POZNO RIMSKO CARSTVO I NJEGOVA PROPAST ⇒ Srednji vek u zapadnoj Evropi nastaje od dve komponente: 1. rimske 2.

varvarske (germanske). I jedni i drugi uneli su elemente svoje kulture, ali su Germani bili na nižem stupnju razvoja i više primili od rimske civilizacije nego Rimljani od njih. Germani su primili latinski jezik i kulturu (čak i za obrazovanje). Oni su se tako utopili u rimsku civilizaciju, ali su doneli i čuvali svoje tekovine. ⇒ Rimsko carstvo došlo je u ekonomsku krizu u 3. veku (doba vojničkih careva). To je doba političke nestabilnosti, kada su legije svoje komandante proglašavali za careve, koji su se brzo menjali i kratko vladali. Takva situacija slabila je carstvo na političkom i privrednom planu: - smanjenje broja stanovništva - opadanje gradskog života i privrede ( mnogo su se oštrije osetili na zapadu ) - nedostatak radne snage - nazadovanje trgovine i zanatstva - stalni porast latifundija (opšte pojave u čitavom carstvu, ali je istok pokazao veću otpornost, što je i opredelilo dalji razvoj imperije) • Glavno zanimljane bila je poljoprivreda zasnovana na latifundijama. Dovodjeni su robovi, ali je njihov rad postajao sve više neunosan, pa oni nisu hteli da rade. Stoga se veliki posedi dele, a robovi postaju koloni i dobijaju deo zemlje na obradu, ali su za tu zemlju vezani i ne mogu sa nje da odu. Rim je bio izložen napadima varvara, pa se stoga morao dobro čuvati Limes. Na severu Limes je bio duž Rajne i Dunava. Rimljani utvrdjuju tu granicu i drže tu brojnu vojsku, što iscrpljuje carstvo, pa država sve manje garantuje zaštitu običnom čoveku. Stoga neki Rimljani organizuju privatne vojske (magnati) tzv. bukcelarije, pa oni odlaze na svoje posede i tamo su okruženi svojim odredima i poslugom (kao feudalci u srednjem veku). Sve više dolazi do izražaja porast privatne vlasti, i za te magnate se radi zaštite vezuju mali ljudi. Na odredjen način zapaža se i pojava napuštanja gradova, preseljavanja u sela, što vodi naturalizaciji privrede. Jedan od glavnih prihoda je ubiranje poreza koje vrše kurijali, činovnici koji sede u kurijama pojedinih gradova (civitatis) na terenu. Zbog krize se porezi sve teže ubiru, a državu ne zanima kako će to učiniti, a kurijali su morali ako ne zadovolje cifru da domire iz svoga džepa. Oni su obično bili najbogatiji gradjani. Ali zbog krize oni nemaju više želje da obavljaju tu dužnost. Zato rimska država donosi dekrete kojima kurijale vezuje za dužnost i ne dozvoljava im da ostave tu funkciju, pa ta dužnost čak postaje nasledna. Zbog napada varvara dolazi do nesigurnosti na putevima. Na moru je bilo puno gusara. To sve rezultira nesigurnost trgovine, pa ona opada i postaje sve više lokalna. Naročito se trgovalo zanatliskim proizvodima, a zanatstvo opada sa procesom naturalizacije. Novac brzo gubi na vrednosti, čak država želi neke prihode da dobije u naturi (prihode za ishranu vojske). Opadanjem trgovine zanatlije sve teže prodaju svoje proizvode. Državi su medjutim potrebni i zanatski proizvodi naročito za vojsku, pa država donosi dekrete koji zanatlije vezuje za zanatliske kolegije i čak otvara državne radionice za proizvodnju neophodnih proizvoda (oružje, tekstil obuća), i te radionice prodaju državi tj. tako zanatlije proizvode prodaju državi i više nerade za tržište. Tako se polako novac isključuje iz upotrebe. Privreda se naturalizuje, degeneriše se. Srednjevekovna privreda je bila dobrim delom naturalna. Postojale su velike socijalne razlike u državi. Rob je stvar (res). Dolazi do povremenih socijalnih potresa tj. ustanaka robova od 3. do 5. veka: Galija 3 vek 1

• • •

Panonija, Recija i Norik krajem 4. i kroz 5. vek severna Afrika (Africa Romana) u 4. i 5.v, ustanak agonistika / cirkumceliona - Ali svi ovi ustanci se razlikuju od onih raniji, jer su oni bili ne samo socijani već i verski, religijski (zbog hrišćanstva koje se polako širi). • • Postojala je opozicija provincija prema centru. Rim i cela Italija su dugo bili povlašćeni, ali krajem carstva svi stanovnici dobijaju rimsko gradjansko pravo.

Za pozno rimsku državu veliko opterećenje bilo je održavanje vojske na rajnsko-dunavskoj granici gde je opasnost od varvara bila najveća. - Rimska vojska je u 4. i 5. veku bila podeljena u nekoliko kategorija: 1. Limitanei → trupe koje su bile na Limesu (od ušća Rajne u Severno more do ušća Dunava u Crno more) i čuvale utvrdjenu granicu. Zbog pritiska varvara Limitanei moraju biti sve brojniji. I prema posrednim proračunima Limitanei su bili u 4. i 5. veku najbrojniji i stalno je bilo pod oružjem 250 000 pešaka i preko 100 000 konjanika. Zbog opasnosti od Germana u 4. i 5. veku mnogi carevi nisu carevali u Rimu, već su vreme provodili na granici sa svojim trupama, i zato neki gradovi na limesu ili u blizini dobijaju značaj u poznom carstvu (npr. Sirmijum je jedno vreme bio jedna od 4 prestonice carstva). 2. Vojska u unutrašnjosti → bili zaduženi da čuvaju unutrašnji mir, i marširali iz jedne provincije u drugu, da smire potrese i pobune. Ova vojska imala je oko 150 000 pešaka i 40 do 50 000 konjanika. 3. Federati (foederata od foedus = savez) → vojska saveznika. To su obično bili rimski saveznici, razni germanski narodi koje su Rimljani naseljavali na Limesu ili blizu Limesa. Vodjama tih naroda (reges) Rimljani daju svoje vojne titule, sa zadatkom da čuvaju rimsku granicu. Federati su uglavnom bili Germani, ali vremenom su se polako uvlačili i u rimsku vojsku (limitanei i vojsku u unutrašnjosti), i pojedini talentovani germanski komandanti dospeli su na najviše položaje u rimskoj vojsci, a čak su neki od njih postali vrhovni komandanti vojske celog Zapadnog Rimskog carstva. Pozno rimsko carstvo su Germani branili od Germana, zato je ono i propalo. - Dva osnovna roda u vojsci bili su: 2. konjica → glavna udarna snaga i na njenom čelu bio je vrhovni komandant Magister equitum 1. pešadija → na čelu je bio Magister pedinum. - Osnovno zanimanje cara, imperator, znači ustvari komandant vojske. Vojska je glavni oslonac njegove vlasti. 2

- Vojna zvanja dobijaju sve više na značaju. Upravnici pojedinih oblasti postaju komandanti vojske tih oblasti (magister militum per Illyricum). Kada su pojedini germanski narodi probili na rimsku teritoriju (kralj Gota zauzeo je Ilirik), Rimljani su im da bi ih pridobili i da bi se održala rimska vlast davali titule Magister militum per Illyricum.

REFORME DIOKLECIJANA I KONSTANTINA ⇒ Da bi se spaslo carstvo od propasti, dva velika poznorimska cara Dioklecijan (285-305.) i Konstantin (312324. sa Licinijem; 324-337. vlada sam) preduzeli su čitav niz reformi u svim oblastima života. ⇒ Pretnje carstvu su bile velike: unutrašnje i spoljašnje (upadi varvara, tj. Germana na Zapadu). ⇒ Trebalo je sprečiti pobune komandanata legija i uvesti novi sistem uprave koji bi sprečio raspad upravnog aparata. ⇒ Carev autoritet bio je pokoleban u doba krize. Zato su reforme inspirisane željom da se vrhovna vlast učvrsti, ojača i uzdigne. Stoga se ograničava uticaj senata i tačno se utvrdjuju kompetencije odredjenih vladinih organa, kako bi se sprečila svaka veća koncentracija vlasti. Civilna-vojna i centralna-provincijska uprava su razgraničene, a vezu izmedju pojedinih upravnih organa predstavljao je sam Car. ⇒ Neke od ovih reformi su ostavile tragove u političkom i crkvenom životu i posle propasti carstva, tj. u srednjem veku. 1. Reforme vrhovne vlasti • Dioklecijan: ⇒ Carstvo je bilo ogromno i prostiralo se od Atlantika do Persijskog zaliva, i od Rajne i Dunava do Sahare. Od obala Mediterana rimska vlast se protezala 300-400 km na sever i jug. Vremenom se pokazalo da je teško upravljati ogromnom državom iz jednog centra, a zbog negativnog iskustva iz 3. veka želelo se uvesti malo reda u nasledjivanju prestola. ⇒ Stoga je izvršena podela carstva na 2 dela, kojima vladaju dva avgusta i dva cezara. Avgusti su vrhovni carevi a cezari su njihovi pomoćnici. Kada umre jedan avgust, ne sme doći do unutrašnjih borbi već njega nasledjuje njegov cezar, i tako se smena na prestolu izvodi bezbolno i bez rata. Ovaj sistem vladavine nazvan je tetrarhija. Jedan avgust je upravljao Istočnim (Dioklecijan → Nikomedija), a drugi Zapadnim delom (Maximilijan → Milano) carstva. Jedan cezar je upravljao Istočnim (Galerije → Sirmijum), a drugi Zapadnim delom (Konstancije Hlor → negde u Britaniji) carstva. ⇒ Istočno i zapadno carstvo su se suštinski razlikovali: Istok → teritorija helenističke kulture. Privredno (zanati, trgovina itd) i kulturno je razvijeniji od Zapada. Zapad → teritorija latinske kulture. Privredno i kulturno zaostaliji, manje urbanizovan i više poljoprivredni od Istoka. ⇒ Konstantin je na mestu male grčke kolonije Vizantiona, a na strategijski značajnom mestu (na moreuzu na obali Bosfora) sazidao Konstantinopolj. Zidan je od 324. do 330.g, kada je svečano inaugurisan. Od početka je zidan kao hrišćanski centar, sa puno hramova. Kroz grad su prolazila 2 značajna trgovačka i strategijska puta: 3

Od Dioklecijana država je dominat. i 5. ⇒ Zapadna prestonica bila je Rim. a njen zadatak je bio da sačuva upravni aparat rimske imperije. koji stoji na čelu vojske u jednoj ili više provincija. podelivši carstvo članovima porodice. 3. (kao neka ministarstva). Pretorijska prefektura je jedini organ vlasti koji je pod Dioklecijanom zadržao obe nadležnosti. ⇒ Birokratija → Velika centralizacija uprave. ⇒ Tako je sa dva cara i dva dela carstva uveden makar teorijski red. sa različitim zadacima: jedan za finansije. To je bio kraj i privilegovanom položaju Italije koja je nekada gospodarila imperijom. a izvor zakona je dominus tj. a sada je i sama podeljena u provincije i kao svaka druga provincija morala je plaćati porez. ⇒ Car → Ovim reformama uloga cara je uzdignuta. 2. o svemu je odlučivala careva volja. Consistorium principis sastojao se od više ličnosti. Odustao je od sistema adopcije. odnosi sa drugim narodima. Medjutim senat sada samo formalno postoji. veka njihov broj je porastao na 14). Vojna vlast provincije nalazi se u rukama duxa. iz kojih je kaopobedilac izašao Konstntin Veliki. Senat je učestvovao u zakonodavstvu savetima i predlozima kojima je car (ukoliko je to smatrao za dobro) davao zakonsku snagu. Civilna vlast provincije nalazi se u rukama njenog namesnika. On je bio Paganski grad. potčinjavanje i moraju se prema njemu ispoljavati neki obredi kao prema božanstvu. Obim i broj prefektura se menjao i one su se ustalile krajem 4. U Rimu i Carigradu stvara se centralna birokratija. i tu su stizali karavani iz prostrane Ruske nizije. carstvo je podeljeno na prefekture → diaceza (nekoliko. • Dioklecijan: ⇒ Prvi put u istoriji sve institucije se unificiraju. itd. Svaki od teh resora imao je ispod sebe činovništvo. suvozemni put iz Ilirika u Malu Aziju tj. pa se broj provincija znatno povećao (u Dioklecijanovo doba bilo ih je oko 100. veka svelo samo na carske propise (edikte). a car je dominus (dominus = gospodar) i ima odredjena božanska svojstva. 12) → provincija (veći broj). što je bio preduslov za autokratiju. 4 . Pozno rimsko carstvo se birokratizovalo. ali je i vladavina Konstaninovih sinova dovela do teških i krvnih zapleta. 2. ⇒ Veće provincije podeljene su na manje jedinice. a u 5. Pred kraj života on je ponovo izvršio podelu vlasti i državne teritorije. Administativne reforme ⇒ Odvajanje civilne i vojne vlasti → 1. vikara 2. Sve provincije bile su potčinjene caru i morale su da plaćaju porez. ujedinivši čitavo carstvo. ⇒ Senat → Po rimskom pravu izvor zakona bio je senat. ⇒ Dioklecijan je podelio teritoriju carstva u 12 dijaceza ( pred kraj 4.1. Njemu se izražava opšte poštovanje. I ovo telo (termin consistorium) će usvojiti hrišćanska crkva kao veliko dostojanstvo. veku preko 120). put iz Crnog mora kroz Bosfor i Dardanele u Mediteran i obratno. • Konstantin Veliki: ⇒ Pod Konstantinom. • Konstantin Veliki: ⇒ Posledica isuviše logično iskombinovanog sistema bili su beskrajni nemiri i građanski ratovi. ⇒ Ukinuta je razlika izmedju carskih i senatskih provincija. Car je bio okružen telom koje se naziva consistorium principis. Na obalama Crnog mora bile su grčke i rimske kolonije. Stoga se rimsko pravo 4. on je bio veza Evrope i Azije i obratno. ali pod Konstantinom on gubi svoj vojni karakter i postaje čisto civilna ustanova. veka.

iugum (lat. Ekonomsko – finansijske reforme ⇒ Dolazi do propasti ekonomije. severozapadni deo Balkana i severni deo Afrike. ⇒ Diaceza → Na čelu diaceze bio je vikar.⇒ Postojale su: I Istočna prefektura ( praefectura praetorio per Orientem): Egipatska. tj. Ova podela je značajna jer ju je kasnija hrišćanska crkva uglavnom usvojila. trgovini i čitavom privrednom životu grada). Cene rastu. svaka obradiva površina mora imati svog obradjivača koji ima obaveze prema državi (snosi poreske troškove ). s tim što tu diacezom upravlja episkop. filozofije. Ljudi sve više žele naplatu u naturi. ⇒ Provincija → Na čelu provincije bio je rektor.). jer se ono javlja kao novina u duhovnoj sferi. medjutim. pre svega prehrambenih proizvoda (žito. Prefekt istoka koji je rezidirao u Carigradu i prefekt Italije bili su najviši dostojanstvenici države. . od Grčke ne jugu do Dunava na severu. Gradski prefekt bio je najviši predstavnik senata i jedini državni činovnik koji je nosio građansku rimsku togu. 3. vino i sl.Rim i Carigrad su bili izuzeti iz nadležnosti prefekata pretorija i bili su potčinjeni svojim gradskim prefektima. i 5. Carigradski prefekt zvao se eparh i imao je vodeću ulogu u životu prestonice (sudstvo. svaka obradiva površina) mora imati svoju glavu (caput). i 5. ⇒ Tako se Rimsko carstvo naturalizuje. . ali one se sada daju ne u novcu već sve više u naturi. ⇒ Pitanje je zašto se to dešava? Hrišćanstvo se daje kao odgovor. briga o održavanju reda i mira. Odredjeno je da svaki tzv. Provincije su se sastojale od civitates (gradova). prednju Aziju. ⇒ Da bi se to sprečilo Dioklecijan donosi propise kojima on odredjuje cene. ulje.tri kontinenta. Pontska. snabdevanju. ⇒ Dolazi do opadanja kulture: književnosti (nema velikih pisaca).Prefekti. Istočna. Ukupno je bilo 40-50 diaceza. Obuhvatale su provincije Egipat sa Libijom. Iberijsko poluostrvo i zapadni deo Mauretanije (krajnji zapad Afrike). Trakiju (istočni deo Balkana) . istoriografije (poslednji vredan i veliki istoričar bio je Amijan Marcelin u 4. ⇒ Prefektura → Na čelu prefekture bio je prefekt. 5 . III Italska Prefektura ( praefectura praetorio Galliarum): Obuhvatala je Apeninsko poluostrvao. a ne uniformu. Opadanje kulture ⇒ U toku 4. veku). teže da povećaju svoju moć i stupaju u suparništvo sa organima centralne uprave. zanatstvu.= plug. pa natura uzima maha. vek postaje sve bezvredniji. II Ilirska prefektura ( praefektura praetorio per Illyricum): Dačka i Makedonska dijaceza. Stoga carska vlast nastoji da obuzda vlast prefekata podižući značaj vikara i šireći kompetencije centralne uprave. rimski deo Britanije. Obuhvatale su srednji deo Balkanskog poluostrva. jer rimski novac kroz 4. veka rimljani su se već dobrim delom varvarizovali. a osnovna administrativna upravna jedinica je grad sa okolinom (municipium). Azijska i Zračka dijaceza. najznačajnija ličnost posle cara. sem Egipta i Mauritanije na severozapadu. IV Galija Obuhvatala je Galiju.

a mačem na kraju i sebe. Kockom su izvukli 10 vojnika kpji su ubili sve. koji su bili orijentalci pa su se prepoznavali po dugim bradama. U tvrdjavu se povlače i vojnici i civili. stavili su mu venac na glavu. hrišćanstvo koje se proširilo na Zapad. Tako su apostoli sa Istoka stigli i u Rim (kao i neke druge religije npr. Na poseban otpor naišli su u Judeji (Palestini) kod Jevreja. ⇒ Hrišćanstvo će dati glavni pečat srednjem veku. On je tvorac simbola krsta. Drugi su bili sami Rimljani. širili veru i propovedali religiju drugim narodima. koja je imala svoju istoriju i svoju monoteističku religiju sa 1000 godišnjom tradicijom (jehova. Opirući se vojsci branioci su se povukli u tvrdjavu a Rimljani su je opkolili. Rimljani su naišli na veći otpor. ⇒ U tom širenju relijije na Bliskom istoku.HRIŠĆANSTVO ⇒ U rimskoj državi se u istočnom delu javilo novo versko učenje. a simbol njihovog najvećeg otpora bio je tvrdjava Masada. Taj otpor jevreja je bio u krvi ugušen. doneli su odluku o kolektivnom samoubistvu.ne. U nemogućnosti da se više odupiru. Rimska opšta religija uništavala je lokalnu religiju tj. a da se živi ne predaju. Imao je puno pristalica. 12 apostola. Jovan. ali su naišli na otpor rimskke države. rodjen u vreme rimskog progona (kada je porodica bežala). Neron je sam zapalio Rim uz pomoć jedne cirkuske igračice i za požar optužio hrišćane. ⇒ Isus je propovedao celog života. On je tražio da bude razapet na krstu sa glavom nadole. U prvom veku nove ere dizali su nekoliko ustanaka. ali su stigli i na Zapad sve do Italije. U 33 godini života razapet je na Golgoti (i pošto se navodno izdavao za cara. U Rim su stigli i Petar (bio je ribar) i Pavle. ⇒ Novu religiju su naročito prihvatili niži slojevi. a propovednci su mrzeli bogataše (koji su stekli bogatstvo na nečastan način). jer judejska religija je ostala u Judeji. a onda još jednog koji je ubio ostalu devetoricu. su u izvorima zabeležili prvi progoni hrišćana (»rulja koju narod naziva hrišćanima«). ⇒ To je bila i osnovna razlika izmedju hrišćanstva i judaizma. namesnik Palestine. božanstva pokorenih naroda. i presekli dovod namirnica. ⇒ Hrišćanski ideolozi u to vreme stižu u Rim. 6 . već je obuhvatala sve narode. On sam nije ostavio nikakve pisane tragove. Ti učenici razlivaju se pre svega na Bliskom istoku. Medjutim ona nije bila ograničena samo na jevrejski narod. jer su tu živeli stari narodi koji su imali svoje razvijene religije i kulture. ⇒ Rimljani su hrišćane smatrali jevrejskom sektom. islam). Luka). a na Istoku apostol Toma stigao je sve do Indije. Medju njima su bili Petar i Pavle. To je utvrdjenje na bregu koje je dominiralo velikim prostorom. ⇒ Izuzetnu ulogu imao je apostol Pavle. U progonima su pomrli i svi ti prvi ideolozi. i osudio ga je na smrt na krstu. Ovakvih primera otpora bilo je više. on je apostolima dao moć da govore više stranih jezika da bi išli po svetu. ⇒ Rimljani su do tada bili politeisti i imali mnogo raznovrsnih božanstava. Po verovanju. ⇒ Ostavio je za sobom učenike. Mediteranu. Zbog velike popularnosti reagovale su dve strane. Jedna su bili zvanični jevrejeski sveštenici (fariseji). ⇒ Od 60-ih godina 1. a ipak je nastalo u antičkom svetu. Oni su održali sudjenje protiv Isusa koje je vodio Pontije Pilat. Četvorica učenika pišu jevandjelja (Mateja. jer nije zaslužio i nije dostojan da bude razapet isto kao i Hrist. Rodjen je u Vitlejemu u Palestini. ⇒ Tada su se u rimskom društvu javljali različiti propovednici koji su objavljivali dolazak Mesije. a sa njim su ubijena još dva razbojnika). a posle se preobratio i odigrao važnu ulogu u širenju vere. ⇒ Jedan od takvih bio je i Isus iz Nazareta. Kako se rimska država širila nametala je i svoju religiju i bogove. Marko. u vreme cara Nerona. jer su udarili na temelj rimske organizacije. koji su ga potkazali Rimljanima jer im je bio konkurencija. a hrišćanstvo se širilo.v. Veruje se da je zatvoreni Petar preobratio stražare. U početku je bio veliki gonitelj hrišćana. Za tri dana je vaskrsao.prorok Mojsije).

veka. sazrela je ideja da se iskoreni novo versko učenje tj. Milanskim ediktom se dopušta slobodno ispovedanje hrišćanske religije. Gaj Galerije ⇒ Car Gaj Galerije (Romulijana . 324-337. On je preduzeo sistematske progone hrišćana na Istoku i na Zapadu. ⇒ Početkom 3. propovedali da je život čoveka dar božiji. u svetu zemlju Palestinu). zakopavanje živih.⇒ U početku je hrišćanstvo primao samo običan narod. Posle toga on se preobratio u hrišćanstvo. jer riba ne govori. veka Rimska država nije stalno progonila hrišćane. Sirija. Gamzigrad ) se istakao u progonima. sa Licinijem. hrišćanstvo. gde je ostatak života gajio kupus. Konstantinova majka Jelena bila je hrišćanka i smatra se da jeona uticala na njega. a duplo manje na Zapadu. veku kada je u Rimskoj državi nastupila kriza političkog sistema (doba vojničkih careva). a deca hrišćani. Stoga je on poveo prohrišćansku politiku. dakle hrišćani nisu odavali svoje saveznike. ⇒ Rimljani su nastojali da ih uhvate na delu dok obavljaju svoje verske obrede. i najviše mučenika potiče s kraja 3. Dioklecijan (285-305. Medjutim hrišćanstvo polako ulazi u sve pore Rimske države. i 2. ⇒ U novoj veri tražila se uteha. Vernici su se upućivali u smeran život. zbog gusara. nadgledao ih. ⇒ Puno hrišćanskih propovednika je stradalo u to vreme. Mala Azija). »mali ljudi«.) ⇒ Rimsko carstvo je od principata evoluiralo u dominat u vreme Dioklecijana. bili protiv ubistva i smrtne kazne i odbijali da služe rimsku vojsku (Germani su pritiskali rimske granice). veku. putovao u provincije i obilazio granice carstva. ⇒ Država je progonila novo učenje jer su se podanici sastajali tajno. ⇒ U 1. kada bi hrišćani npr. učili da su protiv svakog nasilja. noću u pećinama i katakombama u ulici Via Appia (ta ulica bila je značajan put kojim su kretali hodočasnici na putu za Palestinu. stavio je hrišćanske simbole na svoj novac i štitove vojnika. i poč. postali brojniji u nekoj oblasti. jer roditelji su npr. čak i na sam carski dvor. 7 . ⇒ Jedan od simbola paleohrišćanstva bila je riba. već su umirali u strašnim mukama. ⇒ Došlo je do razdora u porodici. Zbog progona oni su se sastajali tajno. odbijali da poštuju rimskog cara kao božanstvo. ⇒ Dioklecijan se povukao sa vlasti u svoju palatu. ⇒ Po predanju Konstantin Veliki je uoči bitke kod Milvijskog mosta video na nebu krst i čuo reči »ovim pobedjuj«. ⇒ Egzekutor je bio Dioklecijan. Egipat. kada bi se dogodio neki incident i sl. a oni su i sami bili hrišćani. pa je Dioklecijan zaduživao vojne komandante da gone hrišćane. ⇒ Sve kasnije religije nastale su na Istoku. ⇒ Tokom 1. ali taj broj je postajao sve veći. 313 g. U Istočnom delu carstva Dioklecijanov komandant je bio hrišćanin. Crkva je te mučenike kasnije najviše kanonizovala. već samo povremeno. bili pagani. ⇒ U 3. u Brindiziju oni su uzimali brodove i putovali u konvojima. kasnije velikomučenik. razapinjanje na krst). gde su crtali svoje simbole. veka bilo ih je manje u odnosu na pagane. tzv. Konstantin Veliki (312-324. vlada sam) ⇒ Od Konstantinovog vremena hrišćanska cerkva izlazi iz ilegale. Pobio je mnogo hrišćana u Istočnom delu carstva. i 2. Oni će se formirati tek na Vaseljenskim saborima. Više progona značio je samo veći broj hrišćana. ljudi su iznosili svoje probleme i davali savete. Prvo bi ih hvatali i mučili (pečenje tela usijanim gvoždjem. 4. retko su ih odmah ubijali. ⇒ U to vreme je još uvek bilo više hrišćana na Istoku (Palestina. na tim prvim skupovima hrišćanska teološka nauka još nije bila izgradjena i nisu bili formirani kanoni. ⇒ Konstantin je uočio da borba protiv hrišćana iscrpljuje Rimsku državu i da se pretvara u borbu protiv sopstvenog naroda. veka hrišćanstvo je prodrlo i u rimsku vojsku i činovnički aparat. ⇒ Do kraja 3.

⇒ Jovan Zlatousti. On je otišao u Palestinu. neoplatonizam sa hrišćanskom religijom. Pomirio je antičku filozofiju sa hrišćanskim učenjem. Amijan Marcelin je bio poslednji veliki paganski pisac.dok smo bili gonjeni. Origen na Istoku 3. ⇒ Hrišćanski episkopi dobijaju od rimske države neka civilna prava. vek hrišćanstvo je dobilo masovne pristalice. Afrika). Kliment aleksandrijski na Istoku 2. ⇒ Formiranje crkvenog kanona je jako bitno. ⇒ Izgradjuje se i širi verski obredeni ritual. a postojali su i sveštenici i djakoni. ⇒ Ograničavalo se puštanje u verski poziv i zato su postojale specijalne dozvole. ⇒ Teoretičari 4. ⇒ Od kraja 4. U izgradnji teologije odlučujuću ulogu su imali tzv. vek i to od strane ljudi koji su stekli staro. Hrišćanska crkva paktira sa rimskom državom. Jeronim (poreklom iz provincije Dalmacije) na Zapadu. veka. 8 . jer sveštenik tokom službe hleb i vino pretvara u telo i krv hristovu.. visoko. formira se hrišćanska služba tzv. jedan od najvećih oratora i tvorac svečane liturgije kaže: ». Tek se u 4. veku formirala jedinstvena hrišćanska crkva sa višom hijerarhijom. Ambrozije milanski na Zapadu. ⇒ Kroz 4. To je teza o postojanju dve države. i poč. ⇒ Organizacija crkve poklapa se sa rimskom državniom organizacijom. vratio se na Zapad i preveo Bibliju na latinski jezik (vulgata). 5. Na čelu crkvene opštine bio je episkop (onaj koji nadgleda svoju pastvu). mada to nije sigurno. Tako se hrišćanska nauka izgradjuje prevashodno kroz 4. Oni formiraju teološku nauku. imali smo drvene putire i zlatne sveštenike. veka. liturgija / misa i ona je simbolična. ⇒ Na scenu stupaju hrišćanski teoretičari. 5. Povezuju hrišćansko učenje sa antičkom idealističkom filozofijom.⇒ Prema hrišćanskoj tradiciji Konstantin se prekrstio na samrtničkoj postelji (papa Silvester I). od vremena Teodosija I hrišćanstvo postaje državna religija. Piše delo De civitate dei. paleohrišćanska učenja. a pod uticajem majke prihvata hrišćanstvo. Blaženi Avgustin na Zapadu.. kao što su pravo da sude u parnicama (dovoljno je da je samo jedna strana hrišćanin). ⇒ Kroz 4. On je dobio antičko filozofsko obrazovanje. On je prvi od prvih velikih teologa i po njemu se biblioteka u Milanu zove Ambrozijanska . ⇒ Hrišćanstvu pristupaju i rimska aristokratija i najobrazovaniji rimski krugovi. Organizacija crkve ⇒ Hrišćanska crkva je bila organizovana po crkvenim opštinama. pre svega neoplatoničari. pa i napušta neka svoja stara. antičko i rimsko obrazovanje. Na kraju je obukao monaško ruho i postao episkop u gradu Hiponu (sev. opravdavaju smrtne kazne koje donose rimski državni organi. a paganstvo se gubi. a počinje se goniti paganstvo. Avgustin i drugi. ⇒ Hrišćanska crkva kanonizovala je njega i njegovu majku. crkveni oci : 1. a sada imamo zlatne putire i drvene sveštenike«. Kao mlad bio je paganin. vek pripadnici crkve dobijaju privilegije i bivaju oslobodjeni od plaćanja poreza. 4.

npr.Atanasijevci su mislili obratno. Atanasije 2. Germanima. ⇒ Kasnije će se na Vaseljenskim saborima raspravljaju se teološka pitanja i formiraju se hrišćanska dogma i kanoni na kojima će počivati nova religija.Ove tri su najstariji tzv. poslednji Vaseljenski sabor bio je u Carigradu 787. Ona sa dopunama II Vaseljenskog sabora u Carigradu 381. a čovek? . čini 'simbol vere' hrišćanske crkve. ⇒ Borbe izmedju ove dve struje su trajale tokom celog 4. veka. Petra.g. ⇒ Od 4.Arije polazeći od monoteističkih shvatanja. istorijski patrijarsi. varvarski svet. prelaze Dunav i ulaze u tzv. Tako je postojala verska suprotnost izmedju Germana i pravovrernih Rimljana. propagira Arije. a u stvari Bog? ⇒ Dva glavna učenja: 1. da je Hrist Bog. Oni medju njima. ⇒ Dolazi do sukoba medju hrišćanima oko raznih učenja unutar hrišćanske religije.RAZVOJ HRIŠĆANSTVA ⇒ Rim je u srednjem veku bio središte crkve na Zapadu. kada treba slaviti Uskrs i sl. su se proglasili naslednicima sv. naročito na Istoku. koja će u srednjem veku biti centar hodočašća. koji je pokušao restauraciju paganstva. Krajem 4.g. ⇒ Episkopi grada Rima. Mevlikijski (Mala Azija) episkop Nikola (kasnije sv. propagira Sv. ⇒ VII. tj. da je sin isto što i otac.g. ⇒ Borbe se šire i na oblast Mediterana. pa mu je Nikola lupio šamar. Usvojeno je da je Sin jedinosuštan Ocu. Misionari napuštaju granice carstva. apostol Petar je bio prvi Papa i u Rimu mu je posvećena glavna bazilika. veka hrišćanstvo je proglašeno za jedinu dozvoljenu religiju u rimskom carstvu. Njihovi rodonačelnici su bili sa Istoka. 5 "glava" (5 arhiepiskopija): 1. odbija da prihvati jednakost Oca i Sina. ⇒ Poslednji rimski car paganin. Tako je formulisana dogma. sin je jednosuštan ocu. rimske pape. ali ne i bogorodica. ⇒ Rasprave na saboru bile su žučne. Hrist je bio samo sin Božiji. npr. ⇒ Na saboru pobedjuje učenje Sv. tj. bio je poznat po dugim govorima koje je vodio protiv Arija. i stoga ne priznje Hrista za Boga. Na njemu je predsedavao lično car Konstantin Veliki.g. Prema učenju papske kurije. Jerusalim – jerusalimski patrijarh sa jurisdikcijom u Palestini 2. organizovan je I Vaseljenski sabor u Nikeji (Mala Azija). bio je Julijan Apostata (otpadnik). Nikola). pa u 4. a Marija je stoga samo hristorodica. ⇒ II Vaseljenski sabor bio je u Carigradu 381. Atanasija. Antijohija – jurisdikcija u Siriji 3. Glavni sukob na saboru. Aleksandrija – jurisdikcija u severnoj Africi i Egiptu . veka hrišćanska crkva postaje državna crkva Rimskog carstva. Ali Arije se svog stava ne odriče.da li je on sin Božiji. Najviše se raspravljalo o prirodi Hrista. Ova dogma se kod Atanasijevaca na službama stalno ponavljala. propagiraju hrišćanstvo i većina germanskih naroda je prihvatila hrišćanstvo u obliku arijanstva.da li je on sin Božiji. Arijeva nauka je osudjena . Razmatrana su razna teološka i crkvena pitanja različite prirode. veku počinju tzv. hristološke rasprave. ⇒ Aarijanci ne prihvataju ovu dogmu. bio je sukob sa Arijem. . ⇒ Glavno pitanje → da li je Hrist Bog ili čovek: . 9 . ali ne i Bog. ⇒ Tokom vremena formiralo se 5 velikih hrišćanskih centara. aleksandrijski prezviter ⇒ Da bi se ova učenja pomirila 325.

Sv. veku uz titulu.da dan provode u fizičkom radu.Sv. Vasilija. ali i nove: franjevci. mada je Sv. Ona su neka vrsta kompromisa izmedju Sv. Papa Viktor I (druga pol. ⇒ Oko 360.ako proizvedu višak proizvoda taj višak treba da dele sirotinji . Pahonije. Nekada su ti odnosi bili skladni.askeza treba da karakteriše život monaha. Benediktinski red. Prvi i glavni član bio je molitva i rad (ora et labora). Benedikt postavio temelje monaške organizacije kasnije. To mu od druge pol. U početku nisu imali odredjena pravila života.4. skromnost) pripadnici nove religije.ti pustinjaci treba da obavljaju molitvu zajednički. 10 . ⇒ U drugoj pol. jer je smatrao da monasi treba da žive od svoga rada. Stvorio ga je Sv. Antonije se zalagao za beskrajno strogu askezu. 5. što dovodi do umrtvljenja njegovog tela. Carigrad – carigradski patrijarh sebi u 5. ⇒ Osnivanjem posebnog monaškog reda na Zapadu dolazi do udaljavanja monaha sa Istoka i Zapada. i u budućim stolećima postale su hrišćanske oaze u velikom muslimanskom Carstvu. smatraju da se pravi hrišćanski život nemože voditi u poročnim gradovima. Tako rimske pape daju sebi za pravo da propovedaju kako treba regulisati hrišćanska pitanja. naročito na Bliskom istoku. Benedikt uneo dosta toga iz Vasilijevih odredbi. veka stvara se prvi monaški red na Zapadu. Tamo žive idioritmički (skromno). Razvoj monaštva ⇒ Kroz 4.g. veka dolazi do prvih nesporazuma carigradskog patrijarha i rimskog pape. tzv. Medjutim crkva je i dalje bila jedinstvena.iz njihovog života isključuje se novac ⇒ Ipak se Sv. molitvi i razmišljanju. Sv. Stvaraju se razne varijante ovog reda. veku glavni ideolozi tog monaškog života bili su Sv. Sirije i naročito u Sinajsku pustinju. Benedikt iz Nursije. veku izdvajaju tzv. dodaje i da je Vaseljenski patrijarh iz celog hrišćanskog sveta. Pahonija: . Rim – episkop Rima tj. ali treba i da rade i stvaraju dobra od kojih će živeti . 6. živeći po pravilima Sv. Obojica se slažu da: . Tako se u 4. dominikanci. Npr. Benedikta'' (Regula Sancti Benedicti). . jezuiti. 5. ali ne tako jaku. Antonije i Sv. tri najstarije patrijaršije su izgubile mnogo pastve. Rimski crkveni poglavari su isto pretendovali da imaju duhovnu vlast nad celim carstvom. . On je napisao tzv. svaki posebno. sa dosta dana kada monah samo pije vodu. ⇒ To su bile preteče manastirskih pravila. Antonije i Sv. da zajednički jedu i u toj zajednici svaki monah treba da dobije svoje zaduženje. veku sa Istoka odlaze na Zapad. veku kada je došlo do stvaranja i širenja islama koji je zahvatio Istok (oblasti istorijskih patrijarha). pa će dobiti naziv monasi (monahos= onaj ko živi sam). a nekada krizni.monasi treba da provode dan u askezi. veka osporava Rim. Mnogi odlaze u pustinjske predele Palestine. . vek nošeni hrišćanskim idealima (smeran život. punim nemorala. ali pošto ih je bilo sve više morala su se doneti pravila po kojima će oni živeti. ''Regule Sv. ⇒ U 7. Pahonije razlikuju u nekim stavovima: . . veka ) propisuje kada i kako treba slaviti Uskrs.da žive od svoga rada. ⇒ Monasi u 4. Vasilije je prvi sastavio pravila monaškog života. ⇒ Od druge pol. 2. Pahonije je takodje bio za askezu. ⇒ Na Zapadu je Sv. po pećinama i sl. 5. pustinjaci. Antonija i Sv. ⇒ U 4. Rimski papa.

⇒ Anali → Podaci u analima su često nepovezani. a često i jedini pismeni. kulturi i veri. ⇒ Oni prepisuju jevandjelja i spise. Počinju da pišu hronike. To je bitno za period posle Carstva. veku bio ličnost sa značajnom ulogom u Carstvu. koji idu okolo i propovedaju.⇒ Cilj monaha sa Zapada jeste da živi asketski i da ide medju ljude. kada je formirano dosta varvarskih kraljevina. sažeti opisi. ⇒ Rimsko carstvo se potpuno preobrazilo. na svim nivoima. Letopisi. Tako preobraženo je propalo 476. Zavisno od Uskrsa znalo se kada su ostali praznici (ponekad uz praznik dodaju i šta se zbilo). ⇒ Hronike → Monasi u manastirima počinju da neguju neku vrstu istoriografije. Dominik stvara monahe propovednike. društvu.g. pa su stoga bolje od anala. koji prepisuje i antička dela. hronike imaju unutrašnju logičku vezu (povezuju dogadjaje). u samoću. nastala je na Istoku i piše je Eusebije iz Cezareje. jer ih svi prepisuju jedni od drugih. ⇒ Za razliku od anala.g. hronike. Ti počeci svetskih hronika su isti i nemaju nikakvu istorijsku vrednost. ⇒ Hrišćanska crkva i Rimska imperija srasli su u celinu. papa Lav I sa kraljem Huna). ⇒ U manastirima počinju da se neguju i lokalne hronike: hronike manastira. pre nego što je politički propalo 476. pa su monasi u srednjem veku morali biti pismeni. već monasi u tablice upisuju šta se dogodilo odredjene godine. oblasti. ⇒ Prva svetska hronika. ali su dragoceni pošto drugih izvora nema. ⇒ Već u 4 v. ⇒ Anali srednjeg veka obično nastaju iz uskršnjih tablica (tabulae paschales). ona postaje i dragoceniji izvor. što vodi postepeno do toga da oni postaju autori i drugih dela. Ali kako hronika ide bliže piščevom vremenu. ⇒ U ranom srednjem veku manastiri su bili jedini kulturni centri. Oni postaju najpismeniji i najobrazovaniji ljudi svoga vremena. veku kada su počele invazije varvara. Papa je već u 4. 11 . ⇒ Na Istoku nisu dugo stvarani monaški redovi. hronike su bile svojevrsna svetska istorija. pape će predvoditi delegacije Carstva koje su išle na pregovore sa varvarima (npr. Ona će ostati glavni čuvar i centar pismenosti i intelektualne baštine. počinju da vode letopise i anale. pod naletom varvara. koja uvek počinje od stvaranja sveta. To su kratki. U biti ovih monaha bio je odlazak od ljudi. anali ⇒ Nema hrišćanske liturgije bez pismenosti. kraljevstva. U privredi. i to istorija hrišćanskog sveta. Zato Sv. Ali hrišćanska crkva će i tada ostati sila. ⇒ U 5. sa hrišćanskog stanovišta. udaljava se od prethodnog carstva. Tada nije postojao kalendar.

Od latinskog naziva castrum dolazi Čester (npr. a Sekvanci su pozvali Germane. ⇒ 60-ih godina 1. Kelti u Galiji ⇒ Oni se medjusobno razlikuju po društvenom položaju: 1. ⇒ Kelt-Iberi su živeli na Pirinejskom poluostrvu.pne. ⇒ Rim je potčinio Galiju i u narednim stolećima to je bila romanizovana rimska provincija: Rim je doneo svoje institucije. Kelti u Britaniji ⇒ Britanija je i u rimsko doba i u srednjem veku bila najudaljenija zemlja na zapadu. jezik. doveli svoju vojsku itd. Julije Cezar je sredinom 1. Oni nisu imali državu u rimskom smislu. Bio je razvijen i običaj poliandrije (više muževa. Pomerio je granicu znatno na sever i obuhvatio je i srednju Englesku i ona je ušla u sastav Rimskog Carstva . ⇒ 43. ali Cezar pominje Oppida – utvrdjenja. To su bili centri privrednog. svinje. ⇒ Tamo je živelo pleme Brita. Helveti u Švajcarskoj.v. tzv. ⇒ Najdragoceniji izvori o Galiji su arheološki podaci i rimski pisani izvori koji potiču od Julija Cezara Komentari o Galskom ratu (Comentarii de bello gallico). ⇒ Cezar je opisao i šta je video u Britaniji: tamo je zatekao plemensko društvo. ⇒ U vreme Hadrijana Rimljani su čizmom gazili sve što se opiralo. društvenog i religijskog života.g. Granica je išla do Škotske. plebs/pešadija – niža klasa 3. ⇒ U poznom Rimskom carstvu i u ranom srednjem veku tamo su ostali samo ostaci stare keltske tradicije. okupljao se svet iz okoline i razmenjivao dobra. gde su se medjusobno borila keltska plemena. u kojima je sam učestvovao.pne počeo osvajati Britaniju. ). žene su bile na čelu pojedinih plemena i čak su i titulu kralja nosile žene.pne Cezarova osvajanja su uspostavila granicu koja je oko 100 godina bila netaknuta. ⇒ 55. ali jeustanak ugušen. koji će posle preći i u srednji vek. uveo svoje pravo. Kelti na Britanskim ostrvima. ⇒ Nisu imali gradove u rimskom smislu. Ovaj uspeh je u Rimu izazvao ushićenje i Cezar je proslavio trijumf. koji su u društvu imali značajnu ulogu. Kelti. Mančester i sl. ovce. druide.pne ponovio je pohod i osvojio je jugoistočni deo Britanije. a oni braća).g.v. Pleme Hedui su pozvali Rim. Iza limesa su živeli varvari: Germani. Zadržao se kratko i vratio se. Oppida se stvaraju oko svetilišta. Matrijarhat je bio jak. ⇒ Cezar je pomogao Heduima u borbi protiv Sekvanaca i tako došao u dodir sa Germanima.g. Cezar je u svom delu opisao ove dogadjaje. tzv. ⇒ Oslonac Rimske vlasti u Britaniji su bile rimske trupe. i 54. ⇒ Iz Galije Cezar je prešao Lamanš sa legijama i 55. U njima je bilo nepoljoprivrednih zanimanja. ⇒ Nemaju jedinstvenu državu. Rim je iskoristio priliku da Galiju osvoji za sebe.ne car Klaudije je proširio osvajanja u Britaniji. što je bio i najveći domet osvajanja. već su živeli po plemenima. svetilišta i sveštenike. ⇒ Stanovništvo se dosta bavilo stočarstvom i gajilo goveda. na kraju sveta. Tako su se oko logora formirali prvi gradovi.GALI –KELTI ⇒ Rimljani sve više utvrdjuju limes. equites/vitezovi/konjanici – viša klasa 2. 54. položaj sličan ropskom ⇒ Bavili su se zemljoradnjom i stočarstvom. stigao u Galiju. Te trupe su logorovale (logor castrum). koji je predvodila keltska kraljica Boudika. Sloveni. ambakti – poluslobodni.g. 12 . ⇒ Imali su pagansku religiju. ⇒ Zvali su je »Kalajna ostrva« zbog ležišta kalajne rude. izbio je keltski ustanak. Kelti su tamo živeli po klanovima čiji je osnov bila krvna veza. a oko logora dolazilo je stanovništvo da rimskoj vojsci prodaje zanatlijske i poljoprivredne proizvode. Najveća skupina Kelta bila je u Galiji i Britaniji.

SEOBA NARODA ⇒ Počela je u prvoj pol.g. a proces romanizacije je bio slabiji. i Kelti. veku dešava se keltski preporod u Britaniji. Neki istoričari smatraju da je seoba trajala do 8/9. prvo pljačkaju. Kelti su pružali vrlo jak otpor. ali njihova komponenta ipak postoji. Vandali i Vizigoti. doneli svoj jezik. veka i trajala je do druge pol. veku dolaze. današnju Bretanju. 6. Kelti su sačuvali svoj jezik (npr. ⇒ U 4. Oni su fizički uništili Kelte. pa je povukao trupe iz Britanije. ⇒ Deo Kelta pobegao je na kopno. glavni komandant Zapadnog rimskog carstva Stilihon je povukao rimske trupe iz Britanije da brani Italiju od Germana. srazmerno miroljubivi. veka. nastanili su Armoriku. 4. 405. germanska plemena. ⇒ Keltske naseobine bile su u planinama. Jiti. ne-francuski jezik. dok su se Sloveni sručili u Istočni deo carstva. Sasi. kada su se Madjari doselili u Panoniju. 13 . Keltsko društvo se obnovilo. Frizi. a ne obratno. ⇒ Oni su prorli kroz »Vrata naroda« koja se nalaze izmedju Kaspisjkog jezera i Urala. posebno Irska koja je bila skoro netaknuta od Rimljana. nikako obratno. Samo su se narodi iz Azije (Huni. veku Rim je bio u nevoljama zbog germanskih osvajanja. naročito u Velsu. Tokom celog srednjeg veka). Srednji vek ⇒ Kelti su tako imali neveliku ulogu u srednjem veku. ⇒ U 6. Avari) selili u Evropu. ali su na kraju podlegli. ⇒ Značajno za seobu bilo je to što su se narodi kretali samo sa severa na jug i samo sa istoka na zapad. ⇒ U 5. Velški. ⇒ To je proces tokom koga su brojni germanski narodi nadirali u Rimsko carstvo. Prinejsko poluostrvo ⇒ Tu od početka 5. veka. i tokom celog srednjeg veka Bretanja ima svoj. išli su u pravcu stvaranja svoje države. pa se posle i naseljavaju Angli. veka prodiru germanski narodi.⇒ Rimski trgovci s kopna i činovnici nisu toliko dosezali dotle kao u Galiji.

Sasi. različitog karaktera. ⇒ Pojedini reges (plamenske starešine) imali su svoje družine sa kojima su išli u rat radi plena.g.g. Gauti. To je bila provincija Germanija. a najviše o Svevima. Tevtonci i Bastarni ⇒ Vesti o Germanima počinju da se pojavljuju rano. Markomani i Langobardi .g. bili su gostoljubivi sa putnicima (gostoljubivost je odlika primitivnih naroda!). . ⇒ U oblastima iza Rajne. jer da bi Rim mogao da se nosi sa Germanima. Istočne – Goti. Žagor je značio odbijanje. 14 . ⇒ Hranili su se mesom i mlakom i bavili stočarstvom. morao ih je i poznavati.oko 180. ali su fragmentarne: .pne Tevtonci su pomenuti na ćilibarskoj obali.ostrva na Severnom moru i južnu Skandinaviju naseljavali su Gauti i Svioni . Jiti. ⇒ 9. a lupanje o oružje odobravanje. potencijalni protivnici Rimskog carstva. Tako je ostavio podatke o Germanima.ne Germani su upravnika provincije Vara. Hermunduri. ⇒ Tacit piše delo Germania. ⇒ Germani se nisu trudili oko poljoprivrede. ⇒ Opisuje moralna shvatanja. Frizi. Jiti. 150 godina posle Cezara. zauzeli deo Germanije i osnovaili provinciju Germaniju. Angli. Rim je držao vlast u 1. Vandali.na donjoj Rajni i obalama Severnog mora živeli su Angli. uvukli u klopku u Teutoburškoj šumi i sve ih uništili.ne. ⇒ Pisao je o Germanima da menjaju staništa i obradive površine svake 3 godine i da su se više bavili poljoprivredom. Markomani. Najviše su se hranili mesom i mlekom. Svioni. Ratom su se bavili kao privrednim zanimanjem. Langobardi.g. ⇒ Politička organizacija – imali su jaku skupštinu. a stočarstvo je bilo glavno zanimanje. naoružani muškarci i tu se iznose razni predlozi. na prostranoj teritoriji do Visle.325.pne. Frizi . Kimbri. Bastarni ⇒ Germani se dele na : 1. gde dolaze punoletni.GERMANI ⇒ Mnogo značajniji od Kelta.104/105. Principes / prvaci pripremali su predloge. sela razbacana. pa rano vežbaju mladiće u oružju.v. Kimbri i Tevtonci zapretili su da kroz alpske klance udju u severnu Italiju. ⇒ Germani se polako sve više približavaju granicama. ⇒ Kuće su im bile male.južnije od njih živeli su Kimbri. ⇒ Daje tačan razmeštaj germanskih naroda koji su. Tevetonci. ali ih je konzul Marije odbacio. Burgundi 2. ⇒ Cezar se sukobio sa Svevima.srednju Rajnu naseljavali su Hermunduri. . ⇒ Za vreme Oktavijana Avgusta rimljani su prešli preko Rajne. Zapadne – Svevi. pa ih vode u rat po plen koji dele i menjaju po nekim svojim principima. Ona je imala nejedinstvenu teritoriju i nejedinstven narod. Gepidi. Sasi. prema rimskoj granici. ⇒ Poznorimski i rano srednjevekovni pisci obaveštavaju: . Svake godine menjali su stanište i obradive površine.pne Bastarni su se spustili na donji Dunav. sa tri legije. čiji je kralj bio Ariovist. ⇒ Živeli su severno i istočno od Rajne.

⇒ Tadašnji car Marko Aurelije. rat. bili su nejedinstveni i živeli su po plemenima gde je krvna veza bila jaka. novac je stigao i tamo gde rimska noga nije. dok su u 3. i 4. već na granici. npr. dolazi do bližih kontakata rimskog i germanskog sveta. 2.narodi koji su živeli daleko na severu i istoku. već su živeli od lova i ribolova. Rimljani su u Germaniji podizali gradove. veku Germani u ofanzivi. a trgovina je bila jaka.narodi koji su živeli bliže limesu.⇒ Germani su u vreme Cezara i Tacita još uvek imali rodovsko uredjenje. pa je 165-180. ⇒ Kroz čitav 3. Hauci. stočarstvo i u manjoj meri poljoprivreda. ribolov. ⇒ Nisu svi Germani bili na istom stupnju razvoja: .v. izbio markomanski rat. nije bio u Rimu. ni za pripitomljene životinje.vek i njegovi naslednici su stalno na granici. i počinju direktne borbe. trgovali sa Rimljanima.g. ⇒ Glavna zanimanja bila su im lov. GOTI 15 . . a neki Germani su se već spustili do limesa. To su bili Markomani. bez države u rimskom smislu. ⇒ U vreme Avgusta Rim je bio u ofanzivi i napadao je germansku teritoriju. stupali su u vojsku (prvo kao federati). ⇒ U drugoj pol. i 4. i žele da provale u Rimsko carstvo. nisu znali ni za obradu zemlje.

a podrobniji podaci su iz 3. tu su prvo bile grčke.) živeo je u drugoj polovini 6. Istorijska dela su: “Hronika” (hrišćansko stanovište) “Delo o čuvenim ljudima” tj. ⇒ Školovao se i obrazovao za borbu protiv jeretika (u 4. jer izlaže istoriju ovih germanskih naroda po vladavini njihovih vladara. Nemačka. prelaze Prut. De viris illustribus (čuveni hrišćani) 4. Piše: 1. Taj kraj je ustvari bio žitnica antičkog sveta.“Etimologije” (Origine seu ethimologiarum libri nove) i “Enciklopedije” – najznačajnije delo koje objašnjava razne pojmove sa hrišćanskog stanovništa.. ali su fragmenti sačuvani u Jordanesovoj istoriji. ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ Izidor Seviljski (560-636. O Gotima ⇒ Pripradaju istočnim Germanima. a zatim rimske kolonije. Služio se dosta Kasiodorovim delom. 2. 2. ⇒ Kasiodor → bio je u službi ostrogotskog kralja Teodoriha i hteo je da proslavi rod Amala. donji tok Visle. ⇒ Razmestili su se u zaledju Crnog mora. o poreklu i delima Gota. bez uzora. Posebno je značajno za vladavinu Gota u Španiji. De origine actibusque Getarum. To je kratka istorija sveta koja liči na hrišćansku hroniku. ⇒ 418. veka počinju da se kreću prema jugo . Pavle Oroz i Izidor Seviljski. Isto je značajno i što je koristio stare pisce koji nisu sačuvani već su ostali fragmenti. ⇒ Tokom puta podelili su se na one koji su išli: 1. De regnorum et temporum successiorum. a dopire do 522. ⇒ U drugoj pol. padom Rima. veka. neke legendarno. istočno – Ostrogoti ⇒ Goti se kreću na jugoistok. i 5. južna Skandinavija. i bio je savremenik Gota i njihovog kretanja. Antički obrazovan. postao je nadbiskup Sevilje. zapadno – Vizigoti 2. veka. veka.Izvori ⇒ Za istoriju Gota značajni su Kasiodor. “O prirodi stvari” (De rerum natura) – zbornik fizičko-geografsko-astronomskih pojmova. Bio je notar ostrogotskom vladaru. veku mnogo jeretika). Iz Španije je 414. Jordanes. vandalorum et Svevorum – najznačajnije delo . U svojim delima on se oslanjao na veliki autoritet Blaženog Avgustina. i od 4. poznavao je stare antičke pisce i koristio ono što je pogodovalo Hrišćanima: 1. a onda je prešao u službu crkve i postao episkop u Krotonu (Kalabrija). 3. ⇒ Jordanes → bio je u rodovskoj vezi sa ostrogotskom vladarskom porodicom Amala. ostrva Gottland. Zbog ovog dela korišćen je tokom celog sr. veku. delo se sastojalo iz 12 knjiga. i početkom 7. ⇒ Postojbina im je bila na severu Evrope.g prešao u severnu Afriku i upoznao Blaženog Avgustina i Jeronima.g napisao je svoje čuveno delo “Istorija protiv pagana” (Historiarum aoversus paganum libres VII). i živeo u Italiji. Historia Gothorum. Njegovo delo nije sačuvano. ⇒ Po rimskim piscima dok su bili na severu nema podataka. 603. Priča kako hrišćani nisu krivi za propast Rima i kako nisu krivi za ono što su Goti učinili Rimljanima. 2.g. ⇒ Pavle Oroz živeo je u 5. gde su zatekli kultivisaniji kraj od svoje postojbine. Dotle su dolazili karavani iz ruske nizije.g. Više je bio za Ostrogote nego za Vizigote. Poljska.istoku i dolaze do obala Crnog mora.g. a zemljoradnja razvijenija. 16 . i u tom kontestu i priča o samim Gotima. Dnjepar i Dnjestar i dolaze do Crnog mora. Delo počinje od stvaranja sveta i završava se 410. Klima je bila toplija. legende i činjenice.

Najveći deo Gota je pokoren i uključen u hunski plemenski savez i Huni su ih poveli sa sobom. pa su mu Goti obećali 40 000 vojnika. toliko surov narod da su Goti u odnosu na njih bili blagi.g. upali u carev logor i zaklali Valensa. a za uzvrat oni formalno priznaju vrhovnu rimsku vlast. do Egejskog mora. 376. a zatim je rukopoložen za episkopa od arijanca Eusevija i postao episkop Gothorum. nastavili su da haraju Rimskim carstvom tj. Čak je gotski kralj Alarih bio na dvoru Teodosija i učestvovao u pohodima. dok je Teodosije I bio živ. Kada su se približili granici na Dunavu. 17 . 382.g. veku prelaze Rajnu i Dunav i medju Germanima propovedaju hrišćanstvo. Vizigoti u Vizantiji ⇒ Da ih ista sudbina ne bi snašla. ⇒ 337. Još dugo posle propasti arijanstva u Vizantiji. Tako su oni 378. Došlo je 378.g. jer su se stanovnici sklonili na ostrva gde je posle nikla Venecija. razorio je veliki rimski grad Akvileju preko koga je vodio najvažniji put za Ilirki (Emona. jer je u doba arijanske prevlasti otpočelo njihovo pokrštavanje.g. kako bi se sklonili od Huna. a Honorije 11 godina. do 395.g. Rim im je ustupio Dakiju. pa je počeo da pregovara sa njima. Huni su uništavali sve pred sobom. Misionari u 4. Siscia). ⇒ 379. Prodor Huna ⇒ 70-ih godina 4. ⇒ Prvi na udaru su im bili Ostrogoti koji su im se 375. Po Amijanu Marcelinu Huni su opisivani kao “dvonoge životinje”. Vizigoti u Italiji ⇒ U poslednjoj deceniji 4. Car im je udovoljio. Balkanskim poluostrvom. većina germanskih plemena držala se arijanske veroispovesti. Goti su poštovali ovj ugovor od 382. Konstantinu je bila potrebna vojska. ⇒ Tu su živeli kroz 3. a napadali po Trakiji i Meziji (blizu Carigrada). po kome ostaju na teritoriji carstva.g. sklopili su ugovor sa Konstantinom i dobili status rimskih federata. On nije mogao da ih izbaci iz carstva. Prilikom ovih pregovora o pokrštavanju postojala je i suprotnost u veri. Arkadije na Istoku i mladji Honorije na Zapadu.g. jer je računao da će naseljavanjem čuvati granicu Dunava. a Rim se nije mogao mešati. Zauzeli su najveći deo istočnog dela Balkanskog poluostrva i tako presekli kopnenu vezu izmedju Rima i Carigrada. ⇒ Tako su se Vizigoti našli u organizovanoj državi. ⇒ 401. do bitke kod Jedrena (stari Hadrianopolis) u kojoj su Goti satrli Rimljane. Teodosije I je sklopio sa Gotima ugovor. iz Male Azije hristijaniziran je i u 4. veka kroz “Vrata naroda” prodiru Huni. Alarih je prošao oblast Trsta i ušao u Italiju. Razaranje Akvileje značajno je. a umro je i Hermonarh (ostrogotski kralj). Za to vreme zauzet je Ilirik. Vizigoti su prešli Dunav i naselili se najviše u Meziji Inferior (Bugarska i susedni krajevi). digli ustanak protiv Rima. u kojoj nisu živeli slobodno i teško podnosili vlast rimskog cara. Pokrštavanje Gota ⇒ U medjuvremenu Goti su hristijanizirani (stari antički Rim se nije trudio da svoje tekovine prenosi paganima).g.⇒ Tu su živeli Sarmati i Skiti.g. car Teodosije I (profesionalni vojnik i diplomata) imao je kao primarni zadatak rešavanje gotskog pitanja. a na njegovoj teritoriji.). vek i održavali veze sa Rimom. Vizigoti su molili istočnorimskog cara Valensa da im dozvoli da predju Dunav. Kada je Teodosije umro Arkadije je imao 15. Tu su bili naseljeni pod uslovom da predaju oružje. veka pomeraju se na zapad ka granicama Italije. ⇒ Od 378. Rimski činovnici su ih izrabljivali (prodavali im skupo namirnice i sl.g. Medjutim Goti su hrišćanstvo primili u arijanskom obliku. Jedan zarobljeni Got. do 382. na Balkanskom poluostrvu. Takodje su pokorili i azijske narode Bastarna i Alana. suprotstavili. Car Valens je skupio vojsku i krenuo da uguši ustanak. To stvara paniku. Ulufila.g. ⇒ Teodosija su nasledili njegovi sinovi. Njihov kralj primio je visoku vojnu rimsku titulu i dobili su autonomiju na Balkanu. veku prevodio je Bibliju na gotski jezik. Uništavali su sve rimsko. ali su Huni pobedili. 402. jer su Rimljani bili pravoverni. a Goti su ih pokorili.

jer je bio German. ⇒ On je oko 2 godine ostao u Italiji (410-412). Neki su čak pobegli i krili se u vodovodu. pustošio i pljačka po južnoj Italiji. jer su drugi vodili državne poslove.g. Kroz južnu Italiju Vizigoti su nosili plen i vodili zarobljenike (senatore i žene). opljačkali carske palate. ⇒ U medjuvremenu zbog opasnosti od varvara stari rimski senatski krugovi okrivili su Stilihona. doveli senatore da u koritu reke iskopaju tok. i 5. On nije odobravao zločine u Rimu . sledeći Via Solaria (put soli koji ide iz Rima na Jadransku obalu i dovodi so u Rim) upali su u Rim kroz severnu kapiju. ⇒ Alarih je smatrao da ukoliko je trava gušća. Senatorski krugovi napravili su delegaciju za pregovore jer su shvatili da je velika tragedija da Alarih upadne u Rim. mislio je na petla.) ⇒ Medjutim Alarih je umro kao relativno mlad čovek u južnoj Italiji. Nisu mu verovali. Opet je došlo do poslanstva. pa na severnu Afriku. Alarihov napad na Rim ⇒ Alarih je pokrenuo trupe. Avgustin Blaženi. a najveća briga bila je gde da ga sahrane.) ⇒ Vizigoti su u južnoj Italiji za kralja izabrali Ataulfa. a njima ostavlja život. veka bila mesto azila). povukao rimske trupe iz Britanije i pregovarao sa Alarihom. Zaverenici su 408. otkup. Na kraju je uspeo i sklopili su tajni dogovor po kome je Rim dao Alarihu na otkup. Stilihon je otkrio zaveru. ⇒ Car Honorije je bio u Milanu. sa severa nadiru razna germanska plemena. Smrt Alariha (395-410. Prodiranje dalje na jug Italije ⇒ Po pljačkanju Rima. pa su se bojali da to nije kazna za zlodela. Tako dolazi do novih osvajanja u južnoj Italiji. a on se zabavljao borbom petlova. Stilihon je 405. ⇒ Hrišćanski pisci. Prvo je harao po severnoj Italiji. ali njegovi uslovi bili su veliki: tražio je svo srebro i zlato. ušao u Italiju i uništio sve. čiji je vodja bio Radagajs. bolje se kosi. npr.g. isto kad i Hrist. Glavni komandant vojske Zapadnog rimskog carstva bio je Stilihon (germanskog porekla). danak. jer Rim je bio Urbs eterna (večiti grad) i nikad na njegovu teritoriji nije došao neprijatelj. a rimska vojska je većim delom bila varvarska i germanizovana. a zatim je zaokretao ka jugu jer mu je cilj bio Rim. upali u crkvu i ubili ga. a pad Rima dočekao je u Raveni (?). a postojalo je i gotsko staro verovanje da će voda proneti slavu svetu. veku mislili su drugačije. Pošto su bili arijanci (hrišćani) mučilo ih je jedino što je Alarih umro sa 33 godine. Zbog ove navale. Blaženi Avgustin propagirao je dve države: ovozemaljsku i božiju (crkva gde vlada pravda). Goti su ga oplakali. Grob je bio ispod vode i na taj način dobro zaštićen. Srušili su Forum Romanum. on ih više nije zanimao. Tako su skrenuli tok reke. Zadržavao se i prezimio u srednjoj Italiji. Tako su se Germani branili od Germana. a on je zaustavio vojsku ali se nije povlačio (ostao je u zapadnom delu Balkanskog poluostrva). u 4.g. ⇒ Paganski pisci osudjivali su pljačku Rima i bili su pesimisti ka budućnosti.⇒ 405. Alarihovog rodjaka. zarobili Teodosijevu ćerku Placidiju. a da Rimljani ne oskrnave grob.g. palio. 18 . Ataulf (410-415. zauzeo Ostiju (pristanište kod Rima) i sprečio dovod namirnica u Rim. Tri dana je radio šta je hteo: ubijao. ⇒ 410. pobegao sa porodicom u Ravenu i zatvorio se u crkvu (crkva je od 5. a zatim ih pobili. pa se rastužio. i sklopili su zaveru protiv njega. ali je smatrao da je to kazna Rimu za njegove grehe (paganske i zločine hrišćana). ⇒ Alarih je hteo da krene na Siciliju. Petao se zvao Rom i kad mu je javljeno da je pao Rim. Spustili su kovčeg i vratili reku. ⇒ To je bila jedna od najvećih pustoši. pljačkao. a zatim se spustio južnije.

⇒ Pavle Oroz kaže da je Ataulf hteo srušiti Rimsko carstvo i umesto njega stvoriti veliko gotsko carstvo (Gothia). ⇒ Ataulf je počeo da prodire i na Pirinejsko poluostrvo. poznatu pod imenom Tolosanska kraljevina sa prestonicom u Tolosi (Tuluzu). ⇒ 507-510.⇒ Onda je promenio odluku pokojnog Alariha da svoje Gote prebaci na Siciliju. bili su arijanci 2. ⇒ U Barseloni je ubijen. Goti – vladaju i vojnici su. primili hrišćanstvo u pravovernom obliku i sa severa pritiskali gotsku kraljevinu.g.g. pogotovu sto su Goti vremenom prisvojili 2/3 zemlje sebi. ⇒ I u ovoj državi su se u početku jasno osećala dva elementa: 1. a rimski stanovnici pokoreni podanici.g. Rim nije mogao ništa Vandalima i stoga je gurao Gote iz južne Galije na jug protiv Vandala. Tako je postao carev zet. Rat je bio tako krvav da Vandali nisu mogli da opstanu tu. ustupio južnu Galiju. Rimljani – sa mirnodopskim zanimanjima. verovatno od strane Gota. a bez zakona nema ni države. a Goti su zastupali arijansko učenje (Hrist je samo sin božiji i čovek). Hlodoveh je zauzeo celu kraljevinu i uništio je. i poč. 8. U Galiji on je bio dvoličan. Čas je pljačkao rimsko stanovništvo. ⇒ Rimsko stanovništvo bavilo se mirnodopskim zanimanjima kao što su poljoprivreda. Odnos Rimljana i Gota ⇒ Rimljani i Goti su tako sklopili sporazum. i tu se Ataulf uz sav rimski ceremonijal venčao sa Placidijom Honorijevom sestrom. Goti su bili vojnici razmeštani po domovima Rimljana i od svakog domaćinstva dobijali su 1/3 zemlje. već je skrenuo na zapad i ušao u južnu Galiju (Provansa /Akvitanija). i Rim je prepustio deo teritorije jer ih nisu mogli izbaciti. ⇒ Od 419. ⇒ On je počeo osvajati delove Španije. njihova država ostala je na Pirinejskom poluostrvu i njihova prava sedelačka istorija je na Pirinejskom poluostrvu. ⇒ Praktično su bili gospodari. ⇒ U medjuvremenu i Valija je hteo saradnju i car mu je zvanično 419. Rimsko stanovništvo teško je podnosilo jaram Gota. 5. Tu su bili Vandali koji su harali po Španiji. sa jakom i izgradjenom crkvenom organizacijom. a čas se izdavao za rimskog prijatelja. vek zauzeli celo Pirinejsko poluostrvo. u kome ga je hrišćanska crkva pomagala. Franci su oko Loare stvorili svju državu i 496. ⇒ Došao je u severnu Italiju. postojala je gotska Tolosanska kraljevina. Valija (415-418. ⇒ Osvojili su veliki rimski grad Narbonu. koji su mislili da saradjuje sa rimskim carem jer je oženio carevu sestru. ali videći da su njegovi Goti neobuzdani varvari koji nepoštuju zakon. koju je vukao za sobom kao zarobljenicu.) ⇒ Novoizabrani kralj Valija vratio je Placidiju njenom bratu Honoriju. Tu su vladali od prve pol. veka. ⇒ Titula gotskog kralja glasila je Magister militum. Rešio je da se izvlači iz Italije i da ide dalje na zapad kroz Rimsko carstvo i pljačka provincije u kojima nisu bili. ⇒ Rimsko stanovništvo i hrišćanska crkva bili su na strani Franaka. do prve pol. veka kada su počeli da ga zauzimaju. ⇒ Hrišćanska crkva bila je jako neraspoložena. Goti nisu imali flotu.g. gde su Vizigoti osnovali svoju državu. ostavljajući Rimljanima 1/3. franački kralj Hlodoveh poveo je rat protiv gotskog kralja. Rimsko stanovništvo je bilo pravoverno (Hrist je sin božiji i bog). Goti na Pirinejskom poluostrvu ⇒ Vizigoti su kroz 5. već su otišli dalje. i nastavio da ratuje u Španiji protiv Vandala. i odatle nije krenuo na istok na Balkan gde je bilo Vizigota. ali ih nije prepuštao Rimu već ih ostavljao sebi. 6 veka zaoštrila se situacija. shvatio je da nemože zameniti Rimsko carstvo i počeo saradjivati sa Rimom. pa u severnu Afriku brodovima. 19 . Sukob Gota i Franaka ⇒ Krajem 5. bili su pravoverni. do 510. stočarstvo i zanatstvo. ukupno oko 300 godina.

Meziji. Oni su spasili Galiju od Arabljana. je veliki broj Arabljana sa konjicom prešao Gibraltar i umešao se u medjusobne Vizigotske borbe u Španiji. doduše izmenjenim. ⇒ U Španiji prvi zakonici gotskih kraljeva takodje pravno razlikuju 2 elementa. Najveći trag ostavilo je njihovo strahovito pustošenje i pljačke u Trakiji. ⇒ Zakonici iz sredine 7. veku stvara velika muslimanska imperija.g. veka bili su izvor za poznavanje unutrašnjih prilika u gotskoj državi. ⇒ Goti su na kraju prihvatili sve velike tekovine rimske kulture. Njegov osnivač. Oni su pokušali da se prošire preko Pirineja i na Galiju. Pošto je rimska kultura bila jako velika. veka.g). 20 . i to pre svega Karlo Martel. osvajaju i teritoriju zadržavaju za sebe. ⇒ Španija je bila prvi deo Evrope pod vlašću muslimana. 587. Vizigoti su zvali u pomoć Arabljane iz severne Afrike. kao i osnivač islama bio je Muhamed (umro 632. ⇒ Goti su usvajali latinski jezik. Taj zbornik zvao se Lex Romana Visigothorum. i 7. koja je obuhvatala Bliski Istok do Persijskog zaliva i celu severnu Afriku (jer su afrički narodi Berberi islamizirani). i pojedini delovi Španije počeli su se ponašati kao samostalni. a ne ustupaju je saveznicima.) napisao je dopune ovog zbornika.g. Kraj Vizigotske države ⇒ Vizigotska država je ostala jedinstvena do druge pol. Vizigoti su napustili arijanstvo i primili pravoverno hrišćanstvo i tako su uklopljeni u crkvenu organizaciju. Arabija. školovali decu na latinskom i usvajali rimsku kulturu. ⇒ Eurikov naslednik Alarih II (484-507. ⇒ Tako su Vizigoti nestali sa istorijske pozornice. posotojala je opasnost od asimilacije. jer su ovi imali izvanrednu konjicu. Medjutim situacija se polako menja. u vreme kralja Eurika (466-484. ⇒ Eurik je prvi objavio da je njegova država potpuno nezavisbna u odnosu na Rimsko carstvo.Zakonici vizigotskih kraljeva ⇒ Rimljani su se oslanjali na staro rimsko pravo. ali su ih u tome sprečili franački vladari.g. Galiji i Hispaniji gde su se i utopili. Država je počivala na rimskim institucijama. Italiji. veka ne prave razliku izmedju Gota i Rimljana. ⇒ Medjutim došlo je do borbe za vlast u vladarskoj dinastiji. Arabljansko carstvo. prava i civilizacije. Arabljani su osvojili celo Pirinejsko poluostrvo i uništili Vizigotsku državu. ⇒ 711-720. ⇒ Još u Tolosanskoj kraljevini. ⇒ Zakonici 6. ⇒ Feudalnih odnosa još nije bilo. 711. a Goti na strao gotsko običajno pravo. Iliriku. Brevium Alarichi. ⇒ Razlika izmedju Gota i Rimljana se tako polako gubi. ⇒ U medjuvremenu u blizini vizigotske Španije rodila se moćna sila. 7. Oni nadiru sa juga iz Granade. Tako se u 7.) izvršena je kodifikacija prava i izdat Pravni zbornik na osnovu koga se vladalo. Tokom vremena oni su se utopili u veliku rimsku kulturu.

) ⇒ Posle Hilderika. 2. ali ih je rimska vojska potukla i sklopljen je sporazum da Franci ostanu u dolini Rajne i kao federati da brane granicu.za Hlodoveha i njegove naslednike iz 6. jer sam nije mogao.g. Franci tako ulaze u Galiju i počinju zajednički dogovori s Rimom o odbrani od Huna.piše latinskim jezikom (skandaloznim). veka zauzeli su Toksandriju. Sklapaju sporazum sa rimskim namesnikom Aecijem i 451. Franci su počeli bivati birani za biskupe i talas opadanja zauzeo je sve slojeve. . ⇒ Delili su se na: 1. Delo je značajno od momenta kada prelazi na Franke. ali i lepo opisanih istorijskih dogadjaja. istočna strana 2. počeo je okupljati okolne franačke rexove.od opadanja rimske države. Sa njim Rimljani dolaze u dodir. Medjutim u Galiju nisu mogli ući. 4. Tako je Hlodoveh sklopio jedan opšte franački savez sa još dva franačka kralja.g. zajedno učestvuju u bici na Katalaunskim poljima. bio je na čelu Franaka u Turneu. blizu same rimske granice. . ali u vreme kada su Franci došli još je bilo nešto učenih Rimljana. veku kada je došlo do velikog opadanja nivoa kulture i obrazovanja. Kada su i oni izumrli. njegov sin Hlodoveh dolazi na vlast.delo je tipično za hrišćanskog autora jer ima legendi i bajki. u dolini reke Rajne. bio je biskup Tura. Jedan od njih. i tu se prekida. opadala je i kultura. ⇒ U durgoj pol. Ripuaske – srednji tok Rajne. Od 573. odmah raspustio savez. nedaleko od rimske granice. gde je rimska vlast bila u agoniji (tamo su naročito Alemani harali). i Rimljani su ih oslovljavali sa rex. sa desne. do 594. jer je to prvi izvor za taj period. koje je ne samo crkveno nego i opšte istorijsko. Kaže da je u Galiji teško naći čoveka koji zna da se potpiše. istočna strana ⇒ Franci su još u 3. Svestan toga. Hilderik. ⇒ Piše dela: 1. a povremeno su upadali i u Galiju. veka. Tako su Franci ostali u dolini Rajne na samoj granici. i spremao napad na rimsku Galiju. ⇒ Takva situacija je trajala do prve pol.g. Poticao je iz galo-rimske porodice i živeo u 6 veku. veka je posebno značajno.g. Salijske – donji tok Rajne. a još teže nekog ko ume sastaviti neki stih. . Historia eclesiastica Francorum → to je njegovo glavno delo. istočne strane. kada su Alemane i druge germanske narode Huni stali gurati na zapad. on se izvinjava. Živeo je u 6. Posle Aecija. pregovaraju i održavaju status federata. veku počeli da se kreću i da napadaju rimsku granicu duž Rajne. Tu on piše o istoriji stvaranja sveta (hrišćanske hronike uvek idu od stvaranja sveta). seobe. Izlaganje teče hronološki do 591. Ragnahalom (gospodario u Kambreu) i Sigiberdom. dolazak u Galiju i stvaranje države.g.FRANCI Izvori ⇒ Glavni izvor za franački istoriju je Grgur Turski (Gregorius Toronensis). razmešteni po plemenima. rimski namesnik Galije bio je Sijadrije koji je 21 . 5. Hlodoveh (481-511. jer je Aecije 451. . On opisuje njihovu postojbinu. ⇒ Franci su dobro upoznali Galiju i delimično se povukli u oblast Rajne. ⇒ Odmah posle 481. ⇒ Sa onim ličnostima koje su bile na čelu tih plemena Rim je pregovarao itd. sa malom istorijskom vrednošću. Septem libri miraculorum → to je religiozno delo. On kao biskup bio je medju najobrazovanijim. O Francima ⇒ Franci su živeli u provinciji Germaniji. Takvih ličnosti bilo je nekoliko. Tako su oni navalili na Galiju.

već samo severozapadnu i severnu Galiju (tj. Pokrštavanje Franaka ⇒ Grgur Turski daje podatke o tome kako su Hlodoveh i Franci bili pokršteni. i pali ono što si dosad poštovao«.g. a to je bila podela vlasti s Ragnahaldom i Sigiberdom. Hlotilda je pozvala episkopa Remigija. dok za druge varvarske narode nemamo podataka o pokrštavanju. a samim tim i Franaka. U odsudnoj bitci kod Poatjea 510. ⇒ Do Rone su bili Burgundi. Tako je crkva prihvatila Hlodoveha i favorizovala ga. a Hlodoveh zatim sina.g. i zato je upomoć pozvao Hlotildinog boga. odnosno doveli su ga na dvor i Hlodoveh ga je ubio. Prvo je pokršten Hlodoveh. Protiv Alemana ⇒ Najveći problem za Hlodoveha predstavljali su raznovrsni varvarski narodi koji su harali naokolo i onemogućavali ga da organizuje vlast.g. ⇒ Hlodoveh je tako svoju vrhovnu vlast nametnuo ostacima Alemana. kao Rimljani svoje careve posle neke pobede. ubedjivala muža da postane hrišćanin. koji su se dogovorili da se Hlodoveh pokrsti. čiji je centar bio u Tolosi. Stoga ih se Hlodoveh morao osloboditi. dok su sa druge strane Vizigoti bili arijanci. Tako je 486. Opiralo se još nešto stare. došlo je do rata sa Vizigotskom državom. jer su Burgundi pre toga primili pravoverno hrišćanstvo. te je sin ubio oca. Zaposeo je i Pariz. Sigiberd je posle toga bio oprezan i zazirao od Hlodoveha. da ih pokrsti. 496. biskupa grada Remsa. a nekad se nezna čak ni datum. gde su se sudarila 2 saveza i Franci su satrli rimsku vojsku. 22 .g. došlo je do odlučujuće bitke izmedju Franaka i Alemana. Stupio je u vezu sa Ragnahaldovim ljudima. To je bio jedan od retkih varvara koji je hrišćanstvo primio odmah u pravovernom obliku. Hlodoveh je morao da se sudari sa njima (zbog njih Francuzi kažu les Alemands po Alemanima za Nemce). jer je crkva bila sa njim u savezu. aristokratije. Hlodoveh nije zauzeo celu Galiju. Ova bitka uticala je na primanje hrišćanstva Hlodoveha. ⇒ Naročito su po Galiji pljačkali Alemani. koji su preživeli bitku 496. Hlodoveh je pobedio i uništio Vizigotsku državu. galo-rimske. Hlodoveh je mogao krenuti u dalja osvajanja. Protiv Vizigota ⇒ Crkva mu je pomogla i protiv Vizigota. i sklonili se u istočnu Galiju. ⇒ Južnu Galiju nije zauzeo i to je bila država Vizigota. a molio se svojim bogovima koji mu nisu pomagali. severnu i srednju) do malo ispod reke Loare. ⇒ 507-510. veka bila značajan faktor. ⇒ Naročito zahvaljujući svom savezu sa crkvom. nearijanka. ⇒ Tako je ostao jedan vladar Franaka i prvi put Franci su imali jednog kralja. gde se rimska vlast držala iako je Zapadno rimsko carstvo već propalo pre 10 godina. Tada je Remigije rekao Hlodovehu »poštuj ono što si dosad palio. platio ih da ga ubiju. ⇒ Tako je došlo do sporazuma izmedju Remigija i Hlodoveha.okupljao snage po Galiji. ⇒ Južno od Narbone je samo jedan mali deo ostao van njegovog domašaja. Pojedine gradove su mu predstavnici crkve otvorili i predali. nastojeći da se suprotstavi Francima (nadirali sa severoistoka). On kaže da su Franci i Hlodoveh kada su zauzeli Galiju bili pagani. ⇒ Franci su zauzeli rimsku Galiju.g. ali je hrišćanska crkva već krajem 5. Hlotilda je tako. ⇒ U medjuvremenu Hlodoveh se orodio sa burgundskim dvorom i oženio se Hlotildom. došlo do krvave bitke kod Soasona. Do tog momenta je gubio. ⇒ Hlodoveh je usred bitke sa Alemanima prizvao Hrista upomoć i tada je počeo pobedjivati i zato se okrenuo hrišćanstvu i novoj veri. a zatim i njegova vojska. ali Hlodoveh je stupio u vezu sa njegovim nestrpljivim sinom i obećao mu deo vlasti. a njihovi vojnici po ulasku u Pariz nosili su ga na štitovima. čija je uloga jako dignuta. prihvatiti ga kao vladara i pomoći mu protiv njegovih neprijatelja. burgundskom princezom koja je bila hrišćanka. Uklanjanje preostala 2 franačka kralja ⇒ Ostao je jedan problem. a onda će crkva stupiti s njim u savez.

Hlodoveh je od njih ubirao porez. koji nije dozvolio da se Hlodoveh širi u južnu Galiju. ⇒ 536. Kasnije u srednjem veku uvukao se princip primogeniture. To je bio krajnji jug. i te godine zauzeli Provansu. sprečila je zauzimanje Burgundijske države.g. proširujući osvajanja ka jugu. ⇒ Njegovi naslednici podelili su državu na 3 dela: 1. tek kad su se izgradili feudalni i vazalni odnosi. ⇒ Vrhovna vlast nametnuta je i nad Bavarcima i Saksoncima na granicama Galije. a ne samo kao vojnički vodja. i 6. Sam Hlodoveh je kao varvarin jako držao do toga. ⇒ 511. Burgundija → bliža Austraziji po svojoj suštini. veku. koji ih je vodio u rat i omogućavao im plen. preovladjuje krupni posed. tu su Burgundi osvojili vlast i razorili rimske ustanove i rimski veliki posed. do tada pod Teodorihovom vlašću (umro 526. preovladjuje sitan posed. Hlodovehovi naslednici ⇒ U tadašnjim varvarskim kraljevstvima nije postojao princip nasledjivanja prestola. Austrazija → severoistočni deo Galije. ⇒ Trust → vojnička družina. 2. Izbijala je na Atlantik i Sredozemno more. male vojne čarke i sl. prema Italiji (a Hlodoveh je bivao sve jači i mogao ih je ugroziti). Tako su Franci zauzimanjem Provanse izašli na granice Italije. najvećom unutrašćnjom silom. Kralj podiže muškarce na oružje. Medjutim njegova žena Hlotilda.Protiv Burgunda ⇒ Ostala mu je još Burgundijska država. crkva jaka. Država se posmatrala kao privatna svojina vladara i sinovi su je obično po smrti oca delili.g. Dalja osvajanja Franaka ⇒ 534. izmedju Ostrogota i Vizantije. Franci su iskoristili borbu u Italiji. On se jako uzdigao kao ličnost. Neustrija → severozapadni deo Galije. ⇒ Antrustiones → članovi vojničke družine. To je princip da kada umre vazal. a rimski car i rimska civilizacija ga je jako zasenjivala.g. a najstariji sin seniora obnavlja odnos sa vazalima svoga oca. ⇒ Plaćala su joj danak gemranska plemena u susedstvu. naslednici Hlodoveha zauzeli su Burgundiju i izbili na Sredozemno more. njegov najstariji sin obnovi odnos sa seniorom. 23 . mnogo više germanskih sitnih posednika jer je blizu rajnska granica (razoren veliki rimski posed). vodi ih u rat i dele plen. ⇒ Kralj → vodja vojničke družine i zato su Franci u početku imali više kraljeva. ⇒ Zajedno sa Ostrogotskim kraljem Teodorihom bio je najznačajnija ličnost zapadne Evrope u 5.g. Hlodoveh je stekao još veći ugled. Hlodoveh je umro. ⇒ Bili su u savezu sa hrišćanskom crkvom (delikatni odnosi). obuhvatala je celu Galiju i izbila na granice Italije. koji su verno služili vodji. Franačka država ⇒ Tako je stvorena solidna Franačka država u Galiji. 3.). te je Hlodoveh tu vršio neke intrige. ⇒ Rimski car iz Carigrada dodelilo mu je titulu rimskog konzula (poslao je diplomu da mu dodeljuje tu titulu). a to je ušlo iz privatno-pravnih odnosa. Hlodovehov kraj ⇒ Posle uspeha u južnoj Galiji.

LANGOBARDI Izvori ⇒ Pavle Djakon bio je Langobard iz ugledne porodice iz severoistočne Italije. Rodjen je oko 720.g. i živeo je u 8. veku. Odgojen je na dvoru langobardskog kralja u Pavilji, prestonici langobardske države. ⇒ Kralj Deziderije mu je poverio da bude učitelj njegove ćerke. ⇒ Kasnije je Pavle stupio u sveštenički red i dobiio čin djakona. ⇒ Delo Historia Romana je Pavle sastavio za Deziderijevu ćerku. To je ustvari bila prerada Eutropijeve istorije s dopunama Jeronima, Jordanesa i Oroza. Sastoji se od 6 knjiga i ide do smrti Justinijana I (565.g.). Ovo delo je stoga kompilacija i sadrži malo originalnog. ⇒ U medjuvremenu su se odigrale krupne promene u državi. ⇒ 774.g. Karlo Veliki pokorio je Langobarde. Zatim je 776.g. izbio langobardski ustanak protiv Franaka i to baš tamo gde su bila Pavlova porodična imanja. Njegov rodjeni brat bio je vodja ustanka. Medjutim Karlo Veliki je uputio vojsku protiv ustanika i skršio ih, a vodje je pobio ili zarobio. Tako je Pavlov brat dopao u zarobljeništvo. ⇒ 781.g. Pavle se obratio Karlu Velikom, kada je bio u Italiji, pismenom molbom u stihu, tražeći da oslobodi njegovog brata. Karlo Veliki je shvatio da je on obrazovan čovek i stoga je tražio da mu ga dovedu. Karlo je na svom dvoru okupljao najučenije ljude. Tako je Pavle postao član dvorske aristokrstije Karla Velikog. Pisao je istoriju, stihove i neku vrstu pobožnih hrišćanskih sastava. ⇒ 784.g. piše delo Gesta episcoporom Metensium. To su dela biskupa Meca, a Mec je bio značajni hrišćanski centar i biskupski grad. Ali i to mu je bilo sporednije delo. ⇒ Najznačajnije delo mu je Historia Langobardorum, pisano u 6 knjiga, i otuda nam je poznata istorja Langobarda. On počinje da piše od prapostojbine Langobarda, izlaže njihove seobe, boravak u Panoniji, dolazak u Italiju u drugoj pol. 6. veka i onda sve detaljnije istoriju Langobardske države u Italiji (druga pol. 6. i 7. vek), a izlaganje se prekida 744.g. smrću kralja Liufrada. Delo je pisano jednostavnim latinskim jezikom. Ima i legendarnih, naivnih objašnjenja. Ima nekih podataka i o Slovenima u 6. i 7. veku, kako u Panoniji, tako i o njihovim napadima na Italiju nakon uspostavljanja Langobardske države. ⇒ Delo je objavljeno u Monumenta Germania historiae (Antiquissimi) i u Muratoria rerum italicarum scriptores (pisci ital. stvari). O Langobardima ⇒ Langobardska država postojala je od 568. do 774.g. ⇒ Langobardi su germanski narod koji je živeo na severu Evrope, najviše u dolini reke Labe (donji tok i oko ušća), uglavnom sa zapadne strane (leva obala). ⇒ Oni su narod koji se počeo seliti kasnije od ostalih (Gota, Burgunda i td.). Krenuli su na jug, spuštajući se prema Panoniji. Pavle Djakon kaže da su Langobardi živeli u Panoniji 42 godine. Tu su došli 526.g, gde su unaokolo zatekli razne narode (izmedju ostalih Gepide, narode neevropske, azijske i dosta Slovena) i odatle otišli 568.g. ⇒ Sloveni se pod tim imenom javljaju tek u 6. veka. Oni su već upadali preko Save i Dunava na vizantijsku teritoriju, u proleće i leto, nekada dosta duboko, po dolinama Morave i Vardara, tamo pljačkali a zatim se vraćali nazad preko reke. 24

⇒ Gepidi i Langobardi su se borili oko prevlasti 60-ih godina. Langobardi su pozvali u pomoć Avare (azijski narod, sa brutalnom konjicom), koji su 567-568.g. došli. Tako su Avari i Langobardi satrli Gepide. Borili su se oko Sirmiuma. Gepidi su tada uništeni kao narod, ostali su samo ostaci.

⇒ Medjutim Langobardi nisu mogli podneti susedstvo Avara i 568.g. odlaze u Italiju. Tu su ratovali sa Vizantijom protiv Ostrogota. ⇒ Langobardsko osvajanje Italije bilo je drugačije od Teodorihovog. Oni su vršili brutalne napade, s izrazitim antirimskim tendencijama. Zauzeli su severnu Italiju (današnju Lombardiju, koja se i naziva po njima) i dobar deo Toskane. Postojala su i dva vojvodstva, nevezana za ostatak teritorije: Benevent (južna Italija) i Spdeto? (severna Italija). Pavilja je bila njihov centar i prestonica. ⇒ Tako su Ostrogoti su držali maltene celu Italiju, Langobardi deo, a ostatak Vizantija. ⇒ Vizantiji je pripadao Ravenski egzerhat (administrativna jedinica Vizantije) koji je obuhvatao Ravenu, Veneciju i deo srednje Italije koja gleda na Jadran. Kontrolisali su »rimski dukat« (na čelu je dux). Takodje je njihova bila i cela južna Italija. ⇒ O rušilačkom dejstvu langobardskih osvajanja ima dosta tragova u istoriji. Pobijeno je dosta rimskog stanovništva, a dobar deo pretvoren je u roblje. Robove su su Langobardi posle osvajanja prodavali, a medju njima su bili čak i ugledni senatori. Stoga su roditelji muškoj deci sekli prste da ih vojnici ostave na miru. ⇒ U početku su se jasno razlikovala 2 elementa: langobardski i rimski (potčinjeno i porobljeno stanovništvo). ⇒ Langobardi su se naselili u Italiji i razmestili dobrim delom po svojim rodovima. ⇒ Langobardski rod zove se fara, pa otud taj prefiks ili sufiks na nekim lokalitetima (Ferara i sl.). To je s druge strane i dokaz o langobardskom prisustvu u tim krajevima. ⇒ U drugoj pol. 6. veka Italija je podeljena. ⇒ Langobardi su bili hrišćani, ali arijanci, a ostalo stanovništvo je bilo tzv. pravoverno. Zategnutost je bila velika. Langobardi su pljačkali i crkve. ⇒ U Italiji je već u 3. deceniji 6. veka, pre dolaska Langobarda, stvoren prvi monaški red tzv. Benediktanski. Benedikt je bio osnivač, osnovao je manastir Monte Kasino u južnoj Italiji i to je bio centar. Red se neobično brzo širio. Njihove manastire napadali su Langobardi. ⇒ Krajem 6. veka Langobardi su upali u vizantijsku južnu Italiju, zauzeli, spalili i opljačkali Monte Kasino. Tako je uništena i Regula sancti Benedikti. Fratri su pobegli u Kapuu i to je bio tzv. kapuanski period. Posle su se vratili i obnovili manastir. ⇒ Tokom vremena Langobardi su se širili van zauzete teritorije i osvajali i druge vizantijske teritorije u Italiji. Stoga je naročito strahovao papa, da ne krenu na Rim. ⇒ Langobardi su krajem 6. i početkom 7. veka pod uticajem crkvenih misionara u Italiji polako napuštali arijanstvo. Misionari su bili uporni i ubedljivi. Na kraju se početkom 7. veka arijanstvo iščililo medju Langobardima. To je doprenelo otupljivanju langobardske oštrice protiv Rima, pogotovo što su Langobardi rodjeni u Italiji kroz 7. i 8. vek počeli da se obrazuju na latinskom i da se utapaju u rimsku kulturu. ⇒ Tek u 8. veku Langobardi su počeli osvajati vizantijske teritorije u Italiji. ⇒ U Vizantiji je tada došlo do preokreta i ona više nije mogla održavati svoje daleke posede iz Carigrada. Papa je saradjivao sa Vizantijom i očekivao pomoć od Carigrada protiv Langobarda. Medjutim od 726.g. u Vizantiji se javlja ikonoborački pokret unutar crkve i države (pokret protiv poštovanja ikona, koje su palili i bacali). Ali većina stanovništva i sveštenstva bila je ipak za poštovanje ikona, kao i sam papa na Zapadu. Tako je Vizantija bila zaokupljena unutrašnjim problemima.

25

⇒ Langobardi su prvo napadali vizantijske činovnike, polako i teritorijalno. 751.g. osvojili su Ravenski egzarhat i počeli da se spuštaju ka Rimu. Papa je počeo vapiti za pomoć, koju sada nije mogao tražiti od Carigrada, jer je prokleo i anatemisao i cara i patrijarha. Tako se on okreće novoj sili koja se dizala na Zapadu, Francima. ⇒ 751.g. papa Zaharije pristao je da se karolinški majordom Pipin Mali kruniše za kralja i zbaci dotad zvaničnu dinastiju Merovinga. ⇒ 753.g. papa Stefan II traži pismom vojnu pomoć od Pipina, a 754.g. papa je otišao Pipinu, kleknuo pred njim i molio da pošalje vojnu pomoć. 755.g. Pipin Mali imao je teškoća da krene u ekspediciju (aristokratija nije bila voljna), ali je bio papin dužnik. Iste godine zauzeli su Ravenski egzarhat i predali ga papi (a ne Vizantiji). U zimu su se povukli u Franačku. Medjutim Langobardi su opet zauzeli Ravenski egzarhat, pa ga 756.g. ponovo osvaja Pipin Mali i predaje ga papi za večita vremena. ⇒ 756.g. osnovana je Papska država, izmedju Ravenskog egzarhata i Rimskog dukata. To je bila »tampon država« izmedju Langobarda na severu i Vizantije na jugu. U toj novoosnovanoj državi papa je, kao duhovni i svetovni vladar, ubirao dažbine i poreze. ⇒ U papskoj kancelariji napravljen je dokument Donatio Constantiniana tj. Konstantinova darovnica, u kojoj piše da je Papi dao vlast još Konstantin Veliki, kada ga je papa Silvestar I pokrstio, a ovaj mu dao vlast u Rimu i Italiji. Na osnovu ovog falsifikata, pape su opravdavale svoju vlast. Tek je u 15. veku utvrdjeno da je to falsifikat. ⇒ 756.g. langobardski kralj priznao je vrhovnu vlast Pipina Malog. ⇒ 774.g. je njegov sin Karlo Veliki preduzeo pohod u Italiju, opseo i zauzeo Pavilju, i u svoju titulu dodao et rex Langobardorum.

26

odbranio Carigrad i preporodio Istočno rimsko carstvo izvevši mnoge reforme.g. 27 . a Gepidi su bili uništeni. Stoga im je napisao pismo utehe i reči »qui post nos vixerim. Trakija. deteriona tempora viderunt«.) granica je bila nebranjena.Vizantiju.SLOVENI ⇒ U Panoniji se ispraznio prostor jer su Langobardi otišli. kada je vladala kuga obilazio je bolesne a sam nije oboleo) tražeći pomoć. 7. ⇒ Sloveni ostaju na Balkanu. i vodili su borbe ili sa vizantijskim upravnicima ili sa langobardskim vodjama.). posle velike slavizacije. ostavila limes i odmarširala do Carigrada. uništio Karlo Veliki. ⇒ Posle Justinijanove smrti granica puca. U ruke Avara i Slovena padaju najveći rimski gradovi na Balkanu. veka tu počinje njihova istorija. na kraju pisma. Papa nije imao vojske i strahovao je od Langobarda. veka bile su vrhunac. ⇒ 610 g.g. tako da su Sloveni prezimili na carevoj teritoriji. a Istočno rimsko carstvo bilo je u agoniji. Čamci (monoxili) Slovena i Avara poraženi su. ⇒ Druga i treća decenija 7.g. koji stižu s Avarima.Veneto). zbačen je Foka i vlast je uzeo sposoban vojnik Iraklije (610-641. Stanovništvo Salone obratilo se Papi Grguru I Velikom (obrazovan. i nezadovoljna zbog toga proglasila je za novog cara Foku. ⇒ 626 g. ⇒ Posle 568. a delom prodato u roblje. ⇒ Na Blakanu (obe Mezije. vojska nije dobila platu. Makedonija. Došavši na Jadransku obalu i zauzevši rimske gradove. U severoistočnu Italiju upadali su iz Ilirika (Furlanija?. ⇒ Carigrad je sve teže izdržavao trupe koje su bile u močvarnim predelima na limesu na Dunavu. došlo je čak do opsade Carigrada. ali su značajniju ulogu odigrali Avari (koji su imali konjicu) i kao vihor harali po Balkanu. ⇒ U Vreme Iraklija. ⇒ Posle toga Avari se povlače u Panoniju i osnivaju državu. ⇒ Sloveni su napadali i u Italiji. Sloveni i Avari zajednički napadaju Balkan tj. Tamo su srušili Mavrikija i za novog cara postavili Foku (nesposoban podoficir). Balkan je bio izgubljen za Vizantiju. Ostali su samo Sloveni i Avari. 602. 70-ih i 80-ih godina. Stanovništvo je delom uništeno.g. ⇒ Za vreme vladavine Foke (602-610. ⇒ Oko 615. Nju je 796. Tu su naišli na otpor. Grčka do Soluna i obale Egeje) su se masovno naseljavali Sloveni. koji je 626. ako ne i ranije Sloveni se u izolovanim ostrvima naseljavaju na Balkanu. Ali moćne Carigradske zidine su se odbranile. na Balkansko poluostrvo doselili su se Srbi i Hrvati (po Porfirogenitu) i od prve pol. Sloveni su bili brojniji. Salona (Solin kod Splita) bio je opkoljen i u beznadežnom položaju. Sloveni su se prebacivali na drugu obalu (ostrvo Monte Gargano).g. tvorac muzike gregoriane u Zapadnoj crkvi.

za obe rimske imperije. jer je bila ravničarska zemlja i blizu Rima.nemaju kuće niti išta slično. 5. ⇒ Bili su vrlo surovi i pred njima su bežali ostali.g. Huni su dolazili sa istoka. Otuda su radi pljačke upadali u Rimsko Carstvo. a naročito su značajni rimski pisci.ne bave se zemljoradnjom . Panonija je imala povoljan položaj. ⇒ Poslednje 3 decenije 4. ⇒ 375. ⇒ Huni su kontrolisali oblast od Panonije do Kavkaza. Kretali su se od Kavkaza na zapad i Kine na istok. rimski magnat (otac Romula Avgustula). ⇒ U njihovom plemenskom savezu bili su pored Ostrogota još i Heruli.HUNI ⇒ Mongolska rasa. Skiri. azijski narod.neki Huni ulazili su u rimsku vojsku da brane limes od drugih varvara .Rua. bio je Atilin notar i živeo na njegovom dvoru. niti petao peva«.gotovo su srasli s konjima na kojima žive i spavaju . veka Huni su bili najveća opasnost za Rim.g. Odnosi sa Rimom ⇒ Sa Rimom su imali različite odnose: . Vizigoti su bežali preko Dunava i tražili da udju u Rim. Ostrogotski kralj Hermanarih je tom prilikom poginuo u krvavoj bici. Oni su bili spoljnopolitički problem broj jedan. Huni su se pomerali na zapad i došli u Panoniju koja je postala centar njihovog plemenskog saveza. Njihove vodje bile su svita hunskog kralja. i prve pol. Prodrli su kroz »Vrata naroda« (izmedju Kaspisjkog jezera i Urala) i ušli u Evropu.bilo je Rimljana koji su zalazili tu da trguju . Da bi upoznao Rim sa ovom velikom napašću. Orest. ⇒ Prvo su udarili na Ostrogote. oni (ko?) su prešli u Carstvo. Došli su u zaledje Crnog mora i 375. počinje najezda Huna. notari). ⇒ 376. u Italiju i na zapad u Galiju. ⇒ Vukući sa sobom pokorene narode. dok su ostali bežali na zapad.g.neki Rimljani su čak i ulazili u službu da obavljaju poslove koje Huni nisu znali (pisari. ⇒ 375. veka i doživeo dolazak Huna. prvo pokorili Ostrogote. Oni su zatim povukli Ostrogote u osvajanja sa sobom i uključili ih u svoj plemenski savez. Naročito su napadali delove Istočnog Rimskog Carstva. ⇒ »Gde prodju Huni.bave se neprekidno ratom i nomadskim stočarstvom 28 .stalno su u pokretu i ne žive na jednom mestu . niti dete plače. čak ni kolibe . uglavnomm germanski narodi.g. Izvori o Hunima ⇒ Postoji više svedočanstava o Hunima. hunski kralj (ujak Atile) dobijao je neku vrstu danka od Rima . u svojoj velikoj istoriji (Res gestae) dao je dosta podataka o Hunima: . Tureilinzi i Hazari.ružni i surovi . ⇒ Amijan Marcelin živeo je krajem 4.

prešli su Dunav i išli Panonijom do dvora Atile. hrim. Postojali su koncentrični krugovi naselja.g. ⇒ 448. Kada jedan umre.Pregovori su završeni večerom. U susret su im pošli predstavnici rimske vlasti u Galiji. i da neće dirati rimske gradove. To delo je do nas dospelo u fragmentima (uglavnom sačuvano kod Konstantina Porfirogenita): .Dvor je sav trepereo u zlatu i srebru. postali su posebno opasni. Ugovor sa Vizantijom ⇒ Za Istočno rimsko carstvo. Atila ⇒ Jedan je rod davao kraljeve. grubo hunsko plato kako su tkale hunske žene još u aziskoj postojbini. ⇒ Atila se u početku usredsredio na pljačkanje istočnog dela Rimskog Carstva. sa mnogo naroda. veka. ⇒ Posle toga Huni su se povlačili sa ogromnim plenom u Panoniju. Dotle je njegova komora jedva vukla opljačkan plen. ⇒ Ušao je u Malu Aziju. Naisus i dr.Putovali su iz Carigrada preko Serdike i Naisusa na sever. a odore su im bile tkane zlatnim žicama (opljačkano). naročito 30-te i 40-te godine. samo da bi se oslobodilo njegovih upada u Carigrad. Trakiju.) došao na njihovo čelo. ⇒ Sklopljen je ugovor kojim je Istočno rimsko carstvo pristalo da Atili plaća veliki godišnji danak. ⇒ Upadao je na Balkan u provincije Meziju Superior i Inferior. oblast Sirije i dolazio do Persije. U početku je Atila vladao sa bratom. Atila je pošao sa celokupnom vojskom. koji su mu doneli zla. a u centru je bio Atilin dvor. . vladala je velika hunska opasnost. govoreći da je Galija urbana. Medju njima je bio i Prisk. 29 . i tu Prisk za Atilu kaže da dok je serviran luksuzni pribpor za jelo. Taj deo Balkana bio je potpuno opustošen. ⇒ Kada je Atila (433-454. . nastaje borba za vlast. Makedoniju. sve do zaledja Carigrada. vukući brojne narode (najbrojniji Ostrogoti) prema Galiji i Rajni.⇒ Vizantijski istoričar Prisk. pa mu je iz Carigrada upućeno svečano poslanstvo. Mnogi rimski gradovi (Singidunum. i nudili su mu šta je hteo. U to vreme Huni su činili veliki plemenski savez. ali bez reda u nasledjivanju. Medjutim on je prešao Rajnu i počeo napadati sve što je rimsko. Grčku. 5. da ima mnogo gradova. Takav je raspored bio iz bezbednosti.) su stradali uglavnom u požarima.g. Doglavnici su bili luksužno obučeni. pa ga je posle ubio. Pohod na Galiju ⇒ Atila i Huni nisu mogli sedeti skrštenih ruku. rešili su da se nagode sa Atilom.Njegov dvor sastojao se od šatora (Huni su uglavnom živeli pod šatorima) tzv. a zauzeo je Orlean. Trijer i Mec sravnjeni su sa zemljom. Počeli su da plaćaju danak. Atila je bio obučen u skromno. Atila je rekao da ide u Galiju da goni Germane. u prvoj pol. . koji je opisao put i boravak kod Atile. Glavni hrim bio je Atilin i možda je bio opasan zidovima. haranja i pljački. i sada su se okrenuli ka Zapadnom delu rimskog carstva. posebno je doneta Atili zemljana zdela iz koje je jeo drvenom kašikom. ⇒ 451. Putovali su na konjima dan-dva nesretavši ništa živo.

odigrala se prva od najkrvavijih bitaka pozne antike i ranog srednjeg veka. Za pokorene narode to je bio znak da dignu ustanak. Aecije je bio na čelu vojske sa ova tri velika germanska naroda. Bitka je završena nerešeno. Kraj ⇒ Nastala je borba za vlast medju Hunima. ⇒ Drugi azijski narodi → zvani Hunima. Njegovi naslednici su se počeli ubijati. već je krenuo na Rim. krenuo u nov pohod. jer je glavni prihod bio danak od pokorenih naroda i Rima. pa u još veći od srebra i još veći od gvoždja. poslednji put bio opljačkan. tačnije na Rim. na nekom pohodu. Kod grada Troa u istočnoj Galiji sustigli su ga Aecije i vojska. toliko tajno da njegov grob još uvek nije pronadjen. probala je da se sporazume.g. Atili u susret krenulo je poslanstvo predvodjeno papom (znači papstvo je već bilo vrlo uzdignuto). Nisu uhvatili čvrsto tlo na kome su bili. i na Katalaunskim poljima 451. U Rimu i na jugu bio je veliki broj izbeglica iz severne Italije. došao do crkve gde su se ljudi molili. Ostrogoti su podigli ustanak. Atila je povukao konja nazad i izašao iz crkve. kao Avari. Huni su ga od srca oplakali. na glas da dolaze Huni. Smrt Atile ⇒ Nije mnogo godina uživao u rimskom zlatu i srebru. kada se po kozna koji put ženio sa zarobljenom princezom. Bič Božiji. Poslanstvo se susrelo sa Atilom i neočekivano uspelo da napravi sporazum. po kome se Rim obavezao da plaća težak i ogroman danak Atili. razorili su Ahvileju (blizu Venecije).g. ⇒ Mnogi doglavnici i dalje su gonili Atilu da ide na Rim i mnoge je morao pobiti kada je odustao i sklopio sporazum. i 452. Izvori kažu da je bitka trajala tri dana i tri noći. i tu su stvorili svoju Burgundsku državu. Za njegovu sahranu izradili su kovčeg od čistog zlata. Prišli su mu Vizigoti. tu stavili telo. 30 . Toliko su bili brutalni.⇒ Iz severne Galije se uputio ka jugu. I pored toga Rim je bio zadovoljan. pobili sve Hune i nastavili svoju sopstvenu istoriju. ušao na konju. da je on kazna. Franci su uglavnom ostali u oblasti Rajne. ⇒ Dotada oni su ulazili samo u severnu Italiju i pljčkali je. Pohod na Rim ⇒ Atila se vratio u Panoniju sa ogromnim plenom. Burgunda i Franaka. i dobili oblast Savoje i oblast oko reke Rone. Neki izvori kažu da je umro na dan svadbe. Pred Atilu je izašao jedan hrišćanski monah i rekao mu da on nije Atila.g. Uprava u Rimu na glas da dolaze Huni. ovoga puta u Italiju. da stvore vojni savez i suprotstave se Hunima.g. ⇒ Aecije je požurio da raspusti svoj plemenski savez. jer je umro već sledeće godine 453/454. ali se hrišćani nisu ni mrdnuli. Bojeći se da će grob biti oskrnavljen sahranili su ga tajno. ali je bilo strahovitih gubitaka na obe strane. Sukobili su se Atila i Ostrogoti protiv Aecija i Vizigota. ⇒ Atila se jedne noći izvukao sa komorom i u usiljenom maršu išao na istok. Burgundi i Franci. 425. ⇒ Atila je zazirao od krsta. Možda ga je pojava pape navela da odustane od pohoda. Stanovništvo Galije sklanjalo se po šumama glavom bez obzira. Bavili su se ratom i imali prihode dotle dok su pobedjivali. Atila nikad pre nije naišao na tako žestok otpor. jer se ustvari bojao Vizigota. prezimio 451/452. Papa Lav I bio je izuzetno obrazovan čovek.g. pobednika nije bilo. Burgundi su tražili teritoriju. i u srednjem veku pisani su romani o njemu. i da je došao da kazni grešne ljude. ⇒ Hunska država brzo se raspala.g. i izgubio je mnoštvo svojih ratnika. ⇒ Aecije komandant Galije skupljao je rimsku vojsku (što se mogla skupiti) i pozivao Germane koji su se tu sklonili pred Atilom. ⇒ Sada je on upao u Italiju i nije se zadržao na severu. Jednom je. Opkolio je Atilin dvor i komoru u Orleanu. očekujući da će nastati vrisak i bežanje. Rim je 410. da je neobično mnogo ratnika izginulo s obe strane. ⇒ Atila je ostao da živi u tradiciji. rafiniran i talentovan diplomata.

i naročito u 12. se ujedinjuju dva saveza. a prava i obaveze vladar su fiksirane. ⇒ Putevi i veze intenzivirani su tek u 14. posećivali Flandriju i severozapadnu Rusiju. U njemu su bili ne samo baroni već i predstavnici sveštenstva i gradskih opština. gradovi su poraženi.g.g. Francuska ⇒ Pod Kapetima je bilo sve više gradova koji su pod kraljevom vlašću. medjusobne borbe kneževa i barona. Jovan bez Zemlje (1199-1216. ali osećanje saveza i zajedništva i dalje traje. 1254-1273.veku razvijaju se gradovi Štrazburg. Francuska i Engleska ⇒ Imali su gradove. i 15. ⇒ Vojvoda od Normandije zaveo je čvrstu vlast i davao privilegije gradovima i brinuo o bezbednosti puteva. veka – postepeno se stvara parlament. Takodje dobija pravo da sklapa mir i objavljuje rat (spoljna politika). a odatle se stizalo do Šampanje i dalje do Flandrije. jer se kralj borio protiv feudalaca.g. veku. izbio je rat protiv ritera. Engleska ⇒ Od početka 13. 31 . ⇒ 1388. juni 1215. Obuhvatala je gradove na obali severnog i Baltičkog mora i u dolinama Labe. Nemačka ⇒ Interregnum je period.g. veku. Najznačajniji su bili gradovi Bremen. veku na severu. prvi put je sazvano telo tj. Zakon je iznad vladara.EVROPSKI GRADOVI I NJIHOVA TRGOVINA Trgovački putevi ⇒ Dubrovnik je imao solidnu flotu. Odre i donje Rajne. ⇒ Gradovi počinju da se ujedinjuju u savez rajnskih gradova itd. veka se stvaraju institucije koje ograničavaju apsolutnu vlast kralja: 1) Magna charta Libertatum – 15.) 2) veće barona od 25 članova – ograničava apsolutnu vlast kralja. koja je dolazila i do Španije. ⇒ Severnonemačka hanza stvara se u 13. Vezera. veku podržavali vlast kralja. Libek i Hamburg. ⇒ Francuska → brojni ratovi. Ovo telo vremenom proširuje svoja prava. koji su počev od 11. ⇒ Put je išao morem do ušća Rone. ⇒ Engleska → sve se rešava putem legalnih institucija. ⇒ U 13. ⇒ Parlament tako dobija sve veća prava i ovlašćenja.g. ⇒ Pariz na Seni bio je najznačajniji grad i imao je nekoliko stotina esnafskih organizacija. institucija koja će prerasti u Engleski parlament. ali tek u 16. 1381. ⇒ 1265. 3) druga pol. a vlast kralja se sve više ograničava. 13. i 13. ⇒ Za vreme Edvard I i Edvarda III (kraj vladavine) parlament je dobio pravo da bude najviša sudska instanca i vodi finansijsku politiku. Vorms i dr. ⇒ Marsej i gradovi na ušću Rone bili su mediteranski trgovački putevi. ⇒ Trgovci hanze dosezali su do Engleske.g.

Skandinaviji. Oterao je nemačke trgovce. ⇒ Flandrija je bila vojvodstvo. od sredine 14. vek oni su izdejstvovali autonomiju. Briž. već na Atlantiku. žito. ⇒ Uzroci propasti bili su: 1) zajedničko telo nije bilo čvrst organ. Moskvi. grof Flandrije je ukinuo neke privilegije trgovcima iz gradova hanze. tu je stvorena i prva ruska država). zauzeo Novgorod. koja su bila posedi severnonemačke hanze. itd.⇒ Kontoari tj. Hanza je imala veliku flotu i trgovački brodovi pretvoreni su u ratne. a vremenom je počelo dolaziti do izražaja suparništvo izmedju pojedinih gradova.g. koji se sastaju prema potrebi (objava rata. Novgorodu (razvijao se kao izrazito trgovačko naselje.g. stovarišta robe. ⇒ 1367.g.g. 32 . Izmedju ostalog. veka.) ⇒ Trgovci su se medjusobno štitili. već i moćna politička sila. ⇒ Od tada je hanza bila ne samo moćna ekonomska. Danskoj (Jitland). Blokirali su Dansku i počeli zauzimati deo po deo. nakon čega su se morali vratiti nazad. Kroz 11. Trgovci hanze su Flandriji tad uveli ekonomske sankcije: promet u Flandriji je stao (naročito izvoz tkanina u Nemačku) i neke manufakture su propale. veka počinje opadanje moći hanze. ⇒ Hanza je pripadala nemačkom Carstvu. ⇒ Zlatno doba hanze trajalo je otprilike jedan vek. gvoždje. 4) uzdižu se gradovi Engleske koji su pre bili na periferiji Evrope. veka. Trgovcima su vraćene povlastice. sa grofom na čelu. Kada su zauzeli Kopenhagen kralj je kapitulirao. ali car tu nije imao veliku vlast. ⇒ Organizacija hanze su: 1) pojedinačni gradski organi 2) zajedničko predstavničko telo. drvo. koji su dozvolu za trgovanje sad morali tražiti u novm centru. Brisel razvijaju se od 11. do sredine 15. likvidirao njegovu ekonomsku samostalnost i ukinuo gradska veća. vrlo značajna. i ograničavali su i sprečavali trgovce koji nisu iz hanze. veliki ruski knez Ivan III Danilovič mnogo je uvećao teritoriju Rusije. sklapanje mira. ⇒ Trgovački proizvodi su uglavnom bili: kože. Stoga je hanza objavila rat danskom kralju. 2) 1478. Flandrija ⇒ Bila je urbana oblast. ⇒ Gan. 3) 1492. a sad u centru sveta na putu za Ameriku. nalazila su se u Engleskoj (London).g. ⇒ Od druge polovine 15. krzno. šumski proizvodi (med i smole za brodogradnju). Na kraju je flandrijski grof morao da popusti i obnovio je privilegije hanzinim trgovcima. i 12. a uslove su diktirali gradovi hanze. Predstavnici vladara hteli su da eliminišu vlast episkopa. sklopljen je mir. sa po 2 predstavnika iz svakog grada. otkrivena je Amerika i glavni putevi više nisu bili na severnom Baltiku i Mediteranu. Trgovci iz Engleske mogli su dolaziti samo u gradove na obali (ne u unutrašnjost) i mogli su ostati u hanzinim gradovima do 3 meseca. bakar. ⇒ 1370. ⇒ 1356. a niz odredbi je ograničavao danskog kralja. bio je izvozni centar za prostranu rusku niziju. kralj Danske je počeo ograničavati prava i proterivati trgovce hanze. za izbor novog kralja Danske saglasnost su davali članovi hanze. Flandriji.

On počinje da se meša u unutrašnje prilike Flandrije. ⇒ Dinastija Karolinga je ponekad svojevoljno postavljala episkope. Njega je postavljao i plaćao feudalac. Uz to visoki sveštenici su imali i visoke prihode. to se dopuštalo. posebno u Flandriju. i 11.) dosta je vodio računa o finansijama (proterao templare. kada je pobijen ceo garnizon Filipa IV.g. razbijena i nesložna. Papa je ostao veran poštovanju ikona i primao je monahe izbeglice (ikonobranioce/ikonofile). Njima su pape dale titulu kralja. ⇒ 1302. uz zamak imali i crkvu. Imenovani su zato da bi izvlačili prihode. Vladar postavlja opata. ⇒ U 10. Tako je duhovno lice zavisilo od svetovnog vladara. a posle su ih krunisale za careve. ⇒ Skupovi plemstva i visokog sveštenstva su donosili važnije odluke. Ponekad je taj sveštenik bio jedino pismeno lice i nešto poput notara feudalcu. a episkopi su živeli na dvoru vladara. a episkop to potvrdi. na čuvenim sajmovima u Šampanji. polako uvodi svoj uticaj i stacionira svoje garnizone po Flandriji jer je hteo polako da preuzme vlast. veka naslanjale na Vizantiju i od nje tražili vojnu pomoć. U 14. ⇒ Crkva je i dalje bila formalno jedinstvena. Ponekad su istovremeno stolovala dvojica ili trojica papa. Oton I počinje s postavljanjem sveštenika mimo zvanične crkve. Dok je papstvo bilo slabo. ⇒ Francuska i Engleska su bacile oko na Flandriju. većina ritera je pobijena. a u praksi razjedinjena. veka. ⇒ Od 10. skupio feudalnu vojsku i krenuo na Flandriju.g. ⇒ Tako je Flandrija sačuvala samostalnost i privrednu aktivnost. zato je važno da sveštenik bude odan vladaru. veka traže nove saveznike i nalaze ih u Franačkim vladarima iz dinastije Karolinga. Favorizovale su ga svetovne vlasti. bez odobrenja pape. umesto u svojoj dijecezi. ⇒ Rimske pape su se do 8. ⇒ Episkop je bio visok čin i on je u svojoj dijecezi apsolutni gospodar. sveštena lica zavisili su od svetovnih vladara. veka počinje veliki izvoz vune iz Engleske u Flandriju. došlo je do bune u Brižu tzv. Briško jutro. veku bilo je slučajeva da neki opati uopšte nisu živeli u manastiru. neki izabrani nezakonski i nezasluženo. PROMENE U OKVIRU CRKVE ⇒ U 8. 33 . Od 8.veku u Engleskoj se stvaraju kompanije za izvoz vune iz cele Engleske. a njihove zlatne mamuze su okačene u crkvi kao simbol pobede. Filip je reagovao vojnički.⇒ Razvijaju se brojni zanati. a stizale čak i do Mediterana (na samom Mediteranu najveći proizvodjač tkanina bila je Firenca). ⇒ Klerici. Iste godine došlo je do velike i krvave bitke kod Kurtrea. a manji feudalci su uz dvor imali kapelu. ⇒ Veliki manastirski posedi sticani su putem zaveštanja. ⇒ Stvara se papska država u srednjoj Italiji u 8. veku u Vizantiji javlja se ikonoborstvo. a izmedju ostalog prerada drveta i proizvodnja vunenih tkanina. a na dvoru je bio najmanje jedan sveštenik. a ne protiv njega. ⇒ Filip IV Lepi (1285-1314. ⇒ Krupniji feudalci su za svoje i potrebe svoje porodice. ⇒ Medjutim pošto je obilje vune postojalo u Engleskoj a ne u Flandriji. ⇒ Papstvo ranog srednjeg veka nije bilo jako i često su oni bili samo pioni Franačkog vladara. Jevreje i sukobio se s papom oko novca). ⇒ Flandrija je inače imala veliku proizvodnju tkanina koje su prodavane po celoj Evropi. ⇒ Na čelu manastira bio je opat. veku i njeni duhovni i svetovni vladari su pape (»Rimski dukat«). od 12.

⇒ U crkvi ništa nije bilo luksuzno. ⇒ Po nekoliko sati dnevno provodili su u dugim molitvama. nema srebra i zlata. ⇒ Primali su poklone.g. Rade fizički i izdržavaju se od svog rada. vek je bila takva situacija. ona je u sastavu Nemačkog Carstva. Franci su razorili kraljevinu. Da bi se sve centralizovalo. Tražili su reformu crkve tj. ⇒ Svi se pridržavaju Pravila Sv.za vraćanje asketizmu i siromaštvu koje je hrišćanstvo propovedalo na svom početku ⇒ Tada jačaju asketski pokreti i stvaraju se monaški redovi. 534. upravljalo iz Klinija. ⇒ Monasi su u narodu bili poštovani.protiv nekanonski postavljenih sveštenika . ali su odbijali sve luksuzno. ⇒ Dopunili su pravila Sv.g. pridržavanje pravila prvih hrišćana). ⇒ Počeli su osnivati i druge manastire. nekultivisanom. veku. ⇒ 1054.g. ⇒ Osnivali su manastire na nepolodnom zemljištu. Od 1032. Red je bio centralizovan. tako da su u molitvi i provodili veći deo dana.g.g. zato da bi ga oni kultivisali. jer se manastirima. kultivisanog zemljišta. da prestane mešanje svetovnih lica u crkvene poslove. ⇒ Zastupaju tezu da centralizam treba biti zastupljen u celoj crkvenoj organizaciji. ⇒ Propovedali su siromašni život i askezu. Opat je povremeno išao u vizitaciju (inspekciju). Svojim fizičkim radom doprinose širenju poljoprivrednog. ⇒ Oton I je gospodario rimskom kurijom i tako je dobio titulu cara. potom dalje po francuskoj i Nemačkom Carstvu. došlo je do rascepa izmedju istočne i zapadne hrišćanske crkve. centar mora biti jak. Benedikta (Regulus Sancti Benedicti). ⇒ Svaki manastir je bio samostalan. otpočinje pokret za reformu crkve: . prvo u Burgundiji. Medjutim sada više nije tako. a na njegovom čelu bio je abas/opat. ⇒ Priori su bili niži od abasa i rasporedjeni po drugim manastirima kao upravnici. ⇒ Klinijevski manastiri su se brzo širili. ⇒ Dečak od 10 godina postao je papa. opat je samo jedan i nalazi se u Kliniju. Bili su duboko religiozni i odani hrišćanskim idealima (skromnost i siromaštvo). Benedikta o trajanju mise i produžili su je. ⇒ Kroz ceo 10. ⇒ Burgundija je nominalno imala status kraljevine još od ranog srednjeg veka. uspostavio je Sveto Rimsko Carstvo nemačkog naroda 34 . Papa se mora ojačati i njegov položaj učvrstiti. ali se stvaraju njegove varijante: 1) kartezijanci 2) cisterciti 3) avgustinci Cisterciti ⇒ Uživali su poštovanje u narodu. Klinijevski pokret ⇒ 910. duhovna čistota. uz pomoć vojvode Akvitanije Viljema u Burgundiji osnovan je manastir Klini. 962. Crkva neće priznavati lokalne specifičnosti i nacionalne osobenosti. ali je titula ostala.⇒ U 10. ⇒ Monasi manastira Klini su od početka bili velike askete (siromaštvo. naročito medju monasima.za iskorenjivanje laičke investiture .

da bi eliminisao rimske aristokratske porodice i pomogao klinijevskom pokretu. Naročito je u Engleskoj bio rasprostranjen brak sveštenih lica. Ko je došao na položaj mimo pape. Henrih IV je u početku pretrpeo poraz (Kanosa 1077. veka ulaze i u rimsku kuriju. Do tada. izmene u biranju papa. to je traka s 4 izvezena krsta. po Simonu Magu. a crkva to ne dozvoljava 2) centralizacija crkve i jako papstvo u središtu 3) podizanje moralnog nivoa pripadnika crkve 4) podizanje obrazovnog nivoa sveštenika (bilo je i nepismenih) 5) sva crkvena lica moraju se držati celibata – porodica odvlači pažnju od crkve. na bazi kompromisa. Položaj je morao biti po zasluzi.g. Pallium je bio simbol episkopske vlasti. 11. ⇒ Nemački carevi izdavali su se za »zaštitnike crkve«. Bavio se uglavnom pitanjima braka i nasledja. i na nju niko nema pravo žalbe.g. do 10. Često su se sveštenici bavili lovom i nosili oružje. nije smeo doći u Rim.g. Oni su tražili institucionalno menjanje u crkvi. davali su novac vladaru da bi postali episkopi. ⇒ Klinijevci su razradili ideološke postavke: 1) disciplina u crkvi – svi pripadnici crkve moraju živeti po strogim kanonima.). ⇒ Sudovi su se nalazili pri kaptolima i episkopskim sedištima. i prve pol 11. Do tada ih je papa slao po legatu. Borba je završena Vormskim konkordatom 1122.⇒ Klinijevci su se zalagali za eliminisanje svetovnjaka u izboru papa. a sada se moralo lično doći po njih. ⇒ Papski sud je postao najviša crkvena instanca. koji je. Njen osnivač bio je Konrad II (1024-1039. gledajući apostole. ⇒ U 11. 6) nema potčinjavanja episkopa svetovnjacima i nema laičke investiture. ⇒ Svaki arhiepiskop je morao lično doći u Rim po insignije.BORBE OKO INVESTITURE ⇒ Investitura = uvodjenje i potvrdjivanje u razna zvanja i dužnosti. a treba i sprečiti ostavljanje položaja sinovima. ⇒ Burgundija je ušla u sastav Nemačkog Carstva i bili su raspoloženi prema klinijevcima. veku vodila se borba oko investiture crkvenih lica izmedju pape Grgura VII i nemačkog kralja Henriha IV. Pape su najčešće poticali iz rimskih aristokratskih porodica (porodice Orsini i Kolona su dale po nekoliko papa). itd. Prodaja crkvenih položaja nazivala se Simonija.) je hteo uvesti red u Rimu. ⇒ Klinijevci od početka 2. pa za pape dovodi Nemce. veka u papsku kuriju su stigli neki od vodećih ideologa klinijevskog pokreta. tražio da mu za novac prodaju moć činjenja čuda. Ideje monaha želeli su da pretoče u odluke legalnih organa. 35 . ⇒ Henrik III (1039-1056.g. veka. legalizaciju celibata. a njegova je odluka poslednja i neopoziva.g. dodeljivanje službe ili zemljišta. ⇒ Papski sud je trebalo da dobije na značaju kao najviši crkveni sud. ⇒ Frankonska dinastija vladala je od 1024--1125. ⇒ U prvoj pol. preko legalnih organa. PAPSTVO U 11. VEKU .).

Nemački carevi su vladali severnom Italijom i Toskanom.g. smenio je sve episkope u Nemačkoj koji je na to mesto postavio nemački car Henrih IV (10561106. Vlast Vizantije se u 11. ⇒ Pošto je svoje ideje izneo na Lateranskom koncilu. ⇒ Monah Hildebrant je ušao u manastir u Toskani. bez njihove dozvole) 3) traži se apsolutno poštovanje celibata za sveštena lica (nema porodice) 4) investituru episkopa nikako ne mogu obavljati svetovna lica tj. ⇒ Takodje su nemački carevi polagali pravo na južnu Italiju i Siciliju (štitili su ih od Saracena). ⇒ Doneo je dokument »Diktat papstva« u kome se kaže: 1) samo pape postavljaju episkope 2) papa je senior evropskim vladarima (oni su papini vazali) 3) papa može suditi vladarima. a sada se po njega mora doći. 11 veka.g. i papi je smetao preveliki nemački uticaj u Italiji.⇒ U 11. Ubrzo dolazi do izražaja njegoa ambicija i tako postaje glavna ličnost u papskoj kuriji 30-ih i 40-ih g. istakao se inteligencijom. Nemačko Carstvo i deo Italije) koji traže institucionalne reforme. je sa 25 godina ušao u papsku kuriju kao monah. a o izboru će biti obavešten rimski narod i car (dakle. dolazi do raskida izmedju istočne i zapadne hrišćanske crkve. ⇒ 60-ih godina se očekivalo da on bude izabran za papu. bio je maloletan). i tako su svi crkveni položaji došli pod kontrolu pape. tako da nije smenio sveštenike koji su već imali porodice.) 2) traži da papu biraju kardinali (najviši dostojanstvenici).prema engleskom kralju Viljemu I osvajaču. ⇒ 1054. legalne promene koje će u praksi ostvariti ideje monaškog pokreta. Vremenom je crkva počela zahtevati da svaki imenovani episkop dodje u Rim da od pape primi pallium (traka sa izvezena 4 krsta .1074. . veku u južnoj Italiji se gasila. simbol moći). i granice Nemačkog Carstva su se oslanjale na granice papske države. 1073 g. ali sad papski sud postaje najviša instanca. ⇒ Papski sud se uzdiže kao najviši crkveni sud. tj.g. 1045. Lateranski koncil nastojao je da: 1) reformiše crkvu i ozakoni odredjene klinijevske ideje (da se iz izbora pape isključe svetovnjaci itd.g. Grgur VII je taktično ublažio svoje odluke. ⇒ Globalna evropska politika papstva bila je da se slomi vlast i moć nemačkog cara. a 1056-1065. Do tada je pallium slat po legatima.u Francuskoj se kralj Filip I Kapet nije bunio. a papi niko 4) papa može da podanike u nekoj državi oslobodi pokornosti prema nekom vladaru (smena vladara) ⇒ Grgur VII je odmah počeo da sprovodi odluke lateranskog koncila i da zavodi red u crkvenoj organizaciji: . . ⇒ 1059. postao je papa Grgur VII (po Grguru I) Hildebrant i stolovao je do 1085. Sve poslove obavljao je iz senke. Crkveni sudovi su postojali na različitim razinama. ⇒ U Vatikan su dospeli ljudi iz klinijevskog pokreta (obuhvatao je Francusku. veku vodila se borba protiv laičke investiture.g. Hildebrand je tražio da se odluke koncila ozakone i on ih je pokušao sprovesti u delo.g organizovao je Lateranski koncil (ime po hramu u Rimu).g. vladari ⇒ Cilj je bio da se ograniči uticaj rimske aristokratije. ⇒ Niži crkveni činovi ulaze u papsku kuriju i nastoje da svoje ideje ozakone. Zato je 36 . ali nije ni sprovodio ove odluke. odanošću idealima monaškog života i asketizmom.

Tamo je crkva bila slobodna u odnosu na državnu vlast. ⇒ 1075. a sveštenici su stali uz cara. Henrih IV je 1076. i od njega su krune dobili Hrvatski kralj Zvonimir i knez Zete Mihajlo Voisavljević (1075. nastojeći da ometa nemačkog cara. jer su imali porodice. i razdvaja se duhovna i svetovna vlast. koji je bio na čelu Normanima i sa kojim je papa sklopio ugovor o vojnoj pomoći. Srednjevekovni vladari nisu mogli ostati na vlasti ako nisu bili hrišćani. U Rim su prvo stigli Nemci. Nastupao je kao od pape priznati vladar. Henrih IV je sa caricom i sinom. na kome je proglasio zbacivanje Grgura VII sa papskog prestola. U Kanosi. hteo je da na neki način stvori sjedinjenu državu Evropu. dao južnu Italiju i južne posede. Henrih IV je vodio tešku borbu protiv kneževa.g sazvao sabor u Trijeru. i faktički je uspevao da uspostavi vlastu Nemačkoj. smenio episkope u Nemačkoj. dolazi do razdvajanja duhovne i svetovne vlasti (na političkom i duhovnom planu). krenuo je sa vojskom na Rim. pa je Grgur VII u Milanu podsticao nemire (to su bili ustanci sirotinje). a to je da opljačkaju Rim. ⇒ Papa je o ovome napisao pismo nemačkim kneževima. ⇒ U Vizantiji tako nešto nije bilo. Njegov uticaj bio je jak i u Francuskoj. Islam reguliše sva pitanja. Suparnik mu je jedino bio episkop Milana. ⇒ Henriha IV je posle Kanose čekala velika politička borba u Nemačkoj da spase presto. koji je bio njegova marioneta. jer su želeli da oslabe cara. Zalagao se za borbu protiv muslimana u Španiji i krstaši u Španiji su se borili noseći njegovu ikonu. Kliment III. i čak je i papina svita molila da ga puste unutra. na koji su došli mnogi baroni. počinje otvoreni sukob. ⇒ Tako nešto se nikada pre nije dogodilo u hrišćanskom svetu. ⇒ Oko 1088.g. prožimaju se.g. vojvoda i barona.g). Medjutim Grgur VII na to nije obraćao pažnju. Obe vojske su htele isto. Grgur VII je »normanskim avanturistima« koji su se vratili sa hodočašća iz Jerusalima. januara 1077. ⇒ Čim je papa 1074. jer je došlo do razdvajanje duhovne i svetovne vlasti. a papa ga je blagoslovio. Henrih IV saziva sabor u Vormsu.g. koji mu je ljubio noge. budućim Henrihom V krenuo ka zamku u Toskani. pod uslovom da papi pruže vojnu pomoć kada mu zatreba. Engleskoj i Skandinaviji. Vlast postaje policentrična tj. apostolskoj odeći. ⇒ Grgur VII je u pokornosti držao episkope i arhiepiskope.papa hteo da nekom ustupi južnu Italiju.g. promenio je politiku i objavio da on bira novog papu. ali sa njom živi u »dijarhiji i simfoniji« tj. Petra u Rimu postavi na papski presto. To je bila porodica Astavila na čelu sa Robertom Gviskardom. Henrih IV je kapitulirao da bi spasao presto.g. Tako je iz borbe isključio episkopa Milana i najzad je mogao da se sukobi sa Henrihom IV. Baroni su caru stavili do znanja da ga nemogu smatrati za cara kada je izbačen iz crkve. 37 . Takodje je bio jak i na Balkanskom poluostrvu. Poveo je i Klimenta III želeći da ga u crkvi Sv. Evropski istroričari ovaj sukob nazivaju produktivnim sukobom. Tek je trećeg dana predveče papa popustio i primio cara. ⇒ Grgur VII je bio u dobrim odnosima sa Toskanskim markizatom. ⇒ U islamskom svetu srednjeg veka spoj je bio potpun. ⇒ Henrih IV je znao da jedino silom može zbaciti Grgura VII i 1084. ⇒ Kanosa pokazuje koliko je teško bilo biti anatemisan (izbačen iz crkve). tri dana molio papu da ga primi. gusare i crnce iz severne Afrike. ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ Grgur VII je suvereno je vladao Evropom. a Grgur VII je Henriha IV izbacio iz crkve i njegove vazale oslobodio zakletve vernosti. Baroni su stali uz papu. i da se mora pokoriti papi. pa su tako oni dobili od papske kurije dozvolu da ubiru porez po Evropi za papu. ⇒ Na Zapadu se počela formirati laička civilizacija tj. ⇒ Grguru VII je u pomoć pritekao Robert Gviskard iz porodice Altavila. ⇒ Car je krenuo u Italiju.g. ostavivši pre toga svoju vojnu pratnju. ⇒ Posle ove objave. Rober Gviskard je u vojsku skupio Saracene. Gradjanski rat je trajao od 1077.g. do 1080. car je tamo gde je laička država. da je duhovna vlast odnela pobedu nad svetovnom. Henrih IV je postavio nove. car je sa caricom i sinom u običnoj. ⇒ 1076. a papa se sklonio u Toskanski markizat jer se plašio.

donet je u Vormsu Vormski konkordat. ⇒ Dok još nije bio postao papa. Klinijevci. Španija ⇒ Grgur VII potsticao je borbu protiv nevernika (muslimana) u Španiji. njegove je ideje nastavio papa Urban II (1088-1099). osvojili su Navaru. znak vlasti u dijecezi (svetovna investitura) ⇒ Vormskim konkordatom završena je akutna faza borbe izmedju cara i pape. i njegovi naslednici su ga nastavili kroz 13. veka poveo borbu protiv muslimana u Španiji. Borbe su se produžile i u 12.u korist pape pozivaju se na dela svetih otaca. ⇒ Ova literatura je potstakla misao srednjeg veka i doprinela intelektualnom razvoju. Pripremila je teren za radjanje velikih ideologa krajem 12. Osvojen je mali deo do reke Ebro. veku. maja 1085. da su 1085. a onda su stigli i Normani sa Saracenima i isto opljačkali grad i oterali Nemce. 38 .episkopa bira sveštenstvo (duhovna invenstitura) . Stanovništvo Rima je bilo proredjeno. 13. ⇒ U 11. Pohod je predvodio Rajmund Tuluski. hrišćani zauzeli Toledo. veku situaija je bila nepromenjena. ⇒ Ova borba.u korist cara tvrde da je vlast cara od boga. ⇒ 1034. ⇒ Henrih V je vladao od 1106. ⇒ Ovaj sukob je vodjen i oružjem i rečima. veku javljaju se Klinijevski inicijatori. veka. njegovo je delo bilo toliko da se nije moglo izbrisati.g. BORBE PROTIV NEVERNIKA U EVROPI ⇒ Iako je papa Grgur VII umro u izgnanstvu. To je bio povoljan trenutak za rekonkvistu. govoreći da je to božija volja.g.g. ali i sedište arhiepiskopa i pisarski centar. . i pozivaju se na stare spise. značajni muslimanski centar. zaustavio se u Salernu i tamo i umro 25. na bazi kompromisa. Grgur VII je radio na organizaciji krstaških ratova. medjutim. ⇒ U 11. Bibliju. Iz Katalonije su počele hrišćanske ekspedicije na Majorku. Neki brodovi su čak preduzimali ekspedicije protiv muslimana u severnoj Africi. 9. Severozapadni deo Španije. Pristalice pape su opravdavale Henriha V u borbi protiv oca. umro je Henrih IV.g. Arago i grofoviju Kataloniju (Barseloniju).ponovno osvajanje hrišćanskih teritorija koje su pod muslimanima. Vremenom su obe strane uvidjale da se ovaj sukob može rešiti kompromisom. i poč.g. ⇒ U 10. vek i pomagali borbu protiv nevernika. i 11. ⇒ Grgur VII je sa svojom svitom krenuo put južne Italije jer nije hteo da ostane u opljačkanom i razrušenom gradu. nastavljena je i u kasnijim epohama. raspao se Kordovski kalifat.vladar (car) mu daje skiptar. ⇒ Posle smrti Grgura VII. veku hrišćani su počeli da postižu uspehe u severnom i severoistočnom delu. ⇒ 1106. On je začetnik rekonkviste . koji je posle učestvovao i u I krstaškom ratu na Istoku. ⇒ 1122. koji kaže da se pri investituri episkopa vrše i laička i duhovna investitura: . do 1125. sahranjen je neopojan i spušten je u neosvećen grob. na to da je papa namesnik božiji i naslednik sv Petra. ⇒ Obe strane su angažovale obrazovane ljude da pišu spise u njihovu korist: . Leo. kako nešto osvoje odmah tu zasnivaju svoje manastire. ⇒ Sin Henriha IV je čekao da nasledi vlast i podržavao je pape protiv oca da bi seo na presto.opljačkali ga. i poč. ⇒ Rekonkvista je bila toliko uspešna. Idući na jug. ⇒ Karlo Veliki je još krajem 8.g. Asturija. pokazujući kako je vlast cara iznad svih vlasti. bila je u rukama hrišćana i tu su počeli fratri da propovedaju borbu protiv muslimana. To je ugovor izmedju države i crkve.

Ako sizeren vazala krene na hadžiluk. bar jednom u životu). Sve moćnije flote Djenove i Pize su u 11. a krstaškim ratom su hteli zalečiti šizmu. ⇒ Muslimani su držali i Korziku. ⇒ Rekonkvista će se voditi i u 12. ⇒ 1054.) koje su kupovali na Istoku. 1077. Ostali sinovi nisu nasledjivali posed. veku. vazal ga pomaže novcem.g. i 13. ⇒ Iz zapadne Evrope do Jerusalima putovalo se nekoliko meseci do godinu dana. ⇒ Idejni pokretač rata je ustvari bila crkva. Poneko bi postao fratar. Sicilija. Sardiniju i Baleare.g. a intelektualnih zanimanja bilo je malo.su je najviše prihvatili. pa kroz Malu Aziju do Palestine ⇒ Hadžiluk → i pre ratova (pokloni se grobu Hristovom u Jerusalimu.g Turci Seldžuci su zauzeli Jerusalim.g. došlo je do raskida između pravoslavne i katoličke crkve. lansirana jr ideja rata.) ⇒ 1096. južno voće. mirišljave materije i sl. Sardinija. veku više od 1/3 Pirinejskog poluostrva bilo je u rukama hrišćana.g zauzeli su glavni grad Palermo. proširiće svoju duhovnu vlast i na hrišćanski Istok. Za zapadnjake to je bila zemlja bogatstva. a nekad ga i prati.g. Prva četiri krstaška rata su bila uspešnija i značajnija (učestvovalo je više ljudi). nisu se bavili ni manuelnim radom. Azija ⇒ U Evropi su hrišćani u ofanzivi u odnosu na muslimane. I KRSTAŠKI RAT (1096-1099. ⇒ 1077. i bilo ih je ukupno 8. veku počele napadati postaje na Korzici i Sardiniji i malo po malo su ih osvajale. ⇒ Ideja o krstaškom ratu je oduševljeno prihvaćena: 1) Riteri . ⇒ 1095. začine. U srednjem veku protokol je bio strog. Turci Seldžuci zauzeli su Jerusalim (tada se papa Grgur VII sukobio sa nemačkim carem Henrihom IV). Princip primogeniture primenjivan je i kod nasledjivanja feuda i posed nije cepan. veku. Korzika.g. ⇒ Istok je bio privredno napredniji od zapadne Evrope. Baleari ⇒ Drugo žarište borbe hrišćana protiv nevernika u Evropi bila je Sicilija koju su zauzeli Arabljani u 11. i nosili su sa sobom krstiće da ih prišiju onima koji se prijave u rat. Smatrali su da ako pokrenu krstaški rat.g. Vodjeni su od 1096-1270. veku riteri su počeli osvajanje Sicilije i 1072 . U 11. Tamo su vodila 2 puta: 1) morem (lakše) 2) kopnom – dolinom Rajne i Dunava. Papa Grgur VII je hteo da organizuje krstaški rat ali nije mogao. ⇒ Putnici su s Istoka natrag u Evropu donosili razne priče i predmete (vunene i svilene tkanine. Ti su riteri mnogo vremena provodili u 39 . do Vizantije. počinju najveći kolonizacioni pohodi Evrope na Istok – krstaški ratovi. dok je u Aziji bilo obratno.⇒ U 11. ali su najčešće bili slobodni ratnici. i zato su to preduzeli njegovi naslednici. Fratri su po zapadnoj Evropi propovedali krstaški rat. velikaši su svuda išli sa svojom pratnjom.

⇒ U Vizantiju sada sa istoka nadiru Turci. ⇒ Ko se prijavi prišivao je sebi krst na rame. opremljena i uvežbana vojska ⇒ Pokretanje ogromne mase stanovništva bio je pre svega rezultat velikog verskog oduševljenja. Barselona i Marsej takođe su imali flotu. ⇒ Ekonomski razlozi nisu bili ni jedini. jer na Istoku nema jedinstva. borili su se u Španiji protiv muslimana. ⇒ Italijanski trgovački gradovi već su poslovali na Istoku i sada su hteli sebi olakšati trgovinu.isto prihvataju ideju o krstaškom pohodu. Turci Seldžuci. Stanje na Istoku ⇒ Vekovima su Sirija i Palestina bile pod vlašću Vizantije. baroni i drugi feudalci .koji su imali dug. odigrala se krvava bitka kod Mancikerta u Jermeniji. Islamizirali su se u dodiru sa Arabljanskim bagdadskim kalifatom: . a njihov car Roman IV Diogen zarobljen. i zato bi im dobro došla trgovačka uporišta u Palestini. Vizantija im je jednako smetala kao i muslimanske zemlje. 19. Ne samo da nisu uspeli da se obogate. ⇒ Većina krstaša je na istoku našla svoj grob. Neki su imali tešku političku situaciju u zemlji. To se smatralo bogougodnim delom i tako su podizali svoj ugled kod podanika. izmedju Alparslan Turaka i Vizantinaca. avgusta 1071.1055. Piza. Venecija. nego je malo ko i preživeo ⇒ Zapravo je bila potrebna dobro naoružana. Albaniju i Epir). kneževi. ubice. pošli su i avanturisti. Vodje su na grudima i ledjima nosile prišiven veliki krst. 4) Seljaci i kmetovi . ⇒ Sada se nomadi iz Turkestana. Turci su osvojili Bagdad . a glasnici su stalno javljali o pobedama i na taj način smirivali su krizu kod kuće. Djenova). Vizantija je poražena. ⇒ Krstašku vojsku činili su svi slojevi stanovništva i odziv je bio masovan: neki su vodili sa sobom žene i decu.ratovima. Samo italijanski gradovi su imali flotu (sopstvenu imaju Amalfi. i učestvovali u prevozu krstaša na Istok. 3) Vladari (kraljevi i carevi) . ⇒ Mlečani su od Aleksija Komnina dobili velike povlastice. ali ih naslednik cara ne mora priznati. a kad je Arapska država propala. Mihailo VII Duka tražio je pomoć od Zapada za brobu protiv Turaka. Krstaški rat im je pružio mogućnost sticanja poseda na Istoku i posao. ⇒ Za sve trgovce je bilo bolje ako su na Istoku latinske države. ⇒ Krstaš je bio čovek koji se ne vraća kući. te su skretali pažnju podanika na krstaški pohod. Mnogi su pomrli tokom puta ili od iznurenosti po prispeću u Palestinu. jer otplata duga se zamrzavala dotle dok je dužnik na krstaškom pohodu. ponovo su postale vizantijske. pa čak i bludnice koje su krenule za svojim mušterijama. sve dok ih nisu osvojili Arabljani.kreću u pohod od II krstaškog rata. pljačkaši.poseli celu dolinu Eufrata i Tigra . ali u manjoj meri nego italijanski gradovi. već samo pocepani emirati.g. mogli su dobro da zarade. 2) Vojvode. ⇒ Svi oni ustvari samo su želeli da osvoje zemlju na Istoku.počeli su da nadiru i u Malu Aziju koja je bila središte Vizantije ⇒ Vizantija je morala sprečiti prodor Turaka u Malu Aziju. lopovi. spuštaju u Mesopotamiju. ⇒ Prevozom krstaša gradovi koji su imali flotu.zauzeli Siriju i Palestinu . 40 .g. ⇒ Turska seldžučka država se raspala na emirate i to je i povuklo Zapad. a sa zapada Normani (zauzeli su južnu Italiju. ni glavni.

na crkvenom saboru u Klermonu po završetku zvaničnog dela. kad su to videli. Kod Zemuna su naišli na leševe krstaša koji su tuda bili prošli dve. U Nišu ih je upravnik lepo dočekao i dao im je hranu. obratio se okupljenoj masi pozivom na pohod na Istok za oslobodjenje Hristovog groba. Pohod sirotinje ⇒ Vodje su bile: 1) propali burgundski vitez Valter Golja sin Habere (Valter Sans Avoir) 2) Petar iz Amijena (Petar Amijenski) – verski fanatik.g. na magarčiću. već kao običan svet. ⇒ Beograd i dolinu Morave krstaški izvori zovu Silvae Bulgarorum. zaostatak se potukao sa lokalnim stanovništvom jer su im ovi prodavali hranu. tri nedelje ranije. uz usputne sukobe s lokalnim stanovništvom. ⇒ Skupio je ogromnu masu stanovništva za sobom. To nisu bili samo muškarci. i dalje su išli Dunavom do Zemuna. Ali dok je glavni deo krstaša već nastavljao put dolinom Nišave. bežeći. Crkva je gubila kontrolu. Bio je dobar govornik. Sofije i dalje na jug. ⇒ Dalje je krstaška vojska išla preko Niša. te su usput hteli da kupe hranu (ko je imao novca). Bio je svuda poznat i celokupno stanovništvo ga je dočekivalo na ulici. svi su napustili grad i pobegli u okolna brda i šume. zatvorilo u crkvu izvan gradskih zidina. a masa je tražila da se što pre krene. u skromnoj mantiji i s monaškom kapom. Jerusalim. i tamo ga je. Aleksandrija. To je uglavnom bio običan svet. Petar Amijenski se vratio da miri zaraćene strane. ali i da pljačkaju i otimaju hranu. Skupili su se u dolini Rajne. naročito na deonici od Zemuna do Niša. ni kako treba dalje ići. Većinom su bili iz Nemačke i Francuske. Spaljeno je 7 vodenica na Nišavi. U pokušaju pljačke došli s u sukob s lokalnim stanovništvom. već je odmah krenula. Išao je od grada do grada i propovedao. ⇒ Put → spustili su se kroz Austriju do Drave. propovednik. ali odatle nisu znali ni kud. ⇒ Petar iz Amijena je stalno putovao.Početak rata ⇒ Papa Urban II 1095. navodno zato što su izdali Hrista i usput su im otimali zlato. ⇒ Nekoliko dana marša iza njih. mase krstaša su počele da se okupljaju u dolini Rajne. ⇒ Tu su priredili pogrom Jevreja. i 160 krstaša se. i u proleće 1096. To je bio tzv. sledili Dravu do ušća u Dunav. ⇒ Već u dolini Dunava i Ugarskoj su počeli sukobi s lokalnim stanovništvom. i svi su ga razumevali i voleli njegove popularne propovedi. kao poznatog propovednika.g. a masa nije htela da čeka dobro opremljenu feudalnu vojsku. s apostolskim sandalama. a bilo je i nešto fratara. Putovao je po Francuskoj. nije govorio učeno. Petar je naredio napad na Zemun u kome su izginuli i Zemunci i krstaši. i nešto mladja u Carigradu). On je već išao za Jerusalim. sirotinja. Masa je uzvikivala »Tako Bog hoće! «. Filip IV i španski kralj Ferdinand takodje su organizovali velike progone Jevreja. To je izazvalo revolt i izbio je veliki sukob u kome su izginuli i jedni i drugi. laik ⇒ Valter Golja je skupio masu i krenuo ka Balkanu. Sa stanovnicima Zemuna su se sukobili oko hrane i u okršaju su izginuli i Zemunci i krstaši. ⇒ Krstaši su bili proredjeni. Leševi su plivali Savom i Dunavom. ⇒ Tada se nije ratovalo zimi. Stanovnici su tad zapalili crkvu. zajedno sa svima koji su bili unutra. do Niša. Važio je za sveca još dok je bio živ. Stanovnici Beograda. pokupio je svoje ljude. bos. koju je predvodio Petar iz Amijena. Hrana je bila veliki problem. a kasnije ih je bilo još. Petar je zatekao pust grad. Pohod sirotinje. 41 . išla je velika masa sirotinje. Katolička crkva je često gonila Jevreje. ⇒ Put → stigli su u dolinu Dunava. To je bio prvi veliki pogrom Jevreja. ⇒ Dalje su nastavili dolinom Morave. Tuklo ih je nevreme. i onda su nastavili dolinom Nišave do Sofije. Kada je video da su svi oduševljeni Urban II je nastavio da propoveda krstaški rat. a lokalno stanovništvo nije bilo prijateljski raspoloženo. primio jerusalimski patrijarh (stare patrijaršije su Antiohija.

Turci su ih uvukli dublje u teritoriju Male Azije. Flandrije i Lotaringije do Palestine. Robert.Iz Francuske su prešli u severnu Italiju. 2. ⇒ Putevi: 1. Prikupljena je najbolja vojna tehnika. i njegov brat Balduin 5. Gotfrid Bujonski i Balduin – krstaši iz Lotaringije i Nemačke . očajanje i uvreda). već su išli dosta 42 . planinska zemlja. jer su one bile vizantijske. istog ranga). Pohod feudalne vojske ⇒ Crkva je preduzela mere da dobro opremi feudalnu vojsku.Nije bilo većih sukoba s lokalnim stanovništvom. da ih se što pre reši. zatim kroz Austriju. Priroda je bila dosta surova. jer se Turci ne mogu pobediti idealima i verom. ali vojsku. ⇒ Dogovorili su se da krenu različitim putevima. da se dočepaju luka.Spustili su se u južnu Nemačku. i tokom reke Po došli do Venecije. a odatle prešli na Balkan i sledili put kroz Dalmaciju. . baroni i drugi). voleo poeziju 6. Ig / Hugo od Vermandoa. na ušću Drave u Dunav izbili u dolinu Dunava.g. Krenuli su oni koji su vični ratovanju (vojvode. nenaoružanu sirotinju.Put je bio vrlo težak jer su išli u zimu 1096/97. Prijavile su se najuglednije i najpoznatije ličnosti Evrope: 1. pošto su hteli da odmah u proleće otpočnu s operacijom u Palestini. konjanici i oklopnici 2. vojvoda od Normandije. . . To je topao i bezvodan kraj. dolinom Drave došli u Sklavoniju. fratri Putevi ⇒ Sačuvani su opisi krsatškog rata i znaju se putevi kojima se vojska kretala. i nisu išli obalom. rodjeni brat francuskog kralja 3. Uspeli su da stignu do Carigrada i on je poslao na Zapad glasnike da izveste o njegovoj katastrofi. jer su ih tad lokalni pljačkali i ubijali. tu su bili i konjica i oklopnici.On jeste tražio pomoć. na čelu s Petrom Amijenskim bežao je k moru. već je spremna na pljačku. jer je tuda bilo jako nezgodno.Dalje su nastavili dolinom Morave do Niša.⇒ Stigli su napokon u Carigrad. a ne rulju. avanturista. Boemund sin Roberta Gviskarda. čak i s porodicama 4. običan svet. Gotfrid Bujonski. a zatim dolinom Nišave i preko Serdike do Carigrada. Rajmund Tuluski. i potom preko Zemuna prešli u Beograd. koja ne želi pod njegovu komandu.g. Sem pešaka. a kad su krstaši stigli tamo bilo je leto 1096. Ko se spasao umro je od gladi i žedji na nepoznatoj teritoriji.Krstaški izvori o Dalmaciji govore da je surova. jer iz bezbednosti i rivalstva nisu hteli da se ujedine. ⇒ Mali broj krstaša. Rajmund Tuluski – krstaši iz Francuske . glavninu opkolili i iskasapili. koji su dobro poznavali teritoriju. Aleksije ih je prebcio preko Bosfora u Malu Aziju. i Aleksije Komnin se zgranuo kad ih je video. s mnogo šuma i surovim stanovništvom. ⇒ Put je bio dalek i težak: od Normandije. vojvoda Lotaringije. brat Viljema II i 2. 2 kraljeva brata – Robert. vojvoda Flandrije 4. Inače su za Vizantince zapadnjaci bili varvari. ⇒ U Maloj Aziji su ih čekali Turci Seldžuci. Hercegovinu i Zetu. ⇒ Velika feudalna vojska se spremala u zimu 1096/ 97. naoružani pešaci 3. a oni su imali stare rimske karte. To je na Zapadu teško primljeno (bol. učestvovao protiv Arapa u Španiji.g. i sestrić Tankred ⇒ U rat su krenuli: 1. Najopasnije je bilo zaostati za glavninom grupe. jer su uglavnom svi bili vojvode ( tj. .

u močvarnom predelu kod Dorileje logorovala prva grupa krstaša. neodlučni i nespremni za borbu. tako da krstaši nisu imali hrane ni za sebe. bili su bez oklopa i ne pripremljeni. On ih je prebacio preko Bosfora. Iznenada su izleteli Turci. krenuli su preko Sirije ka Palestini. Tuda su išle i vojske. dukljanski kralj (1081-1101. Bio je čak i zatvoren. iza brda se pojavio Gotfrid i s ledja napao Turke.g. gde ih je dočekao rex Sclavorum Bodin. Krstaši su iznenada zasuti kišom strela. da ih Turci ne uvuku u klopku sve odjedamput: 1. konjanici i strelci. s namerom da Turke iscrpu gladju i žedju. južna grupa – predvodio ih Gotfrid Bujonski. ⇒ Sa druge strane Zapadni izvori su o Grcima govorili da su potkupljivi. Nikeja je predata caru Aleksiju i odmah je počela da se uspostavlja vizantijska vlast ⇒ Dorileja → Kroz Malu Aziju.Od Drača je stari. ne znaju da se ponašaju i nemaju manire. u »Aleksijadi« o krstašima piše da su surovi i grubi varvari. ⇒ Edesa → U medjuvremenu. i dalje do Carigrada. Edesa je bila grad s velikim strategijskim značajem. ali je glasnicima trebalo 5 sati da ih nadju. i uspeli su da ga osvoje. i kad je već izgledalo da će prva grupa biti satrvena. od ostataka krstaša se. ni za konje. Vatreno krštenje za krstaše bilo je osvajanje Nikeje. oni su deo puta prešli brodovima. ⇒ Car je krstaše smestio po predgradjima. i deo krstaša iz Francuske . U Carigradu ⇒ Stigavši u Carigrad došli su kod Aleksija I Komnina. ⇒ Krstaši su položili zakletvu caru Aleksiju I. dao krstašima hrane i otpremio ih dalje na jug u Drač. ⇒ Glasovio o tome su doprli do Gotfrida Bujonskog. Deo Turaka je izginuo. ali održani put Via Aegnatia vodio za Solun. Turci su bili bez oklopa i štita.neprikladnim okolnim putevima. ali zato pokretljivi sa brzom konjicom. napadani su čak i tokom molitava. Aleksije Komnin je od njega tražio da mu položi vazalnu zakletvu. i krstaši su računali da bi zauzimanjem Edese sprečili da dodje pomoć do Antiohije. ⇒ U Carigrad je prvi stigao Ig od Vermandoa. Osvajanja ⇒ Nikeja → Bila je u rukama Turaka. a iskrcali u Draču. . Ukrcali su se u Apuliji. ⇒ Ana Komnin. kći Aleksija Komnina. pošto se dvoumio.Za razliku od prve dve grupe. kome su krstaši bili nezvani i neželjeni gosti. pa je izginulo dosta običnog sveta. čak i velikih protivnika Vizantije. Boemund Tarentski – krstaši iz Južne Italije. Bodin je lepo primio Rajmunda. severna grupa – predvodio ih Boemund 2. i da se zakune da će sve ono što je osvojio od Turaka vratiti vizantijskom caru.). a deo se razbežao u strahu. a odatle su stigli do Carigrada.Stigli su u Skadar. ⇒ Medju vodjama krstaša bilo je različitih ljudi. kao i odlični strelci (ponekad zasipali protivnike otrovnim strelama). koje su išle isključivi kopnom. izdvojio Balduin i sa svojim trupama je zauzeo Edesu. posle bitke kod Dorileje. 3. 43 . i odatle su krenuli na Turke čija je granica bila blizu ⇒ Oni su se podelili u dve grupe iz vojno-strategijskih razloga. tu su se ukrštavali putevi karavana u pravcu sever-jug i istok-zapad. do Jerusalima ⇒ Turci su uništavali sve kraj puta. Boemund je poslao glasnike po pomoć ⇒ Druga grupa je bila samo na 10km odatle. Boemund Tarentski je bio predvodnik trupa Roberta Gviskarda protiv Vizantije i izbegavao je susret sa Aleksijem. Opseli su grad. Gotfrid je smesta krenuo. neobrazovani. sa Sicilije. odakle su Via Aegnatia-om došli do Soluna. Deo krsatša je izgubljen. i povlačili se. kad su videli da se njihove strele odbijaju o krstaške oklope. ⇒ Snaga krstaša bilo je teško naoružanje i teška i spora oklopna konjica. koji se približavao Carigradu i usput pljačkao. Oni su pljačkali po Carigradu. .

⇒ Tako su stvorene četiri istočne krstaške latinske države: 1. sa stalnom posadom. odakle su stizali oružje. ⇒ Jerusalimska kraljevina imala je najčistije feudalne zakone. sedištu patrijarha. Hodočasnici i fratri su donosili razne poklone i darove. koje je bilo u rukama Turaka. i organizovao ga kao posebnu državu. Krstaši su u Solomonovom hramu u Jerusalimu priredili pokolj muslimana i Jevreja. Jerusalimska kraljevina – Palestina i deo Sirije 2.g. sa statusom grofovije. zauzeta je Antiohija. juna 1098. i dovozili hodočasnike. jula 1099. Vrhovni sizeren bio je jerusalimski kralj. Jerusalimska kraljevina ⇒ Krstaši su u Jerusalimu organizovali državu po zapadnom tipu (feudalna država). Boemundu koji je opsedao Antiohiju. ⇒ Postojali su i domaći. prema Siriji i marširali su ka Antiohiji. Tako je krstaški rat postigao svoj cilj.13. 28. Tir. ⇒ Jerusalimski kralj postao je Gotfrid Bujonski. To je bio organ feudalaca. ⇒ Hodočasnici su sada imali siguran put od Sredozemlja do Jerusalima. da čuvaju granicu. ⇒ Gradjevine su podizane na svim svetim mestima: Golgota. zauzet je Jerusalim. ⇒ Antiohija → Kad su se pribrali. grofovija Edesa ⇒ Krstaška širenja dostigla su svoj vrhunac oko 1130. Lokalno stanovništvo imalio je feudalne obaveze kao i stanovništvo na Zapadu. ⇒ Jerusalim → Jedan deo krstaša se zadržao u Antiohiji. hranu i oružje. Sidon) stalno su stizali brodovi iz Venecije. krunisan je 1100. rasporedili su se oko tvrdjave i iscrpljivali Turke gladju i žedju. Djenove i drugih gradova. U ostatku tvrdjave zavladala je panika. krstaši su krenuli na jug. ⇒ Boemund se proglasio vladarem Antiohije. Kada su došli do Antiohije.g. Gradjevinska delatnost ⇒ Krstaši su razvili veliku gradjevinsku delatnost na osnovu novca koji je stizao sa Zapada. Luke ⇒ Iz Tripolija i Antiohije zaposeli su gradove na istočnoj obali Sredozemnog mora. i većina je tu i dan-danas.g. ona je bila skoro neosvojiva zbog moćnih zidina. Dizali su utvrdjenja na odredjenom odstojanju. hrana i vojnici. Antiohijska kneževina – deo Sirije 3.⇒ Edesom je zavladao Balduin i to je prva krstaška država na Istoku. sa statusom grofovije. 44 . i tako je stvorena druga krstaška država na Istoku. Medjutim iscrpljen pohodom. On je bio prvi stvarni tvorac Jerusalimske kraljevine. ⇒ Tripoli → Rajmund je zauzeo Tripoli. Uspeo je da potplati zapovednika glavne gradske kule i ovaj mu je za novac predao kulu. ⇒ Podizali su hramove po uzoru na Zapadne. mesto pronalaska časnog krsta itd. bez lokalnih specifičnosti kao u državama Zapada. nije poživeo ni godinu dana. grofovija Tripoli 4.g.g. i vladao do 1118. sa sudskom nadležnošću nad feudalnim svetom. Vazalnu zakletvu su mu polagali gospodari feudova po Siriji i Palestini. pučki sudovi za domaće stanovništvo (hrišćani Sirije i Palestine i Arabljani muslimani) koje je prihvatilo nove Zapadne gospodare. Za kralja je tada izabran Balduin (napustio Edesu). Preko luka (Haifa. ⇒ Kralj je bio ograničen Velikom Palatom. Oni su im bili stalna veza sa zapadom. i umro je 1100. a ostali su nastavili marš ka Jerusalimu. sa statusom kneževine (ducata). ⇒ Jerusalimske asize bile su ustrojstvo nove kraljevine. Preporučivalo im se da nose hranu i da budu naoružani. ⇒ Počeli su da utvrdjuju teritoriju.g.

⇒ Monah Abelar (jedan od osnivača Sorbone) i Sv. novac i imovinu.g. Živeo je smerno. Bili su glavna krstaška snaga za odbranu od Turaka u 12. Bernar od Klervoa. a umro je 1153. Za 40 godina njegovog monaškog života.v. Uputio je molbu Sv. već su direktno potčinjeni papi. veku. rasporedjeni su duž granice po tvrdjavama.Duhovno – riterski redovi ⇒ Ispostavilo se da im trebaju posebne organizacije za čuvanje osvojene teritorije.) ⇒ Oblast uz Sredozemno more s gradovima bila je veza sa Evropom → postojale od prve decenije 12.g. Bernaru. Edesa → vazali. ⇒ Burgundski vojvoda bio je inspirisan njegovim delom i hteo da se zamonaši u Sitou. ⇒ Pripadnici ovih redova.zapad). ⇒ Čuvari puta od obale Sredozemnog mora do Jerusalima → dobili kuću kraj Solomonovog hrama u Jerusalimu. ali malo ima pobožnih vojvoda«. ⇒ Njihovi zadaci bili su: 1. pobožan.v. Bernar pišu mnoge filozofske diskusije.g. tj. ⇒ Sv. 3. pripadnici redova su ih poslednji napuštali.jug. istok . ⇒ Napustio je dom i sa 30 istomišljenika osnovao manastir Sito i Cistercitski red (stroga varijanta benediktinskog . Tako su počeli osnivati duhovno-riterske redove. To su bili monasi koji brane svete hrišćanske teritorije na Istoku.da budu monasi 2. i ne podležu vlasti ni jednog vladara na Istoku. ⇒ Pravila reda izradio je Sv. Jovana Jerusalimskog. Kada su Turci poosvajali krstaške teritorije. ⇒ Sa Zapada su stalno dobijali velike poklone. Benedikta i bila su vrlo stroga.oni su živeli skromno. a kasnije je i kanonizovan. 45 . jer se deo krstaša vratio kući a neki su pomrli. Bio je plemić. crkve su im bile skromne. Kraj ⇒ Turci su bili politički nejedinstveni. Tevtonci ⇒ Nemački krstaši. samo u mantiji i apostolskim sandalama. veka Turci izvode juriše na Edesu. vezani strogom disciplinom. podignuto je 300 cistercitskih manastira. jer im je sprečavala komunikacije starim karavanskim putevima koji su tuda prolazili (sever . Bernar piše pisma opatu Sen-Demija. II KRSTAŠKI RAT (1147-1149. do sredine 13. svako za sebe. Tripoli. a manastire su podizali na nekultivisanom zemljištu). 1. Red Jovanovaca ili Hospitalaca ⇒ Ovaj red osnovali su čuvari bolnice Sv. ⇒ Antiohija. po poreklu Burgundski. ⇒ Još za života je poštovan kao svetac. mada su faktički svi živeli nezavisno. bio izuzetan propovednik i zbog toga je bio vrlo popularan u Francuskoj i u celoj Evropi. Templari ili Hramovnici ⇒ Prvi duhovno – riterski red. i 13. treći po redu monaško-riterski red. ⇒ 40-ih godina 12. rascepkani u emirate. Pravila za templare bila su zasnovana na pravilima Sv. vrlo obrazovan. na šta je dobio odgovor: »Ima dosta dobrih monaha. 2. benediktinac.da budu vojnici ⇒ Treba da se mole Bogu i žive strogo. U crkvu je ušao 1113.

trajale su pripreme.g. da bi 1147. hrana. propovednik velike moći ubedjivanja). do Carigrada. jer se pričalo da ona živi sa svojim stricem. a otud dolinom Nišave preko Serdike (Sofije) do Carigrada. ⇒ Konrad III je krenuo u proleće 1147. Uz to. Neka vojvodstva ga nisu priznavala. francuski kralj Luj VII Kapet – Bio je vrlo pobožan. Skupili su se u južnoj Nemačkoj. ⇒ Od 1144. starim putem. do Beograda. a otuda su se prebacili preko Bosfora i ušli u Malu Aziju. ⇒ Počelo propovedanje novog krstaškog rata. ⇒ Templari su tražili da se ide na Edesu. a krstaši su ionako imali problema s vodom i hranom. ⇒ Oružje. jer su ih Turci svuda čekali u zasedi. ⇒ Kralj južne Italije i Sicilije ponudio im je da ih brodovima prebaci iz južne Italije na Balkan. Krstaši su delimično uleteli u klopku. Takodje ga je pozdravila i crkva.⇒ 1144. Rajmundom. Tripoliju i u Jerusalimu. Fine tkanineod svile (damast). ali bez dužeg zadržavanja. pa je izašao na zapadnu obalu i brodovima stigao u Palestinu. ⇒ Na gornjem Dunavu je izgradio flotu i rešio da putuje kopnom i Dunavom. dobar deo ih je izginuo. nemački car Konrad III – Konrad III je prvi iz dinastije Hoenštaufovaca. ⇒ Damask je bio veliki privredni centar u kom su cvetali zanati. riteri i deo pešadije išli su kopnom kroz Austriju i Ugarsku uz Dunav. što je značilo njegovo učvršćivanje na prestolu. gde je bio stari srednjovekovni i antički prelaz kod grada Braničeva (koji pominju krstaški izvori). a Konrad III se sa ostatkom vojske vratio u Nikeju. koji su vladali u Švajcarskoj i imao je teškoća da se utvrdi u Nemačkoj. ⇒ Konjica. i time je skrenuo pažnju naroda na drugu stranu. ⇒ Knez Antiohije bio je Rajmund. već se prebacio brodovima do Antiohije.g. i zatim je stigao u Nikeju. Bio je prvi car koji je krenuo u rat. ⇒ Dalje su sledili dolinu Morave (Silvae Bulgarorum) do Niša. do gradova na obali koje su još držali krstaši. ⇒ Luj VII je mesec dana kasnije išao skoro istim putem. gde su zatekli ostatke flote Konrada III (uglavnom je bila razgrabljena). ali to im je bilo predaleko. a imali su i brodove koji su Dunavom vozili teret. ⇒ Luj VII je isto tako rešio da ne ide kroz Malu Aziju. prošao kroz Švajcarsku i Austriju. Skupio je uglavnom krstaše iz Nemačke i nešto iz Češke i Poljske. koja je Akvitaniju donela u miraz. posle njenog pada su bile ugrožene i druge krstaške tvorevine. Luj je hteo da odvuče Eleonoru odatle. Tada je rešio da ne ide više suvozemnim putem kroz Malu Aziju. vojvotkinje Akvitanije. krenuli u pohod. Pošto je ona imala veliki strategijski značaj.g. podmirivale su Bliski istok i stizale čak do Evrope. a polazak u rat ga je popularisao u narodu. ⇒ Dalje su nastavili preko Niša. ⇒ Vojsku je sakupio u Francuskoj. Crkva i papstvo su razaslali propovednike po celoj Evropi (jedan od njih bio je i Sv. 46 . ⇒ Luj VII i Konrad III su se sastali u Jerusalimu i počeli su većati šta da rade. ⇒ Rešili su da u Siriji opsednu jako muslimansko uporište Damask. Opremili su se u Antiohiji. jer je trebalo da se sastanu s Nemcima. ali su oni ipak odlučili da idu kopnom. ⇒ Samo što su prošli Nikeju u bojnom poretku ih je sačekala ogromna vojska turskih strelaca. najveću ljubavnicu u srednjem veku. stric njegove žene Eleonore. koja je takodje htela da krene. do 1147. Firentinci i Mlečani. dolinom Drave i Dunava. Bernar od Kleroa. da bi videla nove zemlje. Imao je neobuzdanu ženu Eleonoru. 2. koga su se plašili u Antiohiji. ⇒ Lokalno stanovništvo ih je kralo noću. ostali teret i nešto pešaka išli su brodovima. Dotle su došli i brodovi i tu su ostavljeni.g. središte grofovije Edesa. Prešli su iz Zemuna u Beograd (bio skoro pust) ne zadržavajući se i dalje su sledili Dunav do ušća Morave. Sledili su Dunav do ušća Morave. ⇒ U rat su krenule i krunisane glave: 1. gde su ih kupovali i preprodavali Djenovljani. zauzeli su Edesu.

III KRSTAŠKI RAT (1189-1191. 1187. ⇒ Posle njihovog povratka. nemački car Fridrih I Barbarosa 2. Opsada je bila neuspešna. Akvitaniju i još neke delove Francuske. ⇒ 1169. i novom mužu odnela Akvitaniju. ⇒ Eleonorin novi muž ubrzo je postao engleski kralj i ona je sad bila žestoki protivnik francuskom kralju. Ona se udala za anžujskog grofa iz porodice Plantageneta. Niti su povratili Edesu. tako da je engleski kralj faktički imao više poseda u Francuskoj od samog francuskog kralja. i crkva je obećavala da će čuvati posede onih koji odu u rat.⇒ Damask je bio jako utvrdjen grad. U Ravnom ga je sačekala delegacija Stefana Nemanje.g. a sebi je stavio u zadatak da ujedini muslimanske državice na Bliskom istoku. ⇒ Eleonorin muž je imao u svom posedu Anžu. Muslimani su satrli krstašku vojsku i zauzeli Jerusalim. i dalje je živela ideja o krstaškom ratu. doneta je odluka o III krstaškom ratu. a naročito Konradova vojska u Maloj Aziji. ⇒ Papstvo je poslalo propovednike po celoj zapadnoj Evropi. ⇒ 1187. ⇒ Po krstaškim izvorima oni su prošli kroz grad Ravno (danas Ćuprija). ali je Saladin prema njemu bio korektan i tražio je veliki otkup. pod vodjstvom jerusalimskog kralja Gvida Luzijanskog i Saladinove vojske. tražeći prolaz. Bio je vrlo sposoban ratnik. se kod Tiberijade odigrala krvava bitka izmedju krstaša.g. ⇒ U pohod su krenula tri vladara: 1. uz razne peripetije sa lokalnim stanovništvom. i tako su napustili oblast Damaska i vratili se kućama. Luj je tako izgubio deo države. 47 . Kraj ⇒ Ovim pohodom krstaši ništa nisu postigli. Dosta ih je izginulo. ⇒ Svim vladarima kroz čije teritorije je hteo da prodje uputio je glasnike. ali se bar otarasio žene.g. niti su osvojili Damask. a ni Luj VII i Konrad III nisu dobro sadejstvovali.g.) ⇒ Luj VII se razveo od Eleonore. Templare su ubijali bez milosti. ⇒ Počeo je osvajati u Siriji. na čelo muslimanske države u Egiptu došao je Salah ed-Din. Gvido Luzijanski je pao u ropstvo. poznat kao Saladin.g. Obojici su stizali glasnici da se vrate ako hoće da se održe na vlasti. jedva dočekao rat) Fridrih I Barbarosa – ide kopnom ⇒ 1188. bugarska država je obnovljena u II Bugarsko Carstvo) i srpskom velikom županu Stefanu Nemanji (1188. naročito Konrad. engleski kralj Ričard Lavlje Srce (profesionalni ratnik. Egipat i razne sitne emirate u Siriji i Palestini (delimično i zbog krstaške opasnosti). francuski kralj Filip II Avgust 3. prešao Dunav na ušću Morave i spuštao se tom dolinom ka jugu. Izmejdu ostalih i bugarskom kralju (1186. 1174.g. poslanici Stefana Nemanje stigli su u Nirnberg i rekli mu da će biti lepo primljen). ⇒ Novac se polako skupljao. koji su krstaši držali od 1099. svojoj državi je pripoji emirat Damask i ubrzo osvojio celu Siriju.g.g. ali je bilo teško ponovo pokrenuti masu. jer su se Turci žestoko branili. Fridrih I Barbarosa je doneo odluku da ide u rat i sakupio je veliku vojsku. ⇒ Zatim je Saladin s vojskom upao u Palestinu. ⇒ Sledio je dolinu Dunava po putu.g.

v. skupljali vojsku. i bojali su se klopke uz put u kojoj bi mogli svi izginuti. ⇒ Po završetku III krstaškog rata. ⇒ Fridrih Barbarosa je bio vrlo star i veliki put je po njemu ostavljao posledice. pošto se spasao (1667. očekujući dolazak drugih krstaša. meso i neke pripitomljene jelene . Ipak su ga uhvatili i predali Henriku. podelili su se na dva dela: 1. ⇒ Kad je Barbarosina vojska stigla u Antiohiju. ⇒ Prošao je kroz Carigrad. ⇒ Poginuo je osvajajući jedan zamak u Francuskoj.g. ⇒ Ričard se sporazumeo sa Saladinom da su hodočasnici slobodni da idu putem do Jerusalima i posećuju svetinje. U Maloj Aziji se nesrećnim slučajem udavio u vrlo maloj reci. jedan deo se.g. a odatle su otplovili morem na Siciliju. Kipar je venecijanski.g. ostatak se spustio u Palestinu. ⇒ Kipar je bio značajna tačka za prihvat brodova sa Zapada.⇒ U julu 1189. i krenuli lsu u proleće 1191. prešao u Malu Aziju i sa velikom vojskom zauzeo Ikonijski sultanat u Maloj Aziji. POLOŽAJ CRKVE U 12. posvećenu Bogorodici. a od 15. glavnog pristaništa. veka. Tako je izgledalo da krstaši postižu uspehe. Stigli su na istočnu obalu Sredozemlja i tu se sastavili s delom Nemaca koji ih je čekao. iscrpljen od puta.najotmeniji je bio Lov na jelene). bura ga je izbacila na ostrvo Lokrum kod Dubrovnika. i 13. ⇒ Rešili su da opsednu Akru. i navodno je sazidao katedralu u Dubrovniku. je Stefan Nemanja s bratom Stracimirom svečano dočekao fridriha Barbarosu u Nišu. Filip II i Ričard – idu morem ⇒ Filip II i Ričard su tokom 1190. pa je otkupljen i tako se vratio u Englesku. i da ga on i bugarski car pomognu vojskom. Zatim je ponudio Barbarosi savez protiv Vizantije. ⇒ U dolasku. u zemljotresu je srušena gotska katedrala). ⇒ Henrik VI (sin Fridriha Barbarose) mrzeo je Ričarda. vratio brodovima u Nemačku 2.g. ⇒ Ni ovim pohodom krstaši ništa nisu postigli. kog je otkupio iz zarobljeništva. s namerom da osvoji Jerusalim ⇒ Uglavnom su se zadržavali u gradovima na istočnoj obali. Posle opsade su prinudili Akru na predaju ⇒ Filip II je imao probleme u Francuskoj pa je rešio da se vrati. jerusalimskom kralju. To je bio veliki udarac za celu vojsku. zato što nije hteo da stvara savez protiv hrišćanske zemlje. Kraj ⇒ Ričard je iz Sredozemlja otišao u Jadran. Ričard je zauzeo Kipar i predao ga Gvidu Luzijanskom. Dao je krstašima hranu (brašno. a sam Jerusalim ostaje Saladinov. ⇒ Od Jafe. nije bio slobodan put do Jerusalima. i ovaj se po povratku iz rata prerušio u običnog čoveka i prošao kroz Austriju. VEKU 48 . Medjutim Fridrih I je odbio ponude Srba i Bugara. ⇒ Sastali su se u Francuskoj. a i sam se uputio ka Carigradu. Po legendi. ponudio se da mu prizna vrhovnu vlast i položi vazalnu zakletvu. dosta pripadnika duhovno-riterskih redova je prešlo na Kipar. grad sa velikim strateškim značajem za održavanje ostalih krstaških tvorevina. uz velike svadje uz put ko će predvoditi vojsku. Porodica Gvida Luzijanskog vladala je Kiprom sve do 15. vino.

u južnoj Italiji i na Siciliji.). budućeg cara Fridriha II (rodjen 1194. ⇒ 1220. a Filip je ubijen (1208-1215. bio je »čovek Mediterana« i jedva je čekao da napusti hladnu. plaćanje puta. protiv koga je gurao i francuskog kralja Filipa II Avgusta. došao je u sukob s Otonom i porazio ga. ali nije hteo da bude sluga papi i hteo je i vlast nad Kraljevinom Obeju Sicilija. ⇒ Medjutim za to je trebalo oslabiti vlast cara (suparnika) i eliminisati njegov uticaj u Italiji. već su svi treba da plate vozarinu. u Segniju.). Put do Egipta vodio je morem. koja mu je u miraz donela Kraljevinu Obeju Sicilija. Uveo je jaku centralnu vlast u Kraljevini Obeju Sicilija. ⇒ Inoćentije je podržavao Filipa jer je ovaj u početku podržavao Otona IV. sa smislom za diplomatiju.g. Oton IV je poražen i likvidiran. prijatelj Vizantije i raznih muslimanskih emira i sultana. se vratio u južnu Italiju. Egipat. a rodjen je 1160. 49 . do 1220. Tako su Fridrih II i Filip II stvorili koaliciju i 1214. završio je pravni fakultet u Bolonji i teološki fakultet na Sorboni u Parizu (tada najbolji fakulteti).g. Tako se stvara novi problem. uspostavljao vlast u Nemačkoj i lovio jedno po jedno vojvodstvo. a papa je svima senior. Tako je Oton IV uzeo vlast u Nemačkoj. Inoćentije je postao papa i uzeo Fridriha II da mu bude vaspitač. Izabran je za papu kad je imao 37 godina. Zato je Inoćentije podržavao severno Italijanske gradove da se osamostale i ustanu protiv nemačke vlasti u Italiji. Nije mogao čvrsto vladati iz Palerma i pustio je vojvode da se malo osamostale nakon što su ga priznali za cara. a radilo se ogromnoj sumi. ⇒ Papa Inoćentije III (1198-1216) bio je veliki pobornik krstaških ratova. ⇒ Hteli su da napadnu središte muslimanske države. tako i vladari u Evropi dobijaju vlast od pape i njegovi su vazali. isto na papin nagovor. a posle. Nemačka ⇒ Fridrih I Barbarosa oženio je svog sina Henrika VI kraljicom Konstancom. Bio je značajan i pre nego što je postao papa. Jer kako Sunce obasjava Mesec.da papska vlast bude iznad svetovne . Medjutim Venecijanci nisu hteli da ih prevoze besplatno. koja je imala najbolju flotu. formalno u severnoj Italiji. ⇒ 1197. ⇒ Posle smrti Henrika VI. Za to vreme Inoćentije je vladao Kraljevinom Obeju Sicilija preko svojih legata. Tako je nemački car vladao u Nemačkoj. ⇒ Inoćentije je tada malog Fridriha II poslao u Nemačku i okrenuo ga protiv Otona IV. jer se putem do Vizantije i posle kroz Malu Aziju gube ljudstvo i snaga. Medjutim pošto je rodjen i odrastao na Siciliji. Poreklom je bio aristokrata i papa Kliment III (1187-1191. Francuska ⇒ Francuski kralj Filip II Avgust bio je za papu drugo veliko pitanje.) bio mu je ujak. ⇒ Mlad je došao u papsku kuriju. ⇒ Bio je vrlo obrazovan. ⇒ 1198. tmurnu i dosadnu Nemačku.g.g. ⇒ Krstaši se počinju okupljati u Veneciji. ⇒ Postavio je sebi za cilj da sprovede u delo ideje Grgura VII: . čiji su suparnici bili članovi porodice Gvelfa (1197-1208. Bio je veliki stručnjak za kanonsko pravo. Vrlo inteligentan.⇒ Četvrti krstaški rat menja strategiju. dok nije postao nemački kralj. Inoćentije je podržao Otona od Braunšvajga iz porodice Gvelfa i dao mu carsku krunu.).g. umro je Henrik VI i ostavio malog sina.g. računajući da će ih tako oslabiti i potom lakše osvajati u Palestini.g. ⇒ Fridrih II je od 1212. Svetovno ime mu je bilo Lotar Konti. ⇒ Razočarao je Inoćentija jer je bio verski tolerantan.da vrhovni gospodar u Evropi i celom hrišćanskom svetu bude papa. na vlast je došao njegov brat Filip Hoenštauf.

Oterao je dansku princezu i oženio se drugom ženu. Inoćentije nije dozvoljavao razvod i počeo je da buni barone protiv Filipa. postojala dvojica kandidata. obrazovanog teologa. ⇒ Filip II je bio u sporu sa engleskim kraljem. Tako se Filip preko zastupnika verio i oženio u Danskoj. smesta je zatražio razvod. već je doveo svog Stivena Leigtona. Sam papa je zatim u južnoj Francuskoj otpočeo rat protiv jeretika nezavisno od njega (1209-1216). nateravši ga tako da primi natrag dansku princezu. pa je papa tražio od Filipa da zaratuje s njima. a novoizabrani mora platiti papskoj kuriji. sve dok ih nije satro Stefan Nemanja i njihovom vodji odsekao jezik . Kastilje. Engleske i bugarski vladar. a danski kralj je imao flotu. Zato je rešio da se oženi ćerkom danskog kralja. Danske. ⇒ 1213. Švedske. do izbora novog prihodi idu papi. Jovan je postao vazal pape. 4) »Petrov novčić« → za krstaške ratove .reorganizovao je papsku upravu da otud vlada Evropom. tako da jeInoćentije imao velike prihode.g. da nadgledaju kako se sprovode papske odluke i da upravljaju umesto maloletnih kraljeva i vladara. Jovan se tome opirao. Bugarska i Srbija).Inoćentije je slao svoje legate u sve zemlje zapadne Evrope.g. a glavno pitanje za ljude srednjeg veka bio je oproštaj grehova. jer se putovalo mesecima. Engleska ⇒ Kralj Jovan bez Zemlje (1199-1216.sačuvali su se svi registri papskih pisama 6) počeo je prodavati oproštajnice grehova (indulgencije). . i proglasio papski sud najvišim. Venčanja i veridbe su se u to vreme vršile uglavnom preko zastupnika.živeli su vrlo strogo. ali je ostao udovac.⇒ U južnom delu Francuske bilo je mnogo jeretika. Stoga je papa Jovana izopštio iz crkve i on je morao da kapitulira i prizna Stivena za arhiepiskopa.) postavljao je prelate bez odobrenja pape. ⇒ Za kenterberijskog arhiepiskopa su 1205. 2) povećao je ugled organa u Rimu. a kada je mlada stigla i kada ju je on video. jer mu je za rat protiv engleskog kralja trebala flota. jer su se baroni bunili. i ovaj nije imao kud pa je vratio princezu i primio papinu vlast.g. Francuske. koji je imao velike teritorije u Francuskoj. 3) uveo je praksu da kad umre jedan prelat. 5) reorganizovao je papski Arhiv . Spor je došao do pape. ⇒ 1215. Magna charta Libertatum. kraljev i crkveni.bosanska crkva – jeretička 3) katarska jeres – na zapadu 4) dualizam (varijanta katarske jeresi) – po njihovom učenju postoji Dobro i Zlo. ⇒ Tako je Inoćentije u praksi sproveo ideje Grgura VII: 1) svi vazali su morali da plaćaju godišnji vazalski tribut papi. Portugala. jer jekenterberijski arhiepiskop bio na čelu cele engleske crkve. 7) novac → za ratove protiv jeretika Jeretički pokreti ⇒ Uglavnom sa Istoka: 1) manihejska jeres 2) bogumili (varijanta manihejske jeresi) – bili su jako rašireni po Balkanskom poluostrvu (Makedonija. Bog i djavo . koji nije hteo da prihvati ni jednog. Papini vazali ⇒ Papini vazali sada su bili kraljevi Aragona. posebno sveštenici (post i celibat) 50 .

Albižani. I sam je počeo držati propovedi i vernici su se okupili oko njega. do 15.udarali su na zvaničnu crkvu. ali običan narod je više slušao Petra Valdu. ali im nije dozvolio da propovedaju bez dozvole prelata i lokalnih sveštenika. a pokretnu je razdelio sirotinji.. papa je najavio rat protiv jeretika u južnoj Francuskoj. ⇒ Karike koje povezuju ljude u srednjem veku bili su vazalni odnosi. Petar je otišao u Rim da se požali papi Inoćentiju. ⇒ Oni pretpostavljaju postojanje dva slobodna čoveka: seniora i vazala. veka je doba razvijenog feudalizma. već možda potiče od keltkog vas. Kada mu je episkop zabranio da propoveda. Delio je svoju imovinu. ⇒ Doba od 11. DRUŠTVO SREDNJEG VEKA ⇒ Srednji vek –→ evropska istorija od 5. trgovac u Lionu koji se vrlo obogatio zelenaštvom (živeo u vreme pape Inoćentija). a arhiepiskop im je zabranio propovedi. propovedali su i udarali na zvaničnu crkvu (zato su bili jeretici) ⇒ Inoćentije je diplomatijom rešavao sve što je mogao i on je začetnik rafinirane papske diplomatije. Poslao je opata Sitoa (cistercitskog reda) i druge da propovedaju. ⇒ Predvodnik je bio Petar Valda. 51 . ⇒ Počeo je da se oduševljava Hristovim delima. ⇒ Inoćentije im je odobrio život u siromaštvu. veka.strogo siromaštvo . ⇒ Vazal nije latinska reč. Rani srednji vek ⇒ Vazalni odnosi su nastali još u ranom srednjem veku. nepokretnu imovinu mu je uzela žena. naročito na prelate i episkope koji su bili bogati ⇒ Pokret je bio najjači u gradu Albi u južnoj Francuskoj tzv. vazal se kaže homo (homo tog i tog čoveka = vazal tog i tog čoveka) ⇒ Miles = vitez (vazal daje vojnu pomoć senioru). ⇒ Vraćali su se prvobitnom hrišćanskom siromaštvu. kada evropski narodi počinju brže da se razvijaju i kada se začinje evropska civilizacija koja će kasnije postati svetska. ⇒ Kad je arhiepiskop ubijen. Na latinskom.

idu zajedno u rat i dele plen. a vazal svoje ruke stavlja u seniorove. i tako nastaju vazalni odnosi. Pri tom se. a naročito u 8. ⇒ Germani su bili najznačajniji za zapadnu Evropu. ⇒ Zakletva (sacramentum) → Posle toga njih dvojica dodirnu ili bibliju. sa svojim družinama. veku comendatio i beneficium se spajaju. koji pretpostavljaju dva slobodna čoveka. napravljena je ceremonija pri kojoj senior pruža ruke. ⇒ Davalac zemlje se zove senior. obično usmeno. već kolonima koji dobijaju deo zemlje i snose odredjene obaveze. jugoistočnu Evropu i Vizantiju. ⇒ Varvarski svet nalazio se iza Limesa. ⇒ Mešanje ruku (immixtio manum) → Pošto su se dva slobodna čoveka dogovorila da stupe u vazalni odnos. vezuje ljude za sebe tako što im daje zemlju. ⇒ Suština je u tome da čovek dobija zemlju pod povoljnim uslovima. ⇒ Tokom vremena. ⇒ Jedan slobodan čovek stupa u službu kod drugog slobodnog čoveka (comendatio) i dobija zemlju (beneficium). tj. Kad ih vodja primi. ⇒ Rimljani su se borili da sačuvaju Limes. Često vazal pri tom mešanju ruku klekne. To je bio ugovor o medjusobnim pravima i obavezama. Sloveni) i obuhvatala je teritoriju od Engleske na zapadu do Panonije na istoku. slabiji nego u razvijenom feudalizmu). ⇒ Nezavisno od vazalnih odnosa postojali su u neslobodni kmetovi vezani za zemlju. naročito od 3. To je bila cela zapadna ili latinska civilizacija. i od Danske i Jitlanda na severu do Španije na jugu. 52 . veku zapadna Evropa imala je oko 14-15 000 000 stanovnika). bez obzira postoji li rat ili ne. veku u Franačkoj državi. odnosno imaju odredjena prava i obaveze. Pojedine vodje su formirale družine da bi zajedno ratovale. ⇒ U ranom srednjem veku vladao je običaj da jedan slobodan čovek. a Sloveni za istočnu. Saksonci. Medjutim feudalni vojni odredi nisu nastali iz poznorimskih bukelarija. a time pokazuje snishodljivost i vernost. jer je u ranom srednjem veku bilo mnogo zemlje (više nego radnih ruku). ⇒ Franačka država se pod Karlom Velikim jako proširila (Arabljani u Španiji. ⇒ Velike latifundije nisu više deljene nezainteresovanim robovima. Vodja nije davao zemlju članovima družine. ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ Germanske vodje su u početku. spajaju se commendatio i beneficium. Avari u Panoniji. Ta dobijena zemlja zvala se beneficium. iako je bila izgovorena samo usmeno. i magnati su se okruživali privatnim vojnim odredima tzv. To se u germanskim zemljama naziva handgeberde. poprima odlike koje će kasnije postati srednjevekovne. ili mošti nekog sveca.⇒ Pozno Rimsko carstvo. upadale preko Limesa radi pljačke. a nakon kataklizme usled seobe naroda bilo je malo stanovništva u Evropi (u 6 i 7. Čin stupanja u vazalne odnose ⇒ Čin stupanja u vazalne odnose imao je svoju ceremoniju koja se zvala hominium ili homagium (otuda francuska reč »omaž«). Medjutim srednjovekovni kmet ne vodi poreklo od poznorimskog kolona. Zakletva je imala neobičnu snagu. homagium / omaž. bukelariji. zaklinju da će poštovati ono o čemu su se dogovorili. magnat ili kralj (kralj je u ranom srednjem veku srazmerno slab. veka (od doba vojnički careva). Obojica su bili slobodni. a Limes je bio duž Rajne i Dunava. a primalac zemlje vazal (često vrlo visok baron). ⇒ Formirani feudalni odnosi u njoj su se proširili na skoro celu zapadnu Evropu. Nastanak vazalnih odnosa ⇒ U 8. a za uslugu je član družine dobijao deo plena. Članovi družine stupaju u službu kod vodje kom su se predhodno preporučivali i to se zove commendatio.

pre svega da bi imao vojnu pomoć: 1. i nekoliko desetina nižih feudalaca). Posle 40 dana vazal ne ide kući. putevima. i što je viši njegov položaj. Vazali povremeno dolaze i na dvor seniora gde zaseda njegov sud. Kada se vodi neki feudalni rat. U srednjem veku bila je nezamislava udaja bez miraza. sam ili sa ljudima prati seniore kad putuje po svojim zemljama. 3. Mladje ćerke koje ostanu bez miraza slate su u manastir. koji su česti. te je senior uvek imao pratnju kud god išao. Obično do 40 dana u godini vazal je obavezan da služi seniora. 4. . 3.Ukoliko senior ima veća imunitetna prava. obično na poziv. vazali skupljaju novac za njegov otkup. Vodilo se računa o spoljnim efektima svakog zvanja. Taj put je bio dug (trajao je nekoliko meseci do godinu dana). II. ⇒ Time je sklopljen medjusobni vazalni odnos izmedju dva sloboda čoveka. Obaveze vazala ⇒ To su pomoć i savet (auxilium et consilium). Nazaret. koja mnogo košta. vazali ga materijalno pomažu. Kada senior svoga sina. nego o obavezama vazala. i mnogo je koštao. Golgotu itd. materijalna pomoć → je bila pomoć u novcu i to u samo odredjenim slučajevima: 1. Kraljevi se trude da protegnu kompetencije svoga suda i centralizuju vlast. ali neobavezno oni se zagrle i poljube. i on je u ratu o svom trošku. . Iznos otkupa zavisio je od položaja. ⇒ Vojna pomoć je najbitnija (i u ratovima. ili kad je drugim zemljama išao u zvaničnu posetu. povremeno pojavljuju na dvoru seniora i da daju savet kada su delikatna vremena i kada treba doneti pažljivu odluku. koja priliči njegovom društvenom položaju (oko 100 do 200 ljudi). ugledne ličnosti su retko ubijane. postojali su kraljevi i feudalni sudovi. 2.U srednjem veku. Ideal svakog hrišćanina u srednjem veku u Evropi bio je da bar jednom u životu ode u Svetu Zemlju i poseti najveće hrišćanske svetinje: Jerusalim i Hristov grob. on pravi veliku svečanost i ona je ta koja nosi miraz. ima veće i sudske kompetencije. i u miru). opasan. Ako senior padne u ropstvo. ali na trošak seniora. prelazima preko reke i sl. ⇒ Savet / Consilium 1. 2. Senior i okuplja oko sebe vazale. vazali mu ipak daju vojnu pomoć. proizvodi za ritera. Dvor se čuva. Feudalac nikada nije išao sam. ⇒ Pomoć / Auxilium može biti vojna i materijalna. već ostaje u ratu. Expeditio je u Evropi bila ograničena vremenski i teritorijalno. I. Obaveze vazala i seniora ⇒ Na osnovu dokumenata se mnogo manje zna o obavezama seniora. a materijalna pomoć davana je samo u izuzetnim slučajevima. najveća u životu feudalca. naporan. . Pohod / expeditio → Kada senior zarati sa drugim feudalcem. 53 . vazali ga materijalno pomažu. U tom slučaju. obično najstarijeg. U pratnji kralja moglo je biti i do 2000 naoružanih ljudi (nekoliko stotina knezova i sl. To je običaj da se vazali. to je veća pratnja. Straža noću i danju bila je na prilazima. vojna pomoć / servitium → najvažnija obaveza vazala prema senioru.Puni imunitet imali su feudalci koji sude podanicima u svom domenu. Straža / custodia → Ako je senior star i bolestan. Senior ima dvor i pomoćne zgrade. U tom slučaju. To je kada vazal. Jahanje / equitatio → Ako senior uopšte ne zarati u godini.⇒ Poljubac (osculum) → Posle toga. 2. U tom slučaju. već sa adekvatnom pratnjom. vazali ga materijalno pomažu. već se zarobljavaju pa se traži otkup. vazal ide sa njim u rat. Kada senior udaje najstariju ćerku. Vitlejem. Vazali su morali davati jedan vojni kontigent senioru da obavlja poslove straže. u krivičnim i gradjanskim parnicama. pravila se velika ceremonija i velika gozba.

⇒ Ako nemaju sinove. Princip primogeniture ⇒ Tako se u vazalne odnose uvlači princip primogeniture. ⇒ Vazalni.Obično su imali samo pravo izricanja kazni do odredjenog nivoa. kada senior pokuša ubiti vazala 2. ⇒ Raskidi su bili u sledećim slučajevima: 1. senior je dužan da daje zaštitu vazalu 2. senior je dužan da pruža odbranu vazalu 3. Tada su sinovi umrlog vladara delili zemlju i ratovali medjuslobno do istrebljenja. ⇒ U načelu ugovor se sklapao doživotno tj. Senior je mogao bez problema da presudi sam. moglo je doći do raskida ili medjusobnog rata. Na zapadu je ušao u praksu običaj da taj najstariji sin još za života oca. dobije deo kraljevine da se vežba (vojvodstvo Burgundija kod Francuza). mada u dokumentima ima vesti da se mogu raskinuti ako dodje do prekršaja. iako je ona bila pod uticajem Vizantije. ako vazal umre prvi → u normalnim prilikama. veka se princip primogeniture uvlači u nasledjivanje prestola. ako senior umre prvi → u normalnim prilikama. oni nisu smeli da dodju na dvor. vazali odu na dvor umrlog seniora i obnove vazalne odnose sa najstarijim seniorovim sinom. ⇒ Ovaj običaj vladao je i u Srbiji. ⇒ U ranom srednjem veku princip primogeniture nije postojao. Raskidanje vazalnih odnosa ⇒ Da li se vazalni odnosi raskidaju pre smrti vzala ili seniora? ⇒ U načelu ne i u načelu ostaju doživotno. 1. dok ne umre jedan: a. ⇒ Vremenom polako ovaj princip potpuno preovladava i umrlog vladara nasledjuje najstariji sin. kada senior ne štiti vazala 54 . kada senior otme vazalu imanje 6. i preuzeli obaveze. ⇒ Greške vazala se u dokumentima slabo pominju. Održavanje dobrih odnosa trebalo je da se povremeno vidi. državne poslove. b. ⇒ Npr.) sin Karla Velikog.Vazali su tada bili obavezni da dodju i učestvuju na sudjenju i daju svoje savete. Ludvig Pobožni (814-840. pa o njima saznajemo posredno. imao je tri sina. . ⇒ Ako su vazali bili u sukobu sa seniorom. postavlja se pitanje na koji vremenski rok su sklopili ugovor. ali vazali su dolaskom na dvor izražavali svoju vernost. onda žene ne sklapaju vazalne odnose (žene u srednjem veku nemaju zanimanja). senior mora da garantuje bezbednost svom vazalu (senior je bio neka vrsta zaštitnika vazala) Vremesnki rok sklapanja vazalnih odnosa ⇒ Kada su dva slobodna čoveka sklopila hominium /omaž. gde je vladao običaj savladarstva. ⇒ Od 8-9. a teži prekršaji išli su na kraljev sud. neslobodnog čoveka) 3. odnosi su bili privatno-pravni odnosi i otuda se princip primogeniture postepeno uvlači i u javne. Tada se vazalni odnosi obnavljaju sa zetom najstarije ćerke. najstariji vazalov sin obnovi vazalne odnose sa seniorom. Ako vazal neda auxilium et consilium. kada senior pokuša pretvoriti vazala u serva (roba. Najstariji je dobio titulu cara. a druga dvojica su bili kraljevi. kao mladi kralj. kada senior bije vazala 4. Obaveze seniora ⇒ Ne pominju se detaljno u srednjevekovnim dokumentima. kada senior zavede vazalovu ženu 5.

FEUDALNO DRUŠTVO ⇒ Beneficium vremenom stiče ime feud. ima i simbolike. što znači da držalac feuda (vazal) ne može da ga proda. zavešta crkvi ili manastiru. Nad feudom nema punu svojinu. Tako se princip primogeniture uvlači i u nasledjivanje prestola. Alod je zemlja koju je feudalac nasledio od oca. ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ Beneficium (dobijena zemlja) se tokom vremena. veka počeo nazivati feud. To postaje prsten (ta se dva čoveka vezuju) ili nešto od plemenitog metala. da u miraz. taj predmet koji simbolizuje uvodjenje u posed dobija realnu vrednost. to može biti i pravo ili služba.Obnavljanje vazalnog odnosa posle smrti vazala ili seniora ⇒ Obnavljanje vazalnog odnosa može trajati dugo. njegova porodica drži iz naraštaja u naraštaj. Feud ne mora biti zemlja. ⇒ Posed koji je dobio vazal. zameni. ⇒ U ceremoniji omaža / homagiuma. drugoj ili čak trećoj generaciji. Vazali su točinili sa feudom. kod vazala se javlja želja da se feud izjednači sa alodom. i nad kojom ima punu svojinu. ⇒ Privatno-pravni odnosi se uvlače u javno-pravne. U početku to je bio busen zemlje sa te njive. Kada prodje dosta vremena. ali najčešće je to zemljišni posed. Tokom vremena. 55 . On ostaje u posedu porodice za više naraštaja. koji postaje nasledan. Kada je obavljen omaž / homagium. senior predaje vazalu simboličan predmet. Feud porodica drži dugo i tu se vidi tendencija naslednosti feuda. što je dovodilo do sukoba. vazal nekada uspeva da potpuno prisvoji feud. ⇒ Seniori su se trudili da feud bude dat samo na uslovljeno korišćenje. te ga uvodi u posed ili u službu. ⇒ Kada izumre porodica seniora. ⇒ U vazalnim odnosima počinje da se primenjuje princip primogeniture. u prvoj. a naročito od l0.

⇒ Postavlja se pitanje kako da stigne da zadovolji tolike seniore? ⇒ Jedan senior je glavni i njemu je vazal homo ligius. ⇒ U srednjevekovnoj Srbiji to se zove reljef. seniorov sin nešto traži od vazala.). Tako su se svuda proširili i vazalni odnosi.mansus pomoćne zgrade za taj dobijeni mansus seljak snosi obaveze 56 . Arabljana. Izdejstvovao je da se svetovnjaci ne smeju mešati u crkvene poslove. Ona je obuhvatala ogromnu teritoriju od Podunavlja do Atlantika. i on je bio nasledjen od oca + beneficium.-768. Vazalov posed ⇒ Niko se nije bavio materijalnom proizvodnjom i niko nije obradjivao zemlju. Tom senioru je služio integre (potpuno). a papa je smatrao da se svetovna lica ne smeju mešati u crkvene poslove. a posebno za vreme Karla Martela (715. Langobarda. ⇒ Stvarno stanje bilo je daleko od ideala. Ceo alodium deli se na 2 dela: 1. Zemlju obradjuje kmet. ⇒ Ovo važi samo za slobodne ljude! ⇒ Vazal francuskog kralja bio je vojvoda od Burgundije. ⇒ U Vizantiji je postojao tzv. Ta borba bila je izumedju carstva i papstva. ⇒ Vrhunac borbe oko investiture odigrao se izmedju pape Grgura VII i cara Henrih IV.) i njegovog sina Karla Velikog (768. Avara. ⇒ Vazalov posed zvao se alodium. a to znači da su vizantijski carevi često imali i presudnu ulogu u rešavanju problema crkve. dominium directum 2. ⇒ Do sukoba dolazi ako vazali ne ispunjavaju svoje obaveze.⇒ Tokom vremena. cezaropapizam. pa položi zakletvu i drugom senioru i od njega uzme posed. dominium utile Dominium directum Dominium utile feudalčev dvor i deonice za seljake . i od Danske do Pirinejskog poluostrva. veka vodi se velika borba za investituru u evropskoj istoriji. i jako proširio državu. ⇒ Vazal mog vazala nije moj vazal! Nastanak ovih vazalnih odnosa ⇒ Ovako izgradjeni vazalni odnosi jako su počeli da se šire u 8. To je nešto kao nasledna taksa i zove se relevium. pa su česti bili feudalni ratovi i to isključivo leti. Došlo je do razdvajanja duhovne i svetovne vlasti. i 9. njegovog sina Pipina Malog ( 741. ⇒ Od ll.-814. veku.). i njegov vazal ne odgovara njegovom senioru.-741. Pobedio je papa. ⇒ Vazal uzme posed od jednog seniora. Izgradjeni su u Franačkoj u doba Karolinga. ⇒ Suština borbe bila je da su carevi uvodili u zvanje episkope i dovodili na episkopske položaje svoje ljude. pa je prema njemu imao veće obaveze nego prema ostalima. pa i trećem senioru. Vazal mu poklanja neki predmet nominalne vrednosti ili mu nešto malo plati. nastao je običaj da kada vazal obnovi vazalni odnos sa seniorovim sinom. Investitura ⇒ Uvodjenje u posed / službu zove se investitura. ⇒ Karlo Veliki ratovao je protiv Saksonaca. Zapadnih Slovena.

⇒ U ranom srednjem veku preovladjuje radna renta.sličnost je prividna.obično radi 2 dana u nedelji (radili su i subotom.) b) u novcu → sve češće kako se ide iz stoleća u stoleće. najmanje obaveze 2. profesor na Sorboni → to je deonica koju je porodica dobila za izdržavanje u vreme raspada rodovske zajednice.mogu biti: manopere (ako radi rukama) ili carropere (ako ide kolima) .). najmanja površina. pa naturalna.leti radi više dana. obaveze u novcu / novčana renta ⇒ U početku je preovladavala radna renta. 57 . rabote → radne obaveze kmeta. a ne samo davanja u naturi c) oboje Obaveze kmeta ⇒ Obaveze kmeta (feudalna renta): 1. mansi serviles → srednjevekovni robovi. mansi ingenuiles → slobodni seljaci. rabote → servitum 2. u proseku 1/3 daje feudalcu . žito.od 6 radnih dana.kmet ide na dominium directum i radi odredjeni broj dana u godini . najveća površina. kada se Evropa više upoznala sa novčanim tokovima i kada su feudalci hteli i novac. od poznorimskog iugum-a → uveo Dioklecijan. mansi lidiles → oslobodjenici 3. od stare germanske hufe → to je deonica zemlje koja je služila za izdržavanje porodice u Germaniji pre nego što su počeli osvajati Rimso Carstvo . da svaki iugum mora imati caput koji će ga obradjivati i snositi obaveze . davanja Srednjovekovne ustanove ⇒ Mogu imati: 1. najveće obaveze ⇒ Obaveze mansusa (zavise od statusa držaoca): 1. a nedeljom nikada) . pa novčana. rimsko poreklo (romanisti) 2. . a zimi ne radi . obaveze u naturi / naturalna renta 3. naročito od krstaških ratova (10961270. i ona postaje privatna svojina ⇒ Evropski dokumenti svedoče o raznim vrstama mansusa: 1. davanja → a) u naturi (privredni proizvodi. ⇒ Sve tri su postojale paralelno. stoka itd.mansusa ima i tamo gde nikad nije kročila germanska noga 3. radne obaveze / radna renta 2. ⇒ U poznom srednjem veku preovladjuje novčana renta.Obaveze kmeta 1. Blok. jer mansus se javlja i tamo gde nikad nije bilo rimske vlasti 2.jedna porodica kmeta se izdržava od jednog mansusa 2. germansko poreklo (germanisti) Mansus ⇒ Poreklo mansusa: 1. Mark.

. PRIVREDA SREDNJEG VEKA 58 . ⇒ Kroz 11. Učestvovali su u krčenju šume i zato su imali povoljniji položaj.Zemljišne jedinice Mansus → villa → fiscus → pagus → regnum → imperium ⇒ Mansus → osnovna zemljišna jedinica koja je izdržavala srednjevekovnog seljaka. Vlasnici šuma daju povoljniji položaj naseljenicima u novim selima. već ima i upravnu i sudsku vlast ⇒ Pagus / grofovija → više fiscus-a = pagus / grofovija .na njenom čelu je iudex. ⇒ U 13.to je malo šira teritorija .kada je Franačka država postala imperium. Feudalni gospodar imao je pravo da vrati odbeglog kmeta u roku od godinu dana. Medjutim to je bio samo još jedan mamac.na njenom čelu je comes / knez . ali kuda god da dodju moraju snositi ekonomske obaveze ako uzmu deonicu zemlje na obradu. veka počela se potpuno menjati struktura evropskog feudalnog društva. U srednjem veku u zapadnoj Evropi živelo je oko 22 000 000 stanovnika. ali on nije samo sudija... 12. Zato kmetovi beže na udaljenija mesta. na zapadu su se prilično izgradili gradovi. Ti naseljenici zvali su se hospites / gosti. Od 13. Manumisio ⇒ Od 13. srednjevekovna proizvodnja je rasla. krčevinama.ona je u karolinškom dobu izdiferencirana . koji je u početku vezan za zemlju. sačinjavali su je nekoliko regnuma / kraljevstava Šta je bilo dalje. do 14.cela Franačka država se sastojala od raznih grofovija . broj stanovnika je rastao. ⇒ Dolazi do poremećaja statusa. veka u zapadnoj Evropi živelo je oko 73 000 000 stanovnika. prelaženja iz kraja u kraj i razbila zatvorenost feudalnog poseda. kroz mukotrpan proces. veku došlo je do velikog demografskog skoka. veka. ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ Posle kataklizme Seobe naroda. ⇒ Svi stanovnici srednjevekovnih gradova (habitator civitatis) bili su slobodni.od naziva pagus → pagani (hrišćanstvo je prvo bilo prihvaćeno u gradovima) ⇒ Regnum / kraljevstvo → više pagus-a = regnum / kraljevstvo ⇒ Imperium → nekoliko regnum-a = imperium . ⇒ Manumisio je dovela do veće cirkulacije ljudi. ⇒ Seljaci dobijaju ličnu slobodu.na njenom čelu bio je villicus ⇒ Fiscus → više villa = fiscus . veka u evropskoj istoriji počinje pojava oslobadjanja seljaka vezanosti za zemlju → manumisio. veku u zapadnoj Evropi živelo je oko 14 000 000 stanovnika. sela su se uvećavala i nastaju gradovi. ⇒ Villa / selo → više mansusa = jedna villa / selo . ⇒ Feudalni odnosi su tokom vremena počeli da pucaju. U 6. ⇒ Tokom vremena. ⇒ Od 13. ⇒ Kmetovi beže. ⇒ Počinju da se krče šume i stvaraju nova naselja. i do 13.

⇒ Mlečani su održavali put Venecija-Carigrad. ⇒ Naročito su italijanski gradovi održavali veze sa Carigradom. Siciliju (9. teški za prevoz i relativno jeftini. gde nisu koncentrisani poljoprivredna zanimanja. a niko ne da kredit bez kamate. tamjan iz Arabije. predavan je vlastelinu. ⇒ Srednjovekovni stanovnici su obnovili stare rimske gradove. ⇒ Neki su se specijalizovali za izradu odredjenih alata (bilo je potrebe za zanatskim proizvodima. i lako su pristajali uz obalu u slučaju nevremena i gusara. veka. uslovno rečeno. Vizantijsko i Arabljansko. Obrazovanje ⇒ Skoro da nije bilo svetovnih škola. Oni su držali velika ostrva.v. → Normani od kraja 8. Gradovi ⇒ Nema gradova. a donosila je dosta novca. ⇒ Crkva je ometala trgovinu iz još jednog razloga. ⇒ Na Mediteran su izlazila Carstva sa razvijenom privredom. lako se prenosila. i Ugari dolaze u Panoniju krajem 10. ali su u isto vreme obradjivali i zemlju. uglavnom feudalaca. Stoga su trgovci u ugovorima krili kamatu. duž Albanije i Grčke.⇒ U ranom srednjem veku. Ako pod gradom podrazumevamo odredjeno privredno sedište.).v. višoj ceni. pa se roba kupovala na kredit. Bilo je malo novca u opticaju. veku je stalno bio prohodan put Venecija-Carigrad. seoba naroda → 4. npr. Jadranskim morem. da bi se zaštitili od razbojnika i invazije (sve do 9. u ranom srednjem veku takvih gradova nema. Crkva se borila protiv kamate i zelenaštva. Uloga crkve ⇒ Crkva. nameće stavove da je greh kupiti proizvod po jednoj. obično Saraceni i muslimani. npr. Uvozili su se luksuzni proizvodi (luksuzne tkanine i začini). u ranom srednjem veku se poljoprivrednim proizvodima ne trguje. Vršeno je više trgovine nego u prekoalpskoj Evropi.-6. poljoprivredne alatke). jer su oni bili kabasti. poljoprivreda je bila skoro jedino zanimanje u zapadnoj Evropi. Trgovina sa Istokom ⇒ Trgovina je vršena sa Istokom. Trgovina na Mediteranu ⇒ Mediteran je bio nešto drugačiji.vek). nije bila kabasta.-11. ⇒ Uvozili su i proizvode za hrišćanske rituale. već dosta jaka. ⇒ Medjutim postojao je mali sloj kupaca. 59 . ⇒ U 9. Zanatstvo i poljoprivreda ⇒ Seljaci su se bavili i zanatlijskom proizvodnjom i poljoprivredom. već samo pri manastirima i katedralama. ⇒ Najzaostaliji deo planete. ⇒ Jedini problem bili su gusari. a prodavati ga po drugoj. Svako teži da proizvede sve što treba. Veći deo zanatskih proizvoda umesto poljoprivrednih. ⇒ Skoro isključivo crkveni ljudi bili su pismeni. ⇒ U načelu. Roba je bila skupa. ⇒ Zanatska proizvodnja nije se vršila za tržište. ⇒ Feudalna vlastelinstva bila su ekonomski zatvorene celine i razmene izmedju vlastelinstava skoro da nema. već zanatstvo i trgovina.v. ploveći pored obale. i l0. Sardiniju i Korziku.

Gradovi kao privredna središta . 2. ⇒ Na tim mestima polako počinju nicati naselja zanatlija i trgovaca. ali su se i pored toga bavili zemljoradnjom i stočarstvom (obradjivali zemlju oko grada i napasali stoku). ⇒ Feudalci se medjutim nisu dali. rastu i gradovi kao privredna središta u kojima su koncentrisani zanatstvo i trgovina. raste kupovna moć pojedinaca. oružanim putem → neki su poveli oružanu borbu protiv svojih feudalnih gospodara. a neki delimično. ⇒ Onaj zanatlija sa feuda proizvodi nešto više. ⇒ Ti gradovi već negde od 11. moguće je da u njemu od karolinškog vremena sedi grof ili episkop. pa odnesu u drugo mesto i tamo to prodaju (» putujuci ljudi«). ⇒ Oni su želeli sudsku autonomiju. proizvodnja napreduje i usavršava se. Briž) je urbani život isto bio razvijen. ⇒ Oni takodje slično postupaju. ⇒ Tamo se rano razvila tkačka proizvodnja. Neki su uspeli potpuno. ⇒ U gradovima severne i srednje Italije kontinuitet urbanog života bio je jači nego u ostalom delu Evrope. ⇒ Medjutim vremenom se javlja potreba za utvrdjivanjem. i pojedini gradovi su otkupljivali svoja prava.⇒ Gradovi su bili utvrdjena mesta. ⇒ Oni su se okupljali oko manastira ili crkava za vreme praznika.. proizvodnih snaga i demografskim skokom. raste broj stanovnika u Evropi. U početku su to bila otvorena naselja i nazivala se mercatum / trg (mesto gde se trguje). veku. ⇒ Pregovori → nagadjali su se i pogadjali. U početku to je bio mali prostor. tj. ⇒ Tako od 11. već da u gradu formiraju svoje sudsko veće (krivične parnice uglavnom idu pred kralja). koji upravlja dotičnom diecezom (administrativno ili crkveno sedište). sa stražarima na kapijama. Brisel.osnivanje naselja zanatlija i trgovaca ⇒ Tokom vremena. ⇒ Ljudi u gradu su živeli na zemlji nekog seniora koji hoće novac. pravo da gradjanima ne sudi feudalčev sud. ⇒ U njima su vladali nemački carevi. uz crkvu zgrada u kojoj stanuju klerici. Ipr. a naročito u 12. ⇒ Stanovnici grada živeli su u utvrdjenom naselju. ⇒ Noću su se oni krili iza zidina grada. 60 . i zbacuju crkvene dostojanstvenike koji su bili i civilni upravnici gradova. pa se počinju dizati zidovi. Obično je u ime cara upravljao episkop (imperator Romanorum Teutonice natione). On im nameće razne namete i gradovi stoga počinju da se opiru. Faza borbe grada sa seniorom ⇒ Gradovi brzo postaju novčarski centri. ⇒ U gradovima Flandrije (Gan. ⇒ Ako se radi o nekom većem gradu. pa zatim zgrade u koje smeštaju robu i zgrade u kojima oni žive. veka u Evropi. ili su kasnije utvrdjena i evoluirala u gradove. zbacuju episkope kao upravnike grada i ostavljaju im samo crkvenu nadležnost. mirnim putem → grad kroz dugi proces otkupljuje svoja prava. ili na mostovima. ⇒ Trgovci kupe nešto u jednom mestu. ⇒ Neutvrdjena mesta su postala sela ili su propala. Prvo se podiže crkva. ⇒ Vidovi borbe bili su razni. To je bila faza borbe grada sa seniorom. na raskršćima puteva. i tako počinje borba gradova za samoupravu i autonomiju: 1. uporedo s rastom proizvodnje. pa za vreme crkvenih praznika donese do crkve šta ima da proda i tako dobije novac.

Organi uprave ⇒ Organi uprave su bili gradska veća.savez gradjana pod zakletvom .proglašavani su gradovima da bi se prikvukli zanatlije i trgovci ⇒ Po naciji → stanovnik tog i tog grada. upravu je držala aristokratija/nobiles (npr. sam dodeli status grada. Komuna → grad koji ima potpunu samostalnost . skoro svakog dana .). Stoga su mu trebali i gradski organi uprave. pripadnici plebs-a su izdejstvovali politička prava. . ⇒ Ovo ne važi za Arabljansko Carstvo i Vizantiju. itd.nalaže sprovodjenje odluka jednom još manjem i još operativnijem organu → 3. Buržoaski gradovi (les villes bourgouois) → neki gradovi u Francuskoj koji imaju delimičnu samoupravu.13.zakonodavno telo. ⇒ Dosta šarolikosti. 3. i negde i crkva. On je bio grad-država. Glavna je bila privreda.senat kreira spoljnu i unutrašnju politiku dotičnog grada. ⇒ Ta celokupna uprava bila je podredjena ekonomiji. operativniji organi → 2. u kasnijim vremenima (12. ⇒ Stanovnici grada razlikovali su se od seljaka. ⇒ Komuna je grad koji je uspeo dobiti potpunu samostalnost. obično glomazno i retko se sastaje. ⇒ Na čelu grada bio je jedan čovek.Venecija. ⇒ U nekim gradovima i to u većem broju slučajeva. ⇒ Tokom vremena. Senat → Kuarancija (40 ljudi) u Veneciji. . 15 i sl. Consilium minus ili Malo Veće ili Vlada → 7. Vlast je koncentrisana u gradskim većima. a svi stanovnici gradova u zapadnoj Evropi su lično slobodni ljudi (»gradski vazduh čini čoveka slobodnim«). Njega biraju gradska veća. Glavna razlika bila je ta što je kmet vezan za zemlju. Duka.Vrste gradova ⇒ 1. 10. Novi gradovi (les villes neuves) → često im kralj. ⇒ Taj čovek je biran na odredjeni period (mesec dana. . ili zbacili vlast aristokratije i uzeli sva politička prava. a on samo reprezentativna ličnost). i on se različito naziva: Nemačka → Bürgermeister Francuska → Maire Venecija → Dužd Dubrovnik → Rector civitatis ragusi (knez).manje od Senata 61 .gradovi u Italiji. ⇒ Aristokratske ustanove: 1. članova . ponekad čak i feudalac. a politika. ili Consilium rogatorum (Veće umoljenih) u Dubrovniku.v. Dubrovnik). Rektor. godinu dana i sl. ili doživotno (u tom slučaju vlast je ograničena. tome su potčinjeni. a oni bi plaćali izvesnu sumu novca.tu ulaze svi punoletni muški članovi plemstva . te zato postoje manji. Consilium maius ili Veliko veće → skupština plemstva dotičnog grada .često zaseda.). i uopšte na Mediteranu (habitator civitas Mediolanum = stanovnik grada Milana) 2.

⇒ Senat i vlada obično se biraju na 1 godinu. ⇒ Postoji jedan ili više manastira u gradu. Zidine ⇒ Utvrdjeno naselje bilo je opkoljeno zidovima. zbog opasnosti od razbojnika. Nekada je grad bio zatvoren i danju. SREDNJEVEKOVNI GRADOVI ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ Grad je bio zaključan ključem. njihova pisma upućuje Većima i onda odgovara po uputima gradskih vlasti . a i danju su na kapiji stajali stražari i kontrolisali ko dolazi.obično je iz ugledne plemićke porodice . ⇒ Sela su bila otvorenog tipa. Grad oko zamka feudalca ⇒ Dešavalo se da je u gradu i zamak nekog feudalca. 62 . onda je pod vlašću tog feudalca. biskupa. 3 i sl. ⇒ Ti klerici jesu stanovnici grada.na crkvenim i laičkim ceremonijama on predstavlja grad . ⇒ Rektor / dužd → predstavlja grad pred svetom . Ukoliko je u okolini vladala neka epidemija.tamo gde se bira na mesec dana može se reizabrati. ⇒ Ako nema samostalnost. ⇒ Vlada → zaseda neprekidno.prima strane ambasadore. godina Klerici ⇒ U gradu žive i klerici. ali posebni. Oni potpadaju pod crkvenu vlast (episkopa. do najsitnijih stvari. nadbiskupa). Nije se moglo ući noću. i raspravlja svaki dan o svemu. a ako jeste. stanovništvo tog zamka mora se potčinjavati gradskim propisima. a pod civilnu vlast potpadaju samo onoliko koliko je od njih traženo da poštuju gradske propise. nego posle 2. vodila se posebna kontraola. oko koga se razvio grad. ali ne odmah.

⇒ London je oko 1200. Često su bile falsifikovane i preprodavane. koja su dosta išla u visinu. a ne sve. ⇒ Prostor izmedju zidina bio je mali. ⇒ U 14. ⇒ Sve kapije su noću zatvarane. pa je trebalo i prostora oko zidina. Moglo je biti čak i tri zidine. Dubrovnik . koji se dizao i spuštao čekrkom. ⇒ Odbrana od hladnog oružja → branioci napadače zasipali strelama. glavne kapije grada bila je statua ili poprsje tog sveca-zaštitnika (na zapadu) ili freska ( na istoku ). ⇒ Na ulazu se nalazio pokretni most. Topovi koji su izgradjeni za stogodišnji rat (1337-1453. Srednjovekovni gradovi su se sastojali od koncentričnih krugova zidina. ⇒ Nastojali su da dodju do njegovih moštiju. a Rim je imao najviše crkava. Ona su davana prema gradu ka kome se tuda išlo (npr. Napadi na gradove ⇒ Gradovi su zato dobro izdržavali napade. nego zato što je otvoren. Carigrad je imao Jedrensku kapiju). ili oko zamka. Crkve ⇒ U gradu je obično glavna crkva bila posvećena svecu zaštitniku (npr. Ostale kapije mogle su biti i za kolski saobraćaj. Jedna kapija bila je glavna. Gradske kapije ⇒ Grad je imao nekoliko kapija / vrata. Stoga se prave druge šire zidine. najšira. jer ako napadač probije prve zidine i udje. Stoga su kod kupovine moštiju stručnjaci utvrdjivali njihovu autentičnost. većina je bila za pešake i konjanike. ako se grad formirao oko feudalčevog zamka. Vlaho). ⇒ Postojali su i odbrambeni razlozi za taj veći broj zidina.Sv. Ulice ⇒ Ulice su bile dvojakog tipa: 1.⇒ Zidovi su bili oko nekog manastira. posebno ako se radilo o značajnim svecima. koja su zaključavana. pa reka igra deo rova. Tako su mošti nabavljane i kupovane na istoku.Sv. imao 120 crkava. iz bezbednosnih razloga. Ako to nije glavna crkva. Opsadom je bio odsečen od spoljnog sveta. mesecima. Sveci-zaštitnici gradova ⇒ Svaki grad imao je svoga sveca-zaštitnika (npr. Sada se gradovi menjaju. koje obuhvataju i predhodne. ⇒ Pored ovih crkava postojalo je i više drugih crkava u gradu. Stoga grad češće kapitulira zbog gladi.g. i njena voda propuštana je okolo. ⇒ Noću i u slučaju opasnosti mostovi su bili dignuti i kapije zatvorene. Grad se vremenom širio. a danju je samo jedna otvorena. ⇒ Kapije su imale svoja imena. predvidjena za kolski saobraćaj. ali i uže za pešake ili konjanike. da bi se prilagodili borbi vatrenim oružjem. veku pojavilo se vatreno oružje. u koji je puštena voda. Marka u Veneciji ili katedrala posvećena Bogorodici). crkva Sv. ⇒ Neki su gradovi podignuti pored reke.) bili su namenjeni bombardovanju zidina srednjevekovnog grada. ako se grad počeo formirati oko nekog hrišćanskog hrama. ali je to bilo teško. Marko. Napadač prvo opseda grad i drži ga pod opsadom. onda je neka druga veća crkva bila posvećena zaštitniku. Venecija . ⇒ Iznad ulaza tj. Rov i pokretni mostovi ⇒ Oko grada je mogao biti iskopan rov. naročito gotičkih crkava. a ne za kolski saobraćaj 63 . i odbrana se povlači na druge zidine itd. ili je ono moglo biti i po svecima. ⇒ Kako se prilazilo gradu prvo su se videli tornjevi i kubeta. krajem srednjeg veka čak 600.

veku 5% stanovništva živelo u gradu. Pijace ⇒ Svaki grad je obično jednom nedeljno imao pazarni dan. Srednji gradovi imali su 2000 do 3000 stanovnika. U toj knjizi se kaže da je u 11. veku. ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ Mali gradovi imali su 1000 do 1500 stanovnika. veka ulice postepeno popločavaju. ⇒ U vreme epidemija. ⇒ Najveći primorski grad u srednjevekovnoj Srbiji bio je Kotor u 15. ⇒ U početku nije bilo popločanih ulica. pa se oni specijalizuju. ⇒ U Flandriji su Gan. Zgrade ⇒ Najvažnije zgrade su bile oko centralnog trga. Milano i Napulj. U 14. ⇒ Za njima slede Fireneca i Djenova sa 60 000-65 000 stanovnika. sa 4000 stanovnika. sa 100 000 stanovnika. a Budva 800 stanovnika. Ipr. Jedan je bio za prehrambene proizvode. drugi za kože. pa i manje. a leti pune prašine. Od 13. ⇒ Kako su gradovi rasli bilo je i više trgova. Higijenski uslovi ⇒ U 11. i 12. veka zapaža se jači demografski skok i raste broj stanovnika u gradovima. ⇒ Za neke gradove se može izračunati približan broj stanovnika. Mantova i Torino imali su nekoliko desetina hiljada stanovnika. ⇒ Krajem srednjeg veka najveći i privredno najjači gradovi u Italiji bili su Venecija. veka imali su preko 5000 stanovnika. a ostalo na selu. Tu se razvilo najviše gradova sa najviše stanovnika. veku često su pored stanovnika u gradu živele i domaće životinje. centralni. ⇒ Bar je imao 2500. 64 . ⇒ Pošto se broj stanovnika postepeno povećavao i gradovi su sve više išli u visinu. ⇒ Pijaca je bila na glavnom trgu. vodile su na trg. veku bilo je 12-15% u gradovima. Stanovništvo ⇒ Svi stanovnici grada bili su lično slobodni. U Parizu se od 12. Veliki gradovi . veku imao oko 40 000 stanovnika. pa su one zimi i u jesen bile pune blata. i to su obično bile katedrale ili zgrade za gradska veća. ⇒ Najurbanije oblasti u srednjovekovnoj Evropi bile su Italija i Flandrija. To su bile prave metropole sa razvijenom trgovinom. ⇒ Za Englesku se zahvaljujući »Knjizi strašnog suda« zna broj stanovnika. ⇒ London je u 14. pa Pariz. Briž i Brisel imali nekoliko desetina hiljada stanovnika. a 95% na selu. ove nehigijenske prilike pogodovale su širenju bolesti. ⇒ Bolonja. Oni su bili i najveći u Evropi. zanatima i bankama. Česte su bile noćne avanture preko terase. od 11-13. Verona. bar jedna u manjim i nekoliko ulica u većim gradovima bile su za kolski saobraćaj ⇒ Postojao je bar jedan trg. naročito široke. pa stoga počinju da se donose propisi i zabrane držanja stoke u gradu. Zgrade su nadzidjivane. treći za seno itd. Ulice.2. ⇒ U zapadnoj Evropi jedan od najvećih gradova bio je London.

veka to su i laici. ni trgovci. proizvodnim i neproizvodnim. veka osnivaju se dva nova reda: Franjevački i Dominikanski (tzv. Uslužne delatnosti ⇒ U gradovima je bilo i dosta sveta koji nisu bili ni zanatlije. ponekad na steni. pravnik. 1088. ni intelektualcu. ⇒ Najvažnija proizvodna zanimanja bila su zanatstvo i trgovina. Konvent je predstavljao tvrdjavu. ali i crkvene vlasti. a to je četvorougaoni prostor. ⇒ Mnogo sveta su činile tzv. ⇒ Od 13. ⇒ Univerziteti se osnivaju isključivo u gradovima. ⇒ Pored mise. od kojih su mnogi intelektualci). ⇒ Profesor Irmerija. Za tu poslugu bio je obezbedjen stan. hrana. veka se slika grada menja. ⇒ Prvi fakulteti bili su pravni i oni se bave rimskim pravom. lepo uredjen. odeća i neka mala godišnja zarada. To su u početku bila uglavnom crkvena lica. ali ih je malo. koji su potpadali pod vlasti grada. Bilo ih je u skoro svakom gradu. Društveni život gradova ⇒ Dolazi do izražaja o verskim praznicima. Univerziteti ⇒ U srednjevekovnim gradovima bilo je ljudi koji se bave intelektualnom delatnošću. počeo je da plasira rimsko pravo koje je sačuvala Vizantija u Corpus iurs civilis Justiniana. Ona je obično bila poreklom sa sela. karnevali bili su obično krajem zime. ⇒ Glavni prihodi gradskog stanovništva dolazili su od zanatstva i trgovine. bio je Bolonja. ⇒ Menja se društvena slika. ali njihova funkcija bila je pre svega društvena i zabavna. ⇒ Konvent je sklop zgrada uz crkvu. ali bilo ih je i u gradovima.g. dok su se manastiri u njima držali. na dan zaštitnika grada. pa je u njemu postojao jedan franjevački manastir i konvent. Duhovni život gradova ⇒ U gradu su živeli i pripadnici crkava. ⇒ U prvoj polovini 13. a najveći deo stanovništva bavio se trgovinom. ⇒ To je bila jeftina kućna posluga. gde žive monasi. uslužne delatnosti. prosjački redovi). ⇒ Izrazito jače intelektualne sredine bili su gradovi u kojima su postojali univerziteti. Njihovi manastiri su češće bili van grada. ⇒ Najčuveniji je bio u Bolonji. i ima više monaha (manastiri i sa 100-ak monaha. kraj reke. ⇒ Tzv. ⇒ U srednjevekovnim gradovima bilo je i manastira. koju je iznajmljivala svaka iole dobrostojeća porodica. ⇒ Glavni monaški red bili su Benediktinci.Zanimanja u gradovima ⇒ Stanovništvo se bavilo raznim zanimanjima. vršene su i procesije gde su po tačno odredjenom redu učestvovale razne kategorije stanovništva. 65 . Obično je u sredini bio klaustar. sa retkim biljkama i tu je obično bio bunar. veka se zidaju i jezuitski manastiri. ⇒ Oni su imali malo i verske strane. ⇒ Prvi univerzitet u Evropi. ⇒ U vreme ratova neki gradovi su bili osvojeni. Od 13. u februaru. sklonjeni od puteva. ⇒ Od 16. koja ima obično samo jedna vrata.

Italija → od 1303. Padova i drugi gradovi. ⇒ Učitelji (magister abaci) su sve više bili laici. ⇒ Od 13. Posle toga dolazila bi inspekcija.Hajdelberg → 1386. ⇒ Filozofski ⇒ Medicinski → Više u južnim delovima Evrope. veka gradske vlasti počinju osnivati gradske škole. ne crkvene.Engleska → Oksford i Kembridž. .Krakov → 1364.⇒ Teološki → Na Sorboni u Parizu. tj. 66 . Jevreji i čak muslimani (neki preobraćeni u hrišćane). Najpoznatija medicinska škola bila je u Salermu u južnoj Italiji.g. ⇒ Gradske škole finansirali su roditelji učenika. koja ga je ostavljala ili otpuštala sa posla.Prag → 1348. ⇒ Učili su se i drugi predmeti. snižavala ili povišavala mu platu. gde su predavali hrišćani.g.g. ⇒ Najjače intelektualne sredine bile su: .g. Gradske škole ⇒ Od 13. Sa njima se sklapao ugovor. Rim. čitanje i pisanje (ad legendum et scribendum). septem artes liberales.g. koje su bile laičke. veka broj univerziteta raste. Oni crpe znanja iz arabljanskog sveta. što je bila neka vrsta priprema za svakog ko želi na univerzitet.Budima → 1389. na latinskom koji je bio jezik nauke u celoj zapadnoj Evropi. .Beč → 1365. . ⇒ Učilo se opismenjavanje.g. obično na jednu godinu. gde su ona bila na višem nivou. . Karlo IV Luksemburški osnovao je univerzitet . npr. . Hrišćanstvo je dugo gledalo na ljudsko telo kao nešto nedostojno (papa Grgur Veliki kaže »telo je strašna odora duše«).