I ••

]
DGK,S

DGKS

E V

EN 1991-1-4:2005

Evrokod 1

o
P' S K I

R

.. DE1STVA NA KONSTRUKCI1E
DEO 1-4: DE1STVA VETRA

S T A N D A R D

Beograd, novembar 2009.

Ovaj prevod na srpski jezik Evropskog standarda EVROKODOVI ZA KONSTRLlKCIJE Evrokod 1: EN 1991-1-4:2005

DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE
Deo 1-4: DEJSTV A VETRA

objavljuje se u okviru druge faze PROJEKTA: UVOOENJE EVROPSKIH STANDARDA U GRAeEVINARSTVU KAO NACIONALNIH ST ANDARDA SRBIJE

NOSIOCI PROJEKTA: Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu Drustvo gradevinskih konstruktera Srbije - DGKS Inienjerska komora Srbije Institut za standardlzacliu Srbije

PROJEKTNI TIM za ovu fazu Projekta: Prof. dr Prof. dr V. prof. V. prof. Prof. dr V. prof. eorde Vuksanovic, rukovodilac Projekta, nusan Najdanovic i prof. dr Aleksandar Pakvor, EC1 dr Ziatko Markovic i prof. dr Dragan Budevac, EC3 dr Bosko Stevanovic, EC5 i EC6 Petar Anagnosti, EC7 dr eorde Ladinovic, EC8

EVROKOD 1 Deo 1-4:
Prevod: Strucna redakcija: dr Aleksandar Pakvor dr Ziatko Markovic

Izdavac:

Za izdavaca:
Tehnicki urednik: Priprema i stampa: Tirai:

Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu Oekan, prof. dr Borde vuksanovic Nenad Fric, dipl. grad. inz. Oedraplast, Beograd 700 prirneraka ISBN 978-86-7518-115-6

Beograd, novembar 2009.

za konstrukcije mogu se naci u Prevod ovog Evropskog standarda na srpski jezik predat je odqovarajucirn Komisijama Instituta za standardizaciju Srbije i rnoze se sa siqurnoscu ocekivaf da u relativno kratkom vremenu biti i formalno odobren za primenu kao nas nacionalni standard. izuzetno znacajnog projekta za nase gradevinarstvo. Njima su obuhvacene konstrukcije od svih tradicionalnih gradevinskih materijala (betona. Deo 1: Opsta pravila Evrokod 8: Proracun seizmicki otpornih konstrukcija.. Deo 1-4: Dejstva vetra Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije. Te firme i institucije. koji ce uskoro postati i nasi standardi. saclniavaju set propisa za proracun objekata u zgradarstvu. Deo 1-5: Terrnicka dejstva Evrokod 3: Proracun celicnih konstrukcija. Beograd. Deo 1-1: Opsta pravila i pravila za zgrade Evrokod 6: Proracun zidanih konstrukcija. Deo 1-3: Dejstva snega Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije. Deo 1-1: Zapreminske tezine. Tako se otvaraju rnoqucnosti za projektovanje objekata u zgradarstvu u potpunosti prema savremenim evropskim propisima. na stranicama koje slede. a cije se usvajanje ocekuje do kraja ove godine. prerna Sporazumu sklopljenom izmedu Instituta za standardizaciju Srbije i nosioca Projekta Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Obradlvacl ne snose nikakvu odgovornost za njegovu neovlascenu primenu. prikazani su na kraju knjige. sadrZaju. ciljevima i oblasti primene Evrokodova prevodu predgovora ovog standarda. avgust2009. . Deo 1-3: Opsta pravila . seizrnicka dejstva i pravila za zgrade Evrokod 8: Proracun seizrnicki otpornih konstrukcija. zajedno sa pet delova koji su prevedeni i publikovani 2006. Deo 1-1: Opsta pravila za armirane i nearmirane zidane konstrukcije Evrokod 7: Geotehnickl proracun.Dodatna pravila za hladno oblikovane tankozidne elemente i limove Evrokod 3: Proracun celicnih konstrukcija. sopstvena tezma. Svima koji su na bilo koji nacln pomogli realizaciju ovog. Deo 1-10: Izbor celika u pogledu zilavosti i svojstava po debljini Evrokod 5: Proracun drvenih konstrukcija. pa otuda proizilazi ogroman znaca] usvajanja Evrokodova za konstrukcije kako bi se ornoqucio povratak naseq gradevinarstva na pozicije na kojirna smo nekada bili i koje bismo zeleli da po novo zauzmemo. usvajanje Evropskih standarda je uslov za ulazak u Evropske integracije. Detaljniji podaci 0 istorijatu. Deo 1-5: Puni limeni elementi Evrokod 3: Proracun celicnih konstrukcija. E I Deo 1-4: DEJSTVA VETRA Ovaj prevod na srpski jezik Evropskog standarda Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije. Deo 1: Opsta pravila. cellka. Deo 1-4: Dejstva vetra (EN 1991-1-4: 2005). pripremljen je u okviru druge faze projekta Usvajanje Evropskih standarda u gradevinarstvu kao nacionalnih standarda Srbije. Bez obzira sto Srbija jos nije clan CEN-a. kao i spregnute i zidane) i sva dejstva (opterecenia) koja su karakteristicna za konstrukcije u zgradarstvu. Deo 3: Procena stanja i ojacanje zgrada Ovih dvanaest delova Evrokoda. godine u okviru prve faze Projekta. korisna opterecenja za zgrade Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije. Druga faza Projekta obuhvata prevodenje i objavljivanje sledecih 12 delova Evrokodova za konstrukcije: Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije. sponzori Projekta. i ovim putem iskazujemo veliku zahvalnost. PROJEKTNI TIM NAPOMENA: Ovaj prevod Evropskog standarda ne rnoze se koristiti za druge namene. ce Realizacjja druge faze Projekta ornoqucena je donaciiorn i uz finansijsku podrsku velikog broja nasih firmi i institucija u oblasti gradevinarstva. drveta.uz prevod na srpski jezik Evropskog standarda PREDGOVOR EVROKOD 1: DEJSTVA NA KONSTRUKCI .

u bilo kojem obliku i na bilo koji nacm.Wind actions Actions sur les structures Actions generales . Belgije.CEN) usvojio je ovaj Evropski standard 4. Najnoviji podaci i bibliografska referentna dokumenta za takve nacionalne standarde mogu se. Ref. prema kojima ovom Evropskom standardu moraju da daju status nacionalnog standarda. francuskom i nernackom).Windlasten Evropski komitet za standardizaciju 2004. 36 B-1050 Brusells © 2005 CEN Sva prava koriscerqa. Luksemburga. Geske Republike. dobiti od Centralnog sekretarijata (Central Secretariat). Francuske. No. Portugalije. godine. bez ikakvih promena. EN 1991-1-4:2005 E . Svedske i Ujedinjenog Kraljevstva. Kipra. sirom sveta. Danske. Irske. Svajcarske. juna Glanice CEN obavezne su da se pridrZavaju internih pravila CEN/CENELEC-a. Ovaj Evropski standard postoji u tri zvanicne verzije (na engleskom. Nemacke. rezervisana su. Slovacke. ima isti status kao slui:bene verzije. iii od bilo koje clanice CEN-a.30 Zamenjuje EN 1991-1-4 April 2005 ENV 1991-2-4:1995 Evrokod 1: Deo 1-4: Eurocode 1: Part 1-4: Eurocode 1: Partie 1-4: Eurocode 1: Teil1-4: DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE DEJSTV A VETRA Actions on structures General actions . Italije. Spanije. na zahtev.EVROPSKISTANDARD EUROPEAN STANDARD NORME EUROPEENNE EUROpAISCHE NORM ICS 91. Estonije. Holandije.010. Clanice CEN-a su nacionalne organizacije za standarde: Austrije. (European Committee for Standardization . i prijavljena Centralnom sekretarijatu. za nacionalne clanice CEN. Siovenije. Grcke. Poljske. Madarske. prevedena uz odgovornost clanice CEN-a na njen sopstveni jezik. Malte. EUROPEAN COMMrrEE FOR STANDARDIZATION COMITE EUROPEEN DE NORMALISATION EUROPAISCHES KOMITEE FOR NORMUNG EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU Management Centre: rue de Stassart. Norveske. Islanda. Litvanije. Letonije.Actions du vent Einwirkungen auf Tragwerke Allgemeine Einwirkungen . Finske. Verzija na bilo kom drugom jeziku.

4 1. 3..2 1.3 Topografija terena Siroke i znacajno vise susedne konstrukcije 4.6.6.2 Osnovna brzina vetra 1.1 6.6.3.7 Oznake 1.5 Bliske zgrade i prepreke Turbulencija vetra Udarni pritisak od brzine vetra 18 18 18 19 19 19 21 21 21 4.2 4.3.6 OPSTE ODREDBE Podrucje primene Normativna referentna dokumenta Pretpostavke Razlika izmedu principa i pravila za primenu Proracun uz koriscenje rezultata ispitivanja i merenja Definicije 1.1 Promena po visini 4.4 Koeficijent pritiska 1.3.3 1.6 Koeficijent izvornog odgovora Koeficijent rezonantnog odgovora 1.3 Srednja brzina vetra 1.1 4.1 1.5 PRORACUNSKE MODEURANJE SITUACI .6.6.2 KOEFICIJENT KONSTRUKCIJE 27 27 27 Opste odredbe Odredivanje koeficijenta CsCd 2 . 4.3.4 4.1 Fundamentalna osnovna brzina vetra 1.2 5.1 3.2 3.3 BRZINA VETRA I PRITISAK VETRA Osnova za proracun Osnovne vrednosti Srednja brzina vetra 4.5 21 22 5.1 5. 5.5 Koeficijent sile 1.EN 1991-1-4:2005 SADRZAJ PREDGOVOR 5 9 9 10 10 10 10 11 11 11 11 11 11 11 11 1.7 12 2.5 1.6. 6.4 4.6. 1.4 3. E I DEJSTAVA VETRA 16 17 17 17 17 17 17 Priroda Prikaz dejstava vetra Klasifikacija dejstava vetra Karakteristlcne vrednosti Modeli 4.3 DEJSTV A VETRA Opste odredbe Pritisak vetra na povrslne Sile vetra 24 24 24 25 CsCd 6.3 3.3. 3.2 Hrapavost terena 4.

3.3 postupak Koeficijent konstrukcije Procene upotrebljivosti Pobuda oscilovanjem CsCd 27 27 29 29 7.3 Sfere Resetkaste konstrukcije i skele Zastave Efektivna vitkost A i koeficijent uticaja kraja ~ DEJSTVAVETRA NA MOSTOVE 69 70 72 74 75 78 78 80 80 80 83 Opste odredbe Izbor postupka proracuna odgovora Koeficijenti sile 8.2 Koeficijent zaklonjenosti za zidove i ograde 7.4.uproscenametoda 8.1.4.3 Koeficijenti spoljasnjeq pritiska Koeficijenti sile Koeficijenti sile za vertikalne cilindre u linijskoj dispoziciji 45 47 48 50 52 58 58 60 61 62 64 64 59 66 66 68 7.1 Samostalni zidovi i parapeti 7.2.9 7.EN 1991-1-4:2005 6.2 Sile u pravcu x .1 Koeficijenti sile u pravcu x (opsta metoda) 8.2 33 36 38 40 43 7.5 7.12 7.2.4 Jednovodni krovovi 7.4.2 7.1 Pravci vetra i proracunske situacije 8.3.2.3 Table oznaka Koeficijent trenja Konstrukcijski elementi sa pravougaonim presecima Konstrukcijski elementi sa ostrolvlenim presekom Konstrukcijski elementi sa pravilnim poligonalnim presekom Kruzni cilindri 7.2.1 6.5 Dvovodni krovovi 7.2.8 7.1 KOEFICIJENTIPRITISKAI SILE Opste odredbe 7.2.13 8.3 Sile vetra na kolovoznu plocu mostova u pravcu z 8.10 Pritisak na viseslojne zidove iii krovove Krovovi nadstresnlca Samostalni zidovi.9. 7.3.11 7.6 Cetvorovodni krovovi 7.1 Opste odredbe 7.3.4.4 8.7 7.8 Krovovi u vidu svodova i kupola 7.10 7.2 Nesirnetricni i suprotno delujuci pritisci i sile 7.2.3 Ravni krovovi 7.7 Testerasti krovovi 7.2 Uticaji od vetra na stubove 84 85 86 86 86 ANEKSI A (Informativan) U'nCA~1I TERENA 87 3 .4 Sile vetra na kolovoznu konstrukciju mostova u pravcu y Stubovi mostova 8.1. ograde i table oznaka 7.3 Uticaji leda i snega Koeficijenti pritiska za zgrade 7.2. parapeti.1.2.9 Unutrasnji pritisak 30 30 30 31 31 32 32 7.3.3 Detaljni 6.3 7.2 Vertikalni zidovi zgrada pravougaone osnove 7.9.3.9.2 6.2.4.4 7.1 7.1 8. 8.1 Izbor aerodlnarnickoq koeficijenta 7.3.6 7.2 8.

1 Opste odredbe E.3 Klasicno galopiranje medusobno povezanih cilindara Interferentno galopiranje dva iii vise samostalnih cilindara Divergencija i flater E.3 Osnovni parametri za odvajanje vrtloga E.1.1.1.1 A.5 Opste odredbe Osnovna frekvencija Osnovni oblik tona oscllovanla Ekvivalentna masa Logaritamski dekrement prigusenja BIBLIOGRAFIJA 4 .2 Napadna brzina vetra E.4 Odvajanje vrtloga E.5 lIustracije povrslnske hrapavosti svih kategorija Prelazno podrucje izmedu hrapavosti kategorija Numericki proracun koeficijenata topografije Susedne konstrukcije Pomerena visina 1. III.6 Mere protiv oscilacija izazvanih vrtlogom Galopiranje E.2 C. I.1 B.1 Opste odredbe E.5 Sracunavan]e amplitude oscilovanja upravno na vetar E.2.3 Brzina divergencije KARAKTERISTIKE KONSTRlIKCIJA F (Informativan) DINAMICKE F. za procene upotrebljivosti 102 102 103 103 B.2.1.2 Kriterijumi za odvajanje vrtloga E.2 B.1 C.3 F.1 F.4.1 VRTLOGA CsCd ZA RAZLiCITE TIPOVE 105 NESTABILNOSTI 108 108 108 108 108 111 112 120 120 120 121 123 125 125 125 126 126 128 128 128 133 134 134 137 E (Informativan) I AEROELASTICNE E. II.2 F.4.4 A. za procene upotrebljivosti vertikalnih konstrukcjja 2.1.2 E.EN 1991-1-4:2005 A.3 E.4 D (Informativan) VREDNOSTI KOEFICIJENTA KONSTRUKCIJA ODVAJANJE E.2 Kriterijumii za plocaste konstrukcije E.4 Dejstvo odvajanja vrtloga E. IV 87 88 89 94 95 B (Informativan) POSTUPAK CsCd KONSTRUKCIJE 96 Turbulencija vetra Koeficijent konstrukcije Broj opterecenja za dlnarnlcki odgovor Eksploataciono pomeranje i ubrzanja.4.4 F.2 A.3 A. ZA ODREDIVANJE KOEFICklENTA KONSTRUKCIJE 102 Turbulencija vetra Koeficijent konstrukcije Broj opterecenja za dlnarnlckl odgovor Eksploataciono pomeranje i ubrzanja.4 96 97 99 99 C (Informativan) POSTUPAK CsCd C.1 Opste odredbe E.1.3 B.3 C. ZA ODREDIVANJE KOEFICklENTA terena 0.2.

koji je doveo do prve generacjje Evropskih propisa. Danska. generalno. Os nove proracuna konstrukcija (Basis of Structural Design) Dejstva na konstrukcije (Actions on structures) Proraeun betonskih konstrukcija (Design of concrete structures) Proraeun celicnih konstrukcija (Design of steel structures) Proracun spregnutih konstrukcija od celika i betona (Design of composite steel and concrete structures) 1 Sporazum izmedu Komisije Evropske zajednice i Evropskog Komiteta za standardizaciju GEN. koji se. godine. koji se odnosi na rad na Evrokodovima za proracun zgrada i drugih gradevinskih objekata (BG/GEN/03/89). Program Evrokodova za konstrukcije sastoje od veceq broja Delova: EN 1990 EN 1991 EN 1992 EN 1993 EN 1994 Evrokod: Evrokod 1: Evrokod 2: Evrokod 3: Evrokod 4: obuhvata sledece standarde. Irska. Slovacka. iii njegovim odobravanjem. Svedska i Ujedinjeno Kraljevstvo. u prvoj fazi. Italija.EN 1991-1-4:2005 PREDGOVOR Ovaj dokument. baziran na clanu 95 Ugovora. rukovodila je razvojem programa Evrokodova. organizacije za nacionalne standarde sledecih zemalja obavezne su da uvedu ovaj Evropski standard: Austrija. Finska. U toku petnaest godina. Letonija. ISTORIJAT PROGRAMA EVROKODOVA Godine 1975. pripremio je Tehnickt komitet CENITC 250 "Evrokodovi za konstrukcije". Island. sluzlla kao alternativa vazecirn nacionalnim pravilirna u driavama clanlcama. a na kraju. u toku 1980-tih godina. Francuska. kroz niz mandata. Nemacka. kako bi im se obezbedio buduci status Evropskih standarda (European Standard) EN. U okviru tog akcionog programa. Komisija Evropske zajednice. u kojem su bili predstavnici drzava clanica. koje se odnose na Evropske standarde (na primer. Prema internim propisima CEN/CENELEC. odlucile su. a protivrecni nacionalni standardi treba da budu stavljeni van snage najkasnije do marta 2010. Estonjja. Komisija je pokrenula inicijativu za donosen]e zbirke harmonizovanih tehnickih pravila za proracun gradevinskih objekata. Grcka. na osnovu sporazuma 1 izmedu Komisije i CEN. odlucila se za akcioni program u oblasti konstrukcija. Kipar. Godine 1989. Cilj programa bila je eliminacija tehnickih smetnji za trgovinu i harmonizacija tehnickih specifikacjja. inicirane tezniom za uspostavljanje unutrasnjeq trzista). 92/50/EEC i 89/440/EEC 0 javnim radovima i uslugama. 5 . bilo publikovanjem identicnoq teksta. EN 1991-1-4:2005. da prenesu pripremu i publikovanje Evrokodova u nadleznost CEN. Komisija. najkasnije do oktobra 2005. litvanija. Ovaj Evrokod zamenjuje ENV 1991-2-4:1995.. Norveska. ciji sekretarijat se nalazi u BSI. Luksemburg. Malta. kao i ekvivalentne Direktive EFTA. ustvari. Madarska. koja bi. Ceska Republika. Ovaj Evropski standard treba da dobije status nacionalnog standarda. Spanija. uz pornoc Upravnog odbora. godine. Svajcarska. Siovenija. Poljska. Belgija. CENITC 250 je odgovoran za sve Evrokodove za konstrukcije. bi ih zamenila. Ovo je. Direktiva Saveta 89/106/EEC 0 gradevinskim proizvodima CPD i Direktive Saveta 93/37/EEC. Portugalija. Komisija i drzave clanice Evropske unije EU i Evropskog udruzenja za slobodnu trgovinu (European Free Trade Association) EFTA. povezalo Evrokodove sa odredbama svih Direktiva Saveta i/ili Odluka Komisija. Holandija.

imaju slienu ulogu u oblasti ER 1 i u delu ER 2. Neuobicejenl nacini gradenja. kao i sa Osnovnim zahtevom broj 2 . ustvari. kao i ukazivanja na klase iii nivoe za svaki zahtev. posebno sa Osnovnim zahtevom broj 1 . direktno su povezani sa Interpretativnim dokurnentirna" na koje se poziva clan 12 CPD. kada je to neophodno. koje se odnose na utvrdivanje siqurnostl. Evrokodovi. tehnlcka pravila za proracun objekata itd. 2 Prema clanu 3. da budu dati u interpretativnim dokumentima. mad a su oni razlicite prirode od Harmonizovanih standarda proizvoda". iii proracunskih uslova. koji proizilaze iz rada na Evrokodovima. Standardima Evrokodova odredena su opsta pravila za proracun konstrukcija. preko harmonizacije terminologije i tehnickfh osnova. interpretativna dokumenta moraju da: a) daju konkretan oblik sustinsklrn zahtevima. tehnicki aspekti. kao osnova za sastavljanje ugovora za gradevinske radove i odqovarajuce inzenjerske usluge. STATUS I OBLAST PRIMENE EVROKODOVA DrZave clan ice EU i EFTA saglasne su da se Evrokodovi koriste kao referentna dokumenta za sledece svrhe: kao sredstva za dokazivanje saglasnosti zgrada i drugih gradevinskih objekata sa osnovnim zahtevima Direktive Saveta 89/106/EEC. nisu posebno obuhvaceni i projektant.EN 1991-1-4:2005 EN EN EN EN 1995 1996 1997 1998 Evrokod Evrokod Evrokod Evrokod 5: 6: 7: 8: EN 1999 Evrokod 9: Proracun drvenih konstrukcija (Design of timber structures) Proracun zidanih konstrukcija (Design of masonry structures) Geotehnicki proracun (Geotechnical design) Proracun salzmlcki otpornih konstrukcija (Design of structures for earthquake resistance) Proracun konstrukcija od aluminijuma (Design of aluminium structures) Standardima Evrokodova potvrduje se odgovornost organizacija za standardizaciju u svakoj drZavi clanici i obezbeduje njihovo pravo da. odrede vrednosti. 3 6 . metode proracuna i dokaza. c) sluze kao referentna dokumenta za uspostavljanje harmonizovanih standarda i uputstava za Evropske tehnicke ateste. za svakodnevnu upotrebu u proracunu konstrukcija u celini i njenih sastavnih proizvoda. na nacionalnom nivou. kako bi se postigla puna kompatibilnost tih tehnickih specifikacija sa Evrokodovima. kako tradicionalne.3 CPO. b) ukazu na metode korelacije tih klasa iii nivoa zahteva sa tehnickirn specifikacijama. treba da budu adekvatno razmatrani na Tehnickirn komitetima CEN i/ili Radnim grupama EOTA. u takvim slucajevirna. u konkretnom obliku. tako i inovacione prirode. sustinski zahtevi (Essential Requirements) ERs moraju. na primer.ENs i ETAs. treba da zahteva dopunska ekspertska razmatranja. - Evrokodovi.Sigurnost u slucaiu pozara (Safety in case of fire). Prema clanu 12 CPO. kao okvir za izradu harmonizovanih tehnickih specifikacija za gradevinske proizvode . da bi se ostvarile neophodne veze izmedu sustlnskih zahteva i mandata za izradu hannonizovanih ENs i ETAGs/ETAs. ako te vrednosti i ubuduce budu varirale od drzave do drzave. koje rade na standardima proizvoda. Zbog toga. u meri u kojoj se odnose na same gradevinske objekte.Mehanicka nosivost i stabilnost (Mechanical resistance and stability).

Nacionalni izbor u EN 1991-1-4 dopusten je u odredbama: 4 1.4. komplementarnim informacijama. mora da bude jasno naznaceno.2 u ID 1.5 (2) 4. predvideno je da EN 1991-1-4 bude koriscen zajedno sa EN 1990.2 7 . Pored toga. Nacionalni aneks moze da sadrzi samo informacije 0 onim parametrima. koji su nacionalno odredeni parametri uzeti u obzir. Zbog toga. a da mu bude dodat Nacionalni aneks. je predviden za investitore. kako ga je publikovao CEN. na primer. EN 1991-1-4 organe. podaci za zemlju (geografski. karte vetra.1 (1) i 5. koji se primenjuju u proracunu zgrada i drugih gradevinskih objekata. izvodace i jayne administrativne Za proracun konstrukcija.1.3. Nacionalni standard kojim se uvodi EN 1991-1-4. koje VEZE IZME£>U EVROKODOVA ENs I HARMONIZOVANIH SPECIFIKACIJA ETAs ZA PROIZVODE TEHNICKIH Postoji potreba za uskladenoscu izmedu harmonizovanih tehnickih specifikacija za gradevinske proizvode i tehnickih pravila za gradevinske objekte". Napomena 1 1.). treba da ima Nacionalni aneks koji sadrzi sve nacionalno odredene parametre. a odnose se na Evrokodove. ito: vrednosti vrednosti speciflcni postupak i/ili klase. koje ukazuju gde bi nacionalni izbor trebalo da bude lzvrsen. vrednosti i uputstva za klase. koji se primenjuju za proracun zgrada i drugih gradevinskih objekata u toj zemlji. drugim delovima EN 1991 i EN 1992 do EN 1999. klimatski itd. NACIONALNI ANEKS ZA EN 1991-1-4 U ovom standardu prikazani su alternativni postupci. koji se primenjuje kada su u Evrokodu dati alternativni postupci.3 i odredbu 12 u CPD.1 (11). On rnoze da sadrZi i: odluke 0 primeni informativnih aneksa.2. u svim informacijama koje prate CE markiranje konstrukcijskih proizvoda. projektante. to su takozvani nacionalno odredeni parametri. sa napomenama. koji su u Evrokodu ostavljeni otvoreni za nacionalni izbor. kada su u Evrokodu date alternative. gradenih u odqovarajuco] zemlji.4. kojem mogu da prethode nacionalna naslovna strana i Nacionalni predgovor.3.EN 1991-1-4:2005 NACIONALNI STANDARDI KOJIMA SE UVODE EVROKODOVI Nacionalni standardi kojima se uvode Evrokodovi. Videti odredbu 3. referentna dokumenta 0 nekontradiktornim pomazu korisniku da primeni Evrokod. kao i clanove 4. koje se primenjuju kada je u Evrokodu data samo oznaka. DOPUNSKE INFORMACIJE SPECIFICNE ZA EN 1991-1-4 U EN 1991-1-4 prikazana su uputstva za proracun konstrukci]e zgrada i drugih gradevinskih objekata na dejstvo vetra. ce sadrzati kompletan tekst Evrokoda (ukljucujuci sve anekse).

11(1).4.1. Napomene 1 i 2 E.10 (3).1.6 (1).2 (1) 4. Napomena 2 4.3 (1) E.4 (1) 4. Napomena 1 8.1 (1).5.3 4.3 (2) .1.Napomena1 7.2 (1).5.13 (1) 7.1 (2) 8.2 (1)P.1 (4) 8.1.2.3 (2) 8 .3.5.2.1.1 (1).3 (2) 7.2 (2) 7.2.2 (2).2.4 (1). Napomena 1 E.4.1 (1).10 (1).9 (2) 7. Napomena 1 7.8 (1) 7.S.1 (1) 6.2 (1) 7.3(1) 7.5 (1).3.3 (6) i5 - E.2 (2)P.3 (1) 4.3. Napomene 1 i 2 A. Napomena 1 E.3.7(1).2 (1).3.1 (1).1 (3) E. Napomene 1 i 2 5.3.2.1.1.3.2 (2) 4.S.2 (1) E.3.1 (1) 7.Napomena2 7.2. Napomena 2 7.3. Napomena 1 7. Napomene 1 i 2 8.5 (1) 4.2 (1) 8. Napomena 2 4.3 (1) 8.3.13 (2) 8.2. Napomene 1.2. Napomena 1 7.1.4 (1) 8.4.1 (1). Napomena 3 6.3 (5) 6.6 (1).EN 1991-1-4:2005 4.3.5.1 (5) 8.1. Napomena 1 8.8 (1) 7.3 (1). Napomene 1 i 2 7.3 (4) E. Napomene 1 i 2 4.2 (1) 7.3.3.

tornada. sigurnosne i zvucne barijere. iii vrtlozenja (funnelling).EN 1991-1-4:2005 GLAVA 1 OPSTE ODREDBE 1. To ukljucuje konstrukciju u celini. (2) Ovaj Deo moze da bude primenjen za: zgrade i druge gradevinske objekte visine do 200 m . Oni treba da budu odredeni u Nacionalnom aneksu i aneksu A. vibracjjama kolovozne ploce mostova usled poprecnih turbulencija vetra. (4) Izvesni aspekti. Ako Nacionalni aneks ne pruza potrebne informacije. elemente obloge i njihove elemente za prlcvrscivan]e. uticaj pejsaza (landscape) i uticaj susednih konstrukcija. promenu hrapavosti (roughness). iii.videti i (11). snazne arktlcke termicke inverzije povrslne. na primer. (3) Ovaj Deo je pogodan za predvidanje karakterlsticnih dejstava vetra na konstrukcije oslonjene na zemlji (land-based). (10) Ovaj Deo ne daje uputstva 0 lokalnim terrnickim uticajima na karakterlstlcnl vetar. pod uslovom da ispunjavaju kriterijum za dinarnicki odgovor (dynamic response) . na primer kod visokih zgrada sa sredisnjim jezgrom. ukljucujuci pomerenu vrsmu. na primer. preko nacionalnog izbora. prema napomenama. koji su potrebni za odredivanje dejstava vetra na konstrukciju. mostovima sa kosim kablovima. (5) U aneksu A su date ilustracije kategorija terena i odredena pravila za uticaje topografije terena (orography). zavise od lokacije i od raspolozivostl i kvaliteta rneteoroloskih podataka. njihove komponente i dodatke (appendages). vrste terena itd. (11) Ovaj Deo ne daje uputstva 0 sledeCim aspektima: dejstvima vetra na resefkaste tornjeve sa neparalelnim pojasevima. vibracijama kod kojih je pored osnovnog (prvog) potrebno razmatrati i vise to nove oscilovanja. dejstvima vetra na jarbole i dirnnjake sa zategama.2. delove konstrukcije iii elemente povezane sa konstrukcijom. torzionim oscilacijama.videti (11) i 8. koja treba da budu koriscena u proracunu konstrukcija zgrada i drugih gradevinskih objekata. ciji rasp on nije veci od 200 m. pak. 9 .1 PODRUCJE PRIMENE (1) U EN 1991-1-4 prikazana su uputstva za odredivanje dejstava prirodnog vetra. za svaku od razmatranih opterecenih povrsina. komponente. preporucene vrednosti (default values) i metode su date u osnovnom tekstu. 0 (8) U aneksu E su prikazana pravila za odgovore usled vrtloga (vorlex) i neka uputstva drLlgim aeroelasticnim uticajima. (7) U aneksu D su dati koeficijenti CsCd postupci za sracunavanje koeficijenta za razlicite tipove konstrukcija. (9) U aneksu F su date dinamieke karakteristike konstrukcija sa linearnim ponasanlern. kako je to naznaceno u tekstu. mostove. (6) U aneksima B i C su prikazani alternativni konstrukcije (structural factor) CsCd.

3. aneksu rnoze da postoji uputstvo 0 tim aspektima. 1. ne treba da budu konsceni. 1. kao i resetkaste tornjeve sa Napomena 2: Za dejstva vetra na jarbole i dimnjake neparalelnim pojasevima. Napomena 3: Za dejstva vetra na stubove za rasvetu (lighting columns). date u EN 1990. Napomena: U Nacionalnom ispitivanja i merenja. podstaknuti su da ispitaju rnoqucnost primene najnovijeg izdanja normativnih dokumenata navedenih ispod. uz koriscenje odqovaralucih modela konstrukcije i prirodnog vetra. videti EN 40. E REZULTATA ISPITIVANJA I I MERENJA (1) Kao dopuna proracunima. primena se odnosi na poslednje izdanje normativnog dokumenta. EN 1990 EN 1991-1-3 EN 1991-1-6 EN 1991-2· EN 1993-3-1 Evrokod: Os nove proracuna konstrukcija (Basis of structural design) Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije (Actions on structures): Deo 1-3: Opterecenja od snega (Snow loads) Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije: Deo 1-6: Dejstva za vreme izvodenja (Actions during execution) Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije: Deo 2: Saobracajna opterecenja na mostovima (Traffic loads on bridges) Evrokod 3: Dejstva na konstrukcije: Deo 3-1: Jarboli i tornjevi (Masts and towers) 1. data u EN 1990.5 PRORACUN UZ KORISCEN. za dobijanje informacija 0 opterecenju i odgovoru konstrukcije. 1. 1. koje preko referentnih dokumenata u ovom tekstu.4. Za referentna dokumenta. konstituisu odredbe ovog Evropskog standarda. koja su prestala da vaze. mogu da se dobiju na osnovu podataka sa odgovarajuceg modela u prirodnoj vellcini (full scale). ako ta informacija nije sa zategama. na osnovu ovog Evropskog standarda.EN 1991-1-4:2005 Napomena 1: U Nacionalnom kontradiktorna.2 NORMATIVNA REFERENTNA DOKUMENTA Sledeca normativna dokumenta sadrze odredbe. (2) Informacije 0 optereceniu i odgovoru konstrukcije. videti EN 1993-3-1. aneksu mogu da budu data uputstva za proracun uz korisceu]e rezultata 10 . mogu se koristiti rezultati ispitivanja vetra u aerotunelu (wind tunnel tests) i dokazane i/ili tacno vrednovane nurnericke metode.3 (1) P PRETPOSTAVKE Moraju da budu primenjene opste pretpostavke. aneks A. organi za usaqlasavan]a (parties to agreements). Medutim. 1.. kao i parametri terena. naknadni amandmani iii revizije neke od tih publikacija.4 (1)P RAZLiKA IZMEDU PRINCIPA I PRAVILA ZA PRIMENU Moraju da budu primenjena pravila. Za vazeca referentna dokumenta.

1. 11 . ISO 3898 i ISO 8930.2 OSNOVNA BRZINA VETRA (Basic wind velocity) pravac Fundamentalna osnovna brzina vetra.5 KOEFICIJENT SILE (Force coefficient) element iii Koeficijenti sile predstavljaju globalni uticaj vetra na konstrukciju.6. 1. sa godisnjom verovatno6om da bude prekoracena od 0.6. konstrukcijski sastavni deo.6. ako nije posebno iskljuceno. tj.6. koeficijenti unutrasnieq pritiska predstavljaju uticaj vetra na unutrasn]e povrsine zgrada. osnovna lista definicija odredena je u EN 1990. kao celine. modifikovana kako bi se uzeli u obzir razmatranog vetra. koja uzima u obzir uticaje nadmorske visine (ako se zahteva).7 KOEFICIJENT REZONANTNOG ODGOVORA (Resonance response factor) Koeficijent rezonantnog odgovora uzima u obzir turbulenciju u rezonanciji sa oblikom tona oscilovanja (vibration mode).. kao i ovde navedene. treba da budu primenjene definicije date u ISO 2394. Koeficijenti neto pritiska predstavljaju rezultujuci uticaj vetra na konstrukciju. element iii sastavni dec po jedinici povrsine. na visini od 10 m iznad ravnicarskoq otvorenog zemljanog terena.3 SREDNJA BRZINA VETRA (Mean wind velocity) kako bi se uzeo u obzir uticaj hrapavosti i topografjje Osnovna brzina vetra.02.6.6. nezavisna od pravca vetra. Lokalni koeficijenti predstavljaju koeficjjente pritiska za opterecene povrsine od 1 m2 iii manje. globalni koeficijenti predstavljaju koeficijente pritiska za opterecene povrsine vece od 10 m2. konstrukcijski 1.6 DEFINICIJE Za potrebe ovog Evropskog standarda. za potrebe ovog Evropskog standarda. ukljucujuci trenje.6 KOEFICIJENT IZVORNOG ODGOVORA (Background response factor) nedostatak (lack) pune uzajamne veze Koeficijent izvornog odgovora uzima u obzir (correlation) pritiska i povrsine konstrukcije. 1. kao i sezonsko delovanie (ako se zahteva).4 KOEFICIJENT PRITISKA (Pressure coefficient) Koeficijenti spoljasnjeq pritiska predstavljaju uticaj vetra na spoliasnje povrsine zgrada. za proracun malih elemenata i elemenata za pricvrscivanje. Dodatno. 1. 1. modifikovana terena.6. 1.EN 1991-1-4:2005 1. Koeficijenti spoljasnjeq pritiska dele se na globalne (overall) i lokalne (local) koeficijente.5. 1.1 FUNDAMENTALNA OSNOVNA BRZINA VETRA (Fundamental basic wind velocity) Desetominutna srednja brzina vetra.

EN 1991-1-4:2005 1.7
(1)

OZNAKE
Za potrebe ovog Evropskog standarda, treba da budu primenjene sledece oznake.
Napomena: Primenjeno oznacavan]e zasniva se na ISO 3898:1999. U ovom Delu simbol tacke u izrazima predstavlja oznaku za rnnozen]e. Ovo oznacavanje je primenjeno da bi se izbegla konfuzija sa funkcionalnim izrazima.

(2) Osnovna lista oznacavan]a odredena je u EN 1990 1.6, a navedena oznacavanja specificna su za EN 1991-1-4.

dopunska

VELIKA SLOVA LATINICE A Afr Aref 82 C E Ffr Fj
povrsina (area) povrsina izlozena brisucem delovanju vetra (area swept by the wind) referentna povrsina (reference area) izvorni deo odgovora (background response part) koeficijent opterecenja od vetra za mostove (wind load factor for bridges) Young-ov modul (Young's modulus) rezultujuca sila trenja (resultant friction force) sila pobude vrtloga u tacki j konstrukcije (vortex exciting force at point j of the structure) rezultujuca sila vetra (resultant wind force) visina topografske prepreke (height of a topographic feature) intenzitet turbulencije (turbulence intensity) koeficijent oblika tona oscilacije; parametar oblika (mode shape factor; shape parameter) koeficijent interferencije za odvajanje vrtloga (interference factor for vortex shedding) koeficijent redukcije za parapete (reduction factor for parapets) koeficijent duzine korelacije (correlation length factor) bezdimenzionalni koeficijent (non dimensional coefficient) raspon kolovozne konstrukcije mosta: mera turbulentne duzine (length of the span of a bridge deck; turbulent length scale) stvarna duzina zavetrenog nagiba (actual length of a downwind slope) efektivna duzina navetrenog nagiba (effective length of an upwind slope) duzina korelacije (correlation length) stvarna duzina navetrenog nagiba (actual length of an upwind slope) bro] ciklusa opterecen]a usled odvajanja vrtloga (number of cycles caused by vortex shedding) bro] opterecenja za udarni odgovor (number of loads for gust response) rezonantni deo odgovora (resonant response part) Rejnoldsov broj (Reynolds number) aerodinamicki pristup (aerodynamic admittance) dejstvo vetra (wind action) Skratonov broj (Scruton number) bezdimenzionalna funkcija gustine spektralne energije (non dimensional power spectral density function) Strouhalov broj (Strouhal number) tezina konstrukcijskih delova, koji doprinose krutosti dimnjaka (weight of the structural parts contributing to the stiffness of a chimney) ukupna tezina dimnjaka (total weight of a chimney)

Fw
H

Iv
K

12

EN 1991-1-4:2005
MALA SLOVA LATINICE
koeficijent nestabilnosti usled galopiranja (factor of galloping instability) kombinovani parametar stabilnosti za interferentno galopiranje (combined stability parameter for interference galloping) sirina konstrukcije (duzina fasade upravne na pravac vetra, ako nije druqaci]e odredeno) (width of the structure - the length of the surface perpendicular to the wind direction if not otherwise specified) koeficijent nadmorske visine (altitude factor) dinamicki koeficijent (dynamic factor) koeficijent pravca (directional factor) koeficijent izlozenosti (exposure factor) koeficijent sile (force coefficient) koeficijent sile za konstrukcije iii konstrukcijske elemente bez strujanja vetra na slobodnom kraju (force coefficient of structures or structural elements without free-end flow) koeficijent sile uzgona (lift force coefficient) koeficijent trenja (friction coefficient) koeficijent aerodinarnlcke pobude (aerodynamic exciting coefficient) koeficijent momenta (moment coefficient) koeficijent pritiska (pressure coefficient) koeficijent verovatnoce (probability factor) koeficijent hrapavosti (roughness factor) koeficijent topografjje (orography factor) koeficijent dimenzije (size factor) koeficijent sezonskog delovanja (seasonal factor) dubina konstrukcije (duzina povrsine paralelne pravcu vetra, ako njje druqaci]e odredeno) (depth of the structure - the length of the surface parallel to the wind direction if not otherwise specified) ekscentricitet sile, iii rastojanje od ivice (eccentricity of a force or edge distance) bezdimenzionalna frekvencija (non dimensional frequency) vis ina konstrukcije (height of the structure) visina smetnje (obstruction height) pomerena visina (displacement height) ekvivalentna hrapavost (equivalent roughness) udarni koeficijent (peak factor) koeficijent terena (terrain factor) torziona krutost (torsional stiffness) duzina horizontalne konstrukcije (length of a horizontal structure) masa po jedinici duzine (mass per unit length) ekvivalentna masa po jedinici duzlne (equivalent mass per unit length) sopstvena frekvencija oscilovanja konstrukcije, oblika tona ; (natural frequency of the structure of the mode i) osnovna frekvencija oscilovanja u pravcu vetra (fundamental frequency of along wind vibration) osnovna frekvencija oscilovanja poprecno na pravac vetra (fundamental frequency of cross-wind vibration) frekvencija ovalne oscilacije (ovalling frequency) godisnja verovatnoca prekoracenja (annual probability of exceedence) referentni srednji (osnovni) pritisak vetra (reference mean (basic) velocity pressure) pritisak od udarne brzine vetra (peak velocity pressure)

b

Calt
Cd Cdir

Ce(Z)
Cf Cf,o

Cf,l
Cfr

Clat
CM

Cp
Cprob

Cr
Co

Cs
Cseason

d e h

fL
have

hdis k

kp

e

kr ke

m m1 ni

13

EN 1991-1-4:2005
r
precnik (radius) koeficijent; koordinata (factor; coordinate) osrednjeno vreme referentne brzine vetra, debljina ploce (averaging time of the reference wind speed, plate thickness) napadna brzina vetra za galopiranje (onset wind velocity for galloping) kriticna brzina vetra za interferentno galopiranje (critical wind velocity for interference galloping) krltlcna brzina vetra za odvajap]e vrtloga (critical wind velocity of vortex shedding) divergentna brzina vetra (divergence wind velocity) srednja brzina vetra (mean wind velocity) fundamentalna vrednost osnovne brzine vetra (fundamental value of the basic wind velocity) osnovna brzina vetra (basic wind velocity) pritisak vetra (wind pressure) horizontal no rastojanje lokacije od vrha grebena (horizontal distance of the site from the top of a crest) horizontalni pravac, upravan na raspon (horizontal direction, perpendicular to the span) horizontalni pravac duz raspona (horizontal direction along the span) maksimalna amplituda upravno na pravac vetra, pri kriticno] brzini vetra (maximum cross-wind amplitude at critical wind speed) visina iznad tla (height above ground) prosecna visina (average height) vertikalni pravac (vertical direction) duzina hrapavosti (roughness length) referentna visina spoljasnjeo dejstva vetra; unutrasnji pritisak (reference height for external wind action, internal pressure) rastojanje od tla do razmatrane komponente (distance from the ground to the considered component) maksimalna visina (maximum height) minimalna visina (minimum height) referentna visina za odredivanje koeficijenta konstrukcije (reference height for determining the structural factor)

s
t
VCG
VCIG Vcrit Vdiv

Vm
Vb,O

x-pravac y-pravac
Ymax
Z

Zave

z-pravac
Zo Ze, Zg Zmax Zmin Zs

z,

VELIKA GRCKA SLOVA

tP tP1,x

navetreni nagib (upwind slope) osnovni oblik tona oscilovanja konstrukcije u pravcu vetra (fundamental alongwind modal shape)

MALA GRCKA SLOVA
aG
alG

o
oa
Od

parametar nestabilnosti galopiranja (gal/oping instability parameter) kombinovani parametar stabilnosti interferentnog galopiranja (combined stability parameter of interference galloping) logaritamski dekrement priqusenja (logarithmic decrement of damping) logaritamski dekrement aerodlnarnickoq priqusenja (aerodynamic logarithmic decrement of damping) logaritamski dekrement priqusenla, usled specijalnih uredaja (logarithmic decrement of damping due to special devices)

14

mode number) tekuci broj inkrementalne povrslne iii tacke konstrukcije (current number of incremental area or point of a structure) srednji (mean) udarni.EN 1991-1-4:2005 Os e &0 &1 TJ rp A p v () p CTv CTa.a. V').izlozenost(external.. V's ( INDEKSI crit logaritamski dekrement priqusenja konstrukcjje (structural logarithmic decrement of damping) koeficijent (coefficient) koeficijet sirine opsega (bandwidth factor) koeficijent frekvencije (frequency factor) promenljiva (variable) koeficijent ispunjenosti. Poisson ratio. broj tona oscilovanja (internal. blokada nadstresnice (solidity ratio. parapet) referentan (reference) brzina vetra (wind velocity) u pravcu vetra (alongwind direction) upravno na pravac vetra (cross-wind direction) vertikalni pravac (vertical direction) m p ref v x y z 15 . parapet (peak. wind direction) gustina vazduha (air density) standardna devijacija turbulencije (standard deviation of the turbulence) standardna devijacija ubrzanja u pravcu vetra (standard deviation of alongwind acceleration) koeficijent redukcije za testeraste nadstresnlce (reduction factor for multibay canopies) koeficijent redukcije koeficijenta sHe za kvadratne preseke sa zaobljenim uglovima (reduction factor of force coefficient for square sections with rounded corners) koeficijent redukcije koeficijenta sile za konstrukcjjske elemente sa uticajima kraja (reduction factor of force coefficient for structural elements with end-effects) koeficijent uticaja kraja za kruzne cilindre (end-effect factor for circular cylinders) koeficijent zaklonjenosti za zidove i ograde (shelter factor for walls and fences) eksponent oblika tona oscilovanja (exponent of mode shape) kritlcan (critical) e fr spoljasnii. kinematic viscosity) ugao torzije. propustljivost sloja (opening ratio. permeability of a skin) ucestalost prekoracenia: Poisson-ov koeficijent. kinernaticka viskoznost (up-crossing frequency.. blockage of canopy) vitkost (slenderness ratio) koeficijent otvora. pravac vetra (torsional angle. exposure) trenje (friction) unutrasnil.x V'mc V'r V').

2. (3) U saglasnosti sa EN 1990.2 (3)P. itd. 3. (2) U saglasnosti sa EN 1990.2 (3)P.). 3. Napomena: Broj ciklusa opterecenja (load cycles) rnoze da bude uzet iz Aneksa B. saobracajno opterecenje iii led). (4) Kada se u proracunu pretpostavlja da su prozori i vrata zatvoreni u toku olujnog dejstva.EN 1991-1-4:2005 GLAVA 2 PRORACUNSKE SITUACIJE (1) P Relevantna dejstva vetra moraju da budu odredena za svaku proracunsku situaciju. promene na konstrukciji u toku faza izvodenja. koje mogu da promene uticaje usled vetra. treba da se tretiraju kao incidentna proracunska situacija. treba da budu uzeta u obzir. treba da budu uzete u obzir. 3. (kao 5tO su razliclte faze oblika konstrukcije. kada su oni otvoreni. utvrdenu u saglasnosti sa EN 1990. C i E. EN 1991-2 i ISO FDIS 12494. dlnamicke karakteristike. Napomena: Videti i EN 1990. 16 . (5) Zamor usled uticaja od dejstava vetra treba da se razmatra kod konstrukcija koje su na njega osetljive. koja modifikuju uticaje usled vetra. tada uticaji.2 (2) (P). druga dejstva (kao 5tO su sneg. 3. Napomena: Videti i EN 1991-1-6. Napomena: Videti i EN 1991-1-3.

. dimnjaci (chimneys) i mostovi. U saglasnosti sa EN 1990 4. (2) Aeroelasticni odgovor treba da bude razmatran za savitljive konstrukcije. kao i sile i koeficiienata pritiska i koeficjjenta konstrukCije c. oblika i dinarnickih svojstava konstrukcije. videti EN 1990. Napomena: Svi koeficijenti iii modeli za odredivanje dejstava vetra iz osnovnih vrednosti. a zbog poroznosti spollasnje povrsine. 17 . Pritisci deluju na delove povrsine u vidu sila upravnih na povrsinu konstrukcije.2 (7)P. ona mogu da deluju i direktno. Ovaj Deo obuhvata dinarnicki odgovor usled turbulencije u pravcu vetra u rezonanciji sa oscilacijama osnovnog oblika tona oscilovanja savijanjem (flexural mode shape) u pravcu vetra. 3. hrapavosti i topografije terena. koja su sracunata prema EN 1991-1-4. Velicina qp zavisi od vetrovitosti podneblja (wind climate).1 PRIRODA (1) Dejstva vetra f1uktuiraju u toku vremena i deluju direktno kao pritisak na spoljaso]e povrslne zatvorenih konstrukcija.1. sto je ekvivalentno srednjem povratnom periodu od 50 godina.2 PRIKAZ DEJSTAVA VETRA skupa pritisaka iii sila.3 KLASIFIKACIJA DEJSTAVA VETRA kao (1) Ukoliko nije druqaci]e odredeno.c.02. koje imaju godisnje verovatnoce prekoracen]a od 0. mogu da budu znacajne sile trenja (friction forces) koje deluju tangencijalno na povrsinu.4 KARAKTERISTICNE VREDNOSTI (1) Dejstva vetra. Velicina qp jednaka je zbiru srednjeg pritiska i doprinosa kratkotrajnih f1uktuacija pritiska. osnovne vrednosti predstavljaju karakteristicne vrednosti. kao sto su kablovi.2).1. 4. kada su velike povrsine konstrukcija izlozene brlsucern delovanju vetra. iii pojedinih komponenata obloge. 3. 4. sa konstantnim predznakom. Odgovor konstrukcija treba da bude proracunat saglasno glavi 5.1. jarboli (masts). 3. 3. ciji je uticaj (1) Dejstvo vetra prikazuje se preko uproscenoq ekvivalentan ekstremnim uticajima turbulentnog vetra. One se odredulu iz osnovnih vrednosti brzine vetra iii pritiska vetra.EN 1991-1-4:2005 GLAVA 3 MODELIRANJE DEJSTAVA VETRA 3. iz udarnog pritiska vetra qp na referentnoj visini u neporernecenorn polju vetra (unidisturbed wind field). odgovor konstrukcije) zavisi od dimenzija. Na unutrasnje povrsine otvorenih konstrukcija.5 MODEll (1) Uticaj vetra na konstrukciju (tj. Pored toga. dejstva vetra treba da budu klasifikovana promenljiva nepokretna dejstva. (videti glavu 6). i indirektno na unutrasnje povrslne. predstavljaju karakteristicne vrednosti (videti EN 1990.1. Napomena: Uprosceno uputstvo 0 aeroelasticnorn odgovoru dato je u aneksu E. biraju se tako da verovatnoca sracunatih dejstava vetra ne prekoraci verovatnocu ovih osnovnih vrednosti. kao i referentne visine.

u Nacionalnom aneksu rnoze da bude dat postupak kojim se ona uzima u obzir. Napomena 1: Ovaj teren odgovara kategoriji terena II u tabeli 4. definisana kao funkcija pravca vetra i doba godine. koja ima verovatnocu pojave p za godisnje prekoraeenie. moze da bude uzeta iz Nacionalnog aneksa. koja zavisi od vetrovitosti podrucja. mogu direktno da se odrede srednja brzina vetra Vm.O. merena na 10m iznad nivoa tla na otvorenom zemljanom terenu. Napomena: U Nacionalnom aneksu mogu da budu date nacionalne klimatske informacije (national climatic information). Napomena 2: Fundamentalna vrednost osnovne brzine vetra aneksu. videti napomenu 3. kako je to opisano u 4.0.O je karakteristlcna desetominutna srednja brzina vetra.9S)) (4. Fluktuirajuca komponenta vetra prikazuje se preko intenziteta turbulencije. Preporucena vrednost je 1. i promene vetra po visini koja se odreduje na osnovu hrapavosti i topografije terena.2 OSNOVNE VREDNOSTI (1) P Fundamentalna vrednost osnovne brzine vetra Vb.1): (4. definisanog u 4. Napomena 1: Kada uticaj nadmorske visine na osnovnu brzinu vetra Vb nije ukljucen u navedenu fundamentalnu vrednost Vb.O moze da bude data u Nacionalnom (2) P Osnovna brzina vetra mora da bude sracunata iz izraza (4. odreduje se rnnozenlern osnovne brzine vetra Vb iz 4.Kln( -In(0.5. Udarni pritisak vetra se odreduje u 4. sa niskom vegetacijom. videti (1)P koeficijent pravca.2) 18 . Napomena 3: Vrednost koeficijenta sezonskog delovanja aneksu. rnoze da bude data u Nacionalnom Napomena 4: Desetominutna srednja brzina vetra.2 (2)P koeficijentom verovatnoce (probability factor) Cprob. Napomena 2: Vrednost koeficijenta pravca Cdir.O Cdir Cseason osnovna brzina vetra. Videti i EN 1991-1-6.1 OSNOVA ZA PRORACUN (1) Brzina vetra i pritisak vetra (velocity pressure). kako je to opisano u 4. sastoje se iz srednje i fluktulrajuce komponente. na osnovu kojih. Vb.4. c _[1-Kln(-In(1-p))]" prob - 1. 4.0. Cseason. nezavisna od pravca vetra i doba godine. na 10m iznad tla terena kategorije II fundamentalna vrednost osnovne brzine vetra. videti napomenu 2 koeficijent sezonskog delovanja.EN 1991-1-4:2005 GLAVA 4 BRZINA VETRA I PRITISAK VETRA 4. Srednja brzina vetra Vm treba da se odredi iz osnovne brzine vetra vs. kao sto je trava.1) gde su: Vb Vb. sa izolovanim preprekama koje su razdvojene za najmanje 20 visina prepreke. Preporucena vrednost je 1.1. koji je dat izrazom (4. za razllelte pravce vetra.2.3.2). za razmatrane kategorije terena. udarni pritisak vetra qp i dopunske vrednosti.

5 za n. dat u 4.3 4. dat je preko izraza (4. koji se usvaja kao 1. a zasniva se na logaritamskom profilu brzine vetra. treba da se usvoji da je koeficijent Cseason jednak 1. hrapavosti tla na terenu navetreno od konstrukcije u razmatranom pravcu vetra.(z) moze da bude dat u Nacionalnom aneksu.0. C. Napomena : Videti i EN 1991-1-6. zavisi od hrapavosti i topografije terena.4). kao i od osnovne brzine vetra Vb. koji zavisi od koeficijenta varijacije raspodele ekstremnih vrednosti eksponent n mogu da budu date u Nacionalnom aneksu. ukoliko u 4. se uzirna u obzir zbog promene srednje brzine vetra na lokaciji konstrukcije. 4.3. koje mogu da budu koriscene u svako doba godine.1I ) (4.3. preporucena vrednost je 1. Za prenosive konstrukcije. (Zmin) S Zmln (4.07 za za Zmin Z S Z S Zmax = e.3): (4.In[:J 0.2 koeficijent topografije. Preporuceni postupak za odredivanje koeficijenta hrapavosti na visini z. Napomena 2: Proracunske Nacionalnom aneksu.19 ~ ( zO.2 HRAPAVOST TERENA (1) Koeficijent hrapavosti cr(z).0. Napomena 5: Vrednosti za parametar K i eksponent Preporucene vrednosti su 0. usled: visine iznad nivoa tla.{Z) = k.3. mape (design charts) iii tabele sa brzinama vm(z) mogu da budu date u Uticaj susednih konstrukcija na brzinu vetra.3. Napomena: Postupak za odredivanje koeficijenta c.5) 19 .3 nije druqaci]e odredeno aneksu.1 SREDNJA BRZINA VETRA PROMENA PO VISINI (1) Srednja brzina vetra vm(z) na visini z iznad terena. cr(z) gde su: Zo . (3) Koeficijent sezonskog delovanja Cseason.3. ==0. a treba da bude odredena koriscenjern izraza (4.2 za K i 0. 4. Ako je uticaj Napomena 1: Informacije 0 koeficijentu Co mogu da budu date u Nacionalnom topografije uracunat u osnovnu brzinu vetra.EN 1991·1-4:2005 gde su: K n parametar oblika.4). a sacunava se korisceniem izraza: k.0. moze da se primenju]e za privremene konstrukcije i za sve konstrukcije u fazi izvodenja.. duzina hrapavosti koeficijent terena koji zavisi od duzine hrapavosti ze.3) gde su: cr(z) co(z) koeflcijent hrapavosti. treba uzeti u obzir (videti 4.4) k.

iii. definisana u tabeli 4. kada je razdaljina sa ravnomernom hrapavoscu terena uz strujanje (upstream) dovoljno duga da zadovoliavaiuce stabilizuje profil vetra. kao sto je trava i izolovanim preprekama (drvece. na kojoj je najmanje 15% povrslne prekriveno zgradama. Videti sliku 4.4) vazi. izolovanim preprekama koje su udaljene za najvise 20 visina prepreke (kao sto su sela. sa odstupajucorn hrapavoscu.EN 1991-1-4:2005 gde su: ZO. koja treba da se koristi za dati pravac vetra. Izraz (4. tabela 4. za pet Veticine Zo.3 5 IV 1. videti (2).0 I I I I 10 Napomena: (2) Hrapavost terena. Male povrslne (manje od 10% razmatrane povrsine).1. Preporucene vrednosti su date u tabeli 4. zgrade). prigradski tereni. zavisi od hrapavosti tla i razdaljine sa ravnomernom hrapavoscu terena u uglovnom sektoru oko pravca vetra. nominalni uglovni sektor povrslna sa odstupejucom hrapavoscu Slika 4.1.05 2 III 0. cija prosecna vis ina prelazi 15 m Kategorije terena ilustrovane su u A. Zmin zavise od kategorije reprezentativnih kategorija terena.1) Zmin Zmax minimalna visina. 0.1 treba da bude uzeto kao 200 m terena.55 m (teren kategorije II.II == 0.1: Kategorije terena i parametri terena Kategorija terena Zo Zmin m 0.1: Procena hrapavosti terena 20 .01 m 1 1 ° I II More iii obalno podrucje izlozeno otvorenom moru Jezera iii ravnicarska i horizontalna povrsina sa zanemarljivom vegetacijom i bez prepreka Povrsina sa niskom vegetacijom. neprekidna suma) Povrsina. mogu da se zanemare. Tabe/a 4. pak. koje su udaljene za najmanje 20 visina prepreke Povrslna sa redovnom prekrivenoscu vegetacijom iii zgradama.1.003 0.

EN 1991-1-4:2005
Napomena: U Nacionalnom aneksu mogu da budu date definicije uglovnog sektora i razdaljine uz strujanje. Preporucena vrednost uglovnog sektora moze da bude uzeta kao 30°, odnosno uglovni sektor unutar ±15° od pravca vetra. Preporucena vrednost razdaljine uz strujanje rnoze da bude uzeta iz A.2.

(3) Kada je koeficijent pritiska iii sile definisan za nominalni uglovni sektor, treba da se koristi duzina najmanje hrapavosti unutar bilo kog uglovnog sektora vetra od 30°. (4) Kada u definiciji date povrsine postoji rnoqucnost izbora izmedu dve iii vise kategorija terena, tada treba koristiti povrsinu sa duzinorn najmanje hrapavosti.

4.3.3

TOPOGRAFIJA

TERENA

(1) Kada topografija (tj., brda, stene itd.) povecava brzine vetra vise od 5%, ti uticaji treba da budu uzeti u obzir koriscenjern koeficjjenta topografije Co.
Napomena: Postupak koji treba da bude primenjen za odredivanje Nacionalnom aneksu. Preporuceni postupak prikazan je u A.3. koeficijenta co, rnoze da bude dat u

(2) Uticaji topografije mogu da budu zanemareni kada je prosecni nagib navetrenog terena manji od 3°. Navetreni teren rnoze da bude razmatran do razdaljine u iznosu od desetostruke visine izolovanih topografskih objekata.

4.3.4

SIROKE I ZNACA .. NO VISE SUSEDNE KONSTRUKCI .. E I I

(1) Ako konstrukcija treba da bude locirana blizu druge konstrukcije, koja je najmanje dva puta visa od njenih susednih konstrukcija, tada ona rnoze da bude izlozena (zavisno od svojstava konstrukcije) pojacanirn brzinama vetra za izvesne pravce vetra. Takvi slucajevi treba da budu uzeti u obzir.
Napomena: U Nacionalnom aneksu rnoze da bude prikazan postupak za uzimanje u obzir ovog uticaja. Preporucena prva aproksimacija na strani sigurnosti data je u A.4.

4.3.5
(1)

BLiSKE ZGRADE I PREPREKE
Uticaj bliskih zgrada i drugih prepreka, rnoze da bude uzet
U

obzir.

Napomena: U Nacionalnom aneksu rnoze da bude prikazan postupak. Preporucena prva aproksimacija prikazana je u A.5. Na hrapavom terenu, bliske zgrade menjaju srednje strujanje vetra blisko ttu, jer je nivo tla podignut do visine nazvane pomerena visina (displacement height) hdis.

4.4

TURBULENCIJA VETRA
je kao standardna devijacjja
devijaciju (Iv.

(1) Intenzitet turbulencije iv(z) na visini z, definisan turbulencije, podeljena sa srednjom brzinom vetra.

Napomena 1: Komponenta turbulencije brzine vetra ima srednju vrednost 0 i standardnu Standardna devijacija turbulencije (Iv, moze da bude odredena koriscenjem izraza (4.6).

(4.6)
Za koeficijent terena (terrain factor) k, videti izraz (4.5), za osnovnu brzinu vetra za koeficijent turbulencije (turbulence faktor) kl videti napomenu 2. Napomena 2: Preporucena
Vb,

videti izraz (4.1), a

pravila za odredivanje velicine iv(z), data su u izrazu (4.7):

21

EN 1991-1-4:2005
Zmin

s

Z

s

Zmax

Iv(z)

= Iv(Zmin)
kl
Co Zo

za

Z

<

Zmin

(4.7)

gde su: koeficijent turbulencije; vrednost koeficijenta kl rnoze da bude data u Nacionalnom preporucena vrednost za koeficijent kl je 1,0 koeflciient topografije, kako je to opisano u 4.3.3 duzlna hrapavosti, data u tabeli 4.1 aneksu;

4.5

lIDARNI PRITISAK VETRA

(1) Udarni pritisak vetra (peak velocity pressure) qp(z), na visini z, koji ukljucuje fluktuacije srednje i kratkotrajne (short-term) brzine, treba da bude odreden.
Napomena 1: U Nacionalnom aneksu mogu da budu prikazana Preporuceno pravilo dato je u izrazu (4.8): pravila za odredivanje pritiska qp(z).

(4.8)
gde su:

p ce(z)

gustina vazduha, koja zavisi od nadmorske visine, temperature ocekivanoq u podruqu u toku olujnih vetrova (wind storms) koeficijent izlozenosti, dat u izrazu (4.9).

i barometarskog

pritiska,

(4.9)
qb osnovni pritisak vetra, dat u izrazu (4.10)

(4.10)
Napomena 2: Vrednosti gustine p, mogu da budu date u Nacionalnom je 1,25 kg/m3• aneksu. Preporucena vrednost

Napomena 3: Vrednost 7 u izrazu (4.8) zasniva se na udarnom koeficijentu jednakom vrednostima koeficijenata pritiska i sile u glavi 7.

3,5 i odgovara

Za ravmcarskl teren, za koji je koeficijent co(z) = 1,0 (videti 4.3.3), koeficijent izlozenosti ce(z) (exposure faktor) prikazan je na slici 4.2, kao funkcija visine iznad terena i funkcija kategorije terena, koja je definisana u tabeli 4.1.

22

EN 1991-1-4:2005
[m]100

z

90
80 70 60 50 40

30 20 10 0 0,0
-

.-

'

.~

1,0

2,0

3,0

4,0

50 c.(z) ,

Slika 4.2: Prikazi koeficijenta izloienosti ce(z) za co(z) = 1,0, k, = 1,0

23

2 (1) 5.1 4. Tabela 5. Wi. treba da bude odreden iz izraza We = qp(Ze) qp(Ze) Ze Cpe Cpe (5.1 OPSTE ODREDBE (1) P Oejstva vetra na konstrukcije i konstrukcijske elemente moraju da budu odredena uzirnalucl u obzir kako spotasn] tako i unutrasn] pritisak vetra.4 4. na primer. prikazan je u tabeli 5. Kategorija terena Karakteristicni udarni pritisak vetra qp Intenzitet turbulencije Iv Srednja brzina vetra Vm Koeficijent topografije co(z) Koeficijent hrapavosti c.3 (2) 5. na primer. videti glavu 7 Pritisak qp(z) definisan je u 4. sracunata iz koeficijenata pritiska 6 5. globalni vetra Koeficijent konstrukcije CsCd Sila vetra Fw.3. Napomena: Kratak pregled postupaka proracuna za odredivanje dejstava vetra. Napomena: (2) Pritisak vetra.2 za glava 7 glava 7 glava 7 5.3. sracunata iz koeficijenata sile Sila vetra Fw.3 (3) 5. PRITISAK VETRA NA POVRSINE Pritisak vetra. elemente = = SHe vetra na konstrukcije.1.2 (2)P glava 7 tabela 4.EN 1991-1-4:2005 GLAVA 5 DEJSTV A VETRA 5. za obloge.1: Postupci Parametar Udarni pritisak vetra qp Osnovna brzina vetra Vb Referentna visina z.1 ).2 (1) (5.5 (1) 4. treba da bude (5.2) 24 .2). koji deluje na spoljasnje povrsine We.5.1) gde su: udarni pritisak vetra referentna visina za spofjasn] pritisak. koji deluje na unutrasn]e povrsine konstrukcije odreden iz izraza (5.3.nel Spoljasn] pritisak vetra We qp Cpe Unutrasnj pritisak vetra WI qp Cpi proracuna za odredivanje dejstava vetra Referentni dokument predmeta 4.1 4. data u glavi 7 koeficijent spollasnjeq pritiska.3 4. pricvrscivanje i konstrukcijske delove Koeficijent spoljasnjeg pritiska cpe Koeficijent unutrasnieq pritiska Cpi Koeficijent neto pritiska Cp.2 (2) uticaji -.(z) Pritisci vetra.

iii preko sila./ / (b) poz: we1 . __ neg \ :0' /.//' (a) ----. jednak je razlici pritisaka na suprotnim povrslnarna. (2) Sila vetra Fw. (kako je to pokazano u 7. Primeri su prikazani na slici 5./ r.3 SILE VETRA u celini. sracunatih primenom koeficijenata (videti (2)). kao negativno. Pritisak.2.2).: / [= neg poz: neg we2 7777-- (c) 7///// (d) Slika 5.---+ -. -- +-- pozitivan unutrasn]] pritisak __ neg -- poz' __ negtivan unutrasn]l pritisak /". videti glavu 7 Pritisak qp(z) definisan je u 4. usmeren ka povrsini. sracunatih iz povrsinskih pritisaka (videti (3)). ./~7/. uzima se kao pozitivan. primenom izraza (5.: ~ /~77777r/ --./ .1. treba da budu (1) Sile vetra za konstrukciju odredene: - preko sila..5. krov iii element. data u glavi 7 koeficijent unutrasnjeq pritiska.3) iii vektorskim sabiranjem po individualnim konstrukcijskim elementima. usmereno od povrsine.+-- _/" .-/~ //. iii za komponentu konstrukcije.1: Pritisak na povrslne 5.4): Fw = CsCd ~Cf elementi qp(ze) A ref (5. moze da bude odredena direktno primenom izraza (5.4) 25 . a sisanje (suction). ---. (3) Neto pritisak na zid.EN 1991-1-4:2005 gde su: qp(Zi) Zi Cpi Napomena: udarni pritisak vetra referentna visina za unutrasnli pritisak. iii komponentu konstrukcije. koja deluje na konstrukciju./' / -. vodeci racuna 0 njihovim znacima.3): (5.

EN 1991-1-4:2005
gde su:
CsCd Cf qp(ze)

A

ref

koeficijent konstrukcije, kako je definisan u glavi 6 koeficijent sile za konstrukciju iii konstrukcijski element, dat u glavi 7 iii glavi 8 udarni pritisak vetra (definisan u 4.5) na referentnoj visini z; (definisanoj u glavi 7 iii glavi 8) referentna povrsina konstrukcije iii konstrukcijskog elementa, data u glavi 7 iii glavi 8.

Napomena: U glavi 7 su date vrednosti koeficijenta CI za konstrukcije, iii konstrukcijske elemente, kao sto su prizme, cilindri, krovovi, table oznaka (signboards), ploce, resetkaste konstrukcije (lattice structures) itd. Te vrednosti ukljucuju uticaje trenja. U glavi 8 su date vrednosti vehcine koeficijenta CI za mostove.

(3) Sila vetra Fw, koja deluje na konstrukciju iii konstrukcijski element, rnoze da bude odredena vektorskim sabiranjem sila Fw,e, Fw,i i Ffr, sracunatih iz spoljasnjih i unutrasnjih pritisaka, primenom izraza (5.5) i (5.6), odnosno sila trenja, koje su rezultat trenja vetra paralelnog spollasniim povrsinarna, sracunatih primenom izraza (5.7), tj.:

-vspoljasn]« sue: Fw,e = CsCd LWe
povrsine

A

ref

(5.5)

- unutrasnje sile:
FW,i = IWi
povrslne

A

ref

(5.6)

- sile trenja:
Ffr= Cfr qp(Ze)

A

fr

(5.7)

gde su:
CsCd We Wi

A ref
Cfr

Afr

koeficijent konstrukcije, kako je definisan u glavi 6 spoljasnji pritisak na pojedtnacne spol[asn]e povrsine na visini z ; dat izrazom (5.1) unutrasn]i pritisak na pojedinacne povrsine na visini z, dat izrazom (5.2) referentna povrsina pojedinacne povrsine koeficijent trenja, dobijen iz 7.5 povrsina spoljasnie povrsine paralelne sa vetrom, data u 7.5.
sila vetra postaje jednaka razlici izmedu

Napomena 1: Za elemente, (kao sto su zidovi i krovovi), spoljasnjih i unutrasnjih rezultuju6ih sua, Napomena 2: Sile trenja
Fir

deluju u pravcu komponenata

vetra paralelnih spoljasnjim povrsmama,

(4) Uticaji trenja vetra na povrsinu, mogu da budu zanemareni kada je ukupna povrsina svih povrsina paralelnih sa vetrom (iii pod malim uglom), jednaka iii manja od cetvorostruke ukupne povrsine svih spoljasnjih povrslna upravnih na vetar (niz i uz vetar). (5) Pri sabiranju sila vetra, koje deluju na konstrukcije zgrada, nedostatak uzajamne veze (correlation) pritisaka vetra izmedu strana niz i uz vetar, rnoze se uzeti u obzir.
Napomena: U Nacionalnom aneksu moze da bude odredeno da Ii ovaj nedostatak uzajamne veze moze da bude primenjen generalno iii da bude oqranicen na zidove, kako je to primenjeno u 7.2.2 (3). Preporucu]e se da nedostatak uzajamne veze bude razmatran samo za zidove (videti 7.2.2 (3)).

26

EN 1991-1-4:2005
GLAVA 6

KOEFICIJENT KONSTRUKCIJE
6.1 OPSTE ODREDBE

CsCd

(1) Preko koeficijenta konstrukcije CsCd, treba da se uzme IJ obzir uticaj na dejstva vetra od neistovremene (non-simultaneously) pojave udarnih pritisaka vetra na povrslnu Cs, zajedno sa uticajem oscilacija (vibracija) konstrukcije, usled turbulencije Cd.
Napomena: Koeficijent konstrukcije C.Cd, moze da bude razdvojen na koeficijent dimenzija c. i dinamicki koeficijent Cd, na osnovu 6.3. Informacija 0 tome da Ii koeficijent konstrukcije C.Cd treba da bude razdvojen iii ne, moze da bude data u Nacionalnom aneksu.

6.2
(1)

ODREDIVANJE KOEFICIJENTA CsCd
Koeficijent
CsCd,

rnoze da se odredi na sleoeci nacin:

a) za zgrade, sa visinom manjom od 15 m, vrednost koeficijenta CsCd moze da bude uzeta kao 1; b) za fasadnei krovne elemente, koji imaju sopstvenu frekvenciju vecu od 5 Hz, vrednost koeficijenta CsCd moze da bude uzeta kao 1; c) za ramovske konstrukcije zgrada koje imaju nosece zidove (structural waifs), a koje su manje visine od 100 m i Cija je visina manja od cetvorostruke dubine u pravcu vetra (in-wind depth), vrednost koficijenta CsCd rnoze da bude uzeta kao 1; d) za dimnjake kruznoq poprecnoq preseka, cija je visina manja od 60 rn, kao i od vrednosti 6,5 puta precnik, vrednost koeficijenta CsCd rnoze da bude uzeta kao 1; e) alternativno, za navedene slucajeve a), b), c) i d), vrednosti koeficijenta CsCd mogu se odrediti prema 6.3.1; f) za gradevinske objekte (osim mostova, koji se razmatraju u glavi 8), kao i dimnjake i zgrade van oqranicen]a datih u navedenim slucajevirna c) i d), vrednosti koeficijenta CsCd treba da budu odredene, bilo prema 6.3, iii uzete iz aneksa D.
Napomena 1: Sopstvene frekvencije fasadnih i krovnih elemenata, mogu da budu sracunate prime nom aneksa F (zastakljeni (glazing) rasponi manji od 3m uobicajeno dovode do sopstvenih frekvencija vecih od 5 Hz). Napomena 2: Na slikarna u aneksu D, prikazane su vrednosti koeficijenata CsCd za razllctte vrste konstrukcija. Na slikama su prikazane anvelope vrednosti na strani sigurnosti (safe values). sracunate iz modela koji ispunjavaju zahteve iz 6.3.1.

6.3
6.3.1

DETALJNI POSTUPAK
KOEFICIJENT KONSTRUKCIJE
CsCd

(1) Detaljni postupak za sracunavan]e koeficijenta konstrukcije CsCd, dat je u izrazu (6.1). Ovaj postupak rnoze da se primenjuje samo ako su ispunjeni uslovi dati u 6.3.1 (2).

(6.1)

27

EN 1991-1-4:2005
gde su:

z;
kp l;
S2

R2

referentna visina za odredivanje koeficijenta konstrukcije, videti sliku 6.1; za konstrukcije za koje ne moze da se primeni slika 6.1, moze se uzeti da je vellclna z ; jednaka visini konstrukcije h udarni koeficijent, definisan kao odnos maksimalne vrednosti fiuktuirejuceq dela odgovora konstrukcije i njegove standardne devijacije intenzitet turbulencije, definisan u 4.4 koeficijent izvornog dejstva, preko kojeg se dopusta nedostatak pune uzajamne veze pritiska i povrslne konstrukcije koeficijent rezonantnog odgovora, preko kojeg se dopusta turbulencija u rezonanciji sa oblikom tona oscilovanja

Napomena 1: Preko koeficijenta dimenzija cs, uzima se u obzir uticaj smanjenja dejstva vetra, usled neistovremene pojave udarnih pritisaka vetra na povrsinu, a on moze da bude odreden iz izraza (6.2):

(6.2)

Napomena turbulencije

2: Preko dinarnickoq koeficijenta Cd, uzima se u obzir uticaj povecania od oscilacija, usled u rezonanciji sa konstrukcijom, a on moze da bude odreden iz izraza (6.3):

(6.3)

Napomena 3: Postupak, koji treba da bude primenjen za odredivanje vellcina kp, B i R, rnoze da bude prikazan u Nacionalnom aneksu. Preporucenl postupak prikazan je u aneksu 8. U aneksu C, prikazan je alternativni postupak. Kao indikacija korisnicima, razlike u koeficijentima CsCd, odredenim po aneksu C i aneksu B, ne prekoracuju priblizno 5%.

a) vertikalne konstrukcije, su zgrade itd.

kao sto

b) paralelni oscilator (parallel oscillator), tj., horizontalne konstrukcije, kao 5tO su grede itd.

c) tackaste (point/ike) konstrukcije, kao 5tO su table oznaka itd.

,,,.....~

,..'-- -

-_

Napomena:

U 1.1 (2) data su i oqranicenja:

Zs

= 0,6· h 2!

zmin

Stika 6.1: Osnovni obtici konstrukcija, obuhvaceni postupkom prorecun«; prikazane su i dimenzije konstrukcija i primenjena referentna visina

28

u tandemu.2 PROCENE UPOTREBLJIVOSTI (1) Za procene upotrebljivosti treba primeniti maksimalno pomeranje u pravcu vetra (along-wind) i standardnu devijaciju karakteristicnoq ubrzanja konstrukcije. 6.EN 1991-1-4:2005 (2) P Izraz (6. Napomena: Ako nijedan od uslova u 6. Za maksimalno pomeranje u pravcu vetra. iii u grupnoj dispoziciji. 29 .3. znacejno je samo oscilovan]e u pravcu vetra u osnovnom obliku tona koji ima konstantan znak. 6. (2) Moze se pretpostaviti da su uticaji pobude oscilovanjem zanemarljivi. treba da se uzme u obzir uticaj povecane turbulencije . Napomena: U Nacionalnom aneksu rnoze da bude prikazana metoda za odredivanje pomeranja u pravcu vetra. treba da bude primenjena ekvivalentna staticka sila vetra.pobuda oscilovanjem (wake buffeting) susednih konstrukcija.2. definisana u 5.3 POBUDA OSCILOVANJEM (1) Za vitke zgrade (hId> 4) i dimnjake (hId> 6.3.3 (2) nije ispunjen.5). kao i standardne devijacije ubrzanja u pravcu vetra. preporucuju se kompletna ispitivanja vetra. uz strujanje u aerotunelu iii savet specijaliste. prikazanih na slici 6. zgrade iii dimnjaka. drugog i visih tonova oscilovanja u pravcu vetra je zanemarljiv. upravno na vetar. U aneksu C. u pravcu vetra. sarno ako su ispunjeni svi sledeci zahtevi: konstrukcija odgovara jed nom od osnovnih oblika.1. Preporucena metoda prikazana je u aneksu B. prikazana je alternativna metoda. na visini z. Napomena: Doprinos odgovoru konstrukcije. ako je ispunjen bar jedan od sledecih uslova: rastojanje izmedu dve zgrade iii dimnjaka je vece od 25-ostruke vrednosti dimenzije.1) mora da bude primenjen. sopstvena frekvencija zgrade iii dimnjaka niz strujanje (downstream) je veca od 1 Hz.3.

videti 7. korisceniem 7. kao i kruzne cilindre. konstrukcijske elemente sa pravilnim poligonalnim poprecnirn presekom. U zavisnosti od konstrukcije.9. kruzne cilindre.3 (3) i (4). konsceniern 7. Napomena 1: Preko koeficijenata spoljasnjeq pritiska dobijaju se uticaji vetra na spoljasnje povrslne zgrada. Oni mogu da se primenjuju za proracun malih elemenata i elemenata za pricvrsCivanJe. uz koriscenie 7. neto pritiska.2.1 (2). koriscenjern 7. Korlscenjern 7. koji zavisi od efektivne vitkosti konstru kcije.6. Preko global nih koeficijenata dobijaju se koeficijenti pritiska za opterecene povrsine od 10m. (2) Koeficijenti neto pritiska treba da budu odredeni za: krovove nadstresnica. resetkaste konstrukcjje i skele. Preko lokalnih koeficijenata dobijaju se koeficijenti pritiska za opterecene povrsine od 1 m2.1 (4). ENTA I Koeficijenti pritiska treba da budu odredeni - za : zgrade.EN 1991-1-4:2005 GLAVA 7 KOEFICIJENTI PRITISKA I SILE 7. konstrukcijske elemente sa ostroivicnim poprecnlrn presekom. 7.7.12.2 kako za unutrasn]e tako i za spoljasnje pritiske. sile. koriscenjern 7.1 (3). konstrukcijski element iii komponentu po jedinici povrsine. videti 7. koriscenjern 7. zastave. koriscenjem 7.3.8.9 za unutrasn]e pritiske. trenja. videti 7. (3) Koeficijenti sile treba da budu odredeni za zidove i povrsine.2 i 7. definisane u 5.1. (4) Koeficijenti sile treba da budu odredeni za: table oznaka.11.1 OPSTE ODREDBE (1) Ova glava treba da se prlrnenju]e za odredivanje odqovarajuclh aerodlnarnlcklh koeficijenata za konstrukcije. sarnostojece (free-standing) zidove.13. koriscenjem 7. 30 . odqovarejuci aerodinarnicki koeficijenti su sledeci: koeficijenti koeficijenti koeficijenti koeficijenti unutrasnieq i spoljasnjeq pritiska. a 7.4. Oni mogu da se primenjuju za opterecene povrsine vece od 10 m2. videti 7.1 za spoliasn]e pritiske. koriscenjern 7.3.1.1. sfere.1..1.9. Napomena 2: Koeficijenti spoljasnjeq pritiska dele se na globalne koeficijente i lokalne koeficijente. konstrukcijske elemente sa pravougaonim poprecnim presekom. koriscenjern 7. uticaji vetra na konstrukciju. koriscenjern 7. parapete i ograde.5.3.4.1 (1). Napomena: Preko koeficijenata neto pritiska dobijaju se rezultuiuc. koriscenjern 7.1 (1) IZBOR AERODINAMICKOG KOEFICI . a preko koeficijenata unutrasnieq pritiska dobijaju se uticaji vetra na unutrasnje povrsine zgrada. rnoze da se primeni koeficijent redukcije.10.9. korisceniem 7.

7.5 b) za druge slucajeve.1. koja se primenjuje pri uzimanju u obzir torzionih uticaja. treba da Napomena: U Nacionalnom aneksu mogu da budu prikazani postupci za druge konstrukcije.1: Raspodela pritiska. nesimetrija opterecenja treba da bude dopustena. b I .3 UTICAJI LEDA ISNEGA konstrukcije tako da se menja referentna (1) Ako led iii sneg menjaju geometriju povrsina iii oblik. torzija u nominalno sirnetricnirn zgradama sa jednim jezgrom).3 i 7. Preporuceni su sledeci postupci: a) za pravougaone konstrukcije koje su osetljive na torzione uticaje. (2) Za samostojece (free-standing) budu primenjene odredbe 7. 31 . preko kompletnog uklanjanja proracunskih dejstava vetra sa onih delova konstrukcije. 7. kao celine. na kojima njihovo delovanje proizvodi povoljni uticaj. i =~ I 1 . ako one nije posebno iskljuceno.~~ r 1 1 f __ c-zonaD ~v Slika 7.1.EN 1991-1-4:2005 Napomena: Preko koeficijenata sile dobija se globalni uticaj vetra na konstrukciju. tada njihov uticaj treba da bude uzet u obzir. zone. konstrukcijski element iii komponentu. iii usled nedostatka uzajamne veze izmedu sila vetra ko] deluju na razlicitirn mestima na konstrukciji. to treba uzeti u obzir.1 i prikazane na sliei 7. a oblik konstrukcije je sklon da bude osetljiv na takva opterecenja (na primer. vrednosti za koefieijent epedate su u tabeli 7. ukljucujuci trenje._-_-_J_-_-_-_-_-_-_ I I -.1. nadstresnice (canopies) i table oznaka. treba da bude primenjena raspodela pritiska prikazana na slici 7.. za prikazivanje torzionih uticaja usled kosog vetra.4.2 NESIMETRICNIISUPROTNO DELUJUCI PRITISCII SILE (1) Ako iznenadne (instantaneous) f1uktuacije vetra na povrsine mogu da budu povod znacajnoj nesimetriji opterecenja._-_-_. Napomena: Dalje informacije mogu da budu date u Nacionalnom aneksu.

odnosno globalni keoficijenti Cpe. dobijene u podrucju pravca vetra 0 = ± 450.2: Preporuiien! postupak za odredivanje koeficijenta $poljasnjeg pritiska cpe. kao lokalni koeficijenti Cpe.1 do 7. sa povrsinorn po elementu od 1 m2 iii manje.1.Cpe.10. Preporuceni postupak za opterecene povrsine do 10 m 2. za opterecene povrslne A od 1 m2 i 10 m2.5. treba da budu koriscene za ortogonalni vetar.2. Vrednosti za koeficijent Cpe. za zgrade sa opterecenom povrsinom A izmedu 1 m2 i 10m2 (2) Vrednosti koeficijenata Cpe. prikazan je na slici 7.1 . pravaca 00. mogu da budu koriscene za proracun globalne nosece konstrukcije zgrada.1 Cpe. Koeficijenti spoliasnjeq pritiska. koja predstavlja povrslnu konstrukcije na koju deluje vetar za razmatrani deo koji se proracunava. baziran na koeficijentima pritiska Cpe.1 i Cpe.10 0. dati su u tabelama za odqovarajuce oblike (konfiguracjje) zgrada. 32 . (3) Za isturene (protruding) uglove krova.1 KOEFICIJENTI PRITISKA ZA ZGRADE OPSTE ODREDBE (1) Koeficijenti spoliasnjeq pritiska cpe za zgrade i delove zgrada zavise od dimenzija opterecene povrsine A. pritisak na donju stranu prepusta krova jednak je pritisku u zoni vertikalnog zida direktno povezanog sa isturenim krovom. 900.1.10) 10910 A Stika 7.1' (Cpe. iz tabela 7. definisanoj za krov.1 Slika je bazirana na sledecem: Za 1 m2 < A < 10 m2 cpe = 2 4 6 8 10 Cpe.2. pogodne su za proracun malih elemenata i elemenata za pricrscivan]e. Napomena 2: U Nacionalnom aneksu moze da bude ~rikazan postupak za sracunavanie koeficijenata spoljasnjeg pritiska za opterecene povrsine iznad 1 m .10 i Cpe. Cpe Cpe. kao sto su elementi obloga i elementi za pokrivanje krovova (roofing). pritisak na gornju stranu prepusta krova jednak je pritisku u zoni.10.2 7. sa bilo koje strane relevantnog ortogonalnog pravca.10.1.EN 1991-1-4:2005 7. Napomena 1: Vrednosti za koeficijent Cpe. 1800• Ove vrednosti predstavljaju najnepovoljnije vrednosti.

4 za sledeca tri sluca]a: zgrada. odreden iz pritiska na krov ist urerni IS k roy ~ pritisak na donju stranu odreden iz pritiska na zid Slika 7.5). B. treba da se razmatra kao jed an dec.2. izmedu gornjeg i donjeg dela. za zid niz vetar (leeward) i boone zidove (zone A. koje rnoze da bude podeljeno na horizontalne trake (strips) sa visinama jednakim dimenziji hstrip. koji se prostire od tla navise do visine jednake b i gornjeg dela. ali manja od 2b. tija je visina h manja od sirine b. cija je visina h veta od 2b.2 VERTIKALNI ZIDOVI ZGRADA PRAVOUGAONE OSNOVE (1) Referentne vi sine Ze zidova za zastitu od vetra.3: lIustracija relevantnih pritisaka za isturene krovove 7. Preporuceni postupak je da se za referentnu visinu usvoji visina zgrade. zavise od odnosa hId i uvek su jednake gornjim vrednostima visina razlititih delova zidova. videti sliku 7. kako je to prikazano na slici 7. koji se prostire od vrha nanize sa visinom jednakom sitlni b.4.EN 1991-1-4:2005 pritisak sa gornje strane. - Napomena: Pravila za raspodelu pritisaka vetra. rnoze da se razmatra kao da se sastoji iz dva dela: donjeg. kao i srednjeg podrutja. gornjeg dela. zgrada pravougaone osnove (zona D. C i E. videti sliku 7. mogu da budu data u Nacionalnom aneksu. rnoze da se razmatra kao da je sastavljena iz vise delova: donjeg dela koji se prostire od tla navise do visine jednake sirtni b. tija je visina h veca od sirine b.5). zgrada. One su prikazane na slici 7. zgrada. 33 . koji cini preostali dec visine. iii definisana za poiedinacru projekat.

Cpe.. definisani su na 34 .10 i Cpe.t... b . C. ~ n-t» A.. I b <h $ 2b I l h b z b . dijagram (profile) pr..EN 1991-1-4:2005 povrsina zgrade referentna visina oblik dijagrama pritiska od brzine vetra b :-f.. U zav.1.. b..snosti od dimenzija h .. b I h > 2b I h hstriPt bi Napomena: Pritisak od brzine vetra treba da bude pretpostavljen razmatrane horizontalne trake..ska vetra (2) Koeficijenti spoljasnjeg pritiska slici 7.. za zone A. 0 i E._ . kao ravnomeran (uniform) duz svake Slika 7.5.. A. B.4: Referentna visina Ze... kao i odgovarajuc.

Vrednosti iz tabele 7.1.. mogu da budu date u Nacionalnom aneksu. d d-e/5 h"t////////h"/h"//////////t~ 0' d ----+ vetar ----+ vetar Slika 7. rnoze da se koristi Iinearna interpolacija.1.I.. izgled za e :?: d h izgled vetar ----+ IA I \: e/5 B I :1 lh h izgled za e :?: 5d vetar ----+ I A Ilh //1//t////Y//////h"////)mry/ . kao sto su dvovodni (duopitch) i jednovodni (monopitch) krovovi. u zavisnosti od odnosa hId. Preporucene vrednosti date su u tabeli 7.10 i Cpe. sta je manje b: dimenzija upravna na vetar lzqled za e < d ve~ / D E b .1 primenjuju se i za zidove zgrada sa kosim krovovima. Za meduvrednosti odnosa hId. 35 .5: Objasnjenje Napomena 1: Vrednosti za verfikalne zidove koeficijenata Cpe.EN 1991-1-4:2005 Osnova d e = b iii 2h.

10 spoljasnjeg pritiska. 36 . Za meduvrednosti odnosa hId. vetra moze da bude zasnovano na (3) U slucajevirna.10 E Cpe. Napomena: Nedostatak uzajamne veze pritisaka vetra izmedu strana uz i niz vetar.25 -1.6. Rezultujucl koeficijent pritiska na parapet. (4) (5) Koeficijenti pritiska.8 +0.3 (1) (2) RAVNI KROVOVI Ravni krovovi (flat roofs) su definisani kao krovovi sa nagibima a od _5° < a < 5°. treba da bude odreden koriscenjern 7.1 Cpe.8 i 7.2 -1.1o Cpe.4. rezultuiuca sila rnnozi se sa 1.EN 1991-1-4:2005 Tabe/a 7.9.0 +1.7 -0.5 -0. rnoze da bude uzet u obzir nedostatak uzajamne veze pritisaka vetra izmedu strana uz i niz vetar.5 -0. za 0 verlika/ne zidove zgrada B Cpe.1 -1.5 +0.1 Cpe.2 -1.6 do 7. kako je to prikazano na slici 7.3 Napomena 2: Za zgrade sa odnosom hki » 5.6.10 C I Cpe.1 -1.1: Preporucene vrednosti koeficijenata pravougaone osnove Zona A Cpe. Za zgrade sa odnosom hId s 1. moze da bude razmatran na sledeCi nacin.1 hid 5 1 ~O. rezultujuca sila rnnozi se sa 0. Referentna visina za rayne krovove sa parapetima. ukupno opterecenje odredbama datim u 7.7 +1. Za zgrade sa odnosom hId ~ 5. treba da bude uzeta kao h + hpJ videti sliku 7.8 -0.85.0 +1.1 Cpe. kada je sila vetra na konstrukcije zgrada odredena primenom koeficijenata pritiska cpe. 7.2 -1.5 -0. istovremeno na stranama zgrade uz i niz vetar (zone 0 i E). moze da bude primenjena linearna interpolacija.1 Cpe.4 -1.8 -1.2. za svaku zonu.8 -0.8 +0.2. dati su u tabeli 7.0 -0. Krov treba da bude podeljen na zone. (3) Referentna visina za ravan krov i krovove za zaobljenim iii mansardnim strehama. treba da bude uzeta kao vis ina h.1 -0.4 -0.4 -1.2.10 I Cpe.

EN 1991-1-4:2005 / ivica strehe ~ parapeti zaobljene i mansardne strehe d F - e = b iii 2h. sta je manje b: dimenzija upravna na vetar vet~ / G H I b i"- F I~ el2 Slika 7.6: Objasnjenje za rayne krovove 37 .

2 +0.2 -1.1 Cpe.lh=O. rnoze da se primeni linearna interpolaciia za meduvrednosti odnosa hplh i rlh.10 G Cpe. zone FiG.8 -1. 10 ~- -1.4 -1.8 I -1.2 -0.2 -0.7 -0.4 -0.2 +0.1 Cpe.0 -1.3 -1.05 h.8 -1.2 +0.5 -1.. koeficijenti zaobljenja. 4: Za mansardnu strehu.2 +0.20 -0. spoljasnjeq dati su u tabeli 7.5 I -0. (2) Za referentnu visinu Ze treba uzeti da je jednaka visini h.2 -0.5 -2.2: Koeficijenti spoljasnjeg pritiska za rayne krovove Zona Tip krova Cpe.5 Napomena 1: Za krovove sa parapetima iii zaobljenim strehama.8 -1.9 -1.2 +0.5 -1. pritiska.7 -0..8 -1.2 -1. a 45° i a 60°.2 +0. koeficijenti spoljasnjeq pritiska. = = = = Napomena Napomena spoljasnjeq strehe.4 +0.2 -1.2 -1.2.2 -0.3 -0.3 -0.4 -1.2 -0.0 rlh zaobljene strehe = 0.10 H Cpe.10 F Cpe.4 -0.2 a= 30° mansardne strehe -0.2 L _________ -1. kada su date pozitivne i negativne vrednosti.8 -1.2 -0. rnoze da bude primenjena linearna interpolacija izmedu vrednosti za a 60° i vrednosti za ravne krovove sa ostroivicnom strehom.3 -- +0.2 -2. dobijaju se linearnom 7.7 -0.1 -0.9 -0.4a "Koeficijenti zavisno od ugla nagiba mansardne interpolacijom duz Napomena 5: Za zaobljenu strehu.3 -1.0 -1. treba da bude podeljen na zone.lh=0.0 -2.3 I -1. kako je to prikazano na slid 7.7 -0.EN 1991-1-4:2005 Tabela 7.5 -1.2 a= 45° -1.2 -0.4 JEDNOVODNI KROVOVI (1) Krov.7 -1.0 = 0.1 ostroivlene strehe h.2 -1.025 sa parapetima h.05 rlh=0.10 rlh -0.8 i -0. izmedu vrednosti za zid i za krov.9 -0.7.2 -0.lh=0. Za uglove nagiba krova a> 60°.2 -0.6 -2.8 -1. 38 .9 a= 60° -1.2 -0.2 +0.2 -0.6 -1.2 -1. ukllucujuci isturene (protruding) delove.8 -1. 3: U zoni I.2 -0.1 Cpe.10 I I Cpe. Napomena 2: Za krovove sa mansardnim strehama moze da bude primenjena linearna interpolacija izmedu uglova nagiba krova a 30°. pritiska za dvovodne krovove: pravac vetra 0°".2 +0.. obe vrednosti moraju se uzeti u obzir.5 -1.

. koji treba da budu primenjeni.- t: el10 donja streha e/2 ~I c} pravac vetra () = 90° Stika 7.-- H I b 1 f.EN 1991-1-4:2005 (3) vetar gornja streha Koeficijenti pritiska. I-- ve~ / 0/4 G . vetar ~o gornja streha a h F ve~ / G H b I-- F e/10 e = b iii 2h. H b) pravci vetra () = 0° i () = 180° gornja streha sta je manje b: dimenzija upravna na pravac vetra r. dati su u tabeli 7.7: Objasnjenje za jednovodne krovove 39 . za svaku zonu..3...

10 Flow Cpe.5 +0.2 -1.7 +0.2 i : I I -0.6 -0.1 Cpe.0 -1.1 Cpe.0 -2.5 Napomena 1: Za pravac vetra = 0° (videti tabelu a).7 +0.4.2 +0.1 -2.4 -2.5 -0.10 G Cpe.1 I I i Cpe.5 -0.5 I ! ! -1.0 -1.2 -1. Koeficijenti pritiska koji treba da budu primenjeni za svaku zonu su dati u tabeli 7.2 -1.2 +0.1 Cpe.5 -1.3 -1.10 F Cpe.3 -1.0 -0.1 Cpe.2 -1.10 G Cpe.8 -1.1 Cpe.0 -2.5 Tabela 7.2 -2.1 -0.0 +0.4 -2.2 -1.6 -0.9 -2.2.7 +0.3 -0.7 -0.8 -0.9 -2.6 +0.5 -0.0 -2.0 -2.0 -1.6 -2.8 -2.5 DVOVODNI KROVOVI isturene delove.8 -0.4 -2.5 -0.0 +0.5 -0.3 -2.0 -1.0 -1.7 -0.1 -1.7 -0.5 +0.2 -1.2 -0.10 Cpe.6 -1.1 -1.5 -1. Na istoj povrsini nije dopusteno rnesanie e se naglo menja izmedu pozitivnih i negativnih kako pozitivne. sa negativnim vrednostima.8 -2.2 +0.2 -1.5 -2.0 -2.0 -1.0 -0.0 -2.9 -1.1 Cpe. Vrednosti koje su jednake 0.3 -1.8 -2.0 -2.8 -2. pritisak vrednosti oko ugla nagiba krova od a = +5° do +45°. kako je to (1) Krov.8 +0.1 a 5° 15° 30° 45° 60° 75° -2. Napomena 2: Linearna interpolacija za meduvrednosti uglova nagiba krova rnoze da bude primenjena izmedu vrednosti istog znaka.5 -2.10 Cpe.6 -1.0 -1.0 -2.7 +0.3 -1. 7.10 = 90° H Cpe. 40 .0 -1.1 Cpe.9 -1.3 -1.0 +0. treba da bude podeljen na zone.1 a 5° 15° 30° 45° 60° 75° -1.8 -0. ukliuculuci prikazano na slici 7.2 -1.2 -2.3 -1.10 H Cpe.3 -1.5 -2.3 +0.0 -1.5 -0.5 -0.2 -1.10 H Cpe.5 -1.9 -0.3 -0.8 -0.7 +0.0 -0.9 -2.0 +0.8 -1.EN 1991-1-4:2005 Tabela 7. (2) (3) Za referentnu visinu Ze treba uzeti da je jednaka visini h.5 -0.7 -0. pa su date takve krovove treba da budu razmatrana dva slucaja: prvi.8.2 -1.4 -1. date su radi interpolacije.3b: Koeficijenti spoljasnjeg pritiska vetra za jednovodne krovove Ugao nagiba krova Zona za pravac vetra () Fup Cpe.7 -0.0 -1.5 +0.10 Cpe.10 G Cpe.3 -1.0.5 -0.0 -2.7 -2.3a: Koeficijenti spoljasnjeg pritiska vetra za jednovodne krovove Ugao nagiba krova Zona za pravac vetra () = 0° Zona za pravac vetra () = 180° F Cpe.0 -2.2 -0.4 -2.4 -0. Za svim pozitivnim vrednostima i drugi.1 Cpe. sa svim pozitivnih i negativnih vrednosti.2 -2. tako i negativne vrednosti.2 -1.

8: Objasnjenje za dvovodne krovove 41 .= > ::J <I. l--1e/10 el2 (J ~I = 90° Slika 7..l J I b E en <I.l e/4 I F He/10 b) pravac vetra (J 1-----+1 e/10 e = b iii 2h.EN 1991-1-4:2005 navetrena povrsina veta~ 8= o· zavetrena povrsina vetar . sta je manje = 0° b: dimenzjja upravna na pravac vetra ef4 I F H G I - vet~ / • B= 90° sleme iii uvala b ~41 c) pravac vetra G r-F H I I. 8= navetrena povrsina o· a >0 pozitivan ugao nagiba a) opste negativan ugao nagiba e/4 I navetrena povrsina \ zavetrena povrsina I F \ / r- C\'l C\'l vet~ / B= 0° G H:.

4 +0.0 -0.2 -0. taka i negativne vrednosti.1 Cpe.2.0 -0.6 -0.10 Cpe.6 +0.5 +0. Na isto] povrsini nije dopusteno rnesan]e pozitivnih i negativnih vrednosti.4a: Koeficijenti spoljasnjeg pritiska vetra za dvovodne krovove Ugao nagiba krova F Cpe.3 -0.2 -0.8 I -0. nego treba da budu primenjeni podaci za ravne krovove iz 7. (Izmedu uglova nagiba krova a = +5° i a _5°.0 -0.0 -0.5 -2.2 -1.8 -1. = 42 . Vrednosti koje su jednake 0.9 -0.1 a -45° _30° _15° _5° 5° 15° 30° 45° 60° 75° I -0.8 -0.5 -1.3 +0.7 -0.5 -1.0 -0.0 +0.5 +0.3 +0.7 -0.0 +0.10 Cpe. pa su date kako pozitivne. = Napomena 2: Linearna interpolacija za meduvrednosti uglova nagiba krova istog znaka.2 +0.6 -0.6 -0.8 -1.1 -2.3 -1.8 -2.0 +0.2 -1. u kajima se najvece i najmanje vrednosti svih povrsina F.8 -0.5 +0.10 Cpe.8 -1.8 -0.0 -0.2 -0.6 -0.5 +0.4 +0.7 +0.0 -0.4 -1.5 +0.3 -1.3 -1.8 -1. ne treba da bude interpolovano.0 -2.0 -2.2 +0.7 +0. Za takve krovave treba da budu razmatrana cetiri slucaja.5 -2.7 +0.EN 1991-1-4:2005 Tabe/a 7.7 +0.0 +0.0 -0.6 -0.9 -0.5 +0.0 -2.1 = 0° I Cpe.2 -1. maze da bude primenjena izmedu vrednosti istog znaka.8 +0.2 -1.10 Zona za pravac vetra () G H Cpe.0 I Napomena 1: Za pravac vetra (J = 0°.6 +0.4 -0.7 +0.7 +0.2 -1.0 +0.2 -1.0 date su radi interpolacije.6 -1.5 -2.1 Cpe.5 -1.10 J Cpe. pritisak se naglo menja izmedu pozitivnih i negativnih vrednosti na navetrenoj povrsinl aka ugla nagiba krava ad a _5° do +45°.5 -2.7 -2.2 -0.7 -0.2 +0.6 I -0. G i H kombinuju sa najvecirn i najmanjim vrednostima za povrsine J i I.0 -0.0 -0.3).2 +0.1 Cpe.2 -0.2 -0.0 -0.

0 -1.9 -0.0 -1.1 Cpe.2 -1.9 -0.9.6 CETVOROVODNI KROVOVI isturene delove.5 -2.2 -1.2 5° 15° 30° 45° 60° 75° 7.0 -2.6 -0.2 -2. 43 .2 -1.1 -2.8 -0.1 -1.2 -1.5 -2.5 -1.6 -1.9 -0.6 -0.3 -1.3 -1.8 -0.0 -1.8 -0.2 -1.2 -1.0 -2.0 -2.7 -0. treba da bude podeljen na zone.5 -1.4 -1.0 -2.5 -1. dati su u tabeli 7.0 -2.2 -1.5 -0.5.3 -1. koji treba da budu primenjeni.10 I Cpe.8 -1. Koeficijenti pritiska.0 -2.0 -2.5 -1.5 -0.2 -2. (2) (3) Za referentnu visinu Ze treba uzeti da je jednaka visini h.5 -1.1 -2.3 -1. ukljucujuci prikazano na slici 7.10 G Cpe.2 -1.1 Cpe.2.EN 1991-1-4:2005 Tabe/a 7Ab: Koeficijenti spoljasnjeg pritiska vetra za dvovodne krovove Ugao nagiba krova a Cpe. kako je to (1) Krov.2 -1.5 -1.1 -45° _30° _15° _5° I-- -1.2 -1.10 Zona za pravac vetra () = 90° F Cpe.3 -1.1 Cpe.1 -1.6 -0.8 -1.0 -2.2 -1.2 -1.10 H Cpe.5 -0.0 -0.0 -1.5 -0.7 -0.0 -0.8 -0.4 -1.2 -1.9 -1.4 -1.2 -1.1 -1.0 -2.0 -2.

e/2 .EN 1991-1-4:2005 vetar 0=0· H e/10 h vetar h 0'= 90· e b iii 2h.1 H e/10 (J a) prevac vetra = 0° b) pravac vetra (J = 90° Slika 7. sta je manje b: dimenzija upravna na pravac vetra I. ve~ / Ie/10 b ve~ / 0=90· b N e/41 ~e/10 I e/10 " e/2 . e/10 I J.9: Objasnjenje za cetvorovodne krovove 44 .1 = e/4 I lwIe/10 N .

2 +0.2 -2.4 -0. treba da vrednostima.6 -0. videti sliku 7.3 -0.2 -2.7 +0.l Cpe.0 -0. sa svim pozitivnim vrednostima i drugi.2.2 -2.4 -2.1 Oa i b.5 +0.2. dopusteno rnesanje pozitivnih i negativnih vrednosti.0 -0.2 -2.4 za jednovodne krovove. (2) Primena zona F/G/H.4 -2.5 -0.2.5 za dvovodne krovove za ugao nagiba krova a < 0.7 +0.4 -0.10.0 -0.0 -0.0 +0.2 +0.l Cpe.2 -0.6 +0. za svaki raspon testerastog krova.l Cpe.5 -0.3 -0.6 I -1.6 -0.10 G H I J Cpe.7 +0.6 -1.0 -0. za pravce vetra 0° i 180° na svakom rasponu. mogu da budu odredeni iz koeficijenta pritiska za svaki pojedinacni raspon.2 -0. tako i negativne budu razmatrana dva sluca]a: prvi.10 M N Cpe.6 -1.5 +0. Napomena 3: Za ugao nagiba krova na navetrenoj povrsini.8 pravac vetra (J = kod ugla nagiba krovove.0 -0.10 L Cpe.5 -0.l Cpe.10 Cpe. pa su date kako pozitivne. rnoze da bude primenjena izmedu vrednosti istog znaka.3 -0. modifikovane prema svom polozaju.0 -0. Za takve sa svim negativnim 00.8 -1.2 -1. 90° i 180°.4 -0.2 +0.EN 1991-1-4:2005 Tabe/a 7.10 Cpe. saglasno slikama 7.8 -1.0 -0.5 -1.3 -1. Zone H i I treba da budu razmatrane za svaki raspon testerastog krova. Koeficjjenti modifikacije za pritiske (Iokalne i globalne).6 -0.2 -0.3 -2.2 -0.7 TESTERASTI KROVOVI (1) Koeficijenti pritiska za pravce vetra 0°.5 -1.8 -1.10 K Cpe.8 +0.5: Koeficijenti spo/jasnjeg pritiska vetra za cetvorovodne krovove zgrada Ugao nagiba krova ao za 0 (J= 0 agO za (J = 90 Cpe. pritisci se naglo menjaju izmedu pozitivnih i negativnih vrednosti na krova od a = +50 do +450.4 -0.3 -0.0 -0.10 Cpe.10 Zone za pravac vetra (J = 00 i (J = 900 F Cpe.6 -0.9 -2.0 +0.l 0 5° 15° 30° 45° 60° 75° -1.3 -0.3 -0.2 -0.l Cpe. 7.l Cpe. Vrednosti koje su jednake 0. treba da budu odredeni iz: odredbe 7.10c i d.0 +0.7 +0. Napomena 2: Linearna interpolacija za meduvrednosti uglova nagiba krova istog znaka.6 -1. (3) Za referentnu visinu Ze. saglasno slikama 7.5 -1.2 +0. 45 .7 +0.5 -0.3 -0.0 -1.l Cpe.0 date su radi interpolacije.8 +0. treba da bude razmatrana samo za navetrenu povrsinu.4 Napomena 1: Za navetrenoj povrsini vrednosti.2 -0.0 -0.2 -0.7 -2.l Cpe.2 -1.3 -0.2 -2. uvek se primenjuju koeficijenti pritiska. Nije -0.2 -1.5 -1.0 -1.10 Cpe.7 +0. odredbe 7. treba da se uzme visina konstrukcl]e h.7 -1.0 -1. modifikovane prema svom polozaju.

6 Cpo a) b) Cpo < a c) d) Slika 7.10: Objasnjenje za testeraste krovove Napomena 1: Za oblik krova (konfiguraciju) b. Napomena 2: Za oblik krova c.EN 1991-1-4:2005 0. prvi koeficijent cpe je koeficijent sledeci koeficijenti cpe su koeficijenti cpe za uvalu dvovodnog krova. drugi i svi za jednovodni 46 . Cpe dva slucaja. u zavisnosti od krov. treba da budu razmatrana znaka koeficijenta pritiska cpe na prvom krovu.

5 fld c .2 ~ f/d ~ 0.10 Slika 7.8 -1. . prikazane su na slikama 7.5.3 i hId 2: 0.. Preporucene vrednosti koeficijenta Cpe. koeficijent Cpe.4 . -0 .. za razlicite zone.10 i Cpe.3 0.05 0. -0.2 .5) - za < hId < 0.2.10.8 (1) KROVOVI U VIDU SVODOVA I KUPOLA Ova poglavlje primenjuje se za kruzne cilindricne krovove i kupole. - I B A(hld~O..6 -0 .5.1.2 -0 .4 0. mogu da budu date u Nacionalnom aneksu.10 dobija se linearnom interpolacijom za 0.10 za 47 . koji treba da se primenjuju za kruzne cilindricne krovove i kupole. Napomena: Vrednosti koeficijenata Cpe. Referentna visina treba da se usvoji kao: ze=h+f.1 0.0. treba razmatrati dve vrednosti koeficijenta dijagram nije primenljiv za rayne krovove ° Cpe.12. 8 ° ....11: Preporucene vrednosti koeficijenata spoljasnjeg pritiska svodove na pravougaonoj osnovi Cpe.EN 1991-1-4:2005 7.11 i 7.0 -1..

vrednosti koeficijenta Cpe. Cpe.8 -1. Slika 7.6 -0.6 +0.2.10 = konstantan duz svake ravni +0. kao i u tackarna B iii C.2.3 i 7.10 . 7.10 1.4 -0.12: Preporucene vrednosti koeficijenata spoljasnjeg pritiska kupole na kruinoj osnovi (2) Koeficijenti pritiska.8 +0. B i C. treba da budu primenjena pravila 7. mogu da budu odredene linearnom interpolacijom. dejstva na konstrukciju ne treba da budu sracunata prema pravilima navedenim u ovoj poglavlju.2 -1. ukupna povrslna otvora. umesto toga. moze da bude odreden linearnom interpolacijom izmedu vrednosti u tackama A.4..4 +0.4 -1..5. mora da bude razmatrana svaka kombinacija sa rnoqucirn otvorima i drugim propustljivim delovima.2 0. ako je 0 < hId < 0.10. u tacki A. iznosi vise od 30% njihove povrsine.10 za zgrada sa krovovima u vidu svodova.0 -0. nego.2 -0.10 je konstantan duz kruznih lukova dobijenih u presecima sfere i ravni upravnih na vetar. duz kruznih lukova paralelnih sa vetrom. Za najnepovoljniju kombinaciju spoljasnjeg i unutrasnjeq pritiska. (2) Koeficijent unutrasnieq pritiska Cpio zavisi od dimenzija i raspodele otvora na ornotacu (envelope) zgrade.2. ako je 0 < hId < 1.EN 1991-1-4:2005 . d "I I! i Cpe. na isti nacin. prema datoj slici 7.6 -Cpe. koeficijent Cpe. za zidove pravougaonih treba da budu uzeti prema 7.0 -1.12. na najmanje dve strane zgrada (fasade iii krov).9 UNUTRASNJI PRITISAK (1) P Mora se razmatrati da unutrasnii i spoljasnj pritisci deluju u isto vreme. Kada. na svakoj od tih strana. A b=d +Cpe. kao prva aproksimacija. 48 .

dimnjaci itd. u saglasnosti sa EN 1990. Kada je povrsina otvora preostalim stranama: Cpi na dominantnoj strani.2). (3) Kada je neki spoljasn] otvor. koji treba da bude odreden iz izraza (7.1% izlozene povrsine. na otvorima dominantne strane. vazna je za vitke unutrasnje zidove (sa velikom izfozenoscu riziku).90 cpe (7.3). unutrasn]i pritisak treba.1) i (7. zbog otvora u ornotacu zgrade. Napomena: Ovo rnoze da bude primenjeno i na pojedine unutrasnje prostore unutar zgrade. (4) Neka od strana (povrsina) zgrade treba da bude posmatrana kao dominantna kada je povrsina otvora na toj strani najmanje jednaka dvostrukoj povrstnl otvora i propusta na preostalim stranama razmatrane zgrade. kada zid treba da nosi pun spoljasnji pritisak.1 ) otvora na Kada je povrslna otvora preostalim stranama: Cpi = 0. rnoze da bude primenjena linearna interpolacija.. kao i kroz ornotac zgrade. Napomena: Kontrola incidentne proracunske situacije. Treba da budu primenjene vrednosti date izrazima (7.75 cpe na dominantnoj strani. treba da bude razmatrano kao incidentna proracunska situacija.13. kao sto su: otvoreni prozori. (5) Za zgradu sa dorninantnom stranom. Izvorna propustljivost tipicno se krece u podrucju od 0. za svaki pravac vetra 0.EN 1991-1-4:2005 Napomena: U otvore zgrade ukljucuju se mali otvori. kao i izvorna propustljivost. a funkcija je odnosa visine i dubine zgrade hId. prozora. jednaka dvostrukoj povrsini otvora na = 0. Dopunske informacije mogu da budu date u Nacionalnom aneksu. dominantan kada je otvoren. razmatran kao zatvoren. kao sto su vrata iii prozor. koeficijent unutrasnieq pritiska Cpi treba da bude odreden prema slici 7. kao sto su propustijivost za vazduh oko vrata. instalacija itd.01% do 0. ventilatori.2) gde je: cpe vrednost koeficijenta spoljasnjeg pritiska na otvorima dominantne strane. kada su ovi otvori locirani u zonama sa razlicltim vrednostima spoliasnjih pritisaka treba da bude primenjena povrsina koja tezi prosecnoj vrednosti koeficijenta cpe Kada se povrsina otvora na dominantnoj strani nalazi izmedu dvostruke i trostruke povrsine otvora na preostalim stranama. jednaka trostrukoj povrsini (7. kao i koeficjjenta otvora p. pri sracunavanju koeficijenta Cpi. (6) Za zgrade bez dominantne strane (povrsine). da bude uzet kao dec spoliasrneq pritiska. 49 . ali je. za qranicno stanje nosivosti u toku jakih olujnih vetrova. stanje sa otvorenim vratima i prozorima.

3.8 0.2 ·0.5): Cpi = .2..10 PRI1"ISAK NA VISESLOJNE ZIDOVE III KROVOVE (1) Sila vetra treba da bude sracunata posebno za svaki sloj (skin). u.2 0.1 0 -0.6 0.9 Napomena: Za vrednosti izmedu hId = 0.5) jednaka je visini konstrukcije. treba da bude baziran na izrazu (7.[povrsina otvora. rnoze da se primeni linearna interpolacija. Referentna visina 7.3) 1: Ovo treba da bude primenjeno na fasade i krovove zgrada. za unutrasn]e pritiske.60 rezervoara (7. Napomena 2: Kada nije rnoquce.1%.1 (1)P) na stranama koje svojim otvorima doprinose stvaranju unutrasnjeq pritiska.8 0. 50 .7 0. definise se kao odnos ukupne povrsine otvora i ukupne povrslne sloja.. (2) Propustljivost IJ nekog sloja. treba da bude jednaka referentnoj visini treba da (8) Koeficijent unutrasnjeq pritiska otvorenih silosa i dimnjaka. (7) Referentna visina z.2 i -0.0.5 0. visine ZI. Sloj se deflnise kao nepropustljiv (impermeable). Slika 7.13: Koeficijenti unutrasnjeg pritiska za ravnomernu raspodelu otvora _ .40 Zj (7.4 0..4 -0. kada je koeficijent cpe negativan iii 0..3 ·0. za spcllasn]e pritiske (videti 5.4 035--.25 i hId = 1.5 0.6 0.4) sa malim otvorima treba da bude Koeficijent unutrasnjeq pritiska ventiliranih baziran na izrazu (7.5 0.0. z.7 0. za odredivanje bude koriscena najveca vrednost Ze.33 0. sa i bez unutrasnjih pregrada.3 Cpo 0. 0.4): Cpj = ..[povrsina svih otvora Napomena (7. Ako postoji vise otvora.EN 1991-1-4:2005 0. iii se za pojedinacni slucaj ne moze potvrditi procena koeficijenta tada za koeficijent Cpi treba da se usvoji nepovoljnija vrednost od +0.0 u.0. ako je vrednost propustljivosti IJ manja od 0.1 -0.

net = 1/3 Cpi. cpe za nadpritisak (overpressure). cp.14(a)). sila vetra na spoljasnji sloj moze da bude sracunata sa koeficijentorn cp.net krucim unutrasnjirn slojem.za zidove i krovove sa propustljivim unutrasnjirn slojem. materijal terrnicke izolacije (thermal insulation) ukljucuje se u jedan sloj). preporucuje se. Kao prva aproksimacija. Ako je vise od jednog sloja nepropustljivo. u kojirna su krajevi prostora izmedu slojeva nepropustljivi (tight) za vazduh (slika 7. sa priblizno ravnomernom raspodelom otvora. kao i kod kojih je slobodan prostor izmedu slojeva manji od 100 mm (kada nema strujanja vazduha unutar izolacije. a sila vetra na unutrasn]i sloj sa koeficijentom cp.net = cpe spoijasniim Cpi. spoljasnjih i unutrasnjih pritisaka. a sa koeficijentom cp.2 (3). moze da bude uzet kao razlika izmedu unutrasnjeq i spoljasnjeq pritiska.net = cpe . sila vetra na spohasn] sloj moze da bude sracunata sa koeficijentom unutrasn]i sloj sa koeficijentom cp. . razllcltirn od Ako ulasci vazduha dovode sloj vazduha u komunikaciju sa drugim stranama strane na kojoj se zid nalazi (slika 7.EN 1991-1-4:2005 (3) Ako [e sarno jedan slo] propustljiv.14: Deta/ji ug/a za vises/ojne spo/jasnje zidove 51 . sila vetra na spoljasn]i sloj moze da bude sracunata sa koeficijentom Cp. = cpe. mogu da budu primenjena sledeca preporucena pravila: . sila vetra na spoljasnji sloj moze da bude sracunata sa koeficijentom cp.Cpi.Cpi. otvora na krajevima prostora izmedu slojeva. a sila vetra na zgrade.14(b)).net = cpe . sila vetra na unutrasnji sloj moze da bude sracunata sa koeficijentom Cp. . kako je to opisano u odredbi 5.net = cpe . i nepropustljivim. ova pravila nisu primenljiva. . Napomena 1: U Nacionalnom aneksu mogu da budu date vrednosti za uticaje vetra na viseslojne spoljasnje zidove i krovove.za zidove i krovove sa nepropustljivim spoljasnjim slojem i nepropustljivim.net = 1/3 . rastojanja izmedu slojeva. sa prlblizno ravnomernom raspodelom otvora. tada sila vetra na svaki sloj zavisi od: relativne krutosti sloja. da pritisak vetra na naikruci slo]. krucim slojem. a) krajevi prostora izmedu slojeva zatvoreni b) krajevi prostora izmedu slojeva otvoreni Slika 7. tada sila vetra na nepropustljiv sloj treba da bude odredena iz razlike izmedu unutrasnjeq i spoljasnjeg pritiska vetra.net = 2/3 .za zidove i krovove sa nepropustijivim unutrasnjim slojem i propustljivim spollasniim slojem.Cpi. Kao prva aproksimacija. cpe za podpritisak (underpressure).za zidove i krovove sa nepropustljivim unutrasnjirn slojem. kao i sa nepropustljivim spoliasnjirn slojem. Napomena 2: U Nacionalnom aneksu mogu da budu data pravila za slucajeve. propustljivosti slojeva.

sarno na zavetrenoj strehi (nadstresnica nije zatvorena zgrada). On treba da bude primenjen u proracunu elemenata krovnog pokrivaca i elemenata za pricvrscivan]e.7) napadna tacka rezultante pritiska.. treba da bude na rastojanju d/4 od navetrene ivice (d je dimenzija u pravcu vetra.15. slika 7.net. stvarnih prepreka ispod nadstresnice i povrslne poprecnoq preseka ispod nadstresnice. dok je drugi nagib neopterecen: - 52 . ambari (dutch barns) itd. tako i na zavetrenoj povrsini nadstresnica. prikazan je na slici 7. (6) Svaka nadstresnica mora da bude u stanju da prihvati slucajeve opterecenia koji su definisani na sledeci nacin: za jednovodnu nadstresnicu (tabela 7.17). pri cernu su obe povrsine upravne na pravac vetra. treba da budu primenjene vrednosti koeficijenta cp. a za sve pravce vetra. a vrednost koeficijenta 'P = 1 predstavlja nadstresnlcu potpuno zatvorenu sadrzajirna (contents). uzima se u obzir kombinovani uticaj vetra. Meduvrednosti mogu da budu dobijene linearnom interpolacijom. koja nema stalne (permanent) zidove.15: Strujanje vazduha (airflow) preko krovova nedstresnice (3) Preko koeficijenata globalne (overall) sile Cf i koeficijenata neto pritiska cp. koji deluje kako na navetrenoj. (5) Koeficijent globalne sile predstavlja rezultuiucu silu.6) napadna tacka rezultante pritiska (center of pressure). Koeficijent neto pritiska predstavlja maksimalni lokalni pritisak za sve pravce vetra.6 do 7. ~ ~ 777777777777 1777777777// / ~. pored toga. od polozaja maksimalnog zatvaranja. (2) Stepen zatvorenosti (degree of blockage) prostora ispod krova nadstresnice.o ~~77777777 ' 777777777777777777777777777777777777777 Prazna. datih u tabelama 7.net za rp = o. za dvovodnu nadstresnicu (tabela 7. = = (4) Na zavetrenom delu.8 za vrednosti rp 0 i rp 1.EN 1991-1-4:2005 7. treba da bude u sredistu svakog nagiba (slika 7. koji predstavlja odnos povrsine rnoqucih (feasible). Napomena: Vrednost koeficijenta 'P = 0 predstavlja praznu nadstresnlcu.3 KROVOVI NADSTRESNICA (1) Krov nadstresnice definisan je kao krov konstrukcije.16). On zavisi od koeficijenta popunjenosti rp. kao sto su benzinske stanice. dvovodna nadstresnica treba da bude u stanju da prihvati maksimalno iii minimalno opterecenje jednog nagiba. samostalna nadstresnica (rp = 0) ~~7Z0'l777?777?? Nadstresnica zatvorena do zavetrene strehe uskladistenorn robom (rp 1) = Slika 7.

net. h h h h 7777777777777777 Stika 7.5).net.8. date u tabeli 7. na (8) Referentna vis ina z« treba da bude uzeta kao visina h.net. Sile trenja treba da budu razmatrane (videti 7.16 i 7.EN 1991-1-4:2005 za testerastu nadstresnicu (multibay duopitch canopy). 53 .16: P%iaj napadne tacke sile za jednovodne nedstresnice Za dvoslojne nadstresnice. na vrednosti cp. a propustljiv sloj i njegovi elementi za pricvrsclvan]e sa 1/3 (7) cp.7. datih u tabeli 7.17. svako opterecen]e uvale rnoze da bude sracunato primenom koeficijenata redukcije 'l'me. treba da budu sracunati sa koeficijentom Cp. kako je to prikazano slikama 7. nepropustljiv sloj i njegovi elementi za prlcvrscivanie.

4 -2.0 +2.2 +2.2 -1.8 +2.8 -1.8 -2.4 -0.5 +1.9 +2.6 +2.1 -1. a negativne vrednosti neto dejstvo vetra.2 -1.0 -2.5 +2.5 -1.0 -1.2 -0.4 -2.8 -1.9 -1.4 -1.7 5° .9 +3.3 +0.6 +1.3 -3.7 -2.1 -2.5 +1.7 -2.1 -2.EN 1991-1-4:2005 Tabela 7.4 -3.3 -1.8 +2.8 -1. 10° 15° 20° 25° 30° Napomena: predstavljaju Pozitivne vrednosti predstavljaju neto dejstvo vetra.6 +1.2 -1.9 -2.7 -2.net Objasnjenje u osnovi B bf10 L b vetar lr- e A e b/10 t Ugao nagiba krova Koeficijent popunjenosti rp maksimum za sve rp minimum rp =0 minimum rp =1 maksimum za sve rp minimum rp =0 minimum rp =1 maksimum za sve rp minimum rp =0 minimum rp =1 maksimum za sve rp minimum rp =0 minimum rp =1 maksimum za sve rp minimum rp =0 minimum rp =1 maksimum za sve rp minimum rp =0 minimum rp =1 maksimum za sve rp minimum rp =0 minimum rp =1 B L df10 d dJ1O~ Koeficijenti globalne sile Cf I Zona A Zona B Zona C a 0° +0. koje deluje nanlze.9 -3.5 -2.1 -1.5 -0.7 +1.4 +0.6 -2.5 -0.5 -3.6 -1.4 +0.8 -2.2 -2.0 -1. ko] deluje navise.7 -1.0 -2.1 -1.neti Koeficijenti za jednovodne nadstresnice Cf neto pritiska cp.1 -3.5 +0.2 -3.3 -1.4 -2.8 -1.0 +2.6 +2.1 +1.6 -1.6: Vrednosti koeficijenata cp.4 +0. 54 .2 -3.1 -1.8 -2.3 -1.6 -1.2 +1.2 -2.7 -1.8 -2.8 -1.6 -2.4 +1.4 I +0.2 +1.4 +1.5 +3.

7 +1.9 -1.8 +1.4 -2.5 -2.8 +0.1 -1.EN 1991-1-4:2005 Tabe/a 7.9 -1.7 -0.6 +0.6 -1.4 +0.4 -1.8 -1.5 +0.7 -2.7 -1.6 -0.6 -2.5 +0.9 -1.6 -2.6 -2.3 +0.2 -1.5 -2.4 -1.8 +1.7 +1.6 -1.7 -1.4 -0.4 +0.4 -1.7 -0.6 -1.4 -1.3 -2.6 -0.1 -1.7 -1.5 -1.7 -1.4 -0.4 -1.20 0 +0.4 -1.4 +1.6 +1.2 +1.0 +1.5 -0.7 -1.net Koeficijent neto pritiska Objasnjen]e u osnovi B rr fJ bf10 c A 0 A C bl10 B ~d/10 L H dl5 d d/10~ Ugao ) nagiba I krova i Koeficijent popunjenosti fP maksimum za sve fP minimum fP =0 minimum fP =1 I Koeficijenti globalne sile Cf Zona A Zona B Zona C Zona 0 a ! .4 -1.3 +0.3 +1.4 -1.4 -0.6 +0.8 -1.3 -0.8 -1.6 +0.7 -0.4 -0.3 +0.6 -0.6 -0.4 -1.8 -2.4 +1.100 = _50 maksimum za sve fP minimum fP =0 minimum fP =1 maksimum za sve fP minimum fP =0 minimum fP =1 maksimum za sve fP minimum fP =0 minimum fP =1 maksimum za sve fP minimum fP =0 minimum fP =1 maksimum za sve fP minimum fP =0 minimum fP =1 +5 0 +10 0 +150 +20 0 55 .3 +0.3 -0.8 -0.150 minimum fP =0 minimum fP =1 maksimum za sve fP minimum fP =0 minimum fP 1 .3 +0.3 -2.8 -1.4 -2.6 -1.6 -0.3 -1.9 -0.4 +1. .1 I maksimum za sve fP .0 +1.6 +1.8 -1.6 +1.5 -1.6 -0.4 +0.0 -2.4 -1.3 +0.5 -0.9 -1.5 -1.6 +0.1 -0.net i Ct za dvovodne nadstresnice cp.6 -1.6 -0.3 -2.4 +1.4 -1.3 -2.6 +0.8 -2.6 -1.3 +0.6 +1.7: Vrednosti koeficijenata cp.5 +0.6 +0.5 -1.8 -1.2 +0.8 -0.8 -1.3 +0.9 -1.1 +0.6 -0.

4 -1.3 I Zona A Zona B Zona C Zona 0 maksimum za sve rp minimum rp =0 minimum rp =1 maksimum za sve rp minimum rp =0 minimum rp =1 +1.0 +1.0 -2.9 -1.8 I I +1.EN 1991-1-4:2005 Tabela 7.4 +1.2 -1.7: nastavak Koeficijent neto pritiska Objasnjenie u osnovi B Cp.4 -1.9 -1.6 -1.0 -1.3 Pozitivne vrednosti predstavljaju neto dejstvo vetra.4 +1.5 -2.0 +0.0 +300 Napomena: predstavljaju +0.0 -2.7 -2.9 -1. 56 . a negativne vrednosti neto dejstvo vetra.4 -1.6 -1.4 +0.3 -1.9 -1.7 -1.5 +1.nel b/10 r b C A 0 A C b/10 B ~d110 L H diS d d110~ Ugao nagiba krova Koeficijent popunjenosti rp a +250 Koeficijenti globalne sile Cf +0.9 -2. koje deluje nanize.0 -1.4 -1. koji deluje navise.

datih u tabeli 7.8 na globalnu silu.8 0. odreduju se primenom koeficijenata redukcije 'lime. 7 J 7 . 7 J 77 h h h h Slika 7.EN 1991-1-4:2005 --r-------:1.7 za minimalnu (navlse) silu i koeficijente pritiska 0.8: Koeficijenti redukcije 'lime za testeraste nadstresnice Koeficijenti 'lime za sve qJ Uvala Polozaj za maksimalnu (nanize) silu i koeficijente pritiska 1. Cf>O 77 . kako je to prikazano na slici 7..0 0.7 0.9 0.17: Dispozicije opterecenja dobijene iz koeficijenata sile nedstresnice za dvovodne (9) Opterecenia na svakom nagibu testerastih nadstresnica.7 1 2 3 krajnja uvala druga uvala treca i naredne uvale 57 . Tabela 7.. kao i koeficijenata neto pritiska za izolovane dvovodne nadstresnlce.18.

videti sliku 7. C i 0. videti sliku 7.2 Punoca bez ojacanih uglova Zona Uh:::::3 Uh= 5 Uh? 10 A 2. (2) Referentna visina za samostalne zidove treba da bude uzeta kao z.EN 1991-1-4:2005 1 2 3 3 3 2 1 h 777777777777777777777777777777777777777 Slika 7.0 i h. Za koeficijent punoce izmedu 0. imaju 20% otvora). rnoze da se primeni linearna interpolacija.2 1. OGRADE I TABLE OZNAKA (1) Vrednosti koeficijenata rezultujuceq pritiska cp. u saglasnosti sa slikom 7. 7.8 i 1. rnoze da bude primenjena linearna interpolacija. treba da budu tretirani kao resetke u ravni.2 C 1. a za zidove. PARAPETI.9 3. Napomena: Za parapete i zvucne barijere (noise barriers) mostova. mogu da budu date u Nacionalnom aneksu.9: Preporuceni koeficijenti pritiska Cp. h..net za samostalne zidove i parapete B 1.4 SAMOSTALNI ZIDOVI.19. treba da budu Napomena: Vrednosti koeficijenata rezultujuceq pritiska Cp.2 1.4 1.net za samostalne zidove i parapete zavise od koeficijenta punoce (solidity ratio) tp.8 1. B.1 1.8 sa ojacanim uglovima na duzini ? b" rp a Za duzine ojacanih uglova izmedu 0.net za samostalne zidove i parapete.4 2.19.4. dvama suprotnim pravcima. videti 7.2 1.11.2 D 1. Referentna visina za parapete u zgradama treba da bude uzeta kao Ze = (h + hp).9. = 58 . koeficijent punoce je rp = 0.2 1. Tabela 7. Za pune (solid) zidove.2 1.8. naznacenirn na slici 7.2 rp =1 = 0.6.8. za dva razlicita koeficijenta punoce.9: Testeraste nedstresnice 7. kako je to prikazano na slici 7.8 2.4 1. videti glavu 8.3 2. Preporucene vrednosti date su u tabeli 7.4 (1). a u slucaju zida sa ojacanirn uglom.1 SAMOSTALNI ZIDOVII PARAPETI Cp. koeficijent punoce rp treba da bude uzet kao 1.net (1) Za samostalne zidove i parapete. Porozni (porous) zidovi i ograde sa koeficijentom punoce rp :::::0.7 1. Ove preporucene vrednosti odgovaraju pravcu kosog (oblique) vetra u odnosu na zid bez ojacanoq ugla (return corner) (videti sliku 7. koeficijenti rezultujuceq pritiska specificirani za zone A.19.19).1 1. koji su 80% puni (tj.4 1. Referentna povrsina u oba slucaja je ukupna (gross) povrsina.

3 h r 2h ~A~f--------C~I I e r 4h ze e s z» /. 7. Vrednost 59 . koji su jednake visine iii visi od razmatranog zida iii ograde visine h.EN 1991-1-4:2005 zaf>4h ~O 0. rnoze da bude primenjen dopunski koeficijent zaklonjenosti. tada na koeficijente neto pritiska za zidove i resetkaste ograde.2 e Z 7 Z 2 Z Z Z 7 Z 4 1 sa ojacanirn uglom ZA ZIDOVE I OGRADE bez ojacanoq ugla Slika 7.19: Objasnjenje za zone samostalnih zidova i parapeta KOEFICIJENTI ZAKLONJENOSTI (1) Ako postoje drugi zidovl iii ograde u navetrini (upwind).4.3 h IAa C~~} £ r r 2h ~ 4h zafs4h ~Or 0.

_ ·U .s cp. koeficijenata ffJ izmedu 0.net. sa horizontalnim ekscentricitetom (eccentricity) e.80 (7.IP:O.20: Koeficijent zaklonjenosti VIs za zidove i ograde. dat je izrazom (7.25 b (3) Table oznaka.8! 0.4 C .4. a sa b/h > 1.2 .!..s.7) Izraz (7. e = ± 0..21).8 I o r::::: r::::: . Koeficijent rezultujuceg neto pritiska na zaklonjeni (sheltered) zid Cp. prikazane su na slici 7. mereno od slobodnog kraja zida. videti 7.6) . 0.. o o 5 10 15 20 Rastojanje xlh Slika 7.4. 7. (2) Rezultantna sila. a sa btn-: 1. Zg (7.6 o ~ cu Q) -IP=1._ I/) 0. odvojene od tla za visinu tretirane kao qranicni zidovi.3 TABLE OZNAKA Zg (1) Za table oznaka (signboards) odvojene od tla za visinu 7.0 a za vrednosti (2) Koeficijent zaklonjenosti ne treba da bude primenjen u ivicnirn zonama.6): = VIs cp.7) primenljiv je i kada je visina Zg manja od h/4. koeficijenti sile dati su preko izraza: Cf vecu od h/4 (videti sliku = 1. treba da budu 60 .8 i 1.EN 1991·1-4:2005 koeficijenta zaklonjenosti VIs zavisi od rastojanja izmedu zidova iii ograda x. na rastojanju do vrednosti h..1. treba da bude uzeta da deluje na visini sredista table oznaka. Napomena: Vrednost horizontalnog Preporucena vrednost je ekscentriciteta e rnoze da bude data u Nacionalnom aneksu. kao i od koeficijenta punoce ffJ navetrenog (zaklanjajuceq) zida iii ograde.net. Vrednosti koeficijenta VIs.::: N o ~ Q) 0.net (7.8) manju od h/4.O .20. upravna na tablu oznaka. -.

._.EN 1991-1-4:2005 b •4 . lociranom na rastojanju od navetrene strehe iii uglova.. e h e h .3(3)..02 0.22. koje je jednako manjoj vrednosti od 2b iii 4h. h.10: Koeficijenti trenja Povrsina Glatka (na primer. 7. prikazana je na slici 7.. celik.10. Tabela 7. rebra (ribs). Sile trenja treba da budu primenjene na delu spoliasnjih povrsina paralelnih sa vetrom.04 Cfr Hrapava (na primer. Slika 7. = Zg + h12. treba da budu kontrolisani. Cfr.t- I I Ie / / e I e I Zg Ze Napomena Napomena 1: Referentna visina: z.01 0. rellef (ripples). parapete i povrsine krovova Koeficijent trenja 0.22. iii. dati u (3) Referentna povrslna Afr. b I t·+·t}-H. treba da bude uzeta kao jednaka visini konstrukcije iznad tla..21: Objasnjenje za table oznaka Divergencija (divergence) iii nestabilnosti f1atera (stall flutter).-t -. hrapav beton. (2) Za povrsine zidova i krovova treba da budu primenjeni koeficijenti trenja tabeli 7. videti sliku 7. visini zgrade h. gladak beton ) Cfr za zidove... preklopi (folds)) 61 . -!_.5 (1) KOEFICIJENTI TRENJA Trenje treba razmatrati za slucajeve definisane u 5. 2: Referentna povrsina: Aref = b .... (4) Referentna visina Ze. pak. daske premazane smolom) Vrlo hrapava (na primer.

vetar Slika 7.23 koeficijent redukcije za kvadratne preseke sa zaobljenim (rounded) uglovima.9) gde su: koeficijent sile za pravougaone preseke sa ostrirn uglovima (sharp corners). koeficijent 'l'r zavisi od Rejnoldsovog broja (Reynolds).. Preporuceno priblizne gomje granicne (upper bound) vrednosti koeficijenta Yr. kako je to definisano u 7.22: Referentna povrsin« za trenje ELEMENTI SA PRAVOUGAONIM PRESECIMA preseka.13 'l'r '1'1.II II II II 77. videti napomenu 1 koeficijent uticaja kraja (end-effect) za elemente sa strujanjern vetra na slobodnom kraju. Napomena 1: Vrednosti koeficijenta 'l/r mogu da budu date u Nacionalnom aneksu.0. treba da bude odreden preko izraza: Cf = Cf . za vetar koji 7. prikazane su na slici 7. kako je to prikazano na slici 7. Slika 7. Cf. Napomena 2: Slika 7.24 odgovara uslovima niske turbulencije (low-turbulent).24 rnoze da bude primenjena i na zgrade sa hki » 5.0 'l'r '1'1.24.T v~r 11 z referentna povrsina A. Smatra se da su ti koeficijenti na strani sigurnosti.6 KONSTRUKCIJSKI (1) Koeficijent sile Cf konstrukcijskih elemenata pravougaonog duva upravno na povrslnu.O (7. 62 .EN 1991·1-4:2005 ~~:::_ 1-----===. ali bez strujanja vetra na slobodnom kraju.

~e::zzJ o .1 .5 "1----+----f O~------r_-----r_----~------~~ o rib 0.3 0.0 _ 0.2 .10) gde je: Referentna visina ze jednaka je maksimalnoj visini razmatranog preseka iznad tla.5 \ - - - 1.1 2.9 0.35 .1 0.EN 1991·1-4:2005 2.2.23: Koeficijenti sile Cf.8 2.2 0.2.65 V -: \ ~qb .2.O za pravougaone preseke sa os trim uglovima i bez strujanja vetra na slobodnom kraju VIr ~----~----~----~----~ '.0 1.5 .7 20 50 dlb Slika 7.5 - - 1\ -2 5 10 . treba da bude odredena preko izraza: Aref = tb t duzlna razmatranog konstrukcijskog elementa (7.24: Koeficijent redukcije VIr za kvadratni poprecni presek sa zaobljenim uglovima (2) Referentna povrsina Aref.of1 I-d -.4 = -~ .l 1.6. 63 .O~~ 0.4 Slika 7.

12) gde je: e duzina razmatranog konstrukcijskog elementa Ze. treba da bude odreden primenom izraza (7.13) L~ Napomena I L_j I d b L.x Aref.O '11). treba da bude odreden primenom izraza (7...13): c..11): Cf = Cf. x ~I Stika 7.2 sile odizanja.y =eb =ed (7. 7.7 KONSTRUKCIJSKI ELEMEN"I"ISA OSTROIVICNIM PRESEKOM (1) Koeficijent sile Cf konstrukcijskih elemenata sa ostroivicnirn (sharp edged) presekom (na primer. sa 5 iii vise strana.0. za izvesne uglove delovanja vetra. (7. (3) U svim slucajevima. = Cf. (2) Referentne povrsine (videti sliku 7.0. referentna visina maksimalnoj visini razmatranog preseka iznad tla.25: Ostroivicni preseci konstrukcijskih elemenata Napomena 1: U Nacionalnom aneksu mogu da budu specificirani koeficijenti CI. elementi sa poprecnlrn presecima kao sto su oni prikazani na slici 7. mogu se primeniti i za zgrade sa hki » 5.25.11 ) gde je: '11). koeficijent uticaja kraja.EN 1991-1-4:2005 (3) Za plocaste (plate-like) preseke kod kojih je d/b < 0. Smatra se da je vrednost na strani sigurnosti. 2: Izraz (7. treba da bude uzeta kao jednaka 7.11) i slika 7.O. Ova vrednost je zasnovana na merenjima u uslovirna niske turbulencije... koeficijent uticaja kraja (end-effectfactor) (videti 7. kako je definisan u 7.13) gde su: '1' ). (7.25).pravcu: pravcu: Aref. mogu da izazovu povecan]e vrednosti koeficijenta Ct do 25%.25) treba da budu uzete na sledeci nacin: u u X- y .O 'II. Za sve elemente bez strujanja vetra na slobodnom kraju.8 KONSTRUKCIJSKI PRESEKOM ELEMENTI SA PRAVILNIM POLIGONALNIM (1) Koeficijant sile Cf konstrukcijskih elemenata sa pravilnim poligonalnim presekom. preporucena vrednost je 2.13 64 .

Tabe/a 7.06 . (3) Referentna povrsina A ref treba da bude dobijena iz izraza (7. videti 7.10 tretira se kao kruzn! cilindar. broj Cf.14): Aref = tb e b duzina razmatranog konstrukcijskog elementa precnik opisanog kruga.O koeficijent sile konstrukcijskih kraju. definisan je u 7.26.O.O za pravilne poligonalne preseke Broj strana 5 6 Preseci petougao sestouqao Obrada (finish) povrslne i uglova svi slucajevi svi slucalevi glatka povrsina rIb < 0.30 1.EN 1991-1-4:2005 Cf. Re < 1. elemenata bez strujanja vetra na slobodnom Napomena: Vrednosti koeficijenta Cf.90 1.13). koje su zasnovane na merenjima u uslovima niske turbulencije.9.2. celicnim povrsinarna. koeficijent Cf.105-0. mogu da budu date u Nacionalnom aneksu.4.O moze da bude odreden iz izraza (7. videti sliku 7.11 ina slici 7.30 2.105 Re < 2.10 5 Re"23·105 Re -0. jednaka je maksimalnoj visini razmatranog preseka iznad tla. (7. sa brzinom v = Vm i Vm datom u 4.105 Re > 4. kao i na osnovu informacija sadrzanih u tabeli 7. b = precnik opisanog kruga.10 Re < 4.3. r = potuprecnik ugla.30 1.10 < Re < 1. videti sliku 7.25.075 2) 10 desetougao svi slucajevi glatka povrsina zaobljeni uglovi 12 dvanaestougao svi ostali slucajevi jJ Reynolds-ov Re1) sve vrednosti sve vrednosti Re -0.80 1. Preporucene vrednosti.106 5 0.10 1.26.0752) 8 osmougao glatka povrsina rib "2 0.30 6 Re"27·105 sve vrednosti 2.60 1.70 16-18 sesnaestouqao glatka povrsina zaobljeni uglovi 3) 1) 2) 3) Rejnoldsov broj Re. date su u tabeli 7.2. Na osnovu ispitivanja u aerotunelu na modelima preseka sa galvaniziranim i presekom sa precnikorn b = 0.10 5 1.45 1. 2. kao (2) Za zgrade kod kojih je odnos hki » 5. 65 .11.14) gde su: (4) Referentna visina z. na strani sigurnosti. b.9 0.3 m i poluprecnikorn ugla 0.O 1.11: Koeficijent site c f.105 2.

17) 66 .16) kraju gde su: koefieijent spoliasnjeq pritiska. dat je preko izraza (7.o prikazan je na slici 7.O '1h. definisanog preko (1) Koefieijenti izraza: pritiska preseka zavise od Rejnoldsovog (7.27. / b/ / Slika 7.EN 1991-1-4:2005 // .a cp. treba da budu odredeni iz izraza = C p. definisana u napomeni 2 slike 7..9 7. bez strujanja vetra na slobodnom (videti (3» koefieijent utieaja kraja (videti (4». kao funkeija ugla nagiba a.27..o (7. Cpe V(Ze) (2) Koefieijenti spoljasnjeq pritiska (7.26: Pravilan poligonalan presek 7. '1h. za razllcite vrednosti Rejnoldsovog broja.a.16): C pe kruznih cilindara.17): za amin < a « a« (7.9.15) gde su: b v precnik kinernaticka viskoznost vazduha (v= 15.1 KRUZNI CILINDRI KOEFICIJENTI SPOlJASN .10-6 m2/s) udarna brzina vetra na visini Ze. -. (4) Koeficijent utieaja kraja '1h. EG PRITISKA I broja Re..a (3) Koeficijent spoljasnjeg pritiska cp..// '-Ii.

12: Tipicne vrednosti raspodele pritiska za kruine cilindre. podrucja Rejnoldsovog broja i bez uticaja kraja Re 5. . II CpO.EN 1991-1-4:2005 gde su: as.h amin CpO.4 -0.13).10 gde su: amin CpO. 2: Tipicne vrednosti na prikazanoj slici. date su u tabeli 7. <f V ~1 II "/::.min aA CpO. j o o· Cpa = VI).. Slika i tabela bazirane su na broju." • CpO cpa -1 aA = v. manjoj od 5·10-4. poloza] odvajanja strujanja (videti sliku 7. za razlicita podruii]« Reynolds-ovog broja i bez uticaja kraja Tabela 7.18) jednaka je maksimalnoj visini razmatranog preseka iznad tla. CpO.2 -1. 'I". sa brzinom v = Rejnoldsovom J2.h 1\ ~I\' .12.5 135 120 105 -0. date su u tabeli 7. Referentna visina 67 .10 2. datom u 4.27) koeficijent uticaja kraja (videti 7.h 5 za razlicita CpO. amin C~omin /' 0· a~ 1 1 O· 1:0· o· a I~. t\.9 -1. 11~ lor -/-I -r/11/ <.8 6 -- 107 poloza] minimalnog pritiska [0] vrednost koeficijenta rninimalnog pritiska poloza] odvajanja strujanja (flow separation) u [J osnovni koeficijent pritiska treba da bude odredena iz izraza: (5) Referentna povrsina Aref.min aA 85 80 75 -2. o· -2 K.27: Raspodela pritiska za kruine cilindre.h Napomena Napomena 1: Meduvrednosti mogu da budu linearno interpolovane. Napomena 3: Prikazana slika bazirana je na ekvivalentnoj vrednosti visine hrapavosti k.13. Aref (6) =tb Ze (7. hrapavosti kfb. Tipicne Slika 7.p i pritiskom qp.7 -0.5.

.2 0.0 2 3 4 2 3 4 6 8 107 Re Slika 7.18109(10 klb) . jednak je 1. date su u tabeli 7.19): Cf za kruzni cilindar konacne duzine treba da bude odreden iz izraza = Cf.. kraju (videti c"o 1.13).-.--~---. ' ' . .O za kruine cilindre bez strujanja vetra na slobodnom kraju.2 KOEFICIJENTISILE Cf (1) Koeficijent sile (7.O (3) Za kablove u sveznievlma vrednosti Rejnoldsovog broja Re.6 0.4 0. koeficijent uticaja kraja (videti 7. I • !! 'i I.0 0.28).w-----~.11 (Re/1 06)" s10·5 0. I :.EN 1991-1-4:2005 7.4log(li?elW') i I I·' j . Napomena datom 2: Slika 7. (2) Vrednosti ekvivalentne povrslnske hrapavosti k.. (stranded cables).---.-~! -~'T---T---~! ~1-r--. za razlicite ekviva/entne hrapavosti k/b Napomena 1: Slika 7..2 1... u 4.28: Koeficijent sile Cf.19) gde su: Cf. c=1 2+..O IfF'/.-~~~.13.-.28 bazirana je na Rejnoldsovom broju.. .0.4 1. --u~~--:----~--r---.---.-------.0 --. koeficijent Cf. I 0.28 moze da se primeni i za zgrade sa odnosom hId> 5. koeficijent sile za cilindre.2 za sve 68 . bez strujanja vetra na slobodnom sliku 7. I klb --i--·-t-·-rh·t~-·------·-.8 c= . sa brzinom V-- ~2'pqp i pritiskom qp.. (7.9.-~-+--~~'-+----~ to I iii. 1!+-0. 0.O IfF'/.5.

jednaka je maksimalnoj visini razmatranog preseka iznad tla. (7. sa odnosom odstojanja zg/b < 1.5 1.0 0.2 Referentna povrsina A ref treba da bude dobijena iz izraza (7.EN 1991-1-4:2005 Tabe/a 7.20) gde je: (5) Referentna visina z .3 (1) KOEFICIJENTI SILE ZA VERTIKALNE CILINDRE U LlNIJSKOJ DISPOZICIJI Za vertikalne kruzne cilindre u linijskoj dispoziciji (row arrangement).0 3.002 0.2 0.05 0. moze da bude dobijen preko izraza (7. za svaki cilindar.2 0.14.0015 0. Koeficijent sile Cf.006 0.29). v c:::::::~> • b Slika 7.13: Ekviva/entna povrsinska hrapavost k Tip povrslne staklo polirani metal glatka boja prskana boja obradeni (bright) celik liveno gvozde (cast iron) galvanizirani celik (4) Ekvivalentna hrapavost k Tip povrslne uqlacani beton rendisano (planed) drvo hrapav beton hrapavo rezano drvo rda zid od opeke Ekvivalentna hrapavost k mm mm 0. kako je to definisano u tabeli 7.5 (videti sliku 7.0 2. neophodne su posebne konsultacije.O '1/').9.02 0. koeficijent sile zavisi od pravca vetra u odnosu na osu reda cilindara i od odnosa rastojanja a i precnika b.21) 69 .29: Cilindar u blizini rayne povrsine 7.. K (7.21): Cf.20): Aref =tb t duzina razmatranog konstrukcijskog elementa.O Cf = Cf.0 2. (6) Za cilindre u blizini rayne povrsine.

V b - . a b precnik (videti sliku 7.1) i ekvivalentne hrapavosti klb (videti tabelu 7. Preporucene vrednosti. zasnovane na merenjima u uslovima niske turbulencije. prikazane su na slici 7.6.14: Koeficijent alb alb < 3.. bez strujanja vetra na slobodnom 7. ogranicene su na vrednosti Zg > b12.x.. koeficijent sile Cf.x mogu da budu date u Nacionalnom aneksu.00 alb> 30 a: rastojanje b: precnik 7.15 r: r-. sa brzinom v = ~2':p i pritiskom qp. 70 .5 < alb < 30 210-K= <.5.10 SFERE (1) Koeficijent sile u pravcu vetra (along wind) Cf. Za Zg < b/2.2). K koeficijent sile cilindara. datom u 4.9. Napomena 1: Vrednosti koeficijenta Cf.O '1' ).30.x pornnozen je koeficijentom 1.13). koeficijent uticaja kraja._/ b - r: '\ <.31). Slika 7.30.14 (za najnepovoljniji pravac vetra).5 za vertikalne cilindre u linijskoj dispoziciji K a a 1./ b 180 1.30 baziranaje na Rejnoldsovom broju. a b 3.9. koeficijent dat u tabeli 7. za sfere treba da bude odreden kao funkcija Rejnoldsovog broja Re (videti 7. K kraju (videti Tabela 7.EN 1991·1-4:2005 gde je: Cf. Napomena 2: Vrednosti na slici 7. gde je Zg rastojanje stere od rayne povrsine.:"""'\ -.

0.6 0.z za sfere.EN 1991-1-4:2005 0. treba da se odredi prema izrazu: (7.z cf.2 glatka povrsina.31: Sfera u btiz.3 0.0 J..__ ---' ---' 10~ 10' 2 3 4 5 678 10· 2 3 4 5678 10' 2 3 Re Slika 7. klb 0.60 za za z >9 b 2 z <9 b 2 (7.ne (2) Koeficijent vertikalne sile Cf .22) (3) U oba slucaja.5 t------..z Cf.22): =0 = +0.30: Koeficijent site u pravcu vetra za sferu v c====> • b Stika 7.4 0.23) (4) Referentna visina treba da bude uzeta kao: ze =Zg +2 b (7.1 0. ravne povrs. referentna povrsina Aref..n.24) 71 . dat je preko lzraza (7.

sa brzinom Napomena v = ~2.11 RESETKASTE KONSTRUKCI.35. pod uticajem (obstruction) masivne zgrade..25). videti sliku 7.33 do 7. sracunat sa prosecnirn precnikom elemenata bj. sracunate sa duzinom t.5. --+ 1. za resetkaste konstrukcije i skele (scaffoldings) pojasevima (paralfel chords). Cf = Cf.8 1. kao funkcija koeficijenta ispunjenosti (solidity ratio) cp (7.:p i pritiskom qp. u funkciji koeficijenta ispunjenosti cp 72 . ----------------------------~------------f A9k Slika 7. (7. videti napomenu 1.6 0. kao funkcija vitkosti (slenderness) konstrukcije A. koeficijent uticaja kraja (videti 7.5 v V IId I 1 I o 0.O za resetkestu konstrukciju u ravni. su na Reynolds-ovom broju.E I SKELE I sa paralelnim (1) Koeficijent sile Ct. Rejnoldsov broj.35.2 0. bez uticaja kraja.33: Koeficijent sile Ct.0 ip Slika 7. on je prikazan na slikama 7.11 (2)) i Rejnoldsovog broja Re.4 0. koeficijent sile za resetkaste konstrukcije i skele.O Re 'I/'A. treba da bude odreden iz izraza (7.32: Resetkasta konstrukcija iii ske/a 2 ~ <. Preporucena vrednost data je u prEN 12811. bazirane u 4. datom Napomena 2: U Nacionalnom aneksu rnoze da bude dat koeficijent redukcije za skele bez sredstava za zaptivanje vazduha (air tightness devices).O '1/".13).33 do 7.EN 1991-1-4:2005 7.32 1: Slike 7. sa elementima od ugaonika (angle members).25) gde su: Cf. i sirtnorn b = d.

.-.:..0·0.:-::.~ ___.8 qJ = 0.--- 106 Re cto 1.8 Slika 7.~~-.2 __ ---\ .6 c~ __ --.8 O..--riL.--..O za prostornu resetkastu konstrukciju.2 1..8 104 2 3 45 105 2 3 45 Re 1.6 1..-----j-- .0 106 0.O za rayne i prostorne resetkaste konstrukcije sa elementima kruinog poprecnog preseka 73 .------~ --- L '-_:____ .. 1.2 1.0 0.00.6 0. 0. 0.6 r----+---t-+--c--1~---1.2 1.. qJ"O._ -~~ . iv ---T-~' -_-.------... sa pojasevima od ugaonika.6 !--.2 1.-- 1.4 _ O.- 1.-.8 104 2 3 45 105 2 3 45 Re .34: Koeficijent sile Cf.4 .2 r 6 d ~I 1..8 1 . u funkciji koeficijenta ispunjenosti qJ 1.EN 1991·1-4:2005 -o::Ud~t.-'7 -0 -~ 4 ~----~------~L---~----~--+o---. -' . 1._.S . qJ "o.0 1.---104 2 3 45 105 2 3 45 --.4 ---.0 .:::-:"tt±:=l 1.~~.. 0.2104 2 3 45 --1'05 0.~ 3 _ Slika 7.-.6 ~":'=10:1"". 0.35: Koeficijent sile Cf.------+ -~---. 1..4l:7.6 l------~+--:.-~++O+O!'- -+ 1.4 1.4 !-""i"''''''i''''-+-i'"H+H---+l+--+i 1 . 106 Cro2.8 I r~~""t'ttrtt=ill-t+l .8..8 .2 ..2 !_--~---~-. - 0..0 1.6 1..0 104 2 Cro 2..

= (3) Referentna povrsina A ref.32). povrsina cvornoq lima k. 74 . Ac de duzlna resetkaste konstrukcije. Ze Referentna visina jednaka je visini zastave iznad tla. 7. projektovanih upravno na razmatranu povrsinu: A = L b. dati su u tabeli 7.12 (1) (2) ZASTAVE Koeficijenti sile Cf i referentne povrsme A ref. za zastave (flags).26): rp=- A Ac (7. treba da bude odredena iz izraza (7.27) z. jednaka je maksimalnoj visini elementa iznad tla. sirina i duzma pojedlnacnih elemenata i (videti sliku 7.27): A ref = A (4) Referentna visina (7.26) gde su: A zbir projektovanih povrsina svih elemenata i cvomin limova (gusset plates) izlozene povrsl (face). projektovana upravno na razmatranu povrs.EN 1991-1-4:2005 (2) Koeficijent ispunjenosti rp definisan je preko izraza (7. + L Agk k povrslna oivicena konturom razmatrane porvrsi. projektovane upravno na povrs.15. f. sinna resetkaste konstrukcije. .

.15: Koeficijenti site Zastave Fiksirane c.6 do 7. Napomena: 7. Napomena: Koeficijenti sile Cf.02 + 0..8 I· Siobodne l ·1 sila upravna na ravan .16 zasnovane su na merenjima strujanja pri niskoj turbulenciji. usled strujanja vetra oko kraja (uticaj kraja). bez strujanja vetra na slobodnom kraju udaljenom od tla.EN 1991-1-4:2005 Tabela 7.. za zastave Aret (fixed) zastave --:.O. kao funkcija vitkosti A.1) visina zastave iznad tla Izraz za slobodne zastave ukljucuje dmarnicke sile od uticaja fiatera (flutter) zastave. (2) Efektivna vitkost A treba da bude definisana u zavisnosti od dimenzija konstrukcije i njenog polozaja. uzima se u obzir smanjena otpornost (resistance) konstrukcije. zasnovani su na merenjima na konstrukcijama. treba da bude odreden . preko kojih se uzima u obzir uticaj turbulencije.12.36 i tabela 7.. koeficijent uticaja kraja (end-effect) ".13 EFEKTIVNA VITKOST A I KOEFICIJENT UTICAJA KRAJA '?A (1) Kada je to relevantno. Vrednosti. mogu da budu specificirane u Nacionalnom aneksu.) Ih D (free) zastave ht I· t ·1 0.. Slika 7. Preko koeficijenta uticaja kraja. dati u 7. 75 ..- h _._ hl 1.7 mf p·h ( Aref h2 -125 J ' 0.5 h l b) sila u ravni gde su: mt p Ze masa po jedinici povrsine zastave gustina vazduha (videti 7.

t.. " r l I za ~------1-----------------------1 b~l .." .EN 1991-1-4:2005 Napomena: U Nacionalnom aneksu mogu da budu date vrednosti za vitkost A i koeficijent VI. sta je manje za l < 15 m.t = 70..4 fib iii A = 70... . A sta je manje e~ b 3 - 1i I 2 L =2 Vb iii A = 70...36. . za razlicite koeficijente ispunjenosti <po Tabe/a 7.-.prikazane su na slici 7. vetar je upravan na ravan stranice Efektivna vitkost A 1 ~t Zg~ b . resetkaste Polozaj konstrukcije. . 5 sta je vece za < 15 m.::0 m. . . Za kruzne cilindre za 50 m.t sta je vece e = 70.. e.. A = 0.7 fib iii A = 70.t = 0. I I 4 I}. ir 2b I Za poligonalne.b1 ~ 1..16: Preporucene pravougaone konstrukcije Redni broj I vrednosti v. pOligonalne pres eke. Preporucene vrednosti za vitkost A date su u tabeli 7.. b Za meduvrednosti velicine treba da se primeni linearna interpolacija ~----------------..... 76 . .16.t = lib ili. sta je manje za l < 15 m.1 za l .L . a indikativne vrednosti za koeficijent VI. / ~ V '] I I 2 'f'· "". JET j' l b1 ~ 2.7 lib iii . 2 "J . pres eke.5b . A za cilindre. ostroivitin« preseke konstrukcija .5b =2 fib iii A = 70. kao i resetkaste konstrukcije za 50 m. I.. 'j j ..~~l. A = 1.. *zg> 2b Za meduvrednosti velicine treba da bude primenjena linearna lnterpolacija e.tkost. A sta je manje e~ -l I+.. pravougaone i ostroivicne preseke. Zg~ "..

I-' / / / V .9 0. I- l. -" -".EN 1991-1-4:2005 tp 1....1 0..8 ---------A Ac 05 09 I-- ~ 0.28) gde su: A Ac zbir projektovane povrslne elemenata ukupna povrsina unutar spcliasn]e konture: Ac =£b A I b t A c =tb Slika 7.36: Indikativne vrednosti koeficijenta uticaja kraja funkcije koeficijenta ispunjenosti rpi vitkosti A (3) Koeficijent ispunjenosti rp (videti sliku 7. 200 kao Slika 7..28): rp=(7./ V .37).-".. dat je preko izraza (7.6 1 70 lf1)._..$-- 0./ V / V 1-""" -: 10 / 0.~.0 0...-----~ i. '" .7 v- '\11 -f- -- -.-'" I---' i""'" ___ -->"7' ~ I-f- fo-"_ ......37: Definicija koeficijenta ispunjenosti rp 77 .

Kada se primenjuju glave 5 i 7. (4) Kada se drumski saobraca] razmatra istovremeno sa vetrom (videti A. lucne mostove. Napomena 2: Ugao pravca vetra u odnosu na osu kolovozne ploce. (3) Dejstva vetra na mostove proizvode sile u pravcima slici 8.EN 1991-1-4:2005 GLAVA 8 DEJSTVA VETRA NA MOSTOVE 8. ako su nepovoljne i znacajne. Sile u pravcu z.2. a sa jednim iii vise raspona.2 uz EN 1990). Sile. razlikuju se od onih definisanih u 1. nastaju usled duvanja vetra u razllcitlrn pravcima i obicno nisu istovremene. pokrivene (roofed) mostove. kada je to relevantno. treba da bude oqranicena vrednosti osnovne brzine na vrednost F.1.2 i 8. mostove sa kosim kablovima.3. ako su nepovoljne. pokretne (moving) mostove i mostove sa visestrukim iii znacajno zakrivljenim kolovoznim konstrukcijama). Napomena 1: Dejstva vetra za ostale tipove mostova (na primer. y i z. treba da budu uzete u obzir kao istovremene sa silama proizvedenim u bilo kojem drugom pravcu. bid. koje slede. u razlicltirn slucajevirna. (2) Sile vetra.4. koje deluju na kolovozne konstrukcije.1 OPSTE ODREDBE (1) Ova glava primenjuje se samo na mostove konstantne visme. Preporucona 78 . u vertikalnoj rnoze da bude definisan u Nacionalnom aneksu. Sile. koje deluju na stubove (piers) mostova. kako je to prikazano na d Vrednosti date dimenzijama L..O aneksu Napomena: U Nacionalnom vrednost je 23 m/s. preciznije su definisane u odredbama treba da budu prilagodena. treba da budu razmatrane kao istovremene. koje deluju na razliclte delove mosta. Za mostove se koriste sledeca oznacavan]a: L b duzina u pravcu y sirina u pravcu x visina u pravcu z na slici 8. kako je to prikazano na slici 8.O. visece mostove. gde su: pravac x pravac paralelan sa sirinom kolovozne ploce.2 u aneksu A.2. Napomena: Oznacavanja koje se koriste za mostove.7.O' sa vrednoscu v ~. oznacavania bid x. za brzinu fundamentalne v b. b.1 i A. i horizontalnoj ravni. mogu da budu date vrednosti v . upravan na raspon pravac y pravac duz raspona pravac z pravac upravan na kolovoznu plocu Sile u pravcima x i y.2. mogu da budu rezultat duvanja vetra u sirokorn podrucju pravaca. koja se odreduje zamenom . tretirane su u poglavljima 8.2. obradene su u poglavlju 8. usled duvanja vetra u istom pravcu. vrednost za kombinacije If/OFwk dejstva vetra na most ina vozila. sa poprecrurn presecima koji se.2.2. mogu da budu definisana u Nacionalnom aneksu. sastoje od jedne kolovozne konstrukcije (deck).

"I '=\ b r .J '\ b 14 b fA \ 14 ~ b 7 .. . .1: Poprecni preseci uobicajeno gradenih kolovoznih konstrukcija 79 .- ..EN 1991-1-4:2005 Otvoreno iii zatvoreno DO b o b o 0 14 . b +-Resetka iii puna rebro nosaca Resetka iii puna rebro nosaca Slika 8. IIIII b "I . b 14 I I "I 'i b r r b ::.

3 KOEFICI. U smislu ove kategorizacije. mogu da budu dati u Nacionalnom 8. raspona manjeg od 40 m.4 u aneksu A. Preporucena ' 8. u x-pravcu dati su preko: 80 . treba da se odrede koeficijenti sile za parapete (ograde) i portale (gantries) na mostovima.0.O sa vrednoscu v b. vrednost za kombinacije 'l'OFwk dejstva vetra na most i na vozove.2. zamenom fundamentalne vrednosti osnovne brzine v b. kao i spregnute konstrukcije. 8.EN 1991-1-4:2005 Vetar ¢ Slika 8. betona. ENTI SILE I (1) Kada je to relevantno.2: Pravci dejstava vetra na mostove (5) Kada se zeleznicki saobraca] razmatra istovremeno sa vetrom (videti A. CsCd Napomena 2: Ako postupak dinarnickoq odgovora nije potreban. rnoze se usvojiti da je koeficijent jednak 1.4.2 uz EN 1990). smatra se da uobicaleni mostovi ukljucuju mostove gradene od celika. vrednost za brzinu v~·o.. Napomena: Koeficijenti sile za ograde i portale na mostovima.1 KOEFICIJENTI SILE U PRAVCU X (OPSTA METODA) (1) Koeficijenti sile za dejstva vetra na kolovoznu konstrukciju mostova (bridge deck). aneksu.2.2.1 i A. Napomena 1: U Nacionalnom aneksu mogu da budu dati kriterijumi i postupci. Preporucuje se da se primeni 7.O Napomena: U Nacionalnom aneksu rnoze da bude definisana vrednost za brzinu v~:o je 25 m/s. postupak dinarnickoq odgovora general no nije potreban.3.1. Napomena 3: Za uobicaiene kolovozne konstrukcije drumskih i zeleznickih mostova. treba da bude oqranicena na vrednost ' ** Fw ' koja se odreduje ** .2 IZBOR POSTUPKA PRORACLINA ODGOVORA da Ii je za mostove potreban postupak dinarnickoq (1) Treba da bude procenjeno odgovora.2. aluminijuma iii drveta. ciji su oblici poprecnih preseka general no obuhvaceni slikom 8.

sila vetra na navetrenu konstrukciju.x =dtot 1d1}.5 o I I o 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Slika 8.. · .O 2. 81 ..O rnoze da bude redukovan za 0..3.o Napomena 3: Kada ugao nagiba vetra prekoracuie 100. Ugao nagiba rnoze da nastane usled nagiba terena u pravcu nailaska (on-coming) vetra.3: Koeficijent sile za mostove Ctx.1) gde je: koeficijent sile bez strujanja vetra na slobodnom kraju (videti 7.EN 1991·1-4:2005 Cf.O (8.5% po stepenu ugla nagiba a1 od vertikale.0 a) b) -------~-~--------------~ I I I I I faza gradenja iii otvorene ograde (otvorene vise od 50%) sa ogradama iii zvucnirn barijerama (noise barrier). Cfx.I _ +--b-+ I I I I I +--b-+ I I ~blt +--b-+ Aref. d-1~ t i.5 1. iii sa saobracajern 0.i l. +--b-+ i~/i I I !d ml Cfx.. uz oqranicenje na maksimalnu redukciju od 30%. moze da se sracuna kao da je kostrukcija samostalna.x = Cfx.O I a) tip mosta II III b) d.3 1.. U drugim slucaievirna.4).4 L 2.O Cfx. Napomena koeficijent 2: Za uobicajene mostove rnoze se uzeti da je koeficijent rnoze da se uzme sa slike 8. Napomena: Na mostu uobicajeno nema strujanja vetra na slobodnom duz dve strane (preko i ispod kolovozne ploce mosta). a poprecno su razdvojene zazorom (gap) koji znacaino ne prekoracuje 1 m.L .13) kraju. trebalo bi da se obrati posebna paznja na interakciju vetra i konstrukcije. koeficijent sile Cfx. jer strujanje skrece sarno jednak 1. Alternativno. (2) Kada je navetrena strana nagnuta prema vertikali (videti sliku 8.8 1. . koeficijent sile moze da bude odreden iz specijalnih studija.0 1.3.O Cfx. Napomena 4: Kada se dve generalno sllene kolovozne konstrukcije mosta nalaze na istom nivou.

ali ne vise od 25%.2.x. ne treba da prekoraci onu koja se dobija razmatranjem ekvivalentne pune grede. kada je to relevantno. iste globalne visine. b) Za konstrukcije mosta sa resetkastim gredama.EN 1991-1-4:2005 Slika 8. za kombinacije opterecenja.3 m za svaku ogradu iii barijeru. po 0.3. (3) Kada je kolovozna konstrukcija mosta poprecno naqnuta. ukupna referentna povrsina. eija projekcija strei ispod ovog prvog glavnog nosaca (vidna je ispod njega). treba da budu definisane na sledeci nacln: opterecenja bez Cfx.4: Most sa nagnutim navetrenim licem Napomena: Ova redukcija se ne primenjuje za silu Fw koja je definisana u 8. pak.3 m za svaku otvorenu ogradu iii barijeru. ukoliko druqacije nije odredeno u Nacionalnom aneksu. kao zbir sledeCih povrsina: 1) 2) 3) povrsine povrslne projekciji povrsine povrsine otvorenu venca iii pesacke staze. kao zbir sledecih povrsina (videti sliku 8.O treba da saobracajnoq a) Za konstrukcije sa punim gredama (sa rebrom). povrsine punih prepreka iii zvucnih barijera (noise barriers). iii. cija projekcija strci iznad ceonoq glavnog nosaca. povrsine onih delova ostalih glavnih nosaca. iznad opisane u 1). punih delova svih glavnih resetkastih nosaca. punih prepreka iii zvucnih barijera. ukljucujuci projekcije svih delova. u odsustvu takve opreme. koeficijent bude povecan za 3% po stepenu ugla nagiba. pak. iznad povrsine opisane u 3). kao i zastora koloseka. povrsine dela venca (cornice) iii pesacke staze (footway).5 i tabelu 8. ako je to relevantno. iii. (4) Referentne povrsine Aref.1): 1) 2) 3) 4) povrslne ceonoq glavnog nosaca. c) Za konstrukcije mosta sa vise glavnih nosaca u toku gradenja. pre postavljanja kolovozne ploce: povrsina dva glavna nosaca. kao i zastora koloseka (ballasted track). u odsustvu takve opreme. koji se u upravnoj nalaze iznad iii ispod povrsine opisane u 1). po 0. Medutim. 82 .

2): Fw 2 ="21 P vb CAref. rnoze da bude dobijena primenom izraza (8.2.6 m Na obe strane d+ 0.5: Visina koja se koristi za povrsinu Aref.x osnovna brzina vetra (videti 4. a koeficijent Cf. treba da budu uzete u obzir sledece povrsine. ogradama) referentnih povrsina.x. visina od 4 m od gornje ivice sina. nezavisno od poloza]a vertikalnog saobracajnoq opterecenja.2 SILE U PRAVCU X . (2)) koeficijent opterecen]a od vetra C=ce Cf.3. 8.EN 1991-1-4:2005 puna ograda.3 m d+ d1 d+ 0. sila vetra u pravcu x.2) gde su: Vb C Aref. opisanih u a) 3) i 4).3.UPROSCENA METODA (1) Kada je procenjeno da postupak dinarnickoq odgovora njje potreban. (6) Referentna visina z .x Sistem ogranicavanja kolovoza otvorena ograda iii otvorena zastitna barijera puna ograda iii puna zastitna barijera otvorena ograda i otvorena zastitna barijera Na jednoj strani d+ 0. rnoze da bude uzeta kao rastojanje od najnizeg nivoa tla do sredista konstrukcije kolovozne ploce mosta. Umesto povrsina. za kombinacije opterecenja sa saobracajnirn opterecenjern. sa sledecorn modifikacijom.x dat u 8.x.5. ne vodeci racuna 0 ostalim delovima (na primer. koeficjjent izlozenosti.x (8.1: Visina koja se koristi za povrsinu Aref.1 (1) referentna povrslna. zvucna barijera iii puna zastitna barijera otvorena zastitna barijera otvorena ograda • I 300mm d Stika 8. videti EN 1991-2. kao i b) 3).x Tabe/a 8. 83 .3. visina od 2 m od nivoa kolovoza. Za uticaje vetra od vozova u prolazu.1 c. na ukupnoj duzini mosta. data u 8. (7) Uticaji pritiska vetra od vozila u prolazu su izvan podrucja primene ovog Dela. b) za zeleznicke mostove.2 m (5) Referentne povrsine Aref. na najnepovoljnijoj duzini. odreduju se isto kao u (4). kada su vece: a) za drumske mostove. gde je dat u 4.6 m d+ 2d1 d + 1.

= 1.3. tako i niz vetar (koficijenti sile odizanja (lift)).0 Tabela je bazirana na sledecim pretpostavkama: .2: Preporuiiene vrednosti koeficijenta sile C za mostove bid tot z.ugao nagiba vetra sa horizontalom a.6.z rnoze da se usvoji sa slike 8.2.z.x.0 Za meduvrednosti interpolacija. uticaje. rnoze da bude uzet kao ± 0. usled turbulencije. ne vodeci racuna 0 saobracaju i bilo kakvoj opremi mosta. horizontalne terene. kako uz vetar.z ne treba da se primenjuje pri proracunu vertikalnih oscilacija kolovozne konstrukcije mosta. odnosa bldtot i visine Ze. za ravnicarske.0 . kada se kolovozna konstrukcija rnosta nalazi najmanje 30 m iznad tla. U ovoj vrednosti uzima se globalno u obzir uticaj rnoquceq poprecnoq nagiba kolovozne konstrukcije. U odsustvu ispitivanja u aerotunelu.visina dtot rnoze da bude oqranicena na visinu kolovozne konstrukcije.3 SILE VETRA NA KOLOVOZNU PLOCU MOSTOVA U PRAVCU Z (1) Koeficijenti sile Cf. Tabela 8. moze da se primeni linearna 8. nagiba terena i fluktuacija ugla izmedu pravca vetra i kolovozne konstrukcije. u saglasnosti sa tabelom 4.z treba da budu definisani za dejstvo vetra na kolovoznu plocu mostova u pravcu z.kategorija terena II.5°. Napomena 1: U Nacionalnom aneksu mogu da budu date vrednosti koeficijenta Cf. . us led turbulencije.5) C.koeficijent sile Cf. Koeficijent Cf.3 4.7 3. S 20 m 6. U saglasnosti sa 8. koeficijent Cf. samo kada je istog reda velicine kao stalno 84 . Preporucene Napomena: Vrednosti koeficijenta vrednosti date su u tabeli 8.6 Ze = 50 m 8. Kao alternativa. Pri njenom koriscenju: .k. to vazi i za brezulikaste terene.3.S 24. mogu da budu definisane u Nacionalnom aneksu.EN 1991-1-4:2005 p gustina vazduha (videti 4.5 sO. Napomena 2: Ova sila moze da ima znacajne opterecenje.1 (1) -co=1.9.1 . rnoze da se usvoji preporucena vrednost jednaka ± 0.

ekscentricitet e = b/4. poduzne sile vetra u pravcu y. .8 -1.6 ° bldtot -0.4 -0.2 t2:::========~+u~· =====+10" ()=a+{3 -0.z za mostove sa poprecnim nagibom i Referentna povrsina A ref. 85 .za resetkaste mostove.2 -0.EN 1991-1-4:2005 I Are!.z =bL I f3 = a= nadvisen]e (supere/evation) ugao nagiba vetra sa horizontalom 1.6: Koeficijent sile nagibom vetra (2) Cf. (6)).0 r5~=====:::::::~~' =======-10· Slika 8. moze da se usvoji kao 8.1.4 SILE VETRA NA KOLOVOZNU KONSTRUKCIJU MOSTOVA U PRAVCU Y (1) Ako je potrebno.3.6 0. sile u pravcu x. (5) Ako nije drugacije odredeno.x (videti 8.za pune mostove.3) (3) (4) Koeficijent uticaja kraja ne treba da bude uzet u obzir. Referentna visina je ista kao za koeficijent Cf.3. treba da budu uzete u obzir.0 0. 50% od sila vetra u pravcu x. Napomena: U Nacionalnom aneksu mogu da budu date vrednosti.8 0.4 0.z =b L (8. 25% od sila vetra u pravcu x.z jednaka je povrsini osnove (videti sliku 8.2): Aref. Preporucene vrednosti su sledece: .

4 8. kada nije moquce horizontal no prenosenje iii preraspodela dejstava vetra preko kolovozne konstrukcije.1 STUBOVI MOSTOVA PRAVCI VETRA I PRORACUNSKE SITUACIJE (1) Dejstva vetra na kolovozne konstrukcije mostova i stubove (piers).11. videti EN 1991-1-6. (2) Posebni proracuni dejstava vetra treba da budu sprovedeni za prolazne proracunske situacije u toku faza gradenja. Za globalna opterecenja treba da se koriste odredbe 7. Za karakteristicne vrednosti u toku prolaznih proracunskih situacija. 86 . treba da budu sracunata utvrdivanjem najnepovoljnijeg pravca vetra na celu konstrukciju za razmatrani uticaj. 7. videti 7.2. treba da budu uzeta u obzir rnoquca astmetricna dejstava vetra na takve elemente.9. na koje se oni oslanjaju. Ako u toku takvih faza. Za skele.6. 8.4.4. Napomena: Uproscena pravila mogu da budu data u Nacionalnom aneksu.EN 1991-1-4:2005 8.2 UTICAJI VETRA NA STUBOVE (1) Uticaji vetra na stubove treba da se proracunaiu primenom opsteq postupka definisanog u ovom Evrokodu. od stalnih. stub moze da nosi konzolne delove kolovozne konstrukcije iii skele.8 iii 7. Napomena: Prolazne situacije pri izvodenju su uglavnom kriticnije za stubove i neke tipove kolovoznih konstrukcija izlozene posebnim metodama izvodenja.

kao sto je trava.EN 1991-1-4:2005 ANEKS A (INFORMATIVAN) UTICAJI TERENA A. prigradski tereni. obalno podruc]e izlozeno otvorenom moru Teren kategorije I Jezera iii podrucje sa zanemarljivom prepreka vegetacijom bez Teren kategorije II Podrucje sa niskom vegetacijom.. kao i sa usamljenim preprekema na medusobnim rastojanjima od maksimum 20 visina prepreka (kao sto su sela.1 ILUSTRACI . a njihova prosecna visina prekoracuje 15 m 87 . kao i sa usamljenim preprekama (drvece. zgrade) na medusobnim rastojanjima od najmanje 20 visina prepreka Teren kategorjje III Podruc]e sa pravilnom pokrivenoscu vegetacijom iii zgradama. E POVRSINSKE HRAPAVOSTI SVIH KATEGORIJA TERENA I Teren kategorije 0 More. neprekidna surna) Teren kategorije IV Podruc]e na kojem je najmanje 15% povrsine prekriveno zgradama.

ako se nalazi unutar granica rastojanja. rnoze da bude sracunata za nizu kategoriju terena. aneksu. tada. za razmatrani ugaoni sektor. Napomena: preporucena Postupak 1 Ako se konstrukcija - Postupak koji treba da bude primenjen rnoze da bude dat u Nacionalnom postupka.1. Male povrsine zanemare. manjem od 1 km od gladih kategorija I do III. I.2 PRELAZNO PODRUCJE IZMEDU HRAPAVOSTI KATEGORIJA 0. Ako je rastojanje x od zgrade do terena sa deonicom (length) nize hrapavosti. treba da bude primenjena glada kategorija terena u navetrenom pravcu. rnoze da bude primenjena linearna interpolacija. Za meduvrednosti 50 m. Kada rastojanje x nije dato u tabeli A. povrsine) sa hrapavoscu koja odstupa. Zgrada na izvesnoj kategoriji terena.1. Za svaki uglovni sektor.1. 88 .1. iii za visine koje prekoracuju deonica sa manjom hrapavoscu.EN 1991-1-4:2005 A. treba da bude primenjena niza vrednost za deonicu hrapavosti. II. na rastojanju: manjem od 2 km od glade kategorije 0. Postupak 1 i Postupak 2. treba da bude primenjena visa vrednost za deonicu hrapavosti. ako je rastojanje x vece od vrednosti iz tabele A. treba da bude primenjena visine z. prikazana su u daljem tekstu. definisanih u tabeli A. mogu da budu (manje od 10% od razmatrane povrsine) sa odstupajucorn nrapavoscu mogu da se Male povrsine (manje od 10% od razmatrane zanemarene. IV kategorija hrapavosti. Ova nalazi u blizini promene hrapavosti terena. Postupak 2 a) b) c) Odrediti kategorije hrapavosti za navetreni teren u razmatranim uglovnim sektorima. treba se razmatra pri (1) Prelazno podrucie izmedu razlicitih proracunu pritiska qp i koeficijenta CsCd. manje od vrednosti datih u tabeli A. odrediti rastojanje x od zgrade do navetrenih promena hrapavosti. III.

00 km 3. Napomena: devijacije.00 km 10. nastaju razllclte brzine vetra u zavisnosti od navetrenog nagiba t/J H1Lu u pravcu vetra.00 km 20. = (2) Najve6e pove6anje brzine vetra nastaje u blizini vrha nagiba i odreduje se preko koeficijenta topografije Co.00 km 20.30 km 0.70 km 2.3 NliMERICKI PRORACLIN KOEFICIJENATA TOPOGRAFIJE (1) Na usamljenim brdima i grebenima (ridges) iii stenama (cliffs). 1: Rastojanje Visina z 5m 7m 10 m 15 m 20 m 30 m 50 m I do II 0.00 km 10.1.00 km 7.EN 1991-1-4:2005 Tabela A.4 (1).00 km II do IV 2.00 km 3. Intenzitet turbulencije opada sa povecanjern brzine vetra i jednakom vrednoscu standardne 89 . kao i strminama (escarpments).00 km 20.00 km Vis ina z 5m 7m 10 m 15 m 20 m 30 m 50 m II do III 0.50 km 1.1.50 km 7.00 km A.00 km 12.00 km 2.00 km x I do III 5. pri cernu su visina H i duiina Lu definisani na slici A.35 km 0.00 km 50. Nagib nema znacajan uticaj na standardnu devijaciju turbulencije.50 km 1.00 km 30.50 km 7.00 km 20.20 km 0. definisanu u 4.00 km 4. videti sliku A.00 km 5.00 km Visina z 5m 7m 10 m 15 m 20 m 30 m 50 m III do IV 0.

3 i x < 1. u pravcu vetra efektivna visina prepreke (/J L. kada je (/J 2: 0.3.3) efektivna duzfna navetrenog nagiba. c) Za lokacije na navetrenim nagibima stena i strmina: kada je 0.EN 1991-1-4:2005 Vm: Vm( Co = srednja brzina vetra na visini z iznad terena srednja brzina vetra iznad ravnicarskoq (flat) terena VmlVmf Slika A. L.2 i sliku A. Uticaji topografije treba da budu uzeti u obzir u sledeclrn situacijama: a) Za lokacije na navetrenim nagibima brda i grebena: b) kada je 0. Za lokacije na zavetrenim nagibima brda i grebena: kada je (/J < 0.1) (A.2 stvarna duzina navetrenog nagiba. Koeficijent topografije definisan je preko: Co Co Co =1 za za za (/J < 0.6 H. kada je (/J 2: 0.3 (A.3 i x < 5 H. u pravcu vetra stvarna duzina zavetrenog nagiba.05 0.3 (A.3 i x < Ld/2.6s s (/J> 0.05 < (/J < 0. iii slici A. izmeren do duzine efektivne deonice navetrenog nagiba Le navetreni nagib H1Lu u pravcu vetra (videti sliku A.3 i x < 1. dobijen prema slici A.2.3 i I x Is Lu/2.05 < (/J s 0.3 i I x Is Lu/2.5 Le. 1: lIustracija povecanja brzina vetra zbog topografije terena (3) Preko koeficijenta topografije Co(z)=VmIVmf' vodi se racuna 0 povecaniu srednje brzine vetra na usamljenim brdima i strminama (nisu ukljucena i planinska podruqa). Ld H 90 . definisana u tabeli A.2) = 1 + 2s(/J = 1 + 0. d) Za lokacije na zavetrenim nagibima stena i strmina: kada je (/J < 0. Odnosi se na brzinu vetra u osnovi (base) brda iii strmine.05 < (/J S 0.3) gde su: koeficijent topografske lokacije.

mogu da se primene za proracun vrednosti koeficijenta topografske lokacije s.3 -0. Tabela A.7 i A. najvazrtiie je da vrednosti primenjenih parametara moraju da budu oqranicene na navedena podruc]a.6 0.4 3.0 2. 91 .2 1.0 1.8 1.3 -1.8 2.8 5.0 4.4 do A.0 3. = HIO. veta~ H x.4 0.7 -0.5 -0.+----------------+----------------~x+ ~I -1.2 2. ako se ne ocekuie povecanje brzine do brzine usled efekata tunela (funnelling).0.6 3. prekoracuiu ranije definisano Razmatranje uticaja topografije van tih granica je neobavezno (optional).6 1.1 0 o 0.2 i A.6 2. Za konstrukcije koje se nalaze u dolinama. Napomena: Sracunati dijagrami na slikama A.6 3.4 1.5 -1.05 < cP < 0. (4) U dolinama.4 4.3) L. iii za mostove koji premoscuju doline strmih strana (steep-sided).EN 1991-1-4:2005 x z horizontalno rastojanje lokacije od vrha grebena vertikalno rastojanje lokacije od nivoa tla.3 podrucje primene.9 -0.1 -0. u suprotnom dobijaju se poqresne (invalid) vrednosti.0 XJLu+1 t+X1Le Stika A.2 0.11. treba voditi racuna 0 svakom povecanju brzine vetra izazvanog efektom tunela. = H1Lu) Strm (steep) (cP > 0.6 4.8 4.4 2.3.2: Vrednosti efektivne duiine Tip nagiba (cP Blag (shallow) (0. koeficijent co(z) rnoze da bude uzet 1.2 4. Kako su ti izrazi empirijski.2: Koeficijent s za stene i strmine (5) Izrazi A.2 3.3) L.

1 0..{l.5 0.5 -1.3 -1.5~-~O Lu uzeti: s=Ae gde su: (B~) (A.a X1LU .5 1.l -+t+ I 0.3 1.3 0.{l.3: Koeficijent s za brda i grebene a) Navetreni presek za sve topografije (slike A. N . -1.7 -o.9 1.9 X1Ld Slika A.1 -o.2 i A.1 1.3): Za podrucja: X -1.s .s -o.EN 1991-1-4:2005 :" kruna vetar ~ H ~ +---------------~--------------+X+ _.7 1.4) 92 .7 0.

0791 (A.5343109[ ~ J -0.S) i JJ -0.8) B ~ -1. u izrazu _!_ = 0.4236 [I09[ A.1 4 interpolovati izmedu vrednosti za _!_ = 0 4 (5 = A. uzeti vrednost Lei 4 = o.2): Za podruc]a 0.1 .1 .4609Iog[ ~]-0.10) o ~ _!_ ~ 0.5 0.9) -0.0.3420 [I09[ ~]r ~]r -0.8222 [Iog[ +0. primeniti vrednosti za _!_ 4 4 = 0.0196 (I09[ ~ i C~0. 5 Kada je _!_ > 3.1~-~2.8910 (I09[ ~ Jr +0.1 4 Kada je _!_ < 0.5 iii _!_ > 2.EN 1991-1-4:2005 Kadaje X -<-15 Lu ' iii ->2 z 4 uzeti 5=0 b) Zavetreni presek za stene i strmine (slika A.8030 [Iog[ Za podrucje ~]r ~]r +0. 93 .1 ~ -~ X Le 3.0 z 4 uzeti: (A.7) gde su: A~-1.1156 (A.5738109[ ~]+0'1606 (A.

tada.12 su identicni.4.14) x ~ 2 r: pri cemu poluprecnik r iznosi r= r= hhigh 2dlarge akoje akoje h high~ h high> 2 .7637 (A. (z. kao prva aproksimacija.13) Kadaje ->20 X '-cJ ' iii 4' uzeti s=O Napomena: Izrazi A. x sr X : < Z n =-r 2 1 ( 1.3056 [~ r Z ->20 + 1.e gde su: XJ ( B·~Let (A. dlarge 2 .5 i A.0212 (~J -1. dlarge 94 .3): Za podrucja uzeti: s=A.EN 1991-1-4:2005 c) Zavetreni presek za brda i grebene (slika A. na visini z .4 SUSEDNE KONSTRUKCIJE (1) Ako je neka konstrukcija vise nego dvostruko visa od prosecne visine have susednih konstrukcija. A. videti sliku A. proracun bilo koje od tih bliskih konstrukcija rnoze da bude baziran na pritisku od udarne brzine vetra.11) (A.12) i B = -0. = zn) iznad tla (izraz A.14).2· h/ow r r< 2r : Zn='2 1 ( r- J( x-r )J (A.

x Slika A. za teren IV kategorije. bliske zgrade i druge prepreke prouzrokuju da se vetar ponasa. Zn h1ow• = '1 k dlarge 1 ~ Slika A. poluprecnik r.2x iii od O.8have iii od O.6h (A.O..5: Visina prepreke i navetreno rastojanje 95 . 2have : 2have < x < 6have : XZ hdiS je manje od O. rastojanje x i dimenzije dSmall i dlarge.5 POMERENA VISINA (1) Za zgrade na terenu kategorije IV. rnoze da bude odredena preko izraza (A15).4: Uticaj visoke zgrade (high rise) na dve razlicite bliske konstrukcije (1 i 2) A. visina prepreka rnoze da bude uzeta kao have = 15 m..EN 1991-1-4:2005 Visina konstrukcije (structural height) h1ow.15) 6have: U nedostatku tacnijih informacija. videti sliku A5. Profil pritiska od udarne brzine vetra (videti sliku 4. z=o ~I h . Povecane brzine vetra mogu da se zanemare kada visina h10w iznosi vise od polovine visine visoke zgrade hhigh.6h hdis je manje od 1 . ilustrovane su na slici A4. x s. tj. moze da bude podignut za visinu hdis. kao da je nivo tla podignut na pomerenu visinu (displacement height) hdis• Pomerena visina hdis.2have . I: have 6 have z n.2).

(z. 200 m.EN 1991·1-4:2005 ANEKS B (INFORMATIVAN) POSTUPAK 1.n)_ SL ( z. kao i sa koeficijentom a = 0. odredena za sopstvenu frekvenciju konstrukcije n=n c. n) = n L(z) L Vm(Z) = = _ 6. L(z) = L(Zmin) r za za Z 2':Zmin Z < Zmin (B. pri srednjoj brzini vetra vm(z) i meri turbulentne duzine L(z).05 In(zo).67 + 0. pri cernu je duzina hrapavosti Zo u metrima.1 TURBULENCIJA VETRA (1) Mera turbulentne duzine (turbulent length scale) L (z).1.1.2): _nSv(z.n ) _ 2 Uv gde su : Sv(z.n) (1+10.1).2fL(z. mera duzine turbulencije rnoze se sracunati primenom izraza (B. velicinorn referentne duzine od L.n).2) jednostrana varijansa (one-sided variance) spektra.8fL(z. u Hz.1 ): L(z) = L. 96 . Za visine z ispod 200 m. Funkcija gustine spektralne energije ilustrovana je na slici B. 300 m. data je u tabeli 4. definisanoj u (B. bezdimenzionalna frekvencija. ZA ODREDIVANJE KOEFICIJENTA KONSTRUKCIJE CsCd B. Minimalna visina Zmin.n)) 513 (B. predstavlja prosecnu velicinu udara za prirodne vetrove.n) f. (2) Raspodela vetra po frekvencijama izrazava se preko bezdimenzionalne funkcije gustine spektralne energije Sdz.(:.1) sa referentnom visinom od z. koja treba da bude odredena primenom izraza (B.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful