Predgovor

Udˇzbenik je prevashodno namenjen studentima uˇciteljskih fakulteta, jer
prati nastavni program matematike na prvoj godini Uˇciteljskog fakulteta u
Somboru.
U cilju lakˇseg pra´cenja sadrˇzaja numeracija definicija, teorema, primera,
slika i dr. urad¯ena je zasebno za svaku glavu.
U prvoj glavi uvedena je standardna terminologija koja se koristi u
matematiˇckoj logici. Obrad¯ene su osnovne logiˇcke operacije kao i iskazne
formule. Poseban naglasak stavljen je na tautologije.
Skupovi su prezentovani u drugoj glavi i zbog namene udˇzbenika izosta-
vljeno je njihovo aksiomatsko zasnivanje. Navedeni su naˇcini pretstavljanja
skupova, osnovne operacije i zadaci koji se reˇsavaju pomo´cu skupova.
Na osnovu Dekartovog proizvoda skupova u tre´coj glavi data je definicija
relacije. Objaˇsnjene su dobro poznate relacije ekvivalencije i relacije poretka.
Uveden je pojam klase ekvivalencije.
Posebnu vrstu relacija pretstavljaju preslikavanja (funkcije). Klasifikaci-
ja preslikavanja kao i proizvod preslikavanja dati su u ˇcetvrtoj glavi.
Definicija operacije i klasifikacija algebarskih struktura navedena je u
petoj glavi. Navedene su i standardne osobine operacija.
U ˇsestoj glavi dato je aksiomatsko zasnivanje skupa prirodnih brojeva.
Dat je pregled i ostalih skupova brojeva, kao i njihove karakteristiˇcne oso-
bine.
Linearne jednaˇcine i nejednaˇcine, kao i sistemi linearnih jednaˇcina ra-
zmatraju se u sedmoj glavi. To je uslovilo da se navedu i najznaˇcajnije
osobine determinanti.
Pojam niza, permutacije, varijacije i kombinacije (bez i sa ponavljanjem)
navedeni su u osmoj glavi. Dat je veliki broj primera pomo´cu kojih ˇcitalac
lakˇse usvaja navedenu materiju. Zbog velike primene obrad¯en je i pojam
binomnog koeficijenta.
U devetoj glavi, navedeni su osnovni pojmovi i tvrd¯enja iz verovatno´ce.
Trudio sam se da preko primera bacanja kocke ˇcitalac praktiˇcno shvati znaˇcaj
1
2
ove matematiˇcke oblasti na ˇsto jednostavniji naˇcin.
Istorijski razvoj geometrije, aksiomatska izgradnja i znaˇcajnije geometri-
jske figure predmet su izlaganja u desetoj glavi. Vektori su obrad¯eni u ve´coj
meri nego ˇsto je to realno potrebno studentima uˇciteljskih fakulteta.
Ovom prilikom ˇzelim da izrazim svoju zahvalnost prof. dr Stani Cveji´c
i prof. dr Nenadu Petrovi´cu na korisnim savetima tokom pisanja ovog
udˇzbenika.
U Somboru, januara 2005. Autor
Glava 1
Matematiˇcka logika
1.1 Iskazi i logiˇcke operacije
U matematiˇckom jeziku, koji je znatno precizniji od govornog, jedan od
osnovnih pojmova je pojam iskaza.
Iskazi su one reˇcenice o kojima ima smisla govoriti da li su taˇcne (·, ˇcitati
”te”) ili su netaˇcne (⊥, ˇcitati ”ne te”). Za oznaˇcavanje iskaza koristimo slova
p, q, r... ili p
1
, p
2
, p
3
... .
Primer 1. Koje od datih reˇcenica jesu iskazi:
1) Zemlja je zvezda.
2) Na kojoj si godini studija?
3) 8 > 4.
4) (x −1)
3
= 8.
Reˇsenje: 1) Jeste (⊥). 2) Nije. 3) Jeste (·). 4) Nije, jer za x = 3
reˇcenica je taˇcna, a za recimo x = 5 netaˇcna.
Skup ¦p, q, r, ... ∨, ∧, ⇒, ⇔, , (, )¦ zovemo azbuka. Elemente tog skupa
nazivamo:
p, q, r, ..., iskazna slova,
∨, ∧, ⇒, ⇔, , znaci logiˇckih operacija,
(, ) pomo´cni znaci.
Definiˇsimo pet navedenih logiˇckih operacija, od kojih su prve ˇcetiri binarne,
a poslednja unarna:
3
4 Glava 1. Matematiˇcka logika
Definicija 1. Disjunkcija redom iskaza p, q jeste iskaz ”p ili q ”. Di-
sjunkcija je netaˇcan iskaz samo ako su i iskaz p i iskaz q netaˇcni. U svim
ostalim sluˇcajevima je taˇcan iskaz. Disjunkciju ”p ili q” oznaˇcavamo p ∨ q.
Definicija 2. Konjukcija redom iskaza p, q jeste iskaz ”p i q”. Konju-
kcija je taˇcan iskaz samo ako su i iskaz p i iskaz q taˇcni. U svim ostalim
sluˇcajevima je netaˇcan iskaz. Konjukciju ”p i q” oznaˇcavamo p ∧ q.
Definicija 3. Implikacija redom iskaza p, q jeste iskaz ”ako p, onda q”.
Implikacija je netaˇcan iskaz samo ako je iskaz p taˇcan i iskaz q netaˇcan.
U svim ostalim sluˇcajevima je taˇcan iskaz. Implikaciju ”ako p onda q”
oznaˇcavamo p ⇒ q.
Definicija 4. Ekvivalencija redom iskaza p, q jeste iskaz ”p ako i samo ako
q”. Ekvivalencija je taˇcan iskaz samo ako su i iskaz p i iskaz q taˇcni ili
iskaz p i iskaz q netaˇcni. U svim ostalim sluˇcajevima je netaˇcan iskaz.
Ekvivalenciju ”p ako i samo ako q” oznaˇcavamo p ⇔ q.
Definicija 5. Negacija iskaza p jeste iskaz ”nije p”. Negacija iskaza p je
taˇcan iskaz ako je iskaz p netaˇcan, a netaˇcan iskaz ako je iskaz p taˇcan.
Negaciju ”nije p” oznaˇcavamo p.
Primer 2. Slede´ce iskaze napisati elementima azbuke:
1) Zemlja je zvezda i zemlja je nebesko telo.
2) Zemlja je zvezda ili je zemlja nebesko telo.
3) Ako je zemlja zvezda onda je zemlja nebesko telo.
4) Zemlja je zvezda ako i samo ako je zemlja nebesko telo.
5) Zemlja nije zvezda.
Reˇsenje: Oznaˇcimo iskaze
p : Zemlja je zvezda i q : Zemlja je nebesko telo.
Tada je: 1) p ∧ q, 2)p ∨ q, 3) p ⇒ q, 4) p ⇔ q, 5)p.
Od iskaza p, q, r... koriste´ci logiˇcke operacije gradimo sloˇzene iskaze na
slede´ci naˇcin:
1.1. Iskazi i logiˇcke operacije 5
Definicija 6. Iskazne formule (sloˇzeni iskazi) se definiˇsu na slede´ci naˇcin:
1. Iskazna slova su iskazne formule ( ili kra´ce formule).
2. Ako su A i B formule, onda su i (A ∨ B), (A ∧ B), (A ⇒ B), (A ⇔
B), A, formule.
3. Formule se mogu obrazovati samo konaˇcnom primenom 1. i 2.
Po dogovoru o izostavljanju zagrada u formulama imamo:
1. izostavljanje spoljnih zagrada: umesto (p ∨ q) piˇsemo p ∨ q,
2. logiˇcke operacije ⇒ i ⇔ ”jaˇce” razdvajaju formule od operacija ∧ i ∨:
umesto (p ∨ q) ⇒ r piˇsemo p ∨ q ⇒ r,
3. umesto (...((p
1
∨p
2
)∨p
3
)...∨p
n−1
)∨p
n
; piˇsemo p
1
∨p
2
∨p
3
...∨p
n−1
∨p
n
.
Ured¯enu ˇsestorku (¦·, ⊥¦, ∨, ∧, ⇒, ⇔, ) kod koje je prva komponenta
dvoˇclan skup ¦·, ⊥¦, ostale osim poslednje, binarne operacije skupa ¦·, ⊥¦,
a poslednja unarna, definisane slede´cim Kelijevim tablicama:
∨ · ⊥
· · ·
⊥ · ⊥
∧ · ⊥
· · ⊥
⊥ ⊥ ⊥
⇒ · ⊥
· · ⊥
⊥ · ·
⇔ · ⊥
· · ⊥
⊥ ⊥ ·

· ⊥
⊥ ·
zovemo iskazna algebra. Iskazna slova p, q, r, ... interpretiramo kao elemente
skupa ¦·, ⊥¦ iskazne algebre.
Definicija 7. Neka iskazna slova p
i
uzimaju vrednosti iz skupa ¦·, ⊥¦.
Tada
1. Vrednost formule p
i
je vrednost iskaznog slova p
i
( u oznaci v(p
i
).)
2. Ako je v(A) vrednost formule A i v(B) vrednost formule B, onda su
v(A)∨v(B), v(A)∧v(B), v(A) ⇒ v(B), v(A) ⇔ v(B), v(A) vrednosti
formula A∨ B, A∧ B, A ⇒ B, A ⇔ B, i A redom.
Primer 3. Odrediti istinitosnu vrednost formula:
1) (10 : 3 −1 < 2 + 3 2) ∧ (−(−8 −4) : 2 = 7) ⇔ (−3 −4 4 > 2),
2) (0, 6 : 0, 02 = 0, 3) ⇒ ((0, 1 + 0, 2 −0, 4 > 0, 5) ∨ (0, 1 0, 2 < 0, 3)),
3)

2
3

2
5
<
1
2

6
7

7
8
>
1
2

.
6 Glava 1. Matematiˇcka logika
Reˇsenje:
1) ·∧ ⊥ ⇔ ⊥ = ⊥ ⇔ ⊥ = ·,
2) ⊥ ⇒ (⊥∨ ·) = ⊥ ⇒ · = ·,
3) · ⇔ · = ⊥ ⇔ · = ⊥.
Ako je formula A sagrad¯ena od slova p
1
, p
2
, ...p
n
(ˇsto ´cemo nadalje
oznaˇcavati sa A(p
1
, p
2
, ...p
n
) ), tada ona za svaki izbor pomenutih slova do-
bija vrednost ·ili ⊥. Poˇsto se radi o ured¯enim n-torkama, takvih mogu´cnosti
imamo 2
n
(varijacije sa ponavljanjem n-te klase od 2 elementa). Na os-
novu toga, svakoj formuli A(p
1
, p
2
, ...p
n
) odgovara jednoznaˇcno istinitosna
funkcija:
f(A) : ¦·, ⊥¦
n
→ ¦·, ⊥¦.
Na taj naˇcin dobijamo istinitosne tablice formule, u kojima ´cemo umesto
v(p) radi jednostavnosti pisati kratko p.
Primer 4. Napisati istinitosnu tablicu formule ((p ⇒ q) ∨ r) ⇔ (p ⇒ r).
Reˇsenje: U opˇstem sluˇcaju, neka je broj razliˇcitih iskaznih slova u formuli
n. Tada zadatak za jedno, dva, tri ili ˇcetiri razliˇcita slova poˇcinjemo da
reˇsavamo na slede´ci naˇcin:
p
·

p q
· ·
· ⊥
⊥ ·
⊥ ⊥
p q r
· · ·
· · ⊥
· ⊥ ·
· ⊥ ⊥
⊥ · ·
⊥ · ⊥
⊥ ⊥ ·
⊥ ⊥ ⊥
p q r s
· · · ·
· · · ⊥
· · ⊥ ·
· · ⊥ ⊥
· ⊥ · ·
· ⊥ · ⊥
· ⊥ ⊥ ·
· ⊥ ⊥ ⊥
⊥ · · ·
⊥ · · ⊥
⊥ · ⊥ ·
⊥ · ⊥ ⊥
⊥ ⊥ · ·
⊥ ⊥ · ⊥
⊥ ⊥ ⊥ ·
⊥ ⊥ ⊥ ⊥
1.2. Tautologije 7
U naˇsem zadatku tablica istinitosti je data sa:
p q r p ⇒ q r (p ⇒ q) ∨ r p ⇒ r ((p ⇒ q) ∨ r) ⇔ (p ⇒ r)
· · · · ⊥ · · ·
· · ⊥ · · · ⊥ ⊥
· ⊥ · ⊥ ⊥ ⊥ · ⊥
· ⊥ ⊥ ⊥ · · ⊥ ⊥
⊥ · · · ⊥ · · ·
⊥ · ⊥ · · · · ·
⊥ ⊥ · · ⊥ · · ·
⊥ ⊥ ⊥ · · · · ·
1.2 Tautologije
Definicija 8. Za formulu A kaˇzemo da je tautologija ako za sve vrednosti
svojih iskaznih slova formula A ima vrednost · (oznaˇcavamo sa [= A).
Formula koja za sve vrednosti iskaznih slova ima vrednost ⊥ se naziva ko-
ntradikcija.
Primer 5. Navesti jednu formulu koja je kontradikcija kao i njenu tablicu
istinitosti.
Reˇsenje: Najjednostavnija kontradikcija je oblika p ∧ p, dok je njena
tablica istinitosti:
p p p ∧ p
· ⊥ ⊥
⊥ · ⊥
Navodimo bez dokaza slede´ca tvrd¯enja:
Teorema 1. Ako je [= A i [= A ⇒ B onda je [= B.
Teorema 2. Ako je [= A(p
1
, p
2
, ..., p
n
) i B
1
, B
2
, ..., B
n
su iskazne formule,
onda je [= A(B
1
, B
2
, ..., B
n
).
Teorema 3. Ako su A i B formule i C formula koja ima formulu A kao
podformulu (u oznaci C(A) ) tada vaˇzi [= A ⇔ B ⇒ (C(A) ⇔ C(B)).
Da bismo dokazali da je neka formula tautologija moˇzemo koristiti jedan
od slede´ca tri metoda:
8 Glava 1. Matematiˇcka logika
1. metod tablice istinitosti (ako u tablici istinitosti u koloni poˇcetne fo-
rmule imamo sve vrednosti ·, formula je tautologija),
2. metod svod¯enja na protivreˇcnost (pogodna za formule oblika A ⇒ B),
3. metod dovod¯enja formule na konjuktivnu formu. Opˇsti sluˇcaj se sastoji
u slede´cem:
ako formula A sadrˇzi znak ⇔, taj znak uklanjamo pomo´cu tautologije
(p ⇔ q) ⇔ (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ p), zatim znak ⇒ uklanjamo pomo´cu
tautologije (p ⇒ q) ⇔ p∨q. Sada imamo formulu koja sadrˇzi znakove
∨, ∧, . Pomo´cu tautologija
p ∨ (q ∨ r) ⇔ (p ∨ q) ∨ r
p ∧ (q ∧ r) ⇔ (p ∧ q) ∧ r
p ∨ (q ∧ r) ⇔ (p ∨ q) ∧ (p ∨ r)
p ∧ (q ∨ r) ⇔ (p ∧ q) ∨ (p ∧ r)
(p ∨ q) ⇔ p ∧ q
(p ∧ q) ⇔ p ∨ q
formulu A svodimo na formulu oblika A
1
∧ A
2
∧ ... ∧ A
n
(konjuktivna
forma), gde su formule A
i
, 0 < i < n + 1 oblika p
1
∨ p
2
∨ ... ∨ p
k
, i pri
tome su p
j
slova ili negacije slova poˇcetne formule A.
Primer 6. Koriste´ci navedene metode pokazati da su slede´ce formule ta-
utologije:
1) (p ⇔ q) ⇔ (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ p) (zakon uklanjanja ⇔)
2) (p ∧ q) ⇒ p (zakon uklanjanja ∧)
3) (p ∧ q) ⇔ (q ∧ p) (zakon komutacije za ∧)
Reˇsenje: Zadatak 1) reˇsi´cemo tablicom istinitosti, zadatak 2) svod¯enjem
na kontradikciju, a 3) pomo´cu konjuktivne forme. Oznaˇcimo sa
A(p, q) = (p ⇔ q) ⇔ (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ p).
Tada je
1.2. Tautologije 9
1)
p q p ⇒ q q ⇒ p (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ p) p ⇔ q A(p, q)
· · · · · · ·
· ⊥ ⊥ · ⊥ ⊥ ·
⊥ · · ⊥ ⊥ ⊥ ·
⊥ ⊥ · · · · ·
2) Pretpostavimo da formula nije tautologija. Tada postoji izbor vre-
dnosti iskaznih slova da je · ⇒ ⊥ = ⊥. Odnosno (p ∧q) = · i p = ⊥.
Na osnovu poslednje dve jednakosti imamo da je ⊥ ∧ q = ·, ˇsto je
kontradikcija za ma koju vrednost iskaznog slova q.
3) Svod¯enjem na konjuktivnu formu pokaza´cemo da je i poslednja formula
tautologija:
(p ∧ q) ⇔ (q ∧ p) (poˇcetna formula)
(p ∧ q) ⇒ (q ∧ p) ∧ (q ∧ p) ⇒ (p ∧ q) (zakon uklanjanja ⇔)
Na osnovu zakona (p ⇒ q) ⇔ p ∨ q imamo
(p ∧ q) ∨ (q ∧ p) ∧ (q ∧ p) ∨ (p ∧ q).
Na osnovu zakona (p ∧ q) ⇔ q ∨ p imamo
(p ∨ q) ∨ (q ∧ p) ∧ (q ∨ p) ∨ (p ∧ q).
Na osnovu zakona p ∨ (q ∧ r)) ⇔ (p ∨ q) ∧ (p ∨ r) imamo
(p ∨ q ∨ q) ∧ (p ∨ q ∨ p) ∧ (q ∨ p ∨ p) ∧ (q ∨ p ∨ q),
ˇsto je konjuktivna forma. Iz poslednje formule na osnovu zakona
p ∨ p ∨ q = ·∨ q = ·
imamo
·∧ ·∧ ·∧ · = ·,
pa je poˇcetna formula tautologija.
10 Glava 1. Matematiˇcka logika
1.3 Kvantifikatori
Reˇcenicu ”x ima svojstvo B”, gde je x objekat odred¯enog skupa, a B je
neko svojstvo oznaˇcavamo sa B(x). Uopˇste, ako je B svojstvo duˇzine n nekog
odred¯enog skupa, reˇcenicu ”(x
1
, x
2
, ..., x
n
) ima svojstvo B” oznaˇcavamo sa
B(x
1
, x
2
, ..., x
n
).
Reˇcenicu ”Za svaki x ∈ A, B(x)” oznaˇcavamo sa (∀x)B(x), gde ∀ nazi-
vamo univerzalni kvantifikator.
Reˇcenicu ”Postoji x ∈ A, B(x)” oznaˇcavamo sa (∃x) B(x), gde ∃ nazivamo
egzistencijalni kvantifikator.
Primer 7. Matematiˇckim jezikom iskazati slede´ce reˇcenice:
1) Proizvod pozitivnog i negativnog celog broja je negativan ceo broj.
2) Postoji broj x da je njegov kub manji od -8.
3) Zbir dva prirodna broja je prirodan broj.
4) Ako je prirodan broj deljiv sa deset, onda je on deljiv i sa dva i sa pet.
5) Za svaki prirodan broj x postoji prirodan broj y takav da je 2x+5 = y.
Reˇsenje:
1) (∀x ∈ Z
+
)(∀y ∈ Z

)(x y ∈ Z

),
2) (∃x)(x
3
< −8),
3) (∀x ∈ N)(∀y ∈ N)(x +y ∈ N),
4) (∀x ∈ N)(10[x ⇒ (2[x ∧ 5[x)),
5) (∀x ∈ N)(∃y ∈ N)(2x + 5 = y).
Teorema 4. Navedeni kvantifikatori zadovoljavaju slede´ce formule:
(∀x)B(x) ⇔ (∃x)B(x)
(∃x)B(x) ⇔ (∀x)B(x)
(∀x)(B(x) ∧ C(x)) ⇔ (∀x)B(x) ∧ (∀x)C(x)
(∀x)(B(x) ∨ C(x)) ⇔ (∀x)B(x) ∨ (∀x)C(x)
(∃x)(B(x) ∧ C(x)) ⇔ (∃x)B(x) ∧ (∃x)C(x)
(∃x)(B(x) ∨ C(x)) ⇔ (∃x)B(x) ∨ (∃x)C(x)
1.4. Zadaci 11
Primer 8. Govornim jezikom iskazati slede´ce formule:
1) (∀x ∈ N)(∃y ∈ N)(y > x),
2) (∀x ∈ N)(x ≤ −1),
3) (∃x ∈ R)(0, 1 < x < 0, 2).
Reˇsenje:
1) Za svaki prirodan broj x, postoji prirodan broj y koji je ve´ci od njega.
2) Svaki prirodan broj je ve´ci od −1.
3) Postoji realan broj x izmed¯u brojeva 0, 1 i 0, 2.
1.4 Zadaci
1. Koje od datih reˇcenica jesu iskazi:
1) 9 −5 = 8.
2) 9 −5 = 4.
3) Da li je danas sreda?
4) Zbir uglova u trouglu je 180
0
.
5) Celi brojevi su racionalni.
Za reˇcenice koje jesu iskazi odrediti njihovu istinitosnu vrednost.
2. Odrediti istinitosnu vrednost formula:
1) (18 : 5 −1 < −4 + 5 2) ∨ (−(−11 + 34) : 5 = 17) ∧ (8 2 > 2),
2) (0, 05 : 0, 01 = 0, 4) ⇒ ((1, 1 + 2, 2 −4, 4 > 1, 5) ∧ (1, 1 2, 2 < 3, 3)),
3)

3
4

5
6
<
7
8

9
8

8
7
>
7
6

.
3. Napisati istinitosne tablice za formule:
1) (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ r) ⇔ (p ⇒ r)
2) (p ⇔ q) ∨ (q ⇔ r) ⇒ (p ⇔ r)
12 Glava 1. Matematiˇcka logika
3) (p ⇒ q) ∧ q ⇒ p
4) (p ⇒ q) ⇔ (q ⇒ p)
5) ((p ∧ p) ⇔ (q ∨ p)) ⇔ r
4. Matematiˇckim jezikom iskazati slede´ce reˇcenice:
1) Postoje realni brojevi koji nisu racionalni.
2) Svaki kvadrat je pravougaonik.
3) Postoji najve´ci ceo negativan broj.
4) Ni jedan realan broj ne zadovoljava jednaˇcinu x
2
= −1.
5) Svi prirodni brojevi su celi.
5. Govornim jezikom iskazati slede´ce formule:
1) (∀x ∈ N)(∃y ∈ N)(x
2
> y −1),
2) (∀x ∈ R)(∀y ∈ R)((x y)
2
≥ x y),
3) (∃x ∈ R)(x < 2 ∧ x < 3).
6. Pokazati da su slede´ce formule tautologije:
1) p ∧ (p ∨ q) ⇔ p (zakon apsorpcije)
2) p ∨ (p ∧ q) ⇔ p (zakon apsorpcije)
3) (p ∧ q) ⇔ p ∨ q (De Morganov zakon)
4) (p ∨ q) ⇔ p ∧ q (De Morganov zakon)
5) (p ⇒ q) ⇔ p ∨ q (zakon uklanjanja ⇒)
6) (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ r) ⇒ (p ⇒ r) (zakon tranzitivnosti za ⇒)
7) (p ⇔ q) ∧ (q ⇔ r) ⇒ (p ⇔ r) (zakon tranzitivnosti za ⇔)
8) (p ⇒ q) ⇒ (q ⇒ r) (zakon kontrapozicije)
9) (p ⇒ r) ∧ (q ⇒ r) ⇒ (p ∨ q ⇒ r) (zakon sabiranja pretpostavki)
10) (p ⇒ q) ∧ (p ⇒ r) ⇒ (p ⇒ q ∧ r) (zakon mnoˇzenja posledica)
Glava 2
Skupovi
2.1 Skup i podskup
Skup je osnovni pojam, ˇsto znaˇci da se ne definiˇse. Intuitivno, pod
skupom podrazumevamo sve objekte udruˇzene prema odred¯enim zajedni-
ˇckim osobinama.
Pojam skupa je uveo nemaˇcki matematiˇcar Georg Kantor (1845 - 1918) 1870.
godine. Ovde se ne´cemo baviti aksiomatskim zasnivanjem teorije skupova,
ve´c samo intuitivnim.
Skupove oznaˇcavamo velikim slovima latinice A, B, C, ..., dok njihove ele-
mente oznaˇcavamo malim slovima a, b, c, ... . Ukoliko element a pripada
skupu A to ´cemo oznaˇcavati sa a ∈ A, dok je u suprotnom oznaka a ∈ A.
Skupovi se zadaju:
1) analitiˇcki - navod¯enjem njegovih elemenata izmed¯u velikih zagrada,
2) sintetiˇcki - navod¯enjem svojstava koja zadovoljavaju elementi,
3) Venovim dijagramom (zatvorena amorfna kriva).
Primer 1. Navesti skup A ˇciji su elementi brojevi −2, −1, 0, 1, 2 na tri ra-
zliˇcita naˇcina.
Reˇsenje:
1) analitiˇcki A = ¦−2, −1, 0, 1, 2¦,
2) sintetiˇcki A = ¦x[x ∈ Z ∧ [x[ ≤ 2¦,
3) Venov dijagram:
13
14 Glava 2. Skupovi
Slika 1.
Broj elemenata skupa moˇze biti konaˇcan ili beskonaˇcan. Konaˇcan skup koji
nema elemenata nazivamo prazan skup i to obeleˇzavamo sa ∅ ili ¦¦. Broj ele-
menata konaˇcnog skupa A nazivamo kardinalni broj skupa A i obeleˇzavamo
ga sa card(A).
1
Definiˇsimo dve osnovne relacije
2
za skupove: jednakost i podskup.
Definicija 1. Dva skupa A i B su jednaka ako i samo ako imaju iste ele-
mente i to oznaˇcavamo sa A = B. (U suprotnom A = B.)
A = B
def
⇔ (∀x)(x ∈ A ⇔ x ∈ B)
Primer 2. Da li su skupovi A = ¦a, b, d, a¦ i B = ¦a, b, d¦ jednaki?
Reˇsenje: Poˇsto je A = ¦a, b, d, a¦ = ¦a, b, d, ¦ sledi da je A = B.
Navodimo osnovne osobine relacije jednakosti skupova, iskazane u slede−
´coj teoremi:
Teorema 1. Za skupove A, B i C vaˇzi:
1) A = A,
2) A = B ⇒ B = A,
3) A = B ∧ B = C ⇒ A = C.
1
Pojam kardinalnosti skupa, kao i pojam beskonaˇcnosti (konaˇcnosti) posebno se
definiˇsu na osnovu preslikavanja (glava ˇcetiri).
2
Pojam relacije detaljno je objaˇsnjen u narednoj glavi.
2.2. Operacije sa skupovima 15
Pored relacije ”biti jednak”, pomenuli smo i relaciju ”biti podskup”.
Relaciju ”biti podskup” definiˇsemo na slede´ci naˇcin:
Definicija 2. Skup A je podskup skupa B, u oznaci A ⊆ B, ako je svaki
element skupa A i element skupa B. (U suprotnom A ⊆ B)
A ⊆ B
def
⇔ (∀x)(x ∈ A ⇒ x ∈ B)
Skup A je pravi podskup skupa B ako su skupovi A i B razliˇciti i skup A je
podskup skupa B.
A ⊂ B
def
⇔ (A = B ∧ A ⊆ B).
Primer 3. Za dati skup navesti bar dva prava podskupa A = ¦1, a, b, 3, d¦.
Reˇsenje: Mogu´ci traˇzeni skupovi su B = ¦1, d¦ i C = ¦1, 3, a¦.
Sliˇcno kao kod relacije jednakosti, osnovne osobine relacije ”biti podskup”
daje slede´ca teorema:
Teorema 2. Za skupove A, B i C vaˇzi:
1) A ⊆ A,
2) A ⊆ B ∧ B ⊆ A ⇒ A = B,
3) A ⊆ B ∧ B ⊆ C ⇒ A ⊆ C,
4) A ⊂ B ∧ B ⊂ C ⇒ A ⊂ C.
2.2 Operacije sa skupovima
Osnovne operacije
3
sa skupovima su: partitivan skup, unija, presek, ra-
zlika, simetriˇcna razlika, komplement i dekartov proizvod.
Definicija 3. Partitivan skup skupa A je skup svih podskupova A, u oznaci
P(A). ( ∅ ∈ P(A)).
P(A) = ¦S[S ⊆ A¦.
Primer 4. Za skup A = ¦1, 2, 3¦ na´ci P(A).
3
Taˇcna definicija pojma operacije nalazi se na poˇcetku pete glave.
16 Glava 2. Skupovi
Reˇsenje: P(A) = ¦∅, ¦1¦, ¦2¦, ¦3¦, ¦1, 2¦, ¦1, 3¦, ¦2, 3¦, ¦1, 2, 3¦ ¦.
Napomenimo da ako skup A ima n elemenata tada ´ce skup P(A) imati 2
n
elemenata.
Definicija 4. Unija skupova A i B, u oznaci A∪B, je skup svih elemenata
koji pripadaju bar jednom od skupova A i B.
A∪ B
def
=

x[x ∈ A ∨ x ∈ B
¸
ili
(∀x)(x ∈ A ∪ B ⇐⇒ x ∈ A∨ x ∈ B).
Osnovne osobine operacije unija, kao i odnos sa relacijom podskup daju
slede´ca tvrd¯enja:
Teorema 3. Za skupove A, B i C vaˇzi:
1) A ∪ B = B ∪ A,
2) (A ∪ B) ∪ C = A∪ (B ∪ C),
3) A ∪ A = A,
4) A ∪ ∅ = A,
5) A ⊆ A∪ B, B ⊆ A ∪ B,
6) A ⊆ B ⇒ A∪ B = B.
Definicija 5. Presek skupova A i B, u oznaci A∩B, je skup svih elemenata
koji pripadaju i skupu A i skupu B.
A∩ B
def
=

x[x ∈ A ∧ x ∈ B
¸
ili
(∀x)(x ∈ A ∩ B ⇐⇒ x ∈ A∧ x ∈ B).
Za skupove ˇciji je presek prazan skup kaˇzemo da su disjunktni.
Primer 5. Dokazati da vaˇzi relacija: A ∪ (A ∩ B) = A.
2.2. Operacije sa skupovima 17
Reˇsenje: Neka je x proizvoljan element skupa A ∪ (A ∩ B), tj. neka je
x ∈ A ∪ (A ∩ B). Na osnovu definicije unije skupova zakljuˇcujemo da je x
elemenat bar jednog od skupova A i A∩B. To znaˇci da je x ∈ A∨x ∈ (A∩B).
Koriste´ci definiciju preseka zakljuˇcujemo da vaˇzi x ∈ A ∨ (x ∈ A ∧ x ∈ B).
Sada nije teˇsko zakljuˇciti da je x ∈ A. Prema tome, proizvoljan element x
skupa A ∪ (A ∩ B) je takod¯e ˇclan skupa A. Na osnovu definicije podskupa
imamo da je
(1) A ∪ (A ∩ B) ⊆ A
Dokaˇzimo da relacija vaˇzi i u obrnutom smeru:
Pretpostavimo da je y ma koji element skupa A, tj. y ∈ A. Na osnovu
definicije unije zakljuˇcujemo da je tada y ∈ A∪(A∩B). Dakle, proizvoljan
element y ∈ A je takod¯e element skupa A ∪ (A ∩ B). Koriste´ci definiciju
podskupa zakljuˇcujemo da vaˇzi
(2) A ⊆ A∪ (A∩ B)
Na osnovu (1) i (2) i definicije jednakosti skupova sledi da vaˇzi
A∪ (A∩ B) = A.
Navedeni dokaz mogao je te´ci i kra´ce na slede´ci naˇcin:
x ∈ A∪ (A ∩ B) ⇐⇒ x ∈ A∨ (x ∈ A ∩ B)
⇐⇒ x ∈ A∨ (x ∈ A ∧ x ∈ B)
⇐⇒ x ∈ A.
Osnovne osobine operacije presek, kao i odnos sa relacijom podskup daju
slede´ca tvrd¯enja:
Teorema 4. Za skupove A, B i C vaˇzi:
1) A∩ B = B ∩ A,
2) (A ∩ B) ∩ C = A ∩ (B ∩ C),
3) A∩ A = A,
4) A∩ ∅ = ∅,
5) A∩ B ⊆ A, A∩ B ⊆ B
6) A ⊆ B ⇒ A ∩ B = A.
18 Glava 2. Skupovi
Odnos operacija presek i unija dati su slede´com teoremom (operacije unija i
presek su med¯usobno distributivne, a za taˇcno objaˇsnjenje osobine distribu-
tivnosti pogledati glavu pet):
Teorema 5. Za proizvoljne skupove A, B i C vaˇzi:
1) A ∪ (B ∩ C) = (A∪ B) ∩ (A ∪ C),
2) A ∩ (B ∪ C) = (A∩ B) ∪ (A ∩ C).
Slede´ca operacija med¯u skupovima je razlika skupova. Nju definiˇsemo na
slede´ci naˇcin:
Definicija 6. Razlika skupova A i B, u oznaci A ` B, je skup koji sadrˇzi
sve elemente skupa A koji ne pripadaju skupu B.
A ` B
def
= ¦x[x ∈ A∧ x ∈ B¦
ili
(∀x)(x ∈ A` B ⇐⇒ x ∈ A∧ x ∈ B)
Odnos operacije razlika sa operacijama unija i presek, kao i relacijom po-
dskup daju slede´ca tvrd¯enja:
Teorema 6. Za skupove A, B i C vaˇzi:
1) A ` B ⊆ A, A ` ∅ = A,
2) A ⊆ B ⇐⇒ A` B = ∅,
3) A = B ⇒ A` B = B ` A,
4) C ` (C ` A) ⊆ A,
5) C ` (A ∪ B) = (C ` A) ∩ (C ` B),
6) C ` (A ∩ B) = (C ` A) ∪ (C ` B).
Primer 6. Od 38 uˇcenika jednog razreda 20 uˇcenika govori engleski jezik, a
24 nemaˇcki. Engleski, nemaˇcki i kineski govori 5, engleski i nemaˇcki 9, samo
nemaˇcki 6, a engleski i kineski 10. Koliko uˇcenika govori samo kineski?
Reˇsenje: Na osnovu Venovog dijagrama (slika 2) vidimo da samo kineski
govore 3 uˇcenika.
2.2. Operacije sa skupovima 19
Slika 2.
Definicija 7. Simetriˇcna razlika skupova A i B, u oznaci A´B, je skup
(A ` B) ∪ (B ` A), tj.
A´B
def
= (A ` B) ∪ (B ` A).
Primer 7. Dokazati: A´B = (A∪ B) ` (A ∩ B).
Reˇsenje:
x ∈ A´B ⇐⇒ x ∈ (A` B) ∪ (B ` A)
⇐⇒ x ∈ (A` B) ∨ x ∈ (B ` A)
⇐⇒ (x ∈ A∧ x / ∈ B) ∨ (x ∈ B ∧ x / ∈ A)
⇐⇒ (x ∈ A∨ x ∈ B) ∧ (x / ∈ A ∨ x / ∈ B)
⇐⇒ (x ∈ A∪ B) ∧ x / ∈ (A ∩ B)
⇐⇒ x ∈ [(A ∪ B) ` (A ∩ B)].
Teorema 7. Za skupove A, B i C vaˇzi:
1) A´A = ∅,
2) A´∅ = A,
3) A´B = B´A,
4) (A´B)´C = A´(B´C),
5) A∩ (B´C) = (A ∩ B)´(A ∩ C).
20 Glava 2. Skupovi
Primer 8. Za skupove A = ¦x[x ∈ N ∧ 3 < x < 9¦ i B = ¦x[x ∈ N ∧ (x <
5∨x = 7)¦ na´ci: 1) A∪B, 2) A∩B, 3) A`B, 4) A´B i skupove predstaviti
Venovim dijagramom.
Reˇsenje: Poˇsto je A = ¦4, 5, 6, 7, 8¦ i B = ¦1, 2, 3, 4, 7¦, imamo
1) A ∪ B = ¦1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8¦,
2) A ∩ B = ¦4, 7¦,
3) A`B = ¦5, 6, 8¦
4) A´B = ¦5, 6, 8, 1, 2, 3¦
Slika 3.
Definicija 8. Neka je A ⊂ B. Komplement skupa A u odnosu na skup B,
u oznaci C
B
A ili u daljem tekstu A, je skup svih elemenata skupa B koji
nisu elementi skupa A.
A = ¦x[x ∈ B ∧ x ∈ A¦ ili (∀x)(x ∈ A ⇐⇒ x ∈ B ∧ x / ∈ A).
2.2. Operacije sa skupovima 21
Teorema 8. Ako su A i B podskupovi nekog univerzalnog
4
skupa X tada
je:
1) A = A,
2) A ⊆ B ⇐⇒ B ⊆ A,
3) A∪ B = A∩ B,
4) A∩ B = A∪ B.
Primer 9. Dokazati tvrd¯enje 3) iz navedene teoreme.
Reˇsenje:
a)
x ∈ A∪ B ⇒ x / ∈ A∪ B
⇒ x / ∈ A∧ x / ∈ B
⇒ x ∈ A∧ x ∈ B
⇒ x ∈ A∩ B,
pa je
A∪ B ⊆ A∩ B,
i obrnuto
b)
x ∈ A∩ B ⇒ x ∈ A∧ x ∈ B
⇒ x / ∈ A∧ x / ∈ B
⇒ x / ∈ A∪ B
⇒ x ∈ A∪ B,
tj.
A∩ B ⊆ A∪ B.
Na osnovu definicije jednakosti skupova (definicija 1), iz a) i b) sledi tvrd¯enje.
Definicija 9. Ured¯en par (a, b) je par elemenata gde je a prvi, a b drugi
ele- ment para (bitan poredak). Element a se naziva i prva koordinata, a
element b druga koordinata.
4
Znaˇci da se njihovi komplementi definiˇsu u odnosu na taj skup.
22 Glava 2. Skupovi
Definicija 10. Dva ured¯ena para (a, b) i (c, d) su jednaka ako i samo ako
je a = c i b = d, tj.
(a, b) = (c, d) ⇐⇒ (a = c ∧ b = d).
Analogno se definiˇse ured¯ena n−torka (a
1
, a
2
, . . . , a
n
), kao i jednakost dve
n−torke.
Definicija 11. Dekartov (direktan) proizvod redom skupova A i B, u oznaci
A B, je skup svih ured¯enih parova (a, b) ˇcija je prva koordinata iz skupa
A, a druga iz skupa B.
A B = ¦(a, b)[a ∈ A ∧ b ∈ B¦
ili
(∀(a, b))((a, b) ∈ AB ⇐⇒ a ∈ A∧ b ∈ B).
Primer 10. Neka je A = ¦1, 2, 3¦, B = ¦a, b¦. Odrediti A B i B A.
Reˇsenje:
AB = ¦(1, a), (1, b), (2, a), (2, b), (3, a), (3, b)¦ ,
B A = ¦(a, 1), (a, 2), (a, 3), (b, 1), (b, 2), (b, 3)¦ .
Proizvodi AB i BA nisu uvek jednaki. Po definiciji je A∅ = ∅A = ∅,
dok je AB = B A samo ako je A = B.
Za tri proizvoljna skupa A, B i C vaˇzi
A B C = (A B) C
kao i
A
1
A
2
A
n
= ¦(a
1
, a
2
, ..., a
n
)[a
1
∈ A
1
∧ a
2
∈ A
2
∧ ∧ a
n
∈ A
n
¦ .
Napomenimo i da je
AA = A
2
(Dekartov kvadrat),
A
n−1
A = A
n
.
Primer 11. Neka su A, B, C proizvoljni skupovi. Dokazati da vaˇze slede´ce
skupovne jednakosti:
2.3. Zadaci 23
1) (A ∪ B) C = (A C) ∪ (B C),
2) (A ∩ B) C = (A C) ∩ (B C).
Reˇsenje: Pokaza´cemo samo prvu, dok se druga dokazuje analogno
(∀x, y), (x, y) ∈ (A ∪ B) C ⇐⇒ x ∈ (A ∪ B) ∧ y ∈ C
⇐⇒ (x ∈ A ∨ x ∈ B) ∧ y ∈ C
⇐⇒ (x ∈ A ∧ y ∈ C) ∨ (x ∈ B ∧ y ∈ C)
⇐⇒ (x, y) ∈ (A C) ∨ (x, y) ∈ (B C)
⇐⇒ (x, y) ∈ (A C) ∪ (B C).
2.3 Zadaci
1. Navesti skup A ˇciji su elementi brojevi 2, 4, 6, 8 na tri razliˇcita naˇcina.
2. Da li su skupovi X = ¦1, 2, a, b, d, b¦ i Y = ¦2, a, b, d, d, 4¦ jednaki?
3. Za dati skup A = ¦1, a, b, c, 3, d, 6¦ navesti jedan skup B, takav da je
A ⊂ B.
4. Za skupove A = ¦x[x ∈ Z ∧ [x[ < 6¦ i B = ¦x[x ∈ Z ∧ −2 < x < 5¦
na´ci:
1) A∪ B,
2) A∩ B,
3) A`B,
4) B`A,
5) (A`B) ∩ (A ∪ B)
i skupove predstaviti Venovim dijagramom.
5. Skup prirodnih brojeva N je pravi podskup skupa celih brojeva Z. Skup
celih brojeva je pravi podskup skupa racionalnih brojeva Q. Skupovi raciona-
lnih brojeva i iracionalnih brojeva I su disjunktni. Skup realnih brojeva R je
unija racionalnih i iracionalnih brojeva.
Tvrd¯enja pretstaviti odgovaraju´cim formulama, a potom ih pretstaviti Ve-
novim dijagramom.
24 Glava 2. Skupovi
6. Za skup A = ¦a, 1, b, 2, c, 3¦ na´ci P(A).
7. Neka su dati skupovi
A = ¦1, 3, 5, c, d, e, f¦, B = ¦1, e, 5, c¦,
C = ¦d, 5, 5, f, 6¦ i D = ¦1, 3, 5, c, f¦.
Ispitati koji su od skupova B, C i D podskupovi skupa A i za njih na´ci
komplement u odnosu na skup A.
8. Dokazati navedene teoreme iz ove glave.
9. Neka je A = ¦1, 3, 5¦, B = ¦2, 3, 4, 5¦. Odrediti AB i B A.
10. Dokazati:
1) A`(B`C) = (A`B) ∪ (A ∩ C),
2) A`B = A`(A ∩ B),
3) A`B = (A ∪ B)`B,
4) (A`B) ∩ (C`D) = (A ∩ C)`(B ∪ D),
5) (A`B)`C = A`(B ∪ C),
6) A ∩ (B`C) = (A ∩ B)`C.
11. Koje od skupovnih jednakosti su taˇcne:
1) (A`B) C = (A B)`(B C),
2) A (B`C) = (A B)`(A C),
3) A (B ∩ C) = (AB) ∪ (A C),
4) A (B ∪ C) = (AB) ∩ (A C).
Glava 3
Relacije
3.1 Pojam relacije i osobine
Definicija 1. n−arna relacija, u oznaci ρ, je svaki podskup Dekartovog
proizvoda n skupova.
Primer 1. Navesti neke primere relacija.
Reˇsenje:
1) ” manje od ” u skupu realnih brojeva,
2) ” deljivo sa ” u skupu celih brojeva,
3) ” leˇzi na ” izmed¯u taˇcaka i pravih u ravni.
U zavisnosti od broja n iz prethodne definicije razlikujemo: unarnu (n =
1), binarnu (n = 2), ternarnu (n = 3), relaciju.
Binarna relacija skupa A je svaki podskup skupa A
2
. Ako je ρ ⊂ A B i
(a, b) ∈ ρ, kaˇzemo da je a u relaciji ρ sa b i to oznaˇcavamo sa aρb.
Relacije moˇzemo predstaviti:
1) opisivanjem (tekstualno),
2) skupom,
3) pomo´cu grafa,
4) navod¯enjem matematiˇcko-logiˇckog uslova,
5) tabelarno.
25
26 Glava 3. Relacije
Predstavljanja 2), 3) i 5) koriste se samo u sluˇcaju relacija nad konaˇcnim
skupovima.
Primer 2. Neka je dat skup A = ¦4, 5, 6¦ i relacija ρ ⊆ A
2
data sa xρy ako
i samo ako je x manji od y. Predstaviti relaciju ρ na preostala ˇcetiri naˇcina.
Reˇsenje:
1) skupom: ρ = ¦(4, 5), (4, 6), (5, 6)¦,
2) pomo´cu grafa:
Slika 1.
3) navod¯enjem matematiˇcko-logiˇckog uslova:
ρ = ¦(x, y)[x, y ∈ A ∧ x < y¦,
4) tabelarno:
ρ 4 5 6
4 ⊥ · ·
5 ⊥ ⊥ ·
6 ⊥ ⊥ ⊥
gde prva kolona predstavlja x, a prva vrsta y.
Definicija 2. Neka je ρ ⊂ A
2
. Za relaciju ρ se kaˇze da je:
1) refleksivna ako (∀x ∈ A)(xρx),
2) simetriˇcna ako (∀x, y ∈ A)(xρy ⇒ yρx),
3) antisimetriˇcna ako (∀x, y ∈ A)(xρy ∧ yρx ⇒ x = y),
4) tranzitivna ako (∀x, y, z ∈ A)(xρy ∧ yρz ⇒ xρz).
3.1. Pojam relacije i osobine 27
Primer 3. Neka su na skupu A = ¦1, 2, 3, 4¦ definisane slede´ce relacije:
1) ρ
1
= ¦(1, 1), (1, 2), (2, 2), (2, 3), (3, 3), (4, 4)¦,
2) ρ
2
= ¦(1, 3), (2, 4), (3, 1), (4, 2), (1, 1)¦,
3) ρ
3
= ¦(1, 1), (2, 2), (3, 4), (2, 3)¦,
4) ρ
4
= ¦(1, 2), (2, 4), (1, 4), (4, 4)¦,
5) ρ
5
= ¦(1, 1), (2, 2), (3, 3), (4, 4), (1, 2), (2, 3), (1, 3)¦,
6) ρ
6
= ¦(1, 1), (2, 2), (3, 3), (4, 4), (1, 2), (2, 1)¦.
Ispitati svojstva binarnih relacija i prikazati prvu preko grafa.
Reˇsenje: 1) refleksivna,
Slika 2.
2) simetriˇcna; 3) antisimetriˇcna; 4) tranzitivna; 5) refleksivna, antisime−
triˇcna i tranzitivna; 6) refleksivna, simetriˇcna i tranzitivna.
Definicija 3. Unija binarnih relacija ρ
1
i ρ
2
, u oznaci ρ
1
∪ ρ
2
, je skup:
ρ
1
∪ ρ
2
= ¦(x, y)[(x, y) ∈ ρ
1
∨ (x, y) ∈ ρ
2
¦.
Definicija 4. Presek binarnih relacija ρ
1
i ρ
2
, u oznaci ρ
1
∩ ρ
2
, je skup:
ρ
1
∩ ρ
2
= ¦(x, y)[(x, y) ∈ ρ
1
∧ (x, y) ∈ ρ
2
¦.
Primer 4. Na skupu A = ¦1, 2, 3, 4, 5¦ za date relacije
ρ
1
= ¦(1, 1), (1, 2), (1, 3), (3, 2)¦,
ρ
2
= ¦(5, 4), (4, 3), (1, 2), (2, 2), (1, 3)¦,
na´ci: ρ
1
∪ ρ
2
i ρ
1
∩ ρ
2
.
Reˇsenje:
28 Glava 3. Relacije
1) ρ
1
∪ ρ
2
= ¦(1, 1), (1, 2), (1, 3), (3, 2), (5, 4), (4, 3), (2, 2)¦,
2) ρ
1
∩ ρ
2
= ¦(1, 2), (1, 3)¦.
Definicija 5. Inverzna binarna relacija relacije ρ, u oznaci ρ
−1
, je skup
svih onih i samo onih ured¯enih parova (y, x), za koje je (x, y) ∈ ρ
(y, x) ∈ ρ
−1
⇔ (x, y) ∈ ρ
Primer 5. Na skupu A = ¦a, b, c, d, e¦ za relaciju
ρ = ¦(a, d), (b, c), (b, d)¦
na´ci inverznu relaciju ρ
−1
.
Reˇsenje: ρ
−1
= ¦(d, a), (c, b), (d, b)¦.
Definicija 6. Binarna relacija ρ definisana na skupu A je relacija ekviva-
lencije ako je refleksivna, simetriˇcna i tranzitivna (RST).
Relaciju koja je refleksivna, antisimetriˇcna i tranzitivna nazivamo relacija
poretka (RAT).
Uobiˇcajena oznaka za relaciju ekvivalencije je simbol ” ∼ ” (tilda), dok je
za relaciju poretka ” ≤ ”.
Relacija za koju vaˇzi ρ = ∅ je poznata kao prazna relacija, a ako je ρ = A
2
,
onda je ρ puna relacija.
Primer 6. Na skupu prirodnih brojeva N zadata je relacija ρ na slede´ci
naˇcin:
xρ y ⇔ x je ˇcinilac od y.
Ispitati relaciju ρ.
Reˇsenje: Za svako x ∈ N, x je ˇcinilac od x. Ako je x ˇcinilac od y i y
ˇcinilac od x onda je x = y. Na kraju, ako je x ˇcinilac od y i y ˇcinilac od
z onda je x ˇcinilac od z. Na osnovu izloˇzenog data relacija ρ je refleksivna,
antisimetriˇcna i tranzitivna, pa je ovo relacija poretka.
Teorema 1. Za neprazan skup A, presek proizvoljne neprazne familije re-
lacija ekvivalencije jeste relacija ekvivalencije skupa A.
3.2. Klase ekvivalencije 29
Definicija 7. Skup A na kome je definisana relacija poretka ≤ naziva se
parcijalno ured¯en skup. Ako pored toga za svaka dva elementa x i y skupa A
vaˇzi i:
x ≤ y ∨ y ≤ x
kaˇzemo da su elementi x i y uporedivi, a da je skup A totalno ured¯en.
Definicija 8. Neka je ≤ relacija poretka na skupu A, S ⊂ A i x ∈ A.
Element a je majoranta (gornje ograniˇcenje) skupa S ako je x ≤ a za sve
x ∈ S. Ako je a ∈ S, onda a nazivamo maksimum skupa S.
Element a je minoranta (donje ograniˇcenje) skupa S ako je a ≤ x za sve
x ∈ S. Ako je a ∈ S, onda a nazivamo minimum skupa S.
Definicija 9. Neka je ≤ relacija poretka na skupu A. Element a ∈ S ⊂ A
nazivamo maksimalan element skupa S, ako ne postoji x ∈ S takav da je
a ≤ x i x = a, tj.
a ∈ S ⊂ A je maksimalan element skupa S ⇔ (∃x ∈ S)(a ≤ x ∧ x = a)
ili
a ∈ S ⊂ A je maksimalan element skupa S ⇔ (∀x ∈ S)(a ≤ x ⇒ x = a).
Analogno se definiˇse minimalni element skupa S.
Maksimum (minimum) skupa S i maksimalni (minimalni) element skupa
S su razliˇciti pojmovi. Skup moˇze imati viˇse maksimalnih (minimalnih)
elemenata.
Teorema 2. Ako skup ima maksimum (minimum) onda je on jedinstven.
Definicija 10. Totalno ured¯en skup je dobro ured¯en relacijom poretka ako
svaki njegov neprazan skup ima minimum.
3.2 Klase ekvivalencije
Definicija 11 Klasa ekvivalencije elemenata x ∈ A relacije ∼ definisana
na skupu A, u oznaci C
x
, je skup svih elemenata skupa A koji su u relaciji
∼ sa elementima x
C
x
= ¦y[x ∈ A∧ x ∼ y¦ .
Teorema 3. Neka je ∼ klasa ekvivalencije skupa A i C
x
klasa ekvivalencije
elementa x ∈ A. Tada je za proizvoljne a, b ∈ A
30 Glava 3. Relacije
1) a ∈ C
a
,
2) a ∼ b ⇔ C
a
= C
b
.
Primer 7. Neka je na skupu A definisana relacija ekvivalencije ”∼”. Tada
su svake dve klase ekvivalencije relacije ” ∼ ” ili jednake ili disjunktne.
Dokazati.
Reˇsenje: Neka su x, y ∈ A. Treba dokazati da je C
x
= C
y
ili C
x
∩C
y
= ∅.
Ako pretpostavimo da je C
x
∩ C
y
= ∅, tada treba dokazati da je C
x
= C
y
.
Neka vaˇzi naˇsa pretpostavka. Tada
(∃z ∈ A) z ∈ C
x
∩ C
y
⇒ z ∈ C
x
∧ z ∈ C
y
⇒ z ∼ x ∧ z ∼ y
⇒ x ∼ z ∧ z ∼ y
⇒ x ∼ y.
Prema tome, ako je z ∈ C
x
, onda je z ∼ x, ˇsto zajedno sa x ∼ y daje z ∼ y,
a odavde z ∈ C
y
. Pokazali smo da je C
x
⊆ C
y
. Sliˇcno dokazujemo i da je
C
y
⊆ C
x
, pa je tada C
x
= C
y
.
Zadatak se moˇze reˇsiti i primenom teoreme 3.
Definicija 12. Koliˇcnik skup relacije ” ∼ ”, definisane na skupu A, u oz-
naci A/

, je skup svih klasa ekvivalencije relacije ” ∼ ”
A/

= ¦C
x
[x ∈ A¦.
Primer 8. Neka je na skupu A = ¦−1, 0, 1, 2¦ definisana binarna relacija
ρ = ¦(x, y)[ [x[ = [y[ ¦.
Ispitati preko grafa da li je ovo relacija ekvivalencije i ako jeste odrediti
koliˇcniˇcki skup.
Reˇsenje:
Slika 3.
Poˇsto je ovo relacija ekvivalencije koliˇcniˇcki skup je:
A/

= ¦ ¦−1, 1¦, ¦0¦, ¦2¦ ¦.
3.3. Zadaci 31
3.3 Zadaci
1. Navesti primere unarne, binarne i ternarne relacije.
2. Neka je dat skup A = ¦a, b, c, d¦. Koje od datih relacija na skupu A :
1) ρ
1
= ¦(a, b), (a, c), (a, d), (b, c), (b, d), (c, d)¦,
2) relacija ρ
2
zadata je grafom (slika 4)
Slika 4.
3)
ρ
3
= ¦(x, y)[x, y ∈ A ∧ x je po abecednom redu pre y ¦,
4) relacija ρ
4
zadata je tabelom:
ρ a b c d
a · · ⊥ ⊥
b ⊥ · · ·
c ⊥ ⊥ · ·
d · · ⊥ ⊥
su jednake?
3. Na skupu A = ¦a, 2, c, 4¦ date su relacije:
1) ρ
1
= ¦(a, 2), (c, 2), (a, c), (4, a)¦,
2) ρ
2
= ¦(4, 2), (2, 4), (a, c), (c, a)¦,
3) ρ
3
= ¦(c, c), (2, 2), (4, 4), (a, a)¦,
4) ρ
4
= ¦(d, 2), (4, 4), (c, a), (2, c)¦,
5) ρ
5
= ¦(c, c), (2, 2), (4, 4), (a, 2), (2, a), (a, d)¦.
32 Glava 3. Relacije
Ispitati svojstva binarnih relacija i prikazati ih grafom.
4. Napisati relaciju datu slede´com tabelom:
ρ 2 4 6 8
2 ⊥ · · ·
4 ⊥ · ⊥ ·
6 · · ⊥ ⊥
6 · · ⊥ ⊥
5. Na skupu A = ¦a, b, c, d, e¦ data je relacija ρ = ¦(a, a), (c, b), (e, d)¦.
Dopuniti relaciju ρ do:
1) relacije ekvivalencije,
2) relacije poretka.
6. Na skupu A = ¦a, b, c, d, e¦ za date relacije
ρ
1
= ¦(b, a), (c, e), (d, d), (e, d), (a, a)¦,
ρ
2
= ¦(b, b), (c, c), (a, b), (e, e), (b, a)¦,
na´ci: ρ
1
∪ ρ
2
i ρ
1
∩ ρ
2
.
7. Na skupu A = ¦1, 2, 3, 4¦ za relaciju
ρ = ¦(4, 1), (2, 3), (3, 1), (1, 1), (1, 4)¦
na´ci inverznu relaciju ρ
−1
.
8. Date su relacije:
1) ρ
1
= ¦(1, 1), (2, 2), (3, 3)¦
na skupu A = ¦1, 2, 3¦,
2) ρ
2
= ¦(1, 2), (4, 4), (3, 1), (2, 2), (1, 1), (3, 3), (1, 3), (3, 2), (2, 1), (2, 3)¦
na skupu A = ¦1, 2, 3, 4¦,
3) ρ
3
= ¦(1, 1), (1, 3), (1, 4), (2, 2), (2, 3), (3, 3), (2, 4), (4, 4), (3, 4)¦
na skupu A = ¦1, 2, 3, 4¦.
Ispitati osobine relacija. Za RST relacije na´ci koliˇcniˇcki skup, a za RAT
maksimalni (minimalni) element ako postoji.
9. Odrediti relaciju ekvivalencije ˇciji je koliˇcniˇcki skup:
A/

= ¦ ¦1, 3¦, ¦2, 4, 5¦, ¦7, 6¦ ¦.
Glava 4
Preslikavanje (funkcija)
4.1 Definicija preslikavanja
Definicija 1. Neka je X neprazan skup. Binarnu relaciju f ⊆ X Y
nazivamo preslikavanje (funkcija
1
) skupa X u skup Y , u oznaci f : X →
Y (ili X
f
→Y ), ako svakom elementu x ∈ X odgovara jedan i samo jedan
element y ∈ Y takav da je (x, y) ∈ f, tj.
f : X → Y ⇐⇒ (∀x ∈ X)(∀y, z ∈ Y ) ((x, y) ∈ f ∧ (x, z) ∈ f ⇒ y = z) .
Pojam preslikavanja (funkcije) spada u fundamentalne pojmove mate-
matike. Jasno je da se i ovde, kao kod relacija, radi o uspostavljanju
odred¯enih veza izmed¯u elemenata dva skupa. Svakako, i ove veze imaju neke
svoje osobenosti. Kod relacija smo imali da jedan element skupa X moˇze biti
povezan sa viˇse razliˇcitih elemenata skupa Y , dok kod preslikavanja imamo
da je jedan element skupa X u vezi sa najviˇse jednim elementom skupa Y .
Uz to se pretpostavlja da je svaki element skupa X u vezi sa nekim eleme-
ntom skupa Y .
ˇ
Cinjenicu da (x, y) ∈ f moˇzemo simboliˇcki zapisati i sa y = f(x). Element
f(x) skupa Y se naziva vrednost preslikavanja f u taˇcki x. Uobiˇcajeno je,
mada i pogreˇsno, da se preslikavanje f identifikuje sa vrednosti tog pres-
likavanja u taˇcki x, tj. sa f(x). Tako, na primer, kaˇzemo ”preslikavanje
sin x”, a treba re´ci ”preslikavanje sin”. Ovo ”nekorektno” izraˇzavanje je
ˇcesto podesno i zato ga primenjujemo bez ustruˇcavanja.
1
Napomenimo da ako se pridrˇzavamo preciznih matematiˇckih definicija pojam pre-
slikavanja i pojam funkcije nisu isti pojmovi. Dodatna objaˇsnjenja prevazilaze predmet
ovog udˇzbenika.
33
34 Glava 4. Preslikavanje (funkcija)
Primer 1. Neka su dati skupovi X = ¦1, 2, 3¦ i Y = ¦a, b, c¦. Neka su sada
f
1
, f
2
i f
3
podskupovi skupa X Y definisani sa :
1) f
1
= ¦(1, a), (2, c), (3, c)¦,
2) f
2
= ¦(1, b), (1, c), (2, d), (3, a)¦,
3) f
3
= ¦(2, c), (3, b)¦.
Koji od navedenih podskupova su preslikavanja?
Reˇsenje: Uoˇcavamo, imaju´ci na umu definiciju preslikavanja, da je f
1
preslikavanje skupa X u skup Y , dok f
2
i f
3
to nisu. f
2
ne ispunjava taj
uslov jer je (1, b) ∈ f
2
i (1, c) ∈ f
2
, tj. elementu 1 ∈ X odgovaraju elementi
b, c ∈ X. Kod f
3
imamo da je 1 ∈ X, a da nema sliku u Y , tj. f
3
(1) ne
postoji. Znamo da definicija preslikavanja obezbed¯uje da jedan original ima
taˇcno jednu sliku, ali je dopuˇsteno da dva razliˇcita originala imaju istu sliku
(f
1
(2) = f
1
(3) = c).
Definicija 2. Skup ured¯enih parova (x, f(x)) pretstavljen taˇckama u koo-
rdinatnom sistemu naziva se grafik funkcije f.
Elemente skupa X koji se preslikavaju u skup Y nazivamo originali ili
likovi, a elemente f(x) ∈ Y nazivamo slike originala x. Sam skup X nazi-
vamo skup originala ili domen od f, dok slike elemenata x nazivamo skup
vrednosti preslikavanja f ili kodomen za f.
Skup svih slika preslikavanja f : X → Y oznaˇcavamo sa f(X), tj. sa
f(X) = ¦f(x)[x ∈ X¦. Prema definiciji preslikavanja sledi da je f(X) ⊂ Y .
Preslikavanje f : X → Y , tj. f = ¦(x
1
, y
1
), (x
2
, y
2
), ...¦ moˇzemo oznaˇciti i
na slede´ci naˇcin:
f =

x
1
x
2
...
y
1
y
2
...

.
U prvoj vrsti su elementi skupa X (originali), a u drugoj odgovaraju´ce slike
iz skupa Y .
Primer 2. Za skupove X i Y iz predhodnog primera navesti jedan primer
preslikavanja f : Y −→ X.
Reˇsenje:
f =

a b c
3 2 3

.
4.2. Vrste preslikavanja 35
Primer 3. Neka je f : R →R preslikavanje skupa realnih brojeva u samog
sebe i neka je definisano sa
f = ¦(x, x
2
)[x ∈ R¦.
Objasniti reˇcima navedeno preslikavanje.
Reˇsenje: Ovo znaˇci da se svakom realnom broju x dodeljuje kao slika
njegov kvadrat x
2
. Zavisnost izmed¯u originala x i odgovaraju´ce slike y data
je odred¯enim zakonom pridruˇzivanja. Ovaj zakon moˇzemo iskazati formulom
f(x) = x
2
, tj. y = x
2
. Tada za funkciju f kaˇzemo da je zadata analitiˇcki,
tj. da je to analitiˇcki prikaz realne funkcije.
Svakako, funkcije se zadaju analitiˇcki ukoliko je to mogu´ce. Za ove funkcije,
ˇciji su domen i kodomen skupovi realnih brojeva kaˇzemo i da su numeriˇcke
funkcije. Za kodomen se kod njih uzima maksimalan podskup skupa realnih
brojeva na kome je definisana formula kojom je zadata funkcija, odnosno
skup svih realnih brojeva x za koje f(x) ima smisla u skupu realnih brojeva
(f(x) ∈ R).
4.2 Vrste preslikavanja
Definicija 3. Preslikavanje f : X → Y je preslikavanje skupa X ”na”
skup Y (sirjektivno preslikavanje), u oznaci f : X
na
−→ Y , ako je f(X) = Y ,
tj.
f : X
na
−→ Y ⇐⇒ f(X) = Y
ili
(∀y ∈ Y )(∃x ∈ X)(y = f(x)).
Primer 4. Navesti dva primera preslikavanja ”na”.
Reˇsenje:
1) Neka je f : R → R, pri ˇcemu je
f = ¦(x, y)[x ∈ R∧ y = x
3
¦
Navedeno preslikavanje (funkcija) je ”na” i x je nezavisno promenljiva
ili argument, a y je zavisno promenljiva.
2) Preslikavanje skupa X = ¦1, 2, 3, 4¦ na skup Y = ¦a, b, c¦ koje je
zadato sa
f =

1 2 3 4
a b a c

.
36 Glava 4. Preslikavanje (funkcija)
Definicija 4. Preslikavanje f : X −→ Y je ”jedan - jedan” (obostrano-
jednoznaˇcno ili injektivno) preslikavanje, u oznaci f : X
1−1
−→Y , ako razliˇcitim
originalima odgovaraju razliˇcite slike
(∀x
1
, x
2
∈ X)(x
1
= x
2
⇒ f(x
1
) = f(x
2
))
tj.
(∀x
1
, x
2
∈ X)(f(x
1
) = f(x
2
) ⇒ x
1
= x
2
).
Primer 5. Navesti dva primera preslikavanja ”1-1”.
Reˇsenje:
1) Neka je f : R → R, pri ˇcemu je
f(x) = 5x −1.
Tada je zaista
f(x
1
) = f(x
2
) ⇒ 5x
1
−1 = 5x
2
−1 ⇒ 5x
1
= 5x
2
⇒ x
1
= x
2
.
2) Neka je A = ¦1, 2, 3, 4¦, B = ¦a, b, c, d¦. Tada je preslikavanje f :
A → B dato sa
f =

1 2 3 4
b a d c

”1-1” preslikavanje.
Definicija 5. Ako je preslikavanje f : X −→ Y ”1-1” i ”na” tada kaˇzemo
da je f bijektivno preslikavanje (bijekcija).
Primer 6. Navesti primer bijektivnog preslikavanja f skupa X = ¦1, 3, 5, 7¦
na skup Y = ¦a, b, c, d¦.
Reˇsenje:
f =

1 3 5 7
a c b d

Definicija 6. Bijektivno preslikavanje f : X → X skupa X na samog
sebe zovemo i transformacija skupa X. Ako je X konaˇcan skup, onda za
bijektivno preslikavanje f : X → X kaˇzemo da je permutacija skupa
X. Ukoliko je (∀x ∈ X)(f(x) = x) preslikavanje nazivamo identiˇcko i
oznaˇcavamo ga sa I
X
.
4.3. Proizvod preslikavanja, inverzno preslikavanje 37
Definicija 7. Preslikavanje f : X → Y je konstantno preslikavanje ako se
svi elementi skupa X preslikavaju u jedan i samo jedan element skupa Y , tj.
(∀x ∈ X) (∃c ∈ Y ) f(x) = c .
Definicija 8. Neka su data dva skupa X i Y . Skupovi X i Y su ekviva-
lentni, u oznaci X ∼ Y , ako postoji bijekcija skupa X na skup Y. Za takve
skupove se joˇs kaˇze da su ekvipotentni (jednakobrojni), odnosno da imaju
istu kardinalnost (card(X) = card(Y ))
2
.
Definicija 9. Neka je dat skup X i njegov pravi podskup X

(X

⊂ X). Za
skup X kaˇzemo da je beskonaˇcan ako je ekvivalentan nekom svom pravom
podskupu X

. U protivnom, skup X je konaˇcan.
Primer 7. Da li je skup svih prirodnih brojeva N beskonaˇcan?
Reˇsenje: Skup N je beskonaˇcan, jer je ekvivalentan svom pravom pod-
skupu P = ¦2, 4, 6, ..., 2n, ...¦. Zaista, postoji bijekcija f : N −→ P defi-
nisana formulom f(x) = 2x.
Definicija 10. Za skup X kaˇzemo da je prebrojiv skup ako je ekvivalentan
skupu prirodnih brojeva.
Primer 8. Navesti jedan prebrojiv skup.
Reˇsenje: Na osnovu prethodnog zadatka, poˇsto je funkcija f(x) = 2x
bijekcija, skup svih parnih brojeva je prebrojiv.
4.3 Proizvod preslikavanja, inverzno preslikavanje
Definicija 11. Neka su data tri neprazna skupa X, Y i Z i neka su data
preslikavanja g : X −→ Y i f : Y −→ Z. Tada za preslikavanje h : X −→
Z odred¯eno sa (∀x ∈ X) h(x) = f(g(x)), a u oznaci h = f ◦ g kaˇzemo da je
proizvod (slaganje, kompozicija) preslikavanja f i g. Funkcija h je sloˇzena
funkcija.
Primer 9. Neka su dati skupovi X = ¦1, 2, 3¦, Y = ¦a, b¦ i Z = ¦d, e, k¦,
kao i preslikavanje
2
O tome ´ce viˇse reˇci biti u metodici matematike.
38 Glava 4. Preslikavanje (funkcija)
g =

1 2 3
a b b

f =

a b
e k

Na´ci proizvod preslikavanja h = f ◦ g.
Reˇsenje:
h = f ◦ g =

a b
e k

1 2 3
a b b

= f(g(x)) =

1 2 3
e k k

.
Primer 10. Za preslikavanja f(x) = 4x −6 i g(x) = 3x
2
+ 4x na´ci:
1) f(g(x)) =?
2) g(−10x + 5f(x)) =?
Reˇsenje:
1) f(g(x)) = f(3x
2
+ 4x) = 4(3x
2
+ 4x) −6 = 12x
2
+ 16x −6.
2) g(−10x+5f(x)) = g(−10x+5(4x−6)) = g(10x−30) = 3(10x−30)
2
+
4(10x −30) = 300x
2
−1760x + 2580.
Teorema 1. Kompozicija preslikavanja nije komutativna. ( Komutativnost
ne vaˇzi ˇcak ni tada kada je f : X → Y i g : Y → X ).
Primer 11. Neka su data preslikavanja f : X → Y, g : Y → Z i h : Z → S.
Tada vaˇzi da je
(h ◦ g) ◦ f = h ◦ (g ◦ f).
Reˇsenje: ((h ◦ g) ◦ f : X → S kao i h ◦ (g ◦ f) : X → S
(h ◦ g) ◦ f = h ◦ (g ◦ f)
1)
(∀x ∈ X) ((h ◦ g) ◦ f) (x) = h ◦ g(f(x)) = h(g(f(x)))
⇒ ((h ◦ g) ◦ f) (x) = h(g(f(x)))
4.3. Proizvod preslikavanja, inverzno preslikavanje 39
2)
(∀x ∈ X) (h ◦ (g ◦ f))(x) = h((g ◦ f)(x)) = h(g(f(x)))
⇒ (h ◦ (g ◦ f)) (x) = h(g(f(x))).
Iz 1) i 2) sledi tvrd¯enje.
Definicija 12. Neka je f : X → Y bijektivno preslikavanje, a I
X
identiˇcko
preslikavanje skupa X. Preslikavanje f
−1
: Y −→ X, koje ima osobinu da
je f
−1
◦ f = I
X
, nazivamo inverzno preslikavanje preslikavanja f.
Primer 12. Neka je f preslikavanje R −→ R odred¯eno formulom f(x) =
3x −2. Na´ci inverzno preslikavanje.
Reˇsenje: Za nalaˇzenje inverznog preslikavanja potrebno je najpre utvrditi
da je dato preslikavanje ”na” i ”1−1” preslikavanje. Poˇsto je (∀y ∈ R)(∃x ∈
R)(y = f(x)) navedeno preslikavanje je ”na”. Pokaˇzimo da je i ”1−1”. Treba
pokazati da iz f(x
1
) = f(x
2
) ⇒ x
1
= x
2
. U konkretnom primeru imamo da
je za x
1
f(x
1
) = 3x
1
− 2, a za x
2
je f(x
2
) = 3x
2
− 2. Poˇstuju´ci jednakost
f(x
1
) = f(x
2
), dobijamo da je 3x
1
−2 = 3x
2
−2 ⇒ 3x
1
= 3x
2
⇒ x
1
= x
2
,
tj. iz f(x
1
) = f(x
2
) ⇒ x
1
= x
2
za sve x
1
, x
2
∈ R, ˇsto znaˇci da
je f ”1-1” preslikavanje. Kako smo utvrdili neophodan uslov, to sada
prelazimo na odred¯ivanje formule za f
−1
. U tom cilju polazimo od je-
dnakosti f
−1
(f(x)) = x, a ˇsto nas dovodi do jednaˇcine posebne vrste, do tzv.
funkcionalne jednaˇcine, jer je nepoznata funkcija. Reˇsavamo je na slede´ci
naˇcin: za izraz 3x−2 uvodimo novi izraz, na primer a, tj. a = 3x−2. Sada,
reˇsavanjem te jednaˇcine po x dobijamo da je:
f
−1
(3x −2) = x ⇒

a = 3x −2 ⇒ a + 2 = 3x ⇒
a + 2
3
= x

⇒ f
−1
(a) =
a + 2
3
,
tj. ako koristimo uobiˇcajenu oznaku x, ima´cemo da je inverzna funkcija
datoj funkcija
f
−1
(x) =
x + 2
3
.
40 Glava 4. Preslikavanje (funkcija)
4.4 Zadaci
1. Neka su dati skupovi X = ¦2, 4, 6, 8¦ i Y = ¦a, b, c, d¦. Koji od navedenih
podskupova f, g i h skupa X Y definisani sa :
1) f = ¦(2, d), (4, c), (8, b), (4, a)¦,
2) g = ¦(4, b), (6, c), (8, d)¦,
3) h = ¦(2, a), (4, b), (6, c), (8, a)¦.
su preslikavanja?
2. Da li su preslikavanja f = x
2
− 2 i g =
x −1
x −2
na skupu racionalnih
brojeva preslikavanja ”na”?
3. Da li su preslikavanja f = 3x − 2x
3
i g =
4
x
2
−2
na skupu racionalnih
brojeva preslikavanja ”na” ili ”1-1”?
4. Da li su preslikavanja iz prethodna dva zadatka na skupu racionalnih
brojeva bijekcije?
5. Da li je preslikavanje f : X → Y , gde su skupovi X = ¦a, b, c, d¦ i
Y = ¦5, 6, 7, 8, 9¦, dato sa
f =

d b a c
7 5 6 9

bijekcija?
6. Na skupu X¦a, b, 1, 2¦ definisati jedno identiˇcko preslikavanje.
7. Data su preslikavanja f(x) = 3x−4 i g(x) = 4x
3
−3x na skupu raciona-
lnih brojeva. Na´ci
1) (f ◦ g)(x),
2) (g ◦ f)(x),
3) (f ◦ g
2
)(x),
4) g(4x −3f(x)).
8. Neka je preslikavanje f : Q −→ Q dato sa f(x) = 7 + 8x. Da li je
preslikavanje bijekcija, a ako jeste na´ci inverzno.
Glava 5
Algebarske strukture
5.1 Definicija operacije
Definicija 1. Neka je A neprazan skup i n ≥ 1 prirodan broj. Pod n -
arnom operacijom ω na nepraznom skupu A podrazumevamo preslikavanje
f : A
n
→ A. Pri tome za svako a
1
, a
2
, ..., a
n
∈ A postoji jedno a
n+1
∈ A,
tako da je ((a
1
, ..., a
n
), a
n+1
) ∈ ω, tj. ω(a
1
, ..., a
n
) = a
n+1
.
Broj n odred¯uje tzv. arnost ili rang operacije ω.
Specijalno za n = 1 imamo unarnu a za n = 2 imamo binarnu operaciju.
Kod binarnih operacija domen je A
2
(skup ured¯enih parova ˇcije su kompo-
nente elementi skupa A). Ako elemente domena obeleˇzimo sa u, a elemente
kodomena A sa z, tada odnos izmed¯u njih zapisujemo sa ω(u) = z. Dakle,
svakom paru elemenata x, y ∈ A pridruˇzuje se jedan element z ∈ A takav
da je ω(x, y) = z, ˇsto zapisujemo sa xωy = z. Same binarne operacije
obeleˇzavamo uglavnom sa +, , ∗, ◦ ili na neki drugi naˇcin. Tako umesto
ω(x, y) piˇsemo npr. x ∗ y, tj. x ∗ y = z.
Primer 1. Navesti primere unarne, binarne, ternarne i n-arne operacije.
Reˇsenje:
1) Unarna: Operacija ω(x) = −x na skupu celih brojeva Z.
2) Binarna: Na skupu celih brojeva Z imamo operacije zbira ω
1
(x, y) =
x +y i proizvoda ω
2
(x, y) = x y.
3) Ternarna: Na skupu celih brojeva definiˇsimo operaciju ω na slede´ci
naˇcin ω(x, y, z) = x +y −z.
41
42 Glava 5. Algebarske strukture
Ova ista operacija na skupu prirodnih brojeva N nije ternarna ope-
racija, jer recimo ω(2, 3, 7) nije prirodan broj.
4) n-arna: Na skupu prirodnih brojeva N moˇze se definisati operacija na
slede´ci naˇcin : svakoj ured¯enoj n-torci prirodnih brojeva pridruˇzujemo
njihov najve´ci zajedniˇcki delilac.
Definicija 2. Parcijalna (delimiˇcna) binarna operacija skupa A je preslika-
vanje nekog pravog podskupa skupa A
2
u skup A.
Primer 2. Navesti primere delimiˇcne (parcijalne, uslovne) operacije.
Reˇsenje: Deljenje je delimiˇcna operacija u skupu racionalnih brojeva Q,
jer je izraz
x
y
definisan pod uslovom da je y = 0.
Operacije se prikazuju pomo´cu Kelijevih tablica. Slede´ca Kelijeva tablica
definiˇse jednu binarnu operaciju ∗ na skupu ¦a, b¦:
∗ a b
a a b
b a a
Prema ovoj tablici je: a ∗ a = a, a ∗ b = b, b ∗ a = a i b ∗ b = a.
Kada je na skupu definisana jedna ili viˇse operacija, tada kaˇzemo da je
zadata algebarska struktura.
Definicija 3. Za skup A ⊆ X kaˇzemo da je zatvoren u odnosu na operaciju
◦ definisanu na skupu X ako je
(∀x, y ∈ A) (x ◦ y ∈ A) .
Primer 3. Da li je svaki neprazan podskup A skupa prirodnih brojeva N
zatvoren u odnosu na operaciju NZS (najmanji zajedniˇcki sadrˇzilac)? Na−
vesti joˇs neke primere.
Reˇsenje: Jeste, jer je ispunjen uslov (∀x, y ∈ A) x NZS y ∈ A. Skup
svih parnih celih brojeva zatvoren je u odnosu na operacije ”+”. Med¯utim,
to ne vaˇzi za skup neparnih celih brojeva.
5.2. Grupoid 43
5.2 Grupoid
Definicija 4. Neka je A neprazan skup. Ured¯enu dvojku (A, ◦) nazivamo
grupoid ako je skup A zatvoren u odnosu na operacija ◦ tj.
(∀x, y)(x, y ∈ A ⇒ x ◦ y ∈ A).
Definicija 5. Neka su na skupu A definisane dve binarne operacije ◦ i ∗.
Kaˇzemo da je operacija ◦ levo distributivna u odnosu na operaciju ∗ ako je
(∀x, y, z ∈ A) x ◦ (y ∗ z) = (x ◦ y) ∗ (x ◦ z) .
Operacija ◦ je desno distributivna u odnosu na operaciju ∗ ako je
(∀x, y, z ∈ A) (y ∗ z) ◦ x = (y ◦ x) ∗ (z ◦ x) .
Za operaciju ◦ kaˇzemo da je distributivna u odnosu na operaciju ∗ ako je i
levo i desno distributivna u odnosu na operaciju ∗.
Definicija 6. Neka je (A, ◦) grupoid. Tada
ako vaˇzi onda je grupoid A
(∀x ∈ A)(∀z ∈ A)(∀y ∈ A)
x ◦ (y ◦ z) = (x ◦ y) ◦ z asocijativan
(∃e ∈ A)(∀x ∈ A)(x ◦ e = e ◦ x = x) sa jedinicom e
(ili sa neutralnim elementom)
(∃0 ∈ A)(∀x ∈ A)(x ◦ 0 = 0 ◦ x = 0) sa nulom 0
(∀x ∈ A)(∀y ∈ A)(x ◦ y = y ◦ x) komutativan (ili Abelov)
(∀x ∈ A)(∀y ∈ A)(∀z ∈ A)
x ◦ (y ◦ z) = (x ◦ y) ◦ (x ◦ z) distributivan
(x ◦ y) ◦ z = (x ◦ z) ◦ (y ◦ z)
(∀x ∈ A)(x ◦ x = x) idempotentan
(∀x ∈ A)(∀y ∈ A)(∀z ∈ A)
x ◦ y = x ◦ z ⇒ y = z kancelativan
y ◦ x = z ◦ x ⇒ y = z
44 Glava 5. Algebarske strukture
Primer 4. Ako za operaciju ◦ postoji neutralni element, tada je on jedi-
nstven. Dokazati.
Reˇsenje: Pretpostavimo da postoje dva neutralna elementa e i e
1
(e =
e
1
). Tada je (e ◦ e
1
= e
1
◦ e = e ∧ e
1
◦ e = e ◦ e
1
= e
1
) ⇒ e = e
1
ˇsto je
protivureˇcno pretpostavci da je e = e
1
.
Primer 5. Za operacije sabiranje i mnoˇzenje u skupu celih brojeva Z odre-
diti neutralne elemente.
Reˇsenje: To su brojevi 0 i 1 redom.
Definicija 7. Za element x grupoida (A, ◦) sa jediniˇcnim elementom e, el-
ement x
−1
je inverzni ako vaˇzi:
x ◦ x
−1
= x
−1
◦ x = e.
Primer 6. Neka je na skupu A definisana neka asocijativna operacija za
koju postoji neutralni element e. Ako pri tom postoji i inverzni element x
−1
elementa x ∈ A, tada je on jedinstven. Dokazati.
Reˇsenje: Dokaz izvodimo polaze´ci od protivureˇcne pretpostavke. Neka
postoje dva inverzna elementa x
−1
1
i x
−1
2
(x
−1
1
= x
−1
2
) elementa x. Tada je

x
−1
1
◦ x

◦ x
−1
2
= e ◦ x
−1
2
= x
−1
2
∧ x
−1
1

x ◦ x
−1
2

= x
−1
1
◦ e = x
−1
1
.
Kako je operacija ◦ asocijativna, to je i

x
−1
1
◦ x

◦ x
−1
2
= x
−1
1

x ◦ x
−1
2

,
a ˇsto znaˇci da je i x
−1
1
= x
−1
2
, ˇsto je protivreˇcno pretpostavci da je x
−1
1
= x
−1
2
.
5.3 Grupa, prsten, polje
Definicija 8. Grupoid (A, ◦) nazivamo polugrupa (ili semigrupa) ako je
ope- racija ◦ asocijativna.
Definicija 9. Polugrupu (A, ◦) nazivamo grupa ako ona ima neutralni ele-
ment i ako svaki element ima inverzni.
Teorema 1. Neka je (A, ◦) grupa. Tada je za sve x, y, z ∈ A
x ◦ y = x ◦ z ∧ y ◦ a = z ◦ a ⇒ y = z.
5.3. Grupa, prsten, polje 45
Teorema 2. Neka je (A, ◦) grupa. Tada za sve a, b ∈ A jednaˇcine
a ◦ x = b i y ◦ a = b
imaju jedinstveno reˇsenje po x i po y.
Definicija 10. Grupu (A, ◦) nazivamo komutativna ili Abelova grupa ako
je operacija ◦ komutativna.
Primer 7. Navesti primer polugrupe i komutativne grupe.
Reˇsenje:
1) Grupoid (N, +) je polugrupa.
2) Grupoid (Z, +) je komutativna grupa, a (Z, ) nije grupa. Takod¯e,
(Q, +) je komutativna grupa, a (Q, ) nije grupa.
Primer 8. Na skupu A = ¦e, a, b, c¦ ispitati osobine algebarske strukture
(A, ◦), gde je operacija ◦ data tablicom:
◦ e a b c
e e a b c
a a e c b
b b c e a
c c b a e
Reˇsenje:
1) Iz tablice se neposredno proverava da je (∀x, y ∈ A) (x ◦ y ∈ A) pa je
skup A zatvoren u odnosu na operaciju ◦. Sledi da je (A, ◦) grupoid.
2) Operacija ◦ je asocijativna. Na primer
a ◦ (b ◦ c) = a ◦ a = e = c ◦ c = (a ◦ b) ◦ c.
Sledi da je (A, ◦) polugrupa.
3) Poˇsto je e ◦ e = e, e ◦ a = a ◦ e = a, e ◦ b = b ◦ e = b i e ◦ c = c ◦ e = c
imamo da je element e jediniˇcni element grupoida (A, ◦).
4) Svaki element x ∈ A ima svoj inverzni x
−1
i on je x
−1
= x.
46 Glava 5. Algebarske strukture
5) Operacija ◦ je komutativna, jer je: a ◦ b = c = b ◦ a, a ◦ c = b = c ◦ a i
b ◦ c = a = c ◦ b.
Na osnovu 2), 3), 4) i 5) imamo da je (A, ◦) komutativna grupa.
Definicija 11. Ured¯enu trojku (A, ∗, ◦), gde je A neprazan skup, a ∗ i ◦ dve
binarne operacije skupa A nazivamo prsten, ako je
1. (A, ∗) Abelova grupa
2. (A, ◦) polugrupa
3. ◦ distributivna u odnosu na ∗.
Primer 9. Na skupu A = ¦0, 1, 2, 3¦ date su operacije ∗ i ◦ tablicama:
∗ 0 1 2 3
0 0 1 2 3
1 1 2 3 0
2 2 3 0 1
3 3 0 1 2
◦ 0 1 2 3
0 0 0 0 0
1 0 1 2 3
2 0 2 0 2
3 0 3 2 1
Dokazati da je (A, ∗, ◦) prsten.
Reˇsenje: Struktura (A, ∗, ◦) je prsten ako vaˇzi:
1) struktura (A, ∗) komutativna grupa,
2) struktura (A, ◦) polugrupa,
3) ◦ distributivna u odnosu na ∗.
1) a) Iz tablice se uoˇcava da je (∀x, y ∈ A) (x ∗ y ∈ A) pa je skup A
zatvoren u odnosu na operaciju ∗. Sledi da je (A, ∗) grupoid.
b) Operacija ∗ je asocijativna. Na primer
0 ∗ (1 ∗ 2) = 0 ∗ 3 = 3 = 1 ∗ 2 = (0 ∗ 1) ∗ 2.
Sledi da je (A, ∗) polugrupa.
c) Poˇsto je 0∗0 = 0, 0∗1 = 1∗0 = a, 0∗2 = 2∗0 = 2 i 0∗3 = 3∗0 = 3
imamo da je element e

= 0 jediniˇcni element grupoida (A, ∗).
5.3. Grupa, prsten, polje 47
d) Svaki element x ∈ A ima svoj inverzni x
−1
i to: za x = 0 inverzni
je x
−1
= 0, za x = 1 inverzni je x
−1
= 3, za x = 2 inverzni je
x
−1
= 2.
e) Operacija ∗ je komutativna jer je: 1∗2 = 3 = 2∗1, 1∗3 = 0 = 3∗1
i 2 ∗ 3 = 1 = 3 ∗ 2.
Na osnovu b), c), d) i e) imamo da je (A, ∗) komutativna grupa.
2) struktura (A, ◦) polugrupa,
a) Iz tablice se uoˇcava da je (∀x, y ∈ A) (x ◦ y ∈ A) pa je skup A
zatvoren u odnosu na operaciju ◦. Sledi da je (A, ◦) grupoid.
b) Operacija ◦ je asocijativna. Na primer
3 ◦ (1 ◦ 2) = 3 ◦ 2 = 2 = 1 ◦ 2 = (3 ◦ 1) ◦ 2.
Sledi da je (A, ∗) polugrupa.
c) Imamo da je 2 ◦ 2 = 0 i 2 = 0.
Na osnovu b) i c) imamo da je (A, ◦) najviˇse polugrupa.
3) Da je ◦ distributivna u odnosu na ∗ proveravamo zamenom direktno
iz tablica.
Definicija 12. Prsten (A, ∗, ◦) zovemo polje, ako je (A`¦e

¦, ◦) Abelova
grupa, gde je e

neutralni element operacije ◦.
Primer 10. Navesti primere algebarskih struktura koje su prsten i polje.
Reˇsenje:
1) (Z, +, ) je prsten celih brojeva.
2) (Q, +, ) je polje racionalnih brojeva.
Definicija 13. Preslikavanje f : A → B se naziva homomorfizam strukture
(A, ◦) u (B, ) ako vaˇzi:
(∀x, y ∈ A) ( f(x ◦ y) = f(x) f(y) ).
Ako je uz to preslikavanje f(x) bijekcija, onda se naziva izomorfizam. Ovako
preslikavanje definisano na istoj algebarskoj strukturi se naziva automo-
rfizam.
48 Glava 5. Algebarske strukture
5.4 Zadaci
1. Da li su strukture (N, −) i (N, :) grupoidi?
2. Za a, b ∈ N date su operacije:
1) a ◦ b =
−b + 4
a + 12
,
2) a ◦ b = a + 4b,
3) a ◦ b = 12 −ab.
Ispitati komutativnost i asocijativnost navedenih operacija. Izraˇcunati: −1◦
−2, 4 ◦ 9 i −12 ◦ 9.
3. Neka je na skupu N
0
definisana operacija ∗ sa: a ∗ b = a + 3b. Ispitati
da li postoji jediniˇcni element.
4. Na skupu A = ¦a, b, c¦ data je operacija ◦
◦ a b c
a a b c
b b c a
c c a b
Koji od elemenata iz skupa A ima inverzni element? Da li je operacija ◦
komutativna?
5. Na skupu A = ¦a, b, c, d¦ date su operacije ∗ i ◦ tablicama:
∗ a b c d
a a x
1
c d
b b c x
2
a
c x
3
d a b
d d a b x
4
◦ a b c d
a a a y
1
a
b a y
2
c d
c y
3
c a c
d a d c y
4
Odrediti x
i
, y
i
∈ A; i = 1, 2, 3, 4, tako da je algebarska struktura (A, ∗, ◦)
prsten.
6. Neka je (Z, +, ) prsten celih brojeva i (¦0, 1¦, +, ) polje. Preslikavanje
f : Z → ¦0, 1¦, za n ∈ Z, dato je sa
f(x) =

1, x = 2n
0, x = 2n + 1
Ispitati da li je f(x) homomorfizam.
Glava 6
Skupovi brojeva
6.1 Prirodni brojevi
Sluˇze´ci se intuitivnim pristupom, moˇzemo re´ci da je prirodan broj x svaki
element x ∈ N, gde je skup N dat sa
N = ¦1, 2, 3, 4, . . .¦
ˇ
Cesto u praksi skup prirodnih brojeva proˇsirujemo (dodajemo nove ele-
mente) sa brojem 0 i tada ga oznaˇcavamo sa N
0
. Kao ˇsto je poznato,
na proˇsirenom skupu prirodnih brojeva N
0
za operacije sabiranja (+) i
mnoˇzenja () vaˇzi:
x +y = y +x x y = y x komutativnost
(x +y) +z = x + (y +z) (x y) z = x (y z) asocijativnost
x + 0 = x x 1 = x jediniˇcini element
x (y +z) = x y +x z distributivnost
(y +z) x = y x +z x u odnosu na +
Intuitivno zasnivanje nauˇcne teorije moˇze dovesti do protivreˇcnosti. Ovaj
nedostatak se prevazilazi aksiomatskim zasnivanjem nauˇcnih teorija, ˇsto
´cemo pokazati na primeru skupa prirodnih brojeva.
U aksiomatski zasnovanoj teoriji kre´ce se od osnovnih pojmova i aksioma.
Osnovni pojmovi se ne definiˇsu i o njima jednostavno postoji samo intuitivna
predstava. Pojmovi koji nisu osnovni nazivaju se izvedeni pojmovi. Osobine
pojmova (osnovnih i izvedenih) iskazujemo pomo´cu tvrd¯enja. Aksiome su
49
50 Glava 6. Skupovi brojeva
tvrd¯enja koja ne dokazujemo, ve´c ih prihvatamo kako su navedena. Tvrd¯enja
koja nisu aksiome nazivamo teoreme i njih je potrebno dokazati na osnovu
aksioma ili ve´c prethodno dokazanih teorema.
Metoda ˇcija je osnovna karakteristika da se svi novi zakljuˇcci izvode iz ranije
utvrd¯enih zakljuˇcaka, tj. svaka nova teorema se dokazuje na osnovu aksioma
i ve´c dokazanih teorema, naziva se deduktivna metoda.
Aksiome skupa prirodnih brojeva poznate su pod nazivom Peanove aksi-
ome. Polaze´ci od osnovnih pojmova
- konstante, u oznaci 1 (jedan)
- unarne operacije, u oznaci

(prim)
- pojma skupa
Peanove aksiome glase:
A
1
: 1 je prirodan broj.
1 ∈ N
A
2
: Za svaki prirodan broj x postoji jedan i samo jedan njegov sledbenik
x

koji je takod¯e prirodan broj. (Broj x zovemo prethodnik broja x

).
(∀x ∈ N) (∃
1
x

∈ N)
A
3
: 1 nije sledbenik ni jednog prirodnog broja.
(∀x ∈ N) (1 = x

)
A
4
: Ako su sledbenici dva prirodna broja jednaki, onda su ta dva prirodna
broja jednaka.
(∀x, y ∈ N) (x

= y

⇒ x = y)
A
5
: Neka je skup M ⊆ N. Ako vaˇzi:
1) 1 ∈ M,
2) x ∈ M ⇒ x

∈ M,
tada je M = N.
6.1. Prirodni brojevi 51
Poslednja aksioma A
5
se naziva aksioma matematiˇcke indukcije i ima veliku
primenu prilikom dokazivanja raznih tvrd¯enja na skupu prirodnih brojeva i
tu se pojavljuje u slede´coj formulaciji:
A

5
: Neko tvrd¯enje koje se odnosi na prirodne brojeve taˇcno je za svaki
prirodan broj ako ima slede´ca dva svojstva
1) Tvrd¯enje je taˇcno za broj 1.
2) Ako je tvrd¯enje taˇcno za broj n, onda je taˇcno i za broj n+1.
Primer 1. Dokazati da za svaki prirodan broj n vaˇzi 2
n
> n.
Reˇsenje: Imamo da je
(i) tvrd¯enje taˇcno za broj 1, jer je 2
1
> 1.
(ii) Pretpostavimo da tvrd¯enje vaˇzi za n.
(iii) Pokaˇzimo da vaˇzi za n + 1. Imamo da je 2
n+1
= 2 2
n
> 2n ≥ n + 1,
ˇcime smo dokazali da tvrd¯enje vaˇzi za svaki prirodan broj n.
Na osnovu aksiome A
1
imamo da je 1 prirodan broj. Na osnovu aksiome
A
2
imamo da postoji taˇcno jedan sledbenik 1

koga oznaˇcavamo simbolom
2. Poˇsto je 2 prirodan broj, on na osnovu aksiome A
2
ima samo jednog
sledbenika 2

, koji po aksiomi A
3
nije 1, te ga oznaˇcavamo simbolom 3.
Sledbenik 3

, po aksiomi A
4
ne moˇze biti 2 jer je on ve´c sledbenik broja 1,
te ga oznaˇcavamo sa 4 itd., za sve prirodne brojeve u skladu sa aksiomom
A
5
. Na taj naˇcin aksiomatski formiramo skup prirodnih brojeva
N = ¦1, 2, 3, 4, . . .¦
U aksiomatski zasnovanoj teoriji prirodnih brojeva uvodimo operacije
sabiranje i mnoˇzenje na slede´ci naˇcin:
Definicija 1. Sabiranje na skupu prirodnih brojeva, u oznaci +, je binarna
operacija sa slede´cim osobinama:
1) (∀x ∈ N) x + 1 = x

2) (∀x, y ∈ N) x +y

= (x +y)

Primer 2. Dokazati da je 7 + 3 = 10.
52 Glava 6. Skupovi brojeva
Reˇsenje: Imamo da je
7+3 = 7+2

= (7+2)

= (7+1

)

= ((7+1)

)

= ((7

)

)

= (8

)

= (9)

= 10.
U navedenom primeru brojevi 7 i 3 se nazivaju sabirci, dok se broj 10 naziva
zbir.
Definicija 2. Mnoˇzenje na skupu prirodnih brojeva, u oznaci , je binarna
operacija sa slede´cim osobinama:
1) (∀x ∈ N) x 1 = x
2) (∀x, y ∈ N) x y

= x y +x
Primer 3. Dokazati da je 7 3 = 21.
Reˇsenje: Imamo da je
7 3 = 7 2

= 7 2 + 7 = 7 1

+ 7 = (7 1 + 7) + 7 = 7 + 7 + 7 = 21.
U navedenom primeru brojevi 7 i 3 se nazivaju ˇcinioci, dok se broj 21 naziva
proizvod.
Na poˇcetku ove glave navedena su tvrd¯enja koja vaˇze za operacije sabi-
ranje i mnoˇzenje. Pored njih vaˇze i slede´ca tvrd¯enja:
Teorema 1. Neka su x, y, z ∈ N. Tada je
1) x = y ⇔ x +z = y +z
2) x +x +. . . +x
. .. .
y puta
= y x
Definicija 3. Stepenovanje prirodnog broja x prirodnim brojem n, u oznaci
x
n
, je binarna operacija sa slede´cim osobinama:
1) (∀x ∈ N) x
1
= x
2) (∀x, n ∈ N) x
n

= x
n
x
Broj x
n
je stepen, broj x je osnova ili baza, a broj n je izloˇzilac ili eksponent.
6.1. Prirodni brojevi 53
Primer 4. Dokazati da je 7
3
= 343.
Reˇsenje: Imamo da je
7
3
= 7
2

= 7
2
7 = 7
1

7 = (7
1
7) 7 = 7 7 7 = 343.
Osobine stepenovanja na skupu prirodnih brojeva iskazane su slede´com
teoremom:
Teorema 2. Neka su x, y, n, m ∈ N. Tada je
1) x x . . . x
. .. .
n puta
= x
n
2) x
n
x
m
= x
n+m
3) (x
n
)
m
= x
n·m
4) (x y)
n
= x
n
y
n
Primer 5. Dokazati da je 4
3
= 64.
Reˇsenje: Imamo da je
4
3
= 4
2

= 4
2
4 = 4
1

4 = (4
1
4) 4 = 4 4 4 = 64.
Pre definicije operacije oduzimanja neophodno je uvesti definicije relacija
manje (u oznaci < ), manje ili jednako (u oznaci ≤ ), ve´ce (u oznaci > ) i
ve´ce ili jednako (u oznaci ≥ ).
Definicija 4. Za x, y ∈ N relacije <, ≤, > i ≥ definiˇsemo na slede´ci naˇcin:
1) x < y ⇔ (∃z ∈ N) y = x +z
2) x ≤ y ⇔ x < y ∨ x = y
3) x > y ⇔ y < x
4) x ≥ y ⇔ x > y ∨ x = y
Navedene relacije imaju slede´ce osobine:
Teorema 3. Neka su x, y, z, u, v ∈ N. Tada je:
1) x ≤ y ∧ y ≤ x ⇒ x = y
54 Glava 6. Skupovi brojeva
2) x < y ∧ y < z ⇒ x < z
3) x ≤ y ∧ y ≤ z ⇒ x ≤ z
4) x > y ∧ y > z ⇒ x > z
5) x ≥ y ∧ y ≥ z ⇒ x ≥ z
6) x < y ⇔ x +z < y +z
7) x < y ∧ u < v ⇒ x +u < y +v
8) x < y ⇔ x z < y z
9) x < y ∧ u < v ⇒ x u < y v
U glavi 7 opˇsirnije ´cemo razmotriti linearne jednaˇcine sa jednom nepo-
znatom. Pre toga, uoˇcimo jednaˇcinu:
x + 1 = 1
Ova jednaˇcina nema reˇsenja u skupu N (jer je x

= 1 u suprotnosti sa
Peanovom aksiomom A
3
). Analogno se utvrd¯uje da za a, b ∈ N i a < b
jednaˇcina x +b = a nema reˇsenja u skupu N.
Teorema 4. Za a, b ∈ N postoji jedan i samo jedan prirodan broj x takav
da je x +b = a ako i samo ako je b < a.
Na osnovu navedene teoreme slede´ca definicija je korektna:
Definicija 5. Za b < a, oduzimanje prirodnog broja b od prirodnog broja a,
u oznaci a − b, je binarna operacija koja navedenim prirodnim brojevima a
i b pridruˇzuje prirodan broj x na slede´ci naˇcin x +b = a.
To zapisujemo i sa
x = a −b
Broj a je umanjenik, broj b je umanjilac a broj x je razlika.
Oduzimanje u skupu prirodnih brojeva je parcijalna (uslovna) operacija
jer je definisana samo u sluˇcaju kada je b < a (umanjilac je manji od umanje-
nika).
Teorema 5. Neka su x, y, z, u, v ∈ N. Ako je umanjilac manji od uma-
njenika onda vaˇzi:
6.1. Prirodni brojevi 55
1) x −y = u −v ⇔ x +v = y +u
2) x < y −z ⇔ x +z < y
3) x −y < z ⇔ x < z +y
4) x −y < u −v ⇔ x +v < y +u
5) x + (y −z) = (x +y) −z
6) (x −y) + (u −v) = (x +u) −(y +v)
7) x −(y −z) = (x +z) −y
8) (x −y) −z = x −(y +z)
9) (x −y) −(u −v) = (x +v) −(y +u)
10) x (y −z) = x y −x z
11) x = y ⇒ x z = y z
12) x z = y z ⇒ x = y
Pre definicije operacije oduzimanje morali smo da definiˇsemo relaciju
<. Analogno, pre definicije operacije deljenja moramo definisati binarnu
relaciju ”se sadrˇzi”, na slede´ci naˇcin:
Definicija 6. Prirodan broj x se sadrˇzi u prirodnom broju y, u oznaci x[y,
ako i samo ako postoji z ∈ N takav da je y = x z.
Ako je x[y moˇze se pokazati da postoji taˇcno jedan takav z ∈ N da je y = xz.
Na osnovu toga, slede´ca definicija je korektna:
Definicija 7. Za b[a, deljenje prirodnog broja a sa prirodnim brojem b, u
oznaci a : b, je binarna operacija koja navedenim prirodnim brojevima a i b
pridruˇzuje prirodan broj x na slede´ci naˇcin a = x b.
To zapisujemo i sa
x = a : b
Broj a je deljenik, broj b je delilac a broj x je koliˇcnik.
ˇ
Cesto koliˇcnik a : b
predstavljamo i u obliku
a
b
56 Glava 6. Skupovi brojeva
i tada
a
b
nazivamo razlomak, broj a brojilac, dok broj b nazivamo imenilac.
Deljenje u skupu prirodnih brojeva je parcijalna (uslovna) operacija jer
je definisana samo u sluˇcaju kada je b[a.
Ukoliko je b[a, tada kaˇzemo i da je broj a deljiv brojem b = 0.
6.2 Celi brojevi
U prethodnom poglavlju pokazali smo kako se aksiomatski zasniva skup
prirodnih brojeva sa osnovnim raˇcunskim operacijama. Osnovna namera
je bila da se pokaˇze naˇcin aksiomatskog zasnivanja odred¯enih matematiˇckih
teorija. Dalja izgradnja skupova brojeva ne´ce biti aksiomatska, ve´c viˇse intu-
itivna (zbog namene ovog udˇzbenika). Na aksiomatski zasnivanom skupu
prirodnih brojeva ve´c smo naglasili da je operacija oduzimanja uslovna ope-
racija, jer jednaˇcina x + b = a ima reˇsenje po x samo u sluˇcaju b < a.
ˇ
Sta
su reˇsenja jednaˇcine u sluˇcaju kada je:
1) b = a
2) b > a ?
Ako ˇzelimo da damo odgovor na ovo pitanje moramo skup prirodnih brojeva
proˇsiriti, u prvom sluˇcaju brojem 0, a u drugom sluˇcaju brojevima iz skupa
koji ´cemo nazvati skup celih negativnih brojeva, u oznaci Z

, koga definiˇsemo
sa:
Z

= ¦−x[x ∈ N¦.
Na taj naˇcin smo dobili novi skup, skup celih brojeva, koga oznaˇcavamo sa
Z i definiˇsemo sa:
Z = N ∪ ¦0¦ ∪ Z

.
Iz praktiˇcnih razloga kada govorimo o skupu celih brojeva onda skup priro-
dnih brojeva N oznaˇcavamo sa Z
+
i nazivamo ga skup celih pozitivnih bro-
jeva, tj.
Z = Z
+
∪ ¦0¦ ∪ Z

.
Na skupu Z jednaˇcina x = a − b ima reˇsenje za svaki odabir brojeva a i b,
pa je operacija oduzimanje unutraˇsnja operacija na skupu Z.
Neka su x, y ∈ N. Navodimo pravila za izraˇcunavanje zbira i proizvoda
celih brojeva, kada je bar jedan sabirak (ˇcinilac) ceo negativan broj. U
prvom sluˇcaju imamo
6.2. Celi brojevi 57
x + (−y) =

x −y, x ≥ y
−(y −x), x < y
x (−y) = −(x y).
Primer 6. Izraˇcunati: 7 + (−5) =?, 3 + (−12) =? i 7 (−6) =?
Reˇsenje: Imamo da je
7 + (−5) = 7 −5 = 2
3 + (−12) = −(12 −3) = −9
7 (−6) = −(7 6) = −42.
U drugom sluˇcaju imamo
(−x) +y =

y −x, x ≤ y
−(x −y), x > y
(−x) y = −(x y).
Primer 7. Izraˇcunati: (−7) + 5 =?, (−3) + 12 =? i (−7) 6 =?
Reˇsenje: Imamo da je
(−7) + 5 = −(7 −5) = −2
(−3) + 12 = 12 −3 = 9
(−7) 6 = −(7 6) = −42.
U tre´cem sluˇcaju imamo
(−x) + (−y) = −(x +y)
(−x) (−y) = x y.
Primer 8. Izraˇcunati: (−7) + (−5) =? i (−7) (−6) =?
Reˇsenje: Imamo da je
(−7) + (−5) = −(7 + 5) = −12
58 Glava 6. Skupovi brojeva
(−7) (−6) = 7 6 = 42.
Na kraju, sabiranje i mnoˇzenje nulom dato je slede´cim pravilima
x + 0 = 0 +x = x
x + (−x) = 0
x 0 = 0 x = 0.
Za dati broj x ∈ Z broj −x nazivamo suprotan broj broja x.
Preostalo je da definiˇsemo pravila i za operacije oduzimanje i deljenje.
Operaciju oduzimanja definiˇsemo preko operacije sabiranja na slede´ci naˇcin:
x −y = x + (−y), x, y ∈ Z.
Deljenje u skupu Z definiˇsemo kao u skupu N, uz uslov da je imenilac razliˇcit
od nule.
Neka su x, y ∈ N. Tada, u sluˇcaju da je deljenik ili delilac ceo negativan
broj, za operaciju deljenja vaˇze slede´ca pravila:
x : (−y) = −(x : y)
(−x) : y = −(x : y)
(−x) : (−y) = x : y.
Primer 9. Izraˇcunati: 8 : (−2) =?, (−9) : 3 =? i (−12) : (−6) =?
Reˇsenje: Imamo da je
8 : (−2) = −(8 : 2) = −4
(−9) : 3 = −(9 : 3) = −3
(−12) : (−6) = 12 : 6 = 2.
Operacija deljenje u skupu celih brojeva nije unutraˇsnja operacija (ona je
uslovna), jer recimo 2 : 3 ∈ Z.
Na skupu Z relacije <, ≤, >, ≥ se definiˇsu analogno kao na skupu N.
Teorema 6. Slede´ca tvrd¯enja su taˇcna:
6.3. Racionalni brojevi 59
1) x ∈ N ⇒ (x > 0 ∧ −x < 0)
2) x < y ⇔ −x > −y, x, y ∈ Z
3) z > 0 ∧ x < y ⇔ x z < y z, x, y, z ∈ Z
4) z < 0 ∧ x < y ⇔ x z > y z, x, y, z ∈ Z.
6.3 Racionalni brojevi
Proˇsirenje skupa prirodnih brojeva na skup celih brojeva omogu´cilo je da
operacija oduzimanje bude unutraˇsnja operacija na skupu celih brojeva. Na
koji skup treba proˇsiriti skup celih brojeva pa da operacija deljenje ne bude
uslovna operacija, ve´c unutraˇsnja na tom skupu (jednaˇcina oblika b x = a
ima reˇsenje na skupu Z samo ako je b[a)?
U daljem tekstu podrazumeva´cemo pod pojmom razlomka broj oblika
a
b
, gde je a, b ∈ Z i b = 0.
Odgovor na postavljeno pitanje je skup racionalnih brojeva, u oznaci Q,
a definiˇsemo ga na slede´ci naˇcin:
Q =

a
b
[ a, b ∈ Z ∧ b = 0
¸
.
Za racionalne brojeve vaˇze tvrd¯enja iz tabele sa poˇcetka ove glave. Pored
toga, vaˇze i slede´ca dva tvrd¯enja
x + (−x) = 0
(∀x ∈ Q`¦0¦)(∃x) x x = 1.
Za x = 0 broj x je jedinstven i naziva se reciproˇcna vrednost broja x. Sliˇcno
kao kod prirodnih brojeva imamo da je
x = 1 : x =
1
x
, x ∈ Q, x = 0.
Analogno
x
y
= x
1
y
, x, y ∈ Q, y = 0.
Neka su a, b, c, d ∈ Q. Tada je
1)
1
a b
=
1
a

1
b
, (a = 0, b = 0)
60 Glava 6. Skupovi brojeva
2)
1
a
b
=
b
a
, (a = 0, b = 0)
3)
a
b
=
c
d
⇔ a d = b c, (b = 0, d = 0)
4)
a
b
±
c
d
=
a d ±b c
b d
, (b = 0, d = 0)
5)
a
b

c
d
=
a c
b d
, (b = 0, d = 0)
6)
a
b
:
c
d
=
a
b

d
c
=
a d
b c
, (b = 0, c = 0, d = 0)
Za prirodne brojeve a i b znak koliˇcnika je odred¯en tvrd¯enjima:
−a
b
=
a
−b
= −
a
b
,
−a
−b
=
a
b
.
Neka su ponovo a, b, c, d ∈ Q i c = 0, d = 0. Tada je
a
b
=
a c
b c
,
a
b
=
a : c
b : c
.
Na kraju, navodimo na koji naˇcin se stepenuju racionalni brojevi celim
izloˇziocem. Neka su a, b ∈ Q i n, m ∈ Z. Tada je
1) a
n
a
m
= a
n+m
; a
n
: a
m
= a
n−m
; (a
n
)
m
= a
n·m
.
2) a
n
b
n
= (a b)
n
; a
n
: b
n
= (a : b)
n
(b = 0) .
3) a
0
= 1; a
−n
=
1
a
n
(a = 0) .
Primer 10. Izraˇcunati izraze:
1) 3
4
3
2
=? i 5
7
: 5
3
=?
2) 5
3
2
3
=? i 6
4
: 3
4
=?
Reˇsenje: Na osnovu navedene teoreme imamo da je:
1) 3
4
3
2
= 3
4+2
= 3
6
= 729 i 5
7
: 5
3
= 57 −3 = 5
2
= 25,
2) 5
3
2
3
= (5 2)
3
= 10
3
= 1000 i 6
4
: 3
4
= (6 : 3)
4
= 2
4
= 16.
6.4. Realni brojevi 61
6.4 Realni brojevi
Pored racionalnih brojeva, postoje i brojevi koji nisu racionalni. Jedan
takav broj je

2. Dokaˇzimo ovo tvrd¯enje.
Pretpostavimo suprotno, da je broj

2 racionalan. Tada ga moˇzemo
zapisati u obliku

2 =
a
b
, a, b ∈ Z, b = 0,
gde su brojevi a i b uzajamno prosti
1
. Ako levu i desnu stranu jednaˇcine
stepenujemo brojem dva, pa je pomnoˇzimo sa b
2
, dobi´cemo slede´cu jednaˇcinu
2 b
2
= a
2
.
Odavde imamo da je a
2
paran broj, pa je i a paran broj. To znaˇci da je
a = 2 n, n ∈ N. Tada je (2 n)
2
= 2 b
2
, odnosno 2 n
2
= b
2
, pa je b paran
broj. Tada su brojevi a i b parni brojevi, deljivi sa 2. To je kontradikcija
sa polaznom pretpostavkom da su oni uzajamno prosti. Znaˇci, broj

2 nije
racionalan broj.
Navedeni primer pokazuje da postoji potreba uvod¯enja novih brojeva,
koje nazivamo iracionalni brojevi. Skup iracionalnih brojeva oznaˇcavamo sa
I. Unija skupa racionalnih i iracionalnih brojeva jeste skup realnih brojeva,
u oznaci R. Skup racionalni brojeva i skup iracionalnih brojeva su disjunktni
skupovi.
Jedan od naˇcina definisanja realnih brojeva je pomo´cu tzv. decima-
lnih razvitaka. Svakom racionalnom broju odgovara konaˇcan ili beskonaˇcan
periodiˇcan
2
decimalni razvitak. Na primer
1
5
= 0, 5 ;
1
6
= 0, 1666 . . . .
Beskonaˇcni decimalni razvitci koji nisu periodiˇcni su iracionalni brojevi.
Takav je na primer broj
0, 343443444344443444443 . . . .
Na kraju, konstatujemo odnose med¯u definisanim skupovima brojeva:
N ⊂ Z ⊂ Q ⊂ R ∧ R = Q∪ I ∧ Q∩ I = ∅ .
1
Brojevi a i b su uzajamno prosti ako i samo ako je broj jedan jedini zajedniˇcki delilac
ova dva broja.
2
Poˇcev od nekog decimalnog mesta cifre se periodiˇcno ponavljaju.
62 Glava 6. Skupovi brojeva
6.5 Zadaci
1. Matematiˇckom indukcijom dokazati:
1) 1 2 + 2 3 +... +n (n + 1) =
1
2
n (n + 1) (n + 2),
2) 1 + 2 +... +n =
1
2
n (n + 1),
3) 1
3
+ 2
3
+... +n
3
=
1
4
n
2
(n + 1)
2
,
4) 1
2
−2
2
+... + (−1)
n−1
n
2
= (−1)
n−1
n (n + 1)
2
,
5)
1
3
+
2
3
2
+
3
3
3
+... +
n
3
n
=
2 n = 3
4 3
n
.
2. Za prirodan broj n dokazati da je 6
n
−5n + 4 deljivo brojem 5.
3. Dokazati:
1) 2
n+4
> (n + 4)
2
,
2) 1 +
1
4
+
1
9
+
1
16
+... +
1
n
2
< 2, n > 1,
3)
n
2
< 1 +
1
2
+
1
3
+
1
4
+... +
1
2
n
−1
< n, n > 1.
Glava 7
Linearne jednaˇcine,
nejednaˇcine i sistemi
jednaˇcina
7.1 Linearne jednaˇcine sa jednom nepoznatom
Algebarski racionalni izrazi su izrazi sastavljeni iz brojeva (konstanti)
i promenljivih u kojima se koriste racionalne operacije
1
: sabiranje, odu-
zimanje, mnoˇzenje, deljenje (delilac razliˇcit od nule) i stepenovanje celim
izloˇziocem. Ako u izrazu nema operacije deljenje onda ga nazivamo ceo
algebarski racionalan izraz.
Primer 1. Racionalni algebarski izrazi su na primer
6, x, (x
2
−z)
3
,
x −3
y + 2
.
Definicija 1. Jednakost izraza A i B je logiˇcki sud koji izraˇzava da je vre-
dnost izraza A jednaka vrednosti izraza B, u oznaci A = B.
Jednakosti, kao iskazne reˇcenice, mogu biti taˇcne (·) ili netaˇcne (⊥), u
oznaci
v(A = B) =

·

1
Mogu da se izvedu na skupu racionalnih brojeva.
63
64 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
Definicija 2. Neka su A i B algebarski racionalni izrazi koji sadrˇze n-
promenljivih. Tada jednakost A = B nazivamo jednaˇcina sa n-nepoznatih.
Za n = 1 imamo jednaˇcinu sa jednom nepoznatom.
Ako je jednaˇcina taˇcna za ma koje vrednosti promenljivih, tada kaˇzemo
da se radi o identitetu.
One brojne vrednosti promenljivih za koje se jednaˇcina sa jednom nepo-
znatom prevodi u brojnu jednakost, nazivaju se reˇsenja (koreni) jednaˇcine.
Prema tome, reˇsiti jednaˇcinu znaˇci na´ci sva njena reˇsenja ili se uveriti u to
da ona nema reˇsenja. Sam problem reˇsavanja jednaˇcine je uslovljen pojmom
ekvivalentnosti jednaˇcina, o ˇcemu nam govori slede´ca definicija:
Definicija 3. Dve jednaˇcine sa istom promenljivom su ekvivalentne ako je
svako reˇsenje jedne od njih reˇsenje i druge jednaˇcine i obrnuto.
Primer 2. Neka je A(x) = x, B(x) =
1
1
x
i C(x) = 2−3x.
ˇ
Sta pretstavljaju
jednakosti:
1) A = B,
2) A = C.
Reˇsenje: Zakljuˇcujemo da je jednakost A = B identitet, jer su vrednosti
ovih izraza jednake za ma koje x = 0, dok jednakost A = C nije identitet, jer
je jednostavno na´ci vrednosti za x, za koje su ti izrazi razliˇciti. Na primer, za
x = 0 ⇒ A(0) = 0, a C(0) = 2, itd. Jasno je da jednakost A = C moˇzemo,
za neke vrednosti x, transformisati u brojnu jednakost. To postiˇzemo tako
ˇsto iz A = C ⇒ x = 2 − 3x, a odavde sledi da za x =
1
2
jednakost A = C
prelazi u brojnu jednakost.
Primer 3. Da li su slede´ce jednaˇcine ekvivalentne?
1) x −3 = 0 i 1 +x = 4,
2) x
2
−9 = 0 i x −3 = 0.
Reˇsenje:
1) x −3 = 0 i 1 +x = 4 su ekvivalentne jer im je koren broj x = 3.
2) Jednaˇcine x
2
− 9 = 0 i x − 3 = 0 nisu ekvivalentne, mada je x = 3
koren i jedne i druge, ali x = −3 je koren samo prve jednaˇcine.
7.1. Linearne jednaˇcine sa jednom nepoznatom 65
Teorema 1. Neka su A, B i C bilo koji brojevi ili algebarski racionalni
izrazi. Tada su taˇcna slede´ca tvrd¯enja:
1) A = C ⇒ (A = B ⇐⇒ C = B),
2) B = C ⇒ (A = B ⇐⇒ A = C),
3) A = B ⇐⇒ (A +C = B +C),
4) C = 0 ⇒ (A = B ⇐⇒ AC = BC),
5) svaki ˇclan jednaˇcine se moˇze preneti sa jedne strane znaka jednakosti
na drugu, ako mu se promeni znak.
Dokaz:
1) (⇒) Pretpostavimo da je A = C. Ako je A = B, tada na osnovu
simetrije i tranzitivnosti, zakljuˇcujemo da je C = B.
(⇐) Ako je C = B, to na osnovu tranzitivnosti sledi da je A = B.
Iz navedenog sledi da vaˇzi
A = C ⇒ (A = B ⇐⇒ C = B),
ˇsto je i trebalo dokazati.
3) (⇒) Neka je A = B. Kako je jednakost saglasna sa operacijom sabi-
ranje, to dodavanjem C na obe strane dobijamo da je A+C = B+C.
(⇐) Ako vaˇzi A+C = B +C, tada dodavanjem (−C) sa obe strane
dobijamo da je
A+C+(−C) = B+C+(−C) ⇒ A+C−C = B+C−C ⇒ A = B.
Preostala tvrd¯enja se analogno dokazuju.
Primer 4. Reˇsiti po x jednaˇcinu:
1
2
x −5 =
1
6
x −
1
3
.
Reˇsenje:
1
2
x −5 =
1
6
x −
1
3
/ 6
⇔ 3x −30 = x −2 / + (−x)
⇔ 2x −30 = −2 / + 30
⇔ 2x = 28/ : 2
⇔ x = 14.
66 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
Dakle, imamo ekvivalenciju
1
2
x −5 =
1
6
x −
1
3
⇐⇒ x = 14 .
Odavde neposredno zakljuˇcujemo da je broj 14 reˇsenje polazne jednaˇcine.
Definicija 4. Jednaˇcinu ekvivalentnu sa jednaˇcinom oblika
a x = b
gde su a i b racionalni brojevi a x nepoznata, nazivamo linearna jednaˇcina
sa jednom nepoznatom. Brojevi a i b su parametri ili koeficijenti.
Teorema 2. U zavisnosti od parametara linearne jednaˇcine imamo slede´ce
mogu´ce sluˇcajeve za njeno reˇsenje:
1) Ako je a = 0 imamo da je
b
a
jedino reˇsenje, pa je data jednaˇcina
jednaˇcina sa jedinstvenim reˇsenjem.
2) Ako je a = 0 i b = 0 tada jednaˇcina nema reˇsenja pa je nemogu´ca.
3) Ako je a = 0 i b = 0, tada je svaki realan broj reˇsenje date jednaˇcine,
pa je ona neodred¯ena.
Primer 5. Dokazati da je jednaˇcina
3x −4 = 5x + 2
linearna jednaˇcina sa jedinstvenim reˇsenjem.
Reˇsenje:
3x −4 = 5x + 2
⇔ 3x −5x = 4 + 2
⇔ −2x = 6.
Poˇsto je poslednja jednaˇcina oblika a x = b zadatak je reˇsen (definicija 4).
Primer 6. Reˇsiti po x jednaˇcine:
1) x + 2 = 8,
7.1. Linearne jednaˇcine sa jednom nepoznatom 67
2) 2x −1 = x + 2.
Reˇsenje:
1) x + 2 = 8
⇔ x + 2 −2 = 8 −2
⇔ x = 6.
2) 2x −1 = x + 2
⇔ 2x −x −1 = x −x + 2
⇔ x −1 = 2
⇔ x −1 + 1 = 2 + 1
⇔ x = 3.
Primer 7. Za a, b ∈ Q, a = 0, b = 0 reˇsiti po x jednaˇcinu:
x −a
b

x −b
a
=
2(a
2
−b
2
)
ab
.
Reˇsenje:
A ⇐⇒
x −a
b

x −b
a
=
2(a
2
−b
2
)
ab
/ ab
⇐⇒ a(x −a) −b(x −b) = 2(a
2
−b
2
)
⇐⇒ ax −a
2
−bx +b
2
= 2a
2
−2b
2
⇐⇒ (a −b)x = 3(a
2
−b
2
)
⇐⇒ (a −b)x = 3(a −b) (a +b)
Sada razlikujemo slede´ce mogu´cnosti:
1) Ako je a − b = 0, tj. a = b, tada jednaˇcina A ima jedinstveno reˇsenje
3(a +b), jer je
(a −b)x = 3(a −b)(a +b) ⇐⇒ x = 3(a +b)
2) Ako je a −b = 0, tj. a = b, tada je jednaˇcina A ekvivalentna jednaˇcini
0 x = 0, pa je svaki realan broj njeno reˇsenje.
Linearne jednaˇcine sa jednom nepoznatom se koriste prilikom reˇsavanja
tzv. ”tekstualnih zadataka”. Navodimo ˇcetiri takva primera:
68 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
Primer 8. Marko je tri puta mlad¯i od svog brata, a zajedno imaju 68 go-
dina. Koliko godina ima Marko, a koliko njegov brat?
Reˇsenje: Oznaˇcimo broj godina Marka sa promenljivom x. Tada je
x + 3x = 68 ⇔ 4x = 68 ⇔ x =
68
4
⇔ x = 17.
Marko ima 17 godina, a njegov brat 3 17 = 51 godinu.
Primer 9. Na prvoj polici se nalazi x knjiga, na drugoj tri puta manje a
na tre´coj pet puta viˇse nego na prvoj. Ako bi se tre´coj polici dodalo 8 knjiga
na njoj bi bilo 83 knjige. Koliko se knjiga nalazi na sve tri police?
Reˇsenje: Na tre´coj polici ima 83 −8 = 75 knjiga. Poˇsto na tre´coj polici
ima pet puta viˇse knjiga nego na prvoj imamo da je
5x = 75 ⇔ x =
75
5
⇔ x = 15.
Poˇsto na prvoj polici ima 15 knjiga, a na drugoj tri puta manje, broj knjiga
na drugoj polici je
x
3
=
15
3
= 5.
Ukupno znaˇci ima 15 + 5 + 75 = 95 knjiga na sve tri police.
Primer 10. Ako u posudu dodamo 18 litara vode dobi´cemo koliˇcinu vode
koja je ˇcetiri puta ve´ca od koliˇcine vode koja bi se dobila kada bi iz posude
odvadili 24 litra vode. Koliko litara vode ima trenutno u posudi?
Reˇsenje: Oznaˇcimo broj litara vode u posudi promenljivom x. Imamo
da je
(x + 18) = 4(x −24) ⇔ x + 18 = 4x −96
⇔ 96 + 18 = 4x −x ⇔ 114 = 3x
⇔ x =
114
3
⇔ x = 38.
Primer 11. Nina ima ˇsest puta viˇse dinara od Maje. Ako Nina potroˇsi 24
dinara, a Maja zaradi 18 dinara tada je koliˇcnik preostalih dinara Nine i
Maje jednak broju dva. Koliko je imala dinara Nina, a koliko Maja?
7.2. Linearne nejednaˇcine sa jednom nepoznatom 69
Reˇsenje: Neka je broj dinara koji ima Maja x. Tada
6x −24
x + 18
= 2 ⇔ 6x −24 = 2(x + 18) ⇔ 6x −24 = 2x + 36
⇔ 6x −2x = 36 + 24 ⇔ 4x = 60
⇔ x =
60
4
⇔ x = 15.
Maja je imala 15 dinara, a Nina 6 15 = 90 dinara.
7.2 Linearne nejednaˇcine sa jednom nepoznatom
Definicija 5. Neka su A i B algebarski racionalni izrazi koji sadrˇze n-
promenljivih i ρ jedna od relacija: <, ≤, >, ≥ . Tada kaˇzemo da je Aρ B
nejednaˇcina sa n-nepoznatih.
Za n = 1 imamo nejednaˇcinu sa jednom nepoznatom.
Pojmovi reˇsenja nejednaˇcine i ekvivalentnosti nejednaˇcina definiˇsu se kao
kod jednaˇcina. Za reˇsenje nejednaˇcine ˇcesto se koristi slede´ca teorema:
Teorema 3. Neka su A, B i C bilo koji brojevi ili algebarski racionalni
izrazi. Tada su taˇcna slede´ca tvrd¯enja:
1) A < B ⇔ A +C < B +C,
2) A < B ⇔ A −C < B −C,
3) C > 0 ⇒ (A < B ⇔ A C < B C),
4) C < 0 ⇒ (A < B ⇔ A C > B C).
Primer 12. Reˇsiti nejednaˇcinu −4 +
3x
4

5
6
− 2x u skupu racionalnih
brojeva.
Reˇsenje:
−4 +
3x
4

5
6
−2x

3x
4
+ 2x ≤
5
6
+ 4/ 12
⇔ 9x + 24x ≤ 10 + 48
⇔ 33x ≤ 58
70 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
⇔ x ≤
58
33
Skup reˇsenja navedene nejednaˇcine je skup D dat sa:
D = ¦x ∈ Q[x ≤
58
33

Definicija 6. Nejednaˇcinu ekvivalentnu sa nejednaˇcinom oblika
a xρ b
gde su a i b racionalni brojevi, x nepoznata a ρ jedna od relacija: <, ≤, >, ≥,
nazivamo linearna nejednaˇcina sa jednom nepoznatom. Brojevi a i b su
parametri ili koeficijenti.
Primer 13. Da li je nejednaˇcina 7 (2x −7) < 3x + 9 linearna?
Reˇsenje: Poˇsto je 7 (2x−7) < 3x+9 ⇔ 14x−49 < 3x+9 ⇔ 14x−3x <
9 + 49 ⇔ 11x < 58 navedena nejednaˇcina je linearna.
Teorema 4. Neka su a, b ∈ Q. Tada u zavisnosti od parametara linearne
nejednaˇcine a x < b imamo slede´ce mogu´ce sluˇcajeve za njeno reˇsenje:
1) Ako je a > 0 tada je skup reˇsenja nejednaˇcine D =

x ∈ Q[x <
b
a

.
2) Ako je a < 0 tada je skup reˇsenja nejednaˇcine D =

x ∈ Q[x >
b
a

.
3) Ako je a = 0 i b > 0 tada je skup reˇsenja nejednaˇcine D = Q.
4) Ako je a = 0 i b ≤ 0 nejednaˇcina nema reˇsenja.
Sliˇcno glase teoreme i za preostale tri relacije.
Primer 14. Reˇsiti nejednaˇcinu −4 +
3x
4

5
6
+ 2x.
Reˇsenje:
−4 +
3x
4

5
6
+ 2x

3x
4
−2x ≤
5
6
+ 4/ 12
⇔ 9x −24x ≤ 10 + 48
⇔ −15x ≤ 58` : (−15)
⇔ x ≥ −
58
15
7.3. Determinante 71
7.3 Determinante
Definicija 7. Neka je n ∈ N i a
ij
∈ R, i, j = 1, 2, ..., n. Determinanta reda
n, u oznaci D, je kvadratna ˇsema oblika:
D =

a
11
a
12
... a
1n
a
21
a
22
... a
2n
.
.
.
.
.
. ...
.
.
.
a
n1
a
n2
... a
nn

(7.1)
Neka je i, j = 1, 2, ..., n i determinanta D data sa (7.1). Uvedimo slede´cu
notaciju:
1) a
ij
su koeficijenti determinante.
2) a
1j
, a
2j
, ...., a
nj
su elementi j−te kolone.
3) a
i1
, a
i2
, ...., a
in
su elementi i−te vrste.
4) a
11
, a
22
, ...., a
nn
su elementi glavne dijagonale.
5) a
n1
, a
(n−1)2
, ...., a
1n
su elementi sporedne dijagonale.
6) D
ij
, (n ≥ 2) je minor ili subdeterminanta elementa a
ij
determinante D,
koja se dobija od D izostavljanjem i−te vrste i j−te kolone. Minor D
ij
je
reda n −1.
7) A
ij
= (−1)
i+j
D
ij
, je kofaktor ili algebarski komplement elementa a
ij
de-
terminante D.
8) Transponovana determinanta determinante D, u oznaci D

je determi-
nanta oblika
D

=

a
11
a
21
... a
n1
a
12
a
22
... a
n2
.
.
.
.
.
. ...
.
.
.
a
1n
a
2n
... a
nn

Definicija 8. Svakoj determinanti D dodeljujemo jedan realan broj i nazi-
vamo ga vrednost determinante D. Ova vrednost se takod¯e obeleˇzava istim
simbolom kao determinanta i raˇcuna se na slede´ci naˇcin:
1) D = [a
11
[ = a
11
,
2) D =
n
¸
i=1
a
ij
A
ij
=
n
¸
j=1
a
ij
A
ij
, n ≥ 2.
72 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
Na osnovu navedene definicije i definicije kofaktora A
ij
dobijamo da je
vrednost determinate reda 2, u opˇstem sluˇcaju, jednaka razlici proizvoda
elemenata glavne i sporedne dijagonale, tj.

a
11
a
12
a
21
a
22

= a
11
a
22
−a
12
a
21
.
Sliˇcno dobijamo za determinantu reda 3, gde determinanti ”dodajemo” prve
dve kolone, tj.

a
11
a
12
a
13
a
21
a
22
a
23
a
31
a
32
a
33

a
11
a
12
a
21
a
22
a
31
a
32
=
= a
11
a
22
a
33
+a
12
a
23
a
31
+a
13
a
21
a
32
−a
12
a
21
a
33
−a
11
a
23
a
32
−a
13
a
22
a
31
Ovo pravilo nazivamo Sarusovo i ono se ˇcesto koristi za izraˇcunavanja vre-
dnosti determinante reda 3.
Primer 15. Izraˇcunati vrednost determinanti:

5 2
3 4

,

1 2 3
2 1 4
1 5 1

.
Reˇsenje:

5 2
3 4

= 5 4 −2 3 = 20 −6 = 14 .

