OSNOVNE NAPOMENE I UPUTSTVA ZA GAJENJE ŠAMPINJONA

1. Priprema gajilišta
Pre unošenja komposta u gajilište, prostor mora da bude očišćen i dezinfikovan. Temperatura u gajilištu je podešena u zavisnosti od godišnjeg doba i spoljne temperature. Ubacivanje komposta Prilikom ređanja komposta na police, briketi treba malo da se rastresu jer se tokom transporta kompost ispresovao. Posle utovara, gajilište treba očistiti i oprati. Nakon toga, potrebno je otvoriti foliju sa gornje strane i omogućiti oslobađanje viška gasova. Ukoliko je temperatura u kompostu visoka (>30 ºC, letnji period), potrebno je rashladiti gajilište. napomena Loša higijena i dezinfekcija gajilišta, stvara uslove za pojavu bolesti i štetočina koje mogu stvoriti velike probleme u toku gajenja. Higijena je osnovna i najbolja mera prevencije u zaštiti od svakojakih bolesti! Potrebno je strogo voditi računa o higijeni u gajilištu!

2. Inkubacija – prorastanje micelije kroz kompost
U ovoj fazi gajenja najvažnija je temperatura u kompostu. Ne bi trebalo dozvoliti da pređe 26-27 ºC, jer to dovodi do smanjenja rodnosti, kao i pojave određenih bolesti. Ukoliko se obezbede optimalni uslovi u gajilištu, micelija će potpuno prorasti kroz kompost u roku od 12 do 14 dana. Taj proces može da bude i duži i da traje do 20 dana, što zavisi od kvaliteta komposta kao i od postizanja uslova u gajilištu.
USLOVI U PERIODU INKUBACIJE KOMPOSTA PARAMETAR VREDNOST ODSTUPANJE

temperatura prostora temperatura komposta vlažnost % CO2

18 – 21 ºC 22 – 27 ºC = 80% 0.7 – 2.0%

19 – 23 ºC 23 – 28 ºC 80 – 85% 1.0 – 3.0%

napomena Merilo i znak dobrog komposta je temperaturna razlika koju kompost posle nekoliko dana napravi u odnosu na temperaturu vazduha u gajilištu. Ukoliko se desi da temperatura u kompostu naglo skoči, treba prvo pokušati obaranje temperature zalivanjem poda i zidova, uključivanjem sistema ventilacije, recirkulacije unutrašnjeg vazduha i tek na kraju uključivanjem sistema hlađenja. Treba imati u vidu da u ovom periodu nije poželjno ubacivanje svežeg vazduha, zbog održavanja koncentracije CO2. Svaka nagla i velika promena temperature komposta u ovoj fazi će imati posledice na krajnji rezultat, tj. na prinos.

3.. već samo ravna po gornjoj površini komposta. Ovo će imati pogubni efekat na količinu pečuraka. Potrebno je uzeti nekoliko slamki iz komposta i pogledati unutar njih da bi se ustanovilo da li je micelijum prisutan.imaćemo manju količinu pečuraka. Pokrivka se ne pritiska. A) KAKO ODREDITI KADA TREBA POKRITI KOMPOST? Prvo i osnovno. druge nedelje temperatura u kompostu počinje da raste i to treba pratiti! Onog trenutka kada temperatura komposta dostigne maksimum i počne da pada to je siguran znak da je kompost zreo za pokrivanje! (bez obzira da li je to 14... Ukoliko je „dodirni sloj“ previše vlažan .. kompost je spreman za pokrivanje. Ukoliko je ovaj sloj previše suv .uništiće se veza između komposta (micelije) i pokrivke. temperatura u prostoru i kompostu u prvoj nedelji će biti slična. Čitava površina briketa mora da bude pokrivena pokrivkom. koji predstavlja spoj pokrivke i komposta (sloj 5mm pokrivke i 5mm komposta).16.. dan posle pokrivanja). Ono što se dešava tamo sa micelijumom i vodom je najbitnije u prvih par dana prorastanja pokrivke. bolje je pustiti jos 1-2 dana do pokrivanja (dati micelijumu još malo vremena da se razvije). kompost stariji od 14 dana može biti pokriven (što su mnogi proizvođači kod nas navikli). Kompost ne može da obezbedi ovoliku količinu vode.. Nanošenje pokrivke Pokrivka se postavlja na površinu komposta 8 litara ili 5cm debljine po briketu. pa pokrivka u tom smislu igra veoma važnu ulogu. B) KVALITET I ULOGA POKRIVKE Kvalitetna pokrivka treba da zadovolji sledeće uslove: • • • • • da dobro upija i zadržava vodu da ima dobru . Ukoliko jeste. Kada govorimo o kvašenju.8 pH) da je kvalitetno dezinfikovana i da ne sadrži izazivače bolesti Uloga pokrivke je: • • • • da upija vodu i lagano je otpušta da pomaže „kačenju“ prorastanju micelijuma da omogući makro i mikro klimu za prorastanje micelijuma da bude zaštitni sloj komposta C) KVAŠENJE – ZALIVANJE POKRIVKE Pečurka sadrži oko 90% vode.5 – 7. naročito ćoškovi. Za svaki kg pečuraka potrebno nam je 2l vode (1l da se nadoknadi isparavanje. Ukoliko nije.15. imamo na umu „dodirni sloj“. a 1l za težinu samih pečurki). a da li je on zreo za pokrivanje i da li se treba držati tog roka možemo utvrditi na nekoliko načina: Najsigurniji parametar je temperatura. Naime. .rastresitu strukturu da je blizu neutralne pH vrednosti (7.

Kada proraste otprilike 2/3 pokrivke. pristupamo procesu grabuljanja. niti rukom niti nekim drugim predmetom. ali ovo je naša preporuka! E) GRABULJANJE – OKOPAVANJE POKRIVKE 6 do 10 dana od pokrivanja. lošiji kvalitet roda. Prilikom zalivanja. Posle 3 do 4 dana u prorastanju pokrivke i pažljivog zalivanja. Dodavanjem vode. micelijum se menja od finog paučinastog u pahuljasti.5dl po briketu. Dactyliuma-a. količina vode ne bi trebala da pređe 2. Od pokrivanja do grabuljanja može se dodati oko 2.8-1g po briketu. Taj pahuljasti micelijum je ono što mi treba da dobijemo. kroz pokrivku prorastaju beličasti pramenovi micelije.jače je isparavanje pa se zalivanjem nadoknađuje gubitak vode. U drugom zalivanju koristi se preparat „Dimilin“ u koncentraciji 1gr po briketu. Kada ovo primetimo.Ukupna količina vode na pokrivci uvek zavisi od aktivnosti komposta. može se primetiti micelijum koji prorasta pokrivku. niti sabija.5l po briketu. Treba uvek imati na umu da se voda i micelija ne podnose najbolje! Ukupnu količinu vode određuje rast i snaga micelijuma. To su preparati širokog spektra i radikalni fungicidi za suzbijanje Verticilium-a. Naravno. možemo slobodno dodati vodu. što zavisi od aktivnosti komposta i kvaliteta pokrivke kao i mikro klimatskih uslova u gajilištu. Dan uoči grabuljanja briket se zaliva preparatom „Sporgon“ ili „Oktave“ i to u koncentraciji od 0. Grabulja se tako što se čitav sloj pokrivke podigne sa komposta. • Manje aktivni kompost treba manje vode. to je dozvoljen kontaktan larvacid za suzbijanje larvi mušica u pokrivci. mogu se koristiti i druga sredstva i preparati. stoga moramo biti pažljivi sa zalivanjem. Mycogene-a. . kao i pojava bolesti! D) UPOTREBA ZAŠTITE KROZ ZALIVANJE Prilikom prvog zalivanja potrebno je da se uradi i dezinfekcija briketa sa 2% rastvorom formalina i to 2-2. mnogo je bolje i sigurnije pokrivku zalivati 2-3 puta u toku dana sa manjom količinom vode! Do ovog „pravila“ se došlo na osnovu iskustva. PRAVILO IZBEGAVAJTE PREVELIKO ZALIVANJE! Ako se u celom tehnološkom postupku može postaviti pravilo onda je to vezano za zalivanje.5-3dl po briketu. što je stvar procene i iskustva proizvođača. izmrvi rukom i vrati u prvobitan položaj. Pokrivka se nikada ne pritiska. • Aktivni kompost treba više vode . i skupo plaćenih grešaka! Posledice su manji prinosi. Neki proizvođači puštaju da micelija skroz proraste pokrivku. isparavanje nije tako jako. ako je potrebno.

za svaki soj micelijuma. U periodu od 5 do 7 dana. Hlađenje . Tada pravimo temperaturni šok. nikako ne dodavati vodu na pokrivku. a 6 do 10 dana posle grabuljanja. za svaku pokrivku. Ovaj period obnavljanja micelije normalno traje 2 do 3 dana. gajilište izgleda kao da je na njega pao prvi sneg. dati pokrivci konačni izgled pre vezivanja. spuštamo temperaturu. na površini briketa se pojavljuju bele mrve micelije. napomena Vrlo je važno da se u ovoj fazi maksimalno smanje dotoci svežeg vazduha u gajilište! Potrebno je obezbediti potrebnu vlagu i koncentraciju CO2 u gajilištu. CO2 se može smanjiti korišćenjem svežeg vazduha. briketi se više ne zalivaju! 4. Tek onda možemo krenuti sa hlađenjem.temperaturni šok Momenat kada se kreće sa hlađenjem je drugačiji za svakog uzgajivača. U ovom periodu trebamo da održimo visok nivo vlažnosti vazduha od 95% do 100%. postoji opasnost od širenja zaraze po celom gajilištu. spuštamo temperaturu komposta na 19 °C. Od završetka grabuljanja pa do pojave prvih pupova oblika zrna graška. Visok procenat CO2 takođe stimuliše rast micelijuma. Plodonošenje . popraviti problematične zone. Ovo stimuliše micelijum da se zakači. za svaki kompost. Formiranje plodonosnih tela – fruktifikacija Period obnavljanja micelije 3 do 4 dana posle grabuljanja. Loša strana grabuljanja je što ukoliko u pokrivci postoje izazivači bolesti. Micelijum će se pojaviti na površini pokrivke ukoliko je temperatura preko 23 °C. U periodu hlađenja. Kada se micelijum pojavi na površini. zalivamo vodom.F) FUNKCIJA GRABULJANJA Izjednačiti pokrivku sa micelijumom. U ovom periodu svakih 4 do 5 sati treba proveravati temperaturu komposta i u odnosu na to prilagođavati klimu u gajilištu. Micelijum će se povući i hvatanje (ili kačenje) će biti veoma duboko i kao rezultat toga imaćemo pečurke sa puno pokrivke na vrhu (prljave pečurke). trebamo da odlučimo kada da otpočnemo sa periodom hlađenja. To je trenutak kada u gajilištu menjamo uslove i dajemo signal šampinjonima da je vreme za njegovo plodonošenje. uključujemo klimu (leti) i ventilacijom ubacujemo svež vazduh. Da bismo dali neku opštu procenu: 60-70% površine pokrivke mora biti belo od proraslog micelijuma.

Redovno zalivanje treba početi posle stvaranja ploda veličine zrna graška i završiti ga najranije 36 sati pre početka branja prvog talasa roda. U ovim danima možemo dodati malu količinu vode na pečurke. Ako su pečurke suviše duboko – postojao je problem u trenutku rashlađivanja kao i par dana posle toga. Ukoliko su pečurke izrasle u grozdu. uočava se mali porast u aktivnosti. 5. . u nekoliko jednakih manjih dnevnih intervala zalivanja. možemo zagrejati vazduh za 1 °C i možemo rashladiti vazduh za 1°C. Na žalost. čitav grozd se mora pažljivo razrediti. što se vidi posle 2 dana. Male iglice sada treba da izrastu kao pečurke.5dl po briketu) sa vodom i time će se stimulisati isparavanje. napomena Voda se dodaje isključivo kada uočimo da iglice ne rastu. Ukoliko se desi da iglice ne rastu. Postoje različite tehnike da se stimuliše rast pečuraka.Posle 5 do 6 dana perioda hlađenja sledi period „fruktifikacije“ (period formiranja iglica) i period prorastanja micelijuma. što predstavlja u većini slučajeva nedovoljno aktivan kompost ili je greška proizvođača zbog navodnjavanja pokrivke u ovom periodu. U suprotnom ne koristimo dodatno kvašenje vodom. Kada pečurke počnu da rastu. Ovo će podstaći isparavanje. Branje Berba predstavlja nekoliko postupaka: • • • • branje pečuraka vađenje svih ostataka plodonosnih tela iz pokrivke zalivanje briketa čišćenje i pranje gajilišta napomena NITI JEDAN OD OVIH POSTUPAKA SE NE SME PRESKOČITI. ukoliko primetite relativno dovoljno iglica možete da počnete sa povećavanjem ventilacije. Ovaj period formiranja iglica karakteriše nizak protok vazduha i visoke vlažnosti vazduha. PRVI TALAS Pečurke stoje bele na pokrivci i spremne da se uberu. ovo nije uvek slučaj. Sve ovo ima uticaja na brzinu rasta pecuraka. može se pristupiti lakom kvašenju (0. Kada se koristi voda (kao što je napomenuto ranije). Suviše agresivna klima može uticati da se pečurke probijaju u „zaštićenim“ zonama i dovodi do toga da se micelijum nije dalje oporavljao. Količina vode mora biti raspoređena u 2 do 4 dana. U tom periodu. Ovaj postupak možemo da ponovimo u periodu od dva dana 2 do 3 puta. U isto vreme obara se vlaga što takođe ima uticaj na isparavanje.

Kompost treba odneti najmanje 4km daleko od gajilišta. možemo dodati malu količinu vode. možemo da primetimo da se temperatura komposta povećava. Voda za rast pečuraka treba da dođe od komposta i pokrivke.o. . trećeg dana moramo ponovo da počnemo sa kvašenjem da bi se spremili za drugi talas. Bilo kakvo jako zalivanje pre trećeg talasa će ubiti preostale iglice micelijuma. Pečurke se beru tako što se laganim uvrtanjem skinu sa briketa. Dobre berbe želi Vam „Compost Group” d. moramo pobrati pečurke i biti mnogo oprezniji sledećeg puta u periodu kada se vrši rashlađivanje. Obezbediti stabilnu konstantnu klimu je TAJNA za dobar drugi talas.Ako se ovo desi. Zalivanje ili podizanje vlage pokrivke poslednjeg dana drugog talasa. Ovo smanjuje rizik od infekcije i pojave bolesti. „Mali” proizvođači mogu da oberu i četvrti talas (ali je to retko isplativo s obzirom na utrošak energije i rada). sprečava da se pokrivka previše osuši. Ovo je dobar znak i znači da pečurke rastu. Kompost više nije toliko aktivan i potrebna mu je konstantna klima. Kada su pečurke pobrane. Ovde nema zalivanja. Podela berbe (prinosa) na tri talasa je standardna i radi se u „komercijalnim” gajilištima. tako da na 2kg pečuraka ide 2l vode. PRAVILO Ako se ubere 1kg pečuraka jednog briketa . DRUGI TALAS Drugi talas se normalno javlja 7 do 9 dana posle početka prvog talasa. Aktivnost u drugom talasu je daleko manja nego u prvom. Ovo se normalno koristi da bi se stimulisao rast. Kada se period branja rastegne na 4 do 5 dana. Na presušenoj pokrivci ništa više neće izrasti.ovo se mora nadoknadti sa 1l vode po briketu. Posle trećeg talasa treba dezinfikovati pokrivku i isprazniti gajilište.o. nožem se iseče drška na 1-2 cm od šešira i složi u za to predviđenu ambalažu. Pre berbe drugog talasa. TREĆI TALAS Treći talas je najmanji (najslabiji) od sva tri.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful