Upravljanje poslovnirn Informacionim

sistemima

I.

UYOD Globalizacija Informaciono drustvo Informacione tehnologije

3
6

1.1. 1.2. 1.3. 1.3.1.
1.4. 1.5.

8
13

2.
2.1 .
2.2. 2.3. 2.3.1. 2.4. 2.4.1. 2.4.2. 2.4.3. 2.4.4. 2.4.5. 2.4.6. 2.5.

20 Podatak i informacija 32 Znanje · · 43 ORGANIZACIJA I MENADZMENT 46 Sta je menadzment 56 Ko su menadzeri 59 Upravljanje ···66 Proces donosenja odluke 68 Organizacija koja uci 70 Socio-ekonomske promene 72 Novi model organizacije 77 Novi izazovi za korporativne Iidere 79 Novi izazovi za korporativne menadzere resursa 81 Novi izazovi za zaposlene u preduzecu 84 Kompetencije menadzmenta i central no motivisanje 88 Yirtuelna organizacija 89 Upravljanje kvalitetom - QMS 99 Total Quality Management - TQM 102 POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI 107 Sistemi za podrsku odlucivanju 116 lzvrsni sistemi za podrsku odlucivanju 118 UPRA YLJACKI INFORMACIONI SISTEMI 120 Menadzment poslovnih informacionih sistema - MplS 124 Upravljanje informacijama 126 ERP - Sistem za planiranje i upravljanje .. 128

Racunarske mreze

Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima

Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima

4.3. 4.3.1.

BI- Poslovna inteligencija 140 CRM - Customer Relationship Management .. .............................................................. 146 4.3.2. BPM - Upravljanje poslovnim procesima lSI 4.3.3. KM - Upravljanje znanjem 161 4.3.4. HRM - Upravljanje Ijudskim resursima 174 4.3.5. DW - Skladiste podataka 177 4.3.6. DM - Data mining 217 4.3.7. OLAP - proces analiticke obrade podataka230 4.3.7.1. OLAP funkcije u programu Excel 243 4.4. AI - Vestacka inteligencija , 249 4.4.1. DSS - Sistemi za podrsku odlucivanju 261 4.4.2. ES - Ekspertni sistemi 266 4.5. IDEF metode modeliranja 273 4.5.1. IDEFO metoda 277 5. SKRACENICE 287 6. POJMOVI · 291 LITERA TURA 297

1. UVOD
Osnove upravljackih informacionih sistema, MIS I-a, jesu razlicite discipline kao sto su teorija informacija, teorija sistema, teorija komunikacija, kibernetika', matematika, programiranje i programski jezici, teorija racunarskih sistema i mreza i druge srodne discipline. Danas su vazni sistemi i modeli podataka vremenu, a zasnivaju se na multimedijalnoj informacije i na digitalnim sistemima komunikacije. u realnom dimenziji

Poslovni informacioni sistemi postaju sve kompleksniji. Informacione tehnologije se razvijaju velikom brzinom i u mogucnosti su da prate vecinu promena koje se desavaju u drustvu, da podrze mnoge zahteve koji se postavljaju pred organizacije i poslovne sisteme, bilo da su to veliki, srednji iii mali sistemi. Menadzeri, sagledavajuci poslovne procese u svojoj organizaciji i probleme koji ih prate, definisu svoje zahteve za kljucnim informacijama potrebnim za donosenje efikasnih i efektivnih poslovnih odluka. Projektanti poslovnih informacionih sistema, podrzanih informacionim tehnologijama, moraju da uvaze zahteve i potrebe menadzera. U cilju stvaranja kvalitetnih upravljackih poslovnih informacionih sistema analiticari i projektanti informacionih sistema treba da koriste najnovije informaticke alate, metode i procedure. Informacioni sistem preduzeca, bilo da je podrzan informacionim tehnologijama iii ne, zahteva reinzenjering poslovnih procesa. Analiticarirna i projektantima su na raspolaganju savremene metode i standardi za modeliranje

I 2

Management Information Systems Kibernetika je teorija komunikacija uredaia i zivih bica,

i postupaka

upravljanja

kod

2

3

Zbog toga je veoma vazno da strucnjaci iz preduzeca i tim projektanata naprave zaiednicku analizu poslovnih procesa i postave model resenja poslovanja preduzeea pomocu poslovnog informacionog sistema podrzanog informacionim tehnologijama. u zavisnosti od nivoa podrske informacionih tehnologija. Interaktivan i konzistentan uvid u informacije omogucavaiu OLAP tehnologije. S. Menadzerima velikih.pravila" ponasanja u svetu informacionih tehnologija. srednjih iii malih preduzeca na raspolaganju su.rudarenia'". Ovi softverski paketi omogucavaiu prikupljanje i obradu informacija u cilju donosenia poslovnih odluka. skladista podataka . . Ono se rnoze unaprediti reinzenjeringom uz koriscenie savremenih CASE3 alata. 3 4 Computer Aided Software Engineering Data Mining . a menadzmentu je na raspolaganju softver za upravljanje tim procesima. Da bi se uopste govorilo 0 upravljackim informacionim sistemima potrebno je poci od informacije i njenih karakteristika koje definisu razmenu izmedu razlicitih objekata . Postojeei poslovni informacioni sistem nece se unaprediti ako se samo zameni hardversko i softversko okruzenje. savremeni softverski proizvodi.objekta koji salje i objekta koji prima informaciju. U svakoj poslovnoj organizaciji moraju se razjasniti neke nedoumice u smislu definisanja i modeliranja poslovnih procesa koristeci savremene IDEF standarde kao i izbeci zablude da je resenje "kljuc u ruke" najbolje.DM 5 4 . Veliki uticaj na upravljacke sisteme imaju globalne promene koje narnecu nova . Nijedno softversko resenje poslovnog sistema nije toliko univerzalno da se moze primeniti u svim organizacijama.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima poslovnih procesa.toga cu poceti sa fenomenom globalizacije informacionog drustva kao nove paradigme zivota i rada. Svaka organizacija ima svoje specificnosti koje treba ugraditi u softversko resenje.

Nezadrzive ekonomske sile. globalni svetski poredak. umesto visepolarnog stvoren je uniformni. p_os~avqase vrlo vaino pitanje nacina na koji ce doc! do ukljucenja u ovaj globalni proces. korporacije i svetski ekonomski gigant Medunarodni monetami fond (MMF) pretvaraju nacionalne ekonomije u svoje lokalne jedinice. 7 6 . kraj nacionalne kulture i identiteta. vesti i filmovi najavljuju. Understanding Globalization.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima 1. lnformatieko-medijska revolucija i njeni kulturni proizvodi kao sto su TV serije. na gotovo celokupni socijalni prostor. kao da se desava nekim drugim ljudima. sila koja pokrece konce svakodnevnog zivota''. iako bitno. a zatim i postindustrijalizma. i kulturnih raznovrsnosti baziranih na vrednostima nacionalnih tradicija. Njena druga i presudna dimenzija oslikana je u socija/noj dimenziji koju globaJizacija 5 T. Globalizacija. Friedman (1999): The Lexus and the Olive Tree. Globalizacija pOp'~ima. jos juce nam je delovala tako daleko i strano kao da se dogada u nekom drugom svetu. Najzad. gradanske demokratije. a ne nama. New York. koncept otvorenog drustva zasnovanog na naeelima civilnog drustva. Svet nacionalnih ekonomija. Farrar Straus Giroux. Globalizacijom nestaju nacionalne drzave. Danas globa/izacija postaje nova sudbina. Definisanje g/oba/izacije kao objektivnog planetarnog procesa. globalizacija oznacava i sirenje istovetnih formi. njihova autonomija i suverenitet. unipolarni svet. koji je vladao pet vekova i izgledao vee it. Demokratija i trziste postali su univerzalna socijalna formula koja preovladava na svim prostorima sveta. nije i jedino. industrijalizma. pripada proslosti. ovu savremenu globalizaciju pokrecu ekonomski motivi. nazalost. Drugim recima. transnacionalni finansijski kapital.1. ljudskih prava.

Termin informaciono drustvo pojavljuje se sedamdesetih godina dvadesetog veka. laksi pristup javnim servisima. koristi i deli informacije i znanje. vise nego ikada. pristupa. 7 WSIS Declaration of Principles and Plan of Action. H Declaration of Principles. znaci uslov za prednost u bespostednoj ekonomskoj trci.8 Ovakvim pristupom se naglasava koriscenje Ijudskih potencijala jer danasnje vreme je vreme informacionokomunikacionih tehnologija do kojih se doslo primenom najboljih ideja i dostignuca dosadasnjih napredovanja raznih naroda i oblasti. informacionog drustva ogleda se u cinjenici da u njemu znanje i informacije postaju kljucni motivatori predstojeceg drustvenog razvoja. Ovo novo drustvo nudi vel ike mogucnosti: nove mogucnosti za zaposlenje. mreza. Nase drustvo danas zovemo i informaciono drustvo. U razvijenom informacionom drustvu. nudi sledecu definiciju koncepta informacionog drustva: komunikacionih tehnologija (IKT). Information Society. Brzina i sama efikasnost razmene informacija omogucile su znatno povecanje osetljivosti aktera ekonomije i na najmanje trzisne promene . drustvima i narodima da razviju svoje potencijale potpuno u promociji sopstvenog odriivog razvoja i unapredenju kvaliteta zivota. a posebno je prisutan u poslednje dye decenije. distribucija i manipulacija informacijama postaju znacajne ekonomske i kulturne aktivnosti. Building the Information Society: a global challenge in the new Milenium. Document WSIS03/GENEVA/DOC/4-E. razvojem kibemetike kao opste teorije sistema. vece ukljucivanje Ijudi sa posebnim potrebama i vece povezivanje regiona. kreacija. Informaciono druitvo je drustvo u kome svako moie da stvara.informaciono-kornunikacione tehnologije (Information and Communication Technology). Razvoj drustvenih i tehnoloskih form acija. Za ljude. cesto koriscen termin informaciono drustvo postaje kljucni opis socijalnog. kako bismo istakli rastuci uticaj informaciono(. Informaciono drustvo Savremeni svet zapocinje proces transformacije iz industrijskog u informaciono drustvo. i da su znanje i kreativnost kljucni faktori razvoja drustva. 12. iii druttvo znanja'. Osnovna karakteristika postindustrijskog. drustvo u kojem su jeftina informacija i IKT u sirokoj upotrebi. U Evropi se na pojavu informacionog drustva gledalo kao na prirodni razvoj evropske liberalne tradicije iii kao na americku tehnolosku modernizaciju. a informaciono drustvo" je drustvo u kojem su ekonomski i kultumi zivot vezani za lKT . novo orude za obrazovanje i trening. pocinje vee sa revolucijom matematicke logike dvadesetih i tridesetih godina XX veka iii tek kasnije. ekonomskog i tehnickog koncepta danasnjeg sveta. Jos 80-ih godina proslog veka. Zavrsni dokument prve faze Svetskog samita 0 informacionom drustvu" odrzanog pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija u Zenevi. 8 9 . Posedovanje odgovarajucih informacija u pravom trenutku danas.2. da bi se istakla cinjenica da najvecu dobit donosi investicija u nematerijalno.trenutnu reakciju na uoceni nepovoljan razvoj dogadaja. omogucavajuci tako pojedincima.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnirn Informacionim sistemima 1. razmena informacija je oduvek bila od izuzetnog znacaja. svesna bica. kultumog. Razvijene informacionokomunikacione tehnologije su osnova i pokretac novog drustvenog poretka. koje karakterisu informaciono drustvo. 'J Knowledge Society. decembar 2003. Ijudski i socijalni kapital.

Razvoj ekonomije i drustva Informacije'" i znanja" su oduvek bili vezani za Ijudsko drustvo i bili pokretaci njegovog napretka. informaciono-komunikacione tehnologije vidi kao most izmedu razvijenih i nerazvijenih drzava. zahvaljujuci prednostima informaciono-komunikacionih tehnologija. znacenja koje dodeljujemo podatku. u smislu fleksibilnosti. umrezavanje tehnologija i informacija. Tehnicko poreklo informacionog drustva i njegova srodnost sa izrazom informatika redukuje njegov sadrzaj na tehnoloski aspekt. drugim recima. znanje neometano kruzi. M The Information Society: The Role of Networks and Information. kao centralni Informacija je primljena i shvacena poruka. bez obzira na geografske i vremenske udaljenosti. Medunarodna zajednica. teze se strukturira od informacije i nalazi se u vise raznovrsnih dokumenata. kao pokretaca opsteg napretka. informacionokomunikacione tehnologije su uoblicile novo drustvo informaciono drustvo. komunikaciju. To nije lak proces jer je znanje mnogo slozenije od informacije. kao i njen interaktivan. izmedu ostalog. i kao sredstvo za Principi jednostavnog i lakog pristupa informacionokomunikacionim tehnologijama ornogucavaju razvoj i unapredenje informacionog drustva. Znanje je sve one sto je poznato. decentralizovanosti i uzajamne saradnje. lnforrnacionokomunikacione tehnologije zahtevaju reorganizaciju tradicionalnih skola. Sam tennin informaciono drustvo implicira centralnu ulogu informacije. umnozavanja mesta proizvodnje informacija znanja. 2010 2015 Slika I. informaciono drustvo Flach. a sada. jer zavisi od konteksta. Moze se reci da su najvaznije osobine informacionog drustva modeme informacione i komunikacione tehnologije koje ornogucavaju brzo procesuiranje informacija. dupliciranje i distribuciju informacija i znanja. Medutim. kao alat za ekonomski i socijalni razvoj. ucenje. Od procesa umrezavanja znanja ocekuje se mnogo. kada nam na raspolaganju stoje informaciono-komunikacione tehnologije koje ornogucavaju trenutnu obradu. i prenosi velike kolicine informacija sa jednog kraja sveta na drugi. i ekonomskih i politickih struktura. povratni odnos sa tehnologijom. 10 II 12 10 II . asocijaciju i rezonovanje. Mozemo reci da je informacija oduvek predstavljala kljucni faktor u svim drustvirna sveta.r Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima f Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima f I stub ekonomije bazirane na znanju prevazilazenje geografskih prepreka. drugim recima urnrezavanje globalnog znanja. Danas. onaje sustinski pokretac informacionog drustva'". Sticanje znanja ukljucuje kompleksne kognitivne procese: percepciju.

stara oko 2. svet u stalnoj promeni. 1623. Pronasao je prvu racunaljku. prepreke ostvarenju tog cilja predstavljajusu jezicke.. 15 Blaise Pascal (1623-1662). Dakle. odnosno tehnoloske modernizacije. rada i zaradivanja za zivot. nastavlja se pismenoscu.e. kulturne i ekonomske barijere. 14 Wilhelm Schicard (1592-1635). abak iii abakus':'.500 g p. Njihov brojcanik se i danas u nekim automobilima koristi kao brojcanik kilometara. a potice iz Azije. Zasad. Paskal je svoju 13 Abak (abakus) je primitivna racunaljka plocastog oblika za lakse izvodenje racunskih operacija. Brzi razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i inovacije u digitalnim sistemima predstavljaju revoluciju koja fundamental no menja nacin razmisljanja. podataka i Slika 2. to je svet znanja i informacija. poznavanje stranih jezika. Informacione tehnologije Osnovno zanimanje nasih predaka bio je lov. komunikacije. Teznja da se stvori informaciono drustvo u kome se !judi nalaze u interakciji sa raspolozivom tehnologijom u ci!ju razmene informacija na globalnom nivou realizuje se sve vise.n. skoro istovremeno. Informatizacija se odnosi na razvijanje informacionih sistema. Koristila se u raznim civilizacijama. nezavisno jedan od drugog. 1. Kineski abak iii abakus Naucnici Sikard" i Paskal". 12 13 . Znaci. Informatizacijom se maze smatrati zavisnost svih aspekata privrede ad uredaja za procesiranje informacija za prelazak u informaciono drustvo. ponasanja.000 godina i sumerskog pisma 5.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima podrazumeva mnogo vise od same tehnicke. godine izumio prvi mehanicki kalkulator.Gutenberga i masovnim uvodenjem racunara i Interneta u svakodnevni zivot. matematicar i fizicar sa pocetka XVII veka. U nekim zemljama sveta i danas se koriste abaci. mogli su brojati sarno do deset. Ako je ulov bio veci dolazilo je do neresivog problema. covek je morao pronaci nesto sa cime bi racunao i vece brojeve. Osnovna pismenost. pojavom prvih crteza pre 200. razvili su masinu za sabiranje na bazi zupcanika numerisanih od 0 do 9. obrazovanje i informaticka pismenost neki su od uslova potrebnih za stvaranje informacionog drustva. Da bi nakon lova tacno podelili plen koristili su prste na rukama. stamparijom J.500 godina.3. pronasao prvi digitalni kalkulator. Informatizacija drustva pocinje artikulisanim govororn.

svoju masinu nije zavrsio do kraja.000 elektronskih cevi a racunala je 1. Sastojala se od 18. siroka I metar i visoka 3 metra. oduzimanje. prekidac sa dva stanja ukljuceno-I i iskljuceno-O. u stvari. 150 KW po satu. sto je njgov osnovni nedostatak. dugacka 30 metara. Engleski matematicar Charles Babbage (179-1871) predlozio je 1823. r Gottfried Wilhelm von Leibniz (1646-1716). masinu koja uz pomoc elektriciteta cita busene kart ice. Tek u XIX veku pojavljuju se koncepti masina koje odgovaraju danasnjim. koristeci Babidzov princip napravio je novu racunsku masinu MARK I kojaje sdrzavala vise od 70. nemacki matematicar i filozof iz XVII veka. ali princip koji je on razvio primenjuje se i u danasnjirn racunarima. a inace je trajala deset godina. To je bila ogromna masina teska 30 tona. Nemac Konrad Zuse (1910-1995) smatra se prvim konstruktorom koji je (1938. Programirao se rucno. Amerikanac Herman Hollerith (1860-1929) napravio je. koja.000 operacija sabiranja ili 357 operacija rnnozenja iii 38 operacija deljenja. sortira ih. godine) napravio rnasinu sa dualnim brojevima i naredbama. Nazalost. Slika 3. John Mauchly i Presper Eckert. uz pomoc prekidaca i kablova. U jednoj sekundi mogla je izvrsiti 5. godine. mnozenje i deljenje. I Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Howard Aiken. rnatematicar sa Harvarda. za potrebe popisa stanovnistva u SAD-u 1890. pa ova masina nikad nije realizovana. koristili su elektronske cevi kao prekidace za stanja 0 iii izgradili prvi elektronski racunar ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer). Zamisao je bila da se programi zapisuju na papime busene kartice. MARK I Prvi elektronski racunar je konstruisan za vojne potrebe. poreza koji je njegov otac I. godine takozvanu diferenciranu masinu. Ovim je postigao da obrada podataka popisa stanovnistva traje sarno cetiri sedmice. napravio je 1671. 14 15 .000 puta brze od automata za racunanje MARK I. sabira i registruje. te analiticku masinu koja je bazirana na konceptualno istim principima kao i danasnji racunari. koristi dualni sistem.000 elemenata.r Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima masinu koristio pri obracunavanju prikupljao kao poreski cinovnik. a trebalo je da poseduje memoriju kao i izlazne jedinice za prikazivanje rezultata racunanja. Ovim je smanjio broj kontaktnih elemenata u masini. Energiju je dobijala iz pame masine. Charles Babbage je celi svoj zivot posvetio pravljenju analitickog racunara koji bi komplikovanije proracune automatski izvrsavao. godine masinu na kojoj su se mogle izvoditi sve cetiri osnovne racunske operacije: sabiranje. trosila je puno energije. Dimenzije ove masine bile su prevelike. Dvojica amerikanaca. Medutim.

Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima logicku strukturu racunara sa memorisanim Osnovni elementi ovakvog racunara su: operanada i naredbi. Prva koncepcija je proizisla iz konstatacije da su elektronski sklopovi dovoljno brzi da obavljaju aritmeticke i logicke operacije. Danasnji racunari su neuporedivo daleko manjih dimenzija. smestanje program a u rnemoriju. izlazni deo preko kojeg se rezultati. vecih mogucnosti a 1(. godine nastao je EDVAC . clan radne grupe. naredbe delovima Slika 4. programom. je ujedinio sve ideje i postavio osnovnu upravljacka jedinica koja moze interpretirati dobijene iz memorije racunara. u koju se mogu unositi i iz koje se mogu dobiti operandi redosledu. Druga koncepcija. aritmetickom jedinicom. sto ornogucava izvodenje niza naredbi u proizvoljnom redosledu. Kao rezultat ovih koncepcija 1952. rnnogo je znacajnija i bitno je uticala na dalji razvoj racunara. broj ulazni deo u koji se moze unositi proizvoljan memorija. pa nije potrebno graditi mnogo paralelnih jedinica za racunanje vee se operacije izvode sa jednom tzv. Za vreme rada na ENIAC projektu pojavile su se dye nove koncepcije racunara. i upravljati ostalim Osnovna struktura koja proizilazi iz ovih uslova poznata je kao von Neumannova" struktura i svi racunari proizvedeni od tog vremena zasnovani su na toj strukturi prikazanoj na sledecoj slici. i naredbe i to u proizvoljnom aritmeticko-Iagicka jedinica koja moze obavljati aritmeticke i logicke operacije sa operandi rna koji se uzimaju iz memorije i rezultate operacija smesta u memoriju. profesor na 16 17 . predaju korisniku i izlazni podaci. ENIAC Kasnije su naucnici razvili nove metode i tehnologije koje su dozvoljavale da se redosled obavljanja poslova i redosled racunanja zapamte u racunaru. Univerzitetu Pensilvanija rnaternaticar. John von Neumann (1903-1957).Electronic Discrete Variable Arithmetic Computer. U nacrtu predloga za EDV AC John von Neumann.

za resavanje diferencijalnih jednacina. Kakav je doprinos informacionih tehnologija upravljackorn sistemu preduzeca? IT mora biti integralni deo sistema upravljanja koji moze pornoci dobrom menadzmentu da bude bolje. poznat pod populamim nadimkom Mika Alas. Mogu Ii Informacione pretvoriti u uspesno? Tehnologije lose preduzece 17 18 19 LSI-Large Scale Integration tehnologija Very Large Scale Integration . maternaticar Mihailo Petrovic (1868-1943). u oblasti racunarstva krajem XIX veka objavio je u SAD-u konstrukciju analognog racunara. koji je nagraden medaljom. Nije 20 IT . bio je izlozen i hidrointegrator. cuvanje. 19701980- Osnova elektronske cevi tranzistor integrisana kola LSI17 integrisana kola VLS[18 tehnologija GS[19 III IV V lnteresantno je spomenuti da je srpski naucnik. 1964-1970. Veliki deo informacionih tehnologija nije novo znanje: To je nova percepcija. prenos i prezentaciju podataka i informacija. postupaka i metoda za upravljanje. Na Svetskoj izlozbi u Parizu 1900. u paviljonu Kraljevine Srbije.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Razvojni put elekronskih sledecom tabelom: racunara mozemo predstaviti Generacija I II Godina 1940-1956. Hidrointegrator Mike Alasa Informacione tehnologije (I'T?") su zajednicki pojam za izucavanje sredstava. ali u praksi ne! cipu. 1957-1963. Slika 5..Information Technology 18 19 . Ona stavlja zajedno stvari 0 kojima niko drugi nije mislio da ih mote staviti zajedno. Ruska. U teoriji da.citav racunar u jednom zazivela zbog ergonomskih razloga. Ova masina je radila na principu hidraulike.cip na bazi silicijuma Giant Scale Integration . Prajs i Moren. obradu. kibernetike. a te stvari su postojale svo vreme oko nas. a losem menadzmentu da bude cak i gore. odnosno kretanja tecnosti. ciji je uterneljivac kasnije bio Norbert Wiener. hidrointegratora. za sta su mu odali priznanje svetski naucnici Kamke. arnericka i poljska nauka odale su Petrovicu priznanje kao predskazatelju jedne nove savremene nauke.

preduzeca i i poseduju na primer yahoo. Njih instaliraju. prvi put se pojavio termin 1989. na primer PSTN. Potreba za umrezavanjern sistema proiziIazi iz stalnog rasta razmene podataka. pojaviia se vojna rnreza ARPANET 1970. a resursi koje dele umrezeni racunari su podaci i periferni uredaji. pojava web protokola 1991. ISDN PDN. CiIj umrezavanja je formiranje virtuelnog radnog okruzenja unutar kojeg bi raznovrsni uredaji medusobno deliIi svoje resurse kao sto su procesna snaga i periferne jedinice. Vazni datumi u istoriji Interneta su: 1969. iii Circuit Switched Public Data Networks . Privatne mreze se formiraju na prostoru drugih. Ovo okruzenje treba da bude transparentno.3. Racunarske mreze Racunarska mreza je telekomunikacioni sistem za prenos podataka koji omogucava odredenom broju nezavisnih uredaja da medusobno komuniciraju. racunarske mreze Internet Neekonornicno je da svaki racunar podrzava po skup perifernih jedinica pogotovo ako se zna da koriscenje pojedinih perifernih jedinica nije intenzivno. gasi se ARPANET 1990. plotera i druge. Mreze za prenos podataka predstavlja grupa kornunikacionih uredaja. glas. medusobno podataka mogu biti podeljene na . tako da korisnici uopste ne primete njegovo postojanje uz puno koriscenje svih njegovih prednosti.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 1. Racunarsku mreiu cini grupa nezavisnih. Mreiu za prenos medusobno povezanih sposobni da razmenjuju slika. Javne mreie Packet Switched Public Data Networks PSPDNs na primer Internet. da je umreiavanje koncept povezanih racunara koji dele resurse. Ovi servisi imaIi su poseban znacaj u razvoju racunarskih mreza. transfer fajlova i razmenu elektronske peste. stampaca. Sam razvoj racunarskih mreza poceo je sedamdesetih godina proslog veka.1. diskova. povezanih racunara. To je sistem koji povezuje razlicite iii slicne uredaje u jednu ceIinu. jesu mreze koje osniva i kojima upravlja nacionalni autoritet za upravljanje mrezama. Jednostavno. organizacija. jayne mreze.CSPDNs. U ovakvom okruzenju moguce je ostvariti virtuelne terminalske sesije. morarno ih posmatrati kao mreze za prenos podataka i kao racunarske mreze. 5tO znacajno smanjuje investiranje u opremu ali ne umanjuje komfor rada. Private Networks. Mrezno okruzenje ornogucava deljenje ovih resursa.PDNs. koji su informacije kao 5tO su podaci. 20 21 . moze se reci da su mreie skup medusobno hardverski povezanih racunara i perifernih uredaja. Kada govorirno 0 mrezama. pocetak komercijalizacije 1994. odrzavaju preduzeca iii organizacije. specijalizovan za prenos podataka. Public Data Networks mreie. i na privatne javne mreie. u razvoj mreza ukljucuju se univerziteti 1974. Za normal an rad na racunaru potreban je odreden broj perifernih jedinica. skenera. pojava pretrazivaca. definisan TCP/IP protokol 1982.

. standardizovano koriscenje aplikacija. serverske mreze i kombinovane mreze. Koju cemo od ovih mreza koristiti zavisi od broja racunara koji se umrezavaju. namenski server koji je optimizovan da brzo opsluzi zahteve mreznih klijenata i pruzi bezbednost datoteka i foldera. bez diskova. obicno unutar jedne zgrade.istovremeno radi i kao klijent i kao server. Server je racunar na kojem se nalaze resursi koje dele umrezeni korisnici. cak i na razlicitim kontinentima. hlagovremeno dobijanje podataka i efikasnlja komunikacija korisnika. Mreze pruzaju prednosti kao sto su smanjenje troskova zahvaljujuci deljenju res ursa. serveri za postu. Klijent je racunar koji.Wide Area Networkje rnreza u kojoj su povezani racunari i drugi uredaji medusobno udaljeni. MAN mreza . kao i od budzeta i znanja. Veoma je vazno odrzati bezbednost podataka 0 cemu brine administrator mrez~ k~ji upravlja bezbednoscu klijenata i serve~a. Racuna. serveri za aplikacije. a svaki racunar istog je prioriteta . Prednosti serverskih mreza. od potrebnog nivoa bezbednosti. Kombinovane mreie mreia.~ske.Local Area Network je mreza u kojoj su povezani racunari i drugi uredaji relativno blizu. bi mrez~ funkcionisale sa ovakvim proizvodima. preko servera. Serverske mreie. 22 23 . pristupa zajednickim resursima. neophodno je da se SVI U serverskim mrezama povezan je veci broj racunara. a glavnu ulogu u mrezi ima server. mrez~ opsluzuju izuzetno veliki broj korisnika a klijentima ruje potrebna dodatna oprema. Postoje mreze istog prioriteta (peer to peer). fax server i komunikacioni server.Metropoliten Area Network je mreza povezanih racunara i drugih uredaja u istom gradu. klijenti. Za povezivanje racunara u mrezu postoje proizvodi razlicitih proizvodaca hard vera i softvera. kop. Znacajna prednost je I lako pravljenje rezervnih.. WAN mreza . LAN mreza . Ovo je moguce postici jefitinim masinama. Mreze istog prioriteta. u razlicitim gradovima. od vrste posla. Generalna struktura mreze Tip Klijent-Server procesiranje gotovo je potpuno srnesteno na serveru. Povezuje se manji broj (do deset) racunara. sa malo memorije.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Vrste racunarskih Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima U velikim mrezama serveri se specijalizuju za razlicite namene: serveri za datoteke i stampanje. Da. Klijent prakticno realizuje sarno ulaz i izlaz. Mreze om~gu~avaJu centralizaciju i deobu resursa.ija. Slika 6. odnosno interfejs. tj. Treca vrsta mreza je kombinovana mreza a predstavlja kombinaciju mreza istog prioriteta i serverskih mreza.

Slgurnost mreie Odrzavanje sigurnosti podataka u mreznom okruzenju jeste kompleksan problem. U oba ova modela proces komunikacije je posmatran kao slojevita struktura poslova koji se sekvencijalno odvijaju redosledom koji zavisi od smera protoka informacija. moguc i sa vrlo velikih rastojanja. Sve ovo pokazuje da se zastiti od neovlascenih pristupa mreznom okruzenju mora pristupiti sa posebnom paznjom. OS! model. protokole po kojirna ce se komunikacija odvijati. Da bi se povezala racunarska oprema razlicitih proizvodaca bi!? je neophodno standardizovati procedure. Vise nezavisnih organizacija izradilo je specifikacije standarda za proizvode koji se odnose na umrezavanje racunara. U Americi je ministarstvo TCP/IP je model koji se koristi u najvecoj svetskoj mrezi racunara. RezuItat tih aktivnosti. Za resavanje ovog problema zaduzen je administrator mreze. U malo izmenjenom obliku. Ovo je izuzetno znacajan zadatak koji u mreznom okruzenju postaje jos znacajniji. Na sigurnost podataka uticu svi subjekti pocev od korisnika do administratora sistema i mreze. Pristup racunarirna u mrezi je. ovaj model prihvacen kao IEEE25 standard. godine rad na standardima. M~dunarodna organizacija za standarde. svi racunari u mrezi moraju biti obezbedeni. 25 Standardizacija se svodi na propisivanje skupa protokola za svaki sloj model a koji moraju biti ispostovani od strane svih proizvodaca mrezne opreme. S obzirom na to da mrezu cini veci broj racunara i da svaki od njih predstavlja potencijalnu rupu u sigurnosti. postavljenih standarda. OSI model vise predstavlja pomoc u razvoju buducih standarda nego sto bi on bio standard pogo dan za implementaciju. referentni model za povezivanje otvorenih sistema. Kasnije je. 24 Transport Control Protocol/Internet Protocol.Open Systems Interconnection. Internetu. 25 Institute of Electrical and Electronics Engineers. zapocela je 1977. Hijerarhijski. sigurnost sistema i sigurnost mreze. Da bi jedno rnrezno okruzenje bilo dobro zasticeno. opisuje nacin na koji mrezni hardver i softver omogucavaju komunikaciju. sigurnost podataka kao i intervencije za njeno poboljsanje se mogu posmatrati na tri nivoa: sigurnost korisnickog racuna. Obezbedivanje sigurnosti podataka na racunaru podrazumeva sprecavanje njihovog neovlascenog citanja i menjanja. s obzirom na to da neovlasceni pristup jednom racunara dozvoljava istovrerneno i pristup podacima koji se razmenjuju kroz mrezu. a 1987. 21 24 . povecana je verovatnoca neovlascenog pristupa podacima u rnrezi. International Standard Organisation. 22OSI . IS021. a koji se naziva OSF2 referentni model. odbrane (00023) razvilo skup :tanda:da poznatih kao TCP/lp24 model. Posebno treba naglasiti da je stepen zasticenosti jedne rnreze jednak sigurnosti najlosije zasticenog racunara u njoj. 23 Department of Defence. jedna od vodecih svetskih asocijacija za kreiranje IT standarda. kako smo videli.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima proizvodaci drze odredenih praviIa. je ~totin}ak medunarodno prihvacenih protokola. tako da je integracija njihovih napora da se sigurnost drzi na visokom nivou jako pozeljna. sto znaci da kontrola fizickog pristupa racunarima u ovom slucaju nije dovoljna. godine izdat Je skup specifikacija koji opisuje arhitekturu mreze.

Jedan od efikasnijih nacina zastite racunarskih mreza na nivou protokolaje Fire Wall. vraca ih u okvire standarda i emituje u lokalno mrezno okruzenje. nivou. 26 27 . Na raspolaganju obicno stoje mogucnosti definisanja pravila za protokole na svim nivoima. 27 Router . koji su usko specijalizovani za ovu namenu. U ovakvim okolnostima. sigurnost lokalne mreze ne zavisi od sigurnosti hosta 8 koji je direktno izlozen spoljnjem svetu i predstavlja eventualnu metu napada. Pretrazivanje i upiti Lckalna rnreta Uuutrusnji svet Slika 7. dva racunara i jednog rutera (router). vidi se sarno host B. prihvata standardne pakete i konvertuje ih u nestandardne. sto je jos rigoroznije. Povremeno se pojavljuje potreba za pretrazivanjem baza vezanih za druge prostorne oblasti. Koriscenje nestandardnog mreznog softvera u Fire Wallu ima svojih prednosti. Slicno se odvija i prenos paketa iz lokalne mreze ka spoljnjem svetu. na mreznom.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Oakle. izlozen spoljnjem svetu. Fire Wall predstav/ja inteligentni filter protoka informaclja izmedu unutrasnjeg i spoljainjeg sveta. Fire Wall Lokalna racunarska mreza ovde se tretira kao unutrasnji svet i od spoljasnjeg sveta je izolovana Fire Wallom. Ovakvi problemi se resavaju tako sto se baza distribuira na vise racunara od kojih svaki cuva podatke lokalnog karaktera i postaje server za to podrucje. Svi serveri se vezuju u racunarsku rnrezu i obicno su fizicki locirani u oblast koju predstavljaju. Softver rutera" je takode nestandardan i projektovan tako da propusta sarno nestandardne pakete. moguce je dozvoliti da lokalna mreza moze razmenjivati podatke sarno sa jednom mrezorn iii. Distribuirane baze podataka Mrezno okruzenje omogucilo je i radikalnu promenu u organizovanju baza podataka razlicitih tipova. Treba odmah naglasiti da Fire Wall nije ni hardver ni softver ciji je zadatak sticenje mreze vee i jedno i drugo a najvise filozofija u pristupu resavanja ovog problema. sa jednim hostom iz spoljnjeg sveta. Host A prihvata nestandardne pakete sa hosta 8. svi racunari u mrezi moraju biti jednako dobro sticeni. Na primer.uredaj za rnedusobno povezivanje racunarskih rnreza. Kako on predstavlja filter saobracaja. Najkrace receno. umesto lokalne mreze. U konkretnom slucaju prikazanom na prethodnoj slici. IP. Zadatak Fire Walla je da otkrije pakete koji su deo pokusaja nedozvoljenih aktivnosti i da spreci njihov prolaz do lokalne mreze. Host" 8 je direktno 26 Host je raeunar spojen na Internet. ne postoje bitni i manje bitni racunari. Jedna od mogucih konfiguracija zastite rnreza Fire Wallom prikazanaje na sledecoj slici. Gledano spolja. Fire Wall je realizovan od strane tri uredaja. Problem konfiguracije Fire Walla nije nimalo jednostavan. Mrezni softver svakog od njih namerno je napravljen nestandardno. to se konfiguracija svodi na definisanje pravila na osnovu kojih se donosi odluka koji paketi mogu da produ Fire Wall a koji ne. Cest je slucaj da su podaci od interesa uglavnom znacajni za odredeni prostor.

pre svega. stizu i zavrsavaju na lokalnom serveru. WAN mreze povezuju racunare sa sireg podrucja. postignuta decentralizacija azuriranja baza. Jedan od nacina ubrzanja resavanja ovakvih problema jeste parulelizacija.Network File System je mrezru servis koji omogucava kreiranje i koriscenje rnreznih diskova. Ovo je narocto znacajno ako se radi 0 velikim bazama podataka kao sto su. koji su redi. Na ovaj nacin je. mreze na nivou gradova iii nacionalne racunarske mreze. NFS . WAN . imaju vrlo jednostavnu strukturu i koriste mali broj razlicite hardverske opreme. samim tim njihovo resavanje vrlo sporo. Mrezni deo diska istovremeno vide dva iii vise hostova i na taj nacin mogu razmenjivati podatke bez transfera fajlova. obavljaju razmenom podataka izmedu servera razlicitih oblasti. Problem koji je interesantan izdeli se na manje poslove koji se mogu odvijati paralelno i svaki od njih se dodeli jednom racunaru dok se rnreza koristi kao medijum za razmenu podataka izmedu racunara. Na sledecoj slici prikazan je primer jedne ovakve mreze. Od izuzetnog znacaja za funkcionisanje mreze je da njena konfiguracija ne dozvoIjava neovlascenim korisnicima pristup mreznoj infrastrukturi. virtualnih procesora. LAN mreze. ove mreze se odlikuju time sto povezuju racunare sa uzeg podrueja. na primer. Lokalne mreze su i ovde povezane ruterima. Obicno se sastoje od vise podmreza LAN tipa koje su integrisane ujedinstvenu celinu. mreze WAN tipa za vezu sa udaljenim racunarima obicno koriste jayne komunikacione linije. Postoji citav niz prakticnih problema koji zahtevaju intenzivna izracunavanja pa je. S obzirom na to da rastojanje izmedu pojedinih podmreza moze biti znacajno veliko. NFS se uglavnom primenjuje zbog povecanja kapaciteta fajl sistema i deljenja fajlova. to jest njihovo resavanje uz pomoc viseprocesorskih sistema. Takve su. cime se obezbeduje sigumost Slika 8. Njegovo koriscenje je vrlo jednostavno jer je servis potpuno transparentan za korisnika a mrezni disk se ponasa apsolutno isto kao i delovi lokalnog fajl sistema. odnosno. Pre svega. na primer. sto znacajno doprinosi valjanosti podataka koji se nalaze u njoj. Distribuirana obrada podataka Za razliku od lokalnih mreza. Mreze lokalnog tipa. 28 29 . na primer mreze u okviru jedne zgrade. baze na nivou cele zemlje. mreze. Kompromisno resenje se moze postici angazovanjern vise racunara koji su povezani u mrezu. Pojedini racunari tretiraju se kao procesor jedne jedinstvene virutelne paralelne masine.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima koji se odnose na podatke vezane za lokalno podrueje. dok se oni drugi. Viseprocesorski sistemi jesu raspolozivi na trzistu ali je njihova cena jos uvek visoka.

bolja saradnja Drugacije povezivanje daje bolju kompetitivnu poziciju Razlicite funkcije pri prenosu podataka razvrstane su u sedam slojeva. Slojevi mreine komunikacije Mogucnosti Prevazilazenje geografskih Vrednosti Bolja i brza usluga Primer Podizanje gotovine iz banke Autorizacija npr.svti.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Transfer fajlova Ovaj servis obezbeduje prenos podataka sa jednog racunara u mrezi na drugi. Pri tome se kao fizicki medijum kori. neki od prenosnih medijuma. a sto je sloj visi. a pri tome ga ne opterecuje detaljima 0 nacinu svog funkcionisanja. 30 31 . a ne. kartice Videokonferencija sa partnerima putem Intemeta. sto je uobicajeno u okruzenju bez mreze. Intraneta i Extraneta Elektronska razmena podataka sa kupcima i dobavljacima putem Extraneta i drugih mreza barijera Prevazilazenje vremenskih Zahtevi se brze obraduju i resavaju Smanjenje broja skupih poslovnih putovanja. barijera Prevazilazenje troskovnih barijera Prevazilazenje strukturalnlh barijera 1 Sloj aplikacije Sloj prezentacije Sloj sesije Transportni sloj Sloj mreze Sloj veze Fizicki sloj 2 3 4 5 6 7 Sta dobijamo mrezama? U sledecoj tabeli prikazane su mogucnosti i vrednosti racunarskih mreza. Sloj ispod vrsi svoju funkciju i obezbeduje usluge sloju iznad. OSI model definise kako svaki sloj komunicira ~a slojem iznad i ispod njega. to je i slozeniji. Svaki sloj ima svoju ulogu. Zahtevi jednog sloja prema drug om sloju prosleduju se interfejsom a svaki sloj oslanja se na standarde sIoja ispod. kredita na mestu prodaje. Ovim se znacajno smanjuje problem prenosa podataka narocito izmedu racunara razlicitih proizvodaca.mreza.

lociraju iii na neki drugi nacin omogucavaju lakse upravljanje resursima. pojave. pre svega. On je na formalizovan nacin u simbolickom obliku registrovana cinjenica 0 realnom svetu (predmeti. Uzmimo za primer broj 10. Ijudi. objekti. . Sa aspekta obrade podaci mogu biti: . To je n~u~a koja se bavi proucavanjem opstih zakona upravljanja dinamickirn sistemom u prirodi. dok je prikupljeni i na odgovaraiuci podaci. rnoze pomoci da se nesto zakljucak iii resenje. naucne discipline. tehnici i drustvu. Medutim.. Ovi pojmovi su i kljucni pojmovi u oblasti obrade podataka i informacija.).fizicki (pogodni za masinu). godine.formatizovani (definisana struktura) i 1. objasnjavaju. dao nam je informaciju u kojoj je podatku dodeljeno znacenje. Podatak je odredeni zapis 0 nekom dogadaj u. ako neko kaze "ostacu na putu 10 dana". Iz prethodnog sledi da se informacija sastoji od podatka i znacenja koje mu je dodeljeno. U savremenim drustvima red obezbeduju se.4. Definicije informacije obicno povezujemo sa podacima i osobinama koje podaci moraju imati da bi za korisnika postali 2X Norbert Wiener sa univerziteta Masacustes.grcki filozof Aristotel govorio je 0 informaciji i njenom prenosenju. Broj 10 predstavlja podatak. napisao je poznato delo Kibernetlka 1948. data) sazna.. pojam nacin predstavlja cinjenicu koja da se donese neki sud.semanticki (pogodni za coveka) i . slovo. Razvoj kibemettke" ukazao je na ulogu informacije u procesima odlucivanja i upravljanja. U digitalnom smislu rnetapodaci su strukturisani podaci koji opisuju.klasifikacioni. Pojam podatak (eng. pojavi iii karakteristici iz okoline koja predstavlja objektivnu stvamost. Inf~rmacIJa kao pojam poznat je jos iz najstarijih vremena . Podatak je neutralno saopstenje 0 odredenom dejstvu koje jos nije vrednovano ni priredeno za donosenje bilo kakve poslovne odluke.upravljacki. specijalni znak.kvalitativni i .neformatizovani. ali on kao takav nema neko znacenje. . Vazno je napraviti razliku izmedu podatka i informacije.kvantitativni. procesi. Sa aspekta strukture podaci mogu biti: Ljudi su od pamtiveka znali za uticaj i znacaj informacije. slika iii zvuk. 32 . razliku izmedu pojmova koji se najcesce poistovecuj u. Podatak i informacija . . Sa aspekta korisnika podaci mogu biti: . i organizovanost U svakodnevnom govoru koristimo pojmove podatak i informacija. To se smatra pocetkom kibernetike kao. Pojam informacija potice od latinske reci formare k~~a predstavlja stvaranje slike iz odredenih elemenata. situacije.identifikacioni. Metapodaci su podaci 0 pod~cima u skla?ist~ podataka.) "1"1 .).Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima . informacijama. informacija siri i cine ga obradeni i sistematizovani Podatak moze biti broj. Poslovni podaci se definisu i opisuju pomocu metapodataka.

Pojmovi podatak. Jednu od najcescih definicija informacije dao je ruski filozof Ursul: informacija predstavlja preslikavanje stanjajednog subjekta u stanje drugog subjekta. koji za korisnika imaju njegov nivo saznanja. u bitima (0 iii I) iii bajtovima (1 B = 8 bitova). Naziv bit je skracenica od engleske reci binary digit. Ako postoji n jednako verovatnih sadrze I bitova informacije gde je: odgovora. 5tO je sematski prikazano na sledecoj slici. Za ljude. Proizvodnja informacija predstavlja cesto najvazniju funkciju koju imaju upravljacki elementi u savremenoj ekonomiji. a da mora se prikazati realnim elementima vrednost fizickih velicina i slicno. Proizvodnja informacija je najpropulzivnija proizvodna grana danasnjice. Kraca novela se rnoze predstaviti sa priblizno 1MB iii 1024 KB. razmena informacija je oduvek bila od izuzetnog znacaja. koji sarno opisuje neko golo dejstvo. odnosno 1 iii O. Informacije su oni podaci upotrebnu vrednost i povecavaju Informacija je apstraktan pojam. Kolicina informacije informacije je ona kolicina se meri bitovima. informacije i znanja Informacija predstavlja zbirku cinjenica (podataka) organizovanih tako da su smisleni za prijemnika. odnosno njenog korisnika. svesna bica. Informacija se u svetu danas smatra kljucnirn resursom preduzeca i organizacija. Jedan bit informacije je odgovor na pitanje koje ima sarno dva odgovora: DA iii NE. Moze se reci daje informacija svrsishodna organizacija podataka a svrsishodnost je vezana za sam oblik problema iii sistema 0 kojem se raspravlja. Binarni brojni sistem se koristi za predstavljanje podataka u racunarima. podatka. Dakle. Podatak je u binarnom brojnom sistemu iskazan nizovima nula i jedinica (0 i I). Digitalna informaclja je skup podataka digitalnog formata. bi se prakticno upotrebila kao sto su brojevi. Jedan bit infonnacije koju primimo sa 34 35 . informacija i znanje su povezani i daju odredenu sliku okoline. bez obzira na njihovu vrstu i velicinu. Za razliku od podatka. slova. Slika 9. informacija ima neka svojstva koje podatak nema. Odnos okoline. informacija mora sadrzavati i neki smisao tog dejstva za korisnika. onda oni 1= IOg2n 1= IOg28 =3 Jedno slovo. broj iii simbol je jednako 1B. gde je I KB = iOB = 1024 B.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima informacija.

1.152. a .. a "neistinu" kao .846. vee izucava sarno kolicinu informacija. Postoji sarno jedna presuda. • obrade.627. 36 37 . Claude Elwood Shannon je americki naucnik i inzenjer i tvorac teorije inforrnacija kao i digitalnih racunara i kola. Razvoj teorije informacija doveo je i do kvantifikacije. dakJe. koje odgovara potpunom haosu koji bi nastao zbog njegove totalne neorganizovanosti.511. U Bulovoj algebri covek poznaje dye moguce vrednosti za jednu odluku iii presudu. entropija je teznja sistema da spontano prede u stanje vece neuredenosti: entropija je. Znaci. 20 30 40 50 60 1.rnatematlcku komuniciranja teorijom informacija podrazumevamo teoriju komuniciranja" koja se bavi problemima i to pocev od: • prikupljanja..099. Istinu postavljamo kao "I ". dva podjednako moguca (verovatna) Bulova algebra" je deo apstraktne algebre i primenjuje se u racunarskim naukama. Mera kolicine informacija se izrazava pomocu entropije.true" iii . Ona izrazava prirodnu teznju svakog realnog sistema da dode u stanje najvece verovatnoce. u Bulovoj Teorija informacija naziv je dobila na osnovu radova Kloda Senona'". Zastita od porasta entropije sastoji se u JO 2~ George Boole (1815-1864). Pod . po njemu nazvanu Bulova algebra.Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima znanjem da se od dogadaja desio jedan.504. lnformacija je. Zbog njene primene u informatici i matematickoj logici. informacija se moze posmatrati kao negativna vrednost entropije negentropija.0". Entropija izrazava zakon po kome se realni sistem ne moze vratiti u stanje u kome je jednom bio bez izvesnog gubitka energije. Bul se smatra za jednog od tvoraca tih oblasti nauke.falsh". engleski maternaticar i filozof koji je pretvorio logiku u matematiku. mera za red odnosno organizovanost sistema. do odredivanja kolicine informacija koju sadrzi poruka.921.neistina . · prenosa. iii . · skladistenja podataka i · koriscenja informacija.0" logicka 0. "I" nazivamo logicki 1.Jstina . mera neuredenosti sistema. suprotno od entropije. Teza je da primenom Bulove algrebe mozemo resiti bilo koji logicki iii numericki problem. . Ona se ne bavi razmatranjem svih aspekata informacije. U sledecoj tabeli prikazane su jedinice algebri i njima odgovarajuci broj bajtova. Po Senonu.606.

rad. i to sarno oni znakovi koji mogu da budu dekodirani od strane korisnika informacija. a svako saopstenje nije informacija. ali kada prodam neku infonnaciju. saopstenje da je u protekloj godini proizvedeno i prodano milion komada proizvoda nije informacija. stanuje u Banjoj Luci.I Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima f r Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 1 r prikupljanju podataka koji transfonnisanju u infonnacije ogranicavanje rasta entropije. skupom znakova i Znakovi predstavljaju nosioce informacija. sirovine. Infonnacija ima svoju vrednost kao sto je ima novae. Moze se reci da je infonnacija saopstenje koje primaocu otklanja neizvesnost iii nedoumicu iii ga motivise da preduzme neke akcije. se pragmatika odnosi na pravovremenost prenesene infonnacije. Korisnost infonnacije se izrazava i fonnulom: K=E/T Infonnacija je Korisnija ukoliko je njen Efekat veci u odnosu na Troskove dobijanja te informacije. Dakle. Primer: Kad prodam automobil. imam jos vise infonnacija samom cinjenicom da ja jos uvek imam infonnaciju i da znam da je i kupac ima. infonnacija ima neka svojstva koje podatak nema. semantika odreduje sazetost informacije. Na vrednost infonnacije uticu: metod i cena dobijanja informacije. Kvalitet infonnacije se meri: sintaksom. Sintaksa zahteva strogo postovanje postavljenih pravila pri prenosu infonnacije koja se odnose na njenu strukturu. odnosno porast organizovanosti sistema u kibemetici. dok. opisuju sistem i njihovom koje se koriste za kontrolu i Postupci upotrebe infonnacija za kontrolu entropije. Kako se podaci smestaju u memoriju racunara iii u bazu podataka? . Mara Marie. njenu jasnocu i njenu tacnost. Na primer. vise ga nemam. predstavljaju upravljanje u sirern smislu. svrha . ovo saopstenje postaje informacija. princip obrade infonnacije i cistoca infonnacije. nacin dobijanja infonnacije. Svaka informacija je saopstenje. Ove tri komponente vaine su i za informacije od kojih zavisi i kvalitetno odlucivanje u poslovnom procesu. Ovakav opis sadrzi posredno informacije koje mi razumemo na osnovu iskustva.korisnost infonnacije. roba. semantikom i pragmatikom. Primer: Student prve godine Fakulteta poslovne informatike na univerzitetu APEIRON. ali ako be se reklo i 0 kojim proizvodima je rec. Infonnacija je predstavljena konceptom sloga u bazi podataka. Nova ulica broj 333. Saopstenje je skup znakova koji je primaocu unapred poznat. ali one se mogu iskazati u bazi podataka na sledeci nacin: Ime i prezime: Adresa: Mesto: Mara Maric Nova uliea broj 333 8anja Luka 38 39 .

Znaci. broj godina provedenih u obrazovanju nije relevantna informacija 0 osobi koja trazi posao u auto industriji. Informacija predstavljena u bazi podataka sastavljena je iz najmanje dva dela. pri donosenju odluke. mesto stanovanja. ali ako je provela 5 godina studirajuci masinstvo to je relevantna informacija. Na primer. obavestava 0 necernu i podloga je za donosenje odluka. Informacija je cinjenica sa odredenim znacenjem. ukoliko u anamnezi pacijenta nije navedeno da je pacijent alergican na penicilin moze doci do teskih posledica. aktuelna i ekonomicna. informaciju 0 nekom bicu. cena dobijene informacije rnoze smanjiti dobit od prodaje takvog proizvoda. U poslovnom svetu cena dobijanja informacije. podaci i nacin fizickog predstavljanja podataka. Informacija je relevantna ako se odnosi na postojeci problem. Sadrzaj informacije koji je podstice ga na odredenu akciju. Informacija treba biti : relevantna. nesto je 0 cernu se mora voditi racuna. Na primer. Ukoliko je ovo istrazivanje skupo. Informacija je aktuelna ukoliko je to zadnja informacija. Na primer. naziv fakulteta i godina studija. Neprecizna informacija moze dovesti do teskih posledica. U nasem primeru kontekst informacije su: ime i prezime. ona donosi novost. Od delatnosti zavisi koliko ce se prostor ostetiti. pre uvodenja novog proizvoda mora se istraziti trziSte radi ocenjivanja rizika ulaska u proizvodnju novog proizvoda. Kontekst informacije odreduje se tako sto se napravi lista velicina koje ga definisu i cije su vrednosti zapisane podacima.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Fakultet: Godina studija: Poslovna informatika treea kompletna. podataka i konteksta. na osnovu koje se mogu doneti odluke. ali je veoma vazno da znamo i u kakvom fizickom obliku su podaci predstavljeni. novost za primaoca 40 41 . Na primer. Na primer. adresa stanovanja. a vrednost te informacije ocenjuje primalac informacije. Ovakva lista velicina nazi va se opis logickog zapisa iii opis logickog sloga. Informacija treba biti kompletna jer je nekompletna informacija losiji slucaj nego da informacije ni nema. predmetu iii pojmu cine: kontekst. jucerasnji izvestaj 0 vrednosti akcija na berzi nije aktuelan za donosenje odluke 0 kupovini akcija jer je u meduvrernenu bila moguca promena. marketinski podaci 0 prihodu od iznajmljivanja poslovnog prostora nisu kompletna informacija ako nisu praceni informacijom 0 vrsti delatnosti poslovnog subjekta. precizna.

asocijaciju i rezonovanje. tacitno iii iskustveno znanje je ugradeno iii stvoreno licnim iskustvom pojedinca.5. Postoje znanje. ideja. nacrti iii standardizovani dizajn. ucenje. Znanje Informacija je specificna vrsta robe. i ima potencijal stvaranja novih vrednosti. znanje se sastoji od podataka i/ili informacija koje su obradene i organizovane tako da pornazu sticanju iskustava i raznih ekspertiza koje se mogu primeniti kod resavanja odredenog problema. dye vrste znanja. Eksplicitno znanje artikulisano je formalnim jezikom i lako se prenosi u obliku informacija sa pojedinca na pojedinca.uzeti" procesom obrazovanja. Engleski filozof Karl Peper" je rekao da je fenomen Ijudskog znanja nesumnjivo najvece cudo u nasem univerzumu. Tiho. Ovo znanje je personalizovano i do njega nije lako doci pa cesto ostaje neotkriveno i neiskorisceno: ono nema vrednost ako se ne upotrebljava. upotrebljavati i ugraditi u proizvode kao sto su tehnicke specifikacije. kao slika stvarnosti predstavljena zamislima Ijudi dok posmatraju svet koji ih okruzuje. iskustava i ucenja. Znanje je sve ono sto je poznato. Znanje se moze definisati kao nematerijalni resurs. eksplicitno iskustveno 31 Sir Karl Raimund Popper (1902-1994). lnformacija je cinjenica sa odredenim znacenjem. Sticanje znanja ukljucuje kompleksne kognitivne procese: percepciju. obavestava 0 necemu i podloga je za donosenje odluka a vrednost te informacije ocenjuje primalac. 42 43 . Sastoji se od intuicije. vestina. Ovo znanje je zapisano u knjigama i jednostavno se rnoze .Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Covek u binarnom sistemu ne misli na kolicine vee na stanja. Drugim recima. komunikaciju. donosi novost. 1. jedan od najvecih filozofa XX stoleca.

Zemlje sa vecim brojem visokoobrazovanog stanovnistva Cine sve da taj broj povecaju.1992. Razlike u znanju i njegovoj primeni su temelj podela izmedu razvijenih i nerazvijenih. Knowledge Management Foundation. zapravo. ali. 44 45 .svoje aktivnosti uvezuje na regionalnom.Znanje je informacija analizirana da bi bila razumljiva problema iii u odlucivanju. Evropska komisija sledi jedan koncept koji ce uciniti informaciono drustvo Evrope znacajno razlicitim od ostalih u svetu . R. zapravo. Informisanost i svest iii bliskost cinjenicama i situaciji postignuta iskustvom. vazno prepoznati znacaj drustva znanja? Novo drustvo znanja mora da bude drustvo u kojem ucestvuju svi. Obrazovano drustvo je imperativ buducnosti i uslov opstanka svakog drustva. perspektiva i pojmova. da sve kulture i svi jezici pronadu svoje mesto u Evropi 20 I O. Schema press. te je socijalna integracija bitan preduslov uspesnog prosirenja. Kako se Evropska unija prosiruje. Van der Spek. jer je praksa pokazala da je znanje najskuplja roba. metodologija i know-how?" . i odgovornost drustva za razvoj institucija. prihodi veci sa novim tehnologijama. Ono ima vrednost. Expert System and applied Artifical Intelligence.Znanje se sastoji od istine i verovanja. tako se povecava i broj stanovnika. da su . Proizvodnja znanja je odlucujuci faktor u konkurentnoj poziciji. promene njihovog shvatanja. znanje se definise kao: cinjenice. iskustava i procedura koja se smatraju ispravnim i istinitim. ponasanjern i komunikacijama IjudL34" Prema Oxford English Dictionary. obrazovnih drustvu znanja postoji izuzetna odgovomost institucija za sopstveni razvoj i razvoj drustva u jednako tako. Ovakva koncepcija zahteva institucionalizovano stalno obrazovanje. informacije i vestine postignute kroz iskustvo i obrazovanje. Integracija ima za cilj da visokim nivoom drustvene podrske ojaca i ocuva kultumu i jezicku nezavisnost Evrope. Knowledge Management CRC Press 1997. godine. 32 13 34 Turban. Stoga postavljamo osnovno pitanje: zasto je. kao sto vrednost ima i sarno saznanje 0 znacaju znanja. Postoji vise definicija znanja. bogatih i siromasnih. Znanje je postalo kljucni resurs.Znanje je sveobuhvatni skup uvidaja. teorijsko i prakticno razumevanje nekog subjekta. Moze se reci da znanje nije sarno neka gomila informacija vee je sposobnost pojedinca da deluje na osnovu tih informacija. vazno prepoznati znacaj drustva znanja? Danas i velika i mala preduzeca prepoznaju veliku ulogu Ijudskih resursa u poslovnom sistemu. Maxmillan. 1993. U XXI veku glavno oruije u nadmetanju sa konkurencijom je znanje zaposlenih i vladanje informacijama. K. U svim organizacionim promenama najslozeniji proces je proces promene ljudi. Vrednost saznanja 0 znacaju drustva znanja neprocenjivo je. U obrazovnih celini. nacionalnom i evropskom nivou. da se u ovako povezanom svetu ne rnoze raditi bez poznavanja drugih kultura i znanjajezika. Wig. Sto vise delite svoje znanje postajete sve bogatiji. Vazno stanoviste socijalne integracije je digitalna integracija. nabrojacu neke od njih: .Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Znanje je osnovna proizvodna snaga drustva i glavni uslov za uspeh kako pojedinca tako i samog drustva. rasudivanja i ocekivanja. E.?" koja je organizovana i i primenljiva u resavanju Stoga postavljamo osnovno pitanje: zasto je. pa stoga upravljaju misljenjem.

Zaduzen je da obezbedi resurse (ljudi. Vavilon: minimax zarade. organizacijom i podelom uloga.000 ljudi 200 godina. ali bi se moglo reci da je najzanimljivija definicija Meri Parker" koja menadzment poistovecuje sa "umetnoscu obavljanja poslova putern. Na primer. 46 47 . Menadzment ornogucava koordinaciju pojedinca i ogranicenih res ursa za postizanje ciljeva na efikasan nacin. Konfucije je polulegendami kineski mislilac koji je ziveo u VI veku pre nase ere (551-479) i po kome je religiozno-filozofska nauka nazvana korfucionlzam. odredene konture Hamurabijev zakon. Osnovni principi rnenadzmenta utemeljeni su pojavom velikih civilizacija. Poznatu Keopsovu piramidu gradilo je oko 100. 36 35 Mary Parker Follet (1868-1933). tehnologije. uz iii posredstvom drugih ljudi". Prvi oblici organizacije javili su se i pre pojave prvih civilizacija. odnos vodenje je i nadgledanje izgradnje sistema za U Hamurabijevom zakonu zapisane su drzave. planiranjem. moze se reci da se pod pojmom menadzment podrazumeva odgovomost za izvodenje. iako se menadzment kao nauka razvio pocetkom dvadesetog veka a pojam organizacije se usavrsava vee hiljadama godina. Jednostavno. Oni su preteca organizacije i menadzmenta kao sistematizovanog skupa funkcija iii uloga. Menadzment preduzeca dizajnira zadatke organizuje obavljanje poslova. autorka knjiga o demokratiji i menadzmentu. Menadzment kroz vekove Egipat: izgradnja piramida. 3000 2>~00 2000 1500 1000 500 o sao 1000 1300 Slika 10. inzenjera i robova.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 2. Postoje mnogobrojne definicije menadzmenta. naslede principa centralnog upravljanja. Na sledecoj slici prikazan je razvoj rnenadzmenta kroz vekove. finansije) neophodne za postizanje strateskih ciljeva preduzeca. materijal. je postavio moraine standarde Kina: Konfucije ponasanja vode". navodnjavanje. americki sociolog. sistem inventara. Egipatske piramide su plod velike organizacije u kojoj je koordinsan rad projektanata. usmeravanja i kontrole. Menadzment se razvijao uporedo sa razvojem ljudskog drustva. ORGANIZACIJA I MENADZMENT Organizacija i menadzment su pojmovi koji se nerazdvojno prozimaju kroz istoriju. veliki loy u rodovskoj zajednici praljudi su izvodili koordinacijom. odgovomost za postizanje ciljeva organizacije. Tako veliki radovi nisu mogli biti obavljeni bez planiranja.

Kljucni faktori za uspeh i odrzivost preduzeca su informacije. ob/igacija i odgovornosfi koji su delikatno balansirani tokom nekog perioda. Preduzece se posmatra kao kompleksan. i danas poznati principi organizacij e. Smatra se da su kultume prepreke osnovna smetnja deljenju i transferu znanja u organizaciji. sa najmanjim mogucim naporom na bilo kojem podrucju rada.Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Grcka: principi upravljanja. Stoga se smatra da upravljanje znanjima mora preuzeti tezak zadatak menjanja organizacione kulture sa ciljem postizanja deljenja i transfera znanja neophodnih za koriscenje svih vrednosti resursa znanja organizacije. nije ograniceno samo na vee i na njegovu celokupnu Razvoj menadzerskih znanja prelazio je dug put. organizacije medusobno razlikuju.000 godina. privilegija. ciljevi i organizacijska struktura. Organizaciju predstavlja grupa Ijudi sa formalno odredenim ulogama koja zajedno radi kako bi ostvarila zadane ciljeve te grupe. Organizaciju. posmatramo kao otvoren socijalni sistem koji se sastoji od oblikovane aktivnosti grupe Ijudi. od Covek je sa kvalitetnom organizacijom bolje i brze postizao vece rezultate na poljima svog delovanja. i misiju koja opisuje sta ta organizacija nastoji da postigne. definise organizaciju. organizovano. Svesno udruzivanje Ijudi kojima je cilj odgovarajucim sredstvima ispuniti odredene zadatke. kroz kontlikte i njihova resenja. dakle. Uspesno poslovanje preduzeca moguce je sarno sinergijom informacionih tehologija i menadzmenta. dinamican i otvoren sistern. prikupljanje poreza na tri kontinenta. inovativnost i kreativnost. Svako ko je u toku svog radnog veka promenio nekoliko radnih organizacija mogao je da primeti da se. a sa druge strane predstavlja nekog drugog sistema viseg nivoa . Venecija: upravljanje trgovinom na morima. Pojedinac se koristi i pripada organizaciji citav svoj zivot. Ono sto daje osoben pecat svakoj organizaciji jesu njena kultura i klima. za ciju su upotrebu potrebne informacione tehnologije u obliku informacionih sistema. od rodenja do smrti sva svoja radna i zivotna pitanja resava zajedno sa ljudima. u skladu sa teorijom sisitema. Znacenje organizacije covekovu privrednu aktivnost. Crkvena centralizovana organizacija je jedna najdugovecnijih organizacija. znanje. Realniji opis organizacije je da je to skup prava. a menadzment je uvek podrazumevao odgovomost za organizacijsko poslovanje. Klima organizacije je skup svojstava po kojima se jedna organizacija razlikuje od neke druge organizacije: priroda rada. staraje preko 2. 49 48 . Svaka organizacija ima svoju kulturu i klimu. koji je sa jedne strane sastavIjen od odredenog Svaka organizacija ima svoj strateski cilj koji predstavlja svrhu postojanja organizacije. sistem vrednosti i preovladujuci stil rukovodenja. radnu i zivotnu aktivnost. pri cemu su te aktivnosti svrsishodne i usmerene ka cilju. podsistem drzavne uprave. Poslovni informacioni sistem je "zila kucavica" preduzeca. cak i ako se bave istom vrstom delatnosti. Karakteristike organizacije su zajednicka svrha. Rim: organizacija broja podsistema..

Organizacija treba da bude delotvoma i efikasna. jaca osecaj predanosti misiji organizacije. Geert Hofstede. 3. obicaja. stavova. Postojanje organizacijske pozitivnom smeru. navika. spoljni uticaji. verovanja. stvara osecaj zaposlenima da su deo vece celine koja prevazilazi licni interes i izjednacava licne ciljeve sa ciljevima organizacije. Organizaciona kultura predstavlja skup pretpostavki. Kultura odreduje nas pogled na svet. Organizaciona kultura se sastoji od tradicije. 2. viziji i misiji koji ce pornoci organizaciji da na najbolji nacin ostvari svoje ciljeve. clanovima pruza osecaj identiteta. Veruje se da upravljanju znanjima prethodi menjanje kulture organizacije u cilju postizanja transfera znanja neophodnih za realizaciju potpune vrednosti res ursa znanja organizacije. Zeljena kulturaje koncept menadzrnenta 0 vrednostima kojima se daje prednost. nacin vodenja i upravljanja. Mikroekonomska definicija organizacije Organizacija se sastoji od velikog broja podsistema koji su u dinamickoj interakciji promene u jednom podsistemu uticu na promene u drugom podsistemu. vrednosnog sistema. Na kulturu organizacije deluju: meduljudski odnosi.Uprav!janje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Kultura" organizacije je skup normi ponasanja i ocekivanja koja odreduju nacin na koji zaposleni prilaze poslu i medusobnom odnosu. Smatra se da su kulturne prepreke primarna smetnja deljenju i transferu znanja u organizaciji. Rezultati istrazivanja ukazuju na to da vecina organizacija podstice kulture u kojima se Ijudi ponasaju na pasivno-odbrambene i agresivno-odbrambene nacine. kulture vodi organizaciju u Slika II. ali i za one koji su duze vremena u organizaciji jer kanalise postupke i usmerava ih ka postizanju zajednickih ciljeva. 1980. precizira i jaca norme ponasanja sto je veoma vazno za nove clanove. koje su prihvaceni od vecine clanova. vrednosti i nacina na koji se neke stvari rade. 37 Kultura je mental no programiranje !judi. Delotvornost (eng. merila i normi ponasanja koje dele svi clanovi organizacije. obelezja organizacije i sami poslovni procesi. 0 idealima. effectiveness) predstavlja stepen u kojem su 50 51 . Ona utice na ponasanje zaposlenih tako sto: I. Definisu se norme ponasanja koje menadzment zeli da postavi.

Kao rnenadzeri. predstavlja odnos izmedu postignutih rezultata i iskoriscenih res ursa. znanje. znamo Ii preneti poruku smisao. Kao informaticari. mimika. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE Slika 12. Kod uspostavljanja komunikacije 90% parametara komunikacije su neverbalni parametri. jer je cirku/acija informacija osnovni uslov za odvijanje poslovnih procesa. jer: poruka je uspesna i Ii imamo uspesnu onako kakav je njen komunikacije i mnoga Organizaciona struktura Organizaciona kultura Okruzenje Politika Poslovni procesi Odluke menadzmenta smislena jedino onda nacin. informacija i ritam glasa. uvek zelimo da shvatimo kakav uticaj informacioni sistemi mogu da imaju na drustvene i radne odnose u nasim organizacijama. tehnologija. kulture i klime organizacije. uspesnog preduzeca. 52 53 . treba napomenuti da u svakoj organizaciji postoje i konflikti kao proizvod razlicitih interesa i stavova okruzenja organizacije koje predstavljaju konkurencija. realizovane ORGANlZACIJA Vazno je naglasiti da nema uspesne organizacije. kada je posiljalac i primalac shvataju i prihvataju na isti ~-----' U svakodnevnom poslovanju komunikacija je krvotok svake organizacije. vazni delovi komunikacije. vlada. kako drugi prihvataju nas nacin druga pitanja. govor tela. bez dobre komunikacije. ne mozemo uspesno da projektujemo nove sisteme bez razumevanja organizacije koja treba da koristi taj informacioni sistem. Organizacija i IT Komunlkaclja predstavlja nacin razmene informacija pomocu unapred dogovorenih i razumljivih sistema sporazumevanja. efficiency). kultura. kao sto su: izgled.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Efikasnost planirane aktivnosti i postignuti planirani rezultati. (eng. klijenti. banke. Svi mi komuniciramo na neki nacinl Postavljaju se pitanja da komunikaciju. komunikacija je najmanje sta kazemo a najvise kako to kazemo. Komunikacija je vestinat Pored navedenih karakteristika.

misljenja i odnos radnika u organizaciji koristiti informacioni sistem i koji ce 54 55 . podrska i razumevanje top menadzmenta. specijalizacija. priroda i stil menadzmenta. • hardvet • softver ·mreie • baze podataka Svaki cilj mora biti merljiv. vazni programi i Ijudski resursi. struktura organizacije (hijerarhija. odluka i poslovnih procesa kojima informacioni sistem treba da pomogne.Upravljanje poslovnim lnforrnacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima istorija organizacije. organizaciona tip organizacije. kuItura i politika. organizaciji Odeljenje informacionih tehnologija zavisi koji u od se Planiranje novog sistema u organizaciji organizacionih faktora. jer ako ne mas gde si. standardne operacione procedure). postojeca iskustva. Organizacioni faktori razmatraju kod planiranja novog sistema su: okruzenje u kome organizacije funkcionisu. Slika 13. ne znas ni gde ti je cilj. osnovni interesi grupa koje uticu na sam sistem. pregled proslih investiranja u informacione tehnologije. vrste zadataka.

Vestina . organizovanja.strukturisani sadrzaj i metode i Profesije . razradene eticke norme. kontrole. Menadzment je posebna naucna disciplina koja ima multidisciplinarni karakter i bavi se istrazivanjern problema upravljanja resursima bilo koje vrste. Kontrolisanje je funkcija nadgledanja realizacije njeno vrednovanje u odnosu na ocekivani kvalitet i kolicinu. Organizovanje predstavlja odredivanje nacina i sredstva za obavljanje svake planirane aktivnosti. planiranje predstavlja utvrdivanje sta treba uciniti. Drugim recima. Ovaj pojam se koristi za poimanje: Procesa . Ona kaze da je menadzment umesnost obavljanja poslova posredstvom drugih Ijudi. 56 57 . Menadzment kao profesija predstavlja utvrdeno znanje koje zahteva neophodno vreme za obuku. i ko treba to da ucini. Naucne discipline . i odnosi se na osobe koje poseduju unapred odredene kvalifikacije i iskustvo. Sveobuhvatni. . Menadzment se povezuje sa pojmorn rukovodenje. Funkcija . ~efinicij~ menadzmenta danas: . grupe.komunikacije i motivisanja. sistemski pristup odnosima sa zaposlenima omogucuje najvisi stepen performansi organizacije.planiranja. Menadzment preduzeca mora obezbediti da svaka funkcija u preduzecu bude dimenzionisana primereno potrebama i da sve funkcije deluju skladno. a to nije jednostavan zadatak. organizovanje vodenje i motivisanje. definisanje ciljeva i uspostavljanje plana rada.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 2. u cilju delotvornog i uspesnog ostvarivanja zajednickih ciljeva.upravljanja. poslova i operacija u cilju ostvarivanja postavljenih ciljeva organizacije uz koriscenje raspolozivih sredstava. Vodenje i motivisanje je funkcija organizacije koja vrsi stimulisanje zaposlenih za ostvarivanje rezultata. Sta je menadzment Planiranje je odredivanje aktivnosti koje treba uraditi. ukljucuje sve procese i aktivnosti koje imaju za cilj upravljanje svim Ijudskim resursima neke organizacije.1.Menadzment je sistematican nacin usmeravanja pojedinca. i Pojam mendzrnent je latinskog porekla (manus = ruka: rukovodenje). upravljanje Ijudskim resursima. Menadzment kao nauka predstavlja strukturisano znanje 0 nekom predmetu koje koristi definisane okvire i ima razradene metode istrazivanja.neki radnici postaju profesionalni menadzeri. vodenja.Najcesce koriscena definicija menadzmenta je vee pomenuta definicija Amerikanke Meri Parker. . kordinisanja. kontrolisanje i upravljanje ljudskirn resursima. Komponenta menadzrnenta." Funkcije menadzmenta su pianiranje. Menadzment kao vestina predstavlja talenat iii sposobnost coveka da izabira i upotrebljava: sredstva aktivnosti i skup pravila za ostvarivanje postavljenih ciljeva. kojim redom. ' .

" Uloga menadzmenta u postavljanju ciljeva i njihovom ostvarivanju ogleda se u definisanju ciIjeva primerenih trzistu i mogucnostima preduzeca. Rosemary 58 59 . kadrovskih i drugih. Engleskinja. Strateski menadzment nema nadredene menadzere. svakodnevnim podacima. odlucivanje i upravljanje. 3M Stewart. Strateski nivo menadzmenta odgovoran je za uspeh celokupne organizacije. Radi sa operativnim. omogucavaju donosenje nestrukturiranih odluka. te organizovati. Novi uslovi poslovanja zahtevaju efikasniju i tleksibilniju organizaciju. Na taktickom menadzment nivou su sumarni.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnforrnacionim sistemirna Rozmari menadzrnenta: Stjuarr" je dala sledecu definiciju 2. orijentisani na podrsku strateskorn upravljanju. Polako nestaju srednji menadzerski nivoi. Menadzrnent treba osigurati primerene resurse neophodne za realizaciju ciljeva. a donose se strukturirane odluke. Ko su menadzerl . takticki i strateski. Ciljeve treba uciniti razumljivim i merljivim. Mora da poznaje i koristi racunare i softverske alate koji omogucuju kvalitetnu obradu informacija. Pored ostalog. u strategiju. stimulisati i motivisati kadrove za realizacij u ciljeva.Menadzrnent ukljucuje Ijude koji gledaju i iznad sebe samih i imaju formalnu vlast nad aktivnostima drugih ljudi. razgradivanju ciljeva na sve nivoe upravljanja. Takticki nivo realizuje takticke planove. dobilaje i nagradu za najbolju knjigu o menadzmentu. autorka dvanaest knjiga 0 Godine 1976. menadzer mora da poznaje strukturu firme i tokove informacija u njoj. njihovu funkciju preuzimaju radnici uz pornoc informacionih tehnologija. menadzmentu. izvestava 0 statusu radnih zadataka i poredi ih sa planovima. dovoljno detaljni da ornoguce efikasnu kontrolu. a analizu salje na visi nivo. mogu biti operativni. postoji samo dobar ili los menadimentl Menadzer je osoba koja je odgovorna za izvrsavanje postavljenih ciljeva organzacije uz podrsku menadzmentskih funkcija. Na tom nivou koriste se transakcioni informacioni sistemi. menadzeri Operativni nivo je izvrsni nivo menadzmenta u preduzecu. sinteticki podaci. Visoko sintetizovani podaci. Ne postoje dobra i losa preduzeca. finansijskih.2. Veoma je vazno da menadzment kontrolise realizaciju ciljeva i sprovodi neophodne korektivne aktivnosti ukljucivsi i korekcije ciljeva. detaljnim. provodnici informacija. Prema hijerarhijskoj podeli preduzeca. Donose se delimicno strukturirane odluke uz podrsku upravljackih informacionih sistema i sistema za podrsku odlucivanju.

Dijagram odnosa broja i vrednosti donesenih strateskih odluka Menadzeri koriste MIS . Menadzer je osoba cija je primama odgovomost izneti proces upravljanja. Oni u svom radu koriste tehnicke. Potrebno je voditi Ijude.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima SlnIldka . detalJ"l. neko ko p1anira i donosi odluke. finansijske i informacione resurse.upravljacke informacione sisteme za donosenje strukturiranih odluka na operacionom i taktickorn nivou organizacije. Moze se reci da postoji pet grupa menadierskih vestina: vestina upravljanja samim sobom (personal skills). Slika 15. O..o•• Opeflltivn"sl • iVllkodn¢l>lIQ • pfelll)' podatnka (lmnllllkcije) lIilltl!ti¢ki podacl su_nl. organizuje.. d.:1 lZV~JOCI Slika 14.. kojima odreduju zaposlenima sta i kako da rade. vestine upravljanja sukobom (conflict management skills) i vestine upravljanja promenama (change menagement skills).. vee obezbedenjem uslova za efikasno obavljanje poslovnih procesa.. Hijerarhija odlucivanja Zadaci savremenih menadzera su utvrdivanje strategije.. sWlkrxlnn\>tl:l J. Na sledecoj slici prikazan je dijagram odnosa broja odluka strateske vrednosti u zavisnosti od nivoa menadzmenta koji donosi te odluke. u cilju delotvomog i uspesnog ostvarivanja zajednickih ciljeva.. Oni ne upravljaju putem naredbi. postavljanje ciljeva i merenje ostvarenih rezultata..ltivni. a to nije jednostavan zadatak. Svojom vestinom komuniciranja uspostavljaju radno okruzenje u kojem se 60 61 . Menadzment preduzeca mora obezbediti da svaka funkcija u preduzecu bude dimenzionisana primereno potrebama i da sve funkcije deluju skladno. komunikacijske i koncepcijske menadzerske vestine..... skills).)od~r:. Postojeci alati i specificne tehnike rada su resursi koje menadzeri obavezno moraju koristiti.. vestina rada sa drugima (interpersonal komunikacijske vestine (communication skills). vodi i kontrolise Ijudske. i uciniti produktivnu specificnu snagu svakog pojedinca.

Savremeni menadzeri upravljaju poslovima i organizacijama. definisao je uloge menadzera predstavljene u sledecoj tabeli: Kat~orija Informacion a UIC!ga Nadzor Prenos informacija Portparol Interpersonalna Voda Osoba za vezu Aktivnost Prikuplja i prima informacije Izvestava zaposlene Formira informacije koje idu__Q!'ema okolini Predstavlja preduzece Usmerava Obucava Odlucivanje Preduzetnik Korektor Alokator resursa Pregovarac Odrzava komunikaciju Indukuje ideje Resava konfliktne situacije Odobrava finansijske planove Predstavlja interese preduzeca Kako ove uloge menadzera podrzavaju IS? Interpersonalna uloga podrzana je sistemom elektronske komunikacije a informaciona uloga preko IT infrastrukture. interakciju sa zaposlenima. kreiranje tima i. internacionalno orijentisan. Jedna od kompleksnih vestina je da menadzer ima sposobnost integrisanja i usmeravanja svih interesa organizacije u cilju postizanja strateskih ciljeva. Na osnovu prikupljenih informacija menadzeri donose odluke vrednovanjem i usmeravanjem informacija. utvrdenih procedura i nestrukturiranih odluka. i ukoliko je efektivan (doing the right things). a menadzer je uspesan ukoliko je efikasan tako 5tO radi na pravi nacin (doing thing right). fleksibilne prilagodljive i orijentisane ka meduodnosima. upravljaju procesima proizvodnje iii usluga. Danasnji menadzeri prihvataju i otklanjaju sve nejasnoce. Takav menadzer treba biti sposoban da stvori celokupnu sliku preduzeca i da uspostavi meduzavisnost vaznih organizacijskih elemenata sa ciljem postizanja zeljenih rezulatata. 5tOje najvaznije. Odlucivanje na razlicitim nivoima se ostvaruje putem strukturiranih. fokusiraju se na rukovodenje. stvaraju organizacije koje su brze. informaticki pismen. Menadzment ciljeve: mora postaviti jasne ciljeve. taktickom i strateskom nivou. razvijaju organizaciju koja uci. drustveno odgovoran i ako postize rezultate. profesor na MacGiII univerzitetu u Montrealu. birajuci prave ciljeve preduzeca. Henry Mintzberg. SMART 62 63 . upravljaju Ijudima.Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima zaposleni osecaju sigurno i ugodno tako da mogu iskazivati i svoje stavove bez ogranicenja. Menadzer je uspesan ako je: kompetentan. Veoma je vazno da menadzment ravnomerno koristi sve kategorije i sve uloge menadzera na svim menadzment nivoima: operativnom. kreativan. Sve ovo treba uraditi uspesno.

Achievable .tacno odredene ciljeve. Uloga rnenadzmenta u postavljanju ciljeva i njihovom ostvarivanju ogleda se u definisanju ciljeva primerenih trziStu i mogucnostima preduzeca. tabeli. zivotnom ciklusu preduzeca. . W .realne ciljeve.weaknesses. Menadzment treba osigurati primerene resurse neophodne za realizaciju ciljeva (finansijske. stimulisati i motivisati kadrove za realizaciju ciljeva. U savremenom poslovnom svetu takva analiza poznata je kao SWOyJ9 analiza. Ciljeve treba uciniti razumljivim i merljivim. ekolosko. prilika i pretnji. ekonomsko. Unutrasnje okruzenje predstavlja snagu i slabosti preduzeca. Snage i slabosti u preduzecu ogledaju se u ciljevima.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Specific . Ijudskim resursima. graditi. podsticati + Sta je dobro u buduenostl? Selektovati. Measurable . a informaticari ne mogu uspesno da projektuju nove informacione sisteme bez razumevanja organizacije koja treba da koristi taj informacioni sistem. Ponovo treba naglasiti da je veoma vazno da menadzment kontrolise realizaciju ciljeva i sprovodi neophodne korektivne aktivnosti ukljucivsi i korekcije ciljeva. Spoliasnie Prilike (Opportunities) Unutrasnle Snaga (Strength) Sta je sada dobro? Odrzavati." Biti uspesan znaci biti informisan. tehnolosko i politicko okruzenje. Realistic . te organizovati. njegovoj lokaciji. optimizirati Pretnje (Threats) Slabosti (Weaknesses) Sta je sada lose? Popraviti. razgradivanju ciljeva na sve nivoe upravljanja. Pre uvodenja novih poslovnih strategija poslovnih metoda. 3~ SWOT (S .Posao menadzera moze biti definisan kao odlucivanje sta treba uciniti i navodenje drugih da to ucine.vremenski odredene ciljeve. stopirati - Sta je lose za buducnost? Izbegavati. T threats) 64 65 .merljive ciljeve. svaka organizacija mora da sagleda sve prednosti i nedostatke sistema koji zeli da uspostavi.ostvarive ciljeve. strategiji. zadacima.opportunities. Potrebno je voditi racuna 0 spoljasnjern i unutrasnjem okruzenju. tehnologiji. Primer matrice SWOT analize prikazan je u sledecoj Spoljasnje okruzenje predstavlja prilike i pretnje i moze biti zakonodavno. drustveno. eticko. kadrovske i druge). proizvodima i uslugama. Time-based . 0 .strengths. Menadzeri teze da shvate kakav uticaj informacioni sistemi mogu da imaju na drustvene i radne odnose u organizacijama. minimizirati Analiza je predstavljena konfrontacionom tabe/om koja sadrzi sarno nekoliko glavnih sagledanih prednosti. slabosti.

brzo odgovara na zahteve trzlsta i lako se prilagodava promenama poslovne klime. a kao izlazna vrednost Produktivnost organizacije zavisi od uspesnosti izvrsenja svih upravljackih funkcija: planiranja. novae. Upravljanje poslovnim informacijama je sistem koji pomocu prikladnih programskih resenja omogucava svojim korisnicima pouzdano uspesno koriscenje postojecih informacija. usmeravanja i kontrole. 66 67 . daju im dodatni smisao kroz izvestaje. Potrebno je primeniti teoriju odlucivanja. velicine (input). odnosno porast organizovanosti sistema u kibemetici. U poglavlju u kojem je bilo reci 0 entropiji i informaciji receno je da postupci upotrebe informacija za kontrolu entropije.. korisniku je omoguceno dobijanje odgovora na vazna pitanja i donosenje ispravne poslovne odluke. kao i svih del ova organizacije sa celom organizacijom. usluge . predstavljaju upravljanje u sirern smislu. informacione podsisteme. ucesce u odlucivanju. Ona je produktivna. treba postojati meduzavisnost i medusobni odnosi del ova organizacije. vreme i slicno. isporucuje na vreme. energija. analiziraju i dele sa drugima. kao sto su: Ijudi. Informacijama pristupaju sve osobe koje imaju definisana ovlascenja. Resursi predstavljaju ulazne ostvarenje ciljeva se moze posmatrati (output . prezentuju ih. i moze se predstaviti formulom: Produktivnost = Output / Input (resursi) Organizacija treba biti otvorena ka okruzenju.3. Takav pristup ogranicava pravovremeni pristup informacijama iziskuje veliki finansijski trosak. jer svi njeni zaposleni imaju pristup pravim informacijama na pravom mestu i u vreme kada su im potrebne. Upravljanje Upravljanje predstavlja proces kojim se postizu odredeni ciljevi koriscenjem res ursa.). U savremenim drustvirna red organizovanost obezbeduje se informacijama. organizacije. Informacije su upravljane tako da rade za preduzece. u Pristupanjem informacijama preko korisnicima prilagodenih programa. Razvoj kibemetike ukazao je na ulogu informacije procesu odlucivanja. a posebno uspostaviti timski fad. Tradicionalni informaticki programi za analizu poslovnih informacija i upravljanje njima nisu napravljeni da bi ih koristile prosecne osobe.proizvodi. Organizacija razume potrebe svojih kupaca. fleksibilna i agilna.. materijali.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 2.

identifikaciju definisanje problema. zasnivati na: Pretraga mogucih aktivnosti moze se analitickim tehnikama. obicno. Definisu se ulazne velicine. naucnik u oblastima obrada informacija. Prema americkom naucniku Herbertu Simonu".Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnirn Informacionim sistemima 2. zahteva dosta vremena i ima najmanje izgleda na uspeh. razvoj i analizu mogucih pravaca aktivnosti. donosenja odluka ukljucuje 3+ I fazu ito: inteligencij u. Postavljanje model a podrazumeva konceptualizaciju problema i njegovu apstrakciju na maternaticko-numerlcjj ilili sirnbolicki model. Ova faza se odnosi na postavljanje i sto preciznije definisanje problema. pretrazivanju . proces altemativne akcije. izlazne velicine i relacije medu njima.1. dizajn. Kadaje problem otkriven. kao i ocenu nalazenja odgovarajuce 4() Herbert Alexander Simon (1916-2001). Ova faza.3. donosenje odluka. definisanje situacije koja zahteva donosenje odluke. 68 69 . inteligencije zavrsava preciznim definisanjem Faza dizajna obuhvata istrazivanje. radi se na njegovoj lokaciji i definisanju nivoa prioriteta. 0 modelima principima Impiementacija predlozenih resenja predstavlja zakljucnu fazu procesa donosenja odluka. daje se odgovor na kljucno pitanje: Kome problem pripada? Faza problema. selekciju (izbor jednog pravca akcije) i kasnije dodanu fazu implementacije.naslepo'' (blind search) i heuristici (nauci pronalazenja novog). Proces donosen]a odluke Sam proces odlucivanja iniciran je uocavanjem problema iii situacije u kojoj se neko stanje treba promeniti u cilju zadovoljavanja poslovnih procesa. Faza selekcije iii izbora ukljucuje pretragu rnogucih pravaca aktivnosti. Faza inteligencije. vestacka intilegencija.

kao Promene u nacinu razmisljanja. usmerenost na unapredenja i poboljsavanja. visoko fleksibilnost i adaptivnost. ucenja i rada u poslednjih dvadesetak godina cine ucenje konstantnim i predstavljaju uslov za opstanak mnogih organizacija. Organizacija koja Dei visok nivo ekspertize i znanja i velike kolicine ucenja i inovacija. George P. Organizacija koja uti je vesta u kreiranju. vee je to nesto sto se mora uraditi danas. drustvo) uti ako kroz svoju ohradu informacija menja obim svojih potencijalnih ponasanja. usmerenost na kupca odnosno korisnika. razviti partnerstvo Ijudi i tehnologija. Karakteristike organizacije sa znanjem su: visoka performansa. To nije nesto sto se plan ira iii priprema za neku maglovitu buducnost. Stoga je bitno da se organizacija menja i sto brze postane bolja. moraju ispuniti pet osnovnih uslova. sticanju i prenosenju znanja i svog modiflkovanog ponasanja u skladu sa novim zanimanjima i znanjima. zivota. usmerenost na visok kvalitet. bilo malih iii velikih. Neki entitet (osoba.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 2. Organizacija mora imati sposobnost vodenja. Ovi uslovi zahtevaju znacajnu promenu svega onoga sto cini organizaciju. male iii velike. skola iii drustava. pocevsi od modela poslovanja pa sve do nacina svakodnevnog rada zaposlenih. profitabilne iii ne bez obzira na svoju aktivnost iii lokaciju. 70 71 . prepoznati vrednost korporativnih resursa i upravljanja. okrenuti se okolini i konstruisati mrezu vrednosti te razmotriti dizajn stvarne i virtuelne strukture. U prirodi coveka je da uci. Znanje postaje referentna vrednost u novom poslovnom modelu i time utice na zivot i rad Ijudi kako u preduzecu tako i u drustvu. Sve organizacije. 1991. grupa. organizacija. privatne iii drustvene.4. Postoje mnoge definicije organizacionog na primer: ucenja. da se prilagodava i da napreduje. Huber. Do sada se ucenje i znanje smatralo darom i nije se posmatralo kao resurs koji je integrisan i iskoriscen za razvoj vrednosti koje pomazu uspehu i opstanku.

Omogucava poslovne relacije na svim nivoima. sve moraju ispuniti iste uslove da bi opstale. Slika 16.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 2. I STRATEGIJA ciljevi sredstva.finansijske. strategiju . vee i prihvatiti definiciju organizacije. kao i na sve aspekte svakodnevnog zivota. koji ce upravljati aktivnostima. Uticaj na coveka Globalno razrnisljanje. In frastrukturne komponente su autonornne.4. kompaniju. Blok dijagram organizacije Interesantno je posmatrati organizaciju kao pojedinca iii strukturiranu zajednicu. Ijudske i resurse znanja. aktivnosti . Ovakvo posmatranje omogucuje nam 72 73 . aktivnost iii tehnologija bude u funkciji direktnog odnosa sa partnerima. Organizaciju (entitet) koja ima: definisemo kao bilo koju jedinicu da shvatimo kako je vestacki tradicionalno podignut zid izmedu socijalnog i poslovnog sveta. Posredovanje Ima tendenciju da bilo koja [edinica. prilagodljive i visestruko upotrebljive. drzavnu agenciju. univerzitet. tehnicke. potrebno je ne samo identifikovati i proucavati glavne faktore. sve organizacije suocene su sa istim izazovom. Faktori promena Globalizacija Ima tendenciju da bilo koja jedinica. Socio-ekonomske promene Da bismo razumeli uticaj promena na organizaciju. U sledecoj tabeli prikazan je uticaj faktora promena na ljude i tehnologiju u organizaciji. prirodne. aktivnost iii tehnologija prevazide dimenziju bilo kojih granica. fleksibilne. Molekularizacija Predstavlja pretvaranje organizacije u male. esursi LANAC SNABDEV ANJA Potrebno je osposobiti zaposlene. izmedu privatnog i javnog. kornpatibilne.1. Web infrastruktura ornogucava direktne relacije izrnedu korisnika i partnera. Krajem XX i pocetkorn XXI veka jasnije su definisani faktori koji su imali veliki uticaj na socio-ekonomski i poslovni zivot.proces sa ulazom i izlazom voden strategijom i resurse . izmedu profitne i neprofitne organizacije. Uticaj na tehnolozlle Pristupacna infrastruktura bilo gde i bilo kome. prilagodljive strukture koje nezavisno funkcionisu. svako moze imati utica] slrom sveta. klijente i partnere. iii kao drzavu.ciljeve i nacin na koji ih postici. U stvarnosti.

sa zahtevima za trenutni odgovor na upit kao i za kapacitetima koji su sposobni da brzo reaguju na bilo koji dogadaj. Osigurava da infrastruktura predstavlja kolektivnu digitalnu memoriju organizacije. u Poslovanje u real nom vremenu i spremnost na promene u svakom trenutku. aktivnost iii tehnologija predstavlja virtuelnu stvarnost na takav nacin da performanse ne zahtevaju fizicku prisutnost. aktivnost iii tehnologija bude u funkciji poslovanja u realnom vremenu. tradicionalnih geografskih. Neposrednost Ima tendenciju da bilo koja jedinica. statusnih i slicnih ogranicenja.Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Faktori promena Uticaj na coveka Deo su poslovne mreze i ezajednice. visesmerna i interaktivna. informacija i transakcija u digitalnu formu. Osigurava da infrastruktura omoguci rad u realnom vremenu i obezbedi eflkasnu podrsku sve vreme pa i u slucaju tehnoloske migracije. Uticaj na tehnologije Integrisana infrastruktura internim i eksternim rnrezama. U takvom svetu tradicionalne prednosti su prevazidene onim sto ih cini razlicitim: znanje. Informacija. Svi entiteti se nalaze u globalnom svetu u kojem svako moze imati uticaj i moze izabrati mreze i komunikacije koje i kakve zeli. Analizom nabrojanih faktora u tabeli moze se zakljuciti da koriscenjem univerzalnog digitalnog alfabeta i digitalnih umrezenih tehnologija omogucavamo direktnu komunikaciju i transakciju bez prostorne i vremenske barijere. Konverzija podataka. Stimulise i integrise zajednicko koriscenje lnfrastruktura koja osvaja i podrzava razvoj ljudskog kapitala. religijskih. 74 75 . znanje i ideje 120staju kljucni resursi ekonomije. aktivnost iii tehnologija postanu sve vise informisani kroz vlastiti razvoj i kroz veci pristup znanjima drugih. kulturnih. Faktori promena Virtualizacija Ima tendenciju da bilo koja jedinica. umrezavanja i brzina. ideje. informacija i razvoj znanja na svim nivoima. Uticaj na tehnolozlie Osigurati da infras tru ktu ra predstavlja virtualnu verziju cele organizacije i da podrzava virtualni rad. Digitalizacija Ima tendenciju da bilo koja jedinica. Rad putem Interneta lma tendenciju da bilo koja jedinica. Znanje Ima tendenciju da bilo koja jedinica. aktivnost iii tehnologija transformise sve inforrnacije u univerzalni digitalni alfabet tako da ubrza protok inforrnacija i rnogucnost zajednickog koriscenja informacija i transakcija sa minimalnom covekovom intervencijom. starosnih. Uticaj na coveka Upravljanje poslom bez fizicke prisutnosti. aktivnost iii tehnologija bude u stalnom kontaktu sa raznim partnerima unutar mreze koja postaje sve sira.

Talas ovih velikih promena. kapaciteti ljudskog kapitala. koristi se u generisanju ekonomske i socijalne vrednosti. potvrduje nepouzdanost ove reference 0 proceni vrednosti organizacije.2. koje su univerzalne i istovremene. u uzburkanom global nom okruzenju. karakteristika 76 77 . agilnost organizacije. kao sto su znanja i ideje. Nova aktiva. pojavljuje se kao pouzdan indikator kapaciteta organizacije i ostaje konkurentna duze vreme. Stoga organizacija treba da evoulira iz ve/ike masinerije u kreativni mozak.4. kao sto su deonice. prvi put u nasoj istoriji. a opipljiva aktiva. U ovom kontekstu velicina i starost organizacije nisu vise prednost vee potencijalne prepreke u trci ka prilagodavanju promenama. 2. Objektivno.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Obim ovih promena je toliki da nije preterano reci da napustamo industrijsku eru i ulazimo u novi period koji ce se bitno razlikovati od dosadasnjeg. novom svetu menja se sam koncept Danas. kao i vrednosti samog okruzenja koje su potrebne da bi organizacija bila i ostala konkurentna. finansijske performanse ne znace vise odrzivu sposobnost za rad organizacije. U sledecoj tabeli prikazan je odnos organizacije u industrijskoj eri i u novoj eri. Neopipljiva aktiva. utice na sve nas. Novi model organizacije U ovom organizacije. njena rnogucnost da objedini znanje radnika u cilju izgradnje i razvoja Ijudskog kapitala predstavlja novu aktivu organizacije. na isti nacin bez obzira gde smo i ko smo. a prednost predstavljaju bolje ideje i vise znanja.

rasutog tima razlicitih strucnih Ijudi.3. a sada dobijaju novu dimenziju jer predstavljaju respektabilan resurs korporacije.4. Novi izazovi za korporativne lidere U nov om modelu namaju lak posao. Ciljevi korporacije nisu vise ograniceni sarno na cisti finansijski rast iii poziciju na trzistu vee i na integraciju nacionalnih vrednosti stvorenih okruzenjem. uglavnom mononacionalnoj disciplinovanoj radnoj snazi. Dosad su kadar i tehnologije posmatrani kao cist trosak koji se treba kontrolisati. posao koji utice na njegovu egzistenciju i visoku platu. Poslovna strategija je najtezi posao korporativnog Iidera. Taj resurs je znanje. poslovanje je i dalje kljucni faktor opstanka svake organizacije te poslovni lider mora tragati za odrzivim razvojem koji predstavlja kompleksan i neuhvatljiv cilj i koji Zaposleni 78 79 . Monitoring postaje vazan izazov korporativnim Iiderima zajedno sa kljucnirn indikatorima uspesnosti svih segmenata organizacije. Zadatak je izazovan kada treba identifikovati i obezbediti privrzenost zajednickoj VIZIJI i vrednostima decentralizovanog. korporativnu kulturu proizaslu iz snova i vrednosti malih homogenih grupa Ijudi koji tradicionalno organizaciju drze na okupu. organizacije korporativni Iideri Korporativni Iider mora nametnuti. Kako je stabilni poslovni svet podeljen na manje poslovne procese korporacija se mora prilagoditi brzim globalnim promenama a korporativni lideri kreirati svoja pravila upravljanja koja se redovno moraju analizirati. multinacionalnog.Upravljanje poslovnim lnformacionim Industrijska era Reference ekonomske aktive Organizacija Konkurentna prednost Indikatori uspesnosti Opipljiva aktiva Velika masina Velicina Kratkorocna profitabilnost Kvazimehanicke komponente vrednovane kao radna snaga sistemima Nova era Neopipljiva aktiva Kreativno razmisljanje Ljudski kapital Odrzivi razvoj Individualni neuroni vrednovani kao fluidni tim radnika sa znanjem Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 2. Pristup resursima korporacije postaje prefinjen. Na kraju.

finansijski) ima jedinstvenu vrednost. tehnoloski. organizacionih i strateskih potreba. proces je formiranja i odrzavanja okruzenja u kojem pojedinci. odnosno to je proces kojim se dolazi do zeljenih rezultata efikasnim koriscenjem ljudskih i materijalnih resursa. menadiment je sistemsko usmeravanje pojedinaca kroz grupe poslova i aktivnosti u cilju ostvarivanja planiranih ciljeva organizacije koristeci efikasno sva njena raspoloiiva sredstva. razvijati i kreirati njihovu sinergiju da bi poveli organizaciju u nove vece performanse. blisko partnerstvo izmedu res ursa ornogucava stvaranje novog res ursa. Korporativni resurs menadzementu daje potpuno novu dimenziju. ljudski kapital. postizu postavljene ciljeve. Odrzivi razvoj organizacije 80 81 . Uloge menadzera resursa moraju pretrpeti veliku transformaciju da bi menadzeri obezbedili ono sto se od njih ocekuje: ostvarenje individualnih. Lideri moraju identifikovati ove vrednosti. kojaje kljuc odrzive konkurencije.4.Jcao mozak" svaki resurs (personalni. Kada organizacija obezbedi ovaj resurs. radeci zajedno u grupama. a to je znanje. Novi izazovi za korporativne menadzere resursa Menadzment. U organizaciji . U organizaciji kao masina svi resursi se posmatraju kao kvazimehanicke komponente koje ce. Drugim recima.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima forsira Iidere da osposobe organizaciju da izvlaci profit iz okoline a isto tako da ornoguci okolini profit od organizacije. on postaje aktiva.4. rukovodenje iii upravljanje. 2. Slika 17. Lideri zahtevaju uniformnost i disciplinu u cilju smanjenja troskova i povecanja dobiti. povecavati ih. ako se stave na pravo mesto i aktiviraju na pravi nacin. raditi u skladu sa ocekivanim standardima. Pored performansi.

IKT i da koriste poslovni jezik 83 .Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Primer Ijudskih res ursa: Personalna administracija TEHNICKI Administracija plata Podaci 0 radnicima Odrzavanje Osiguranja Menadzment ljudskih res ursa STRATESKI Dizajn organizacije Menadzrnent kompetencija Menadzment performansi Upravljanje kompenzacijama Razvoj organizacije Intemi iii vanjski tehnicki resurs Funkcije ljudskih res ursa i konsultanata Menadzment ljudi DNEVNI Resavanje dnevnih problema Individualna motivacija Upravljanje razlicitostima Resavanje kontlikata Monitoring Menadzment kadrova kao nacin komunikacije tekucim pitanjima. narocito Ijudskih res ursa. I. mora postati ravnopravan partner izvrsnom odboru preduzeca. tradicionalna organizacije na odeljenja treba da nestane. IKT . funkcija menadzmenta res ursa. Zajednicko delovanje svih boljim performansama preduzeca i okruzenju. drugim recima kao teret organizacije. znanja moraju nauciti da saraduju. Menadzmenti finansija. sto je najvaznije. i da zajednicki rade na Tradicionalno posmatran kao centar troskova. 82 podeljenost res ursa moze doprineti i odrzivost u konkurentom Ijudskih res ursa. Potrebno je prepoznati njihov respektivni zajednicki uticaj na buducnost organizacije.informaciono-komunikacionih tehnologija i znanja. izmedu sebe.

Pametni proizvodi. Oni poseduju organizaciono znanje tako da imaju kapaciteta i za inovacije. rnoze im se dodeliti i uloga strateskog posmatraca. Kako su oni visokokvalifikovani iii iskusni. koji imaju znanje sa uticajem na drustvene modele i Ekonomski uticaj je ipak vidljiv. okrenuti okoJini. softver za analizu podataka. menadzrnent i komunikaciju informacijama relevantnim za osobe koje donose odluke iii za menadzrnent znanja. Svesni smo da globaJizacija i njena visestruka dimenzija ornogucavaju pristup svim raspolozivim informacijama. funkcionise u global nom svetu. povecava sa Organizacija treba prepoznati vrednosti svakog korporativnog res ursa i upravljati njime na strateskom nivou na integrisan nacin tako da Ijudski kapital postaje dragocena aktiva bilo koje organizacije. Organizacija odrzivorn razvoju. Znanje je cudna aktiva cija se vrednost njegovim rasprostiranjenjem i koriscenjem. oni su koji su najuspesniji. Jos uvek kanale sirorn demokratizovano strukture moci. da "proizvodi" radnike sa znanjem. Sto vise delite svoje znanje. organizacija daje do znanja da ce i integrisati je u sve nivoe i sve Organizacija mora razmotriti dizajn stvarne i virtualne strukture i na toj osnovi definisati obuku i performanse svojih resursa. Stoga se i ocekuje da ce se radnici vrlo brzo tranformisati iz radnika masine u radnike znanja. Jasno je da obrazovni sistem treba biti spreman da skoluje ljude za trziste rada. donosioca odluka. zbog naprednih tehnologija. postajete sve bogatiji. Organizacija se mora jer niko ne moze sam da Svojim poslovnim partnerima konstituisati mrezu vrednosti aktivnosti. tek kroz mnogo godina. prilagodila se globalnim trendovima i sa promenama profitirala. Internet. mora ispuniti najmanje pet uslova. profesionalnih trenera i slicno. naroeito Internet. Prema tekucim analizama. mora imati sposobnost vodenja ka Organizacija mora razviti partnerstvo Ijudi i tehnologija u cilju obezbedenja i generisanja vrednosti koje ce obezbediti odrzivost organizacije. i koje koriste sistem informacionih tehnologija razvijen u tu svrhu". Novi izazovi za zaposlene u preduzeeu Krajern proslog veka uveden je termin "radnik sa znanjem" i opisuje se kao "osoba specijalizovana za istrazivanje. Da bi organizacija prezivela promene. 84 85 . kako to predstavljaju istoricari i ekonomisti. Iako je spomenuto da je globalizacija jedan od devet faktora promena. koji su dizajnirani koristenjem zahteva klijenata i ostalih zainteresovanih i koji se neprestano menjanju i razvijaju uporedo sa potrebama klijenata i okruzenja.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 2. analize pokazuju dovoljno ne cenimo promptne informacione sveta. analizu. Nedavne da se vrednosti sve vise poveziju sa znanjem. ocekuje se da radnici sa znanjem u trecem milenijumu dominiraju na trzistu rada. vanjskom svetu. jednostavnim pritiskom na dugme. Radnici sa znanjem pripadaju kategoriji intelektualnih radnika.4. softver za Data mining kao i drugi alati ucestvuju u definisanju ovih novih profila radnika i restrukturiranju rada unutar organizacije.5. nas svet ce postati globalan.

razgovor sa svima vrednost kroz ekspertize .uzak opseg znanja vrednost kroz moe .konstantne promene vrednost kroz kreativnost . vrednost kroz intelektualnu razmenu . organizacija: mora ocekivati.centralno organizovano vrednost kroz lokalno pozicioniranje .podrzavanje ideja Svaki covek. Organizacija se mora otvoriti ka novim idejama i koriscenjem znanja treba da postane fleksibilna..nekoliko eksperataJprocesa U. mora postati strateska organizacija za ucenje u real nom vremenu. posebno u zapadnorn svetu u kojem je zastita intelektualne svojine stub poslovanja.podela znanja . ne preko same organizacije a pogotovo ne preko pojedinca. mora pratiti evoluciju razrnisljanja.Upravljanje poslovnim lnforrnacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Ovo pravilo je u suprotnosti sa onim koje smo koristili kod Iikvidne aktive.kontrola kreativnosti vrednost kroz fleksibilnost . pogleda i nacina zivota i koristiti ih kao inspiraciju za nove ideje sa ciljem postizanja uspeha i mora deliti znanje realnog vremena u cilju generisanja drustvenih vrednosti a istovremeno povecavati obim sopstvenog znanja.orijentisan oprema okruzenju vrednost kroz globalno pozicioniranje . Stoga se moze reci da se danas vrednost stvara preko sveobuhvatne mreze. Sa ove perspektive organizacija treba da razvija proces prikupljanja iii stvaranja korisnog znanja.razgovor sa poznatima vrednost kroz eksperte ..trajnost . fleksibilnost i novi putevi ka dugorocnim ciljevima da bi obezbedila odrzivu sposobnost za zivot i rad.intemi i ekstemi razgovori 86 87 . IZ . koje je postalo predmet beskrajne prepirke.sirok opseg znanja vrednost kroz inovaciju . Promena nacina poslovanja prikazanaje u sledecoj tabeli: i njegovih vrednosti vrednost kroz specijalizaciju . identifikovati i razumeti promene u real nom vremenu kao sto je prilagodavanje. Drugim recima. mora azurirati svoje znanje i okruzenje sa ciljem da ostane konkurentna u real nom vremenu u kojem ekspertize brzo zastarevaju. vrednost kroz intelektualnu svojinu . Razvoj tehnologija potvrduje ove zahteve i ogranicenja kod promena vrednosti organizacije.konzervatizam vrednost kroz disciplinu .. pojedinacno iii kroz zajednicu.. mora prikupiti korisna znanja u real nom vremenu i sjediniti ih u jedinstvenu kombinaciju od koje drustvo moze imati koristi a organizacija optimalne trziSne vrednosti.

sve teze ostvarivanje konkurentske prednosti u dinamickom okruzenju. prihod lit zaposlenje.4. omogucio je nastanak novih organizacionih struktura. koje se javljaju na trzistu kao nova organizaciona jedinica. Ovaj koncept organizovanja podrazumeva drugacije ustanovljavanje odnosa izmedu zaposlenih. ra~e po propisanim standardima. Virtuelne organizacije najcesce cine dve iii vi. Posmatrani su kao komponenta radne snage. ali ne i fizicki. status.6. Pojava virtuelnih" organizacija predstavlja relativno nov i malo istrazen pokusaj formiranja privremenih mreznih struktura radi ostvarivanja konkurentske prednosti na danasnjem trzistu. cesto sa razlicitih geografskih lokacija. fundamental no drugacijih od onih baziranih na statickorn konceptu. Sa visokim kvalitetom proizvoda ovo su glavni kvaliteti virtuelne organizacije u borbi sa danasnjim korporacijama koje dominiraju globalnim trzistem. Sposobnost zaposlenih da ucestvuju u kolektivnom znanju kao i da rade shodno tome predstavlja menadiment Promenljivi uslovi poslovanja. 41 Virtuelno. Kompetencije menadzmenta motivisanje i centralno 2. da . Potrosaci su u centru ovakvog nacina organizovanja. Ovo ne znaci da zaposleni nisu ulagali u sebe uceci. da postuju hijerarhijski komandni lanac I. tehnicke sposobnosti koje su potrebne aktivnostima organizacije i vremenom poboljsati svoja ekspertska znanja. . Virtuelna organizacija U industrijskoj eri organizacije kao masine fokusirane ~u ?~ kratkorocne rezultate. Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija. zaposleni su morali razviti dru. Proizvodi su napravljeni prema potrebama potrosaca a vreme njihovog lansiranja na trziste maksimalno je skraceno. nesto sto postoji sarno u davanju efekata oponasanja stvarnog objekta. U takvom okruzenju odgovomost menadzmenta Ijudskih res ursa je da motivise zaposlene da budu discipli?ovani i poslusni.a. pre svega Interneta. Da bi uspeli u svom okruzenju. Motivacija zaposlem. kraci zivotni ciklusi proizvoda i njihova brza tehnoloska zastarelost ucinili su dosadasnje organizacione strukture nemocmrn u zadovoljavanju sve sofisticiranijih potreba kupaca. menadzera i potrosaca.stvene sposobnosti.h bll. radnici su jedva posmatrani kao individualna bica sa licnim aspiracijama. nejasna masa misica i iskustva od koje se ocekuje da rade specificne zadatke i prema tomese i nadgledaju.5. je zasnovana na strahu da ne izgube prilike. Nove organizacione forme vezane su za razvoj informacionih tehnologija i za prilagodavanje organizacija savremenim uslovima i nacinima poslovanja.fe organizacija.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Inforrnacionim sisternirna 2. 88 89 . znanja.

i kod virtuelnih organizacija postoje menadzment i timovi. smanjuje formalizovanost ponasanja preduzeca . Mrezni model predstavlja tleksibilnu strukturu koja treba da odgovori zahtevima brzine reagovanja.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Kao i kod svih organizacija. racionalizuje i olaksava Ijudski rad u svim delovima. to jest iz hijerarhijske u adaptibilnu. Dve kljucne karakteristike virtuelnih organizacija su: formiranje zajednickog odvojenih entiteta i lanca snabdevanja izmedu preoblikuje strukturu iz mehanicke u organsku. trzista i informacije. komponentu. cini preduzece tleksibilnim redizajnira sva radna mesta. 90 91 . a zadovoljenje zajednickih ciljeva ostvaruje se kroz niz resursa koje obezbeduju organizacije ucesnice. Nove organizacione strukture. utice da ekonomija obima ustupi mesto ekonomiji sirine. distribucija IT za podrsku poslovnom procesu. smanjuje prosecnu velicinu preduzeca i njegovih organizacionih del ova. i inspiraciju omogucava neposrednu komunikaciju za kreati van rad i formira centare znanja u organizaciji. Postoji vise model a virtuelnih organizacija ali su najznacajniji mreini modeli. smanjuje administrativnu coveka iz organizacije. stvaraju virtuelno okruzenje i virtuelne organizacije. i pokusavaju naci odgovor na pitanje kako te izvore kontrolisati i kako na njih uticati. materijalni resursi. Ijude i sirovine iz okruzenja a istom tom okruzenju vraca robe i usluge. Razvoj virtuelnih organizacija pocmje krajem pedesetih i pocetkom sezdesetih godina proslog veka kada se organizacija pocela posmatrati kao otvoreni sistem koji uzima resurse. Osamdesete godine fokusirane su na spoljni izgled organizacije. radna mesta i zadaci. Sedamdesetih godina XX veka paznja srednjeg upravljackog nivoa usmerava se ka uzajamnoj zavisnosti organizacija i njenog poslovnog okruzenja. Kancelarija virtuelnih organizacija srnestena je na mreznoj platformi gde ljudi medusobno kontaktiraju. i kao posledica pulsirajuca organizacija organizacija kao mreza. potiskuje sistemom. jesu: informatizovana organizacija. proizasle iz razvoja informacionih tehnologija i savremenog nacina poslovanja. Razvoj IT utice na organizaciju njegove organizacione osobine ito: preduzeca i menja Ove nove organizacione forme. visoke kompetitivnosti i visokog rizika. a narocito u operativnom jezgru. nastale razvoja informacionih tehnologija. kao i finalni proizvod. Glavni cilj virtuelne organizacije je da dozvoli organizacijama ucesnicama da ubrzano razviju svoje radno okruzenje. Trazio se odgovor na dva osnovna pitanja: Kako da organizacija ostvari najbolju interakciju sa okruzenjem i kako spoljnji faktori uticu na ponasanje organizacije? Pojavljuju se nove menadzment teorije koje posmatraju razlicite izvore organizacione zavisnosti iz okruzenja kao sto su Ijudi.

ka~akteristika koje najvise uticu na vrstu virtuelne orgamzacije: karakteristike trzista. Proces mora biti uporedan koIiko je god to rnoguce. strateski ciljevi organizacije. Povezane aktivnosti mogu biti razdvojene u dve grupe: asinhroni i sinhroni rad.licite str~k~~re virtuelnih organizacija mogu nastati u zavisnosn od razlicitih zahteva okruzenja. udruzivanje res ursa. zrelo trziste. Struktura virtuelne organizacije mora da se succi sa razlicitim tehnickim ogranicenjima. komplementamost promena ucesnika. oportunisticko okruzenje.ltl~ ~zvora. Zahtevi koji se postavljaju pred informacioni sistem u virtuelnoj organizaciji odnose se na njegovu sposobnost da radi istovremeno sa vise organizacija. stabilizacija trzisnog segmenta i minimizacija trokova. na primer izmedu softverskih apIikacija. Razlikuju se tri grupe. i adaptibilnosti na dostizanje kriticne velidne u skladu sa trzisnim ogranicenjima i optlmizacija globalnog lanca snabdevanja. kratkorocna virtuelna organizacija. Z~h~e~i ~a proizvodom iii uslugom mogu biti izrazeni p:eko ra~itc. Virtuelne organizacije karakterisu i sledece osobine: prevazilazenje granica. Ovaj sistem se zove interorganizacloni informacloni sistem. konzorcijum virtuelnih organizacija. 93 92 . sustinskih nadleznosti . dinamicno trziste. jednakost partnera. posebno ogranicenjima vezanim za konkurentno inzenjerstvo. U jednoj virtuelnoj organizaciji informacioni sistem ima jednu od centralnih uloga. . Koncept tacna na vreme je kljucan u virtuelnoj organizaciji. Proizvodni proces projektuje se u skladu sa trzisnim karakteristikama. lOIS. moze postojati direktan zahtev kupaca lit se moze javiti zahtev kao rezultat rnarketinskog istrazivanja na nekom novom trzistu. Glavni strateski interes virtuelne organizacije moze biti smanjenje troskova.Upravljanje poslovnim lnformacionirn sistemima LJpravljanje poslovnim lnforrnacionim sistemima Strateski organizaciji su: ciljevi organizacija ucesnica u virtuelnoj maksimiziranjefieksibilnosti promene u okruzenju. Ovakva vrsta aktivnosti zahteva postojanje mreze visokog kapaciteta i visok nivo interoperativnosti. stabi Iizacija partnerstva. kao i sa ogranicenjirna vezanim za interoperativnost izmedu razlicitih organizacija: prosireno preduzece. geografska disperzija. sa fokusom na koordinaciju i informacioni menadzment. sposobnost reagovanja na promene iIi sposobnost da se zadovolje svi zahtevi potrosaca. proizvodni proces. Raz. elektronska komunikacija.

kupcima. Projekat virtuelne organizacije dekomponovan na elementarne aktivnosti rnenadzment sistem razvija. u interesu je virtuelne organizacije. Veliclna virtuelne organizacije po praviiu treba da se prilagodi duiini njenog iivotnog cik/usa. formiranja. Sa porastom velicine i slozenosti. jesu i izvor problema koje treba resiti. i inicijalno ce postojati sarno kroz konvencionalne organizacione strukture. Zivotni ciklus virtuelne organizacije sastoji se od: identiflkacije potreba na trzistu. Kompromis treba da se pronade uskladivanjem menadzrnent strukture i velicine virtuelne organizacije. Ona je sastavljena od razlicitih ucesnika koji se okupljaju da bi zadovoljili potrebe potrosaca na najbolji nacin. privremena mreza nezavisnih kompanija povezanih informacionom tehnologijom da dele znanje. sistem kontrole. za sta su potrebne velike investicije u vremenskom i radnom domenu. procedurama i interfejsima mora biti precizno definisano. koje zadovoljavaju njegove potrebe. raspodela vrednosti. sistem postaje netleksibilan. troskove i pristup trzistima. baze podataka. Drugi nedostatak je sto pojedini partneri nemaju svoj razvoj vestina. a ne kancelarija. informacija 0 postignutim Preduslovi za uspostavljanje virtuelne organizacije su jasni. Virtuelne organizacije se mogu definisati kao organizacije orijentisane ka potrosacu. ispunjenja misije i rasformiranja. zakonski okviri. Njen zivotni ciklus moze biti jako kratak. a to je sposobnost brzog reagovanja na promene. Medutim. grupisu sa drugim ucesnicima da zadovolje potrebe nekih drugih klijenata. ova definicija nije dovoljno radikalna iako sadrzi neke kljucne taeke virtuelne organizacije. moze biti za koje se Upravljanje ovim aktivnostima. 94 95 .. izvodenja aktivnosti. povecana tleksibilnost i sposobnost partnera. Definisanje procedure koordinacije i jasnog interfejsa sa nevirtuelnim partnerima.. Sposobnost reagovanja na promene i sposobnost zadovoljenja zahteva potrosaca. razlicitih poslovnih ciljeva i sukoba kultura. finansijski aranzmani . Ovo je u suprotnosti sa glavnim ciljem virtuelne organizacije. pravila poslovanja. dizajna. Postoji kontradiktomost izmedu ovog struktumog dinamizma i vremena potrebnog da se upotpune neki aspekti aktivnosti organizacija. i fokusiranost partnera na svoje osnovno poslovanje.Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnforrnacionim sistemima Struktura virtuelnih organizacija je vrlo dinamicna. To je rnreza. Nedostaci virtuelne organizacije ogledaju se u organizovanju komunikacije partnera. iii ponekad ijednog coveka. Virtuelne organizacije ne moraju da imaju ljude. a kada se to ostvari. Forma virtuelne organizacije je organizacija koja nije preduzece u danasnjern poimanju. arhiviranja rezultatima. da bi izvrsile svoje usluge. ostvarujuci pritom troskovnu i vremensku efikasnost. uspostavljanja pravila za ispunjenje rmsije: materijalni i informacioni tokovi. Prednosti virtuelne organizacije su niski troskovi. omogucene su razvojem novih kompjuterskih i telekomunikacionih tehnologija. nalazenja potencijalnih partnera. Organizacija postoji. koje su glavne prednosti virtuelnih organizacija. Unapred je potrebno jasno i potpuno definisati pravila angaiovanja u odnosu na potrebne ulaze i ocekivane rezultate. Jedan od vaznih preduslova je poverenje koje predstavlja kljucni faktor uspeha. Virtuelne organizacije su oslonjene na medije sajber prostora. ucesnici se ponovo razdvajaju. ali se ne moze videti.

Virtuelne organizacije nastale od jedne velike kompanije koja je neke od svojih vaznih poslovnih aktivnosti prepustila spoljnim organizacijama. uz maksimalne ustede u raznovrsnim troskovima doprinose da ovaj oblik organizacione strukture ne sarno opstaje na trzistu vee i da se ubrzano razvija. zivotni vek.. Na sledecoj slici prikazan organizacije umrezene prema dole. i sve ono sto cini jednu savremenu organizaciju spremnu da odgovori promenljivim zahtevima trzista. Virtuelna organizacija je privremeno formirana nezavisnih organizacija. a one te aktivnosti obavljaju za nju (proizvodnja i distribucija). a svaka mreza nije virtuelna organizacija. firmi iii specijalizovanih individualaca. Virtuelna organizacija Virtuelne organizacije danas imaju definisanu svoju tipologiju. povezanih informacionim mreia 96 97 .. se ostvaruje umrezavanjern dole iii njihovim bocnim je primer virtuelne U sirern smislu reci. Virtuelna organizacija organizacija clanica prema umrezavanjem. kao sto su nabava. odrzala partnerstvo i savez svojih clanica. Postoji Nabrojacu neke. proizvodnja. Virtuelna organizacija nastala udruzivanjern kompanija iIi pojedinaca specijalizovanih za obavljanje pojedinih funkcija. razviti visok stepen Organizacija mora biti koncentrisana na projekte koji su uglavnom namenjeni klijentima organizacije i projektima koji su od interesa za samu virtuelnu organizaciju. ali podrazumeva intenzivnu kooperaciju sa strateskim partnerima. Fleksibilnost virtuelne organizacije je njena odredujuca karakteristika. spontano koristeci informacionu i komunikacionu tehnologiju sa namerom da dobiju trenutnu konkurentsku prednost. mora biti usko vezana za IT infrastrukturu.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Da bi virtuelna organizacija opstala. Istovremeno. nekoliko vrsta virtuelnih nastala organizacija... Svaki partner u virtuelnoj organizaciji mora imati dodatnu specificnu vrednost koju ce dodati organizaciji. dinamiku... virtuelnu organizaciju mozemo definisati kao privremenu mrezu organizacija i individualaca koji rade zajedno koristeci sanse sve dok postoje. interorganizacione informacione sisteme. udruzivanjem partnera. udruzivanjem Virtuelna organizacija pojedinaca.. Clanovi organizacije moraju uzajamnog poverenja i razumevanja. Slika 18. a one se brzo menjaju. koji rade zajedno. To nudi organizacijama fleksibilnost da ostvare prednost najcesce na kratak rok. informacioni sistemi iii distribucija. GontroI11ftI Com.. kao sto su marketinski projekti. Virtuelna organizacija je privremena rnreza nezavisnih institucija. Svaka virtuelna organizacija je mreza.

Uspesno upravljanje promenama je od izuzetnog znacaja za opstanak i napredovanje preduzeca. iii postupne.6. Inovacije u oblasti tehnologije proizvoda i informacionih tehnologija uslovile su prilagodavanja same organizacije dinamici promena. QMS . Inovativna organizacija predstavlja novu. tehnologijama. uz optimalnu strategiju. sposobnosti. kvalitativno promenjenu organizaciju koja radi u uslovima stalnih promena.QMS Proces globalizacije namece promenu u savremenom poslovanju koje podleze novim pravilima i metodama ali uz podrsku novih Ijudi. biti otvorena ka inovacijama u poslovnom procesu. 43 . Cilj ovih promena je unapredenje konkurentosti sa postizanjem bolje trzisne pozicije. Savremena organizacija treba. u preduzecima koja su uspesno poslovala. Ove promene mogu biti radikalne. Proaktivno uvodenje novih strateskih inovacija i pravila i prilagodavanje promenama u okruzenju dovodi do uspesnijeg poslovanja. Upravljanje kvalitetom . troskove i triista. fokusirano je na: klijente. 42 43 Total Quality Management Quality Management System 98 99 . da zahtevaju veca novcana sredstva. Trziste namece nove zahteve pred preduzeca. pri cemu organizacije medusobno dele 2. Takva organizacija se ostvaruje primenom TQM42 metode.Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemirna znanje. kontinuiranim poboljsavanjem poslovnih procesa . zajednicke procese i zajednicke ciljeve unutar organizacije. Ove promene kreiraju novu poslovnu kulturu i kriterijume poslovnog uspeha. (Business Week).Upravljanje kvalitetom.

zaista optimalne za sistem i da Ii se svaki put bira najbolji nacin njihovog ostvarenja. Ovakva aktivnost moze se smatrati vidom iii pretecorn procesa. preduzecu. Stratesko planiranje predstavlja proces projekcije dugorocnih ciljeva i nacina njihovog ostvarenja. i unapredenja poslovnih procesa. tako da se oni ne mogu smatrati nekim posebnim metodama za unapredivanje kvaliteta samog poslovnog sistema. Postavlja se pitanje da Ii su ideje za unapredenje. Grupe za peer review sastoje se od priznatih. ni ovaj proces nije optimalno projektovan i postavljen u granice tolerancije. definisani svi neophodni izlazi. njegovih elemenata i izlaza. metodom. obrada i analiza istih. Na ovakvim sastancima ucesnici iznose svoje ideje i stavove. Ovome treba da prethodi metod identifikacije kljucnih podrucja razvoja u organizaciji. dok upravljanje znanjem ima siri pogled i siri pristup. i 100 101 .Preispitivanje od strane rukovodstva" standarda ISO 9001 :2000.Preispitivanje sistema za menadzrnent kvalitet" opisano je i zahtevano tackom . koje su posledicajednog takvog procesa. definisani kriterijumi evaluacije i donosenja izbora izmedu vise alternativa (ideja) i usvojene metode planiranja aktivnosti i postizanja ciljeva. iii savetovanja . Osnov svakog menadzment procesa je postavljanje ciljeva i sistema izvestavanja. potvrdenih eksperata. a konsenzusom iii vecinskim stavom odlucuje se 0 daljem delovanju. lstraiivanje predstavlja pocetne uslove za izbor podrucja unapredenja. Stratesko planiranje moze koristiti rezultate dobijene Quality Function Deployment (QFD). zbog nepostojanja uredenog Quality Management Systema. Interne diskusije iii peer review predstavljaju rasprave zaposlenih koje imaju za cilj preispitivanje dosadasnjih rezultata iii resavanje nastalog problema. to jest da Ii se ostvaruju maksimalni rezultati uz minimalno ulaganje. ali ni ono ne ukazuje na optimalne nacine ostvarivanja ovih metoda niti na neophodne potrebne promene elemenata QMS-a. u smislu da su: identifikovani svi neophodni ulazi (informacije predakti vnosti). a u internim diskusijama moze ucestvovati bilo ko od zaposlenih uz uslov je da je kompetentan u pogledu poznavanja i razumevanja problema koji se razmatra.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje kvalitetom koristi se u procesu proizvodnje. Medutim. prikupljanje neophodnih podataka.

6. polisa kvaliteta. "A visionary management Magazine. predstavlja sistemski pristup upravljanju i ima za cilj povecanje vrednosti uz neprekidno unapredenje kvaliteta poslovnih procesa i sistema". Potrebno je obuciti zaposlene i osposobiti ih za timski rad. U TQM-u jedne organizacije ucestvuju svi zaposleni. statistickih metoda. kompaniji.1. karakteristika procesa i resavanja problema kvaliteta. Rampersad. H. preduzimanje 44 45 Vaina nacela ovog pristupa su: raditi po pravilima. troskova kvaliteta i resavanja problema. The TQM 102 103 . Strategija kvaliteta mora proizaci iz misije i vizije organizacije. Definicija kvaliteta po ISO 9000:2000. dobiti informaciju kadaje ona najpotrebnija. Ovako ureden sistem je u stanju da uz sopstvenu optimalnu organizaciju svih svojih elemenata u svakom trenutku isporuci totalni kvalitet svojim korisnicima a da procenat neusaglasenosti pri njegovom funkcionisanju tezi nuli. Sledeca etapa u razvoju bila je kontrola kvaliteta. Totalni kvalitet i strategija organizacije su komponente humanog pristupa organizacije okrenute ka kupcu. Kontrola kvaliteta se sastojala od standarda. Pristup obuhvata unapredenje funkcionisanja preduzeca.TQM TQM predstavlja nacin uredenja celokupnog poslovnog sistema. Proces upravljanja kvalitetom je jedan segment u okviru upravljanja poslovnim sistemom. od kojih jedna moze biti i Quality Function Deployment metoda. model".Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 2.ca u njemu. preduzeca. TQM je orijentisan na poslovne procese. 2001. procesa i svakog pojedin. Total Quality Management je pre sistem nego metoda. odgovarajucih standardizaciju veka. Razvoj kvaliteta pocinje dvadesetih godina dvadesetog Prva faza u razvoju kvaliteta bio je proces kontrole. smatrati svaki problem kao mogucnost za unapredenje. odredivanja uzroka problema. Total Quality Management . proveru efikasnosti resenja i dalji razvoj procesa. nivo do kojeg skup karakteristika predstavlja skup aktivnosti poslovnih procesa i krajnjih Upravljanje kvalitetom kojima se utice na kvalitet proizvoda i usluga. njeni kupci i dobavljaci. a obuhvatao je sarno pronalazenje i ispravljanje gresaka. TQM. akcija. predstavlja filozofiju i poslednju fazu u razvoju ideje 0 kvalitetu. preduzecu. TQM pristup kontroli kvaliteta nasao je svoju primenu kako u proizvodnji tako i u pruzanju usluga. akcija. TQM predstavlja filozofiju prema kojoj se tezi formiranju organizacije koja se zasniva na kontinuiranom unapredivanju. Kvalitet predstavlja ispunjava zahteve". OaJjnjim razvojem doslo se do TQM-a. Upravljanje totalnim kvalitetom.K. Ovaj pristup obuhvata kontinuirana postepena unapredenja svih zaposlenih u organizaciji. i u sopstvenom unapredivanju i menjanju podrazumeva koriscenje naucnih metoda za unapredivanje i obezbedenje kvaliteta. planiranja kvaliteta. predstavlja metod definisanja problema. Ova etapa se sastoji iz sistema kvaliteta ISO 90009. Treca etapa u evoluciji TQM-a je postizanje kvaliteta.

. _--... Demingov krug se sastoji od sledecih faza: Plan.....::.. Pristup I-'·--'-._C_i.•... Do.... americki statisticar.. moderne teorije 0 kontroli kvaliteta.\ //' »<:" ~-.'" '.. Kriterijum Vaznost Tradicionalni Kvalitetje tehnicko TQM I Kvalitet je strateSko pitanje PDCA predstavlja neprekidni ciklus koji se ponavlja. pitanje Tl'Oskovi \TiS()~~valitet tr<>ili novae I.. Dcflnlseje 4(. cime poboljsanja postaju deo svakodnevnog zivota.... eliminisati rasipanje.implementacija proverenih poboljsanja.. /'._J Proscenimnivoom kvaliteta na PronaiaZenjll greSska Kontrola kYaliteta Organizacija I ' Nep.:. ..-"-....:··:~..... William Edwards Deming (1900-1993).....-..Provodenje pokazatelja uspesnosti.. . Vis!>~kvalitet~ttl()i novae Odgo... i prikupljanje Act .lj Meri se Naglasak f---~dovoljiti zahte~._~ Plan \ ... cesto interpretiran kao krug procene uskladenosti sa standardima. postovati postavljena pravila i vrsiti raspodelu zadataka. Organizacija je uspesna ukoliko svaki njen deo....... .. odgovoran svako ko je zaposlen u organizaciji a da se kvalitet meri minimalnom greskom..iSanje Zero de/ec:ts Preventivnom delovanju ... pridrzavati se plana. prikazan na sledecoj slici. Izgradnja kvaliteta : ... . predlozena pilot unapredenja projekta Check . Iz tabele se vidi da je u TQM sistemu za kvalitet poslovanja... tvorac 104 105 ..~..:eki~~ pobol. krug kontinuiranog poboljsanja. pronaci uzroke problema i razraditi plan za resavanje tih problema..... Check i Act.... Do ...':. Osnovu za uspesnost kvaliteta predstavlja Demingov" krug. koji je stratesko pitanje.~..Proveravati dobijene rezultate.. " QA~~I~nj~'" 'T-Svalc~'u~rgnniza~iji~~= . . TQM obuhvata sve delove organizacije.- ( i prikupljati I Act ..-~/ Slika 19..'''''--. . Plan . svaka aktivnost i svaki zaposleni uzajamno uspesno funkcionisu..Check Do / / -..Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima prikupiti i razmatrati cinjenice... Obim neophodnih upravljackih promena u cilju ostvarivanja konkurentnosti u savremenom poslovanju se sagledava kroz preporuke Viljema Deminga. .. u organizaciji kroz prizmu tradicionalnog pristupa i kroz prizmu TQM-a. Korisn1k .Potrebno je definisati problem.. Demingov krug U sledecoj tabeli prikazani su vazni kriterijumi za obezbedenje kvaliteta....-t'::.)-) ...· ..... {....

Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Osnovni principi TQM-a su: koncentrisanje na potrebe kupca. a osnovna nacela kontrole su upravljanje kvalitetom.upravljacki informacioni sistemi U praksi su najznacajniji upravljacki informacioni sistemi jer obezbeduju bazu za upravljanje i donosenje odluka u organizaciji. Sistem kontrole radi na bazi povratne sprege. Vezivni element je komunikacija. planiranje.neutralni informacioni sistemi U<I . integritet 3. a predmet kontrole je pre svega kvalitet rada koj i je obavljen. Za informacioni sistem (IS) se takode moze reci da predstavlja skup komponenti za sakupljanje. To je skup medusobno povezanih zavisnih del ova koji zajedno cine celinu tako da taj skup ima odredenu svrhu. obradu. timski rad i liderstvo. definisanje ciljeva. Osnovni Gradivni elementi su obuka. a vrhovni element je • • • U>I . Sistem predstavlja skup objekata i relacija medu tim objektima. Kontrolni proces u sistemu mora da omoguci da se planirane aktivnosti sprovedu. preduzimanje akcija na osnovu postojecih cinjenica. elementi TQM-a su etika. cilj. uspostavljanje. orijentisanje na procese. cuvanje i 106 107 . izlaz. prepoznatlj iyost. Obrada iii proces se sastoji od niza koraka iii aktivnosti koji ulaz pretvara u izlaz. najmanje dva. ukljucivanje svih zaposlenih u proces. U zavisnosti od uzajamnih odnosa ulaznih izlaznih (I) velicina informacioni sistemi mogu biti: (U) i poverenje.upravljani informacioni sistemi U=I . provera i delovanje. pridavanje najveceg znacaj kontinuiranim poboljsanjima. daje vrednost ulazu rnenjajuci ga. iii ga koristi da proizvede nesto novo. a promena u bilo kojem delu dovodi do promene u nekom drugom delu iii delovima. koji cini jednu celinu. njihovim atributima i njihovim okruzenjern. organizovanih tako da izvrsavaju odredenu funkciju a svojom interakcijom stvaraju celinu. POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI Sistem se najcesce definise kao skup entiteta.

pretlstavlja niz primerenoj kolicini informacija i ad hoc dostupnosti potrebnih infonnacija. Informacioni sistem. Blok dijagram sistema Transakcioni informacioni sistem pripada operativnom nivou i podriava odvijanje tekueih poslovnih procesa. informacije Ii IZLAZ (I) Slika 20. omogucava komunikaciju unutar sebe i komunikaciju sa okolinom.PIS je softverski paket modulamo strukturisan. energiju i informacije.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima prenosenje infonnacija. za ponudu razlicitih usluga i za unapredivanje personal nih sposobnosti i kapaciteta. obradu. IS preuzima i obraduje infonnacije koje ulaze u poslovni sistem i snabdeva ga infonnacijama potrebnim za izvodenje poslovnog procesa i upravljanje sistemom. koordinaciju i kontrolu u organizaciji uz interakciju sa njenim okruzenjem.. Poslovni informacioni sistem predstavlja sveukupnost svih informacionih procesa u preduzecu. Poslovni infonnacioni sistem . poslovnog infonnacionog kontrola I ULAZ (U) H. podesnoj fonni informacija. Ovakav sistem podrzava analizu. On vodi evidenciju 0 svakoj transakciji. izdavanju potrebnih dokumenata i kontrolise poslovni proces. javljaju se nove mogucnosti kako za organizacije tako i za pojedince. Infonnacioni sistem predstavlja sredeni skup metoda. adekvatnoj distribuciji informacija. podaci OBRADA PROCES . unutar nekog poslovnog sistema. kroz poslovne procese obezbedi pouzdane informacije. I. procesa i operacija za prikupljanje. kao i pojedinci. prenos.IT. odlucivanje. koje ornogucavaju efikasno upravljanje poslovnim sistemom. cuvanje. za odrzavanje kompetitivnosti na trzistu. prenosenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije. Moze se reci da je osnovna funkcija poslovnog informacionog sistema da. Modularnost ga cini veoma tleksibilnim sistemom i omogucava kvalitetno odrzavanje i usavrsavanje poslovnog sistema. Poslovne i druge vrste organ izacija. memorisanje i distribuciju relevantnih podataka i infonnacija takode predstavlja poslovni infonnacioni sistem. obradu. Poslovni sistem je otvoreni sistem koji komunicira sa svojom okolinom. Poslovni informacion! sistem aktivnosti kojima se ostvaruje neki cilj. u savremenom drustvu zavise od informacionih sistema za upravljanje svojim procesima i aktivnostima. razmenjuje materiju. podize efikasnost odvijanja poslovnog procesa. On je skup metoda. Efikasnost i efektivnost sistema ogleda se u: relevantnosti infonnacija. ukljucujuci i opremu koja se u te svrhe koristi kao i Ijude koji te aktivnosti obavljaju. pravovremenom dobijanju infonnacija. Skup Ijudi koji po odredenoj organizaciji i metodama obavljaju prikupljanje. resursa i tehnologija koje doprinose postizanju poslovnih 108 109 . Izumom i dostupnoscu novih infonnacionih tehnologija . Infonnacioni sistem je sastavni deo organizacije. odraz realnog sistema. ciljeva.

kategorija softvera koji III 110 .informacione tehnoIogije. telekomunikacioni sistemi i tehnologije. metode i nacine kojima se uskladuje rad svih komponenti informacionog sistema. Ijudski resursi i metode obrade i prenosa informacija (hardware. predstavIja proces prikupljanja. a posebno u cilju donosenja kvalitetnih poslovnih odluka. dataware. odnosno fizicki sistema namenjeni obradi i prenosu Software (SW) sistema predstavIja nematerijalnu komponentu sistema u vidu racunarskih programa koji su ugradeni u hardver i koji diktiraju nacin obrade podataka.l Upravljanje poslovnim lnformacionirn sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima IT . middleware i netware). obradivati i skladistiti. Informacioni sistemi nude raznim organizacijama preduzecima operacionu podrsku. informacija predstavlja skup obradenih podataka datih u formi koja pod stice donosenje poslovnih odluka. kroz povecavanje ucinka u organizaciji. u sustini. Vazna osobina informacionih tehnologija je to da ucestvuju u delotvornom kreiranju poslovnih strategija i u redefinisanju delatnosti preduzeca. orgware. U tom smislu. upravIjanja Ijudskim resursima. Uspesno upravljanje preduzecem i uspesno poslovanje nije moguce bez pouzdanih podataka odnosno informacija. odnosno informacioni resursi koji postaju izuzetno vredna imovina svake organizacije. a odnosi se na racunarske mreze za povezivanje racunara u ciIju razmene podataka i komunikaciju izmedu fizicki udaljenih racunara. koju cine svi zaposleni koji u bilo kojoj funkciji ucestvuju u radu sa informacionim tehnologijama. odnosno koriscenja informacija. na primer e-poslovanje. kako bi one cinile skladnu i funkcionalnu celinu. bilo da su profesionalni informaticari. bilo da su sarno korisnici rezultata obrade podataka. Hardware materijalno-tehnicka delovi racunarskog podataka. Orgware (OW) je organizaciona komponenta sistema i obuhvata organizacione postupke. informacije i znanja. kako sistemski tako i aplikativni. Middleware (MW) je komunikacioni sloj koji omogucava interakciju kroz hardversko i mrezno okruzenje sistema. pa se moze reci da ovu komponentu informacionog sistema cine telekomunikaciona sredstva i infrastruktura za prenos podataka na daljinu. ugraduju se u sve veci broj proizvoda i usluga i upotrebIjavaju se za kreiranje novih proizvoda i usluga. One iz osnove menjaju poslovne odnose u preduzecu. Netware (NW) je mrezna komponenta. implementaciju znanja podrsku menadzmentu. smanjenje troskova poslovanja. Iifeware. IT povecava poslovnu efikasnost i efektivnost kroz brzinu rada. sveobuhvatne baze podataka. U poslovanju. software. usmeren ka kvalitetnom upravIjanju nekim poslom. Lifeware (L W) je kadrovska komponenta. telekonferencije i drugo. informacija postaje dominantan resurs poslovanja. Osnovne komponente poslovnih informacionih sistema su oprema i programi. pretpostavka uspesnog poslovanja je i dobro razvijen informacioni sistem koji. Groupware (GW) je softver koji podrzava interpersonalne procese i objekte. Stoga podatke treba organizovano prikupljati. Modemo korporativno upravljanje zavisi od informacionih sistema zasnovanih na sistemu racunara u cilju provodenja svojih poslovnih transakcija. obrade i distribucije. Informacione tehnoIogije postale su veoma vazan resurs za upravljanje i odlucivanje. Dataware (DW) komponentu sacinjavaju podaci. (HW) informacionog sistema cini komponenta sistema.

Izradom kvalitetnog informacionog sistema preduzece dobija mogucnost: cuvanja. U nekim ogranizacijama te postupke obavljaju Ijudi. a u drugima se koristi modema informaciona tehnologija. inicijaJizacija baze podataka. omogucava organizaciji komunikaciju unutar sebe i sa njenim okruzenjem. modemizovanja i automatizacije velikog broja poslovnih aktivnosti. delujuci u okviru neke organizacije. arhiviranja svih vrsta dokumenata.. analize i arhiviranja. Povecavanjern broja raspolozivih podataka kvalitetnom organizacijom njihove obrade. a isto tako obezbeduju mocne poslovne alate svim zaposlenima. obrade i analize velike kolicine podataka. Ovakva analiza namece niz resenja u cilju unapredenja poslovnog procesa. Informacioni sistem organizacije Informacioni sistem treba da bude postavljen tako da bude: razumljiv svim korisnicima. Poslovni informacioni sistem obezbeduje korisniku efikasno. Prema tome. pracenje i kontrolu svih poslovnih procesa u preduzecu. sveobuhvatno i profesionalno organizovanje. Analizom trenutne strukture poslovnog sistema i poslovnih procesa u preduzecu dobijamo potpunu sliku gde se preduzece nalazi. a u zavisnosti od konkretnog odnosa potreba i mogucnosti preduzeca.. jednostavan u predstavljanju informacija. softver za konferencije. Kupci Dobav/jaci Deonicari Konkurencija Drzava . implementacija programskog resenja.. uslov opstanka bilo koje ogranizacije je da raspolaze adekvatnim informacionim sistemom. Primeri groupware aplikacija su: elektronske diskusione grupe. Nakon usaglasavanja potreba. sto pokazuje da informacioni sistem moze biti manuelan iii kompjuterizovan. i. na kraju. pouzdanija i sadrzajnija platforma za donosenje odluka na strateskom nivou. 112 113 . Informacione tehnologije povecavaju potrebu za efikasnom intemom kontrolom i dodaju vise sistema nadzora. grupni kalendari. obavIjanja poslovnih aktivnosti koje zbog drugacije tehnologije rada ranije nisu bile rnoguce i potpunog uvida u svaki podsistem preduzeca.je sastavni deo organizacije Podaci Povrat a informacija SJika 21. desktop video konferencije i jos mnogo drugih aplikacija. automatizacija poslovnih procesa. uvodenje sistema u eksploataciju. IS uz interakciju sa okruzenjem organizacije .Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima podrzava rad grupa i timova.. Informacioni sistem. uz tehnicku i korisnicku dokumentaciju. planiranja i pracenja realizacije poslovnog procesa. omogucena je kvalitetnija. odnosno podrzan informacionim tehnologijama. mogucnosti i predloga. vrst se kompletno projektovanje informacionog sistema. u kojem su razradeni postupci svih informacionih aktivnost.i.

interakcija menadzmenta i informacionih sistema. 115 114 . R. (PRAVILO) 1. STARI PRISTUP Br. moze doprineti identifikaciji profitabilnih trz. pre svega. Kolaborativni softver je osnova za racunarski podrzane kooperativne poslove. konferencijske alate i kolaborativne upravljacke alate. U kolaborativnim sistemima. Deli se na komunikacione alate. kao i druge kompjuterske rnreze za povecanje medusobne komunikacije. ~. Samo eksperti mogu realizovati slozene aktivnosti lnformacija se moze dobiti samo najednom mestu u jednom trenutku Rad sa informacijama zahteva posebne prostorije ES ~istribuirani IS i DB bezicne kornuni- kacije Infonnacioni sistemi koji se sve vise implementiraju su kolaboracioni sistemi koji koriste groupware alate. ~. IT DSS 12. info~macio~i sistem koji integrise rad svih zaposlenih U preduzec~. Internet.sta i kreiranju prave strategije njihovog osvajanja.r Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima LJpravljanje poslovnim lnformacionim sistemima pouzdan i da daje obradene infonnacije u vrlo kratkim vremenskim intervalima. U sledecoj tabeli prikazan je stari i novi pristup odlucivanju kao i koje infonnacione tehnologije podrzavaju te pristupe. Menadzeri donose sve odluke NOVI PRISTUP (PRAVILO) Donosenje odluka je deo aktivnosti svakog zaposlenog Radnik opste kvalifikacije moze raditi kao ekspert Informacije mogu nastati istovremeno na vise mesta gde je potrebno Rad sa informacijama se moze ostvariti na svakom mestu Dobar informacioni sistem i. Groupware se deli na tri kategorije zavisno od nivoa kolaboracije. grupa korisnika kooperira i koordinira koriscenje zajednickih objekata za ostvarenje zaiednickih ciljeva. Intranet i Ekstranet.

Razvoj sistema za podrsku odlucivanju vezuje se za sezdesete godine proslog veka kada se pocelo sa definisanjem struktumih izvestaja. potom Sistemi za podrsku odlucivanju namenjeni su prvenstveno za analizu istorijskih podatka. sistemi za podrsku odlucivanju imaju Podsistem za upravljanje podacima sastoji se od relevantne baze podataka i pripadajuceg softvera za upravljanje tim podacima.Group Decision Support Systems). Arhitektura i mreia sistema za podrsku odlucivanju podrzava pristup kako Intranetu organizacije tako i Internetu. pronalazenje i ocenjivanje mogucnosti. a u osamdesetim godinama razvijaju se sistem grupnog odlucivanja (GDSS .iskopavanja" podataka (DM . specificne odluke iii na grupu medusobno povezanih odluka. izbor optimalne opcije.On- Sistemi koji podrzavaju donosenje odluka imaju korene u teoriji informacija i nadogradnja su raznih naucnih disciplina. donosi novi pristup vee poznatim konceptima informacionih sistema. Vee krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka pojavljuje se MDS (Management Decision Systems). lnformacija predstavlja osnovu za donosenje poslovne odluke kojaje u funkciji ostvarivanja ciljeva poslovnog procesa. prvenstveno informatike i menadzmenta.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 3.Executive Information Systems) i ekspertni sistemi (ES . Ovaj podsistem kreira izlaze uskladene sa zahtevima korisnika. Pojava sistema za podrsku odlucivanju.Data mining).1. za planiranje i predvidanje na strateskom i taktickom nivou menadimenta. Sistemi za podrsku odlucivanju su aktivni sistemi koji su u mogucnosti da odgovore na raznovrsne informacione zahteve pa su cesto fokusirani na pojedinacne. Proces odlucivanja se sastoji od sledecih faza: prepoznavanje problema. 116 117 . Sistemi za podrsku odlueivanju Intranet i interaktivno analiticko procesiranje Line Analitical Processing). svoje podsisteme. Sam proces odlucivanja iniciran je uocavanjem problema iii situacije u poslovnom procesu u kojoj neko stanje treba promeniti u cilju zadovoljavanja poslovnih ciljeva. Podsistem korisnickog interfejsa omogucava korisniku komunikaciju i upravljanje sistemu za podrsku odlucivanju. (OLAP .Data Warehouse) sa sistemom . Konceptualno. provodenje odluke i ocena kako je uoceni problem resen. Devedesetih godina pros log veka pojavljuju se sistemi skladista podataka (DW . Podsistem za upravljanje modelima je softverski paket koji sadrzi odgovarajuce modele poslovnih procesa preko kojih se postizu visoko kvalitetne analiticke sposobnosti samog sistema. izvrsni informacioni sistemi (EIS . DSS (Decision Support Systems).Expert Systems).

Komunikacija je takode vazna karakteristika EIS sistema jer podrzava e-mail komunikaciju. Na primer. komunikacija i mogucnost izvestavanja 0 mogucem odstupanju od postavljenih standarda. prenos izvestaja.kriticni faktori uspeha. kroz pravovreme~o informisanje. faktori uspeha mogu biti iii korporacijski iii na nekom nizem operativnom nivou. koji obezbeduje tekuce i odgovarajuce informacije menadzerima koji donose izvrsne odluke. Izvestavanje 0 odstupanju od postavljenih standarda bilo u pozitivnom iii negativnom smislu veoma je vaz~?. rnoze se reci da se javila potreba za sistemom koji predhodi DSS sistemu. Ovaj sistem predstavlja dobar alat pomocu kojeg se kreiraju zbimi izvestaji za krajnje izvrsioce.tika ~IS sistema jer omogucava brzo i jednostavno pretrazivanje velike kolicine podataka. predstavlja upozorenje korisniku koje ubrzava proces korekcije takve pojave. ima graficku i komunikacionu podrsku. Osnovne karakteristike EIS sistema su drill down i drill up tehnike. na primer kreiranje OLAP kocke kao polazista postojecim alatima za buduce analize. efikasan pristup operativnim podacima. poroizvode se iz kriticnih organizacionih podataka i podataka iz okruzenja. upravljanje podacima. CSF (Critical Success Factors) .teris.Executive Information Systems). Ovakv sistem je izvrsnl informacionl sistem (EIS . na nivou poslovne. EIS je podrska izvrsiocima u otkrivanju problema iIi nekog kriticnog dogadaja nakon cega pokrece izvoz relevantnih podataka u Data Warehouse. Moze se reci da je osnovni cilj EIS-a poboljsanje kvaliteta i kolicine informacija koje su potrebne izvrsiocima. za sistemom koji ubrzava izvrsno odlucivanje. softverski paket. EIS je sveobuhvatan sistem. Analiticka mogucnost EIS sistema ogleda se u koriscenju ugradenih funkcija za visedimenzionalnu anal.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima r Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 3. statusni pristup podacima. upotrebu Intemeta kao i druge aktivnosti.ivzu podataka. izvrsnom nivou poslovne organizacije. Veoma je vazno pravilno formulisati zahtev kakve informacije menadzment treba. sistemom koji ubrzava donosenje efikasnih odluka. Jednostavno. analiza. Drill Down i Drill Up tehnika analize jedna je od vaznijih osobina EIS sistema zbog toga sto obezbeduje detaljne preglede za bilo koji sumami izvesta]. Upravljanje informacijama je vazna kara~. Kriticni faktori uspeha su faktori koji su relevantni kod postizanja postavljenih ciljeva. Izvrsnl sistemi za podrsku odlueivanju Statusni pristup podacima podrazumeva dnevno iii cesce memorisanje transakcija i izvestavanje (real time).2. Podaci i indikator izvestaji moraju biti strateskl iIi operativni. davanje relevantnih informacija i brzi pristup bazama podataka. funkcionalne jedinice. 118 119 . Sistem je lak za koriscenje.

Ka~~1 ce ti podaci biti.odltl racuna 1 o tipu menadzmenta koje~ s~ inf0t. vezani su za vitalne funkcije realnog sistema i predstavljaju logicki i tehnoloski zaokruzene celine.u u 1~~ormaclOm sistem preduzeca i relevantne su za donosenje vazmh odluk~: MIS ima zadatak da obezbedi tako orgamzovane podatke kOJ~ su znacajni menadzerima u procesu donosenja odluka . 5tOje prikazano na sledecoj slici.IJe potr~bn~.MIS (Management Information Systems). Hijerarhija odlucivanja U poglavlju 2. kako za intemim tako i za ekstemim informacijama. upravliackog funkcionalnu U preduzecu su definisane.i odaci p SUlhAtni. Upravljackt informacioni sistemi obezbeduju bazu za upravljanje i donosenje odluka u organizaciji. u kojem se govori ~ ~enadzerim~ prikazana je hijerarhija odlucivanja iz koje.2. informacije koje s~ integrtsu u informacioni sistem. Menadzerima su potrebne sveze informac~je do~ijene bilo kada i bilo gde. upravliackih informacionih sistema. model poslovnog informacionog sistema mora odrazavati organizaciju stvamog sistema. UPRA VLJACKI INFORMACIONI SISTEMI Upravljacki informacioni sistemi . sistemi su za prikupljanje. kO}1 c~ omoguciti konkurentnost na trzistu. uglavnom na nivou operativnog upravIJ~nJ~ I teziste stavljaju na informacije i njihovu upotrebu za donosenje odluka. informacionim tokovima.1. zavisi sa jedne strane od same . Upravljacki informacioni sistemi podrzavaju don?se~J~ rutinskih odluka. obuhvataju medusobno povezane podsisteme koji Cine jedinstvenu celinu. interne ~~formacije koje omogucavaju cirkulaciju podataka i informacija ~~oz poslovni proces. Upravljacki informacioni sistem snabdeva menadzment delimicno agregiranim i kategorisanim informacijama iz transakcionog informacionog sistema i sadrzi unapred definisane izvestaje. koji se ugraduJ. Vlsoko smteuzoveni podaci sml~ti~l<.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 4.0rgam~acIJe poslovnih procesa u preduzecu.nac. pod~tk~ regulisane raznim propisima. Slika 22.. donosio je i nove alate za upravljanje bazama podataka i istakao nove potrebe menadzmenta. Okolina namece eksteme infor:macl~e. koje se mogu i odvojeno tretirati. Cilj je prikazati sveobuhvatan pregled aktivnosti poslovnog procesa. a sa druge strane 1 od pnrnene savremenih softverskih alata. se. Delovi informacionog sistema medusobno su povezani zajednickom bazom podataka. Potrebno je ~. U prethodnom periodu razvoj MIS sistema. Podsistemi predstavljaju prvi nivo dekompozicije informacionih sistema. Potreban im je jedinstven I~VO~pod~ta~a koji ornogucava samostalno kreiranje izvestaja . cuvanje i sirenje relevantnih informacija koje menadzerima omogucavaju brzu analizu i brzo donosenje kvalitetnih odluka. jedinstvenim sistemom obelezavanja i jedinstvenom koncepcijom izrade. vidi da po~lovm informacioni sistem moze biti prilagoden mvouna menadzment 120 121 . radi donosenja pravih odluka. obradu. zajednickom tehnickom bazom. U logickom smislu.

Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima

Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima

odlucivanja, od operativnog do strateskog nivoa. Yidljivo je da MIS sistemi podrzavaju odlucivanje na taktickom, srednjem nivou menadzment odlucivanja. Strateski, trebaju razlicite odlucivanja, takticki i operativni nivo rnenadzmenta informacije i podatke u svom procesu

menadzmentu cak i gore.

da bude bolje, a losern menadzmentu

da bude

Upravljacke informacione sisteme, pored sistema za podrsku odlucivanju (DSS), ekspertnih sistema (ES) i poslovne inteligencije (81), svrstavamo u sisteme za podrsku menadimentu u odtucivanju.

Vazno je napomenuti da upravljacki informacioni sistemi rnenadzmentu sluze za snabdevanje agregiranim i rangiranim podacima dobijenim iz transakcionog dela informacionog sistema i nesto manje iz pretrazivanja okruzenja orgaruzacije, Najznacajnije osobine MIS-a su: MIS podrzava struktuirane i polustruktuirane poslovne odluke koje se primamo donose na srednje i nize menadzerske nivoe; MIS osigurava fiksni oblik primanja informacija u poznatom, unapred definisanom formatu; MIS obicno pruza jedinstvene, opsezne i detaljne izvestaje koji zahtevaju da svaki pojedini korisnik sam pretrazuje onaj deo informacija koje su mu potrebne; upotreba MIS-a zahteva formalnu proceduru postavljanja upita i pretrazivanja; obicno se pohranjuju i procesuiraju intemi poslovni podaci organizacije, a nesto manje podaci iz okruzenja i prvenstveno je akcenat na podacima iz proslosti a manje na onima iz buducnosti. ' Doprinos IT u upravliackom sistemu. IT mora biti integralni deo sistema upravljanja, moze pomoci dobrom

122

123

Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima

Upravljanje poslovnim lnformacionim

sistemima

4.1.

Menadzment poslovnih informacionih
sistema - MpIS
Mozemo razlikovati sledece informacione sisteme: IS koji sluze za resavanje strukturiranih problema, IS koji treba da pruze podrsku resavanju nestrukturiranih poslova i zadataka, predstavljaju visi kvalitet u razvoju IS i IS koji omogucavaju koriscenje velikih kolicina podataka registrovanih u bazama podataka i bazama znanja.

Informacioni proces u sistemu moze znacajno olaksati i ubrzati aktivnosti kao sto su vodenje zaliha, pracenje podataka 0 kupcima, izvestavanje 0 postignutom. On osi~ur~v~ razlicite nacine na koje rnenadzment moze kontrolisati I nadzirati operativne procese u organizaciji. Operativni i racunovodstveni procesi su u znacajnoj meri integrisani. Menadzment kreira operativne i informacione procese i uspostavlja njihovo funkcionisanj~ tako ~to ~sigur~va Ijude, opremu i ostale resurse potrebne za njihovo izvrsavanje. Evolucija MIS sistema: 1950-1960 1960-970 1970-1980 1980-1990 Transaction Processil1g_~stems Management Information ~stems Decision Support Systems Executive Information Systems, End User Computing Knowledge Based ~stems Internet worked E-Business i Ecommerce

Najvisi nivo razvijenosti imaju kompjuterizovani informacioni sistemi koji su orijentisani na pruzanje podrske menadzrnentu u odlucivanju upravljanju, upravljacki informacioni sistemi. Menadzment poslovnih informacionih sistema (MpIS), upravljacki poslovni informacioni sistem, rnoze se definisati kao kompjuterizovani informacioni sistem koji podrzava upravljanje i rukovodenje u poslovnim sistemima. MpIS obezbeduje menadzerima i ostalim zainteresovanim stranama korisne informacije koje su im neophodne u svakodnevnom donosenju menadzerskih odluka. Uspesno upravljanje preduzecern i uspesno vodenje poslova nemoguce je organizovati bez pouzdanih podataka odnosno informacija. U tom smislu, pretpostavka uspesnog poslovanja je i dobro razvijen informacioni sistem. Upravljacki informacioni osiguravaju standardizovane menadzmenta, druge poslovne institucija izvan organizacije. sistemi su sistemi koji izvestaje za potrebe funkcije organ izacij e

1990-2000

124

125

tlpravljanje

poslovnim

Informacionim

sistemima

Upravljanje

poslovnim

Informacionim

sistemima

4.1.1. Upravljanje informacijama
Upravljanje informacijama se razvilo tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, a fokusirano je na manipulaciju informacijama, vrednovanje informacija, bez obzira na to koje se informacione tehnologije koriste. U ovom kontekstu informacija podrazumeva dokumente, podatke i poruke. . I~formacione tehnologije se fokusiraju na prenos informacija, a upravljanje informacijama i upravljanje znanjem ~e fokusi:~ju na sadria} i kvalitet informacija, kao i na uticaj te informacije na primaoca i na organizaciju. Razliciti tipovi informacija imaju razlicite vrednosti a njima se upravlja na razlicite nacine, sto predstavlja sustinu upravljanja znanjem. Upravljanje poslovnim informacijama je sistem koji pomocu prikladnih programskih resenja svojim korisnicima omogucava pouzdano i uspesno koriscenje postojecih informacija. Pristupanjem informacijama preko korisnicima prilagodenih programa poslovne inteligencije korisniku je ?moguceno dobijanje odgovora na vazna pitanja i donosenje ispravne poslovne odluke. Tradicionalni informaticki programi za analizu poslovnih informacija nisu napravljeni da bi ih koristile prosecne osobe. Takav pristup ogranicava pravovremeni pristup informacijama i iziskuje veliki finansijski trosak. Danas sve vise Ijudi sa razlicitim informatickim znanjem treba pristup do informacija koje su im potrebne za rad.

Nadrnocne tehnologije poslovne inteligencije nude upravljanje poslovnim informacijama kao resenje slozenog poslovnog problema, zblizavanje Ijudi i informacija u pokusaju dobijanja prednosti pred konkurencijom. Takva modem a programska resenja svojom jednostavnoscu omogucuju pristup vaznim informacijama razlicitirn korisnicima. Neki ce korisnici primati tek distribuirane izvestaje, tako da ce manje vremena trositi za skupljanje informacija, a vise za njihovo analiziranje. Korisnici koji trebaju dodatne ad hoc vrednosti imaju na raspolaganju prvoklasnu OLAP & reporting tehnologiju. lnformacije su upravljane takoda rade za preduzece. Pristupaju im sve osobe s definisanim ovlascenjima, daju im dodatni smisao kroz izvestaje, prezentuju ih, analiziraju i dele s drugima. Organizacija razume potrebe svojih kupaca, isporucuje na vreme, brzo odgovara na zahteve trziSta i lako se prilagodava promenama poslovne klime. Ona je produktivna, tleksibilna i agilna, jer svi njeni zaposleni imaju pristup pravim informacijama na pravom mestu i u vreme kada su im potrebne.

126

127

Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima

Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Prakticno, najcesce se koristi jedan knjigovodstveni program, kao obaveza preduzeca da radi u skladu sa zakonom, kao i veliki broj dokumenata iii manjih programa u Wordu, Excelu iii Accessu koji pokrivaju odredene oblasti poslovanja. Ovakav nacin poslovanja ne moze obezbediti kvalitetne analize menadzmentu, jer su analize jako teske iii nernoguce, tako da je menadzment cesto prinuden da donosi vazne odluke za buducnost preduzeca na osnovu iskustva iii pretpostavki. Zavisno od velicine preduzeca i slozenosti poslovnih procesa, raste i rizik da ce donete odluke biti lose, ako ne i kobne po buducnost preduzeca. Prednost ERP softverskih resenja integrisani svi poslovni procesi u preduzecu. je to sto su

4.2.

ERP - Sistem za planiranje i upravljanje

Danas, u naprednim organizacijama i preduzecima, informacioni sistemi koji podrzavaju vise funkcionalnih jedinica (marketing, finansije, proizvodnju, Ijudske resurse ...), integrisani su u takozvane sisteme za planiranje i upravljanje resursima preduzeca (eng. Enterprise Resource Planning ERP). Sistemi za planiranje i upravljanje resursima preduzeca podrzavaju kompletni sled aktivnosti preko kojih preduzece moze dodati vrednost na svoja dobra i usluge. Mnogi sistemi za procesovanje transakcija podrzavaju elektronsko poslovanje preko Intemeta. Izmedu ostalih, to su
online sistemi za kupovinu, online banka i

Uspesnorn integracijom poslovnih procesa dolazi se do dobre podele rada i efekta sinergije prilikom upravljanja preduzecern. Podela rada u menadzmentu omogucava podelu odgovornosti, bolje pracenje i kontrolu. Poslovni procesi grupisani su po modulima, a svaki modul predstavlja jednu funkciju preduzeca, s tim sto su neke funkcije sadrzane u vecem broju modula radi efikasnijeg pracenja i kontrole. Modularnost ERP resenja cini poslovne procese tleksibilnim i omogucava dogradnju sistema postepeno, u skladu sa rastom preduzeca i povecavanjern slozenosti poslovnih procesa. Svaki modul predstavlja jedan program iii grupu manjih programa. Svi potrebni poslovni podaci cuvaju se u jedinstvenoj bazi podataka kojoj korisnici pristupaju u skladu sa definisanim pravima pristupa, dozvoljenom autorizacijom. Najcesci moduli u ERP paketu su: upravljanje finansijama, Supply Chain Management (SCM), Customer Relationship Management (CRM), e-poslovanje, upravljanje proizvodnjorn, upravljanje uslugama (Service Management), distribucija, prodaja i marketing.

sistemi koji oobezbeduju sigume transakcije. Drugi sistemi nude informacije, razonodu po zahtevu. usluge obrazovanja i

ERP - Enterprice Resource Planning, Wikipedia definise kao pokusa] da se podaci i procesi u preduzecu integrisu u jedinstven informacioni sistem. I zaista, ako pogledamo prosecno preduzece kod nas, videcemo da ono u najvecern broju slucajeva u svom poslovanju koristi nekoliko informacionih sistema: informacioni sistem za fakturisanje, informacioni sistem za finansije i racunovodstvo, informacioni sistem za proizvodnju ...

128

129

Infonnacioni sistemi postoje u nekoj fonni u svakorn preduzecu. Porast obima poslovanja svakog malog preduzeca utice na to da menadzment donosi odluku 0 zaposljavanju makar jednog knjigovode i sve vise zaposlenih u onim poslovnim procesima koje donose dobit. Koji su nedostaci ERP resenja? Moze se reci da je cena ERP softverskih resenja uglavnom mnogo visa od cene prosecnog poslovnog softvera. 130 131 . Ovakva resenja nude mnogo veci broj funkcionalnosti. Kako preduzece raste. Tako se namece i potreba za racunarskom mrezorn i programom u kome se mogu evidentirati materijalne i knjigovodstvene promene. svaki iskusan kapetan zna da je za uspesnu plovidbu najvainija kvalitetna. odjednom (big bang). Ovakav brod zahteva velika ulaganja. Moze se reci da ERP resenja nailaze na najbolju primenu u srednjim i velikim preduzecima i poslovnim sistemima. Svakom preduzecu u razlicitim fazama zivotnog ciklusa potrebni su manje iii vise slozeni infonnacioni sistemi. ali i donosi najvece efekte ukoliko treba da prevezemo veliku kolicinu robe sa jednog na drugi kraj planete. tako se namece potreba za grupisanjem poslovnih procesa u okviru poslovnih funkcija. raspolozivi resursi. uspesnorn implementacijom i pravilnim koriscenjern ovakvog softvera postizu se najbolji rezultati u poslovanju. dizajn sistema i implementacija. kao i ozbiljno angazovanje svih zaposlenih. a postojali su i pre racunara.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Sledeca. prodaja. veliki broj clanova posade. specificnosti okruzenja itd. ERP sistem se implementira postepeno (step-by-step). a proces njihove implementacije predstavlja ozbiljan projekat. Razvijeni sistemi su vise iii manje fleksibilni. Jpak. prednost ERP programskih resenja je standardizacija: svi poslovni procesi odvijaju se u skladu sa standardima koji su implementirani u velikom broju preduzeca. iskusna i pre svega motivisana profesionalna posada. stanja sistem analiza poslovnih Potreban je odlucan stay menadzmenta da ulaze u buducnost preduzeca. finansije. stay menadzmenta prema promenama. racunovodstvo. kao sto su: nabavka. marketing. obuka korisnika i prilagodavanje softvera zahtevima preduzeca u kome se softver uvodi. ali njihova osnovna prednost sastoji se u tome sto se poslovni procesi odvijaju u skladu sa optimalnim kriterijumima do kojih se doslo kroz proces razvoja i implementacije aplikativnog softvera. prenos podataka iz prethodnog sistema. Neko je rekao: ERP resenja je najbolje uporediti sa prekookeanskim brodom. U okviru projektnih faza potrebno je: snimanje procesa. Na izbor strategije implementacije utice organizaciona struktura. Ijudski resursi. iii se implementira modul po modul (roll out). dok je period njegove implementacije znatno duzi. Stoga. moze se reci i najbitnija.

istrazivanje i razvoj i kvalitet.. mada ima i nekoliko domacih resenja.. vrse podelu obaveza i odgovornosti. obezbeduju lakse donosenje menadzerskih odluka primenom alata za podrsku odlucivanju i cine odlicnu polaznu osnovu za uvodenje i sprovodenje standarda sistema kvaliteta u preduzecu. da raste zajedno sa preduzecem.:l. obezbeduju uspesno pracenje i kontrolu poslovnih procesa. postoji zajednicka baza podataka i ornogucava promptne odgovore na zahteve. obezbeduju bolju komunikaciju izmedu zaposlenih.) . Preduzece vrsi neophodnu reorganizaciju i uvodi ozbiljan informacioni sistem koji rnoze da resi tekuce probleme i koji rnoze da se nadograduje.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima proizvodnja. koja: najbolje su se pokazala ERP Slika 23.. mala i mikro preduzeca. ERP sistem obicno koristi relacionu bazu podataka iii je integrisan sa takvom bazom. delom zasniva se na informacijama. vise ne zadovoljava potrebe preduzeca.. tako i za srednja. postavljene 132 . Informacioni sistemi u preduzecu Poslednjih nekoliko godina svedoci smo ponude velikog broja ERP softverskih resenja.M ri dobavljaci uvode odgovarajuce standarde poslovanja. Tada vecina aplikativnih programa. Tako informaciona podrska postaje neophodna kako za velika. I.J._ poslovni procesi INFORMACIONI SISTE. Poslovni informacioni sistema ako: sistem spada u kategoriju ERP pruza efikasno upravljanje procesima u organizaciji. Poslovanje preduzeca u trecem mi/enijumu dobrim kupci __ J. U ovakvim situacijama poslovna resenja.. zbog povecanog obima poslovanja i velikog broja zaposlenih. odnosno resenja softverskih kuca sa prostora bivse Jugoslavije. Vecina ovih resenja su rezultat razvoja stranih softverskih kuca.

Sa zadovoljstvom ga koriste proizvodna. gde su potrebe za snaznorn i pristupacnom poslovnom informatikom najvece.600 preduzeca i 14 zemalja. osvojio pestizno priznanje European seal of Excellence.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima kadrovi kupci dobavljaci Slika 24. ERP sistem preduzeca Informacioni sistem DataLab Pantheon™ kreiran je upravo za takve izazove. Rasprostranjenost Pantheon programa Uprkos sirokom spektru. Slika 25. DBF). To su prvenstveno brzorastuca preduzeca. 134 135 . radi na vise jezika i omogucava visejezicne izvestaje koje je moguce izvesti iz sistema u vise formata (DOC. CSV. PDF. Pantheon™ koristi preko 4. XLS. bazama podataka i Intemetom. srednjim i velikim preduzecima. Pantheon™ se moze u potpunosti prilagoditi poslovnim procesima preduzeca. koje dodeljuje E-Accelerator. To je visokointegrisan poslovni informacioni sistem koji povezuje prakticno sve oblasti poslovnih procesa. Odgovara bilo kojoj velicini preduzeca mikro. usluzna i trgovacka preduzeca. U pitanju je veoma tleksibilno ERP poslovno resenje koje pokriva sve pos1ovne procese u preduzecu i lako se moze povezivati sa drugim sistemima. Program Pantheon™ primeren je za svaku poslovnu delatnost. TXT. neke vrste preduzeca su medu korisnicima ovog ERP sistema izrazenije zastupljene. DataLab je na CeBitu sajmu u Hanoveru 2008. uskladen je sa postojecim i stalno se uskladuje sa novim zakonskim propisima.

Nagrada se dodeljuje od 2003. odnosno: kojem trzistu ce nuditi robu i usluge. Pobednika bira ziri.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Inforrnacionim sistemima European seal of Excellence se dodeljuje evropskim IT kompanijama. proizvodima i uslugama prosecnog kvaliteta i prosecne cene. Preko 5.000 kompanija iz oblasti informacione tehnologije i multimedija je ucestvovalo u organizaciji. koje se. dok razvijene industrijske zemlje ovaj efekat postizu automatizacijom proizvodnje. Ova manifestacija je organizovana pod pokroviteljstvom Europian Multimedia Foruma (EMF). Medu pobednicima iz prethodnih godina nalaze se kompanije kao sto su Nokia. zahvaljujuci inovacijama i implementacijom kvalitetnih resenja. Koji su uzroci ovih pojava? Prvi bitan uzrokje gotovog proizvoda. dok je u drugom slucaju on posledica razlike u ceni koju su kupci spremni da plate za proizvode koji zadovoljavaju njihove specificne zelje i potrebe. bilo da se radi o srednjim preduzecima. trzisnim regijama iii pojedincimamale serije iii pojedinacna proizvodnja. kao sto su Kina i indija. olaksale proces donosenja kvalitetnih menadzerskih odluka i olaksale uspostavljanje poslovnih kontakata. rna gde se u svetu nalazili poslovni partneri. U prvom slucaju profit se ostvaruje snizavanjern troskova proizvodnje. cini se mnogo bitniji. jeste brz razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija koje su standardizovale i ubrzale poslovne procese. odnosno trend nestajanja srednjeg sloja. 136 137 . DataLab (DataLab sajt) prikaz ERP sistema u preduzecu Da bi preduzece bilo uspesno. koji cini II clanova. one mora da sazna ko su njegovi kupci. godine. Kako se trzista polarizuju? Polarizacija trzista odvija se u dva smera: ponuda robe i usluga namenjenih sirokoj potrosnji . koji nivo kvaliteta trziste ocekuje i Kraj XX i pocetak XXI veka obelezili su brojni novi trendovi u poslovanju. Strato. na polju marketinga znatno izdvajaju i prevazilaze ostale. cine to kroz nisku cenu radne snage. smanjivanje ucesca cene rada u ceni Mnogoljudne zemlje. koju cenu je trziste spremno da plati.masovna proizvodnja i ponuda robe i usluga namenjenih specificnim segmentima. Jedan od tih trendova je i polarizacija friisfa. Slika 26. AIcatel i slicne. nestajanju srednjeg sloja drustva. Drugi uzrok. EMF je najveca evropska neprofitna organizacija za promociju vecih konkurenata u digitalnom tnarketingu.

r. Drugim recima.585 1. informacioni sistem koji integrise rad svih zaposlenih u preduzecu moze doprineti identifikaciji profitabilnih trzista i kreiranju prave strategije njihovog osvajanja.173 1 I 4.011 7. kao i da bude integrisan sa Intemetom i drugim aktuelnim vidovima komunikacije. Pl'Od&ja U sledecoj tabeli prikazana je impletacija verzija Pantheon ™ program a u junu 2008. informacioni sistem treba da olaksa put roba i usluga ka kupcima. razlicitih Drzava Bosna Siovenija Srbija Hrvatska Crna Gora Makedonija Kosovo Madarska Italija Nernacka Bugarska Kipar Rurnunija Slovacka Broj preduzeea 654 2. ciljanoj promociji i ponudi roba iii usluga cirne preduzece postaje bolje od konkurencije. preduzece treba da upozna proizvode konkurentskih preduzeca. Vazan segment poslovanja je analiza konkurencije.in!~ • CObIral. kao i proizvode koji mogu da modifikuju zelje i potrebe kupaca i zauzmu deo trzista kao suplement proizvoda iii usluga preduzeca.660 . pre svega. Informacioni sistem treba da pomogne da se utvrde i elirninisu nepotrebni troskovi. Dobar informacioni sistem i.526 2. upravljarjo 1990 1995 1998 2000 Slika 27. tako da buducnost skoro svakog preduzeca ne leii toliko u masovnoj proizvodnji koliko u zadovoljavanju specificnih potreba kupaca i razvijanja trajnog poslovnog odnosa preduzeca i kupaca. Motivacija za uvodenje ERP sistema 138 139 . godine.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima sta jos treba preduzece da uradi da bi zadrzalo postojece kupce i prosirilo trziste. odnosno da usmerava preduzece ka pravilnoj distribuciji. Nove tehnologije skracuju put proizvoda od proizvodaca do kupca.446 282 177 81 8 7 6 15 8 17 4 14.748 583 486 91 70 18 2 2 2 I I Broj korisnika 2.

~ Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima r Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima 4. Drugo znacenje je inteligencija kao informacija vrednovana na osnovu svoje relevantnosti. Svaka organizacija koja tako shvati poslovnu inteligenciju okrenuce se ka svom okruzenju i u njemu traziti izvore podataka na osnovu -kojih ce graditi nova saznanja i donositi oderedene zakljucke. Vazno je naglasiti da savremeno poslovanje zahteva trenutno raspolozive analize. osnovna Prvo je Ijudska inteligencija primenjena u poslovnim aktivnostima u sistemima za donosenje odluka. BI .3. Sa makro aspekta poslovna inteligencija je slozena.Poslovna inteligencija I Savremeno poslovanje zahteva pristup svim relevantnim strukturama podataka uz prezentaciju konkretnih sintetizovanih informacija. Upravljanje poslovnim performansama preduzeca zahteva sveobuhvatan i blagovremen uvid u indikatore uspesnosti kako bi donesene odluke bile precizne i pouzdane. Donosenje poslovnih odluka treba biti bazirano na saznanju 0 uzrocima i sagledavanju posledica koje te odluke stvaraju. DSS Decision Support System.8147 predstavlja nadogradnju informacionih sistema u cilju podrske poslovanju preduzeca.Business Intelligence 140 141 . primenljivosti i azurnosti. Stoga se moze reci da je poslovna inteligencija siroka pal eta aplikacija i tehnologija za prikupljanje. poslovne Slika 28. obradu i analizu podataka. Poslovna inteligencija se sve vise sirila kako se proces kontrole sirio. 47 BI . Postoje mikro i makro aspekti posmatranja inteligencije. pojavila se nova paradigma rad sa znanjem. Sa mikro aspekta. njihovim pohranjivanjem i obradom sa ciljem pronalazenja makroekonomskih trendova i predvidanja procesa u makroekonomskim sistemima. odrzavati i sistematski obradivati. koristi se u ekspertnim sistemima u resavanju upravljackih problema. odnosno pred sistem poslovne inteligencije. agregirana kategorija koja se stvara sistemskim iii neciljanim prikupljanjem podataka iz okoline. Radnici koji imaju znanje postavljaju nove zahteve pred informacione sisteme. Savremeno poslovanje Pojam poslovna inteligencija ima dva znacenja vezana za koriscenje termina inteligencija. Poslovna inteligencija . ad hoc analize. a zauzvrat se ocekuje njihova veca efikasnost i odgovomost u ostvarivanju poslovnih rezultata. Savremene menadzment teorije kazu da ovakav uvid u pokazatelje uspesnosti treba omoguciti sto vecem broju zaposlenih. Izvori ovih podataka unutar su same organizacije i treba ih svrsishodno cuvati. organizacija treba permanentno otkrivati prikrivena znanja iz poslovnih podataka koja se rutinski prikupljaju u svakodnevnim poslovnim transakcijama.

te odrzati i ucvrstiti vlastitu konkurentnost na trzistu. Jedinstveni softverski alati pokrivaju ceo poslovni proces organizacije i ornogucavaju detaljne analize poslovnih aktivnosti i rezultata organizacije u celini. kao sto su potrebe koje Ovi radnici global izacija. Na primer. Tvorci ovog sistema za podrsku odlucivanju su Robert Kaplan i David Norton. kako bi korisnici mogli donositi poslovne odluke na osnovu pravovremenih i odgovarajucih informacija. jeste primena informacionih tehnologija.Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Uslov za uspesno izvodenje novih iii prikrivenih znanja iz rutinski prikupljenih poslovnih podataka. prepoznavanje odgovarajucih odluka i pravaca delovanja odmeravajuci rnoguce rizike. pruzaju podrsku odlucivanju. Resenja u domenu poslovne inteligencije obezbeduju jednostavan pristup izvestajima i analizama. a rede na uzroke stanja. Tehnicki gledano. donesu odluke. Poslovna inteligencija belezi sve vecu primenu.Sistem uravnotezenih pokazatelja. i pomocu njih predvideti predstojece trendove u svom poslovnom procesu. U centru paznje su aplikacije za pracenje uspesnosti. analizu podataka i distribuciju 4K 4~ KPI . Povezivanje korisnih cinjenica a zanemarujuci nevazne cinjenice. poslovna inteligencija je proces koji sirove podatke pretvara u informacije koje se nakon sveobuhvatne analize koriste u procesu odlucivanja. a van su podrucja poznatih vrednosti. kljucni pokazatelji poslovanja (KPI48) postavljaju se kao ulazni parametri za izradu Balanced informacija u obliku izvestaja. Radnici sa znanjem" poslovna inteligencija treba analiziraju makro trendove 50 scorecard projekata". odnosno kada su preduzeca pocela sa implementacijom transakcionih informacionih sistema koji su generisali velike kolicine podataka. Ovakve aplikacije. generisu nove da obezbedi. poslovna inteligencija koristi aplikacije i alate za donosenje odluka. bankama i drugim organizacijama sadrze mnostvo informacija koje su cesto nepovezane. knowledge workers 142 143 . pa menadzeri u proseku utrose devedeset posto vremena da dodu do potrebnih informacija. i da ti podaci pretezno ukazuju na posledice. softvera i aplikacija za efikasno. sveobuhvatno pribavljanje neophodnih informacija. Uoceno je da informacije stizu sa zakasnjenjern u sedamdeset posto slucajeva. Izuzetno je vazno brzo reagovati na prom ene. brzo donositi odluke da bi organizacija opstala na trzistu. posebno intemetske tehnologije.Key Performance Indicators Balanced scorecard . U kontekstu poslovnih informacionih resenja. Sistem poslovne inteligencije nudi prikupljanje i analizu podataka. Poslovna inteligencija se intenzivnije pocela razvijati automatizacijom poslovnih procesa u preduzecu. Do vecih promena dolazi u sredinama gde se poslovna inteligencija vee primenjuje. preduzece bi moglo da koristi ovakve aplikacije i tehnologije u proceni podataka koji su prikupljeni iz okruzenja. Jednostavno. pojam poslovna inteligencija oznacava spektar tehnoloskih resenja za prikupljanje podataka. a sarno deset posto da ih analiziraju i. Zato se u svetu vee odavno i ubrzano radi na razvoju i primeni sistema za poslovnu inteligenciju koji predstavlja skup metoda. Informacioni sistemi u preduzecima. na osnovu toga. Pojavljuje se nova paradigma rad sa znanjem. neblagovremene i nepotpune. Ovakvi proizvodi su proizvodi poslovne inteligencije. tehnologije i metode mogu osposobiti organizacije da donose utemeljenije poslovne odluke i tako im dati konkurentnu prednost. uz podrsku odgovarajucih logickih iii racunskih metoda i softverskih paketa.

Upravljanje poslovnim Informacionim

sistemima

LJpravljanje poslovnim Informacionim

sistemima

zaostravanje trzisne utakmice i povecanje ucesca usluznih delatnosti u stvaranju bruto nacionalnog dohotka, i mikro trendove, kao sto je sve veca uloga usluznih procesa, promena nacina donosenja odluka, skracivanje vremena donosenja odluka i sve veci zahtevi za mogucnost predvidanja. Na osnovu ovih trendova radnici sa znanjem obavljaju istrazivanja, koriste rezultate tih istrazivanja, komuniciraju sa svojom okolinom, stvaraju predloge, razmenjuju misljenja te na kraju odlucuju iii predlazu odluke. Da bi ovo bilo moguce, potrebni su odgovarajuci proizvodi, proizvodi poslovne inteligencije. Stoga su u centru paznje aplikacije za pracenje uspesnosti. Poslovna inteligencija poboljsava pravovremenu dostupnost kao i bolji kvalitet samih informacija, a menadzerima omogucava boJji uvid u polozaj njihove firme u poredenju sa konkurencijom. Tek uz poslovnu inteligenciju, organizacija je u stanju da stvamo razume ono sto vee zna. Organizacija koja zeli da ojaca svoju konkurentnost, optimizuje svoje poslovne procese, pojednostavJjuje pretrazivanje, pristup i analizu informacija, i pre svega implementira ideju transformacije neobradenih podataka u informacije sa razumJjivim znacenjem. Sve ovo se mnogo brze postize uz sistem poslovne inteligencije. lnteresantno inteligencije. je citirati nekoliko definicija poslovne

podataka, te njihove konverzije u korisne informacije koje mogu pomoci poslovnim korisnicima pri donosenju odluka" (Vinod Badami)".

Poslovna inteligencija prati redosled poslovnih
dogadaja.

.Poslovna inteligencija je nacin dostavljanja pravih informacija u pravom formatu u prave ruke u pravom trenutku. Dobar sistem poslovne inteligencije prikupJja informacije iz svih del ova preduzeca, analizira ih, priprema potzrebne izvestaje i salje ih Ijudima koji ih trebaju" (Steve Murfitt)". .Pojednostavljeno definisano, poslovna inteligencija je proces prikupljanja raspolozivih intemih i relevantnih ekstemih
51

~2

Vinod Badami, direktor odseka za BI, RCG Technology, Inc. Edison, New Jersey, USA.

Information

Steve Murtitt, Business Intelligence Consultant, USA

144

145

r
I
Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima

f dalje ne dozivljavaju kao ka kupcu orijentisane organizacije. Da bi se organ izacij e oslobodile opsesije sopstvenim proizvodima iii uslugama, potrebno je da se istovremeno primeni: Menadzment vrednosti kupca - CVM, Menadzment vrednosti zaposlenih - EVM i Menadzrnent odnosa sa kupcem - CRM. Menadzment vrednosti kupca (CVM - Customer Value Management) odgovara na dva kljucna pitanja: I. Kako da prepoznam potrebe kupca? 2. U koje kupce ima smisla investirati? Odgovor na prvo pitanje dobicerno ako pazljivo saslusamo, kupci ce nam reci sta i kada to zele. U procenjivanju da li ono sto smo culi zaista ima vrednost, od vel ike pornoci je hijerahija potreba koja ce pokazati kako da kupcu uputimo izuzetno preciznu poruku koju je nernoguce odbiti. I ako kupac odusevljeno prihvati ponudu, treba biti oprezan, jer ono sto je kupac zeleo juce mozda nije ono sto zeli danas. Potrebno je znati njihove zelje cim se promene, iii, jos bolje, predvideti ih. Na drugo pitanje je odgovorio Vilfrido Pareto (pravilo 80:20 iii 90: 10). Studije koje je sprovela Manhattan Consulting Group pokazuju da 20% kupaca stvara 150% profita, a 40% kupaca elirninise cak 50% profita. Identifikacija realne vrednosti kupca ne sme da se zasniva samo na lako dostupnim podacima koliko je novaca on ostavio kod nas. Vazno je i koliko je do sada investirano u njega i kakav je njegov potencijal za stvaranje socijalnih veza (umrezavanje) da bi se glas 0 preduzecu prosirio sto vise (tajna uspeha kompanije Google).

4.3.1. CRM - Customer Relationship Management
Jedino i najvaznije podrucje interesovanja kompanije trebalo bi da budu oni kojima prodaju proizvode i usluge klljenti (pojedinci, drustva, druga preduzeca, drzavne ustanove ...). Moderan i zadnjih nekoliko godina cesto upotrebljavan term in jeste osiguravanje egzistencije odrzavanjem kvalitetnih odnosa sa kupcima (CRM - Customer Relationship Management). Modema tehnologija je i ovom segmentu dala svoj pecat, tako da veliki broj strucnjaka CRM poistovecuje sa: call centrima, interaktivnim Web portalima, bazama podataka, data warehausing i data mining resenjima, programskim paketima za automatizaciju prodajne sile ... Sve to stvara nejasnoce kod vecine i skriva staru poslovnu istinu da je mnogo lakse pronaei proizvode i usluge za ljude koje poznajete, nego da pronadete ljude za proizvode i usluge koje imate. Kupac je kralj i svi u racionalnoj organizaciji moraju biti koncentrisani na stvaranje vrednosti kupcu. Vazno je prepoznati pravog kupca, stoga svi trebaju biti koncentrisani na stvaranje vrednosti za njega. To se precesto uzima zdravo za gotovo. Malo je kompanija u svetu koje mogu da se pohvale da su uspesno implementirale CRM, posto ih njihovi klijenti i

146

147

Upravljanje poslovnim Informacionim

sistemima

LJpravljanje poslovnim Informacionim

sistemima

Dobro obavljen domaci zadatak na temu CVM, menadzment vrednosti kupca, i precizno izracunavanje sadasnjeg i buduceg potencijala kupaca stvara preduslove za: ciljane marketinske kampanje, smanjenje troskova i osecaj najvemijih kupaca da su tretirani kao kraljevi. Medutim, to nije dovoljno. Kada se krene u realizaciju strategije ka kupcu orijentisane organizacije u prvi plan dolazi Menadzment vrednosti zaposlenih, EVM (Employe Value Management). Ako je kupac kralj, zaposleni je u najmanju ruku princ. Ako se pitate sta je to sto dovodi u vezu zaposljavanje i zadrzavanje najboljih Ijudi sa privlacenjem i zadrzavanjem najboljih kupaca, odgovor je sve. Lekcija koja mora da se nauci pre implementacije CRM-a jeste ta da kupca ne mozete zadovoljiti rukama vee sarno srcem! Vecina Ijudi nije u stanju da proizvoda, ali svi smo u stanju da ocenimo Ijubaznost, brzinu i profesionalnost zaposlenih. lskustvo kupca je lanac kontakata koje je imao u pokusaju da dode do proizvoda iii usluge. Ukupno iskustvo zavisi od duzine lanca i najslabije karike. Nije tesko objasniti zaposlenima u marketingu i prodaji kako je klijent vazan, ali, to nije dovoljno. Ali sta ako pitate nekoga u proizvodnji? Znaju Ii Ijudi iz odrzavanja ko su vasi kupci? Napravite eksperiment. Idite u proizvodnju i pitajte nekoga za koga su ti proizvodi. odredi vrednost

Preduslovi za stvaranje racionalne kompanije su sedam velicanstvenih vestina racionalnih Ijudi: svesnost
0

kupcima,

preduzetno razmisljanje, prilagodavanje, preduzimanje inicijative, inovacije, saradnja i ostvareni uticaj. Svi koji rade u racionalnoj kompaniji moraju biti majstori svih tih vestina. Izostanak bilo koje vestine je moguca slaba karika. U principu, CRM ne bi trebalo primenjivati poslovima: gde kupci kupuju proizvod sarno jednom u zivotu, gde je jedinicna vrednost proizvoda izuzetno niska i tamo gde ne postoji nikakva potreba da se insistira na direktnom kontaktu izmedu prodavca i krajnjeg kupca. Sa druge strane, CRM je idealan za one poslove: gde je moguce prodati mnogo razlicitih proizvoda istom kupcu, gde vredni proizvodi ubrzano zastarevaju iii gde se proizvodi pod pritiskom konkurencije stalno unapreduju. u onim

148

149

zahtevi za brzim prilagodavanjem firmi. na pozitivan pristup klijentima. 2. ERP sistemima i sistemima upravljanja dokumentacijom. treba na pravi nacin da upravlja odnosima sa svojim klijentima.koji se fokusirao na analizu efikasnosti poslovnih procesa.koja se fokusirala na razmenu informacija izmedu razlicitih sistema.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima CRM je condicio sine qua non" za one poslovne organizacije koje imaju VIP kupce i moraju da znaju mnogo 0 nji~a. Za uspesan CRM potrebno je u organizaciji razvijati kulturu usluge kod zaposlenih.2. kao i za one organizacije koje rutinski prikupljaju veliki broj podataka 0 kupcima za svoje aktivnosti. Danas u poslovnim procesima vazi pravilo 80/20 koje kaze da je 80% vremena u poslovnom procesu nekorisno a sarno 20% se realno radi. Vecina softverskih resenja radi na smanjenju vremena u kome se realno radio Softver za kontrolu radnih tokova smanjuje i takozvano mrtvo vreme. obratiti paznju na vazne detalje. Modeliranje i analiza poslovnih procesa . ali nije efikasan kada su u pitanju procesi na nivou celog preduzeca. treba izabrati osoblje koje voli da radi sa Ijudima.3.koja se fokusirala na detaljno razumevanje poslovnih procesa i 4. Svaka organizacija treba svog klijenta da vodi kroz sve faze poslovne veze. Jednostavno. 3. 1. ne zadovoljava zahteve svih organizacionih procesa. 150 151 . od kojih je svaki resavao sarno deo problema: poslovnih procesa WA (Workflow Automation) .Upravljanje poslovnim procesima Logicka evolucija informacionih tehnologija. BPM .koja se fokusirala na ljudske procese. u poslu opstaje samo onaj ko stvara odusevljene kupce! Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima 4. Trziste za upravljanje poslovnim procesima (BPM Business Process Management) nastalo je kao rezultat konvergencije cetiri trzisna segmenta. Automatizacija 53 Condlcio sine qua non. automatizacija radnih tokova sprovedena u CRM-u. uticaja promena na te procese i Nadzor nad poslovnim aktivnostima BAM (Business Activity Monitoring) . latinska izreka: uslov bez kojeg se ne moze nesto uciniti. Bez obzira na tehnologiju i propise. EAI (Enterprise Application Integration) .

na grupu funkcija koje pripadaju koordinaciji i na grupu funkcija koje pripadaju kontroli. tako da ce manje vremena trositi za prikupljanje informacija. merenje efikasnosti zaposlenih i povratne informacije od zaposlenih u preduze¢u. a vise za njihovo analiziranje. Ove funkcije se dele u dye grupe. Neki korisnici ce primati distribuirane izvestaje. automatizuje den rnenadzerskih poslova tako 5tO se podaci 0 odvijanju poslovnih procesa koriste za njihovu kontrolu. moguce je dobiti odgovore na vazna pitanja i donosenje ispravne poslovne odluke.. Takva modem a programska resenja svojom jednostavnoscu omogucavaju pristup vaznirn informacijama sirokom krugu korisnika. Nadrnocne tehnologije poslovne inteligencije nude upravljanje poslovnim informacijama kao resenje slozenog poslovnog problema. oni informacijama i iziskuju informaticki programi za analizu nisu napravljeni da bi ih koristile ogranicavaju pravovremeni pristup velika finansijska ulaganja. za donosenje poslovnih odluka. postovanje zadatog vremena. program a za upravljanje pokretanje aktivnosti. pravovremeno tleksibilnost informisanje poslovnog procesa. Komponente kontrole su pracenje toka procesa. i uzimaju se kao osnova za donosenje operativnih i strateskih odluka. zblizavanje Ijudi i informacija u pokusaju dobijanja prednosti pred konkurencijom. Danas sve vise Ijudi sa razlicitirn inforrnatickim znanjem trebapristup do informacija koje su im potrebne za rad. upravljanje i odlucivanje. Korisnici koji trebaju dodatne ad hoc vrednosti imaju na raspolaganju prvoklasnu OLAP&reporting tehnologiju. l~C Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sisternirna Softver za kompletno gore navedene oblasti. Koordinacija se ogleda u pokretanju aktivnosti. BPM resenje mora pokriti sve Upravljanje poslovnim informacijama je sistem koji pomocu prikladnih programskih resenja svojim korisnicima omogucava pouzdano i uspesno koriscenje postojecih informacija. Ovaj program preuzima i I PO$lovniprotesi I Slika 29. organizacija se prilagodava promenama Automatska koordinacija i kontrola poslovnih procesa vrsi se pomocu racunara i odgovarajuceg program a WFM (Work Flow Management). Pristupajuci informacijama preko programa prilagodenih korisnicima. Tradicionalni poslovnih informacija prosecne osobe. kontrola ovlascivanja. Koordinatija Kontrola Informacijama se upravlja tako da preduzece ima koristi. Funkcije procesa. Upravljanje poslovnim procesima 152 153 . su: WFM-a. Na osnovu njih poslovne klime. 0 tokovima pravovremeno obavestavanje prekoracenju i terrnina.. Njima pristupaju sve osobe s definisanim ovlascenjima. upravljanju tokom procesai kreiranju podsetnika zaposlenima 0 zadatim rokovima. dodeli radnih zadataka..

unutar aplikacije.--. Uspesan BPM je preduslov za SOA. Kao rezultat dobijamo podatke bitne za sistem i kontrolne podatke za eventualnu korekciju poslovnih procesa. 154 155 . Izvrsenje i kontrola procesa kroz WFM interakciju sa korisnicima. program].•• ... koji je cilj odredene aktivnosti.. programi...' ." Defmicija process (mreia aktivnosti.. Podaci Slika 30. Projektovanje i definisanje poslovnih procesa Vazno je definisati protokol ponasanja koji predstavlja skup aktivnosti svakog ucesnika u poslovnom procesu: Sa stano vista arhitekture.. koje i sta: procesa dobijamo odgovore Ko su ucesnici u poslovnom procesu. Analizom poslovnih piatanja ko.(Service Oriented Architecture). BPM sistema. ukidaju se nesigurne veze izmedu aktivnosti u poslovnom procesu. ovakvo videnje BPM-a se uklapa u novi koncept poslovanja SOA . sta je rezultat te aktivnosti i ko je odgovoran za izvodenje aktivnosti? . dozvoljeno vreme kasnjenja i nacin i interval izvestavanja vremenu. koji..-. t " . gde web servisi funkcionisu po pozivu. ... alatima aplikacijama. . '" I Stika 31. uslovi i drugo). _--"'. modetiranjem i definisanjem alata poslovnih procesa (mreza poslovnih aktivnost... koji dogadaji pokrecu i ko su pokretaci aktivnosti.. H· 1 • t Po daci bitni za WFl\II II aplikaeije i alati I. 'I Menadieri . sa ciljem da se organizacijama omoguci kombinovanje tih usluga stvarajuci dinarnicka resenja.----' Zaposieni . podaci. omogucavaju dozvoljeno vreme trajanja aktivnosti. Kontrolni podad poslovnim kompleksne . II Partneri .Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Projektovanje i definicija procesa zapocinju anatizom poslovnog procesa... uslovi itd) Izmene process Kupd .. koje aktivnosti cine proces. ucesniei. Korisniei -'. poslovanje po nizim cenama.----. Dijagram poslovnih procesa Uvodenjern sistema za upravljanje procesima. ucesnici procesa. 0 preostalom sistem i IT WFM samih na Upravljanje poslovnim procesima predstavljeno je na sledecem dijagramu kao visestruka interakcija izmedu IT aplikacija i poslovnih resursa. podaei..-.

radnih lista i prioriteta.'--_ I II Partner! . . alati za nadzor i upravljanje nad tokovima procesa i alati za analizu. potpuna automatizacija svih koraka kroz integraciju sa organizacionim aplikacijama.. I II formulari dobijaju inteligentnu formu cime se izbegavaju greske pri popunjavanju formulara.--_ . gresaka nepotrebnih koraka Slika 32. godine 3. grafickl alati. I I 1 -. izvrsm segmenti koji omogucavaju izvrsenje definisanih tokova procesa. Menadfer! Koje su koristi od BPM sistema. alati za analizu.. .---".-----. odnosno skracenje aktivnog i neaktivnog vremena. Upravljanje poslovnim procesima Gartner grupa" definisala osnovne elemente BPM sistema. rnodeliranje. Ovaj sistem se implementira za: upravljanje procesima: kreiranje. uz ukljucenje potrebnih automatskih servisa iii Ijudskih aktivnosti. nego kada i kako ce biti implementiran BPM sistem.4 Gideon Gartner je 1979. Optimizacija procesa i eliminacija je bitna korist koju daje BPM sistem. elementi za prilagodenje koji omogucuju podesavanje u letu radnih tokova. ugradivanje kontrolnih karakteristika koje osiguravaju integritet procesa i kompenzaciju mogucih Ijudskih iii sistemskih gresaka. Smanjenje broja administrativnih poslova. godine formirao Gartner grupu koja se specijalizovala u istrazivanju i analizi menadzrnenta i proizvela vise od 2.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemirna 3. Moze se zakljuciti da nije pitanje da Ii." II I I J__ . 4. smanjenje broja koraka unutar procesa. . 156 157 . a to su: I... . Osnovne karakteristike prepoznala 2002.- Kuper -.. automatizacija koraka u procesu i paralelno izvrsavanje koraka procesa. 6. 2. sistema za upravljanje poslovnim procesima? Skracenje vremena zavrsetka procesa. 5.J__ Zapusleni Bm I I I 4. modeliranje definisanje tokova procesa.000 relevantnih izvestaja za skoro svaku oblast IT sveta. 5. 2. pravovremene povratne informacije 0 statusu procesa i merenje i optimizacija vremena i troskova procesa. ukljucivanje klijenata i poslovnih partnera u poslovne procese pruzanjern novih mogucnosti saradnje. BPM-a Gartner grupa je zbog automatizacije Sta se zeli postici uvodenjem BPM sistema? Ovim sistemom postize se vece zadovoljstvo korisnika. iii automatsko umesto rucnog popunjavanja. godine: I. Poznata je 2003._J_ . '\. automatizacija i opis procesa. konverzija poslovnih procesa u elektronsku formu. kao i veca prilagodljivost same organizacije.

a sada moraju ponovo da investiraju zbog BPM i poslovne inteligencije .. upravljanje poslovnim aktivnostima. tehnologiju. nadzor poslovnih aktivnosti i kroz Sistem upravljanja poslovnim menadzrnent kulturu. Zajednicka karakteristika uspesnlh BPM inicijativa je na netehnickim elementima.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima LJpravljanje poslovnim Informacionim sistemima upravljanje radnim tokovima: kreiranje. intema komunikacija i upravljanje projektima. automatizacija ih nece popraviti.. Ukoliko u poslovnom sistemu postoje losi procesi. BPM sistem nalazi se u centru procesa. Korisnicki softver kreira i automatizuje ucesce svih . Analiza poslovnog procesa. od razvoja sistema i njegove implementacije. i istovremeno podrzava donosenje ad hoc odluka. kao sto su podrska izvrsnog rnenadzrnenta. procesima predstavlja upravljanje programima i podacima kroz integraciju i razmenu infonnacija sirom preduzeca. analizu podataka i diseminaciju . moze se zakljuciti da osnovu BPM-a cini dobra IT arhitektura i odgovarajuci korisnicki softver.zainteresovanih strana u jednoj organizaciji u upravljanju poslovnim performansama u: planiranju i predvidanju. preko upravljanja procesima. kod procesa poslovnih jedinica i procesa orijentisanih ka kupcimaklijentima. Veoma je vazna podrska najviseg rukovodstva u procesu uspostavljanja BPM sistema koji se treba primeniti na razlicitirn organizacionim nivoima. odeljensko-funkcionalnih procesa. monitoring performanse. analizi i izvestavanju. CRM i druge pakete.sirenje informacija.BI. osnovna struktura BPM resenja predstavljena blok dijagramom: 158 159 . Mnoge organizacije su utrosile znacajna sredstva na ERP sisteme. koja obuhvata: poslovne procese. Zbog toga se od BPM softvera ocekuje mnogo. reinzenjering poslovnih procesa. do optimizacije svih aktivnosti kojima opet dolazi do razvoja novih aktivnosti sistema kao mehanizma kontrole procesa. BPM se primenjuje kod timskih procesa. Iz prethodno recenog. metodologiju podrske postavljanju ciljeva. Slika 33. cirne su postigle odgovarajucu operativnu efikasnost. finansijama . simulacija i modeliranje radnih tokova. Koji su principi preduslov za uspesan BPM? Nije potrebno upravljati svim procesima.

Drugi kriterijumi su integrisana softverska platforma. BPM sistemi primenjuju se i u malim i srednjim preduzecirna. KM .. a pre svega preduzeca proizvodnog tipa. mozda u manjem obirnu..u~sa za njihov? resavanje.3. ~oJoJ s~ dovoljne MS Excel tabele. rastu i potrebe za sve slozenijim softverom.). samostalno opsluzivanje sistema. internacionalno dislocirane iii multinacionalne jayne firme. HRM . uslovio je razvoj discipline upravljanja znanjem kao kljucne oblasti menadzmenta u realnom vremenu i buducern periodu. Organizacije.Upravljanje poslovnirn Informacionim sistemima LJpravljanje poslovnim lnformacionirn sistemima 4. integracija podataka iz razlicitih izvora (ERP. Interni razvoj tehnologije zahtevao je angazovanje svih intelektualnih kapaciteta unutar organizacija i to je bio inicijalni korak 1I razvoju discipline upravljanja znanjem.KM55 dobija zadatak da integrise napore preduzeca na polju stvaranja novog i raspolaganja postojecim znanjem u okviru svoje organizacije. jasna teznja organizacije je da se sto bolje pripremi za program upravljanja znanjem na osmisljen nacin savremenog drustva i okruzenja u kome jedino znanje doprinosi opstanku pojedinca i organizacije. kao strateskog resursa. Upravljanje znanjem . U skladu sa tim. jer i manje firme mogu imati slicne probleme kao velike.3. Akcenat se sa informacije. odrzavanje i nadogradnje sistema i uticaj na ostale sisteme i kvalitet poslovnog modela ponudaca softverskog resenja BPM sistema. CRM. od male privatne. Rastom firme. Ulaskom u vek znanja promenilo se mnogo stvari. jer ubrzo putem difuzije te tehnologije dolazi do njenog omasovljavanja i degradacije u smislu konkurentnosti. 55 KM . BPM resenje Koji su kriterijumi za izbor dobrog BPM softvera? Vazan kriterijum je funkcionalnost koja predstavlja podrsku organizacionim ciljevima i potrebama raznih grupa korisnika. a samim tim i konkurentsku prednost. uvidele su da jedino tehnologija kreirana u sopstvenom istrazivanju i razvoju ornogucava dugorocnu konkurentnost. U godinama koje su iza nas tehnologija je bila faktor konkurentnosti i u skladu sa tim cilj preduzeca bio je obezbedivanje tehnologije koja ce omoguciti konkurentsku prednost. a poticu iz izvora van organizacije. Sve veci kvantum znanja iz razlicitih oblasti. preko geografski. preneo na znanje kao osnovu konkurentnosti savremenih preduzeca. Organizacije su shvatile da tehnologije koje se koriste. ali i sa manje raspolozivih res.Upravljanje znanjem Strateaijski Upitii anelize Planiranje Finansije Prefltabilncst menadtment Izveltaji za korisnike WFM i saradnja I§ GI~r: ~"===~=========~"I Data Warehouse Integracija Upravljanje ill Data mart podataka meta podadma korisnika Slika 34.Knowledge Management 160 161 . kao i neophodnost da se to znanje iskoristi 1I poslovnom procesu preduzeca. sarno nakratko obezbeduju monopolsku poziciju.

Vee je u predstavljanju organizacije koja uci naglaseno da sposobnost zaposlenih da ucestvuju u kolektivnom znanju kao i da rade predstavlja menadzment znanja. informatizaciju i centralizovan pogled na sveobuhvatno znanje organizacije. sto je cesto donelo vise stete nego koristi. globalizacija. i opadanje centralizovanih ekonomija stvorili su pravu pomamu unutar organizacija koje pokusavaju sto brze na 5tO sirern trzistu ponuditi nove proizvode i usluge. nevidljivoj formi (edukacija vidljivoj formi. aktivnost iii tehnologija prevazide dimenziju bilo kojih granica. deljenje i koriscenje organizocionog znanja. Sistem upravljanja znanjem ima svoju vrednost a u kombinaciji sa novim idejama i Ijudima koji sistem koriste. na coveka utice da globalno razmislja a na tehnologiju tako da infrastruktura bude pristupacna bilo gde i bilo kome. Upravljanje znanjem gradi se na idejama upravljanja Ijudskim resursima i daje svojim korisnicima jasan pregled Ijudskog kapitalaorganizacije. pravac je da se krene u reinzenjering poslovanja. Kompleksnost i obim globalne trgovine. Znamo da globalizacija postaje nova sudbina. Jedan pravac upravljanja znanjem je. prikupljanje. U buducnosti upravljanje znanjem moze iei u dva pravca. ta njegova kombinacija s novim idejama koje su svi ionako znali Ijudima koji ga koriste daje mogucnost novog pogleda na stvari. kombinovanje i upotrebu znanja. daje novi pogled na organizaciju i njenu okolinu. istovremeno poboljsavajuci inovativnost i brzinu donosenja odluka. sta ne zna a trebala bi da zna? Sta je cilj upravljanja znanjem? Cilj KM-a je kreiranje nove vrednosti putem poboljsanja efektivnosti i efikasnosti individualnog znanja i znanja kreiranog kroz saradnju. iskustvo i ekspertiza). nova sila koja pokrece konce svakodnevnog zivota. ima tendenciju da bilo koja jedinica. Ona moze uticati na svakoga sirom sveta. deljenje. uglavnom zbog informacione tehnologije. U nekim slucajevima reinzenjering poslovanja organizacije predstavlja sinonim za smanjenje organizacije. da se. Proces se odnosi na strategiju i strukturu za maksimiziranje doprinosa intelektualnim informacionim resursima. Upravljanje znajem predstavlja odgovor na ekonomske i socijalne trendove: globalizaciju. Drugi. upravljanje znanjem zavisi od kulturnih i tehnoloskih procesa koji se odnose na kreiranje. koncept otvorenog drustva. njegove 162 163 . Ubrzanje svih elemenata globalne trgovine. S obzirom na to da intelektualni kapital postoji u ljudi. ko zna. veca je nego ikada. i i podaci). kompleksniji. Ovaj faktor promena u svetu.Upravljanje poslovnim lnformacionirn sistemirna lJpravljanje poslovnim lnforrnacionim sistemirna Upravljanje znanjem se jednostavno moze definisati kao disciplina koja promo vise kreiranje. utice i na ljude i na tehnologije. proizvoda i distribucionih kanala. kroz transparentnost. Globalizacija je najocigledniji i najjasniji krivac promena. Ova situacija globalnih razmera dovodi organizaciju pred pitanja: sta zna. Upravljanje znanjem. Savremenu globalizaciju pokrecu ekonomski motivi. (dokumenti bitne ideje i ciljevi stope u organizaciju i da postane potpuno prirodan segment u poslovanju organizacije. kao i kod upravljanja kvalitetom. ima svoju vrednost kako u proslosti tako i u sadasnjosti. kolicina globalnih ucesnika. kao i svaki sistem.

onda ti podaci ne predstavljaju informaciju. Ukoliko neki podatak. Informisati znaci preneti znanje nekome. ne poveca nivo naseg postojeceg znanja. sadrzaj Ijudskog uma moze se podeliti na pet kategorija: Podaci: simboli. cija je cena vrlo visoka. Znanje: primena podataka i informacija.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Prema Akofu". nekoresenje od bilo koje drzavne institucije. Mudrost: vrednuje razumevanje. trend je podaci koji su obradeni da bi bili upotrebljivi i korisni. lrformacija: gde i kada. Trazeci informaciju. odgovaraju na pitanje ita. Informacija je proces i predstavlja aktivnost komunikacije. Manje evidentan. Pa i u poslovnoj komunikaciji nasih firmi prepoznajemo taj duboko ukorenjeni princip komunikacije radi komunikacije. jedan od dvadeset naivecih teoreticara iz oblasti menadzrnenta 164 . odgovara Kako se pristup informacijama povecava. upravljanje kvalitetom i upravljanje Ijudskim kapitalom i resursima. Prelaz od podatka ka mudrosti 1(. sve cesce preovladava centralisticki Povezanost Mudrost Podaci Razwnevanje Upravljanju znanjem najvise su doprineli: upravljanje informacijama. kao i velika kolicina tihog znanja. spremana je u baze podataka. upravljanje znanjem koristi razlicite tehnike i nacine rasprostiranja i koriscenja znanja. pa samim time i eksplicitnog znanja. U poslednjih nekoliko godina velika kolicina podataka i informacija. Russell L. na primer. mi zadovoljavamo svoju licnu potrebu da tom informacijom upotpunimo svoje znanje. ali ne manje vazan centralisticki pogled na znanje u organizacijama. u svako vreme i na bilo kojem mestu. 165 Slika 35. tako Ijudi lakse dolaze do informacijakoje trebaju. Razumevanje: odgovara na pitanje zasto. iii mnostvo podataka koje smo primili. U organizacijama pogled na znanje. ko. Kakav je nacin komunikacije prisutan u nasim zivotima? Svaki put kada dobijete. soc-realisticni nacin komunikacije dolazi do izrazaja. na pitanje kako. ~c~off (1909) profesor emeritus na University of Pennsylvania. Osim sto nudi znanje na koristenje.

Postoji siroki opseg neusaglasenih razmisljanja 0 KM. Ekoloski pristup je fokusiran na interakciju Ijudi. Organizacijski pristup je fokusiran na uspostavljanje organizacije koja ce omoguciti proces prikupljanja. Upravljanje znanjem je. U praksi. Ipak. organizacijski i ekoloski. ukljucujuci kreiranje. Upravljanje ljudskim kapitalom i resursima je dobro poznato sa teoretske strane. kao adaptivni sistem prirodnom eko sistemu. strucnjaci Svetske banke upravljanje znanjem tretiraju kao proces sistematskog povezivanja ljudi i ljudi sa znanjem i informacijama da hi se kreiralo novo znanje.Upravljanje poslovnirn lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnforrnacionim sisternima Upravljanje informacijama se razvilo tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. praksa je pokazala da se ovakva investicija brzo vraca. U mnogim organizacijama ulaganje u obrazovanje zaposlenih tretira se kao trosak a ne kao investicija. Ovaj pogled je postao sri upravljanja znanjem danas. ali se u praksi tesko prihvata investicija u vrednost Ijudskog kapitala. Istrazivaci u oblasti Ijudskih resursa naglasavaju da je moguce ostvariti povecani finansijski rezultat investiranjem u pojedinacne obuke i skolovanja. novi. Na primer. Upravljanje informacijama otkriva da nisu svi tipovi informacija jednako vredni ida se njima upravlja na razlicite nacine. Informaciona tehnologija. cime se utice na promovisanje ucenja i inovacija. tako su sazrevale i akademske debate 0 njoj. nezavisno 0 infonnacionoj tehnologiji koja se koristi. dok se upravljanje informacijama i upravljanje znanjem fokusira vise na sadrzaj i kvalitet informacija i na utica] te informacije na primaoca i/ili organizaciju. Tehnocentricni pristup. fokusira se na sam prenos informacija. stvaranja i deljenja znanja. disciplini upravljanje znanjem. sa fokusom na tehnologiji. neuronske mreze. Infonnacija u ovom kontekstu podrazumeva dokumente. njihovu individualnost. Upravljanje kvalitetom fokusirano je na klijente. osvajanje. zajednice i mreze. zajednicke procese i zajednicke ciljeve unutar organizacije i primenjuje se u procesu proizvodnje. znanja okruzenja. operacione tehnike. a pristupi variraju od autora do autora. kako teoretski tako i prakticno sa teznjom prihvatanja sledecih pristupa: tehnocentricni. Kako je sazrevala KM disciplina. vrednovanje i prenos znanja. dok upravljanje znanjem ima siri pogled i pristup. vrednovanje informacija. Upravljanje Ijudskim resursima fokusira se na pojedinca. semanticki web. s druge strane. podatke i strukturisane poruke. 166 167 . interdisciplinarni poslovni model koji upravlja svim aspektima znanja u kontekstu preduzeca. znaci. a upravljanje znanjem na vece grupe. a fokusira se na manipulisanje infonnacijama. kodiranje i deljenje znanja. pogodan je kada se zeli prosiriti podela znanja i rast znanja i omogucen je tehnoloskim resenjima kao sto su ekspertni sistemi. upravljanje znanjem povezuje tehnoloske alate i organizacione pretpostavke u jedinstvenu celinu. Upravljanje znanjem je praksa mobillsanja i eksploatisanja intelektualnog kapitala da bi se ostvarila konkurentska prednost i privrienost potrosacli kroz eflkasnost i brie i efektivnije donosenje odluka. da hi se efektivno delovalo i Pokretanje inicijative upravljanja znanjem doprinosi poboljsanju performansi organizacije i pojedinaca kroz identifikaciju.

sisternatski i organizaciono. proizvode i/ili usluge. efikasnosti.7 jasno predstavljena mapa znanja. Moze se zakljuciti da izbor modela organizaeione strukture mora da zadovolji vise kriterijuma i uslova. raspolaganje korisnim znanjem iz spoljnih izvora. vodcccg centra za istrazivanje u oblasti upravljanja znaniem U organizacijama rukovodioei i ostala liea odgovorni su za razvoj odrzavanje mreza i mapa znanja kao i za meru proeenu znanja i sistema upravljanja znanjem. tako da drugi zaposleni mogu koristiti to znanje u eilju poboljsanja efektivnosti i produktivnosti svog rada. Kriterijumi efektivnosti. rukovodstvo. na kraju. Intemi uslovi kao 5tO su zaposleni. treba da budu uvazeni i razrnatrani prilikorn finog podesavanja parametara strukture za potrebe upravljanja znanjem. U pojedinacnom testiranju modela organizaeione strukture treba poci od uslova za koje je ta struktura primerena. olaksavanje sirenja znanja kroz organizaeionu kulturu i inicijativu. koriscenje raspolozivog znanja za donosenje odluka. prikazivanje znanja u dokumentima. Ove definicije kazu da je upravljanje znanjem. kaznjavanja i slicno. organizovanje i komunikaciju zaposlenih. Osnovni elernenti opsteg modela upravljanja znanjem u organizaeiji su: odredeni eiljevi. prioriteti i zadaei znanja. plan transformacije od kako jeste do kako ce hili. vee kao sistem razmisljanja prilikorn izbora adekvatnog resenja.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Rudy Ruggles". tleksibilnosti i profitabilnosti su graniea prihvatljivosti projekta upravljanja znajem u okviru date strukture. jedan od vodecih rnislilaca i prakticara iz ove oblasti. Nakon toga. kao i eksterni faktori. predloziti eventualne promene u okviru strukture i dati . liderstvo. Sugerisana resenja nikako ne treba shvatiti kao obavezujuca. identifikovao je sledece elemente kao integralne komponente koneepta upravljanja znanjem: generisanje novog znanja. da donese resenje koje je primereno konkretnom slucaju. ugradivanje znanja u proeese. Svaka konkretna organizaeija treba da preispita svoju strukturu. da prouci teorijske modele i. proees za prikupljanje znanja. treba da utvrdi svoje potrebe za upravljanjem znanjem. 168 169 . znanja i sistema upravljanja Rudy Ruggles. Kako odabrati model strukture organizaeije mogucnost primene koneepta upravljanja znanjem? za odredene sugestije u vezi sa mogucnostima i nacinima implementacije koneepta upravljanja znanjem za svaku pojedinacnu strukturu.<1 poslovanje i inovacije 1I Bostonu. IKT i vestacka inteligeneija. svaku strukturu treba preeizno preispitati. bazama podataka i softveru. direktor Ernst & Young's Centra 7. sistem nagradivanja. transfer postojeceg znanja u druge de love organizaeije i merenje vrednosti znanja i utieaja upravljanja znanjem. organizaeiona klima. mere i proeene znanjem.

Upravljanje znanjem je sira koncepcija koja obuhvata sistem za pronalazenje. razumevanje i koriscenje znanja kako bi se postigli definisani ciljevi. sticanju. IKT i vestacka inteligencija obezbeduju dvosmerne interakcije i razmene izmedu elemenata i izvrsilaca upravljanja znanjem. deljenju i prirnenjivanju znanja. 3. tako da u tom smislu SUZ oznacava sisteme podrske osoblju koje se bavi znanjima u upravljanju znanjem. poslovna inteligencija. predsednica American Productivity & Quality Center (APQC) Karl Wiig. dokumentovanjem i skladistenjern znanja i. 4. skladiste podataka. 2. na kraju. USA 170 171 . prikupljanjem postojeceg znanja i kreiranjem novog znanja. Napredne infonnacione tehnologije i vestacka inteligencija treba da ornoguce artikulaciju i vizualizaciju mapa znanja.. U sirern smislu predlozeni su mnogi sistemi koji podrzavaju upravljanje znanjem.'J Carla O'Dell. 6. Sta su pokretaci upravljanja znanjem? Mnogo je razloga koji su inicirali upravljanje znanjem. da omoguce dostupnost i promenljivost izvora eksplicitnog znanja. Intranet. a neki od njih su: 'H . takticki i operaciono i da proizvede efekat na upravljanje ljudskirn resursirna. inovacioni programi i projekti rezultati upravljanja znanjem.Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima eksplicitno znanje. rekonstruisanju. Ovaj krug se zatvara upotrebom znanja. Sveobuhvatni sistem upravljanja znanjern kombinuje i integrise funkcionalnosti nekoliko sistema kao sto su: upravljanje dokumentirna i sadrzajima. naucna istrazivanja. U tom smislu. u sistern upravljanja znanjern u uzem i u sirern smislu. predsednik Knowledge Research Institute. izraz SUZ se odnosi na informacione i komunikacione tehnologije upotrebljene za upravljanje znanjem. identifikacijom relevantnih znanja. procenom korisnosti znanja i povratnorn vezom koja ce omoguciti bolje definisanje ciljeva i zadataka znanja. upravljanje poslovnim procesirna. Carla 0' Dell58 i Karl Wiig59 su identifikovali glavnih strategija kojima se koriste vodece organizacije sticanja vrednosti od implementacije upravljanja znanjem: 1. implicitno znanje ciji su nosioci Ijudi. Inc . kontrolu. lociranju. Groupware. Upravljanje znanjem kao poslovna strategija Transfer znanja i najbolje prakse Znanje usredsredeno na kupca/korisnika Licna odgovornost za znanje sest radi 5. SUZ u uzem smislu pornazu u kreiranju. proizvodnju. da omoguce karakterizaciju i mapiranje znanja i sposobnosti. Upravljanje intelektualnorn Inovacije i kreacija znanja imovinorn Sistemi upravljanja znanjem (SUZ) mogu se podeliti u dye kategorije. Ovakav sistem upravljanja znanjem treba da utice na poslovne aktivnosti strateski. kako unutrasnjih tako i spoljasnjih. meru i procenu stanja. integracijom u sistem znanja organizacije. organizovanje druge poslovne aktivnosti. Protok znanja u organizaciji pocinje definisanjem ciljeva koje treba ostvariti. zadataka i ciljeva znanja i sistema u celini.

Svaka konkretna organizacija treba da preispita svoju strukturu. potreba za sve kracirn zivotnim ciklusom proizvoda i upravljanje organizacijskim inovacijama. da donese resenje koje je primereno konkretnom slucaju. upravljanje znanjem. Sistem upravljanja znanjem je IKT sistem u smislu aplikacionog sistema. uticaj ekspertize i eksperata u organizacijama. iskoriscavanje mreznog efekta kao produktivnih veza medu zaposlenima sto je omogucilo deljenje znanja medu Ijudima u organizaciji. na kraju. poboljsanja performansi poslovnog sistema. podizanja strateskih prednosti i podizanja inovativnih sposobnosti organizacije. Jedan od prvih uspeha upravljanja znanjem je ponovno koristenje i transformacija znanja. Teorija i praksa upravljanja znanjem je za neke autore osnovna paradigma u upravljanju i koriscenju intelektualnog kapitala. upravljanje sve vecim brojem podataka i informacija u kompleksnom poslovnom okruzenju cime se zaposlenima omogucava organizacijsko ucenje baziranog na brzom znanju i resursima najbolje prakse. da prouci teorijske modele i. treba da utvrdi svoje potrebe za upravljanjem 172 173 . iii IKT platforma koja kombinuje i integrise funkcije za kontekstualizovano manipulisanje eksptlcitnim i neizrecivim znanjem kroz organizaciju iii onaj deo organlzaclje na koji je usmerena inicijativa upravljanja znanjem. reacknowledge. podrzava strateske ciljeve poslovnog sistema sa ciljem: deljenja zajednicke inteligencije. povecanje sposobnosti organizacije da odgovori na organizacijske promene u okruzenju. znanjem. KM. eng.r f Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima f Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima znanja stecena razvojem mnogobrojnih proizvoda i usluga postaju sve vise dostupna. upravljanje intelektualnim kapitalom i intelektualnom imovinom zaposlenih uz pomoc vrhunskih strucnjaka koji imaju ta znanja i sposobni su da ga prenesu na druge.

Disciplina koja se bavi sveobuhvatnim sagledavanjem upravljanja Ijudskim resursima u preduzecu. Preduzeca koja su ulagala u usavrsavanie i obuku zaposlenih.Upravljanje Ijudskim resursima Za svaku organizaciju je vazno da vodi brigu 0 svojim klijentima.3. HRM . . zajednice i mreze. do njihove zastite i unapredivanja.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima r I Upravljanje poslovnirn lnformacionim sistemima 4. HRM je naucna disciplina koja ukljucije sve procese i aktivnosti koji imaju za cilj upravljanje Ijudskim resursima neke organizacije. motivacije i zadovoljstvo postaju centar paznje upravljanja ljudskim kapitalom. i koja su primenila real an motivacijski platni sistem. U mnogim organizacijama ulaganje u obrazovanje zaposlenih tretira se kao trosak a ne kao investicija. Istrazivaci u oblasti Ijudskih resursa naglasavaju da je moguce ostvariti povecani finansijski rezultat investiranjem u pojedinacne obuke i skolovanja. kao teret 174 175 . otvoriti sve komunikacijske kanale unutar kompanije. Ljudi. Personalna administracija TEHNICKI Administracija plata Podaci 0 radnicima Odrzavanje Osiguranja Menadzment Ijudskih resursa STRATESKI Dizajn organizacije Menadzrnent kompetencija Menadzment performansi Upravljanje kompenzacij ama Razvoj organizacije Interni iii vanjski tehnicki resurs Menadzment Ijudi DNEVNI Resavanje dnevnih problema Individualna motivacija Upravljanje razlicitostirna Resavanje kontlikata Monitoring Menadzment kadrova Upravljanje Ijudskim resursima je dobro poznato sa teoretske strane ali u praksi se tesko prihvata investicija u vrednost Ijudskog kapitala. graditi lojalnost Kompanije su zakljucile da nije dovoljno voditi racuna o musterijama. vodenja i rnotivisanja. njihove potrebe. sta je planirano da se podigne kvalitet rada i nivo znanja svakog zaposlenog. odnosno. U sledecoj tabeli prikazan je strateski HRM. a upravljanje znanjem na vece grupe. Gradenje odanosti zaposlenog je vazan cilj svake kompanije. jer Ijudski kapital organizacije predstavlja glavnu karakteristiku konkurentske sposobnosti i prednosti na global nom triistu. postal a su uspesn iija. Funkcije Ijudskih resursa i konsultanata Menadzment Ijudskih resursa tradicionalno je bio posmatran kao centar troskova. drugim recima. njihovog pribavljanja i optimalnog rasporedivanja.4. Upravljanje Ijudskim resursima fokusira se na pojedinca.. medutim praksa je pokazala da se ovakva investicija brzo vraca. danas se najcesce naziva upravljanje Ijudskim resursima. od planiranja potreba za njirna. HRM bi trebalo da zaposlenom da priliku da se upozna sa novostima kompanije. u stvaranje ugodnog radnog okruzenja. vee treba gledati i na zaposlene. ali isto tako veoma je vazno da vodi brigu i 0 svojim zaposlenima. Svaka uspesna organizacija mora svojih zaposlenih pozitivnom motivacijom.

( 4. DW . Potrebno je prepoznati njihov rerspektivni zajednicki uticaj na buducnost organizacije.I William Harvey Inmon. ljudi su blagol (Autor I Bil Inmon smatra da je DW deo sveobuhvatnog sistema poslovne inteligencije.Skladiste podataka Na globalnom trzistu konkurencija je sve veca. Organizacije permanentno proveravaju svoju konkurentnost i tragaju za uspesnom poslovnom strategijom. Uveren je da DW treba biti dizajniran tako da bude brz i razumljiv. Kompanija ima jedno skladiste podataka i Data martove sa izvorima podataka u tom skladistu podataka.3. a kupci su sve zahtevniji. godine kao jedan od deset ljudi koji su imali najvise utieaja u racunarskoj industriji u zadnjih 40 godina. Njegova definicija DW-a je: DW je kopija promena podataka posebno strukturisanih za upite i analize. Dva istaknuta zagovornika arhitekture skladista podataka su 61 Bill lnrnon'" kojeg smatraju ocem DWa i Ralph Kimball kreator Data martova. Definise skladiste podataka kao konglomerat Data martova kompanije. Kimbal je poznat kao inovator u oblasti skladista podataka."otae" skladista podataka. inovacijom proizvoda.~f Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima I f f Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima organizacije. 176 177 . Svako ko razmatra koncept skladista podataka ima svoje misljenje vezano za optimalan nacin konstruisanja DW-a. Ralph Kimball je osnivac Kimball grupe koja se bavi ekspertizorn DW-a i obukom iz oblasti skladista podataka. Svoju stratesku prednost nastoje ostvarrn adekvatnim planiranjem trzista. Informaciono-komunikacione tehnologije i znanja zaposlenih moraju postati ravnopravan partner menadzmentu preduzeca. korektnim odnosom sa kupcima i brzim donosenjem odluka. Po njemu su podaci uvek srnesteni u oo (. imenovan je od strane Computer worlda 2007.) kraljevstu. a za to su potrebne pravovremene i relevantne informacije. Bit Inmon .5. U poslovnom nepoznat. U skladistu podataka podaci su smesteni u trecoj normalnoj formi.

U stvarnosti. i dugotrajnije cuva podatke u odnosu na klasicne infomacione sisteme. tako da su ona proizvedena kao Data martovi koji se kasnije ukljucuju u skladiste podataka. lako ovi izvestaji sadrze istorijske podatke. ovi alati koriste aplikacije koje mogu da obraduju sarno manju kolicinu pod ataka iz skladista podataka. skladista podataka su bliza filozofiji Kimbala zbog toga sto vecina DW-a pocinje kao baza podataka pojedinih odeljenja u korporaciji. (. ne zadovoljavaju potrebe preduzeca za dubljim analizama. U sledecoj tabeli prikazane su osobine skladista podataka i Data martova: Osnovne radne aplikacije su tabele i statisticki paketi. Relativno brzo se moze otkriti promena u izvornom sistemu. finansijska konsolidacija. poseduje i sposobnost adaptacije promenljivim poslovnim potrebama. odnosi se na bazu podataka za podrsku odlucivanju izgradenu za jednu organizacionu jedinicu iii poslovni proces. proizvodne aplikacije koje koriste postojece podatke. Aplikacije koje se koriste za anulizu i planiranje zadovoljavaju sustinske potrebe poslovnih procesa kao sto su predvidanje. to je Iogicki podskup skladista podataka. jednu temu. Unos podataka u skladiste podataka obavlja se automatski i periodicno. jer se podaci u skladiste podataka unose preko informacionog sistema. Direktan rucni unos podataka u skladiste podataka nije dozvoljen. zeljene iii tacno izdvojene podatke neophodne za odredenu analizu. profitabilnost. Skladiste aplikacije: podataka koristi najmanje tri razlicite osnovne radne aplikacije. moze seotkriti greska u informacionom sistemu. Data mart.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima dimenzionalnom modelu'". Razvijeni u samostalnom okruzenju. za razliku od drugih vrsta informacionih sistema. Data mart pokriva sarno jedan segment poslovanja. Dimenziono modeliranje je tehnika logickog modeliranja koje se koristi u skladistu podataka sa ciljem podrske upitima krajnjeg korisnika prerna DW-u. Ovo su dye razlicite filozofije skladista podataka.2 178 179 . Aplikacije dizajnirane za upite i izvestuje obraduju podatke koristeci jednostavne radne upite igenerisu osnovne izvestaje. aplikacije za upite i izvestaje i aplikacije za anlizu i planiranje. U izgradnji skladista podataka javljaju se slicni problemi kao i u procesu izgradnje proizvodnih informacionih sistema. Skladiste podataka. graficki alati koji su korisni za upravljanje i prezentovanje podataka na individualnim racunarima. analiza proizvodnje. iii mart podataka. Skladiste podataka ima iterativni karakter izgradnje modela podataka. poseduje osobine objedinjavanja razlicitih podataka dobijenih iz razlicitih informacionih sistema realizovanih na razlicitirn platformama.

vremenska odredenost i web bazirana aplikacija. a u bazi podataka ostaju sarno podaci tekuce godine. skladiste podataka. 180 181 . godine definisao skladiste i ta definicija glasi: skladiste podataka je orijentisana. cime se starim podacima gubi trag u bazi podataka. podrucja. Ovakav registar je skladiste podataka. Podaci u bazi podataka moraju biti azurni pa se stari podaci zamenjuju novim. Kada posrnatramo operativan rad preduzeca. Slika 36. U skladistu podataka nema nagomilanih podataka iz prethodnih godina osim onih za koje se smatra da su relevantni za analize. elastican i bezbedan registar podataka koji sluii kao infrastrukturna osnova za informacione softverske aplikacije.Upravljanje poslovnirn Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Problerni su vezani uglavnom za ekstrakciju podataka. Podaci se u OW -u visedimenzionalno organizuju u obliku kocke. prerna tome. centralna je baza podataka u koju dolaze svi podaci preduzeca bez obzira na nacin prikupljanja i na izvor podataka. Neki od problema su: objedinjavanje raznovrsnih podataka iz vise nivoa realizovanih na razlicitirn platformama. prilagoden. jedinstven. Operacione baze podataka nisu mogle zadovoljiti potrebe menadzera preduzeca da na brz i jednostavan nacin dodu do infonnacija bitnih za donosenje strateskih odluka. integrisana. Primer izgradnje skladista podataka Bi! Inmon je 1990. sadrzaja. OW. i iterativni karakter izgradnje programskog sistema za ekstrakciju. Skladiste podataka je onaj oblik baze podataka u kojern su karakteristicna sledeca obelezja: usmerenost funkcionalnih neprornenljivost integrisanost. stari podaci nisu vazni. iterativni karakter izgradnje modela skladista podataka pa. brzo otkrivanje nastalih promena u izvornorn sistemu. ali za poslovnu inteligenciju su vazni jer ona prati redosled poslovnih dogadaja. Zbog svog obima podaci se arhiviraju svake godine. trajni su i vezani za vreme nastajanja. integrisan. na primer promena cene proizvoda. Data Warehouse .DW. vremenski promenljiva i grupa podataka koja omogucava donosenje poslovnih podataka subjektno postojana odluka. Iz podataka koji nastaju tokom redovnog poslovanja preduzeca izvodi se poslovna inteligencija. Za relevantne i pravovremene informacije potrehno je imati veliki. brisu se.

/ront room). ne postoje procedure za usaglasavanje podataka. Zbog toga se.: The data warehouse Wiley & Sons. dok se u operativnim bazama ne vodi racuna o konzistentnosti. na: za korisnika room) i sakrivenom podrucju (eng!. podaci trebaju preprocesuirati da bi postali konzistentni. onda mozemo reci da je skladiste podataka mesto gde se cuvaju poslovni podaci.. Skoro 80% ulozenih napora u razvoj skladista podataka otpada upravo na sakrivena podrucja. Kada govorimo 0 poslovnirn informacionirn sisternima. et al. Skoro svaki podatak pohranjen u skladistu ima svoju vrernensku odredenost. pre pohranjivanja podataka u skladiste. ali nepogodne za provodenje analiza. Podaci koji su jednorn pohranjeni u skladiste podataka ne menjaju se. Arhitektura skludiita podataka Kirnballovo'" shvatanje arhitekture skladista podataka zasnovano je na dva osnovna dela. U operativnoj bazi podataka podaci se menjaju jer se uvek odrzava tekuce stanje. Kada se govori 0 usmerenosti funkcionalnih podrucja. postoji neusaglasenost bazi. Lifecycle Toolkit. otezana je softverska podrska za analizu podataka i podaci nisu dimenzionalno organizovani. da bi integrisanost bila provedena. tako da vaznost (. Zasto je skladiste podataka bolje od operativne baze podataka? Zato sto u operativnoj bazi podataka: ne postoji podataka. ne postoji drill-down metoda. U skladistu podataka podaci su konzistentni. na primer podaci 0 prodaji odredenog artikla u jednom periodu. vremenska odrednica pohranjenih abrade ne postoji primena razlicitih podataka za iste probleme. odnosno prikazuju se na dosledan nacin kako bi se mogli koristiti u raznim analizarna. 1998. na primer cena proizvoda i njegovo stanje na skladistu. vazno je da korisnici imaju osnovno razumevanje tih procesa. John 182 183 . Danas je skladiste podataka dizajnirano tako da obezbedi jedno efikasno okruzenje za web bazirane aplikacije. Kod operativnih baza podataka podaci su organizovani oko operativnih aplikacija. izvor informacija za donosenje poslovnih odluka i stvaranje poslovne inteligencije. Iako je za korisnika sakriveno podrueje najvecirn delorn sakriveno od pogleda krajnjih korisnika skladista podataka. onda se misli na organizaciju podataka u skladistu oko predrneta kao sto su prodavnice. algoritarna naziva i znacenja atributa u moze doci do gubitka informacija. kalkulacije i druge aplikacije.R. Operativna baza sadrzi najsvezije podatke u operativnorn srnislu. back za korisnika vidljivom podrucju (eng!. prodaja i drugo.3 Kimball.Upravljanje poslovnim lnformacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Cilj skladista podataka je stvoriti sto veci izvor informacija za razlicite dugorocne i kratkorocne analize i predvidanja. New York. na primer narudzbe. odnosno podaci u skladistu imaju svoju istoriju. Ovo omogucava vrernenske analize i predvidanja.

asset management.. Medutim. u dye Interni podaci pripadaju organizaciji i najvecim delom su pohranjeni u transakcijskim sistemima. i mogu. Sakriveni deo tehnicke arhitekture DW-a Eksterne izvore podataka cine svi oni podaci koji ne pripadaju konkretnoj organizaciji... . podaci doradeni i pripremljeni od strane razlicitih organizacionih delova preduzeca kao sto su plan. podataka za skladiste podataka. Bitno je naglasiti da se interni izvori podataka trebaju tretirati na isti nacin kao i eksterni Razumevanje prirode izvornih sistema je os nova za uspesno kreiranje skrivenog dela tehnicke arhitekture skladista podataka. standardne industrijske klasiftkacije.'ldi~b t~::~. sto znaci da pre ucitavanja u skladiste podataka podaci trebaju proci kroz proces preciscavanja.l . Pritom treba voditi rae una i 0 razlikama koje se pojavljuju izmedu internih i eksternih podataka a odnose se na: ucestalost pojavtjivanja..data management services i upravljanje vlasnistvorn nad podacima .l\' lilJoon~k~ ':-. pripremanja i punjenja. prezentacioni serveri . Za eksterne podatke nema jedinstvenih pravila kakva postoje kod intemih. dlOh-'lUIJ.mk.: I. ". na primer. sto znaci da je potrebno pratiti kako bi se uocilo kada su ti podaci na raspolaganju. Osnovni delovi sakrivenog tehnickog dela arhitekture su: izvorni sistemi podataka .'" t~i~k.data staging area. informacije i podaci 0 konkurentirna neophodni za poredenje uspesnosti vlastitog poslovanja s poslovanjem drugih slicnih organizacija.il I'. ftnansije i slicno. novine i razlicite druge publikacije. uporedivanje prodaje i slicno.. izvori.hlhl!. Za korisnika sakriveno podrucje arhitekture DW-a je mesto na kojernu se odvija proces prikupljanja.".. Podaci se najcesce nalaze u razlicitim forrnatima. ~ w 'O Y "'. Izvorni sistemi podataka se mogu podeliti osnovne grupe: interni i eksterni izvori podataka. jednorn reeju preciscavanja. prodaja.source systems.IJ. sadrzavati podatke 0 predvidanjima.himit. u interne izvore podataka spadaju i arhivski podaci organizacije. besplatni podaci s web stranica i slicno.presentation servers. a to ukljucuje zastitu i arhiviranje podataka.m. ~ . podaci prikupljeni iz razlicitih nezavisnih izvora...Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnforrnacionim sistemima metapodataka rnoze znacajno uticati na ukupno shvatanje i eftkasno koriscenje skladista podataka.~ Slika 37. vodeci pritom racuna da se urade sve potrebne transformacije u odgovarajucem vrernenskorn roku. podrucje za prociscavan]e podataka . Osnovni cilj ovog dela jeste osiguranje resavanja specificnih problema vezanih za prenos odabranih . Tu spadaju razlicite demografske informacije 0 kupcima iz statistickih publikacija.pravih podataka sa mesta A na rnesto B." ". proces transformacije. . format podataka.:'a IJ. aktivnosti vezane za upravljanje podacima . granuliranost podataka nije 184 185 .

analiza podataka 2. prikazan je blok dijagram razvoja izgradnje skladista podataka koji cu detaljnije opisati. sigurno je da ce se pojaviti i dodatni problemi pri izdvajanju podataka. Cesto se pronadu i necisti podaci kao 5tO su dupli slogovi. Kompleksnost integracionih procesa raste kako se povecava broj predmetnih podrucja i izvornih sistema. pogresnim procenama i. podaci preuzeti iz velikih javnih baza. podataka Zbog navedenih razloga. Prethodno navedene razlike u velikoj meri uticu i na izbor odgovarajucih alata i aktivnosti u procesu preciscavanja podataka. Kvalitetni podaci su os nova uspesnog skladista podataka te stoga nije cudno da se 80% vremena izgradnje skladista podataka potrosi upravo na obezbedenje kvaliteta podataka. Tri osnovna koraka u razvoju skladista podataka su: 1. Na slici 38. predvidljivost. cesto se ustanovi da aplikacija podrzava neka pravila koja nisu dokumentovana. jer su potrebna znanja najcesce u glavama korisnika skladista podataka. formatima i samom kodiranju podataka koji se izdvajaju iz vise izvora podataka.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima uvek ista. izvornih sistema. u bilo koje vreme i na bilo kojem mediju. denonnalizovani podaci koji se ne mogu ponovno nonnalizovati. za razliku od postojecih transakcionih sistema koji su izgradeni be. tako da se ona moraju otkrivati u hodu kako bi izdvojeni podaci imali smisla. Anomalije podataka sadriane u postojecim izvorima podataka su neminovnost. kao i neki drugi. na kraju. pri cemu postojanje skladista podataka gubi svoju osnovnu namenu. Razlike se pojavljuju u nazivima. rigoroznog pridriavanja poslovnih pravila. jer to vodi pogresnim informacijama. Nairne. priprema podataka i 3. nedostajuci roditelji iz onoga sto bi trebalo biti relacija roditelj-dete. oni se mogu pojaviti u bilo kom obliku. Ne moze se unapred predvideti resavanje razlicitih problema koji se pojavljuju kada se pokusaju integrisati podaci iz razlicitih izvornih sistema. podataka. U ovom procesu potrebno je definisati pravila za preuzimanje potrebnih podataka iz izvora podataka. izgradnja baze podataka. skladiste podataka pailjivo je dizajnirano i uredeno okruienje u sklopu kojeg su dokumentovana i ukljucena speciflcna pravila vezana za podatke. ali se one ne smeju preneti i u skladiste 186 187 . kljucni proces koji predstavlja skoro osamdeset procenata vremena u procesu izgradnje skladista podataka. pa ovo zahteva znacajne napore u procesu transformacije podataka u oblik pogodan za skladiste podataka. losim poslovnim odlukama. insistiranje na kvalitetu u skladistu podataka ne moze biti prenaglaseno. na primer demografski. Eksterni podaci nisu predvidljivi. Izvori su operativni podaci i spoljne informacije nastale kao rezultat poslovanja. Analiza izvora podataka Prvi korak u razvoju skladista podataka je analiza izvora podataka. Pored uobicajenih razlika koje treba razresiti. Medutirn.

cesto se primarni kljucevi izvornih zapisa podataka ne poklapaju.redundantne podatke nije uvek lako prepoznati usled toga sto isti elementi podataka imaju razlicite nazive. Oni cesto sadrze nedokumentovane i arhaicne relacije izrnedu pojedinih elemenata podataka.mnoge organizacije dupliciraju svoje podatke. ali 188 189 . imaju razlicita znacenja. ovi duplicirani podaci imaju total no razlicite vrednosti. moze postojati pet datoteka o klijentima. S obzirom na to da sinonimi i homonimi'" ne smeju postojati u okruzenju. Tokom vremena. netacne vrednosti podataka . stvaraj u kopije originalnog podatka.da bi se korigovale netacne vrednosti podataka. Na primer.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima T r LJpravljanje poslovnim Informacionim sistemima Tipicni problemi izvora podataka: nekonzistentnost primarnih kljuceva . usled anomalija azuriranja. ugradena logika procesa . Izgradnja skladista podataka (>4 Homonimi (homonym) su reci koje se isto pisu i izgovaraju. gde svaki od njih ima razlicit atribut kao primarni kljuc klijenta. nekonzistentnost vrednosti podataka . Ovi razliciti kljucevi klijenata moraju se konsolidovati iii transformisati u jedan standardizovani kljuc klijenta. neophodno je preimenovati date elemente podataka. Specifikacije f r t I Slika 38. sinonimi i homonimi .elementi podataka kao sto su na primer datumi mogu biti uskladisteni u totalno razlicitim formatima.neki operacioni sistemi su ekstremno stari. mora se definisati logicko CiScenje. Algoritmi ciscenja podataka treba da se aktiviraju svaki put kada se podatak puni. razliciti formati podataka .

platforrne ibaze podataka podrzavaju arhitekturu skladista podataka. definisanje projektnog plana. Potrebno je instalirati i alate za rad sa bazama podataka i podesiti mrezno okruzenje. obima projekta razvoja skladista Prva faza u procesu analize je prikupljanje izvornih zahteva i prikupljanje korisnickih zahteva. Ovakav skladiste podataka u kratkorn paznja usmerena na one sto je na raspolaganju. visedimenzionalne rudarenje podataka. Potrebno je obezbediti lak pristup izvorima podataka visokog kvaliteta. grupisanje dobijenih podataka: podaci 0 svim vrstama analiza koje se trenutno koriste i zahtevi vezani za podatke kao sto su njihovi izvori i neki novi detalji i prosledivanje organizovanih podataka svim ucesnicima sastanaka i intervjua na eventualnu korekciju i usaglasavanje. Najcesce tehnike analize podataka su: Koraci u procesu analize i prikupljanja podataka su: intervjuisanje analiticara. Visedimenzionalna analiza prosiruje rnogucnost upita i izvestaja. menadzera i izvrsilaca u organizaciji. zahteva i intervjui sa korisnicima. Potrebno je na samorn pocetku razmatrati arhitekturu i infrastrukturu skladista podataka. moraju da reflektuju ovu Nakon prikupljenih zahteva pristupa se drugoj fazi. source-driven. model podataka koji definise podatke na normalizovan nacin obezbeduje najbrzi i najbolji pristup podacima. definisanje tehnickih uslova i definisanje res ursa. Treca faza u analizi podataka je izbor tehnike analize podataka. razmatraju se poslovne potrebe i zahtevi buducih korisnika sistema. a ne na one sto je korisnickih. Ukoliko zelite obezbeditijednostavne upite i izvestaje. smanjenje ucesca korisnika u ovom procesu povecava rizik neuspeha kod ispunjavanja korisnikovih zahteva. Prednost ove metode je da podrzava sve podatke i uzima minimalno vrerne kroz izgradnju skladista podataka. Tehnike analize podataka mogu uticati na tip odabranog modela podataka i na njegov sadrzaj. njihova eventualna sumiranja i grupisanja u neku od kategorija i potom se prezentuju rezultati. model a relacija entiteta izvornih podataka. formulisu se pomocu ER modela. user-driven. Medutirn. upiti i izvestaji. Podaci se struktuiraju tako da bi se dobio brz i lak odgovor na tipicna postavljena pitanja. Izvorni zahtevi. analize i utvrdivanje protoka informacija: ulaz i izlaz iz odeljenja. 190 191 . U fazi prikupljanja odrzavaju se brojni sastanci pristup razvija kvalitetno vremenskorn roku jer je potrebno.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima r t r Upravljanje poslovnim lnformacionirn sisternima I procesa transformacije logiku. zadataka i terminskih plano va. planiranju skladista podataka koje se sastoji od sledecih aktivnosti: definisanje podataka. Razne tehnologije. Biraju se povezani elementi podataka. koja dokumentacija pristize u odeljenje i koji izvestaji izlaze iz odeljenja.

Ovo znaci da visedimenzionalna analiza zahteva model podataka koji ce omoguciti pogled na podatke iz bilo koje perspektive iIi bilo koje dimenzije. algoritmi iz njih izvlace pravila koja se mogu koristiti kod generisanja model a koji ima zeljeno ponasanje.Extraction. u odredenoj prodavnici i u odredenom rasponu cena. u formi grupisanja odredenih elemenata podataka. definisanih procedura za pripremu podataka i postavljenih zahteva korisnika. definisanih pravila za preuzimanje tih podataka.Data mining. sto ce znacajno uticati na performanse skladista podataka. iii u nekoj drugoj formi za koriscenje odredenih grupa elemenata podataka. Priprema se vrsi uz pomoc odredenih alata za ekstrakciju. a to je priprema podataka. ciscenje i transformaciju podataka. bice uspesna i izgradnja skladista podataka. Rudarenje moze biti u formi pronalazenja vaznosti u vezama izmedu odredenih elemenata podataka. jer ukoliko je priprema podataka uspesna. Nakon pronalazenja ovih formi. bice potrebno mnogo grupisanja izmedu tabela koje sadrze razlicite dimenzije podataka. Drugi primer moze biti analiza koliko je prodavnica prodala odredeni proizvod.Upravljanje posiovnim Informacionim sistemima T Upravijanje poslovnirn lnformacionim sistemima Kao primer moze posluziti analiza prodaje nekog proizvoda odredenog dana. najbitniji proces u razvoju i izgradnji skladista podataka. koristi izvore podataka iz razlicitih platformi koje su upravljane razlicitim operacionim sistemima i aplikacijama. U oba primera se traze slicne informacije ali posmatrane iz razlicitih uglova. Upiti. Ekstrakcija i ciscenje podataka sastoji se od razvoja procedura za ekstrakciju i procedura za CiSeenje podataka. ETL 65 . Kako se koristi vise dimenzija. izvestaji i visedimenzionalna analiza od korisnika zahtevaju kreiranje i izvrsavanje upita zasnovanih na hipotezama. U ovom slucaju se ne postavljaju pitanja vee se koriste odredeni algoritmi koji analiziraju podatke i izvestavaju sta su otkrili. Priprema podataka grupise zapise sa slicnim Posle uspesne analize izvora podataka pocinje drugi korak. Relativno nova tehnika analize podataka je rudarenje podataka . Ovo je najkomplikovaniji proces u citavorn projektu. transformacija i punjenje. koji identifikuje veze izmedu podataka i koji otkriva obrasce atributima.5 podataka za proces izgradnje ETL . prvi iz ugla proizvoda a drugi iz ugla prodavnice. Ukoliko je struktura podataka visoko normalizovana. odredenog dana u odredenorn rasponu cena.ekstrakcija. AJath OlAr • Dllla mining • Billa need SCON'Cllrd Slika 39. Data mining odgovara na pitanja koja prethodno ne moraju biti postavljena. Priprema skladista podataka (. Priprema podataka vrsi se na osnovu vee odredenog izvora podataka. Transformation and Load 193 192 . model podataka mora da obezbedi brz pristup podacima. Svrha ETL procesa je da spoji podatke iz heterogenih platformi u standardni format.

a 0 njemu ce kasnije biti reci. U drugom koraku se resava problem konzistentnosti koji se javlja usled redundantnosti podataka. ciscenje i da agregiraju sve zahtevane podatke. sto ukljucuje korake sortiranja i spajanja. vee se moraju razviti na jedan struktuiran nacin. Rezultati ovih aktivnosti su podaci koji ce ornoguciti generisanje metapodataka na osnovu kojih se dizajnira skladiste podataka. To je metoda. Procedure za ekstrakciju podataka. ETL algoritmi ciseenja podataka treba da se aktiviraju svaki put kada se podatak puni. poznatog kao uniformni pristup podacima.7 EAIEnterprise Application Integration I I l I 1 \ Proces ekstrakcije podataka je izvlacenje podataka iz razlicitih izvornih sistema koji najcesce imaju razlicitu organizaciju podataka. isti izvorni element podatka kao sto je naziv klijenta moze da postoji u nekoliko izvornih datoteka i baza podataka. Programi ekstrakcije podataka treba da vrse sortiranje.Ell . plan i alat za modernizaciju. Stoga.(. Cilj je dobiti veliki set heterogenih izvora podataka kojeg korisnik vidi kao jednu heterogenu bazu izvora podataka. (. (. na osnovu odredenih procedura vrsi se dodavanje novih podataka u skladiste podataka. EII66 alat je proces integracije infonnacija koriscenjern apstrakcije podataka sa ciljem obezbedenja jedinstvenog interfejsa.Enterprise Information Integration (. razlicite formate.Data Transformation Services 194 195 . Primer ekstrakcije podataka. Nakon inicijalne ekstrakcije. moraju da prepoznaju koji od redundantnih izvornih datoteka iii baza podataka su zapisi sistema. Podaci koji ce biti u skladistu podataka moraju se ekstrahovati. EAI67 je softver koji integrise racunarske aplikacije.T' Upravljanje poslovnim Informacionim sistemirna Upravljanje poslovnim lnforrnacionim sistemima ETL proces pocinje sa prefonnatiranjem podataka koji treba da unifikuje formate podataka iz razlicitih izvora. ali ukoliko se podaci nalaze u visestrukim heterogenim transakcionim sistemima. konsolidaciju i koordinaciju aplikacija u preduzecu. Na kraju se pristupa ciseenju onih podataka koji narusavaju poslovna pravila.x W 70 71 IMS -Information Management Systems VSAM . programi transfonnacije ne smeju biti pisani na brzinu. izvuci iz transakcionih sistema u kojima se zeljeni podaci nalaze. Ekstrakcija i ciscenje podataka je prva faza u procesu pripreme podataka i sastoji se iz: razvoja procedura za ekstrakciju podataka i razvoja procedura za ciscenje podataka. izvlacenje podataka postaje veoma kompleksna operacija. Na primer. za pristup podacima unutar organizacije. EAI moze pomoci u razvijanju potpuno novog pogleda na poslovanje preduzeca. Najcesce su to relacione i nerelacione baze podataka. Ova redundantnost treba da se sortira i konsoliduje. preko odredenih kljuceva i vrednosti podataka.Index Sequential Access Method DTS . Ekstrakcija podataka je vrlo jednostavna operacija ukoliko se potrebni podaci nalaze u jednoj relacionoj bazi. Jedan od alata koji omogucava efikasnu ekstrakciju podataka je DTS71 koji je dec Microsoft SQL Server 2005 sistema za upravljanje bazama podataka. filtriranje. Cilj procesa ekstrakcije podataka je da se svi potrebni podaci u odgovarajucem i konzistentnom fonnatu pripreme za ucitavanje u skladiste podataka. Ekstrakcija podataka vrsi se iz IMS68_a iii VSAM69-a iii ISAM70-a iii sa web sajta.Virtual Storage Access Method ISAM .

Data Warehouse kvalitetni da omoguce dobre inforrnacije. 72 Kvalitet podataka zavisi od niza dogadaja od kojih je vecina van kontrole tima za razvoj i implementaciju skladista podataka.podaci u skladistu podataka nemaju kontradikcija. Da bi se u skladistu podataka dobili kvalitetni podaci. Nerealno je ocekivati da bilo koji sistem ima savrsene podatke. iii EIT72 procedura koja obuhvata sledece procese: otkrivanje promena u izvornim potrebnim za skladiste podataka. tacni kako bi osigurali tacne informacije i jednostavni za pristup kako bi se skladiste podataka moglo u potpunosti efikasno koristiti od strane krajnjih korisnika. Ekstrakcija podataka iz razlicitih izvornih sistema Podrucje preciscavanja podataka ukljucuje skup procesa koji ciste.Extraction. Svaka implementacija treba definisati svoje vlastite standarde za prihvatljiv nivo kvaliteta podataka. Cesto se za ove aktivnosti koriste vee pomenute procedure ETL. ciscenje i transformisanje podataka. restrukturisanje kljuceva podataka. u skladiste podataka. C. indeksiranje podataka. Karakteristike kvalitetnog podatka su: podacima ETT . Navedeni procesi osiguravaju da su podaci pohranjeni u skladistu podataka: potrebni i korisni za poslovne korisnike. dedupliciraju.podaci u skladistu podataka se podudaraju sa sistemom slogova.Upravljanje poslovnim Informacionim sistemima Upravljanje poslovnim lnformacionim sisternima Preduzece FIRMA ima prodajna mesta u gradovima A. transformisu. Svaka poslovnica preduzeca ima svoju radnu bazu podataka. Ell. konzistentnost . kompletnost . Transformation: Transportation (Izdvajanje. EAI. sabiranje podataka. transforrnisanje i prenos) . DiE. izdvajanje podataka iz izvornih sistema. jedinstvenost . Informacije 0 prodaji su dobijene iz svake pojedinacne baze podataka i smestene su na jednom mestu. Slika 40. odrzavanje metapodataka i ucitavanje podataka u skladiste podataka. arhiviraju i pripremaju podatke iz razlicitih izvora za skladiste podataka.podaci u skladistu podataka predstavljaju zaokruzen skup bitnih podataka. B.dva ista elementa trebaju pozivati istu stvar i imati istu kljucnu vrednost i tacnost 196 197 . proces prikupljanja podataka treba biti dobro dizajniran. pridruzuju.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful