3.

Osnovni principi solarne geometrije
Od prof. P. Axaopoulos - a
Ovo poglavlje opisuje geometriju Sunce - Zemlja i to kako se ona može iskoristiti za
definisanje pozicije Sunca u odnosu na Zemlju.. Za primenu solarne energije veoma je
važno razumeti prividno kretanje Sunca, koliko i uglove Zemlja - Sunce. Zbog toga i
u cilju boljeg razumevanja onoga što sledi u sledećim poglavljima, neophodno je znati
neke elementarne pojmove iz astronomije. Prema tome, napomene će biti vezane za
pojmove i izraze koji se tiču uglova Sunce – Zemlja i njihovih međuodnosa.
3.1 Rotacija Zemlje
Zemlja rotira oko svoje ose, koja je poznata kao Polarna Osa P P
'
(Slika. 3.1). Tačke
u kojima ova osa seče Zemlju su severni (N
p
) i južni (S
p
) pol. Veliki krug EΙWΙ
'
normalan u odnosu na ovu osu je nazvan ekvatorom a ravan koja sadrži ekvator je
ekvatorijalna ravan koja deli Zemlju na Severnu i Južnu hemisferu. Veliki krug
ESWN normalan u odnosu na osu ZZ
'
je nazvan horizont.
Pozicija Sunca na nebu varira kako u toku dana tako i u toku godišnjeg doba usled
Ζ
Z’
Π
Π’
Ι
I’
Β Ν
Α
Δ
W
E
N
S
Sp
Np
P

Slika 3.1 Horizont i ekvatorijalna ravan
rotacije Zemlje oko svoje ose jednom po danu i usled eliptične putanje oko Sunca,
jednom po godini, sa Suncem u jednoj žiži elipse (Slika. 3.2).
1
Sun
Vernal
Equinox
Autumnal
Equinox
Summer
Solstice
Winter
Solstice
Sun
Slika 3.2 Rotacija Zemlje oko sopstvene ose i njena eliptična putanja oko Sunca
Ravan koja sadrži Zemljinu eliptičnu putanju je nazvana ekliptična ravan. Godišnja
doba su usled činjenice da je Zemljina osa upravna na ekvatorijalnu ravan, nagnuta s
obzirom na ekliptičnu ravan (Slika. 3.3).
γ’
N
S
I’ I
E’
E
P
P’
Summer
solstice
Winter
solstice
23.45
0
- 23.45
0
γ
Slika 3.3 Ekvatorijalna i ekliptična ravan
2
Takođe, ekliptika se može definisati kao prividna putanja Sunčevog kretanja na
nebeskoj sferi gledano sa Zemlje. Tačke γγ΄ gde ekliptična ravan seče ekvatorijalnu
ravan nebeske sfere su nazvane ekvinociji (ravnodnevice). Tada imamo da dan i noć
traju po 12 sati. Najsevernija putanja Sunca je nazvana dugodnevica kada ćemo imati
najdužu količinu dnevne svetlosti. Kratkodnevica je suprotna dugodnevici, odnosno
predstavlja najkraći period Sunčeve svetlosti.
Solarno zračenje primljeno na različitim geografskim širinama i u različitim
godišnjim dobima varira jer osa rotacije Zemlje nije upravna na ekliptičnu ravan, već
nagnuta pod uglom od 23.45° (Slika. 3.3). Prema tome, solarno zračenje pogađa više
(direktnije) severnu hemisferu Zemlje, blizu dugodnevice, zbog čega na toj hemisferi
u to doba godine vlada leto. U isto vreme, solarno zračenje pogađa južnu hemisferu
Zemlje znatno manje (kosije), zbog čega na toj hemisferi vlada zima. Takođe, sa Slike
3.2 se može videti da za vreme dugodnevice je položaj Zemlje takav da je Severni pol
nagnut pod uglom od 23.45° prema Suncu, dok je za vreme kratkodnevice Južni pol
nagnut pod uglom od 23.45° prema Suncu. Tokom jesenje i prolećne ravnodnevice
nijedan od polova nije nagnut prema Suncu.
3.2 Geografska dužina i geografska širina
Bilo koje mesto na Zemlji je definisano preko dve koordinate: geografske dužine (L) I
geografske širine (φ). Referentna ravan je ekvatorijalna ravan, koja je normalna u
odnosu na osu rotacije i koja preseca površinu Zemlje duž ekvatora. Krugovi koji
presecaju površinu Zemlje a paralelni su ekvatorijalnoj ravni određuju geografsku
širinu. Geografska širina predstavlja ugao koji obrazuju ekvatorijalna ravan odnosno
linija povučena iz centra Zemlje i linija povučena iz mesta (T) na površini Zemlje. Po
definiciji geografska širina je pozitivna na severnoj hemisferi, a negativna na južnoj.
Za određivanje geografske dužine nam je potrebna ravan koja je upravna na
ekvatorijalnu ravan i koja sadrži osu rotacije. Ova ravan će u preseku dati krug, ili dva
polukruga koja idu od jednog do drugog pola, nazvana meridijani. Nulta geografska
dužina je po definiciji meridijan koji prolazi kroz Greenwich, UK. Geografska dužina
nekog mesta je određena uglom koji obrazuje nulti meridijan i meridijan koji prolazi
kroz to mesto. Ovde su date pozitivne vrednosti geografske dužine zapadno od
Greenwich - a. Pomenute definicije su ilustrovane na Slici 3.4.
3
Π
Π’
I I’
T
G
Γ
L
φ
μεσημβρινός
του τόπου Τ
μεσημβρινός
του Greenwich P΄
P
Zero Meridian
(Greenwich)
Local Meridian
Slika 3.4 Geografska širina φ i geografska dužina L za mesto T.
3.3 Osnovni uglovi solarne geometrije
Da bi definisali osnovne uglove solarne geometrije, pretpostavlja se da su zvezde
uključujući i Sunce pričvršćeni za površini nebeske sfere. To je jedna zamišljena sfera
proizvoljnog radijusa, čiji centar je različito definisan za različite koordinatne sisteme.
Radijus je na dovoljno velikom rastojanju od Zemlje takvom da se može smatrati da
lokacija Sunca i drugih zvezda može definisati preko pojedinih tačaka. Centar sfere se
podudara sa pozicijom posmatrača u horizontalnom sistemu dok u ekvatorijalnom
sistemu se poklapa sa centrom Zemlje. Pozicija tačke koja se kreće po površini
nebeske sfere se može odrediti ako su poznata dva ugla u zavisnosti od sistema koji se
koristi. Ovaj jednostavni model pomaže za razumevanje dnevnog i godišnjeg
prividnog kretanja Sunca, gde su predviđanja ovih prividnih kretanja relativno prosto
dobijena. To je prikazano na Slici 3.5.
U horizontalnom sistemu referentna ravan je horizont posmatrača. Ova ravan seče
nebesku sferu po horizontu. Presek normale u odnosu na horizont i nebeske sfere se
naziva Zenit (Z). U ovom koordinatnom sistemu se pozicija Sunca, na nebeskoj sferi,
može definisati u bilo koje vreme za određeni dan preko dva ugla, solarnog visinskog
ugla (h) i solarnog ugla azimuta (α).
Ugao visine Sunca je ugao koji obrazuju linija koja spaja centar Sunca i posmatrača i
njene projekcije na horizontalnu ravan. Kreće se u opsegu od -90° do +90°. Ugao
visine Sunca je pozitivan kada je Sunce iznad horizonta, a negativan kada je on ispod
njega. Rastojanje do Zenita je dopuna visinskom uglu i naziva se Zenitni ugao (θ
Ζ
).
Dakle:
θ
Ζ
= 90° - h [1]
4
Solarni ugao azimuta (α) je ugao u okviru horizontalne ravni definisan linijom koja
kreće od juga do horizontalne projekcije sunčevih zraka. Istočno u odnosu na jug je
uzet kao negativan a zapadno kao pozitivan. On se meri od juga za Severnu hemisferu
i od severa za Južnu hemisferu. Solarni visinski i azimutni uglovi se mogu izračunati
pomoću jednostavnih jednačina sferne trigonometrije.
A
Δ
B
I
I’
Z
Z’
Π
Π’
Λ
K
H
α
δ
h
ω
90-h
9
0
-
δ
1
8
0
-
α
9
0
-
φ
ω
N
P
N
P
S
N S
E
W
C
Slika 3.5 Nebeska sfera
U ekvatorijalnom sistemu referentna ravan je ekvator. Dva ugla za određivanje
pozicije Sunca na nebeskoj sferi u bilo koje vreme su ugao deklinacije Sunca (δ) i
časovni ugao (ω).
Ugao deklinacije Sunca je ugao između linije od centra Zemlje do centra Sunca i
projekcije te linije na ekvatorijalnu ravan Zemlje. Kreće se u opsegu od ± 23
0
27'.
Ugao deklinacije Sunca ima svoju maksimalnu vrednost za +23
0
27' 21 – og juna i
naziva se letnja dugodnevica na Severnoj hemisferi, a na Južnoj hemisferi zimska
kratkodnevica. Tokom letnje dugodnevice, u svim mestima severno od ekvatora dan
traje duže od 12 sati, dok u svim mestima južno od ekvatora dan traje manje od 12
sati. Minimalna vrednost ugla deklinacije Sunca je za - 23
0
27' 20 – og decembra i
naziva se zimska kratkodnevica na Severnoj hemisferi, a letnja dugodnevica na
drugoj. Tokom zimske kratkodnevice, u svim mestima severno od ekvatora dan traje
manje od 12 sati, dok u svim mestima južno od ekvatora dan traje duže od 12 sati.
Ugao deklinacije Sunca je jednak nuli za vreme prolećne ravnodnevice 21 – og marta
i za vreme jesenje ravnodnevice 22 – og septembra. Tokom ovih dana, dan traje, bez
obzira na geografsku širinu, tačno 12 sati.
5
Slika 3.6 Ugao deklinacije Sunca za celu godinu
Može se pretpostaviti da ugao deklinacije Sunca bude konstantan tokom jednog dana
za većinu proračuna, s obzirom na njegovu promenu manju od 0.5º tokom dana. Ovaj
ugao, u stepenima, za četiri karakteristična dana u godini je prikazan na Slici 3.6.
Ugao deklinacije Sunca, u stepenima, za bilo koji dan se može izračunati u prvoj
aproksimaciji pomoću jednačine:
gde je n dan u mesecu julu.
Ugao deklinacija Sunca zavisi od dana u godini, međutim ako nam je potrebna
njegova vrednost za određeni mesec, uzima se preporučena vrednost deklinacije za
određeni dan u tom mesecu koja je približna prosečnoj vrednosti daklanacije za taj
mesec ( Tabela 3.1 ).
Tabela 3.1 Preporučeni dan proseka za svaki mesec i odgovarajući dan u godini, i
mesečne vrednosti.
Month Date Day of the
year
Solar
declination
Jan. 17 17 -20.9
Feb. 16 47 -13.0
Mar. 16 75 -2.4
Apr. 15 105 9.4
-30
-20
-10
0
10
20
30
Η
λ
ι
α
κ
ή

α
π
ό
κ
λ
ι
σ
η












ο
21-Μαρ 21-Ιουν 22-Σεπτ 21-Δεκ
Mar.
Jun. Sep. Dec.
S
o
l
a
r

D
e
c
l
i
n
a
t
i
o
n
6





 +
= )
365
284
( 360 sin 45 . 23
n
δ
[2]
May 15 135 18.8
June 11 162 23.1
July 17 198 21.2
Aug. 16 228 13.5
Sep. 15 258 2.2
Oct. 15 288 -9.6
Nov. 14 318 -18.9
Dec. 10 344 -23.0
Solarni časovni ugao (ω) je ugaono rastojanje između časovnog ugla Sunca i
lokalnog meridijana. Za nekog posmatrača na Zemlji Sunce se pojavljuje krećući se
oko Zemlje za 360
0
u toku 24 h ili 15
0
po času. Časovni ugao je jednak nuli u podne,
kada je solarni visinski ugao najveći u toku dana. Časovni ugao opada za 15
0
za svaki
sat pre podneva a povećava se za 15
0
za svaki sat posle podneva. Drugim rečima
časovni uglovi su negativni u prepodnevnim časovima, a pozitivni u popodnevnim. Za
proračun časovnog ugla je važno koristiti solarno vreme i nečasovno vreme.
Primer 3.1
Za Atinu-Grčka (φ = 37
0
58΄) koji je ugao deklinacije Sunca za 15 – ti februar ?.
Rešenje
Za 15 – ti februar, n = 46 i preko jednačine 2 imamo da je:
0
284 46
23.45sin 360 13.29
365
ô
+
| `
· ·
÷
. ,
Primer 3.2
Izračunaj solarni časovni ugao u 09.00 i 13.00 časova.
Rešenje
Prema definiciji časovnog ugla njegova vrednost za 09.00 biće :
( )
0
15 9 12 45 u · × ·

Takođe, za 13.00 imamo da je:
( )
0
15 13 12 15 u · × ·
3.3.1 Određivanje solarnih uglova
Astronomski sferični trougao PNZH, u odnosu na Zemljine koordinate je prikazan na
Slici 3.5 osenčen sa obeleženim stranama.
Za ovaj sferični trougao imamo
ili
Po definiciji za θ
z
(jednačina [1]) gornji izraz se može napisati kao
7
u o ô + o ô · cos ) - 90 sin( ) - 90 sin( ) - 90 cos( ) - 90 cos( ) h - 90 cos(
[3]
u o ô + o ô · cos cos cos sin sin sinh
[4]
u o ô + o ô · u
Ζ
cos cos cos sin sin cos [5]
U sunčano podne, na Severnoj hemisferi časovni ugao (ω) je jednak nuli i jednačina
[4] daje
ili
Časovni uglovi za izlazak i zalazak Sunca (ω
s
), za horizontalnu površinu, su dobijeni
tako što se za vrednost solarnog visinskog ugla h u jednačini [4] uzme da je nula.
Rešavajući jednačinu [9] po ω
s
, ako je -1≤ - tanφtanδ≤+1 onda imamo
sa znakom plus koji odgovara zalasku Sunca i znakom minus koji odgovara izlasku
Sunca.
U slučaju da je ( - tanφtanδ) < -1 onda Sunce ne zalazi tog dana (Polarno leto), i kada
je ( - tanφtanδ) > 1 onda Sunce ne izlazi tog dana (Polarna zima). Takođe, u slučaju da
je ( - tanφtanδ) = ±1 onda je Sunce samo na trenutak na horizontu.
Dužina dana u časovima je data kao :
Primenjujući sinusnu teoremu na sferični trougao PNZH imaćemo
ili
ili
Azimuti izlaska i zalaska Sunca se mogu dobiti iz jednačine [14] stavljanjem da je
solarna visina h jednaka nuli i zamenom vrednosti za ω
s
u ω imaćemo
U ovom slučaju imamo dva rešenja za prepodne i dva rešenja za poslepodne. Tačna
rešenja će se dobiti pozivanjem na činjenicu da kada je ugao deklinacije Sunca
8
) - cos( sinh
max
δ φ =
[6]
δ φ = - - 90 h
max
[7]
15
2
length Day
s
ω
=
[11]
) - 180 sin(
) - 90 sin(
sin
) h - 90 sin(
α
δ
=
ω
[12]
α
δ
=
ω sin
cos
sin
cosh
[13]
cosh
sin cos
sin
ω δ
= α
[14]
φ
δ
− = α
cos
sin
cos [15]
δ φ = ω δ φ sin sin - cos cos cos
s
[8]
δ φ = ω tan -tan cos
s
[9]
) tan tan - arccos(
s
δ φ ± = ω
[10]
pozitivan Sunce izlazi i zalazi severno od pravca istok – zapad, kada je jednak nuli
Sunce izlazi na istoku a zalazi na zapadu, a kada je negativan ono izlazi i zalazi južno
od pravca istok - zapad.
Primena prividnih putanja Sunca za Atinu (Grčka) je prikazana grafički ispod.
Slika 3.7 pokazuje prividnu putanju Sunca preko neba za Atinu (Grčka) i međusobni
položaj izlaska i zalaska Sunca, za zimsku kratkodnevicu (3.7
a
), ravnodnevicu (3.7
b
), i
letnju dugodnevicu (3.7
c
). Takođe je na slikama za svaki od navedenih slučaja
prikazana i vrednost solarnog visinskog ugla. Treba napomenuti da tokom
ravnodnevice Sunce izlazi na istoku a zalazi na zapadu kao što je prikazano na Slici
3.7
b
, i tada je dužina dana jednaka dužini noći. Između prolećne i jesenje
ravnodnevice Sunce izlazi i zalazi severno od pravca istok – zapad, dan je duži i za
vreme letnje dugodnevice u sunčano podne solarna visina ima maksimalnu vrednost
(Slika. 3.7
c
). Između jesenje i prolećne ravnodnevice Sunce izlazi i zalazi severno od
pravca istok – zapad, dan je kraći i za vreme zimske kratkodnevice u sunčano podne
solarna visina ima minimalnu vrednost u toku godine (Slika. 3.7
a
).
28.55
o
Ν Β
Δ
Α
ανατολή
δύση
S
E
W
N
Sunset
Sunrise
28.58
o
Slika 3.7
α
Prividna putanja Sunca za zimsku kratkodnevicu (Atina - Grčka)
9
55
o
Ν Β
Δ
Α
δύση
ανατολή
S
E
W
N
Sunset
Sunrise
52.03
o
Slika 3.7
b
Prividna putanja Sunca za ravnodnevicu (Atina - Grčka)
75.45
o
Ν Β
Δ
Α
δύση
ανατολή
S
E
W
N
Sunset
Sunrise
75.48
o
Slika 3.7
c
Prividna putanja Sunca za letnju dugodnevicu (Atina - Grčka)
Primer 3.3
Izračunaj solarni ugao azimuta za Atinu - Grčka (φ = 37
0
58΄), za 25 – ti februar u
10
14.00 časova.
Rešenje
Za 25 – ti februar, n = 56 i iz jednačine 2 imaćemo:
0
284 56
23.45sin 360 9.78
365
ô
+
| `
· ·
÷
. ,
Časovni ugao ω, je :
( )
0
15 14 12 30 u · × ·
Iz jednačine 4 solarni visinski ugao (h) je :
sinh = sin(-9.78)sin37.97+cos(-9.78)cos39.97cos30 = 0.57
ili h = 34.63
0
Solarni ugao azimuta se može izračunati preko jednačine 14 :
( ) cos 9.78 sin30
sin 0.60
cos34.63
a

· ·
ili α = 36.79
0
Primer 3.4
Izračunaj Zenitni ugao Sunca za Atinu - Grčka (φ = 37
0
58΄) u sunčano podne za 20 -
jun.
Rešenje
Za 20 - jun, n = 201 i iz jednačine 2 imaćemo:
0
284 201
23.45sin 360 20.64
365
ô
+
| `
· ·
÷
. ,
Za sunčano podne solarni visinski ugao je dat preko jednačine 7 :
0
max
90-(37.97-20.64) 72.67 h · ·
prema tome Zenitni ugao Sunca u sunčano podne je dat preko jednačine 1:
θ
Ζ
= 90-72.67 = 17.33
0
3.4 Ugao upada solarnih zraka
Ugao upada solarnih zraka je veoma koristan jer nam omogućava relativno lako
izračunavanje incidenta zračenja na nekoj površini. Ugaoni odnosi između ugla upada
direktnog solarnog zračenja na nekoj ravni, kao što je površina zida ili zastakljena
površina, proizvoljno orjentisana u odnosu na Zemlju, se mogu opisati preko nekoliko
uglova. Ovi uglovi su prikazani na Slici 3.8. Orjentacija i nagib površine su definisani
preko dva ugla respektivno: ugao azimuta površine (γ) i ugao nagiba (β).
11
Ugao azimuta površine je ugao između pravca juga i normale na projekciju površine
na horizontalnu ravan. Ovaj ugao je pozitivan ako je normala zapadno od juga i
negativan ako je ista istočno od juga.
Ugao nagiba je ugao pod kojim je nagnuta površina u odnosu na horizontalnu ravan i
uzima se kao pozitivan ukoliko je ta površina nagnuta prema jugu.
Takođe, pozicija Sunca u odnosu na površinu se može definisati korišćenjem ugla
upada solarnih zraka (θ).
Ugao upada solarnih zraka je ugao između normale na površinu i sunčevih zraka.
Međusobni odnosi prethodno definisanih uglova se mogu naći pomoću jednostavnih
jednačina sferne trigonometrije, primenjujući kosinusnu teoremu na sferni trougao
HKC. Ugao upada snopa zračenja na površinu se može dovesti u vezu preko osnovnih
jednačina za ugao nagiba površine, solarnog Zenitnog ugla i ugla azimuta površine.
Na Slici 3.8, KO je normala na horizontalnu površinu, CO je normala na nagnutu
površinu i OZ je horizontalna projekcija normale na nagnutu površinu i primenjujući
kosinusnu teoremu na sferični trougao HKC, imaćemo
Α
Β
Γ
Δ
Ε
Η
Ν
K
Ζ
α
γ
β
β
θ
θ
z
Ο
W
E
S
N
C
A
Slika 3.8 Razni uglovi Sunce – Zemlja za nagnutu površinu.
Za slučaj neke nagnute površine, časovni ugao pri izlasku i zalasku Sunca ω
st
, može
biti manji od vrednosti koja je data jednačinom (10), ukoliko je odgovarajući ugao
upada solarnih zraka veći od 90°. Za takvu situaciju časovni ugao ω
st
se može naći
modifikovanjem jednačine (16), i uzimanjem u obzir jednačina (5) and (14).
Prema tome, ugao upada solarnih zraka preko geografske širine, ugla nagiba, ugla
deklinacije Sunca i časovnog ugla je dat jednačinom:
12
[16] ) cos( sin sin cos cos cos
z Z
γ − α θ β + θ β = θ

cos sin (sin cos cos sin cos )
cos cos (cos cos sin sin cos ) cos sin sin sin
u ô o þ o þ y
ô u o þ o þ y ô þ y u
·
+ + +
[17]
Ukoliko je površina usmerena ka ekvatoru (γ = 0), jednačina (17) nam daje:

cos sin (sin cos cos sin ) cos cos (cos cos sin sin ) u ô o þ o þ ô u o þ o þ · + +
[18]
ili

cos sin( ) sin cos( ) cos cos u o þ ô o þ ô u · +
[19]
Upoređujući gornju jednačinu (19) sa solarnim Zenitnim uglom iz jednačine (5),
videćemo da površina usmerena ka jugu ima neku efektivnu geografsku širinu kao (φ-
β).
Konačno, časovni ugao pri izlasku i zalasku Sunca ω
st
za neku nagnutu površinu se
dobija stavljanjem da je θ = 90° u jednačini (19) i rešavanjem po ω.

arccos(- tan( ) tan )
st
u o þ ô · t
[20]
Ipak, s obzirom da ω
st
ne može imati vrednost veću od ω
s
, konačna jednačina za ω
st
je
data kao :

'
min{ , arccos(- tan( ) tan )}
s s t
u u o þ ô · [21]
Uglovi izlaska (ω΄
sr
) i zalaska (ω΄
ss
) Sunca za neku nagnutu površinu koja nije
usmerena ka jugu, neće biti simetrični za sunčano podne a mogu se dobiti preko
jednačine 17 stavljanjem da je ugao upada solarnih zraka θ = 90
0
. Ovo rešenje daje
dve vrednosti za ω u zavisnosti od orjentacije površine.
Za γ< 0
( )
2 2
1
,
2
1
min cos
1
sr s
a b a b
a
u u

¹ ¹ ]
× +
¹ ¹
]
´ ·
' '
]
+
¹ ¹
]
]
¹ ¹
[22]
( )
2 2
1
,
2
1
min cos
1
ss s
a b a b
a
u u

¹ ¹ ]
× + +
¹ ¹
]
´ ·
' '
]
+
¹ ¹
]
]
¹ ¹
[23]
Za γ>0
( )
2 2
1
,
2
1
min cos
1
sr s
a b a b
a
u u

¹ ¹ ]
× + +
¹ ¹
]
´ ·
' '
]
+
¹ ¹
]
]
¹ ¹
[24]
13
( )
2 2
1
,
2
1
min cos
1
ss s
a b a b
a
u u

¹ ¹ ]
× +
¹ ¹
]
´ ·
' '
]
+
¹ ¹
]
]
¹ ¹
[25]
gde je:

cos sin
sin tan tan
a
o o
y þ y
· +
[26]

cos sin
tan
tan sin tan
b
o o
ô
y y þ
| `
·
÷
. ,
[27]
“Min” u jednačinama 22 - 25, znači da se uzima manja vrednost od dve koje se mogu
dobiti u zagradama.
Svi prethodno definisani uglovi su korisni za proračune solarnog zračenja. Ugao
upada direktnog solarnog zračenja određuje itenzitet dela zračenja koji direktno
pogađa površinu i sposobnost površine da reflektuje, emituje, ili apsorbuje solarno
zračenje. Znanje ovih komponenti je potrebno za definisanje ukupnog solarnog
zračenja na nagnutoj površini.
Primer 3.5
Izračunaj ugao upada solarnih zraka za ravnu ploču solarnog kolektora koja je
usmerena za 14
0
zapadno od juga i koja je pod nagibnim uglom od 40
0
u Atini - Grčka
(φ = 37
0
58΄) 20 – tog maja u 13.00 h.
Rešenje
Za 20 – ti maj, n = 140 i prema jednačini 2 imaćemo:
0
284 140
23.45sin 360 19.93
365
ô
+
| `
· ·
÷
. ,
Časovni ugao ω, je :
( )
0
15 13 12 15 u · × ·
Iz jednačine 17 imamo da je:
cos sin19.93(sin37.97cos 40 cos37.97sin 40cos14)
cos19.93cos15(cos37.97cos 40 sin37.97sin 40cos14)
cos19.93sin 40sin14sin15 0.93089
u ·
+ +
+ ·
Prema tome, ugao upada solarnih zraka za solarni kolektor je θ = 21.43
0
Primer 3.6
Ravna ploča usmerena ka jugu, solarnog kolektora, je postavljena u Atini - Grčka (φ =
37
0
58΄) sa nagibnim uglom od 45
0
. Izračunaj solarno vreme zalaska Sunca za ovaj
kolektor za 14 septembar.
Rešenje
Za 14 – ti septembar, n = 257 i prema jednačini 2 imaćemo :
14
0
284 257
23.45sin 360 2.62
365
ô
+
| `
· ·
÷
. ,
Iz jednačine 10, imamo:
0
arccos(- tan37.97 tan 2.62) 92.05
s
u · ·
a iz jednačine 21
0
arccos(- tan(37.97 45) tan 2.62) 89.68 ·
Prema jednačini 21 ugao zalaska Sunca na kolektoru je manji od dve izračunate
vrednosti. Prema tome, ugao zalaska Sunca na kolektoru je 89.68
0
i solarno vreme
zalaska Sunca je 17.98 h.
Primer 3.7
Ravna ploča solarnog kolektora je postavljena u Atini - Grčka (φ = 37
0
58΄) sa uglom
nagiba od 60
0
i usmerena 20
0
istočno od juga. Izračunaj dužinu dana kada Sunce
obasjava solarni kolektor 14 – tog oktobra.
Rešenje
Za 14 – ti oktobar, n = 287 i prema jednačini 2 imaćemo:
0
284 287
23.45sin 360 9.23
365
ô
+
| `
· ·
÷
. ,
Pošto kolektor nije usmeren ka jugu, iz jednačina 26 i 27 imaćemo:
cos37.97 sin37.97
sin( 20) tan 60 tan( 20)
a · + ·

- 3.17
cos37.97 sin37.97
tan( 9.23)
tan( 20) sin( 20) tan 60
b
| `
· ×
÷

. ,
= 0.18
Koristeći jednačinu 10, imaćemo:
0
arccos(- tan37.97 tan 9.23) 82.71
s
u · t ·
Pošto je γ<0 časovni uglovi izlaska (
sr

) i zalaska (
ss

) Sunca za ovaj kolektor su
dati preko jednačina 22 i 23 respektivno.
( )
{ ¦
2 2
1 0 0
2
3.17 0.18 3.17 0.18 1
min , cos min 82.71 ,113.59
3.17 1
sr s
u u

¹ ¹ ]
× +
¹ ¹
]
´ · ·
' '
]
+
¹ ¹
]
]
¹ ¹
( )
{ ¦
2 2
1 0 0
2
3.17 0.18 3.17 0.18 1
min , cos min 82.71 , 77.66
3.17 1
ss s
u u

¹ ¹ ]
× + +
¹ ¹
]
´ · ·
' '
]
+
¹ ¹
]
]
¹ ¹
15
Prema tome, časovni uglovi izlaska i zalaska Sunca nagnutog kolektora su - 82.71
0
i
77.66
0
respektivno. Konačno, dužina dana za ovaj kolektor je 10.69 časova, dok je za
horizontalnu površinu 11.03 časova.
3.5 Solarno vreme
Vreme specifično Suncu se ne poklapa sa lokalnim vremenom koje pokazuje časovnik
iz dva razloga. Prvi leži u promeni ugaone brzine rotacije Zemlje i njenog obrtanja
oko Sunca. Ova korekcija je nazvana jednačina vremena (ET), i može se približno
odrediti sa Slike 3.9 ili se može izraziti u obliku jednačine (u minutima) kao :
gde je

Slika 3.9 Jednačina vremena (ET) kao funkcija vremena u godini
Drugi razlog leži u razlici geografske dužine između mesta (L
loc
) i meridijana za koje
je definisano standardno vreme (L
st
). Ova korekcija ima veličinu od 4 minuta za svaki
stepen razlike u geografskoj dužini. Prema tome, solarno vreme se može napisati kao:
Solar Time = Standard Time +ET± 4(L
st
– L
loc
) [29]
gde je L
st
standardni meridijan za lokalnu vremensku zonu, L
loc
je geografska dužina
mesta a ET jednačina vremena. Može se primetiti da su oba izraza za korekciju u
gornjoj jednačini dati u minutima. Znak plus ispred poslednjeg člana ove jednačine je
za mesta zapadno od Greenwich – a, a znak minus za mesta istočno od Greenwich – a.
Na primer, standardni meridijan za Italiju je 15° a za Grčku je 30 °.
Primer 3.8
Izračunaj a) lokalno vreme zalaska Sunca u Atini - Grčka (φ = 37
0
58΄, L= 23
0
43΄) za
19 – ti april i b) dužinu trajanja dana za ovaj dan.
-15
-10
-5
0
5
10
15
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Μήνες
Ε
ξ
ί
σ
ω
σ
η

Χ
ρ
ό
ν
ο
υ














m
i
n
p
Months
E
q
u
a
t
i
o
n

o
f

T
i
m
e
16
229.2(0.000075 0.001868cos 0.032077sin 0.01465cos 2 0.04089sin 2 ) ET B B B B · +
[28]
365
360
) 1 n ( B − =
a n dan u godini.
Rešenje
a) Za 19 – ti april, n = 109 i prema jednačini 2 imamo:
0
284 109
23.45sin 360 10.9
365
ô
+
| `
· ·
÷
. ,
Časovni uglovi pri izlasku i zalasku Sunca (ω
s
), su dati jednačinom 10:
0
arccos(- tan37.97 tan10.9) 98.64 6.58
s
h u · · ·
Prema tome, zalazak Sunca je u 6.58 h.
Iz jednačine 28 korekcija vremena za 19 – april je 0.08 min. Stoga, ponovnim
uređenjem jednačine 29 imaćemo:
Local standard time = 394.8 – 0.08 + 4(30 - 23.72) = 7.0 h
Prema tome, Sunce zalazi u 19.00 h lokalnog standardnog vremena.
b) Iz jednačine 11 dužina dana je :
2 98.64

15
Day length
×
· · 13.15 h

Bibliografija
ASHRAE. 1989. Handbook of Fundamentals. Atlanta GA. ASHRAE.
Axaopoulos P. and G. Pitsilis 2007. “ Energy software programs for educational use”
Renewable Energy 32, 1045 - 1058.
Bernard, R., G. Menguy, M. Schwartz. 1980. Le Rayonnement solaire. Conversion
thermique et applications. 2e edition, Technique & Documentation Lavoisier.
Braun J. E. and J. C. Mitchell. 1983. “Solar geometry for fixed and tracking surfaces”
Solar Energy, 31, 439.
Duffie, J. A. and W. A. Beckman.1991. “Solar Engineering of thermal Processes”
John Wiley & Sons,Inc.
Iqbal, M. 1983. “An introduction to Solar Radiation”. Academic Press, Toronto.
Klein S.A. 1977. “ Calculation of monthly average insolation on tilted surfaces ”
Solar Energy 19, 325-329
Additional Reading
Achard, P. and R. Gicquel. 1986. “ European Passive Solar Handbook”. CEC DG XII.
Sfeir A. A. and G. Guarracino. 1981. “Ingenierie des systemes solaires” Technique &
Documentation.
Coulson K. L. 1975. “ Solar and Terrestrial Radiation”. Academic Press, New York.
Astronomical data from the U.S. Naval observatory at http://aa.usno.navy.mil/AA/
NASA's Space Science Data System at http://ssds.nasa.gov/
http://image.gsfc.nasa.gov/poetry/ask/askmag.html#list
Solar System Live at http://www.fourmilab.to/solar/
http://astrosun.tn.cornell.edu/courses/astro201/solar_system.html
17
The equation of time is explained at Sundials on the Internet
http://www.sundials.co.uk/equation.htm .
http://www.polaris.Iastate.edu
http://www. cv.nrao.edu
http://www. astro.queensu.ca

18