You are on page 1of 8

Univerzitet u Beogradu Arhitektonski fakultet u Beogradu Doktorske akademske studije II semestar 2010

Predmet: Istorijski diskurs istraživanja

Seminarski rad na temu: Značaj

tradicije i narodnog graditeljstva za savremenu arhitekturu

Pitanje očuvanja identiteta i autentičnosti u savremenoj arhitekturi

Student: Radmila Tomovska Blagojević Ind. Br. 84-D 2009 radmilamksk@yahoo.com

Profesor: Prof. Dr. Mirjana Roter

tako se gradi u kamenu ili na jezeru. kako se čulno oseća priroda. kao i obrazlaganje suštine narodnog graditeljstva. na prirodu i na duh mesta.” (Ranko Radović. kao bitne smernice u očuvanju identiteta i autentičnosti naselja. Socijalna integracija ljudi. rezultat jednog dugog i sporog procesa nastajanja. (. Takođe.“2 (Ađi Mitrevski. i umeli su da protumače istoriju analitički i stvaralački. 2001:1). 1986:9). 1922). razmatra se odnos koncepata Moderne. tako se prave kuće. 1994:2) Prema Hasanu Fatiu (Hassan Fathi) evolucija tradicionalne arhitekture se odvijala veoma sporo i intuitivno (Fathi. U tom kontekstu. prema podneblju i autentičnosti.2010 godine Beograd 1.09.“ (Ađi Mitrevski. gde je agens njenog formiranja bio sam život i gde je kuća kao pratip mogla da se izrazi svojim punim bićem prebivališta.Datum: 06. 2. odnosno zajednička verovanja određene grupe ljudi.1 Termin tradicija prema Tomasu Eliotu je uspostavljen kao “dar prošlosti”. potencira se stav pojedinih arhitekata i teoretičara arhitekture. Postavlja se sledeće pitanje: u kojoj meri i na koji način možemo i trebamo koristiti pouke i poruke narodnog neimarstva u savremenoj arhitekturi da bi smo sačuvali identitet mesta. Narodno neimarstvo ističe značaj tradicije u očuvanju identiteta Tradicija predstavlja skup iskustva i informacija koja se prenose iz prošlosti u određenom socijalnom i društvenom kontekstu. Kako se veruje. elekronski izvor: http://recnik. mudrosti. 2 . razmatra se duhovni aspekt mesta u arhitekturi.osloniti se. razmatranje vernakularnih i neo-vernakularnih tendencija u arhitekturi.krstarica. koji su uvideli potencijal narodnog neimarstva. proba i empirija” (Srpski rečnik. To je svet istine i stvarnosti. 2005:114) 1 Sama reč tradicija potiče iz latinske reči traditio . kao i arhitekture u dobu globalizacije. prema identitetu i autentičnosti. Van mode i marketinga. kao pouka i iskustvena baza kreativnog stvaralaštva (Thomas . Sledi.com/) 2 Ađi Mitrevski definiše tradicionalnu kuću kao “produkt jednog dugotrajnog čovekovog iskustva.. Narodno graditeljstvo je vekovno iskustvo i predstavlja “rezultat jednog dugog i sporog procesa nastajanja. tako se prave crkve. doprinela su u stvaranju veome lične i iskrene arhitekture koja je slavila navike i način života određene zajednice. Uvod: Ovaj rad razmatra značaj tradicije i narodnog graditeljstva za savremenu arhitekturu. pouka. stav prema životnim procesima i materijlima. a u isto vreme stvarali arhitekturu koja je proizvod savremenih koncepata i tendencija? Nepoštovanje tradicionalne neimarske linije dovelo je do gubljenje identiteta i autentičnosti naselja i gradova.) Kako se živi. Ove tendencije razmatraju i veličaju značaj regionalne tradicije za arhitektonsku praksu. radu i sredini” (Bjeladinović-Jelić. “Narodno. istovremeno i socijalnim i društvenim prilikama i shvatanja. narodno neimarstvo je svaki put stvaralo autentičnu arhitekturu. proslediti dalje. tradicionalno graditeljstvo nije stil nego je pogled na svet i na život. iskustvo predstavlja “skup saznanja. Kroz definisanje termina “tradicija“.S. Dok. sposobnosti i veština stečenih dužim vlastitim radom” ili “metod saznavanja pomoću ogleda. Postmoderne. kreativna maštovitost i umeće samoukih narodnih graditelja rezultirali su u staništima izvanredne prilagođenosti životu. „Spontana smišljenost. 1994:2) Prilagođavajući se regionu i terenu. Eliot.

1990:8). Ove konstante odolevaju prolaznosti vremena i zavise od zapamćenog. ona se nalazi u graditeljskom biću. kao i vrline vernakularne arhitekture. Promene na društvenom. neophodno je suočiti se i sa sopstvenim vremenom (Radović. a možemo dodati i da je to karakteristika narodnog graditeljstva. po Šulcu može se imenovati kao genius loci. upotrebu lokalnih materijala. prostor i arhitektura“. (Shulz. autohtonog i neponovljivog karaktera mesta. Šulc naglašava da je za stvaranje nužno i „pamćenje” i „promena“. su značajna u objašnjavanju subjektivnog.). Očuvanje identiteta naselja kroz vremena. ali uvek ističe vreme i mesto u kojem je nastalo. Radović smatra da tradicija nikada nije napustila arhitekturu. i predstavlja identifikaciju sa određenim prostorom. Takođe je značajan i njegov stav da su stari majstori mnogo više osećali i isticali “duh mesta”. 1990:29). autentičnog. ali suočavajući se sa tradicijom. 51: “Veliki gradovi iz prošlosti su se stoga formirali (. Ova reč genius loci je prevedena na srpski jezik kao karakteristčan identitet (knjiga “Egzistencija. U svojoj knjizi “Moderna Norveška arhitektura” Šulc veliča tradicionalnu konstrukciju. a imali su i svoj karakterističan identitet (genius loci). nazivajući je duhovni aspekt mesta. “ 5 Šulc ih naziva relativne konstante. Ovaj termin prema različitim autorima je u korelaciji sa terminima: tradicionalna. Odnos savremenih arhitektonskih koncepata prema tradiciji i narodnom graditeljstvu Termin vernakularna arhitektura6 potiče iz druge polovine XX veka. ili genius loci. 1990:29) 6 Vernakularna arhitektura podrazumeva metode građenja kojima se koriste lokalno raspoloživi materijali i tradicionalno iskustvo. vrlo bitnu ulogu u kreativnom procesu imaju i promene. a „umetnost ono opšte što postoji u prolaznom trenutku“. a u isto vreme stvaraju koheziju između objekata iz različitih epoha.5 Šulc objašnjava da svaka tradicija obuhvata posebna pamćenja koja se manifestuju u stilovima. prostor i arhitektura“ Krisijana Norberga Šulca je preveo Milutin Maksimović. Njegov stav je da pamćenje predstavlja izvor umetnosti. Narodno graditeljstvo sadrži “mudrost” iz prošlosti kao nezaobilaznu konstantu. Takođe. Teoretičar Kristijan Norberg-Šulc (Christian Norberg-Schulz)3 razvija svoju teoriju o tradiciji mesta. od njegovog nastanka. Tradicija je duhovni aspekt mesta. 3 . 4 Knjigu „Egzistencija. Šulcova fenomenologija. predstavlja taloženje iskustva različitih epoha. Prema Šulcu istorija se sastoji od „epoha“ i „tradicija“. dok je danas to najčešće zanemareno (Schulz. razbijaju monotoniju gradske slike. 3. socijalnom i umetničkom polju nastale u jednom gradu. da su uprkos promenama mnogi gradovi sačuvali svoj identitet. Što znači. Poistovećivanje i prilagođavanje izgrađene forme sa određenim mestom. a to podrazumeva kombinovanje i međusobno delovanje (Shulz. mi razmatramo aspekt tradicije u arhitektonskoj praksi.Kada razmatramo narodnu arhitekturu. što se smatra za suprotan stav u odnosu na njegov raniji pozitivistički stav prema CIAM-u i Modernoj arhitekturi. Promene su prisutne u oblicima narodnog graditeljstva i nastaju kao rezultat društvenih i socijalnih promena. Predočavamo prevod sa str. 1990:42i94). 3 Šulc se smatra jednim od prvih teoretičara koji približava arhitekturi Hajdegerovo teoretsko razmišljanje. str..51)4. a posebno njegova razmatranja o genius loci.

gradovi koji zanemaruju topografiju. gubitak tradicionalnog naselja. Ova izložba crno belih fotografija vernakularnih objekata iz celog sveta bila je ispraćena i knjigom sa istim naslovom. 2010)9 U svojoj knjizi “Namere u arhitekturi”10 Šulc smatra da proučavanje istorije ne sme da se pretvori u novi istoricizam baziran na kopiranju forme iz prošlosti. tradicionalno iskustvo i principe narodnog graditeljstva. uz porast otuđenja nastalog zbog škrtih mogućnosti susreta koje pruža moderni grad” (Schulz. Interes za vernakularnu arhitekturu kao reakcija “nehumanih” posledica Moderne postaje jako aktuelan kroz celu drugu polovinu XX veka (Mahgoub. C. Eklektizam kao način izražavanja zaljubljenika prošlosti i prošlih arhitektonskih stilova je još prisutan. Informacije koje pruža istorija trebalo bi pre svega da ilustruju i rasvetljavaju relaciju između problema i rešenja. predstavlja podjednaku reakciju protiv Modernizma. pp. Koncepti modernizma. 2010. 1990:88). 10 “Namere u arhitekturi” Kristijana Norberga Šulca. anonimna. ruralna . 7 U publikaciji Pola Olivera (Paul Oliver. spontana. predstavlja neprirodan i neiskren odnos prema određenom ambijentu i zajednici (Fathy. a u nekim slučajevima i do gubljenja identiteta mesta. resurse. 1986:6). Predavanje: Tradicija i narodno graditeljstvo. “Aspekt tradicije u savremenoj arhitekturi se ne odnosi na kopiranje starih oblika. 1997) “Enciklopedija vernakularne arhitekture sveta“ pod terminom vernakularna podrazumeva se regionalna narodna arhitektura.1977. Šulc smatra da je čovek počeo da “gubi osećanje pripadnosti i zajedništva. 1964:7)8 je naziva “arhitektura bez аrhitekte” ili “arhitektura bez pedigrea” .ali arhitektura sa izvanrednim kvalitetima i principima građenja. i da na taj način stvaraju empirijsku bazu za dalja razmatranja određenog problema (Schulz.” (Rudolfsky. već na negovanje određenog duha i značenja. Tradicionalni jezik arhitekture.anonimna. objavljena nekoliko godina nakon Rosijeve knjige “Arhitektura grada” i Venturijeve knjige “Kompleksnost i kontradikcija”. 1965:188). što je u suštini karakteristika današnih gradova: gradovi bez konture i siluete. znači gubitak genius loci-a. godine. MIT Press (Cambridge Mass). kao i socio-kulturne faktore. narodna arhitektura7. Izvor: Norberg-Schulz. 1969) je postala veoma uticajna zbog naglašavanja multidimenzionalnog značaja (anonimne) vernakularne arhitekture bezimenog graditelja u odnosu na klimu. Hasan Fati razmatra tradicionalnu arhitekturu egipetskog regiona (Hassan Fathy. Mass. The Massachusetts Institute of Technology.u zavisnosti od slučaja. Beograd. Kao rezultat toga slabi osećaj pripadnosti i emocionalne sigurnosti. (1965). On je arhitekturu Moderne okarakterisao kao “nefigurativnu” i apstraknu. Arhitektonski fakultet. posebno onog nakon Druge Svetske vojne. najčešće nekreativne forme istoricizma i ponavljanja "oprobanih modela" koje je "vreme" potvrdilo” (Radović. 1986). Građenje objekta u prošlom stilu. Ipak povratak “figuralnoj arhitekturi” u vreme postmodernizma se najčešće može okarakterisati kao površni istoricizam ili manirizam. Knjiga „House. Prema Šulcu. 1997:4). 1964: 7) 9 Roter Blagojević. domorodačka. 2006:86-89). M. a takođe i savremeni koncepti u oblikovanju gradova i objekata u dobu globalizacije i pluralizma dovode do slabljenja.” (Roter Blagojević. Radović nam skreće pažnju na postojanje “brojnih sterilnih i slepih puteva eklektičke i jeftine zloupotrebe istorijskog materijala za prigodne. Bernard Rudolfski (Bernard Rudolfsky. 8 Bernard Rudolfski je prvi upotrebio termin vernakularna u arhitektonskom kontekstu na izložbi “Arhitektura bez аrhitekte” (Architecture Without Architects) održana u MoMA u Njujorku 1964. “Što se tiče generičkog imenovanja nazvaćemo je vernakularna. Form and Culture” Amosa Rapoporta (Amos Rapoport. 4 . Intentions in Architecture. Smatram da je ovaj Šulcov stav takođe relevantan i u proučavanju primera narodnog graditeljstva.188. Cambridge. Mila Pucar koristi ovaj termin kada objašnjava principe bioklimatskog projektovanja u srpskoj narodnoj arhitekturi (Pucar. 2005:115). ni u periodu kada je taj određeni stilski pravac bio aktuelan. u regionu u kom nije ni postojao.

” (Throsby. veoma često se pozivaju na principe vernakularne arhitekture. posebno održive i bioklimatske tendencije. poslednjih nekoliko decenija desio se porast i širenje neo-vernakularnih tendencija. Savremena arhitektonska praksa. umetnički. sociološki. nije moda. Radović poziva arhitekte na „ravnopravni i kritički dijalog” sa istorijom.6). gde se termin “kulturni” odnosi na antropološki. osećaj kontinuiteta koji je omogućen preko kulturnih tradicija.” (Ranko Radović. 1990:18).Savremena arhitektonska praksa prema tradicionalnoj narodnoj arhitekturi odnosi se na sledeći način: ili je to arhitektura koju je značajno zadržati i konzervirati (zbog svojih kulturnih i ekonomskih vrednosti kao kulturna baština11) ili ju je potrebno što pre srušiti. Zanemareno je naglašavanje različnosti regiona i lokalnog identiteta mesta i ljudi. Gidion (Sigfreid Giedion) ove tendencije naziva “novi regionalizam”. 2006:2) 13 Citat iz teksta Ranka Radovića pod naslovom Zamagljivanje narodne graditeljske tradicije preuzet iz knjige Tradicionalna arhitektura Crne Gore: “Već mnogo ranije . njihovoj stvarnosti.sl. Ponovo. nije nacionalni čaj. Zaključak: 11 Što se ne razmatra u ovom tekstu.i Le Korbizije i Rajt. u datom ČASU. sl.2 i sl. umeli su da uče na svojoj tradiciji. 2005:115)13 Mnogi teoretičari arhitekture i značajni arhitekti su u narodnom graditeljstvu videli svog učitelja. u njenoj i vremenski i geografski autentičnoj kulturi. koja se ne može tumačiti i razumevati kao vremenska slika. kao vanvremenske i relevantne za arhitekturu današnjice. Kao reakcija ovakvog stanja. u dobu globalizacije (kao i u dobu kasnog modernizma) interes za vernakularnu arhitekturu postaje jako aktuelan. i te kako učestvuje u formiranju lika i jačanje identiteta određenog mesta. Prema Radoviću neovernakularne tendencije u arhitekturi su jedne od najvažnijih tendencija u savremenoj transmodernoj arhitekturi. Ono je samo po sebi esencijalni osjećaj za građenje sredine najviših kvaliteta i svaki put na ZADATOM MESTU. 2006:2). dakle. predstavlja generator beskonačnih analiza. ali samo ono što je bilo primereno novom vremenu. Prema Dejvidu Trosbiju (David Throsby). nego kao autentično savladavanje naših zadataka u sopstvenom vremenu. i skreće pažnju na trajnost pojedinih tipoloških serija. Određeni arhitekti su uvideli ove karakteristike narodnog neimarstva i umeli su istoriju analitički i stvaralački da protumače (sl. i ustupiti mesto savremenim arhitektonskim formama.3). ili transcendentalnih umetničkih kvaliteta. Globalizam postaje opravdanje što gradovi sve više i više liče jedan na drugi.4. dok ih Čarls Dženks (Charles Jencks) naziva “autentični regionalizam”. kao i estetski aspekt interpretacije ovog termina (Throsby.5 i sl. Gradovi ponovo gube dimenziju individualnosti i autentičnosti. kao deo kulturne baštine. Ove tendencije razmatraju i veličaju značaj regionalne tradicije za arhitektonsku praksu. 2005:117) 5 . nije mitomanija i ne srne biti folklor. Oni su umeli da pronađu u njoj “ono što ne narušava neophodnu izvornost svake arhitekture u njenom sopstvenom vremenu. arhitektonskih elemenata. za date ljude i njihove ideale. Frempton (Kenneth Frampton) “kritički regionalizam” (sl.” (Radović. Sva tri “regionalizma” se u suštini zalažu za shvatanje i razmatranje jedne specifične tradicije „mesta” i njeno transformisanje u legitiman i savremeni arhitektonski iskaz (Radović. 1990:11). 12 Prema Trosbiju: “Kulturno nasleđe sadrži najdublje i fundamentalne emocionalne i duhovne aspekate ljudskog doživlaja – duh mesta. Narodno graditeljstvo. kao i “trajnim istorijskim iskustvima unutar neimarstva. Kulturna baština kao trajna i nemenljiva slika i sublimat istorijskih perioda.” (Radović. ali i mnogi arhitekti Japana. modernosti. termin “kulturno nasleđe” definiše se kao: nasleđivanje stvari koji imaju kulturni značaj. 4.12 Narodno neimarstvo. ideja i idućih projekata.1.

2 i Sl. Značaj materijalne istorije je ogroman i nudi mogućnost za kritičko čitanje. da istorijski kontinuitet ne podrazumeva pozajmljivanje motiva i ideala. Na ovaj način obećava očuvanje identiteta i autentičnosti određenog mesta.Muuratsalo. 2004 Tehnološki Univerzitet Petronas u Maleziji Savremena reinterpretacija klasične metafore tropske arhitekture Sl. Oblici narodnog neimarstva u sebi sadrže značajne principe građenja. 1953. “Experimental House”. Interpretacija tradicionalne japanske arhitekture i interakcija sa neposrednom okolinom Sl. Sl. koje je bitno zadržati da bi se moglo od njih učiti. posmodernizam). filozofskih ideja i stavova. 4 i Sl. a ne usvajanja i kopiranja gotove forme i planove. Reinterpretacija regionalne istorije i njeno transformisanje kroz sopstveni senzibilitet. Japan. projektanskih koncepata. Smatram. Kenet Frempton govoreći o kritičkom regionalizmu razmatra arhitektonski opus Alvara Alta. a odbacujući sve ono što je prolazno i stilski “moderno”. 5 Alvar Aalto. da bi se zadovoljile potrebe sadašnjosti i budućnosti. Sl. 3Kotaro Ide. tumačenje i razvijanje koncepata. koliko i pristup internacionalnog stila i globalnih arhitektonskih tendencija.Način kopiranja forme i oblika prošlosti (eklekticizam. Pri tom. 1 Norman Foster. narodno neimarstvo nikada ne zaboravlja prevesti opšte dimenzije i koncepte na svoj lokalni “jezik” i podrediti ih prema svojim potrebama. Možemo zaključiti da transcendentalne kvalitete14 narodnog neimarstva proizilaze iz proučavanja koncepata ove arhitekture. 6 Alvar Aalto. Finska. naglašava značaj tradicije za savremenu arhitekturu. već humanih vrednosti. 2008 „Japanese Shell Villa House“ – Nagano. koji se odnose na vanvremenske principe projektovanja i građenja. 14 Transcendentalni kvaliteti u smislu kvaliteti koji prelaze granice prostorno-vremenske stvarnosti (trancendentalna filozofija po Kantu). 1952 “Säynätsalo Town Hall” – Finska. je isto toliko pogrešan pristup u razvijanju savremene arhitektonske prakse. Narodno neimarstvo se prema tradiciji odnosi veoma iskreno prihvatajući trajne pouke. 6 .

(1999). (1965).rs/isk/isk_13. u: “Tradicionalna arhitektura Crne Gore”. Beograd: Građevinska knjiga. CAA-IIA International Conference on Urbanisation and Housing. Jasna.2009) Norberg-Schulz. str. http://www. New York: Rizzoli.2010) Eliot.html (preuzeto 21. (1977). stanište. (Beograd. u: Arhitektura i istorija. B.unu. Hassan.org/library/pubdownloader/pdf/2751/doc/DPC0222. In: Planing for Sustainable Development.07. 2.(1994). G.com/cameroon/84/indiacon/INDIACON. Goa.montenegrina. Vuksanović. Throsby.11. Arhitektonski Fakultet.Bibliografija: Literatura: Ađi Mitrevski. University of New Mexico Press. elektronski izvor: http://www.” in: The Sacred Wood: Essays on Poetry and Criticism.7-24. str.2010) Fathy. Norberg-Schulz.htm (preuzeto 04.2009) Mahgoub. Intentions in Architecture. David. Walter Shearer and Abd-el-rahman Ahmed Sultan (eds. (2005). (1964).htm (preuzeto 21. urbani prostor. R.2010) Rudolfsky. Radović. Cultural Heritage and Public Policy. (1986). „Egzistencija. str. Norberg-Šulc.questia. C. br. Cambridge. 7.bartleby. C. Kristijan. Natural Energy and Vernacular Architecture: Principles and ehamples with Reference to Hot Arid Climate. kuća“. Тradicionalni model kuće i njegova moderna transformacija na primeru grada Ohrida – magistarski rad.2010) Radović.1. Architecture Without Architects: A Short Story to Non-Pedigreed Architecture. De re Aedificatoria.com/library/book/intentions-in-architecture-by-christian-norberg-schulz. elekronski izvor: http://meltingpot. (1990). Paying for the Past: Economics. ed. India. http://archnet. str.(1987). Beograd: Građevinska knjiga.html (preuzeto 14. prevod Milutin Maksimović. Građevinski fakultet. J. prostor i arhitektura“.com/200/sw4. “Stanovanje. R.jsp (preuzeto 14.rastko. (2006). Chicago: The University of Chicago Press.net/pages/pages1/arhitektura/zamagljivanje_narodne_graditeljske_tradicije_r _radovic. MIT Press (Cambridge Mass). zagonetno i varljivo mesto tradicije u arhitekturi. Beograd.07. (1990).pdf Norberg-Schulz.S. (1986). Sydney: University of Adelaide Press.htm (preuzeto: 24.07. Mass. The Massachusetts Institute of Technology. (1919). Christian.). elektronski izvor: http://www. D. “Tradition and Individual talent. elektronski izvor: 7 . Fisher. Zamagljivanje narodne graditeljske tradicije. (2001). (1922). Podsticajno. lec. T. Sustainable Architecture in the United Arab Emirates: Past and Present. Yasser. elektronski izvor: http://www. 111-117.07. (1997). “Narodno neimarstvo”.edu/unupress/unupbooks/80a01e/80A01E00.fortunecity. Elekronski izvori: Bjeladinović-Jergić. Arhitektonski fakultet u Beogradu i Građevinska knjiga). Univerzitet Crne Gore.07. elektronski izvor: http://www. Modern Norvegian Architecture.

Alvar Aalto.2010) Slika 5.cl/foster_aga. elektronski izvor: http://29.2010) Slika 6.com/Architecture-Without-Architects-Introduction-NonPedigreed/dp/0826310044/ref=cm_cr_pr_product_top#reader_0826310044 21.Muuratsalo.britannica.arqchile. 2004 . 1952.jpg (preuzeto 06.2010) Slika 4. fotografija: “Experimental House”. Finska. elektronski izvor: http://www.com/weblog/cat/9/view/4736/shell-house-by-kotaro-ide.09. elekronski izvor: http://recnik.krstarica.09.com/EBchecked/topic-art/241/34845/Saynatsalo-town-hall-group-Finlanddesigned-by-Alvar-Aalto-1950 (preuzeto 06. elektronski izvor: http://www.amazon.http://www.html (preuzeto 06. fotografija: Tehnološki Univerzitet Petronas u Maleziji.07.09.09. elektronski izvor: http://www.2010) Slika 3.com/tumblr_l1pb9eA2HD1qav6t4o1_500.britannica. fotografija: “Säynätsalo Town Hall” – Finska.2010) Srpski rečnik. elektronski izvor: http://www. fotografija: „Japanese Shell Villa House“ u Naganu.media. 2008. 1952. fotografija: „Japanese Shell Villa House“ u Naganu.2010) Slika 2. Alvar Aalto.2010) 8 . fotografija: “Säynätsalo Town Hall” – Finska. 2008.com/EBchecked/topic-art/241/34845/Saynatsalo-town-hall-group-Finlanddesigned-by-Alvar-Aalto-1950 (preuzeto 06.designboom.09.tumblr.09.com/weblog/cat/9/view/4736/shell-house-by-kotaro-ide. Alvar Aalto. Norman Foster. elektronski izvor: http://www. 1952. Japan Kotaro Ide. Japan Kotaro Ide.html (preuzeto 06.com/ (preuzeto Popis slika: Slika 1.htm (preuzeto 06.designboom.