1 2 3
2 1 4
1 5 1

= 1 1 1 + 2 4 1 + 3 2 5 −2 2 1 −1 4 5 −3 1 1 = 12 .
Teorema 5. Neka je n ≥ 2. Tada:
1) D = D

.
2) Ako dve vrste (ili dve kolone) promene mesta determinanta menja
znak.
3) Determinanta se mnoˇzi realnim brojem tako ˇsto se svaki element jedne
vrste (kolone) pomnoˇzi tim brojem.
4) Ako su u determinati svi elementi jedne vrste (kolone) jednaki 0, tada
je D = 0.
7.4. Sistemi linearnih jednaˇcina 73
5) Ako su u determinanti dve vrste (kolone) proporcionalne, tada je D =
0.
6) Ako je svaki element k−te vrste (kolone) determinante D, reda n,
prikazan kao zbir dva sabirka,
a
kj
= b
kj
+c
kj
, j = 1, 2, ..., n,
onda je
D = D
1
+D
2
,
gde su determinante D
1
i D
2
reda n i sve vrste (kolone) sem k−te su
im kao kod determinante D, dok je k−ta vrsta (kolona) determinante
D
1
upravo b
k1
, b
k2
, ...., b
kn
, a D
2
je c
k1
, c
k2
, ...., c
kn
.
7) Determinanta ne menja vrednost ako elemente jedne vrste (kolone)
pomnoˇzimo brojem i dodamo nekoj drugoj vrsti (koloni).
7.4 Sistemi linearnih jednaˇcina
Definicija 9. Neka su m, n ∈ N, a
ij
, b
i
∈ R, i = 1, 2, ..., m i j = 1, 2, ..., n.
Za promenljive x
1
, x
2
, ..., x
n
ˇsemu:
a
11
x
1
+ a
12
x
2
+. . . + a
1n
x
n
= b
1
a
21
x
1
+ a
22
x
2
+. . . + a
2n
x
n
= b
2
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
a
m1
x
1
+a
m2
x
2
+. . . +a
mn
x
n
= b
m
(7.2)
nazivamo linearan sistem od m jednaˇcina sa n promenljivih (nepoznatih).
Brojevi a
ij
su koeficijenti uz promenljive, a b
i
su slobodni ˇclanovi.
Definicija 10. Ako je b
i
= 0 za i = 1, 2, . . . m sistem (7.2) se naziva ho-
mogen.
Definicija 11. Ured¯ena n−torka realnih brojeva (r
1
, r
2
, . . . , r
n
) takva da je
svaka jednaˇcina sistema zadovoljena za x
1
= r
1
, x
2
= r
2
, . . . , x
n
= r
n
naziva
se reˇsenje sistema linearnih jednaˇcina.
Teorema 6. Svaki sistem homogenih linearnih jednaˇcina ima uvek jedno
reˇsenje (0, 0, . . . , 0). To reˇsenje se naziva trivijalno, dok su ostala ako po-
stoje, netrivijalna.
Definicija 12. Sistem linearnih jednaˇcina je
74 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
1) saglasan (mogu´c), ako ima bar jedno reˇsenje. Saglasan sistem je:
a) odred¯en, ako ima samo jedno reˇsenje,
b) neodred¯en, ako ima vise reˇsenja.
2) protivreˇcan (nemogu´c), ako nema ni jedno reˇsenje.
Definicija 13. Elementarne transformacije sistema linearnih jednaˇcina su:
1) zamena mesta bilo koje dve jednaˇcine,
2) mnoˇzenje bilo koje jednaˇcine sistema brojem razliˇcitim od nule,
3) dodavanje jednaˇcine, prethodno pomnoˇzene bilo kojim brojem, nekoj
drugoj jednaˇcini.
Definicija 14. Za dva sistema linearnih jednaˇcina kaˇzemo da su ekviva-
lentna ako je reˇsenje jednog sistema reˇsenje i drugog, i obrnuto.
Svaka dva protivreˇcna sistema su ekvivalentna.
Teorema 7. Ako na sistemu linearnih jednaˇcina izvrˇsimo konaˇcan broj ele-
mentarnih transformacija dobijamo ekvivalentan sistem.
Teorema 8. (Gausov metod eliminacije) Neka je dat sistem (7.2).
1) Ako je a
11
= 0 pred¯emo na korak 2), u suprotnom, ako je a
11
= 0
elementarnom transformacijom stavimo prvu jednaˇcinu kod koje je
a
i1
= 0 kao prvu i izvrˇsimo reindeksaciju sistema u obliku (7.2).
2) Prvu jednaˇcinu mnoˇzimo redom sa −
a
k1
a
11
, k = 2, 3, . . . , m i dodajemo
k−oj jednaˇcini. Nakon ovog koraka dobijamo ekvivalentan sistem:
a
11
x
1
+ a
12
x
2
+. . . + a
1n
x
n
= b
1
a
1
22
x
2
+. . . + a
1
2n
x
n
= b
1
2
. . .
a
1
m2
x
2
+. . . + a
1
mn
x
n
= b
1
m
(7.3)
3) Ako su u sistemu (7.3) u nekoj jednaˇcini svi koeficijenti jednaki nuli,
tada ako je i slobodan ˇclan jednak nuli, jednaˇcina se izbacuje i vrˇsi se
opet preindeksacija, dok ako je slobodan ˇclan razliˇcit od nule polazni
sistem je protivreˇcan.
7.4. Sistemi linearnih jednaˇcina 75
4) U sistemu (7.3) posmatrajmo podsistem
a
1
22
x
2
+. . . + a
1
2n
x
n
= b
1
2
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
a
1
m2
x
2
+. . . +a
1
mn
x
n
= b
1
m
Broj jednaˇcina ovog sistema je ≤ m− 1. Ako izvrˇsimo reindeksaciju
u obliku sistema (7.2) onda ponovimo korake od 1) do 4) na ovako
novodobijenom sistemu.
5) Nakon s ponavljanja koraka od 1) do 4) polazni sistem (7.2) je ekviva-
lentan sistemu oblika:
a)
a
11
x
1
+ a
12
x
2
+. . . + a
1n
x
n
= b
1
a
s
22
x
2
+. . . + a
s
2n
x
n
= b
s
2
. . .
a
s
mn
x
n
= b
s
m
ili sistemu oblika:
b)
a
11
x
1
+ a
12
x
2
+. . . + a
1t
x
n
+. . . + a
1n
x
n
= b
1
a
s
22
x
2
+. . . + a
s
2t
x
t
+. . . + a
s
2n
x
n
= b
s
2
. . .
a
s
mt
x
t
+. . . + a
s
mn
x
n
= b
s
m
gde je t < n.
6) U sluˇcaju pod a) koji se inaˇce naziva trougaoni sistem, sistem je sa-
glasan i odred¯en. Polaze´ci od zadnje jednaˇcine prema prvoj raˇcunamo
vrednosti promenljivih x
j
, j = 1, ....n.
U sluˇcaju pod b) imamo saglasan i neodred¯en sistem sa stepenom slo-
bode n −t.
Neka je dat sistem (7.2) kod koga je m = n, tj.
a
11
x
1
+ a
12
x
2
+. . . + a
1n
x
n
= b
1
a
21
x
1
+ a
22
x
2
+. . . + a
2n
x
n
= b
2
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
a
n1
x
1
+a
n2
x
2
+. . . +a
nn
x
n
= b
n
(7.4)
Tada je:
76 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
1)
D =

a
11
a
12
... a
1n
a
21
a
22
... a
2n
.
.
.
.
.
. ...
.
.
.
a
n1
a
n2
... a
nn

determinanta sistema.
2) D
i
, i = 1, 2, . . . n, su determinante koje se dobijaju kada se i−ta kolona
determinante sistema zameni sa kolonom koju ˇcine slobodni ˇclanovi
sistema (7.4), tj. b
j
, j = 1, 2, . . . n.
Teorema 9. (Kramerovo pravilo) Neka je dat sistem (7.4). Tada
1) ako je D = 0 sistem je protivreˇcan ili neodred¯en,
2) ako je D = 0 sistem je odred¯en, a njegova reˇsenja se dobijaju pomo´cu
formule:
x
i
=
D
i
D
, i = 1, 2, . . . n. (7.5)
Primer 16. Reˇsiti sistem jednaˇcina:
1) Gausovim metodom eliminacije
2) pomo´cu determinanti
2x
1
− 3x
2
= −4
−6x
1
+ 8x
2
= 22
Reˇsenje:
1)
2x
1
− 3x
2
= −4 / 3
−6x
1
+ 8x
2
= 10
2x
1
− 3x
2
= −4
− x
2
= −2
2x
1
− 3x
2
= −4
x
2
= 2
Pa iz prve jednaˇcine imamo da je 2x
1
− 3 2 = −4, odnosno x
1
= 1.
Konaˇcno reˇsenje je (x
1
, x
2
) = (1, 2).
7.4. Sistemi linearnih jednaˇcina 77
2) Determinanta sistema je
D =

2 −3
−6 8

= 2 8 −(−3) (−6) = 16 −18 = −2 .
Poˇsto je D = 0 sistem je odred¯en.
D
1
=

−4 −3
10 8

= (−4) 8 −(−3) 10 = −32 + 30 = −2 ,
D
2
=

2 −4
−6 10

= 2 10 −(−4) (−6) = 20 −24 = −4 .
Pa na osnovu formule
x
i
=
D
i
D
imamo x
1
=
−2
−2
= 1 i x
2
=
−4
−2
= 2.
Primer 17. Reˇsiti sistem jednaˇcina
1) Gausovim metodom eliminacije
2) pomo´cu determinanti
6x
1
+ 24x
2
= −30
−x
1
− 4x
2
= 5
Reˇsenje:
1)
6x
1
+ 24x
2
= −30 / : 6
−x
1
− 4x
2
= 5
6x
1
+ 24x
2
= −30
0 = 0
Dobijeni sistem je ekvivalentan sistemu
6x
1
+ 24x
2
= −30
−x
1
− 4x
2
= 5
Dati sistem je saglasan i neodred¯en, a njegova reˇsenja su oblika:
(x
1
, x
2
) = (4a −5, a),
gde je parametar a ∈ Q.
78 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
2) Determinanta sistema je
D =

6 −24
−1 −4

= 6 (−4) −24 (−1) = −24 + 24 = 0 .
Poˇsto je D = 0 sistem je ili protivreˇcan ili neodred¯en. U daljem po-
stupku moramo primeniti Gausov metod eliminacije.
Primer 18. Reˇsiti sistem jednaˇcina:
1) Gausovim metod eliminacije
2) pomo´cu determinanti
x
1
+ x
2
+ x
3
= 3
x
1
+ 2x
2
+ 3x
3
= 6
2x
1
− x
2
+ 4x
3
= 5
Reˇsenje:
1)
x
1
+ x
2
+ x
3
= 3 / (−1) / (−2)
x
1
+ 2x
2
+ 3x
3
= 6
2x
1
− x
2
+ 4x
3
= 5
x
1
+ x
2
+ x
3
= 3
x
2
+ 2x
3
= 3 / (3)
−3x
2
+ 2x
3
= −1
x
1
+ x
2
+ x
3
= 3
x
2
+ 2x
3
= 3
+ 8x
3
= 8
x
1
+ x
2
+ 1 = 3
x
2
+ 2 1 = 3
x
3
= 1
x
1
+ 1 + 1 = 3
x
2
= 1
x
3
= 1
x
1
= 1
x
2
= 1
x
3
= 1
Konaˇcno reˇsenje je (x
1
, x
2
, x
3
) = (1, 1, 1).
7.4. Sistemi linearnih jednaˇcina 79
2) Determinanta sistema je
D =

1 1 1
1 2 3
2 −1 4

= 124+132+11(−1)−114−13(−1)−122 = 8
Poˇsto je D = 0 sistem je odred¯en.
D
1
=

3 1 1
6 2 3
5 −1 4

= 8,
D
2
=

1 3 1
1 6 3
2 5 4

= 8,
D
3
=

1 1 3
1 2 6
2 −1 5

= 8.
Pa na osnovu formule
x
i
=
D
i
D
imamo x
1
= x
2
= x
3
=
8
8
= 1.
Primer 19. Reˇsiti sistem jednaˇcina
x
1
+ 2x
2
− 3x
3
= 4
3x
1
+ 7x
2
+ 4x
3
= 6
2x
1
+ 6x
2
+ ax
3
= 16
Gausovim metodom eliminacije.
Reˇsenje:
x
1
+ 2x
2
− 3x
3
= 4 / (−3)/ (−2)
3x
1
+ 7x
2
+ 4x
3
= 6
2x
1
+ 6x
2
+ ax
3
= 16
x
1
+ 2x
2
− 3x
3
= 4
+ x
2
+ 13x
3
= −6 / (−2)
+ 2x
2
+ (a + 6)x
3
= 8
80 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
x
1
+ 2x
2
− 3x
3
= 4
+ x
2
+ 13x
3
= −6
+ + (a + 6 −26)x
3
= 20
x
1
+ 2x
2
− 3x
3
= 4
+ x
2
+ 13x
3
= −6
+ + (a −20)x
3
= 20
Za a = 20 sistem je kontradi- ktoran. Za a = 20 sistem je odred¯en. Imamo
da su reˇsenja sistema:
x
3
=
20
a −20
, x
2
= −6 −
260
a −20
, x
1
= 16 +
580
a −20
.
7.5 Zadaci
1. Dati su izrazi
A(x) = 2x
2
,
B(x) =
x −4
x −3
,
C(x) = 4x
2
−4x + 1.
Izraˇcunati:
1) 3A −2B +C,
2) −2A
2
−3C,
i na´ci reˇsenje jednaˇcine 4A = 2C.
2. Da li su slede´ce jednaˇcine ekvivalentne?
1) 3x −6 = 0 i 2x −18 = x −12,
2) x
3
= 27 i x
2
= 9,
3) −4x −7 = x + 14 i x = −
21
5
.
3. Reˇsiti po x jednaˇcine na skupu Q:
1) 4(−13x + 6) = −5(−3x −
5
6
),
7.5. Zadaci 81
2) −
6
7
−3x = (8x −7) (−8),
3)
3x
x −1
−12 = 48,
4)
3
4
x −10 =
5
6
x +
17
2
,
5)
3a −2
(x −2)(9a
2
−4)
= −2
i u zavisnosti od parametra a ∈ Q komentarisati reˇsenje pod 5).
4. Marko, Mirko i Dejan imaju 72 dinara? Kada Dejan da Mirku 12 di-
nara, a Mirko Marku 8 dinara ima´ce isto dinara. Koliko je dinara imao
svaki od njih na poˇcetku.
5. Troje uˇcenika je iz biblioteke uzelo isti broj knjiga za ˇcitanje. Kada su
svi proˇcitali po ˇcetiri knjige, ostalo im je ukupno joˇs knjiga za ˇcitanje koliko
je svako uzeo iz biblioteke. Koliko knjiga je uzeo svaki uˇcenik iz biblioteke?
6. Reˇsiti nejednaˇcine:
1) 7(−2x + 6) ≤ −3(−5x −
1
2
),
2) −
2
3
−4x > (2x + 6) (−9).
7. Reˇsiti po x nejednaˇcine:
1)
−2 +x
4
≤ a
3 + 2x
5
+ 5,
2)
2
x −2
>
3
x −3
.
8. Reˇsiti slede´ci sisteme jednaˇcina jednim od dva poznata metoda:
−3x
1
− 4x
2
= −12
9x
1
− 2x
2
= 3
9. U zavisnosti od parametara a, b, c, i d diskutovati sistem
ax
1
+ bx
2
= 2
cx
1
+ 2x
2
= d
82 Glava 7. Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina
10. Reˇsiti sistem jednaˇcina:
3x
1
− x
2
+ 6x
3
= −2
−2x
1
− 3x
2
+ 4x
3
= 4
−x
1
− x
2
− 4x
3
= −1
11. Ne reˇsavaju´ci sistem jednaˇcina
6x
1
− 5x
2
+ 5x
3
+ 3x
4
= 0
x
1
− 4x
2
− 6x
3
+ x
4
= 0
4x
1
+ 2x
2
+ 6x
3
− 2x
4
= 0
x
1
+ x
2
+ x
3
+ x
4
= 0
odrediti jedno reˇsenje sistema. Ispitati potom da li je to jedino reˇsenje.
Glava 8
Kombinatorika
Kombinatorika je grana matematike koja se bavi izuˇcavanjem odabira i
rasporeda elemenata konaˇcnih skupova a pre svega brojem tih rasporeda.
Takod¯e, njen predmet izuˇcavanja ˇcini i grupisanje odred¯enih podskupova
datog skupa, raspored elemenata u njima, kao i broj tih grupisanja i ra-
sporeda.
Pre definisanja pojmova u kombinatorici (varijacija, permutacija i kombi-
nacija) navodimo definiciju niza elemenata.
Definicija 1. Konaˇcan niz x
1
, x
2
, ..., x
k
elemenata je kodomen preslikava-
nja f ˇciji je domen podskup skupa prirodnih brojeva N
k
= ¦1, 2, ..., k¦, tj.
f =

1 2 ... k
x
1
x
2
... x
k

.
Iz praktiˇcnih razloga niz iz navedene definicije zapisujemo i na slede´ci naˇcin
x
1
x
2
... x
k
ili kra´ce ¦x
n
¦
k
n=1
. Elemenat
x
n
= f(n) n ∈ N
k
.
nazivamo opˇsti ˇclan niza, dok broj n nazivamo indeksom elementa x
n
. Na
sliˇcan naˇcin definiˇsemo i beskonaˇcan niz elemenata
x
1
x
2
...x
k
x
k+1
, ...
tj. ¦x
n
¦

n=1
.
Primer 1. Za tri razliˇcita elementa x
1
, x
2
i x
3
niz x
1
x
2
x
3
i recimo niz
x
2
x
3
x
1
nisu jednaki.
83
84 Glava 8. Kombinatorika
Ako su svi elementi niza celi brojevi, tada govorimo o celebrojnom nizu;
ako su svi elementi niza funkcije, tada govorimo o funkcionalnim nizovima;
itd.
Primer 2. Da li je dati niz celobrojan
x
n
= 2n −7, n ∈ N?
Reˇsenje: Poˇsto je niz zadat preko opˇsteg ˇclana, njegove elemente ´cemo
dobiti ako u formulu uvrstimo redom brojeve 1, 2, 3, ... . Na taj naˇcin dobi-
jamo
x
1
= 2 1 −7 = −5
x
2
= 2 2 −7 = −3
x
3
= 2 3 −7 = −1
x
4
= 2 4 −7 = 1
.
.
.
tj. niz −5, −3, −1, 1, 3, 5, ... koji je celobrojan.
Poˇsto je
x
n
= 2n −7, x
n−1
= 2(n −1) −7 = 2n −9
imamo da je
x
n
= x
n−1
+ 2.
Poslednja formula pretstavlja joˇs jedan naˇcin zadavanja nizova - rekurentnom
formulom. Tada mora uvek biti zadat prvi ˇclan niza. U naˇsem primeru
potpuna rekurentna formula glasi:
x
1
= −5
x
n
= x
n−1
+ 2.
8.1 Permutacije, varijacije i kombinacije
Definicija 2. Za skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata niz od n ra-
zliˇcitih elemenata iz skupa X nazivamo permutacijom skupa X.
Ekvivalentna definicija navedenoj definici je slede´ca: Svako bijektivno pre-
slikavanje skupa X na samog sebe naziva se permutacija skupa X.
Primer 3. Na koliko razliˇcitih naˇcina mogu ˇcetiri uˇcenika da ud¯u u uˇcioni-
cu?
8.1. Permutacije, varijacije i kombinacije 85
Reˇsenje: Oznaˇcimo uˇcenike sa x
1
, x
2
, x
3
, x
4
. Mogu´ci su slede´ci sluˇcajevi:
x
1
x
2
x
3
x
4
x
2
x
1
x
3
x
4
x
3
x
1
x
2
x
4
x
4
x
1
x
2
x
3
x
1
x
2
x
4
x
3
x
2
x
1
x
4
x
3
x
3
x
1
x
4
x
2
x
4
x
1
x
3
x
2
x
1
x
3
x
2
x
4
x
2
x
3
x
1
x
4
x
3
x
2
x
1
x
4
x
4
x
2
x
1
x
3
x
1
x
3
x
4
x
2
x
2
x
3
x
4
x
1
x
3
x
2
x
4
x
1
x
4
x
2
x
3
x
1
x
1
x
4
x
2
x
3
x
2
x
4
x
1
x
3
x
3
x
4
x
1
x
2
x
4
x
3
x
1
x
2
x
1
x
4
x
3
x
2
x
2
x
4
x
3
x
1
x
3
x
4
x
2
x
1
x
4
x
3
x
2
x
1
Postoje 24 razliˇcita naˇcina da 4 uˇcenika ud¯u u razred.
Da bi smo odgovorili na pitanje koliko ima permutacija od n elemenata
definiˇsimo funkciju n faktorijel, u oznaci n!, na slede´ci naˇcin:
0! = 1; n! = 1 2 3 (n −1) n, n ∈ N.
Tako imamo da je: 0! = 1, 1! = 1, 2! = 2, 3! = 6, 4! = 24, 5! =
120, 6! = 720, . . . .
Neka je dat skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata. Odredimo broj
permutacija ovog skupa. Na prvom mestu niza od n elemenata moˇze biti
bilo koji od n elemenata skupa X. Sa svakim od n elemenata kao prvim
ˇclanom niza drugi ˇclan moˇze biti bilo koji od preostalih n − 1 elemenata
skupa X. Tada se prvi i drugi ˇclan niza mogu izabrati na n (n−1) naˇcina.
Analogno, prva tri ˇclana niza elemenata iz skupa X mogu se izabrati na
n (n −1) (n −2) naˇcina. Ako nastavimo ovaj postupak imamo da je broj
permutacija od n elemenata jednak broju 1 2 3 (n −1) n.
Teorema 1. Neka je dat skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata. Ako sa
P
n
oznaˇcimo broj svih permutacija skupa X od n elemenata, tada je
P
n
= n! .
Primer 4. Koliko ima trocifrenih brojeva sa razliˇcitim ciframa iz skupa
X = ¦4, 5, 6¦? Navesti date brojeve.
Reˇsenje: U navedenom primeru imamo permutacije skupa od tri ele-
menta, pa je njihov broj na osnovu teoreme jednak
P
3
= 3! = 6.
Traˇzeni trocifreni brojevi jesu
456 546 645
465 564 654
86 Glava 8. Kombinatorika
Za dati skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ permutacija je predstavljala niz od n
razliˇcitih elemenata skupa X. Za razliku od permutacija, moˇzemo posma-
trati nizove od k (1 ≤ k ≤ n) razliˇcitih elemenata skupa X.
Definicija 3. Za skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata niz od k (1 ≤
k ≤ n) razliˇcitih elemenata iz skupa X nazivamo varijacija klase k od n
elemenata.
Za k = n varijacija klase n od n elementa predstavlja u stvari permutaciju.
Primer 5. Na koliko razliˇcitih naˇcina mogu dva od ˇcetiri uˇcenika da ud¯u u
uˇcionicu?
Reˇsenje: Oznaˇcimo uˇcenike sa x
1
, x
2
, x
3
, x
4
. Mogu´ci su slede´ci sluˇcajevi:
x
1
x
2
x
2
x
1
x
3
x
1
x
4
x
1
x
1
x
3
x
2
x
3
x
3
x
2
x
4
x
2
x
1
x
4
x
2
x
4
x
3
x
4
x
4
x
3
Postoje 12 razliˇcitih naˇcina da 2 od 4 uˇcenika ud¯u u razred.
Do odgovora na pitanje koliko ima varijacija klase k od n elemenata
dolazimo sliˇcno kao u sluˇcaju permutacija.
Teorema 2. Neka je dat skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata. Ako sa
V
n
k
oznaˇcimo broj svih varijacija skupa X klase k od n elemenata, tada je
V
n
k
= n (n −1) (n −k + 2) (n −k + 1) .
Primer 6. Koliko ima dvocifrenih brojeva sa razliˇcitim ciframa iz skupa
X = ¦4, 5, 6¦? Navesti date brojeve.
Reˇsenje: U navedenom primeru imamo varijacije klase dva od tri ele-
menta, pa je njihov broj na osnovu teoreme jednak
V
3
2
= 3 (3 −2 + 1) = 3 2 = 6.
Traˇzeni dvocifreni brojevi jesu
45 54 64
46 56 65
8.1. Permutacije, varijacije i kombinacije 87
Primer 7. Koliko ima trocifrenih brojeva sa razliˇcitim ciframa iz skupa
X = ¦0, 1, 2, 3, 4¦?
Reˇsenje: U navedenom primeru imamo varijacije klase tri od pet eleme-
nata, pa je njihov broj jednak V
5
3
= 5 4 3 = 60. Med¯utim, varijacije oblika
023 ne smatramo trocifrenim brojevima, pa od broja varijacija tre´ce klase
od pet elemenata treba oduzeti one koje poˇcinju sa nulom. Takvih varijacija
imamo V
4
2
= 4 3 = 12. Iz navedenog imamo da je broj trocifrenih brojeva
sa razliˇcitim ciframa iz skupa ¦0, 1, 2, 3, 4¦ jednak V
5
3
−V
4
2
= 60 −12 = 48.
Do sada smo prouˇcavali nizove razliˇcitih elemenata datog skupa ˇciji je
broj bio manji ili jednak broju elemenata posmatranog skupa. U daljem
razmatranju, za dati skup, posmatra´cemo elemente njegovih mogu´cih po-
dskupova.
Definicija 4. Za skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata podskup od
k (1 ≤ k ≤ n) elemenata iz skupa X nazivamo kombinacija klase k od n
elemenata.
Primer 8. Koliko razliˇcitih ekipa se moˇze formirati za tenis dublova od
ˇcetiri uˇcenika?
Reˇsenje: Oznaˇcimo uˇcenike sa x
1
, x
2
, x
3
, x
4
. Mogu´ci su slede´ci sluˇcajevi:
x
1
x
2
x
2
x
3
x
3
x
4
x
1
x
3
x
2
x
4
x
1
x
4
Postoje 6 razliˇcitih ekipa za tenis dublova od 4 uˇcenika.
Primetimo da je varijacija x
1
x
2
razliˇcita od varijacije x
2
x
1
(redosled
je bitan u nizu elemenata), dok kod kombinacije (poˇsto posmatramo po-
dskupove elemenata) ova dva podskupa predstavljaju jednu kombinaciju
(zato je navodimo i brojimo samo jednom).
Odredimo sada broj kombinacije klase k od n elemenata. Od jedne kombi-
nacije klase k, na primer x
1
x
2
. . . x
k
, promenom rasporeda elemenata niza
moˇzemo dobiti P
k
= k! permutacija skupa ¦x
1
, x
2
, ..., x
k
¦, tj. k! varijacija
klase k od n elemenata. Tada je broj kombinacija klase k od n elemenata
jednak broju
V
n
k
k!
.
88 Glava 8. Kombinatorika
Teorema 3. Neka je dat skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata. Ako sa
C
n
k
oznaˇcimo broj svih kombinacija skupa X klase k od n elemenata, tada je
C
n
k
=
V
n
k
k!
=
n (n −1) (n −k + 2) (n −k + 1)
k!
.
Primer 9. Koliko ima kombinacija ˇcetvrte klase od deset elemenata.
Reˇsenje: C
10
4
=
V
10
4
4!
=
10 9 8 7
4!
= 10 3 7 = 210 .
Primer 10. Dat je skup X = ¦a, b, c, d, e¦. U leksikografskom poretku je
abc prva varijacija tre´ce klase od pet elemenata skupa X, abd druga, ...
edc poslednja. Analogno, abcde je prva permutacija skupa X, dok je edcba
poslednja.
1) Navesti 43. varijacija tre´ce klase skupa X u leksikografskom poretku.
2) Kako u leksikografskom poretku glasi 50. permutacija skupa X?
Reˇsenje:
1) Broj varijacija oblika ax
2
x
3
, gde su x
2
i x
3
razliˇciti elementi i pripadaju
skupu ¦b, c, d, e¦, jednak je broju varijacija druge klase od ˇcetiri ele-
menta V
4
2
= 12. Analogno, sa b poˇcinje 12 varijacija, sa c isto 12, pa
ukupno imamo 36 varijacija. Sa da poˇcinju tri varijacije, sa db joˇs tri,
ˇsto ukupno ˇcini 36 + 3 + 3 = 42 varijacije. Tada je 43. varijacija dca.
2) Broj permutacija koje poˇcinju sa elementom a jednak je broju pe-
rmutacija preostala ˇcetiri elementa, tj. 4! = 24. Sa elementima b
takod¯e imamo 24 permutacije, ˇsto ukupno iznosi 24 + 24 = 48. Tada
je 49. permutacija cabde, a 50. cabed.
8.2 Permutacije, varijacije i kombinacije sa po-
navljanjem
Za dati skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ posmatrajmo nizove od k elemenata iz
skupa X kod kojih odred¯eni elementi mogu biti i jednaki.
Definicija 5. Za skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata niz y
1
y
2
...y
k
u
kome se pojavljuju svi elementi skupa X, i to x
1
taˇcno k
1
puta, x
2
taˇcno k
2
puta,...,x
n
taˇcno k
n
puta, gde je k
1
+k
2
+. . . +k
n
= k, nazivamo permutaci-
jom sa ponavljanjem skupa X od n elemenata klase k.
8.2. Permutacije, varijacije i kombinacije sa ponavljanjem 89
Iz navedene definicije imamo da je k > n.
Primer 11. Napisati sve ˇcetvorocifrene brojeve kod kojih se cifre 5 i 6 po-
javljuju po dva puta. Koliko takvih brojeva ima?
Reˇsenje: U navedenom primeru radi se o permutacijama skupa ¦5, 6¦ od
dva elementa klase dva. Traˇzeni brojevi su:
5566 6556
5656 6565
5665 6655
Postoji 6 traˇzenih ˇcetvorocifrenih brojeva.
Teorema 4. Neka je dat skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata. Ako sa
P
n
k
1
,k
2
,...,kn
oznaˇcimo broj svih permutacija sa ponavljanjem skupa X od n
elemenata kod kojih se element x
1
pojavljuje k
1
puta, element x
2
pojavljuje
k
2
puta,...,x
n
pojavljuje k
n
puta, tada je
P
n
k
1
,k
2
,...,kn
=
(k
1
+k
2
+. . . +k
n
)!
k
1
! k
2
! k
n
!
.
Dokaz: Broj permutacija (bez ponavljanja) od k
1
+k
2
+. . . +k
n
eleme-
nata jednak je (k
1
+k
2
+. . . +k
n
)! . Za svaku permutaciju sa ponavljanjem
moˇzemo menjati mesta elementima koji su jednaki x
1
, a da se permutacija
ne promeni. Takvih sluˇcajeva ima k
1
!. Sliˇcno je i sa ostalim elementima
skupa X. Na osnovu toga, za svaku permutaciju sa ponavljanjem imamo
k
1
!k
2
! k
n
! permutaciju (bez ponavljanja) u kojima se ne menja med¯usobni
raspored razliˇcitih elemenata skupa X. Tada je
P
n
k
1
,k
2
,...,kn
=
(k
1
+k
2
+. . . +k
n
)!
k
1
! k
2
! k
n
!
.
Primer 12. Date su dve bele, tri crne i ˇcetiri crvene kuglice. Koliko ima
razliˇcitih nizova svih navedenih kuglica ukoliko ne razlikujemo kuglice iste
boje?
Reˇsenje: U navedenom primeru imamo permutacije sa ponavjanjm skupa
od tri elementa klase 9, pa je
P
3
2,3,4
=
(2 + 3 + 4)!
2! 3! 4!
=
9!
2! 3! 4!
= 5 7 4 9 = 1260.
90 Glava 8. Kombinatorika
Definicija 6. Za skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata niz y
1
y
2
...y
k
(k ≥ 1) elemenata iz skupa X, kod koga ˇclanovi niza mogu biti med¯usobno
i jednaki nazivamo varijacijom sa ponavljanjem skupa X od n elemenata
klase k.
Primer 13. Napisati sve dvocifrene brojeve od cifara 5, 6, 7, 8.
Reˇsenje: U navedenom primeru radi se o varijacijama sa ponavljanjem
od ˇcetiri elementa druge klase:
55 65 75 85
56 66 76 86
57 67 77 87
58 68 78 88
Kod varijacija sa ponavljanjem od n elemenata klase k u nizu y
1
y
2
...y
k
na mestu y
1
moˇze se nalaziti bilo koji od n elemenata skupa X. Sliˇcno, na
mestu y
2
imamo opet n mogu´cnosti. Tada imamo za deo niza y
1
y
2
, nn = n
2
mogu´cnosti. Ako nastavimo ovaj postupak do kraja dobi´cemo da imamo za
ceo niz y
1
y
2
...y
k
, n
k
mogu´cnosti. Time smo dokazali slede´cu teoremu.
Teorema 5. Neka je dat skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata. Ako sa
V
n
k
oznaˇcimo broj svih varijacija sa ponavljanjem skupa X od n elemenata
klase k, tada je:
V
n
k
= n
k
.
Primer 14. Koliko ima trocifrenih brojeva od cifara 5, 6, 7, 8, 9.
Reˇsenje: Poˇsto se radi o varijacijama sa ponavljanjem od pet elemenata
tre´ce klase imamo da je:
V
5
3
= 5
3
= 125 .
Definicija 7. Za skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ kombinacije sa ponavljanjem
klase k od n elemenata skupa X jesu one varijacije sa ponavljanjem klase
k od tih elemenata koje se smatraju jednakim ako su sastavljene od istih
elemenata (tj. ne vodi se raˇcuna o njihovom poretku).
Primer 15. Dat je skup X = ¦x
1
, x
2
, x
3
¦. Napisati sve kombinacije sa
ponavljanjem klase 2 navedenog skupa elemenata.
8.3. Binomni obrazac 91
Reˇsenje: Sve varijacije sa ponavljanjem klase 2 od elemenata navedenog
skupa X su:
x
1
x
1
, x
1
x
2
, x
1
x
3
, x
2
x
1
, x
2
x
2
, x
2
x
3
, x
3
x
1
, x
3
x
2
, x
3
x
3
.
Po definiciji kombinacija sa ponavljanjem slede´ci parovi su isti: x
1
x
2
i x
2
x
1
;
x
1
x
3
i x
3
x
1
; x
2
x
3
i x
3
x
2
, pa na osnovu izloˇzenog, kombinacije sa pona-
vljanjem klase 2 od navedenih elemenata skupa X su:
x
1
x
1
, x
1
x
2
, x
1
x
3
, x
2
x
2
, x
2
x
3
, x
3
x
3
.
Teorema 6. Neka je dat skup X = ¦x
1
, x
2
, ..., x
n
¦ od n elemenata. Ako sa
C
n
k
oznaˇcimo broj svih kombinacija sa ponavljanjem skupa X od n elemenata
klase k, tada je:
C
n
k
=
(n +k −1) (n +k −2) (n + 1) n
k!
.
Dokaz: Na osnovu definicije kombinacija sa ponavljanjem neka ˇcitalac
pokaˇze da je
C
n
k
= C
n+k−1
k
,
odakle sledi rezultat teoreme.
Primer 16. Koliko ima kombinacija sa ponavljanjem klase 3 od 3 elementa
Reˇsenje:
C
3
3
=
(3 + 3 −1) 4 3
3!
=
5 4 3
6
= 10 .
8.3 Binomni obrazac
Zbog svoje velike primene u kombinatorici, nezaobilazan pojam je pojam
binomni koeficijent.
Definicija 8. Neka je n, k ∈ N i 1 ≤ k ≤ n. Binomni koeficijent, u oznaci

n
k

, nazivamo broj

n
k

=
n (n −1) (n −k + 1)
k!
,
gde je po definiciji

n
0

= 1.
92 Glava 8. Kombinatorika
Oznaku

n
k

ˇcitamo ”n nad k” i iz definicije kombinacija klase k od n
elemenata i binomnog koeficijenta imamo da je:
C
n
k
=

n
k

.
Osnovne osobine binomnih koeficijenata daje slede´ca teorema:
Teorema 7. Neka je n, k ∈ N, (1 ≤ k ≤ n) i a, b ∈ R. Tada je:
(1)

n
k

=
n!
k! (n −k)!
,
(2)

n
k

=

n
n −k

,
(3)

n
k

+

n
k + 1

=

n + 1
k + 1

,
(4) (a +b)
n
=

n
0

a
n
+

n
1

a
n−1
b
1
+. . . +

n
n −1

a
1
b
n−1
+

n
n

b
n
.
Dokaz: Matematiˇckom indukcijom dokaza´cemo poslednje tvrd¯enje (bi-
nomni obrazac), a ostala ostavljamo ˇcitaocu za veˇzbu.
(i) Za n = 1 imamo (a + b)
1
=

1
0

a
1
+

1
1

b
1
= a + b, pa je tvrd¯enje
taˇcno.
(ii) Pretpostavimo da je tvrd¯enje taˇcno za n.
(iii) Pokaˇzimo da vaˇzi za n + 1. Na osnovu (ii) imamo da je
(a +b)
n+1
= (a +b)(a +b)
n
=
= (a +b)
¸
n
0

a
n
+

n
1

a
n−1
b +. . . +

n
n −1

ab
n−1
+

n
n

b
n

Kada izvrˇsimo mnoˇzenje svih sabiraka u uglastoj zagradi sa izrazom
(a +b) i primenimo tre´ci stav navedene teoreme, dobi´cemo:
(a +b)
¸
n
0

a
n
+

n
1

a
n−1
b +. . . +

n
n −1

ab
n−1
+

n
n

b
n

=
8.4. Zadaci 93
=

n + 1
0

a
n+1
+

n + 1
1

a
n
b +. . . +

n + 1
n

ab
n
+

n + 1
n + 1

b
n+1
ˇsto je trebalo dokazati.
Drugi stav navedene teoreme daje takozvanu ”simetriˇcnost” binomnih
koeficijenata u binomnom obrascu. Na primer:
(a +b)
5
=

5
0

a
5
+

5
1

a
4
b +

5
2

a
3
b
2
+

5
3

a
2
b
3
+

5
4

ab
4
+

5
5

b
5
= a
5
+ 5a
4
b + 10a
3
b
2
+ 10a
2
b
3
+ 5ab
4
+b
5
pa vidimo da su koeficijenti: uz a
5
i b
5
isti; uz a
4
b i ab
4
isti; uz a
3
b
2
i a
2
b
3
isti.
Na kraju, napomenimo da se u literaturi izraz
(a +b)
n
=

n
0

a
n
+

n
1

a
n−1
b +. . . +

n
n −1

ab
n−1
+

n
n

b
n
zapisuje kra´ce
(a +b)
n
=
n
¸
k=0

n
k

a
n−k
b
k
.
8.4 Zadaci
1. Koliko ima mogu´cnosti da se od 35 razliˇcitih brojeva izvuˇce odjednom 5
brojeva?
2. Koliko ima petocifrenih, a koliko ˇsestocifrenih brojeva od cifara iz skupa
¦0, 1, 2, . . . , 8, 9¦?
3. Dat je skup ¦a, b, c, d, e, f¦. Kako glasi leksikografski 133. permutacija
elemenata skupa?
4. Broj permutacija od n+2 elementa 56 puta je ve´ci od broja permutacija
od n elemenata. Koliko iznosi broj n?
5. Na koliko razliˇcitih naˇcina se moˇze pored¯ati na stolu 10 kaˇsika, ako
imamo 5 jednakih i 5 med¯usobno razliˇcitih ?
6. Formirati sve varijacije sa ponavljanjem klase 3 od elemenata skupa
¦a, b, c, d¦. Kako glasi 41. varijacija?
94 Glava 8. Kombinatorika
7. Koliko ima ˇzelezniˇckih stanica na jednoj pruzi ako za razliˇcita putovanja
(istim voznim razredom) tom prugom postoji 5852 razliˇcitih voznih karata?
8. Napisati sve kombinacije klase 2, 3 i 4 od slova a, b, c, d, e, f. Koliko ih
ima?
9. U ravni je dato 5 pravi, med¯u kojima ne postoji ni jedan par med¯usobno
paralelnih i nijedna trojka pravih koje se seku u jednoj taˇcki. Izraˇcunati broj
preseka svih pravih.
10. Iz bubnja sa 13 kuglica od kojih je 6 crvenih, 3 bele i 4 ˇzute, treba
izabrati 7 kuglica na slede´ci naˇcin: 3 crvene, 2 bele i 2 ˇzute. Na koliko
naˇcina je to mogu´ce izvesti?
11. Pokazati da vaˇzi:
1)
n
¸
k=0

n
k

= 2
n
,
2)
n
¸
k=0

n
k

2
=

2n
n

3)

n + 2
k

=

n
k

+ 2

n
k −1

+

n
k −2

.
12. Primenom binomnog obrazca razviti izraze:
1) (2x
2
+ 3x + 2)
5
,
2) (2x
4
−x + 1)
7
.
Glava 9
Verovatno´ce
9.1 Algebra dogad¯aja
U teoriji verovatno´ca osnovni pojam je pojam eksperimenta koji se pod
pribliˇzno istim uslovima moˇze ponavljati neograniˇcen broj puta i ˇciji se ishod
ne moˇze sa sigurnoˇs´cu predvideti. Skup svih mogu´cih ishoda, u oznaci Ω,
nazivamo prostor ishoda ili prostor elementarnih dogad¯aja. Svaki podskup
A skupa Ω nazivamo sluˇcajan dogad¯aj. Skup Ω nazivamo i siguran dogad¯aj,
dok dogad¯aj koji se u eksperimentu ne moˇze ostvariti nazivamo nemogu´c
dogad¯aj, u oznaci ∅.
Uvod¯enjem relacija i operacija na skupu sluˇcajnih dogad¯aja gradimo algebru
dogad¯aja. Jedna od tih operacija je suprotan dogad¯aj. Ako sa A oznaˇcimo
suprotan dogad¯aj dogad¯aja A, tada se on definiˇse na slede´ci naˇcin
A = Ω`A.
Neka je u primerima koji slede eksperiment - jedno bacanje kocke ˇcije su
strane numerisane brojevima od 1 do 6.
Primer 1. Za dati eksperiment vaˇzi:
1) Elementarni dogad¯aji su: A
1
− pojavljivanje broja 1; A
2
− pojavljivanje
broja 2; ... A
6
− pojavljivanje broja 6.
2) Siguran dogad¯aj je skup Ω = ¦A
1
, A
2
, ..., A
6
¦ . (Pri izvod¯enju eksperi-
menta sigurno se pojavljuje jedan od brojeva 1, 2, 3, 4, 5, 6 ).
3) Nemogu´c dogad¯aj u ovom eksperimentu je recimo - pojavljivanje broja
7.
95
96 Glava 9. Verovatno´ce
4) Sluˇcajan dogad¯aj A je recimo dogad¯aj - pojavljivanje broja manjeg od
broja ˇcetiri. Tada je A = ¦A
1
, A
2
, A
3
¦ ⊆ Ω.
5) Suprotan dogad¯aj A za dogad¯aj A iz 4) je dogad¯aj - pojavljivanje broja
ve´ceg ili jednakog broju 4, odnosno jednog od brojeva 4, 5, 6 . To smo
mogli zapisati i na slede´ci naˇcin:
A = Ω`A = ¦A
1
, A
2
, ..., A
6
¦`¦A
1
, A
2
, A
3
¦ = ¦A
4
, A
5
, A
6
¦ .
Definicija 1. Za sluˇcajne dogad¯aje A i B, dogad¯aj A povlaˇci dogad¯aj B
(ili dogad¯aj B sadrˇzi dogad¯aj A), u oznaci A ⊂ B, ako se pri ostvarivanju
dogad¯aja A ostvaruje i dogad¯aj B.
Primer 2. Za dogad¯aji A i B:
A− pojavljivanje broja 5,
B− pojavljivanje broja ve´ceg od 3,
imamo da je A ⊂ B.
Definicija 2. Za sluˇcajne dogad¯aje A i B, zbir (ili unija) dogad¯aja A i B,
u oznaci A+B (ili A∪ B), je dogad¯aj koji se ostvaruje taˇcno onda kada se
bar jedan od dogad¯aj A i B ostvari.
Primer 3. Za dogad¯aje A i B:
A− pojavljivanje neparnog broja,
B− pojavljivanje broja 2,
imamo da je dogad¯aj A+B pojavljivanje jednog od brojeva 1, 2, 3, 5.
Definicija 3. Za sluˇcajne dogad¯aje A i B, proizvod (ili presek) dogad¯aja A
i B, u oznaci AB (ili A∩ B), je dogad¯aj koji se ostvaruje taˇcno onda kada
se oba dogad¯aja A i B ostvare istovremeno.
Primer 4. Za dogad¯aje A i B:
A− pojavljivanje jednog od brojeva 1, 2, 5, 6,
B− pojavljivanje parnog broja,
dogad¯aj AB je pojavljivanje jednog od brojeva 2, 6.
9.1. Algebra dogad¯aja 97
Sliˇcno definiˇsemo zbir i proizvod za viˇse od dva sluˇcajna dogad¯aja, pa ako
se radi o dogad¯ajima A
1
, A
2
, ..., A
n
tada su oznake
n
¸
k=1
A
k
i
n
¸
k=1
A
k
redom.
Definicija 4. Za sluˇcajne dogad¯aje A i B kaˇzemo da su nesaglasni (ili dis-
junktni) ako je AB = ∅ (ili A ∩ B = ∅).
Primer 5. Za dogad¯aje A i B:
A− pojavljivanje parnog broja,
B− pojavljivanje neparnog broja,
imamo da su dogad¯aji A i B disjunktni.
Definicija 5. Za sluˇcajne dogad¯aje A i B, dogad¯aj A`B je onaj dogad¯aj
koji se ostvaruje taˇcno onda kada se dogad¯aj A ostvaruje, a dogad¯aj B ne
ostvaruje.
Primer 6. Za dogad¯aje A i B:
A− pojavljivanje jednog od brojeva 1, 2, 3, 6,
B− pojavljivanje broja koji je deljiv sa 3,
dogad¯aj A`B je pojavljivanje jednog od brojeva 1, 2.
Definicija 6. Za dogad¯aje A
1
, A
2
, ..., A
n
koji su takvi da:
- svaka dva dogad¯aja su med¯usobno disjunktna,
- njihov zbir je siguran dogad¯aj, tj. A
1
+A
2
+... +A
n
= Ω,
kaˇzemo da ˇcine potpun sistem dogad¯aja.
Pri bacanju kocke potpun sistem ˇcine elementarni dogad¯aji A
1
− po-
javljivanje broja 1; A
2
− pojavljivanje broja 2; ... A
6
− pojavljivanje broja 6.
Med¯utim, postoje potpuni sistemi dogad¯aja koji ne moraju biti elementarni
dogad¯aji. Ako je dogad¯aj A− pojavljivanje broja koji je manji ili jednak
broju 2, a dogad¯aj B− pojavljivanje broja koji je ve´ci ili jednak broju 3,
tada dogad¯aji A i B ˇcine potpun sistem dogad¯aja za jedno bacanje kocke.
98 Glava 9. Verovatno´ce
9.2 Definicija verovatno´ca i osnovne osobine
Oznaˇcimo verovatno´cu dogad¯aja A sa P(A). Pre aksiomatskog uvod¯enja
funkcije verovatno´ca, istorijski se susre´cemo sa slede´cim definicijama:
1) Statistiˇcka definicija verovatno´ca: Neka je u eksperimentu dat sluˇcajan
dogad¯aj A. Ako se u n ∈ N ponavljanja navedenog eksperimenta do-
gad¯aj A dogodio m puta, tada:
- broj m nazivamo frekvencijom, u oznaci, m(A)
- broj
m
n
nazivamo relativnom frekvencijom, u oznaci, w(A).
Primer 7. U 12 bacanja kocke broj 2 se pojavio 3 puta. Tada je:
- frekvencija m(A) = 3,
- relativna frekvencija w(A) =
3
12
=
1
4
= 0, 25.
Verovatno´ca dogad¯aja A statistiˇcki definiˇsemo kao broj kome teˇzi rela-
tivna frekvencija dogad¯aja A kada se broj ponavljanja uoˇcenog ekspe-
rimenta n neograniˇceno pove´cava, tj. kada broj n teˇzi beskonaˇcnosti.
Kra´ce zapisujemo sa:
P(A) = lim
n→∞
w
n
(A),
gde je w
n
(A) relativna frekvencija dogad¯aja A u prvih n ponavljanja
eksperimenta.
2) Klasiˇcna (ili Laplasova) definicija verovatno´ca (istorijski se prva po-
javila 1812): Ova definicija odnosi se samo na eksperimente ˇciji je
prostor elementarnih dogad¯aja (mogu´cih ishoda) konaˇcan, a eleme-
ntarni dogad¯aji su jednako verovatni. Za dogad¯aj A svaki ishod, pri
kome se ostvaruje dogad¯aj A, naziva se povoljan.
Neka ima n elementarnih dogad¯aja u eksperimentu, a m povoljnih
ishoda za dogad¯aj A. Tada je
P(A) =
m
n
ili reˇcima: verovatno´ca dogad¯aja A jednaka je koliˇcniku broja po-
voljnih i broja mogu´cih ishoda.
9.2. Definicija verovatno´ca i osnovne osobine 99
Primer 8. Eksperiment je jedno bacanje kocke. Kolika je verovatno´ca
dogad¯aja A ako je:
a) A− pao je broj 4.
b) A− pao je broj ve´ci od 2.
Reˇsenje: Za dati eksperiment imamo n = 6 mogu´cih ishoda.
a) Povoljnih ishoda imamo samo jedan, tj. m = 1, pa je
P(A) =
m
n
=
1
6
= 0, 1666 . . . .
b) Povoljni ishodi su da je pao broj 3, 4, 5 ili 6. Tada je m = 4, pa
je
P(A) =
m
n
=
4
6
= 0, 6666 . . . .
3) Geometrijska definicija verovatno´ca: Verovatno´ca pretstavlja koliˇcnik
povrˇsina (zapremina ili duˇzina) povoljnih i mogu´cih ishoda.
Definicija 7. Skup (kolekciju) dogad¯aja F vezanih za eksperiment nazi-
vamo poljem dogad¯aja ako vaˇzi:
1) Ω ∈ F,
2) A ∈ F ⇒ A ∈ F,
3) A, B ∈ F ⇒ A+B ∈ F.
Verovatno´ce aksiomatski definiˇsemo na polju dogad¯aja kao funkciju sa slede-
´cim osobinama:
Definicija 8. Verovatno´ca P() je funkcija koja dogad¯aje iz polja F pre-
slikava na realne brojeve i ima slede´ce osobine:
1) nenegativnost: (∀A ∈ F)(P(A) ≥ 0),
2) normiranost: P(Ω) = 1,
3) aditivnost: ako su A
1
, A
2
, ... po parovima disjunktni dogad¯aji (A
i

A
j
= ∅ za i = j) iz polja F, tada je
P

¸
i
A
i

=
¸
i
P(A
i
) .
100 Glava 9. Verovatno´ce
Osnovne osobine verovatno´ce navedene su u slede´coj teoremi.
Teorema 1. Neka su dogad¯aji A, B ∈ F. Tada je:
1) P(A) = 1 −P(A),
2) P(∅) = 0,
3) A ⊆ B ⇒ P(B`A) = P(B) −P(A),
4) A ⊆ B ⇒ P(A) ≤ P(B),
5) P(A) ≤ 1,
6) P(A +B) = P(A) +P(B) −P(AB).
Dokaz:
1) Na osnovu definicije suprotnog dogad¯aja Ω = A + A , normiranosti i
aditivnosti verovatno´ce imamo da je
1 = P(Ω) = P(A +A) = P(A) +P(A) ,
tj. P(A) = 1 −P(A).
2) Ako u prethodno dokazanom stavu uzmemo da je A = Ω imamo
P(Ω) = P(∅) = 1 −P(Ω) = 1 −1 = 0 .
3) Ako je A ⊆ B, tada je P(B`A) = P(B) − P(A). Poˇsto su dogad¯aji
A i B`A disjunktni na osnovu aditivnosti verovatno´ce imamo P(B) =
P(A) +P(B`A), tj. P(B`A) = P(B) −P(A).
4) Dokaz sledi na osnovu prethodnog stava i nenegativnosti verovatno´ce.
5) Ako u prethodnom stavu biramo B = Ω na osnovu normiranosti
verovatno´ce sledi tvrd¯enje.
6) Kako je A + B = A + AB i B = AB + AB, i dogad¯aji A i AB kao
i dogad¯aji AB i AB su disjunktni, na osnovu aditivnosti verovatno´ce
imamo da je
P(A +B) = P(A) +P(AB), P(B) = P(AB) +P(AB) .
Na osnovu poslednje dve jednaˇcine eliminacijom P(AB) dobijamo
P(A +B) = P(A) +P(B) −P(AB) .
9.3. Uslovne verovatno´ce i nezavisnost dogad¯aja 101
9.3 Uslovne verovatno´ce i nezavisnost dogad¯aja
Definicija 9. Neka su A, B ∈ Ω i P(A) > 0. Uslovna verovatno´ca dogad¯aja
B, pod uslovom da se realizovao dogad¯aj A, u oznaci P(B[A), definiˇse se na
slede´ci naˇcin:
P(B[A) =
P(AB)
P(A)
.
Primer 9. Eksperiment se sastoji u bacanju kocke dva puta. Dogad¯aji A i
B dati su na slede´ci naˇcin:
A− u prvom bacanju je pao broj ve´ci od tri.
B− u oba bacanja je pao paran broj.
Izraˇcunati verovatno´cu dogad¯aja B:
1) pod uslovom da se realizovao dogad¯aj A,
2) ne uzimaju´ci u obzir realizaciju dogad¯aja A.
Reˇsenje:
1) Potrebno je izraˇcunati verovatno´cu P(B[A). Da bi smo izraˇcunali
traˇzenu verovatno´cu izraˇcunajmo najpre verovatno´ce dogad¯aja AB i
A. Poˇsto imamo tri broja ve´ca od broja tri (4, 5 i 6), a broj mogu´cih
ishoda je 6, imamo da je P(A) =
3
6
=
1
2
. Mogu´cih ishoda za dogad¯aj
AB ima 6 6 = 36 . Povoljni ishodi su (4, 2), (4, 4), (4, 6), (6, 2), (6, 4),
(6, 6), pa je njihov broj 6. Odatle imamo da je P(AB) =
6
36
=
1
6
. Na
kraju, imamo da je
P(B[A) =
P(AB)
P(A)
=
1
6
1
2
=
2
6
=
1
3
.
2) Mogu´cih ishoda ima 6 6 = 36 . Povoljni ishodi su
(2, 2), (2, 4), (2, 6), (4, 2), (4, 4), (4, 6), (6, 2), (6, 4), (6, 6)
i ima ih 9. Tada je
P(B) =
m
n
=
9
36
=
1
4
.
102 Glava 9. Verovatno´ce
Iz definicije 9 sledi tvrd¯enje poznato pod nazivom proizvod verovatno´ca
zavisnih dogad¯aja, a koje glasi:
P(AB) = P(A)P(B[A) = P(B)P(A[B) .
Indukcijom po n mogu´ce je dokazati i opˇstije tvrd¯enje:
P(A
1
A
2
A
n
) = P(A
1
)P(A
2
[A
1
)P(A
3
[A
1
A
2
) P(A
n
[A
1
A
2
A
n−1
) ,
gde je P(A
1
A
2
A
n−1
) > 0 .
Vratimo se na prethodni primer. Videli smo da verovatno´ca dogad¯aja B,
pod uslovom da se ispuni dogad¯aj A i verovatno´ca dogad¯aja B (ne vode´ci
raˇcuna o dogad¯aju A) nisu iste, tj.
P(B[A) = P(B) .
Iz navedenog zakljuˇcujemo da verovatno´ca dogad¯aja B zavisi od dogad¯aja
A. Ako su navedene verovatno´ce iste P(B[A) = P(B) prirodno je re´ci da
dogad¯aj B ne zavisi od dogad¯aja A. Sliˇcno definiˇsemo nezavisnost dogad¯aja
A od dogad¯aja B: P(A[B) = P(A).
Na osnovu navedenog razmatranja i definicije uslovne verovatno´ce sledi defi-
nicija nezavisnih dogad¯aja:
Definicija 10. Dogad¯aji A i B su nezavisni ako vaˇzi
P(AB) = P(A) P(B) .
U suprotnom, za dogad¯aje kaˇzemo da su zavisni.
Primer 10. Eksperiment se sastoji u izvlaˇcenju karte iz ˇspila od 52 karte.
Neka je dogad¯aj:
A− izvuˇcena karta je ”kralj”,
B− izvuˇcena karta je ”srce”.
Da li su dogad¯aji A i B nezavisni?
Reˇsenje: Poˇsto u ˇspilu od 52 karte imamo 4 ”kralja”, 13 karata sa znakom
”srce” i jednog ”kralja srce”, imamo da je:
P(A) =
4
52
=
1
13
, P(B) =
13
52
=
1
4
, P(AB) =
1
52
.
Poˇsto je P(AB) = P(A) P(B), dogad¯aji A i B su nezavisni.
9.4. Formula totalne verovatno´ce 103
9.4 Formula totalne verovatno´ce
Teorema koju ´cemo navesti poznata je pod nazivom formula totalne
verovatno´ce:
Teorema 2. Neka dogad¯aji A
1
, A
2
, ..., A
n
ˇcine potpun sistem dogad¯aja i
neka je P(A
i
) > 0, i = 1, 2, ..., n. Za svaki dogad¯aj B ∈ F vaˇzi
P(B) =
n
¸
i=1
P(A
i
) P(B[A
i
) .
Dokaz: Kako dogad¯aji A
1
, A
2
, ..., A
n
ˇcine potpun sistem dogad¯aja imamo
da je B =
n
¸
i=1
A
i
B i dogad¯aji A
i
B su med¯usobno disjunktni. Tada je
P(B) =
n
¸
i=1
P(A
i
B) .
Poˇsto je P(A
i
) > 0, i = 1, 2, ..., n, imamo da je
P(A
i
B) = P(A
i
)P(B[A
i
), i = 1, 2, ..., n.
Na osnovu poslednje dve jednaˇcine sledi tvrd¯enje teoreme.
Primer 11. Na kompjuteru I narezano je 15 CD-a, na kompjuteru II
narezano je 45 CD-a, a na kompjuteru III narezano je 30 CD-a. Verovatno-
´ca da ´ce se na kompjuteru I narezati neispravan CD je 0, 1, na kompjuteru
II je 0, 2 i na kompjuteru III je 0, 4. Kolika je verovatno´ca da se nareˇze
na sluˇcajan naˇcin na jedan od ova tri kompjutera jedan CD i da on bude
neispravan?
Reˇsenje: Oznaˇcimo dogad¯aje
A
1
− na kompjuteru I narezan je jedan CD,
A
2
− na kompjuteru II narezan je jedan CD,
A
3
− na kompjuteru III narezan je jedan CD,
B− narezan je jedan neispravan CD na jednom od tri kompjutera.
104 Glava 9. Verovatno´ce
Kako je
P(A
1
) =
15
90
=
1
6
, P(A
2
) =
45
90
=
1
2
, P(A
3
) =
30
90
=
1
3
,
na osnovu prethodne teoreme imamo da je
P(B) = P(A
1
) P(B[A
1
) +P(A
2
) P(B[A
2
) +P(A
3
) P(B[A
3
)
=
1
6
0, 1 +
1
2
0, 2 +
1
3
0, 4 =
15
60
=
1
4
= 0, 25 .
Pod uslovima iz prethodne teoreme moˇzemo postaviti i pitanje: kolika
je verovatno´ca realizacije dogad¯aja A
i
pod uslovom da se realizuje dogad¯aj
B. Odgovor na ovo pitanje daje teorema poznata pod nazivom Bajesova
formula, a koja glasi:
Teorema 3. Neka dogad¯aji A
1
, A
2
, ..., A
n
ˇcine potpun sistem dogad¯aja i
neka je P(A
i
) > 0, i = 1, 2, ..., n. Neka je takod¯e i B ⊂ Ω, P(B) > 0.
Tada vaˇzi
P(A
k
[B) =
P(A
k
)P(B[A
k
)
n
¸
i=1
P(A
i
)P(B[A
i
)
, k = 1, 2, ..., n.
Dokaz: Na osnovu P(A
i
B) = P(A
i
)P(B[A
i
) = P(B)P(A
i
[B) imamo da
je
P(A
i
[B) =
P(A
i
)P(B[A
i
)
P(B)
.
Tvrd¯enje teoreme sledi na osnovu poslednje jednaˇcine i formule totalne
verovatno´ce.
Primer 12. Neka su dati uslovi kao u prethodnom primeru. Ako je narezan
jedan neispravan CD na navedena tri raˇcunara, koja je verovatno´ca da je
narezan na:
1) raˇcunaru I ?
2) raˇcunaru II ?
3) raˇcunaru III ?
Reˇsenje: Na osnovu Bajesove formule imamo:
9.5. Zadaci 105
1) P(A
1
[B) =
P(A
1
)P(B[A
1
)
3
¸
i=1
P(A
i
)P(B[A
i
)
=
1
6
0, 1
1
4
=
1
60
1
4
=
1
15
.
2) P(A
2
[B) =
P(A
2
)P(B[A
2
)
3
¸
i=1
P(A
i
)P(B[A
i
)
=
1
2
0, 2
1
4
=
1
10
1
4
=
2
5
.
3) P(A
3
[B) =
P(A
3
)P(B[A
3
)
3
¸
i=1
P(A
i
)P(B[A
i
)
=
1
3
0, 4
1
4
=
2
15
1
4
=
8
15
.
9.5 Zadaci
1. Ako je eksperiment jedno bacanje novˇci´ca navesti elementarne dogad¯aje.
Navesti elementarne dogad¯aje i za bacanje dva novˇci´ca.
2. Bacaju se dve kocke istovremeno. Neka su dogad¯aji
A− zbir dobijenih brojeva je deljiv sa 5,
B− zbir dobijenih brojeva jednak je broju 9.
Na´ci: A +B, AB, A`B, B`A i izraˇcunati verovatno´ce traˇzenih dogad¯aja.
3. Pokazati da je A`B = AB.
4. Novˇci´c se baca ˇcetiri puta. Odrediti verovatno´cu da su
1) pala tri grba,
2) bar tri grba,
3) palo je jedno pismo.
4) nije pao ni jedan grb.
5. Iz ˇspila od 52 karte izvlaˇci se karta i vra´ca u ˇspil. Ovaj postupak se
ponavlja ˇcetiri puta. Koliko iznosi verovatno´ca da su izvuˇcene od ˇcetiri
karte
106 Glava 9. Verovatno´ce
1) bar dve ”dame”?
2) tri crvene ”dame”?
3) jedna ”dama srce” ?
4) tri ”dame” i jedan ”kralj”?
5) ˇcetiri ”asa”?
6. U kutiji se nalazi 12 belih i 4 crvene kuglice. Izvlaˇce se odjednom tri
kuglice. Izraˇcunati verovatno´cu da su
1) sve tri uzete kuglice crvene,
2) uzete dve bele i jedna crvena,
3) sve tri uzete kuglice bele.
7. Dva strelca gad¯aju po jednom u metu. Verovatno´ca da prvi pogodi metu
je 0, 6, a drugi 0, 7. Kolika je verovatno´ca da meta bude pogod¯ena bar je-
dnom?
8. Neka je P(A[B) = 0, 6 , P(B[A) = 0, 4 i P(B) = 0, 35 . Na´ci: P(A),
P(AB) i P(B[A).
9. U dve kutije se nalaze bele i crvene kuglice. U prvoj se nalazi 9 belih i
5 crvenih, a u drugoj 12 belih i 7 crvenih. Na sluˇcajan naˇcin se bira jedna
kutija i iz nje se uzimaju dve kuglice. Kolika je verovatno´ca da se uzme bar
jedna bela kuglica?
10. U Novi Sad dolaze 53 automobila iz Sombora, 42 iz Subotice i 47 iz
Zrenjanina. Verovatno´ca da se pokvari automobil iz Sombora je 0, 2, iz
Subotice 0, 5 i iz Zrenjanina 0, 1 . Kolika je verovatno´ca da jedan sluˇcajno
izabran automobil koji je krenuo ka Novom Sadu ima kvar? Ako je automobil
imao kvar, koja je verovatno´ca da je on krenuo iz Zrenjanina, a kolika da
je krenuo iz Sombora?
Glava 10
Geometrija
10.1 Razvoj geometrije
Geometrija je jedna od najstarijih matematiˇckih disciplina. Osvrnimo
se ukratko na istorijski razvoj geometrije.
1) Reˇc geometrija znaˇci zemljomerstvo, a nastala je u Egiptu zbog neo-
phodnosti merenja imanja i oznaˇcavanja med¯a posle poplava Nila. Ge-
ometrija se u proˇslosti bavila izuˇcavanjem poloˇzaja, oblika i veliˇcina
predmeta realnog sveta, dok danas izuˇcava apstraktne objekte. U
poˇcetku se do opˇstih osobina dolazilo na osnovu nekoliko eksperi-
menata, posmatranjem i intuicijom, odnosno, induktivnom metodom
(nepotpunom indukcijom). Navedeni metod bio je pogodan samo za
neke prostije figure.
2) U V I veku pre n.e. Grci su preuzeli od Egip´cana i Vavilonaca vode´cu
ulogu u razvoju geometrije, uglavnom zaslugama Talesa i Pitagore.
Pored njih, veliki doprinos razvoju geometrije tog doba dali su Pla-
ton i Aristotel koji daju prve nagoveˇstaje aksiomatskog zasnivanja ge-
ometrije. U ovom periodu induktivni metod zamenjen je deduktivnim
i pristupa se sistematskom izlaganju ˇcinjenica.
3) Oko 300. godina pre n.e. Euklid je objavio svoje kapitalno delo Ele-
menti, saˇcinjeno od 13 knjiga, koje predstavljaju vrhunac deduktivnog
metoda i daju najve´ci doprinos razvoju geometrije. U ovim knjigama
Euklid iznosi stavove koji su jako bliski danaˇsnjem aksiomatskom za-
snivanju geometrije. Pored svih dobrih strana ovog dela, uoˇceni su
slede´ci nedostaci:
107
108 Glava 10. Geometrija
- definiˇsu se osnovni pojmovi,
- aksiome Euklidovog sistema nisu med¯usobno nezavisne,
- prilikom dokazivanja tvrd¯enja Euklid se ˇcesto oslanjao na slike i
time ˇcinio dokaz nekorektnim.
4) U I i II veku pre n.e. uvodi se ravna i sferna trigonometrija.
5) U prvoj polovini XV II Dekart razvija analitiˇcku geometriju.
6) U XV III dolazi do otkri´ca diferencijalne geometriju.
7) U prvoj polovini XIX veka Lobaˇcevski uvodi neeuklidsku geometriju.
8) Krajem XIX Hilbert je dao sistematizaciju geometrije u delu Osnovi
geometrije.
10.2 Osnove Hilbertovog sistema aksioma
U daljem tekstu izloˇzi´cemo aksiome Euklidske geometrije, bazirane na
Hilbertovom sistemu aksioma. U Hilbertovom sistemu aksioma osnovni po-
jmovi su:
- taˇcka (oznaˇcavamo ih velikim slovima A, B, C, ...),
- prava (oznaˇcavamo ih malim slovima a, b, c, ...),
- ravan (oznaˇcavamo ih malim grˇckim slovima α, β, γ, ...),
a osnovne relacije predstaljaju relacije:
- pripada (”se sadrˇzi”). Da taˇcka A pripada pravoj q (prava q sadrˇzi
taˇcku A) oznaˇcavamo A ∈ q.
- izmed¯u,
- podudarno,
- paralelno.
Sistem aksioma predstavljen je u pet grupa aksioma:
I aksiome veze (ili pripadnosti ili incidentnosti),
II aksiome rasporeda,
10.2. Osnove Hilbertovog sistema aksioma 109
III aksiome podudarnosti,
IV aksiome neprekidnosti,
V aksioma paralelnosti.
Definicija 1. Skup svih taˇcaka nazivamo prostor i oznaˇcavamo ga sa E
3
.
10.2.1 Aksiome veze
Definicija 2. Tri ili viˇse taˇcaka su kolinearne ako postoji prava koja ih
sadrˇzi (taˇcke pripadaju istoj pravoj).
Definicija 3.
ˇ
Cetiri ili viˇse taˇcaka su komplanarne ako postoji ravan koja
ih sadrˇzi (taˇcke pripadaju istoj ravni).
Aksiome veze ˇcine grupu od 7 aksioma:
Aksioma I 1. Svaka prava sadrˇzi najmanje dve razliˇcite taˇcke.
Aksioma I 2. Za svake dve razliˇcite taˇcke postoji jedna i samo jedna prava
koja ih sadrˇzi.
Aksioma I 3. Svaka ravan sadrˇzi najmanje tri nekolinearne taˇcke.
Aksioma I 4. Za svake tri nekolinearne taˇcke postoji jedna i samo jedna
ravan koja ih sadrˇzi.
Aksioma I 5. Ako dve razliˇcite taˇcke neke prave pripadaju jednoj ravni,
onda sve taˇcke te prave pripadaju toj ravni (tj. prava pripada ravni).
Aksioma I 6. Ako dve ravni imaju zajedniˇcku taˇcku, tada one imaju na-
jmanje joˇs jednu zajedniˇcku taˇcku (tj. imaju zajedniˇcku pravu).
Aksioma I 7. Postoje ˇcetiri nekomplanarne taˇcke.
Navedenim aksiomama su potpuno odred¯eni svi odnosi izmed¯u taˇcaka,
pravih i ravni.
Teorema 1. Dve razliˇcite prave imaju najviˇse jednu zajedniˇcku taˇcku.
Dokaz: Pretpostavimo suprotno, dve razliˇcite prave p i q imaju bar dve
zajedniˇcke razliˇcite taˇcke A i B. Na osnovu aksiome I 2 taˇcke A i B odred¯uju
jednu i samo jednu pravu koja ih sadrˇzi, pa je p = q, ˇsto je kontradikcija sa
polaznom pretpostavkom.
110 Glava 10. Geometrija
Definicija 4. Za dve prave p i q kaˇze se da se seku ako imaju samo jednu
zajedniˇcku taˇcku A, u oznaci p ∩ q = A.
Ako na pravoj q postoje razliˇcite taˇcke A i B, onda ´cemo pravu q ˇcesto
oznaˇcavati i sa p(AB).
Teorema 2. Dve prave koje se seku odred¯uju jednu i samo jednu ravan.
Dokaz: Neka se prave p i q seku u taˇcki A. Prema aksiomi I 1 na pravoj
p, sem taˇcke A, postoji bar joˇs jedna taˇcka, na primer taˇcka B. Analogno
vaˇzi i za pravu q. Ove tri taˇcke su nekolinearne, te prema aksiomi I 4 postoji
jedna i samo jedna ravan α koja ih sadrˇzi, a prema aksiomi I 5 prave p i q
pripadaju ravni α. To znaˇci da ove dve prave odred¯uju ravan α.
Teorema 3. Prava i taˇcka van date prave odred¯uju jednu i samo jednu ra-
van.
Dokaz: Neka je p prava i A taˇcka koja joj ne pripada. Prema aksiomi I
1 na pravoj p postoje dve razliˇcite taˇcke, npr. B i C. Tada su A, B i C tri
nekolinearne taˇcke, pa prema aksiomi I 4 postoji jedna i samo jedna ravan
α koja ih sadrˇzi. Prema tome B i C pripadaju ravni α. Prema aksiomi I
5 sledi da i prava p pripada ravni α. Jedinstvenost ravni α sledi na osnovu
aksiome I 4.
10.2.2 Aksiome rasporeda
Aksiomama rasporeda bliˇze su utvrd¯ene osobine relacije ”izmed¯u” za tri
kolinearne taˇcke. Ukoliko je taˇcka B izmed¯u taˇcaka A i C to ´cemo oznaˇcavati
sa A − B − C . Aksiome rasporeda ˇcine grupu od 6 aksioma:
Aksioma II 1. Neka su A, B i C tri kolinearne taˇcke za koje je A−B−C .
Tada su svake dve od navedenih taˇcaka razliˇcite.
Aksioma II 2. Neka su A, B i C tri kolinearne taˇcke za koje je A−B−C .
Tada je C − B − A.
Aksioma II 3. Neka su A, B i C tri kolinearne taˇcke za koje je A−B−C .
Tada nije A − C − B.
Aksioma II 4. Neka su A i B dve razliˇcite taˇcke prave p. Tada postoji
taˇcka C ∈ p, takva da je A − B − C .
10.2. Osnove Hilbertovog sistema aksioma 111
Aksioma II 5. Neka su A, B i C tri kolinearne taˇcke. Tada vaˇzi bar jedna
od tri relacije: A − B − C, A − C − B ili C − A − B.
Aksioma II 6. (Paˇsova aksioma) Neka su A, B i C tri nekolinearne
taˇcke i p prava koja pripada ravni odred¯enoj taˇckama A, B i C, tako da
ne sadrˇzi taˇcku B i seˇce pravu p(AC) u taˇcki D tako da je A − D − C .
Tada prava p seˇce pravu p(BC) u taˇcki G tako da je B − G − C ili seˇce
pravu p(AB) u taˇcki F tako da je A − F − B.
A B
C
F
p
D
G
p'
Slika 1.
Na osnovu aksioma II 5, II 2 i II 3 mogu´ce je dokazati slede´cu teoremu.
Teorema 4. Neka su A, B i C tri kolinearne taˇcke. Tada vaˇzi jedna i samo
jedna od tri relacije: A − B − C, A − C − B, ili C − A − B.
Definicija 5. Za dve razliˇcite taˇcke A i B, skup navedenih taˇcaka i taˇcaka
prave p(AB) izmed¯u A i B nazivamo duˇz, u oznaci AB. Taˇcke A i B
nazivamo krajevi, a ostale taˇcke unutraˇsnje taˇcke duˇzi.
Na osnovu aksioma II 4 i II 6 mogu´ce je dokazati slede´cu teoremu.
Teorema 5. Svaka duˇz sadrˇzi bar jednu unutraˇsnju taˇcku.
Na osnovu navedene teoreme mogu´ce je pokazati da postoji beskonaˇcno
mnogo unutraˇsnjih taˇcaka svake duˇzi.
Definicija 6. Duˇz AB kod koje je odred¯eno da je A poˇcetna i B krajnja
taˇcka nazivamo orjentisana duˇz, u oznaci
−−→
AB.
Definicija 7. Neka su A, B i C tri razliˇcite taˇcke prave p, takve da je
A − B − C . Tada kaˇzemo da su taˇcke A i C prave p sa raznih strana u
odnosu na taˇcku B, a da su taˇcke B i C prave p sa iste strane u odnosu na
taˇcku A (ili da su taˇcke A i B prave p sa iste strane u odnosu na taˇcku C).
112 Glava 10. Geometrija
Definicija 8. Neka je data prava p i taˇcka O koja joj pripada. Skup taˇcaka
prave p odred¯en taˇckom O i svim taˇckama prave p sa iste strane taˇcke O
nazivamo poluprava, u oznaci Op. Taˇcku O nazivamo poˇcetak poluprave.
Definicija 9. Neka je data ravan α. Neka prava p i taˇcke A i B pripadaju
ravni α. Tada kaˇzemo da su taˇcke A i B ravni α sa iste strane prave p ukoliko
duˇz AB nema zajedniˇckih taˇcaka sa pravom p. Ako postoji jedna zajedniˇcka
taˇcka kaˇzemo da su taˇcke A i B ravni α sa raznih strane prave p.
Definicija 10. Poluravan sa graniˇcnom pravom p ravni α je skup svih taˇca-
ka prave p i svih taˇcaka ravni α koje su sa iste strane prave p, u oznaci pα.
Taˇcka na pravoj odred¯uje dve poluprave, prava u ravni dve poluravni, a
ravan u prostoru dva poluprostora.
Definicija 11. Ugaona linija
1
, u oznaci pOq, je unija dve poluprave Op i
Oq sa zajedniˇckom poˇcetnom taˇckom O. Taˇcku O nazivamo teme, a polupra-
ve Op i Oq kraci ugaone linije.
Na osnovu teoreme 2 mogu´ce je dokazati slede´cu teoremu.
Teorema 6. Ugaona linija pripada jednoj i samo jednoj ravni.
Definicija 12. Ugaona linija pOq deli ravan kojoj pripada na dva dela koje
nazivamo ugaone oblasti.
Definicija 13. Ugao, u oznaci ∠pOq, je unija ugaone linije pOq i jedne
njene ugaone oblasti. Taˇcku O nazivamo teme, a poluprave Op i Oq kraci
ugla. (Ugaona linija pOq odred¯uje dva ugla).
Definicija 14. Neka kraci ∠pOq pripadaju istoj pravoj. Tada ako je:
1) Op = Oq onda ∠pOq nazivamo opruˇzen ugao,
2) Op = Oq
a) i ugaona oblast je prazan skup, onda ∠pOq nazivamo nula ugao,
b) i ugaona oblast je skup svih taˇcaka ravni koje ne pripadaju toj
ugaonoj liniji, onda ∠pOq nazivamo pun ugao.
1
Terminologija je prilagod¯ena aktuelnim sadrˇzajima u osnovnoj ˇskoli.
10.2. Osnove Hilbertovog sistema aksioma 113
Definicija 15. Za ∠pOq i ∠qOr kaˇzemo da su susedni. Navedene susedne
uglove nazivamo uporednim ako kraci Op i Or pripadaju istoj pravoj i pri
tome Op = Or (slika 2).
r
q
p O
Slika 2.
Definicija 16. Ugao nazivamo:
1) prav - ako je jednak svom uporednom uglu,
2) oˇstar - ako je manji od svog uporednog ugla,
3) tup - ako je ve´ci od svog uporednog ugla.
Definicija 17. Za n ≥ 3 neka je A
1
, A
2
, ..., A
n
konaˇcan skup taˇcaka iste
ravni gde nikoje tri taˇcke nisu kolinearne. Uniju duˇzi A
1
A
2
, A
2
A
3
, ...,
A
n−1
A
n
nazivamo izlomljena linija. Ako je
1) A
1
= A
n
izlomljena linija je otvorena,
2) A
1
= A
n
izlomljena linija je zatvorena i naziva se mnogougaona linija
ili mnogougao. Taˇcke A
1
,A
2
,..., A
n
su temena, a duˇzi A
1
A
2
, A
2
A
3
, ...,
A
n−1
A
n
su stranice mnogougla (slika 3). Mnogougao deli ravan kojoj
pripada na dve oblasti, unutraˇsnju i spoljaˇsnju.
A2 A = n A1
A3
An-1
Slika 3.
114 Glava 10. Geometrija
Definicija 18. Mnogougao je:
1) prost - ako nikoje dve stranice nemaju zajedniˇckih taˇcaka, osim ˇsto
susedne stranice imaju zajedniˇcka temena,
2) sloˇzen - u suprotnom.
Definicija 19. Mnogougaona povrˇs je unija svih taˇcaka mnogougla i nje-
gove unutraˇsnje oblasti.
10.2.3 Aksiome podudarnosti
Istorijski gledano, relaciju ”podudarno”, koja se odnosi na dve duˇzi,
ra- zmatrali su redom: Euklid, Peano, Hilbert, Paˇs, Veronez, Borsuka i
ˇ
Smieleve. Ako su duˇzi AB i CD u relaciji podudarno, to piˇsemo AB

= CD,
kaˇzemo da su one jednake. Aksiome podudarnosti daju osobine relacije
podudarno i one ˇcine grupu od 7 aksioma:
Aksioma III 1. Ako je AB

= CD i A = B, tada je C = D.
Aksioma III 2. AB

= BA
Aksioma III 3. Ako je AB

= CD i AB

= EF, tada je CD

= EF.
Aksioma III 4. Ako taˇcka C pripada duˇzi AB i taˇcka C

duˇzi A

B

, pri
ˇcemu je AC

= A

C

i BC

= B

C

, tada je AB

= A

B

.
Aksioma III 5. Neka su A i B razliˇcite taˇcke i C poˇcetna taˇcka poluprave
Cp. Tada na polupravoj Cp postoji taˇcka D takva da AB

= CD.
Aksioma III 6. Neka su A, B i C tri nekolinearne taˇcke i neka su A

i B

dve taˇcke graniˇcne prave p poluravni pα, takve da je AB

= A

B

. Tada u
poluravni pα postoji jedna i samo jedna taˇcka C

takva da je AC

= A

C

i
BC

= B

C

.
Aksioma III 7. Neka su A, B i C i A

, B

i C

dve trojke nekolinearnih
taˇcaka redom, a D i D

taˇcke polupravih BC i B

C

takve da je: AB

= A

B

,
BC

= B

C

, CA

= C

A

i BD

= B

D

. Tada je AD

= A

D

.
Elementarno se dokazuje slede´ca teorema.
Teorema 7. Na skupu duˇzi relacija podudarnosti je relacija ekvivalencije.
Definicija 20. Taˇcka S je srediˇste duˇzi AB ako je S ∈ AB i AS

= BS.
Definicija 21. Taˇcke B i C su jednako udaljene od taˇcke A ako je AB

=
AC.
10.2. Osnove Hilbertovog sistema aksioma 115
10.2.4 Aksiome neprekidnosti
Na osnovu prethodno navedenih aksioma mi smo u mogu´cnosti da utvrdi-
mo da li postoji jednakost dve duˇzi. Da bismo mogli ustanoviti proces
merenja duˇzi, do sad navedene aksiome nisu dovoljne. Merenje duˇzi zasniva
se na aksiomi, poznatoj kao Arhimedova aksioma, koja omogu´cava da se za
svaku duˇz samo na jedan naˇcin odredi neki pozitivan broj koji nazivamo
duˇzinom duˇzi.
Potrebno je utvrditi i obrnuto - postojanje duˇzi ˇcija je duˇzina jednaka una-
pred datom pozitivnom broju. Znaˇci, potrebno je uvesti joˇs jednu aksiomu
na osnovu koje bi ovo bilo mogu´ce.
Aksioma IV 1. (Arhimedova) Neka su AB i CD proizvoljne duˇzi. Tada
na polupravoj AB postoji konaˇcan broj taˇcaka A
1
, A
2
, A
3
, ..., A
n
takvih da je
1) A−A
1
−A
2
, A
1
−A
2
−A
3
, ...A
n−2
−A
n−1
−A
n
,
2) CD

= AA
1

= A
1
A
2

= ...

= A
n−1
A
n
,
3) B ∈ A
n−1
A
n
i B = A
n−1
.
Aksioma IV 2. (Kantorova) Neka je na bilo kojoj pravoj p dat beskona-
ˇcan niz duˇzi A
1
B
1
, A
2
B
2
, ..., takvih da
1) svaka slede´ca leˇzi unutar prethodne (A
n+1
B
n+1
⊂ A
n
B
n
, n = 1, 2, ...),
2) ne postoji duˇz koja leˇzi unutar svih duˇzi datog niza.
Tada na pravoj p postoji taˇcka C koja pripada svim duˇzima toga niza.
10.2.5 Aksioma paralelnosti
Euklidska geometrija je geometrija u kojoj vaˇzi slede´ca aksioma, poznata
i kao peti Euklidov postulat.
Aksioma V 1. U ravni α odred¯enoj pravom p i taˇckom A ∈ p postoji jedna
i samo jedna prava q koja sadrˇzi taˇcku A i nema zajedniˇckih taˇcaka sa
pravom p.
Na bazi prve ˇcetiri grupe aksioma (apsolutna geometrija) i drugaˇcijim inte-
rpretacijama navedene aksiome izgrad¯uju se tzv. neeuklidske geometrije.
Definicija 22. Prave p i q su paralelne, u oznaci p | q , ako je p = q ili p i
q pripadaju istoj ravni i nemaju zajedniˇckih taˇcaka.
116 Glava 10. Geometrija
Definicija 23. Dve prave su mimoilazne ako ne pripadaju istoj ravni.
Teorema 8. Dve razliˇcite paralelne prave odred¯uju jednu i samo jednu ra-
van.
Na osnovu aksiome paralelnosti mogu´ce je dokazati slede´cu teoremu.
Teorema 9. Na skupu pravih, relacija paralelnosti je relacija ekvivalencije.
Definicija 24. Prava p je paralelna ravni α, u oznaci p | α, ako joj pripada
ili sa njom nema zajedniˇckih taˇcaka.
Definicija 25 Dve ravni α i β su paralelne, u oznaci α | β , ako su jednake
ili ako nemaju zajedniˇckih taˇcaka.
10.3 Geometrijske figure
U daljem izlaganju neprazan skup taˇcaka zva´cemo geometrijska figura ili
kra´ce figura. U ovoj glavi ´cemo na osnovu aksioma podudarnosti i definicije
izometrijske transformacije definisati relaciju podudarnosti figura. Pored
toga naveˇs´cemo i neke figure u ravni i u prostoru. Pre toga, navodimo
slede´cu definiciju.
Definicija 26. Neka se prave p(AB) = q i p seku u taˇcki S koja je srediˇste
duˇzi AB. Ako je pri tome ∠pSq prav ugao kaˇzemo da je prava p simetrala
duˇzi AB.
Za navedene prave q i p kaˇzemo da su normalne i to oznaˇcavamo q⊥p .
Definicija 27 Neka je ρ bijektivno preslikavanje skupa taˇcaka X na skup
taˇcaka X

. Ako je
(∀A, B ∈ X)(AB

= ρ(A)ρ(B) ),
tada kaˇzemo da je ρ izometrijska transformacija.
Ako postoji taˇcka C ∈ X takva da je ρ(C) = C, onda kaˇzemo da je taˇcka
C invarijantna taˇcka pri transformaciji ρ.
Definicija 28 Za geometrijske figure F
1
i F
2
kaˇzemo da su podudarne ako
postoji izometrijska tranformacija ρ takva da je ρ(F
1
) = F
2
.
Nije teˇsko pokazati da izometrijska transformacija preslikava duˇz na podu-
darnu duˇz i ugao na podudaran ugao.
10.3. Geometrijske figure 117
10.3.1 Trougao, ˇcetvorougao i krug
Definicija 29. Trougao je mnogougao sa tri stranice.
Osnovni elementi trougla su stranice i uglovi. Na slici 4 navedeno je
standardno obeleˇzavanje stranica, uglova i temena trougla.
Na osnovu veliˇcine stranica trouglove delimo na:
1) jednakostraniˇcne (jednake sve tri stranice),
2) jednakokrake (jednake dve stranice),
3) raznostraniˇcne (sve tri stranice razliˇcite),
dok na osnovu veliˇcine uglova na:
1) pravougle (jedan ugao je prav),
2) oˇstrougle (svi uglovi oˇstri),
3) tupougle (jedan ugao tup).
A
B
C
c
b a
a
b
g
Slika 4.
Kod pravouglog trougla stranice koje obrazuju prav ugao nazivamo kraci,
dok preostalu stranicu nazivamo hipotenuza. Kod jednakostraniˇcnog trougla
jednake stranice nazivamo kraci, dok preostalu tre´cu stranicu nazivamo os-
nova.
Navodimo sada ˇcetiri stava o podudarnosti trouglova koji imaju veliku
primenu u geometriji.
Stav 1. Dva trougla su podudarna ako su dve stranice i njima zahva´cen ugao
jednog trougla podudarni odgovaraju´cim dvema stranicama i odgovaraju´cem
uglu drugog trougla.
118 Glava 10. Geometrija
Stav 2. Dva trougla su podudarna ako su jedna stranica i na njoj nalegla
dva ugla jednog trougla podudarni odgovaraju´coj stranici i odgovaraju´cim
uglovima drugog trougla.
Stav 3. Dva trougla su podudarna ako su sve tri stranice jednog trougla
podudarne odgovaraju´cim stranicama drugog trougla.
Stav 4. Dva trougla su podudarna ako su dve stranice i ugao naspram ve´ce
od njih jednog trougla podudarne odgovaraju´cim stranicama i odgovaraju´cem
uglu drugog trougla.
Takod¯e i slede´ce teoreme se ˇcesto koriste u dokazima raznih tvrd¯enja u
geometriji. Dokaze ovih teorema ostavljamo ˇcitaocu za veˇzbu.
Teorema 10. U trouglu naspram ve´ce stranice leˇzi ve´ci ugao. Vaˇzi i obrnu-
to tvrd¯enje.
Teorema 11. Uglovi na osnovici jednakokrakog trougla su jednaki.
Teorema 12. Zbir tri unutraˇsnja ugla trougla jednak je zbiru dva prava
ugla.
Teorema 13. Zbir ma koje dve stranice trougla ve´ci je od tre´ce stranice.
Razlika ma koje dve stranice trougla manja je od tre´ce stranice.
Definicija 30.
ˇ
Cetvorougao je mnogougao sa ˇcetiri stranice.
Prema broju paralelnih stranica moˇzemo izvrˇsiti slede´cu klasifikaciju
ˇcetvorouglova (slika 5 sa leva na desno):
1) paralelogram (dva para paralelnih stranica),
2) trapez (jedan par paralelnih stranica),
3) trapezoid (bez paralelnih stranica).
Slika 5.
10.3. Geometrijske figure 119
Teorema 14. Za svaki paralelogram vaˇzi:
1) naspramne stranice (uglovi) su jednake,
2) zbir susednih uglova jednak je zbiru dva prava ugla (opruˇzenom uglu),
3) dijagonale se polove.
Definicija 31. Pravougaonik je paralelogram ˇciji su svi uglovi jednaki (pra-
vi uglovi).
Definicija 32. Kvadrat je pravougaonik ˇcije su sve stranice jednake.
Teorema 15. Paralelogram je kvadrat ako i samo ako su mu dijagonale
jednake.
Teorema 16. Pravougaonik je kvadrat ako i samo ako vaˇzi:
1) dijagonale se seku pod pravim uglom (normalne su),
2) dijagonala deli ugao na dva jednaka ugla (dijagonala je simetrala ugla).
Definicija 33. Neka su date taˇcka O i duˇz r ravni α. Skup svih taˇcaka A
ravni α takvih da je OA = r naziva se kruˇznica, dok se skup taˇcaka A ravni
α takvih da je OA ≤ r naziva krug. Navedeni krug oznaˇcavamo sa k(O, r).
Taˇcku O nazivamo centar, a duˇz r polupreˇcnik kruga.
A
B
C
r
O
.
a
D
Slika 6.
Neka su date tri med¯usobno razliˇcite taˇcke A, B i C koje pripadaju
kruˇznici (slika 6) i neka je taˇcka C sa iste strane kao centar O u odnosu
na pravu p(AB). Neka se prave p(A, B) i p(O, D) seku pod pravim uglom i
neka prava a i krug k(O, r) imaju jednu zajedniˇcku taˇcku B. Tada:
120 Glava 10. Geometrija
1) p(AB) je seˇcica kruga k(O, r),
2) AB je tetiva kruga k(O, r),
3) duˇzina ON je centralno rastojanje tetive AB,
4) prava a je tangenta u taˇcki B,
5) ∠AOB je centralni ugao koji odgovara tetivi AB,
6) ∠ACB je periferijski ugao koji odgovara centralnom uglu ∠AOB.
Teorema 17. Centralni ugao je dva puta ve´ci od odgovaraju´ceg periferijskog
ugla.
10.3.2 Geometrijske figure u prostoru
Ograniˇcimo naredne definicije na konveksne figure u prostoru
2
.
Unija dve poluravni α i β (strane dijedra) sa zajedniˇckom graniˇcnom
pravom p (ivica dijedra) naziva se diedarska povrˇs, u oznaci αpβ. Diedarska
povrˇs deli prostor E
3
na dva disjunktna dela koje nazivamo diedarske oblasti.
Definicija 34. Diedar, u oznaci ∠αpβ, je unija diedarske povrˇsi αpβ i
jedne od oblasti odred¯ene tom povrˇsi .
Neka je ravan γ (slika 7) normalna na ivicu p diedra ∠αpβ . Ugao diedra
∠αpβ je presek ravni γ i diedra ∠αpβ .
a
b
g
p
Slika 7.
2
Figura je konveksna ako za svake dve taˇcke A i B koje pripadaju figuri duˇz AB cela
pripada figuri.
10.3. Geometrijske figure 121
Definicija 35. Neka je A
1
, A
2
, ..., A
n
mnogougao i S taˇcka koja ne pripada
ravni u kojoj leˇzi mnogougao. Rogalj je skup svih polupravih sa zajedniˇckom
poˇcetnom taˇckom S koje sadrˇze po jednu taˇcku datog mnogougla.
1) Taˇcka S je vrh roglja,
2) poluprave SA
1
, SA
2
, ..., SA
n
su ivice roglja,
3) uglovi ∠A
1
SA
2
, ∠A
2
SA
3
, ..., ∠A
n
SA
1
su strane ili iviˇcni uglovi roglja,
4) navedeni rogalj je n -tostrani rogalj.
Za n = 3 imamo trostrani rogalj koji se naziva i triedar (slika 8).
Definicija 36. Poliedar je unija mnogougaonih povrˇsi koje potpuno ograni-
ˇcavaju deo prostora, sa tim delom prostora.
A1
A3
S
A2
Slika 8.
Definicija 37. Pravilan poliedar je poliedar ˇcije su stranice pravilne i po-
dudarnee mnogougaone povrˇsi.
Definicija 38. Prizma je poliedar sa dve podudarne mnogougaone povrˇsi
koje pripadaju razliˇcitim paralelnim ravnima (osnove prizme). Preostale
stranice se nazivaju boˇcne stranice.
Definicija 39. Prizma je prava ako su boˇcne ivice normalne na osnovu (u
suprotnom je kosa, slika 9). Pravilna prizma je prava prizma ˇcija je osnova
pravilan mnogougao.
Dijagonalan presek prizme je presek prizme sa ravni koja sadrˇzi dve ne-
susedne boˇcne ivice prizme.
122 Glava 10. Geometrija
Slika 9.
Definicija 40. Paralelopiped je prizma ˇcija je osnova paralelogram.
Definicija 41 Kvadar je pravi paralelopiped ˇcija je osnova pravougaonik.
Definicija 42. Kocka je kvadar ˇcije su sve strane kvadrati.
Definicija 43. Piramida je poliedar ˇcija je jedna strana (osnova) mno-
gougaona povrˇs, a ostale boˇcne strane su trougaone povrˇsi koje obrazuju
rogalj.
Definicija 44. Valjkasta povrˇs je figura koja se dobija obrtanjem pravouga-
onika oko ose koja sadrˇzi jednu njegovu stranicu. Valjak (slika 10) je figura
koja se dobija obrtanjem odgovaraju´ce pravougaone povrˇsi oko navedene ose.
Slika 10.
Definicija 45. Prava kruˇzna konusna povrˇs je figura koja se dobija obrta-
njem pravouglog trougla oko ose koja sadrˇzi jednu njegovu katetu. Prava
kupa je figura koja se dobija obrtanjem odgovaraju´ce trougaone povrˇsi oko
navedene ose.
Definicija 46. Neka su date taˇcka O i duˇz r prostora E
3
. Skup svih taˇcaka
A prostora E
3
takvih da je OA = r naziva se sfera, dok se skup taˇcaka A
prostora E
3
takvih da je OA ≤ r naziva lopta. Navedenu loptu oznaˇcavamo
sa l(O, r). Taˇcku O nazivamo centar, a duˇz r polupreˇcnik lopte.
10.4. Merenje u geometriji 123
Loptu je mogu´ce definisati i kao obrtno telo: sfera je figura koja se dobija
obrtanjem kruˇznice oko ose koja sadrˇzi njen preˇcnik, dok je lopta figura koja
se dobija obrtanjem kruga oko navedene ose.
Slika 11.
Na slici 11 (sa leva na desno) date su kupa i lopta.
10.4 Merenje u geometriji
Najznaˇcajnije geometrijske veliˇcine su : duˇzina, povrˇsina i zapremina.
Merenje je postupak kojim se utvrd¯uje koliko puta se jediniˇcna veliˇcina
(veliˇcina koja odgovara broju 1) sadrˇzi u veliˇcini koja se meri.
10.4.1 Merenje uglova
Definicija 47. Neka su ∠pOq i ∠qOr dva susedna ugla. Tada kaˇzemo da je
ugao ∠pOr zbir uglova ∠pOq i ∠qOr , u oznaci ∠pOr = ∠pOq +∠qOr . Ako
za bilo koja tri ugla α, β i γ vaˇzi da je ∠pOq = α, ∠qOr = β i ∠pOr = γ,
tada je i γ = α +β .
r
q
p
O
Slika 12.
Definicija 48. Neka je svakom uglu pridruˇzen nenegativan realan broj α,
pri ˇcemu vaˇzi:
124 Glava 10. Geometrija
1) uglu ∠sOt pridruˇzen je broj 1 (∠sOt naziva se jediniˇcni ugao ili je-
dinica mere ugla),
2) jednakim uglovima pridruˇzeni su jednaki brojevi,
3) ako je ∠pOq zbir uglova kojima su pridruˇzeni brojevi α i β , tada se
uglu ∠pOq pridruˇzuje broj α +β ,
4) nula uglu pridruˇzuje se broj 0.
Tada se kaˇze da je definisana mera na skupu uglova.
Jediniˇcni ugao bira se tako da je pravom uglu pridruˇzen broj 90 . Taj je-
diniˇcni ugao nazivamo stepen i oznaˇcavamo ga sa 1

. Tada imamo slede´cu
klasifikaciju uglova:
1) oˇstar ugao je onaj koji je manji od 90

,
2) prav ugao je onaj koji je jednak 90

,
3) tup ugao je onaj koji je ve´ci od 90

a manji od 180

,
4) opruˇzen ugao je ugao koji je jednak 180

,
5) nekonveksan ugao je ugao ve´ci od 180

a manji od 360

,
6) pun ugao je ugao koji je jednak 360

.
Jedinice manje od stepena su minut (1

= 60

) i sekund (1

= 60

).
Pored stepena, u upotrebi su i druge jedinice za merenje uglova. Jedna
od njih je radijan i on se odred¯uje tako ˇsto se pravom uglu dodeljuje broj
π
2
(pi polovina), gde je π ≈ 3, 14.
Definicija 49. Za ugao ∠pOq poluprava Or takva da je ∠pOr = ∠qOr
naziva se simetrala ugla ∠pOq .
10.4.2 Merenje duˇzi
Definicija 50. Duˇzi AB pridruˇzimo pozitivan realan broj d(A, B) i pri tome
neka je:
1) za duˇz OE je d(O, E) = 1 (duˇz OE nazivamo jediniˇcna duˇz),
2) ako je AB = CD, tada je d(A, B) = d(C, D),
10.4. Merenje u geometriji 125
3) ako je A − C − B, tada je d(A, B) = d(A, C) +d(C, B) .
Tada se broj d(A, B) zove duˇzina duˇzi AB.
Ako se navedenoj definiciji doda i uslov d(A, A) = 0 za svaku taˇcku A, onda
se broj d(A, B) naziva i rastojanje izmed¯u taˇcaka A i B.
Osnovna jedinica za merenje duˇzi je metar, u oznaci m. To je ˇcetrdeset-
milioniti deo zemljinog meridijana koji prolazi kroz Pariz. Manje jedinice
od metra su: decimetar (1 dm = 10
−1
m), centimetar (1 cm = 10
−2
m) i
milimetar (1 mm = 10
−3
m). Ve´ce jedinice od metra su: dekametar (1 Dm =
10 m), hektometar (1 hm = 10
2
m) i kilometar (1 km = 10
3
m).
Definicija 51. Obim mnogougla je zbir duˇzina svih njegovih stranica.
Pod obimom kruga ˇciji je polupreˇcnik r podrazumevamo duˇzinu njegove
kruˇznice a koja iznosi O = 2rπ .
10.4.3 Povrˇsina i zapremina geometrijskih figura
Povrˇsina pretstavlja veliˇcinu povrˇsi. Meriti povrˇsinu znaˇci upored¯ivati je
sa povrˇsinom jediniˇcnog kvadrata (duˇzine stranica 1 m). Osnovna jedinica
za merenje povrˇsi je 1 m
2
. Manje jedinice od 1 m
2
su: 1 dm
2
= 10
−2
m
2
,
1 cm
2
= 10
−4
m
2
i 1 mm
2
= 10
−6
m
2
. Ve´ce jedinice od metra su: 1 Dm
2
=
10
2
m
2
, 1 hm
2
= 10
4
m
2
i 1 km
2
= 10
6
m
2
.
Podsetimo se formula za izraˇcunavanje povrˇsine nekih znaˇcajnijih ge-
ometrijskih figura:
- pravougaonik P = a b , gde su a i b duˇzine stranica,
- paralelogram P = a h
a
, gde je a duˇzina jedne stranice, a h
a
njoj
odgovaraju´ca visina,
- trougao P =
a h
a
2
, gde je a duˇzina jedne stranice stranica, a h
a
njoj
odgovaraju´ca visina,
- krug P = r
2
π , gde je r duˇzina polupreˇcnika kruga,
- kvadar P = 2 (a b +a c +b c) , gde su a, b i c dimenzije kvadra,
- kocka P = 6a
2
, gde je a duˇzina stranice kocke,
- prizma P = 2B +M , gde je B povrˇsina baze, a M povrˇsina omotaˇca,
126 Glava 10. Geometrija
- piramida P = B+M , gde je B povrˇsina baze, a M povrˇsina omotaˇca,
- kupa P = rπ(r + s) , gde je r duˇzina polupreˇcnika osnove, a s duˇzina
izvodnice (boˇcne strane),
- valjak P = 2rπ(r + H) , gde je r duˇzina polupreˇcnika osnove, a H
duˇzina visine valjka,
- lopta P = 4r
2
π , gde je r duˇzina polupreˇcnika lopte.
Zapremina pretstavlja veliˇcinu potpuno ograniˇcenog prostora. Meriti
zapreminu znaˇci upored¯ivati je sa zapreminom jediniˇcne kocke (duˇzine ivica
1 m). Osnovna jedinica za merenje zapremine je 1 m
3
. Manje jedinice od
1 m3 su: 1 dm
3
= 10
−3
m
3
, 1 cm
3
= 10
−6
m
3
i 1 mm
3
= 10
−9
m
3
. Ve´ce
jedinice od metra su: 1 Dm
3
= 10
3
m
3
, 1 hm
3
= 10
6
m
3
i 1 km
3
= 10
9
m
3
.
Navodimo zapremine nekih geometrijskih figura:
- kvadar V = a b c , gde su a, b i c dimenzije kvadra,
- kocka V = a
3
, gde je a duˇzina ivice kocke,
- prizma V = B H , gde je B povrˇsina baze, a H duˇzina visine prizme,
- piramida V =
B H
3
, gde je B povrˇsina baze, a H duˇzina visine
piramide,
- kupa V =
r
2
πH
3
, gde je r duˇzina polupreˇcnika osnove, a H duˇzina
visine kupe,
- valjak V = r
2
πH , gde je r duˇzina polupreˇcnika osnove, a H duˇzina
visine valjka,
- lopta V =
4r
3
π
3
, gde je r duˇzina polupreˇcnika lopte.
10.5 Geometrijske konstrukcije
Pod geometrijskom konstrukciom podrazumevamo crtanje geometrijske
figure u ravni pomo´cu lenjira (koristimo ga samo za povlaˇcenje pravih linija)
i ˇsestara
3
. Geometrijska konstrukcija se sastoji iz slede´ce ˇcetiri faze:
3
ˇ
Sestar koristimo za crtanje kruˇznih lukova.
10.5. Geometrijske konstrukcije 127
1) Analiza je traˇzenje naˇcina da se dod¯e do reˇsenja. Obiˇcno kre´cemo od
toga da je zadatak reˇsen i traˇzimo mogu´cnost za izvrˇsenje konstrukcije.
2) Konstrukcija je konaˇcan broj elementarnih konstrukcija koje dovode
do konaˇcnog reˇsenja. Konstrukcija podrazumeva i obrazlaganje svake
sloˇzene konstrukcije.
3) Dokaz ima za cilj da utvrdi da li dobijeno reˇsenje ispunjava uslove
zadatka. U tu svrhu koristimo aksiome i sve dokazane teoreme.
4) Diskusija na osnovu datih elemenata pokazujemo kada ´ce zadatak
imati jedno, viˇse ili ni jedno reˇsenje.
U osnovne konstrukcije spadaju slede´ce konstrukcije:
1) prave kroz dve date taˇcke,
2) poluprave kojoj je data poˇcetna taˇcka i joˇs jedna taˇcka,
3) duˇzi kojoj su date krajnje taˇcke,
4) kruga kome je dat centar i taˇcka na kruˇznici,
5) kruga kome je dat centar i polupreˇcnik,
6) kruˇznog luka kome je dat centar odgovaraju´ceg kruga i krajnje taˇcke
luka.
Jednostavne, ˇcesto koriˇs´cene konstrukcije koje se sastoje od nekoliko osno-
vnih konstrukcija nazivamo elementarne konstrukcije. U elementarne ko-
nstrukcije spadaju slede´ce konstrukcije:
1) paralelnih pravih,
2) normalnih pravih,
3) simetrale duˇzi,
4) simetrale ugla,
5) duˇzi jednake datoj duˇzi,
6) ugla jednakog datom uglu,
7) ugla komplementnog datom uglu,
128 Glava 10. Geometrija
8) ugla sumplementnog datom uglu
9) trougla kome su date stranice,
10) trougla kome su date dve stranice i njima zahva´cen ugao,
11) trougla kome je data stranica i na njoj dva nalegla ugla,
12) trougla kome su date dve stranice i ugao naspram jedne stranice (za
ugao naspram druge date stranice, radi jedinstvenosti konstrukcije,
treba znati da li je oˇstar, prav ili tup).
Elementarne konstrukcije se ne obrazlaˇzu u toku reˇsavanja zadataka.
U sloˇzene konstrukcije spadaju konstrukcije koje se sastoje od konaˇcnog
broja elementarnih konstrukcija.
Primer 1. Dat je krug k(O, r), taˇcka A koja pripada kruˇznici datog kruga
i duˇz CD. Konstruisati duˇz AB koja pripada tangenti kruga k(O, r) u taˇcki
A i za koju vaˇzi AB

= CD.
Reˇsenje:
1) Analiza: Ako krenemo od urad¯ene konstrukcije (slika 13) imamo da
je tangenta p(AB) kroz taˇcku A normalna na polupreˇcnik kruga OA.
To daje osnovnu ideju za reˇsenje zadatka.
2) Konstrukcija: Kroz datu taˇcku A povuˇcemo pravu normalnu na pravu
p(OA) (dobijamo tangentu). Uzmemo otvorom ˇsestara duˇzinu duˇzi
CD a zatim opiˇsemo kruˇznicu ˇciji je centar taˇcka A i polupreˇcnik
”uzeti” otvor ˇsestara. Presek navedene kruˇznice i tangente je taˇcka B
3) Dokaz: Zasniva se na dokazivanju tvrd¯enja koje kaˇze da je tangenta u
datoj taˇcki normalna na polupreˇcnik koji sadrˇzi tu taˇcku. Dokaz ovog
tvrd¯enja ostavljamo ˇcitaocu za veˇzbu.
4) Diskusija: Poˇsto navedena kruˇznica seˇce tangentu u dve taˇcke B i B

zadatak ima dva reˇsenja.
10.6. Vektori 129
B'
A
r
O
.
r
B
C
D
.
Slika 13.
10.6 Vektori
Definicija 52. Veliˇcine odred¯ene brojnom vrednoˇs´cu se nazivaju skalarne
veliˇcine. Veliˇcine odred¯ene brojnom vrednoˇs´cu i orijentacijom u prostoru:
pravcem i smerom, nazivaju se vektorske veliˇcine ili vektori.
B
a
A
Slika 14.
Kod vektora razlikujemo slede´ce pojmove:
1) Duˇzina vektora (ili intenzitet ili modul ili apsolutna vrednost), je ra-
stojanje izmed¯u poˇcetne i krajnje taˇcke vektora, a oznaˇcavamo je sa
[
−−→
AB[ ili [a[.
2) Pravac vektora je prava - nosaˇc kojoj pripada orijentisani odseˇcak.
3) Smer vektora je orijentacija odseˇcka od njegove poˇcetne taˇcke ka nje-
govoj krajnjoj taˇcki.
Definicija 53. Za vektore:
1) a i −a kaˇzemo da su suprotni vektori i da oni imaju jednake intenzitete,
iste pravce i suprotne smerove.
2) Dva vektora su jednaka ako imaju isti intezitet, pravac
4
i smer.
4
Pravac vektora je isti ako su prave- nosaˇci paralelne.
130 Glava 10. Geometrija
3) Nula - vektor je vektor kod kojeg se poˇcetak i kraj poklapaju. Intenzitet
nula vektora je nula, tj. [

0[ = 0.
4) Svaki vektor a =

0 ima svoj suprotan vektor koji je jedinstven.
Geometrijski vektorska veliˇcina je klasa ekvivalencije orjentisanih duˇzi
odred¯ena svojim pravcem, smerom i intezitetom. Orijentaciju vektora ozna-
ˇcavamo strelicom, pa su oznake oblika:
−−→
AB ili a.
10.6.1 Zbir i razlika vektora
Definicija 54. Zbir vektora
−−→
AB =a i
−−→
BC =

b (slika 15) je vektor
−→
AC = c
(spaja poˇcetak prvog i kraj drugog vektora) u oznaci
c =a +

b.
b
a
c
b
Slika 15.
Osnovne osobine sabiranja vektora date su slede´com teoremom.
Teorema 18. Vaˇzi:
1) Zbir dva vektora je vektor.
2) a +

0 =a.
3) a + (−a) =

0.
4) [[a[ −[

b[[ ≤ [a +

b[ ≤ [a[ +[

b[.
5) a +

b =

b +a (komutativnost).
6) a + (

b +c) = (a +

b) +c (asocijativnost).
10.6. Vektori 131
Razlika dva vektora a i

b je vektor c, za koji je zbir

b i c jednak a, u
oznaci
a −

b =c ako je

b +c =a.
Dakle, da bismo od jednog vektora oduzeli drugi, treba ih dovesti na za-
jedniˇcki poˇcetak i povu´ci vektor iz krajnje taˇcke vektora - umanjioca u
krajnju taˇcku vektora - umanjenika.
Primer 2. Za date vektore a i

b na´ci njihov zbir i razliku.
b
a
Slika 16.
Reˇsenje:
b
a
a + b
-b
a - b
Slika 17.
10.6.2 Proizvod skalara i vektora
Definicija 55. Za skalar (realan broj) λ i vektor a proizvod skalara i ve-
ktora, u oznaci λ a = λa, jeste vektor

b, za koji vaˇzi:
1) [

b[ = [λ[ [a[,
2) vektori a i

b imaju isti pravac,
3) za λ > 0 vektori a i

b imaju isti, a za λ < 0 suprotan smer. Za λ = 0

b =

0.
132 Glava 10. Geometrija
Teorema 19. Za skalare r i t i vektore a i

b vaˇzi:
1) 1 a =a,
2) r(ta) = (rt)a,
3) (r +t)a = ra +ta,
4) r(a +

b) = ra +r

b.
Primer 3. Za date vektore a i

b na´ci vektore −3a + 2

b i 4a −2

b.
a
b
Slika 18.
Reˇsenje:
4a
-2b
-3a
2b
4a - 2b
-3a + 2b
Slika 19.
10.6. Vektori 133
Definicija 56. Vektor ˇciji je intezitet jednak broju jedan zove se jediniˇcni
vektor ili ort, u oznaci a
0
.
Teorema 20. Vaˇzi
a = [a[ a
0
, a
0
=
a
[a[
. ([a
0
[ = 1).
Definicija 57. Dva vektora koji leˇze na istim ili paralelnim pravama zovu
se kolinearni vektori. Ako tri ili viˇse vektora leˇze u istoj ravni ili su paralelni
istoj ravni, onda su oni komplanarni vektori. Nula vektor je kolinearan sa
proizvoljnim vektorom.
Teorema 21. Ako su ne-nula vektori kolinearni, tada uvek postoji skalar λ
takav da je a = λ

b.
Definicija 58. Ako su k
1
, k
2
, ..., k
n
realni brojevi i a
1
, a
2
, ..., a
n
vektori ra-
zliˇciti od nule, tada se zbir k
1
a
1
+k
2
a
2
+ +k
n
a
n
zove linearna kombinacija
vektora a
1
, a
2
, ..., a
n
.
Definicija 59. Za vektore a
1
, a
2
, ..., a
n
, ako postoje brojevi k
1
, k
2
, ..., k
n
od
kojih je bar jedan razliˇcit od nule, takvi da je k
1
a
1
+ k
2
a
2
+ + k
n
a
n
=

0, kaˇze se da su ovi vektori linearno zavisni. Ako je navedena jednakost
ispunjena jedino za k
1
= k
2
= = k
n
= 0, onda se kaˇze da su vektori
a
1
, a
2
, ..., a
n
linearno nezavisni.
Teorema 22. Dva ne-nula vektora su kolinearna ako i samo ako su linearno
zavisni, a tri vektora su komplanarna ako i samo ako su linearno zavisna.
Definicija 60. Prava p odred¯ena smerom jediniˇcnog vektora p
0
, ortom pra-
ve p, zove se osa ili jediniˇcna prava.
Definicija 61. Neka je data prava p i vektor r =
−−→
AB. Neka su taˇcke A

i
B

ortogonalne projekcije taˇcke A i B na osu p. Projekcija vektora r na osu
p je [
−−→
A

B

[ i to sa znakom + ako je vektor
−−→
AB orijentisan na istu stranu kao
i p
0
u odnosu na normalnu ravan koja prolazi kroz taˇcke A i A

, i sa znakom
− ako su vektori
−−→
AB i p
0
orijentisani na razliˇcite strane pomenute ravni.
Ovako definisana projekcija se ˇcesto zove algebarska ili skalarna projekcija.
Oznaˇcimo je sa r
p
0
= [
−−→
A

B

[.
134 Glava 10. Geometrija
p
r
A
B
o
|
A' B'
j
Slika 20.
Definicija 62. Pod uglom izmed¯u vektora a i

b, u oznaci ∠(a,

b) ili (a,

b),
podrazumevamo ugao koji nastaje obrtanjem u pozitivnom smeru (smer koji
je suprotan kazaljki na ˇcasovniku) vektora a oko zajedniˇcke taˇcke sve dok se
po pravcu i smeru ne poklopi sa vektorom

b.
Teorema 23. Neka je ϕ = ∠( p
0
, r). Tada je r
p
0
= [r[ cos ϕ.
Teorema 24. Neka je p osa, a a i

b dati vektori. Tada je
(a +

b)
p
0
= a
p
0
+b
p
0
.
Definicija 63. Za tri nekomplanarna vektora sa zajedniˇckim poˇcetkom a,

b
i c, kaˇzemo da obrazuju desni triedar ako je vektor c orijentisan na stranu
iz ˇcijeg kraja posmatraˇc uoˇcava s desna u levo najkra´cu rotaciju vektora a
oko svog poˇcetka do poklapanja sa vektorom

b. Pri ovome se pretpostavlja
da je vektor

b ispred posmatraˇca. U suprotnom je triedar levo orjentisan.
b
c
a
Slika 21.
U daljem tekstu podrazumevamo da je triedar desno orjentisan (slika 21).
10.6. Vektori 135
j
k
x
y
z
i
Slika 22.
Definicija 64. Ured¯en skup tri ose x, y i z ˇcije ´cemo jediniˇcne vektore
oznaˇciti redom

i,

j i

k, koji prolaze kroz taˇcku O i med¯u sobom su orto-
gonalni nazivamo Dekartov pravougli koordinatni sistem.
Neka su a
1
, a
2
i a
3
projekcije vektora a na ose x, y i z Dekartovog pravo-
uglog koordinatnog sistema, redom. Tada je
a = a
1

i +a
2

j +a
3

k.
Za a
1
, a
2
i a
3
kaˇzemo da su kordinate vektora a i to oznaˇcavamo sa a =
(a
1
, a
2
, a
3
).
Uoˇcavamo da je : a
1
= [a[ cos(a,

i), a
2
= [a[ cos(a,

j) i a
3
= [a[ cos(a,

k).
j
a
y
x
z
a2
i a1
k a3
Slika 23.
Teorema 25. Neka su dati vektori a = (a
1
, a
2
, a
3
) i

b = (b
1
, b
2
, b
3
) i skalar
λ. Tada je:
136 Glava 10. Geometrija
1) a ±

b = (a
1
±b
1
)

i + (a
2
±b
2
)

j + (a
3
±b
3
)

k,
2) λ a = λ a
1

i +λ a
2

j +λ a
3

k,
3) [a[ =

a
2
1
+a
2
2
+a
2
3
.
Primer 4. Za date vektore
a = −2

i + 4

j −6

k

b = 5

i + 7

j −3

k
na´ci vektore:
1) a +

b,
2) a −

b,
3) 3a,
4) −8

b,
5) 4a + 12

b,
6) −9a + 3

b.
Reˇsenje:
1) a+

b = (−2

i+4

j−6

k)+(5

i+7

j−3

k) = (−2+5)

i+(4+7)

j+(−6−3)

k =
3

i + 11

j −9

k
ili
a +

b = (−2, 4, −6) + (5, 7, −3) = (3, 11, −9).
2) a −

b = (−2

i +4

j −6

k) −(5

i +7

j −3

k) = (−2−5)

i +(4−7)

j +(−6−
(−3))

k = −7

i −3

j −3

k
ili
a −

b = (−2, 4, −6) −(5, 7, −3) = (−7, −3, −3).
3) 3a = 3(−2

i +4

j −6

k) = 3 (−2)

i +3 4

j +3 (−6)

k = −6

i +12

j −18

k
ili
3a = 3 (−2, 4, −6) = (−6, 13, −18).
4) −8

b, −8

b = (−8) 5

i + (−8) 7

j + (−8) (−3)

k = −40

i −56

j + 24

k
ili
−8

b = −8 (5, 7, −3) = (−40, −56, 24).
10.6. Vektori 137
5) 4a+12

b = 4 (−2

i +4

j −6

k) +12 (5

i +7

j −3

k) = 4 (−2)

i +4 4

j +4
(−6)

k+12 5

i+12 7

j +12 (−3)

k = −8

i+16

j −24

k+60

i+84

j −36

k =
(−8 + 60)

i + (16 + 84)

j + (−24 −36)

k = 52

i + 100

j −60

k
ili
4a+12

b = 4(−2, 4, −6)+12(5, 7, −3) = (−8, 16, −24)+(60, 84, −36) =
(52, 100, −60).
6) −9a+3

b = −9(−2

i+4

j−6

k)+3(5

i+7

j−3

k) = −9(−2)

i+(−9)4

j +
(−9)(−6)

k+35

i+37

j +3(−3)

k = 18

i−36

j +54

k+15

i+21

j −9

k =
(18 + 15)

i + (−36 + 21)

j + (54 −9)

k = 33

i −15

j −45

k
ili
4a+12

b = −9(−2, 4, −6)+3(5, 7, −3) = (18, −36, 54)+(15, 21, −9) =
(33, −15, −45).
10.6.3 Skalarni proizvod vektora
Definicija 65. Skalarni proizvod dva vektora a i

b, u oznaci a

b je proizvod
intenziteta vektora a i

b i kosinusa ugla izmed¯u ta dva vektora, tj. to je izraz
a

b = [a[ [

b[ cos(a,

b).
Teorema 26. Za jediniˇcne vektore

i,

j i

k Dekartovog pravouglog koordi-
natnog sistema imamo da je:

i

j

k

i 1 0 0

j 0 1 0

k 0 0 1
Teorema 27. Neka su dati vektori a = (a
1
, a
2
, a
3
),

b = (b
1
, b
2
, b
3
) i c =
(c
1
, c
2
, c
3
) i skalar λ. Tada je
1) a

b =

b a
2) a (

b +c) =a

b +a c,
3) (λ a)

b = λ(a

b),
4) a
2
=a a = [a[
2
,
5) [a

b[ ≤ [a[ [

b[,
138 Glava 10. Geometrija
6) a

b = a
1
b
1
+a
2
b
2
+a
3
b
3
.
Primer 5. Dati su vektori
a = 2

i + 4

j + 4

k

b = 6

i −2

j + 3

k.
Izraˇcunati:
1) Intenzitete vektora [a[ i [

b[.
2) Skalarni proizvod ova dva vektora.
3) Kosinus ugla izmed¯u vektora a i

b.
4) Projekciju vektora

b na osu odred¯enu vektorom a.
Reˇsenje:
1) [a[ =

2
2
+ 4
2
+ 4
2
=

4 + 16 + 16 =

36 = 6,
dok je
[

b[ =

6
2
+ (−2)
2
+ 3
2
=

36 + 4 + 9 =

49 = 7.
2) a

b = 2 6 + 4 (−2) + 4 3 = 12 −8 + 12 = 16.
3) cos(a,

b) =
a

b
[a[ [

b[
=
16
6 7
=
8
21
.
4) b
a
0
= [

b[ cos(a,

b) = 7
8
21
=
8
3
.
10.6.4 Vektorski proizvod vektora
Definicija 66. Vektorski proizvod redom vektora a i

b je tre´ci vektor c koji
je ortogonalan sa vektorom a i vektorom

b, ˇciji je smer takav da vektori a,

b, c
obrazuju desni triedar i ˇciji je intenzitet dat sa
[c[ = [a[ [

b[ sin(a,

b).
Vektorski proizvod oznaˇcavamo sa a

b, pa je
a

b = [a[ [

b[ sin(a,

b) c
0
,
gde je c
0
ort vektora c.
10.6. Vektori 139
Teorema 28. Vaˇzi:
1) Vektorski proizvod a

b je jednak nuli ako je bar jedan od vektora a,

b
jednak nuli ili ako su oni kolinearni.
2) Za vektorski proizvod ne vaˇzi zakon komutacije, ve´c naprotiv postoji
tzv. svojstvo antikomutativnosti izraˇzeno jednakoˇs´cu
a

b = −

b a.
3)
λ(a

b) = λa

b =a λ

b.
4)
a (

b +c) =a

b +a c.
Teorema 29. Neka su dati vektori a = (a
1
, a
2
, a
3
),

b = (b
1
, b
2
, b
3
) i je-
diniˇcni vektori

i,

j i

k Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema. Tada
je:
1)

i

j

k

i 0

k −

j

j −

k 0

i

k

j −

i 0
2) a

b = (a
2
b
3
−a
3
b
2
)

i −(a
1
b
3
−a
3
b
1
)

j + (a
1
b
2
−a
2
b
1
)

k,
3)
a

b =

i

j

k
a
1
a
2
a
3
b
1
b
2
b
3

.
Primer 6. Za date vektore
a = −2

i + 4

j −6

k

b = 5

i + 7

j −3

k
na´ci vektorski proizvod a

b.
140 Glava 10. Geometrija
Reˇsenje: Poˇsto je za vektore a = (a
1
, a
2
, a
3
) i

b = (b
1
, b
2
, b
3
)
a

b =

i

j

k
a
1
a
2
a
3
b
1
b
2
b
3

= (a
2
b
3
−a
3
b
2
)

i −(a
1
b
3
−a
3
b
1
)

j + (a
1
b
2
−a
2
b
1
)

k,
u naˇsem sluˇcaju imamo da je
a

b = (4 (−3) + 6 7)

i −(−2 (−3) + 6 5))

j + (−2 7 −4 5)

k
= (−12 + 42)

i −(6 + 30)

j + (−14 −20)

k
= 30

i −24

j −34

k.
Neposredno iz definicije vektorskog proizvoda proizilazi da je povrˇsina
paralelograma ( P ) konstruisanog nad vektorima a i

b brojno jednaka inte-
nzitetu vektorskog proizvoda, tj. P = [a

b[.
Primer 7. Izraˇcunati povrˇsinu paralelograma odred¯enog vektorima
a =

i + 2

j + 3

k

b = 4

i + 5

j + 6

k.
Reˇsenje: Imamo da je
a

b = (2 6 −3 5)

i −(1 6 −3 4))

j + (1 5 −2 4)

k
= (12 −15)

i −(6 −12)

j + (5 −8)

k
= −3

i + 6

j −3

k.
Pa je povrˇsina paralelograma P jednaka:
P = [a

b[ = [−3

i+6

j −3

k[ =

(−3)
2
+ 6
2
+ (−3)
2
=

9 + 36 + 9 =

54.
10.6.5 Meˇsoviti proizvod vektora
Definicija 67. Meˇsoviti proizvod redom vektora a,

b i c, u oznaci [a,

b, c] je:
[a,

b, c] = (a

b) c = [

d[[c[ cos(

d, c),
gde je vektor

d =a

b.
Teorema 30. Neka su dati vektori a = (a
1
, a
2
, a
3
),

b = (b
1
, b
2
, b
3
) i c =
(c
1
, c
2
, c
3
). Tada je
[a,

b, c] =

a
1
a
2
a
3
b
1
b
2
b
3
c
1
c
2
c
3

.
10.6. Vektori 141
Apsolutna vrednost meˇsovitog proizvoda redom vektora a,

b i c pre-
dstavlja zapreminu paralelopipeda odred¯enog ovim vektorima.
Primer 8. Za date vektore
a = −3

i −2

j + 5

k,

b =

i −2

j + 3

k
c = 8

i + 5

j −2

k
na´ci meˇsoviti proizvod (a

b) c.
Reˇsenje: Zadatak ´cemo reˇsiti na dva naˇcina. Prvo ´cemo ga reˇsiti po-
stupno, a zatim pomo´cu poznate formule direktno.
1)
a

b = (−2 3 + 5 2)

i −(−3 3 −5 1))

j + (−3 (−2) + 2 1)

k
= (−6 + 10)

i −(−9 −5)

j + (6 + 2)

k
= 4

i + 14

j + 8

k.
Tada je
(a

b) c = (4

i + 14

j + 8

k) (8

i + 5

j −2

k)
= 4 8 + 14 5 + 8 (−2) = 32 + 70 −16 = 86.
2) Po formuli imamo
(a

b) c =

−3 −2 5
1 −2 3
8 5 −2

Na osnovu Sarusovog pravila imamo da je
(a

b) c = (−3) (−2) (−2) + (−2) 3 8 + 5 1 5
− ((−2) 1 (−2) + (−3) 3 5 + 5 (−2) 8)
= −12 −48 + 25 −4 + 45 + 80 = 150 −64 = 86.
Primer 9. Izraˇcunati zapreminu paralelopipeda odred¯enu vektorima:
a = 3

i −

j + 2

k,
142 Glava 10. Geometrija

b = 2

i −2

j + 4

k,
c = −4

i + 5

j −2

k.
Reˇsenje: Oznaˇcimo sa (slika 24)

d =a

b.
b
d
a
H
O
c
d0
Slika 24.
Tada je povrˇsina paralelograma odred¯enog vektorima a i

b jednaka [

d[.
Duˇzina duˇzi [OH] jednaka je projekciji vektora c na vektor

d. Tada je za-
premina paralelopipeda V jednaka:
V = [

d[ [OH] = [

d[ c

d
0
= [

d[ [c[ cos(c, d) = [(a

b) c[
(a

b) c =

a
1
a
2
a
3
b
1
b
2
b
3
c
1
c
2
c
3

=

3 −1 2
2 −2 4
−4 5 −2

Na osnovu Sarusovog pravila imamo
(a

b) c = 3 (−2) (−2) + (−1) 4 (−8) + 2 2 5
− ((−1) 2 (−2) + 3 4 5 + 2 (−2) 4)
= −12 + 16 + 20 −(4 + 60 + 16) = 24 −80 = −56.
Konaˇcno imamo da je V = [(a

b) c[ = [ −56[ = 56.
10.7. Zadaci 143
10.7 Zadaci
1. Neka su date ˇcetiri nekomplanarne taˇcke. Koliko razliˇcitih pravih one
odred¯uju.
2. Neka su date dve mimoilazne prave i tri razliˇcite taˇcke. Ispitati koliko
razliˇcitih ravni one obrazuju.
3. Koliko dijagonala ima sedmougao?
4. Neka je A − B − C i A − B − D. Da li je C − B − D?
5. Neka je A − C − B. Ako je M srediˇste duˇzi AC i N srediˇste duˇzi BC,
dokazati da je MN =
1
2
AB.
6. Neka su kod trouglova ABC i A
1
B
1
C
1
podudarne visine CD i C
1
D
1
,
stranice AB i A
1
B
1
i uglovi ACD i A
1
C
1
D
1
. Dokazati da su oni podudarni
trouglovi.
7. Konstruisati trougao ako su mu date stranice AC, AB i teˇziˇsna linija
AA
1
(teˇziˇsna linija spaja teme trougla sa sredinom naspramne stranice).
8. Za date vektore
a =

i + 2

k

b = −

i + 2

j −4

k
c = −3

i −3

j + 5

k
na´ci vektore:
1) a +

b +c,
2) a −

b −c,
3) 4(a +

b),
4) −2(

b −c),
5) 3a + 4

b + 5c,
6) −5a −4

b + 3c.
9. Dati su vektori
144 Glava 10. Geometrija
a = −6

j −3

k

b = 2

i + 4

k.
Izraˇcunati:
1) Intenzitete vektora [a[ i [

b[.
2) Skalarni proizvod ova dva vektora.
3) Da li su vektori ortogonalni?
3) Kosinus ugla izmed¯u vektora a i

b.
4) Projekciju vektora a na osu odred¯enu vektorom

b.
10. Za date vektore
a =

i −2

j + 2

k

b = 5

i + 7

j −3

k
odrediti:
1) −3(a

b)
2) 4a (−2

b)
3) povrˇsinu paralelograma odred¯enog vektorima 2a i −4

b
11. Dati su vektori:
a = −

i +

j −

k,

b =

i −2

j +

k
c = −

i + 3

j −

k.
Odrediti:
1) (2a

b) 3c,
2) −4a (c

b),
3) zapreminu paralelopipeda odred¯enu vektorima a, 2

b i −3c,
4) (c

b) (c a),
5) (a c) (

b c),
6) da li su vektori a,

b i c komplanarni?
12. Pomo´cu vektora dokazati da vaˇzi Pitagorina teorema.
Literatura
[1] A.
´
Cetkovi´c, Matematika, teorija i zadaci,
ˇ
Stamparija fakulteta te-
hniˇckih nauka , Novi Sad, 1988.
[2] M.Deji´c, S.
´
Cebi´c, Matematika zbirka reˇsenih zadataka sa elementima
teorije , TRITON, Vrˇsac, 2001.
[3] J.Detki, F.Ferenci, Matematika I,
ˇ
Stamparija fakulteta tehniˇckih na-
uka, Novi Sad, 1983.
[4] Z.Ivkovi´c, Teorija verovatno´ca sa matematiˇckom statistikom, Gra-
d¯evinska knjiga, Beograd, 1980.
[5] S.Kurepa, Uvod u matematiku skupovi - strukture - brojevi, Tehniˇcka
knjiga, Zagreb, 1984.
[6]
-
D.Kurepa, Viˇsa algebra I,
ˇ
Skolska knjiga, Zagreb, 1965.
[7]
-
D.Kurepa, Viˇsa algebra II ,
ˇ
Skolska knjiga, Zagreb, 1965
[8] M.Lazi´c, T.Malinovi´c, B.Mi´ci´c, M.Petrovi´c, M.Tomi´c, Matematika,
Uˇciteljski fakultet, Beograd, 1994.
[9] S.Mili´c, Elementi algebre,
ˇ
Stamparija fakulteta tehniˇckih nauka, Novi
Sad, 1984.
[10] S.Mili´c, Elementi matematiˇcke logike i teorije skupova,
ˇ
Stamparija
fakulteta tehniˇckih nauka, Novi Sad, 1985.
[11] M.Obradovi´c, D.Georgijevi´c, Matematika sa zbirkom zadataka, Zavod
za izdavanje udˇzbenika i nastavnih sredstava, Beograd, 1999.
[12] V.Panti´c, Zbirka reˇsenih zadataka iz matematike, Uˇciteljski fakultet,
Beograd, 1997.
145
146 LITERATURA
[13] A.Petojevi´c, Matematika I zbirka zadataka, Ninagraf, Surˇcin, 2003.
[14] M.Petrovi´c, Osnovi nastave matematike, Skver, Kragujevac, 1998.
[15] M.Radi´c, Osnove matematike,
ˇ
Skolska knjiga, Zagreb, 1972.
[16] D.Stevanovi´c, Elementarna algebra, Zavod za izdavanje, Beograd, 1959.
[17] B.Stojanovi´c, Zbirka zadataka iz matematike, Svjetlost, Sarajevo, 1985.
[18] M.
ˇ
Ziˇzovi´c, Matematika, ICIM, Kruˇsevac, 1998.
[19] M.
ˇ
Ziˇzovi´c, D.
-
Durˇci´c, Lj.Andri´c, M.Egeri´c, Matematika, zbirka za-
dataka, ICIM, Kruˇsevac, 1999.
Sadrˇzaj
Predgovor 1
1 Matematiˇcka logika 3
1.1 Iskazi i logiˇcke operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
1.2 Tautologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.3 Kvantifikatori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.4 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2 Skupovi 13
2.1 Skup i podskup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
2.2 Operacije sa skupovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
2.3 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
3 Relacije 25
3.1 Pojam relacije i osobine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
3.2 Klase ekvivalencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
3.3 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
4 Preslikavanje (funkcija) 33
4.1 Definicija preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
4.2 Vrste preslikavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
4.3 Proizvod preslikavanja, inverzno preslikavanje . . . . . . . . . 37
4.4 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
5 Algebarske strukture 41
5.1 Definicija operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
5.2 Grupoid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
5.3 Grupa, prsten, polje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
5.4 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
147
148 SADR
ˇ
ZAJ
6 Skupovi brojeva 49
6.1 Prirodni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
6.2 Celi brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
6.3 Racionalni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
6.4 Realni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
6.5 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
7 Linearne jednaˇcine, nejednaˇcine i sistemi jednaˇcina 63
7.1 Linearne jednaˇcine sa jednom nepoznatom . . . . . . . . . . . 63
7.2 Linearne nejednaˇcine sa jednom nepoznatom . . . . . . . . . 69
7.3 Determinante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
7.4 Sistemi linearnih jednaˇcina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
7.5 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
8 Kombinatorika 83
8.1 Permutacije, varijacije i kombinacije . . . . . . . . . . . . . . 84
8.2 Permutacije, varijacije i kombinacije sa ponavljanjem . . . . . 88
8.3 Binomni obrazac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
8.4 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
9 Verovatno´ce 95
9.1 Algebra dogad¯aja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
9.2 Definicija verovatno´ca i osnovne osobine . . . . . . . . . . . . 98
9.3 Uslovne verovatno´ce i nezavisnost dogad¯aja . . . . . . . . . . 101
9.4 Formula totalne verovatno´ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
9.5 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
10 Geometrija 107
10.1 Razvoj geometrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
10.2 Osnove Hilbertovog sistema aksioma . . . . . . . . . . . . . . 108
10.2.1 Aksiome veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
10.2.2 Aksiome rasporeda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
10.2.3 Aksiome podudarnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
10.2.4 Aksiome neprekidnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
10.2.5 Aksioma paralelnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
10.3 Geometrijske figure . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
10.3.1 Trougao, ˇcetvorougao i krug . . . . . . . . . . . . . . . 117
10.3.2 Geometrijske figure u prostoru . . . . . . . . . . . . . 120
10.4 Merenje u geometriji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
10.4.1 Merenje uglova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
SADR
ˇ
ZAJ 149
10.4.2 Merenje duˇzi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
10.4.3 Povrˇsina i zapremina geometrijskih figura . . . . . . . 125
10.5 Geometrijske konstrukcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
10.6 Vektori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
10.6.1 Zbir i razlika vektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
10.6.2 Proizvod skalara i vektora . . . . . . . . . . . . . . . . 131
10.6.3 Skalarni proizvod vektora . . . . . . . . . . . . . . . . 137
10.6.4 Vektorski proizvod vektora . . . . . . . . . . . . . . . 138
10.6.5 Meˇsoviti proizvod vektora . . . . . . . . . . . . . . . . 140
10.7 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
Literatura 145

2 ove matematiˇke oblasti na ˇto jednostavniji naˇin. c s c Istorijski razvoj geometrije, aksiomatska izgradnja i znaˇajnije geometric jske figure predmet su izlaganja u desetoj glavi. Vektori su obrad ¯eni u ve´oj c meri nego ˇto je to realno potrebno studentima uˇiteljskih fakulteta. s c Ovom prilikom ˇelim da izrazim svoju zahvalnost prof. dr Stani Cveji´ z c i prof. dr Nenadu Petrovi´u na korisnim savetima tokom pisanja ovog c udˇbenika. z U Somboru, januara 2005. Autor

Glava 1

Matematiˇka logika c
1.1 Iskazi i logiˇke operacije c

U matematiˇkom jeziku, koji je znatno precizniji od govornog, jedan od c osnovnih pojmova je pojam iskaza. Iskazi su one reˇenice o kojima ima smisla govoriti da li su taˇne ( , ˇitati c c c ”te”) ili su netaˇne (⊥, ˇitati ”ne te”). Za oznaˇavanje iskaza koristimo slova c c c p, q, r... ili p1 , p2 , p3 ... . Primer 1. Koje od datih reˇenica jesu iskazi: c 1) Zemlja je zvezda. 2) Na kojoj si godini studija? 3) 8 > 4. 4) (x − 1)3 = 8. Reˇenje: 1) Jeste (⊥). 2) Nije. 3) Jeste ( ). 4) Nije, jer za x = 3 s reˇenica je taˇna, a za recimo x = 5 netaˇna. c c c Skup {p, q, r, ... ∨, ∧, ⇒, ⇔, ¬, (, )} zovemo azbuka. Elemente tog skupa nazivamo: p, q, r, ..., ∨, ∧, ⇒, ⇔, ¬, (, ) iskazna slova, znaci logiˇkih operacija, c pomo´ni znaci. c

Definiˇimo pet navedenih logiˇkih operacija, od kojih su prve ˇetiri binarne, s c c a poslednja unarna:

3

c c c U svim ostalim sluˇajevima je taˇan iskaz. Konjukciju ”p i q” oznaˇavamo p ∧ q. 2) Zemlja je zvezda ili je zemlja nebesko telo. Matematiˇka logika c Definicija 1. Ekvivalencija redom iskaza p. Konjukcija je taˇan iskaz samo ako su i iskaz p i iskaz q taˇni. q jeste iskaz ”p ako i samo ako q”.. c Primer 2. c c c Definicija 2. Implikacija redom iskaza p. Implikacija je netaˇan iskaz samo ako je iskaz p taˇan i iskaz q netaˇan. Od iskaza p. 5)¬p. 5) Zemlja nije zvezda. c Definicija 4. Slede´e iskaze napisati elementima azbuke: c 1) Zemlja je zvezda i zemlja je nebesko telo. Disjunkcija redom iskaza p. c c c Definicija 3. Disjunkciju ”p ili q” oznaˇavamo p ∨ q. Implikaciju ”ako p onda q” c c oznaˇavamo p ⇒ q. Ekvivalencija je taˇan iskaz samo ako su i iskaz p i iskaz q taˇni ili c c iskaz p i iskaz q netaˇni. q jeste iskaz ”ako p. Negacija iskaza p je c c c c taˇan iskaz ako je iskaz p netaˇan.4 Glava 1. 2)p ∨ q.. Konjukcija redom iskaza p. r. U svim ostalim c c sluˇajevima je netaˇan iskaz. c Definicija 5. Disjunkcija je netaˇan iskaz samo ako su i iskaz p i iskaz q netaˇni. Tada je: 1) p ∧ q. q jeste iskaz ”p ili q ”. Negaciju ”nije p” oznaˇavamo ¬p. onda q”. koriste´i logiˇke operacije gradimo sloˇene iskaze na c c z slede´i naˇin: c c . Negacija iskaza p jeste iskaz ”nije p”. 4) Zemlja je zvezda ako i samo ako je zemlja nebesko telo. q. c c c Ekvivalenciju ”p ako i samo ako q” oznaˇavamo p ⇔ q. U svim c c ostalim sluˇajevima je taˇan iskaz. 4) p ⇔ q. Reˇenje: Oznaˇimo iskaze s c p : Zemlja je zvezda i q : Zemlja je nebesko telo. 3) p ⇒ q. a netaˇan iskaz ako je iskaz p taˇan. q jeste iskaz ”p i q”. 3) Ako je zemlja zvezda onda je zemlja nebesko telo. U svim ostalim sluˇajevima je netaˇan iskaz.

. ¬v(A) vrednosti formula A ∨ B. i 2. (A ⇒ B). izostavljanje spoljnih zagrada: umesto (p ∨ q) piˇemo p ∨ q. Definicija 7. Vrednost formule pi je vrednost iskaznog slova pi ( u oznaci v(pi ). 3) ¬ 2 2 1 − < 3 5 2 ⇔ 6 7 1 · > 7 8 2 . logiˇke operacije ⇒ i ⇔ ”jaˇe” razdvajaju formule od operacija ∧ i ∨: c c umesto (p ∨ q) ⇒ r piˇemo p ∨ q ⇒ r. ⇔. c 2. Odrediti istinitosnu vrednost formula: 1) (10 : 3 − 1 < 2 + 3 · 2) ∧ (−(−8 − 4) : 2 = 7) ⇔ (−3 − 4 · 4 > 2). ∨.. ⊥} iskazne algebre. v(A) ⇔ v(B). Neka iskazna slova pi uzimaju vrednosti iz skupa { .. v(A) ⇒ v(B). ∧. (A ∧ B). . ⊥}.. A ∧ B. definisane slede´im Kelijevim tablicama: c ∨ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ∧ ⇒ ⊥ ⊥ ⊥ ⇔ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ¬ ⊥ ⊥ zovemo iskazna algebra. interpretiramo kao elemente skupa { . 3.∨pn−1 ∨pn . s 3. Iskazi i logiˇke operacije c 5 Definicija 6. A ⇒ B.1. formule. 3)). onda su v(A)∨v(B). 2) (0. c a poslednja unarna. . Formule se mogu obrazovati samo konaˇnom primenom 1.1. q. s 2. 2 − 0. Iskazna slova su iskazne formule ( ili kra´e formule). 3) ⇒ ((0. Ako su A i B formule.. Iskazne formule (sloˇeni iskazi) se definiˇu na slede´i naˇin: z s c c 1. ⇒. ⊥}. (A ⇔ B).∨pn−1 )∨pn . onda su i (A ∨ B). 02 = 0.. v(A)∧v(B). r. 6 : 0.. 1 + 0. ¬ ) kod koje je prva komponenta s dvoˇlan skup { . umesto (. 4 > 0. ¬A. Ako je v(A) vrednost formule A i v(B) vrednost formule B. 5) ∨ (0. Iskazna slova p. s Ured ¯enu ˇestorku ({ . Primer 3. 2 < 0. ⊥}. 1 · 0. Tada 1.. ostale osim poslednje. A ⇔ B.) 2. c Po dogovoru o izostavljanju zagrada u formulama imamo: 1. piˇemo p1 ∨p2 ∨p3 . binarne operacije skupa { .((p1 ∨p2 )∨p3 ). i ¬A redom. ⊥}.

p2 .. .. Napisati istinitosnu tablicu formule ((p ⇒ q) ∨ ¬r) ⇔ (p ⇒ r). u kojima ´emo umesto c c v(p) radi jednostavnosti pisati kratko p. p2 . Na taj naˇin dobijamo istinitosne tablice formule. Reˇenje: U opˇtem sluˇaju..pn (ˇto ´emo nadalje s c oznaˇavati sa A(p1 . . ⊥}. . Tada zadatak za jedno. dva. Poˇto se radi o ured s ¯enim n-torkama.. 2) ⊥ ⇒ (⊥ ∨ ) = ⊥ ⇒ 3) ¬ Ako je formula A sagrad ¯ena od slova p 1 . . p2 . neka je broj razliˇitih iskaznih slova u formuli s s c c n. tri ili ˇetiri razliˇita slova poˇinjemo da c c c reˇavamo na slede´i naˇin: s c c ··· ··· ⊥ ··· p ··· ··· ⊥ ··· ⊥ ··· ⊥ ⊥ ··· p q p q r ⊥ ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· p q r s ⊥ ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ··· ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ . ⊥}n → { . takvih mogu´nosti c n (varijacije sa ponavljanjem n-te klase od 2 elementa)..6 Reˇenje: s 1) Glava 1. svakoj formuli A(p1 .pn ) odgovara jednoznaˇno istinitosna c funkcija: f (A) : { . . tada ona za svaki izbor pomenutih slova doc bija vrednost ili ⊥. Primer 4.pn ) ). Na osimamo 2 novu toga. Matematiˇka logika c ∧⊥⇔⊥ = ⊥⇔ ⊥ = = ⇔ = ⊥⇔ = ⊥..

B2 .. .2 Tautologije Definicija 8. p2 . Ako je |= A(p1 .. onda je |= A(B1 .. c Formula koja za sve vrednosti iskaznih slova ima vrednost ⊥ se naziva kontradikcija. .. Navesti jednu formulu koja je kontradikcija kao i njenu tablicu istinitosti. .. Teorema 3.. Bn ). B2 . Ako je |= A i |= A ⇒ B onda je |= B.. Primer 5. Ako su A i B formule i C formula koja ima formulu A kao podformulu (u oznaci C(A) ) tada vaˇi |= A ⇔ B ⇒ (C(A) ⇔ C(B)). Tautologije U naˇem zadatku tablica istinitosti je data sa: s p ⇒ q ¬r (p ⇒ q) ∨ ¬r p ⇒ r ((p ⇒ q) ∨ ¬r) ⇔ (p ⇒ r) ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ p q r 7 1. Teorema 2.2. z Da bismo dokazali da je neka formula tautologija moˇemo koristiti jedan z od slede´a tri metoda: c . Za formulu A kaˇemo da je tautologija ako za sve vrednosti z svojih iskaznih slova formula A ima vrednost (oznaˇavamo sa |= A).1. Bn su iskazne formule.. dok je njena s tablica istinitosti: ¬p p ∧ ¬p ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ p Navodimo bez dokaza slede´a tvrd c ¯enja: Teorema 1. pn ) i B1 .. Reˇenje: Najjednostavnija kontradikcija je oblika p ∧ ¬p.

¯ c 3. Matematiˇka logika c 1. Tada je . metod tablice istinitosti (ako u tablici istinitosti u koloni poˇetne foc rmule imamo sve vrednosti . zadatak 2) svod s sc ¯enjem na kontradikciju. zatim znak ⇒ uklanjamo pomo´u c tautologije (p ⇒ q) ⇔ ¬p∨q... formula je tautologija). Oznaˇimo sa c c A(p. Koriste´i navedene metode pokazati da su slede´e formule tac c utologije: 1) (p ⇔ q) ⇔ (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ p) 2) (p ∧ q) ⇒ p 3) (p ∧ q) ⇔ (q ∧ p) (zakon uklanjanja ⇔) (zakon uklanjanja ∧) (zakon komutacije za ∧) Reˇenje: Zadatak 1) reˇi´emo tablicom istinitosti. c Primer 6. metod dovodenja formule na konjuktivnu formu. a 3) pomo´u konjuktivne forme.. ¬. 0 < i < n + 1 oblika p1 ∨ p2 ∨ . i pri tome su pj slova ili negacije slova poˇetne formule A. Opˇti sluˇaj se sastoji ¯ s c u slede´em: c ako formula A sadrˇi znak ⇔. Sada imamo formulu koja sadrˇi znakove z ∨.. metod svodenja na protivreˇnost (pogodna za formule oblika A ⇒ B). gde su formule Ai . taj znak uklanjamo pomo´u tautologije z c (p ⇔ q) ⇔ (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ p). Pomo´u tautologija c p ∨ (q ∨ r) ⇔ (p ∨ q) ∨ r p ∧ (q ∧ r) ⇔ (p ∧ q) ∧ r p ∨ (q ∧ r) ⇔ (p ∨ q) ∧ (p ∨ r) p ∧ (q ∨ r) ⇔ (p ∧ q) ∨ (p ∧ r) ¬(p ∨ q) ⇔ ¬p ∧ ¬q ¬(p ∧ q) ⇔ ¬p ∨ ¬q formulu A svodimo na formulu oblika A 1 ∧ A2 ∧ . 2.8 Glava 1. q) = (p ⇔ q) ⇔ (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ p). ∧ An (konjuktivna forma). ∧. ∨ pk .

Odnosno (p ∧ q) = i p = ⊥. 3) Svod ¯enjem na konjuktivnu formu pokaza´emo da je i poslednja formula c tautologija: (p ∧ q) ⇔ (q ∧ p) (poˇetna formula) c (p ∧ q) ⇒ (q ∧ p) ∧ (q ∧ p) ⇒ (p ∧ q) (zakon uklanjanja ⇔) Na osnovu zakona (p ⇒ q) ⇔ ¬p ∨ q imamo ¬(p ∧ q) ∨ (q ∧ p) ∧ ¬(q ∧ p) ∨ (p ∧ q). c ∧ ∧ = . Na osnovu zakona ¬(p ∧ q) ⇔ ¬q ∨ ¬p imamo (¬p ∨ ¬q) ∨ (q ∧ p) ∧ (¬q ∨ ¬p) ∨ (p ∧ q).2. Na osnovu zakona p ∨ (q ∧ r)) ⇔ (p ∨ q) ∧ (p ∨ r) imamo (¬p ∨ ¬q ∨ q) ∧ (¬p ∨ ¬q ∨ p) ∧ (¬q ∨ ¬p ∨ p) ∧ (¬q ∨ ¬p ∨ q). Tautologije p 1) q p ⇒ q q ⇒ p (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ p) p ⇔ q A(p. ˇto je konjuktivna forma. Iz poslednje formule na osnovu zakona s ¬p ∨ p ∨ q = imamo ∧ pa je poˇetna formula tautologija. q) ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ 9 ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ 2) Pretpostavimo da formula nije tautologija. Na osnovu poslednje dve jednakosti imamo da je ⊥ ∧ q = . ˇto je s kontradikcija za ma koju vrednost iskaznog slova q. Tada postoji izbor vrednosti iskaznih slova da je ⇒ ⊥ = ⊥.1. ∨q = .

Primer 7. xn ). a B je neko svojstvo oznaˇavamo sa B(x).. Matematiˇka logika c 1. x2 . Matematiˇkim jezikom iskazati slede´e reˇenice: c c c 1) Proizvod pozitivnog i negativnog celog broja je negativan ceo broj. 5) (∀x ∈ N)(∃y ∈ N)(2x + 5 = y)... Navedeni kvantifikatori zadovoljavaju slede´e formule: c ¬(∀x)B(x) ⇔ (∃x)¬B(x) ¬(∃x)B(x) ⇔ (∀x)¬B(x) (∀x)(B(x) ∧ C(x)) ⇔ (∀x)B(x) ∧ (∀x)C(x) (∀x)(B(x) ∨ C(x)) ⇔ (∀x)B(x) ∨ (∀x)C(x) (∃x)(B(x) ∧ C(x)) ⇔ (∃x)B(x) ∧ (∃x)C(x) (∃x)(B(x) ∨ C(x)) ⇔ (∃x)B(x) ∨ (∃x)C(x) . 3) Zbir dva prirodna broja je prirodan broj. 2) (∃x)(x3 < −8).. ako je B svojstvo duˇine n nekog c s z c odred ¯enog skupa. onda je on deljiv i sa dva i sa pet. Reˇenicu ”Postoji x ∈ A. xn ) ima svojstvo B” oznaˇavamo sa c B(x1 .10 Glava 1. 3) (∀x ∈ N)(∀y ∈ N)(x + y ∈ N). gde ∃ nazivamo c c egzistencijalni kvantifikator. Teorema 4. . B(x)” oznaˇavamo sa (∃x) B(x).. 4) (∀x ∈ N)(10|x ⇒ (2|x ∧ 5|x)). 4) Ako je prirodan broj deljiv sa deset. . gde ∀ nazic c vamo univerzalni kvantifikator. 2) Postoji broj x da je njegov kub manji od -8. Reˇenje: s 1) (∀x ∈ Z+ )(∀y ∈ Z− )(x · y ∈ Z− ). 5) Za svaki prirodan broj x postoji prirodan broj y takav da je 2x + 5 = y. gde je x objekat odred c ¯enog skupa. reˇenicu ”(x1 . x2 .3 Kvantifikatori Reˇenicu ”x ima svojstvo B”. Uopˇte. B(x)” oznaˇavamo sa (∀x)B(x).. Reˇenicu ”Za svaki x ∈ A.

4 > 1. 3) (∃x ∈ R)(0. 1 + 2. c 2) Svaki prirodan broj je ve´i od −1. Govornim jezikom iskazati slede´e formule: c 1) (∀x ∈ N)(∃y ∈ N)(y > x). postoji prirodan broj y koji je ve´i od njega. 2). Zadaci Primer 8. c 3) Postoji realan broj x izmed brojeva 0. 2 − 4. 1 · 2. 2) (0. Reˇenje: s 11 1) Za svaki prirodan broj x.1.4. 5) ∧ (1. 2) 9 − 5 = 4. Odrediti istinitosnu vrednost formula: 1) (18 : 5 − 1 < −4 + 5 · 2) ∨ (−(−11 + 34) : 5 = 17) ∧ (8 · 2 > 2). 01 = 0. 3. 1 < x < 0. 05 : 0. 3)). 2 < 3. Koje od datih reˇenica jesu iskazi: c 1) 9 − 5 = 8. 3) ¬ 3 5 7 − < 4 6 8 ⇔ 9 8 7 · > 8 7 6 . 3) Da li je danas sreda? 4) Zbir uglova u trouglu je 1800 .4 Zadaci 1. 2. 4) ⇒ ((1. Za reˇenice koje jesu iskazi odrediti njihovu istinitosnu vrednost. Napisati istinitosne tablice za formule: 1) (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ r) ⇔ (p ⇒ r) 2) (p ⇔ q) ∨ (q ⇔ r) ⇒ (p ⇔ r) . 2) (∀x ∈ N)¬(x ≤ −1). 5) Celi brojevi su racionalni. ¯u 1. 1 i 0. c 2.

5. Govornim jezikom iskazati slede´e formule: c 1) (∀x ∈ N)(∃y ∈ N)(x2 > y − 1). 2) (∀x ∈ R)(∀y ∈ R)((x · y)2 ≥ x · y). c c 4) Ni jedan realan broj ne zadovoljava jednaˇinu x 2 = −1. Pokazati da su slede´e formule tautologije: c 1) p ∧ (p ∨ q) ⇔ p 2) p ∨ (p ∧ q) ⇔ p 3) ¬(p ∧ q) ⇔ ¬p ∨ ¬q 4) ¬(p ∨ q) ⇔ ¬p ∧ ¬q 5) (p ⇒ q) ⇔ ¬p ∨ q 6) (p ⇒ q) ∧ (q ⇒ r) ⇒ (p ⇒ r) 7) (p ⇔ q) ∧ (q ⇔ r) ⇒ (p ⇔ r) 8) (p ⇒ q) ⇒ (¬q ⇒ ¬r) 10) (p ⇒ q) ∧ (p ⇒ r) ⇒ (p ⇒ q ∧ r) (zakon apsorpcije) (zakon apsorpcije) (De Morganov zakon) (De Morganov zakon) (zakon uklanjanja ⇒) (zakon tranzitivnosti za ⇒) (zakon tranzitivnosti za ⇔) (zakon kontrapozicije) 9) (p ⇒ r) ∧ (q ⇒ r) ⇒ (p ∨ q ⇒ r) (zakon sabiranja pretpostavki) (zakon mnoˇenja posledica) z . Matematiˇkim jezikom iskazati slede´e reˇenice: c c c 1) Postoje realni brojevi koji nisu racionalni. 2) Svaki kvadrat je pravougaonik. 3) Postoji najve´i ceo negativan broj. 5) Svi prirodni brojevi su celi.12 Glava 1. 6. Matematiˇka logika c 3) (p ⇒ q) ∧ ¬q ⇒ ¬p 4) (p ⇒ q) ⇔ (¬q ⇒ ¬p) 5) ((p ∧ ¬p) ⇔ (q ∨ ¬p)) ⇔ r 4. 3) ¬(∃x ∈ R)(x < 2 ∧ x < 3).

2}. pod s c s skupom podrazumevamo sve objekte udruˇene prema odred z ¯enim zajedniˇkim osobinama. C. 2 na tri rac zliˇita naˇina. 1. A = {x|x ∈ Z ∧ |x| ≤ 2}. 0. . c c godine.1918) 1870. c Skupove oznaˇavamo velikim slovima latinice A.Glava 2 Skupovi 2.. ¯u 2) sintetiˇki .. c c Skupovi se zadaju: 1) analitiˇki .. dok njihove elec mente oznaˇavamo malim slovima a. c. ˇto znaˇi da se ne definiˇe.. B. .. Ukoliko element a pripada c skupu A to ´emo oznaˇavati sa a ∈ A. 1. 0. −1. c ve´ samo intuitivnim. Ovde se ne´emo baviti aksiomatskim zasnivanjem teorije skupova. Primer 1.1 Skup i podskup Skup je osnovni pojam.navod c ¯enjem njegovih elemenata izmed velikih zagrada. c c Reˇenje: s 1) analitiˇki c 2) sintetiˇki c A = {−2.navod c ¯enjem svojstava koja zadovoljavaju elementi. Navesti skup A ˇiji su elementi brojevi −2. b. c Pojam skupa je uveo nemaˇki matematiˇar Georg Kantor (1845 . −1. Intuitivno. 3) Venovim dijagramom (zatvorena amorfna kriva). 3) Venov dijagram: 13 . dok je u suprotnom oznaka a ∈ A. .

d. 2) A = B ⇒ B = A. Dva skupa A i B su jednaka ako i samo ako imaju iste elemente i to oznaˇavamo sa A = B. a} i B = {a. s c 2 Pojam relacije detaljno je objaˇnjen u narednoj glavi. Skupovi Slika 1. Broj elemenata skupa moˇe biti konaˇan ili beskonaˇan. s def . b.14 Glava 2. Definiˇimo dve osnovne relacije2 za skupove: jednakost i podskup. b. d} jednaki? Reˇenje: Poˇto je A = {a. a} = {a. iskazane u slede− ´oj teoremi: c Teorema 1. b. s Definicija 1. } sledi da je A = B. Broj elez menata konaˇnog skupa A nazivamo kardinalni broj skupa A i obeleˇavamo c z 1 ga sa card(A). d. Da li su skupovi A = {a. B i C vaˇi: z 1) A = A.) c A = B ⇔ (∀x)(x ∈ A ⇔ x ∈ B) Primer 2. kao i pojam beskonaˇnosti (konaˇnosti) posebno se c c definiˇu na osnovu preslikavanja (glava ˇetiri). Konaˇan skup koji z c c c nema elemenata nazivamo prazan skup i to obeleˇavamo sa ∅ ili {}. s s Navodimo osnovne osobine relacije jednakosti skupova. 3) A = B ∧ B = C ⇒ A = C. d. (U suprotnom A = B. Za skupove A. b. 1 Pojam kardinalnosti skupa.

c c . P (A) = {S|S ⊆ A}. komplement i dekartov proizvod. a}. c Definicija 3. ako je svaki element skupa A i element skupa B. Skup A je podskup skupa B. Operacije sa skupovima 15 Pored relacije ”biti jednak”. razlika. u oznaci P (A). Primer 4. Za skupove A. Za skup A = {1. 3} na´i P (A). a. osnovne osobine relacije ”biti podskup” c daje slede´a teorema: c Teorema 2. 3. simetriˇna razlika.2. def def 2. d} i C = {1. c 3 Taˇna definicija pojma operacije nalazi se na poˇetku pete glave. 2) A ⊆ B ∧ B ⊆ A ⇒ A = B. u oznaci A ⊆ B. 2. b. Partitivan skup skupa A je skup svih podskupova A. (U suprotnom A ⊆ B) A ⊆ B ⇔ (∀x)(x ∈ A ⇒ x ∈ B) Skup A je pravi podskup skupa B ako su skupovi A i B razliˇiti i skup A je c podskup skupa B. s c z Sliˇno kao kod relacije jednakosti. 3) A ⊆ B ∧ B ⊆ C ⇒ A ⊆ C. Reˇenje: Mogu´i traˇeni skupovi su B = {1.2. B i C vaˇi: z 1) A ⊆ A. Za dati skup navesti bar dva prava podskupa A = {1. unija. Primer 3. Relaciju ”biti podskup” definiˇemo na slede´i naˇin: s c c Definicija 2. A ⊂ B ⇔ (A = B ∧ A ⊆ B). 4) A ⊂ B ∧ B ⊂ C ⇒ A ⊂ C. ( ∅ ∈ P (A)). d}. pomenuli smo i relaciju ”biti podskup”. presek. 3.2 Operacije sa skupovima Osnovne operacije3 sa skupovima su: partitivan skup.

B ⊆ A ∪ B. kao i odnos sa relacijom podskup daju slede´a tvrd c ¯enja: Teorema 3. A∩B = ili (∀x)(x ∈ A ∩ B ⇐⇒ x ∈ A ∧ x ∈ B). 2. Osnovne osobine operacije unija. 2}. 3) A ∪ A = A. 3} }. Za skupove A. {3}. Presek skupova A i B. 3}. Skupovi Reˇenje: P (A) = {∅. Unija skupova A i B. 4) A ∪ ∅ = A. {2}. Dokazati da vaˇi relacija: z A ∪ (A ∩ B) = A. def def x|x ∈ A ∨ x ∈ B x|x ∈ A ∧ x ∈ B . Definicija 5. 5) A ⊆ A ∪ B. {1. {1}. u oznaci A∩B. u oznaci A ∪ B. A∪B = ili (∀x)(x ∈ A ∪ B ⇐⇒ x ∈ A ∨ x ∈ B). B i C vaˇi: z 1) A ∪ B = B ∪ A. {1. 3}. {1. s Napomenimo da ako skup A ima n elemenata tada ´e skup P (A) imati 2 n c elemenata. Definicija 4. Za skupove ˇiji je presek prazan skup kaˇemo da su disjunktni. {2. 2) (A ∪ B) ∪ C = A ∪ (B ∪ C). je skup svih elemenata koji pripadaju i skupu A i skupu B.16 Glava 2. je skup svih elemenata koji pripadaju bar jednom od skupova A i B. c z Primer 5. 6) A ⊆ B ⇒ A ∪ B = B.

proizvoljan c element y ∈ A je takod element skupa A ∪ (A ∩ B). neka je s x ∈ A ∪ (A ∩ B). Koriste´i definiciju ¯e c podskupa zakljuˇujemo da vaˇi c z (2) A ⊆ A ∪ (A ∩ B) Na osnovu (1) i (2) i definicije jednakosti skupova sledi da vaˇi z A ∪ (A ∩ B) = A. Dakle. ⇐⇒ ⇐⇒ x ∈ A ∨ (x ∈ A ∧ x ∈ B) Osnovne osobine operacije presek. proizvoljan element x s c skupa A ∪ (A ∩ B) je takod ˇlan skupa A.2. . tj. To znaˇi da je x ∈ A∨x ∈ (A∩B). 5) A ∩ B ⊆ A. c c z Sada nije teˇko zakljuˇiti da je x ∈ A. Za skupove A. A∩B ⊆B 6) A ⊆ B ⇒ A ∩ B = A. Na osnovu definicije podskupa ¯e c imamo da je (1) A ∪ (A ∩ B) ⊆ A Dokaˇimo da relacija vaˇi i u obrnutom smeru: z z Pretpostavimo da je y ma koji element skupa A. 3) A ∩ A = A. tj. Navedeni dokaz mogao je te´i i kra´e na slede´i naˇin: c c c c x ∈ A ∪ (A ∩ B) ⇐⇒ x ∈ A ∨ (x ∈ A ∩ B) x ∈ A. B i C vaˇi: z 1) A ∩ B = B ∩ A. Na osnovu definicije unije zakljuˇujemo da je tada y ∈ A ∪ (A ∩ B). Operacije sa skupovima 17 Reˇenje: Neka je x proizvoljan element skupa A ∪ (A ∩ B). Na osnovu definicije unije skupova zakljuˇujemo da je x c elemenat bar jednog od skupova A i A∩B. 2) (A ∩ B) ∩ C = A ∩ (B ∩ C). Prema tome. 4) A ∩ ∅ = ∅. y ∈ A.2. kao i odnos sa relacijom podskup daju slede´a tvrd c ¯enja: Teorema 4. c Koriste´i definiciju preseka zakljuˇujemo da vaˇi x ∈ A ∨ (x ∈ A ∧ x ∈ B).

samo c c c nemaˇki 6. Skupovi Odnos operacija presek i unija dati su slede´om teoremom (operacije unija i c presek su med ¯usobno distributivne. c def . 3) A = B ⇒ A \ B = B \ A. Nju definiˇemo na c ¯u s slede´i naˇin: c c Definicija 6.18 Glava 2. a engleski i kineski 10. a c c 24 nemaˇki. 2) A ⊆ B ⇐⇒ A \ B = ∅. nemaˇki i kineski govori 5. Engleski. B i C vaˇi: z 1) A ∪ (B ∩ C) = (A ∪ B) ∩ (A ∪ C). kao i relacijom podskup daju slede´a tvrd c ¯enja: Teorema 6. A \ B = {x|x ∈ A ∧ x ∈ B} ili (∀x)(x ∈ A \ B ⇐⇒ x ∈ A ∧ x ∈ B) Odnos operacije razlika sa operacijama unija i presek. Koliko uˇenika govori samo kineski? c c Reˇenje: Na osnovu Venovog dijagrama (slika 2) vidimo da samo kineski s govore 3 uˇenika. je skup koji sadrˇi z sve elemente skupa A koji ne pripadaju skupu B. Za skupove A. Slede´a operacija med skupovima je razlika skupova. B i C vaˇi: z 1) A \ B ⊆ A. 6) C \ (A ∩ B) = (C \ A) ∪ (C \ B). A \ ∅ = A. Razlika skupova A i B. a za taˇno objaˇnjenje osobine distribuc s tivnosti pogledati glavu pet): Teorema 5. u oznaci A \ B. 5) C \ (A ∪ B) = (C \ A) ∩ (C \ B). Za proizvoljne skupove A. 4) C \ (C \ A) ⊆ A. engleski i nemaˇki 9. Primer 6. Od 38 uˇenika jednog razreda 20 uˇenika govori engleski jezik. 2) A ∩ (B ∪ C) = (A ∩ B) ∪ (A ∩ C).

Definicija 7. 4) (A B) C = A (B C). Za skupove A. u oznaci A B.2. Primer 7. 2) A ∅ = A. Simetriˇna razlika skupova A i B. s Reˇenje: x∈A B ⇐⇒ x ∈ (A \ B) ∪ (B \ A) def ⇐⇒ ⇐⇒ ⇐⇒ ⇐⇒ x ∈ (A \ B) ∨ x ∈ (B \ A) ⇐⇒ (x ∈ A ∪ B) ∧ x ∈ (A ∩ B) / x ∈ [(A ∪ B) \ (A ∩ B)]. (x ∈ A ∨ x ∈ B) ∧ (x ∈ A ∨ x ∈ B) / / (x ∈ A ∧ x ∈ B) ∨ (x ∈ B ∧ x ∈ A) / / Teorema 7. 3) A B = B A. A B = (A \ B) ∪ (B \ A).2. tj. Dokazati: A B = (A ∪ B) \ (A ∩ B). . 5) A ∩ (B C) = (A ∩ B) (A ∩ C). je skup c (A \ B) ∪ (B \ A). Operacije sa skupovima 19 Slika 2. B i C vaˇi: z 1) A A = ∅.

Za skupove A = {x|x ∈ N ∧ 3 < x < 9} i B = {x|x ∈ N ∧ (x < 5 ∨ x = 7)} na´i: 1) A ∪ B. imamo s s 1) A ∪ B = {1. 7}. 5. 7}. 4. 8} i B = {1. 2. 6. 7. 5. 1. Skupovi Primer 8. 6. 4) A B i skupove predstaviti c Venovim dijagramom. 2) A ∩ B. A = {x|x ∈ B ∧ x ∈ A} ili (∀x)(x ∈ A ⇐⇒ x ∈ B ∧ x ∈ A). u oznaci CB A ili u daljem tekstu A. 2) A ∩ B = {4. 4. 3) A\B = {5. Neka je A ⊂ B. 2. 3. 7. 3} Slika 3. Definicija 8.20 Glava 2. Komplement skupa A u odnosu na skup B. 3) A\B. / . 8. 8} 4) A B = {5. Reˇenje: Poˇto je A = {4. 8}. 2. je skup svih elemenata skupa B koji nisu elementi skupa A. 6. 3. 6.

b) je par elemenata gde je a prvi.ment para (bitan poredak). Ureden par (a. ¯ Reˇenje: s a) / x∈A∪B ⇒ x∈A∪B ⇒ x∈A∧x∈B / / ⇒ x ∈ A ∩ B. ⇒ x∈A∧x∈B pa je A ∪ B ⊆ A ∩ B. 4) A ∩ B = A ∪ B. a element b druga koordinata. 3) A ∪ B = A ∩ B. Ako su A i B podskupovi nekog univerzalnog 4 skupa X tada je: 1) A = A. tj. iz a) i b) sledi tvrd ¯enje. Definicija 9. Operacije sa skupovima 21 Teorema 8. 2) A ⊆ B ⇐⇒ B ⊆ A. 4 Znaˇi da se njihovi komplementi definiˇu u odnosu na taj skup. Na osnovu definicije jednakosti skupova (definicija 1). c s . a b drugi ¯ ele. A ∩ B ⊆ A ∪ B.2. Dokazati tvrdenje 3) iz navedene teoreme. Primer 9. i obrnuto b) x∈A∩B ⇒ x∈A∧x∈B ⇒ x∈A∪B / ⇒ x∈A∧x∈B / / ⇒ x ∈ A ∪ B. Element a se naziva i prva koordinata.2.

Skupovi Definicija 10. (3. (b. 2). an )|a1 ∈ A1 ∧ a2 ∈ A2 ∧ · · · ∧ an ∈ An } . (1. B i C vaˇi z A × B × C = (A × B) × C kao i A1 × A2 × · · · × An = {(a1 . . b). (2. B. Za tri proizvoljna skupa A. b) = (c. B × A = {(a. . (a. Neka je A = {1. b)|a ∈ A ∧ b ∈ B} ili (∀(a. . 1). dok je A × B = B × A samo ako je A = B. je skup svih uredenih parova (a. (a. a2 . 2). (2. b) ∈ A × B ⇐⇒ a ∈ A ∧ b ∈ B). Dva uredena para (a. b))((a.. tj. 2. Odrediti A × B i B × A. B = {a. Analogno se definiˇe ured s ¯ena n−torka (a 1 . Po definiciji je A×∅ = ∅×A = ∅. Reˇenje: s A × B = {(1. d) su jednaka ako i samo ako ¯ je a = c i b = d.22 Glava 2. b) ˇija je prva koordinata iz skupa ¯ c A. b)} . Primer 11. . . b}. Primer 10. 1). 3)} .. an ). C proizvoljni skupovi. a). b). u oznaci A × B. Dekartov (direktan) proizvod redom skupova A i B. Neka su A. (3. b) i (c. a2 . Proizvodi A×B i B ×A nisu uvek jednaki. 3}. Napomenimo i da je A × A = A2 An−1 × A = An . kao i jednakost dve n−torke.. A × B = {(a. (b. Dokazati da vaˇe slede´e z c skupovne jednakosti: (Dekartov kvadrat). Definicija 11. d) ⇐⇒ (a = c ∧ b = d). a). a). a druga iz skupa B. . (b. (a. 3).

. dok se druga dokazuje analogno s c (∀x. Za dati skup A = {1. b. takav da je A ⊂ B.3 Zadaci 1. Navesti skup A ˇiji su elementi brojevi 2. y) ∈ (A × C) ∨ (x. b} i Y = {2. a potom ih pretstaviti Ve¯ c novim dijagramom. Za skupove A = {x|x ∈ Z ∧ |x| < 6} i B = {x|x ∈ Z ∧ −2 < x < 5} na´i: c 1) A ∪ B. b. 6. a. b. d. Reˇenje: Pokaza´emo samo prvu. a. Skup celih brojeva je pravi podskup skupa racionalnih brojeva Q. (x.2. 3) A\B. Zadaci 1) (A ∪ B) × C = (A × C) ∪ (B × C). d. 3. 2) (A ∩ B) × C = (A × C) ∩ (B × C). 4) B\A. 2) A ∩ B. Tvrdenja pretstaviti odgovaraju´im formulama. 8 na tri razliˇita naˇina. 4. ⇐⇒ (x. 5. y) ∈ (A ∪ B) × C ⇐⇒ x ∈ (A ∪ B) ∧ y ∈ C 23 ⇐⇒ ⇐⇒ (x ∈ A ∨ x ∈ B) ∧ y ∈ C ⇐⇒ (x ∈ A ∧ y ∈ C) ∨ (x ∈ B ∧ y ∈ C) (x. y). a. d. c c c 2. 5) (A\B) ∩ (A ∪ B) i skupove predstaviti Venovim dijagramom. Skup prirodnih brojeva N je pravi podskup skupa celih brojeva Z. c. Da li su skupovi X = {1. Skupovi racionalnih brojeva i iracionalnih brojeva I su disjunktni. 4} jednaki? 3. Skup realnih brojeva R je unija racionalnih i iracionalnih brojeva. 4. 2. y) ∈ (B × C) 2. 6} navesti jedan skup B. y) ∈ (A × C) ∪ (B × C). d.3.

c}. 3) A × (B ∩ C) = (A × B) ∪ (A × C). Neka je A = {1. 5. Neka su dati skupovi A = {1. c. 1. d. 11. 6) A ∩ (B\C) = (A ∩ B)\C. Skupovi 6. 5}. 3) A\B = (A ∪ B)\B. Odrediti A × B i B × A. C i D podskupovi skupa A i za njih na´i c komplement u odnosu na skup A. f. 4) (A\B) ∩ (C\D) = (A ∩ C)\(B ∪ D). c 7. b. 3. f }. 3. 2) A\B = A\(A ∩ B). Koje od skupovnih jednakosti su taˇne: c 1) (A\B) × C = (A × B)\(B × C). 3. 8. 5) (A\B)\C = A\(B ∪ C). 5. 10. Dokazati navedene teoreme iz ove glave. B = {1. c. 3} na´i P (A). 5}. 4. 5. B = {2. 2. 2) A × (B\C) = (A × B)\(A × C). 5. c. Za skup A = {a. Dokazati: 1) A\(B\C) = (A\B) ∪ (A ∩ C). 4) A × (B ∪ C) = (A × B) ∩ (A × C). . f }. e. Ispitati koji su od skupova B. 6} i D = {1. e.24 Glava 2. C = {d. 9. 5. 3.

3) ” leˇi na ” izmed taˇaka i pravih u ravni. Binarna relacija skupa A je svaki podskup skupa A 2 . 2) ” deljivo sa ” u skupu celih brojeva. 3) pomo´u grafa.1 Pojam relacije i osobine Definicija 1. 2) skupom. u oznaci ρ. je svaki podskup Dekartovog proizvoda n skupova. Primer 1.Glava 3 Relacije 3. Navesti neke primere relacija. c 4) navod ¯enjem matematiˇko-logiˇkog uslova. n−arna relacija. Reˇenje: s 1) ” manje od ” u skupu realnih brojeva. ternarnu (n = 3). c c 5) tabelarno. z c Relacije moˇemo predstaviti: z 1) opisivanjem (tekstualno). b) ∈ ρ. · · · relaciju. binarnu (n = 2). z ¯u c U zavisnosti od broja n iz prethodne definicije razlikujemo: unarnu (n = 1). kaˇemo da je a u relaciji ρ sa b i to oznaˇavamo sa aρb. Ako je ρ ⊂ A × B i (a. 25 .

c 4) tranzitivna ako (∀x. 5. Predstaviti relaciju ρ na preostala ˇetiri naˇina. Relacije Predstavljanja 2). y)|x. Primer 2. y ∈ A)(xρy ⇒ yρx). 6} i relacija ρ ⊆ A 2 data sa xρy ako i samo ako je x manji od y. y ∈ A ∧ x < y}. 3) i 5) koriste se samo u sluˇaju relacija nad konaˇnim c c skupovima. y ∈ A)(xρy ∧ yρx ⇒ x = y). a prva vrsta y. 4) tabelarno: ρ 4 5 6 4 ⊥ 5 ⊥ ⊥ 6 ⊥ ⊥ ⊥ gde prva kolona predstavlja x. z ∈ A)(xρy ∧ yρz ⇒ xρz). (5. y. 6)}. c c Reˇenje: s 1) skupom: ρ = {(4. Definicija 2. 6). 2) pomo´u grafa: c Slika 1. Neka je ρ ⊂ A2 . Za relaciju ρ se kaˇe da je: z 1) refleksivna ako (∀x ∈ A)(xρx). (4. 2) simetriˇna ako (∀x. c 3) antisimetriˇna ako (∀x.26 Glava 3. 3) navod ¯enjem matematiˇko-logiˇkog uslova: c c ρ = {(x. Neka je dat skup A = {4. . 5).

(2. (2. 1). 2). (1. Unija binarnih relacija ρ 1 i ρ2 . 3) antisimetriˇna. 2). (3. (2. y)|(x. (1. y) ∈ ρ2 }. 4} definisane slede´e relacije: c 1) ρ1 = {(1. y) ∈ ρ1 ∧ (x. (4. je skup: ρ1 ∪ ρ2 = {(x. antisime− c c triˇna i tranzitivna. 4). 3)}. Primer 4. 4). 3. (4. u oznaci ρ1 ∩ ρ2 . 1). Ispitati svojstva binarnih relacija i prikazati prvu preko grafa. 2) simetriˇna. y)|(x. 1)}. 1). s Reˇenje: 1) refleksivna. 1). c Reˇenje: s . Presek binarnih relacija ρ 1 i ρ2 . ρ2 = {(5. 3). (1. (2. 2. 2) ρ2 = {(1. 3) ρ3 = {(1. 4). (3. Na skupu A = {1. 3)}. 3). 4). (4. (2. (1. 2). 1). (4. (4. (1. 3). y) ∈ ρ2 }. (2. 3). 3). Definicija 4. u oznaci ρ1 ∪ ρ2 . 2. Pojam relacije i osobine Primer 3. 2). 1). na´i: ρ1 ∪ ρ2 i ρ1 ∩ ρ2 .1. 2). 4. 4) ρ4 = {(1. 6) ρ6 = {(1. 5} za date relacije ρ1 = {(1. 2). 6) refleksivna. 5) ρ5 = {(1. 4)}. (2. 2)}. 4) tranzitivna. 4). (4.3. 3). 2). (2. (3. (1. y) ∈ ρ1 ∨ (x. (1. 3). 2). (3. 4)}. 27 Slika 2. simetriˇna i tranzitivna. 2). je skup: ρ1 ∩ ρ2 = {(x. (2. 2). 2). 2). 3)}. 4). (3. 4). (1. (2. c c Definicija 3. (3. (2. 3). (1. 1)}. 5) refleksivna. (1. Neka su na skupu A = {1. 3.

d)} na´i inverznu relaciju ρ−1 . Uobiˇajena oznaka za relaciju ekvivalencije je simbol ” ∼ ” (tilda). Na kraju. Na skupu A = {a. (2. presek proizvoljne neprazne familije relacija ekvivalencije jeste relacija ekvivalencije skupa A. y) ∈ ρ ¯ (y. (b. simetriˇna i tranzitivna (RST). Za neprazan skup A. Binarna relacija ρ definisana na skupu A je relacija ekvivalencije ako je refleksivna. Reˇenje: Za svako x ∈ N. je skup svih onih i samo onih uredenih parova (y. (4. pa je ovo relacija poretka. Definicija 5. b). x). c Relaciju koja je refleksivna. Relacija za koju vaˇi ρ = ∅ je poznata kao prazna relacija. (c. s Definicija 6. (d. dok je c za relaciju poretka ” ≤ ”. antisimetriˇna i tranzitivna nazivamo relacija c poretka (RAT). (5. a). 2) ρ1 ∩ ρ2 = {(1. b. . 2). (1. 2). c z antisimetriˇna i tranzitivna.28 Glava 3. b)}. ako je x ˇinilac od y i y ˇinilac od c c c z onda je x ˇinilac od z. Relacije 1) ρ1 ∪ ρ2 = {(1. (3. 2). u oznaci ρ −1 . 4). c Ispitati relaciju ρ. (b. (1. (1. 3). Ako je x ˇinilac od y i y s c c ˇinilac od x onda je x = y. c Reˇenje: ρ−1 = {(d. Na skupu prirodnih brojeva N zadata je relacija ρ na slede´i c naˇin: c x ρ y ⇔ x je ˇinilac od y. d. Primer 6. x) ∈ ρ−1 ⇔ (x. d). x je ˇinilac od x. a ako je ρ = A 2 . Na osnovu izloˇenog data relacija ρ je refleksivna. e} za relaciju ρ = {(a. z onda je ρ puna relacija. Inverzna binarna relacija relacije ρ. c. 1). c). 2)}. 3)}. 3). c Teorema 1. za koje je (x. y) ∈ ρ Primer 5.

Teorema 3. Skup moˇe imati viˇe maksimalnih (minimalnih) c z s elemenata. onda a nazivamo minimum skupa S. Skup A na kome je definisana relacija poretka ≤ naziva se parcijalno ureden skup. Ako pored toga za svaka dva elementa x i y skupa A ¯ vaˇi i: z x≤y∨y ≤x kaˇemo da su elementi x i y uporedivi. Klase ekvivalencije 29 Definicija 7.3. 3. Analogno se definiˇe minimalni element skupa S. Neka je ≤ relacija poretka na skupu A. onda a nazivamo maksimum skupa S. Element a ∈ S ⊂ A nazivamo maksimalan element skupa S.2 Klase ekvivalencije Definicija 11 Klasa ekvivalencije elemenata x ∈ A relacije ∼ definisana na skupu A. Tada je za proizvoljne a. Teorema 2. z ¯ Definicija 8. b ∈ A . s Maksimum (minimum) skupa S i maksimalni (minimalni) element skupa S su razliˇiti pojmovi. Element a je minoranta (donje ograniˇenje) skupa S ako je a ≤ x za sve c x ∈ S. ako ne postoji x ∈ S takav da je a ≤ x i x = a. Neka je ≤ relacija poretka na skupu A. Totalno ureden skup je dobro ureden relacijom poretka ako ¯ ¯ svaki njegov neprazan skup ima minimum. a da je skup A totalno ureden. Element a je majoranta (gornje ograniˇenje) skupa S ako je x ≤ a za sve c x ∈ S. Neka je ∼ klasa ekvivalencije skupa A i C x klasa ekvivalencije elementa x ∈ A. Definicija 10. je skup svih elemenata skupa A koji su u relaciji ∼ sa elementima x Cx = {y|x ∈ A ∧ x ∼ y} .2. tj. a ∈ S ⊂ A je maksimalan element skupa S ⇔ ¬(∃x ∈ S)(a ≤ x ∧ x = a) ili a ∈ S ⊂ A je maksimalan element skupa S ⇔ (∀x ∈ S)(a ≤ x ⇒ x = a). S ⊂ A i x ∈ A. Definicija 9. Ako skup ima maksimum (minimum) onda je on jedinstven. u oznaci Cx . Ako je a ∈ S. Ako je a ∈ S.

Zadatak se moˇe reˇiti i primenom teoreme 3. y ∈ A.30 1) a ∈ Ca . Neka je na skupu A definisana relacija ekvivalencije ”∼”. 1}. x ∼ z ∧z ∼ y ⇒ s Prema tome. s Ako pretpostavimo da je Cx ∩ Cy = ∅. Tada su svake dve klase ekvivalencije relacije ” ∼ ” ili jednake ili disjunktne. Neka vaˇi naˇa pretpostavka. 2} definisana binarna relacija ρ = {(x. tada treba dokazati da je Cx = Cy . Dokazati. 1. Treba dokazati da je C x = Cy ili Cx ∩Cy = ∅. 0. z s Definicija 12. onda je z ∼ x. Glava 3. Primer 8. je skup svih klasa ekvivalencije relacije ” ∼ ” A/∼ = {Cx |x ∈ A}. c a odavde z ∈ Cy . y)| |x| = |y| }. Neka je na skupu A = {−1. Tada z s (∃z ∈ A) z ∈ Cx ∩ Cy ⇒ ⇒ ⇒ z ∈ Cx ∧ z ∈ Cy z ∼ x∧z ∼ y x ∼ y. 2) a ∼ b ⇔ Ca = Cb . Pokazali smo da je Cx ⊆ Cy . Koliˇnik skup relacije ” ∼ ”. ˇto zajedno sa x ∼ y daje z ∼ y. {2} }. Poˇto je ovo relacija ekvivalencije koliˇniˇki skup je: s c c A/∼ = { {−1. definisane na skupu A. pa je tada Cx = Cy . Ispitati preko grafa da li je ovo relacija ekvivalencije i ako jeste odrediti koliˇniˇki skup. Reˇenje: Neka su x. ako je z ∈ Cx . . {0}. Relacije Primer 7. c c Reˇenje: s Slika 3. u ozc naci A/∼ . Sliˇno dokazujemo i da je Cy ⊆ Cx .

4} date su relacije: 1) ρ1 = {(a. c). (4. a)}. (4. Neka je dat skup A = {a. 2). c. b. (c. 2). binarne i ternarne relacije. 4). 3) ρ3 = {(x. 3) ρ3 = {(c. d}. c). d). c). a). (a. 2) ρ2 = {(4. (a. (a. (b. 4). 4). . (b. y ∈ A ∧ x je po abecednom redu pre y }. 4). d)}. (2. a)}. 2. (a. 5) ρ5 = {(c. d). d)}. 2). (2. a)}. c)}.3. c). Zadaci 31 3. (c. 2). 4) ρ4 = {(d. (2. 2). (2. 2) relacija ρ2 zadata je grafom (slika 4) Slika 4. Na skupu A = {a. 2. (c. 2). a). (c. (a. (a. Navesti primere unarne. 4) relacija ρ4 zadata je tabelom: ρ a b c d a ⊥ ⊥ b ⊥ c ⊥ ⊥ d ⊥ ⊥ su jednake? 3. y)|x. (4. 2). (4. c.3. c). Koje od datih relacija na skupu A : 1) ρ1 = {(a.3 Zadaci 1. (2. c). (a. b).

32

Glava 3. Relacije

Ispitati svojstva binarnih relacija i prikazati ih grafom. 4. Napisati relaciju datu slede´om tabelom: c ρ 2 2 ⊥ 4 ⊥ 6 6 4 6 8

⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥

5. Na skupu A = {a, b, c, d, e} data je relacija ρ = {(a, a), (c, b), (e, d)}. Dopuniti relaciju ρ do: 1) relacije ekvivalencije, 2) relacije poretka. 6. Na skupu A = {a, b, c, d, e} za date relacije ρ1 = {(b, a), (c, e), (d, d), (e, d), (a, a)}, ρ2 = {(b, b), (c, c), (a, b), (e, e), (b, a)},

na´i: ρ1 ∪ ρ2 i ρ1 ∩ ρ2 . c

7. Na skupu A = {1, 2, 3, 4} za relaciju ρ = {(4, 1), (2, 3), (3, 1), (1, 1), (1, 4)} na´i inverznu relaciju ρ−1 . c 8. Date su relacije: 1) ρ1 = {(1, 1), (2, 2), (3, 3)} na skupu A = {1, 2, 3}, 2) ρ2 = {(1, 2), (4, 4), (3, 1), (2, 2), (1, 1), (3, 3), (1, 3), (3, 2), (2, 1), (2, 3)} na skupu A = {1, 2, 3, 4}, 3) ρ3 = {(1, 1), (1, 3), (1, 4), (2, 2), (2, 3), (3, 3), (2, 4), (4, 4), (3, 4)} na skupu A = {1, 2, 3, 4}. Ispitati osobine relacija. Za RST relacije na´i koliˇniˇki skup, a za RAT c c c maksimalni (minimalni) element ako postoji. 9. Odrediti relaciju ekvivalencije ˇiji je koliˇniˇki skup: c c c A/∼ = { {1, 3}, {2, 4, 5}, {7, 6} }.

Glava 4

Preslikavanje (funkcija)
4.1 Definicija preslikavanja

Y (ili X →Y ), ako svakom elementu x ∈ X odgovara jedan i samo jedan element y ∈ Y takav da je (x, y) ∈ f , tj. f : X → Y ⇐⇒ (∀x ∈ X)(∀y, z ∈ Y ) ((x, y) ∈ f ∧ (x, z) ∈ f ⇒ y = z) .

Definicija 1. Neka je X neprazan skup. Binarnu relaciju f ⊆ X × Y nazivamo preslikavanje (funkcija1 ) skupa X u skup Y , u oznaci f : X →
f

Pojam preslikavanja (funkcije) spada u fundamentalne pojmove matematike. Jasno je da se i ovde, kao kod relacija, radi o uspostavljanju odred ¯enih veza izmed elemenata dva skupa. Svakako, i ove veze imaju neke ¯u svoje osobenosti. Kod relacija smo imali da jedan element skupa X moˇe biti z povezan sa viˇe razliˇitih elemenata skupa Y , dok kod preslikavanja imamo s c da je jedan element skupa X u vezi sa najviˇe jednim elementom skupa Y . s Uz to se pretpostavlja da je svaki element skupa X u vezi sa nekim elementom skupa Y . ˇ z c Cinjenicu da (x, y) ∈ f moˇemo simboliˇki zapisati i sa y = f (x). Element f (x) skupa Y se naziva vrednost preslikavanja f u taˇki x. Uobiˇajeno je, c c mada i pogreˇno, da se preslikavanje f identifikuje sa vrednosti tog press likavanja u taˇki x, tj. sa f (x). Tako, na primer, kaˇemo ”preslikavanje c z sin x”, a treba re´i ”preslikavanje sin”. Ovo ”nekorektno” izraˇavanje je c z ˇesto podesno i zato ga primenjujemo bez ustruˇavanja. c c
1 Napomenimo da ako se pridrˇavamo preciznih matematiˇkih definicija pojam prez c slikavanja i pojam funkcije nisu isti pojmovi. Dodatna objaˇnjenja prevazilaze predmet s ovog udˇbenika. z

33

34

Glava 4. Preslikavanje (funkcija)

Primer 1. Neka su dati skupovi X = {1, 2, 3} i Y = {a, b, c}. Neka su sada f1 , f2 i f3 podskupovi skupa X × Y definisani sa : 1) f1 = {(1, a), (2, c), (3, c)}, 2) f2 = {(1, b), (1, c), (2, d), (3, a)}, 3) f3 = {(2, c), (3, b)}. Koji od navedenih podskupova su preslikavanja? Reˇenje: Uoˇavamo, imaju´i na umu definiciju preslikavanja, da je f 1 s c c preslikavanje skupa X u skup Y , dok f 2 i f3 to nisu. f2 ne ispunjava taj uslov jer je (1, b) ∈ f2 i (1, c) ∈ f2 , tj. elementu 1 ∈ X odgovaraju elementi b, c ∈ X. Kod f3 imamo da je 1 ∈ X, a da nema sliku u Y , tj. f 3 (1) ne postoji. Znamo da definicija preslikavanja obezbed ¯uje da jedan original ima taˇno jednu sliku, ali je dopuˇteno da dva razliˇita originala imaju istu sliku c s c (f1 (2) = f1 (3) = c). Definicija 2. Skup uredenih parova (x, f (x)) pretstavljen taˇkama u koo¯ c rdinatnom sistemu naziva se grafik funkcije f . Elemente skupa X koji se preslikavaju u skup Y nazivamo originali ili likovi, a elemente f (x) ∈ Y nazivamo slike originala x. Sam skup X nazivamo skup originala ili domen od f , dok slike elemenata x nazivamo skup vrednosti preslikavanja f ili kodomen za f . Skup svih slika preslikavanja f : X → Y oznaˇavamo sa f (X), tj. sa c f (X) = {f (x)|x ∈ X}. Prema definiciji preslikavanja sledi da je f (X) ⊂ Y . Preslikavanje f : X → Y , tj. f = {(x1 , y1 ), (x2 , y2 ), ...} moˇemo oznaˇiti i z c na slede´i naˇin: c c x1 x2 ... f= . y1 y2 ... U prvoj vrsti su elementi skupa X (originali), a u drugoj odgovaraju´e slike c iz skupa Y . Primer 2. Za skupove X i Y iz predhodnog primera navesti jedan primer preslikavanja f : Y −→ X. Reˇenje: s f= a b c 3 2 3 .

Zavisnost izmed originala x i odgovaraju´e slike y data njegov kvadrat x ¯u c je odred ¯enim zakonom pridruˇivanja. c c ˇiji su domen i kodomen skupovi realnih brojeva kaˇemo i da su numeriˇke c z c funkcije. na f : X −→ Y ⇐⇒ f (X) = Y (∀y ∈ Y )(∃x ∈ X)(y = f (x)).2. 2. 4} na skup Y = {a. ako je f (X) = Y . pri ˇemu je c f = {(x. Ovaj zakon moˇemo iskazati formulom z z f (x) = x2 . y = x2 . c Reˇenje: Ovo znaˇi da se svakom realnom broju x dodeljuje kao slika s c 2 . u oznaci f : X −→ Y .2 Vrste preslikavanja ili Definicija 3. 2) Preslikavanje skupa X = {1. a y je zavisno promenljiva. odnosno skup svih realnih brojeva x za koje f (x) ima smisla u skupu realnih brojeva (f (x) ∈ R). Navesti dva primera preslikavanja ”na”. Za kodomen se kod njih uzima maksimalan podskup skupa realnih brojeva na kome je definisana formula kojom je zadata funkcija. funkcije se zadaju analitiˇki ukoliko je to mogu´e. Primer 4. c} koje je zadato sa 1 2 3 4 f= . z c tj. a b a c . da je to analitiˇki prikaz realne funkcije.4. Tada za funkciju f kaˇemo da je zadata analitiˇki. 3. 4. Objasniti reˇima navedeno preslikavanje. y)|x ∈ R ∧ y = x3 } Navedeno preslikavanje (funkcija) je ”na” i x je nezavisno promenljiva ili argument. c Svakako. Reˇenje: s 1) Neka je f : R → R. Preslikavanje f : X → Y je preslikavanje skupa X ”na” na skup Y (sirjektivno preslikavanje). tj. Za ove funkcije. b. Vrste preslikavanja 35 Primer 3. tj. x2 )|x ∈ R}. Neka je f : R → R preslikavanje skupa realnih brojeva u samog sebe i neka je definisano sa f = {(x.

2) Neka je A = {1.36 Glava 4. 3. Navesti dva primera preslikavanja ”1-1”. d}. 7} na skup Y = {a. onda za c bijektivno preslikavanje f : X → X kaˇemo da je permutacija skupa z X. 4}. 5. Tada je preslikavanje f : 1 2 3 4 b a d c f= Definicija 6. Navesti primer bijektivnog preslikavanja f skupa X = {1. (∀x1 . u oznaci f : X −→Y . Reˇenje: s 1) Neka je f : R → R. d}. A → B dato sa ”1-1” preslikavanje. Preslikavanje f : X −→ Y je ”jedan . Ako je X konaˇan skup. Ako je preslikavanje f : X −→ Y ”1-1” i ”na” tada kaˇemo z da je f bijektivno preslikavanje (bijekcija). Primer 6.jedan” (obostrano1−1 jednoznaˇno ili injektivno) preslikavanje. c. Definicija 5. Bijektivno preslikavanje f : X → X skupa X na samog sebe zovemo i transformacija skupa X. Tada je zaista f (x1 ) = f (x2 ) ⇒ 5x1 − 1 = 5x2 − 1 ⇒ 5x1 = 5x2 ⇒ x1 = x2 . c. b. Ukoliko je (∀x ∈ X)(f (x) = x) preslikavanje nazivamo identiˇko i c oznaˇavamo ga sa IX . Reˇenje: s f= 1 3 5 7 a c b d B = {a. Preslikavanje (funkcija) Definicija 4. Primer 5. c . ako razliˇitim c c originalima odgovaraju razliˇite slike c (∀x1 . x2 ∈ X)(f (x1 ) = f (x2 ) ⇒ x1 = x2 ). 2. 3. b. x2 ∈ X)(x1 = x2 ⇒ f (x1 ) = f (x2 )) tj. pri ˇemu je c f (x) = 5x − 1.

. Funkcija h je sloˇena z funkcija. kompozicija) preslikavanja f i g. Neka su data tri neprazna skupa X.4.. c Primer 7. 4. Primer 8. skup svih parnih brojeva je prebrojiv. jer je ekvivalentan svom pravom pods c skupu P = {2. Reˇenje: Na osnovu prethodnog zadatka. Za skup X kaˇemo da je prebrojiv skup ako je ekvivalentan z skupu prirodnih brojeva. U protivnom. Preslikavanje f : X → Y je konstantno preslikavanje ako se svi elementi skupa X preslikavaju u jedan i samo jedan element skupa Y . k}. Skupovi X i Y su ekvivalentni.3 Proizvod preslikavanja. ako postoji bijekcija skupa X na skup Y. Neka je dat skup X i njegov pravi podskup X (X ⊂ X). 2. inverzno preslikavanje 37 Definicija 7. b} i Z = {d. Tada za preslikavanje h : X −→ Z odredeno sa (∀x ∈ X) h(x) = f (g(x)). inverzno preslikavanje Definicija 11. 6.. Neka su dati skupovi X = {1. poˇto je funkcija f (x) = 2x s s bijekcija. u oznaci X ∼ Y . 3}. Definicija 8. a u oznaci h = f ◦ g kaˇemo da je ¯ z proizvod (slaganje. 2n. . Y i Z i neka su data preslikavanja g : X −→ Y i f : Y −→ Z. Zaista. tj. Definicija 9. odnosno da imaju s z istu kardinalnost (card(X) = card(Y )) 2 . skup X je konaˇan. 4. e. Za skup X kaˇemo da je beskonaˇan ako je ekvivalentan nekom svom pravom z c podskupu X . Neka su data dva skupa X i Y .. kao i preslikavanje 2 O tome ´e viˇe reˇi biti u metodici matematike. Navesti jedan prebrojiv skup.. c s c .}. postoji bijekcija f : N −→ P definisana formulom f (x) = 2x. Y = {a.3. Za takve skupove se joˇ kaˇe da su ekvipotentni (jednakobrojni). Da li je skup svih prirodnih brojeva N beskonaˇan? c Reˇenje: Skup N je beskonaˇan.. (∀x ∈ X) (∃c ∈ Y ) f (x) = c . Definicija 10. Primer 9. Proizvod preslikavanja.

Preslikavanje (funkcija) g= 1 2 3 a b b f= Na´i proizvod preslikavanja h = f ◦ g. z c Primer 11. c Reˇenje: s h=f ◦g = a b e k ◦ 1 2 3 a b b a b e k = f (g(x)) = 1 2 3 e k k . Reˇenje: ((h ◦ g) ◦ f : X → S kao i h ◦ (g ◦ f ) : X → S s (h ◦ g) ◦ f = h ◦ (g ◦ f ) 1) (∀x ∈ X) ((h ◦ g) ◦ f ) (x) = h ◦ g(f (x)) = h (g(f (x))) ⇒ ((h ◦ g) ◦ f ) (x) = h(g(f (x))) . Teorema 1.38 Glava 4. Neka su data preslikavanja f : X → Y. Tada vaˇi da je z (h ◦ g) ◦ f = h ◦ (g ◦ f ). g : Y → Z i h : Z → S. ( Komutativnost ne vaˇi ˇak ni tada kada je f : X → Y i g : Y → X ). Za preslikavanja f (x) = 4x − 6 i g(x) = 3x 2 + 4x na´i: c 1) f (g(x)) =? 2) g(−10x + 5f (x)) =? Reˇenje: s 1) f (g(x)) = f (3x2 + 4x) = 4(3x2 + 4x) − 6 = 12x2 + 16x − 6. Kompozicija preslikavanja nije komutativna. 2) g(−10x+5f (x)) = g(−10x+5(4x−6)) = g(10x−30) = 3(10x−30) 2 + 4(10x − 30) = 300x2 − 1760x + 2580. Primer 10.

ˇto znaˇi da s c je f ”1-1” preslikavanje. Iz 1) i 2) sledi tvrd ¯enje. 39 Definicija 12. x2 ∈ R. a za x2 je f (x2 ) = 3x2 − 2. Treba z pokazati da iz f (x1 ) = f (x2 ) ⇒ x1 = x2 . Poˇtuju´i jednakost s c f (x1 ) = f (x2 ). to sada prelazimo na odred ¯ivanje formule za f −1 . Neka je f : X → Y bijektivno preslikavanje. na primer a. nazivamo inverzno preslikavanje preslikavanja f . inverzno preslikavanje 2) (∀x ∈ X) (h ◦ (g ◦ f ))(x) = h ((g ◦ f )(x)) = h(g(f (x))) ⇒ (h ◦ (g ◦ f )) (x) = h(g(f (x))). U konkretnom primeru imamo da je za x1 f (x1 ) = 3x1 − 2. tj. Kako smo utvrdili neophodan uslov. c Reˇenje: Za nalaˇenje inverznog preslikavanja potrebno je najpre utvrditi s z da je dato preslikavanje ”na” i ”1 − 1” preslikavanje. dobijamo da je 3x1 − 2 = 3x2 − 2 ⇒ 3x1 = 3x2 ⇒ x1 = x2 . ako koristimo uobiˇajenu oznaku x. 3 a+2 =x 3 tj. s c funkcionalne jednaˇine. 3 . a ˇto nas dovodi do jednaˇine posebne vrste. Primer 12. Neka je f preslikavanje R −→ R odredeno formulom f (x) = ¯ 3x − 2. Sada. jer je nepoznata funkcija. Poˇto je (∀y ∈ R)(∃x ∈ s R)(y = f (x)) navedeno preslikavanje je ”na”. U tom cilju polazimo od jednakosti f −1 (f (x)) = x. c reˇavanjem te jednaˇine po x dobijamo da je: s c f −1 (3x − 2) = x ⇒ ⇒ a = 3x − 2 ⇒ a + 2 = 3x ⇒ f −1 (a) = a+2 . Reˇavamo je na slede´i c s c naˇin: za izraz 3x − 2 uvodimo novi izraz.3. koje ima osobinu da preslikavanje skupa X. ima´emo da je inverzna funkcija c c datoj funkcija x+2 f −1 (x) = . do tzv. iz f (x1 ) = f (x2 ) ⇒ x1 = x2 za sve x1 . Preslikavanje f je f −1 ◦ f = IX .4. tj. Na´i inverzno preslikavanje. a = 3x − 2. Pokaˇimo da je i ”1−1”. Proizvod preslikavanja. a I X identiˇko c −1 : Y −→ X.

b). (8. dato sa f= bijekcija? 6. 8. 4) g(4x − 3f (x)). 7. 1. 9}. a). 3) h = {(2. Da li je preslikavanje f : X → Y .4 Zadaci 1. 6. c). Neka je preslikavanje f : Q −→ Q dato sa f (x) = 7 + 8x. (4. g i h skupa X × Y definisani sa : 1) f = {(2. 2} definisati jedno identiˇko preslikavanje. c). 2) (g ◦ f )(x). a ako jeste na´i inverzno. d} i Y = {5. 6. a)}. c. c. a)}. Da li su preslikavanja f = x2 − 2 i g = x−1 na skupu racionalnih x−2 x2 4 na skupu racionalnih −2 brojeva preslikavanja ”na”? brojeva preslikavanja ”na” ili ”1-1”? 3. b). 2) g = {(4. Na skupu X{a. Neka su dati skupovi X = {2. b. c d b a c 7 5 6 9 . (6. Da li su preslikavanja f = 3x − 2x3 i g = 4. 8. su preslikavanja? 2. (4. Preslikavanje (funkcija) 4. (4. Da li je preslikavanje bijekcija. (8. (6. d)}. 8} i Y = {a. 3) (f ◦ g 2 )(x). (8.40 Glava 4. b). 4. c). Koji od navedenih podskupova f. Na´i c 1) (f ◦ g)(x). d). gde su skupovi X = {a. d}. c 7. b. Data su preslikavanja f (x) = 3x−4 i g(x) = 4x 3 −3x na skupu racionalnih brojeva. b. Da li su preslikavanja iz prethodna dva zadatka na skupu racionalnih brojeva bijekcije? 5.

¯u svakom paru elemenata x. y) = z... Dakle. Reˇenje: s 1) Unarna: Operacija ω(x) = −x na skupu celih brojeva Z. ◦ ili na neki drugi naˇin.. 2) Binarna: Na skupu celih brojeva Z imamo operacije zbira ω 1 (x. · . Pod n arnom operacijom ω na nepraznom skupu A podrazumevamo preslikavanje f : An → A. ∗. ˇto zapisujemo sa xωy = z. tada odnos izmed njih zapisujemo sa ω(u) = z. arnost ili rang operacije ω. Tako umesto z c ω(x. y) = x + y i proizvoda ω2 (x. ¯ Specijalno za n = 1 imamo unarnu a za n = 2 imamo binarnu operaciju. x ∗ y. a2 . tj.. an+1 ) ∈ ω. Pri tome za svako a1 .. tako da je ((a1 . Navesti primere unarne.1 Definicija operacije Definicija 1. y ∈ A pridruˇuje se jedan element z ∈ A takav z da je ω(x. z) = x + y − z. an ) = an+1 .. ternarne i n-arne operacije.. tj. y) piˇemo npr. x ∗ y = z.. Neka je A neprazan skup i n ≥ 1 prirodan broj. Broj n odreduje tzv. an ∈ A postoji jedno an+1 ∈ A. a elemente z kodomena A sa z. 3) Ternarna: Na skupu celih brojeva definiˇimo operaciju ω na slede´i s c naˇin ω(x. y) = x · y.Glava 5 Algebarske strukture 5. y. s Primer 1.. Kod binarnih operacija domen je A2 (skup ured ¯enih parova ˇije su kompoc nente elementi skupa A). binarne. an ). Ako elemente domena obeleˇimo sa u. ω(a1 . . . c 41 . . Same binarne operacije s obeleˇavamo uglavnom sa +.

Navesti primere delimiˇne (parcijalne. c Reˇenje: Deljenje je delimiˇna operacija u skupu racionalnih brojeva Q. uslovne) operacije. Primer 3. Skup s svih parnih celih brojeva zatvoren je u odnosu na operacije ”+”. Algebarske strukture Ova ista operacija na skupu prirodnih brojeva N nije ternarna operacija. 3. a ∗ b = b. Med ¯utim. s c x jer je izraz definisan pod uslovom da je y = 0. b}: s ∗ a b a a b b a a Prema ovoj tablici je: a ∗ a = a. b ∗ a = a i b ∗ b = a. 7) nije prirodan broj. s Reˇenje: Jeste. to ne vaˇi za skup neparnih celih brojeva. tada kaˇemo da je s z zadata algebarska struktura.42 Glava 5. Parcijalna (delimiˇna) binarna operacija skupa A je preslikac vanje nekog pravog podskupa skupa A 2 u skup A. Definicija 3. Slede´a Kelijeva tablica c c definiˇe jednu binarnu operaciju ∗ na skupu {a. Kada je na skupu definisana jedna ili viˇe operacija. z . jer je ispunjen uslov (∀x. c c Definicija 2. y ∈ A) (x ◦ y ∈ A) . Primer 2. 4) n-arna: Na skupu prirodnih brojeva N moˇe se definisati operacija na z slede´i naˇin : svakoj ured c c ¯enoj n-torci prirodnih brojeva pridruˇujemo z njihov najve´i zajedniˇki delilac. y ∈ A) x N ZS y ∈ A . jer recimo ω(2. Da li je svaki neprazan podskup A skupa prirodnih brojeva N zatvoren u odnosu na operaciju N ZS (najmanji zajedniˇki sadrˇilac)? Na− c z vesti joˇ neke primere. Za skup A ⊆ X kaˇemo da je zatvoren u odnosu na operaciju z ◦ definisanu na skupu X ako je (∀x. y Operacije se prikazuju pomo´u Kelijevih tablica.

y)(x. z ∈ A) (y ∗ z) ◦ x = (y ◦ x) ∗ (z ◦ x) . Definicija 6. Kaˇemo da je operacija ◦ levo distributivna u odnosu na operaciju ∗ ako je z (∀x. z ∈ A) x ◦ (y ∗ z) = (x ◦ y) ∗ (x ◦ z) . ◦) grupoid.2. Za operaciju ◦ kaˇemo da je distributivna u odnosu na operaciju ∗ ako je i z levo i desno distributivna u odnosu na operaciju ∗. Uredenu dvojku (A.5. y. Tada ako vaˇi z (∀x ∈ A)(∀z ∈ A)(∀y ∈ A) (∃e ∈ A)(∀x ∈ A)(x ◦ e = e ◦ x = x) (∃0 ∈ A)(∀x ∈ A)(x ◦ 0 = 0 ◦ x = 0) (∀x ∈ A)(∀y ∈ A)(x ◦ y = y ◦ x) x ◦ (y ◦ z) = (x ◦ y) ◦ (x ◦ z) (x ◦ y) ◦ z = (x ◦ z) ◦ (y ◦ z) (∀x ∈ A)(x ◦ x = x) (∀x ∈ A)(∀y ∈ A)(∀z ∈ A) x◦y =x◦z ⇒y =z y◦x=z◦x ⇒y =z (∀x ∈ A)(∀y ∈ A)(∀z ∈ A) x ◦ (y ◦ z) = (x ◦ y) ◦ z onda je grupoid A asocijativan sa jedinicom e (ili sa neutralnim elementom) sa nulom 0 komutativan (ili Abelov) distributivan idempotentan kancelativan . y. Neka je A neprazan skup. Neka je (A. Grupoid 43 5. ◦) nazivamo ¯ grupoid ako je skup A zatvoren u odnosu na operacija ◦ tj. y ∈ A ⇒ x ◦ y ∈ A).2 Grupoid Definicija 4. Neka su na skupu A definisane dve binarne operacije ◦ i ∗. Definicija 5. (∀x. Operacija ◦ je desno distributivna u odnosu na operaciju ∗ ako je (∀x.

◦) grupa. ˇto je protivreˇno pretpostavci da je x −1 = x−1 . to je i x−1 ◦ x ◦ x−1 = x−1 ◦ x ◦ x−1 . prsten.44 Glava 5. Tada je 1 2 1 2 x−1 ◦ x ◦ x−1 = e ◦ x−1 = x−1 ∧ x−1 ◦ x ◦ x−1 = x−1 ◦ e = x−1 . ◦) nazivamo polugrupa (ili semigrupa) ako je ope. Dokazati. ◦) sa jediniˇnim elementom e. Grupoid (A. y. 1 2 2 2 1 2 1 1 Kako je operacija ◦ asocijativna.3 Grupa. Neka je (A. Algebarske strukture Primer 4. Polugrupu (A. Tada je (e ◦ e1 = e1 ◦ e = e ∧ e1 ◦ e = e ◦ e1 = e1 ) ⇒ e = e1 ˇto je s protivureˇno pretpostavci da je e = e 1 . Neka je na skupu A definisana neka asocijativna operacija za koju postoji neutralni element e. Primer 6. Reˇenje: Pretpostavimo da postoje dva neutralna elementa e i e 1 (e = s e1 ). 1 2 1 2 s c a ˇto znaˇi da je i x−1 = x−1 . Reˇenje: To su brojevi 0 i 1 redom. Reˇenje: Dokaz izvodimo polaze´i od protivureˇne pretpostavke. Za operacije sabiranje i mnoˇenje u skupu celih brojeva Z odrez diti neutralne elemente.racija ◦ asocijativna. Tada je za sve x. ◦) nazivamo grupa ako ona ima neutralni element i ako svaki element ima inverzni. s Definicija 7. Ako za operaciju ◦ postoji neutralni element. . polje Definicija 8. Definicija 9. Ako pri tom postoji i inverzni element x −1 elementa x ∈ A. elc z ement x−1 je inverzni ako vaˇi: x ◦ x−1 = x−1 ◦ x = e. z ∈ A x ◦ y = x ◦ z ∧ y ◦ a = z ◦ a ⇒ y = z. Dokazati. Teorema 1. Za element x grupoida (A. Neka s c c postoje dva inverzna elementa x−1 i x−1 (x−1 = x−1 ) elementa x. c Primer 5. s c 1 2 1 2 5. tada je on jedinstven. tada je on jedinstven.

Na skupu A = {e. ◦). Primer 8.5. e ◦ a = a ◦ e = a. ◦). ◦) nazivamo komutativna ili Abelova grupa ako je operacija ◦ komutativna. c} ispitati osobine algebarske strukture (A. 2) Grupoid (Z. Tada za sve a. e ◦ b = b ◦ e = b i e ◦ c = c ◦ e = c s imamo da je element e jediniˇni element grupoida (A. +) je komutativna grupa. Primer 7. +) je polugrupa. Reˇenje: s 1) Grupoid (N. +) je komutativna grupa.3. ◦) grupa. Neka je (A. ◦) grupoid. a (Z. (Q. Sledi da je (A. b. ◦) polugrupa. e e a b c a a e c b b b c e a c c b a e . prsten. Grupu (A. Na primer a ◦ (b ◦ c) = a ◦ a = e = c ◦ c = (a ◦ b) ◦ c. Navesti primer polugrupe i komutativne grupe. ·) nije grupa. Grupa. Takod ¯e. 2) Operacija ◦ je asocijativna. a (Q. a. polje Teorema 2. Sledi da je (A. ·) nije grupa. y ∈ A) (x ◦ y ∈ A) pa je skup A zatvoren u odnosu na operaciju ◦. b ∈ A jednaˇine c a◦x=b i y◦a=b 45 imaju jedinstveno reˇenje po x i po y. 3) Poˇto je e ◦ e = e. s Definicija 10. c 4) Svaki element x ∈ A ima svoj inverzni x −1 i on je x−1 = x. gde je operacija ◦ data tablicom: ◦ e a b c Reˇenje: s 1) Iz tablice se neposredno proverava da je (∀x.

◦) polugrupa. Na primer . ∗. gde je A neprazan skup. 2. Na skupu A = {0. Definicija 11. ∗. ∗) polugrupa. ∗) komutativna grupa. jer je: a ◦ b = c = b ◦ a. Algebarske strukture 5) Operacija ◦ je komutativna. a ◦ c = b = c ◦ a i b ◦ c = a = c ◦ b. 3} date su operacije ∗ i ◦ tablicama: ∗ 0 1 2 3 0 0 1 2 3 1 1 2 3 0 2 2 3 0 1 3 3 0 1 2 ◦ 0 1 2 3 0 0 0 0 0 1 0 1 2 3 2 0 2 0 2 3 0 3 2 1 Dokazati da je (A. ∗).46 Glava 5. ∗) grupoid. 0∗2 = 2∗0 = 2 i 0∗3 = 3∗0 = 3 s imamo da je element e∗ = 0 jediniˇni element grupoida (A. ◦) prsten. ◦) je prsten ako vaˇi: s z 1) struktura (A. 3) ◦ distributivna u odnosu na ∗. c) Poˇto je 0∗0 = 0. Uredenu trojku (A. 1. (A. Primer 9. y ∈ A) (x ∗ y ∈ A) pa je skup A c zatvoren u odnosu na operaciju ∗. c Sledi da je (A. 1) a) Iz tablice se uoˇava da je (∀x. b) Operacija ∗ je asocijativna. Reˇenje: Struktura (A. ∗) Abelova grupa 2. 0∗1 = 1∗0 = a. 2) struktura (A. a ∗ i ◦ dve ¯ binarne operacije skupa A nazivamo prsten. 0 ∗ (1 ∗ 2) = 0 ∗ 3 = 3 = 1 ∗ 2 = (0 ∗ 1) ∗ 2. ◦). Na osnovu 2). 3). ◦) polugrupa 3. ∗. ◦) komutativna grupa. (A. ◦ distributivna u odnosu na ∗. ako je 1. 4) i 5) imamo da je (A. Sledi da je (A.

5.3. Grupa, prsten, polje

47

d) Svaki element x ∈ A ima svoj inverzni x −1 i to: za x = 0 inverzni je x−1 = 0, za x = 1 inverzni je x−1 = 3, za x = 2 inverzni je x−1 = 2. e) Operacija ∗ je komutativna jer je: 1∗2 = 3 = 2∗1, 1∗3 = 0 = 3∗1 i 2 ∗ 3 = 1 = 3 ∗ 2.

Na osnovu b), c), d) i e) imamo da je (A, ∗) komutativna grupa. 2) struktura (A, ◦) polugrupa,

b) Operacija ◦ je asocijativna. Na primer

a) Iz tablice se uoˇava da je (∀x, y ∈ A) (x ◦ y ∈ A) pa je skup A c zatvoren u odnosu na operaciju ◦. Sledi da je (A, ◦) grupoid. 3 ◦ (1 ◦ 2) = 3 ◦ 2 = 2 = 1 ◦ 2 = (3 ◦ 1) ◦ 2. c) Imamo da je 2 ◦ 2 = 0 i 2 = 0. Sledi da je (A, ∗) polugrupa.

Na osnovu b) i c) imamo da je (A, ◦) najviˇe polugrupa. s 3) Da je ◦ distributivna u odnosu na ∗ proveravamo zamenom direktno iz tablica. Definicija 12. Prsten (A, ∗, ◦) zovemo polje, ako je (A\{e ◦ }, ◦) Abelova grupa, gde je e◦ neutralni element operacije ◦. Primer 10. Navesti primere algebarskih struktura koje su prsten i polje. Reˇenje: s 1) (Z, +, ·) je prsten celih brojeva. 2) (Q, +, ·) je polje racionalnih brojeva. Definicija 13. Preslikavanje f : A → B se naziva homomorfizam strukture (A, ◦) u (B, ) ako vaˇi: z (∀x, y ∈ A) ( f (x ◦ y) = f (x) f (y) ). Ako je uz to preslikavanje f (x) bijekcija, onda se naziva izomorfizam. Ovako preslikavanje definisano na istoj algebarskoj strukturi se naziva automorfizam.

48

Glava 5. Algebarske strukture

5.4

Zadaci

1. Da li su strukture (N, −) i (N, :) grupoidi? 2. Za a, b ∈ N date su operacije: −b + 4 , 1) a ◦ b = a + 12 2) a ◦ b = a + 4b, Ispitati komutativnost i asocijativnost navedenih operacija. Izraˇunati: −1 ◦ c −2, 4 ◦ 9 i −12 ◦ 9. 3. Neka je na skupu N0 definisana operacija ∗ sa: a ∗ b = a + 3b. Ispitati da li postoji jediniˇni element. c 4. Na skupu A = {a, b, c} data je operacija ◦ ◦ a b c a a b c b b c a c c a b 3) a ◦ b = 12 − ab.

Koji od elemenata iz skupa A ima inverzni element? Da li je operacija ◦ komutativna? 5. Na skupu A = {a, b, c, d} date su operacije ∗ i ◦ tablicama: ∗ a b c d a a x1 c d b b c x2 a c x3 d a b d d a b x4 ◦ a b c d a a a y1 a b a y2 c d c y3 c a c d a d c y4

Odrediti xi , yi ∈ A; i = 1, 2, 3, 4, tako da je algebarska struktura (A, ∗, ◦) prsten. 6. Neka je (Z, +, ·) prsten celih brojeva i ({0, 1}, +, ·) polje. Preslikavanje f : Z → {0, 1}, za n ∈ Z, dato je sa f (x) = 1, x = 2n 0, x = 2n + 1

Ispitati da li je f (x) homomorfizam.

Glava 6

Skupovi brojeva
6.1 Prirodni brojevi

Sluˇe´i se intuitivnim pristupom, moˇemo re´i da je prirodan broj x svaki z c z c element x ∈ N, gde je skup N dat sa N = {1, 2, 3, 4, . . .} ˇ Cesto u praksi skup prirodnih brojeva proˇirujemo (dodajemo nove eles mente) sa brojem 0 i tada ga oznaˇavamo sa N 0 . Kao ˇto je poznato, c s na proˇirenom skupu prirodnih brojeva N 0 za operacije sabiranja (+) i s mnoˇenja (·) vaˇi: z z x+y =y+x x·y =y·x x·1 =x x · (y + z) = x · y + x · z (y + z) · x = y · x + z · x komutativnost

(x + y) + z = x + (y + z) (x · y) · z = x · (y · z) asocijativnost x+0 = x jediniˇini element c distributivnost · u odnosu na +

Intuitivno zasnivanje nauˇne teorije moˇe dovesti do protivreˇnosti. Ovaj c z c nedostatak se prevazilazi aksiomatskim zasnivanjem nauˇnih teorija, ˇto c s ´emo pokazati na primeru skupa prirodnih brojeva. c U aksiomatski zasnovanoj teoriji kre´e se od osnovnih pojmova i aksioma. c Osnovni pojmovi se ne definiˇu i o njima jednostavno postoji samo intuitivna s predstava. Pojmovi koji nisu osnovni nazivaju se izvedeni pojmovi. Osobine pojmova (osnovnih i izvedenih) iskazujemo pomo´u tvrd c ¯enja. Aksiome su

49

u oznaci 1 (jedan) .pojma skupa Peanove aksiome glase: A1 : 1 je prirodan broj.konstante. 2) x ∈ M ⇒ x ∈ M. ¯e (∀x ∈ N) (∃1 x ∈ N) A3 : 1 nije sledbenik ni jednog prirodnog broja.50 Glava 6. . Tvrd c ¯enja koja nisu aksiome nazivamo teoreme i njih je potrebno dokazati na osnovu aksioma ili ve´ prethodno dokazanih teorema.unarne operacije. (Broj x zovemo prethodnik broja x ). onda su ta dva prirodna broja jednaka. naziva se deduktivna metoda. tj. (∀x ∈ N) (1 = x ) A4 : Ako su sledbenici dva prirodna broja jednaki. Polaze´i od osnovnih pojmova c . svaka nova teorema se dokazuje na osnovu aksioma c i ve´ dokazanih teorema. y ∈ N) (x = y ⇒ x = y) A5 : Neka je skup M ⊆ N. c Metoda ˇija je osnovna karakteristika da se svi novi zakljuˇci izvode iz ranije c c utvrd ¯enih zakljuˇaka. c Aksiome skupa prirodnih brojeva poznate su pod nazivom Peanove aksiome. 1∈N A2 : Za svaki prirodan broj x postoji jedan i samo jedan njegov sledbenik x koji je takod prirodan broj. Ako vaˇi: z 1) 1 ∈ M. u oznaci (prim) . (∀x. Skupovi brojeva tvrd ¯enja koja ne dokazujemo. tada je M = N. ve´ ih prihvatamo kako su navedena.

Sabiranje na skupu prirodnih brojeva. on na osnovu aksiome A 2 ima samo jednog s sledbenika 2 . z c te ga oznaˇavamo sa 4 itd. z Na osnovu aksiome A1 imamo da je 1 prirodan broj. koji po aksiomi A3 nije 1. 4. c Sledbenik 3 .1. 3. 2. c c Primer 1. Na osnovu aksiome A2 imamo da postoji taˇno jedan sledbenik 1 koga oznaˇavamo simbolom c c 2. Poˇto je 2 prirodan broj. u oznaci +.. . Prirodni brojevi 51 Poslednja aksioma A5 se naziva aksioma matematiˇke indukcije i ima veliku c primenu prilikom dokazivanja raznih tvrd ¯enja na skupu prirodnih brojeva i tu se pojavljuje u slede´oj formulaciji: c A5 : Neko tvrd ¯enje koje se odnosi na prirodne brojeve taˇno je za svaki c prirodan broj ako ima slede´a dva svojstva c 1) Tvrd ¯enje je taˇno za broj 1. . z z ˇime smo dokazali da tvrd c ¯enje vaˇi za svaki prirodan broj n. Na taj naˇin aksiomatski formiramo skup prirodnih brojeva c N = {1. je binarna operacija sa slede´im osobinama: c 1) (∀x ∈ N) x + 1 = x 2) (∀x. te ga oznaˇavamo simbolom 3. z (iii) Pokaˇimo da vaˇi za n + 1. z Reˇenje: Imamo da je s (i) tvrd ¯enje taˇno za broj 1.} U aksiomatski zasnovanoj teoriji prirodnih brojeva uvodimo operacije sabiranje i mnoˇenje na slede´i naˇin: z c c Definicija 1. . jer je 2 1 > 1. Dokazati da za svaki prirodan broj n vaˇi 2 n > n. c 2) Ako je tvrd ¯enje taˇno za broj n. .6. c (ii) Pretpostavimo da tvrd ¯enje vaˇi za n. onda je taˇno i za broj n+1. po aksiomi A4 ne moˇe biti 2 jer je on ve´ sledbenik broja 1. Dokazati da je 7 + 3 = 10. y ∈ N) x + y = (x + y) Primer 2. za sve prirodne brojeve u skladu sa aksiomom c A5 . Imamo da je 2 n+1 = 2 · 2n > 2n ≥ n + 1.

z . broj x je osnova ili baza. U navedenom primeru brojevi 7 i 3 se nazivaju ˇinioci. Tada je 1) x = y ⇔ x + z = y + z 2) x + x + . a broj n je izloˇilac ili eksponent. dok se broj 10 naziva zbir. u oznaci xn . u oznaci ·. Pored njih vaˇe i slede´a tvrd z z c ¯enja: Teorema 1. + x = y · x y puta Definicija 3. . . je binarna z operacija sa slede´im osobinama: c 1) (∀x ∈ N) x · 1 = x 2) (∀x. Mnoˇenje na skupu prirodnih brojeva. je binarna operacija sa slede´im osobinama: c 1) (∀x ∈ N) x1 = x 2) (∀x. Neka su x. U navedenom primeru brojevi 7 i 3 se nazivaju sabirci. Skupovi brojeva Reˇenje: Imamo da je s 7 + 3 = 7 + 2 = (7 + 2) = (7 + 1 ) = ((7 + 1) ) = ((7 ) ) = (8 ) = (9) = 10. Reˇenje: Imamo da je s 7 · 3 = 7 · 2 = 7 · 2 + 7 = 7 · 1 + 7 = (7 · 1 + 7) + 7 = 7 + 7 + 7 = 21. dok se broj 21 naziva c proizvod. y. Dokazati da je 7 · 3 = 21. z ∈ N. Na poˇetku ove glave navedena su tvrd c ¯enja koja vaˇe za operacije sabiz ranje i mnoˇenje. Stepenovanje prirodnog broja x prirodnim brojem n.52 Glava 6. n ∈ N) xn = xn · x Broj xn je stepen. Definicija 2. y ∈ N) x · y = x · y + x Primer 3.

6.1. Prirodni brojevi Primer 4. Dokazati da je 73 = 343. Reˇenje: Imamo da je s 73 = 72 = 72 · 7 = 71 · 7 = (71 · 7) · 7 = 7 · 7 · 7 = 343.

53

Osobine stepenovanja na skupu prirodnih brojeva iskazane su slede´om c teoremom: Teorema 2. Neka su x, y, n, m ∈ N. Tada je 1) x · x · . . . · x = xn
n puta

2) xn · xm = xn+m 3) (xn )m = xn·m 4) (x · y)n = xn · y n Primer 5. Dokazati da je 43 = 64. Reˇenje: Imamo da je s 43 = 42 = 42 · 4 = 41 · 4 = (41 · 4) · 4 = 4 · 4 · 4 = 64. Pre definicije operacije oduzimanja neophodno je uvesti definicije relacija manje (u oznaci < ), manje ili jednako (u oznaci ≤ ), ve´e (u oznaci > ) i c ve´e ili jednako (u oznaci ≥ ). c Definicija 4. Za x, y ∈ N relacije <, ≤, > i ≥ definiˇemo na slede´i naˇin: s c c 1) x < y ⇔ (∃z ∈ N) y = x + z 2) x ≤ y ⇔ x < y ∨ x = y 3) x > y ⇔ y < x 4) x ≥ y ⇔ x > y ∨ x = y Navedene relacije imaju slede´e osobine: c Teorema 3. Neka su x, y, z, u, v ∈ N. Tada je: 1) x ≤ y ∧ y ≤ x ⇒ x = y

54

Glava 6. Skupovi brojeva 2) x < y ∧ y < z ⇒ x < z 3) x ≤ y ∧ y ≤ z ⇒ x ≤ z 4) x > y ∧ y > z ⇒ x > z 5) x ≥ y ∧ y ≥ z ⇒ x ≥ z 6) x < y ⇔ x + z < y + z 7) x < y ∧ u < v ⇒ x + u < y + v 8) x < y ⇔ x · z < y · z 9) x < y ∧ u < v ⇒ x · u < y · v

U glavi 7 opˇirnije ´emo razmotriti linearne jednaˇine sa jednom nepos c c znatom. Pre toga, uoˇimo jednaˇinu: c c x+1 =1 Ova jednaˇina nema reˇenja u skupu N (jer je x = 1 u suprotnosti sa c s Peanovom aksiomom A3 ). Analogno se utvrd ¯uje da za a, b ∈ N i a < b jednaˇina x + b = a nema reˇenja u skupu N. c s Teorema 4. Za a, b ∈ N postoji jedan i samo jedan prirodan broj x takav da je x + b = a ako i samo ako je b < a. Na osnovu navedene teoreme slede´a definicija je korektna: c Definicija 5. Za b < a, oduzimanje prirodnog broja b od prirodnog broja a, u oznaci a − b, je binarna operacija koja navedenim prirodnim brojevima a i b pridruˇuje prirodan broj x na slede´i naˇin x + b = a. z c c To zapisujemo i sa x=a−b Broj a je umanjenik, broj b je umanjilac a broj x je razlika. Oduzimanje u skupu prirodnih brojeva je parcijalna (uslovna) operacija jer je definisana samo u sluˇaju kada je b < a (umanjilac je manji od umanjec nika). Teorema 5. Neka su x, y, z, u, v ∈ N. Ako je umanjilac manji od umanjenika onda vaˇi: z

6.1. Prirodni brojevi 1) x − y = u − v ⇔ x + v = y + u 2) x < y − z ⇔ x + z < y 3) x − y < z ⇔ x < z + y 4) x − y < u − v ⇔ x + v < y + u 5) x + (y − z) = (x + y) − z 6) (x − y) + (u − v) = (x + u) − (y + v) 7) x − (y − z) = (x + z) − y 8) (x − y) − z = x − (y + z) 9) (x − y) − (u − v) = (x + v) − (y + u) 10) x · (y − z) = x · y − x · z 11) x = y ⇒ x · z = y · z 12) x · z = y · z ⇒ x = y

55

Pre definicije operacije oduzimanje morali smo da definiˇemo relaciju s <. Analogno, pre definicije operacije deljenja moramo definisati binarnu relaciju ”se sadrˇi”, na slede´i naˇin: z c c Definicija 6. Prirodan broj x se sadrˇi u prirodnom broju y, u oznaci x|y, z ako i samo ako postoji z ∈ N takav da je y = x · z. Ako je x|y moˇe se pokazati da postoji taˇno jedan takav z ∈ N da je y = x·z. z c Na osnovu toga, slede´a definicija je korektna: c Definicija 7. Za b|a, deljenje prirodnog broja a sa prirodnim brojem b, u oznaci a : b, je binarna operacija koja navedenim prirodnim brojevima a i b pridruˇuje prirodan broj x na slede´i naˇin a = x · b. z c c To zapisujemo i sa x=a:b ˇ Broj a je deljenik, broj b je delilac a broj x je koliˇnik. Cesto koliˇnik a : b c c predstavljamo i u obliku a b

kada je bar jedan sabirak (ˇinilac) ceo negativan broj. u oznaci Z − . Na skupu Z jednaˇina x = a − b ima reˇenje za svaki odabir brojeva a i b. tada kaˇemo i da je broj a deljiv brojem b = 0. Na taj naˇin smo dobili novi skup. koga definiˇemo c sa: Z− = {−x|x ∈ N}. z 6. jer jednaˇina x + b = a ima reˇenje po x samo u sluˇaju b < a.2 Celi brojevi U prethodnom poglavlju pokazali smo kako se aksiomatski zasniva skup prirodnih brojeva sa osnovnim raˇunskim operacijama. U c prvom sluˇaju imamo c . Skupovi brojeva a nazivamo razlomak. tj. c s pa je operacija oduzimanje unutraˇnja operacija na skupu Z. Navodimo pravila za izraˇunavanje zbira i proizvoda c celih brojeva. Dalja izgradnja skupova brojeva ne´e biti aksiomatska. ve´ viˇe intuc c s itivna (zbog namene ovog udˇbenika). broj a brojilac. s Neka su x. skup celih brojeva. Z = Z+ ∪ {0} ∪ Z− . b Deljenje u skupu prirodnih brojeva je parcijalna (uslovna) operacija jer je definisana samo u sluˇaju kada je b|a. Sta c s c su reˇenja jednaˇine u sluˇaju kada je: s c c 1) b = a 2) b > a ? Ako ˇelimo da damo odgovor na ovo pitanje moramo skup prirodnih brojeva z proˇiriti. Na aksiomatski zasnivanom skupu z prirodnih brojeva ve´ smo naglasili da je operacija oduzimanja uslovna opec ˇ racija. u prvom sluˇaju brojem 0.56 i tada Glava 6. a u drugom sluˇaju brojevima iz skupa s c c s koji ´emo nazvati skup celih negativnih brojeva. y ∈ N. Osnovna namera c je bila da se pokaˇe naˇin aksiomatskog zasnivanja odred z c ¯enih matematiˇkih c teorija. c Ukoliko je b|a. dok broj b nazivamo imenilac. koga oznaˇavamo sa c c Z i definiˇemo sa: s Z = N ∪ {0} ∪ Z− . Iz praktiˇnih razloga kada govorimo o skupu celih brojeva onda skup priroc dnih brojeva N oznaˇavamo sa Z+ i nazivamo ga skup celih pozitivnih broc jeva.

Izraˇunati: 7 + (−5) =?. x ≤ y −(x − y). x ≥ y −(y − x). x > y (−x) · y = −(x · y). U drugom sluˇaju imamo c (−x) + y = y − x. x < y 57 x · (−y) = −(x · y). Izraˇunati: (−7) + 5 =?. (−3) + 12 =? i (−7) · 6 =? c Reˇenje: Imamo da je s (−7) + 5 = −(7 − 5) = −2 (−3) + 12 = 12 − 3 = 9 (−7) · 6 = −(7 · 6) = −42.2. Celi brojevi x + (−y) = x − y. Primer 7. Primer 8.6. U tre´em sluˇaju imamo c c (−x) + (−y) = −(x + y) (−x) · (−y) = x · y. Izraˇunati: (−7) + (−5) =? i (−7) · (−6) =? c Reˇenje: Imamo da je s (−7) + (−5) = −(7 + 5) = −12 . 3 + (−12) =? i 7 · (−6) =? c Reˇenje: Imamo da je s 7 + (−5) = 7 − 5 = 2 3 + (−12) = −(12 − 3) = −9 7 · (−6) = −(7 · 6) = −42. Primer 6.

Na kraju. sabiranje i mnoˇenje nulom dato je slede´im pravilima z c x+0=0+x=x x + (−x) = 0 x · 0 = 0 · x = 0. x.58 Glava 6. Deljenje u skupu Z definiˇemo kao u skupu N. Izraˇunati: 8 : (−2) =?. y ∈ Z. (−9) : 3 =? i (−12) : (−6) =? c Reˇenje: Imamo da je s 8 : (−2) = −(8 : 2) = −4 (−9) : 3 = −(9 : 3) = −3 (−12) : (−6) = 12 : 6 = 2. Na skupu Z relacije <. za operaciju deljenja vaˇe slede´a pravila: z c x : (−y) = −(x : y) (−x) : y = −(x : y) (−x) : (−y) = x : y. Tada. Neka su x. u sluˇaju da je deljenik ili delilac ceo negativan c broj. uz uslov da je imenilac razliˇit s c od nule. Skupovi brojeva (−7) · (−6) = 7 · 6 = 42. s Operaciju oduzimanja definiˇemo preko operacije sabiranja na slede´i naˇin: s c c x − y = x + (−y). Za dati broj x ∈ Z broj −x nazivamo suprotan broj broja x. Slede´a tvrdenja su taˇna: c ¯ c . Operacija deljenje u skupu celih brojeva nije unutraˇnja operacija (ona je s uslovna). >. ≥ se definiˇu analogno kao na skupu N. Preostalo je da definiˇemo pravila i za operacije oduzimanje i deljenje. y ∈ N. ≤. Primer 9. jer recimo 2 : 3 ∈ Z. s Teorema 6.

Za x = 0 broj x je jedinstven i naziva se reciproˇna vrednost broja x. z ∈ Z. d ∈ Q. b ∈ Z ∧ b = 0 . x x ∈ Q. y ∈ Z x. ve´ unutraˇnja na tom skupu (jednaˇina oblika b · x = a c s c ima reˇenje na skupu Z samo ako je b|a)? s U daljem tekstu podrazumeva´emo pod pojmom razlomka broj oblika c a . y y 1 . u oznaci Q. x.3. a definiˇemo ga na slede´i naˇin: s c c Q= a | a. Tada je 1) 1 1 1 = · . b. x = 0.3 Racionalni brojevi Proˇirenje skupa prirodnih brojeva na skup celih brojeva omogu´ilo je da s c operacija oduzimanje bude unutraˇnja operacija na skupu celih brojeva. a·b a b (a = 0. z ∈ Z x. Sliˇno c c kao kod prirodnih brojeva imamo da je x=1:x= Analogno x 1 =x· . b = 0) . y = 0. c. 4) z < 0 ∧ x < y ⇔ x · z > y · z. b Odgovor na postavljeno pitanje je skup racionalnih brojeva. 59 6. gde je a. Na s koji skup treba proˇiriti skup celih brojeva pa da operacija deljenje ne bude s uslovna operacija. Racionalni brojevi 1) x ∈ N ⇒ (x > 0 ∧ −x < 0) 2) x < y ⇔ −x > −y. x. y. Neka su a. b ∈ Z i b = 0. y. Pored c toga. b Za racionalne brojeve vaˇe tvrd z ¯enja iz tabele sa poˇetka ove glave.6. 3) z > 0 ∧ x < y ⇔ x · z < y · z. vaˇe i slede´a dva tvrd z c ¯enja x + (−x) = 0 (∀x ∈ Q\{0})(∃x) x · x = 1. y ∈ Q.

d ∈ Q i c = 0. d b·d c a·c · = . 3) a0 = 1. 2) 53 · 23 = (5 · 2)3 = 103 = 1000 i 64 : 34 = (6 : 3)4 = 24 = 16.60 Glava 6. b b·c a a:c = . Tada je a a·c = . d = 0) (b = 0. d = 0) a d a·d a c : = · = . an : bn = (a : b)n (b = 0) . b b:c Na kraju. b d b c b·c Za prirodne brojeve a i b znak koliˇnika je odred tvrd c ¯en ¯enjima: −a a a = =− . navodimo na koji naˇin se stepenuju racionalni brojevi celim c izloˇiocem. a−n = 1 an (a = 0) . a b a c 3) = ⇔ a · d = b · c. d = 0) (b = 0. b ∈ Q i n. Neka su a. b. . Skupovi brojeva 1 b 2) a = . b = 0) (b = 0. m ∈ Z. c = 0. an : am = an−m . 2) an · bn = (a · b)n . b d a b a 5) b 4) 6) c a·d±b·c = . Tada je z 1) an · am = an+m . b −b b −a a = . d = 0) (b = 0. d = 0. d b·d ± (a = 0. (an )m = an·m . Primer 10. c. −b b Neka su ponovo a. Izraˇunati izraze: c 1) 34 · 32 =? i 57 : 53 =? 2) 53 · 23 =? i 64 : 34 =? Reˇenje: Na osnovu navedene teoreme imamo da je: s 1) 34 · 32 = 34+2 = 36 = 729 i 57 : 53 = 57 − 3 = 52 = 25.

To je kontradikcija √ sa polaznom pretpostavkom da su oni uzajamno prosti. To znaˇi da je c 2 = 2 · b2 .4. b ∈ Z.6. Odavde imamo da je a2 paran broj. Unija skupa racionalnih i iracionalnih brojeva jeste skup realnih brojeva. n ∈ N.4 Realni brojevi Pored racionalnih brojeva. Navedeni primer pokazuje da postoji potreba uvod ¯enja novih brojeva. Tada su brojevi a i b parni brojevi. odnosno 2 · n2 = b2 . da je broj 2 racionalan. Skup iracionalnih brojeva oznaˇavamo sa c I. Skup racionalni brojeva i skup iracionalnih brojeva su disjunktni skupovi. deljivi sa 2. Dokaˇimo ovo tvrd z ¯enje. b = 0. u oznaci R. Tada ga moˇemo z zapisati u obliku √ a 2= . . pa je b paran a = 2 · n. b c gde su brojevi a i b uzajamno prosti1 . 5 1 = 0. koje nazivamo iracionalni brojevi. Jedan √ takav broj je 2. Na primer c 1 = 0. 1666 . 343443444344443444443 . 5 . Realni brojevi 61 6. pa je pomnoˇimo sa b 2 . decimac c lnih razvitaka. dobi´emo slede´u jednaˇinu z c c c 2 · b 2 = a2 . 2 Poˇev od nekog decimalnog mesta cifre se periodiˇno ponavljaju. . postoje i brojevi koji nisu racionalni. Ako levu i desnu stranu jednaˇine stepenujemo brojem dva. 1 Brojevi a i b su uzajamno prosti ako i samo ako je broj jedan jedini zajedniˇki delilac c ova dva broja. . Na kraju. c c Takav je na primer broj 0. √ Pretpostavimo suprotno. . Znaˇi. pa je i a paran broj. . a. 6 Beskonaˇni decimalni razvitci koji nisu periodiˇni su iracionalni brojevi. broj 2 nije c racionalan broj. . c c . Svakom racionalnom broju odgovara konaˇan ili beskonaˇan c c periodiˇan2 decimalni razvitak. Jedan od naˇina definisanja realnih brojeva je pomo´u tzv. Tada je (2 · n) broj. konstatujemo odnose med definisanim skupovima brojeva: ¯u N ⊂ Z ⊂ Q ⊂ R ∧ R = Q ∪ I ∧ Q ∩I = ∅.

3 3 3 3 4 · 3n 2..... 2 1. 2 1 2 · n · (n + 1)2 .. n > 1. Za prirodan broj n dokazati da je 6 n − 5n + 4 deljivo brojem 5. Dokazati: 1) 2n+4 > (n + 4)2 .. 4 9 16 n n > 1. + (−1)n−1 n2 = (−1)n−1 5) 1 2 3 n 2·n=3 + 2 + 3 + .. 4 n · (n + 1) . Matematiˇkom indukcijom dokazati: c 1) 1 · 2 + 2 · 3 + ... + n3 = 4) 12 − 22 + ... 2 2 3 4 2 −1 . 2) 1 + 3) 1 1 1 1 + + + . 3. Skupovi brojeva 6. n 1 1 1 1 < 1 + + + + .5 Zadaci 1 · n · (n + 1) · (n + 2).. + 2 < 2. + n · (n + 1) = 2) 1 + 2 + .. 2 3) 13 + 23 + . + n = . + n < n.. + n = 1 · n · (n + 1).62 Glava 6.

(x2 − z)3 .1 Linearne jednaˇine sa jednom nepoznatom c Algebarski racionalni izrazi su izrazi sastavljeni iz brojeva (konstanti) i promenljivih u kojima se koriste racionalne operacije 1 : sabiranje. kao iskazne reˇenice.Glava 7 Linearne jednaˇine. y+2 Definicija 1. Jednakosti. x. oduzimanje. Racionalni algebarski izrazi su na primer 6. Jednakost izraza A i B je logiˇki sud koji izraˇava da je vrec z dnost izraza A jednaka vrednosti izraza B. mogu biti taˇne ( ) ili netaˇne (⊥). Ako u izrazu nema operacije deljenje onda ga nazivamo ceo z algebarski racionalan izraz. mnoˇenje. 63 . u c c c oznaci v(A = B) = 1 ⊥ Mogu da se izvedu na skupu racionalnih brojeva. Primer 1. deljenje (delilac razliˇit od nule) i stepenovanje celim z c izloˇiocem. u oznaci A = B. c nejednaˇine i sistemi c jednaˇina c 7. x−3 .

2) Jednaˇine x2 − 9 = 0 i x − 3 = 0 nisu ekvivalentne. za c c x = 0 ⇒ A(0) = 0. c Ako je jednaˇina taˇna za ma koje vrednosti promenljivih. s s c Primer 2. Jasno je da jednakost A = C moˇemo.64 Glava 7. ali x = −3 je koren samo prve jednaˇine. Primer 3. Neka su A i B algebarski racionalni izrazi koji sadrˇe nz promenljivih. c Za n = 1 imamo jednaˇinu sa jednom nepoznatom. o ˇemu nam govori slede´a definicija: c c c Definicija 3. Da li su slede´e jednaˇine ekvivalentne? c c 1) x − 3 = 0 i 1 + x = 4. a C(0) = 2. Dve jednaˇine sa istom promenljivom su ekvivalentne ako je c svako reˇenje jedne od njih reˇenje i druge jednaˇine i obrnuto. za koje su ti izrazi razliˇiti. Na primer. Neka je A(x) = x. 2) x2 − 9 = 0 i x − 3 = 0. jer je jednostavno na´i vrednosti za x. s c Reˇenje: Zakljuˇujemo da je jednakost A = B identitet. reˇiti jednaˇinu znaˇi na´i sva njena reˇenja ili se uveriti u to s c c c s da ona nema reˇenja. s c Prema tome. mada je x = 3 c koren i jedne i druge. jer su vrednosti ovih izraza jednake za ma koje x = 0. Linearne jednaˇine. dok jednakost A = C nije identitet. Sta pretstavljaju 1 x . c 1 ˇ i C(x) = 2 − 3x. z za neke vrednosti x. tada kaˇemo c c z da se radi o identitetu. B(x) = jednakosti: 1) A = B. Reˇenje: s 1) x − 3 = 0 i 1 + x = 4 su ekvivalentne jer im je koren broj x = 3. One brojne vrednosti promenljivih za koje se jednaˇina sa jednom nepoc znatom prevodi u brojnu jednakost. nazivaju se reˇenja (koreni) jednaˇine. a odavde sledi da za x = jednakost A = C s 2 prelazi u brojnu jednakost. transformisati u brojnu jednakost. itd. Tada jednakost A = B nazivamo jednaˇina sa n-nepoznatih. nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c Definicija 2. 2) A = C. Sam problem reˇavanja jednaˇine je uslovljen pojmom s s c ekvivalentnosti jednaˇina. To postiˇemo tako z 1 ˇto iz A = C ⇒ x = 2 − 3x.

2) B = C ⇒ (A = B ⇐⇒ A = C). 4) C = 0 ⇒ (A = B ⇐⇒ AC = BC). to dodavanjem C na obe strane dobijamo da je A + C = B + C. 5) svaki ˇlan jednaˇine se moˇe preneti sa jedne strane znaka jednakosti c c z na drugu. c (⇐) Ako je C = B.7. to na osnovu tranzitivnosti sledi da je A = B. Iz navedenog sledi da vaˇi z A = C ⇒ (A = B ⇐⇒ C = B). tada na osnovu simetrije i tranzitivnosti. ˇto je i trebalo dokazati. Tada su taˇna slede´a tvrdenja: c c ¯ 1) A = C ⇒ (A = B ⇐⇒ C = B). (⇐) Ako vaˇi A + C = B + C. Kako je jednakost saglasna sa operacijom sabiranje. zakljuˇujemo da je C = B. Neka su A. 3) A = B ⇐⇒ (A + C = B + C).1. Dokaz: 1) (⇒) Pretpostavimo da je A = C. Reˇiti po x jednaˇinu: s c 1 1 1 x−5 = x− . Preostala tvrd ¯enja se analogno dokazuju. s 3) (⇒) Neka je A = B. 2x − 30 = −2 / + 30 ⇔ ⇔ ⇔ ⇔ . Ako je A = B. ako mu se promeni znak. 2 6 3 Reˇenje: s 1 1 1 x−5 = x− /·6 2 6 3 3x − 30 = x − 2 / + (−x) 2x = 28/ : 2 x = 14. Primer 4. Linearne jednaˇine sa jednom nepoznatom c 65 Teorema 1. tada dodavanjem (−C) sa obe strane z dobijamo da je A + C + (−C) = B + C + (−C) ⇒ A + C − C = B + C − C ⇒ A = B . B i C bilo koji brojevi ili algebarski racionalni izrazi.

. Dokazati da je jednaˇina c 3x − 4 = 5x + 2 linearna jednaˇina sa jedinstvenim reˇenjem. nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c Dakle.66 Glava 7. imamo ekvivalenciju 1 1 1 x − 5 = x − ⇐⇒ x = 14 . c s Reˇenje: s 3x − 4 = 5x + 2 ⇔ 3x − 5x = 4 + 2 ⇔ −2x = 6. Teorema 2. ¯ Primer 5. s c pa je ona neodredena. c s 2) Ako je a = 0 i b = 0 tada jednaˇina nema reˇenja pa je nemogu´a. Reˇiti po x jednaˇine: s c 1) x + 2 = 8. Primer 6. c s c Definicija 4. Jednaˇinu ekvivalentnu sa jednaˇinom oblika c c a·x =b gde su a i b racionalni brojevi a x nepoznata. s c s Poˇto je poslednja jednaˇina oblika a · x = b zadatak je reˇen (definicija 4). nazivamo linearna jednaˇina c sa jednom nepoznatom. U zavisnosti od parametara linearne jednaˇine imamo slede´e c c mogu´e sluˇajeve za njeno reˇenje: c c s b jedino reˇenje. 2 6 3 Odavde neposredno zakljuˇujemo da je broj 14 reˇenje polazne jednaˇine. Linearne jednaˇine. c s c 3) Ako je a = 0 i b = 0. tada je svaki realan broj reˇenje date jednaˇine. pa je data jednaˇina s c 1) Ako je a = 0 imamo da je a jednaˇina sa jedinstvenim reˇenjem. Brojevi a i b su parametri ili koeficijenti.

tj. a = 0.1.7. Linearne jednaˇine sa jednom nepoznatom c 2) 2x − 1 = x + 2. b ∈ Q. a = b. jer je (a − b)x = 3(a − b)(a + b) ⇐⇒ x = 3(a + b) 2) Ako je a − b = 0. tj. s Linearne jednaˇine sa jednom nepoznatom se koriste prilikom reˇavanja c s tzv. Navodimo ˇetiri takva primera: c . tada jednaˇina A ima jedinstveno reˇenje c s 3(a + b). 2) 2x − 1 = x + 2 67 ⇔ 2x − x − 1 = x − x + 2 ⇔x−1 =2 ⇔ x = 3. a = b. tada je jednaˇina A ekvivalentna jednaˇini c c 0 · x = 0. ⇔x−1+1 =2+1 Primer 7. b = 0 reˇiti po x jednaˇinu: s c x−a x−b 2(a2 − b2 ) − = . b a ab Reˇenje: s A ⇐⇒ ⇐⇒ ⇐⇒ x−a x−b 2(a2 − b2 ) − = / · ab b a ab a(x − a) − b(x − b) = 2(a2 − b2 ) ⇐⇒ ⇐⇒ (a − b)x = 3(a2 − b2 ) ax − a2 − bx + b2 = 2a2 − 2b2 (a − b)x = 3(a − b) (a + b) Sada razlikujemo slede´e mogu´nosti: c c 1) Ako je a − b = 0. pa je svaki realan broj njeno reˇenje. Reˇenje: s 1) x+2 =8 ⇔x+2−2 =8−2 ⇔ x = 6. ”tekstualnih zadataka”. Za a.

a Maja zaradi 18 dinara tada je koliˇnik preostalih dinara Nine i c Maje jednak broju dva. a njegov brat 3 · 17 = 51 godinu. Imamo s c da je (x + 18) = 4(x − 24) ⇔ x + 18 = 4x − 96 ⇔ 96 + 18 = 4x − x ⇔ 114 = 3x 114 ⇔ x= ⇔ x = 38. broj knjiga s na drugoj polici je x 15 = = 5. Koliko litara vode ima trenutno u posudi? Reˇenje: Oznaˇimo broj litara vode u posudi promenljivom x. Poˇto na tre´oj polici s c s c ima pet puta viˇe knjiga nego na prvoj imamo da je s 5x = 75 ⇔ x = 75 ⇔ x = 15. Ako Nina potroˇi 24 s s s dinara. Koliko godina ima Marko. Linearne jednaˇine. Ako u posudu dodamo 18 litara vode dobi´emo koliˇinu vode c c koja je ˇetiri puta ve´a od koliˇine vode koja bi se dobila kada bi iz posude c c c odvadili 24 litra vode. Na prvoj polici se nalazi x knjiga. Nina ima ˇest puta viˇe dinara od Maje. a koliko Maja? . na drugoj tri puta manje a na tre´oj pet puta viˇe nego na prvoj. c Primer 10. 3 Primer 11. a zajedno imaju 68 go¯ dina. a koliko njegov brat? Reˇenje: Oznaˇimo broj godina Marka sa promenljivom x. a na drugoj tri puta manje. 3 3 Ukupno znaˇi ima 15 + 5 + 75 = 95 knjiga na sve tri police. Ako bi se tre´oj polici dodalo 8 knjiga c s c na njoj bi bilo 83 knjige. Koliko je imala dinara Nina. Koliko se knjiga nalazi na sve tri police? Reˇenje: Na tre´oj polici ima 83 − 8 = 75 knjiga. Marko je tri puta mladi od svog brata. 4 Marko ima 17 godina.68 Glava 7. 5 Poˇto na prvoj polici ima 15 knjiga. Tada je s c x + 3x = 68 ⇔ 4x = 68 ⇔ x = 68 ⇔ x = 17. nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c Primer 8. Primer 9.

≤. ⇔ x= 4 Maja je imala 15 dinara.2. Tada su taˇna slede´a tvrdenja: c c ¯ 1) A < B ⇔ A + C < B + C. Reˇenje: s −4 + ⇔ 3x 5 ≤ − 2x 4 6 3x 5 + 2x ≤ + 4/ · 12 4 6 ⇔ 9x + 24x ≤ 10 + 48 ⇔ 33x ≤ 58 . ≥ . c Za n = 1 imamo nejednaˇinu sa jednom nepoznatom. Neka su A i B algebarski racionalni izrazi koji sadrˇe nz promenljivih i ρ jedna od relacija: <. 5 3x ≤ − 2x u skupu racionalnih Primer 12. 7.2 Linearne nejednaˇine sa jednom nepoznatom c Definicija 5. Tada kaˇemo da je A ρ B z nejednaˇina sa n-nepoznatih. Linearne nejednaˇine sa jednom nepoznatom c Reˇenje: Neka je broj dinara koji ima Maja x. 3) C > 0 ⇒ (A < B ⇔ A · C < B · C). Reˇiti nejednaˇinu −4 + s c 4 6 brojeva. 4) C < 0 ⇒ (A < B ⇔ A · C > B · C). c s c c s Pojmovi reˇenja nejednaˇine i ekvivalentnosti nejednaˇina definiˇu se kao kod jednaˇina. B i C bilo koji brojevi ili algebarski racionalni izrazi. Neka su A. Tada s 69 6x − 24 = 2 ⇔ 6x − 24 = 2(x + 18) ⇔ 6x − 24 = 2x + 36 x + 18 ⇔ 6x − 2x = 36 + 24 ⇔ 4x = 60 60 ⇔ x = 15.7. a Nina 6 · 15 = 90 dinara. 2) A < B ⇔ A − C < B − C. Za reˇenje nejednaˇine ˇesto se koristi slede´a teorema: c s c c c Teorema 3. >.

nazivamo linearna nejednaˇina sa jednom nepoznatom. Primer 13. ≥. Tada u zavisnosti od parametara linearne nejednaˇine a · x < b imamo slede´e mogu´e sluˇajeve za njeno reˇenje: c c c c s b 1) Ako je a > 0 tada je skup reˇenja nejednaˇine D = x ∈ Q|x < s c . a a · xρb 3) Ako je a = 0 i b > 0 tada je skup reˇenja nejednaˇine D = Q. c Teorema 4. ≤. 4 6 Reˇenje: s 3x 5 −4 + ≤ + 2x 4 6 3x 5 ⇔ − 2x ≤ + 4/ · 12 4 6 ⇔ 9x − 24x ≤ 10 + 48 ⇔ −15x ≤ 58\ : (−15) ⇔x≥ − 58 15 . Reˇiti nejednaˇinu −4 + s c ≤ + 2x. s c 4) Ako je a = 0 i b ≤ 0 nejednaˇina nema reˇenja. a 2) Ako je a < 0 tada je skup reˇenja nejednaˇine D = s c x ∈ Q|x > b . x nepoznata a ρ jedna od relacija: <.} 33 Definicija 6. nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c ⇔x≤ 58 33 Skup reˇenja navedene nejednaˇine je skup D dat sa: s c 58 D = {x ∈ Q|x ≤ . Nejednaˇinu ekvivalentnu sa nejednaˇinom oblika c c gde su a i b racionalni brojevi. Brojevi a i b su c parametri ili koeficijenti. Linearne jednaˇine. Da li je nejednaˇina 7 · (2x − 7) < 3x + 9 linearna? c Reˇenje: Poˇto je 7 · (2x − 7) < 3x + 9 ⇔ 14x − 49 < 3x + 9 ⇔ 14x − 3x < s s 9 + 49 ⇔ 11x < 58 navedena nejednaˇina je linearna. Neka su a. b ∈ Q.70 Glava 7. c 3x 5 Primer 14. >. c s Sliˇno glase teoreme i za preostale tri relacije.

a1n su elementi sporedne dijagonale.1) Neka je i. ai2 . . Minor D ij je reda n − 1. 2) a1j . an1 a12 . u oznaci D.. Uvedimo slede´u c notaciju: 1) aij su koeficijenti determinante.. . .. 8) Transponovana determinanta determinante D. 4) a11 . (n ≥ 2) je minor ili subdeterminanta elementa a ij determinante D. . .. 7) Aij = (−1)i+j Dij . n i determinanta D data sa (7. 6) Dij . 3) ai1 . Svakoj determinanti D dodeljujemo jedan realan broj i nazivamo ga vrednost determinante D. 2. a2n . 2..3... Neka je n ∈ N i aij ∈ R. n.. ain su elementi i−te vrste. je kofaktor ili algebarski komplement elementa a ij determinante D. i. je kvadratna ˇema oblika: s a11 a21 .. a1n a22 . .. .. . an2 . Determinanta reda n. .. . an2 . Ova vrednost se takode obeleˇava istim ¯ z simbolom kao determinanta i raˇuna se na slede´i naˇin: c c c 1) D = |a11 | = a11 . ann su elementi glavne dijagonale. Determinante 71 7. . a2j .... j = 1.. a(n−1)2 . . n ≥ 2. . koja se dobija od D izostavljanjem i−te vrste i j−te kolone... .7.. an1 a22 ..3 Determinante Definicija 7.. .. anj su elementi j−te kolone.... .. 5) an1 . a22 .1).. a2n . . u oznaci D je determinanta oblika a11 a12 ... . .. .. a1n a21 .. n n 2) D = i=1 aij Aij = j=1 aij Aij . j = 1. ann D = Definicija 8..... ann D= (7. .. .. .

. Neka je n ≥ 2. gde determinanti ”dodajemo” prve c dve kolone. = 1 · 1 · 1 + 2 · 4 · 1 + 3 · 2 · 5 − 2 · 2 · 1 − 1 · 4 · 5 − 3 · 1 · 1 = 12 . a11 a12 a13 a11 a12 a21 a22 a23 a21 a22 = a31 a32 a33 a31 a32 = a11 ·a22 ·a33 +a12 ·a23 ·a31 +a13 ·a21 ·a32 −a12 ·a21 ·a33 −a11 ·a23 ·a32 −a13 ·a22 ·a31 Ovo pravilo nazivamo Sarusovo i ono se ˇesto koristi za izraˇunavanja vrec c dnosti determinante reda 3. Sliˇno dobijamo za determinantu reda 3. . Izraˇunati vrednost determinanti: c 5 2 3 4 Reˇenje: s 5 2 3 4 1 2 3 2 1 4 1 5 1 = 5 · 4 − 2 · 3 = 20 − 6 = 14 . Tada: 1) D = D . 1 2 3 2 1 4 1 5 1 . tada je D = 0. 3) Determinanta se mnoˇi realnim brojem tako ˇto se svaki element jedne z s vrste (kolone) pomnoˇi tim brojem. Teorema 5. tj. 2) Ako dve vrste (ili dve kolone) promene mesta determinanta menja znak. z 4) Ako su u determinati svi elementi jedne vrste (kolone) jednaki 0. u opˇtem sluˇaju. nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c Na osnovu navedene definicije i definicije kofaktora A ij dobijamo da je vrednost determinate reda 2. jednaka razlici proizvoda s c elemenata glavne i sporedne dijagonale. Primer 15. Linearne jednaˇine.72 Glava 7. tj. a11 a12 a21 a22 = a11 · a22 − a12 · a21 .

. .... a bi su slobodni ˇlanovi...7.... Definicija 11.. 0).. 2.. r2 . aij . . z j = 1. xn ˇemu: s a11 x1 + a12 x2 + . 2. Neka su m. onda je D = D 1 + D2 .. bkn .. . 0.. .. . ckn ... dok su ostala ako pos s stoje. + amn xn = bm (7. Ako je bi = 0 za i = 1. . . . c Brojevi aij su koeficijenti uz promenljive.. reda n.. 2. a D2 je ck1 ... + a1n xn = b1 a21 x1 + a22 x2 + . . . Sistem linearnih jednaˇina je c ... tada je D = 0. .. . 7. . . 7) Determinanta ne menja vrednost ako elemente jedne vrste (kolone) pomnoˇimo brojem i dodamo nekoj drugoj vrsti (koloni). n. 6) Ako je svaki element k−te vrste (kolone) determinante D... prikazan kao zbir dva sabirka. x2 = r2 . Svaki sistem homogenih linearnih jednaˇina ima uvek jedno c reˇenje (0. .. Sistemi linearnih jednaˇina c 73 5) Ako su u determinanti dve vrste (kolone) proporcionalne.. . m i j = 1. .... c Definicija 10. .2) nazivamo linearan sistem od m jednaˇina sa n promenljivih (nepoznatih)... s c Teorema 6. x2 .2) se naziva homogen. bi ∈ R. + a2n xn = b2 . xn = rn naziva c se reˇenje sistema linearnih jednaˇina. n... . . . Za promenljive x1 .4... n ∈ N. ck2 . rn ) takva da je ¯ svaka jednaˇina sistema zadovoljena za x 1 = r1 .. bk2 ... netrivijalna. . 2. i = 1. dok je k−ta vrsta (kolona) determinante D1 upravo bk1 . .. gde su determinante D1 i D2 reda n i sve vrste (kolone) sem k−te su im kao kod determinante D. ... . ..... Uredena n−torka realnih brojeva (r 1 . ... am1 x1 + am2 x2 + . Definicija 12.. m sistem (7. To reˇenje se naziva trivijalno..4 Sistemi linearnih jednaˇina c Definicija 9.. akj = bkj + ckj .

ako je a 11 = 0 ¯ elementarnom transformacijom stavimo prvu jednaˇinu kod koje je c s ai1 = 0 kao prvu i izvrˇimo reindeksaciju sistema u obliku (7. .3) u nekoj jednaˇini svi koeficijenti jednaki nuli. ¯ s 2) protivreˇan (nemogu´).. ako nema ni jedno reˇenje. dok ako je slobodan ˇlan razliˇit od nule polazni sistem je protivreˇan. ¯ s b) neodreden. + 22 a1n xn a 1 xn 2n = b1 = b1 2 (7. m i dodajemo a11 k−oj jednaˇini. a1 x2 + . . c Definicija 14. . .. Saglasan sistem je: c s a) odreden. ako ima vise reˇenja. 3. k = 2. . s s Svaka dva protivreˇna sistema su ekvivalentna. Linearne jednaˇine. .74 Glava 7. 1) Ako je a11 = 0 predemo na korak 2). Nakon ovog koraka dobijamo ekvivalentan sistem: c a12 x2 + . u suprotnom. nekoj drugoj jednaˇini.2). Za dva sistema linearnih jednaˇina kaˇemo da su ekvivac z lentna ako je reˇenje jednog sistema reˇenje i drugog. ako ima samo jedno reˇenje. c 2) mnoˇenje bilo koje jednaˇine sistema brojem razliˇitim od nule. . Ako na sistemu linearnih jednaˇina izvrˇimo konaˇan broj elec s c mentarnih transformacija dobijamo ekvivalentan sistem. (Gausov metod eliminacije) Neka je dat sistem (7.3) . . Teorema 8. c ak1 . prethodno pomnoˇene bilo kojim brojem. nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c 1) saglasan (mogu´). z c c c z 3) dodavanje jednaˇine. c tada ako je i slobodan ˇlan jednak nuli. 2) Prvu jednaˇinu mnoˇimo redom sa − c z a11 x1 + . + a 1 xn = b 1 mn m m2 3) Ako su u sistemu (7. Elementarne transformacije sistema linearnih jednaˇina su: c 1) zamena mesta bilo koje dve jednaˇine. ako ima bar jedno reˇenje. . jednaˇina se izbacuje i vrˇi se c c s c c opet preindeksacija. + a1 x2 + .2). . i obrnuto. c Teorema 7. c c s Definicija 13.

. gde je t < n. Neka je dat sistem (7..2) kod koga je m = n. + a 1 xn = b 1 22 2n 2 . . + 2t a1n xn a s xn 2n = b1 = bs 2 a1n xn a s xn 2n = b1 = bs 2 as xn = b s mn m as xt + .. + 22 . Sistemi linearnih jednaˇina c 4) U sistemu (7.. ...... an1 x1 + an2 x2 + . a11 x1 + a12 x2 + . Polaze´i od zadnje jednaˇine prema prvoj raˇunamo ¯ c c c vrednosti promenljivih xj ...3) posmatrajmo podsistem a1 x2 + . + a2n xn = b2 .. . 6) U sluˇaju pod a) koji se inaˇe naziva trougaoni sistem....7.. .. + a s xn = b s mt mn m (7. Ako izvrˇimo reindeksaciju c s u obliku sistema (7... j = 1. . ..4.... . a1 x2 + ... . .. . .2) je ekvivalentan sistemu oblika: a) a11 x1 + a12 x2 + . . .. .. sistem je sac c glasan i odreden.. . + as x2 + .. 5) Nakon s ponavljanja koraka od 1) do 4) polazni sistem (7........ + a1n xn = b1 a21 x1 + a22 x2 + ..n... + a 1 xn = b 1 mn m m2 75 Broj jednaˇina ovog sistema je ≤ m − 1. + 22 . ..2) onda ponovimo korake od 1) do 4) na ovako novodobijenom sistemu.... ....... . . .. ...4) .. + as x2 + ... ili sistemu oblika: b) a11 x1 + a12 x2 + .... + a s xt + . . + ann xn = bn Tada je: a1t xn + . tj.. ... . U sluˇaju pod b) imamo saglasan i neodreden sistem sa stepenom sloc ¯ bode n − t.. .

4). . Tada 1) ako je D = 0 sistem je protivreˇan ili neodreden. odnosno x1 = 1..76 1) Glava 7. . an2 . ann determinanta sistema. nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c D= a11 a21 . i = 1. 2. . x2 ) = (1. 2) Di . . . a2n . Teorema 9. n. 2. tj. bj . an1 a12 . c s . su determinante koje se dobijaju kada se i−ta kolona determinante sistema zameni sa kolonom koju ˇine slobodni ˇlanovi c c sistema (7.. . 2). .. (7. . n. a njegova reˇenja se dobijaju pomo´u ¯ s c formule: Di xi = ..4). (Kramerovo pravilo) Neka je dat sistem (7. 2. Reˇiti sistem jednaˇina: s c 1) Gausovim metodom eliminacije 2) pomo´u determinanti c 2x1 − 3x2 = −4 −6x1 + 8x2 = 22 Reˇenje: s 1) 2x1 − 3x2 = −4 / · 3 −6x1 + 8x2 = 10 2x1 − 3x2 = −4 − x2 = −2 2x1 − 3x2 = −4 x2 = 2 Pa iz prve jednaˇine imamo da je 2x1 − 3 · 2 = −4. a1n a22 . j = 1. . i = 1. c Konaˇno reˇenje je (x1 . .5) D Primer 16.. .. n. . Linearne jednaˇine. ... . . . c ¯ 2) ako je D = 0 sistem je odreden. .

. D1 = D2 = = (−4) · 8 − (−3) · 10 = −32 + 30 = −2 . 77 Poˇto je D = 0 sistem je odred s ¯en. Sistemi linearnih jednaˇina c 2) Determinanta sistema je D= 2 −3 −6 8 −4 −3 10 8 2 −4 −6 10 = 2 · 8 − (−3) · (−6) = 16 − 18 = −2 . = 2 · 10 − (−4) · (−6) = 20 − 24 = −4 . a njegova reˇenja su oblika: s (x1 . xi = imamo x1 = Di D Pa na osnovu formule Primer 17. a). gde je parametar a ∈ Q. x2 ) = (4a − 5. Reˇiti sistem jednaˇina s c −2 −4 = 1 i x2 = = 2. −2 −2 1) Gausovim metodom eliminacije 2) pomo´u determinanti c 6x1 + 24x2 = −30 =5 −x1 − 4x2 Reˇenje: s 1) 6x1 + 24x2 = −30 / : 6 −x1 − 4x2 = 5 6x1 + 24x2 = −30 0 = 0 Dobijeni sistem je ekvivalentan sistemu 6x1 + 24x2 = −30 −x1 − 4x2 = 5 Dati sistem je saglasan i neodred ¯en.4.7.

x3 ) = (1. nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c 2) Determinanta sistema je D= 6 −24 −1 −4 = 6 · (−4) − 24 · (−1) = −24 + 24 = 0 . 1). Linearne jednaˇine.78 Glava 7. U daljem postupku moramo primeniti Gausov metod eliminacije. x2 . 1. Poˇto je D = 0 sistem je ili protivreˇan ili neodred s c ¯en. Primer 18. Reˇiti sistem jednaˇina: s c 1) Gausovim metod eliminacije 2) pomo´u determinanti c x1 + x 2 + x 3 = 3 x1 + 2x2 + 3x3 = 6 2x1 − x2 + 4x3 = 5 Reˇenje: s 1) x1 + x2 + x3 = 3 / · (−1) / · (−2) x1 + 2x2 + 3x3 = 6 2x1 − x2 + 4x3 = 5 x1 + x2 + x3 = 3 x2 + 2x3 = 3 / · (3) −3x2 + 2x3 = −1 x1 + x 2 + x 3 = 3 x2 + 2x3 = 3 + 8x3 = 8 x1 + x 2 + 1 = 3 x2 + 2 · 1 = 3 x3 = 1 x1 + 1 + 1 = 3 x2 = 1 x3 = 1 x1 = 1 x2 = 1 x3 = 1 Konaˇno reˇenje je (x1 . c s .

Reˇenje: s x1 + 2x2 − 3x3 = 4 / · (−3)/ · (−2) 3x1 + 7x2 + 4x3 = 6 2x1 + 6x2 + ax3 = 16 x1 + 2x2 − 3x3 = 4 + x2 + 13x3 = −6 / · (−2) + 2x2 + (a + 6)x3 = 8 . D1 = 3 1 1 6 2 3 5 −1 4 1 3 1 1 6 3 2 5 4 1 1 3 1 2 6 2 −1 5 xi = imamo x1 = x2 = x3 = 8 = 1. Primer 19.7. D3 = Pa na osnovu formule = 8. 8 Di D = 8.4. D2 = = 8. Sistemi linearnih jednaˇina c 2) Determinanta sistema je D= 1 1 1 1 2 3 2 −1 4 79 = 1·2·4+1·3·2+1·1·(−1)−1·1·4−1·3·(−1)−1·2·2 = 8 Poˇto je D = 0 sistem je odred s ¯en. Reˇiti sistem jednaˇina s c x1 + 2x2 − 3x3 = 4 3x1 + 7x2 + 4x3 = 6 2x1 + 6x2 + ax3 = 16 Gausovim metodom eliminacije.

x1 = 16 + . x2 = −6 − .80 Glava 7. Dati su izrazi C(x) = 4x2 − 4x + 1. 3) −4x − 7 = x + 14 i x = − 21 . x−3 1. nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c x1 + 2x2 − 3x3 = 4 + x2 + 13x3 = −6 + + (a + 6 − 26)x3 = 20 x1 + 2x2 − 3x3 = 4 13x3 = −6 + x2 + + + (a − 20)x3 = 20 Za a = 20 sistem je kontradi. Imamo da su reˇenja sistema: s x3 = 20 260 580 . Reˇiti po x jednaˇine na skupu Q: s c 5 1) 4(−13x + 6) = −5(−3x − ). c s c 2.ktoran. 2) x3 = 27 i x2 = 9.5 Zadaci A(x) = 2x2 . Izraˇunati: c 1) 3A − 2B + C. 2) −2A2 − 3C. Da li su slede´e jednaˇine ekvivalentne? c c 1) 3x − 6 = 0 i 2x − 18 = x − 12. i na´i reˇenje jednaˇine 4A = 2C. Za a = 20 sistem je odred ¯en. a − 20 a − 20 a − 20 7. B(x) = x−4 . Linearne jednaˇine. 6 . 5 3.

7. 4 6 2 3a − 2 = −2 (x − 2)(9a2 − 4) i u zavisnosti od parametra a ∈ Q komentarisati reˇenje pod 5). c 5. Koliko knjiga je uzeo svaki uˇenik iz biblioteke? c 6. b. Reˇiti nejednaˇine: s c 1 1) 7(−2x + 6) ≤ −3(−5x − ). Koliko je dinara imao c svaki od njih na poˇetku. i d diskutovati sistem ax1 + bx2 = 2 cx1 + 2x2 = d 8. U zavisnosti od parametara a. ostalo im je ukupno joˇ knjiga za ˇitanje koliko c c s c je svako uzeo iz biblioteke. Zadaci 6 2) − − 3x = (8x − 7) · (−8). 7 3) 4) 5) 3x − 12 = 48. 3 7. Reˇiti po x nejednaˇine: s c 1) 2) −2 + x 3 + 2x ≤a· + 5. Reˇiti slede´i sisteme jednaˇina jednim od dva poznata metoda: s c c . x−2 x−3 −3x1 − 4x2 = −12 9x1 − 2x2 =3 9. Marko. 4 5 3 2 > . Kada su c c svi proˇitali po ˇetiri knjige. Troje uˇenika je iz biblioteke uzelo isti broj knjiga za ˇitanje. 2 2 2) − − 4x > (2x + 6) · (−9). s 4.5. x−1 81 3 5 17 x − 10 = x + . c. Mirko i Dejan imaju 72 dinara? Kada Dejan da Mirku 12 dinara. a Mirko Marku 8 dinara ima´e isto dinara.

s s . Ne reˇavaju´i sistem jednaˇina s c c 6x1 x1 4x1 x1 − 5x2 − 4x2 + 2x2 + x2 + 5x3 − 6x3 + 6x3 + x3 + 3x4 + x4 − 2x4 + x4 = = = = 0 0 0 0 odrediti jedno reˇenje sistema. Reˇiti sistem jednaˇina: s c 3x1 − x2 + 6x3 = −2 −2x1 − 3x2 + 4x3 = 4 −x1 − x2 − 4x3 = −1 11. nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c 10. Ispitati potom da li je to jedino reˇenje.82 Glava 7. Linearne jednaˇine.

{xn }∞ . xk elemenata je kodomen preslikavac nja f ˇiji je domen podskup skupa prirodnih brojeva N k = {1.. x2 i x3 niz x1 x2 x3 i recimo niz c x2 x3 x1 nisu jednaki. permutacija i kombinacija) navodimo definiciju niza elemenata. .. n=1 Primer 1. Konaˇan niz x1 . . raspored elemenata u njima.. k}. xk ... Iz praktiˇnih razloga niz iz navedene definicije zapisujemo i na slede´i naˇin c c c k x1 x2 ... c f= 1 2 . xk ili kra´e {xn }n=1 .. Pre definisanja pojmova u kombinatorici (varijacija.. nazivamo opˇti ˇlan niza. tj. 83 ..Glava 8 Kombinatorika Kombinatorika je grana matematike koja se bavi izuˇavanjem odabira i c rasporeda elemenata konaˇnih skupova a pre svega brojem tih rasporeda. 2. Definicija 1..xk xk+1 ... k x1 x2 . kao i broj tih grupisanja i rasporeda. x2 .. . Na s c sliˇan naˇin definiˇemo i beskonaˇan niz elemenata c c s c x1 x2 . tj. Elemenat c xn = f (n) n ∈ Nk . c Takod njen predmet izuˇavanja ˇini i grupisanje odred ¯e. c c ¯enih podskupova datog skupa.. dok broj n nazivamo indeksom elementa x n .. Za tri razliˇita elementa x 1 .

Za skup X = {x1 . . itd. n ∈ N? Reˇenje: Poˇto je niz zadat preko opˇteg ˇlana. ako su svi elementi niza funkcije. njegove elemente ´emo s s s c c dobiti ako u formulu uvrstimo redom brojeve 1.rekurentnom s c formulom. 2. 1. −1. Na koliko razliˇitih naˇina mogu ˇetiri uˇenika da udu u uˇionic c c c ¯ c cu? .. . .. Poˇto je s xn−1 = 2(n − 1) − 7 = 2n − 9 xn = 2n − 7. . −3. U naˇem primeru c s potpuna rekurentna formula glasi: x1 = −5 xn = xn−1 + 2. 3.. 8. xn } od n elemenata niz od n razliˇitih elemenata iz skupa X nazivamo permutacijom skupa X. imamo da je xn = xn−1 + 2.1 Permutacije. niz −5.84 Glava 8.. x2 . koji je celobrojan. Da li je dati niz celobrojan xn = 2n − 7. . tada govorimo o celebrojnom nizu. tj. 3. tada govorimo o funkcionalnim nizovima.. Primer 3. Tada mora uvek biti zadat prvi ˇlan niza.. .. c Ekvivalentna definicija navedenoj definici je slede´a: Svako bijektivno prec slikavanje skupa X na samog sebe naziva se permutacija skupa X. 5. Kombinatorika Ako su svi elementi niza celi brojevi. varijacije i kombinacije Definicija 2. Na taj naˇin dobic jamo x1 = 2 · 1 − 7 = −5 x2 = 2 · 2 − 7 = −3 x3 = 2 · 3 − 7 = −1 x4 = 2 · 4 − 7 = 1 . Poslednja formula pretstavlja joˇ jedan naˇin zadavanja nizova . Primer 2.

Ako sa Pn oznaˇimo broj svih permutacija skupa X od n elemenata. Neka je dat skup X = {x1 . Odredimo broj permutacija ovog skupa. x3 . Koliko ima trocifrenih brojeva sa razliˇitim ciframa iz skupa c X = {4. x4 . 5.. n ∈ N. u oznaci n!. na slede´i naˇin: s c c 0! = 1. c c c ¯u Da bi smo odgovorili na pitanje koliko ima permutacija od n elemenata definiˇimo funkciju n faktorijel. Mogu´i su slede´i sluˇajevi: s c c c c c x1 x2 x3 x4 x1 x2 x4 x3 x1 x3 x2 x4 x1 x3 x4 x2 x1 x4 x2 x3 x1 x4 x3 x2 x2 x1 x3 x4 x2 x1 x4 x3 x2 x3 x1 x4 x2 x3 x4 x1 x2 x4 x1 x3 x2 x4 x3 x1 x3 x1 x2 x4 x3 x1 x4 x2 x3 x2 x1 x4 x3 x2 x4 x1 x3 x4 x1 x2 x3 x4 x2 x1 x4 x1 x2 x3 x4 x1 x3 x2 x4 x2 x1 x3 x4 x2 x3 x1 x4 x3 x1 x2 x4 x3 x2 x1 Postoje 24 razliˇita naˇina da 4 uˇenika ud u razred. Tada se prvi i drugi ˇlan niza mogu izabrati na n · (n − 1) naˇina.8. tada je c Pn = n! ... 3! = 6. . prva tri ˇlana niza elemenata iz skupa X mogu se izabrati na c n · (n − 1) · (n − 2) naˇina. x2 . . . . x2 . . Permutacije. Primer 4. Neka je dat skup X = {x1 . Traˇeni trocifreni brojevi jesu z 456 546 645 465 564 654 . 2! = 2. Sa svakim od n elemenata kao prvim ˇlanom niza drugi ˇlan moˇe biti bilo koji od preostalih n − 1 elemenata c c z skupa X. . Tako imamo da je: 0! = 1. xn } od n elemenata. varijacije i kombinacije 85 Reˇenje: Oznaˇimo uˇenike sa x1 . 1! = 1. x2 . 6! = 720. n! = 1 · 2 · 3 · · · (n − 1) · n .. pa je njihov broj na osnovu teoreme jednak P3 = 3! = 6. Ako nastavimo ovaj postupak imamo da je broj c permutacija od n elemenata jednak broju 1 · 2 · 3 · · · (n − 1) · n. 4! = 24. Teorema 1. Reˇenje: U navedenom primeru imamo permutacije skupa od tri eles menta.. 5! = 120.1. 6}? Navesti date brojeve. xn } od n elemenata. Na prvom mestu niza od n elemenata moˇe biti z bilo koji od n elemenata skupa X. c c Analogno..

6}? Navesti date brojeve. Za k = n varijacija klase n od n elementa predstavlja u stvari permutaciju.. . c c c ¯u Do odgovora na pitanje koliko ima varijacija klase k od n elemenata dolazimo sliˇno kao u sluˇaju permutacija. x2 .. x2 ... . c Definicija 3. Primer 5.. Primer 6.86 Glava 8. Koliko ima dvocifrenih brojeva sa razliˇitim ciframa iz skupa c X = {4.. x2 . c c Teorema 2. Reˇenje: U navedenom primeru imamo varijacije klase dva od tri eles menta. 5. Za skup X = {x1 . x2 . Ako sa Vkn oznaˇimo broj svih varijacija skupa X klase k od n elemenata. Traˇeni dvocifreni brojevi jesu z 45 54 64 46 56 65 . Neka je dat skup X = {x1 . x3 . xn } od n elemenata niz od k (1 ≤ k ≤ n) razliˇitih elemenata iz skupa X nazivamo varijacija klase k od n c elemenata.. pa je njihov broj na osnovu teoreme jednak V23 = 3 · (3 − 2 + 1) = 3 · 2 = 6. . Na koliko razliˇitih naˇina mogu dva od ˇetiri uˇenika da udu u c c c c ¯ uˇionicu? c Reˇenje: Oznaˇimo uˇenike sa x1 . xn } od n elemenata... Kombinatorika Za dati skup X = {x1 . Za razliku od permutacija. Mogu´i su slede´i sluˇajevi: s c c c c c x1 x2 x2 x1 x3 x1 x4 x1 x1 x3 x2 x3 x3 x2 x4 x2 x1 x4 x2 x4 x3 x4 x4 x3 Postoje 12 razliˇitih naˇina da 2 od 4 uˇenika ud u razred. moˇemo posmac z trati nizove od k (1 ≤ k ≤ n) razliˇitih elemenata skupa X. tada je c Vkn = n · (n − 1) · · · (n − k + 2) · (n − k + 1) . x4 . xn } permutacija je predstavljala niz od n razliˇitih elemenata skupa X.

Koliko ima trocifrenih brojeva sa razliˇitim ciframa iz skupa c X = {0. Med ¯utim.. Koliko razliˇitih ekipa se moˇe formirati za tenis dublova od c z ˇetiri uˇenika? c c c c c Reˇenje: Oznaˇimo uˇenike sa x1 . Za skup X = {x1 . varijacije oblika 023 ne smatramo trocifrenim brojevima. x2 . x2 .1. Permutacije. 1. x3 . Takvih varijacija c imamo V24 = 4 · 3 = 12.. . Mogu´i su slede´i sluˇajevi: s c c x1 x2 x2 x3 x3 x4 x1 x3 x2 x4 x1 x4 Postoje 6 razliˇitih ekipa za tenis dublova od 4 uˇenika.. posmatra´emo elemente njegovih mogu´ih poc c dskupova. pa je njihov broj jednak V35 = 5 · 4 · 3 = 60. varijacije i kombinacije 87 Primer 7. Tada je broj kombinacija klase k od n elemenata jednak broju Vkn . x2 . 4} jednak V 35 − V24 = 60 − 12 = 48.. Primer 8. Od jedne kombinacije klase k. c Do sada smo prouˇavali nizove razliˇitih elemenata datog skupa ˇiji je c c c broj bio manji ili jednak broju elemenata posmatranog skupa. 1. Definicija 4. 3. na primer x1 x2 . .8. Iz navedenog imamo da je broj trocifrenih brojeva sa razliˇitim ciframa iz skupa {0. promenom rasporeda elemenata niza moˇemo dobiti Pk = k! permutacija skupa {x1 . dok kod kombinacije (poˇto posmatramo pos dskupove elemenata) ova dva podskupa predstavljaju jednu kombinaciju (zato je navodimo i brojimo samo jednom). . x4 . xn } od n elemenata podskup od k (1 ≤ k ≤ n) elemenata iz skupa X nazivamo kombinacija klase k od n elemenata. xk . xk }.. 3. c c Primetimo da je varijacija x1 x2 razliˇita od varijacije x2 x1 (redosled c je bitan u nizu elemenata). . 2. za dati skup. Odredimo sada broj kombinacije klase k od n elemenata. 2. k! .. k! varijacija z klase k od n elemenata. U daljem razmatranju. pa od broja varijacija tre´e klase c od pet elemenata treba oduzeti one koje poˇinju sa nulom. tj. 4}? Reˇenje: U navedenom primeru imamo varijacije klase tri od pet elemes nata.

. c. jednak je broju varijacija druge klase od ˇetiri elec 4 = 12. b.88 Glava 8. Koliko ima kombinacija ˇetvrte klase od deset elemenata... cabed. c edc poslednja. varijacije i kombinacije sa ponavljanjem Za dati skup X = {x1 . U leksikografskom poretku je abc prva varijacija tre´e klase od pet elemenata skupa X. . 1) Navesti 43. k! k! Primer 9. Sa da poˇinju tri varijacije. i to x 1 taˇno k1 puta. permutacija skupa X? s Reˇenje: 1) Broj varijacija oblika ax2 x3 . Tada ¯e s je 49. a 50.. Dat je skup X = {a. permutacija cabde. d.yk u kome se pojavljuju svi elementi skupa X. Neka je dat skup X = {x1 . sa db joˇ tri. nazivamo permutacic jom sa ponavljanjem skupa X od n elemenata klase k.. . .. Analogno. gde je k1 + k2 + . Definicija 5. Tada je 43. varijacija tre´e klase skupa X u leksikografskom poretku. Ako sa n Ck oznaˇimo broj svih kombinacija skupa X klase k od n elemenata. xn } od n elemenata. 4! 4! Primer 10. + kn = k. varijacija dca. x2 . e}.. . dok je edcba poslednja. s c 2) Broj permutacija koje poˇinju sa elementom a jednak je broju pec rmutacija preostala ˇetiri elementa. pa menta V2 c ukupno imamo 36 varijacija.. x2 . x2 taˇno k2 c c puta. c s ˇto ukupno ˇini 36 + 3 + 3 = 42 varijacije.2 Permutacije. d.. tada je c n Ck = Vkn n · (n − 1) · · · (n − k + 2) · (n − k + 1) = . ˇto ukupno iznosi 24 + 24 = 48.. c 2) Kako u leksikografskom poretku glasi 50. . . . 8.. c 10 Reˇenje: C4 = s 10 · 9 · 8 · 7 V410 = = 10 · 3 · 7 = 210 . x2 . 4! = 24. Sa elementima b c takod imamo 24 permutacije. c.. abd druga..xn taˇno kn puta. tj.. Za skup X = {x1 .. sa c isto 12. gde su x2 i x3 razliˇiti elementi i pripadaju c skupu {b. Analogno.. abcde je prva permutacija skupa X. xn } posmatrajmo nizove od k elemenata iz skupa X kod kojih odred ¯eni elementi mogu biti i jednaki. sa b poˇinje 12 varijacija. Kombinatorika Teorema 3. e}.. xn } od n elemenata niz y1 y2 .

. Koliko ima c razliˇitih nizova svih navedenih kuglica ukoliko ne razlikujemo kuglice iste c boje? Reˇenje: U navedenom primeru imamo permutacije sa ponavjanjm skupa s od tri elementa klase 9. + kn )! . .k2 . .. Na osnovu toga...xn pojavljuje kn puta. Za svaku permutaciju sa ponavljanjem moˇemo menjati mesta elementima koji su jednaki x 1 . 89 Primer 11.4 = (2 + 3 + 4)! 9! = = 5 · 7 · 4 · 9 = 1260.k2 . x2 .kn = (k1 + k2 + .. 6} od s dva elementa klase dva. Date su dve bele. . tada je n Pk1 . . .. varijacije i kombinacije sa ponavljanjem Iz navedene definicije imamo da je k > n. element x2 pojavljuje k2 puta. tri crne i ˇetiri crvene kuglice. .k2 . a da se permutacija z ne promeni. Ako sa n Pk1 . k1 ! · k 2 ! · · · k n ! Dokaz: Broj permutacija (bez ponavljanja) od k 1 + k2 + .2.3.. xn } od n elemenata. Takvih sluˇajeva ima k 1 !. pa je 3 P2.. .kn = (k1 + k2 + ... za svaku permutaciju sa ponavljanjem imamo k1 !·k2 ! · · · kn ! permutaciju (bez ponavljanja) u kojima se ne menja med ¯usobni raspored razliˇitih elemenata skupa X. + kn )! . Neka je dat skup X = {x1 . k1 ! · k 2 ! · · · k n ! Primer 12.. z c Teorema 4... + kn elemenata jednak je (k1 + k2 + . + kn )! .. . Permutacije....8. Sliˇno je i sa ostalim elementima c c skupa X... Napisati sve ˇetvorocifrene brojeve kod kojih se cifre 5 i 6 poc javljuju po dva puta.. Tada je c n Pk1 . Koliko takvih brojeva ima? Reˇenje: U navedenom primeru radi se o permutacijama skupa {5.kn oznaˇimo broj svih permutacija sa ponavljanjem skupa X od n c elemenata kod kojih se element x1 pojavljuje k1 puta. Traˇeni brojevi su: z 5566 6556 5656 6565 5665 6655 Postoji 6 traˇenih ˇetvorocifrenih brojeva. 2! · 3! · 4! 2! · 3! · 4! .

Dat je skup X = {x1 . Za skup X = {x1 . Napisati sve kombinacije sa ponavljanjem klase 2 navedenog skupa elemenata. Napisati sve dvocifrene brojeve od cifara 5.. x2 . Kombinatorika Definicija 6. x2 .. x3 }. 8. 7. Reˇenje: U navedenom primeru radi se o varijacijama sa ponavljanjem s od ˇetiri elementa druge klase: c 55 56 57 58 65 66 67 68 75 76 77 78 85 86 87 88 Kod varijacija sa ponavljanjem od n elemenata klase k u nizu y 1 y2 .. Sliˇno.. Tada imamo za deo niza y 1 y2 . x2 . 9. Ako nastavimo ovaj postupak do kraja dobi´emo da imamo za c c ceo niz y1 y2 . na z c c mestu y2 imamo opet n mogu´nosti. Koliko ima trocifrenih brojeva od cifara 5.90 Glava 8.. Ako sa n V k oznaˇimo broj svih varijacija sa ponavljanjem skupa X od n elemenata c klase k. c Primer 15.... nk mogu´nosti. n·n = n2 mogu´nosti. Time smo dokazali slede´u teoremu. Definicija 7. xn } od n elemenata niz y1 y2 . xn } od n elemenata. 5 . x2 .. Reˇenje: Poˇto se radi o varijacijama sa ponavljanjem od pet elemenata s s tre´e klase imamo da je: c V 3 = 53 = 125 ..yk na mestu y1 moˇe se nalaziti bilo koji od n elemenata skupa X.. c c Teorema 5.. . . 6. Primer 13. 8. tada je: n V k = nk . Za skup X = {x1 . Neka je dat skup X = {x1 ... xn } kombinacije sa ponavljanjem klase k od n elemenata skupa X jesu one varijacije sa ponavljanjem klase k od tih elemenata koje se smatraju jednakim ako su sastavljene od istih elemenata (tj.. kod koga ˇlanovi niza mogu biti medusobno c ¯ i jednaki nazivamo varijacijom sa ponavljanjem skupa X od n elemenata klase k. .yk (k ≥ 1) elemenata iz skupa X.yk . 6. Primer 14. 7. ne vodi se raˇuna o njihovom poretku).

. Definicija 8. Binomni koeficijent. x 2 x1 . nezaobilazan pojam je pojam binomni koeficijent. x 2 x3 . x 1 x3 . Binomni obrazac 91 Reˇenje: Sve varijacije sa ponavljanjem klase 2 od elemenata navedenog s skupa X su: x1 x1 . Koliko ima kombinacija sa ponavljanjem klase 3 od 3 elementa Reˇenje: s C3 = 3 (3 + 3 − 1) · 4 · 3 5·4·3 = = 10 .3 Binomni obrazac Zbog svoje velike primene u kombinatorici. x 1 x2 . xn } od n elemenata. x 2 x2 . Ako sa n C k oznaˇimo broj svih kombinacija sa ponavljanjem skupa X od n elemenata c klase k. x 3 x3 . x 2 x2 . x 1 x3 . k! = 1. x2 . tada je: Ck = n (n + k − 1) · (n + k − 2) · · · (n + 1) · n .3.. kombinacije sa ponaz vljanjem klase 2 od navedenih elemenata skupa X su: x1 x1 . c x1 x3 i x3 x1 . x 3 x3 . k! Dokaz: Na osnovu definicije kombinacija sa ponavljanjem neka ˇitalac c pokaˇe da je z n n+k−1 C k = Ck . Teorema 6. Neka je n. u oznaci n . x 3 x1 . 3! 6 8. k ∈ N i 1 ≤ k ≤ n. x 2 x3 .. x 1 x2 . x2 x3 i x3 x2 . Po definiciji kombinacija sa ponavljanjem slede´i parovi su isti: x 1 x2 i x2 x1 .8. . Neka je dat skup X = {x1 . Primer 16. odakle sledi rezultat teoreme. pa na osnovu izloˇenog.. nazivamo broj k n k gde je po definiciji n 0 = n · (n − 1) · · · (n − k + 1) . x 3 x2 .

k ∈ N.. + abn−1 + b 0 1 n−1 n Kada izvrˇimo mnoˇenje svih sabiraka u uglastoj zagradi sa izrazom s z (a + b) i primenimo tre´i stav navedene teoreme. c z (i) Za n = 1 imamo (a + b)1 = taˇno. c (iii) Pokaˇimo da vaˇi za n + 1.. 0 1 n−1 n Dokaz: Matematiˇkom indukcijom dokaza´emo poslednje tvrd c c ¯enje (binomni obrazac).92 Oznaku Glava 8. b ∈ R. pa je tvrd ¯enje 0 1 (ii) Pretpostavimo da je tvrd ¯enje taˇno za n.. a ostala ostavljamo ˇitaocu za veˇbu... Neka je n. c 1 1 1 1 a + b = a + b. Na osnovu (ii) imamo da je z z (a + b)n+1 = (a + b)(a + b)n = = (a + b) n n n n−1 n n n a + a b + . Tada je: (1) (2) (3) n k n k = = n! . + a1 bn−1 + b . + abn−1 + b = 0 1 n−1 n . k Osnovne osobine binomnih koeficijenata daje slede´a teorema: c Teorema 7. k! · (n − k)! n . Kombinatorika n ˇitamo ”n nad k” i iz definicije kombinacija klase k od n c k elemenata i binomnog koeficijenta imamo da je: n Ck = n . n−k = n+1 . k+1 n n + k k+1 (4) (a + b)n = n n n n−1 1 n n n a + a b + .. (1 ≤ k ≤ n) i a. dobi´emo: c c (a + b) n n n n−1 n n n a + a b + .

Na primer: (a + b)5 = 5 5 5 4 5 3 2 5 2 3 5 5 5 a + a b+ a b + a b + ab4 + b 0 1 2 3 4 5 = a5 + 5a4 b + 10a3 b2 + 10a2 b3 + 5ab4 + b5 pa vidimo da su koeficijenti: uz a5 i b5 isti. d. Formirati sve varijacije sa ponavljanjem klase 3 od elemenata skupa {a. k 8. + abn + b 0 1 n n+1 ˇto je trebalo dokazati. Koliko ima mogu´nosti da se od 35 razliˇitih brojeva izvuˇe odjednom 5 c c c brojeva? 2. Kako glasi 41. c. Kako glasi leksikografski 133. s Drugi stav navedene teoreme daje takozvanu ”simetriˇnost” binomnih c koeficijenata u binomnom obrascu. f }. uz a4 b i ab4 isti.4 Zadaci 1. 1. . Na koliko razliˇitih naˇina se moˇe poredati na stolu 10 kaˇika. Zadaci = 93 n + 1 n+1 n+1 n n+1 n + 1 n+1 a + a b + . 2. Koliko iznosi broj n? 5. d}. 9}? 3.. b. Na kraju.. varijacija? . permutacija elemenata skupa? 4.. Broj permutacija od n + 2 elementa 56 puta je ve´i od broja permutacija c od n elemenata. e. + abn−1 + b 0 1 n−1 n n n n−k k a b . . . b. . Dat je skup {a.. 8. a koliko ˇestocifrenih brojeva od cifara iz skupa s {0.4. uz a3 b2 i a2 b3 isti. Koliko ima petocifrenih. ako c c z ¯ s imamo 5 jednakih i 5 medusobno razliˇitih ? ¯ c 6.8. c. napomenimo da se u literaturi izraz (a + b)n = zapisuje kra´e c (a + b) = k=0 n n n n n−1 n n n a + a b + .

10.94 Glava 8. c. Izraˇunati broj c c preseka svih pravih. b. Kombinatorika 7. treba z izabrati 7 kuglica na slede´i naˇin: 3 crvene. Koliko ima ˇelezniˇkih stanica na jednoj pruzi ako za razliˇita putovanja z c c (istim voznim razredom) tom prugom postoji 5852 razliˇitih voznih karata? c 8. Primenom binomnog obrazca razviti izraze: 1) (2x2 + 3x + 2)5 . d. 3 i 4 od slova a. Pokazati da vaˇi: z n 1) k=0 n n k n k = 2n . 2 2) k=0 = 2n n n n n +2 + . U ravni je dato 5 pravi. e. Napisati sve kombinacije klase 2. medu kojima ne postoji ni jedan par medusobno ¯ ¯ paralelnih i nijedna trojka pravih koje se seku u jednoj taˇki. k k−1 k−2 3) n+2 k = 12. Koliko ih ima? 9. f. . Iz bubnja sa 13 kuglica od kojih je 6 crvenih. 2) (2x4 − x + 1)7 . 3 bele i 4 ˇute. Na koliko c c z naˇina je to mogu´e izvesti? c c 11. 2 bele i 2 ˇute.

Neka je u primerima koji slede eksperiment . Ako sa A oznaˇimo ¯ ¯ suprotan dogad dogad ¯aj ¯aja A... . 5. A6 } . 2) Siguran dogadaj je skup Ω = {A1 . u oznaci ∅. Za dati eksperiment vaˇi: z 1) Elementarni dogadaji su: A1 − pojavljivanje broja 1.jedno bacanje kocke ˇije su c strane numerisane brojevima od 1 do 6. Skup Ω nazivamo i siguran dogadaj...Glava 9 Verovatno´e c 9. c ¯ ¯ dok dogad koji se u eksperimentu ne moˇe ostvariti nazivamo nemogu´ ¯aj z c dogadaj. 2. u oznaci Ω.1 Algebra dogad ¯aja U teoriji verovatno´a osnovni pojam je pojam eksperimenta koji se pod c pribliˇno istim uslovima moˇe ponavljati neograniˇen broj puta i ˇiji se ishod z z c c ne moˇe sa sigurnoˇ´u predvideti. Svaki podskup ¯ A skupa Ω nazivamo sluˇajan dogadaj. 4. Jedna od tih operacija je suprotan dogadaj. ¯ Uvod ¯enjem relacija i operacija na skupu sluˇajnih dogad c ¯aja gradimo algebru c dogadaja. Primer 1. z sc c nazivamo prostor ishoda ili prostor elementarnih dogadaja.pojavljivanje broja c ¯ 7. 6 ). . tada se on definiˇe na slede´i naˇin s c c A = Ω\A . 95 . 3) Nemogu´ dogadaj u ovom eksperimentu je recimo . Skup svih mogu´ih ishoda. A2 . (Pri izvodenju eksperi¯ ¯ menta sigurno se pojavljuje jedan od brojeva 1. A6 − pojavljivanje broja 6. A2 − pojavljivanje ¯ broja 2. 3..

To smo c mogli zapisati i na slede´i naˇin: c c A = Ω\A = {A1 . B− pojavljivanje broja ve´eg od 3. ¯ Primer 3. 3. proizvod (ili presek) dogadaja A c ¯ ¯ i B. Za dogadaje A i B: ¯ A− pojavljivanje jednog od brojeva 1. Definicija 1. 5. . A2 . dogadaj AB je pojavljivanje jednog od brojeva 2. u oznaci A ⊂ B. je dogadaj koji se ostvaruje taˇno onda kada ¯ c se oba dogadaja A i B ostvare istovremeno. ¯ Definicija 3. zbir (ili unija) dogadaja A i B. Za sluˇajne dogadaje A i B. 6 . Za dogadaje A i B: ¯ A− pojavljivanje neparnog broja. c 5) Suprotan dogadaj A za dogadaj A iz 4) je dogadaj . 5. 5. odnosno jednog od brojeva 4. A5 . Za sluˇajne dogadaje A i B. Za dogadaji A i B: ¯ A− pojavljivanje broja 5.. A6 }\{A1 . A6 } . je dogadaj koji se ostvaruje taˇno onda kada se ¯ c bar jedan od dogadaj A i B ostvari. Za sluˇajne dogadaje A i B. c imamo da je A ⊂ B. ¯ . A2 . 6. ¯ Primer 4. B− pojavljivanje parnog broja. dogadaj A povlaˇi dogadaj B c ¯ ¯ c ¯ (ili dogadaj B sadrˇi dogadaj A). c ¯ ¯ u oznaci A + B (ili A ∪ B). 2. ako se pri ostvarivanju ¯ z ¯ dogadaja A ostvaruje i dogadaj B. 2. Verovatno´e c 4) Sluˇajan dogadaj A je recimo dogadaj .96 Glava 9. A3 } ⊆ Ω .pojavljivanje broja ¯ ¯ ¯ ve´eg ili jednakog broju 4.pojavljivanje broja manjeg od c ¯ ¯ broja ˇetiri. u oznaci AB (ili A ∩ B). Tada je A = {A1 . A2 . A3 } = {A4 . ¯ ¯ Primer 2.. B− pojavljivanje broja 2. Definicija 2.. imamo da je dogadaj A + B pojavljivanje jednog od brojeva 1. 6.

A2 − pojavljivanje broja 2. 2. Za sluˇajne dogadaje A i B. Algebra dogad ¯aja n n 97 Sliˇno definiˇemo zbir i proizvod za viˇe od dva sluˇajna dogad c s s c ¯aja. . A2 . postoje potpuni sistemi dogad ¯aja koji ne moraju biti elementarni dogad ¯aji. Za dogadaje A i B: ¯ A− pojavljivanje parnog broja. A6 − pojavljivanje broja 6. . 6.. ¯ Definicija 5. An koji su takvi da: ¯ .. Definicija 4. tj. B− pojavljivanje broja koji je deljiv sa 3. a dogadaj B ne c ¯ ¯ ostvaruje. Za dogadaje A i B: ¯ A− pojavljivanje jednog od brojeva 1. 2. 3. Med ¯utim. A2 .. An tada su oznake k=1 Ak i k=1 Ak redom. . dogadaj A\B je pojavljivanje jednog od brojeva 1. ¯ ¯ . Za dogadaje A1 .. pa ako se radi o dogad ¯ajima A1 .. ¯ kaˇemo da ˇine potpun sistem dogadaja.. Primer 5. Ako je dogad A− pojavljivanje broja koji je manji ili jednak ¯aj broju 2.njihov zbir je siguran dogadaj. ¯ Definicija 6. imamo da su dogadaji A i B disjunktni. ¯aj c tada dogad A i B ˇine potpun sistem dogad ¯aji c ¯aja za jedno bacanje kocke. a dogad B− pojavljivanje broja koji je ve´i ili jednak broju 3. .... dogadaj A\B je onaj dogadaj c ¯ ¯ ¯ koji se ostvaruje taˇno onda kada se dogadaj A ostvaruje. A 1 + A2 + . B− pojavljivanje neparnog broja.. Za sluˇajne dogadaje A i B kaˇemo da su nesaglasni (ili disc ¯ z junktni) ako je AB = ∅ (ili A ∩ B = ∅). z c ¯ Pri bacanju kocke potpun sistem ˇine elementarni dogad c ¯aji A 1 − pojavljivanje broja 1.1.svaka dva dogadaja su medusobno disjunktna. + An = Ω.9. Primer 6.

naziva se povoljan. 25. m(A) m .broj m nazivamo frekvencijom.relativna frekvencija w(A) = 3 1 = = 0. Tada je: .broj nazivamo relativnom frekvencijom. tj.frekvencija m(A) = 3. Ako se u n ∈ N ponavljanja navedenog eksperimenta do¯aj gad A dogodio m puta. Za dogad A svaki ishod.2 Definicija verovatno´a i osnovne osobine c Oznaˇimo verovatno´u dogad c c ¯aja A sa P (A). istorijski se susre´emo sa slede´im definicijama: c c c 1) Statistiˇka definicija verovatno´a: Neka je u eksperimentu dat sluˇajan c c c dogad A. n Primer 7. kada broj n teˇi beskonaˇnosti. ¯aj Neka ima n elementarnih dogad ¯aja u eksperimentu. u oznaci.98 Glava 9. Verovatno´e c 9. c . c c z c Kra´e zapisujemo sa: c P (A) = lim wn (A). a elemec c ntarni dogad ¯aji su jednako verovatni. u oznaci. 12 4 Verovatno´a dogad c ¯aja A statistiˇki definiˇemo kao broj kome teˇi relac s z tivna frekvencija dogad ¯aja A kada se broj ponavljanja uoˇenog ekspec rimenta n neograniˇeno pove´ava. Tada je ¯aj P (A) = m n ili reˇima: verovatno´a dogad c c ¯aja A jednaka je koliˇniku broja poc voljnih i broja mogu´ih ishoda. pri ¯aj kome se ostvaruje dogad A. w(A). U 12 bacanja kocke broj 2 se pojavio 3 puta. n→∞ gde je wn (A) relativna frekvencija dogad ¯aja A u prvih n ponavljanja eksperimenta. Pre aksiomatskog uvod ¯enja funkcije verovatno´a. tada: ¯aj . . a m povoljnih ishoda za dogad A. 2) Klasiˇna (ili Laplasova) definicija verovatno´a (istorijski se prva poc c javila 1812): Ova definicija odnosi se samo na eksperimente ˇiji je c prostor elementarnih dogad ¯aja (mogu´ih ishoda) konaˇan.

2) normiranost: P (Ω) = 1. tj. n 6 b) Povoljni ishodi su da je pao broj 3. . B ∈ F ⇒ A + B ∈ F . . s z c Definicija 7. 6666 . . c s ¯aja kao funkciju sa sledeVerovatno´e aksiomatski definiˇemo na polju dogad ´im osobinama: c Definicija 8. 2) A ∈ F ⇒ A ∈ F . m = 1. Tada je m = 4. . c Reˇenje: Za dati eksperiment imamo n = 6 mogu´ih ishoda. . A2 . po parovima disjunktni dogadaji (A i ∩ ¯ Aj = ∅ za i = j) iz polja F . Definicija verovatno´a i osnovne osobine c 99 Primer 8. Verovatno´a P () je funkcija koja dogadaje iz polja F prec ¯ slikava na realne brojeve i ima slede´e osobine: c 1) nenegativnost: (∀A ∈ F )(P (A) ≥ 0). pa je P (A) = m 1 = = 0.2. 3) A. s c a) Povoljnih ishoda imamo samo jedan.. pa je m 4 = = 0. Skup (kolekciju) dogadaja F vezanih za eksperiment nazi¯ vamo poljem dogadaja ako vaˇi: ¯ z 1) Ω ∈ F .9. 5 ili 6. P (A) = n 6 3) Geometrijska definicija verovatno´a: Verovatno´a pretstavlja koliˇnik c c c povrˇina (zapremina ili duˇina) povoljnih i mogu´ih ishoda. 3) aditivnost: ako su A1 . 1666 . 4.. . . Kolika je verovatno´a c dogadaja A ako je: ¯ a) A− pao je broj 4. . b) A− pao je broj ve´i od 2. Eksperiment je jedno bacanje kocke. tada je P i Ai = i P (Ai ) .

2) P (∅) = 0. 4) A ⊆ B ⇒ P (A) ≤ P (B). Dokaz: 1) Na osnovu definicije suprotnog dogad ¯aja Ω = A + A . 5) P (A) ≤ 1. Poˇto su dogad s ¯aji A i B\A disjunktni na osnovu aditivnosti verovatno´e imamo P (B) = c P (A) + P (B\A). P (B\A) = P (B) − P (A). 3) A ⊆ B ⇒ P (B\A) = P (B) − P (A). P (A) = 1 − P (A). B ∈ F . 6) P (A + B) = P (A) + P (B) − P (AB). 4) Dokaz sledi na osnovu prethodnog stava i nenegativnosti verovatno´e. 3) Ako je A ⊆ B. i dogad i dogad AB i AB su disjunktni. Neka su dogadaji A. . tada je P (B\A) = P (B) − P (A). Na osnovu poslednje dve jednaˇine eliminacijom P (AB) dobijamo c P (A + B) = P (A) + P (B) − P (AB) . ¯aji A i AB kao 6) Kako je A + B = A + AB i B = AB + AB. na osnovu aditivnosti verovatno´e ¯aji c imamo da je P (A + B) = P (A) + P (AB).100 Glava 9. tj. Verovatno´e c Osnovne osobine verovatno´e navedene su u slede´oj teoremi. 2) Ako u prethodno dokazanom stavu uzmemo da je A = Ω imamo P (Ω) = P (∅) = 1 − P (Ω) = 1 − 1 = 0 . tj. normiranosti i aditivnosti verovatno´e imamo da je c 1 = P (Ω) = P (A + A) = P (A) + P (A) . c 5) Ako u prethodnom stavu biramo B = Ω na osnovu normiranosti verovatno´e sledi tvrd c ¯enje. Tada je: ¯ 1) P (A) = 1 − P (A). P (B) = P (AB) + P (AB) . c c Teorema 1.

Odatle imamo da je P (AB) = = .3. (4. (4. (4. (6. 2). 5 i 6). 4). Povoljni ishodi su (4. pa je njihov broj 6. u oznaci P (B|A). (2. Na 36 6 kraju. Uslovna verovatno´a dogadaja c ¯ B. B ∈ Ω i P (A) > 0. c ¯ Reˇenje: s 1) Potrebno je izraˇunati verovatno´u P (B|A). Da bi smo izraˇunali c c c traˇenu verovatno´u izraˇunajmo najpre verovatno´e dogad z c c c ¯aja AB i A. imamo da je P (A) = = . Povoljni ishodi su c (2. (6. c B− u oba bacanja je pao paran broj. 4). 6 1 (6. (6. pod uslovom da se realizovao dogadaj A. Tada je P (B) = m 9 1 = = . 4). (6. Dogadaji A i ¯ B dati su na slede´i naˇin: c c A− u prvom bacanju je pao broj ve´i od tri. a broj mogu´ih s c c 3 1 ishoda je 6. 2). ¯ 2) ne uzimaju´i u obzir realizaciju dogadaja A.3 Uslovne verovatno´e i nezavisnost dogad c ¯aja Definicija 9. P (B|A) = P (A) Primer 9. (2. Neka su A. (4.9. Poˇto imamo tri broja ve´a od broja tri (4. (6. definiˇe se na ¯ s slede´i naˇin: c c P (AB) . 2). 4). 6). Izraˇunati verovatno´u dogadaja B: c c ¯ 1) pod uslovom da se realizovao dogadaj A. 1 P (A) 6 3 2 2) Mogu´ih ishoda ima 6 · 6 = 36 . 2). imamo da je 1 P (AB) 2 1 P (B|A) = = 6 = = . 4). n 36 4 . 6). 6). (4. Mogu´ih ishoda za dogad c ¯aj 6 2 AB ima 6 · 6 = 36 . 6) i ima ih 9. 2). 6). Uslovne verovatno´e i nezavisnost dogad c ¯aja 101 9. Eksperiment se sastoji u bacanju kocke dva puta.

pod uslovom da se ispuni dogad A i verovatno´a dogad ¯aj c ¯aja B (ne vode´i c raˇuna o dogad c ¯aju A) nisu iste. gde je P (A1 A2 · · · An−1 ) > 0 . 13 karata sa znakom s s s ”srce” i jednog ”kralja srce”.102 Glava 9. P (B|A) = P (B) . Eksperiment se sastoji u izvlaˇenju karte iz ˇpila od 52 karte. Sliˇno definiˇemo nezavisnost dogad c s ¯aja A od dogad ¯aja B: P (A|B) = P (A). s ¯aji . c s Neka je dogadaj: ¯ A− izvuˇena karta je ”kralj”. Iz navedenog zakljuˇujemo da verovatno´a dogad c c ¯aja B zavisi od dogad ¯aja A. ¯ z Primer 10. Na osnovu navedenog razmatranja i definicije uslovne verovatno´e sledi defic nicija nezavisnih dogad ¯aja: Definicija 10. Indukcijom po n mogu´e je dokazati i opˇtije tvrd c s ¯enje: P (A1 A2 · · · An ) = P (A1 )P (A2 |A1 )P (A3 |A1 A2 ) · · · P (An |A1 A2 · · · An−1 ) . 52 4 P (AB) = 1 . dogad A i B su nezavisni. Ako su navedene verovatno´e iste P (B|A) = P (B) prirodno je re´i da c c dogad B ne zavisi od dogad ¯aj ¯aja A. imamo da je: P (A) = 1 4 = . Vratimo se na prethodni primer. Dogadaji A i B su nezavisni ako vaˇi ¯ z P (AB) = P (A) · P (B) . za dogadaje kaˇemo da su zavisni. c B− izvuˇena karta je ”srce”. U suprotnom. 52 Poˇto je P (AB) = P (A) · P (B). tj. c Da li su dogadaji A i B nezavisni? ¯ Reˇenje: Poˇto u ˇpilu od 52 karte imamo 4 ”kralja”. 52 13 P (B) = 13 1 = . a koje glasi: ¯ P (AB) = P (A)P (B|A) = P (B)P (A|B) . Verovatno´e c Iz definicije 9 sledi tvrd ¯enje poznato pod nazivom proizvod verovatno´a c zavisnih dogadaja. Videli smo da verovatno´a dogad c ¯aja B.

A2 . na kompjuteru c c II je 0.. imamo da je s P (Ai B) = P (Ai )P (B|Ai ). 2. . Poˇto je P (Ai ) > 0.. . Za svaki dogadaj B ∈ F vaˇi ¯ z n P (B) = i=1 P (Ai ) · P (B|Ai ) . . n.. A3 − na kompjuteru III narezan je jedan CD.... Na osnovu poslednje dve jednaˇine sledi tvrd c ¯enje teoreme. Formula totalne verovatno´e c 103 9. Verovatno´a da ´e se na kompjuteru I narezati neispravan CD je 0... . Dokaz: Kako dogad A1 . Primer 11.9. Tada je n P (B) = i=1 P (Ai B) .4 Formula totalne verovatno´e c Teorema koju ´emo navesti poznata je pod nazivom formula totalne c verovatno´e: c Teorema 2. An ˇine potpun sistem dogadaja i ¯ c ¯ neka je P (Ai ) > 0. n.. a na kompjuteru III narezano je 30 CD-a. 1. 2 i na kompjuteru III je 0.... . i = 1. 4. Kolika je verovatno´a da se nareˇe c z na sluˇajan naˇin na jedan od ova tri kompjutera jedan CD i da on bude c c neispravan? Reˇenje: Oznaˇimo dogad s c ¯aje A1 − na kompjuteru I narezan je jedan CD.4. Neka dogadaji A1 . 2.. n. A2 .. A2 − na kompjuteru II narezan je jedan CD. B− narezan je jedan neispravan CD na jednom od tri kompjutera. An ˇine potpun sistem dogad ¯aji c ¯aja imamo n da je B = i=1 Ai B i dogad Ai B su med ¯aji ¯usobno disjunktni. i = 1. Na kompjuteru I narezano je 15 CD-a. na kompjuteru II narezano je 45 CD-a. i = 1.. . 2.

. A2 . 90 3 na osnovu prethodne teoreme imamo da je P (B) = P (A1 ) · P (B|A1 ) + P (A2 ) · P (B|A2 ) + P (A3 ) · P (B|A3 ) = 1 1 1 15 1 · 0.. 2. 4 = = = 0.. P (B) Tvrd ¯enje teoreme sledi na osnovu poslednje jednaˇine i formule totalne c verovatno´e. . 25 . An ˇine potpun sistem dogadaja i ¯ neka je P (Ai ) > 0..104 Kako je P (A1 ) = 15 1 = . Ako je narezan jedan neispravan CD na navedena tri raˇunara. Odgovor na ovo pitanje daje teorema poznata pod nazivom Bajesova formula. c Primer 12. Neka su dati uslovi kao u prethodnom primeru.. P (Ai )P (B|Ai ) i=1 je Dokaz: Na osnovu P (Ai B) = P (Ai )P (B|Ai ) = P (B)P (Ai |B) imamo da P (Ai |B) = P (Ai )P (B|Ai ) . P (B) > 0. 90 2 P (A3 ) = 30 1 = . 90 6 Glava 9. koja je verovatno´a da je c c narezan na: 1) raˇunaru I ? c 2) raˇunaru II ? c 3) raˇunaru III ? c Reˇenje: Na osnovu Bajesove formule imamo: s . Verovatno´e c P (A2 ) = 45 1 = . 1 + · 0. 2. i = 1. k = 1. Neka je takode i B ⊂ Ω. a koja glasi: c ¯ Teorema 3. Neka dogadaji A1 . . n.. 6 2 3 60 4 Pod uslovima iz prethodne teoreme moˇemo postaviti i pitanje: kolika z je verovatno´a realizacije dogad c ¯aja A i pod uslovom da se realizuje dogad ¯aj B. n .. ¯ Tada vaˇi z P (Ak |B) = P (Ak )P (B|Ak ) n . 2 + · 0. ...

4. 2 2 = 2 = 10 = . Ako je eksperiment jedno bacanje novˇi´a navesti elementarne dogadaje. 1 1 15 P (Ai )P (B|Ai ) 4 4 2) P (A2 |B) = P (A2 )P (B|A2 ) 3 i=1 3) P (A3 |B) = P (A3 )P (B|A3 ) 3 i=1 9. Ovaj postupak se s c c s ponavlja ˇetiri puta. 1 1 5 P (Ai )P (B|Ai ) 4 4 2 1 · 0. B\A i izraˇunati verovatno´e traˇenih dogadaja.5 Zadaci 1. c c c z ¯ 3. Bacaju se dve kocke istovremeno. Koliko iznosi verovatno´a da su izvuˇene od ˇetiri c c c c karte . AB. 3) palo je jedno pismo. Pokazati da je A\B = AB . Na´i: A + B. B− zbir dobijenih brojeva jednak je broju 9. 1 1 . 5.5. 2) bar tri grba. = 6 = 60 = 1 1 15 P (Ai )P (B|Ai ) 4 4 1 1 · 0. Iz ˇpila od 52 karte izvlaˇi se karta i vra´a u ˇpil. ¯ cc 2. A\B. Odrediti verovatno´u da su cc c c 1) pala tri grba. 4) nije pao ni jedan grb. Zadaci P (A1 )P (B|A1 ) 3 i=1 105 1) P (A1 |B) = 1 1 · 0. 4 8 = 3 = 15 = .9. cc ¯ Navesti elementarne dogadaje i za bacanje dva novˇi´a. Novˇi´ se baca ˇetiri puta. Neka su dogadaji ¯ A− zbir dobijenih brojeva je deljiv sa 5.

a u drugoj 12 belih i 7 crvenih. Kolika je verovatno´a da se uzme bar c jedna bela kuglica? 10. a kolika da c je krenuo iz Sombora? .106 1) bar dve ”dame”? 2) tri crvene ”dame”? 3) jedna ”dama srce” ? Glava 9. Izraˇunati verovatno´u da su c c 1) sve tri uzete kuglice crvene. P (B|A) = 0. iz c Subotice 0. Kolika je verovatno´a da meta bude pogodena bar jec ¯ dnom? 8. Izvlaˇe se odjednom tri c kuglice. U kutiji se nalazi 12 belih i 4 crvene kuglice. koja je verovatno´a da je on krenuo iz Zrenjanina. Neka je P (A|B) = 0. Dva strelca gadaju po jednom u metu. U dve kutije se nalaze bele i crvene kuglice. 35 . 3) sve tri uzete kuglice bele. 6. Na´i: P (A). 9. U Novi Sad dolaze 53 automobila iz Sombora. 2) uzete dve bele i jedna crvena. 4 i P (B) = 0. 1 . 7. a drugi 0. Na sluˇajan naˇin se bira jedna c c kutija i iz nje se uzimaju dve kuglice. 2. 5 i iz Zrenjanina 0. U prvoj se nalazi 9 belih i 5 crvenih. c P (AB) i P (B|A). 7. 42 iz Subotice i 47 iz Zrenjanina. Verovatno´a da prvi pogodi metu ¯ c je 0. 6 . Verovatno´a da se pokvari automobil iz Sombora je 0. Verovatno´e c 4) tri ”dame” i jedan ”kralj”? 5) ˇetiri ”asa”? c 6. Kolika je verovatno´a da jedan sluˇajno c c izabran automobil koji je krenuo ka Novom Sadu ima kvar? Ako je automobil imao kvar.

e. U ovom periodu induktivni metod zamenjen je deduktivnim i pristupa se sistematskom izlaganju ˇinjenica. uoˇeni su c slede´i nedostaci: c 107 . godina pre n. a nastala je u Egiptu zbog neoc c phodnosti merenja imanja i oznaˇavanja med posle poplava Nila. dok danas izuˇava apstraktne objekte. oblika i veliˇina s c z c predmeta realnog sveta. saˇinjeno od 13 knjiga. U ovim knjigama c Euklid iznosi stavove koji su jako bliski danaˇnjem aksiomatskom zas snivanju geometrije. Gec ¯a ometrija se u proˇlosti bavila izuˇavanjem poloˇaja. 2) U V I veku pre n. odnosno. U c poˇetku se do opˇtih osobina dolazilo na osnovu nekoliko eksperic s menata.1 Razvoj geometrije Geometrija je jedna od najstarijih matematiˇkih disciplina. veliki doprinos razvoju geometrije tog doba dali su Platon i Aristotel koji daju prve nagoveˇtaje aksiomatskog zasnivanja ges ometrije. Grci su preuzeli od Egip´ana i Vavilonaca vode´u c c ulogu u razvoju geometrije.e. uglavnom zaslugama Talesa i Pitagore. koje predstavljaju vrhunac deduktivnog c metoda i daju najve´i doprinos razvoju geometrije. c 3) Oko 300. Pored njih. induktivnom metodom (nepotpunom indukcijom). Euklid je objavio svoje kapitalno delo Elementi.Glava 10 Geometrija 10. Osvrnimo c se ukratko na istorijski razvoj geometrije. Pored svih dobrih strana ovog dela. Navedeni metod bio je pogodan samo za neke prostije figure. posmatranjem i intuicijom. 1) Reˇ geometrija znaˇi zemljomerstvo.

ravan (oznaˇavamo ih malim grˇkim slovima α.definiˇu se osnovni pojmovi. c 7) U prvoj polovini XIX veka Lobaˇevski uvodi neeuklidsku geometriju. bazirane na zc Hilbertovom sistemu aksioma. c . ..paralelno.). 10. c 4) U I i II veku pre n. . ¯ . uvodi se ravna i sferna trigonometrija. U Hilbertovom sistemu aksioma osnovni pojmovi su: .. B. .108 Glava 10.. Da taˇka A pripada pravoj q (prava q sadrˇi z c z taˇku A) oznaˇavamo A ∈ q.2 Osnove Hilbertovog sistema aksioma U daljem tekstu izloˇi´emo aksiome Euklidske geometrije.aksiome Euklidovog sistema nisu med ¯usobno nezavisne.izmedu.. II aksiome rasporeda. 5) U prvoj polovini XV II Dekart razvija analitiˇku geometriju. γ. c 6) U XV III dolazi do otkri´a diferencijalne geometriju. s .. c.).taˇka (oznaˇavamo ih velikim slovima A. Geometrija . c c a osnovne relacije predstaljaju relacije: . . . β. c c .prava (oznaˇavamo ih malim slovima a.e.). c c .podudarno. . Sistem aksioma predstavljen je u pet grupa aksioma: I aksiome veze (ili pripadnosti ili incidentnosti). b.prilikom dokazivanja tvrd ¯enja Euklid se ˇesto oslanjao na slike i c time ˇinio dokaz nekorektnim.. c 8) Krajem XIX Hilbert je dao sistematizaciju geometrije u delu Osnovi geometrije. C.pripada (”se sadrˇi”).

c c Navedenim aksiomama su potpuno odred ¯eni svi odnosi izmed taˇaka. Postoje ˇetiri nekomplanarne taˇke. Dve razliˇite prave imaju najviˇe jednu zajedniˇku taˇku. 109 Definicija 1. c s c c Dokaz: Pretpostavimo suprotno. Aksioma I 6. c c 10. tada one imaju nac c jmanje joˇ jednu zajedniˇku taˇku (tj. Svaka ravan sadrˇi najmanje tri nekolinearne taˇke. V aksioma paralelnosti. IV aksiome neprekidnosti. s c c c Aksioma I 7. z Aksioma I 5. Skup svih taˇaka nazivamo prostor i oznaˇavamo ga sa E 3 .2. Za svake dve razliˇite taˇke postoji jedna i samo jedna prava c c koja ih sadrˇi. Tri ili viˇe taˇaka su kolinearne ako postoji prava koja ih s c sadrˇi (taˇke pripadaju istoj pravoj). ˇto je kontradikcija sa z s polaznom pretpostavkom. Svaka prava sadrˇi najmanje dve razliˇite taˇke. pa je p = q. prava pripada ravni). dve razliˇite prave p i q imaju bar dve c zajedniˇke razliˇite taˇke A i B. Cetiri ili viˇe taˇaka su komplanarne ako postoji ravan koja s c ih sadrˇi (taˇke pripadaju istoj ravni).10. Ako dve ravni imaju zajedniˇku taˇku. z c c Aksiome veze ˇine grupu od 7 aksioma: Aksioma I 1. imaju zajedniˇku pravu).2. Za svake tri nekolinearne taˇke postoji jedna i samo jedna c ravan koja ih sadrˇi. . z c c Aksioma I 2.1 Aksiome veze Definicija 2. z c ˇ Definicija 3. z c Aksioma I 4. c c c onda sve taˇke te prave pripadaju toj ravni (tj. ¯u c pravih i ravni. Ako dve razliˇite taˇke neke prave pripadaju jednoj ravni. Osnove Hilbertovog sistema aksioma III aksiome podudarnosti. Teorema 1. Na osnovu aksiome I 2 taˇke A i B odred c c c c ¯uju jednu i samo jednu pravu koja ih sadrˇi. z Aksioma I 3.

Tada su A. Analogno c s c c vaˇi i za pravu q. Aksioma II 3. B i C. Neka su A. u oznaci p ∩ q = A. Za dve prave p i q kaˇe se da se seku ako imaju samo jednu z zajedniˇku taˇku A. Neka su A. Aksioma II 4. Neka su A. npr. ¯ Dokaz: Neka se prave p i q seku u taˇki A. Teorema 3. Ukoliko je taˇka B izmed taˇaka A i C to ´emo oznaˇavati c c ¯u c c c sa A − B − C . Prema aksiomi I 1 na pravoj c p. takva da je A − B − C .2 Aksiome rasporeda Aksiomama rasporeda bliˇe su utvrd z ¯ene osobine relacije ”izmed za tri ¯u” kolinearne taˇke. c c Aksioma II 2. pa prema aksiomi I 4 postoji jedna i samo jedna ravan c α koja ih sadrˇi. c Tada nije A − C − B . To znaˇi da ove dve prave odred c ¯uju ravan α. Prema tome B i C pripadaju ravni α. B i C tri kolinearne taˇke za koje je A − B − C . Tada postoji c c taˇka C ∈ p. Prava i taˇka van date prave odreduju jednu i samo jednu rac ¯ van. 10. na primer taˇka B. te prema aksiomi I 4 postoji z c jedna i samo jedna ravan α koja ih sadrˇi. Geometrija Definicija 4. c Tada je C − B − A . Aksiome rasporeda ˇine grupu od 6 aksioma: c Aksioma II 1.2. a prema aksiomi I 5 prave p i q z pripadaju ravni α. Ove tri taˇke su nekolinearne. Neka su A i B dve razliˇite taˇke prave p. sem taˇke A. B i C tri c c nekolinearne taˇke. B i C tri kolinearne taˇke za koje je A − B − C . Dve prave koje se seku odreduju jednu i samo jednu ravan. Jedinstvenost ravni α sledi na osnovu aksiome I 4. c Tada su svake dve od navedenih taˇaka razliˇite. postoji bar joˇ jedna taˇka. Prema aksiomi I z 5 sledi da i prava p pripada ravni α.110 Glava 10. c Teorema 2. onda ´emo pravu q ˇesto c c c c oznaˇavati i sa p(AB). c c Ako na pravoj q postoje razliˇite taˇke A i B. c . Prema aksiomi I c 1 na pravoj p postoje dve razliˇite taˇke. B i C tri kolinearne taˇke za koje je A − B − C . Dokaz: Neka je p prava i A taˇka koja joj ne pripada.

(Paˇova aksioma) Neka su A. II 2 i II 3 mogu´e je dokazati slede´u teoremu. a da su taˇke B i C prave p sa iste strane u odnosu na c c taˇku A (ili da su taˇke A i B prave p sa iste strane u odnosu na taˇku C). Tada vaˇi jedna i samo c z jedna od tri relacije: A − B − C. A − C − B ili C − A − B . A − C − B. tako da c ¯ c ne sadrˇi taˇku B i seˇe pravu p(AC) u taˇki D tako da je A − D − C .10. z c c c Tada prava p seˇe pravu p(BC) u taˇki G tako da je B − G − C ili seˇe c c c pravu p(AB) u taˇki F tako da je A − F − B . B i C tri kolinearne taˇke. Na osnovu aksioma II 5. c s c z Na osnovu aksioma II 4 i II 6 mogu´e je dokazati slede´u teoremu. z z s c Na osnovu navedene teoreme mogu´e je pokazati da postoji beskonaˇno c c mnogo unutraˇnjih taˇaka svake duˇi. Svaka duˇ sadrˇi bar jednu unutraˇnju taˇku. c c c . takve da je c c A − B − C . Tada kaˇemo da su taˇke A i C prave p sa raznih strana u z c odnosu na taˇku B. Duˇ AB kod koje je odredeno da je A poˇetna i B krajnja z ¯ c − − → taˇka nazivamo orjentisana duˇ. a ostale taˇke unutraˇnje taˇke duˇi. s c z Definicija 6. Neka su A. Neka su A. Taˇke A i B ¯ z c nazivamo krajevi. c c Teorema 5. Za dve razliˇite taˇke A i B. Definicija 5. B i C tri kolinearne taˇke. skup navedenih taˇaka i taˇaka c c c c prave p(AB) izmedu A i B nazivamo duˇ. Osnove Hilbertovog sistema aksioma 111 Aksioma II 5. u oznaci AB. c c Teorema 4.2. B i C tri razliˇite taˇke prave p. c C D A F G p B p' Slika 1. Tada vaˇi bar jedna c z od tri relacije: A − B − C. Neka su A. B i C tri nekolinearne s taˇke i p prava koja pripada ravni odredenoj taˇkama A. c z Definicija 7. Aksioma II 6. u oznaci AB . B i C. ili C − A − B .

c Taˇka na pravoj odred c ¯uje dve poluprave. Ako postoji jedna zajedniˇka z c c c taˇka kaˇemo da su taˇke A i B ravni α sa raznih strane prave p. u oznaci Op. 1 Terminologija je prilagod ¯ena aktuelnim sadrˇajima u osnovnoj ˇkoli. Neka prava p i taˇke A i B pripadaju c ravni α. Taˇku O nazivamo teme. b) i ugaona oblast je skup svih taˇaka ravni koje ne pripadaju toj c ugaonoj liniji. Neka kraci ∠pOq pripadaju istoj pravoj. Ugao. Ugaona linija pOq deli ravan kojoj pripada na dva dela koje nazivamo ugaone oblasti. prava u ravni dve poluravni. Tada ako je: 1) Op = Oq onda ∠pOq nazivamo opruˇen ugao. z s . Definicija 12. Neka je data prava p i taˇka O koja joj pripada. a poluprave Op i Oq kraci c ugla. je unija dve poluprave Op i Oq sa zajedniˇkom poˇetnom taˇkom O. Taˇku O nazivamo poˇetak poluprave. u oznaci pOq. onda ∠pOq nazivamo pun ugao. Definicija 13. Definicija 11. c z c c c Definicija 10. je unija ugaone linije pOq i jedne njene ugaone oblasti. ¯ Definicija 14. c c Teorema 6. Skup taˇaka c c prave p odreden taˇkom O i svim taˇkama prave p sa iste strane taˇke O ¯ c c c nazivamo poluprava. z 2) Op = Oq a) i ugaona oblast je prazan skup. (Ugaona linija pOq odreduje dva ugla). u oznaci ∠pOq. c c Definicija 9. a poluprac c c c ve Op i Oq kraci ugaone linije. Neka je data ravan α. Ugaona linija1 . Poluravan sa graniˇnom pravom p ravni α je skup svih taˇaka prave p i svih taˇaka ravni α koje su sa iste strane prave p. Tada kaˇemo da su taˇke A i B ravni α sa iste strane prave p ukoliko z c duˇ AB nema zajedniˇkih taˇaka sa pravom p. Na osnovu teoreme 2 mogu´e je dokazati slede´u teoremu. u oznaci pα . a ravan u prostoru dva poluprostora. onda ∠pOq nazivamo nula ugao.112 Glava 10. Geometrija Definicija 8. Taˇku O nazivamo teme. Ugaona linija pripada jednoj i samo jednoj ravni.

. Ako je 1) A1 = An izlomljena linija je otvorena. Mnogougao deli ravan kojoj pripada na dve oblasti. Za ∠pOq i ∠qOr kaˇemo da su susedni. c z An−1 An su stranice mnogougla (slika 3).. Ugao nazivamo: 1) prav . .10. Uniju duˇi A 1 A2 .. 2) oˇtar ..ako je jednak svom uporednom uglu.. a duˇi A1 A2 .A2 .. A2 A3 . . . q p O r Slika 2. Osnove Hilbertovog sistema aksioma 113 Definicija 15... Za n ≥ 3 neka je A1 . Definicija 16.. unutraˇnju i spoljaˇnju. c c c Definicija 17. s 3) tup . s s An-1 A3 An = A1 A2 Slika 3. An su temena. Taˇke A1 .... A2 . An konaˇan skup taˇaka iste ravni gde nikoje tri taˇke nisu kolinearne.2. Navedene susedne z uglove nazivamo uporednim ako kraci Op i Or pripadaju istoj pravoj i pri tome Op = Or (slika 2). c z An−1 An nazivamo izlomljena linija.ako je ve´i od svog uporednog ugla. 2) A1 = An izlomljena linija je zatvorena i naziva se mnogougaona linija ili mnogougao... A2 A3 .ako je manji od svog uporednog ugla.

Taˇke B i C su jednako udaljene od taˇke A ako je AB ∼ c c = AC. = Aksioma III 2. c = Aksioma III 6. tada je AB ∼ A B . CA ∼ C A i BD ∼ B D . Ako su duˇi AB i CD u relaciji podudarno. BC = = = = Elementarno se dokazuje slede´a teorema. takve da je AB ∼ A B .114 Glava 10. B i C i A . Tada u c c = poluravni pα postoji jedna i samo jedna taˇka C takva da je AC ∼ A C i c = ∼BC.3 Aksiome podudarnosti Istorijski gledano. Borsuka i s ˇ Smieleve. Neka su A. osim ˇto c c s susedne stranice imaju zajedniˇka temena. c Teorema 7. Paˇ. . Ako je AB ∼ CD i A = B. s 10. Hilbert. tada je CD = EF . Neka su A i B razliˇite taˇke i C poˇetna taˇka poluprave c c c c Cp. pri c z c z ∼ A C i BC ∼ B C . c s z = Definicija 21. z Definicija 19.2. Mnogougaona povrˇ je unija svih taˇaka mnogougla i njes c gove unutraˇnje oblasti. to piˇemo AB ∼ CD . Mnogougao je: 1) prost . Geometrija Definicija 18. BC = Aksioma III 7. Na skupu duˇi relacija podudarnosti je relacija ekvivalencije. Tada na polupravoj Cp postoji taˇka D takva da AB ∼ CD. a D i D taˇke polupravih BC i B C takve da je: AB ∼ A B . c 2) sloˇen . z s = z kaˇemo da su one jednake. Veronez. Aksiome podudarnosti daju osobine relacije podudarno i one ˇine grupu od 7 aksioma: c Aksioma III 1.zmatrali su redom: Euklid. Taˇka S je srediˇte duˇi AB ako je S ∈ AB i AS ∼ BS. koja se odnosi na dve duˇi. c c = ∼ B C . Peano.u suprotnom. Neka su A. B i C dve trojke nekolinearnih taˇaka redom. relaciju ”podudarno”. AB ∼ BA = ∼ Aksioma III 3. Ako je AB ∼ CD i AB ∼ EF. = = Aksioma III 4. B i C tri nekolinearne taˇke i neka su A i B c dve taˇke graniˇne prave p poluravni pα. tada je C = D. z Definicija 20.ako nikoje dve stranice nemaju zajedniˇkih taˇaka. ˇemu je AC = c = = Aksioma III 5. z ra. Ako taˇka C pripada duˇi AB i taˇka C duˇi A B . Tada je AD ∼ A D .

Merenje duˇi zasniva z z se na aksiomi. .. Aksioma V 1. ∼ An−1 An . 2) CD ∼ AA1 ∼ A1 A2 ∼ . z z z Tada na pravoj p postoji taˇka C koja pripada svim duˇima toga niza... do sad navedene aksiome nisu dovoljne. Definicija 22. c z 2) ne postoji duˇ koja leˇi unutar svih duˇi datog niza. A2 B2 ..2...). poznatoj kao Arhimedova aksioma.2. z z Potrebno je utvrditi i obrnuto . (Kantorova) Neka je na bilo kojoj pravoj p dat beskonaˇan niz duˇi A1 B1 .5 Aksioma paralelnosti Euklidska geometrija je geometrija u kojoj vaˇi slede´a aksioma.10. Aksioma IV 2. c c q . Osnove Hilbertovog sistema aksioma 115 10. n = 1. U ravni α odredenoj pravom p i taˇkom A ∈ p postoji jedna ¯ c i samo jedna prava q koja sadrˇi taˇku A i nema zajedniˇkih taˇaka sa z c c c pravom p. . A3 ..postojanje duˇi ˇija je duˇina jednaka unaz c z pred datom pozitivnom broju. Da bismo mogli ustanoviti proces z merenja duˇi. takvih da c z 1) svaka slede´a leˇi unutar prethodne (A n+1 Bn+1 ⊂ An Bn . koja omogu´ava da se za c svaku duˇ samo na jedan naˇin odredi neki pozitivan broj koji nazivamo z c duˇinom duˇi. Prave p i q su paralelne. poznata z c i kao peti Euklidov postulat. 2.An−2 − An−1 − An ... u oznaci p q pripadaju istoj ravni i nemaju zajedniˇkih taˇaka.. A1 − A2 − A3 . Znaˇi. A2 .2. (Arhimedova) Neka su AB i CD proizvoljne duˇi. Tada z na polupravoj AB postoji konaˇan broj taˇaka A 1 . . ako je p = q ili p i . An takvih da je c c 1) A − A1 − A2 . c Aksioma IV 1. c z 10.. . = = = = 3) B ∈ An−1 An i B = An−1 . neeuklidske geometrije..4 Aksiome neprekidnosti Na osnovu prethodno navedenih aksioma mi smo u mogu´nosti da utvrdic mo da li postoji jednakost dve duˇi. potrebno je uvesti joˇ jednu aksiomu c s na osnovu koje bi ovo bilo mogu´e. Na bazi prve ˇetiri grupe aksioma (apsolutna geometrija) i drugaˇijim intec c rpretacijama navedene aksiome izgrad ¯uju se tzv.

navodimo sc slede´u definiciju. z c Definicija 27 Neka je ρ bijektivno preslikavanje skupa taˇaka X na skup c taˇaka X . ako joj pripada β . c c α . = tada kaˇemo da je ρ izometrijska transformacija. c c Teorema 9. Nije teˇko pokazati da izometrijska transformacija preslikava duˇ na podus z darnu duˇ i ugao na podudaran ugao. relacija paralelnosti je relacija ekvivalencije. Na skupu pravih. Dve prave su mimoilazne ako ne pripadaju istoj ravni. Definicija 24. Pre toga. c c Definicija 25 Dve ravni α i β su paralelne.116 Glava 10. u oznaci α ili ako nemaju zajedniˇkih taˇaka. u oznaci p ili sa njom nema zajedniˇkih taˇaka. Neka se prave p(AB) = q i p seku u taˇki S koja je srediˇte c s duˇi AB . U ovoj glavi ´emo na osnovu aksioma podudarnosti i definicije c c izometrijske transformacije definisati relaciju podudarnosti figura. c Definicija 26. Ako je c (∀A. Geometrija Definicija 23. Teorema 8. z Ako postoji taˇka C ∈ X takva da je ρ(C) = C. B ∈ X)(AB ∼ ρ(A)ρ(B) ). c Definicija 28 Za geometrijske figure F 1 i F2 kaˇemo da su podudarne ako z postoji izometrijska tranformacija ρ takva da je ρ(F 1 ) = F2 . z . Dve razliˇite paralelne prave odreduju jednu i samo jednu rac ¯ van. onda kaˇemo da je taˇka c z c C invarijantna taˇka pri transformaciji ρ. z Za navedene prave q i p kaˇemo da su normalne i to oznaˇavamo q⊥p . Na osnovu aksiome paralelnosti mogu´e je dokazati slede´u teoremu.3 Geometrijske figure U daljem izlaganju neprazan skup taˇaka zva´emo geometrijska figura ili c c kra´e figura. ako su jednake 10. Pored toga naveˇ´emo i neke figure u ravni i u prostoru. Prava p je paralelna ravni α. Ako je pri tome ∠pSq prav ugao kaˇemo da je prava p simetrala z z duˇi AB .

c c dok na osnovu veliˇine uglova na: c 1) pravougle (jedan ugao je prav).3. Osnovni elementi trougla su stranice i uglovi. s s 3) tupougle (jedan ugao tup).10. Trougao je mnogougao sa tri stranice. Dva trougla su podudarna ako su dve stranice i njima zahva´en ugao c jednog trougla podudarni odgovaraju´im dvema stranicama i odgovaraju´em c c uglu drugog trougla. Na slici 4 navedeno je standardno obeleˇavanje stranica. Kod pravouglog trougla stranice koje obrazuju prav ugao nazivamo kraci. ˇetvorougao i krug c Definicija 29. Stav 1. 2) oˇtrougle (svi uglovi oˇtri). 3) raznostraniˇne (sve tri stranice razliˇite). Navodimo sada ˇetiri stava o podudarnosti trouglova koji imaju veliku c primenu u geometriji. .1 Trougao. C g b a A c b B a Slika 4.3. dok preostalu stranicu nazivamo hipotenuza. uglova i temena trougla. Geometrijske figure 117 10. Kod jednakostraniˇnog trougla c jednake stranice nazivamo kraci. z Na osnovu veliˇine stranica trouglove delimo na: c c 1) jednakostraniˇne (jednake sve tri stranice). 2) jednakokrake (jednake dve stranice). dok preostalu tre´u stranicu nazivamo osc nova.

Uglovi na osnovici jednakokrakog trougla su jednaki. Zbir tri unutraˇnja ugla trougla jednak je zbiru dva prava s ugla. ¯ Teorema 11. Dva trougla su podudarna ako su dve stranice i ugao naspram ve´e c od njih jednog trougla podudarne odgovaraju´im stranicama i odgovaraju´em c c uglu drugog trougla. c Stav 4. Dva trougla su podudarna ako su sve tri stranice jednog trougla podudarne odgovaraju´im stranicama drugog trougla. 3) trapezoid (bez paralelnih stranica). Slika 5. Takod i slede´e teoreme se ˇesto koriste u dokazima raznih tvrd ¯e c c ¯enja u geometriji.118 Glava 10. Zbir ma koje dve stranice trougla ve´i je od tre´e stranice. c z Teorema 10. Dva trougla su podudarna ako su jedna stranica i na njoj nalegla dva ugla jednog trougla podudarni odgovaraju´oj stranici i odgovaraju´im c c uglovima drugog trougla. Dokaze ovih teorema ostavljamo ˇitaocu za veˇbu. Stav 3. Vaˇi i obrnuc z c z to tvrdenje. Teorema 12. c c Razlika ma koje dve stranice trougla manja je od tre´e stranice. Geometrija Stav 2. 2) trapez (jedan par paralelnih stranica). Teorema 13. Cetvorougao je mnogougao sa ˇetiri stranice. U trouglu naspram ve´e stranice leˇi ve´i ugao. c Prema broju paralelnih stranica moˇemo izvrˇiti slede´u klasifikaciju z s c ˇetvorouglova (slika 5 sa leva na desno): c 1) paralelogram (dva para paralelnih stranica). c ˇ Definicija 30. .

z Teorema 16. Kvadrat je pravougaonik ˇije su sve stranice jednake. c z c C O . 119 2) zbir susednih uglova jednak je zbiru dva prava ugla (opruˇenom uglu). Definicija 33. Definicija 32. B i C koje pripadaju c c kruˇnici (slika 6) i neka je taˇka C sa iste strane kao centar O u odnosu z c na pravu p(AB). r A D B a Slika 6. z 3) dijagonale se polove. Neka su date tri med ¯usobno razliˇite taˇke A. c Taˇku O nazivamo centar. Geometrijske figure Teorema 14. Navedeni krug oznaˇavamo sa k(O. dok se skup taˇaka A ravni z c α takvih da je OA ≤ r naziva krug. Definicija 31. D) seku pod pravim uglom i neka prava a i krug k(O. Neka su date taˇka O i duˇ r ravni α. Za svaki paralelogram vaˇi: z 1) naspramne stranice (uglovi) su jednake. a duˇ r polupreˇnik kruga. Paralelogram je kvadrat ako i samo ako su mu dijagonale jednake. Skup svih taˇaka A c z c ravni α takvih da je OA = r naziva se kruˇnica. r). 2) dijagonala deli ugao na dva jednaka ugla (dijagonala je simetrala ugla). r) imaju jednu zajedniˇku taˇku B .3. B) i p(O. Tada: c c . Pravougaonik je paralelogram ˇiji su svi uglovi jednaki (prac vi uglovi). Neka se prave p(A. c Teorema 15.10. Pravougaonik je kvadrat ako i samo ako vaˇi: 1) dijagonale se seku pod pravim uglom (normalne su).

2 . c Unija dve poluravni α i β (strane dijedra) sa zajedniˇkom graniˇnom c c pravom p (ivica dijedra) naziva se diedarska povrˇ. 6) ∠ACB je periferijski ugao koji odgovara centralnom uglu ∠AOB . c 2) AB je tetiva kruga k(O. Centralni ugao je dva puta ve´i od odgovaraju´eg periferijskog c c ugla. Geometrija 1) p(AB) je seˇica kruga k(O. u oznaci ∠αpβ. Diedarska s povrˇ deli prostor E3 na dva disjunktna dela koje nazivamo diedarske oblasti. u oznaci αpβ. 3) duˇina ON je centralno rastojanje tetive AB. c 5) ∠AOB je centralni ugao koji odgovara tetivi AB. g a p b Slika 7. Figura je konveksna ako za svake dve taˇke A i B koje pripadaju figuri duˇ AB cela c z pripada figuri. r). s Definicija 34. 10.2 Geometrijske figure u prostoru Ograniˇimo naredne definicije na konveksne figure u prostoru 2 . r). Ugao diedra ∠αpβ je presek ravni γ i diedra ∠αpβ . Teorema 17. z 4) prava a je tangenta u taˇki B.120 Glava 10. Diedar.3. ¯ s Neka je ravan γ (slika 7) normalna na ivicu p diedra ∠αpβ . je unija diedarske povrˇi αpβ i s jedne od oblasti odredene tom povrˇi .

SA2 . c Definicija 39... sa tim delom prostora. 4) navedeni rogalj je n -tostrani rogalj. Prizma je poliedar sa dve podudarne mnogougaone povrˇi s koje pripadaju razliˇitim paralelnim ravnima (osnove prizme).. Prizma je prava ako su boˇne ivice normalne na osnovu (u c suprotnom je kosa.. Rogalj je skup svih polupravih sa zajedniˇkom z c poˇetnom taˇkom S koje sadrˇe po jednu taˇku datog mnogougla. . Neka je A1 . c 3) uglovi ∠A1 SA2 . Dijagonalan presek prizme je presek prizme sa ravni koja sadrˇi dve nez susedne boˇne ivice prizme. Pravilan poliedar je poliedar ˇije su stranice pravilne i poc dudarnee mnogougaone povrˇi. Za n = 3 imamo trostrani rogalj koji se naziva i triedar (slika 8). Definicija 36. c ... slika 9). Preostale c stranice se nazivaju boˇne stranice. ∠A2 SA3 .. ∠An SA1 su strane ili iviˇni uglovi roglja. Pravilna prizma je prava prizma ˇija je osnova c pravilan mnogougao. Definicija 37. c 2) poluprave SA1 . A2 .10. SAn su ivice roglja. c c z c 1) Taˇka S je vrh roglja.3. An mnogougao i S taˇka koja ne pripada c ravni u kojoj leˇi mnogougao. Geometrijske figure 121 Definicija 35. Poliedar je unija mnogougaonih povrˇi koje potpuno ogranis ˇavaju deo prostora.. c S A1 A2 A3 Slika 8. .. s Definicija 38. .

Definicija 46. a duˇ r polupreˇnik lopte. Kocka je kvadar ˇije su sve strane kvadrati. Valjkasta povrˇ je figura koja se dobija obrtanjem pravougas onika oko ose koja sadrˇi jednu njegovu stranicu. c z c . Prava kruˇna konusna povrˇ je figura koja se dobija obrtaz s njem pravouglog trougla oko ose koja sadrˇi jednu njegovu katetu. c Definicija 43. Neka su date taˇka O i duˇ r prostora E 3 . c Definicija 41 Kvadar je pravi paralelopiped ˇija je osnova pravougaonik. Valjak (slika 10) je figura z koja se dobija obrtanjem odgovaraju´e pravougaone povrˇi oko navedene ose. Piramida je poliedar ˇija je jedna strana (osnova) mnoc gougaona povrˇ. Taˇku O nazivamo centar. Definicija 45. Geometrija Slika 9. Prava z kupa je figura koja se dobija obrtanjem odgovaraju´e trougaone povrˇi oko c s navedene ose.122 Glava 10. a ostale boˇne strane su trougaone povrˇi koje obrazuju s c s rogalj. Paralelopiped je prizma ˇija je osnova paralelogram. Skup svih taˇaka c z c A prostora E3 takvih da je OA = r naziva se sfera. Definicija 44. c s Slika 10. dok se skup taˇaka A c prostora E3 takvih da je OA ≤ r naziva lopta. c Definicija 42. Definicija 40. Navedenu loptu oznaˇavamo c sa l(O. r).

dok je lopta figura koja z z c se dobija obrtanjem kruga oko navedene ose.4 Merenje u geometriji Najznaˇajnije geometrijske veliˇine su : duˇina. Na slici 11 (sa leva na desno) date su kupa i lopta. c c z s Merenje je postupak kojim se utvrd ¯uje koliko puta se jediniˇna veliˇina c c (veliˇina koja odgovara broju 1) sadrˇi u veliˇini koja se meri. r q O p Slika 12. Neka su ∠pOq i ∠qOr dva susedna ugla.4. u oznaci ∠pOr = ∠pOq + ∠qOr . β i γ vaˇi da je ∠pOq = α. z tada je i γ = α + β .4. c z c 10.1 Merenje uglova Definicija 47. povrˇina i zapremina. Neka je svakom uglu pridruˇen nenegativan realan broj α .10. Definicija 48. Slika 11. z pri ˇemu vaˇi: c z . 10. ∠qOr = β i ∠pOr = γ. Ako za bilo koja tri ugla α. Merenje u geometriji 123 Loptu je mogu´e definisati i kao obrtno telo: sfera je figura koja se dobija c obrtanjem kruˇnice oko ose koja sadrˇi njen preˇnik. Tada kaˇemo da je z ugao ∠pOr zbir uglova ∠pOq i ∠qOr .

tada se z uglu ∠pOq pridruˇuje broj α + β . B) = d(C. z 5) nekonveksan ugao je ugao ve´i od 180 ◦ a manji od 360◦ . Geometrija 1) uglu ∠sOt pridruˇen je broj 1 (∠sOt naziva se jediniˇni ugao ili jez c dinica mere ugla). Jedinice manje od stepena su minut (1 ◦ = 60 ) i sekund (1 = 60 ). D). z Jediniˇni ugao bira se tako da je pravom uglu pridruˇen broj 90 . tada je d(A. gde je π ≈ 3. 14. Pored stepena. Duˇi AB pridruˇimo pozitivan realan broj d(A. 2) jednakim uglovima pridruˇeni su jednaki brojevi. z Tada se kaˇe da je definisana mera na skupu uglova.124 Glava 10. B) i pri tome z z neka je: 1) za duˇ OE je d(O. s 2) prav ugao je onaj koji je jednak 90 ◦ . Jedna π od njih je radijan i on se odred ¯uje tako ˇto se pravom uglu dodeljuje broj s 2 (pi polovina).4. c 6) pun ugao je ugao koji je jednak 360 ◦ . c 4) opruˇen ugao je ugao koji je jednak 180 ◦ . z z c z 2) ako je AB = CD. Tada imamo slede´u diniˇni ugao nazivamo stepen i oznaˇavamo ga sa 1 c c c klasifikaciju uglova: 1) oˇtar ugao je onaj koji je manji od 90 ◦ . z 4) nula uglu pridruˇuje se broj 0. u upotrebi su i druge jedinice za merenje uglova. z 3) ako je ∠pOq zbir uglova kojima su pridruˇeni brojevi α i β . E) = 1 (duˇ OE nazivamo jediniˇna duˇ). Taj jec z ◦ . 10. Za ugao ∠pOq poluprava Or takva da je ∠pOr = ∠qOr naziva se simetrala ugla ∠pOq .2 Merenje duˇi z Definicija 50. . Definicija 49. 3) tup ugao je onaj koji je ve´i od 90 ◦ a manji od 180◦ .

z . gde je r duˇina polupreˇnika kruga. gde je a duˇina jedne stranice.paralelogram P = a · ha . A) = 0 za svaku taˇku A. s s c . 10 Podsetimo se formula za izraˇunavanje povrˇine nekih znaˇajnijih gec s c ometrijskih figura: z . a h a njoj z odgovaraju´a visina. c a · ha . Osnovna jedinica s c z za merenje povrˇi je 1 m2 . Merenje u geometriji 3) ako je A − C − B.pravougaonik P = a · b . c . ¯ c Osnovna jedinica za merenje duˇi je metar. C) + d(C. z z 125 Ako se navedenoj definiciji doda i uslov d(A. centimetar (1 cm = 10−2 m) i milimetar (1 mm = 10−3 m).krug P = r 2 π . Manje jedinice od metra su: decimetar (1 dm = 10−1 m).kocka P = 6a2 . gde je B povrˇina baze. 1 hm2 = 104 m2 i 1 km2 = 106 m2 . B) zove duˇina duˇi AB. B) = d(A. z c .3 Povrˇina i zapremina geometrijskih figura s Povrˇina pretstavlja veliˇinu povrˇi. u oznaci m. Ve´e jedinice od metra su: dekametar (1 Dm = c 10 m). a h a njoj z 2 odgovaraju´a visina.4. gde su a. a M povrˇina omotaˇa. . onda c se broj d(A.10. Tada se broj d(A.prizma P = 2B + M .trougao P = . tada je d(A. gde je a duˇina stranice kocke. z Pod obimom kruga ˇiji je polupreˇnik r podrazumevamo duˇinu njegove c c z kruˇnice a koja iznosi O = 2rπ .kvadar P = 2 · (a · b + a · c + b · c) . s 1 cm2 = 10−4 m2 i 1 mm2 = 10−6 m2 . To je ˇetrdesetz c milioniti deo zemljinog meridijana koji prolazi kroz Pariz. B) naziva i rastojanje izmedu taˇaka A i B . gde je a duˇina jedne stranice stranica. Meriti povrˇinu znaˇi upored s c s s c ¯ivati je sa povrˇinom jediniˇnog kvadrata (duˇine stranica 1 m). hektometar (1 hm = 102 m) i kilometar (1 km = 103 m). Obim mnogougla je zbir duˇina svih njegovih stranica. Ve´e jedinice od metra su: 1 Dm2 = c 2 m2 . Manje jedinice od 1 m2 su: 1 dm2 = 10−2 m2 . z 10.4. . Definicija 51. B) . gde su a i b duˇine stranica. b i c dimenzije kvadra.

a s duˇina z c z izvodnice (boˇne strane).kupa P = rπ(r + s) . Ve´e c jedinice od metra su: 1 Dm3 = 103 m3 . gde je r duˇina polupreˇnika lopte.piramida P = B + M . b i c dimenzije kvadra.kupa V = . gde je B povrˇina baze. Geometrijska konstrukcija se sastoji iz slede´e ˇetiri faze: i ˇestara s c c 3ˇ Sestar koristimo za crtanje kruˇnih lukova.5 Geometrijske konstrukcije Pod geometrijskom konstrukciom podrazumevamo crtanje geometrijske figure u ravni pomo´u lenjira (koristimo ga samo za povlaˇenje pravih linija) c c 3 . gde su a. z . z . 1 hm3 = 106 m3 i 1 km3 = 109 m3 . gde je r duˇina polupreˇnika osnove. . gde je B povrˇina baze.kocka V = a3 . . B·H . a H duˇina z c z visine valjka. Meriti c c zapreminu znaˇi upored c ¯ivati je sa zapreminom jediniˇne kocke (duˇine ivica c z 3 .kvadar V = a · b · c . gde je B povrˇina baze.valjak V = r 2 πH . Manje jedinice od 1 m). c . gde je r duˇina polupreˇnika osnove. . a H duˇina visine s z 3 r 2 πH .lopta V = 4r 3 π . z . gde je a duˇina ivice kocke. Navodimo zapremine nekih geometrijskih figura: . s s c . gde je r duˇina polupreˇnika osnove. a H z c duˇina visine valjka. a H duˇina z c z 3 visine kupe. s z . 1 cm3 = 10−6 m3 i 1 mm3 = 10−9 m3 . gde je r duˇina polupreˇnika osnove.piramida V = piramide. gde je r duˇina polupreˇnika lopte. Geometrija . Osnovna jedinica za merenje zapremine je 1 m 1 m3 su: 1 dm3 = 10−3 m3 .prizma V = B · H .valjak P = 2rπ(r + H) . z c 3 10.126 Glava 10. a H duˇina visine prizme. a M povrˇina omotaˇa. z c Zapremina pretstavlja veliˇinu potpuno ograniˇenog prostora.lopta P = 4r 2 π .

5.10. c 6) kruˇnog luka kome je dat centar odgovaraju´eg kruga i krajnje taˇke z c c luka. z 4) simetrale ugla. Konstrukcija podrazumeva i obrazlaganje svake c s sloˇene konstrukcije. s s U osnovne konstrukcije spadaju slede´e konstrukcije: c 1) prave kroz dve date taˇke. 5) duˇi jednake datoj duˇi. 3) simetrale duˇi. viˇe ili ni jedno reˇenje. Geometrijske konstrukcije 127 1) Analiza je traˇenje naˇina da se dod do reˇenja. Obiˇno kre´emo od z c ¯e s c c toga da je zadatak reˇen i traˇimo mogu´nost za izvrˇenje konstrukcije. c c s c 3) duˇi kojoj su date krajnje taˇke. s z c s 2) Konstrukcija je konaˇan broj elementarnih konstrukcija koje dovode c do konaˇnog reˇenja. z z 6) ugla jednakog datom uglu. U elementarne konstrukcije spadaju slede´e konstrukcije: c 1) paralelnih pravih. Jednostavne. U tu svrhu koristimo aksiome i sve dokazane teoreme. ˇesto koriˇ´ene konstrukcije koje se sastoje od nekoliko osnoc sc vnih konstrukcija nazivamo elementarne konstrukcije. z c 4) kruga kome je dat centar i taˇka na kruˇnici. 2) normalnih pravih. 4) Diskusija na osnovu datih elemenata pokazujemo kada ´e zadatak c imati jedno. 7) ugla komplementnog datom uglu. c z 5) kruga kome je dat centar i polupreˇnik. . z 3) Dokaz ima za cilj da utvrdi da li dobijeno reˇenje ispunjava uslove s zadatka. c 2) poluprave kojoj je data poˇetna taˇka i joˇ jedna taˇka.

taˇka A koja pripada kruˇnici datog kruga c z i duˇ CD. radi jedinstvenosti konstrukcije. z Reˇenje: s 1) Analiza: Ako krenemo od urad ¯ene konstrukcije (slika 13) imamo da je tangenta p(AB) kroz taˇku A normalna na polupreˇnik kruga OA . 10) trougla kome su date dve stranice i njima zahva´en ugao. Konstruisati duˇ AB koja pripada tangenti kruga k(O.128 Glava 10. Geometrija 8) ugla sumplementnog datom uglu 9) trougla kome su date stranice. r). s Elementarne konstrukcije se ne obrazlaˇu u toku reˇavanja zadataka. Primer 1. r) u taˇki z z c ∼ A i za koju vaˇi AB = CD . z s U sloˇene konstrukcije spadaju konstrukcije koje se sastoje od konaˇnog z c broja elementarnih konstrukcija. c z 4) Diskusija: Poˇto navedena kruˇnica seˇe tangentu u dve taˇke B i B s z c c zadatak ima dva reˇenja. Dokaz ovog c c z c tvrd ¯enja ostavljamo ˇitaocu za veˇbu. treba znati da li je oˇtar. c c To daje osnovnu ideju za reˇenje zadatka. Dat je krug k(O. Presek navedene kruˇnice i tangente je taˇka B s z c 3) Dokaz: Zasniva se na dokazivanju tvrd ¯enja koje kaˇe da je tangenta u z datoj taˇki normalna na polupreˇnik koji sadrˇi tu taˇku. Uzmemo otvorom ˇestara duˇinu duˇi s z z CD a zatim opiˇemo kruˇnicu ˇiji je centar taˇka A i polupreˇnik s z c c c ”uzeti” otvor ˇestara. 12) trougla kome su date dve stranice i ugao naspram jedne stranice (za ugao naspram druge date stranice. prav ili tup). s . s 2) Konstrukcija: Kroz datu taˇku A povuˇemo pravu normalnu na pravu c c p(OA) (dobijamo tangentu). c 11) trougla kome je data stranica i na njoj dva nalegla ugla.

6.nosaˇi paralelne. a oznaˇavamo je sa ¯u c c c − − → |AB| ili |a|. r .nosaˇ kojoj pripada orijentisani odseˇak. c a A B Slika 14. Za vektore: 1) a i −a kaˇemo da su suprotni vektori i da oni imaju jednake intenzitete. nazivaju se vektorske veliˇine ili vektori. Vektori 129 D r C O . 10. pravac 4 i smer. c c 3) Smer vektora je orijentacija odseˇka od njegove poˇetne taˇke ka njec c c govoj krajnjoj taˇki. Kod vektora razlikujemo slede´e pojmove: c 1) Duˇina vektora (ili intenzitet ili modul ili apsolutna vrednost). 4 Pravac vektora je isti ako su prave. Veliˇine odredene brojnom vrednoˇ´u se nazivaju skalarne c ¯ sc veliˇine. A B B' Slika 13. 2) Pravac vektora je prava . c Definicija 53. z iste pravce i suprotne smerove. c . 2) Dva vektora su jednaka ako imaju isti intezitet.10. Veliˇine odredene brojnom vrednoˇ´u i orijentacijom u prostoru: c c ¯ sc pravcem i smerom.6 Vektori Definicija 52. je raz stojanje izmed poˇetne i krajnje taˇke vektora.

5) a + b = b + a (komutativnost). c 10. |0| = 0. .vektor je vektor kod kojeg se poˇetak i kraj poklapaju.6.130 Glava 10.1 Zbir i razlika vektora − − → −→ − − → Definicija 54. Vaˇi: z 1) Zbir dva vektora je vektor. Orijentaciju vektora ozna− − → ˇavamo strelicom. 4) ||a| − |b|| ≤ |a + b| ≤ |a| + |b|. Geometrija 3) Nula . 6) a + (b + c) = (a + b) + c (asocijativnost). 2) a + 0 = a. c Teorema 18. Osnovne osobine sabiranja vektora date su slede´om teoremom. Intenzitet c nula vektora je nula. a c b b Slika 15. smerom i intezitetom. pa su oznake oblika: AB ili a. 3) a + (−a) = 0. tj. Zbir vektora AB = a i BC = b (slika 15) je vektor AC = c (spaja poˇetak prvog i kraj drugog vektora) u oznaci c c = a + b. Geometrijski vektorska veliˇina je klasa ekvivalencije orjentisanih duˇi c z odred ¯ena svojim pravcem. 4) Svaki vektor a = 0 ima svoj suprotan vektor koji je jedinstven.

treba ih dovesti na zajedniˇki poˇetak i povu´i vektor iz krajnje taˇke vektora . Za λ = 0 b = 0. u oznaci λ · a = λa. Za date vektore a i b na´i njihov zbir i razliku. u oznaci a − b = c ako je b + c = a. Za skalar (realan broj) λ i vektor a proizvod skalara i vektora. a za λ < 0 suprotan smer. c a b Slika 16. Reˇenje: s -b b a a-b a+b Slika 17.6. Dakle. .2 Proizvod skalara i vektora Definicija 55. 2) vektori a i b imaju isti pravac.umanjenika. za koji vaˇi: z 1) |b| = |λ| · |a|. da bismo od jednog vektora oduzeli drugi.6. c Primer 2.umanjioca u c c c c krajnju taˇku vektora . 3) za λ > 0 vektori a i b imaju isti. jeste vektor b. Vektori 131 Razlika dva vektora a i b je vektor c. za koji je zbir b i c jednak a. 10.10.

Geometrija Teorema 19. Za date vektore a i b na´i vektore −3a + 2b i 4a − 2b. 4) r(a + b) = ra + r b. 3) (r + t)a = ra + ta. Primer 3. c b a Slika 18. Reˇenje: s -3a 2b -3a + 2b 4a . Za skalare r i t i vektore a i b vaˇi: z 1) 1 · a = a.2b -2b 4a Slika 19. 2) r(ta) = (rt)a.132 Glava 10. .

6. Ako su ne-nula vektori kolinearni. an linearno nezavisni. k2 . . a2 . an vektori razliˇiti od nule. onda su oni komplanarni vektori. kn od kojih je bar jedan razliˇit od nule.. c .. a0 = a . kn realni brojevi i a1 .. ako postoje brojevi k1 . Definicija 59. Neka je data prava p i vektor r = AB. Vektori 133 Definicija 56. u oznaci a0 . k2 . Vektor ˇiji je intezitet jednak broju jedan zove se jediniˇni c c vektor ili ort..... tada uvek postoji skalar λ takav da je a = λb. i sa znakom c − − → − ako su vektori AB i p0 orijentisani na razliˇite strane pomenute ravni. a tri vektora su komplanarna ako i samo ako su linearno zavisna. Teorema 21. . . Za vektore a1 . Definicija 58. ortom pra¯ c ve p. a2 . an . c − − → Definicija 61...10. Definicija 60... . takvi da je k 1 a1 + k2 a2 + · · · + kn an = c 0. Neka su taˇke A i c B ortogonalne projekcije taˇke A i B na osu p. an .. tada se zbir k1 a1 +k2 a2 +· · ·+kn an zove linearna kombinacija c vektora a1 . Projekcija vektora r na osu c −→ − − − → p je |A B | i to sa znakom + ako je vektor AB orijentisan na istu stranu kao i p0 u odnosu na normalnu ravan koja prolazi kroz taˇke A i A . . Ako je navedena jednakost z ispunjena jedino za k1 = k2 = · · · = kn = 0. Teorema 22. . a2 . kaˇe se da su ovi vektori linearno zavisni. Dva ne-nula vektora su kolinearna ako i samo ako su linearno zavisni. c −→ − Oznaˇimo je sa rp0 = |A B |. onda se kaˇe da su vektori z a1 . Prava p odredena smerom jediniˇnog vektora p 0 .. |a| (|a0 | = 1).. Nula vektor je kolinearan sa proizvoljnim vektorom. Ako su k1 . Ako tri ili viˇe vektora leˇe u istoj ravni ili su paralelni s z istoj ravni.. c Ovako definisana projekcija se ˇesto zove algebarska ili skalarna projekcija. Dva vektora koji leˇe na istim ili paralelnim pravama zovu z se kolinearni vektori. zove se osa ili jediniˇna prava.. Vaˇi z a = |a| · a0 .. a2 . Definicija 57.. Teorema 20.

c c b a Slika 21. b) ili (a. Teorema 24. b). r). u oznaci ∠(a. ¯ podrazumevamo ugao koji nastaje obrtanjem u pozitivnom smeru (smer koji je suprotan kazaljki na ˇasovniku) vektora a oko zajedniˇke taˇke sve dok se c c c po pravcu i smeru ne poklopi sa vektorom b. Neka je ϕ = ∠(p0 . U daljem tekstu podrazumevamo da je triedar desno orjentisan (slika 21). . Geometrija B r A j | A' B' p o Slika 20. Za tri nekomplanarna vektora sa zajedniˇkim poˇetkom a. Definicija 62. kaˇemo da obrazuju desni triedar ako je vektor c orijentisan na stranu z iz ˇijeg kraja posmatraˇ uoˇava s desna u levo najkra´u rotaciju vektora a c c c c oko svog poˇetka do poklapanja sa vektorom b. a a i b dati vektori. Tada je rp0 = |r| · cos ϕ. U suprotnom je triedar levo orjentisan. Teorema 23. Pri ovome se pretpostavlja c da je vektor b ispred posmatraˇa. b c c i c. Tada je (a + b)p0 = ap0 + bp0 . Definicija 63. Neka je p osa. Pod uglom izmedu vektora a i b.134 Glava 10.

j i k. a2 . a2 . redom. a3 ). Tada je: . a3 ) i b = (b1 . b2 . a2 i a3 projekcije vektora a na ose x. a2 i a3 kaˇemo da su kordinate vektora a i to oznaˇavamo sa a = z c (a1 . koji prolaze kroz taˇku O i medu sobom su ortoc c ¯ gonalni nazivamo Dekartov pravougli koordinatni sistem.10. Uoˇavamo da je : a1 = |a| cos(a.6. Neka su a1 . Ureden skup tri ose x. Teorema 25. Definicija 64. Neka su dati vektori a = (a 1 . j) i a3 = |a| cos(a. y i z ˇije ´emo jediniˇne vektore ¯ c c c oznaˇiti redom i. b3 ) i skalar λ. a2 = |a| cos(a. Tada je a = a1 i + a2 j + a3 k. k). Za a1 . y i z Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema. Vektori z 135 k i x j y Slika 22. c z ak 3 a ai 1 aj 2 y x Slika 23. i).

5) 4a + 12b. 4. −6) + (5. −9). 2) a − b = (−2i + 4j − 6k) − (5i + 7j − 3k) = (−2 − 5)i + (4 − 7)j + (−6 − (−3))k = −7i − 3j − 3k ili a − b = (−2. −56. −3) = (−7. −3. .136 Glava 10. 24). Za date vektore a = −2i + 4j − 6k b = 5i + 7j − 3k na´i vektore: c 1) a + b. 3) 3a = 3(−2i + 4j − 6k) = 3 · (−2)i + 3 · 4j + 3 · (−6)k = −6i + 12j − 18k ili 3a = 3 · (−2. 3) 3a. 2) a − b. −3). 2) λ · a = λ · a1 i + λ · a2 j + λ · a3 k. −8b = (−8) · 5i + (−8) · 7j + (−8) · (−3)k = −40i − 56j + 24k ili −8b = −8 · (5. 3) |a| = a2 + a2 + a2 . 6) −9a + 3b. 4. 7. 7. 7. 4) −8b. −3) = (−40. 4. −6) − (5. −3) = (3. Reˇenje: s 1) a+ b = (−2i+4j −6k)+(5i+7j −3k) = (−2+5)i+(4+7)j +(−6−3)k = 3i + 11j − 9k ili a + b = (−2. Geometrija 1) a ± b = (a1 ± b1 )i + (a2 ± b2 )j + (a3 ± b3 )k. 13. 1 2 3 Primer 4. 4) −8b. −18). 11. −6) = (−6.

16. 6) −9a+3b = −9·(−2i+4j −6k)+3·(5i+7j −3k) = −9·(−2)i+(−9)·4j + (−9)·(−6)k +3·5i+3·7j +3·(−3)k = 18i−36j +54k +15i+21j −9k = (18 + 15)i + (−36 + 21)j + (54 − 9)k = 33i − 15j − 45k ili 4a+12b = −9·(−2. 10. 7. c2 . j i k Dekartovog pravouglog koordic natnog sistema imamo da je: · i j k i 1 0 0 j 0 1 0 k 0 0 1 Teorema 27. Neka su dati vektori a = (a 1 . Vektori 137 5) 4a + 12b = 4 · (−2i + 4j − 6k) + 12 · (5i + 7j − 3k) = 4 · (−2)i + 4 · 4j + 4 · (−6)k +12·5i+12·7j +12·(−3)k = −8i+16j −24k +60i+84j −36k = (−8 + 60)i + (16 + 84)j + (−24 − 36)k = 52i + 100j − 60k ili 4a+12b = 4(−2. Tada je 1) a · b = b · a 2) a · (b + c) = a · b + a · c. 21. −15. 4. −9) = (33. 4. b). tj. −24)+(60. −36) = (52. a3 ).6.10. . b2 . 54)+(15. −60). 3) (λ · a) · b = λ(a · b).3 Skalarni proizvod vektora Definicija 65. Teorema 26. Za jediniˇne vektore i. −3) = (18. a2 . −36. 100. c3 ) i skalar λ. −45). 5) |a · b| ≤ |a| · |b|. to je izraz ¯ a · b = |a| · |b| cos(a. b3 ) i c = (c1 . Skalarni proizvod dva vektora a i b. −6)+12(5. −3) = (−8. −6)+3·(5. 7. 84.6. b = (b1 . 4) a2 = a · a = |a|2 . u oznaci a · b je proizvod intenziteta vektora a i b i kosinusa ugla izmedu ta dva vektora.

2) a · b = 2 · 6 + 4 · (−2) + 4 · 3 = 12 − 8 + 12 = 16. ¯ Reˇenje: s √ √ √ 1) |a| = 22 + 42 + 42 = 4 + 16 + 16 = 36 = 6. 2) Skalarni proizvod ova dva vektora. b.4 Vektorski proizvod vektora Definicija 66. ˇiji je smer takav da vektori a. . gde je c0 ort vektora c. Geometrija 6) a · b = a1 · b1 + a2 · b2 + a3 · b3 . b) · c0 . 3) cos(a. Izraˇunati: c 1) Intenzitete vektora |a| i |b|. b) = 7 · 10. dok je √ √ |b| = 62 + (−2)2 + 32 = 36 + 4 + 9 = 49 = 7. Primer 5. c c obrazuju desni triedar i ˇiji je intenzitet dat sa c |c| = |a| |b| sin(a. 6·7 21 8 8 = . pa je c a × b = |a| |b| sin(a.138 Glava 10. 21 3 4) ba0 = |b| · cos(a. Vektorski proizvod redom vektora a i b je tre´i vektor c koji c je ortogonalan sa vektorom a i vektorom b. b). Dati su vektori a = 2 i + 4j + 4k b = 6i − 2j + 3k.6. b) = |a| · |b| a·b = 16 8 = . Vektorski proizvod oznaˇavamo sa a × b. 3) Kosinus ugla izmedu vektora a i b. ¯ 4) Projekciju vektora b na osu odredenu vektorom a.

4) a × (b + c) = a × b + a × c. a2 . svojstvo antikomutativnosti izraˇeno jednakoˇ´u z sc a × b = −b × a.10. 2) Za vektorski proizvod ne vaˇi zakon komutacije.6. 3) i j k a1 a2 a3 b1 b2 b3 a×b= Primer 6. . Vektori Teorema 28. 3) λ(a × b) = λa × b = a × λb. b2 . Teorema 29. a3 ). Tada c je: 1) × i j k i 0 k −j j −k 0 i k j −i 0 2) a × b = (a2 b3 − a3 b2 )i − (a1 b3 − a3 b1 )j + (a1 b2 − a2 b1 )k. b3 ) i jediniˇni vektori i. Za date vektore a = −2i + 4j − 6k b = 5i + 7j − 3k na´i vektorski proizvod a × b. Vaˇi: z 139 1) Vektorski proizvod a × b je jednak nuli ako je bar jedan od vektora a. c . j i k Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema. ve´ naprotiv postoji z c tzv. Neka su dati vektori a = (a 1 . b jednak nuli ili ako su oni kolinearni. b = (b1 .

Tada je a1 a2 a3 [a. b. a3 ). Meˇoviti proizvod redom vektora a. b.5 Meˇoviti proizvod vektora s Definicija 67. b. c2 . b3 ) i c = (c1 . c3 ).140 Glava 10. b3 ) s s i a×b= a1 b1 j k a2 a3 b2 b3 = (a2 b3 − a3 b2 )i − (a1 b3 − a3 b1 )j + (a1 b2 − a2 b1 )k. Neka su dati vektori a = (a 1 . Teorema 30. 10. Pa je povrˇina paralelograma P jednaka: s P = |a× b| = |−3i+6j −3k| = (−3)2 + 62 + (−3)2 = √ √ 9 + 36 + 9 = 54. Geometrija Reˇenje: Poˇto je za vektore a = (a 1 . s Reˇenje: Imamo da je a × b = (2 · 6 − 3 · 5)i − (1 · 6 − 3 · 4))j + (1 · 5 − 2 · 4)k = (12 − 15)i − (6 − 12)j + (5 − 8)k = −3i + 6j − 3k. u naˇem sluˇaju imamo da je s c a × b = (4 · (−3) + 6 · 7)i − (−2 · (−3) + 6 · 5))j + (−2 · 7 − 4 · 5)k = (−12 + 42)i − (6 + 30)j + (−14 − 20)k = 30i − 24j − 34k. b i c. Neposredno iz definicije vektorskog proizvoda proizilazi da je povrˇina s paralelograma ( P ) konstruisanog nad vektorima a i b brojno jednaka intenzitetu vektorskog proizvoda. Primer 7. tj. P = |a × b|. c] = (a × b) · c = |d||c| cos(d. a2 . c1 c2 c3 . u oznaci [a. b2 .6. b = (b1 . a3 ) i b = (b1 . c] je: s [a. c] = b1 b2 b3 . a2 . gde je vektor d = a × b. Izraˇunati povrˇinu paralelograma odredenog vektorima c s ¯ a = i + 2j + 3k b = 4i + 5j + 6k. b2 . c).

. b i c pres dstavlja zapreminu paralelopipeda odred ¯enog ovim vektorima. Na osnovu Sarusovog pravila imamo da je (a × b) · c = (−3) · (−2) · (−2) + (−2) · 3 · 8 + 5 · 1 · 5 − ((−2) · 1 · (−2) + (−3) · 3 · 5 + 5 · (−2) · 8) = −12 − 48 + 25 − 4 + 45 + 80 = 150 − 64 = 86. Primer 8. a zatim pomo´u poznate formule direktno. Primer 9. Za date vektore a = −3i − 2j + 5k. c s Reˇenje: Zadatak ´emo reˇiti na dva naˇina. Prvo ´emo ga reˇiti pos c s c c s stupno. c 1) a × b = (−2 · 3 + 5 · 2)i − (−3 · 3 − 5 · 1))j + (−3 · (−2) + 2 · 1)k = (−6 + 10)i − (−9 − 5)j + (6 + 2)k = 4i + 14j + 8k.10. b = i − 2j + 3k c = 8 i + 5j − 2k na´i meˇoviti proizvod (a × b) · c. Izraˇunati zapreminu paralelopipeda odredenu vektorima: c ¯ a = 3i − j + 2k.6. Vektori 141 Apsolutna vrednost meˇovitog proizvoda redom vektora a. Tada je (a × b) · c = (4i + 14j + 8k) · (8i + 5j − 2k) 2) Po formuli imamo (a × b) · c = −3 −2 5 1 −2 3 8 5 −2 = 4 · 8 + 14 · 5 + 8 · (−2) = 32 + 70 − 16 = 86.

c .142 b = 2i − 2j + 4k. c = −4i + 5j − 2k. Konaˇno imamo da je V = |(a × b) · c| = | − 56| = 56. Duˇina duˇi [OH] jednaka je projekciji vektora c na vektor d. Glava 10. Tada je povrˇina paralelograma odred s ¯enog vektorima a i b jednaka |d|. Geometrija Reˇenje: Oznaˇimo sa (slika 24) s c d = a × b. Tada je zaz z premina paralelopipeda V jednaka: V = |d| · [OH] = |d| · cd0 = |d| · |c| · cos(c. d H c a d0 O b Slika 24. d) = |(a × b) · c| a1 a2 a3 b1 b2 b3 c1 c2 c3 3 −1 2 2 −2 4 −4 5 −2 (a × b) · c = = Na osnovu Sarusovog pravila imamo (a × b) · c = 3 · (−2) · (−2) + (−1) · 4 · (−8) + 2 · 2 · 5 − ((−1) · 2 · (−2) + 3 · 4 · 5 + 2 · (−2) · 4) = −12 + 16 + 20 − (4 + 60 + 16) = 24 − 80 = −56.

Neka je A − C − B. 7. zs 8. 6) −5a − 4b + 3c. 9. s z s z 1 dokazati da je M N = AB.7. 2 6. Dokazati da su oni podudarni trouglovi. c 3. AB i teˇiˇna linija zs AA1 (teˇiˇna linija spaja teme trougla sa sredinom naspramne stranice). Zadaci 143 10. Konstruisati trougao ako su mu date stranice AC. Neka su date dve mimoilazne prave i tri razliˇite taˇke. 4) −2(b − c). Dati su vektori . Neka su date ˇetiri nekomplanarne taˇke. 2) a − b − c. Koliko razliˇitih pravih one c c c odreduju. Da li je C − B − D ? 5.10. Za date vektore a = i + 2k b = −i + 2j − 4k c = −3i − 3j + 5k na´i vektore: c 1) a + b + c. stranice AB i A1 B1 i uglovi ACD i A1 C1 D1 .7 Zadaci 1. ¯ 2. Koliko dijagonala ima sedmougao? 4. Ispitati koliko c c razliˇitih ravni one obrazuju. 5) 3a + 4b + 5c. Ako je M srediˇte duˇi AC i N srediˇte duˇi BC. 3) 4(a + b). Neka su kod trouglova ABC i A1 B1 C1 podudarne visine CD i C1 D1 . Neka je A − B − C i A − B − D.

Izraˇunati: c Glava 10. b = i − 2j + k Odrediti: c = −i + 3j − k. 6) da li su vektori a. c z . Za date vektore a = i − 2j + 2k odrediti: b = 5i + 7j − 3k 1) −3(a × b) 2) 4a × (−2b) 3) povrˇinu paralelograma odredenog vektorima 2a i −4 b s ¯ 11. b i c komplanarni? 12. Geometrija 1) Intenzitete vektora |a| i |b|. Pomo´u vektora dokazati da vaˇi Pitagorina teorema. ¯ 10. 2) −4a · (c × b). ¯ 4) Projekciju vektora a na osu odredenu vektorom b. 1) (2a × b) · 3c. 3) Da li su vektori ortogonalni? 3) Kosinus ugla izmedu vektora a i b. 2) Skalarni proizvod ova dva vektora. ¯ 4) (c × b) · (c × a). 5) (a × c) × (b × c).144 a = −6j − 3k b = 2i + 4k. Dati su vektori: a = −i + j − k. 3) zapreminu paralelopipeda odredenu vektorima a. 2 b i −3c.

Novi Sad. Skolska knjiga. Beograd.Cetkovi´. Uˇiteljski fakultet. Stamparija fakulteta tehniˇkih nac uka.Ivkovi´. Stamparija c c fakulteta tehniˇkih nauka. 1988.Ferenci.Georgijevi´.Mi´i´. Viˇa algebra II .strukture . Novi Sad. teorija i zadaci. 1965. TRITON. Zagreb. z [12] V. Viˇa algebra I. c c cc c c Uˇiteljski fakultet. B.Kurepa. 1984. 1983. Stamparija fakulteta tec hniˇkih nauka . 1980.Lazi´. 2001.Cebi´. Zavod c c za izdavanje udˇbenika i nastavnih sredstava. Teorija verovatno´a sa matematiˇkom statistikom. T.Kurepa. ˇ [6] D. 145 . M. Zagreb. s ˇ [3] J. Tehniˇka c knjiga. [4] Z. Beograd. c s c Beograd. 1965 s [8] M. Matematika zbirka reˇenih zadataka sa elementima c s teorije . Novi Sad. 1999. Matematika. ˇ [10] S. D. F.brojevi. Beograd. Novi c c Sad. Skolska knjiga. 1994.Kurepa. Stamparija fakulteta tehniˇkih nauka.Mili´.Obradovi´. c ´ c [2] M. s ˇ [7] D. Elementi algebre. Elementi matematiˇke logike i teorije skupova.Petrovi´. M. 1997. c [11] M.Panti´. Grac c c d ¯evinska knjiga. Zagreb.Malinovi´. Matematika. 1984. Zbirka reˇenih zadataka iz matematike.Mili´.Tomi´. Matematika I. Matematika sa zbirkom zadataka.Literatura ´ ˇ [1] A. Vrˇac. Uvod u matematiku skupovi .Detki. c ˇ [9] S.Deji´. 1985. [5] S. S.

1998.Durˇi´. c ˇz c [18] M. zbirka zac c dataka. s . Elementarna algebra. M. Beograd. Svjetlost.Stojanovi´.Ziˇovi´. Kruˇevac.cc [19] M. Matematika. 1959. Lj. c c [14] M.Radi´. c ˇ [15] M. 1998. Osnovi nastave matematike. s ˇz c .Ziˇovi´. Kruˇevac. ICIM. Zbirka zadataka iz matematike. Osnove matematike. c [16] D.Andri´. Kragujevac.Petrovi´. Zavod za izdavanje. Matematika.Petojevi´. Surˇin. ICIM. 1999. c [17] B. Ninagraf.146 LITERATURA [13] A. Matematika I zbirka zadataka. D. 2003. Sarajevo. 1985. Skolska knjiga. 1972.Egeri´. Skver. Zagreb.Stevanovi´.

. . . . . . .3 Zadaci . . . . . . . . . . .3 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 Kvantifikatori . . . . . . . . . . . 31 4 Preslikavanje (funkcija) 4. . . . . . 5. . . . . . . . . . . .4 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Algebarske strukture 5. . . . . 33 33 35 37 40 41 41 43 44 48 . . . . . . . . . . . . .2 Operacije sa skupovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 Tautologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 Grupoid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . prsten. . . . .3 Proizvod preslikavanja. . . . . . 1 3 3 7 10 11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 Klase ekvivalencije . . . . . . . . . . . . . .Sadrˇaj z Predgovor 1 Matematiˇka logika c 1. . . 1. . . . . . 29 3. . . . . 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 3 Relacije 25 3. . . . . .1 Skup i podskup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2. 13 2. . . 147 . . . . . . . . . . . . . . . . 1. . inverzno preslikavanje . . . .1 Definicija operacije . . . . . . . . . . . . .1 Definicija preslikavanja 4. . . .1 Iskazi i logiˇke operacije c 1. . .4 Zadaci . . 4. . . . . . .4 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 Pojam relacije i osobine . . 25 3. . . . .2 Vrste preslikavanja . . . . . . . . . . . . . polje 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. 2 Skupovi 13 2. .3 Grupa. . . . . . . . . . . .

.1 Linearne jednaˇine sa jednom nepoznatom . . . . . . . . . . . . .1 Trougao. . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . .3 Determinante . . .4 Sistemi linearnih jednaˇina .2. . . . . . . . ˇetvorougao i krug . . . . . . . . . . . . .3 Uslovne verovatno´e i nezavisnost dogad c ¯aja 9. . .2 Geometrijske figure u prostoru 10. . .4. c 7. . . . . . . . .2 Linearne nejednaˇine sa jednom nepoznatom . . . . . 10. . . . . . . . . . . . 8.1 Algebra dogad ¯aja . . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . .2. . . . . .2. . . . . . 10. 8. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Kombinatorika 8. . . . . . . . .4 Zadaci . . . 98 . . . . . . . . . . . . . . .2 Permutacije. . . . . . . . . . . 103 . . . . .3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 . . . . . . . . . . c 7. . . 101 . . . . . . . . . . . . . . . ˇ SADRZAJ . . . . . . . . 10. . . . . . . 10 Geometrija 10. . . . . .1 Aksiome veze . . . 6. . . . . . . .3 Aksiome podudarnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. . . c 7. . . . varijacije i kombinacije sa 8. . .2 Definicija verovatno´a i osnovne osobine . . . . . . . . . . . . .2. . . . . . . . . .2 Osnove Hilbertovog sistema aksioma . . . . nejednaˇine i sistemi jednaˇina c c c 7. . .3 Binomni obrazac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 Geometrijske figure . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 107 107 108 109 110 114 115 115 116 117 120 123 123 . . . . . . . . . . .148 6 Skupovi brojeva 6. . . . . . 9 Verovatno´e c 9. . . . . .1 Permutacije. . . . . . . . . . . 10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 Formula totalne verovatno´e . . . . . . . . . . . . . .5 Aksioma paralelnosti . . . c 9. . . . 6. . 9. . . 10. .4 Aksiome neprekidnosti . . . . . . . . . . . . . .5 Zadaci . . . . . . .2 Aksiome rasporeda . . . . . . .1 Prirodni brojevi . . . . 10. . . . . . . . 10. . . . . . varijacije i kombinacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . c 10. . . . . . . . . . . . . c 9. . . . . 10. 95 .5 Zadaci . .1 Razvoj geometrije . . . . . . . 6. . . . . .4 Merenje u geometriji . 49 49 56 59 61 62 63 63 69 71 73 80 83 84 88 91 93 7 Linearne jednaˇine. 10. . . . . . . .2 Celi brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ponavljanjem . . .4 Realni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 Merenje uglova . .3 Racionalni brojevi 6. . . . . . . . . . .

. . . . . 10. figura . . . 10. . . . . . . . . .5 Geometrijske konstrukcije . .4 Vektorski proizvod vektora . . . . . .ˇ SADRZAJ 10. . . . . . . . .6. 10. . . . .5 Meˇoviti proizvod vektora .3 Skalarni proizvod vektora . .4. . . . .6. . . . . . . . .2 Merenje duˇi . . . . . . . . s 10. . . . .6. . . . . . . . . . . . . 149 124 125 126 129 130 131 137 138 140 143 145 . . . . . . . 10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4. . . .1 Zbir i razlika vektora . . .6 Vektori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10. . . . . .3 Povrˇina i zapremina geometrijskih s 10. . . . . . . . . .6.2 Proizvod skalara i vektora . . . . Literatura . z 10. . . . . .6. . . . . 10. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful