You are on page 1of 42

Uvodna reč

Srećan rođendan! Sadržaj:


NE, NIJE GNUZILLIN ROĐENDAN - JOŠ JE RANO ZA TAKO NEŠTO.
Uvodna reč 2
ČETRNAESTOG MARTA OVE GODINE, JEDAN OD NAJBOLJIH
Sadržaj 2
OPERATIVNIH SISTEMA PUNI 11 GODINA. SVI PRETPOSTAVLJATE DA

JE REČ O GNU/LINUXU!
Distribucije
Zbog ove svečanosti smo odlučili da vam pripremimo dve lekcije iz FreeBSD – portiovi i paketi 3
istorije – jednu o najvažnijem pokretu u istoriji softvera i računarstva ProtOS Linuks 7
uopšte – GNU pokretu; i jednu o počecima Linuxa, sa osvrtom na
nastanak ostalih UNIX-u sličnih sistema. Softver
Pored toga, u ovom broju naćićete i detaljno uputstvo kako da Skype – VoIP za Linux 10
kompajlirate kernel iz serije 2.6.x. Lep poklon za proslavu 11 godina, zar Download 12
ne?
Hardver
Pošto u ovom svetu ima mnogo ljudi koji su čuli za Linux, ali nemaju iRiver 13
predstave o tome šta je to i za šta ga je moguće koristiti, (ne dešava se
retko da neko postavi pitanja tipa: “A da li u njemu mogu da gledam Stalne rubrike
slike?”, “Da li mogu da kucam tekstove?” i slična) u ovom broju dobijate
Free Thinking
i veoma detaljno uputstvo šta da radite kad vas neko ostavi same da se
“Free computing” 16
snađete i preživite na tom čudnom pustom ostrvu gde žive pingvini.
GNU pokret 19
Istorija Linuxa 22
Za one među vama koji imaju sklonosti ka programiranju, tu su
tekstovi o wxDesigner alatu, kao i o Perl programskom jeziku.
Pravna klinika
To, naravno, nije sve što se nalazi u ovom broju našeg i vašeg časopisa –
Copyleft 25
okrenite sledeću stranu i počnite sa čitanjem. Nadamo se da ćete uživati.
~ Ivan Čukić
Programiranje
Redakcija:
Uvod u Perl 26
Ivan Jelić
wxDesigner 29
Ivan Čukić
Marko Milenović
Radionica
Petar Živanić
Razgovor s povodom 31
Danilo Šegan
GNU/Linux za početnike 33
Aleksandar Urošević
Kompajliranje Linux kernela 39
Srđan Anđelković
Slobodan Kovačević

Saradnici:
Vladimir Đokić
Goran Aranđelović
Mladen Marić
Nikola Jelić

Priređivač:
Mreža za Slobodan Softver
www.fsn.org.yu
Sav materijal u ovom časopisu je
gnuzilla.fsn.org.yu
objavljen pod Free Documentation
License. Autorska prava pripadaju
Kontakt adresa:
autoru.
gnuzilla.kontakt@gmail.com

2 / GNUZILLA / Mart 2005


Distribucije

FreeBSD - portovi i paketi


Zgodno upakovani i brzi sistemi instaliranja i održavanja softvera

IAKO SAM U PRVOM BROJU REKAO DA ĆE SE PRIČA O BSD SISTEMIMA ju nekog programa na Linuksu i da vas
NASTAVITI PRIZIVANJEM DEMONA NA NAŠ KOMPJUTER OVOG PUTA ĆU SEBI komanda .-configure obavesti da pro-
DATI SLOBODU I NAPRAVITI MALI IZLET U SVET PORTOVA I PAKETA (NEŠTO gram nije u stanju da se instalira jer mu
BEZ ČEGA JE NAŠ FANTAZIJSKI PUT BESMISLEN). MOŽDA ĆE NEKOME OVA nedostaje neka biblioteka ili neki drugi
DIGRESIJA IZGLEDATI ČUDNO ALI JE ČINIM ZBOG ONIH KOJI NEMAJU program? I kad vi jednom instalirate po-
ISKUSTVA SA BSD SISTEMOM. I Z ISKUSTVA ZNAM DA LJUDI NASTAVLJAJU treban program i počnete ponovo instala-
SA INSTALIRANJEM PROGRAMA NA LINUKS NAČIN IAKO SU U BSD-U. D A ciju željenog programa dobijete obavešte-
SE TO NE BI DEŠAVALO NAŠA PRIČA ĆE NA TREN BITI ZAUSTAVLJENA nje da opet nešto fali. Bez obzira koji
(PRINCEZA ĆE MORATI DA ČEKA... A I AKO JE POJEDE ZMAJ NIJE VAŽNO, sistem instalacije da koristite ovakvih pro-
IONAKO NE TRAGAMO ZA NJOM). blema nećete imati jer su i paketi i portovi
podešeni da prvo instaliraju sve potrebne
*BSD sustemi su opskrbljeni velikom količinom programa po- datoteke pa tek onda željeni program.
trebnih za svakodnevni rad. Pored onih prebačenih baš za BSD Sada se neko može pitati zašto bi kori-
tu je i mogućnost emulacije Linuksa tako da će vam skoro svi stio dva načina prizivanja istog softvera.
programi koje imate za svoj Linuks raditi na nekom od *BSD sis- Zar se sve ne može izvesti korišćenjem je-
tema. Da bi ste bili valjano informisani o svežem softveru za na- dne čini? Naravno da može, međutim,
šeg demona predlažem da redovno posećujete FreshPorts sajt. U sve čini u sadržane u knjizi Port Daemo-
trenutku pisanja ovog teksta FreeBSD je imao 12369 prijavljenih nica imaju svoje prednosti i mane. Na-
programa na FreshPorts sajtu. vešću neke od njih a vi sami odlučite koje
FreeBSD nudi dva podjednako dobra sistema instaliranja i od- ćete čini koristiti.
ržavanja softvera. Jedan predstavlja BSD pakete (jedna datoteka
sa već kompajliranim programom koji se samo raspakuje na od- Paketi
govarajuće mesto) i portove (skup datoteka koje imaju za cilj au- Kompresovana i već kompajlirana da-
tomatizovanje procesa instalacije). toteka je po pravilu manja te ju je mo-
guće brže preuzeti sa Interneta (ovo je
Kako se to radi na UNIX-u? zgodno ako ste u žurbi jer vas ganja
Ako ste ranije koristili UNIX® ili neki UNIX® sličan operativni gomila pobesnelih gnoma).
sistem znate da se procedura instaliranja softvera ugl. svodi na: Nema potrebe ponovo kompajlirati
preuzimanje softvera u obliku izvornog koda ili binarnog pa- kod što je zgodno za veće aplikacije
keta tipa GNOME, KDE i sl.
raspakivanje softvera koji obično dolazi kompresovan Ne zahevaju poznavanje procesa po-
lociranje pomoćnih datoteka koje će nam reći pojedinosti ve- trebnih za kompajliranje softvera na-
zane za instalaciju softvera FreeBSD-u.
ukoliko je softver distribuiran u obliku izvornog koda konfi-
gurisanje i kompajliranje istog Portovi
Sve ovo važi samo za slučajeve da je konfigurisanje prošlo kako Paketi se obično kompajliraju sa mini-
treba. Ovo nije preporučen način instaliranja softvera za *BSD mumom uključenih opcija programa
sisteme. Iako među vama možda ima dosta tradicionalista, dve da bi radili na što je većem broju sis-
tehnologije koje donosi FreeBSD će vam olakšati život. tema. Kada koristite portove u stanju
Kao što sam već rekao, FreeBSD nudi dve tehnologije za održa- ste da sami odredite koja će se od mo-
vanje softvera na vačem računaru. Prvi je sistem paketa - jedna gućnosti programa aktivirati a koja ne.
datoteka sa već kompajliranim programom koji se samo raspaku- Neke od nama dragih aplikacija imaju
je na odgovarajuće mesto. Drugi je sistem portova - skup dato- zabranu distribuiranja u binarnom
teka koje imaju za cilj automatizovanje procesa instalacije. obliku te su portovi jedino rešenje.
I paketi i portovi imaju sjajno rešen problem zavisnosti softvera Portovi su zgodni za sve one koji ne-
od drugih paketa. Koliko vam se puta desilo da počnete instalaci- maju poverenja u binarne pakete jer

Mart 2005 / GNUZILLA / 3


Distribucije

vole da vide šta im se sve to instalira na računar. B-deps: autoconf-2.53_3 expat-1.95.8


Ukoliko koristite neke posebne zakrpe za program biće vam fontconfig-2.2.3,1 freetype2-2.1.7_4
potreban izvorni kod. gdk-pixbuf-0.22.0_3 gettext-0.14.1
Koju ćete tehniku bacanja čini vi koristiti je vaša lična stvar. Li- glib-1.2.10_11 gtk-1.2.10_12 jpeg-
čno sam ljubitelj portova jer paketi umeju ponekad da daju nesta- 6b_3 libiconv-1.9.2_1 m4-1.4.1 perl-
bilan softver... Pored toga, volim da mi se satima preko ekrana 5.8.6_2 pkgconfig-0.15.0_1 png-
slivaju zeleni znaci i slova pri kompajliranju... 1.2.8_1 tiff-3.7.1_2 xorg-libraries-
6.8.1_1
Gde je ono što mi treba? R-deps: cdrtools-2.01 expat-1.95.8
FreeBSD svoju listu raspoloživog softvera drži na jednom me- fontconfig-2.2.3,1 freetype2-2.1.7_4
stu: /usr/ports/. Kada jednom prizovete daemona prošetajte gdk-pixbuf-0.22.0_3 gettext-0.14.1
kroz taj direktorijum i bićete prijatno iznenađeni. Sav softver je glib-1.2.10_11 gtk-1.2.10_12 jpeg-
6b_3 libiconv-1.9.2_1
perl-5.8.6_2 pkgconfig-
0.15.0_1 png-1.2.8_1
tiff-3.7.1_2 xorg-libraries-
6.8.1_1

Magija paketa
Ukoliko se odlučite da kao
borbenu magiju na našem
putu koristite pakete potrebno
je da znate nekoliko trikova. Pakete
možete sami preuzeti sa Interneta i dodati
jednostavnom komandom pkg_add
ime_paket.tbz/tgz. Ukoliko datom pro-
lepo sređen po kategorijama tako da ćete moći da nađete više gramu nedostaje neka biblioteka bićete
mogućnosti ukoliko ne znate koju aplikaciju da upotrebite. obavešteni pa ćete je morati dodati.
Ukoliko pak tačno znate šta vam treba (recimo Beep Media Pla- Druga mogućnost je komanda
yer) postoji nekoliko načina da saznate u kojoj se kategoriji nalazi #pkg_add -r ime_paketa.tbz/tgz
željeni softver. Ukoliko želite da preko Mreže saznate koja je naj- Ova komanda će preuzeti najnoviji pa-
novija verzija tog programa za FreeBSD i u kojoj kategoriji se ona ket sa Interneta kao i sve potrebne pakete.
nalazi potrebno je da posetite gore navedeni www.freshports.org Ukoliko želite sami da dodajete pakete
i da u polje za pretraživanje ukucate ime programa. Dobićete in- najsvežiji softver ćete uvek moći da nađe-
formaciju i poslednjoj verziji programa, komandi potrebnoj da se te na adresi:
isti instalira i naravno, lokaciji programa. ftp://ftp.freebsd.org/pub/FreeBSD/por
Ukoliko ste se prošetali do /usr/ports/ imate dve mogućnosti ts/packages/.
na raspolaganju. Prva je komanda "whereis". Ukoliko datu koma- FreeBSD generiše informacije o instalira-
ndu primenimo da bi smo našli xcdroast dobićemo sledeći rezul- nom sofveru u direktorijumu /
tat: var/db/pkg/. Tu ćete u svakom trenutku
moyra# whereis xcdroast moći da vidite šta je sve instalirano na
xcdroast: /usr/ports/sysutils/xcdroast vašem računaru. FreeBSD sam generiše li-
Druga mogućnost zahteva da budete baš u direktorijumu ports. stu bez obzira da li koristite pakete ili
U pitanju je komanda "make search name=" koja će pretražiti dati portove. Ipak, moj vam je iskren savet da
direktorijum i dati vam listu sa nekim dodatnim informacijama: po instalaciju bilo kog softvera izvršite
moyra# make search name=xcdroast komandu
Port: xcdroast-0.98.a.15_2 #pkgdb -F
Path: /usr/ports/sysutils/xcdroast koja će za vas osvežiti generisanu listu.
Info: Another X11 frontend to mkisofs/cdrecord Jednom instaliran softver možete po vo-
Maint: oliver@FreeBSD.org lji ukljanjati komandom pkd_delete

4 / GNUZILLA / Mart 2005


Distribucije

ime_programa_verzija. Ukoliko niste sigurni koja je verzija pro- komandu


grama pogledajte u /var/db/pkg jer prosto pokretanje #make install clean
pkg_delete ime programa će vas obavestiti sledeće: Port će biti preuzeti sa Interneta zajedno
moyra# pkg_delete xcdroast sa potrebnim dodacima, kompajliran i
pkg_delete: no such package 'xcdroast' installed instaliran. Jednom instaliran program
Još dve zanimljive komande su svakako "pkg_info" i "pkg_ver- možete obrisati na dva načina. Upotreb-
sion". Prva će dati listu i opis instaliranog softvera, dok druga nom komande
daje sumiran spisak instaliranog softvera upoređujći ga sa trenu- #pkg_delete ime_programa_verzija
tnim spiskom u listi portova: ili ulaskom u direktorijum programa u
moyra# pkg_info stablu portova i pokretanjem obrnute čini
Hermes-1.3.3_1 Fast pixel formats conversion library #make deinstall clean
ImageMagick-6.1.6.7 Image processing tools Jedna od predivnih mogućnosti portova
ORBit-0.5.17_2 High-performance CORBA ORB with je ta da ne morate brisati već instaliran
support for the C language program kako bi ste ga ažrirali. Sve što
ORBit2-2.12.0 High-performance CORBA ORB with vam treba je portupgrade program koji se
support for the C language nalazi u sysutils/portupgrade. Sve što
treba da uradite je da pokrenete komandu
Portovi #portupgrade -r
Kao što sam već rekao, portovi su drugi vid bacanja čini u dae- ime_programa_verzija
monskom svetu. Listi raspoloživog softvera možete pristupiti Program će sa Interneta preuzeti onu
ulaskom u /usr/ports/. Ovde ću objasniti kako se portovi instali- verziju programa koja se trenutno nalazi
raju i brišu a onda i to kako se lista softvera ažurira jer ona to ne u stablu portova i instalirati je. Komanda
radi sama. To bi izgledalo ovako: "-r" omogućava da se pored željenog pro-
moyra# make install clean grama ažuriraju i svi programi koji od
===> Vulnerability check disabled, database not found njega zavise, a komanda "-R" će ažurirati i
=> xcdroast - 0.98alpha15.tar.gz doesn't seem to exist in / sve one od kojih on zavisi. Najbolja je
usr/ports/distfiles/. kombinacija ova dva u vidu "-rR".
=> Attempting to fetch from http://prdownloads.source-
forge.net/xcdroast/ Ažuriranje čini
xcdroast - 0.98alpha15.tar.gz 96% of Kao što sam već rekao, lista raspoloži-
3205 kB 60 kBps vog softvera u /usr/ports/ se na ažurira
Sve portove koje ste pruzeli sistem ne briše i možete ih naći u / sama od sebe već ćete morati to sami s
usr/ports/distfiles/. vremena na vreme da uradite. Postoji ne-
Kada ste primenili neku od navedenih tehnika da nađete željeni koliko načina da se to izvede ali ću se ja
softver potrebno je da uđete u direktorijum istog i da pokrenete zadržati na najjednostavnijem - metod

Mart 2005 / GNUZILLA / 5


Distribucije

CvSup.
U pitanju je program cvsup koji se nalazi u /
usr/ports/net/cvsup/. Kada ga jednom instalirate kao root kopi-
rajte datoteku ports-supfile koja se nalazi u /usr/share/exam-
ples/cvsup/ u svoj root direktorijum. Zatim je otvorite u omilje-
nom uređivaču teksta. Potrebno je da promenite adresu servera
koja je označena kao CHANGE_THIS.FreeBSD.org. Tu ćete stavi-
ti najbliži FTP server jer ćete na taj način najbrže ažurirati svoje
stablo sa portovima. Listu servera možete naći na:
http://www.freebsd.org/doc/en_US.ISO8859-1/books/handbo-
ok/cvsup.html#CVSUP-MIRRORS. Ukoliko ne želite da ažurira-
te kompletno stablo stavite # ispred ports-all, pa uklonite # sa
onih grupa paketa koje želite ažurirati.
Kada završite ažuriranje ports-supfile datoteke u konzoli po-
krenite komandu "cvsup /root/ports-supfile" i dobićete prozor
koji predstavlja grafički deo cvsup programa. Kliknete na zeleni
trougao u donjem levom uglu i ažuriranje počinje.
Postavlja se pitanje koliko često ovo treba raditi? Sve zavisi od
vaših potreba za svežim softverom. Ukoliko imate sporiju vezu
sa Internetom te ne možete baš svakog dana ažurirati port stablo
dovolno je da to činite jednom nedeljno. Najbolje je otići na
FreshPorts sajt i tamo videti ono što vas zanima. Ukoliko je se po-
javila nova verzija vašeg omiljenog programa onda je vreme da
uradite cvsup.
Čestitam! Upravo ste savladali znanje sakriveno u velikoj mi-
stičnoj knjizi Port Daemonica i zaslužili zvanje Velikog Majstora
33 stepena Portova i Paketa. Zapravo ne, naučili ste nešto jako
važno. Naučili ste kako da instalirate i održavate softver na na-
šem daemonu jer iako je sam FreeBSD izuzetno bezbedan sistem
softver koji svakog dana koristimo ga može oslabiti ukoliko se ne
koristi na valjan način.
~Marko Milenović

6 / GNUZILLA / Mart 2005


Distribucije

ProtOS Linuks
Najpoznatija srpska GNU/LInux distribucija

KADA SE PRVA SRPSKA GNU/LINUKS DISTRIBUCIJA ZVANIČNO Dokumentacija koja dolazi uz distribuciju je
POJAVILA 1.SEPTEMBRA 2003. GODINE, MIŠLJENJA SU BILA napisana prilično razumljivim jezikom: skoro sva-
PODELJENA. DOK SU KRITIKE PO RAZNIM ČASOPISIMA BILE, U ki korisnik neće imati problema da, čitajući tekst
VEĆINI SLUČAJEVA, POZITIVNE, PROTOS LINUKS , KAO PRVO uputstava, instalira, podesi i koristi ProtOS
IZDANJE OVE DISTRIBUCIJE, NIJE BIO BEZ SVOJIH DEČIJIH BOLESTI. Linuks na svom računaru. Zahvalno je što većinu
NA ŽALOST, DO SADA NI JEDNO DRUGO IZDANJE NIJE UGLEDALO tekstova prati obilna količina slika na kojima su
SVETLOST DANA. NA KRAJU SE ISPOSTAVILO I TO DA P ROTOS ilustrovani koraci koje korisnik mora načiniti da
IPAK NIJE PRVA SRPSKA DISTRIBUCIJA. POSTOJALE SU ČAK DVE, bi izvršio potreban zadatak. Pokrivene su većina
ALI NISU BILE TOLIKO POZNATE DA BI SE O NJIMA NEŠTO VIŠE oblasti, međutim, razlika u dokumentaciji između
ZNALO U TO VREME. ove dve varijante distribucije ne postoji. Ovo je još
jedna mana ProtOS-a jer se, na ovaj način, svi ko-
Danas, dve godine kasnije (neki bi rekli sa malim za- risnici tretiraju isto iako postojanje dve varijante
kašnjenjem), pogledaćemo kako se ProtOS Linuks ponaša distribucije jasno ukazuju na različitost ciljnih
u svakodnevnom radu i šta je imao da ponudi u vreme grupa. Takođe, tekst nije prošao kroz profesional-
kada se pojavio i da li još uvek može nešto da ponudi nu lekturu, pa postoji ogroman broj stilskih i gra-
jednom GNU/Linuks korisniku. matičkih grešaka. Dokumentacija je napisana na
ćirilici, što je sasvim razumljivo: ProtOS je namen-
Džačić, diskovi i dokumantacija jen srpskom tržištu, a zvanično pismo u Srbiji je
Samo pakovanje ProtOS Linuksa je nesvakidašnje. ćirilica.
Umesto uobičajene kutije na koje smo navikli kod većine
ostalih distributera GNU/Linuksa, ProtOS dolazi u pa- Inastalacija
pirnim džačićima, sa debelim koncem u ulogi ručke za Pokretanje instalacije ProtOS-a je jednostavno:
nošenje. Iako zanimljivo rešenje, mislim da je ovo jedna ubacite disk u Vaš optički uređaj, restartujete
od negativnih strana ProtOS-a kao celokupnog proizvo- računar i, neposledno posle odbrojavanja memo-
da: pakovanje, na ovaj način, podseća na pakovanje kon- rije i prikaza priključenih uređaja, program za in-
centrata za živinu. Pravo iznenađenje dolazi na red kada stalaciju će biti pokrenut (kod nekih računara, ko-
se pakovanje otvori i otkrije unutrašnja sadržina: crnih risnik će morati da uključi opciju za startovanje
korica i lepo dizajnirana
dokumentacija i diskovi
softverom. Nigde ni traga
od koncetrata.
ProtOS Linuks postoji u
dve varijante:
"Kuća/Kancelarija" sa svim
potrebnim softverom za
svakodnevni rad na 3 CD-a
i "Profesionalac" koji se od-
likuje dodatnim softverom
za rad sa bazama podataka
i razvojem na 6 CD-a. Zan-
imljivo je da, uz "Profesion-
alac" dolazi i celokupan
izvorni kod distribucije, za-
jedno sa još nekim soft-
verom koji nije uključen u
samu distribuciju.

Mart 2005 / GNUZILLA / 7


Distribucije

sistema sa optičkog uređaja u svom BIOS-u). diska. Još jedna od loših osobina ProtOS-a je što
Pri prikazivanju prvog ekrana, u mogućnosti ste da in- niste u mogućnosti da menjate veličinu FAT32 i
stalaciju ProtOS-a pokrenete u tekstualnom režimu (ku- NTFS particija. Ovo znači da, ukoliko već imate
canjem teksta "linux text" i pritikom na taster [ENTER]), instaliran Windows® operativni sistem, morate ili
grafičkom (koji se preporučuje i koji se postiže samo pri- izbrisati Windows®, ili koristiti neki drugi softver
tiskom na taster [ENTER]) ili u "RESCUE" režimu (takoz- (kao što je Partition Magic) da bi ostvarili
vani režim "spašavanja" u kojem Vam je omogućeno da dovoljno prostora za instalaciju. Zatim slede kora-
popravite Vašu instalaciju, ukoliko ste već instalirali Pro- ci kao što su podešavanje startera sistema,
tOS, ili da pokušate da povratite neke podatke, ukoliko je podešavanje mreže i zaštitnog zida, dodatne
došlo do havarije Vašeg čvrstog diska. Režim "spašavan- podrške za ostale jezike, vremenska zone, lozinka
ja" pokrećete tako što ukucate tekst "linux rescue" i pritis- za root korisnika (administrator sistema) i, ukoli-
nete taster [ENTER].) ko ste izabrali "Po izboru" kao tip instalacije, oda-
Sama instalacija, po dokumentaciji koja dolazi uz Pro- bir programa (paketa) za instalaciju.
tOS, se može izvršiti u 10 koraka. Već posle prvog koraka
(odabir jezika sistema), ukoliko ostavite predefinisanu ProtOS softver
opciju (srpski), dočekaće Vas iznenađenje: Ćirilica je svu- Prvo pokretanje ProtOS, nakon instalacije,
da! Kao što je i dokumentacija napisana ćirilicom, tako je otkriće još jedno čudno, ali prijatno iznenađenje:
i instalacioni program i većina programa unutar ProtOS sve poruke o statusu startovanja delova sistema
Linuksa na ćirilici. I ovo je jedna od mogućnosti koje je su na ćirilici! Ima nečeg zanimljivog u gledanju
ProtOS, u to vreme, imao da ponudi ispred svih ostalih: kako Vam računar ispisuje da je sve "U REDU".
potpuna podrška naših slova u vidu adekvatnih fontova i Što se tiče prevoda okruženja (količine preve-
denih programa i nji-
hovog kvaliteta),
ovde postoji jedna
zanimljiva priča:
naime, u vreme izlas-
ka ProtOS-a, tek je
počeo da se zahukta-
va prevod Gnom
okruženja u ćirilicu i
latinicu, a prevod
KDE okruženja je
"stajalo" i postojao je
prevod samo u latini-
ci. Autori su preuzeli
prevod Gnoma sa
matičnih strana pre-
voda
(http://www.pre-
vod.org) koji nije bio
u potpunosti preve-
prevedenih programa. Posle ovoga, sledi odabir miša i den i uvrstili ga u svoju distribuciju, takvog
tastature koje korisnik ima, a zatim, u koraku 3, odabir kakav je bio (u to vreme nedovršen). Vreme im
tipa instalacije. Ponuđeno je pet opcija (kod "Profesional- nije dozvoljavalo da dodatno prevedu neprevede
ca"): "GNOME Desktop/Office", "KDE Desktop/Office", programe. Za KDE su prekucali postojeći latinični
"Radna stanica", "Server" (što je samo po sebi dovoljno za u ćirilični prevod (koji nije bio potpun) i njega
većinu upotreba) i "Po izboru" gde možete odabrati šta će uvrstili. Ovakvi potezi su učinili da većina ProtOS
biti instalirano, a šta ne. Poslednja opcija je za napredne softvera bude prevedena, međutim, ovo je unelo
korisnike. dosta polemike, što kod raznih časopisa, što kod
Zatim sledi 4. korak: particionisanje Vašeg tvrdog korisnika. Da je nastavljen razvoj, sigurno bi

8 / GNUZILLA / Mart 2005


Distribucije

ovakvi problemi bili otklonjeni do sada, jer su i Gnom i platformi.


KDE već neko vreme potpuno prevedeni, a njihovi pre-
vodi se konstantno dorađuju i dopunjuju. Tehnička podrška
Od softvera je prisutno skoro sve što će Vam u normal- Osim dokumentacije i diskova, kupovinom Pro-
nom radu zatrebati: OpenOffice za kancelarijske potrebe tOS-a dobijate i 30 dana tehničke podrške: putem
(pisanje teksta, rad sa tablema, Internet stranama i telefona ili Interneta na prezentaciji ProtOS-a.
prezentacijama), Evolution i KMail za primanje i slanje Međutim, čak i posle 2 godine, forum je slabo
posećen i sadrži samo neko-
liko poruka - sve izgleda
prilično mrtvo i bez nade za
dalji razvoj.
Da li će najavljivani Pro-
tOS Server ugledati svetlost
dana (trebao je da se pojavi
u septembru 2004. godine) i
da li će razvoj ove distribu-
cije početi ponovo da se
odvija, za sadam, ostaje pot-
puna misterija. Ono što je
sigurno je nekadašnja
mogućnost ProtOS-a da
postane kvalitetna distribu-
cija. Danas, ProtOS i dalje
ima šta da ponudi, ali zbog
svojih problema, starog soft-
vera i više ne tako dobre po-
drške za nov hardver, ostaje
kao još jedan zanimljiv
elektronske pošte, Mozilla i Konqueror za pregledanje In- eksperiment i nešto što je lepo imati na polici, kao
terneta, GIMP za rad sa fotografijama, XMMS i MPlayer suvenir. Kontakt za više informacija:
za multimediju, K3b za zapisivanje diskova i Blender za http://www.avangarda.co.yu.
3D modeliranje i animaciju. Postoji još dosta ostalog soft-
vera, ali ovo su neki od najbitnijih. Inače, sadržaj softvera ~Vladimir Đokić
u ProtOS-u je odlično izbalansiran – za svakog po nešto.
Nisu zaboravljeni ni programeri i administratori u "Pro-
fesionalac" varijanti.

Uz ProtOS stiže i engleski i srpski (ćirični) OpenOffice,


što ume da napravi probleme. Ne zbog samog prevoda,
već što se njihove verzije ne podudaraju: ukoliko instali-
rate srpsku verziju, pa zatim pokrenete englesku verziju,
po sledećem pokretanju srpske verzije moraćete ponovo
proći kroz instalaciju iste. Osim tih "malih" problema,
srpski OpenOffice je standardna, dok engleska verzija
sadrži mnoga poboljšanja napravljena od strane Ximian
firme, što u izlgledu, što u mogućnostima. Ovakva razli-
ka odaje još veći utisak nedovršenosti distribucije.
Inače, sam vizuelni osećaj celokupnog softvera ProtOS-
a je prilično dobar, jer su se autori potrudili da i KDE i
Gnom programi izgledaju isto, iako ne potiču od istih

Mart 2005 / GNUZILLA / 9


Softver

'Alo Požega...
Softverski VoIP na GNU/Linuxu, deo prvi

VOIP SOFTVER VAM PRUŽA MOGUĆNOST DA ZA RELATIVNO MALU SVOTU kompanije MicroTelco, i njihovog
NOVCA, I BEZ DODATNIH ULAGANJA U OPREMU, VODITE PREKOOKEANSKE QuickNet servisa. Međutim, pre-
RAZGOVORE. A AKO DRUGA STRANA KORISTI RAČUNAR , RAZGOVOR JE preka je što druga strana mora da
PRAKTIČNO BESPLATAN (OSIM VREMENA PROVEDENOG NA INTERNETU , ima instaliran GnomeMeeting, ili
NARAVNO). RAZLOGE ZA POPULARNOST OVE TEHNOLOGIJE NIJE TEŠKO UOČITI... Micro$oftov NetMeeting (ili pak
neki drugi klijent kompatibilan sa
VoIP kažeš, jel'... protokolom H.232 za prenos glasa
koji GM koristi), koji ne samo da je
Tehnologija pod nazivom VoIP (Voice over IP) nije nova, čak ni na vlasnički program, već se i mora
našim prostorima – oni sa boljim pamćenjem setiće se, hm, 'afere' od platiti. Time je upotreba GnomeMe-
pre par godina kada je Telekom Srbije na prilično brutalan način one- etinga ograničena samo na
mogućio dalji rad internet provajderima koji su pružali ovu uslugu. GNU/Linux korisnike, jer se Net-
Srž tehnologije čini mogućnost da se analogni signal, koji se koristi u Meeting uglavnom sreće u kompa-
tradicionalnom telefonskom saobraćaju, pretvori u digitalni, i tran- nijskim okruženjima. Još nekoliko
sportuje TCP/IP protokolom, znanto brže i jeftinije. Naravno, razvije- programa nudi sličnu VoIP funkcio-
ni su posebni protokoli za konverziju, prenos i enkripciju glasa, a koji nalnost (KPhone, LinPhone), ali im
funkcionišu u saglasju sa raznovrsnim analognim i digitalnim adap- neke opcije nedostaju, ili ih imaju
terima, i sličnim spravicama. Ipak, čitava priča i ne mora da ima di- suviše za komforno korišćenje, a
rektne veze sa računarima, osim kada usluge koje najšire gledano spa- kao multiplatformsko rešenje izdva-
daju u VoIP možemo koristiti baš uz pomoć kompjutera, odnosno ja se PhoneGaim iz kuhinje Majkla
softvera za tu svrhu. Tu dolazimo do pojave koja se najčešće naziva Robertsona, osnivača i vlasnika
“voice chat”, pojednostavljene verzije VoIP-a, za koju vam je potreban kompanije Linspire. PhoneGaim,
odgovarajući softver, zvučnici ili (još bolje) slušalice, mikrofon, i na- koji se deklariše kao open-source
ravno internet konekcija, koja bi trebalo da bude višeg stepena ka- projekat, ima samo jednu manu:
kvoće. Neko sa kime biste komunicirali se takođe podrazumeva, tako vrlo ga je teško naterati da radi na
da se uspostavlja neka vrsta p2p veze između dva ili više računara, drugim *nix platformama, osim ma-
odnosno njihovih korisnika. tične, tj. Linspire Linuxa, i Wi-
ndowsa, za koji od skora postoji
Veza sa VoIP-om sastoji se ne samo u tome što postoji glasovna ko- beta verzija.
munikacija, već što većina programa ove vrste omogućava, osim pozi-
vanja drugih računara, i pozivanje regularnih telefonskih brojeva, bilo Zato se, na (ne)sreću zajednice slo-
gde u svetu, uz određenu novčanu nadoknadu. Time vam se pruža bodnog softvera, nameće rešenje u
mogućnost da za relativno malu svotu vidu jednog drugog pro-
novca, i bez dodatnih ulaganja u opre- Na (ne)sreću zajednice grama: Skype, koji je vla-
mu, vodite prekookeanske razgovore. A korisnika slobodnog softvera, snički, znači neslobodan
ako druga strana koristi računar, raz- nameće se rešenje u vidu softver, trenutno postoji za
govor je praktično besplatan (osim vre- programa Skype, koji je sve veće platforme (Mac
mena provedenog na internetu, narav- OS X, GNU/Linux, Wi-
vlasnički softver...
no). Razloge za popularnost ove tehno- ndows), nudi odličan kva-
logije nije teško uočiti. S obzirom da se litet veze, i besplatan je za
tehničke novotarije komercijalne prirode obično vezuju za vlasničke preuzimanje na adresi www.skype-
platforme, a koje slobodni sistemi moraju da sustižu, pomalo je izne- .com Takođe postoji u binarnom
nađujuće da imamo nekoliko programa sposobnih da odgovore zahte- obliku za veće distribucije – u vidu
vima voice chata i internet telefonije. Jedan od pionira na ovom polju RPM paketa za Mandrake i SuSe,
je GnomeMeeting, aplikacija koja omogućava i voice i video, kao i tar.bz2 arhiva sa dinamički i statički
tekstualni chat, i pozivanje klasičnih telefona registracijom preko kompajliranim izvršnim fajlovima –

10 / GNUZILLA / Mart 2005


Softver

i funkcionalan je po instalaciji/raspakivanju. Sve što treba učiniti je ot- daleko čuvenog p2p programa Ka-
kucati u komandnoj liniji: zaa. Potonji je stekao zao glas za-
skype hvaljujući spyware i adware progra-
odnosno,
./skype
u zavisnosti od toga da li je, u prvom slučaju, reč o klasičnoj instala-
ciji ili o raspakovanoj arhivi, kao u drugom primeru.

Instalacija i pokretanje su zaista trivijalni, i osim u slučaju odabira


nekompatibilnog paketa, većih problema u ovom pogledu ne bi treba-
lo da ima. Problem koji se najčešće javlja u Skypu za GNU/Linux je u
vezi sa podešavanjima zvučne karte, što i nije tako mala smetnja, s ob-
zirom na ono što očekujemo od programa ove vrste. Naime, ALSA
nije podržana kao zvučni sistem, a prednost je data OSS-u; to u praksi
znači da ako imate 2.6 kernel (a time je automatski prisutna i ALSA),
moraćete da pribegnete učitavanju OSS modula, što će reći da snd-
pcm-oss i snd-mixer-oss moraju da budu prisutni da bi Skype pristu-
pio zvučnoj karti. Učitavanje modula možete izvršiti svaki put kada
želite da pokrenete Skype sa
modprobe snd-pcm-oss
modprobe snd-mixer-oss
ili dodajući nazive ova dva modula u /etc/modules, čime obezbe- mčićima koji su stizali u paketu sa
đujete OSS kompatibilnost pri podizanju sistema. Mala nezgodacija je osnovnom instalacijom, pa iako se
to što se skoro sva podešavanja mogu izvršiti samo ako imate aktivnu na www.skype.com tvrdi da u
konekciju, odn. ako ste ulogovani na Skypov server, ali za otvaranje Skypu tako nečeg nema, opravdano
naloga ionako morate biti on-line. Da biste se registrovali dovoljno će je zapitati se koliko je to tačno. Šta-
biti da unesete korisničko ime i šifru u dijalogu koji će se pojaviti pri više, na nekim forumima se pojavila
prvom pokretanju Skypa, a potom možete proveriti svoja podešava- informacija da Skype pri pokretanju
nja pozivom korisnika echo123 – u pitanju je bot, koji će vam ženskim skenira .mozilla direktorijum, uzi-
glasom, na odvratnom engleskom, objasniti kako da testirate govorna majući to kao dokaz špijunskih ak-
podešavanja. Ako sve prođe kako je planirano, trebalo bi da začujete tivnosti ove aplikacije. Iako kompa-
svoj umilni glas sa druge strane. Osim ako niste na najgoroj srpskoj nija Skype Technologies S.A.
centrali, sa najgorim modemom i na konekciji od 14.4 kbs, trebalo bi insistira na 'privatnosti', te vrši en-
da čujete sasvim razgovetno snimak onoga što ste trabunjali bot-de- kripciju poruka 256-bitnim algorit-
vojci iz Estonije. Ukoliko to nije slučaj, ako čujete šum, ili isprekidan mom jer je program zasnovan na
snimak, moraćete da se dodatno pomučite. Pomoć možete u svako p2p principu, vlasničkom softveru
doba potražiti na http://forum.skype.com, ili pogledajte Linux So- autora takve reputacije nije tek tako
und FAQ na matičnom sajtu. verovati. Program je zaista funkcio-
nalan i svoj posao obavlja odlično,
Skype u verziji 1.0 inače ima raznovrsne i relativno zanimljive mo- ali treba barem dvaput razmisliti.
gućnosti, pa osim voice chat-a, odnsono internet telefonije koja se do- Pitanje je želite li komfor ili slobo-
datno plaća i naziva SkypeOut, možete upražnjavati tekstualni chat, du. Izbor je samo vaš...
ili razmenjivati fajlove. Omogućena je i tzv. 'konferencijska veza', tj.
chat ili glasovna veza između više korisnika, koji na ovaj način uče- ~Petar Živanić
stvuju u zajedničkom razgovoru. Interfejs je jednostavan i prijatan, i
zasnovan na Qt bibliotekama, te će se lako uklopiti u okruženje i pre-
uzeti vašu trenutnu Qt/KDE temu, tako da je period navikavanja sve-
den na minimum.
Nešto drugo može izazvati brigu – tvorci Skypa su gospoda Nikolas
Zenstrem i Janus Fris, ljudi koji su takođe zaslužni za postojanje na-

Mart 2005 / GNUZILLA / 11


Softver

Sveže meso
OVOG MESECA NE MENIJU IMATE NEKOLIKO PROGRAMA KOJI BI TREBALO DA
VAM OLAKŠAJU I ULEPŠAJU POSLOVE PRI KORIŠĆENJU RAČUNARA (ZAR NE SLUŽE
Najpopularniji projekti
www.freshmeat.net:
SVI PROGRAMI TOME?)
1. MPlayer
2. Linux
BORG 3. cdrtools
BORG je kalendar i organizator poslova na- 4. Gaim
pisan na Java programskom jeziku koji omo- 5. MySQL
gućava praktično sve što bi program te vrste i 6. gcc
7. PHP
trebalo da pruža. Podržava alarme putem e-
8. xine
pošte, iskačuće alarme kao i listu “za uraditi” 9. TightVNC
(To Do lista). 10. Apache
Adresa: http://borg-calendar.sourceforge.net/
Licenca: GNU General Public Licence www.kde-apps.org:
1. Metabar 0.4a
Status: Stabilan projekat
2. amaroK 1.2
Platforma: Multiplatformski 3. K3B 0.11.20
4. Kipi 0.1.0
5. DigikamImagePlugins 0.7.2-beta1

www.gnomefiles.org:
1. SmoothGNOME
2. Helix Player
3. gTweakUI
Adresa: http://roo.no-ip.org/fish/ 4. Mozilla Sunbird/Calendar
Licenca: GNU General Public Licence 5. WiFi Radar
Status: Beta
AllTray 0.40
Platforma: POSIX (Linux, *BSD...)
Pomoću ovog programa možete
Gregarius 0.3.4 svaki prozor “smestiti” u sistemski
Gregarius je web-baziran čitač RSS / RDF / poslužavnik (system tray). Može se
Atom formatiranih vesti sa podrškom za uvoz koristiti pod svim poznatijim
i izvoz OPML podataka, i XHTML/CSS for- okruženjima kao što su Gnom,
matiranim izlazom. KDE, XFCE 4, Fluxbox i Wi-
Adresa: http://gregarius.net/ ndowMaker.
Licenca: GNU General Public Licence Adresa: http://alltray.sourcefor-
Status: Stabilan ge.net/
Platforma: Multiplatformski Licenca: General Public Licence
Status: Alfa
Pucko 0.6.2 Platforma: POSIX (Linux, *BSD...)
Pucko je konzolni audio plejer (koristi ncur-
ses biblioteku za prikaz korisničkog ~ uređuje Ivan Čukić
okruženja). Podržava MOD, MIDI, OggVorbis
i MP3 formate audio fajlova.
Adresa: http://www.student.hig.se/~nd02aho/pucko/
Licenca: GPL General Public Licence
Status: Stabilan
Platforma: Linux

12 / GNUZILLA / Mart 2005


Hardver

“Bacio bih sve niz reku...”


Ili kako ubediti iRiverov flash plejer da radi na GNU/Linuxu

I PORED GOMILE PRIHVAĆENIH PROTOKOLA, TZV. INDUSTRIJSKIH STANDARDA, potez malo kome je jasno, naročito
UVEK ĆE SE NAĆI PO NEKA VICKASTA KOMPANIJA, KOJA ĆE, DA BI OBEZBEDILA imajući u vidu da je USB Mass Sto-
TRŽIŠNU PREDNOST, PRIBEĆI SOPSTVENOM, VLASNIČKOM PROTOKOLU, TIME rage postao toliko raširen da kori-
OSTAVLJAJUĆI KORISNIKE MANJE RAŠIRENIH OPERATIVNIH SISTEMA DA SE snici ne očekuju da bilo šta instalira-
SNALAZE KAKO ZNAJU I UMEJU. ALI (GOTOVO) SVAKA BOLEST IMA LEKA, PA I ju da bi pristupili uređaju. Pritisnu-
OVA. ta bremenom zahteva korisnika koji
su navikli na stari, dobri plu-
Uvodni lament g'n'play, ekipa iz iRivera je odlučila
da ipak izađe u susret gomili zele-
Gotovo je sigurno da nema korisnika GNU/Linuxa, ma koliko on nih novčanica koja je tražila UMS
bio napredan, koji se bar jednom prilikom nije našao nemoćan pred firmver, tako da se isti može naći i
komadom hardvera koji je uporno odbijao da sarađuje sa njegovim preuzeti sa sajta proizvođača. Inače,
operativnim sistemom. Sati provedeni u “guglanju” Netom, puna pe-
peljara i prazne šoljice za kafu su prateći dekor ovakvih situacija, uz
Uređaji koje proizvodi iRiver
povremeno čupanje kose, naravno. I pored gomile prihvaćenih proto-
koriste sopstveni protokol za
kola, tzv. industrijskih standarda, uvek će se naći po neka vickasta
kompanija, koja će, da bi obezbedila tržišnu prednost, pribeći sopstve-
komunikaciju sa računarom
nom, vlasničkom protokolu, time ostavljajući korisnike manje rašire- preko USB porta, tako da
nih operativnih sistema da se snalaze kako znaju i umeju. Ali (gotovo) možete da zaboravite na
svaka bolest ima leka, pa i ova. automatsko prepoznavanje
plejera kao eksternog hard
U našem slučaju, problematični uređaj je serija flash mp3 plejera diska.
kompanije iRiver, koji su trenutno prilično popularni, i kao korisna
spravica, i kao modni detalj , ili prestižni uređaj (a imaju i obavezno ifp serija se i reklamira kao “firm-
inicijalno “i”, tako fancy kroz analogiju sa iMacom na primer); dija- ware upgradable”, što je svakako
gnozu i terapiju ćemo primeniti na konkretnom modelu ifp-180TC, pohvalno, naročito uzevši u obzir
koji je posebno karakterističan. Naime, uređaji koje proizvodi iRiver pomenutu mogućnost da se firmver
koriste sopstveni protokol za komunikaciju sa računarom preko USB flešuje UMS verzijom. No, u sva-
porta, tako da možete da zaboravite na automatsko prepoznavanje kom slučaju moraćete da to učinite
plejera kao eksternog hard diska. Zašto se iRiver odlučio na ovakav kroz Music Manager koji striže na
pratećem CD-u. Vredno je pomena i
da kompanija insistira na “predno-
stima” originalnog firmve-ra, i da je
UMS verzija osakaćena za nekoliko
mogućnosti, pre svega snimanje u
višem bitrejtu sa ugrađenog FM tju-
nera. Typical, rekli bi Ameri... A
ono po čemu je ifp-180TC karaktre-
rističan je njegovo neslaganje sa
Linux kernelom u Mass Storage
modu, što bi trebalo da je već reše-
no u kernelu od verzije 2.6.8.1, ali
nije... barem na Ubuntuu, koji kori-
sti upravo ovu verziju. Patch posto-
ji, ali je cilj ovog članaka da ispita
mogućnosti korišćenja ifp serije sa

Mart 2005 / GNUZILLA / 13


Hardver

originalnim, boljim i potpunijim firmverom. do potpune funkcionalnosti,


ifp_gui ne krije neprijatna iznena-
Lakše nego što bi se očekivalo... đenja. Ovaj program, napisan u či-
Dakle, iRiverova ifp serija se da koristiti na Linuxu, u matičnom stom Qt-u, obezbeđuje isti ili viši
modu i bez patchovanja kernela, ili bilo čega sličnog. Zahvaljujući vre- stepen funkcionalnosti od svog Wi-
dnim (i pametnim) ljudima iz zajednice, dobili smo odličnu podršku, i ndows ekvivalenta. Ifp_gui se, za
razliku od rivala iz Gnome tabora,
oslanja na libifp, stabilnu i višestru-
ko upotrebljivu biblioteku za pri-
stup iRiverovim plejerima. Program
nećete naći u binarnom obliku, ali
ako imate instaliran Qt, skripta buil-
d.sh će vas za nekoliko trenutaka
ostaviti sa izvršnim fajlom u ruka-
ma. Pri prvom pokretanju, naćićete
se pred “komanderolikim” interfej-
som, podeljenim na dva prozora,
pri kojem jedan sadrži stablo di-
rektorijuma na hard disku, a drugi
naravno pregled fajlova i/ili di-
rektorijuma na plejeru. Paleta sa
alatkama obezbeđuje sve funkcije
koje plejer podržava, naime – uplo-
ad, download, delete, format pla-
to na više nivoa. Naime, pošto je iRiverov protokol “savladan”, razvi- yer, update firmware, i čak edit ra-
jeno je nekoliko aplikacija za komunikaciju sa za sada svim modelima dio frequency settings, opciju koja
ove serije, i sve su dostupne na adresi http://ifp-driver.sourcefor- nije prisutna u iRiverovom Manage-
ge.net. Pre svega treba izdvojiti ifp-line, program koji fukcioniše iz ru. Takođe, jasnim i krupnim ikoni-
komandne linije i donosi plugin za sveprisutni Midnight Comma- cama i simbolima je predstavljeno
nder, tako da je komunikacija sa uređajem pu-
tem ovog programa laka i fleksibilna, naročito
iskusnijim korisnicima koji ne zaziru od shella;
parametri koje možete zadati omogućavaju iz-
vođenje praktično svih operacija podržanih od
strane uređaja. Ovako moćan program dobio je
i grafičko sučelje u vidu aplikacije iFP-Gnome,
koja u trenutnoj verziji 0.5 ipak nije u potpu-
nosti funkcionalna: naime, za sada je moguće
raditi samo u jednom smeru, odn. kopirati faj-
love i direktorijume NA uređaj, ali ne i sa nje-
ga. Ipak, ono što je do sada urađeno obećava,
jer je na primer omogućen i drag'n'drop iz Na-
utilusa i prebacivanje gotovih playlista na
uređaj. Utisak je okrnjen, po rečima autora iFP-
Gnoma krivicom aplikacije ifp-line na koju se
oslanja, i bagom koji se ispoljava povremenom
blokadom plejera, naročito ako se kopira neko-
liko fajlova za redom.

Ako nas je iFP-Gnome ostavio na pola puta

14 / GNUZILLA / Mart 2005


Hardver

stanje baterije, zauzetost memorijskog prostora na plejeru u procenti-


ma, odn. prostor koji je preostao u megabajtima , a pritiskom na
Ctrl+F dobićete obaveštenje o verziji firmvera i modelu svog uređaja...
šta još reći? U paketu sa program stiže čak i ukompajlirana biblioteka
libifp, tako da će svako kome komanda
sh build.sh
prođe bez grešaka biti u prilici da koristi trenutno najbolju aplikaciju
za baratanje sa iRiverovim plejerima ifp serije. Ako se, izuzev pome-
nutog 180TC, odlučite za nadogradnju firmvera na UMS, plejeru ćete
pristupati kroz fajl menadžer, poput Konquerora ili Nautilusa.

Međutim, postoji još jedan način da Linux vidi vaš plejer kao hard
disk, a da ne pribegavate uvek pomalo rizičnom flešovanju (mada
sam lično nadograđivao firmver dva puta , na UMS uz pomoć ifp-li-
nea, i nazad na najnoviju verziju takozvanog Manager firmvera, bez
ikakvih problema - treba samo imati novu bateriju u plejeru, i proces
će se završiti bez problema). U pitanju je opet patch za Linuxovo je-
zgro, ifp-linux-filesystem, koji će omogućiti da Linux prepozna fajl
sistem na uređaju na isti način na koji ti čini sa bilo kojim stranim fajl
sistemom za koji postoji podrška u kernelu; jednostavno, posle uspe-
šno primenjenog patcha, pri ponovnom prevođenju jezgra omogućite
odgovarajuću podršku u vidu modula, i to je to, you're good to go.
Mada ako se odlučite za ifp_gui, uvek ćete moći da gnjavite prijatelje
kako možete brže, više i bolje na Linuxu. Kao i uvek, naravno.

~ Petar Živanić

Mart 2005 / GNUZILLA / 15


Free Thinking

“You can fool some people some time...”


“Slobodno računarstvo”

AKO SE OSTVARE NAMERE GRUPACIJA KAO ŠTO JE TRUSTED COMPUTING vaše, i da je samo iznajmljeno dru-
PLATFORM ALLIANCE (TCPA), ČIJI SU ČLANOVI, PORED NARAVNO gome; DRM da je upravljanje di-
MICRO$OFTA I INTELA , JOŠ I HP I IBM, VIDEĆEMO LAGANI KRAJ ONOGA gitalnim pravima ništa drugo do
ŠTO DANAS ZNAMO POD IMENOM 'DELJENJE FAJLOVA ', ALI JOŠ VAŽNIJE, način da se tu malo zaštite neka
SLOBODNA UPOTREBA RAČUNARA . prava izvođača (koji inače najčešće
nisu nosioci kopirajta)... Niko vam
Na početku beše Reč... ne kaže da je album “The Beatles 1”
pre par godina prodat u 26 miliona
Razglabanja na temu interneta i njegovog kulturnog, psihosocijal- primeraka, iako je ista ta muzika,
nog, privrednog i uopšte civilizacijskog značaja ima i previše, a “činje- stara skoro 40 godina, lako dostu-
nice” koje se pritom iznose su raznovrsne i raznorodne. Međutim, bi- pna na internetu. Ili da servisi po-
tno je i neosporno da je internet približio ljude, promenio način komu- put iTunes-a imaju neverovatnog
nikacije i razmene informacija. Tamo gde sunce malo jače sija, i gde su uspeha, nezavisno od toga što pe-
veze brže, brzo je uočen potencijal za razmenu podataka, koji je zatim sme koje se tamo mogu naći nesme-
otelovljen u tzv. p2p programima, koji su danas evoluirali u aplikacije tano cirkulišu Mrežom. Ljudi je-
kojima se na sofisticiran način može razmenjivati bukvalno sve. Kom- dnostavno hoće da plate razumnu
presovana muzika i video, programi, dokumenti, čitave GNU/Linux cenu za kvalitetan sadržaj. Ali, cilj
distribucije... sve je to veoma pristupačno putem programa kao što je, je izvući svaki projektovani dolar,
na primer, LimeWire. Ali, sve što je lepo kratko traje, odn. kratko će pa kako se DRM može zaobići vrlo
trajati. Ako se ostvare namere grupacija kao što je Trusted Compu- lako, treba stvoriti preduslove da se
ting Platform Alliance (TCPA), čiji su članovi, pored naravno tako nešto ne dešava, uspostavlja-
Micro$ofta i Intela, još i HP i IBM, videćemo lagani kraj onoga što jući apsolutnu kontrolu nad ko-ri-
danas znamo pod imenom 'deljenje fajlova', ali još važnije, slobodna snicima, kroz kontrolisani sadržaj.
upotreba računara. Svrha ovog teksta je da ukaže da se to zaista do-
gađa u trenutku dok vi čitate ove redove.
Veliki Brat te gleda...
Naime, gore pomenuta TCPA, u saradnji sa organizacijama velikih Softver je manje-više lako prevari-
izdavačkih kuća (RIAA, MPAA), ne samo da je osmislila nebulozno ti i zaobići, ali šta ako treba zaobići i
“upravljanje digitalnim pravima” hardver? Tu na scenu stupa
(Digital Rights Management – DRM), Ako ste ripovali CD ili DVD, “sigurno računarstvo”, koje
koje je već implementirano na opera- Wintel, podržan izdavačkim
nećete moći da drugarima
tivnim sistemima Windows i Mac OS kartelima, pokušava da po-
narezujete za rođendan muziku,
X, već želi da ode i mnogo, mnogo turi kao prednost, a ne ma-
dalje. Jednostavno, dve stvari su u
odnosno filmove, jer na nu. Sigurno računarstvo tre-
igri: novac i kontrola, koje su u njihovim ra č unarima ne postoji ba da predstavlja hardver-
povratnoj sprezi. Poznat je animozitet “dobitna” kombinacija sko-softversko rešenje pri ko-
koji izdavačke kuće gaje prema p2p hardverskih komponenata i jem računar, u određenim si-
softveru, i neki bi rekli da je razu- softvera, koju će Fritz-chip tuacijama, ulazi u “siguran”
mljiv. Međutim, ja, kao i mnogi zna- pomno proveravati. modus rada, gde je način iz-
tno pozvaniji od mene, tvrdim da ni- vršavanja aplikacija i sadržaj
je. “Doublespeak”, jezik koji eufemizmima i poluistinama ima nameru koji se koristi strogo kontrolisan. Za
da zavede slušaoca/čitaoca, ili stvari predstavi drugačijima nego što to će biti zadužen tzv. Fritz-chip,
jesu, doveden je u ovakvim situacijama do savršenstva. Izraz “pirat” koji ime duguje bivšem američkom
bi trebalo da asocira na moralni ekvivalent pljačke brodova i ubijanja senatoru Ernestu Fricu, koji se izbo-
posade, da parafraziramo Ričarda M. Stolmana; “intelektualna svo- rio za njegovu legalizaciju i korišće-
jina” da nešto što ste napravili i prodali jeste i dalje u svakom smislu nje. Fritz-chip je taj koji će prevesti

16 / GNUZILLA / Mart 2005


Free Thinking

vaš kompjuter u sigurni način rada, rezervišući pri tom za sebe deo toga, da bi se pristupilo novim sa-
memorije kojima će samo “verifikovane” aplikacije imati pristup, i pri držajima, potrebno je imati računar
tom moći da otvaraju fajlove kojima je tačno utvrđeno poreklo, narav- koji omogućava DRM u ovom no-
no uz pomoć DRM-a. Tom posebnom delu memorije neće moći da vom vidu. Uzmimo u obzir ljudsku
pristupi čak ni kernel operativnog sistema - jer će dotični memorijski nezinteresovanost za slobodu i raz-
prostor biti kriptovan - već samo programi odobreni od strane dijabo- mišljanje, ako ista ide na uštrb uto-
ličnog čipa. Sav hardver i drajveri na računaru mora biti “certifiko- ljavanja gladi za zabavom (dve reči,
van” od strane Frica, što se proverava prilikom inicijalizacije sistema, Grand Show), i dobićete lako rešivu
inače kompjuter neće pokretati aplikacije “od poverenja”. Ovaj čip je jednačinu – većina će odabrati naj-
praćen potpunom podrškom nove verzije operativnog sistema Wi- novije hitiće Britni Spirs ili Bena Sti-
ndows Longhorn, a Micro$oft čitavu čarlamu naziva još jednim dra- lera radije od mukotrpne i dosadne
guljem doublespeak-a, Osnova za sigurno računarstvo sledeće gene- borbe za slobodu, kroz razne inicija-
racije (Next Generation Secure Computing Base – NGSCB). Mmm, tive, bojkote i peticije. Tako se i zaje-
da... dnica GNU/Linux korisnika može
iznenada naći pred izazovom da ne
Verovatno je i dalje puno onih koji sebi govore – “pa šta? koristiću i može da bira - sav hardver koji bi se
dalje svoju muziku, filmove i dokumente u 'nesigurnom' okruženju, i dao naći na tržištu bio bi “Fricolik”,
to je to”. Takvi nisu dobro shvatili o čemu govorimo. Za svaki fajl koji a pod izgovorom “dosad ne-
bi mogao da podleže kopirajtu (mp3, avi, wmv), tražiće se 'verifikaci- prevaziđene kompatibilnosti sa naj-
ja' na internetu, ako nije sadržana u samom fajlu. Neki podaci, poput novijim multimedijalnim tehnologi-
dokumenata koje ste sami napravili, u slučaju da vam istekne licenca jama”; u tom slučaju postoje dva re-
za program oplemenjen NGSCB-om, prisutnom u beta verziji šenja, da Linux kernel podrži DRM
Longhorna, ostaju kriptova- i
ni i nedostupni (vama, koji
ste dokumente i napravili).
Ako ste ripovali CD ili
DVD, nećete moći da druga-
rima narezujete za rođen-
dan muziku, odnosno fil-
move, jer na njihovim raču-
narima ne postoji “dobitna”
kombinacija hardverskih
komponenata i softvera,
koju će Fritz-chip pomno
proveravati, a koja ja upisa-
na u sam fajl, i to sve pod
uslovom da vam proces po-
put ripovanja bude uopšte
dozovljen.

E sada, kakve veze ova priča ima sa Linuxom? Pa ima, naročito srodne 'tehnologije', ili da je-
hardverski deo. Termin “mrežni efekat” označava pojavu da ako svi u dnostavno izumre na desktopu. Šta-
okruženju koriste određeni način komunikacije, morate i vi, da biste više, inicijativa za prvo rešenje već
uopšte komunicirali. Ako svi koriste telefon, dve čaše od jogurta postoji, samo se nadajmo da nikada
povezane kanapom neće vam puno značiti; svi koriste TCP/IP za ko- neće zaživeti.
nektovanje na internet – onda ćete morati i vi. Poenta je jasna, ali još
jedno pitanje zahteva odgovor – zašto bi bilo ko kupovao tako ogra- Naravno, ova mračna predviđanja
ničavajući hardver? Logično pitanje zahteva logičan odgovor – može- će se nekom učiniti isuvše apokalip-
mo sa sigurnošću pretpostaviti da će sav novi sadržaj, hit muzika, bio- tičnim, ili zavereničkim. Tužno je to
skopski blokbasteri, digitalna televizija... biti na ovaj način zaštićeni. S što je u pitanju istina, koja će,

Mart 2005 / GNUZILLA / 17


Free Thinking

možda sporije a možda i brže, izbiti na svetlo dana. Inherentna ljud- Ni Srbija nije imuna na ovakve po-
ska prava na umnožavanje i deljenje znanja i informacija se oduzima- jave, naročito uzevši u obzir činjeni-
ju pod plaštom intelektualne svojine i prava nosilaca kopirajta, koje je, cu da ova zemlja gaji glupost kao je-
uzgred, u SAD produženo na 70 godina, da bi kompanija Dizni saču- dnu od istorijskih znamenitosti –
vala prava na svoje likove (poznato kao Mickey Mouse Law). podilaženje različitim institucijama i
korpo-racijama, pre svega
Zakonodavstvo je u stvari i najveća prepreka, jer ako ono ratifikuje Micro$oftu, dovelo je do hajki na
krađu sloboda - ništa što se docnije kaže ili uradi neće imati nikakvog ulične prodavce diskova, dok su ile-
galne supstance dostupnije od
guma za žvakanje. Od kada su se
pojavili originalni DVD diskovi po
ceni koju ovo tržište može da pod-
nese, od 2-3, a ne 20-30 eura, proda-
ja istih naglo je skočila. “Street
DivX”-u još nije odzvonilo, ali je
prodaja definitivno opala, jer kao
što već rekosmo, kvalitet (makar
me-dijuma, ako ne sadržaja) po ra-
zumnoj ceni ima kupce. Kada bi se
čitava industrija zabave vodila ovim
principom, a ne “izmuzimo i posle-
dnji dolar na bilo koji način”, tržište
bi bilo mnogo zanimljivije, legalnije
i isplativije. Ovako, borba se nasta-
odjeka: jednostavno, biće nelegalno. Digital Millenium Copyright vlja, i sredstva se očigledno ne bira-
Act (DMCA) dao je vlasnicima kopirajta u SAD prava koje nikada ra- ju. Jedno treba zapamtiti: naša bu-
nije nisu imali, eksplicitno zabranjujući i bilo kakvo zaobilaženje dućnost je, kao i uvek, samo u na-
veštački postavljenih prepreka, ili tzv. reverzni inženjering, koji je ne- šim rukama.
brojeno puta bio jedini način da se dođe do drajvera za slobodne ope-
rativne sisteme. Tako pod ovaj zakon potpada i famozna libdvdcss, ~Petar Živanić
biblioteka koja obezbeđuje jedini način za pristup zaštićenim (haha)
DVD-ima pod GNU/Linux i *BSD sistemima, i koja je zbog ovog za-
kona u SAD nelegalna. Legalno kupljen disk, u legalno kupljenom
DVD čitaču nije legalno gledati na način na koji vi to želite... ne bih
baš da živim u takvom svetu. Navodno, libdvdcss podstiče i omogu-
ćava “pirateriju”, iako su i pre pojave ove biblioteke korišćeni različiti
metodi za kopiranje diskova, pri kojima je dolazilo do savršenog kopi-
ranja, bit po bit, sadržine diska, uključujući i sam zaštitni mehanizam
(slaba 40-bitna enkripcija). A zamislite da uopšte ne možete da instali-
rate ovu biblioteku, jer je to hardverski onemogućeno?
Ruku pod ruku sa ovom svitom inicijativa ide i skorašnja pomama
za uvođenjem softverskih patenata koji, zahvaljujući Poljskoj, još neko
vreme neće biti prisutni na tlu Evrope. Softverski patenti su kruna li-
cemerja, gluposti i gramzivosti, sa idejom koja glasi da se svako soft-
versko “rešenje” može patentirati, uključujući i tako banalne radnje
kao što je dvoklik mišem, ili narezivanje diskova – jednostavno, ne-
zavisno od toga da li ste program napisali od nule, ako nemate licen-
cu za pojam narezivanja diskova, takav program ne bi bio legalan.
Naravno, ovo je neophodno zbog napretka čovečanstva...

18 / GNUZILLA / Mart 2005


Free Thinking

Početak nove ere

GNU pokret
Kako je započet projekat koji je mnogima promenio život

ZAMISLITE ŽIVOT BEZ SLOBODE IZBORA. ZAMISLITE DA MORATE DA KORISTITE ver, kao glavni motiv projekta,
SOFTVER ZBOG KOG MORATE DA POTPISUJETE LICENCE KOJE OGRANIČAVAJU predstavljao je suštinsku suprotnost
KADA, KOLIKO PUTA, I NA KOLIKO RAČUNARA SMETE DA GA INSTALIRATE. P RI tadašnjim tendencijama na softver-

TOM, SVAKI VAŠ POTEZ JE KONTROLISAN OD STRANE PROIZVOĐAČA SOFTVERA skoj sceni, jer je bio slobodan za ko-
KOJI KORISTITE I NE SMETE DA URADITE NISTA ŠTO SE GOSPODI SA KRAVATAMA, rišćenje, kopiranje, distribuiranje,
NA VRHU, NE BI SVIDELO. KO JE PROČITAO ORVELOV MASTERPIECE VRLO ĆE menjate, i poboljšavanje. Otuda i
LAKO DOĆI DO SUŠTINE . VELIKI BRAT VAS POSMATRA! tremin Free koji je vezan za slobo-
du, a ne za cenu, što je obično prva
Ograničenja slobode su postojala mnogo pre pojave velikih softver- asocijacija na ovaj pojam. Slobodan
skih magnata koji danas simbolizuju neslobodu. Sam UNIX, koji je softver može, ali i ne mora biti
poslužio kao uzor za GNU sistem, simbol je neslobode iz prostog ra- plaćen što ne predstavlja glavni mo-
zloga što je, od svog nastajanja, posedovao ograničava- tiv. Glavni motiv je sloboda koja ne
juću licencu koja je bile sve samo ne slobodna. Slobo- treba biti uslovljena i ograničena
da, koja se glorifikuje kao važna tekovina moderne cenom.
civilizacije, u stvari predstavlja svojevrstan para- Stolman je imao iskustva sa
doks. Iako je sloboda izbora, u smislu obadira pro- radom u grupi radeći u labora-
izvoda sa police u radnji, daleko odmakla, postavlja toriji za veštačku inteligenciju
se pitanje da li tim izborom potrošač stvarno ostvaruje MIT-a (Massachusetts Institute of
svoje pravo na slobodan život. Danas je izbor veoma jasan Technology) i na svojoj koži je ose-
kada je u pitanju softversko tržište. Sa jedne strane je neslobodan soft- tio nemogućnost saradnje sa kolega-
ver i sva ograničenja koja on donosi, dok sa druge strane možete iza- ma usled ograničenja od strane pro-
brati da živite slobodno koristeći svoj računar onako kako želite. Već izvođača softvera. Kada je počeo da
viđen izbor: plava ili crvena pilula? radi u MIT-u, ekipa sa kojom je ra-
dio je koristila slobodan softver.
GNU is not UNIX Čak su i kompanije koje su ga pro-
Do 1980. godine skoro da nije bilo slobodnog softvera. Programi su izvodile omogućavale svu slobodu
imali vlasnike koji su ograničavali slobodu korisnika da sarađuju i korisnicima. Mađutim, stvari su se
dele programe. Ovakvo menjale na gore. Na
Free software is a
stanje stvari je govorilo
matter of liberty, not izgled banalan pro-
da je GNU projekat bio blem sa štampačima
više nego potreban.
price. To understand je Stolmanu pokazao
GNU projekat je po- the concept, you da su softverske slo-
krenut 1983. godine od should think of “free” bode neophodan
strane Ričarda Stolma- as in “free speech”, not preduslov za stvara-
na, koji je iste godine as in ”free beer''. nje kvalitetnog i po-
objavio javnosti poče- uzdanog softvera.
tak projekta, koji je Richard M. Stallman Usled etičkog nesla-
imao za cilj stvaranje slobodnog operativnog sistema sličnog UNIX-u. ganja sa principima koji su vladali u
Prvi javni dokument koji je predstavljao ciljeve GNU projekta se zove organizaciji u kojoj je radio, Stolman
GNU Manifest i sadrži osnovne pojmove vezane za projekat, a tiču se je napustio posao u MIT-u i posve-
imena projekta, suštine GNU filosofije, odnosa projekta prema tio se GNU projektu.
društvu i društva prema ideji, programerskih motiva za izradu sobo-
dnog softvera. Projekat je dobio to ime iz tri razloga. Prvi razlog je to GNU sistem
što je GNU rekurzivni akronim od “GNU's Not Unix”, drugi jer je to UNIX je poslužio kao uzor, zato
bila već postojeća reč i treći zabavna je za izgovaranje. Slobodan soft- što je tada predstavljao simbol sta-

Mart 2005 / GNUZILLA / 19


Free Thinking

bilnog i dobrog operativnog sistema. UNIX kompatibilnost je bila im- sustemu zasnovanom na ovom sta-
perativ jer je bilo potrebno obezbediti poznato okruženje korisnicima blu kernela.
koji su ga već koristili. Izgradnja operativnog sistema nije ednostavan
posao. Da bi operativni sistem bio to što bi trebalo da bude, pored GNU/Linux
kernela ili jezgra operativnog sistema kao što je Linux kernel, potre- Pošto je razvoj HURD kernela još
ban je i kompajler, razne biblioteke, editori, mail sovtver i još puno, uvek traje, još ranih devedesetih se
puno toga. Iz ovoga se jasno vidi da to nije ni malo jednostavan ukazala potreba za kernelom koji će
posao. U vreme nastajanja GNU projekta, postojao je i sada poznati sa GNU softverom činiti funkciona-
Emacs, dibager, linker i jos oko 35 različitih aplikacija potrebnih za iz- lan sistem. U to vreme je postao do-
gradnju sistema. Kompajler je bio gotov, ali je još uvek bio za internu stupan Linux kernel, koji je napisao
upotrebu. Trebalo je napisati i kernel, tj. jezgro sistema. To nije bio ni finski student Linus Torvalds.
malo lak posao, jer je trebalo uložiti puno napora ne bi li kernel mo- Linux nije bio potpuno kompatibi-
gao da bude na nivou UNIX-a. Tadašnji planovi su se svodili na ko- lan sa GNU softverom, ali su korek-
rišćenje TeX-a kao tekstualnog formatera, slobodnog X window sis- cije omogućile da GNU softver sa
tema i još puno korisnih aplikacija. Operativni sistem je trebalo da Linux kernelom predstavlja funkci-
bude kompatibilan sa UNIX-om, što je značilo da će se programi za nalnu celinu. Tada je stvorena osno-
UNIX izvršavati. Naravno, sličnost nije značila identičnost sa UNIX- va GNU/Linux operativnog sis-
om. tema koji je evoluirao u sistem koji
Iako je naizgled sve ovo bilo lako planirati, sprovođenje stvari u danas koristimo.
delo nije bio lak zadatak. Pokazalo se, da je postojalo Igrom slučaja, a neko bi rekao i
veliko interesovanje programera da učestvuju u ironije, popularnost
projektu, što je iziskivalo dobru organizaciju i ko- GNU/Linux sistema je u slučaju
ordinaciju. Dostupnost izvornog koda programa je GNU projekta imala obrnuti
omogućila da bilo koji programer ima uvid u na- efekat. Sve češća pojava razdva-
čin funkcionisanja programa i samim tim doprinese una- janja takozvane “Linux” zajedni-
pređenju istih. Kontakt sa GNU programima je dovo- ce od zajednice koju je okupio
dio do širenja same ideje. Pored tehničih, postojali GNU projekat, dovela je do za-
su i etički razlozi doprinosa projektu, jer je svako postavljanja ideja slobode
ko je dolazio u kontakt sa slobodnim softverom softvera i slobode društva.
imao priliku da praktično iskusi Ovi bi moglo imati poguban
prednosti slobode. Aplika- efekat po celu zajednicu, iz
cije su se razvijale, i do prostog razloga što je GNU
počekta devedesetih ideja dovela do situacije koju
godina postojale su danas imamo – sloboda da
sve aplikacije potrebne izaberemo i slobodno koristimo
za jedan funkcionalan programe na našim
operativni sistem, osim kerne- računarima.
la. Naročite probleme sa
Razvoj Unixolikog GNU ker- ovom tematikom je donelo osniva-
nela je tekao sporije nego što se očekivalo, najviše zbog složene struk- nje Open Source Pokreta (Open So-
ture kernela. Ovakav krenel je, pre svega, izuzetno težak za debago- urce Iniative) 1998 godine. OSI je
vanje, ali za i sam razvoj. GNU kernel, poznat pod nazivom formiran kao podrška GNU/Linux
GNU/HURD, čije se prvo testiranje desilo 1996. godine, i danas se ak- sistemima u polovnim okruženjima,
tivno razvija, naročito poslednjih par godina. Trenutno postoje dve zanemarujući ideju slobode. OSI ko-
grupe programera koji razvijaju HURD. Prva grupa objavljuje K sta- riti termin Linux umesto
blo HURD krenela, koji je zasnovan na Utah MACH mikrokernelu i GNU/Linux i termin open source
trenutno je operativan, ali ne i stabilan, naročito na novijim generaci- umesto free software. Nećemo
jama procesora (aktuelna verzija je K8). Druga grupa razvija L seriju diskutovati da li je ideja slobode
kernela, koji su zasnovani na L4 krenelu, koji je krajem 2004. godine svesno zapostavljena ili ne, jedino je
postao operativan. Tada je pokrenuta prva aplikacija na GNU/HURD bitno da to nije dobro. Mešanje kla-

20 / GNUZILLA / Mart 2005


Free Thinking

sičnog liberalnog načina poslovanja u vode slobodnog softvera bez je, pored samih programa, proizveo
svesti o slobodi, može imati trajne posledice. Šta više, gotovo je ne- i nekoliko veoma bitnih pravnih do-
minovno da će takvim trendom jednog dana softver postati neslobo- kumenata od kojih je najpoznatili
dan, što nikome ne ide u prilog. GNU General Public Licence – GPL
Načini za ispravljanje ovakvih grešaka postoje. Prvi, i suštinski, je da (Opšta javna licenca). GPL omogu-
operativne sistema ne treba nazivati Linux, nego GNU/Linux ili GNU ćava da softver postane, bude i
bazirani Linux sistem. Ovo ima za cilj objedinjavanje projekata jer oni ostane slobodan i da ta sloboda
čine dobitnu kombinaciju jedino kao celina. Takođe, Linux ne treba bude pravno validna. Pravni okvir i
posmatrati kao zaseban sistem, već kao varijantu GNU sistema, bazi- finansijsku podršku GNU projektu
ranog na Linux kernelu. Pored toga, treba i dalje širiti ideju o slobodi i daje Free Software Foundation –
predočavati širem auditorijumu prednosti slobode kako bi korisnici FSF (Fondacija za slobodan softver),
uvideli šta dobijaju time što je softver slobodam, a šta gube ukoliko on koja je veoma usko povezana sa sa-
to nije. Kada korisnici uvide šta slobodan softver znači za njih, razmo- mim GNU projektom, pa se oni
triće ideju slobode, a samim tim će znati i da je cene. Distribucije na mogu donekle i poistovetiti.
sceni koriste termin GNU/Linux veoma polovično. Jedina veća distri- Pored privlačenja novih korisnika
bucija koja naziv svoje distribucije naziva punim imenom je Debian u zajednicu slobodnog softvera, tre-
GNU/Linux, koji je poznat po svojoj slobodarskoj filosofiji. ba raditi i na tome da oni budu ade-
kvatno obavešteni o svim relevan-
GNU softver tnim pojmovima koji su potrebni za
Pored operativnog sis- shvatanje suštine GNU ideje. Teme-
tema, koji je bio imperativ lji koji su postavljeni početkom
pri začecima projekta, osamdesetih, od strane ljudi koji
GNU se bavi razvojem ko- duboko veruju u ono što rade, pred-
risničkog softvera koji ne stavljaju stvar vrednu dubokog
spada u grupu sistemskih poštovanja, ali i neku vrstu satisfak-
ili alata koji su rezervisani cije da svako da svoj doprinos šire-
za napredne korisnike i nju GNU ideje.
programere. Među najpo- Slobodan softver za slobodno
znatijim projektima su društvo!
GNOME grafičko okruže- ~Ivan Jelić
nje i program za obradu
bitmapirane grafike GIMP. Korisne adrese:
Free Software Song Pored GNOME-a, GNU GNU pokret
Richard M. Stallman
razvija i GNUstep grafičko www.gnu.org
Join us now Join us now and share the okruženje, koje predstavlja Free Software Foundation
software; zamenu za komercijalni www.fsf.org
You'll be free, hackers, you'll be free. Debian GNU/Linux
NextStep. Lista programa
x2 www.debian.org
koji se razvijaju pod okri- GNU/Hurd krenel
Hoarders may get piles of money, ljem GNU projekta je prili- www.gnu.org/software/hurd/
That is true, hackers, that is true. čno duga i može se videti Linux kernel
But they cannot help their neighbours; na matičnoj web strani www.kernel.org
That's not good, hackers, that's not good. GNU-a koja glasi Open Source Initiative
www.opensource.org
www.gnu.org. Richard M. Stallman
When we have enough free software
At our call, hackers, at our call, www.stallman.org
We'll throw out those dirty licenses Moramo govoriti o
Ever more, hackers, ever more. slobodi!
Više je nego neophodno
Join us now and share the software; širiti ideju o slobodi softve-
You'll be free, hackers, you'll be free.
ra i prednostima koje slo-
x2
boda donosi. GNU projekat

Mart 2005 / GNUZILLA / 21


Free Thinking

Zemlja pre vremena


Kratka istorija UNIX i Linux operativnih sistema

JEDNOM DAVNO, PRE POČETKA VREMENA, PRE POJAVE MIKRORAČUNARA, DOK


SU JOŠ RAČUNARI -DINOSURUSI (ZA DANAŠNJE POJMOVE PREVELIKI I PRESPORI)
Važniji događaji
VLADALI ZEMLJOM, POJAVILA SE POTREBA ZA OPERATIVNIM SISTEMIMA.
1969 – ARPANET, UNIX

Veliki umovi iz raznih kompanija su se okupili i počeli da razvijaju


1979 – Usenet
savršen operativni sistem – Multiks. Ogroman projekat, ogroman bu-
džet, ogroman ... promašaj. Multiks je bio sistem koji je radio sve, u
1984 – Gnu's Not Unix
njemu je sve savršeno funkcionisalo, ali je bilo problematično to što je
sve resurse trošio na sebe – da bi održavao svoje savršenstvo – i uo-
1989 – General Public Licence v1.0
pšte se nije obazirao na spoljašnji svet – korisnike.

1991, jul, avgust – Torvalds posta-


UNIX
vlja pitanje na Minix grupu
Krajem sedamdesetih go-
dina (preciznije 1969-1970), u
1991, oktobar – Objavljen Linux
AT&T Bell laboratorijama,
v.0.0.2. Prva Linux mejling lista.
nekolicina ljudi među kojima
su bili Denis Riči i Kenet
1994, mart – Linux 1.0
Tompson su počeli da razvi-
jaju svoj operativni sistem na
1996, jun – Linux 2.0
računaru PDP-7 da bi mogli
da se igraju. Sistem je dobio
ime UNIX. re koju je popunio Bil Gejts kupivši
Pri prelasku na PDP-11 u 1972 godini, a posle stvaranja C program- DOS i prodajući ga IBM-u za ugra-
skog jezika (isti autori), UNIX je napisan “od nule” u C-u što je bilo dnju u IBM-PC.
veoma čudno jer se u to vreme smatralo da se sistemski softver može Alternativa za IBM-PC i DOS su
efikasno pisati samo u asem- bili Apple Macintosh računari koje
blerskim jezicima. Izvorni je, iako su bili mnogo bolji, retko ko
kod UNIX-a je bio slobodno mogao da kupi zbog njihovih astro-
distribuiran među akadem- nomskih cena.
skim ustanovama, pa je na Tu je na scenu ušao cenjeni profe-
univerzitetu u Berkliju stvo- sor Endru S. Tenenbaum koji je, za
rena nova distribucija UNIX- potrebe svog kursa, napisao Minix
a pod imenom BSD. operativni sistem koji je bio prvi
Krajem osamdesetih i “UNIX za PC”. Minix je bio dosta
početkom devedesetih go- dobar za potrebe predavanja o ope-
dina je vladao rat operativ- rativnim sistemima, ali nije imao
nih sistema između System V neku upotrebnu vrednost.
(AT&T) i BSD-a u kome je AT&T UNIX PC
pobedio System V. Od Sy- Linux
stem V verzije su nastali skoro svi komercijalni UNIX operativni 1991. godine, student univerziteta
sistemi današnjice uključujući Solaris (Sun Microsystems), dok su od u Helsinkiju, Linus Torvalds, inspi-
BSD distribucije, pored ostalih, nastali FreeBSD, NetBSD i OpenBSD. risan idejom FSF pokreta Ričarda
Stolmena počeo je da piše svoj ope-
MINIX rativni sistem.
Ranih devedesetih godina, prilikom ekspanzije mikroračunara, na- 25. avgusta 1991. je na listu kori-
stala je praznina na tržištu operativnih sistema za personalne računa- snika Minixa poslao poruku sledeće

22 / GNUZILLA / Mart 2005


Free Thinking

sadržine: (prev. autora) Linux Kolačići


Zdravo svima tamo koji koriste Minix – pravim (slobodan) operativni
sistem (kao hobi – neće biti velik i profesionalan kao gnu) za 386(486) AT Evo i nekoliko najpoznatijih Tor-
klonove. Ovo se krčka još od aprila i pripremam se za početak. Želeo bih da valdsovih citata:
mi odgovorite šta vam se sviđa/ne sviđa kod Minixa, pošto ga moj OS u ne-
kim linijama prati (isti I 1.1.81 je zvanično BugFree(tm),
fizički nivo fajlsistema pa ako primite bilo kakve izveštaje
(zbog praktičnih ra- o greškama, znajte da su to samo
zloga) mođu ostalim gnusne laži.
stvarima). Portovao sam
bash (1.08) i gcc (1.40) i Kao i do sad, budući da je ovo
izgleda da rade. Ovo 1.3.x izdanje, još ga nisam kompajli-
znači da će za koji mesec rao, tako da, ako radi, morate biti
nastati nešto korisno pa duplo oduševljeni.
bih želeo da saznam šta
većina ljudi želi. Svi predlozi su dobrodošli, ali ne obećavam da ću ih imple- Dijkstra me, najverovatnje, mrzi
mentirati. :-) (u fajlu kernel/sched.c)
Linus (torvalds@kruuna.helsinki.fi)
Kao što je moguće videti iz poruke, Linus nije ni pomišljao da će nje- Otkud znam da li radi? Za to su
govo delo promeniti svet računarstva. Verzija 0.01 je bila objavljena u beta testeri. Ja samo pišem pro-
septembru 1991, a ubrzo gram.
je usledila i verzija 0.02
propraćena porukom: Ja sam idiot... Ovu grešku mi je
Da li vam nedostaju vre- trebalo čak 5 minuta da nađem.
mena Minix 1.1 kada su
ljudi bili ljudi i pisali svoje > Osim što Linux ima lepo ime, da li
drajvere za uređaje?Da li neko može da mi kaže zašto bih ga kori-
ste besposleni i jedva čeka- stio umesto BSD-a?
te da zarijete zube u OS Torvalds: Ne. To je poenta – lepo
koji možete da menjate po ime. Veoma smo se trudili da smi-
svojim potrebama? Onda slimo ime koje bi odgovaralo veći-
je ova poruka baš za vas :-) ni, i isplatilo se, hiljade ljudi koristi
Kao što sam spomenuo linux samo da bi mogli da kažu:
pre mesec(?) dana, radim na slobodnoj verziji Minix-olikog sistema za AT- “OS/2? Ha, ja imam Linux. Kako
386 kompjutere. Najzad je došao do stanja da ga je moguće koristiti i rad dobro ime”. Za 386BSD su napravi-
sam predati izvorni kod na šire korišćenje. Ovo je samo 0.02 verzija, ali sam li grešku stavljanja puno brojeva i
uspeo da pokrenem bash / gcc / gnu-make / gnu-sed / compress i još neke čudne skraćenice u ime i plaše ljude
stvari. Izvorni kod za ovog projekta možete naći na adresi nic.funet.fi jer zvuči previše tehnički.
(128.214.6.100) u direktorijumu /pub/OS/Linux. Tu se nalazi i README
fajl i nekoliko programa za linux (bash, update i gcc, šta vam više i treba :-). Svi znamo da je Linux odličan ...
Ceo kod je dostupan, i u njemu nema ni jednog dela iz Minixa. Izvorni kod završava beskonačnu petlju za 5
biblioteka je samo delimično slobodan, pa njih ne mogu da postavim. Sistem sekundi.
je moguće kompajlirati “onakvim kakav je” i radi. Izvorni kodovi za binarne
fajlove (bash i gcc) možete naći na istom mestu u /pub/gnu. Obaveštavajte me o ponašanju
ovoga kernela... Pošto se BugFree
Trnje (tm) serija nije pokazala baš najbo-
Prva prepreka koja se našla na Linusovom putu je bio, niko drugi, lje, započeo sam seriju ItWorksFor-
do profesor Tenenbaum koji mu je poslao sledeći komentar: Me(tm) (MeniRadi(tm) prevod au-
“I dalje smatram da pravljenje monolitnog kernela u 1991. godini je funda- tora) za koju je ovaj novi kernel bli-
mentalna greška. Budi srećan što nisi moj student. Ne bi dobio visoku ocenu stav primer. (najava 1.3.29 verzije)

Mart 2005 / GNUZILLA / 23


Free Thinking

za nešto ovako :-)” Samo ime Tux se prvi put pojavilo


To je bio najgori udarac koji je Linux primio jer je Tenenbaum bio ši- u pismu Džejmsa Hjudžisa na temu
rom sveta poznat profesor, ali, na sreću svih nas, Linus je bio tvrdo- “Re: Dajmo pingvinu ime” gde je
glav i nije posustao u svojim namerama. Podržan od strane sve veće pisalo (T)orvolds (U)ni(X) --> TUX.
Linux zajednice Linus je 14. marta 1994. objavio verziju 1.0 kernela ~ Ivan Čukić
svog operativnog sistema koji je sa raznim GNU alatima postao ozbi-
ljan operativni sistem.

Zvezde
Deset godina kasnije, Linux je prevalio veliki put od zanimacije za
zaluđenike do ozbiljnog sistema koji ima više miliona korisnika širom
sveta. Danas je najrazvijaniji sistem koji podržavaju velike firme kao
što su IBM, Novell i druge. Veliki deo Evrope, kao i državna uprava u
Rusiji su prešli u Linux tabor, a na vesti o “preletanjima” smo toliko
navikli da više i ne obraćamo pažnju.

Tux
Negde oko 1996. godine se na
Linux-kernel listama pojavilo pitanje
o odgovarajućem znaku za Linux.
Rasprava je tekla raznim putevima –
od parodija na logoe ostalih sistema,
do raznih životinja kao što su
medvedi i ajkule. Raspravu je
prekinuo sam Linus navodeći
kako je oduvek bio oduševljen
pingvinima.
Posle nekoliko pokušaja da
se napravi pingvin,
neko je predložio kao
znak pingvina koji drži
Zemljinu kuglu. Ideja,
kao ideja nije bila loša, ali, sudeći
po Linusovom komentaru, pingvin je izgledao kao da nije dovoljno
jak da drži Zemlju i da će ona svakog časa pasti na njega i smožditi
ga. U tom pismu je i spomenuo da bi trebalo da pingvin izgleda za-
dovoljno, da bude bucmast (ne debeo) i da sedi na zemlji.
Na takmičenju objavljenom u to vreme, najviše glasova je odneo Leri
Juingov pingvin
kojeg je nacrtao
u GIMP-u (ver-
zija 0.54). Origi-
nalnu sliku i de-
taljniji tekst o
tome kako ga je
nacrtao možete
naći na adresi
www.isc.tamu.e-
du/~lewing/li-
nux/.

24 / GNUZILLA / Mart 2005


Pravna klinika

Kopiraj me...levo
Legum servi sumus ut liberi esse possimus deo 2.

PROSEČAN KORISNIK PROGRAMA I UOPŠTE INTELEKTUALNE SVOJINE ĆE NA o tri grupe licenca: saglasne sa GNU
POMEN SLOBODE I DOSTUPNOSTI IZVORNOG KODA PROGRAMA UVEK POMISLITI OJL, nesaglasne sa GNU OJL i apso-
DA JE DOTIČNI PROGRAM JEDNOSTAVNO PUŠTEN U OPTICAJ POŠTO JE JEDNOM lutno neslobodne licence.
NAPISAN. TO SVAKAKO I JESTE NAJLOGIČNIJE REŠENJE ZA SLOBODU SOFTVERA -
SVOJE DELO BEZ IKAKVOG LICENCIRANJA PUSTITE U OPTICAJ. NO, TO JE MAČ SA ~Marko Milenović
DVE OŠTRICE. AKO SVOJU KREACIJU BEZ PRAVNE ZAŠTITE PUSTITE U SVET
DOBIJATE SA JEDNE STRANE ZAISTA SLOBODAN SOFTVER ALI I OPASNOST DA
NEKO DRUGI PREUZME VAŠ KOD, UČINI NEKE MANJE IZMENE I ZATIM PATENTIRA

SOFTVER. NA TAJ NAČIN SE SLOBODA KOJU STE VI IMALI NA UMU GASI .

Suština GNU projekta jeste da se očuva sloboda jednom napisanog


programa. Međutim, ako bi bilo ko od korisnika imao tu moć da je-
dnom preuzeti kod patentira sve gubi na smislu. Zbog toga je GNU
projekat osmislio sopstveno pravničko rešenje za licenciranje softvera
– kopileft (copyleft - suprotno od copyright, autorsko pravo - pri-
m.prev). Sva suština kopilefta počiva na jednom principu - učiniti
program slobodnim i postarati se da svi derivati tog programa ostanu
slobodni. Dakle, garancija slobode softvera.
Postoji nekoliko etapa koje podrazumevaju stavljanje kopilefta na
softver. Pre svega, navodi se da su prava autora zaštićena, navode se
uslovi distribuiranja - legalno regulisanje problema slobode da se pro-
gram koristi, prepravlja i redistribuira ceo izvorni kod ili bilo koji deo
izvornog koda programa. Ovim je sloboda programa zakonski garan-
tovana.
Kopileft je jedan opšti, odnosno širi koncept zaštite softvera. Osta-
vljeno je puno prostora da se praznine dopune. GNU projekat koristi
tri varijante kopileft licence - GNU Opšta javna licenca, GNU licenca
za slobodnu dokumentaciju i GNU Manja javna licenca.
GNU OJL je tako dizajnirana da se lako može primeniti na vaš pro-
gram bez ikakvih prepravki. Jedini uslov koji se od vas zahteva da is-
punite je da koristite kompletan tekst licence, a ne samo neke delove.

boda.
Ovde ću prekinuti priču o licencama i za sledeći broj ostaviti detalje

Mart 2005 / GNUZILLA / 25


Programiranje

Perl - kratak uvod


Perl se uveliko koristi u web developmentu, ekonomiji i bioinformatici. Postoji i razlog zašto je to tako.

PERL (PRACTICAL EXTRACTION AND REPORT LANGUAGE - ILI da ukažem na neke njegove osnov-
PATHOLOGICALLY ECLECTIC RUBBISH LISTER, KAKO VAM SE VIŠE SVIĐA) JE ne karakteristike.
INTERPRETERSKI JEZIK VELIKIH MOGUĆNOSTI. O TOME KAKO JE TO JEDAN DIVAN

JEZIK I KAKO SVI TREBA DA SMO ZAHVALNI ŠTO OVAKAV JEZIK POSTOJI ĆEMO Prosta i prilagodljiva
KASNIJE.
ZA SADA, EVO MALO BESKORISNIH (I POMALO KOMIČNIH PODATAKA ), sintaksa
DA BISMO SE ZAGREJALI ZA GLAVNI DEO PRIČE O PERLU, MOM FAVORITU U SVE Pisanje Perl skriptova je ponekad
GUŠĆE NASELJENIJEM SVETU INTERPRETIRANIH SKRIPT-JEZIKA. prosto komično, jer će vam se s vre-
mena na vreme učiniti kao da pišete
Larry Wall je 1987. podario svetu Perl, ono što biste rekli živom sagovorni-
mada nije isprva trebalo tako da se zove. ku. Perlova sintaksa je inspirisana
Larry je hteo da stvori jezik sa kratkim engleskim jezikom (a i C-om), pa
imenom, koje ima pozitivno značenje. Ne- dozvoljava i "prljave" izraze, kao i
koliko imena je uzeo i odbacio, a onda je engleski (a i C). Ovo se oslikava u
prihvatio Pearl, ali je ono već bilo zauzeto. tome što jednu istu naredbu možete
Na kraju je samo promenio jedno slovo, i zapisati na makar pet do deset nači-


www.perl.org
eto ga Perl! Inače, polu-zvanični simbol na, tako da ćete veoma lako naći
Perla je kamila, i to zbog toga što je sam gospodin Wall svoj jezik oka- svoj stil. U svetlu pomenutog Acme
rakterisao kao kamilu: "Samodovoljna, ali lošeg mirisa". projekta, možete na kasnijim nivoi-
Pored toga što uživa svetsku popularnost (a ako je do sajta ma napisati modul koji vam dozvo-
www.perlmonks.org, i izvestan nivo verskog poštovanja), Perl je svo- ljava da pišete Perl koristeći sprske
jim šarmom inspirisao dokone programere da izmisle nekoliko ču- reči (video sam modul za Perl na la-
dnih vidova razbibrige. O svakom od poznatijih ću samo ukratko, tinskom jeziku, samo da znate).


pošto ostatak podataka možete lako naći na netu.
Kratak kod
Perl poezija. Perl koristi veliki broj reči iz engleskog jezika, tako da U odnosu na mnoge druge jezike,
su neki programeri počeli da pišu Perl programe, koje kada pročita- Perl kod koji završava neki posao se
te bez specijalnih znakova - dobijate poemu! Blentavo, mada ume piše za dosta kraće vreme, i na do-
da bude zabavno. sta manjem prostoru. Jedina rupa
Golf. U tracionalnom golfu, cilj je sa što manje udaraca ubaciti lop- toga je što je i dalje interpreterski je-
ticu u rupicu. Perl programeri imaju takmičenja gde određeni pro- zik, tako da će po brzini uvek ka-
blem treba rešiti sa što manje koda. skati za kompajliranim jezicima
Perl hakerisanje. Ovo i nije ono na šta ime asocira. Cilj ove discipli- (mada i ovde postoji kvaka, ob-
ne je napisati što nečitkiji i nerazumljiviji Perl kod koji ispisuje na jašnjenje u nastavku teksta).
izlaz "Just another Perl hacker,", gde se veoma pazi da se sačuva Prenosivost. Kao i nekoliko velikih
zapeta na kraju, kao i veličina slova. programskih jezika, i za Perl važi
Acme. Pored oko 7000 modula na CPAN-u (kasnije o tome šta je osobina da ga možete napisati na je-
CPAN), postoji i izvestan broj eksperimentalnih/beskorisnih/sim- dnom operativnom sistemu, a iz-
patičnih modula, koji uglavnom ne služe ničem korisnom, a svi vršavati na nekom drugom. Doduše
imaju "Acme::" na početku naziva. Linux i Perl idu ruku pod ruku po-
prilično dugo, i bukvalno svaka di-
Malo smeha, malo šale, ali u Perlu se zaista pišu i veoma korisni stribucija Linuxa za koju ja znam
programi (mada ovaj uvod možda malo ugrožava tu sliku). E sad, ide uz Perl interpreter. Za Mac OS i
ukoliko ste novi za Perl, ili za programiranje uopšte, vaše prvo (i sa- Windowse postoje druge distribuci-
svim logično) pitanje je: "Čemu taj Perl uopšte služi". Ako ste hteli je, ali o tome neću sada.
prost odgovor, razočaraćete se. Perl je jezik koji jednostavno nudi
previše mogućnosti da bi stale u jedan novinski članak, ali ću pokušati

26 / GNUZILLA / Mart 2005


Programiranje

Nemar prema resursima nih osobina, malo bih slagao. Perl je


Možda ste pomislili da sam već prešao na mane, ali ne, ovo je jedna odličan za takve zadatke, ali nije
od najboljih osobina Perla. Ako vam se učitava fajl od par gigabajta u usamljen, tako da mu ne ide sva
RAM, i ukoliko taj RAM imate na raspolaganju, Perl će to uraditi bez slava za to.
ikakvih problema, jer nema nijedno jedino ograničenje u vezi zauzeća
resursa. Ovu njegovu osobinu uveliko koriste bioinformatičari, koji Višestruka paradigma
ovako obrađuju čitave sekcije ljudskog genoma (za slučaj da ste se pi- Perl pripada funkcionalnoj, proce-
tali da li ova osobina ikom stvarno treba). duralnoj i objektnoj paradigmi što
vam kao programeru omogućava
Brzina veoma fleksibilan pristup pro-
Možda je glupo govoriti o brzini interpreterskog jezika u eri super- blemu, mada mnogi kritikuju Perl
kompajlera, ali ovo je mali izuzetak. Perl ima manje striktnu sintaksu zbog ove nejasne ideje paradigme,
od drugih interpreterskih jezika, koja se (iz meni nepoznatiih razloga) ali šta da se radi.
brže obrađuje, i taj dobitak u brzini je sve veći, što je kod duži. Od
verzije 5 (u trenutku pisanja ovog teksta je aktuelna verzija 5.8.4) Odvojeno od ovih osobina, Perl je
postoji opcija kompajlovanja Perla u bajt kod, tako da ga interpreter od skora prilagođen da radi i sa
kasnije brže izvršava. Unicode karakterima. Ima i svoju
malu, internu bazu podataka, tako-
Rad sa bazama podataka zvanu heš (hash) listu, koju veoma
Kao i Javin JDBC, Perlov DBI modul omogućava univerzalni lako povezujete sa SDBM fajlovima,
interfejs ka skoro svim poznatim bazama (Oracle, MySQL,...). tako da imate jednu prostu bazu
podataka pred sobom u bilo koje
Modularnost vreme. Perl je dostupan svima, a
Svaka Perl distribucija dolazi sa popriličnim brojem modula koje njegov sistem pomići i man stranice
možete koristiti u svojim Perl programima. Već sam pomenuo nekih su toliko obimne, da ćete se lako
7000 modula na CPAN-u (Comprehensive Perl Archive Network). snaći ukoliko budete poželeli da se
Lako se skidaju (većina njih je zaista mala), otpakuju i instaliraju. oprobate. Kao i za Linux, ni Perl za-
Neke Perl distribucije imaju i divni ppm, koji vam omogućava shell jednica nikad ne spava, tako da ćete
automatizovnu pretragu, instalaciju ovih modula, kao i automatski uvek naći iskusnog programera sa
update vaše Perl dokumentacije, ali na onima koje nemaju, moraćete pametnim savetom i rešenjem za
ručno. neki problem. Perl je poznat po
tome što se, vežbe radi, veliki broj
Saradnja sa Apačom sistemskih poziva lako piše u nje-
Apache ima mod_perl, a Perl ima zauzvrat nekoliko Apache modu- mu, kao i po tome što ne retko služi
la za sebe. Kad ova dva ukomponujete, dobićete jedan divan, funcio- kao most između nekompatibilnih
nalni server. ili nisko kompatibilnih tehnologija.
Ima i odličan interfejs ka Tk-u, tako
Regularni izrazi i parsiranje teksta da, ukoliko ga želite, imate i gra-
Ljudi su morali da pišu grep i Lex zbog ovakvih stvari, a vi imate fičko okruženje.
celu proširenu listu regularnih izraza, plus par Perl specifičnih doda-
taka (koji su, napomene radi, veoma dobrodošli). Istina je da parsira- Budućnost Perla
nje teksta ide kao po loju uz Perl (tekst koji čitate je bio prebacivan iz - Java ili Sun
LaTeX u HTML format preko jednog Perl koda od 10 linija). Verovali ili ne, ova opaska za Javu
nije bez razloga. Pomenuo sam Per-
CGI (Common Gateway Interface) programiranje lov bajt kod, nisam pomenuo da je
Možda je trebalo da ovo pomenem pri samom početku teksta, ali ta ideja još u fazi razvoja, kao ni
postoji razlog za ovo malo zakašnjenje. Istina je da mnogi jezici (Java, obećanje koje nosi Perl 6.
PHP, Python, ASP, JSP,...) pretenduju na titulu jezika za CGI progra- Perl 6 kod će moći da se prekom-
miranje, i svi oni dele taj slasni kolač. S te strane, kad bih za Perl rekao pajlira u bajt kod, kao i Java, a kori-
da je neprikosnoven u CGI programiranju i da mu je to jedna od glav- stiće Parrot virtuelnu mašinu (pod-

Mart 2005 / GNUZILLA / 27


Programiranje

sećam da Java radi na virtuelnoj mašini) i imaće interfejs ka


gotovo svim jezicima. Koliko od ovoga će biti istina, i koli-
ko će sve to biti efikasno, ostaje da se vidi, mada mnogi
polažu velike nade u novu generaciju.
Zanimljivo je kako Perl prati svetske
trendove - sam jezik je toliko felksibi-
lan, da me ne čudi ako uskoro uvedu da unutar Perl koda možete pi-
sati u PHP-u, C-u, Javi, ili ko zna već čemu.
~ Nikola Jelić

Perl linkovi:
Perl Purity Test - Ukoliko ste Perl programer aktivno makar pola go-
dine, obavezno posetite ovu stranicu (i budite iskreni :o)).
http://www.softpanorama.org/Bulletin/Humor/humor092.html

CPAN - Comprehensive Perl Archive Network.


http://www.cpan.org/

ActiveState - Odlična distribucija za više platformi, sa sve ppm-m. Na


veliku žalost, ova distribucija nije Open Source.
http://www.activestate.com/

Parrot Virtual Machine


http://www.parrotcode.org/

Perl Timeline - Istorijat Perla.


http://history.perl.org/PerlTimeline.html

Perl Monks - Popularan sajt Perl zajednice.


http://www.perlmonks.org/

Perldrunks - Perl online dokumentacija.


http://perldoc.perldrunks.org/

Perl 6 u razvoju
http://dev.perl.org/perl6/

28 / GNUZILLA / Mart 2005


Programiranje

Imate li IDE?

wxDesigner
Odlično IDE okruženje

MNOGI SE PITAJU KAKO SUUNIX-LIKE SISTEMI DOŽIVELI DA SE NAĐU NA alati za gore navedene korake sto je
SAMOM VRHU STO SE TIČE SIGURNOSTI, STABILNOSTI, BRZINE I KOMFORNOSTI U u pojedinim trenucima veoma neza-
SVAKODNEVNOM RADU. BILO DA SE RADI O GNU/LINUX, *BSD, SOLARIS I hvalno i naporno. wxDesigner nudi
OSTALIM SISTEMIMA IZ TE GRUPE, ODGOVOR JE ISTI. P RE SVEGA, SLOBODAN neophodnu automatizaciju i
SOFTVER JE U MNOGOME DOPRINEO I OMOGUĆIO SVAKOME DA DA SVOJ mogućnost da koristite lakoću i
DOPRINOS POBOLJŠANJU SOFTVERA. ČINJENICA JE DA BEZ ALATA NEMA NI pojedine specifičnosti Pitona u
ZANATA, TE SU DOBAR KOMPAJLER I PROGRAMERSKO OKRUŽENJE SVAKAKO kombinaciji sa ogromnim
GLAVNO ORUĐE. SOFTVER JE EVOLUIRAO PO PITANJU KOMPLEKSNOSTI. mogućnostima C/C++
MEĐUTIM, NIJEDNA PLATFORMA ILI BIBLIOTEKA MA KOLIKO BILI DOBRI NEMAJU programskog jezika i da kao
NIKAKVOG ZNAČAJA UKOLIKO NEMA PROGRAMA ZA NJIH. rezultat dobijete „native“ binarnu
verziju programa. Jedna od najvećih
Osnovne odlike mana cross-platform programiranja
Jedan od odličnih IDE(Integrated Development Environment) je što dijalozi (widgets) mogu imati
okruženja je svakako wxDesigner (baziran na GTK bibliotekama), alat različitu veličinu na različitim
platformama. Ovaj problem
je uspešno rešen u
wxDesigneru pomoću
odličnog layout sistema
zasnovanog na takozvanim
sizerima sa kojima neće biti
problema pri običnom
povećanju fonta u
programu, promeni skina ili
koječega drugog. Konačno,
za svaki objekat u programu
neophodno je definisati
„event handler“ u samom
izvornom kodu što neće
predstavljati problem jer
wxDesigner poseduje
izuzetno dobar editor u
sebi.

koji služi za kreiranje dijaloga (dugmeta, tekstualnih polja, menija…) Osnovne odlike
koji su bazirani na wxWidgets koji pružaju API jednostavan za ko- wxDesigner možete preuzeti na
rišćenje i prenos na druge platforme. U sprezi sa odgovarajućim bibli- download strani matičnog sajta
otekama i kompajlerom (skoro svaki C/C++ kompajler) dobija se soft- http://www.roebling.de. Postupak
ver odlično prilagođen datoj platformi. instalacije je veoma jednostavan.
Otpakujte TAR paket i
Kada započnete sa radom... otpakovanom direktorijumu kucate
Kompleksnost jednog softvera moze dostići granice kada počinje da sledeće:
biva sve teže održavati ga. Programeru tada pomaže jedino alat koji #./configure
objedinjuje više pomoćnih alata. U procesu nastanka programa (plani- #make
ranje, sređivanje izvornog koda, manipulacija sa fajlovima, kompajli- #make install
ranje, otklanjanje grešaka, dokumentacija...) mogu se koristiti zasebni Naravno, potrebno je da već

Mart 2005 / GNUZILLA / 29


Programiranje

posedujete odgovarajuće GTK biblioteke jer će u suprotnom


instalacija biti bezuspešna.

Na kraju Vam mogu reći da je ovo jedan od načina kako možete ući
u svet GUI programiranja ako se u istom do sada niste okušali. U na-
stavku ću započeti sa uvodom u C++ programski jezik, čemu će pre-
thoditi, ukratko, istorija GCC-a (C/C++) kompajlera.

~Goran Aranđelović

30 / GNUZILLA / Mart 2005


Radionica

Razgovor s povodom
Praktični FAQ: OpenOffice.org Writer i Firefox

OD OVOG BROJA POKREĆEMO JOŠ JEDNU RUBRIKU KOJA DONOSI ODGOVORE NA popisu.
RAZNA PITANJA. NJENA OSOBENOST JE U FORMI. OBIČNO SU TEKSTOVI TIPA “Gde se u OpenOffice.org Writeru
'PITANJA I ODGOVORI' NEŽIVI, NEINTERAKTIVNI I NE PREVIŠE ZANIMLJIVI nalazi Insert text box?”.
POČETNICIMA, PA SAM ZAMISLIO OVO U FORMI INTERVJUA. POŠTO JE U PITANJU Odgovor: OpenOffice.org umesto
REŠAVANJE KONKRETNIH PROBLEMA, PA IMAMO I POVOD ZA RAZGOVOR, OTUDA naziva “Text box” koristi termin
NAZIV “RAZGOVOR S POVODOM”. “Frame” za istu stvar. Tekst se
unosi u takozvanom isečku, koji se
OpenOffice.org Writer dodaje izborom stavke Frame u me-
Ne baš slučajno na linuxo.org forumu sam naleteo na pitanje o poče- niju Insert. Moguće je podesiti di-
tničkom problemu u Writeru: menzije, poziciju, obavijanje teksta
oko isečka (wrap) i drugo, a pored
“Kad u OpenOffice.org Writeru kucam jeDnu istu reč više puta, npr. Ma- teksta, u njega je moguće dodati i
ndrake, on uporno dodaje slogove koji navodno nedostaju nekoj reči koja druge objekte kao što su slike, for-
počinje kao i ta reč. Recimo, kucam man a on doda ostatak – drake, koji ne- mule i drugo.
stane čim ja počnem da kucam prvo slovo. Znam da treba da isključim nešto
u opcijama, prekopao sam sve i svašata ali ostaje isto, a sve grammar i spel- Firefox vs. Opera
ling opcije su isključene. Koju to opciju treba da isključim, jer me ovo strašno Pre par dana na diskusionoj grupi
nervira dok kucam.” yu.os.unix moj prijatelj Mixitron M.
Odgovor: U pitanju je napredna mogućnost Word Completition Storm poslao je otprilike ovakvav
koja ume da smeta ako se ne podesi da služi svrsi. U meniju Tools tekst:
izaberite stavku AutoCorrect/AutoFormat... i na kartici Word Com-
pletition isključite opciju Enable Word Completition. “Zbog rastuće potrebe da vidim ćirili-
cu na kojekakvim stranama i nesposob-
“A zašto uopšte postoji ta opcija ako ću je sada isključiti?” nosti svih ostalih pretraživača da je pri-
Odgovor: Da bi ova mogućnost pokazala sve svoje pozitivne strane, kažu, prešao sam na Netscape i batalio
potrebno je izmeniti podrazumevana podešavanja, pa umesto da ga Operu, Firefox, Mozillu... E sad, pored
isključite, na pomenutoj kartici uključite opciju Show as tip. Tako će toga što prikazuje ćirilicu, Netscape to
se predložena fraza umesto u nastavku započete reči prikazati u radi s neviđeno smrdljivim fontovima.”
oblačiću za savet (eng. Tooltip) kao na slici. Ovo u mnogome popravlja Odgovor: Zašto se mučiti sa po-
psihološki stav o upotrebljivosti opcije i uklanja mogućnost zabune malo zaboravljenim Netscapeom
pri kucanju teksta. Promenite i opciju Accept with na Right, kako se kad postoji Firefox? Instaliraj Fire-
predložena fraza nebi prihvatila ako hoćete da pređete na novi red fox sa ugrađenim XFT podrškom i
pritiskajući Enter, ili da napišete sledeću reči pritisnete razmak, već će postavi odgovarajući font za ćirili-
se prihvatiti kada pritisnete strelicu na desno. čni i unikod skript u Tools > Opti-
ons... > General > Fonts & Colors...
Poželjno je uključiti Unocode kodni
raspored za strane preko View >
Character Encoding > Unicode, a
sve ostalo dođe samo od sebe.

“Fontovi koje ja imam instalirane ne-


maju ćirilična slova u sebi. Šta sada?”
Potrebno je instalirati DejaVu i/ili
“Šta sa rečima koje počinju istim slogom ali su različite?” URW fontove koji se mogu pronaći
Odgovor: Rešenje ovog problema je u izboru ponuđene fraze. Kori- na http://freshmeat.net. Kao
stite tastersku kombinaciju Alt+TAB za prelazak na sledeću frazu u osnovni font teksta GNUzille koristi

Mart 2005 / GNUZILLA / 31


Radionica

se URW Palladio L.
“Sve je to lepo, ali Firefox je prepakovana Mozilla, a ona je prepakovani
Netscape. Pošto nijedan od njih nema kao Opera prečice na jedno slovo niti
pokrete mišem, niti zumiranje na korak s +/-, svi su isto ***. Od toga, Net-
scape je *** koje se najbrže učitava. Što se toga tiče, Opera je slowest browser
on Linux :)))”
Odgovor: Nisi shvatio Firefox. On nije prepakovana Mozilla->Net-
scape već samo Browser modul iz Mozilla svite. Kako je Firefox samo
jedan (osnovni) delić iz ovih velikih svita, verovatno postoji neki dru-
gi razlog sporijeg učitava Firefoxa.
Što se tiče opcija koje ima Opera, za Firefox postoje ekstenzije koje
proširuju njegove mogućnosti i mogu se preuzeti sa http://addons.u-
pdate.mozilla.org/extensions/. Između ostalih, stari Linux vuk Xn
pomenuo je da ekstenzije za Firefox nadoknađuju 200% Operinih mo-
gućnosti, što faktički i jeste tako.
Prečice na jedno slovo postoje i u Firefoxu. Akcija Back se dobija pri-
tiskom Backspace tastera na tastaturi, dok se zumiranje vrši kombinaci-
jom Ctrl i + ili -. Kao dobar izvor ostalih prečica i mnogo drugih sa-
veta i trikova preporučujem http://forums.mozillazine.org.
Upravljanje mišem je u Firefoxu izvodljivo preko nekoliko ekstenzija
poput All-in-One Gestures, easyGestures i Mouse Gestures. Od ko-
risnih ekstenzija za Firefox bih pomenuo još Adblock koji je koristan
alat u borbi protiv neželjenih reklama tako što ih uklanjanja preko ša-
blonskih adresa (sve što u putanji ima */ads/* ili bilo koju drugu
kombinaciju koju upišete). Neizostavan je i Tabbrowser Preferences
koji uvodi mogućnost jednoprozorskog rada – umesto u novim prozo-
rima, strane se otvaraju u jezičcima, što je jedna od standardnih opcija
koju je Opera uvela na polje Browsera.

NEKOLIKO REČI ZA KRAJ


Nadam se da sam ovim privukao vašu pažnju na ovu rubriku i da
će u narednom broju biti više rešenih problema nego sada.
Ako već niste član, pridružite se forumima http://www.fsn.org.yu i
http://www.linuxo.org, kao i diskusionoj grupi yu.os.unix koja je do-
stupna preko news servera svih domaćih provajdera. Iznesite vaše
probleme, postavljajte pitanja, pa da ih rešavamo ako se daju rešiti.

~ Aleksandar Urošević

32 / GNUZILLA / Mart 2005


Radionica

Kako početi

GNU/Linux novajlije
Prvi put pred GNU/Linuxom

SVAKI POČETAK JE TEŽAK, A NAROČITO JE TEŠKO PROMENITI NAVIKE nut, prvi zadatak koji treba obaviti je logova-
KOJE SU STVARANE GODINAMA. OKOLNOSTI POD KOJIMA SMO ŽIVELI nje na sistem, odnosni vaš korisnički nalog.
PRETHODNIH PETNAESTAK GODINA OMOGUĆILE SU DA SVAKI Ukoliko migrirate sa Windows 98 operativ-
RAČUNAR KOD NAS MOŽE DA IMA BILO KOJI SOFTVER NA PLANETI, BEZ nog sistema, ovo je i te kako novo jer ova ver-
IKAKVE NAKNADE I PRAVNE OSNOVE. zija Windowsa skoro da nema razvijen više-
korisnički sistem. Windows 2000 i XP uvode
Poslednje vreme je donelo veliku popularnost GNU/Linux mogućnost pravljenja korisničkih naloga, što
distribucijama. Sve veći broj korisnika se opredeljuje za ko- je samo na prvi pogled slično onome na šta se
rišćenje ovog sistema, ako ne u potpunosti onda bar u kombi- nailazi na Linuxu. Linux je u osnovi višekori-
naciji sa nekim drugim operativnim sistemom, u većini sluča- snički sistem što znači da korišćenjem svog
jeva Microsoftove proizvodnje. Svako ko je kupio računar u naloga imate apsolutnu slobodu da sitem pri-
Srbiji, u poslednjih deset godina, uz isti je dobio Windows lagođavate svojim potrebama, bez uticaja na
operativni sistem, MS Office, proizvode Adobea, Corela, Ma- ostale korisnike, što i oni mogu činiti. Ovo
cromedie i ostalih poznatih proizvođača softvera. Takva situ- znači da možete podešavati korisničko
acija nije dovodila do potrebe za nečim novim i boljim, jer je okruženje kako god želite, čuvati svoje kon-
uvek bilo lako naći komšiju ili poznanika koji “poznaje ko- takte, emailove, istoriju i lozinke web
rišćenje računara” i koji će o čas posla pomoći zbunjenom sa- browsera, dokumente, plejliste video i audio
učesniku u problemima. menadžera i puno drugih stvari. Ovo je omo-
Problemi nastaju kada dugogogišnjem korisniku uobičaje- gućeno činjenicom da kao korinik na sistemu
nuh softverskih kombinacija deo hard diska nastani neka imate samo svoj deo hard diska koji se naziva
GNU/Linux distribucija. Poziv prijatelju sa pitanjem o neče- home direktorijum u nalazi je na putanji /
mu što nije Windows i sve što uz njega ide, završiće se vezni- home/vaše_korisničko_ime. Ovakav sistem
cima i rečcama koje će sakriti znak čuđenja sa druge strane omogućava potpunu privatnost svakom kor-
slušalice. sniku i autonomiju u radu, jer se sve navede-
Prvo i osnovno pita-
nje koje se postavlja od
strane korisnika koji
razmatraju prelazak na
GNU/Linux je da li će
moći da koriste sve
prednosti računarstva
koje već koriste. Postoje
neverice o izgledu ko-
riničkog interfejsa kao i
o prilagođavanju no-
vim navikama. Zato
ćemo sada razbiti sve
iluzije i predrasude.
Ovaj put nećemo go-
voriti o instalaciji i
podešavanju, već pre-
tpostavljamo da imate
instaliran i funkciona-
lan GNU/Linux sistem.
Pošto je sistem pokre-
Grafičko okruženje GNOME

Mart 2005 / GNUZILLA / 33


Radionica

GNOME i KDE. Oba grafička


okruženja opslužuju sve po-
trebe korinika počevši od pa-
nela sa prečicama ka omilje-
nim programima, start menija,
aktivne radne površine, fajl
menadžera, do sata, mixera,
indikatora tastature i svega
ostalog. Kao što je već rečeno,
podešavanja su veoma de-
taljna što pruža mogućnost
prilagođavanja u gotovo neve-
rovatnim razmerama. Pored
toga, na internetu možete naći
veliki broj tema za vaše gra-
fičko okruženje, a ukoliko želi-
te, možete i sami praviti teme.
Dovoljna ilustracija tome koli-
KDE grafičko okruženje ko daleko je moguće otići, je
činjenica da možete dva ista
no čuva u vašem home direktorijumu daleko od domašaja grafička okruženja podesiti tako da neko ko
ostalih korisnika na sistemu. Ovo su odlike potpuno višeko- ne zna o čemu se radi može pomisliti da gle-
riničkog sistema koje su više nego korisne, naročito kada je da dva različita okruženja. Divno, zar ne?
bezbednost u pitanju. Startovanje programa se vrši iz “start meni-
Pošto se ulogujete na svoj nalog, pred vama će se prikazati ja”, koji poseduju ova okruženja, i u kom se
vaše korisničko okruženje. Na prvi pogled sve izgleda novo i nalaze prečice ka svim programima, koji su
teško, ali nije tako. Šta više, posle kratkog prilagođavanja sve instalirani, i vrlo su lake za prepoznavanje.
postaje lakše nego što je bilo ranije. Jedna od osnovnih pred- Kada je KDE i pitanju, meni se dobija klikom
nosti GNU/Linux operativnog sistema i slobodnog softvera na ikonicu sa zupčanikom i slovom K na pa-
uopšte, je sloboda izbora. Unificiranost grafičkog okruženja nelu KDE okruženja, dok se u Gnomu ovaj
kao što je slučaj sa Windows sistemima ovde ne postoji. Po- meni dobija klikom na Taster Applications na
red neverovatne prilagodljivosti grafičkog okruženja koja se gornjem panelu. Manipulacija fajlovima je
ogleda u ogromnom broju opcija za vizuelno podešavanje vrlo jednostavna i osnovne opcije koje se ko-
okruženja,
možete birati i
samo grafičko
okruženje koje
želite da kori-
stite. Izbor se
vrši prilikom
logovanja na
korisnički na-
log u polju
session. Uo-
bičajeni izbor
većine korisni-
ka pada na
dva najpozna-
tija grafička
okruženja –

34 / GNUZILLA / Mart 2005


Radionica

riste su gotovo iste kao one na koje ste navikli. Dakle, tu su sfera je pokrivena nekolicinom sjajnih pro-
Copy, Cut, Paste, sa poznatim prečicama sa tastature (ctrl+c, grama među kojima se ističu Evolution, po-
ctrl+v itd.), drag and drop mogućnosti (prevlačenje fajlova iz menuti Thunderbird, Kmail, Syplheed Claws.
prozora u prozor). Manipulacija prozorima je takođe uobiča- Svi ostali servisi koje internet pruža mogu
jena, što znači da prozore možete minimizovati, maksimizo- biti u potpunosi iskorišćeni na GNU/Linux
vati ili isključivati klikom na dugmiće koji se nalaze na po- sistemima uz pomoć adekvatnih aplikacija:
znatom mestu, na gornjem okviru prozora. Jedna očigledna Licq (ICQ), Limeware (Gnutella P2P), Xchat,
novost je menadžer radnih površina. On pruža mogućnost da Mozilla IRC (Chat klijenti), Gftp (ftp klijent),
se prozori rasporede u više različitih virtuelnih radnih GNOME Meeting, Skype...
površina. Recimo da u isto vreme slušate muziku, radite neki Multimedija je veoma bitna oblast zbog koje
posao koji zahteva obradu vektorske i rasterske grafike i ku- sve veće softverske kompanije ulažu velike
canje teksta. Zamislite gužvu na radnoj površini koja nastaje količine novca u svoje projekte. GNU/Linux
kada pokrenete sve ove aplikacije. U našem slučaju, progra- je apsolutno multimedijalan sistem, iako se
me za različite namene možete rasporediti u različite radne može čuti mnogo zlih glasova koji tvrde su-
površine eliminišući gužvu na desktopu i u taskbaru. Ovo je protno, verovatno zato što se na multimediji
veoma korisna mogućnost koja vrlo brzo postaje nezaobila- zarađuje mnogo novca. Počevši od muzike i
zna. reprodukcije svih pozanitijih muzičkih for-
mata, može se navesti nekoliko odličnih pro-
Internet, multimedija, grafika, office... grama koji služe toj svrsi. Prvi program na
Programi koji se koriste na Windows okruženjima se u veći- koji se nailazi je XMMS koji veoma liči na Wi-
ni slučajeva ne mogu pokrenuti na GNU/Linux sistemima iz namp jer služi upravo tome da se korisnici
prostog razloga što proizvođači ne portuju ove aplikacije za koji su koristili Winamp lako prilagode ovom
Linux. Naravno, postoje izuzeci, ali je u 99% slučajeva neo- programu. Pušta većinu poznatih audio for-
phodno korišćenje novih aplikacija. mata i veoma je lak za korišćenje. Sličan
Prva i osnovna razlika XMMS-
između programa koje u je i
ste koristili i programa Beep
koje ćete koristiti je da Media
većina programa na Player
GNU/Linux sistemima koji
predstavlja slobodan funkcio-
softver. To između niše isto
ostalog znači da su ti programi skoro uvek bespla- dobro
tni, a pri tom potpuno legalni za neograničeno ko- kao i
rišćenje na neograničenom broju računara. Narav- XMMS.
no, ove programe, kao i operativni sistem, možete Pored
bez uzdržavanja umnožavati i deliti kome želite. ova dva
Zato je ovaj softver slobodan. progra-
Kada su internet browseri u pitanju, dovoljno je ma,
reći da je Mozilla projekat etički nastao na istim osnovama postoje i programi koji imaju drugačiju kon-
kao i sav slobodan softver. Mozilla web suite (Navigator, cepciju interfejsa i rada, kao što su Juke ili
Mail, News, Chat), kao i Firefox ili Thunderbird se mogu naći Rythmbox.
na apsolutno svim GNU/Linux distribucijama i pružaju sve Divx i DVD reprodukcija je sledeći multi-
što bilo kome može biti potrebno. Svi pluginovi su dostupni, medijalni segment koji je potpuno pokriven
Java podrška, Flash... Pored Mozilla familije programa, na na Linuxu. Divx filmovi se puštaju bez ika-
GNU/Linuxu su dostupni i ostali popularni browseri poput kvih problema bez ikakvih međuzavisnosti
Netscapea ili Opere. Opera je naravno shareware i dok ne ili nekompatibilnosti kodeka. Bilo koji film
platite licencu imaćete baner. Pored uobičajenih, možete naići koji je kompresovan bilo koji kodekom će ra-
i na browsere koji su razvijani za potrebe različitih okruženja diti, što korisnici isfrustrirani ovakvim pro-
kao što su Konqueror (KDE) ili Epiphany (GNOME). Email blemima izuzetno cene. Titlovi se prikazuju

Mart 2005 / GNUZILLA / 35


Radionica

korektno, bez fficea zajednici, počeo je


“kuka i razvoj OpenOffice pa-
motika”. Za ovu keta koji danas predsta-
namenu se kori- vlja potpun i zaokružen
ste programi programski paket koji
XINE, Mplayer odlično služi svojoj na-
ili Kaffeine koji meni.
su veoma laki i Pored navedenih, sve
komforni za ko- ostale potrebe koje veći-
rišćenje. DVD na korisnika može imati
reprodukcija je mogu biti zadovoljeni
takođe poptuno na GNU/Linux sistemi-
podržana, kao i ma. Počevši od nerezi-
DVD meniji, na- vanja CD ili DVD medi-
vigacija i sve ja do prebacivanja audio
ostalo karakteri- diskova i mp3 ili
stično za gledanje DVD filmova. Za ovu namenu ogg i velike veći-
se pored programa pomenutih u delu za Divx, ne svih potreba
koristi i Totem Media Player, veoma potpun i koje prosečan ko-
kvalitetan program. Mplayer je takođe veoma koristan kada rinik može imati, mogu biti kvalitetno za-
je u pitanju prebacivanje DVD sadržaja u Divx i nudi veliki dovoljene na GNU/Linux sistemima. Narav-
broj opcija uz pomoć kojih se ovaj posao obavlja veoma kvali- no, postoje oblasti koje još uvek ne stavljaju
tetno. Pored Divx i DVD formata, podržani su svi poznatiji Linux u prvi plan, a mogu biti veoma bitne
formati kao što su Real Media ili Quick Time. korisnicima. Tu se pre svega misli na igranje
Obrada gafike je oblast koje se većina korisnika dotakla, ako jer proizvođači igara veoma slabo portuju
ne u naprednijem, onda u amaterskom smislu. Bitmapirana svoje proizvoda za ovu platformu. Postoji ne-
grafika je oblast u kojoj je Photoshop dominirao, sve do poja- koliko igara koje se mogu instalirati na Linux
ve GIMP-a. GIMP je profesionalni alat za obradu grafike koji (Unreal Tournament recimo), ali većina i da-
je pored amaterskih korinika i entuzijasta sve više korišćen i lje ne može da radi na Linuxu kao matičnom
u profesionalnim krugovima, tako da je suvišno komentarisa- okruženju. Takođe, ne postoji WYSIWYG
ti kakve mogunosti ovaj program poseduje. Sve što je potreb- html editor kao što je Macromedia Dreamwe-
no je probati ga. Alati za obradu vektorske grafike su na ne- aver, što predstavlja za sada predstavlja još
što nižem nivou razvoja od GIMPa, ali daleko od toga da su jedan nedostatak. Ovo je specifična oblast jer
neupotrebljivi. Najpoznatiji programi su Inkscape i Sodipodi ovakve aplikacije koriste profesionalci, a
koji pružaju dosta mogućnosti za crtanje i obradu vektorske dobro je poznato da je pravom web majstoru
grafike. dovoljan takst editor da bi uradio ono sto že-
Priprema za štampu je još jedan od poslova koji se na Linu- li. Naravno, to što ne postoji dovoljno razvi-
xu mogu obaviti veoma uspešno i u ovoj oblasti se ističe Scri- jen ekvivalent Deramweaveru, ne znači da
bus koji se koristi i u profesionalne svrhe. Pored Scribusa, u ovakve aplikacije ne postoje. Bluefish, Quan-
ovu svrhu može poslužiti i OpenOffice Writter koji iako pr- ta, Mozilla Composer ili NVU su aplikacije
venstveno služi za obradu teksta ovaj posao završava veoma koje su veoma korišćene među web dizajneri-
kvalitetno. Kao lustracia cele priče i grafici može poslužiti ma. Rešenje problema sa programima koji ne
sam GNUzilla časopis koji je prelomljen OpenOffice Writte- postoje za Linux, za sada predstavljaju emu-
rom, a grafika je u časopisu je obrađena uz pomoć GIMP'a i latori koji omogućavaju pokretanje aplikacija
Inkscapea. za Windows na Linuxu. Najpoznatiji su Wine
Microsoft je svoju dominaciju dostigao, pored monopola, uz i CrossOver Office koji mogu pokrenuti MS
pomoć integracije kancelarijskih aplikacija pozatih kao MS Office, Adobe ili Macromedio programe. Wi-
Office i svoj operativni sistem. MS office je dugo dominirao, neX i Cedega služe za emulaciju 3D igara uz
ali danas postoji programski paket koji ga može zamenti. pomoć kojh se može pokrenuti pregršt igara
Kada je SUN Microsystems ustupio izvorni kod svog StarO- koje ise igraju na Windowsu. Nivije generaci-

36 / GNUZILLA / Mart 2005


Radionica

je ovih emulatora donose zavidnu stabilnost programima po- procesora. Osnovni primer su modemi, ali je
krenutim uz njihovu pomoć, tako da se nameću kao veoma sve više mrežnih i zvučnih kartica, štampača
logično rešenje. i skenera koji spadaju u ovu grupu hardvera.
Zajednica nastoji da obezbedi poršku za ova-
Hardver kav hardver i u tome uspeva, ali gore nave-
Većina danas popularnog hradvera će bez problema raditi deno je razlog zašto ponekad drajveri za neki
na Linuxu. Matične ploče u procesore neću pominjati jer je uređaj malo kasne.
Linux moguće instalirati na većinu platformi koje pdanas
postoje, tako da je PC platforma koja nas trenutno zanima Sistem
100% podržana. Grafičke kartice su drugačija priča, iz ra- Vratićemo se na priču o višekorisničkom
zloga što podršku za 3D obezbeđuje sam proizvođač kartica i sistemu. Pored takozvanih običnih korisnika
u tome se istiće Nvidia koja veoma redovno izdaje drajvere postoji jedan korisnik koji se po nečemu iz-
za Linux koji pkrivaju sve nove generacija kartica. ATI je veo- dvaja od ostalih. To je root korisnik. Root ko-
ma trom kada su drajveri u pitanju, ali drajveri koji obezbe- risnik ima mogućnost da uradi bilo kakvu
đuju 3D sposobnosti ovih kartica posoje i rade. Integrisane intervenciju na sistemu. To je zato što je na
kartice, pre svega muzičke, su u većini slučajeva podržane, GNU/Linux sistemima jasno podeljeno ko
pre svega čipivi koji se mogu naći na pločama sa Nvidia i može da radi poslove od velike važnosti, koji
VIA čipovima, kao i one koje se nalaze na pločama zasnova- je tiču administracije sistema, a ko ne. Za sva-
nim na Intel platformi. Ostale (PCI i ISA) kartice su u potpu- kodnevni rad se preporučuje korišćenje
nosti podržane i bez problema se mogu iskoristiti sve mogu- običnog korisničkog naloga dok root nalog
ćnosti koje pružaju, pre svega 5.1 zvuk pri DVD reprodukciji treba koristiti samo za intervencije na sistemu
i u igrama. koje se tiču instalacije drajvera, podešavanja
Štampači i skeneri svih većih proizvođača (HP, Cannon, Ep- hardvera i sl. Razdvajanje nadležnosti igra
son, Samsung...) će raditi, ali pre odluke o kupovini skenera veliku ulogu u bezbednosti koja je pored sta-
ili štampača treba konsultovati dokumentaciju, neku diskusi- bilnosti glavna odlika Linuxa. Zamislite da
onu grupu, forum ili upućenije lice jer novi modeli izlaze veo- koristite računar zajedno sa nekoliko osoba.
ma dinamično, pa je moguće da ne budu odmah podržani. Ukoliko ne bi postijao root nalog, svako bi
Slična je situacija i sa digitalnim kamerama i fotoaparatima, mogao da radi bilo šta na sistemu dovodeći u
jer je gotovo uvek slučaj da se proizvođači ne obezbeđuju opasnost stabilnost i funkcionalnost sistema.
drajvere za Linux, pa podrška zavisi od podrške Linux kerne- Ovako, važne poduhvate može obavljati
la za dotični uređaj. USB flash
memorije su uredno podržane,
ako i USB 2.0 protokol. Narav-
no većina uobičejenih modela
je podržana.
Softverski modemi su priča
za sebe, obrađeni u pretho-
dnim brojevima GNUzille.
Većina, ali ne i svi, će raditi,
tako da ukoliko želite da surfu-
jete na Linuxu a imate ovakav
modem, prelistajte prethodne
brojeve.
Problem sa hardverom koji
nije podržan je već dobro po-
znat, a svodi se na to da se
hardver sve više oslanja na
softver nego na same hardver-
ske mogućnosti, koristeći resur-
se matične ploče, memorije i

Mart 2005 / GNUZILLA / 37


Radionica

samo root korisnik, odnosno korisnik koji ima root lozinku. se distribuira pod GNU GPL licencom što
Korišćenje korisničkog naloga za svakodnevni rad je naročito omogućava sve prednosti slobodnog softvera
bitno prilokom pristupa internetu, jer je na taj način sistem koje su u teksti pomenute. Ukoliko je vaša di-
daleko bezbedniji. stribucija slobodan softver, na šta treba na-
Ukoliko po navici potražite My Computer ili My Docu- ročito obratiti pažnju, možete je umnožavati
ments, uočićete da takve stvari ne potojie na GNU/Linuxu. beskonačno mnogo puta i deliti kome hoćete
My Documents folder nije potreban jer, kao što je već rečeno, bez ikakvih pravno-finansijskih poteškoća i
svaki korisnik ima svoje “parče” hard diska. My Computer uzeti učešče u oslobođavanju vaših računara
kao organizaciona forma ne postoji jer je hijerarhija fajl sis- i celog društva.
tema na Linuxu drugačija. Tačnije početak koji je simboliše
My Computer predstavlja koreni direktorijum koji se označa- ~Ivan Jelić
va sa /. Svi folderi i fajlovi na sistemu se nalaze u okviru ko-
renog direktorijuma i sada postaje jasnija konstatacija da se
vaš home direktorijum nalazi na putannji /home/vaše_kori-
sničko_ime. Ovo u prevodu znači da je vaš home direktori-
jum smešten u direktorijumu home koji se nalazi u koreom
direktorijumu. Na počektu može izgledati teško, ali se novi
sistem veoma brzo usvaja. Direktorijumi koji sadrže podatke
sa vaših particija koje ste na Windowsu pamtili kao “D”, “E”
itd. se mogu naći u mnt direktorijumu koji se nalazi u kore-
nom direktorijumu. Direktorijumi u kojima se nalazi sadržaj
ubačenog CD/DVD-a ili floppy diska se mogu pogledati u
folderima cdrom ili floppy koji se mogu nalaziti u korenom, /
mnt ili /media folderu, u zavisnosti od distribucije. Na većini
distribucija se CD/DVD ili floppy disku može pristupiti
preko ikona koje se nalaze na radnij površini.

Distribucije
Kada su ljudi iz GNU projekta (www.gnu.org) i Linus Tor-
valds (tvorac Linux kernela) ujedinili svoje projekte i napravi-
li funkcionalan sistem, pojavili su se pojedinci ili firme koji su
hteli da unesu neke inovacije, obezbede tehničku podršku i
distribuiraju GNU/Linux operativni sistem. Na taj način su
nastale Linux distribucije kao što su Debian, Slackware, Ma-
ndrake, RedHat i ostale, koje GNU/Linux sistem koncipiraju
na način na koji misle da je najbolji. Primer različitih koncep-
cija može biti različita lokacija na kojoj se može pristupiti sa-
držaju CD/DVD medija. Naravno, ovo je trivijalna razlika jer
se distribucije mogu razlikovati i u nekim veoma bitnim ele-
mentima kao što su recimo init skripte. Tako danas imamo
firme poput Mandrakea ili RedHata i organizacije dobrovo-
ljaca kao šti je Debian koje razvijau svoje distribucije
GNU/Linuxa. Distribucije se razlikuju u stabilnosti, bezbe-
dnosti, lakoći instalacije i korišćenja. Distribucije kao što su
Mandrake ili Fedora (novo ime RedHat distribucije namenje-
ne desktop korisnicima) važe za user'friendly, odnosno lake
za korišćenje i podešavanje, dok su recimo Debian ili Slack-
ware malo teže za instalaciju i podešavanje. Ovo je još jedan
primer slobode izbora jer možete probati nekoliko distribucija
i odabrati onu koja vam najviše odgovara. Većina distribucija

38 / GNUZILLA / Mart 2005


Radionica

Kompajliranje Linux kernela


Prilagodite Linux vašem računaru

CILJ OVOG TEKSTA JE DA OMOGUĆI SVAKOME, PA I APSOLUTNIM


POČETNICIMA, DA PRILAGODE KERNEL SVOJIM POTREBAMA , I TIME Zašto kompajlirati kernel i šta se time dobi-
UBRZAJU RAD SVOG RAČUNARA. PROLAGOĐAVANJE KERNELA ja?
ODREĐENOM RAČUNARU POVEĆAVA PRODUKTIVNOST, SMANJUJE Ako se kompajlira ista verzija koja već
VREME POTREBNO ZA OBAVLJANJE NEKOG ZADATKA, ŠTO JE POSEBNO postoji na računaru, jedini razlog je optimiza-
VIDLJIVO KOD OBRADE MULTIMEDIJALNOG SADRŽAJA ILI cija za procesor koji posjedujete i eventualno
KOMPAJLIRANJA IZVORNOG KODA. uključenje podrške za uređaje koji ne rade.
Međutim, pravi rezultat se dobija kada is-
Šta je kernel i od čega se sastoji? kompajlirate kernel “sledeće generacije”, tj.
Kernel predstavlja jezgro operativnog sistema. To je softver- kada pređete sa verzije 2.4 na 2.6 (ovo je
ski deo, koji omogućava raspodjelu računarskih resursa. Sli- samo primjer). U suštini vi ste zamijenili ope-
kovito rečeno, kernel je spona između hardvera i softvera. Bi- rativni sistem (već smo rekli da grafičko
tno je pomenuti da je Linux kernel nezavisan od grafičkog okruženje nije dio kernela). To bi bilo kao da
okruženja koje se još naziva XWindow okruženje. se prebacite sa Windows 98 na Windows XP,
Kernel u sebi sadrži podršku za razne uređaje (procesor, na primjer.
mrežne adaptere, tv kartice, štampače...), fajl sisteme (ext2, Ako vaš računar radi dobro i na starom ker-
ext3, ReiserFS, FAT32, NTFS), procedure (npr. ACPI i APM, nelu nema potrebe za bilo kakvim promena-
koje se koriste za očuvanje energije, što je posebno značajno ma. Jedino ako želite nešto sa naučite.
kod prenosnih računara) i još mnogo toga. Podrška za nave-
deno se može direktno nalaziti u kernelu ili može biti kom- Šta je potrebno za kompajliranje
pajlirana kao modul. kernela i kako se to radi?
Moduli na Linux-u su ekvivalent drajverima na Windowsu. Kao prvo potreban je kernel source, tj. iz-
Obično su smešteni u /lib/modules/2.x.x, mada ne mora vorni kod kernela, kao i razvojni alati. Znači
uvek biti tako. Moduli se obično učitavaju automatski, ako je neophodani su nam gcc, glibc, make i ostali
podrška za to uključena prilikom kompajliranja kernela. Po- alati koji se nalaze na svakoj distribuciji (osim
red automatskog učitavanja, moduli se mogu učitati i kod nekih Personal varijanti). Takođe su po-
“ručno” jednom od sledećih komandi: trebne ncurses-dev i tcl-dev (ovo je kod 2.4)
#modprobe ime_modula (ili putanja do modula) biblioteke, ukoliko je potrebno grafičko
#insmod ime_modula (ili putanja do modula) okruženje prilikom konfiguracije.
Inače, ovo je najčešće rešenje problema u slučaju da vam ne Prvo što trebamo obaviti je raspakovati ar-
radi zvučna kartica, mrežni adapter ili sličan komad hardve- hivu sa izvornim kodom kernela u /usr/src.
ra. Da ne biste morali stalno izdavati neku od predhodnih na- To radimo sljedećim naredbama:
redbi, dovoljno je da ih upišete u neku skriptu koja se izvrša- #cd /
va prilikom podizanja sistema, npr. etc/rc.d/rc.modules. Ek- direktorijum_u_kom_se_nalazi_ker-
stenzije za module su .ko za kernele 2.6 i .o za 2.4. nel_source
Ukoliko ne postoji podrška za određeni uređaj u kernelu #cp linux-2.x.x.tar.gz /usr/src/
jako bitna stvar je ta što se moduli mogu kompajlirati (ili mi- -kopira arhivu
jenjati, ako su već kompajlirani) iako ne postoji podrška za #cd /usr/src
odgovarajući hardver u izvornom kodu kernela. Taj postupak -prelazi u dati direktorijum
se zove patch-ovanje kernela. Procedure su različite, ali se sve #tar -zxw linux-2.x.x.tar.gz
svodi na to da iskompajlirate potrebni modul iz source code- -raspakuje arhivu
a (kog ste skinuli od proizvođača datog hardvera), a zatim ga #ln -s linux-2.x.x linux
ručno učitate (ili pomoći neke skripte koja se automatski -pravi prečicu na kernel source
instalira). Tako dobijamo podršku za winmodem-e, 3D akce- #cd /usr/src/linux
leraciju i slično. Ako ne želite da kucate u konzoli prva 3 ko-
raka, posao možete obaviti pomoću

Mart 2005 / GNUZILLA / 39


Radionica

copy/paste/extract_to blema sa zvukom uključite ALSA (Advanced


opcija u fajl menadžeru. Umijesto 2.x.x pišite svoju verziju Linux Sound Architecture) direktno u kernel
kernela. Treba napomenuti da je jako bitno da simbolička link (ALSA je zvučni sistem koji radi i bez
linux pokazuje na kernel koji se kompajlira. Sada treba da podrške u kernelu), odaberete svoju karticu
konfigurišemo kernel, a grafičko okruženje se dobija koma- itd. Primetićete da je većina uređaja uključe-
ndom: na, iako uopšte nisu potrebni. Njihovim is-
#make xconfig ključivanjem skoro ništa ne dobijate (možda
U ovom koraku bi se pred vama trebalo pojaviti grafičko par milisekundi prilikom podizanja sistema),
okruženje, odnosno aplikacija qconf (kernel 2.6). jer se kompajliraju uglavnom kao moduli, pa

učitavaju tek prema potrebi. Tabela 1.1 pruža


Sa leve strane imamo generalne opcije, a sa desne konkretne pregled važnijih stvari, koji vam može
opcije, zajedno sa detaljnim opisom šta koja opcija donosi sa poslužiti kao orjentacija (većina je već
sobom. Možemo ih staviti direktno u kernel (kvačica), ili ih uključena ako ste učitali config datoteku).
možemo kompajlirati kao modul (kružić). Najbolje je kompaj- Sledeće što treba je da sačuvate podešavanja,
lirati kao module jer se time izbjegava da kernel postane znači File --> Save. Zatim slede komande (u
preveliki. Bitne stvari se ionako ne mogu kompajlirati kao zagradi su za kernel 2.4):
moduli. Postavlja pitanje šta odabrati, za koje ne postoji je- (#make dep)
dinstven odgovor iz prostog razloga što je svaka konfiguraci- #make bzImage -kompajlira kernel
ja karakteristična sama po sebi. Po nekom nepisanom pravilu #make modules -kompajlira module
kernel se konfiguriše tako što se učita iz neke konfiguracijske #make modules_install -instalira mo-
datoteke kernela koji već radi, a zatim se dodaju opcije koje dule u /lib/modules
su vam potrebne, odnosno isključuju se one koje nisu. Ta da- #depmod -a 2.6.x -može, ali nije neo-
toteka se nalazi u /boot i zove se config-nešto. Učitava se phodno
tako što odaberete File --> Load i ponađete conif fajl. Ako se To bi bilo to, pod uslovom da je sve proteklo
odlučite da učitate config fajl, na vama je da odaberete svoj bez grešaka.
tip procesora (Processor type and features), ako imate pro- Kompajlirani kernel se nalazi u

40 / GNUZILLA / Mart 2005


Radionica

/usr/src/linux-2.6.x/arch/i386/boot kojom se dobija okruženje koje omogućava


i zove se bzImage. Treba ga kopirati u sasvim komfornu konfiguraciju.
/boot
preimenovati u Konfiguracija boot loadera i initrd
vmlinuz-2.6.x slike
Isto treba uraditi i sa datotekom System.map iz Sada treba konfigurisati boot loader da
/usr/src/linux-2.6.x i preimenovati je u podiže naš novi kernel. Ovde se javlja na-
System.map-2.6.x. jčešća greška (koja nigde ne pominje u razno-
#cp raznim tutorialima sličnog tipa). Naime, ker-
/usr/src/linux/arch/i386/boot/bzImage nel u sebi ima podršku za ext2 filesystem, a u
/boot/vmlinuz-2.6.x većini današnjih distribucija on se ne koristi
#cp /usr/src/linux/System.map već duže vrijeme (koristi se ext3 ili ReiserFS),
/boot/System.map-2.6.x tako da u trenutku podizanja sistema dobije-
Treba dobro pripaziti sa se ne obriše prethodni kernel, jer bi mo (čuvenu) poruku Kernel panic! Unable to
u tom slučaju ostali bez sigurne opcije, ukoliko kernel koji ste mount root. Šta to znači? Ništa drugo nego
iskompajlirali iz nekog razloga ne radi kako treba. da boot loader nije uspijeo da učita kernel jer
Ukoliko želite da konfigurišete kernel iz komandne linije ne poznaje filesystem. Možete probati
bez grafičkog okruženja, možete koristiti komandu uključiti i podršku za ova 2 filesystem-a di-
#make config rektno u kernelu. Mogu se naći informacije
Ovakav postupak traje veoma dugo i što je najgore, ne postoji da to baš i nije preporučljivo, ali je porška za
mogućnost da popravite grešku ako je napravite, osim da dnevničke fajl sisteme (ext3 i reiserfs) u Linux
konfigurišete kernel ponovo (recimo obeležite neki uređaj kernelu veoma kvalitetna. Problem koji se ja-
koji ne želite). Zato je napogodniji način konfiguracije kernela vlja ukoliko vaš fajl sisem nije uključen di-
iz konzole komanda rektno u kernel rešava initrd (oni koji imaju
#make menuconfig ext2 filesystem mogu preskočiti ovaj deo).
Initrd je skraćenica od “initial ramdisk”,

Mart 2005 / GNUZILLA / 41


Radionica

koji predstavlja vrlo mali filesystem koji se učitava u RAM (i initrd (hd0,0)/boot/initrd.gz
montira) prilikom podizanja kernela, pre nego što se montira savedefault
glavni filesystem. Pomoću njega se zatim učitavaju moduli boot
neophodni za montiranje glavnog fajl sistema. Procedura za Ukoliko ne znate kako da označite particiju
pravljenje initrd je slična za sve distribucije: na kojoj se nalazi vaš novi kernel koristeći
#cd /boot oznake koje koristi GRUB – (hd0,0) na pri-
#mkinitrd -c -k 2.6.x -m reiserfs mer, vrlo lako možete saznati koristeći GRUB
-ReiserFS filesystem konzolu koja se dobija komandom
#mkinitrd -c -k 2.6.x -m jbd:ext3 #grub
-ext3 filesystem Zatim treba uneti koji kernel treba pronaći i
Komanda mkinitrd se može zadati i bez parametara, ali tada GRUB će ispisati na kojoj se particiji nalazi.
će biti napravljen initrd za svaki kernel u /boot posebno. Na #find /boot/vmlinuz-2.6.x

kraju treba podesiti boot loader. Na istoj particiji se nalazi i initrd.


Ukoliko koristite Lilo (LInux Loader) treba otvorti
/etc/lilo.conf u nekom tekst editoru i dodati: Restartujte računar i uživajte!
image = /boot/vmlinuz-2.6.x
initrd = /boot/initrd.gz ~ Mladen Marić
-može biti drugačije
root = /dev/hda1
-upišite particiju koju koristite
label = Linux26
read-only
Nakon toga treba u konzoli ukucati
#lilo
čime se trenutna konfiguracija upisuje MBR.
Ako koristitte GRUB potrebno je otvoriti /boot/grub/me-
nu.lst i dodati sledeće redove:
title Linux26
root (hd0,0)
kernel /boot/vmlinuz-2.6.x root=/dev/hda1

42 / GNUZILLA / Mart 2005