p r o t i v njih čovek mora b o r i t i . S a m j e sebi p o s t a v i o o z b i l j a n z a d a t a k . § 14 f. j e r s a d a nc može više da kaže da drugi čine ovo ili o n o . § 1 3 4 ) 148 . u s p o s t a v l j e n o j e p r e đ a š n j c s t a n j e iz kojeg je proizašla neuroza. T a d a m u j e pošlo z a r u k o m d a odgovori b a r n a n a j m a n j i deo n e r e š e n i h . t j .) (3) A k o zamislimo nekog ko je dovoljno h r a b a r da povuče s v e k o l i k e p r o j e k c i j e s v o j i h i l u z i j a . U s v a k o m s l u č a j u . T a k a v č o v e k sebi j e n a t o v a r i o n o v e p r o b l e m e i k o n f l i k t e . i k a d a n a u č i da se i z b o r i sa s o p s t v e n o m S c n k o m . pa i u sebi s a m o m . § 1 4 0 ) (4) I n f e r i o r n o . a da nc b a c a m S c n k u ? I ono m r a č n o deo je m o j e cclokupnosti i. (G\V 1 6 . p o s t a j u ć i sveslan svoje S e n k e . p r i p a d a j u meni i d a j u mi b i ć e i telo. oslobođen poroka moralnog progonstva. ovim prećutnim ponovnim o t k r i v a n j e m sopstvene c c l o k u p n o s t i . m e đ u t i m . i to ne s a m o i n t e l e k t u a l n o u t v r đ i v a n j e č i n j e n i č n o g s t a n j a p o m o ć u glave.

Po Jungu. Osobito za vreme duže analize u psihoterapiji ili iz ličnih interesa. onda se mogu zapaziti z a n i m l j i v e s t v a r i . serija snova je dragocena pomoć i kontrola. Sem toga. O j e d n o m j e d i n o m snu mogu se postaviti sve m o g u ć e s p e k u l a c i j e . i primljene poruke. unositi važni događaji u kontekstu sna. Č o v e k gleda p r o c e s k o j i se iz noći u n o ć odvija u nesvesnom i k o n t i n u i t e t nesvesne 149 . na primer. U sledeću rubriku mogu sc upisivati važne slike i simboli i porediti njihove transforma­ cije u drugim snovima. j e r s e p o j e d i n a č a n san može s a m o v o l j n o i n t e r p r e t i r a t i . Prema mojim pozitivnim iskustvima sa grupama za samopomoć u radu sa snovima. mnogi su bili u stanju da na pomenuti način nauče da se ophode sa serijom snova. trebalo bi beležiti i afekte. Kasnijim čitanjem snevač može da svesno posmatra i prati promene svojih priča iz snova i metamorfoze svojih slika iz sna. serija snova prikazuje unutrašnji razvojni proces za duži vremenski period. Od posebne koristi može biti i to da se dnevnik snova ispisuje samo na jednoj strani lista a da se na suprotnoj praznoj strani ustanove razne rubrike. i osećanja. (1) N e r a d o t u m a č i m j e d a n j e d i n i s a n . taj metod se u analitičkom radu na terapiji pokazuje kao višestruko koristan kako za ispitanika tako i za terapeuta.SERIJA SNOVA Pod serijom snova pođrazumevamo snove koji se konti­ nuirano upisuju u "noćnik" (dnevnik snova). Na primeru serije snova sa često prisutnim motivom vode. Dalje. on pokazuje kako simbolika vode ima u kolektivnom nesvesnom značenje kretanja energije i reke života ( 2 ) . ali kad se u p o r e đ u j c s e r i j a od možda 20 ili 1 0 0 snova. u koje će se. kako se p o j e d i n a č n i san ne bi tumačio p r o i z v o l j n o ili preopteretio s p e k u l a c i j a m a ( 1 ) .

T o k o m devetog s n a on k r e ć e na put. n a d k o j i m a s c l j u d s k i duh n a d g r a đ i v a o i d i f e r e n c i r a o . j e r s e p u t o v a n j e t i c a l o n e k e d a l e k e . u desetom je ponovo na b r o d u . sna č u j e glas k o j i v i č e : " T a m o vodi p u t ka m o r u . U 12. d a k l e t a k o z v a n o kolektivno nesvesno. vrši a s t r o n o m s k a m e r c n j a na b r o d u . Po prvi put sc p o j a v i o k a o u d a r n i talas k o j i p r o v a l j u j e u k o p n o a u d r u g o m snu k a o pogled na m i r n o m o r e . T e k u ć a voda ima o t p r i l i k e z n a č e n j e r e k c života i p r o t o k a e n e r g i j e . U 2 5 . Č e t v r t i san i n d i r e k t n o j c n a g o v e s l i o p u t o v a n j e p o m o r u . ( G W 1 6 . u j e d a n a e s t o m p u t u j e r e k o m nizvodno. u 2 6 . snu on se vozi niz malu reku k o j a se uliva u j e d n u v e ć u . " U 15. snu se nalazi na b r o d u k o j i ide za A m e r i k u . Ali n o ć u . N a i m e . t a k o d e . Iz takvih i sličnih serija proizlaze t u m a č e n j a m o t i v a . u 13. ide k o l i m a ka b r o d u . traži blago p o t o p l j e n o u m o r u . k o j a j e t r a j a l a više od dva m e s e c a . s i m b o l i č n e p r a s l i k c . U 2 2 . je na n e k o m m o r s k o m o s t r v u . snu stoji na m o r s k o j o b a l i . m o r a m o na m o r e . u s e d m o m snu pogled p a d a na b e z g r a n i č n u m o r s k u površinu pri j u t a r n j e m r u m e n i l u . u 17. u s t a n j u sniženja m e n t a l n o g nivoa. § 1 6 2 ) (2) U s e r i j i s n o v a . snu p u t u j e sa m a j k o m nizvodno r e k o m . U t r e ć e m snu s n e v a č jc na obali i gleda k a k o k i š a p a d a n a m o r e . t j . o d a k l e dotiče voda i. ( G W 1 8 . m o t i v vode j a v l j a o sc u 26 s n o v a . jc opet na p a r o b r o d u . sna p u t u j e R a j n o m . T o k o m 19. snu otac mu priča o z e m l j i . a u v r e m e o s m o g sna s n e v a č s e n a l a z i n a b r o d u . U osnovi svih motiva su i d e j e o očiglednim p r e d s t a v a m a urhetipskogkaraktera. u 16. san se može p r o b i l i i poslati vidljiv. U petom reč jc o putu u A m e r i k u . u 2 1 . j e d n o g o d m o j i h p a c i j e n a t a . u 2 4 . Ovaj primer ilustrujc kontinuitet nesvesne teme i ujedno p o k a z u j e m e t o d s t a t i s t i č k o g u t v r đ i v a n j a takvih m o t i v a . jc opet na b r o d u . T a k o more z n a č i po p r a v i l u s t e c i š t e i i s h o d i š t e c e l o k u p n o g duševnog života. snu šeta duž p o t o k a . § 14 f. u šestom sc v o d a izliva u neki b a z e n . u 18. Za v r e m e 14.) 150 . s i r a n e z e m l j e . V c r o v a t n o jc da mi uopšte uvek s a n j a m o i to t o k o m dana nc p a m t i m o s a m o zbog toga S t o j e svest isuviše b i s t r a .psihe k o j a se o d r ž a v a i danju i noću. u j e d n u daleku i divlju z e m l j u . k o n a č n o . u 2 0 . u 2 3 . više­ s t r u k i m u p o r e đ i v a n j i m a d o l a z i s c d o k o n s t a t a c i j e n a š t a taj v o đ e n i motiv zaista u k a z u j e .

i to pošto su postali slike i svog otelovljcnja u slici. Slikovitost i psihodinamika stoje u izvesnom uzajamnom odnosu i stalno se uzajamno uslovljavaju. 2. imaginacija i fantazija su odrazi psihičke energije. G. pri čemu izražavaju slikovito unutarpsihičko zbivanje. Slikovitost Simbol je "statična slika" koja u sebi sjedinjuje različite odlike bića. Za razumcvanje simbola od temeljnog značaja su sledeći aspekti i iskustva: slikovitost. P s i h o d i n a m i k a Pod psihodinamikom pođrazumevamo u psihoanalizi pokre­ tačke snage duše i skrivene pobude srca. Za razliku od "pokretnih slika" (kao. na televiziji ili u snu). kod simbola je bitan iskaz sažet u j e d n o j jedinoj slici (1). psihodinamika. Jakobi. Slika nešto odslikava za čoveka što ga trajno podseća na njegovo postojanje kao "slike B o ž j e " i/ili predstavlja suštinsko nastajanje evolucije. i to na zbivanje utiču svojim čulnim sadržajem i bujicu psihičkog protoka dalje podgonc. u bioskopu. "Simboli su istovremeno izražajne i uticajne prirode. str. Slike naših snova. Slično drvetu koje pušta svoje korcnje u zemlju i krunu pušta da raste prema nebu. 144). 1. Stoga simboli u s v o j o j slikovitosti poseduju funkciju "transformatora energije". Slike odslikavaju unutrašnju 151 I . materijalnom i dubokom i istovremeno pred­ stavlja pojavnu sliku nečeg "duhovnog i onostranog". Jung.SIMBOL Simboli su "transformatori energije" psihičkog događanja i duševnog doživljavanja čoveka. formiranje simbola. s druge strane" (J. tako i simbol ujedno ima udela u svemu zemaljskom. Die Psychologie von C. s j e d n e strane. na primer. ocelotvorenje. VValter.

njegova vera i emocionalnost. I p o s l e d n j c m i r o druge liturgijske radnje. pri raspetim Hristom. S p e c i f i č n i aspekt numinoznost. mogu se prevazići ne samo voljom. kao faktori uređivanja. Neurotska disocijacija čoveka i brojne suprotnosti u ljudskom doživljavanju. budući da simboli sna prilikom neprestanog procesa individuacije i samoostvarenja postavljaju u sliku čoveka preko njegove vlastite slike Sopstva. odnosno u osnovnim arhetipskim pozi­ cijama života. Kroz naše dubine one nas vode u "pletionicu" našeg sveta slika. iz kojeg proizlazi psihodinamika. F o r m i r a n j e simbola Ljudskoj psihi je imanentna sposobnost formiranja simbola. Arhetipovi. Nju verujući s v e t o m p r i č e š ć u ili pred pomazanje (bolesnika) ili numinoznost. To je opšteljudski nalog našeg života i daleko prevazilazi 152 . duboki duhovni interesi čoveka. ocelotvorenju ličnosti. Ta funkcija važan je izraz zdravog i normalnog duševnog života. konačno. j e r duša u snovima neprekidno proizvodi simbole i pri tom "sakuplja" bolesne suprotno­ sti na gomilu i imobiliše ih. čine bitne pokretačke snage psihodinamike. Stoga je važno povesti računa o snovima i o njihovoj aktivnosti. S p o s o b n o s t č o v e k a za stvaranje simbola je n a r o č i t o u terapeutskom smislu od temeljnog značaja. poseduju značenjsko j e z g r o k o j e akumulira energiju. Seksualnost. 3. psihodinamike simbola j e s t e njegova hrišćanin doživljava pri euharistiji. Živi simbol predstavlja suštastveni deo našeg nesvesnog duševnog života i povezuje nas sa dubljim pobudama naše duše i ličnosti (2). sadrže takvu Duhovne i duševne pokretačke snage imaju svoje poreklo i izvorište u arhetipovima.stvarnost i preko dotad nepoznatih strana naše ličnosti uključuju nas u sliku. Ocelotvorenje Terapeutska funkcija simbola služi. nego i pomoću simbola. 4.

nego z n a k koji obeležava pripadnost železničkom preduzeću. ali j e p o s v o j o j p r i r o d i sasvim s e m i o t i č a n . P o j a m s i m b o l a . u ocelotvorenje se ubraja i to da čovek nauči da živi sa sve četiri tipološke orijentacionc funkcije (mišljenje. Na p r i m e r . u v e k p r e t p o s t a v l j a d a j e o d a b r a n i i z r a z n a j b o l j a m o g u ć a o z n a k a ili f o r m u l a z a r e l a t i v n o n e p o z n a t o s l a n j e s t v a r i . predstavlja put i putovanje ka nekom dalekom cilju. mandale. utoliko više on dobija na jedinstvenosti i specifičnosti i time istovremeno gubi svoje univerzalno značenje..lekarsko i psihoterapeutsko područje. K a k o je s i m b o l . ( G W 6. § 8 9 4 ) (2) Živi simbol f o r m u l i š e suštinski nesvestan đco. d a k l e . (1) Simbol. takozvane f u n k c i j e m a n j e vrednosti ( 3 ) . ali č i j e s c p o s t o j a n j e p r i z n a j e ili z a h t e v a . Ocelotvorenje se podstičc arhetipskim slikama i simbolima koji povezuju svest i Ego sa Sopstvom. onda bi se time reklo da t a j č o v e k i m a posla sa n e č i m n e p o z n a t i m . po m o m s h v a t a n j u . s t a r i o b i č a j da sc p r i l i k o m p r o d a j e nekog zemljišta p r e d a j e komad zelenog busena. i što jc taj deo o p š l i j e r a š i r e n . O c e l o t v o r c n j u doprinosi posebno socijalni aspekt živih simbola. pri čemu oni povezuju neku veću grupu ljudi. osećanje. Ukoliko je neki simbol autentičniji. Simbol. neprekidni proces individuacije. K o m a d zelenog b u s e n a je znak stavljen na čitavo z e m l j i š t e . Simbolično z n a č e n j e i semioličko z n a č e n j e su sasvim različite stvari. l o č a k s a k r i l i m a n a u n i f o r m i ž e l e z n i č k o g č i n o v n i k a o b j a š n j a v a k a o s i m b o l . "materijalniji" i "shvatljiviji". međutim. Mristos. intuicija) i da pri tom razvija i integriše posebno svoje potisnute strane. j e r u s v a k o m d o d i r u j e srodnu ž i c u . Ovo ostvarenje cclog čoveka. Buda ili boginje). Dalje.. to je opštiji i u l i c a j s i m b o l a . oset. n a j b o l j e m o g u ć n i i za datu 153 . r a z l i k u j e se od pojma o b i č n o g znaku. A k o s e . tzv. To mogu biti posebni simboli U obliku kruga ili četvorougla sa centralnom tačkom. ili osobe koje su ostvarile celovit život (na primer. utoliko jc univerzalnije i kolektivnije njegovo dejstvo. može se vulgarno o z n a č i t i k a o " s i m b o l i č a n " . Ukoliko je simbol apstraktniji. L e t e ć i t o č a k na odelu železničkog činovnika n i j e n i k a k a v simbol železnice. diferenciraniji i specifičniji. s j e d n e s t r a n e . k o j e se ne može d r u g a č i j e ili b o l j e izrazili nego letećim t o č k o m .

U simbolima sna odigrava se spajanje psihičke energije sa likovima iz slika i radnjama u snovima. ali i onu stranu k o j a je r a z u m u n e p r i s t u p a č n a . i osećanja prevode se pomoću simbola sna u svest i time postaju pristupačni za razjašnjenje 154 . Živi s i m b o l nc može se o s t v a r i t i u o t u p e l o m i s l a b o r a z v i j e n o m d u h u . n e g o i od i r a c i o ­ nalnih p o d a t a k a čistog s p o l j a š n j e g i u n u t r a š n j e g o p a ž a n j a . t o o n m o r a d a z a h v a t a u p r a v o o n o što m o ž e b i t i z a j e d n i č k o v e ć o j grupi l j u d i . ( G W 6. B o g a t s t v o n a s l u ć i v a n j a i o b i l j e z n a č e n j a simbola z a h t e v a j u ne s a m o m i š l j e n j e nego i o s e ć a n j c . Z b o g toga on n i j e ni r a c i o n a l n e n i i r a c i o n a l n e p r i r o d e . a n j e g o v a p o s e b n a s l i k o v i t o s t . T o n i k a k d a n c m o ž e bili ono što j e m a k s i m a l n o i z d i f e r e n c i r a n o i v r l o teško d o s t u p n o . s d r u g e s t r a n e .epohu nenadmašni izraz za j o š nepoznato. nego i i n t u i c i j u . n e g o t o m o r a biti n e š t o t o l i k o p r i m i t i v n o d a n j e g o v o š i r o k o p r i s u s t v o b u d e van s v a k e s u m n j e . Afekti. § 9 0 1 ) (3) S i m b o l j e u v e k tvorevina v e o m a k o m p l e k s n e p r i r o d e . to on m o r a proizlaziti iz onoga što je p o n a j v i š e i z d i f e r e n c i r a n o i n a j k o m p l i k o v a n i j c u s a v r e m e n o j d u h o v n o j a t m o s f e r i . izaziva ne s a m o oset. pošto se s a s t o j i ne s a m o od p o d a t a k a r a c i o n a l n e p r i r o d e . A l i k a k o živi s i m b o l . a k o je u o b l i č e n a u č u l n u f o r m u . k a k v o g mu p r u ž a t r a d i c i o n a l n o postojeće stanje. i m a j e d n u s t r a n u k o j a sc odaziva r a z u m u . U t o m e sc s a s t o j i snažni i u isto v r e m e spasonosni u t i c a j n e k o g živog d r u š t v e n o g s i m b o l a . onda on poseduje širok u t i c a j . emocije. doduše. § 903) SIMBOLI SNA S i m b o l i sna izraz su s i m b o l o t v o r n c f u n k c i j e psihe. j e r ć e s e t a k a v duh zadovoljiti s i m b o l o m k o j i već postoji. (G\V 6. m o r a d a o b u h v a t i ono što j e s r o d n o n e k o j većoj grupi ljudi d a b i n a n j u m o g a o u o p š t e d a u t i č e . j e r se f o r m i r a od p o d a t a k a svih p s i h i č k i h f u n k c i j a . S a m o ako simbol t o o b u h v a t a i izražava n a j b o l j i m mogućim izrazom. j e r to doseže i shvata s a m o m a l i b r o j l j u d i . O n .

simbolotvorna funkcija snova nc služi samo za p r e v o đ e n j e životne e n e r g i j e iz n e s v e s n o g u svest i time za omogućavanje razvoja i rasta ličnosti. On dovodi do žive veze između Ja i nesvesnog. kojim sc libido iz jedne oblasti doživljavanja prevodi u drugu. S i m b o l sna je nosilac značenja k o j e spontano nastaje u nesvesnom i koje optimalno izražava relativno nepoznat sadržaj. ako ga svest prihvata. Dok simboli sna iz ove oblasti i arhetipski simboli imaju srazmerno postojano z n a č e n j e . Ako se u svom značenju potpuno obuhvati i asimiluje. u alegoriju ili u određeni sadržaj svesti. 8 7 1 ) 155 . budući da može da u jednoj slici objedini nespojive suprotnosti i tako odnos suprotnosti između svesti i nesvesnog dovede do sinteze. naslutiti u svom smislu i delimično integrisati u Ja. 3. 0 višestrukoj funkciji simbola sna II.. str. On poseduje sintetičku funkciju. Simbol sna je transformator psihičke energije. nego često i saznanja iz istorije čovečanstva. Stoga u simbolima sna nisu samo sačuvana individualna životna iskustva. onda kao živi simbol postaje suvišan. To Jungu. 4.i obradu. On prenosi nevidljivi. tom III. nego nas ona ujedno povezuje sa našim porcklom i sa istorijom razvoja čovečanstva. On sc može približiti svesti. Iz sposobnosti psihe da obrazuje simbole integrisanjem nesvesnih sadržaja u svest. kod individualne simbolike sna bezuslovno bi trebalo voditi računa o stanju svesti snevača i n j e g o v i m iskustvima k o j a su doprinela s p e c i f i č n o m oblikovanju lične simbolike snova (2). 2. (Psvchologie des 20. Dikman daje sledeći rezime: 1. pohranjena u kolek­ tivnom nesvesnom (1). 2. nastaje transcendentna funkcija koja dovodi u vezu protivrečne suprotnosti potreba S o p s t v a i E g a . gubi svoj karakter simbola i prelazi u znak. Ovu simbolotvornu funkciju psihe Jung jc zbog prevođenja psihičke energije iz nesvesnog u svest nazvao i "transcendcntnom funkcijom". Jh. instinktivni svet nagona u očiglednu sliku. Kindlcr.

K a ž e m k a k o jvpruhlično p r e p o r u č j i v o da se t a k o postupi. svesni duh je izgubio k o n t a k t sa j e d n i m delom p r i m i t i v n e psihičke e n e r g i j e . V e r o v a t n o j e ono što n a z i v a m o nesvesnim sačuvalo p r i m i t i v n e odlike k o j e su činile s a s t a v n i deo p r v o b i t n o g d u h a . j e r je on o d b a č e n p r i l i k o m r a z v o j a njegove v e o m a d i f e r e n c i r a n e svesti. § 3 3 9 ) 156 . j e r onda ne bi p o s t o j a l o ništa što bi sc n e k a k o dalo z a d r ž a t i i o z n a č i t i . p o s t o j e r e l a t i v n o u s t a l j e n i s i m b o l i . str. k o j a b i ga j e d i n o mogla p r e p o z n a t i . religiozna i m o r a l n a u v e r e n j a s v e s t i . K a d ne bi bilo takvih relativno ustaljenih simbola. A svesni duh n i k a d a n i j e p o z n a v a o p r v o b i t n i duh. pri č i j e m s c t u m a č e n j u čovek najstrožije mora čuvati njihovog povezivanja sa s a d r ž a j n o p o z n a t i m i p o j m o v n o f o r m u l i s a n i m s t v a r i m a .(1) S i m b o l o t v o r n a f u n k c i j a n a š i h s n o v a j e p o k u š a j d a s e p r v o b i t n i duh čoveka dovede u " n a p r e d n u . f a n t a z i j e . " d i f e r e n c i r a n u svest gde on n i k a d a r a n i j e n i j e o b i t a v a o . nego k a o s t v a r a n s i m b o l . ne kao z n a k ili s i m p t o m p o s t o j a n o g k a r a k t e r a . to se onda ne bi moglo ništa z a k l j u č i t i o s t r u k t u r i nesvesnog. ( G W 1 6 . zbog čega n i k a d a i nije mogao da sc podvrgne kritičkom samoposmatranju. t j . j e r t e o r i j s k i g l e d a n o . a r h a i č n i n a č i n m i š l j e n j a . ( 2 ) K a o što j c z a t u m a č e n j e s n o v a p o t r e b n o p r e c i z n o p o ­ z n a v a n j e d o t i č n o g s t a n j a s v e s t i . t j . isto t a k o j e v a ž n o d a s c u p o g l e d u s i m b o l i k e sna uzmu u o b z i r filozofska. P r a k t i č n o j e m n o g o p r e p o r u č l j i v i j e d a s e s i m b o l i k a snova n e p o s m a t r a s e m i o t i č k i . k a o i z r a z s a d r ž a j a k o j i u svesti j o š n i j e spoznan i p o j m o v n o f o r m u l i s a n i uz to k a o relativan p r e m a dotičnom s t a n j u svesti. J e r u davnoprošlim vremenima cela l j u d s k a ličnost s a s t o j a l a sc iz tog p r v o b i t n o g d u h a . 98). osnovne i n s t i n k t e itd. (Der Mensch umi seine Symbule. S i m b o l i sna s t a l n o u s p o s t a v l j a j u odnose sa ovim o b e l e ž j i m a k a o da to nesvesno p o k u š a v a da ponovo p o v r a t i sve ono čega se duh oslobodio tokom svog r a z v o j a i l u z i j e . K a d a sc razvila svest.

duševnih povreda i blokada u psihičkom razvoju. Psihoneurotski simptomi nastaju od kompleksa u nesve­ snom sa n a g l a š e n i m e m o c i o n a l n i m n a b o j e m ( 2 ) . Pošto su se određena duševna energetska polja odvojila od celine ličnosti i započela svoj sopstveni život. Pretpostavlja sc da simptom predstavlja privremeno kompromisno rešenje između svesti i nesvesnog. to ona mogu u telu izazvati duševno uslovljene funkcionalne smetnje koje se drugim recima označavaju kao psihosomatske smetnje ili kao neuroze ( 3 ) . danas je reč o analizi simptoma a prvenstveno o obradi i razumevanju celokupnog čoveka (1). Simptomi se tada razrešavaju sami od sebe kada se njima izraženi konflikti učine svesnim i budu prerađeni. Ovaj težak i bolan put od simptoma ka simbolu suštinski je korak u terapiji. između nagonskih potreba i duhovno-duševnih interesa. k o j a je dotle bila zarobljena i ukroćena u neurotskim kompleksima i simptomima.SIMPTOM Dubinska psihologija pod simptomom shvata pojavu bolesti k o j a se sastoji od m n o g o b r o j n i h psihoneurotskih komponenata. Za uspostavljanje psihičke ravnoteže i unutrašnje izbalansiranosti. Neobično je važno razumevanje simbolične poruke koja se izražava u simptomima. 157 . Dok je psihoterapija ranije započinjala sa "suzbi­ j a n j e m " simptoma (kao što se dešava u širokim oblastima medicine). tu spada i "nova raspodela" psihičke energije. simboli su od velikog značaja. Dalje. pomoću kojih se ranije u simptomima zarobljena psihička energija sada integriše u život. Simboli sc na opšte razumljiv način mogu označiti kao "transformatori energije".

n e s p o r a z u m i i tzv. neurozu t a k o leci k a o iilcus eruris. a f i r m i s a l a n a j m a n j e polovinu polja medicine. Ova dejstva su neophodno posredna. nego p o r e m e ć e n a celovitost jednog č o v e k a . § 1 2 6 ) ( 3 ) Neurotičar ima u sebi dušu detetu koje teško podnosi s a m o v o l j n a o g r a n i č e n j a . ali t i m e z a p a d a u d u b o k i r a s e e p i nejedinslvo sa samim sobom. ali p s i h o t e r a p i j a z n a . § 199) (2) Svi nesvesni s a d r ž a j i koji se pragu svesti bilo p r i b l i ž a v a j u odozdo ili su s a m o m a l o ispod n j e g a . U p r k o s n j e n e n e o s p o r n e mladosti kao naučnog metoda. S v o j f a k t i č k i n a p r e d a k ona je s v a k a k o o s t v a r i l a t e k t o k o m p o s l e d n j i h 5 0 g o d i n a i p r i tom s c z b o g p o l r c b c s p e c i j a l i z a c i j e o g r a n i č i l a n a uže p o d r u č j e p s i h o n e u r o z e . t r u d i n a u s v a j a n j u m o r a l a . I opšla m e d i c i n a zna izvesno da nc p o s t o j e s a m o bolesti n e g o i bolesni l j u d i . štaviše. ili bi b a r već odavno m o r a l a znati. h a l u c i n a c i j e u s e ć a n j u ( k a d a čovek s m a t r a da je tako r e k a o ili postupio). i to ne kod ove n e u r o z e . r e f o r m i s t k i n j a ili nešto t r e ć e . gde j c z a l e č c n j e p o t p u n o i r e l e v a n t n o d a l i j c p a c i j e n t k i n j a bila m i l j e n i c a o c a . d o k bi k o d n e k o g d r u g o g č o v e k a bilo sasvim o b r n u t o . a ta b o r b a se zove n e u r o z a . n e o č e k i v a n e n e s p r e t n o s t i sa p o v r e d a m a i sličnim p o s l e d i c a m a . p r i r o d n o . neurotične simptome. da n j e n o b j e k t n i j e f i k c i j a n e u r o z e . l a p s u s . p o g r e š n a s h v a t a n j a o o n o m e što jc čuo i p r o č i t a o . ( G W 16. s j e d n e s t r a n e . pre svega. O n sc. O n a jc izvesno i p o k u š a l a da tzv. promašaju svesti svodi sc na t a k v e s m e t n j e . želi da sc potčini. i m a j u o b i č a j da d e b i j u na svest. da li sc udala za s t a r i j e g ili mlađeg m u š k a r c a itd. Da jc t a j k o n f l i k t j a s n o svestan u svim n j e g o v i m s e g m e n t i m a . (G\V 16. N a j v e ć i b r o j tzv. iznenadno z a b o r a v l j a n j e i m e n a i p o d a t a k a . s v e s n o ili n e s v e s n o . d o d u š e . ne bi proizlazili 158 . N a j b l a ž e f o r m e neuroze su o m a š k e svesti. b a š na sve tzv. i da sc oslobodi. čiji s m i s a o n e vidi. onda iz n j e g a . bilo s a m o polovina stvari i da j e . k a t o l k i n j a . O n a j e ovde relativno b r z o uvidela da jc s u z b i j a n j e s i m p t o m a ili analiza s i m p t o m a . onda se shvata da je možda po sebi a p s u r d n i lek bio b a š ono p r a v o . nego kod ovog čoveka. P s i h o t e r a p i j a j c t a k o đ e pečela s a s u z b i j a n j e m s i m p t o m a k a o što t o č i n i m e d i c i n a u o p š t e . k a k o sc to d a n a s zove. ona je ipak toliko stara kao veština l e č e n j a u o p š t e i s t a l n o j c . šokovi k o j i n a s t a j u e k s p l o z i j o m b o m b e i t d . j e r se sadržaj kao takav nc p o j a v l j u j e u svesti. na primer.(1) A k o se b o l j e pogleda. ) . s d r u g e s t r a n e . k o j i su u k u p n o uzev ( k a k o to k a ž e m e d i c i n a ) psihogene p r i r o d e (izuzeci su tzv. reč o t r e t m a n u c e l o k u p n o g duševnog života č o v e k a .

p o s t a l i s u autonomni kompleksi k o j i s e u z v e l i k e o t p o r e m o g u p u t e m a n a l i z e n e s v e s n o g a p o n o v o p o t č i n i t i . U ovoj posebnoj vrsti istovremenosti odvijanja događaja od posebnog značaja jc njihova sadržajna ili "smisaona koincidencija". pa b o l e s n i k stoga ne može da sa n j o m r a z g o v a r a . O n i n a s t a j u s a m o onda k a d a č o v e k n e može d a s a g l e d a d r u g u s t r a n u svog bića i hitnost n j e n i h p r o b l e m a . a da oni ne stoje u uzajamnoj kauzalnoj zavisnosti. (b) sadržajan splet psihičkog iskustva u obliku arhetipskog sna u vezi sa prostorno udaljenim zbivanjima i (c) sadržajan sticaj psihičkog stanja i budućeg događaja (proročanski ili istiniti snovi) (2). S a m o pod tim uslovom p o j a v l j u j e se s i m p t o m k o j i onda pomaže n e p r i z n a t o j strani duše da dođe do i z r a ž a j a . 2 8 9 ) S1NHRONICITET Pomoću pojma sinhroniciteta Jung opisuje sadržajan vre­ menski splet dva događaja ili jednog unutrašnjeg i jednog spoljašnjeg. pri čemu se psihički procesi somatizuju u telu 159 . p o t i s n u t i i z h i j e r a r h i j e s v e s n e d u š e . dolaze u žestok s u k o b sa našim m o r a l n i m n a z o r i m a . š t a v i š e . p o s t a j u ć i svesne. Naposletku. t a t a m n a s t r a n a duše i z m i č e svesnoj k o n t r o l i . On razlikuje tri kategorije koincidencije: (a) sadržajan splet psihičkog stanja sa objektivnim. Oni su. ( 1 ) . K a o što j e već r e č e n o . Pri tome je reč o istovremenim relacijama tela i duše. str. Jung primenjuje pojam sinhroniciteta radi tumačenja vremenskog i sadržajnog paralelizma psihičkih i psiho­ fizičkih događaja i time sugerira istraživanje nerešenih problema psihosomatike pod ovim aspektom. d a s e s a t i m p o m i r i ili d a o d u s t a n e o d n j e . T i m e simptom postaje indirektni izraz n e s h v a ć e n i h ž e l j a k o j e . da j e k o r i g u j e . j e r o n u s t v a r n o s t i ne poseduje b a š n i k a k v o nesvesno b u đ e n j e n a g o n a . ( G W 7 . spoljašnjim događajem.n e u r o t i č n i s i m p t o m i . piše Jung.

T r i d o g a đ a j a f o r m i r a j u s l u č a j n u g r u p u k o j a se. bivaju podstaknuti sinhronističkim fenomenima. U vezi sa tim govori se i o izvesnom "psihoidnom" faktoru u oblasti n e s v e s n o g arhetipa. ali j e zbog u č e s t a l o s t i s v a k o g n j e n o g č l a n a sasvim izvan o k v i r a v e r o v a t n o ć e . P r e m a s v o j o j doslovnosti. o v a j t e r m i n i m a n e k e veze s a v r e m e n o m . o d n o s n o s a n e k o m v r s t o m istovremenosli. i tek se n a k n a d n o može v e r i f i k o v a t i . somatski procesi bolesti teku kao psihički procesi i dovode do određenih psihopatoloških fenomena. dakle prostorno distanciran. k a o što su. koji odgovara psihičkom stanju bez s a d r ž a j a . T a k o sc može desiti da se n e k o m e s l u č a j n o s k r e n e p a ž n j a na b r o j njegove t r a m v a j s k e k a r t e . tj. objektivnim. U v c č e on k u p u j e ulaznicu za pozorište k o j a opet i m a isti b r o j . ( G W 8. Došavši kući. T a k v a sistematizacija može iskazati više i mnogo č l a n o v a a da p r i t o m ne iskoči iz o k v i r a v e r o v a t n o g i r a c i o n a l n o m o g u ć e g . njemu sc neko j a v l j a telefonom i navodi mu isti b r o j . § 9 5 9 ) (2) a) K o i n c i d e n c i j a psihičkog stanja p o s m a t r a č a sa isto­ vremenim. U m c s t o tog p o j m a m o ž e m o se poslužiti i pojmom sadržajne koncidencije dva ili više d o g a đ a j a . (1) Žel i m d a V a m n a j p r e n a z n a č i m one č i n j e n i c e k o j e t r e b a o b u h v a t i t i u k r a t k o p o j m o m s i n h r o n i c i t e t a . k a k o izgleda. pri čemu postoji vidljiva k a u z a l n a veza između psihičkog s t a n j a i s p o l j a š n j e g d o g a đ a j a i i m a j u ć i u vidu p o m e n u t u psihičku relativnost p r o s t o r a i v r e m e n a .i tako izazivaju smetnje na telesnim funkcijama. b) Koincidencija jednog psihičkog stanja sa odgovarajućim ( m a n j e ili više i s t o v r e m e n i m ) s p o l j n i m d o g a đ a j e m k o j i se o d v i j a izvan p o d r u č j a opažanja p o s m a t r a č a . n c d o g a đ a č e s t o . poznati " d v o s t r u k i s l u č a j e v i " u b o l n i c a m a . pri čemu je r e č o n e č e m u drugačijem od slučajne verovatnosti. spoljnim događajem. 160 i . Slučajno je statistički. verovatan splet d o g a đ a j a . ne može sc zamislili. Psihoidan znači " s l i č a n d u š i " i predstavlja p o k u š a j o p i s i v a n j a n e o č i g l e d n i h dubinskih s l o j e v a k o l e k t i v n o nesvesnog k o j i . i obratno. d o d u š e . Jung naposletku smatra da su materija i psiha dva različita aspekta jedne te iste stvari. na primer. Prelazeći to područje.

temeljnu formu odnosa između svesnog subjekta i inače nepristupačnih dubina nesvesnog. Time Jungovo vrednovanje simbolotvorne funkcije psihe dobija značaj i u medicini. kao očiglednost životnih delatnosti izraženih u slikama".. što n c t r e b a b r k a t i s a sinhronim. Psihoanalitički posmatrano.c) Koincidencija j e d n o g psihičkog stanja sa odgovarajućim. § 9 7 4 f.u obliku snova. još nepostojećim. Stoga Jung đefiniše osnovnu konstituciju psihe kao " n i z slika u najširem smislu. imaginacija i fantazija .. budućim događajem sa vremenskom distancom koji se t a k o đ e može tek n a k n a d n o verifikovnti. U s l u č a j e v i m a pod b) i c) k o i n c i d i r a j u ć i d o g a đ a j i j o š nisu u p o d r u č j u o p a ž a n j a p o s m a t r a č a . Svi ljudi crpu svoje bitne poruke iz izvora kolektivnog nesvesnog. Prema novijim istraživanjima se smatra da slike i snaga predstava imaju posebno dejstvo na imunološki sistem čoveka. slike moraju iz tog razloga da se definišu višedimenzionalno. Duša stvara slike i simbole i ona sama je slika. nego s u u t o l i k o v r e m e n s k i u n a p r e d p o s t a v l j e n i t a k o da se tek n a k n a d n o mogu verifikovnti. ( G W 8. u oblasti psihoterapije trebalo bi naglasiti terapcutsku funkciju slika i simbola. Dalje.) SLIKA U smislu j u n g o v s k e dubinske psihologije slika čini . U njena mnogostruka dejstva posebno se ubrajaju ona koja imaju zapažen značaj za subjektivno zdravlje i za occlovljenjc osobe. Duša prenosi u slikama psihodinamiku nesvesnog u svest. U beskonačni niz slika duše ubrajaju 161 . u kojem svi imaju udela. Slike i simboli su izvorniji i višeslojniji od jezika i stoga čine važnu osnovu ljudske komunikacije. Iz tog razloga t a k v e d o g a đ a j e o z n a č a v a m k a o sinhronističke.

Zahvaljujući spletu određenih okolnosti (konstelacija). mada u izuzetnim slučajevima može č a k da se u izvesnoj m e r i p o j a v i i iz s p o l j a š n j e g sveta. b e z p r i p a d n o s t i m a k a k v o j k l i n i č k o j slici b o l e s t i . § 7 5 9 ) ( 2 ) I a k o slici.se ne samo naše individualne fantazije i snovi. Ukupna sadašnja situacija koncentriše se u slici. ali mu to ni u k o m s l u č a j u ne oduzima k a r a k t e r a r h a i č n o s t i . mitova i slike božanstava iz religija. a da ne p o s e d u j e p a t o l o š k a s v o j s t v a . (1) K a d a u ovom r a d u g o v o r i m o slici. a k o n i j e u p r v o m redu p a t o l o š k e p r i r o d e . njoj čak nedostaje svaka p r o j e k c i j a u prostoru. t j . nego i neprolazne slikovne predstave iz b a j k i . već na s h v a t a n j e k o j e potiče o d p o e t s k e u p o t r e b e j e z i k a . kao o g l e d a l o i izraz svesne i nesvesne situacije koja se u ispravnom tumačenju mora poštovati ( 2 ) . n a i m e n a sliku miišle. S l i k a n o s i p s i h o l o š k i k a r a k t e r k a k v e predstave iz m a š t e . u duši se u j e d n o m neprekidnom procesu rađaju s l i k e . n e p r i p a d a n i k a k a v k a r a k t e r s t v a ­ rnosti. P o s e b n u funkciju slika ima u n e s v e s n o j delatnosti mašte i m n o ­ g o s t r u k i m p r i z o r i m a i z m a š t e . ( G W 6. p o p r a v i l u . O v a j n a č i n p o j a v l j i v a n j a o z n a č a v a sc arhaičnim. Naša svest veoma zavisi od toga da li imamo uvid u svoju ukupnu situaciju. kao u vidu kakve vizije ili h a l u c i n a c i j e . ona se svesti p r i k a z u j e m a n j e ili više s t r a n o m . ona n i k a d a ne stoji umesto stvarnosti i uvek se r a z l i k u j e od čulne stvarnosti kao " u n u t a r n j a " slika. u n u t r a š n j a slika se l a k o p r e n o s i u p r o s t o r k a o v i z i j a ili k a o h a l u c i n a c i j a čula s l u h a . a n i k a d a n e m a k v a z i r c a l a n k a r a k t e r h a l u c i n a c i j e . i p a k j o j sc p r e m a p r i l i k a m a . t j . Na p r i m i t i v n o m nivou. može p r i d a t i veći z n a č a j za duševno 162 . Putem tih slika dobijamo uvid u svoju sadašnju svesnu i ujedno nesvesnu unutrašnju situaciju. slično kao što kod simbola mnogostruki utisci i iskustva izgledaju kao da su izdignuti i spojeni. Po pravilu. onda t i m e nc m i s l i m na p s i h i č k o o d s l i k a v a n j e s p o l j n o g o b j e k t a . O v a slika više počiva na nesvesnoj aktivnosti m a š t e i kao njen p r o d u k t . t j . ali b e z i s p o l j a v a n j a p a t o l o š k o g k a r a k t e r a o v a k v i h p o j a v a . j e r ona p r e d s t a v l j a u n u t r a š n j u stvarnost i može da ima pozitivna i/ili negativna dejstva na svest i na celokupan život jedinke ( 1 ) . u m e n t a l i t e t u p r i m i t i v n o g . k o j a sc s a m o i n d i r e k t n o odnosi na o p a ž a n j e s p o l j n j e g o b j e k t a .

k o j a u d a t o m s l u č a j u prevazilazi psihološki z n a č a j " s p o l j a š n j e " s t v a r n o s t i . Jung govori nc o Bogu. a ne sa B o g o m . nego o slici Gospodnjoj i time želi da jasno istakne da sve ono što se govori o B o g u predstavlja ljudski način izražavanja i psihološki iskaz. S l i k a j e . d o d u š e . nego od njihovih u z a j a m n i h odnosa. nije nikad odvojena od čoveka". već k o m p a k t a n proizvod k o j i i m a svoj vlastiti i s a m o s t a l n i smisao. t j . 163 . " S l i k a koju imamo o B o g u . T u m a č e n j e n j e n o g smisla nc može. i z r a z nesvesnih s a d r ž a j a . slika je i z r a z i nesvesne i svesne t r e n u t n e s i t u a c i j e . S l i k a p r e d s t a v l j a k o n c e n t r i s a n i izruz celokupne psihičke situacije. dok u s p o r a v a one k o j i j o j n c p r i p a d a j u . nego prema prilagođavanju u n u t r a š n j i m zahtevima. lo n i j e n i k a k a v k o n g l o m e r a t . k o j a predstavlja "unu­ t r a š n j u " s t v a r n o s t . polazili ni samo od svesnog ni samo od nesvesnog. (G\V 6. a ne s a m o ili p r e t e ž n o i z r a z o b i č n i h n e s v e s n i h s a d r ž a j a . U n u t r a š n j a slika jc kompleksna veličina. a s d r u g e s t r a n e iz t r e n u t n o g s t a n j a svesti. ili je sebi stvaramo. iz sopstvene aktivnosti nesvesnog. Baveći se slikom Gospodnjom u oblasti dubinske psihologije. U tom s l u č a j u j e d i n k a s c n c o r i j e n t i š c p r e m a p r i l a g o đ i v a n j u stvarnosti. mi se suočavamo sa slikama. v e l i k a psihološku vrednost. nego s a m o onih za k o j e p o s t o j i t r e n u t n a k o n s t e l a c i j a . § 7 6 0 ) SLIKA GOSPODNJA Drugačije od teologa i mnogih hrišćana. I p a k . sazdana od m a t e ­ r i j a l a n a j r a z l i č i t i j e v r s t e i p o r e k l a . P r e m a t o m e . dakle.doživljavanje. predstavama i projekcijama čovekovim. k o j e u v e k p a r a l e l n o podstičc i a k t i v n o s t p r i p a d a j u ć i h s u b l i m i n a l n i h m a t e r i j a l a . odgovorio je Jung na kritiku Martina Bubera ( 1 ) . ali nc svih s a d r ž a j a uopšte. O v a k o n s t e l a c i j a proističe. s j e d n e s t r a n e .

o čemu se u današnje vreme posebno raspituju mnogi ljudi koji tragaju za tim saznanjem. Pošto individualna slika Gospodnja čoveka pojedinca često nosi pečat najraznovrsnijih pozicija.U brojne likovne aspekte slike Gospodnje ubraja se sve ono što ljude. individualne slike Boga nastaju najčešće spontano u snovima i u duši. One su važan element i osnovni materijal lične slike Gospodnje jednog čoveka. Jung ukazuje na to da slika Gospodnja. kao što izgledaju zvanično priznate crkvene verske predstave. stoji u vezi sa istovetnošću čovekove slike sa B o g o m (2). neurotični ljudi mogu prenositi neurotizirane slike B o ž j e koje u odnosu na život deluju zastrašujuće i neprijateljski. Dok se priznati crkveni simboli i slike božanske najčešće reflektuju preko brojnih generacija i u njihovim glavama sc promišljaju. to se ona ne može pojaviti u tako jasnom i oplemenjenom obliku. Dok teologija naglašava više kvalitativnu razliku između B o g a i čoveka. Jung više pokazuje odnos između njih i time omogućuje spoznavanje Boga. kao što su negativna iskustva. shodno p s i h o ­ analitičkom tumačenju. mogu se prenositi celovite i susretljive slike Gospodnje koje unapređuju verski život i duševno d o ž i v l j a v a n j e . Pod poslednjim pojmom on podrazumeva sve simbole sa č e t v o r o d c l n i m o b l i k o m . a sem toga su i značajan segment u mozaiku kolektivne crkvene slike Gospodnje. Tilih). I u snovima savremenih ljudi 164 . crkvenog podučavanja i predskazivanja. S druge strane. Za Junga je veza između slike G o s p o d n j e i kvaterniteta značajna tema (3). indivi­ dualna slika Gospodnja nosi o b e l e ž j e prvenstveno religioznog vaspitanja roditelja. predstavlja odraz Sopstva a ono. putem njihovog verovanja i njihovih predstava. Pored teoloških i kolektivnih predstava o B o g u . opet. sve ono s t o j e čoveku sveto i što ga "bezuslovno tangira" (P. U č o v e k o v o m stremljenju ka ocelotvorenju i isceljenju kvateralni simboli i sistemi su od fundamentalnog z n a č a j a . Na ovaj način i brojnim drugim iskustvima. povezuje sa Bogom.

ali još ništa nc sluti o J e h o v i . M o j k r i t i č a r . A k o je h r i š ć a n i n . baš sve što se govori o " B o g u " . p o p u t slike G o s p o d n j e .m a n i f e s t u j e se ta kvatcralna simbolika. S t o g a jc J u n g dopunio i proširio hrišćansko trojstvo na kvaternitet. S i g u r n o n i j e z a d a t a k i s k u s t v e n e n a u k e da u t v r đ u j e u k o j o j m e r i na t a k a v duševni s a d r ž a j utiče b i ć e m e t a f i z i č k o g b o ž a n s t v a i d e l u j c o d r e đ u j u ć e na n j e g a . n i j e sveslan da k a d a i s a m govori o B o g u i s k a z u j e na j p r e ono s t o j e u n j e g o v o j svesti a potom i svoje nesvesne p r e d s t a v e . P r i t o m ne u z i m a m sebi ni n a j m a n j u s l o b o d u da p r o s u đ u j e m da li sc n e k o m m e t a f i z i č k o m b o g u uopšte dopalo i k o l i k o da se v e r u j u ć e m J c v r e j i n u prikaže kao onaj pre očovečenja. ) 165 I . To jc s t v a r teologije. k o j i on definišc o v a k o a papa d r u g a č i j e . Poseban problem predstavlja. Da li mi B u b c r može navesti gde j e B o g s t v o r i o svoju sopstvenu sliku o d v o j e n u o d č o v e k a ? K a o i ko može utvrditi t a k o n e š t o ? ( G W 18/11. "tamna strana" i arhetipska Senka u slici Gospodnjoj. S l i k a k o j u i m a m o o B o g u ili j c z a s e b e s t v a r a m o . § 1 5 0 7 f . j e r bi se čovek razbio o nju. čini se. Jungu je za cclovitu sliku čoveka i B o g a važno da tama ima svoje mesto i u slici Gospodnjoj. može bili s u p r o t s t a v l j e n u odnosu na J a i d a j e d n o j t a k v o j vezi n e n e d o s t a j e životnost. j a n e z n a m . protestantima kao jedini S p a s i t e l j . i p a k nije n i k a d a " o d v o j e n a od č o v e k a " . Č u d n o je da sc on dotiče m o j e t v r d n j e o tome da B o g ne može p o s t o j a t i o d v o j e n o od č o v e k a i nju s m a t r a t r a n s c e n d e n t n o m i z j a v o m . onda govori o božanstvu k o j e j o š nije otkrilo svoju i n k a r n a c i j u iz prve godine naše ere. crkvenim očima kao potonje trojstvo. onda on zna o o č o v e č e n j u . a sadašnjem rimskom papi zajedno sa Saiskupitcljicom. ali i d a l j e z a s t u p a m m i š l j e n j e d a taj odnos n a j p r e vodi a u t o n o m n o m d u š e v n o m s a d r ž a j u . l j u d s k i iskaz. t j . s t v a r o l k r o v e n j a i v e r e . po Jungu. (1) B u b c r ne može iln shvati u k o j o j m e r i " a u t o n o m n i duševni s a d r ž a j " . Nc s u m n j a m u n j e g o v o u v e r e n j c da jc u živoj vezi sa b o ž a n s k i m T i . kao "skrivenog i ljutitog B o g a " . d a j c p s i h i č k e p r i r o d e . O kom metafizičkog bogu govori. A k o j e ortodoksni J e v r c j i n . bez Bogorodice Saiskupiteljicc (Corrcdcmp(rix). Time on zahvata jedno do danas nerešeno pitanje koje su opisivali mnogi teolozi. posebno Martin Luter. I z r i č i t o k a ž e m da je sve.

prvi dco. " I a k o e m p i r i j s k i s i m b o l z a h t e v a dva d i j a m e t r a l n o s u p r o t n a t u m a č e n j a . š t a v i š e n e p o s r e d n o s t B o g a . isto t a k o ne može ni da p o s t o j i . S i m b o l p o d r a z u m e v a o b a i p r e d s t a v l j a stoga p a r a d o k s .(2) D e l o v a n j e božanstva na nas možemo utvrdili s a m o p o m o ć u p s i h e . T a č n i j c r e č e n o . uzdižu iz d u b i n a duševne p r i r o d e . ( G W 11. b e z k o j e se ono uopšte nc može realizovati kao a p s o l u t n o p o j e d i n a č n o . V e r a s i g u r n o i m a p r a v o k a d a č o v e k o v i m o č i m a i duši d o č a r a v a n c m e r l j i v o s t i n e d o s t i ž n o s t B o g a . mogla bi sc a r b i t r a r n o povući r a z l i k a između ove dve veličine. t j . S a m o ono što d e l u j e n a m e n e . m o r a l i b i s m o s c poslužiti recima A n g c l i u s a S i l c z i j u s a : " O n može b e z m e n e . Ovo n i j e mesto za bliže p o k a z i v a n j e k a k v u ulogu p r a k t i č n o i g r a j u ovi n u m e r i č k i simboli. nego s a n j e g o v i m p o s e b n i m s a d r ž a j e m . n a i m e s a a r h e t i p o m S o p s t v a ( S c l b s t ) . a j a n e mogu p o s t o j a t i bez N j e g a . M e đ u t i m .S o p s t v o k a o imugo Del u č o v e k u . nezavisno od svesti. ono što n e d e l u j e n a m e n e . Sopstvo b i s c m o r a l a s m a t r a l i kao k r a j n j a s u p r o t n o s t B o g u . O b a su psihološki istinita. s p o z n a j e m k a o s t v a r n o . ne može sc z a k l j u č i t i da li su b o ž a n s t v o i nesvesno dve r a z l i č i t e v e l i č i n e . p r i čemu ne m o ž e m o razlikovati da li to d e j s t v o dolazi ud B o g a ili iz n e s v c s n o g . naprotiv. T a č n o uzevši. pošto Sopstvo. To n a m ničemu nc služi. od čega nc m o ž e m o više e m p i r i j s k i da o d v o j i m o sliku B o g a . nego. Religiozna p o t r e b a t r a ž i celovitost i z a t o iz nesvesnog uzima p o n u đ e n e cei0vite slike k o j e sc. ( G W 11. ukoliko sc s u b j e k t i v n o opaža s a m o kao n a j i n t i m n i j e i k r a j n j e u s n m l j i v a n j c . p o m a ž e s a m o u o d v a j a n j u č o v e k a i B o g a . i u p r a v o jc blizina ono što m o r a biti e m p i r i j s k o d a n c b i bila p o t p u n o b e z n a č a j n a . n e može se ni j e d n o ni d r u g o dokazati k a o i s p r a v n o . § 7 5 7 ) (3) A s p e k t k v a t e r n i t e t a b o ž a n s k e slike može sc o b j a s n i t i k a o o d r a z S o p s t v a ili o b r a t n o . . D o d u š e . Z a t o svoje č i t a o c e upućujem na materijal sna u Psihologiji l alhemiji. . M e đ u t i m . To je to. č i m e sc s p r e č a v a o č o v e č e n j e B o g a . ali ona p r o p o v e d a i n j e g o v u b l i z i n u . s l i k a B o g a n e k o i n c i d i r a s a s a m i m n e s v e s n i m . § 282) 166 . ima potrebu za opštošću kao p o z a d i n o m .

(1) Želeo bih. Uticaji i delovanje slike majke različito se doživljavaju u žena i muškaraca. i s p u n j e n o svetom slika l a t e n t n o g nesvesnog. Mada je individualna slika majke uvek protkana arhetipom majke i pomešana sa njim. Dok žene svesno doživljavaju majku i majčinsko. a ne ž e n a . I d e a l i z a c i j a p r e d s t a v l j a t a j n i a p o t r o p e i z a m . Šire gledano. Za ž e n u . p r e k o p u t a . P r e m a t o m e . pa stoga i p o b u đ u j e n j e g o v u t e n d e n c i j u i d e a l i z o v a n j a m a j k e . K a k o arhetipski i transpersonalni aspekt slike majke tako i lična iskustva sa majkom mogu imati pozitivno ili negativno dejstvo. Z a m u š k a r c a . a k o j e i z r a ž a v a m u š k a r a c . Već iz tog razloga k o m p l e k s m a j k e se p r i n c i p i j e l n o r a z l u k u j e o d ž e n i n o g . Jung nabraja i druge majčinske praslike.SLIKA MAJKE S l i k a m a j k e se ovde upotrebljava u i s t o m smislu kao psihoanalitički stručni izraz imago m a j k e (Mutterimago). da skrenem pažnju na posebnu o k o l n o s t d a slika m a j k e leži n a j e d n o j d r u g o j r a v n i . što t r e b a doživeti. m e đ u t i m . ona ipak dopušta da se na individualnoj majci prepoznaju mnoga iskustva. kao što su. m a j k a j e . Zbog tog porekla pojavne slike majke mogu da odstupaju od stvarne majke. m a j k a je tip n j e n o g svesnog života k a o p r i p a d n i c a tog p o l a . oni kod muškarca dobijaju pretežno simboličan karakter i doživljavaju sc kao delovanje nesvesnog (1). tip. arhetip majke dolazi do izražaja u mnogim likovima i simbolima koji stoje u vezi sa rađanjem ili ponovnim rađanjem. nešto tuđe. m a j k a j e z a m u š k a r c a o d samog p o č e t k a nešto izričito s i m b o l i č n o g k a r a k t e r a . Nešto 167 . na primer: crkva. Slika majke sadrži svoj osnovni izraz arhetipa majke i vodi poreklo od kolektivno nesvesnog u čoveku. Pored ličnog aspekta slike m a j k e . pre sveg«. grad i univerzitet.

P r e m a tumačenju mitologije. u k o j o j sc p o j a v l j u j e a r h e t i p . navedimo j o š glas k o j i se često j a v l j a u snovima i govori usmeravajuće reči ili sa velikom uverljivošću prenosi neku poruku.) SLIKA OCA Slika oca nekog čoveka sastoji sc od iskustava i predstava različitog porekla koje imaju veze sa sopstvenim ocem ili nekim očinskim muškarcem u široj familiji ili potiče iz vlastite arhetipske dispozicije. Nesvesno i njegov magični u t i c a j su ono čega se čovek b o j i . Sem toga. Osvcšćivanjc i kritičko suočavanje sa najčešće nesvesno delotvornom slikom oca. Ž e n a s e m o ž e n e p o s r e d n o i d e n t i f i k o v a t i s a m a j k o m Z e m l j o m . p r e t v a r a u s i m b o l . d o k m u š k a r a c t o n c m o ž e (sa izuzetkom psihotskih slučajeva). ona se k o d žene tek t o k o m psihološkog r a z v o j a . Sve ove informacije u reči i slici mogu u pozitivnom ili negativnom obliku biti potomci slike oca. ona p r i p a d a s p e c i f i č n o s t i m a V e l i k e M a j k e ( M a g n a M a t t c r ) k o j a s c često p o j a v l j u j e u p a r u sa s v o j i m m u š k i m p a n d a n o m . D o k je k o d m u š k a r c a m a j k a ipso fiicto s i m b o l i č n a . P a d a u oči da se. m a n j e ili v i š e p o t p u n i i d e n t i t e t s a p r a s l i k o m . Mitološke predstave o junacima ili likovima velikih voda i razne slike božanstava neki su primeri za poslednji arhetipski i transpersonalni aspekt. sudeći po i s k u s t v u . duševno jezgro muškarca. ona 168 . Ostane li slika oca nesvesna a time i neobrađena. može sc pojaviti kao mudri starac. dok k o d žena p r c o v l a đ u j c htonični tip. kao unutrašnji vodič ili kao magično privlačan prirodni duh. njegovo Sopstvo. m a j k a Z e m l j a . U j e d n o j f a z i . kod m u š k a r c a uopšte češće j a v l j a tip U r a n i j c . § 1 9 2 f. (G\V 9/1. po svoj prilici. po p r a v i l u . važan su korak ka samospoznaji i samoostvarenju. Naposletku. n a s t u p a .se i desili z u j e da bi se o d a g n a o s t r a h . tzv.

postati još moćnije. Za to jc potrebna izvesna mera po­ z n a v a n j a s v o j e s o p s t v e n e i n d i v i d u a l n o s t i . putem transpersonalne slike Gospodnje.može da putem pozitivnih i negativnih uticaja i delovanja nekonrrolisano dovede do potuđenja sopstvenog životnog stava. t o n i j e n i k a k a v n a p r e d a k . nereflektirano s t a n j e . k o j a s c n c m o ž e steći b e z m o r a l n e o d l u k e i k o j a se nc može z a d r ž a t i bez izvesnog r a z u m e v a n j a s m i s l a . To je prihvaćeno. imago oca gubi svoju magičnu moć i stupa u pozadinu. kod psihoncurotskih smetnji u razvojnom periodu slike roditelja zadržavaju svoju snagu i mogu. p o s t o j e ć e g o b l i k a ž i v o t a . po p r a v i l u . P o j a č a n i m razvojem svesti i s a m o spoznajom u toku života.) 169 . čisto z n a n j e o datosti bez i n t e l e k t u a l n o g ili m o r a l n o g suda. P r e m a a r h a i č n o m u z o r k u . P r e n e s e li se a k c e n a t na sina. n a s i l n o m i d c n t i t i k a e i j o m sa o c e m i n j e g o v i m p o t o n j i m o d s t r a n j e n j e m . o d habitusa koji ima zakonski karakter. (1) Otac uopšte z n a č i r a n i j e s t a n j e svesti. odvajanje od oca dovodi do osa­ mostaljenja sina i kćeri ( 1 ) . § 2 7 0 f. Nije se zbilo n i k a k v o o d v a j a n j e od oca. t j . on može u patrijarhatu postati "zakonodavni B o g " i u savesti se internalizovati kao Nad-Ja (Supcr-Ego). k a d a j e zavisno o d o d r e đ e n o g . pa je čak i sprečava. onda se slika m e n j a . nastupa promena onda kada se sin s p r e m a da stupi na očevo mesto. u k o j e m se dete j o š n a l a z i . to se može dogoditi k v n z i u b i s t v o m o e a . M e đ u t i m . ( G W 11. Nasuprot t o m e . Dok je prvobitno arhetip bio mani­ festacija Sopstva. nego j e zadržavanje prvobitnog habitusa. pa nije propraćen nikakvom d i f e r e n c i j a c i j o m svesti. To važi k a k o individualno t a k o i k o l e k t i v n o . L e g i t i m n o r e š e n j e s a s t o j i sc u s v e s n o m r a z l i k o v a n j u oca od h a b i t u s a koji on r e p r e z e n t u j e . t j . Između slike oca i s l i k e B o g a postoje u patrijarhalnoj kulturi i religiji višeslojni uzajamni odnosi. Na indi­ vidualnom planu. Dok identifikacija sa ocem najčešće opterećuje ličnu individuaciju.

tako ne bi trebalo ni da od snova bezuslovno o č e k u j e m o nešto slično. on je ovde uvršćen zbog toga što se Jung o tome č e š ć e izjašnjavao. dolazeće udarce sudbine. U praksi bavljenja snovima najčešće je vrlo teško pronaći jednoznačne kriterijume tumačenja snova upozorenja. Za dotične snevačc snovi upozorenja najčešće se doživljavaju kao čudnovato predznanje duše. Kiršu o iznenadnoj smrti svog prisnog saradnika Tonija Volfa. U pismu J. U našem k o m p j u t c rizovanom društvu i u tako racionalno orijentisanom vremenu u mnogim oblastima mnogi ljudi se bave upravo snovima upozorenja. a pod tim p o d r a z u m e v a o "prethodnu k o m b i n a c i j u v e r o v a t n o ć e " budućih događaja (2). o v a k v i m snovima se pripisuje proročanska funkcija. 170 . U mom delokrugu rada poznati su mi brojni primeri kako je uvažen i shvaćen san upozorenja spasao ljudske živote. Iako to nije nikakav poseban stručni izraz jungovske psihoanalize. nesvesnu predistoriju i mogu se preko snova najaviti u obliku upozorenja (1). Jung se u tom smislu izražavao uzdržljivo i govorio je o prospektivnoj funkciji sna. 334). Na osnovu navedenih iskustava. na primer. Kao što za bitna pitanja našeg života najčešće nema jasnih odgovora. Jung opisuje te poteškoće (Briefe //.SNOVI UPOZORENJA Pod snovima upozorenja ovde se podrazumevaju snovi koji svojim slikama i simbolima unaprcd nagoveštavaju neku opomenu. Jung smatra da m n o g e krize u našem životu imaju svoju dušu. dok je potcenjivanje ove poruke vodilo u tragičnu smrt.

n a r a v n o . m i s l i i o s e ć a n j a k o j i su zbog n j e n e s l a b i j e naglašenosli izašli iz svesti. sir. otkrio je da sc mislilo na njegovo sopsrveno carstvo. U smislu d a v a n j a p r o g n o z e . K a d a j e p r e š a o r e k u i p o l o m u bici doživco potpuni p o r a z . nešto kao predvežba ili p r e d s k i c a . M n o g e k r i z e u n a š e m životu i m a j u svoju dušu i nesvcsnu i s t o r i j u . P o s t o j a n j e takvih prospeklivnih snova ne može se p o r i c a l i . a da nc u v i đ a m o opasnosti. Bilo bi n e o p r a v d a n o nazivati ih p r o r o č a n s k i m . b u d u ć i da san police iz s t a p a n j a elemenata i s p o d p r a g a s v e s t i . n a c r t r e š e n j a k o n f l i k t a . Mi i d e m o u susret n j i m a k o r a k po k o r a k . san jc stoga u z n a t n o p o v o l j n i j e m p o l o ž a j u nego s a m a svest. Č e s t o s e p o n a š a j u k a o delfijsko p r o r o č a n s t v o k o j e j e k r a l j u K r e z u reklo d a ć e . p o p r i l i c i . a n t i c i p a c i j a b u d u ć i h svesnih o s t v a r e n j a k o j a se p o j a v l j u j e u nesvesnom. § 4 9 3 ) 171 . ( G W 8. budući da su oni islo toliko p r o r o č a n s k i kao prognoza bolesti ili v r e m e n s k a prognoza. To sc ne može bczuslovno označiti kao čudo. snu dolaze u p o m o ć i p o t p r a ž n i tragovi s e ć a n j a . Ali o n o što n c o p a ž a m o p o m o ć u s v e s t i . p a j c k o m b i n a c i j a svih o n i h o p a ž a n j a . Ili j o š p o z i t i v n i j e r e č e n o : izgleda k a o d a j e p o n e k a d n a đclu n e k a d o b r a sila. b a r l a k o izgleda.(1) S n o v i p o k a t k a d n a j a v l j u j u s i t u a c i j e z n a t n o p r e nego šio će se one zaisla dogoditi. (Der Mensch unilseineSymbole. ali s c n c m o r a neizbežno susresti i poklopiti u svim p o j e d i n o s t i m a . Da je p r o s p c k t i v n a f u n k c i j a sna u ovom s l u č a j u z n a t n o n a d m o ć n i j a od svesne p r e t h o d n e k o m b i n a c i j e . može u lom s l u č a j u i s u s r e s t i s a s t v a r n i m p o n a š a n j e m s t v a r i . ali p o n e k a d i n c . to i n i j e toliko za č u đ e n j e . S c m toga. a k o p r e k o r a č i reku H a l i s . srušiti j e d n o veliko c a r s t v o . 51 f. n a p r o t i v . na k o j e svest nije više u s t a n j u da d e l o t v o r n o u l i c e . S a m o u posleđnjem s l u č a j u može se govorili o p r o r i c a n j u . M i s t e r i o z n a r u k a može n a m č a k p o k a z a l i put u p r o p a s t .) (2) P r o s p c k t i v n a f u n k c i j a j e . S t o g a čovek ne bi t r e b a l o da sc osloni na neku l j u b a z n u r u k u k o j a nas uvek i p r a v o v r e m e n o z a d r ž a v a pred o p a s n o š ć u . R e č je s a m o o p r e t h o d n o j k o m b i n a c i j i v e r o v n t n o ć e . k o j a se. t o č e s t o s p o z n a j e n e s v e s n o i saopštava nam putem snova. neki u n a p r e d s m i š l j e n plan. z a šta M e d c r d a j e o d g o v a r a j u ć e d o k a z e . ali isto toliko često izgleda da oni to ne čine. Na taj način n a s snovi često u p o z o r a v a j u . a snovi se i s p o s t a v l j a j u p o n e k a d k a o z a m k e . Njegov simbolični s a d r ž a j j e .

SOPSTVO

Uz p o m o ć p o j m a Sopstva ( S c l b s t ) , Jung pokušava da približno opiše celovitost ukupne čovekove ličnosti ( 1 ) . Psihička celokupnost sadrži i nesvesne i svesne delove kojima Sopstvo, kao središte ili centar ličnosti, upravlja i objedinjuje ih. U tom smislu Sopstvo je arhetipski faktor uređivanja sveta slika u duši; ona nam se javlja u brojnim slikovitim i simboličnim izražajnim oblicima. Naposletku, ona se karakterišc kao psihodinamički faktor posebne numinoznosti. Jung često ukazuje na to da svest nc smemo izjednača­ vati sa Sopstvom, jer to može da dovede do psihotskog naduvavanja i grandomanskog fantaziranja o natčovcku, nego da Ja stoji prema Sopstvu u k o m p e n z a t o r s k o m odnosu ili bi trebalo da formira "osovinu Ego-Selbst" (Erih Nojman). Psihoanalitički termin Selbst predstavlja konstrukciju i ukazuje na nadsvesne mogućnoti povezivanja sa Bogom i kosmosom, sa kristalima i životinjama, sa bićem i svim bivstvujućim (2). Druge slikovite i simbolične forme izražavanja čine sve arhetipske slike i mandale koje imaju svoje središte i samo Selbst kao svoj centar. Selbst se može pojaviti i u personalnim likovima, na primer, u lekaru, heroju ili svešteniku. Postoje Selbst paradoksalno kao i svi arhetipovi i ima antinomski karakter, to muški i ženski likovi i ličnosti mogu da se pojave u jednom obliku. Selbst sc, dalje, može pojaviti u obliku malog ili velikog, bespomoćnog i snažnog ili kao dete i starac. Time nije rečeno da su oni zaista takvi d a j e kod pojavnih oblika reč o paradoksnom odslikavanju u opažajućem subjektu. Selbst je upravo granični pojam koji nas sučeljava sa ograničenim mogućnostima ljudskog saznanja.

172

Za ovde izabrane pojavne slike Sopstva bitna su dva sledeća aspekta. T o j e i z v a n r e d n o d e j s t v o k o j e u k a z u j e n a numinoznu c e l o v i t o s t o v o g arhetipa, k o j i prenosi o s e ć a n j a b e z v r e m e n s k e dimenzije i "večnosti". S druge strane, Sopstvo je povezano sa slikom B o g a i "unutrašnjim I l r i s t o m " , tako da se oni, empirijski gledano, ne mogu j a s n o razlučiti. Naposlctku, za Junga je važno i to da se u celokupnost Sopstva, odnosno božjih slika, ubraja i integracija zla (3). ( 1 ) Selbst. Kao e m p i r i j s k i p o j a m , Selbst o z n a č a v a sve­ u k u p n o s t svih p s i h i č k i h f e n o m e n a u č o v e k u . O n o i z r a ž a v a j e d i n s t v o i c e l o k u p n o s t k o m p l e t n e ličnosti. Ali k a k o ovo p o s l c d n j e , zbog nesvesnog u d e l a , može s a m o d e l i m i č n o biti svesno, to je p o j a m Selbst zaista delom p o t e n c i j a l n o e m p i r i j s k e p r i r o d e i stoga p r e d s t a v l j a u istoj m e r i postulat. D r u g a č i j e r e č e n o , on o b u h v a t a s a z n a t l j i v o i n e s a z n a t l j i v o , odnosno j o š nciskušeno. Ova svojstva su mu zajednička sa mnogim p r i r o d n o n a u č n i m p o j m o v i m a k o j i s u više i m e n a n e g o i d e j e . A k o j c celovitost k o j a se sastoji iz svesnih i iz nesvesnih s a d r ž a j a postulat, onda j e njen p o j a m trunscentlentun, j e r ona p r e t p o s t a v l j a p o s t o j a n j e nesve­ snih f a k t o r a iz e m p i r i j s k i h razloga i time o z n a č a v a izvesnu suštinu k o j a s e m o ž e s a m o d e l i m i č n o o p i s a t i , ali k o j a s v o j i m d r u g i m d e l o m pro tempore o s t a j e n e s p o z n a j n a i n e o g r a n i č e n a . P o š t o p r a k t i č n o p o s t o j e f e n o m e n i svesti i n e s v e s n o g , to Selbst, k a o p s i h i č k a c e l o v i t o s t , s a d r ž i j e d a n s v e s t a n i j e d a n n e s v e s t a n a s p e k t . Selbst se e m p i r i j s k i j a v l j a u s n o v i m a , m i t o v i m a i b a j k a m a u liku " n a d r e đ e n e l i č n o s t i " ( k r a l j , h e r o j , p r o r o k , s p a s i t e l j i t d . ) ili u f o r m i s i m b o l a e e l o v i t o s t i ( k r u g , č e t v o r o ugaonik, k v a d r a t u r a k r u g a , krst itd.). Ukoliko ono p r e d s t a v l j a eomple.rio oppositorum, j e d i n s t v o s u p r o t n o s t i , onda se ono može javiti i k a o pogodna d v o s t r u k o s t , na primer, kao T a o , odnosno k a o skup j a n g a i j i n a ( n a č e l a d o b r a i z l a ) , k a o d v o j i c a b r a ć e ili k a o j u n a k i n j e g o v antipod ( z m a j , zli b r a t , veliki n e p r i j a t e l j , F a u s t i M e f i s t o itd.), t j . Selbst se e m p i r i j s k i j a v l j a k a o igra svetlosti i s e n k e , iako se o n o s h v a t a k a o celokupnost, pa time kao jedinstvo, u kojem su objedinjene s u p r o t n o s t i . . . T i m e se ono u k a z u j e k a o urhetipskupredstava k o j a se od drugih predstava takve vrste r a z l i k u j e po t o m e što, shodno z n a č a j u svog s a d r ž a j a i svoje n u m i n o z n o s t i , z a u z i m a c e n t r a l n o m e s t o . (GVV 6, § 8 9 1 )

173

(2) To " n e š t o " n a m jc s t r a n o , a i p a k tako b l i s k o , deo nas a i p a k n e p o j m l j i v o i p r i v i d n o središte t a k o t a j a n s t v e n e k o n s t i t u c i j e da može da z a h t e v a sve, s r o d n o s t sa ž i v o t i n j a m a i b o g o v i m a , sa k r i s t a l i m a i z v c z d a m a , a da n a s to ne č u d i n i t i , š t a v i š c , da p o b u đ u j e n a š e n e ­ o d o b r a v a n j e . To " n e š t o " traži sve to, a mi n e m a m o n i š l a u r u k a m a da b i s m o se j e d n o s t a v n o mogli s u p r o t s t a v i l i tom z a h t e v u , a č a k jc k o r i s n o čuti taj glas. To središte sam označio k a o Sopstvo ( S c l b s t ) . U inte­ l e k t u a l n o m smislu, Selbst n i j e ništa d r u g o do običan psihološki p o j a m , jedna konstrukcija koja bi trebalo da nam izrazi nespoznatljivu m u d r o s t k o j u m i , kao takvu, ne možemo da shvatimo, j e r ona prcvazilazi našu m o g u ć n o s t s h v a t a n j a , k a o što to proizlazi iz n j e n e d e f i n i c i j e . O n a se, isto t a k o , može obcležiti k a o " B o g u n a m a " . Počeci našeg c c l o k u p n o g duševnog ž i v o t a , čini sc, proisliču n e r a z r e š i v o iz te t a č k e , a svi n a j v i š i , pa i p o s l e d n j i ciljevi izgleda dopiru do n j e . T a j p a r a d o k s je neizbežan k a o i u v e k k a d a p o k u š a v a m o da n e š t o o z n a č i m o što sc n a l a z i s o n e s t r a n e m o g u ć n o s t i našeg r a z u m a . ( G W 7, § 3 9 8 f.) ( 3 ) O v a j a r h e t i p S o p s l v a u s v a k o j duši j e o d g o v o r i o n a " p o ­ r u k u " , tako da jc k o n k r e t n i učitelj Isus u n a j k r a ć e m roku asimilovan od konsteliranog arhetipa. Tako je Hristos ostvarivao ideju Sopstva. M e đ u t i m , k a k o č o v e k n i k a d a n e m o ž e e m p i r i j s k i d a r a z l i k u j e šta j e s i m b o l S o p s t v a a š t a s l i k a B o g a , t o o v e dve i d e j e , n a s u p r o t s v i m p o k u š a j i m a r a z l u č i v a n j a , uvek iznova n a s t u p a j u p o m e š a n o . Na p r i m e r , Selbst k a o s i n o n i m u n u t r a š n j e g H r i s t a j o v a n o v s k o g ili p a v l o v s k o g odraza ili Hristos k a o B o g ( " O c u i s t o v e t a n " ) ili a t m a n , kao individualno Selbst i i s t o v r e m e n o b i ć e k o s m o s a , ili Tao k a o i n d i v i d u a l n o s t a n j e i p a r a l e l n o k a o k o r e k t n o p o n a š a n j e svelskih z b i v a n j a . " B o ž a n s k i " domen p o č i n j e psihološki n e p o s r e d n o s one s t r a n e svesti, j e r je t a m o čovek već p r e p u š t e n p r i r o d n o m p o r e t k u na uspeh i p r o p a s t . S i m b o l e celovitosti, k o j i mu otuda dolaze, on naziva i m e n i m a k o j a su različita u zavisnosti od v r e m e n a i m e s t a . Psihološki se S o p s t v o definiše k a o psihička celovitost č o v e k a . Simbol Sopstva može biti sve ono o čemu čovek p r e t p o s t a v l j a o b u h v a t n u c c l o k u p n o s t k a o o sebi s a m o m . S t o g a simbol Sopstva n i k a k o nema uvek onu celovitost k a k v u z a h t e v a psihološka d e f i n i c i j a , n e m a ni l i k H r i s t o v , j e r n j e m u n e d o s t a j e n o ć n a s t r a n a n j e g o v e duševne p r i r o d e , tmina duha i greh. B e z i n t e g r i s a n j a zla, n e m a celovitosti. ( G W 1 1 , § 2 3 1 f.)

174

pri tumačenju snova i pri uspostavljanju konteksta i osvetljavanja "mesta u životu". Pri praktičnom radu na snovima. Dramski uzorak mnogih snova pokazuje najveću sličnost sa klasičnom dramom. Zbog te adekvatnosti između drame i sna mnogi ljudi su posebno impresionirani tim klasičnim komadima. Ovi problemi dobijaju posebnu psihodinamiku time što se svesnim saznanjima pridružuje višeslojni. N e s v e s n o pokušava da određeni problem učini razumljivim svesti jezikom slika i simbola. Ali obratimo se sada pojedinim aspektima strukture sna. Drugi aspekt strukture sna koji Jung naziva zaplet prikazuje snevača zapetljanog u suprotnosti k o j e p r o i z l a z e iz nerešenih problema životne istorije. a potom se pojavljuju akteri. U antičkoj Grčkoj posebno su negovani odnosi drame i sna. j e r se govori o nečemu urođenom. Te različite podatke o početnoj situaciji Jung naziva ekspozicija sna (1). mogli da uz tadašnji metod l e č c n j a i inkubacione snove da i u susednim amfiteatrima svesno i dodatno dozive osnovne duševne konflikte. Jung je zapazio da svi snovi kojih se č o v e k potpuno s c ć a imaju iste strukturne karakteristike. pri čemu su pacijenti u tadašnjim " p s i h o s o m a t s k i m k l i n i k a m a " . na primer u Epidauru. Umesto njih to mogu ponekad biti stvari ili životinje koje meritorno određuju radnju. nesvesni način gledanja duše. 175 . mogu postati svesna važna istorijska iskustva iz individualne životne istorije. Ekspozicija osvetljava istoričnost sna.STRUKTURA SNA Tokom svog dugogodišnjeg naučnog rada na snovima. Na početku svakog sna daju sc podaci o mestu i vremenu radnje.

U na izgled bezizlaznim situ­ a c i j a m a iz sna neko jc na o v o m dramatičnom vrhuncu ispunjen strahom ili se budi obliven znojem. T r e ć a f a z a p r e d s t a v l j a kulminaciju ili peripetiju. što m o j p r i j a t e l j X očigledno ne t r e b a da č u j e . u k o j i m a se može p r e p o z n a l i o d r e đ e n a s t r u k t u r a i k o j a jc dosta slična s t r u k t u r i drame. s a n p o č i n j e s a podatkom ojnestu radnje. D e l a n j e m sna proizveden rezultat daje s n e v a č u i terapeutu n a j č e š ć e važna uputstva o daljem razvoju i neophodnim sledećim koracima. K r a j sna predstavlja lizis (razrešenje) k o j e ne pruža uvek ž e l j e n o patentno r e š e n j e . a k t e r e a često i polazni p o l o ž a j . Podaci o v r e m e n u rede se j a v l j a j u . j e r sc ne zna šla će sc sada desiti. Ne m o g u da 176 . " I l i : " G o s p o đ a Y j e i z g l e d a v r l o u z b u đ e n a i želi m i n e š t o d o š a p n u t i n a b r z i n u . u j e d n o j a l e j i . u j e d n o j a l e j i " . n a l i k h o t e l u " i t d . n a s t a j e izvesna n a p e t o s t .U trećoj fazi sna radnja se dovodi do vrhunca koji Jung označava kao kulminaciju ili peripetiju (preokret). P r i m e r : " N a l a z i m sc na ulici. O n a navodi mesto r a d n j e . U d a l j i n i se p o j a v l j u j e a u t o m o b i l k o j i se b r z o p r i b l i ž a v a . Na j e d n o j r a s k r s n i c i n a i l a z i m o i z n e n a d a n a gospođu Y " . K o l a se k r e ć u v e o m a n e s i g u r n o i mislim d a j c vozač p i j a n . U brojnosti i višestranosti najvećeg broja snova koji su za mnoge ljude zbunjujući. N a p r i m e r . ili: " S e d i m s a o c e m i m a j k o m u ž e l e z n i č k o m k u p c u " . (1) S v a k a k o postoji velika većina " p r o s e č n i h " s n o v a . D r u g a faza je zaplet. k a o u p r i m e r u : " O d j e d n o m ja se n a đ e m u k o l i m a i n a i z g l e d ja s a m t a j p i j a n i v o z a č . ili: " N a l a z i m se u j e d n o j velikoj z g r a d i . d o g a đ a se p r e o k r e t . ili: " J a s a m u u n i f o r m i . " S i t u a c i j a se na izvestan n a č i n k o m p l i k u j e . k a o : " N a l a z i m se na ulici. Često snevač doživljava k a k o je stavljen pred tešku odluku. Ovu fazu sna n a z i v a m ekspozicijom. Uz to č e s t o sledi p o d a t a k o akterima na p r i m e r : " I d e m sa s v o j i m p r i j a t e l j e m X u š e t n j u g r a d s k i m p a r k o m . U sadržajan završetak sna ubrajaju se naročito kompenzatorska funkcija ili prospektivna uputstva o budućim razvojnim mogućnostima. prva pomoć se upravo sastoji u spoznaji raznih strukturnih elemenata. O v d e sc zbiva n e š t o o d l u č u j u ć e . Na dramskom vrhuncu dešava se samo nešto odlučujuće. a m e n e o k r u ž u j u mnogi drugovi iz s l u ž b e " itd.

dopunjuju i kompenziraju a. Tako Jung. k o j e počivaju na raznovrsnim iskustvima. Tu ubrajamo posebno svoje nerazvijene i odbačene strane. ruzrešenje ili rezultat n a s t a o r a d o m sna ( i m a izvesnili s n o v a . predstavlja svesnost i nesvesnost kao " s u ­ protnosti" koje sc. § 5 6 1 ff. Ta zla i mračna strana koju Jung naziva Senkom trebalo bi da bude prihvaćena i integrisana u cei inu ličnosti.) SUPROTNOSTI Opisi suprotnosti i njihova integracija u o c e l o t v o r e n j e ličnosti. s druge strane. druge u istraživanju duhovnih fenomena dosežu takve dimenzije. k o d k o j i h n e d o s t a j e č e t v r t a faza što može da p r e d s t a v l j a p o s e b a n p r o b l e m k o j i ovde n i j e za r a s p r a v l j a n j e ) . U svom delu "Theoretische 177 . zauzimaju u jungovskoj psihologiji centralno mesto. ( G W 8.zaustavim kola koja j u r e brzo i uz lomljavu u d a r a m u z i d . J u n g o v o shvatanje o suprotnostima dobij a dodatno na značaju u pogledu na interdisciplinarni disput između duhovnih i prirodnih nauka. na primer. jedno drugom protivureče ili se čak opiru (1). Gotovo da nema nijednog Jungovog dela u kojem on ne govori opširno i ponovljeno o ovoj temi. " Ili: " G o s p o đ a Y o d j e d n o m preblede i sruši se na z e m l j u . Za Junga su duhovno i materijalno su­ protstavljeni arhetipovi k o j i se na p s i h i č k o m planu presecaju a povezani su u brojnim pojavnim modalitetima psihičkog (na primer u slikovitom i psihodinamičkom obliku). s j e d n e strane. Svaki čovek i sa malo poznavanja samoga sebe može da u svom ličnom životu konstatujc takve suprotnosti i nastale tenzije. Dok jedne merenjem i vaganjem materije prodiru do jedinstvene stvarnosti. " Č e t v r t a i p o s l e d n j a faza je lizis.

P r o b l e m a t i k a suprotnosti sc p o j a v l j u j e kao n a j p o g o d n i j e i najidealnije poprište za najkonlradiktornijc teorije. n e može s e izmislili: p r a k s a n a d m a š u j c svaku f a n t a z i j u . S t r u k t u r a psihe j e uistinu toliko k o n t r a d i k t o r n a i k o n t r a p i i n k t u a l n a da v e r o v a l n o n e m a n i j e d n e p s i h o l o š k e k o n s t a t a c i j e ili i j e d n o g o p š t e g s t a v a o k o j i m a se i s t o v r e m e n o nc bi m o r a l a izneti i n j i h o v a s u p r o t n o s t . M c đ u l i m . K a k o to privesti k r a j u bez p o m e n u l o g p o t i s k i v a n j a . k o j a j e psihi s v o j s t v e n a u n a j d u b l j e m smislu r e č i . U oblasti nagona to se zbiva u seksualnosti a u duhovnom i spiritualnom području sledi kao "sjedinjavanje duše sa Bogom". kao susret sa Sopstvom ili sa nekimkosmičkim simbolom. Za Junga su psiha i materija dva polarna aspekta jedne te iste stvari. Već i s a m a formulacija " p o t r e b n o j c " uvek je dokaz nemoći terapeuta i ujedno z n a č i i p r i z n a n j e d a j e stigao d o k r a j a s v o j e m u d r o s t i . P r e s t a n e li p o t i s k i v a n j e . kao što sc obično kaže. n a p r o t i v . nc može n i k o da k a ž e . Važan primer i sliku povezivanja suprotnosti predstavljaju razni oblici sparivanja. Jung ukazuje na iskustva sa elektromagnetskim oscilacijama. Sloga jc potrebno modifikovali n a g o n . S v a k i saveslan i istinoljubiv p s i h o t e r a p e u t mogao bi da o l o m e . A a k o jc slobodan. n a r a v n o u tišini. U z m i m o kao p r i m e r t a k o z v a n i običan s l u č a j p o t i s k i v a n j a n a g o n a . " s u b l i m i r a t i " ga. posebno za p o l u o s t v a r c n e ili sasvim n e o s t v a r e n e p r e d r a s u d e u vezi sa s h v a t a n j e m sveta. o n d a on želi da živi i da dela na svoj n a č i n . nagon sc o s l o b a đ a . on j c . M e đ u t i m . povremeno veoma mučna. ispriča 178 . s i t u a c i j a l a k o postaje mučna. O n o što sc na tom mestu p r o b l e m a p o j a v l j u j e k a o m o r a l n i . T a k v i m s v o j i m r a z v o j e m p s i h o t e r a p i j a j e uzbudila o s i n j c gnezdo prvog r a n g a . S t o g a često ni r a z u m n i j e dovoljan za m o d i f i k a c i j u n a g o n a i n j e g o v o u k l a p a n j e u p o r e d a k r a z u m a . Vidljivi spektar tih oscilacija odgovarao bi duševnom području k o j e se preko infracrvenog proteže u fiziološko polje (instinkti) i na kraju preko ultraljubičastog prelazi u duhovnu sferu (arhetipovi). (1) V e ć p r v i p r o d o r i n a s t a j u ć e p s i h o t e r a p i j e u p o d r u č j e s t v a r n e p s i h o l o g i j e dovodili su do s u k o b a sa problematikom suprotnosti.Uberlegungen zum JVesen des Psychischen" ( 2 ) i na drugim mestima. K r a j n j i apel n a r a z u m b i o bi sasvim lepa s t v a r k a d bi č o v e k po p r i r o d i bio a n i m a l n o r a c i o n a l a n . on to n i j e . etički. filozofski i religiozni k o n f l i k t . b a r isto toliko n e r a z u m a n .

nije gubio iz vida da svest predstavlja neophodni antonim.). provaljuju u j e d n o m takvom slučaju i ako p s i h o t e r a p e u t ili p a c i j e n t n a v r e m e n c p o g o d e u c i l j . Svesno je sve ono što Ego opazi i zna. j e r p r e d s t a v l j a j u p o t e n c i j a l . san itd.) (2) S u p r o t n o s t i s u e k s t r e m n a s v o j s t v a s t a n j a . § 177 f. pisao je posle jednog impresivnog doživljaja na putovanju po Keniji.čitavu p r i č u . m a d a s e n e k a svojstva zaista mogu opaziti. C c l o k u p n a p r o b l e m a t i k a v r e m e n a . ( G W 1. filozofska i religiozna sumnjičavost naših dana. 259f.). p s i h i č k i p r o c e s i s c j a v l j a j u k a o e n e r g e t s k i b a l a n s između d u h a i n a g o n a . č i j a je p r e d n o s t u t o m e da m n o š t v o n a j v a ž n i j i h i najsloženijih psihičkih procesa svede na z a j e d n i č k i i m e n i t e l j . b e z o b z i r a d a l i s e p r o c e s m o ž e o z n a č i t i k a o d u h o v a n ili nagonski. simbol. (Erinnerungen. čija energija nastaje iz uravnoteženja različitih suprotnosti. O b o j i c a su p r i n u đ e n a da sc sa a s p e k t a svog pogleda na svet suoče sa samim sobom i sa partnerom. str. ( G W 8. Ako zamislimo svesno-nesvesnu celovitost psihe na modelu kugle. p r i č e m u on o s t a j e p o t p u n o m r a č a n . Sa s t a n o v i š t a tog n a č i n a p o s m a t r a n j a . slika. On je organ opažanja k o j i registruje mnogostruke veze sa okolnim svetom i 179 . Suprotnost između duha i nagona samo je j e d n a od n a j o p š t i j i h f o r m u l a c i j a . § 407) SVEST Iako sc Jung u svom terapcutskom radu i svojim spisima pretežno bavio problemima nesvesnog i njegovim dominantnim odlikama (arhetip. onda bi svest bila mali odsečak celokupne površine a Ego bi predstavljalo središte tog polja. o n d a t o m o ž e škoditi i j e d n o m i d r u g o m . formulišući to sledećim recima: "Ljudska svest jc stvorila prvo objektivno biće i smisao i time jc čovek zauzeo svoje važno mesto u velikom procesu postojanja". Psiha se sastoji od procesa. O velikom značaju koji za njega ima svest.

svest je "organ za orijentaciju" koji jc bliže opisan putem orijentacionih funkcija psihologije tipova. asimilira slike i simbole nesvcsnog i sređuje ih kao pojmove i reči ( 1 ) . S v e s t n i j e i d e n t i č n a s a psihom. mišljenje u slikama i snevanje. Svest jc f u n k c i j a ili d e l a t n o s t k o j a o d r ž a v a vezu p s i h i č k i h s a d r ž a j a s a J a . na primer. ( G W 6. Veze s a J a . radost-neraspoloženje. dolazi intuicija kao instinktivno razumevanje.tumači ih. Uz to. Jung ističe da se svest kompenzatorski ponaša prema potisnutom materijalu nesvesvnog. po sistemu p r i j a t n o neprijatno. Za Junga. koja svesno i nesvesno potiskuje druge aspekte našeg duševnog života. S v c s n a ličnost može se. dalje. kao i prema psihičkim sadržajima koji j o š nisu dosegli prag svesti. Tako svest poseduje važnu struktuirajuću i osmišljavajući! funkciju. P o m o ć u čulne funkcije. od velike zaleđinc nesvesne psihe k o j a sc ne može odrediti. E g o (odn. Ona j c . ali a k o jc reč o celini č o v e k o v e 180 . j e s u nesvesne. Tu spadaju i sva čulna opažanja. važna za savlađivanje nagona i instinkata u čoveku. P r v o od svesti i svega što ona o b u h v a t a . U duhovnoj i psihološkoj situaciji naše zapadne kulture doživljavamo snažnu dominaciju svesti. z a t o što psiha p r e d s t a v l j a c e l o k u p n o s t svih psihičkih s a d r ž a j a k o j i nisu svi nužno n e p o s r e d n o povezani sa J a . ukoliko ih on ne oseća k a o t a k v e . to kod sadržaja n e s v e s n e psihe sa n j e n i m arhetipskim slikama i k o m p l e k s n i m energetskim poljima nije sasvim moguće (2). Mišljenje tumači opaženo i govori " š t a " je to. Pod svešću s h v a t a m vezanost psihičkih s a d r ž a j a za J a (vidi J a ) . (3). delatnost mašte. Ove se funkcije mogu porediti sa j a h a č e m koji svog konja vodi na empatičan način. i d r u g o . J a ) i svest opažaju stvarnost u s p o l j n j e m i unutrašnjem svetu. j a s n o o d r e d i l i i r a z g r a n i č i t i . Dok svesne psihičke funkcije i delove ličnosti možemo relativno jasno da razgraničimo i odredimo. (1) Svest. Osećajna funkcija registrujc prirodu iskustava i oseta i o c e n j u j e ih. odnosno nisu vezani za Ja u toj m e r i da bi imali k v a l i t e t svesnosti. dobro-zlo itd. ukoliko J a ovu vezanost oseća kao takvu. na primer. § 7 5 8 ) ( 2 ) M o ž e m o z a m i s l i t i da se č o v e k o v a l i č n o s t s a s t o j i od dva dela. m a n j e ili v i š e . P o s t o j i m n o š t v o psihičkih k o m p l e k s a k o j i nisu svi n e o p h o d n o povezani sa J a .

O s e ć a n j c ga dovodi u tako blisku vezu sa s u b j e k t o m da ovaj m o r a da odluči o p r i h v a t a n j u ili o d b i j a n j u . Poslednja dva tipa određuju temeljno naš način zauzimanja stava i usmeravaju našu duševnu energiju (libido) i našu životnu orijentaciju ili na spoljašnje o b j e k t e i stvarnost ( e k s t r o v e r z i j a ) ili na unutrašnje s u b j e k t i v n e p o s t o j e ć e sadržaje (introverzija). TIPOVI Jung pravi razliku između četiri psihološka tipa funkcije ( m i š l j e n j e . T i m e se nc misli na neku specifičnu čulnu delatnost. Željna i neželjna reakcija osećanja odgovara najvišem stepenu s u b j e k t i v i z a c i j e o b j e k t a . č i j e p o s t o j a n j e moramo pretpostavili da bismo objasnili izvesne činjenice. § 256) TIPOLOGIJA. S v e s t je u prvom redu organ za orijentaciju u svetu spoljnih i u n u t r a š n j i h p r i l i k a . onda se m o r a p r i z n a l i da je njen potpuni opis n e m o g u ć . i n t u i c i j a ) i dva tipa z a u z e t o g stava (ekstroverzija. Ne želeći da se izgubim u k a u z a l i s t i č k i m p o j e d i n o s t i m a . o g r a n i č i ć u se s t o g a na n o r m a l n e i s t a l n o p r i s u t n e s p o s o b n o s t i svesti. Nepoznati faktori sačinjavaju ono što označavamo kao nesvesni dco ličnosti. o s e ć a n j e . § 66) (3) N e r a z g r a n i č i v c sposobnosti čoveka su. k a o što je p o z n a t o . To n a z i v a m mišljenjem. o s e t . m n o g o b r o j n e . Svest n a j p r e i pre svega k o n s t a t u j c da nešto p o s t o j i . Sledeća sposobnost d a j e tumačenje onoga što je o p a ž e n o . Tu v r e đ n o s n u f u n k c i j u n a z i v a m osećunjem (čuvstvom). postoji neizbežno nerazgraničivo i neodredivo. (G\V 8. ( G W 11. Drugačije rečeno. introverzija) koji su dati kao prilog ( 1 ) . Ta f u n k c i j a asimiluje opaženo i time objekt opažanja u većoj meri pretvara u p s i h i č k o n e g o što s e t o d e š a v a s a m o p u t e m o s e t a . T r e ć a s p o s o b n o s t u t v r đ u j e vrednost o b j e k t a . D o k introvertni tip prvenstveno 181 . već na o p a ž a n j e uopšte.ličnosti. ukoliko se ona s a s t o j i od svesnog dela k o j i se može p o s m a t r a t i i k o j i ne o b u h v a t a n e k e f a k t o r e . d o p u n s k o Nešto u s v a k o j ličnosti. Te sposobnosti o z n a č a v a m k a o oset.

Pri tom drugi par funkcija čini odnosnu pomoćnu funkciju. osnovnu funkciju. trebalo bi da svaki čovek. onda se nesvesno prema tome ponaša kompenzatorski. na primer. Pri tom mišljenje prenosi saznanje o tome " š t a " znače iskustva ili stvari. T i p zauzetog stava dalje se diferencira prema svesti i nesvesnom. Oset registruje preko čula " d a " određene činjenice postoje. nerazvijena i pretežno nesvesna. naravno. Pošto su ova četiri tipa funkcije opisana pod dotičnim odrednicama. Svaki čovek poseduje samo jednu. to ć e m o se ovde zadovoljiti sa nekoliko kratkih iskaza.određuju subjektivni faktori i ima t e š k o ć e sa prilagođavanjem s p o l j a š n j e m svetu. U toku svog života. O vezama između individualne tipologije 182 . Ako je svest nekog čoveka. Trema sparivanju mišljenja i osećanja. Osećanje je vrednujuća funkcija koja sudi i odmerava prema unutrašnjim kriterijumima vrednosti. str. tj. r a z v i j e i k o m p e n z a t o r s k i deo iz svog nesvesnog. "radi č e g a " su one date. s jedne strane. Mišljenje omogućava da sc sadržaji predstava i višestruka iskustva dovedu u shvatljivu vezu. Oset sadrži svekolika čulna opažanja i čulne senzacije. pa je introvertno. ponaša obrnuto. posebno od njegove druge polovine. k o j a je najrazvijenija i pomaže u savlađivanju životnih problema. (Zainteresovani čitaoci mogu naćijungovski test tipova na nemačkom jeziku zajedno sa t a b e l o m vrednosti u k n j i z i I I . Stuttgart 1984. s druge strane. radi s v o g o c e l o t v o r c n j a . a intuicija naslućuje njihov smisao. a osećanje govori " k a k v e " su one. 2 5 7 f f ) . tzv. i oseta i intuicije. H a r k : "Religiose Neurosen". Intuicija je mogućnost naslućivanja koja daruje sposobnost saznavanja pozadine određenih situacija. time je osnovnoj funkciji suprotstavljena funkcija inferiorna. Kod introvertnog tipa ono se. Ovu funkciju treba tokom života razvijati putem individuacije i samoostvarenja. kod ekstrovertnog tipa sve j e obratno. orijentisana ekstrovertno. Četiri psihološka tipa funkcije pomažu čoveku za orijentisanjc u svetu i u međuljudskim odnosima.

tip j e k a r a k t e r i s t i č a n o b r a z a c o p š t e g stava k o j i s e j a v l j a u b r o j n i m i n d i v i d u a l n i m o b l i c i m a . podležu k a k o izvesnim p r o m e n a m a u toku razvoja ličnosti tako i pri neurotskim s m e t n j a m a . § 9 1 3 ) (2) M o j a t i p o l o g i j a se z a s n i v a na p s i h o l o š k i m p r e m i s a m a . a ove p o s l e d n j e t e š k o s e m o g u p o k l o p i t i s a p s i h o l o š k i m . k o j i sc mogu o z n a č i l i k a o misaoni. a isto lako i neki drugi tip. naprotiv. O v i . P r i p o s m a t r a n j u n e u r o t i č a r a p r e svega s e n c z n a d a l i s e p o s m a t r a s v e s n i ili n e s v e s n i k a r a k t e r . oset i i n t u i c i j u . U p r a v o j e F r o j d j e d a n takav s l u č a j . N a osnovu t a č n o g p o z n a v a n j a n j e g o v o g k a r a k t e r a . S o m a t s k e odlike sačinjavaju t r a j n a i takoreći n e p r o m c n l j i v a č i n j e n i č n a s t a n j a . (1) Tip j e p r i m e r ili o b r a z a c k o j i n a k a r a k l c r i a t i č a n n a č i n i z r a ž a v a k a r a k t e r n e k e v r s t e ili opštosli. U užem smislu ovog r a d a . emotivni. U p r v u s p a d a j u misaoni i emotivni tip. n a i m e o n e k o j e se uglavnom orijcntišu na četiri osnovne psihološke f u n k c i j e . ( G W 6. D i f e r e n c i j a c i j a na r a c i o n a l n e i i r a c i o n a l n e tipove p r e d s t a v l j a drugo gledište i nema n i k a k v e veze sa i n t r o v e r z i j o m i e k s t r o v e r z i j o m . Od m n o g o b r o j n i h realno p o s t o j e ć i h i m o g u ć i h s t a v o v a i s t i č e m u ovom i s t r a ž i v a n j u u k u p n o četiri. dok psihološke. p r e m a kvalitetu osnovnih f u n k c i j a . o d n o s n o s o matskim svojstvima. i n f e r i o r n i m m i š l j e n j e m . n a o s n o v n i m f u n k c i j a m a z a s n o v a n i tipovi. D a l j e d i f e r e n c i r a n j e u dve k l a s e d o p u š t a prvenstveno kretanje libida. ono je u d r u g i m . F r o j d j e t a d a a i k a s n i j e p r u ž a o s l i k u 183 .i naučnog dela nekog čoveka svedoči Jung u svojim dijagnostičkim primedbama na adresu Frojda (2). taj izvorni tip bio j e već n e u r o t s k i i z b r i s a n . toliko zavisno od mnogih spoljnih i u n u t r a š n j i h f a k t o r a da d i j a g n o z a važi s a m o z a izvesno v r e m e . mogu se. a u d r u g u i n t u i t i v n i i s e n z i t i v n i t i p . U k o l i k o je t a k a v stav habitualan i zbog toga k a r a k t e r u individue d a j e o d r e đ e n o o b c l e ž j e . godine. K a d a s a m g a u p o z n a o 1 9 0 7 . veoma čestim s l u č a j e v i m a . onda govorim o psihološkom tipu. K a d a već u izvesnim s l u č a j e v i m a p r i p a d a n j e o d r e đ e n o m tipu može da važi doživotno. E m o t i v n i tip može p r i p a d a t i i n t r o v e r t n o j ili e k s t r o v e r t n o j klasi. intuitivni i senzitivni tip. dakle na m i š l j e n j e . naime introverzija i ekstroverzijaSvi o s n o v n i tipovi m o g u p r i p a d a t i k a k o j e d n o j t a k o i d r u g o j k l a s i . v e ć p r e m a d o m i n a c i j i n j i h o v o g više i n t r o v e r t n o g ili više e k s t r o v e r t n o g s t a v a . pudcliti u dve k l a s e : u racionalne i irueionulne tipove. s m a t r a m g a z a p r v o ­ b i t n o i n t r o v e r t n i emotivni tip sa tzv. o s e ć a n j e .

ovde ćemo. j e r j a s a m l o p r o m i s l i o . Njegovo p r c c e n j i v a n j e mišljenja. Sudeći po iskustvu. 7 5 ) TRANSFER U analitičkoj psihologiji K . u kojem se duševni sadržaji prenose na druge objekte (1). u činjenici da nijedan od njegovih " t r a u m a t s k i h " slučajeva histerije nije verif i k o v a n . godine j o š m a l o a n a l i z i r a o F r o j d a zbog j e d n o g n e u r o t i č n o g s i m p t o m a . e m o t i v n i tip n a t a k v i m t a č k a m a n a g l o s e m e n j a u m i š l j e n j e k a o k o n t r a f u n k c i j u . Na osnovu posebnih emotivnih veza ponovo oživljavaju ranija iskustva i odnosi prema objektima. str. s jedne strane. s druge s t r a n e . Junga kao transfer/prenos označava se određen oblik odnosa između terapeuta i pacijenta za vreme psihoterapcutskog tretmana.c k s t r a v c r t n o orijenlisnnog mislioca i c m p i r i č a r a . Dok jc u praksi transfer pacijenta neodvojivo povezan sa kontratransferom terapeuta. G . i nepotpuna odgovornost posmatranja. K a d a s a m 1 9 0 9 . Nasuprot 184 . i p a k . opisati najpre samo prvi aspekt ovog v i š e s l o j n o g e m o c i o n a l n o g o b r a s c a odnosa. T r a n s f e r nc p o č i n j e tek u toku podrobnijeg upoznavanja. d a s c slaže. Subjektivno precenjivanje sopslvenog mišljenja ilustrovano je nje­ govom r e č e n i c o m : " T o m o r a . " N e d o v o l j n a odgovornost p o s m a t r a n j a i s k a z u j e sc. O n s e oslonio n a p o š t e n j e svojih h i s t e r i č n i h p a c i j e n a t a . Transfer je specifična forma projekcije koja je opšti psihički proces. radi preglednosti. i to sa o d g o v a r a j u ć i m k o m p e n z a t o r s k i m precen j i v a n j e m . {Briefe III. na p r i m e r . Njihovim projektovanjem i prenošenjem na terapeuta. n a i š a o s a m na t r a g o v e koji su mogli da navedu na z a k l j u č a k o z n a t n o j povredi njegovog emotivnog života. oni se mogu ponovo oživeti i obrađivati. pobudili su moju s u m n j u u pogledu njegovog lipa. nego nastupa odmah posle prvog susreta između pacijenta i terapeuta.

"Psihologiji transfera" ( 1 9 4 6 ) jungovski terapeuti su tokom poslednjih decenija izvršili nova k l i n i č k a ispitivanja. Razrešenje transfera je težak proces koji se ne može iznuditi.tome. u svakoj dubljoj terapeutskoj analizi se mnoga sećanja i osećanja iz životne i s t o r i j e p r e n o s e na terapeuta i povezuju sa n j i m . j e r bi se onda uvek z n a l o da se p r o j e k t u j u sopstveni s u b j e k t i v n i s a d r ž a j i . A k o nesvesno pacijenta insistira na zadržavanju veza i prenosa prema terapeutu. Prema Jungovom fundamentalnom radu. na p r i m e r . M e h a n i z a m p r o ­ j e k c i j e k o j i m se s u b j e k t i v n i s a d r ž a j i p r e n o s e na o b j e k t i izgledaju k a o da n j e m u p r i p a d a j u . ne p r e d s t a v l j a n i k a k a v izuzetak od loga. onda se lečenjc mora nastaviti. p r e d s t a v l j a u s t v a r n o s t i iluziju. j e r sc zna da oni već p r i p a d a j u n e k o m . N a r a v n o . samo u m o j o j glavi on jc ton. A k o . U s l u č a j u p o s t o j a n j a p r o j e k c i j e . P r e n o s j e u p o s e b n o m smislu proces k o j i s e odigrava između dva č o v e k a . U tom s l u č a j u oni se ne mogu p r c n e l i u o b j e k t . Ne m o g u sc svesno i n a m e r n o vršili p r o j e k c i j e . k a ž e m : " O v a soba j c o b o j e n a u ž u t o " onda j e l o p r o j e k c i j a . I I . p r e t p o s t a v l j a sc da ono što se p o s m a t r a u o b j e k t u nije s u b j e k t i v n o g p o r e k l a . P o z n a t o vam j e d a j e b o j a s t v a r s u b j e k t i ­ vnog i s k u s t v a . T a k o je i Ion koji č u j e m l a k o đ c p r o j e k c i j a . od kojih su neki rezultati već napred izneti. Dikman razlikuje četiri različita aspekta i nivoa prenosa (vidi Kontratransfer). a ne između l j u d s k o g s u b j e k t a i fizičkog o b j e k t a . može o d n o s i t i isto t a k o i na fizičke o b j e k t e . žut j e s a m o u n a m a . P r o j e k c i j a j c opšti p s i h o l o š k i m e h a n i z a m . psihički fenomen koji j a p r o j e k t u j e m . privid sa k o j i m se č o v e k k o n f r o n t i r a u o b j e k t u . m a d a i z u z e t a k a i m a . kao p o s e b n i o b l i k p r o j e k c i j e . smatra Jung. j e r Ion sam po sebi ne p o s t o j i . nego da 185 . To omogućava osvešćivanje i proradu ncurotskih poteškoća ( 2 ) . j e r o b j e k t p o sebi n i j e žut. b a r j a s h v a t a m s t v a r i u tom s m i s l u . k a o što smo videli. k o j i s u b j e k t i v n e s a d r ž a j e bilo k o j e v r s t e prenosi na neki o b j e k t . svako jc slobodan da laj izraz koristi po s v o j o j volji. dok sc opšti m e h a n i z a m p r o j e k c i j e . B i t n o jc da sc ova dva p o j m a povezu i da b u d e m o s v e s n i toga d a j e p r e n o s p o s e b a n s l u č a j p r o j e k c i j e . (1) P s i h o l o š k i proces p r e n o š e n j a specifična je f o r m a opštijeg p r o c e s a p r o j e k c i j e . M e đ u t i m . n i k a d a ne počiva na činu volje i prenos.

kao figura. integrisan u psihi p a c i j e n t a . M o g l o bi se reći da l e k a r u m e r i . K a d a k a ž e m . nego je psihička funkcija u procesu individuacije. ( G W 18/1. Živi simboli i oni koji ujedinjuju suprotnosti i aktivna i m a g i n a c i j a . S t o g a j e iznenadan prekid p r e n o s a uvek s k o p č a n sa k r a j n j e n e p r i j a t n i m i često o p a s n i m p o s l e d i c a m a . a s i m i l u j c ih. 186 . § 3 1 2 IT. T a d a se ovi s a d r ž a j i p r i k l j u č u j u sopstvenoj psihologiji. biva sa s v o j e s t r a n e . pa ipak u izvesnom t r e n u t k u on jc od velikog z n a č a j a za p a c i j e n t a . onda želim d a time n a z n a č i m d a p a c i j e n t n e opaža l e k a r a o n a k v i m k a k a v on j e s t e . u k o j o j s h v a t a n a j i n t i m n i j e p s i h i č k e s a d r ž a j e p a c i j e n t a . kada se j o š više pojačava njegova habitualnn slabost p r i l a g o đ a v a n j a putem intenzivnog b a v l j e n j a prošlošću. O n e s t v a r a j u prividan odnos. pa ih nc m o ž e m o više pripisivati o b j e k t u . P r c n o s se s a s t o j i iz raznih p r o j e k c i j a k o j e su z a m e n a j e d n o g s t v a r n o g psihološkog o d n o s a . S t o g a p r o j e k c i j a paila u vodu k a d a se k o n s t a t u j c da su naizgled o b j e k t i v n e č i n j e n i c e u realnosti o b i č n i s u b j e k t i v n i s a d r ž a j i . Te s l i k e iz sećnnjn k o n t a m i n i r a j u l e k a r a . J e r a p s o l u t n o je p o t r e b n o da l e k a r stupi u što bliži odnos sa p s i h i č k i m r a z v o j e m p a c i j e n t a .o b j e k t i v n o p o s t o j i . § 283) TRANSCENDENTNA FUNKCIJA Transcendentna funkcija nije nikakav filozofski pojam i ne označava metafizičko saznanje. stvaraju sintezu između svesti i nesvesnog a time i prelaz od dosadašnjeg stava ka proširenju svesti. " k a o f i g u r a " . j e r o n d a j e povoda p a c i j e n t u d a o t k r i j e svoje n a j i n t i m n i j e t a j n e . ( G W 16. nego da on u n j e m u vidi j e d a n od onih tipičnih l i k o v a k o j i su u n j e g o v o j p r e d i s t o r i j i bili toliko z n a č a j n i . t j . j e r time p a c i j e n t zapada u nepodnošljivo gubljenje odnosa.) (2) F e n o m e n prenošenja neizbežna je oznaka svake dublje a n a l i z e . U ovom psihičkom procesu odvija se kompenzatorski odnos između svesti i nesvcsnog. Č i n i se k a o da m o ć onih slika s e ć a n j a prelazi na njega.

nego paci­ j e n t u daruje zapaženu prednost da vlastitim snagama doprinese n a p o r i m a l e k a r a i t i m e da u t o j m e r i ne b u d e z a v i s a n od l e k a r a i njegovog u m e ć a n a često o b e s h r a b r u j u ć i n a č i n . K o n s t r u k t i v n i m e t o d p r e t p o s t a v l j a svesna s a z n a n j a k o j a i kod p a c i ­ j e n a t a p o s t o j e b a r p o t e n c i j a l n o . I kada ima dovoljno inteligencije za r a z u m e v a n j e postavljenih pitanja. p a k . To suočavanje se odvija celovito i iziskuje psihoterapeutski tretman i ocelotvorenje ličnosti ( 2 ) . jer organski tj. lo nije uvek s l u č a j . omogućava preluz sa jednog stava na drugi. a k o sc želi potruditi oko sopstvene i n t e g r a c i j e .pri čemu se čovek prepušta idejama nesvesnog i pri tom pronalazi p r v e n s t v e n o sadržaje s a s n a ž n i m e m o c i o n a l n i m n a b o j e m ( 1 ) . Sve je na t a p e t u . T a m o gde p o s t o j e n e o p h o d n i p r e d u s l o v i . T e n d e n c i j u n e s v e s n o g i svesti č i n e . A k o l e k a r ne zna ništa o tim m o g u ć n o s t i m a . n a i m e . N a r a v n o . svest se stalno p r o š i r u j e ili. d u h o v n o i m o r a l n o i n e r t a n ili k u k a v i c a da se na (ome a n g a ž u j e . T o j c put o s l o b o đ e n j a s o p s t v e n i m n a p o r i m a i n a l a ž e n j a h r a b r o s t i u p r i l a ž e n j u s a m o m sebi. čak iako su svesni s a m o f r a g m e n t i . ipak može doći do n e d o s t a t k a h r a b r o s t i i s a m o p o u z d a n j a ili je čovek. § 1 9 3 ) 187 . može se p r o š i r i v a l i . p a s e stoga mogu učiniti svesnim. Neprekidnim suočavanjem sa nesvesnim. t a m o t r a n s c e n d e n t n a f u n k c i j a n i j e samo d r a g o c e n a nadopuna p s i h o t e r a p c u l s k o m t r e t m a n u . (1) Odgovor se očevidno sastoji u u k i d a n j u dcobe između svesti i n e s v e s n o g . To se nc d o g a đ a t a k o što ćc svesna o d l u k a j e d n o ­ s t r a n o da osudi s a d r ž a j e nesvesnog. šio bi po pravilu t r e b a l o bili i s k l j u č e n o . P o m o ć u k o n t r a t r a n s f e r a dosad n e s v e s n i h s a d r ž a j a . b o l j e r e č e n o . § 145) (2) Pošto s u o č a v a n j e sa k o n t r a p o z i c i j o m ima celovit k a r a k t e r . nego t a k o što ćc se spoznali njen smisao za k o m p e n z a c i j u j e d n o s t r a n o s t i svesti i uzeti u obzir. ( G W 8. onda on u tom smislu nc može ništa p o b u d i l i u p a c i j e n t u . to sc iz n j e g a ništa ne i s k l j u č u j e . Onu se nazivu trunscencienlnom. ( G W 8. bez gubitka nesvesnog. nastaje izvesna kontratenzija koja se sa svojim simbolima razrešava u procesima fantazije i snovima i time prevladava razdor između svesti i nesvesnog. sem a k o sc l e k a r i p a c i j e n t z a j e d n i č k i ne posvete s t v a r n o m i z u č a v a n j u tog p i t a n j a . o n a dva f a k t o r a o d k o j i h s e s a s t o j i transcendentna funkcija.

duhovno i duševno stanje s n e v a č a . koristi se potom uporedni materijal (amplifikacija) iz bajki. Sledcći važan korak u tumačenju sna su asocijacije (prisećanja) snevača. zauzima centralno m e s t o u terapeutskom procesu. mitova i drugih predanja čovečanstva. posmatraćc sadašnji san u sklopu dotadašnjeg niza snova. Na primeru slike iz sna Jung pokazuje sto i raznovrsna iskustva sa njim (2). Onaj ko se nalazi na analizi ili terapiji. Stoga sc. Prvi korak u U i m a č e n j u sna jeste uspostavljanje konteksta uporedivog sa lekarskom dijagnostikom. Jung ukazuje na to da nijedan psiholog ili psihoterapeut nc može da ispravno razume i rastumači neki san primenom jedne teorije sna ili poznavanjem simbolike (1). Radi daljeg tumačenja. Pri tome se doznajc u kojoj je specifičnoj situaciji i u kakvom konfliktnom položaju snivan taj san. I sadašnje telesno. kao što tumač ili prevodilac to čine uz pomoć znanja stranog j e z i k a . iz r e č e n o g j a s n o proizlazi da se samo saradnjom snevača i njegovom ubeđenom saglasnošću sa zajedni- 188 . Dok prilikom tumačenja sna mnogi ljudi imaju predstavu da psihoterapeut na osnovu svog stručnog znanja samo treba da obavi prevođenje slika iz sna. po pravilu. bez saradnjc snevača nijedan san ne može prikladno resiti. naposletku. da bi se lična iskustva sa stvarima ili licima u snu ispravno zahvatila. spadaju u taj kontekst. n j e g o v a iskustva na radnom mestu i. Za ispravno tumačenje sna vrlo je važna pomoć snevača. Ovde je stručno znanje terapeuta od suštinskog značaja (3).1 TUMAČENJE SNA Tumačenje sna pomoću analize pojedinih motiva i simbola i pretresanjem smisla sna zajedno sa pacijentom. svi međuljudski odnosi.

ali p o l o m o p e t sve z a b o r a v i l e . To je ono što naš snevač p o d r a z u m e v a pod r e č j u " s t o " . po svoj prilici. utvrdio da bez snevača nc možemo preduzeti n i k a k v o t u m a č e n j e . nego su i v i š e z n a č n e . gotovo m e h a n i č k i posao k o j i i m a samo pripremno z n a č e n j e . 56) (2) Velika j e F r o j d o v a zasluga u t u m a č e n j u s n o v a . važno je da se sadržaj sna istražuje sa k r a j n j o m tcmcljitošću. O n j e . " O v a j z a p r a k t i č n e svrhe z n a č a j a n s a v e t . ( G W 8. k a d a a n a l i z i r a t e neki s a n . Z a t o n a m j e p o t r e b n a p o m o ć s n e v a č a d a bi smo v i š e s t r u k a z n a č e n j a reči ograničili na ono što jc b i t n o i u v c r l j i v o . k a o n i š t a r i j u . M c đ u l i m . R e č i k o j e čine izvest a j o snu ne s a m o da u sebi nose nekakav s m i s a o . sna (doprinos nesvcsnog u korist svesti). S v a k o ko nije bio prisutan može da s u m n j a da taj " s l o " označava mučnu osnovnu t a č k u u životu s n e v a č a . str. Pošto jc za a n a l i l i č a r a od n a j v e ć e g z n a č a j a da što t a č n i j e r a z a b e r e s p e c i j a l n u p o r u k u jednog. S j a j n a površina tog stola o d r a ž a v a se na n j e g a kao simbol n j e g o v e k a t a s t r o f a l n e n e s p o s o b n o s t i u svesti d a n a k a o i u snu noći. onda sledeće interpretacije sna koriguju i kompenziraju pogrešnu analizu. iako reč " s t o " izgleda d o v o l j n o j e d n o ­ z n a č n o .č k o m interpretacijom. (1) Iz log razloga s a m svojim u č e n i c i m a uvek g o v o r i o : " U č i t e š t o v i š e m o ž e t e o s i m b o l i m a . san m o ž e rastumačiti na zadovoljavajući način. Ako se uprkos iskrenim naporima terapeut i/ili snevač ipak zabune u tumačenju sna i ne shvate tačno njegov smisao i unutrašnju istinu. Time pokušavam da suzbijeni bujicu sopstvenih a s o c i j a c i j a i r e a k c i j a k o j e bi i n a č e mogle. J a s n o j e d a j c t u m a č e n j e sna u p r v o m redu d o ž i v l j a j k o j i b a r za dve osobe postoji bez p o g o v o r a . izbacio ga iz k u ć e . pre svega. i to da je taj " s l o " upravo o n a j z a k o j i m j e sedeo njegov otac k a d a j e snevaču u s k r a ć i v a o svaku dalju f i n a n s i j s k u p o m o ć i. sam s a m uzeo za sopstveno p r a v i l o . On me uvek podseća na to da n i k a d a (ako d o b r o n e m o g u s h v a t i t i san d r u g o g č o v e k a d a bih g a m o g a o s a s v i m ispravno tumačili. A k o n e k o s a n j a sto. n a i m e s t v a r n a interpretaciju sna. N a i m e . mi ne z n a m o j e d n u stvar. odneli prevagu nad n e s i g u r n o š ć u i n e o d l u č n o š ć u mog p a c i j e n t a . snevač u to nc s u m n j a a nc s u m n j a m n i j a . onda se još zadugo nc zna šla kod snevača znači taj p r e d m e t . § 5 3 9 ) (3) U s p o s t a v l j a n j e k o n t e k s t a j c j e d n o s t a v a n . (DerMensch urniseineSvmbole. P o t o n j e u s p o s t a v l j a n j e j e d n o g čitljivog t e k s t a . po pravilu je k o m p l i - 189 .

§ 5 4 3 ) VELIKA MAJKA Pod pojmom Velike Majke u analitičkoj dubinskoj psiho­ logiji se podrazumeva specifičan aspekt arhetipa majke i slike majke. Ovaj autor je koncipirao sledeća dva karakteristična i simbolična oblika Velike M a j k e . kao što su. Sve ove p r e t p o s t a v k e . O n p r e t p o s t a v l j a psihološko ( i ž i v l j a v a n j e . poznavanje sveta i ljudi i prvenstveno specifičnu znunjii. kao što su: biti rođen i odgajan od majke. Za afirmaciju pojma Velike M a j k e posebno je zaslužan poznati Jungov učenik Erih Nojman iz Izraela ( 2 ) . ali i da ona vlada vama i čvrsto vas drži. n a i m e njen " e l e m e n t a r n i k a r a k t e r " i " t r a n s f o r m a c i o n i karakter". Stereotipno izlaganje motiva sna treba odbaciti: o p r a v d a n a s u s a m o o n a z n a č e n j a s p e c i f i č n e v r s t e k o j a s c mogu u s t a ­ noviti b r i ž l j i v i m u s p o s t a v l j a n j e m k o n t e k s t a .k o v a n z a d a t a k . i p a k smo uvek iznova prisiljeni da pred s v a k i m snom p r i z n a m o svoje n e z n a n j e i da se. Z a r a z u m e v a n j e sna n i j e u o p š t e p o t r e b n o š e s t o č u l o . u k l j u č u j u ć i i ove p o s l e d n j c . intuiciju. Ali je p o t r e b n o m n o g o više od p r a z n i h š e m a . s p o s o b n o s t k o m b i n o v a n j n . Pojam je preuzet iz istorije religije i služi za označavanje transpersonalnih simbola. Nojman podrazumeva sva elementarna životna iskustva. Velika Majka je delotvorna praslika psihe. Pod prvim. Bogat slikovni 190 . v a ž e i za veš/inu lekurske dijagnostike u o p š t e . k a k v e n a l a z i m o u v u l g a r n i m s a n o v n i c i m a ili k o j e sc r a z v i j a j u stalno pod u l i c a j e m r a z n i h p r e d u b e đ e n j a . uživati njenu zaštitu. Č a k i k a d i m a m o veliko iskustvo u ovoj oblasti. na primer. koja se ne može izvesti iz konkretnih iskustava sa majkom. boginje majke (1). odustajući od svih p r e d u b e đ e n j a . ( G W 8. p r i p r e m i m o na nešto sasvim n e o č e k i v a n o . pri č e m u jc p o s e b n o v a ž n o prošireno poznavanje s t v a r i i i z v e s n a " i n t e l i g e n c i j a s r c a " ( i n t e l l i g c n c e du c o e u r ) .

(GVV' 9/1. N a s l u p ovog a r h e t i p a i njegova delotvornosl mogu sc p r a t i l i k r o z celu i s t o r i j u č o v e č a n s t v a . Simboli za ovo su boginje sudbine. simbolika grudi. nego na u n u t a r n j u sliku k o j a dela u l j u d s k o j psihi. S i m b o l i č n i i z r a z ovog p s i h i č k o g f e n o m e n a č i n e f i g u r e i likovi v e l i k i h ž e n s k i h b o ž a n s t a v a . u p r v o m redu. § 148) (2) K a d a a n a l i t i č k a psihologija govori o praslici ili o a r h e t i p u Velike M a j k e . Transformacioni karakter Velike Majke dolazi do izražaja u o n i m p s i h o d i n a m i č n i m elementima i faktorima koji izazivaju neprestane promene. njegovu s i m b o l i k u . O n se.materijal iz najstarije istorije kulture čovečanstva potvrđuje ele­ mentarni karakter ženskog: boginje iz praistorije i brojni simboli iz vremena matrijarhata. m i t o v i m a i s i m b o l i m a iz r a n o g p e r i o d a č o v e č a n s t v a . grob i podzemni svet. R a d i p o j a š n j a v a n j a o n o g a što a n a l i t i č k a p s i h o l o g i j a p o d r a z u m e v a pod a r h e t i p o m . posude. U miste­ rioznim kultovima ritualno se obavljaju mistična svadba i ponovno rođenje. m i s m o i s t r a ž i v a l i n j e g o v u d i n a m i k u ili e m o c i o n a l n u k o m p o n e n t u . budući da sc slika Velike M a j k e u lom j a v l j a u p r a k t i č n o m iskustvu veoma r e l k o i pod sasvim posebnim u s l o v i m n . N e g a t i v n e simbole čine strašna i ljudožderna m a j k a . obliku 191 . s a d r ž a j n u komponentu i strukturu. Nasuprot konzervativnoj tendenciji elementarnog karaktera transformacija u z r o k u j e d i n a m i č n u p o k r e t n o s t . o n d a m o r a m o n e m i n o v n o d a z a o s n o v u svog p o s m a t r a n j a u z m e m o z n a t n o opštiji a r h e t i p m a j k e . fantazijama i stvaralačkim oblicima zdravog i bolesnog č o v e k a n a š e g v r e m e n a . promenu i p o n o v n o r o d j e n j c . A k o s e usudimo da i s t r a ž u j e m o pozadinu slike Velike M a j k e sa psihološke s i r a n e . k o j e je čovečanstvo predstavilo u svojoj umetnosti i u svojim mitovima. ( 1 ) P o j a m V e l i k e M a j k e vodi p o r e k l o i z i s t o r i j e r e l i g i j e i o b u h v a t a r a z l i č i t a i s p o l j a v a n j a tipa b o g i n j e m a j k e . d e r i v a t a r h e t i p a m a j k e . r a z u m e se. ona se ne odnosi na nešto k o n k r e t n o u p r o s t o r u i v r e m e n u . j e r se on m o ž e d o k u m c n l o v a t i u o b i ­ č a j i m a . seksualna simbolika itd. sveštenice i šamankc. T a j s i m b o l j e . večito umiranje i nastajanje.baš k a o i u snovima. uopšte nc tiče psihilogije.

Ono predstavlja onu snagu bez koje je dobro nepojmljivo. između ostalog. atomske bombe i rakete danas nas." (2). nezavisno od toga da li s v e s t č o v e k a to r a s p o l o ž e n j e p r i h v a t a ili o d b a c u j e . R a z v o j će n e u m i t n o i d a l j e teći. slr. Jung jc dalje kritikovao hrišćansko shvatanje i teološku formulu. tako moramo i da postupamo s n j i m . suočavaju sa razornim snagama zla (1). ali i u s t r a h u . Cepanjc jezgra. Crkveno učenje o Satani Jung smatra adekvatnim i u n j e g o v i m m i t o l o š k i m izražajnim o b l i c i m a . Ovo sc d e l o v a n j e m a n i f e s t u j e u pozitivnim i n e g a t i v n i m e m o c i j a m a . VV'altcr. S v e b o ž a n s k e sile k o j e se stiču 192 . u e n e r g e t s k i m p r o c e s i m a u n u t a r psihe k o j i se o d v i j a j u u nesvesnom. k a o i između nesvesnog i svesti. N e u m a n : Die Grosse Oltcn 1974. ( E . na posebno zastrašujući način. Nesvesno je po Jungu i izvor dobra i ishodište zla (3). ZLO Iako pojam zla ne spada u jungovske termine. da bi se opisala zla sila u n e ­ svesnom. da li o n o o s t a j e n e s v e s n o ili z a h v a t a s v e s t . prema k o j o j zlo znači nedostatak dobrog (privatio boni ) i piše: "Klasična formula lišava zlo apsolutnog postojanja i pretvara ga u Scnku . Jung se žestoko branio od prilično raširenog shvatanja prema kojem jc zlo samo nepostojanje dobrog i č i m e se negira realnost zla. n e m o ž e s c p r e d v i d e t i šta s e j o š sve m o ž e dogoditi.. (1) S a t a n a našeg v r e m e n a j c nešto s t r a š n o ! K a d p o g l e d a m o n a n a š u s a d a š n j u s i t u a c i j u . u f a s c i n a c i j a m a i p r o j e k c i j a m a .19) Muller.D i n a m i k a i d e l o v a n j e a r h e t i p a izražava se. uvrstili smo ga zato s t o j e Jung tom pojmu dodao nešto novo i usmeravajuće.. Koliko realno p r i z n a j e m o realnost zla. o s e ć a n j u n a d j a č a v a n j a sopstvenog Ja i u m a n i j s k i m s t a n j i m a uzvišenosti. ali i d e p r e s i j e . S v a k o r a s p o l o ž e n j e k o j e o b u h v a t a celovitu ličnost i z r a z je d i n a m i č k o g d e l o v a n j a nekog a r h e t i p a .

193 . K a d a j e O p e n h a j n i e r po prvi put p r a t i o p r o b u a t o m s k e b o m b e . ali nikako bivstvujuće dobro nasuprot nebivstvujućem zlu. Ali k a k o s e u o p š t e m o ž e g o v o r i t i o " d o b r u " .u stvaranju postepena sc stavljaju u ruke čoveka. u n a š e slabašne ljudske ruke. Ova klasična formula lišava zlo n j e g o v e apsolutne e g z i s t e n c i j e i p r e t v a r a ga u S e n k u .ali u r u k a m a čoveka p r e d s t a v l j a j u veliku opasnost. nazvali S a l a n o m . a k o n e p o s t o j i " z l o " ? K a k o se može govoriti o " s v e t l o m " bez " m r a č n o g " . Sile k o j e d r ž e svet na okupu dospele su u ruke č o v e k a . § 8 7 9 ) (2) N a ovo p i t a n j e o d g o v a r a h r i š ć a n s k o s h v a t a n j e d a j c z l o privalio boni. već s a m o p r o l i v S e n k e . C e p a n j e jezgra je veliki d o g a đ a j i t a d ž i n o v s k a s n a g a p r e p u š t e n a j e č o v e k u . p r o t i v o b i č n e privalio boni. k a o što j e p o z n a l o . o o n o m e što j e " g o r e " b e z onog " d o l e " ? Neizbežno j e d a d o b r o d o b i j e svoju s a d r ž a j da bi se to isto učinilo sa z l o m . M e n i lično teško pada da j o š s m a t r a m važećom i d e j u o p r i v a l i o boni. S u d se može. ( G W 1 0 . onda se d o b r o p r e t v a r a u S e n k u . tako da on dolazi č a k na i d e j u o v e s l a č k o m suncu. č i j e r e l a t i v n o p o s t o j a n j e zavisi od svetlosti. o n d a se t i m e n e g i r a s u p r o t n o s t d o b r a i zla u o p š t e . posebno u r u k a m a zlog čoveka. a n e m a t e r i j a l n o zlo može s a m o da o d u d a r a od t a k o đ e n e m a t e r i j a l n o g d o b r a . A k o zlo ne d o b i j e svoj s a d r ž a j . pale su mu na um reči iz speva Bagavadgila " . naprotiv. kao takav. p r i d a j u pozitivnost i s a d r ž a j . A k o se za zlo tvrdi da je ono s a m o privalio boni. P r i v i d n o m z l u s e m u ž e p r o l i v s l a v i t i s a m o p r i v i d n o d o b r o . onda se to m o ž e . s v e t l i j a od h i l j a d u s u n a c a " . ima svoje poreklo u čoveku. Ž e l i m o li da princip zla p o s m a l r a m o k a o nešto s t v a r n o . doneli s a m o onda k a d a j e n j e g o v s a d r ž i n s k i p a n d a n isto t a k o r e a l n o m o g u ć . P s i h o l o š k o iskustvo p o k a z u j e d a " d o b r o " i " z l o " čine p a r suprotnosti takozvanog m o r a l n o g suda k o j i . . . j e r se ništa ne m o r a b r a n i t i od m a t c r i j a l i z o v a n o g p r o t i v n i k a . B i v s t v u j u ć e stoji n a s u p r o t n e b i v s t v u j u ć e m . isto t a k o d o b r o . T r e b a li zlo da p o s t a n e r e a l n o s t u n a š e m s t v a r n o m svelu k o j i s e može doživeli i k o j i j e z a n a s p r i m a r a n ? Z l o j e s t r a š n a s t v a r n o s t ! I ono je to u životu s v a k o g p o j e d i n c a . R e č je o silama koje nisu s a m e po sebi zlc. j e r to p r e d s t a v l j a contrudiciio in adjeeto i o b r a z u j e n c s a m c r l j i v o s t n a s u p r o t b i v s t v u j u ć e m d o b r u : n e b i v s t v u j u ć e ( n e g a t i v n o ) zlo može s t a j a t i s a m o n a s u p r o t n e b i v s t v u j u ć e m ( n e g a t i v n o m ) d o b r u . D o b r u se. To nije stvar za izmišljanje. Sile b o ž a n s k e dospele su u n a š e r u k e .

č o v e k bi č i n i o d o b r o . § 3 8 8 f. izgleda. koji sc r a d o z a m i š l j a k a o s p o d o b a sa n o g a m a j a r c a .T a k v o gledanje loše se u k l a p a u stvarnost k o j a sc može p o s m a t r a l i . Danas se verov a t n o n i k o više ne u s u đ u j e da tvrdi da je evropski čovek j a g n j e u k o m e nc čuči đ a v o . K a d a bi n e s v e s n o . k a o što bi to mnogi želeli. Ali šta je dobru a šta zlo? Nesvesno n i j e s a m o p r i r o d n o i zlo. slika j o š uvek p o s t o j e ć e g p r i s t a l i c e g r e š n o g i radosnog paganstva. j e d n o m zlom p r i n c i p u . nego i izvorište n a j v e ć e g d o b r a . (G\V 11. To je slika p o l u č o v e k a . k o j i j e . p o l u ž i v o t i n j e i b o g a p a k l a . § 247) (3) C r k v a ima u č e n j e o S a t a n i . i z b e g a o d i o n i z i j e v s k e m i s t e r i j e .) 194 . o n d a bi s i t u a c i j a b i l a j e d n o s t a v n a i put bi bio j a s a n . bilo s a m o zlo. ( G W 1 6 . a i z b e g a v a o zlo. k o j e po d i m e n z i j a m a o d v r a t n o s t i prevazilazi sve što su r a n i j a v r e m e n a postigla sa s v o j i m o s k u d n i m s r e d s t v i m a . P r e d očima svih nas su d o k u m e n t i ovog v r e m e n a . k o j e m čovek nije doskočio i koji stoga j o š istrajava u prvobitnom stanju nesputane divljine. Ta slika je izvrsna i precizno karakteriše groteskno-jezivi aspekt nesvesnog. rogovima i r e p o m .

današnji psihološki pojmovi pate od vrlo 2 3 1 Karl Gustav Jung: Psihološki tipovi. a čija je funkcija da j a s n o istakne šta Jung podrazumeva pod određenim pojmom. Ovo. prouzrokuje velike nesporazume. "Matica srpska". 195 . Novi Sad. Ali. napisao posebno poglavlje o definicijama pojmova. Shodno tome. predstavlja prvi leksikon jungovskih pojmova. čim napustimo oblast u k o j o j se činjenice registruju pomoću merc i broja. samo na pojmove koji zamenjuju meru i broj. č i j e se prvo izdanje pojavilo gotovo prc osam decenija. prema recima J u n g a . 1 J u n g u tom smislu ističe da se. više nego igde. već stoga što sc čitaocu iskustveni materijal.POGOVOR Karl Gustav Jung je u svom klasičnom dclu Psihološki tipovi ( 1 9 2 1 ) . međutim. kao što je svakom ispitivaču u toj oblasti dobro poznato. ne m o ž e dovoljno oprezno postupiti sa p o j m o v i m a i izrazima. 2 Ibid. kako bi se izbegli nesporazumi prilikom čitanja i prouča­ vanja njegovog dela. nalazimo na najveći broj razlika u značenju pojmova što. 1977. j e r baš u oblasti psihologije. upućeni smo. istorijski gledano. koje. ne može "konkre­ tno staviti na uvid". ne retko. ne proizlazi samo otuda s t o j e psihologija relativno mlada nauka. posebno u psihološkim radovima. pa zato "određenost koju mere i brojevi pružaju posmatranoj činjenici može biti neodre­ đena samom određenošću pojma. odnosno materijal naučnog istraživanja. 3 Ibid.

svaki pojedinačni ispitivač mora se potruditi da svojim pojmovima da izvesnu čvrstinu u određenosti. kome pripada najviša vlast i najviše dostojanstvo u okviru ličnosti. da bi smo došli do pouzdanih pojmova. kao stoje poznato. a donekle i consensits genitum. Frojd. jer obuhvata i svestan i nesvestan deo ličnosti. Uprkos činjenici da Jungovo učenje pripada dubinskoj psihologiji. predstavlja centar psihičkog totaliteta. kojeg jc priredio poznati švajcarski psihoterapeut Hclmut I l a r k . koji je proizašao iz dubinsko-psihološkog čitanja celokupnog Jungovog opusa. a posebno u savrcmenoj psihologiji." Međutim. 5 Tako. Sondijeve Schicksal-analize i Jungove analitičke psihologije. negativne posledice . kao stoje poznato. govori o Egu kao "majestetu". jedan isti pojam. On kasnije uviđa nužnost proširenja polja Ega koje naziva Selbst i koji. 4 Ibid. što sačinjava neophodni preduslov za stvaranje jednog ovakvog rečnika. na primer. za razliku od Ega kao centra svesti. uzmimo pojam Ega. a kad to nije moguće odmah postići. sve dotle dokuspešno funkcioniše. tako da svako može shvatiti šta tim pojmom želi reći. 196 . već mnogo više i značajnije od toga: integrišuća centralna instanca ličnosti koja u prvom redu omogućava adaptaciju i samoodržanje individue. koji predstavlja j e d n o g od vodećih poznavalaca Jungovog u č e n j a . po svom opsegu i značenju se razlikuje u okviru Frojdove psihoanalize. tačnije logičku uokvirenost. Super-Ega i realnosti. koji. koji nije samo pasivan posmatrač i receptor. neophodan je rad mnogih. Jung ograničava Ego isključivo na polje svesti tako da Ego predstavlja faktor svesti par excellence. kao što tvrdi J u n g " . a to će se na najbolji način postići tako što će objasniti značenje svih pojmova koje upotrebljava. tako da se ljudi uzajamno mogu jedva da razumeju. 5 Sve ovo nalazi svoju punu potvrdu u Jungovom dodatku definicija pojmova u okviru njegovih Psiholoških tipova k a o i u Leksikonu osnovnih jungovskih pojmova ( 1 9 8 8 ) . mogu imati i imaju u svim naučnim oblastima.velike neodređenosti i višeznačnosti. u smislu istovremenog udovoljavanja zahteva Ida. Na taj način biće izbegnuti terminološki nesporazumi. Sondi govori o Ego kao "pontifexu".

koji imaju korena u sva tri sloja nesvesnog. Ova č i n j e n i c a j e uslovila trodimenzionalnu interpretaciju dubinsko-psiholoških fenomena. kao što s pravom ističe S o n d i .Ovaj Leksikon Jungove analitičke psihologije. to jest genotropsku osnovu. Stoga se Edipov i Kainov kompleks. odnosno u suštinu njegovih osnovnih pojmova. kompleksi i tako dalje. prema recima Helmuta Harka. a 6 Schicksal-analiza "humanu genetiku" nesvesnog . tro­ dimenzionalno interpretiraju. " j e z i k s i m b o l a " k o j i izražava arhetipske procese u kolektivno nesvesnom i "jezik izbora" koji izražava "zahteve predaka u f a m i l i j a r n o n e s v e s n o m " . kolektivno i familijarno nesvesnog. a s druge strane mogu se potom pročitati izvesni citati iz samog Jungovog dela. na primer. predstavljaju bazu za razumevanje psihičkog života čoveka u svetlu Jungove psihologije a takođe i kao pomoć za razumevanje ličnih životnih problema. svako ko danas želi da se bavi dubinskom psihologijom mora. kolektivnog i familirajno nesvesnog. kao što su: kolektivno nesvesno. B c m 1956. Hans Ilubcr. Zbog toga psihoanaliza predstavlja ontogeniju. arhetip. pored Frojdove psihoanalize i Sondijeve Schicksal-analize. Jungova analitička psihologija. oca i ćerke. a n a l i t i č k a p s i h o l o g i j a predstavlja arheologiju. 7 6 Leopold Sondi: Ich-Analyxe. tako da budu sinhrono razmotreni u svetlu individualnog. Jer mnogi pojmovi Jungove analitičke psihologije. 197 . individuacija. Prema tome. kao i svi dubinsko-psihološki fenomeni. na j e d a n autentičan način. dobro poznavati sva tri "jezika nesvesnog": "jezik simptoma" koji izražava konflikt u individualno nesvesnom. odnosno u svetlu individualno. već pored individualne i arhetipske ima i familijarno projektovnu. kao i snovi. Anima i A n i m u s . u delo velikog analitičara. ne zasniva se samo na individualnim doživljajima. mogu tek onda pravilno i potpuno shvatiti kada se. obraća se čitalačkoj publici u dvojakom obliku: s j e d n e strane se u k r a ć i m prilozima prezentuju i popularnim i razumljivim jezikom objašnjavaju osnovne misli dotičnog pojma. 7 Edipovska incestuozna vezanost između majke i sina. k o j i takođe imaju za cilj da nas uvedu. predstavlja jezgrovm' pravac u okviru s a v r e m e n e dubinske p s i h o l o g i j e .

i u okviru psihičkih fenomena i procesa. Frankfurt am Main. koji je objavljen u okviru S o n d i j e v o g instituta u Cirihu. T i m e bi smo dobili kompletnu i kompetentnu terminologiju jezgrovnih pojmova dubinske psiho­ l o g i j e .Prema tome. Leksikon osnovnih jungovskihpojmova nema ni opseg ni oblik enciklopedijskog rečnika. a time i istorijski razvoj psihoanalitičkih p o j m o v a . 1974. tako da predstavlja j e d n u dubinsko-psihološku celinu. postoji i leksikon Schicksal-analitičkih pojmova. i u okviru nauke i međusobnih odnosa pojedinih učenja. 9 llumberto Nagera (Ilerausg. Osim toga. 1977. već i u svako8 K. Ovo jc od posebnog značaja. Novi Sad. j e r " b e z suprotnosti nema ravnoteže ni sistema s a m o r e g u l a c i j e " ( J u n g ) .): Psychoanalytische Grundbegriffc. već nam daje i proces formiranja psihoanalitičke teorije. niti sadrži istorijski razvoj osnovnih Jungovih pojmova. uključujući tu i terminologiju tih učenja. Stoga se ne srne zaboraviti poznata činjenica da j o š nikad jedna nauka ili učenje uopšte. sva ova tri jezgrovna dubinsko-psihološka pravca imaju i svoju sasvim specifičnu terminologiju. odnosno pojmove Jungove analitičke psihologije. knjiga 2). j e r je njegov zadatak mnogo skromniji i obuhvata sve bazične jungovske pojmove. koja se ne samo međusobno razlikuje. "Matica srpska". nc samo u stručnoj literaturi. budući da se Jungova terminologija svakim danom kod nas sve više upotrebljava. 198 . (Odabrana dela. 9 Međutim. 8 Zato bi bilo uputno da se prevede na naš j e z i k poznati leksikon Osnovni psihoanalitički pojmovi Umberta N a h c r e . već i dubinsko-psihološki dopunjava. k o j i predstavljaju j e d n u dubinsko-psihološku celinu za potpuno razumevanje dubinske psihologije uopšte. Jung: O psihologiji nesvesnog. nije ostalo delotvorno bez divergentnih teorijskih stanovišta.G. kao što jc to slučaj sa leksikonom Osnovnih psihoanalitičkih pojmova Umberta Nahcre. Fischer Verlag. koji predstavlja ne samo temeljan uvod u terminologiju Sigmunda Frojda.

prozračnu". koja su dopunjena sa dve značajne Jungove knjige: Aion (199G) i Alkemijske studije ( 1 9 9 7 ) . ne samo zato što on predstavlja ključ za razumcvanje Jungove analitičke psihologije. 199 . pa će ovaj Leksikon omogućiti da se adekvatno shvate i primene osnovni Jungovi pojmovi. na primer. A n i m a . Jungovo tumačenje snova (1995) od Džcmsa 1 lola. 1966.dnevnoj konverzaciji obrazovanih laika. u izdanju "Ezoterije" iz Beograda. Senka. pojavilo nekoliko značajnih monografija Jungovih sledbenika: O snovima i smrti (1994) od Mari Luize fon Franc. sintetisati. već i stoga što će redukovati termino­ lošku zbrku koja vlada kod nas.. a onoga koji to može Isidora Sekulić naziva klasikom. jasnu. u čijoj se redakciji i superviziji. i među laicima i među stručnjacima. sada svu osvetljenu iznutra. Služba. sve veći značaj i sve veću popularnost. u vezi sa jungovim osnovnim pojmovima kao što su: kolektivno nesvesno. sa napomenom da se u izdavačkoj kući "Atos" nalazi u pripremi Jungovo delo Mvsterium conjunetionis. Jung. Junga a u novije vreme. dva značajna J u n g o v a dela. i najzad u izdanju izdavačke kuće "Medison" iz Beograda Jungov put individuacije (1996) od Jolande Jakobi. kompleksi. S obzirom na činjenicu da su se kod nas još pre dve decenije pojavila odabrana dela K . aktivna imaginacija i sinhronicitet. Jung i politika (1994) od Vladimira Odajnika. O kritičkim izdanjima. "Matica srpska". sinhronicitet i ljudska sudbina (1994) od Ajra Progofa. Animus. do tanke dlake raspraviti neku realnost (ili p o j a m ) . i kod nas i u svetu. često pogrešno i nedovoljno jasna shvaćena. ovaj i ovakav Leksikon je bio neophodan našoj kulturnoj j a v n o s t i . G . a time i njegovo naučno delo koje stiče. odnosno pre nekoliko godina. Novi Sad. u okviru biblioteka Terra Jungiana a u izdanju "Atosa" iz Beograda. Sopstvo. ne važi poznata misao Isidore S e k u l i ć " : ". Ova mudrost Isidore Sekulić ide u prilog stare i poznate misli "da bogovi onom koga mrze 10 10 U izdanju "Matice srpske" objavljena su odabrana dela K. proces indi­ viduacije. u okviru biblioteke Terra Jungiana. i onda tako raspravljenu ponovo je sastaviti. arhetip. k a o i n e k o l i k o m o n o g r a f i j a J u n g o v i h u č e n i k a i sledbenika. Možda nigde kao prilikom stvaranja leksikona. zahvaljujući entuzijazmu Dubravke Opačić-Kostić..GJunga (1977). 11 Isidora Sekulić.

daju da sastavi r e č n i k " . zatim psihoanalitičkih i najzad jungovskih psiholoških pojmova. treće. predstavlja osnovu savremene dubinske psihologije. psihoterapeuti. Beograd. j e r ga mogu koristiti ne s a m o psiholozi. 1996. i to u smislu opštih. lekari. 12 Zato je u ovom kontekstu i neophodno i profesionalno korektno ukazati na dva veoma značajna psihološka rcčnika naših a u t o r a " . "Matica srpska". 13 Dragan Krstić: Psihološki rečnik. godine Ivan Nastović 12 Quem dii odere. 13 4 Na kraju. Novi Sad. već i svi oni koji se interesuju za Junga i njegovo učenje koje. tako da sva tri leksikona na neki način predstavljaju jednu veoma upotrebljivu komplementarnu celinu u kojoj je integrisano opšte i specijalno. sociolozi i pedagozi. trebalo bi istaći da je Leksikon osnovnih jungov­ skih pojmova dobrodošao i našoj stručnoj i široj javnosti. "Savremena administracija". k o j i su zajedno sa ovim Leksikonom popunili dugo­ godišnju prazninu u toj oblasti. 1996. defektolozi. osim Frojdove psihoanalize i Sondijeve Schicksal-analize. Mart 1 9 9 8 . lexicographium facere. utoliko su p o j m o v i j a s n i j i i rečnik kvalitetniji. 200 . dopunjeno izdanje. I ukoliko je "do tanke dlake" raspravljenija neka realnost ili pojam u nekom rečniku. j e r to predstavlja jednu od najkomplikovanijih delatnosti. 14 Žarko Trcbjcšanin: Leksikon psihoanalize. kao što smo već istakli.

Radi istraživanja starih kultura.Karl Gustav Jung (1875 . U periodu 1935 . profesor Medicinske psihologije na Univerziteta u Bazelu. alhemijom. istorijom religije. bio je profesor na Visokoj konfederalnoj tehničkoj školi u Cirihu. da bi 1948. Arizonu i Indiju. godine osnovao Jungov institut u Kisnahtu kod Ciriha. od 1943. . god.1943. Pored svoje kasnije privatne lekarske prakse bavio se iscrpno mitologijom. okultizmom i parapsihologijom. preduzimao je ekspedicije u Afriku.1961) bio je šef Psihijatrijske klinike i docent na Univerzitetu u Cirihu.

/faks: 0 1 1 / 5 1 2 .: 011/181-345 Štampa Cm DEKETA .Helmut Hark Leksikon osnovnih jungovskih pojmova Za izdavača Miroslav Dereta Glavni urednik Dijana Dereta Urednik Ivan Nastović Pogovor Ivan Nastović Likovno grafički urednik David Dereta Stručna redaktura Nada Orlić Lektura i korektura Jelena Kosanović ISBN 86-7346-037-9 Tiraž 1.000 primeraka Beograd 1998. 512-461 Knjižara DERETA. Knez Mihailova 46 tel. 11030 Beograd tel.2 2 1 . Izdavač Grafički atelje DERETA Vladimira Rolovića 3 0 .

( 0 3 1 ) XAPK. . 2 0 0 str. k n j .KaTanortnanHJa y ny6nHKauHJH Hapo^Ha 6 n 6 j m o T C K a C p 6 n j c . preveo sa ncmačkog Zoran Jovanović .1 9 6 1 ) HCKCHKOHH ID=66893580 . ISBN 86-7346-037-9 a) Jym-.2 0 0 .i 1 5 9 . T.Tiraž 1000. 1998 (Beograd : Dcrcta). 9 6 4 . XCJIMVT Leksikon osnovnih jimgovskih pojmova / Hclmut Hark .(Biblioteka Savrcmcna psihologija .CIP . . Ecorpa. kolo 1. . 1 9 5 . 1) Prcvod dela: L c x i k o n Jungscbcr Gmndbcgriffc. Beograd : Dcreta. Kapji TycTaB ( 1 8 7 5 . (pogovor IvanNastović). 18 c m . .Pogovor: str. 2 JVHT K.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful