GNUzilla GNUzilla

Septembar 2005 Magazin za popularizaciju

slobodnog softvera, GNU, Linux i
Uvodna reč: .............................................................3 *BSD operativnih sistema

Kolegijum
Distribucije Ivan Jelić
Atomix 3.2...............................................................4 Ivan Čukić
linuxo live!................................................................8 Marko Milenović
FonixOS.................................................................10 Petar Živanić
BHLD intervju........................................................12 Aleksandar Urošević
BiH Linux Desktop.................................................14
Intervju sa tvorcem DesktopBSD-a..........................17 Saradnici
DesktopBSD...........................................................19 Miloš Popović
Mladen Marić
Nenad Trajković
Softver Nikola Kotur
Novo na sceni (Download)......................................22
Midnight Commander.............................................24 Lektura
Screen....................................................................27 Petar Živanić
Codeine..................................................................33
Slog i tehnička obrada
Wget......................................................................35
Ivan Jelić

Sloboda Priređivač
Prvi GNU/Linux u Srbiji.........................................38 Mreža za slobodan softver
Doga]aji koji su obeležili avgust...............................41 http://www.fsn.org.yu

URL adresa
Radionica http://gnuzilla.fsn.org.yu
BASH skripte II......................................................43
Inicijalizacija sistema...............................................45 Kontakt adresa
USB eksterna memorija...........................................48 gnuzilla.kontakt@gmail.com
GIMP – obrada teksta.............................................50
IRC kontakt
#gnuzilla na irc.freenode.org
Uvodna reč NAGRADNA IGRA

Domaće snage Pošaljite na našu adresu kontakt

email adresu odgovor na pitanje:

SKORO NA SVAKOM DOMAĆEM FORUMU

Koje grafičko okruženje je
POSVEĆENOM GNU/LINUX ILI *BSD predstavljeno u četvrtom
KORISNICIMA, POSTOJI BAREM JEDNA TEMA U OKVIRU
broju GNUzille?
KOJE SE DISKUTUJE O RAZVOJU DOMAĆIH DISTRIBUCIJA . U SEPTEMBARSKOJ
Pet najvernijih čitalaca očekuju vre-
GNUZILI PRAVIMO OSVRT NA DOMAĆE GNU/LINUX STVARALAŠTVO,
dne nagrade.
PREDSTAVLJAJUĆI VAM DISTRIBUCIJE IZ NAŠE ZEMLJE I REGIONA.

Do pre par godina, priče o razvoju GNU/Linux distribucije kod nas NAPOMENA:
su se u većini slučajeva svodile na planove i lepe želje. Led je probio Iz tehničkih razloga, nismo u mogu-
ProtOS, koji se na žalost više ne razvija, ali scena svakako nije zamrla. ćnosti da nagradnu igru realizujemo
Sve je više ljudi koji pronalaze GNU/Linux kao platformu na kojoj van teritorije Srbije.
mogu ispoljiti svoju kreativnost na najbolji način, pri tom stvarajući
povoljnu klimu za prihvatanje GNU filozofije i slobodnog softvera kod

Avgust 2005 / GNUzilla / 3

 Distribucije

U Novom Sadu ej...

Atomix Linux 3.2

Baziran na Fedori, ali bolji

POSLE TROGODIŠNJEG RAZVIJANJA I OBJAVLJIVANJA posao je vrlo automatizovan, pri čemu kao i uvek
NEKOLIKO BETA VERZIJA, ATOMIX JE NAJZAD DOBIO treba obratiti pažnju na particionisanje diska, kako
ZNANIČNO STABILNO IZDANJE SA OZNAKOM 3.2. NISMO ne bi došlo do neželjenog brisanja podataka. Nakon
PROPUSTILI PRILIKU DA GA TESTIRAMO I PROVERIMO KOLIKO obavljenog prvog dela instalacije i restarta sistema,
JE OVAJ SISTEM KVALITETAN I KONKURENTAN. treba obaviti još nekoliko koraka (opet poput Fedo-
re) i sistem će biti spreman za upotrebu.
Atomix je u trenutku pisanja ovog teksta jedina di-
stribucija kod nas koja ima veoma ozbiljan pristup Rad u Atomixu
tržištu i korisnicima. ProtOS se već uveliko ne razvi- Prilikom podizanja Atomixa dâ se primetiti RHGB
ja, pa je Atomix jedina srpska distribucija koja može koji kao i na Fedori pokriva boot proces. Sav hardver
biti konkurentna na domaćem, ali i svetskom tržištu. na test mašini je uredno prepoznat. Atomix 3.2 kori-
Ova distribucija je zasnovana na Fedori, što bi u sti Linux u verziji 2.6.11, dok je za “prozore” za-
startu trebalo da garantuje određeni nivo kvaliteta. dužen Xorg u verziji 6.8.2. 3D drajvera nema na
No, tim koji radi na razvoju Atomixa se nije zausta- instalacionim medijima, ali postoje na repozitoriju-
vio na tome, već je od Atomixa napravio distribuciju mima u obliku rpm paketa, prilagođenih Atomixu
koja može stati rame uz rame sa mnogo većim i po- naravno, pa je instalacija pomenutih vrlo jednostav-
znatijim konkurentima. na. Drvajeri postoje za nVidia i ATI grafičke čipove.
Drajveri za softverske modeme ne postoje pa se mo-

Proces instalacije je apsolutno identičan instalaciji stribucija čije se razvijanje svodi na sitne prepravke
Fedore, pa nećemo previše govoriti o tome. Narav - sistema u osnovi. Prilikom odabira grafičkog
no, Anaconda instaler je prepakovan kako bi pokazi- okruženja trebalo je promeniti i login menadžer. Ra-
vao Atomix logoe i ostalo, ali je u suštini u pitanju zlog za to je nemogućnost direktnog restarta ili is-
ista stvar kao i na Fedori. Potrebe za promenama u ključivanja sistema is KDE-a, već se za obavljanje
suštini i nema, jer instaler veoma korektno obavlja ovog posla korisnik mora odjaviti i željenu akciju
svoj posao. Srpskog jezika prilikom instalacije nema, obaviti iz login menadžera. KDM bi bio mnogo bolje
mada se kroz sam proces provlače poruke potpuno rešenje jer bi omogućio izvođenje ovih akcija di-
ili delimično na srpskom, tipa “You have not specifi- rektno iz KDE-a.
ed field Glavni DNS” ili “Čitanje paketnih informa- KDE je kao okruženje došao do tog nivoa kada glo-
cija”. Ovo bi svakako trebalo ispraviti u narednim balno nema puno toga što mu se može zameriti. Je-
verzijama jer je minimum očekivanja od jedne do- dino što se može reći kada je Atomix u pitanju, je da
maće distribucije lokalizovan proces instalacije. Sav je veoma dobro ukomponovan u sistem i da funkcio-

4 / GNUzilla / Septembar 2005

 Distribucije

niše potpuno korektno. ne postoje za GNU/Linux potrebno instalirati paket

GNOME se može instalirati odabirom opcije za win32codecs. DVD reprodukcija funkcioniše ko-
ručno selektovanje paketa prilikom instalacije, jer se rektno.
odabirom predefinisanog skupa paketa za desktop Kada je internet u pitanju rešenja primenjena u
računare instalira jedino KDE. Atomix dolazi sa Atomixu su mahom default na većini distribucija, pa
GNOME-om u verziji 2.10 koji je takođe dobro je za surf predviđen Firefox u verziji 1.0.4, email
ukomponovan u sistem, pa za njega važi isto kao i usluge su posao Thunderbirda, Evolutiona ili Kmai-
za KDE - radi na visini zadatka. la, u zavisnosti od želja korisnika, IM Gaima ili Ko-
Reprodukcija zvuka i videa, i korišćenje interneta petea, dok se za ostatak poslova brinu programi ka-
su oblasti koje obuhvataju daleko najveći broj kori- rakteristični za KDE ili GNOME i zavisnosti koje
snika, pa je Atomix korisnicima iz pomenute grupa- okruženje se koristi. Treba pomenuti da je nedosta-
cije ponudio rešenja koja u većini slučajeva zadovo- tak drajvera za modem potencijalni nedostatak, jer bi
ljavaju potrebe. XMMS je prisutan, ali ne i plugin za rpm paketi za najkorišćenije modem čipove bili pun
reprodukciju mp3 muzike, što je već poznata osobi- pogodak. Kompajliranje drajvera je i dalje složen
na Red Hat, a sada i Fedora distribucije. Mp3 fajlovi posao za većinu GNU/Linux novajlija, pa eto suge-
se mogu slušati pomoću Juka, pa potreba za XMMS- stije za Atomixov tim.
om ne mora postojati. XMMS fanovi će morati da Office i grafika su potpuno pokriveni programima
preuzmu rpm paket sa Atomix repozitorijuma koji koji su već duže vreme najbolji izbor u svojoj branši.
će omogućiti reprodukciju mp3 fajlova ovim progra- Odabir OpenOffice paketa u verziji 1.1.3 predstavlja
mom. U video materijalu se može uživati pomoću veoma mudar potez Atomixove ekipe, jer se Fedora i
nekoliko programa, pa ostaje na korisniku da li će SuSE nisu mnogo proslavili uključivanjem beta ve-
koristiti XINE, Mplayer ili Totem. Reprodukcija zija ovog paketa u svoje distribucije. Uostalom, bilo
video fajlova pomoću free kodeka funkcioniše ko- koji ozbiljan pojedinac ili firma neće instalirati nesta-
rektno, ali je za fajlove kompresovane kodecima koji bilnu verziju office paketa na svoje računare u eks-

Septembar 2005 / GNUzilla / 5

 Distribucije

ploataciji. GIMP doalzi u verziji 2.2.7 dok su za ve- imaju dodatak “ato” pa se tako na lak način prepo-
ktorsko crtanje prisutni Inkscape, Sodipodi ili znaju rpm paketi koji su prošli kroz ruke Atomix ti-
OpenOffice Draw. Pregled PDF dokumente je mogu- ma.
će obavljati pomoću Adobe Readera u verziji 7.0, Atomix ima podršku za srpski jezik. Kao što je već
mada u duhu ideje koju ovaj časopis zastupa, i kvali- pomenuto, instalacioni proces nije preveden, dok se
teta naravno, preporučujemo KPDF! na zvaničnoj prezentaciji može videti da se lokaliza-
Treba pomenuti NVU WYSIWYG HTML editor, pa cija pominje samo kada je KDE u pitanju. KDE doi-
će pravljenje HTML sajtova biti lakše neiskusnim ko- sta i može da ima interfejs na srpskom, ali se do nje-
risnicima u ovoj oblasti. Korisnicima koji imaju po- ga dolazi obilaznim putem. Paketa koji instalira srp-
trebu za stalnim korišćenjem rečnika program pod ski jezik za KDE nema na listi u menadžeru paketa,
nazivom WxRečnik će svakako biti od koristi. WxRe- već se mora instalirati ručno sa instalacioniog medija
čnik, je delo programera sa naših prostora i služi za komandom:
prevođenje reči sa srpkog na engleski i obratno. #rpm -ivh kde-i18n-Serbian-3.4.1-2.a-
Ukoliko planirate instalaciju Atomixa kao server- to.noarch.rpm
skog sistema, dobićete Apache 2.0.54, PostgreSQL za ćirilicu, ili:
8.0.3, MySQL 4.1.11, GCC 3.4.4, Python 2.4.1, Perl #rpm -ivh kde-i18n-Serbian-Latin-3.4.1-1.a-
5.8.6, PHP 4.3.11 (dodatno PHP 5.0.4), Ruby 1.8.2, to.noarch.rpm
Zope 2.7.7, Plone 2.0.5... za latinicu. Ovi paketi se nalaze na instalacionom
mediju u folderu Atomix/RPMS. Lokalizacija na ni-
Podrška vou na kom postoji u Atomixu nikako nije dovoljno
Podrška koju korisnici Atomix sistema dobijaju je dobra, i ovo je ozbiljan zadatak koji treba obaviti za
na vrlo visokom nivou. Sajt je veoma funkcionalan i naredne verzije ove distribucije. Ipak je Atomix srp-
nudi većinu stvari koje bi krajnjem korisniku mogle ska distribucija, i trebalo bi da bude što više na srp-
biti korisne. Prisutne su sekcije sa dokumentacijom, skom.
često postavljanim pitanjima, kao i forum koji je mo-
deriran od strane ljudi iz razvojnog tima Atomixa. Na kraju ove epizode
Prilikom prve posete zvaničnoj prezentaciji Atomi- Atomix je veliko osveženje na našoj sceni i predsta-
xa, oseća se profesionalizam i najbolja namera da se vlja kvalitetan proizvod, ne samo zbog samog sis-
pomogne korisniku distribucije. Treba pohvaliti do- tema već i zbog cele usluge koja se dobija. Propusti
kumentaciju koja pokriva sve aspekte korišćenja navedeni u prethodnim pasusima bi trebalo da budu
računara i GNU/Linux sistema, u ovom slučaju Ato- što pre rešeni kako bi Atomix postao ono što treba
mixa. Posebno raduju dokumenti posvećeni da bude. Globalno posmatrano, sistem bi mogao biti
OpenOffice paketu. Upustva su lepo ilustrovana i brži, bar se tako pokazalo na test računaru. U po-
predstavljaju veoma korisno štivo ove tematike na ređenju sa ostalim distribucijama koje su se našle na
srpskom jeziku. Ono što nikako nije dobro je licenca test računaru, igrom slučaja sve su Debian ili bazira-
pod kojom je objavljena dokumentacija, koja korisni- ne na Debianu sa slično podešenim servisima, Ato-
cima ne dozvoljava čak ni da štampaju tekstove koji mix je delovao dosta sporo. Ono što raduje je stabil-
su dostupni na webu! Restrikcije postoje i kada je u nost koja je na visokom nivou, jer se su sve aplikacije
pitanju modifikacija, i distribucija modifikovanog sa- radile 100% stabilno i za vreme korišćenja Atomixa
držaja. Ovako restriktivna licenca je u direktnoj pro- nismo dobili ni jednu poruku sa greškom. Zanimlji-
tivurečnosti sa celokupnom idejom zahvaljujući kojoj vo je bilo “staviti na crtu” Atomix i Fedoru: Atomix
postoji i sam Atomix. Ceo sajt i sistem podrške je zai- pokazivao bolje rezultate, što je vrlo dobar pokaza-
sta za pohvalu, i kao takav može služiti za primer telj kvaliteta ove distribucije. Kada bih bio korisnik
mnogo većim distribucijama, osim licence za doku- Fedore, prešao bih na Atomix.
mentaciju koja je zaista neprimerena. Na kraju se može uputiti preporuka, pre svega Fe-
Veoma je bitno pomenuti da postoje repozitorijumi dorinim i Red Hatovim, ali i ostalim korisnicima da
namenjeni korisnicima koji imaju bržu internet vezu, probaju Atomix, jer je reč o veoma dobroj distribuci-
pa se Atomix može redovno ažurirati preko interne- ji. Kritike upućene sa ovog mesta imaju za cilj da
ta. Pakete održavaju Atomixovi programeri što je za Atomix u novim verzijama bude još bolji i funkcio-
svaku pohvalu. Paketi namenjeni Atomixu u nazivu nalniji, jer predstavlja domaći proizvod koji svakako

6 / GNUzilla / Septembar 2005

 Distribucije

može biti konkurentan “velikim” distribucijama kao

što su SuSE, Mandriva ili Fedora.
Pratićemo razvoj Atomixa, i nadamo se da će on
nastaviti da se razvija u pravom smeru.

Korisna adresa:
http://atomixlinux.org/

~ Ivan Jelić

KADA GOD POSETIM NEKI OD SAJTOVA KOJI SE BAVE

STATISTIKAMA VEZANIM ZA LINUX, ZAPITAM SE NEĆE LI
USKORO BROJ DISTRIBUCIJA PREMAŠITI BROJ KORISNIKA.

Septembar 2005 / GNUzilla / 7

 Distribucije

Linuxo Live! 0.3 (Odysseus)

Ne tako slavna odiseja

NEKO ĆE REĆI DA SE TIME ŠTO SVAKO MOŽE DA NAPRAVI bazirana na Mandrake Linuxu sa prevedenim KDE i
SVOJU DISTRIBUCIJU DOBIJA NA RAZNOVRSNOSTI I boot skriptama. Ništa više i ništa manje. Već vidim
KVALITETU .
NE BIH SE SLOŽIO NI SA PRVOM NI SA DRUGOM reakcije ljudi koji su okupljeni oko ovog projekta, ali
KONSTATACIJOM. AKO MALO BOLJE POGLEDAMO, SVE TE je moj posao da pre svega budem objektivan bez ob-
"RAZNOVRSNE" DRISTRIBUCIJE SU SUŠTINSKI GRUPISANE U zira kako privatno gledam na njihov rad.
NEKOLIKO TABORA GDE NA ČELU NALAZIMO NEKU OD
"MOĆNIJIH" DISTRIBUCIJA KAKVE SU DEBIAN, MANDRIVA, Ispod površine
SUSE, SLACKWARE I SL. NEKE OD TIH DISTRIBUCIJA SE Kada jednom preuzmete običan ISO ili DVD ISO sa
MOGU POKAZATI POPULARNIJIM I BOLJIM OD SVOJIH servera i narežete ga, preostaje vam da pokrenete
GLAVNIH DISTRIBUCIJA. NAJBOLJI PRIMER ZA TO JE UBUNTU sistem kao i bilo koji drugi Live Linux. Kao što je na-
LINUX. NO, TO SE NE MOŽE REĆI I ZA LINUXO LIVE. pomenuto, boot skripte su na srpskom, te ćete imati
priliku da na sopstvenom jeziku gledate kako se po-
U moru distribucija...tek još jedna... kreće sistem. Mora se priznati da je potrebno zaista
Linuxo je pokušaj pravljenja dobre domaće distri- malo vremena od trenutka učitavanja diska do tre-
bucije bazirane na Mandrake Linuxu. Kažem po- nutka kada možete pristupiti sistemu. Čini se čak i
kušaj, jer ova distribucija ne donosi ništa spektaku- brže od većine drugih Live distribucija.
larno što bi je izdiglo iznad drugih u moru tzv. Live Linuxo je baziran na 2.6.10 kernelu ali kao opciju
distribucija koje se, naravno, mogu instalirati na imate i 2.6.11. Sistem će poprilično dobro odraditi
kompjuter. Kako stoji na sajtu ove distribucije to je detekciju hardvera. Ipak, u konkretnom slučaju nije
"Linux na srpskom jeziku". Realno, to je distribucija prepoznao zvučnu karticu koju ni jedna Live distri-

8 / GNUzilla / Septembar 2005

 Distribucije

bucija do sada nije omašila. Da li je to do neke greške KDE-u tj. QT-u, Linuxo u sebi nosi i neke jako važne
u ALSA drajverima ili nečeg drugog, ostalo je neu- GTK aplikacije poput MPlayera, Mozilla Firefoxa,
tvrđeno. Sistem jako dobro prepoznaje mrežne i gra- Thunderbirda, Gaima, XMMS-a i sl. Sa te strane se
fičke karte. Ipak, iako je prepoznao mrežnu karticu, ljudima koji rade na projektu mora odati priznanje,
nije uradio automatsko podešavanje mreže te je pri- jer se nisu vezali samo na jedan niz paketa zanema-
stup Internetu morao da bude dodatno nameštan. rivši druge koji nisu rađenu u QT-u.
Nije tako strašno, ali ako se uzme u obzir da skoro Linuxo ima i tzv. Linuxo Panel. O čemu se zapravo
svaka Live distribucija danas to radi, valjalo je obra- radi? To je ništa drugo do na srpski preveden sta-
titi pažnju na tu sitnicu - dosta korisnika koji testira- ndardni Mandrake Control Panel. Mesto preko kog
ju Live distroe jesu zapravo potpuni početnici koji možete podešavati hardver, softver, bezbednost na
neće znati šta da rade. Činjenica da im se mreža sistemu i sve ostalo što valja sređivati na jednom
"sama podesi" na njih ostavlja pozitivan utisak. sistemu.

Paket aranžman Ko, šta, kome, čemu?

Kada se sistem podigne dobijate mogućnost da mu Suma sumarum cele priče bi bila da je ovo tek još
pristupite ili kao root ili kao običan korisnik. jedna prosečna Live distribucija u moru distribucija
Predlažemo da se zadržite na običnom korisniku, jer koja ne donosi ništa spektakularno što bi je izdvojilo.
je taj nalog zapravo ono što su tvorci ove distribucije Neko će reći da je to lokalizacija, no tu će načiniti
i hteli da vidite. Na sistemu se nalazi okruženje KDE grešku jer je skoro svaka distribucija danas spakova-
3.4.0 koje je podešeno i našminkano do krajnjih gra- na sa potrebnim datotekama za prevod okruženja na
nica. Tu su svi potrebni efekti koji će na jednog poče- srpski jezik, bilo u latiničnom bilo u ćiriličnom izda-
tnika ostaviti pozitivan nju. Ovo je
utisak, i naterati ga da samo jedan
dobro porazmisli pre jako dobro
nego odluči koji će našminkan
operativni sistem da KDE, preve-
koristi. KDE dolazi kao den malo na
potpuno okruženje sa latinicu malo
svim pratećim paketi- na ćirilicu.
ma tako da se možete Ko bi ovo
lepo upoznati sa ra- trebalo da
znoraznim aplikacija- proba? Valjda
ma. KDE je takođe lo- bilo ko ko bi
kalizovan na naš jezik i da vidi kako
dolazi u ćiriličnom iz- izgleda Linux
danju. No, nemojte se bez instalacije
začuditi što će neki delovi menija biti na latinici, dok na hard disk, a da, ako mu se koncept dopadne,
će drugi ostati na ćirilici. Pored grafičkog okruženja, posle pređe na neku stvarnu distribuciju. Meni je
prevod je dobio i niz drugih aplikacija. Za pohvalu stvarno žao što su okolnosti kakave jesu te neću biti
je činjenica da, iako se radi o Live distrou, sve apli- u prilici da za ovo izdanje GNUzille testiram novi
kacije rade jako brzo. Čak i one bazirane na Javi. Mo- Linuxo 0.4 (Nebula) jer on još nije izašao, a krajnji
ram da priznam da me je prijatno iznenadilo kada rok za predaju tekstova je odavno istekao.
sam shvatio da Linuxo dolazi sa Javom 1.5 i da je
sve to jako lepo upakovano. Za testiranje sam kori- Korisna adresa:
stio LimeWire koji se pokreće i radi zaista fino. http://www.live.linuxo.org/
Ova distribucija ima sve potrebne pakete za nor-
malan rad prosečnog korisnika. OpenOffice u verziji ~Marko Milenović
1.1.4. ili 2.0 koji možete naći na DVD verziji. Pored
OO na sistemu se nalazi i KOffice sa svim potrebnim
dodacima za kancelarijski rad. Iako je baziran na

Septembar 2005 / GNUzilla / 9

 Distribucije

FONIX

GNU/Linux sa FON-a
Novajlija na srpskoj GNU sceni

NEDAVNO JE NA FAKULTETU ORGANIZACIONIH NAUKA , OD servera, osvežavanje monitora, uključivanje scrolla,

STRANE EKIPE FSN-A, ODRŽANO PREDAVANJE O SCSI emulacija...). Podrazumevane postavke za
SOFTVERSKIM SLOBODAMA KOJE JE ISPRAĆENO podizanje sistema, za koje je potrebno pritisnuti en-
PREZENTACIJOM NAJNOVIJIH DOSTIGNUĆA ZAJEDNICE ter, će podići sistem sa Linuxom u verziji 2.4.26, uje-
SLOBODNOG SOFTVERA. PRILIKOM GOSTOVANJA NA FON- dno i jedino dostupnom verzijom kernela u ovom iz-
U OTKRILI SMO DISTRIBUCIJU KOJA JE NASTALA UPRAVO danju. Pošto se sistem podigne, korisnik ostaje u
TAMO, PA FONIX NISMO SMELI ZAOBIĐEMO U BROJU konzolnom režimu, kada je potrebno ulogovati se
POSVEĆENOM DOMAĆIM DISTROIMA. kao root korisnik služeći se istovetnom lozinkom.
Grafičko okruženje se startuje komandom:
Fonix je, što nije teško zaključiti, nastao na FON-u, #gui
u okviru udruženja studenata informacionih sistema Sistem je moguće podići tako da se grafičko
FONIS. Na testiranje smo dobili drugu beta verziju okruženje pokrene automatski, za šta treba uneti fo-
koja je objavljena 18. maja ove godine, dva meseca nix gui i pritisnuti enter prilikom inicijalizacije sis-
nakon debija prvog izdanja ove distribucije. Radi se tema. Podrazumevano grafičko okruženje je XFCE
o Live sistemu koji se distribuira na jednom CD-u, i 4.2.
namenjen je studentima FON-a na smeru informaci- Po uspešnom pokretanju grafičkog okruženja, pred
onih sistema. Stoga korisnikom se
je akcenat stavljen prikazuje lepo
na programske ala- sređen XFCE de-
te, kako bi studenti- sktop: prepozna-
ma bilo olakšano je se namera au-
programiranje na tora da se resursi
GNU/Linux platfor- ne troše na, u
mi a ujedno i pred- ovom slučaju, ne-
stavljen slobodan potrebne stvari
softver, i njegova kao što je top le-
koncepcija na što vel grafičko
bolji način približila okruženje. XFCE
studentskoj popula- je odličan izbor,
ciji ovog fakulteta. jer predstavlja iz-
uzetan kompro-
Hardverski zahte- mis između
vi Fonixa predsta- funkcionalnosti,
vljaju uobičajene vrednosti kada se radi o Live hardverske zahtevnosti, komfora i lakoće korišćenja.
sistemima. Preporučena količina radne memorije je User friendly utisak je naročito pojačan primenom
256MB sa minimalno Pentium 3 ili kompatibilnim vdesk menadžera radne površine, čime je omoguće-
procesorom. Ove vrednosti se odnose na rad u gra- no postavljanje ikonica na desktop i GNU Krell mo-
fičkom okruženju, dok će konzola raditi i na Penti- nitora koji pokazuje uposlenost procesora, zauzeće
um 1 procesorima. Treba pomenuti da je sistem sa- memorije i opterećenje sistema.
svim pristojno radio na P3 računaru sa 128MB radne Kao što je već pomenuto, Fonix je programerski OS
memorije. pa je prisustvo razvojnih alata za različite program-
Pre startovanja sistema se preporučuje čitanje fajla ske jezike glavna osobina ovog GNU/Linuxa. Na-
cheatcodes.txt koji se nalazi na disku i sadrži sve al- ravno, odabir istih je usklađen sa programom i pla-
ternativne mogućnosti podizanja Fonixa (postavke nom studija. Java i .Net (Mono Bundle) su u prvom

10 / GNUzilla / Septembar 2005

 Distribucije

planu, mada Monodevelop još

uvek ne radi, dok msc kompaj-
ler fukcioniše. Mono Bundle je
instaliran u /opt/monobundle
direktorijumu. Java programeri
će svakako uživati u Fonixu ko-
risteći Eclipse, Bluej ili Jedit.
Svi programi namenjeni ra-
zvoju aplikacija, osim Monode-
velopa i MonoDoca, su ko-
rektno funkcionisali tokom te-
stiranja.
Ljubitelji Pascala će svakako
biti zadovoljni jer je u sistem uključen i FreePascal,
dok je za razvoj Delphi aplikacija namenjen Lazarus. skromna, ali dovoljna za upoznavanje sa suštinom
Pored specijalizovanih alata treba pomenuti i edi- samog sistema. Ovde treba pomenuti veoma loše na-
tor SciTE koji pruža podršku za veliki broj program- pisan FAQ dokument koji može imati nezgodne
skih jezika (C/C++, Java, HTML, CSS, TeX, Assem- posledice na sve GNU novajlije, a evo i razloga. Iako
bler, C#, Fortran, Lisp, Pascal, Perl, PHP, SQL, se koristi termin GNU/Linux, što je veoma pohval-
VB...), a veoma je prolagodljiv i lak za upotrebu. no, primetno je korišćenje termina Linux OS - poveli-
Fonix se isporučuje sa Apache 1.3.33 web serve- ka greška s obzirom da svi dobro znamo šta je
rom, MySQL bazom podataka, SSH serverom i Linux, i šta je sve potrebno za izgradnju operativnog
ProFTP serverom, ali pomenuti servisi se ne pokreću sistema. Suočavanje novih korisnika sa nedovoljno
sa sistemom zbog, kako autori kažu, sigurnosnih ra- tačnim informacijama može za posledicu imati dez-
zloga. informisanost. Naročito je problematičan deo teksta
Ostatak aplikacija koje stižu uz Fonix se svodi na gde se pominje cena Fonixa i gde piše da se “Fonix
uobičajen odabir većine distribucija. Pored olakšava- distribuira pod GNU GPL licencom te da je bespla-
nja učenja programskih jezika, Fonix ima za cilj i pri- tno (slobodno) dostupan svima”. Ovakva konstruk-
bližavanje GNU/Linux filozofije širem krugu stude- cija sugeriše da je GPL softver besplatan, što on na-
nata, pa je u tu svrhu uložena energija kako bi ova ravno ne mora biti. Stavljanje besplatnog u prvi plan
distribucija bila što funkcionalnija i korisnija za sva- odvači pažnju sa pitanja slobode koja je krucijalni
kodnevne poslove. Multimedija, kancelarijski zadaci element slobodnog softvera. Naravno, jasno je da se
i grafika su povereni već proverenim rešenjima kao radi o stilskim greškama, a ne o lošoj nameri, pa
što su OpenOffice.org, GIMP, Mozilla, XMMS ili ovom prilikom apelujemo na autore Fonixa da is-
Mplayer, dok ulogu X servera igra Xorg 6.8.1. To- prave ovakve sintagme.
kom testa je bilo problema sa Mozillom, jer se do- Fonix je veoma zanimljiva distribucija, iz prostog
gađalo da program bez razloga prestane sa radom, razloga što je nastala na mestu poznatom po afirma-
dok su ostale aplikacije funkcionisale potpuno ko- ciji neslobodnog softvera i zatvorenog koda. Činjeni-
rektno. Bićemo sitničavi pa ćemo pomenuti da nema ca da Fonixov tim umalo nije ostao bez svog rada
Inkscapea koji bi mogao biti uključen u narednim usled nedostatka potrebnih uslova - konkretno lošeg
verzijama. hard diska na računaru na kom se Fonix razvija - je
Utisci nakon testiranja Fonixa su mahom pozitivni. poražavajuća, jer ekipa koja razvija ovaj sistem radi
Sistem veoma prijatno iznenađuje brzinom, što je u zaista dobar posao. Nije lako afirmisati nove ideje na
mnogome zasluga XFCE grafičkog okruženja. Pro- mestu gde su najveći protivnici istih odavno zauzeli
grami u većini slučajeva funkcionišu veoma ko- pozicije. Stoga, koristimo ovu priliku da apelujemo
rektno, čak i prilikom većeg opterećenja sistema, što na upravu Fakulteta organizacionih nauka da obez-
je odličan rezultat za beta izdanje. Slobodno se može bede uslove za razvijanje ovog sistema koji će po-
reći da Fonix Beta2 radi daleko bolje od beta verzija moći napretku nove ideje slobode.
mnogo poznatijih distribucija.
Dokumentacija koja stiže uz Fonix je relativno ~Ivan Jelić

Septembar 2005 / GNUzilla / 11

 Distribucije

Made in Bosnia
Intervju sa developerom BHLD sistema, Vedranom Ljubovićem

U OVOM BROJU TEŽIŠTE JE STAVLJENO NA, USLOVNO tnici i glavni autori projekta smo Adis (Nezirović) i
REČENO, DOMAĆE DISTRIBUCIJE. KAO LOGIČAN IZBOR SE ja. Cilj nam je da to preraste u istraživački projekat u
NAMETNUO, IZMEĐU OSTALIH , BHLD - BOSANSKO- koji bi se uključili mladi, studenti, pod patronatom
HERCEGOVAČKA GNU/LINUX DISTRIBUCIJA. U TEKSTU državnih institucija.
KOJI SLIJEDI PORAZGOVARALI SMO SA JEDNIM OD GLAVNIH
LJUDI KOJI RADE NA RAZVOJU BHLD-A, ČOVJEKOM PO GNUzilla: BHLD je baziran na Knoppixu, a ovaj
IMENU VEDRAN LJUBOVIĆ. opet je baziran na Debianu. Da li BHLD zadržava fi-
lozofiju Debiana, ili ima neku svoju?
GNUzilla: Kao prvo želim da ti se zahvalim što si Vedran: Sistem koji se nalazi ispod BHLDa nije
našao vremena za ovaj razgovor. važan, ustvari sada planiramo preći na drugu distri-
Vedran: Ok. buciju, budući da je IMHO Knoppix pun prljavih
hackova. Imamo nekoliko varijanti, ali ne bih sada
GNUzilla: Reci nam nešto o sebi? ništa otkrivao prije konsultovanja sa kolegama. Da-
Vedran: Imam 26 godina, diplomirani sam inženjer kle, za verziju BHLD v2.0 lako se može desiti da to
elektrotehnike (odnedavno). Računarima se bavim nije Knoppix pa čak ni Debian.
od malih nogu, Linuxom negdje od 1999. godine. U
oblasti računarstva i informatike, moje glavno inte- GNUzilla: BHLD je trenutno prilično funkcionalna
resovanje su područja razvoja softvera i upotreblji- distribucija, ali se ipak nadje par bugova... kako se
vosti (usability) grafičkih okruženja, što je bila i tema vidite u nekom budućem periodu (od recimo 2 go-
mog diplomskog rada. Kao projekat iz oblasti upo- dine)?
trebljivosti posmatram i sam BHLD, koji je kao ideja Vedran: To sve ovisi od toga za šta zajednica po-
nastao 2003. a praktično se počeo razvijati u proljeće kaže interes. Trenutno smo na jednoj prekretnici.
2004. BHLD se može dalje razvijati na bazi kao i do sada,
Pored toga aktivan sam na projektima UbuntuLite, tj. ažurirati pakete, popravljati prijevod itd. Medju-
Equinox Desktop Environment i nekoliko drugih. tim BHLD može lako prerasti u specijalizovanu di-
stribuciju npr. za državne institucije, obrazovne i sli-
GNUzilla: Ako se ne varam, ti si i predsjednik ULK čno. Mi smo pokazali da to možemo. Šta će se dalje
BiH. Koji su ciljevi i pravci djelovanja ove organiza- desiti ne zavisi u potpunosti od nas.
cije?
Vedran: Tačnije potpredsjednik. Predsjednik je GNUzilla: Pošto ste neprofitna organizacija, šta je
Amila Akagić. Ja nisam baš od početka u ULKu, ali to sto vas motiviše da nastavite razvoj? Šta je to što
u jednom periodu broj aktivnih članova je opao, pa garantuje dalji razvoj a na gašenje distribucije, ako
me je nekako zapala ta funkcija. Ciljevi i pravci hm... pojednici izgube interes?
ovako: Promocija slobodnog softvera, uključujući i Vedran: Jedino što može garantovati razvoj je insti-
Linux, pomoć korisnicima, druženje i upoznavanje tucionalizacija, dakle prelazak BHLDa u neki ofici-
linuxaša, razvoj Linuxa i lokalizacija. Naš cilj je da se jelni projekat, državni ili komercijalni. Što se tiče ko-
na neki način odužimo za taj sjajan softver koji smo mercijalne varijante, čini se da nema trenutno inte-
dobili besplatno. resa za to. Nije da nismo pokušali, ali generalno vrlo
malo informatičkih firmi kod nas investira u razvoj.
GNUzilla: Kao jedan od pravaca djelovanja je i ra- Uglavnom je to nekakva preprodaja, tako da bu-
zvoj BHLD-a? Kako je sve počelo, ko su začetnici dućnost vidimo npr. u osnivanju nekog instituta za
projekta i ko danas učestvuje u razvoju? informatiku ili slične organizacije, koja bi opet forsi-
Vedran: Počelo je idejom. Ona se kasnije razradji- rala ovakve projekte. U suprotnom, nažalost, sasvim
vala, imali smo više razgovora. U prvo vrijeme cilje- je izvjesno da će se BHLD kao projekat ugasiti.
vi nisu bili baš jasni, kasnije se to kristaliziralo. Zače-

12 / GNUzilla / Septembar 2005

 Distribucije

GNUzilla: Da li imate neku finansijsku pomoć od nivo. Problem je što je jedna garnitura ljudi koji stoje
strane sponzora ili donatora? iza ULKBiH zadnjih 5 godina pomalo potrošena. Po-
Vedran: Ne! Naše udruženje stalno apeluje na trebne su nove snage.
sponzore. Na promociji BHLD 1.2 nedvosmisleno
smo izjavili da razvoj košta, da vrijeme nije bespla- GNUzilla: Šta misliš o GNUzilli, i da li želite da po-
tno. Do danas nije bilo nikakvih reakcija. ručite nešto čitaocim GNUzille?
Vedran: GNUzilla je sjajan projekat. Ja sam krajnje
GNUzilla: Kako napreduje situacija sa legalizacijom razočaran trenutnom ponudom na ex-Yu trzištu in-
softvera? Da li će ijedna institucija prihvatiti formatičkih magazina, posebno po pitanju zastuplje-
GNU/Linux, konkretno BHLD kao alternativu Mi- nosti FOSS programa, tako da GNUzilla predstavlja
crosoftu? pravo osvježenje. Nadam se da nećete dopustiti sebi
Vedran: Za sada nemamo informacija o nekom ma- da budete upleteni u političke gluposti.
sovnijem prelasku na GNU/Linux. Bilo bi dobro da
se Linuxaši širom BiH masovnije uključe u kampa- GNUzilla: Na kraju mi ostaje da ti se zahvalim još
nju za informisanje naših predstavnika. Mislim da jednom i poželim ti sve najbolje u budućnosti.
smo do sada postigli iznenadjujuće puno (u uspo- Vedran: Hvala, takodje.
redbi recimo sa susjednim zemljama) u propagiranju
Linuxa, ali bi to lako moglo propasti ako se ne održi ~Mladen Marić

Septembar 2005 / GNUzilla / 13

 Distribucije

BHLD
...iliti bosansko-hercegovački Linux desktop

IZ RAZGOVORA SA JEDNIM OD LJUDI KOJI RADE NA RAZVOJU jednim zemljama. Od planiranog se postiglo stvarno
OVE DISTRIBUCIJE IMALI STE PRILIKU DA SAZNATE KAKO JE dosta, a posebna pažnja je posvećena lokalizaciji. U
SVE POČELO , TAKO DA NEMA POTREBE DA SADA ovom trenutku u prvi plan uskače junak naše dana-
PONAVLJAMO . IMALI SMO PRILIKU I DA ČUJEMO DA JE šnje priče, koji je i nastao kao demonstracija napretka
BHLD BAZIRAN NA KNOPPIXU, A VEĆINA VAS OTPRILIKE na polju lokalizacije. Poslije ovog uvoda mi samo
ZNA ŠTA TO ZNAČI, PA SE NEĆEMO PREVIŠE OBAZIRATI NI preostaje da svoje utiske iz druženja sa BHLD-om
NA TEHNIČKE DETALJE. SVE OSTALO ĆETE SAZNATI AKO prenesem na vas, naše vjerne čitatelje. Pa da krene-
NASTAVITE ČITATI. mo redom.
“Dio najvažnijih aktivnosti članova udruženja su trenu-
Šta se bijeli u gori zelenoj... tno usmjerena na organizaciji seminara, osnovnih i na-
Svjedoci smo vremena kad sve veći broj mladi ljudi prednih kurseva, pisanju nove i prijevodu postojeće doku-
se odlučuje da napusti... ma što ja to govorim! To je mentacije, lokalizaciji GNU/Linux aplikativnog i sistem-
neki drugi film. A možda i nije, kad malo bolje raz- skog softvera, pomoći korisnicima, formiranju podružnica
mislim. Pametni i talentovani ljudi stvarno napušta- i distributivnih centara u većim gradovima Bosne i Her-
ju zemlju, vladaju korupcija i kriminal, Bosna i Her- cegovine.”
cegovina podijeljena po svim mogućim osnovama, Kao prvo, moram da istaknem gest dobre volje od
kao nikad u svojoj istoriji. Zlo i naopako, ukratko re- strane ljudi iz ULK BiH koji su bili ljubazni da poša-
čeno. Na prvi pogled bi se reklo da u ovoj državi lju CD sa distribucijom, i tako poštede autora ovog
ništa ne štima kao treba. Ali to na svu sreću, nije teksta višesatnog preuzimanja i još većeg računa za
slučaj. Kao jedan od rijetkih svijetlih primjera ističe korištenje Interneta. Da dajem(o) završnu ocjenu,
se ULK BiH, udruženje osnovano 1998. godine, sa ci- BHLD bi zbog ovog sigurno dobio 5% više nego što
ljem da se bavi, citiram, “razvojem, promovisanjem, zaslužuje ;). I tako, otpakujem CD i ubacim ga u op-
lokalizacijom (prevođenjem), GNU/Linux operativ- tički pogon, i odaberem da se sistem podiže sa do-
nog/sistemskog i aplikativnog softvera kao i ra- tičnog. Prvo što pada u oči je podrazumijevani ker-
zvojem programskih aplikacija, te pisanjem potrebne nel. U ovom slučaju radi se o jezgru iz 2.6 serije.
dokumentacije s pravom slobodnog umnožavanja, Tačnije, u pitanju je verzija 2.6.7, koja je možda malo
uključujući i umnožavanje izvornog koda aplikacije i starija, ali radi svoj posao kao što je i očekivano. Ni-
promovisanje njihove primjene”. I eto, kako stvari kakavih problema sa stabilnošću kernela nije bilo, a
sada stoje, to im ide prilično dobro. Moglo bi se reći, ako preferirate nešto provjereniju varijantu, možete
i više od toga. Pogotovo ako se stanje uporedi sa sus- odabrati i kernel iz 2.4 serije, koji se takođe nalazi na
raspolaganju. To radimo kucanjem:
$ linux24
Postoji još čitav niz opcija, a na vama
je da ih otkrijete. Spisak nekih dostu-
pnih dobijate pritiskanje tastera F2 i
F3. Odabiramo podrazumijevane
postavke, i kreće boot proces. Od-
mah se može primjetiti da se sa loka-
lizacijom otišlo prilično daleko, tj.
očigledno je da su prevedene i init
skripte. Koliko je ovo korisno, ne
znam, ali svakako proces startovanja
sistema čini zanimljivijim. Jedan za
drugim, hardver biva uredno prepo-
znat, i sistem se podiže u init 5 run-

14 / GNUzilla / Septembar 2005

 Distribucije

level, odnosno direktno u

grafičko okruženje. Pojavlju-
je se modifikovana splash
slika (tema je planina Vlašić,
bar mi se tako čini), i podiže
se KDE (verzija 3.3.2, preve-
dena u potpunosti). Treba
još napomenuti da pored po-
menutog, na raspolaganju
imamo i druga okruženja
(Fluxbox 0.9.9, IceWM
1.2.17...). Pregledajte malo
dokumantaciju ako vas zani-
maju dodatni detalji. Bitno je
naglasiti da se kao grafički
server koristi Xfree4.3.
Zahvaljujući Knoppix po-
zadini, većina hardvera je
automatski prepoznata i radi
bez problema, što je svakako pohvalno. Ne bi nikako
valjalo za live distribuciju da je treba dodatno mijenjivati elektronsku poštu sa prijateljima ili kole-
podešavati. Jedino sam morao ručno podesiti tv i gama, koristićemo Evolution 2.0.3, koji je, takođe,
mrežnu karticu. Za nekih 5 minuta sam imao mogu- kompletno preveden. Tu su još KMail i Sylpheed
ćnost da gledam tv, slušam FM radio, surfam inter- 0.9.12. PDF dokumente možemo pregledati pomoći
netom, koristim kancelarijske aplikacije. Znači, po- kpdf-a ili xpdf-a 3.00, koji svoj zadatak obavljaju na
tpuno funkcionalan operativni sistem. Sada bi bio zadovoljavajućem nivou. Tu bi još mogli dodati i
red da malo obrazložim ovu svoju “tvrdnju” iz pre- Scribus 1.2, pristojnu aplikaciju koja se koristi za
thodne rečenice. Dobro, krenimo onda redom. stolno izdavalaštvo. Pitate se šta je sa multimedijom?
Pa, i taj segment je pokriven solidno. Za gledanje
Da vidimo šta tu ima... videa zadužen je Xine, u svom posljednjem izdanju.
Odmah nakon podizanja sistema, pojavljuje s Ko- Instalirani su i najčešće korišteni kodeci, tako da ne-
nqueror i otvara stranice sa informacijam o BHLD-u. ćete imati nekih problema što se videa tiče. Za sluša-
Znači isto kao i kod Knoppix-a. Jedina razlika je što nje muzike se brine neizbježni XMMS, koga je već
je dodan popriličan broj uputstava, koja variraju od pomalo vrijeme pregazilo, ali bitno je da odrađuje
najosnovnijih podešavanja sistema, pa sve do infor- posao za koji je i namijenjen. Snimanje i obradu zvu-
macija kako modifikovati i napraviti sopstveni live ka će uredno obaviti Audacity 1.2.1. Televiziju
CD. Naravno, sve je prevedeno. Iako je podrazumije- možete gledati pomoći xawtv-a, radio slušati po-
vano grafičko okruženje KDE, izgleda da autori više moću istoimene konzolne aplikacije. Ako neko ima
preferiraju look 'n' feel GNOME-a. Njega nećete naći DV kameru, snimljeni sadržaj može prenijeti na
na CD-u, ali zato KDE koristi Bluecurve temu, tako računar pomoću dvgraba. Jedino što neće imati sa
da je postignuta prilično dobra integrisanost GNO- čime da ga obradi. Transcode bi svakako dobro
ME aplikacija, i obrnuto. došao. Pomoću Gnomemeetinga 0.98.5 moguće je or-
S obzirom da je ciljna grupa ove distribucije popu- ganizovati video konferencije. Naravno tu je i kolek-
lacija koja tek treba da uđe u svijet GNU/Linuxa, i cija KDE aplikacija: JuK, KsCD, Noatun... dovoljno,
računara uopšte, vjerovatno bi trebalo prvo vidjeti u svakom slučaju. Za obradu fotografija tu je, zami-
kakvo je stanje sa uredskim i multimedijalnim apli- slite, Gimp 2.0.4. Šteta što nema Inkscapea, jer nema
kacijama. Za prvi dio se brine OpenOffice 1.1.3 (bo- nijedne aplikacije koja se bavi obradom vektorske
sanski) koji je lokalizovan u potpunosti. Jedino što grafike. Za narezivanje CD i DVD medija poslužiće
nedostaje je provjera pravopisa, ali i to bi trebalo biti K3b 0.11.19, a sve to možete obaviti i iz konzole.
riješeno u nadolazećoj 2.0 verziji. Ako poželimo raz- Kako već kome odgovara. Firefox, Gaim i XChat bi

Septembar 2005 / GNUzilla / 15

 Distribucije

trebalo da pokriju sve vaše potrebe po pitanju surfa-

nja internetom i povremenog (ili ne baš povreme- Završne misli
nog) čavrljanja preko istog. Moramo napomenuti da Eh, da... sada dolazi onaj dio kada treba da kažem
je Firefox lokalizovan u potpunosti. Tu su i neki ra- nešto pametno i učinim ovaj tekst smislenim. Šta
zvojni alati; gcc dolazi, što je zanimljivo, u dvije ver- drugo reći, nego da su momci i djevojka/e okupljeni
zije: 3.3.4 i 2.95.4. Ovo malo iznenađuje, jer ova oko ULK BiH uradili impresivan posao na promociji
posljednja ima poprilično lošu reputaciju. Tu su još slobodnog softvera i približavanju istog “širokim na-
Perl 5.8.4, Python 2.3.4, Tcl 8.4.6 i nasm 0.98. Apache rodnim masama”. Nema sumnje da će nastaviti i u
web server je uključen u svojoj starijoj (i pouzdanijoj) budućnosti. Naravno ima tu i poneki propust
verziji – 1.3.31. Ne bi trebalo biti problema sa umre- (pssst...), ali teško je nešto zamjeriti sa obzirom da je
žavanjem sa Windows mašinama, jer se isporučuje sav rad volonterski, i da nemaju apsolutno nikakvu
Samba 3.0.5. Uključen je i MySQL 4.0.20. Od “egzo- podršku nadležnih institucija. Valjda će neko prepo-
tičnih” paketa, tu su captive 0.5 (pisanje po NTFS znati njihov trud, pružiti im podršku i omogućiti im
particijama) i ndiswrapper 0.8 (omogućava korište- da nastave raditi to što su započeli na još bolji način.
nje Windows upravljačkih program za neke WLAN S obzirom na okruženje u kome živimo, to se ne čini
kartice). baš previše vjerovatno. Svi mi zajedno im samo
Nema smisla da nabrajamo dalje, jer stvarno je ve- možemo poželiti sve najbolje.
lik broj aplikacija koje dolaze na jednom jedinom
CD-u. Uglavnom su to alternative već pomenutim. Korisne adrese:
Najbolje bi bilo da nađete kakav changelog i pogleda- http://www.bhld.linux.org.ba
te sami šta vas zanima. http://www.linux.org.ba

~ Mladen Marić

16 / GNUzilla / Septembar 2005

 Distribucije

Intervju sa tvorcem Desktop BSD-a

RADOM ENTUZIJASTA BSD SISTEMI POSTAJU SVE Vistom. Da li ima mesta za BSD na tom tržištu?
POPULARNIJI MEĐU KORISNICIMA KOMPJUTERA. NAJNOVIJE Piter Hofer: Mislim da dokle god Linuxu raste po-
IME U TOM SVETU JE DESKTOPBSD...ILI MOŽDA NIJE. pularnost, sve više ljudi će saznavati za BSD sisteme.
PROJEKAT DOSTA STAR, KOJI JE SVETLOST DANA SKORO S obzirom na to da se pojavljuju user-friendly BSD
UGLEDAO . GNUZILLA VAM DONOSI SPECIJALAN INTERVJU sistemi prelazak će biti još lakši za početnike, tako
SA "GLAVNIM" ČOVEKOM DESKTOPBSD-A, PITEROM da očekujem da će u budućnosti biti sve više BSD
HOFEROM. korisnika.
Nisam siguran kako bi OS X na x86 platformi mo-
GNUzilla: Pre svega, reci nam nešto o timu Deskto- gao da promeni stvari - ako bude slobodno dostu-
pBSD-a? Čija je ovo ideja? Ko radi na projektu? pan za x86 mašine onda svakako da, ali Apple bi u
Piter Hofer: Pre više od godinu dana moj prijatelj i svakom slučaju mogao da doda neku vrstu provere
ja smo shvatili da, iako je BSD sjajan opertivni hardvera i time spreči pokretanje na x86 mašinama
sistem, ne postoji ni jedan BSD spe- koje nisu proizvod Applea. Tako bi
cijalizovan za upotrebu na kućnom sve ostalo suštinski isto kao i danas.
kompjuteru. Zbog toga smo odluči- Ne očekujem ni da će Vista pro-
li da počnemo razvijanje alata koji će biti od koristi meniti mnogo toga - čak i Microsoft neće moći da
krajnjim korisnicima. Trenutno samo ja radim kao donese mnogo toga najavljenog do trenutka objavlji-
programer na ovom projektu. Daniel Seuffert radi vanja nove verzije. Mislim da će većina korisnika
organizaciju posla i obezbeđuje neophodne resurse, ostati na starijim verzijama Windowsa.
a Marcel Stritzelberger pruža hosting usluge za fo-
rum i galeriju slika. Svi koji su voljni da se priključe GNUzilla: Izabrali ste FreeBSD kao osnovni sistem.
timu neka posete http://desktopBSD.sf.net/ za više Zašto baš njega?
detalja. Piter Hofer: Pored toga što ja lično koristim FreeB-
SD, postoji niz razloga zašto smo izabrali baš taj BSD
GNUzilla: Pored PC-BSD-a, DesktopBSD je još je- kao osnovu:
dan BSD sistem koji cilja na korisnike kućnih računa- FreeBSD projekat se fokusira na platforme koje
ra. Svi znamo da su BSD sistemi popularni zbog svo- su veoma važne za DesktopBSD: i386 i AMD64.
jih serverskih performansi i bezbednosti. Šta je to, po Sa cca 13000 portova, FreeBSD omogućava pri-
tvom mišljenju, što BSD može da ponudi najobični- stup skoro svakom programu otvorenog koda
jem korisniku kompjutera? koji bi vam ikada mogao zatrebati.
Piter Hofer: Bezbednosti je veoma važna stavka Dostupna je, iako ne u binarnom obliku, podrška
koja se ne tiče isključivo servera. Svi korisnici su su- za Javu.
očeni sa ogromnom količinom crva, virusa i špijun- Kompatibilnost sa Linuxom omogućava upotre-
skog softvera koji mogu da izazovu velike štete i na- bu velikog broja komercijalnih aplikacija kakav je
ruše privatnost. BSD sistemi imaju veliku prednost Flash dodatak za pretraživače.
kada je u pitanju bezbednost. Sa podrškom za više procesorskih jezgra koja je
Tu je i port sistem koji u kombinaciji sa alatom na putu, SMP tehnologije kao što su ...... će posta-
pkgtool automatizuje komplikovan proces instalacije ti veoma važne.
i ažuriranja sistema. Možete veoma lako izvesti veli-
ka ažuriranja u nekoliko klikova koristeći softverski GNUzilla: PC-BSD ima veoma zanimljiv sistem pa-
modul DesktopBSD-a. keta. Da li planirate da napravite sistem paketa svoj-
stven samo DesktopBSD-u?
GNUzilla: Svedoci smo početka pravog rata desk- Piter Hofer: Ne. Već postoji ogroman broj sistema
top sistema. Linux distribucije su zaslužile poštova- paketa i održavanje istog bi bilo veoma zahtevno;
nje na ovom polju, Apple je omogućio rad OS X sis- Port sistem FreeBSD-a i sistem binarnih paketa su
tema na x86 platformi i Microsoft dolazi sa svojom dobro oformljeni i rade sasvim dobro, tako da nema

Septembar 2005 / GNUzilla / 17

 Distribucije

potrebe da izmišljamo točak i rešavamo probleme nas. Lično smatram da je jako teško kontrolisati šta
koji su rešeni više puta do sada. se dešava sa kodom koji ste napisali pošto napusti
GNUzilla: Da li ste napravili ikakve izmene u vaš hard disk.
osnovnom sistemu zarad sopstvenih potreba?
Piter Hofer: Zapravo, samo su konfiguracione dato- GNUzilla: Koji su vam planovi za budućnost Desk-
teke izmenjene kako bi obezbedile zahtevane mogu- topBSD-a?
ćnosti za grafičke alatke. Najdrastičnije promene u Piter Hofer: Posle verzije 1.0 ćemo bliže pogledati
osnovnom sistemu su nekoliko izmena u linijama FreeBSD 6 i njegove nove tehnologije da bismo ih
Beastie menija. podržali u DesktopBSD-u, kada FreeBSD 6 postane
stabilan. Pored dodavanja funkcionalnosti uvešćemo
GNUzilla: Vaš rad je objavljeno pod BSD licencom? nove konfiguracione module kao što su sistem za
Zašto ne GPL? razmenu datoteka i modul za regulisanje energije
Piter Hofer: Mi više brinemo o programiranju nego kompjutera.
o licencama i politici. BSD licenca nudi slobodu i
podržava razmenu koda, što je sasvim dovoljno za ~Marko Milenović

18 / GNUzilla / Septembar 2005

 Distribucije

DesktopBSD

FreeBSD za običan narod

Lakoća na kojoj mnoge GNU/Linux distribucije mogu pozavideti

KAKO STVARI STOJE, DISTRIBUCIJA BAZIRANIH NA brojne poruke po konzoli, već se instalacija svodi na
FREEBSD-U JE SVE VIŠE, I SVE LAKŠE SE KORISTE I nekoliko klikova mišem. Po podizanju sistema i
INSTALIRAJU . EKSPANZIJA *BSD DISTRIBUCIJA JE VEOMA instalacionog programa, pred korisnikom se prika-
KORISNA POJAVA KOJA BI TREBALO DA SKRENE PAŽNJU zuje jednostavan intefejs koji će obaviti sav posao u
JAVNOSTI SA GNU/LINUX SISTEMA I PRIBLIŽI FREEBSD vezi sa instalacijom. Kao što je poznato, pažnju treba
KERNEL ŠIREM KRUGU KORISNIKA. obratiti na particionisanje diska i odabir particije na
kojoj će DesktopBSD obitavati. Pre toga treba obratiti
Osnovni uzroci manjeg broja korisnika operativ- pažnju na instalaciju boot loadera, pri čemu instaler
nog sistema FreeBSD su relativno komplikovana nudi nekoliko opcija. Ukoliko instalirate DBSD kao
instalacija i podešavanje. Mnoge relativno trivijalne jedini operativni sistem, slobodno možete odabrati
funkcije zahtevaju kompajliranje kernela što je i na opciju instalacije boot loadera u MBR. Ukoliko imate
GNU/Linux sistemima problem većini korisnika, a još operativnih sistema, preporučuje se opcija osta-
da ne govorimo o kompleksnom i naprednom FreeB- vljanja postojećeg boot loadera, osim ako na sistemu
SD kernelu. U poslednje vreme se na sceni pojavljuju imate jedino Windows. Sam proces je sveden na
operativni sistemi bazirani na ovom kernelu koji minimum, što znači da nema zasebnog odabira par-
nude mogućnost instalacije u grafičkom režimu. De- ticije i pravljenja 'slajseva' kao što je slučaj kod Fre-
sktopBSD je novajlija na sceni user-friendly *BSD di- eBSD sistema. Instaler prikazuje sve postojeće parti-
stribucija i svakako ima šta da pokaže. cije na sistemu, pri čemu je dovoljno obrisati partici-
ju planiranu za DBSD i na njenom mestu napraviti
Instalacija novu. Fajl sistem se pravi automatski tako da je ceo
Jedna od najvećih inovacija, zbog koje bi korisnik postupak sveden na minimum. Valja pomenuti je-
koji se opredeljuje za FreeBSD sistem trebalo da iza- dnu veoma bitnu stvar, da treba dobro upamtiti veli-
bere DesktopBSD, je instalacija u grafičkom modu. činu particije planirane za DBSD, jer instaler ne nudi
Ne samo što za instalaciju nije potrebno dešifrovati označavanje particija. Ovo može biti veoma nezgo-
dno ukoliko imate
nekoliko particija
slične veličine, jer
može doći do bri-
sanja pogrešne
particije usled ne-
mogućnosti prepo-
znavanja. Zato
oprez.
Ostatak instalaci-
onog procesa je tri-
vijalan i svodi se
na kopiranje Desk-
topBSD sistema sa
CD-a na hard disk.
Zadivljuje brzina
instalacije, jer je
kompletan sistem
instaliran za zadi-
vljujućih 5 minuta,

Septembar 2005 / GNUzilla / 19

 Distribucije

što je apsolutni rekord. Nakon obavljene instalacije mrežnim konekcijama, koji se pominju u uvodnoj
sledi restart sistema. Ostatk podešavanja se obavlja dokumentaciji. Montiranje EXT2 i EXT3 particija
nakon prvog podizanja instaliranog sistema i svodi zahteva ručno učitavanje modula za podršku ovih
se na dodavanje korisnika i unošenje root lozinke. fajl sistema komandom
Posle ovih koraka, korisnik ima mogućnost da proči- #kldload ext2fs.ko
ta uvodnu dokumentaciju koja bi trebalo da objasni Bilo bi lepo kada bi sam sistem obavljao ovaj
manipulaciju particijama i podešavanje mrežnih posao, pa evo stavke za TODO listu. Podešavanje
interfejsa. Nakon toga se treba pozabaviti KDE-ovim mreže je pomoću prisutnog apleta veoma lako, pod
čarobnjakom, i sistem je spreman za eksploataciju. uslovom da je mrežni hardver podržan, naravno.
KDE je prisutan u potpuno minimalističkoj varijan-
DesktopBSD na radnom mestu ti, što podrazumeva samo osnovne programe i alate.
DBSD je veoma uredno prepoznao većinu hardve- Multimedijalni programi ne postoje, dok su internet
ra na test mašini, u okvirima koje FreeBSD kernel i grafika ostavljeni KDE aplikacijama. Jednom rečju,
dozvoljava. Naročito raduje činjenica da je pro- instalacijom DesktopBSD-a dobijate osnovu koji tre-
blematični nforce2 čipset konačno valjano podržan u ba nadograditi. Ovakva situacija dovodi do za-
FreeBSD kernelu, pa KDE svoje pokretanje objavljuje ključka da DBSD mogu efikasno instalirati samo ko-
i preko zvučnika. Pri podizanju sistema se može pri- risnici sa brzom internet vezom.
metiti da se automatski učitava pregšt modula za Na pomen instalacije dolazimo do drugog velikog
zvučne čipove što pokazuje da je DBSD sposoban da inovativnog momenta prisutnog na DesktopBSD
automatski pokrene sve zvučne kartice podržane u sistemu, a to je grafički interfejs za instalaciju paketa
FreeBSD-u. Ruku na
srce, nforce mreža ne
radi, za šta treba kri-
viti FreeBSD kernel.
Posebno raduje auto-
matsko učitavanje
atapicam modula, pa
rezanje diskova bez
intervencije korisni-
ka u kernelu ne bi
trebalo da bude pro-
blem. Kako bi DBSD
izgledao što prima-
mljivije, boot proces
je pokriven splash
slikom, koju sledi au-
tomatsko pokretanje
KDM login menadžera tako da je konzola maksimal- pomoću port sistema. Pomenuti alat je napravljen
no izbačena iz vidokruga korisnika, kako bi sistem kao modul za KDE Kontrolni centar, što je veoma
bio što više user friendly. mudar potez. Na ovaj način se izbegava zbunjivanje
X server je poveren Xfree86 serveru u verziji 4.3 korisnika specifičnim kontrolnim centrima, kao što je
koji je sav grafički hardver prepoznao veoma slučaj kod mnogih GNU/Linux distribucija. Narav-
uredno. 3D drajvera za nVidia grafičke čipove nema no, korisnici Gnoma na primer ovo neće pozdraviti,
i on se mora naknadno instalirati. Podrazumevano i ali po podrazumevanim postavkama, ovo izgleda
jedino grafičko okruženje je KDE u verziji 3.4. veoma efektno. Sam alat je predviđen da zameni
Radna površina izgleda veoma prijatno i na njoj se konzolu u poslovima osvežavanja i manipulacije
nalaze prečice ka home direktorijumu, dokumentaci- bazom paketa. Moguće je obavljati CVSup, instalaci-
ji, podešavanjima i mrežnim konekcijama. Pored sta- ju ili uklanjanje paketa, kao i pregledati stablo dostu-
ndardnih apleta i prečica uključenih u panel, pažnju pnih i instaliranih paketa. Ovaj alat u kombinaciji sa
skreću apleti namenjeni manipulaciji particijama i brzom internet vezom, instalaciju i ažuriranje sis-

20 / GNUzilla / Septembar 2005

 Distribucije

tema čini lakim čak i za apsolutne početnike, što je

veliki korak za celu granu BSD operativnih sistema.
Pored funkcionalnosti, interfejs se može pohvaliti i
veoma atraktivnim izgledom koji u kombinaciji sa
KDE temama čini efektnu celinu. GNU/Linux
sistemi se više ne mogu hvaliti da su jedini sa lakim
sistemima za instalaciju paketa kao što su Yast ili
Synaptic, jer i FreeBSD sada ima user friendly
interfejs za instalaciju.
Funkcionalnost osnovnog sistema koji se dobija
instalacijom sa CD-a je diskutabilan, jer je odabir
programa tako mali da je instalacija novih programa
neophodna. Tada DesktopBSD dolazi do punog iz-
ražaja.

PCBSD je dobio ozbiljnog konkurenta, koji ga je na

polju user friendly FreeBSD distroa, za sada, pre-
tekao. DBSD nema svoj format paketa već koristi ori-
ginalne FreeBSD pakete što je veoma dobro rešenje,
koje provereno uspešno funkcioniše na samom Fre-
eBSD-u; takođe, ostavlja veoma dobar utisak lako-
ćom instalacije i korišćenja. Postoje propusti koje tre-
ba ispraviti u novim verzijama, ali sistem i u trenu-
tnoj formi zaslužuje toplu preporuku svim novajlija-
ma u FreeBSD svetu.

Korisna adresa:
http://www.desktopbsd.net/

~ Ivan Jelić

Septembar 2005 / GNUzilla / 21

 Softver

Download
POSLE VRUĆEG LETA, NA RED DOLAZI SEPTEMBAR I SVE Od sada ćete morati da pazite šta pričate, čak i
NESREĆE KOJE ON NOSI (LOŠE VREME, ISPITNI ROKOVI, pred vašom hrpom gvožđa.
ŠKOLA ...). NADAMO SE DA ĆE VAM PROGRAMI KOJE SMO
PRIPREMILI BAR MALO POMOĆI DA PREGURATE DO OKTOBRA , Licenca: GPL
DO JOŠ GOREG VREMENA, JOŠ VIŠE ŠKOLE I JOŠ ISPITNIH Adresa: http://perlbox.org/pbtk/
ROKOVA.

QtiPlot 0.6.7
Perlbox-voice 0.07-9

QtiPlot je klon jednog od najpoznatijih i najko-

Ako ste nekad pokušali da naredite svom računaru
rišćenijih programa namenjenih za analizu i gra-
"Lansiraj rakete!", ili nešto slično usmenim putem, ve-
fičko prezentovanje statističkih i drugih podataka
rovatno ste se načekali dok niste shvatili da se ništa ne
na Windows platformi - programa Origin. Da bi
dešava i da se neće ni desiti. Problem može biti jedna
radio, potrebne su mu QT biblioteke u verziji 3.2 ili
od sledeće tri stvari - nemate mikrofon, nemate softver
novije.
za raspoznavanje govora ili nemate rakete koje želite
da lansirate.
Licenca: GPL
Ovde ćemo se malo zadržati na drugom problemu.
Adresa: http://soft.proindependent.com/qtiplot.html
Pre svega, instalirajte biblioteke Festival i Sphinx2. Fe-
stival je sistem za generisanje govora, ili na srpskom,
program koji će izgovoriti tekst koji mu zadate, dok Cdstatus 0.95.03
Sphinx2 služi za obrnut proces, on "sluša" reči koje iz- Cdstatus je program koji će vam pomoći pri situ-
govorite u mikrofon i prepoznaje ih. Sphinx2 nije po- acijama kad vam nešto nije u redu ili sa CD uređa-
trebno obučavati i prilagođavati svakom korisniku jem ili samim diskom. Možete ga koristiti i za "ri-
posebno, ali se zbog toga ne može koristiti za diktira- povanje" audio diskova pri čemu ćete moći da ot-
nje teksta jer mu je tačnost na veoma nezavidnom ni- krijete tačno na kom se mestu u pesmi nalazi ogre-
vou. botina.
Sad na scenu dolazi Perlbox-voice. Ovo je program
koji vam, koristeći pomenute biblioteke, omogućava Licenca: GPL
da napravite vezu između određenih izgovorenih reči Adresa: http://cdstatus.sourceforge.net/
i određenih aplikacija - na primer, kad izgovorite
"web", da se pokrene Mozilla Firefox pretraživač i sli-
čno.

22 / GNUzilla / Septembar 2005

 Softver

GSTM 0.2 Mazesmith 0.6.2

Ako pravite enigmatski časopis u kome je uobiča-

jeno da se nalazi i po koji lavirint, onda znate koli-
ko je to dosadan posao i koliko bi vam značilo kad
biste mogli da nađete nekoga da to radi umesto
vas. Mazesmith je program koji će vas rešiti bede -
zadajte mu dimenzije, oblik i još po neku stavku,
kliknite na "new maze" i to je to. Još ako nabavite
neko mitsko biće i ubacite ga unutra...

Licenca: GPL
Adresa: http://mazesmith.sourceforge.net/
Gnome SSH Tunnel Manager je grafički front-end za
pravljanje ssh tuneliranih konekcija. Na primer, ako
~ Ivan Čukić
imate na poslu ssh server i želite da iskoristite vaš
računar kao grafički klijent tog računara (da se pro-
grami pokreću na udaljenom računaru, a da ih vidite
na svom), možete da tunelirate konekciju X servera.

Licenca: GPL
Adresa: http://gstm.sourceforge.net/

Septembar 2005 / GNUzilla / 23

 Softver

Midnight Commander
GNU MC JE SVAKAKO JEDAN OD NAJPOPULARNIJIH FAJL koji obično više vole da koriste prečice sa tastature.
MENADŽERA U SVETU GNU/LINUXA. I AKO JE ZAPRAVO U tekstualnom režimu, miš će raditi, ali samo ako je
NAPRAVLJEN KAO BESPLATAN KLON NORTON pokrenut gpm – mouse server za virtuelne konzole
COMMANDERA, MC JE DO TE MERE RAZVIJEN I (dostupan je za sve Linux distribucije).
PRILAGOĐEN UNIX SISTEMIMA, DA PREDSTAVLJA PRAVI

BISER MEDJU PROGRAMIMA TE VRSTE . Izgled

Kada se MC pokrene, ceo ekran je zauzet levim i
Osnove desnim panelom za pregled fajlova. U dnu ekrana se
Midnight Commander je klasičan fajl menadžer sa nalazi red za komandnu liniju i opis raspoloživih "F"
dva panela. Pisan je kao aplikacija koja može da se funkcija. Glavni meni, u gornjem delu ekrana, može
koristi i iz tekstualnog režima i pod X serverima. da se aktivira pritiskom na taster F9.
Zbog te mogućnosti (i drugih kvaliteta koje posedu-
je), stekao je veliku popularnost među korisnicima Meniji su bogati opcijama, a jedna od prvih koju
GNU/Linuxa. Kada se jednom naviknete na njega, ćete verovatno upotrebiti je Listing mode. Služi za
nije bitno da li u tekstualnom režimu administrirate podešavanje prikaza podataka u panelima i pored
neki server, ili ste u svakodnevnom radu pod vašim nekoliko predefinisanih mogućnosti, na raspolaga-
omiljenim grafičkim okruženjem – moćna alatka MC nju je i User defined, gde korisnik može potpuno da
vam je uvek pri ruci! prilogodi izgled panela svojim potrebama. Pored ko-
Pokreće se kratkom komandom, mc, bilo iz tekstu- rišćenih, na raspolaganju vam je i još nekoliko
alne konzole, ili iz X terminala. ključnih reči poput: owner, group, ...
Pod X serverima pruža i odgovarajuću podršku za Ukoliko vam se potrebe za izgledom panela menja-
rad sa mišem, premda ta mogućnost uglavnom osta- ju od situacije do situacije, Alt+t vam omogućava da
je neiskorišćena, naročito kod iskusnijih korisnika kružite kroz sve moguće prikaze.

24 / GNUzilla / Septembar 2005

 Softver

Za početak, pogledajete još i opcije Options/Confi- Operacije specifične za UNIX sisteme, pokreću se
guration i Options/Layout, u kojima možete još kombinacijom Ctrl+x tastera propraćenog pritiskom
malo doterati celokupan izgled. na još neko slovo. Tako na primer, Ctrl+x..c pruža
chmod dijalog, a Ctrl+x..o chown dijalog. Na ra-
Navigacija spolaganju su i pregled aktivnih background proce-
Navigacija je klasična – strelice gore i dole pomera- sa, aktivnih VFS-ova, kreiranje i editovanje linkova,
ju pokazivač (selektor) u okviru jednog panela, Tab- poređenje direktorijuma, ... i još dosta toga.
om se prelazi iz jednog panela u drugi, a pritiskom
na Enter se preduzima odgovarajuća akcija na ono- Viewer i Editor
me što se nalazi ispod pokazivača. Ne zaboravite da Odlično urađen viewer, aktivira se pritiskom na ta-
".." označavaju roditeljski direktorijum! ster F3. Nudi bezbroj mogućnosti, od kojih su dina-
Kada je spisak fajlova poduži, zgodno je koristiti mičko prelamanje dugih linija teksta, heksadekadni
Alt+s za brzu pretragu, kucanjem samo početnih slo- prikaz sadržaja, pretraga i zamena niza karaktera, ...
va naziva fajla ili direktorijuma. Alt+c nudi brzu samo neke od osnovnih. Ono što ga izdvaja od osta-
promenu direktorijuma (zgodno za povratak u lih, je mogućnost pravilnog parsiranja velikog broja
home dir: Alt+c pa ~), a Alt+H listu nedavno najrazličitijih formata fajlova!
posećenih direktorijuma. Ako preferirate rad samo u Tako na primer, ako pozicionirate pokazivač na
određenim direktorijumima, Ctrl+\ otvara dijalog neki M$ Word dokument i pritisnete taster F3,
"Directory Hotlist", koji pruža veliku pomoć pri kre- uredno ćete dobiti njegov prikaz, na ćirilici! Isto je i
tanju po Unixovom stablu. za HTML, Post Script, PDF, ... i druge dokumente.
Taster Insert selektuje, odnosno deselektuje fajlove, Parsiranje, odnosno sirov, raw prikaz sadržaja fajla,
Delete ih briše, Home i End pomeraju pregled sa- smenjuju se pritiskom na taster F8. Ono što je za-
držaja panela na početak i kraj, a Page Up i Page pravo interesantno kod ove opcije, je to što je celoku-
Down za pola stranice. Zvezdica (*) markira sve faj- pan prikaz u tekst modu! Probajte obavezno!
love odjednom, a za selektivnu selekciju, odnosno U slučaju da se F3 primeni na neki od tar, gz, bz,
deselekciju, mogu da se koriste prečice Alt++ i Alt+- jar, sx(w), rpm, ... ili drugih arhiva, dobija se tabelar-
koje omogućavaju upotrebu regularnih izraza (Re- ni pregled njenog sadržaja, propraćen osnovnim
gular Expressions). podacima o kompresiji.
Editor po svojim mogućnostima ništa ne zaostaje
Operacije niti za čudesnim viewerom, niti za drugim, čuveni-
Iako ne postoji nikakav propisan standard, većina jim UNIX editorima. Syntax highlighting, word
programa ove vrste koristi uglavnom iste "F" tastere wrap, autoindent, tab size, regular expressions, ma-
za pokretanje određenih operacija. Tako je i u MC-u, cros, drop-down menus, ... su uobičajene opcije koje
pa ako ste na njih već navikli, nećete morati da su na raspolaganju. Jedina zamerka je što tekst ne
ulažete dodatni trud. može da se selektuje po kolonama, premda se potre-
F1 je zadužen za pokretanje helpa. F2 je nešto ba za time relativno rektko javlja. Treba pomenuti i
različit i prilagođen UNIX sistemima. Tzv. "User da je izuzetno konfigurabilan, pa ljubitelji programi-
menu", koji se pokreće pritiskom na ovaj taster, nudi ranja tako mogu da dodaju, ili menjaju, syntax hi-
najčešće korišćene operacije nad UNIX fajlovima – ghlighting za mnoge jezike.
tarovanje, zipovanje, ... F3 pokreće odličan Viewer, a I viewer i editor mogu da se pokrenu i samostalno,
F4, takođe odličan editor, o kojima će biti više reči komandom: mcview, odnosno mcedit. Za detalje,
malo kasnije. F5 je zadužen za kopiranje, F6 za rena- pogledajte njihove man strane.
me/move, F7 pravi direktorijum, dok je F8 name-
njen za brisanje. F9 pokreće menije, a F10 prekida Napredne mogućnosti
rad sa MC-om. Dobro urađen VFS (Virtual File System), pruža do-
Dijalozi za kopiranje i preimenovanje, nude sve datan komfor. Rad sa pomenutim arhivama (tar, jar,
potrebne opcije: počev od mogućnosti da se tokom rpm, ...), sveden je tako na jednostavnost rada sa di-
operacije zadrže ili promene postojeća prava (rwx), rektorijumima – potrebno je samo pritisnuti enter na
pa do toga da dugačka kopiranja mogu da se pokre- nekom arhivskom fajlu i njegov sadržaj će biti prika-
nu i u backgroundu. zan u panelu, kao i sadržaj običnog direktorijuma –

Septembar 2005 / GNUzilla / 25

 Softver

opcija koja pruža izuzetne mogućnosti za manipula- F8 / Del – Delete

ciju arhivama i rpm-ovima! F9 – Menus
VFS ima ugrađenu podršku i za FTP, pa tako sa- F10 – Quit
držaj nekog od panela može da bude i FTP sesija.
Pomenute VFS mogućnosti, na prvi pogled možda Komande:
i ne izgledaju neočekivano i neobično, ali ako se
uzme u obzir da MC radi i u tekst modu (za razliku Ctrl+x..c – Chown
od drugih, sličnih fajl menadžera koji pružaju takve Ctrl+x..o – Chmod
mogućnosti), onda su njegovi kvaliteti jasni! Ctrl+x..j – Background Jobs
Celokupna konfiguracija MC-a, zapisana je u tekst Ctrl+x..a – VFS
fajlovima, u direktorijumu ~/.mc. Ctrl+x..d – Compare Dirs
I na kraju, ako vam sve ovo zvuči dobro i korisno, Ctrl+x..l – Make hard link
a do sada niste koristili Midnight Commander, ko- Ctrl+x..s – Make soft link
mande mc i man mc, naći će svoje mesto u vašem Ctrl+x..Ctrl+s – Edit soft link
~/.bash_history fajlu.
Za ljubitelje, priča o Midnight Commanderu se ne Viewer:
završava ovde! Program mcserv predstavlja MC ser-
ver za pristup lokalnom fajl sistemu, preko mreže ... F2 – Word Wrap
F3 – Quit
Najčešće korišćene prečice sa tastature F4 – Hex. View
F7 – Search
Navigacija: F8 – Parse

Cursor Up – Up Editor:
Cursor Down – Down
Home / End – Top / Bottom F2 – Save
PgUp / PgDn – Up / Down 1/2 F3 – Mark
Tab – Panel Change F5 – Copy
Alt+s – Quick Search F6 – Move
Alt+c – Change Directory F7 – Search
Ctrl+\ – Directory Hotlist F8 – Delete
Alt+H – Directory History F9 – Menus
Alt+t – Change View F10 – Quit

Selekcija: Korisna adresa:

http://www.ibiblio.org/mc/
Ins – Select / Deselect
* – Select / Deselect All
~ Nenad Trajković
Alt++ – Select (Reg. Exp.)
Alt+- – Deselect (Reg. Exp.)

Operacije:

Enter – Execute
F3 – View
F4 – Edit
F5 – Copy
F6 – Rename / Move
F7 – Make Directory

26 / GNUzilla / Septembar 2005

 Softver

Screen
Za one koji ne vole X

IAKO JE GNUZILLA PRETEŽNO NAMENJENA KRAJNJIM promena ekrana, gledamo prethodni sadržaj i još
KORISNICIMA GNU/LINUX-A, IPAK MORAMO DA mnogo, mnogo toga.
OBRATIMO PAŽNJU I NA SISTEM ADMINISTRATORE I ONE KOJI Program dolazi sa mnogim distribucijama, i vero-
TO ŽELE DA POSTANU. TO JE SPECIFIČAN POSAO KOJI vatno se već nalazi u vašoj, a da vi to niste ni znali.
ZAHTEVA DOSTA SPECIFIČNIH ALATA KOJI OLAKŠAVAJU Ukoliko to nije slučaj, možete ga preuzeti na ovoj
SVAKODNEVNI RAD U TERMINALU, KOJI JE KRAJNJE UTOČIŠTE adresi: https://savannah.gnu.org/projects/screen/.
ADMINISTRATORA I HAKERA UOPŠTE. Kada skinete program, raspakujte ga, i instalirajte po
proceduri koja je opisana u INSTALL fajlu.
A, verovali ili ne, postoje i ljudi koji više vole da Program se pokreće tako što ukucate screen u
rade u terminalu nego u X grafičkom okruženju, terminalu i pritisne Enter. Na prvi pogled, ništa se
iako to zvuči suludo pored
prednosti koje pružaju vizelno
sučelje i miš, kao vrlo popula-
ran način kontrole računara.
Argumenti za korišćenje ter-
minala su brojni, i verovatno
ste ih čuli do sad; napomeni-
mo samo taj da standardna ta-
statura ima 104 tastera, dok
miš ima samo 3 – što omogu-
ćava mnogo veći stepen kon-
trole, i lakše obavljanje nekih
šablonskih zadataka. Još ako
se uzmu u obzir sve moguće
kombinacije tih tastera, onda
granica nema, a najbolji pri-
Slika 1: Tipičan izgled programa Screen
mer za to je odlični EMACS
editor. neće desiti, ali nemojte da vas prvi pogled zavara.
Raditi u terminalu znači odreći se prozora, virtuel- Tek smo na samom početku učenja i prilagođavanja
nih ekrana i ostalih pogodnosti. Ali, da li je baš tako? ovom programu. Pre svega, zapamtite da se naredbe
Naravno da nije. Postoje programi koji proširuju ter- Screen-u prenose preko prečica na tastaturi, i da sve
minale na takav način da ih čine još prijemčivijim za počinju sa kombinacijom tastera CTRL i a (tako što
korišćenje; takav program je upravo Screen. ćete pritisnuti taster CTRL, ili Control na nekim ta-
staturama, pa onda „a” zajedno s njim). U daljem
Šta je to screen? Najlakše je objasniti da je to tekstu, ovu kombinaciju tastera ćemo označavati sa
upravljač prozorima za termnal (Window Manager C-a. Takođe, zapamtite da C-a C-a znači da pritisne-
po engleskoj terminologiji). On nam omogućava da te CTRL, pa taster „a” dva puta, dok C-a A znači da
od jednog fizičkog terminala napravimo proizvoljan pritisnete prvo CTRL i „a”, pustite ih, a zatim priti-
broj virtuelnih, koji se izvršavaju sasvim nezavisno snete SHIFT i „a”. Još jednu stvar je potrebno memo-
jedan od drugog, na sličan način kao što se i progra- risati, a to je kombinacija tastera koju ćete u početku
mi u različitim prozorima izvršavaju nezavisno. Ali vrlo često koristiti: C-a ?. Pomoću nje dozivate ekran
to nije sve! Screen svoje prozore zove ekrani, i omo- za pomoć sa svim podrazumevanim prečicama,
gućava nam da isecamo i prebacujemo tekst iz je- pošto ćete ih memorisati tek kroz korišćenje progra-
dnog ekrana u drugi, dobijemo obaveštenje kada se ma.
sadržaj nekog ekrana promeni, uključimo snimanje

Septembar 2005 / GNUzilla / 27

 Softver

Dakle da počnemo. Umesto suvog iznošenja opcija mo otvorena četiri ekrana, ali mi vidimo samo onaj
programa, smatram da je bolje opisati sam rad u nje- poslednji koji smo otvorili i kome smo nadenuli
mu, a spisak najvažnijih naredbi ćete naći u dodat - genijalno ime „cetvrti”.
ku. Najbolje učenje je kroz korišćenje, i tako ćemo Kako se kretati među ekranima koje smo stvorili?
proći kroz ovaj program prikazujući neke od njego- Sigurni ste da postoji neki lak način, i sasvim ste u
vih primena i modifikacija. pravu. Postoji ih više, a mi ćemo opisati najvažnije.
Startujte program tako što ćete ukucati Screen daje brojeve ekranima, što nam omogućava
screen da ih lako biramo. Prvi stvoren dobija broj 0, drugi 1,
u terminalu i pritisnuti Enter. Tipičan izgled kada i tako dalje. Dakle, znajući ovo možemo pritisnuti C-
prvi put startujete program možete videti na slici 1. a 0 da bi otišli na prvi ekran kog smo i nazvali
Pritisnite Enter da bi počeli da radimo sa progra- „prvi”, C-a 1 za „drugi”, i tako dalje po istom
mom. Nakon što ste to uradili bićete vraćeni u ter- sistemu. Ukoliko želimo da odemo na prethodni
minal, i izgledaće kao da se ništa nije desilo. No, ekran na kome smo bili, iskoristićemo brzu prečicu
C-a C-a, što olakšava žon-
gliranje između ta dva
ekrana. Shvatate da sa C-a
<br> prečicom možemo da
obuhvatimo samo 10 ekra-
na, ali šta ako ih imamo
više, ili želimo da iskori-
stimo imena koja smo im
dali? Screen nam daje na
raspolaganje spisak ekra-
na, a onaj koji želimo
možemo izabrati kursor-
skim tasterima. Do ovog
spiska dolazimo pomoću
prečice C-a ”. Pogledajte
na slici 2 kako izgleda ovaj
Slika 2: Spisak ekrana meni, i odmah će vam biti
mnogo jasnije.
Važno je napomeniti da
svaki novi otvoreni ekran dobija okruženje terminala
program je tu i kada nam zatreba još ekrana, može-
iz kog je startovan, što nam omogućava da u punoj
mo vrlo lako da ih napravimo. Tu se srećemo sa pr-
meri iskoristimo programe ssh-agent ili gpg-agent,
vom prečicom sa tastature: C-a c. Pomoću nje ćemo
ukoliko ih startujemo pre screen-a.
napraviti još jedan ekran i biti prebačeni u njega.
Screen je omiljeni alat sistemskih administratora iz-
Prethodni ekran nije ugašen, već se nalazi u poza-
među ostalog i zato što olakšava praćenje log fajlova.
dini, a program koji je u njemu startovan i dalje se
Kao što znate programi GNU/Linuxa omogućavaju
izvršava.
izveštavanje svog statusa preko tih fajlova, a te infor-
Krenimo dakle da pravimo ekrane. Kada smo star-
macije su mnogima jako bitne. Najlakše je otvoriti još
tovali program, on će nam napraviti jedan ekran i
jedan ekran (C-a c), nazvati ga odgovarajuće (C-a
ostaviti nas u njemu. Taj ekran nema ime, niti će ije-
A), startovati u njemu praćenje nekog log fajla, reci-
dan novostvoreni ekran imati ime, već Screen očeku-
mo, pokrenuti
je od nas da ih krstimo. Uradimo to sa C-a A (setite
tail -f /var/log/secure
se, to je C-a S-a), i unesimo ime „prvi”. Ponovimo
malo ovu vežbu. Pritisnimo C-a c da bi napravili još
jedan ekran i njemu dajmo ime „drugi”. Zatim,
vežbe radi uradimo to još dva puta, dajući imena
ekranima „treci” i „cetvrti”, respektivno. Sada ima-

28 / GNUzilla / Septembar 2005

 Softver

i uključiti praćenje promena tog ekrana pomoću Sada kada želimo ponovo da koristimo Screen,
prečice C-a M. Ukoliko dođe do promene tog ekra- pošto nema više otkačenih sesija, ukucamo samo
na, odnosno nešto novo se upiše u log, Screen će nas screen -r
obavestiti o tome. Pogledajte na slici 3 kako izgleda i sve će biti isto kao i kad smo otkačili program. Ova
obaveštenje. I čim to vidimo, vrlo lako možemo da opcija je vrlo bitna na udaljenim računarima na koje
pritisnemo dolazimo preko SSH protokola, pošto ovako ne mo-
C-a 5, kako ramo da pamtimo šta smo uradili, niti da opet
bi se prebaci- podešavamo okruženje. Dovoljno je da sledeći put
li u ekran u kada se ulogujemo ukucamo screen -r, i sve će biti
kom se dogo- isto kao i kada smo ostavili. Ukoliko dobijete poruku
Slika 3: Promena ekrana 5 dila prome- da Screen ne može da otvori neki pts fajl, onda se
na. obratite administratoru tog sistema da vam da do-
Najvažnija opcija Screen-a, i ono što ga čini tako iz- zvolu uz objašnjenje da vam treba za Screen. Ukoli-
vanrednim, je mogućnost otkačivanja Screen sesije. ko ste sami administrator tog sistema, onda stavite
Otkačivanje (detaching, na engleskom) znači da će sebe u pts grupu i rešili ste problem.
se Screen ukloniti u pozadinu i ostaviti vas u ter- Ukoliko je sesija već zakačena (attached), možete
minalu iz kog je startovan, ali svi procesi i ekrani se na nju nakačiti pomoću komande screen -X,
koji su započeti u njemu neće nestati niti biti ugaše- koja služi za kačenje na već zakačenu sesiju. Tada će
ni. Sve će i dalje nastaviti da se izvršava, samo što svaka promena u jednom prozoru biti odražena i na
više nećemo imati kontrolu nad njim. Prečica za ot- drugom. Ovo je opcija koja se ređe koristi, ali ume
kačivanje je C-a d, i kada pritisnete ove tastere, da pomogne u nekim slučajevima.
dobićete poruku i biti ostavljeni u terminalu: Ovim završavamo opis ovog programa, iako ga ni-
[detached] smo u potpunosti opisali, niti istražili sve njegove
kotnik@astra:~$ mnogobrojne osobine. Na početku vam može izgle-
Sada možete da se izlogujete, prekinete vezu ukoli- dati veoma naporno učiti sve te nove prečice i snaći
ko ste na udaljenoj mašini, i da nastavite da radite se u moru opcija ekrana Screem, ali nemojte se za-
nešto drugo. Kada poželite opet da koristite ter- plašiti time. Komande se uče kako se koriste, i za
minal, kucajte vrlo kratko vreme korišćenja ovog programa urezaće
screen -ls vam se u memoriju, pa ih više nećete ni primećivati.
kako bi videli vašu otkačenu sesiju: Ali, u početku, memorišite samo ovu prečicu: C-a ?.
kotnik@astra:~$ screen -ls Videćete, s vremenom ćete je koristiti sve manje i
There are screens on: manje. Na kraju, slede dodaci sa spiskom prečica i
1863.pts-0.astra (Dead ???) autorovim screenrc fajlom.
1861.pts-0.astra (Detached)
Remove dead screens with 'screen -wipe'. Screen svoje postavke drži u fajlu .screenrc koji se
2 Sockets in /home/kotnik/.screen. nalazi u početnom (home) korisničkom direktoriju -
Sesija koja se pojavljuje kao Dead predstavlja sesiju mu. Pomoću ovog fajla možete umnogome promeni -
koju ste koristili, a onda ugasili računar bez pretho- ti ponašanje i izgled programa Screen. Primeri za
dnog gašenja programa Screen. Ovo ne predstavlja ovaj fajl se mogu naći na sajtu http://dotfiles.com/,
nikakav problem, i takve mrtve sesije brišemo sa ili možete otići na http://ns-linux.org/node/291 i tu
kotnik@astra:~$ screen -wipe pokupiti .screenrc fajl kojeg koristi autor. Bitno kod
There are screens on: tog fajla je da se koriste, inače beskorisni tasteri F11
1863.pts-0.astra (Removed) i F12 za prebacivanje među ekranima, kao i statusna
1861.pts-0.astra (Detached) linija koja stalno prikauje ime sistema, vreme i na-
1 socket wiped out. slove ekrana.
1 Socket in /home/kotnik/.screen.
kotnik@astra:~$ screen -ls Dodatak A – Spisak prečica
There is a screen on: Dodatak B – Autorov .screenrc fajl
1861.pts-0.astra (Detached)
1 Socket in /home/kotnik/.screen.

Septembar 2005 / GNUzilla / 29

 Softver

Dodatak A – Spisak prečica

Prečica Objašnjenje
C-a ' Upitaj broj ili ime ekrana na koji se treba prebaciti.
C-a n Ukoliko umesto n unesete neki broj od 0-9, bićete prebačeni na taj ekran.
C-a TAB Prebaci se u sledeći region.
C-a C-a Prebaci se u prethodno korišćeni ekran.
C-a A Daje korisniku mogućnost da unese ime ekrana.
C-a c ili C-a C-c Stvara novi ekran i prebacuje se u njega.
C-a C Čisti ekran.
C-a d ili C-a C-d Otkačuje ekran od terminala.

C-a F Menja veličinu ekrana do trenutne veličine regiona.

C-a C-g Uključuje ili isključuje vizuelno upozorenje.
C-a h Piše sadržaj trenutnog ekrana u fajl „hardcopy.n”.

C-a H Počinje i prekida logovanje sadržaja trenutnog ekrana u fajlu „screenlog.n”.

C-a i ili C-a C-i Prikazuje informacije o ovom ekranu.
C-a k ili C-a C-k Uništava trenutni ekran.

C-a m ili C-a C-m Ponavlja prethodnu poruku u liniji za poruke.

C-a M Uključuje ili isključuje praćenje aktivnosti trenutnog ekrana.
C-a SPACE ili C-a n Prebacuje se na sledeći ekran.
ili C-a C-n

C-a Q Briše sve regione osim trenutnog.

C-a S Deli trenutni region u dva nova.
C-a t ili C-a C-t Prikazuje informacije o sistemu.

C-a w ili C-a C-w Prikazuje spisak ekrana.

C-a x ili C-a C-x Zaključava ovaj terminal.
C-a X Uništava trenutni region.
C-a ? Prikazuje prečice na tastaturi.
C-a C-\ Uništava sve ekrane i gasi Screen.
C-a [ ili C-a C-[ ili C- Ulazi u mod za kopiranje i vraćanje unazad.
a ESC
C-a ] Ispisuje sadržaj za nalepljivanje (paste) u stdin red trenutnog ekrana.
C-a _ Uključuje ili isključuje praćenje neaktivnosti trenutnog ekrana.
C-a * Prikazuje listu svih zakačenih ekrana.

30 / GNUzilla / Septembar 2005

 Softver

Dodatak B – Autorov .screenrc fajl

Ovaj fajl snimite u $HOME/.screenrc, gde možete da editujete opcije programa Screen.
#
# Primer korisnickog .screenrc fajla
# by Nikola Kotur <kotnik _@_ ns-linux.org>
# Linux User Group of Novi Sad
#
# Ovde mozete postaviti lozinku za otkljucavanje:
# password ODSJQf.4IJN7E # "1234"
# molim, bez napornog zvonceta
vbell on
vbell_msg " -- Ring, Ring!! -- "
# ponovo zakaci pri prekidanju
autodetach on
# ne prikazuj stranu sa kopileftom
startup_message off
pow_detach_msg "Screen session of \$LOGNAME \$:cr:\$:nl:ended."
# postavi interesantniji opis svakog prozora
defhstatus "screen: ^En (^Et)"
defscrollback 1000
################
#
# xterm podesavanja
#
termcap xterm hs@:cs=\E[%i%d;%dr:im=\E[4h:ei=\E[4l
terminfo xterm hs@:cs=\E[%i%p1%d;%p2%dr:im=\E[4h:ei=\E[4l
termcapinfo xterm Z0=\E[?3h:Z1=\E[?3l:is=\E[r\E[m\E[2J\E[H\E[?7h\E[?1;4;6l
termcapinfo xterm* OL=100
termcapinfo xterm 'VR=\E[?5h:VN=\E[?5l'
termcapinfo xterm 'k1=\E[11~:k2=\E[12~:k3=\E[13~:k4=\E[14~'
termcapinfo xterm 'kh=\EOH:kI=\E[2~:kD=\E[3~:kH=\EOF:kP=\E[5~:kN=\E[6~'
termcapinfo xterm 'hs:ts=\E]2;:fs=\007:ds=\E]2;screen\007'
termcapinfo xterm 'vi=\E[?25l:ve=\E[34h\E[?25h:vs=\E[34l'
termcapinfo xterm 'XC=K%,%\E(B,[\304,\\\\\326,]\334,{\344,|\366,}\374,~\337'
termcapinfo xterm* be

#
# wyse terminali
#
termcapinfo wy75-42 xo:hs@
termcapinfo wy*
CS=\E[?1h:CE=\E[?1l:vi=\E[?25l:ve=\E[?25h:VR=\E[?5h:VN=\E[?5l:cb=\E[1K:CD=\E[1J
################
#
# drugi terminali
#
termcapinfo linux C8

#
# precice na tastaturi

Septembar 2005 / GNUzilla / 31

 Softver

#
# ukloni neke glupe/opasne tastere
bind k
bind ^k
bind .
bind ^\
bind \\
bind ^h
bind h
# napravi ih boljim
bind 'K' kill
bind 'I' login on
bind 'O' login off
bind '}' history
# neka F12 prebacuje na sledeci, a F11 na prethodni prozor
bindkey -k F1 prev
bindkey -k F2 next
# Ovo je autoindent mod u vi-ju
register [ "\033:se noai\015a"
register ] "\033:se ai\015a"
bind ^] paste [.]
################
#
# podrazumevani prozori
#
# ovde podesavate koji ce se prozori otvoriti
# pri svakom startovanju screena, tako da ne
# morate stalno da ih namestate.
#
# sintaksa je sledeca:
# screen -t <naziv> <komanda>
#
# <naziv> - ime prozora
# <komanda> - bilo koja bash komanda
screen -t kotnik
screen -t root su
screen -t messages -M sudo tail -f /var/log/messages
screen -t secure -M sudo tail -f /var/log/secure
screen -t maillog -M sudo tail -f /var/log/maillog
screen -t niobe ssh niobe
# naslov
caption always "%{rk} %c %{dd} %{+b M}%n -=%H=- %{-b dd}%-w%{+b B.}%n* %t%{-}%+w%<"
shelltitle '$ |$ '

~Nikola Kotur

32 / GNUzilla / Septembar 2005

 Softver

Još jedan plejer... ali pažnje vredan

Codeine -for all you media junkies

Kodein za računar

NIJE NEOPHODNO POSEDOVATI OSOBITE MOĆI ZAPAŽANJA

Kodein - heteroklitično jedinjenje, alkaloid koji se javlja u
DA BISTE UOČILI DA SCENOM MULTIMEDIJALNIH PLEJERA NA
prirodi i nalazi u opijumu; koristi se u medicini kao lek
LINUXU DRMAJU DVA IMENA - XINE I MPLAYER. I DOK
protiv kašlja i kao analgetik. Ispoljava svoja dejstva tako
POTONJI UŽIVA REPUTACIJU RAZBIJAČA KOJI USPEŠNO VARI
što deluje na centralni nervni sistem (mozak i kičmenu
SVAKI MOGUĆI FAJL KOJI MU SE SERVIRA, DOTLE JE XINE BIO moždinu). Hemijski, on je metilmorfijum, metilski etar
NEKA VRSTA RUŽNOG PAČETA KOJE NIKAKO DA POSTANE
morfijuma, alkaloid fenantrinskog tipa; njegovo dejstvo
LABUD. VEROVATNO JE TOME DOPRINEO I RELATIVNO
slabije je od dejstva morfijuma, i manje je verovatno da će
BUĐAV INTEFEJS, ALI NI MPLAYER SE NE BI MOGAO
izazvati zavisnost.
POHVALITI NEKIM POSEBNIM INOVACIJAMA NA POLJU GUI- Encyclopaedia Britannica
JA , ŠTAVIŠE. IPAK , ONIH
85% KORISNIKA KOJI SU SE , PREMA
amaroKu, pretočio je u sveži i inovativni plejer, Co-
STATISTIKAMA , ODLUČILI ZA MPLAYER IONAKO GA
deine; centralni motiv za pisanje još jednog fronten-
UGLAVNOM KORISTE IZ KONZOLE. XINE NIJE BAŠ
da bio je jednostavnost. Ako ćemo pravo, i Totem i
PRILAGOĐEN TAKVIM AKROBACIJAMA, I GOTOVO DA MU JE
Kaffeine su, uprkos funkcionalnosti, pretrpani opci-
NEOPHODNO NEKAKVO GRAFIČKO SUČELJE. TOKOM
jama koje treba istražiti i naučiti, što naravno iziskuje
PROTEKLIH NEKOLIKO GODINA, IZ OBA TABORA, I G NOMA I
vreme, a video plejer ne bi ni trebalo da bude nešto
KDE-A ( INTERESANTNO, OBAVEZNI DUALIZAM), POJAVILO
što ćemo studirati da bismo ga koristili. Da bi posti-
SE NEKOLIKO REŠENJA, OD KOJIH SU SE TOTEM, ODNOSNO
gao određeni nivo onoga što obično zovemo user-fri-
KAFFEINE IZDVOJILI KAO VREDNI VEĆE PAŽNJE. ALI, NE
endly, MxCl je pribegao malom eksperimentu - svo-
MISLE SVI DA JE TIME PRIČA ZAVRŠENA...
joj drugarici je pokazao na čemu radi, i zamolio je da
pusti neki fajl. Prvo što je ta mudrica uradila je bilo
Jedan od takvih nesmirnika je i izvesni Maks Hau-
da pritisne dugme PLAY, time pokazujući Maksu
el (Max Howell), aka MxCl, temperamentni Englez
način razmišljanja običnog korisnika, koji je daleko
(ne, ovo nije kontradikcija), jedan od autora čuvenog
od logike jednog programera...
amaroKa. Svoje poznavanje Xina, na kome radi i u

Kada prvi put po-

krenete Codeine,
dočekaće vas dijalog
koji će vam ponuditi
da otvorite fajl sa
hard diska, pustite
VCD ili DVD, od-
nosno pokrenete neki
od skoro otvaranih
fajlova (ako ih je
bilo), kao i opcije
Close za zatvaranje
dijaloga, i Quit koja
isključuje plejer. I tu
stupa na scenu je-
dinstvena i genijalna
mogućnost Codeina,
direktno proizašla iz
prethodnog eksperi-
menta - dugme

Septembar 2005 / GNUzilla / 33

 Softver

PLAY će, ako nema učitanog fajla, pokrenuti inicijal-

ni dijalog za odabir medija. Ako mislite da ovde
nema ničeg novog ili, sačuvaj Bože, genijalnog, pro-
čitajte ponovo prethodnu rečenicu, i razmislite o
njoj... Ako uzmemo da je epitet "spartanski" kada se
upotrebi u odnosu na Codeine eufemizam, odnosno
da interfejs ima samo DVA dugmeta, shvatićete da je
upotreba ovog plejera osvežavajuće jednostavna, a
sam plejer brz i vrlo stabilan. Standardna podešava-
nje za programe namenjene okruženju KDE postoje,
tako da možete ubaciti još nekoliko dugmadi, jer dva
pomenuta su PLAY i Fullscreen. Takođe, na raspola-
ganju vam je i opširna sekcija sa podešavanjima
Xina, ukoliko mislite da ono što vam je ponuđeno ne
radi kako treba, i naravno, pod uslovom da znate šta
radite. Codeine poseduje i mogućnost čupanja frej-
mova, odn. screen capture, ali mu trenutno nedosta-
je opcija prikazivanja eksternih titlova, što je kod nas
od presudne važnosti. Ispravka ove manjkavosti je
najavljena za verziju 1.0 (s obzirom da smo je trenu-
tno izdanje rc2).
Ako tražite plejer koji se brzo startuje, i brzo i sta-
bilno radi, a u isto vreme sa sobom donosi ultimativ-
nu jednostavnost i šmek, onda je Codeine za vas. Na
žalost, ili sreću, za sada je dostupan samo izvorni
kôd, a da biste ga preveli u izvršni oblik, osim ra-
zvojnih biblioteka za Qt/KDE i, naravno, libxine,
trebaće vam i Python. Kada make install odradi svo-
je, pokrenite Codeine i uživajte. I know I will...

Korisna adresa:
http://www.methylblue.com/codeine/

~Petar Živanić

34 / GNUzilla / Septembar 2005

 Softver

Wget this, Wget that

Wget
Kada grafika zakaže tu je wget da pomogne

KOLIKO PUTA VAM SE DESILO DA GRAFIČKI PROGRAMI ZA facu koja bi trebalo da mi stavi do znanja da presta-
PREUZIMANJE DATOTEKA SA INTERNETA ZAKAŽU. MENI nem da se trudim, jer je ovo vreme bogate grafike i
JESTE PUNO PUTA. TO NIJE TAKO VELIKI PROBLEM KADA SE ne treba gubiti vreme na konzolu. Na žalost takvih,
PREUZIMA PROGRAM OD PAR DESETINA MEGABAJTA. ALI wget je aplikacija koja iza sebe ostavlja sve grafički
KADA SE RADI O DVD ISO DATOTEKAMA KOJE SU PO PAR bogate programe i koja pruža puno komfora pri ra-
GIGABAJTA , POMENUTI PROBLEM UME ITEKAKO DA SMETA. du.

Situacija1: preuzimate DVD ISO svog omiljenog Dame i gospodo...wget!

operativnog sistema, stigli ste do nekih 90% preuze- Krenimo od jednostavnih komandi za preuzimanje
tih podataka i grafika iznenada odluči da ode na od- datoteka:
mor a da pri tom obriše sve podatke o tome da ste $ wget
preuzimali DVD. Krajnje nezgodno čak i za ljude sa ftp://ftp.freebsd.org/pub/FreeBSD/ISO-IM-
brzim vezama. Situacija2: jako dugo ste tražili neke AGES-i386/6.0/6.0-BETA2-i386-disc1.iso
slke na Internetu i konačno ih nađete baš onako kako Ova komanda će započeti preuzimanje ISO dato-
ste hteli - jednostavno postavljene u direktorijum na teke sa Interneta. No, naša potreba može biti dru-
nekom serveru a ne ubačene u HTML strane. Na ža- gačija. Recimo, želite da nastavite potencijalno preki-
lost njih je preko 100. Hoćete li danje preuzimanja datoteke. U tom slučaju ćemo ko-
svaku posebno otva- ristiti komandu:
rati i čuvati? Si- tuaci- $ wget -c ftp://ftp.freebsd.org/pub/FreeB-
ja3: pored toga SD/ISO-IMAGES-i386/6.0/6.0-BETA2-i386-dis-
što na serve- ru ima tako c1.iso
puno slika is- postavi se da Wget će sve preuzete podatke stavljati u vaš
su neke u BMP formatu i $HOME direktorijum.
da su poprili- čno "teške". Vaša Vratimo se sada na drugu situaciju iz početnog
veza ka Interne- tu vam teksta. Šta činiti ako želimo da preuzmemo gomilu
ne dozvoljava eg- zibicije slika iz direktorijuma na serveru? Za takve potrebe
tog tipa te biste vi da skinete samo ćemo koristiti komandu -m koja će rekurzivno na-
slike sa ekstenzijom JPG. Hoćete li opet svaku poseb- praviti kopiju sajta na našem kompjuteru. Pažljivo
no otvarati? upotrebljavajte ovu komandu jer se može desiti da
Sve gore navedene situacije mogu biti pomalo fru- skinete mnogo više podataka nego što ste zapravo
strirajuće. Kako većina nas doživljava rad na svom hteli.
kompjuteru kao uživanje, poslednje što nam treba je $ wget -m ftp://ftp.freebsd.org/pub/FreeB-
nerviranje oko preuzimanja datoteka sa Interneta. SD/ISO-IMAGES-i386/6.0/
Zbog toga koristim ovu jedinstvenu priliku da vam Uzmimo sada za primer da imamo problem iz pri-
predstavim program koji će vam izmamiti osmeh na mera 3. Ne želimo da preuzmemo sve slike iz di-
lice. Zahvaljujući programu wget ćete izgledati rektorijuma na serveru već samo one sa ekstenzijom
mlađe. Zbog programa wget vam neće smetati buka JPG. To ćemo učiniti na sledeći način:
na ulicama. On će učiniti da vam tašta bude draga. $ wget -m -L --reject=bmp ftp://ftp.freeb-
Wget, program bez koga ni jedna savremena po- sd.org/pub/FreeBSD/ISO-IMAGES-i386/6.0/
rodica ne može da živi komforno. Dakle, sve što navedemo iza komande --reject= će
Ovo gore je bila reklama iz '50-ih godina prošlog biti izostavljeno pri preuzimanju sa servera. Ukoliko
veka ali ne zato što sam ljubitelj tog perioda (mada je se, pak, bojite da će server više puta u toku preuzi-
swing cool muzika), već zato što se radi o programu manja prekinuti vezu možete reći programu koliko
koji radi u konzoli. Znam da će mnogi sada složiti puta će pokušati da preuzme podatke pre nego odu-
stane:

Septembar 2005 / GNUzilla / 35

 Softver

$ wget -t 5 Napravimo tekstualnu datoteku sledeće sadržine:

ftp://ftp.freebsd.org/pub/FreeBSD/ISO-IM- 0 23 * * 1-5 wget -c -N ftp://ftp.freeb-
AGES-i386/6.0/ sd.org/pub/FreeBSD/ISO-IMAGES-i386/6.0/
Komanda -t 5 će reći programu da 5 puta pokuša 0 6 * * 1-5 killall wget
da preuzme podatke. Povećanjem broja se, logično, Ovo će reći crontabu da periodično izvršava koma-
povećava i broj pokušaja. Ukoliko želite da broj po- ndu. Da pojasnimo sada malo šta se tu dešava. Prvih
kušaja bude beskonačan umesto broja koristite reč pet kolona u svakom redu govori sistemu kada da
"inf". izvršava komandu. Da prevedem: 0 minuta posle
23h svakog dana od ponedeljka do petka izvršavaj
Napredno, naprednije, wget... komandu...* u ovom slučaju označavaju minute i
Internet je pun raznih sajtova koje održavaju sekunde. 1-5 znači od ponedeljka do petka. Drugi
različiti ljudi. Neki su fini te ih ne zanima kojim pre- red kaže sistemu da u dato vreme ubije aplikaciju. U
traživašem dolazite na njihov sajt, ali ima i takvih ovom slučaju svakog dana u 6h izjutra će aplikacija
koji podržavaju određene proizvođače pretraživača wget biti prekinuta. Sačuvajte ovo kao download.txt
(koje ovom prilikom nećemo da imenujemo) te ne i pokrenite komandom:
dozvoljavaju da se podaci preuzimaju ako ne koristi- $ crontab download.txt
te dotične pretraživače. Ne brinite ništa, wget će Pretpostavimo da ste se poneli idejom da sa od-
nam pomoći da zaobiđemo loše ponašanje takvih ređene strane na Internetu preuzmete 20 napopular-
administratora koristeći zaglavlje "User-Agent:" : nijih pesama od 100 koliko je prikazano na strani.
$ wget --header="User-Agent: Mozilla/4.0 Komande "--accept" i "--reject" ovde neće biti od ve-
(compatible; MSIE 6.0; Windows NT 5.1; like koristi. Upotrebimo sada divni konzolni pre-
SV1)" traživač lynx. Idemo na željenu stranu, i uradimo
ftp://ftp.freebsd.org/pub/FreeBSD/ISO-IM- DUMP iste preko komande
AGES-i386/6.0/ $ lynx -dump ftp://ftp.ssc.com/pub/lg/ |
Uvedimo sada jednu novu situaciju u igru. Izlazite grep 'gz$' |tail -10 |awk '{print $2}' >
iz stana na neko vreme u šetnju, ali ste na Netu pro- urllist.txt
čitali da će u 15h tačno biti postavljen novi ISO vašeg Ovo će napraviti listu 20 najpopularnijih pesama
omiljenog BSD sistema. Kako vi već ostavljate kom- koje su kompresovane u GZ arhive. Sada ćemo upo-
pjuter uključen i na Mreži, bilo bi jako zgodno da trebiti jednu jednostavnu bash skriptu koja će za nas
baš u to vreme počne da preuzima ISO da biste vi obaviti posao preuzimanja pesma:
mogli da se igrate novim sistemom kad se vratite. bash$ for x in $(cat urllist.txt)
Ništa lakše. Iskoristimo sledeće komande: > do
$ at 1500 > wget $x
warning: commands will be executed us- > done
ing /bin/sh A za kraj jedna finesa. Pretpostavimo da ste od
at> wget onih srećnika koji plivaju brzim vezama i da ne voli-
ftp://ftp.freebsd.org/pub/FreeBSD/ISO-IM- te kada vas tamo neki spori serveri zaustavljaju da u
AGES-i386/6.0/ jednom trenu skinete 10 DVD diskova. Baš nije lepo
at> press Ctrl-D od strane tih administratora da vas sprečavaju da u
Jedino na šta morate da obratite pažnju jeste da potpunosti uživate u blagodetima download iživlja-
vam atd daemon bude uključen. vanja. Wget ima rešenje i za takve probleme. Recimo
Do sada ste već mogli da shvatite da će nas wget da za ISO koji želite da preuzmete imate 3 izvora.
jako suptilno izvući iz raznih situacija. Recimo sada url1=ftp://ftp.freebsd.org/pub/FreeBSD/ISO-
da se na poslu ostavili da se skida određeni paket IMAGES-i386/6.0/6.0-BETA2-i386-disc1.iso
koji je poprilično velik. Vi ste dobar kolega, i ne želi- url1=ftp://ftp.si.freebsd.org/pub/FreeBSD/I
te da ometate svoje saradnike time što ćete u toku ra- SO-IMAGES-i386/6.0/6.0-BETA2-i386-disc1.iso
dnog vremena opterećivati link ka Internetu. Jedini url1=ftp://ftp.de.freebsd.org/pub/FreeBSD/I
je problem to što vi radite popodne, a wget ste osta- SO-IMAGES-i386/6.0/6.0-BETA2-i386-disc1.iso
vili da radi prethodne večeri. Upotrebimo crontab Veličina datoteke je 677281792 i za ovu priliku ćemo
ovom prilikom da sebi i drugima olakšamo život. koristiti CURL i opciju "--range":

36 / GNUzilla / Septembar 2005

 Softver

bash$ curl -r 0-199999999 -o freebsd-iso.- podataka sa Mreže. Mislim da sam u ovom tektu
part1 $url1 & uspeo da vam pokažem kako je moguće izvesti mili-
bash$ curl -r 200000000-399999999 -o freeb- on operacija jednim redom komadi u konzoli, bez
sd-iso.part2 $url2 & opterećivanja resursa. Zbog toga sam koristio ovu
bash$ curl -r 400000000- -o freebsd-iso.- jedinstvenu priliku da vam predstavim program koji
part3 $url3 & će vam izmamiti osmeh na lice. Zahvaljujući progra-
Ovo će preuzimati tri dela jedne datoteke. Sve što mu wget ćete izgledati mlađe. Zbog programa wget
treba da uradite kada preuzimanje bude gotovo je vam neće smetati buka na ulicama. On će učiniti da
da spojite sva tri dela u jedan komandom CAT -- cat vam tašta bude draga. Wget, program bez koga ni
freebsd-iso.part? > freebsd-60.iso i viola! jedna savremena porodica ne može da živi komfor-
no.
Da sumiramo...
Možda će neki reći da je vreme konzolnih progra- ~Marko Milenović
ma prošlo (sa tim se nikada neću složiti), i da je dale-
ko lakše koristiti grafičke alatke za preuzimanje

Septembar 2005 / GNUzilla / 37

 Sloboda

Kako je sloboda došla u Srbiju

Kada su i kako prve diskete sa GNU/Linux sistemom stigle kod nas

PORED PREDSTAVLJANJA “NAŠIH” AKTUELNIH kasnije. Bila je to jedna od prvih Slackware distribu-
DISTRIBUCIJA , POGLEDAĆEMO U PROŠLOST KAKO BISMO cija, to jest jedna od prvih disribucija Linuxa uopšte.
SAZNALI KADA JE I NA KOJI NAČIN GNU/LINUX STIGAO U Sećam se da je nju prevukao sa Mreže g. Dragiša
SRBIJU. NAŠ SAGOVORNIK JE JEDAN OD ČLANOVA EKIPE Đurić, mladi programer iz Sarajeva koji se tih, u Bo-
KOJA JE PRE VIŠE OD DECENIJE IMALA PRILIKU DA DONESE sni tada ratnih godina, zatekao mobilisan u pošti u
GNU/LINUX I SLOBODU U NAŠE DRUŠTVO. Zvorniku. U toj pošti je imao besplatan, neograničen
pristup vezama, pa je mogao da tokom desetak i više
Novica Milić je danas vanredni profesor opšte noći, preuzme Linux. Znali smo se preko Sezama (u
književnosti i teorije na Filološkom fakultetu u Beo- to vreme svi smo bili na Sezamu), pa sam poslao če-
gradu. Autor je osam knjiga iz oblasti filozofije i trdesetak disketa u Zvornik i neki mi je Dragišin ro-
književnosti, među njima dve knjige o Ničeu, jedne o đak doneo te diskete nazad u Beograd, sa Linuxom.
etici stvaranja, o teoriji čitanja itd. U oblasti računar- Bio je početak leta 1994. godine, i tog leta su te moje
stva, koji je njegov hobi a ne zanimanje, pisao je svo- diskete – to jest, prvi Linux koji se mogao sa njih
jevremeno za beogradski časopis PC Press tekstove o instalirati kao relativno potpun sistem -- kružile po
IBM-ovom operatvnom sistemu OS/2 (verzija gradu.
Warp), objektnom programiranju, kompjuterskom Treba se setiti vremena koja su verovatno teško
prevođenju, a danas pokriva za taj časopis scenu ve- shvatljiva današnjim generacijama. Krajem osamde-
zanu za Linux distribucije. Aktivan je na Internetu setih godina PC je uopšte bio nešto što se tek poja-
od samih njenih početaka, sredinom devedestih go- vljivalo kod nas, posle Komodora, Amige, Atarija.
dina bio je jedan od osnivača organizacije YUCCA Imali smo XT mašine, ređe sa hard diskom, a tek
(Yugoslav Computer Communication Assotiation) početkom devedesetih smo nabavljali AT (286 i 386)
koja je nastojala da okupi ondašnje kompjuterske en- konfiguracije. Radili smo pod DOS-om, pisali
tuzijaste i omogući, u vremenu međunarodnih sank- tekstove u WordStaru, ChiWriteru, kasnije Word-
cija, pristup globalnoj Mreži. Perfectu, knjige prelamali u Venturi koja je bila jedna
od retkih aplikacija koja je radila u grafičkom
GNUzilla: Kada se prvi GNU/Linux operativni okruženju (MS Windows je bio još uvek u ranoj fazi,
sistem pojavio u Srbiji i kako i praktično neupotrebljiv). Modemi su bili spori, na
ste došli do njega? 1400 ili 2800 bps, pa je skidanje fajla od 100 kilobajta
Novica Milić: Linux se pojavio u Beogradu negde znalo da potraje i po pola sata ili sat.
oko 1993. Neko je, ne sećam se više ko tačno, verova- Dve su osnovne stvari obeležile to doba. Prvo,
tno neko sa ETF-a, pošto su oni tada tamo na UBBG- hardverski resursi su bili skromni, a to je nalagalo da
u imali neki ograničen pristup Internetu, dovukao se pišu kompaktni, brzi programi, po mogućstvu u
jednu od prvih verzija, ali sasvim nepotpunu. Otpri- mašincu, tj. asembleru. Sve se, naravno, radilo u
like je tu bio kernel, neki stari bash, i još dve-tri apli- tekstualnom režimu, iz komadne linije, otprilike kao
kacije. Nije se s tim ništa moglo raditi, i više je služio danas, kad je Linux u pitanju, iz konzolnog moda.
za gledanje. Naime, i tada je, godinu-dve pošto je Li- Drugo, da biste mogli da koristite naša slova, na pri-
nus Torvalds izbacio prvi kernel Linuxa, ipak okolo mer, morali ste sami ili uz pomoć prijatelja da ih
već počela da kruži priča – razumljivo za one koje je iščačkate, tj. da ih nekako napravite i podmetnete
to zanimalo, recimo da nas je tada u Beogradu bilo sistemu ili programu. Sećam se, recimo, da mi se
desetak takvih – kako grupa entuzijasta na Internetu jako dopao jedan program za pisanje, XyWriter; ali
počinje da radi na novom operativnom sistemu, za- on je imao problem sa malim slovom č, jer je (tada
snovanom na Minixu, koji smo tada ovde već neka- po tzv. Yuscii kodnom rasporedu) na tom mestu bila
ko nabavili, a da će taj operativni sistem biti slobo- tilda za meki prelom reda. Izvršni .exe fajl tog pro-
dan, otvorenog koda itd. grama je bio sto i nešto kilobajta veliki, pa mi je tre-
Ali prvi potpuni Linux je ipak stigao godinu dana balo nekoliko noći da u nekom starom dezasembleru

38 / GNUzilla / Septembar 2005

 Sloboda

rastavim programske procedure i pronađem one garantuje da ćete moći da ga vozite, pa čak i pokre-
koje su zadužene za malo č, potom da ih izmenim i nete, i uopšte ste sami krivi ako se ma šta desi, a ne-
ponovo sklopim kako bih rešio problem. Bilo je to mate prava da ni gumu promenite ili je čak napum-
hakerisanje u pravom smislu, tada neophodno da bi- pate ako je prazna! Takvo čudno zakonodavstvo, na
ste rešili elementarne probleme u radu. Ali se tada žalost, naopako u načelu i suštinski okrenuto protiv
zapravo radilo po principima koje će uvažiti free sof- prava i sloboda korisnika, vlada već deceniju i nešto
ware zajednica, gde se sofver uzima kao nešto što se zahvaljući moćnim lobijima krupnog profita.
može promeniti shodno vlastitim potrebama.
Krajem osamdesetih, dakle, ideje slobodnog softvera GNUzilla: Da se vratimo na pojavu prvog Linuxa
ili otvorenog koda bile su naprosto deo svakodnevne kod nas. Koja je bila namena tog Linuxa (pošto je
prakse. Drugačije niste ni mogli postupati ukoliko tada desktop bio još daleko od njega)?
biste imali na raspolaganju male, tesne hardverske Novica Milić: Zanimale su nas tada alternative ovoj
resurse i morali da prilagodite programe svojim lo- korporativnoj praksi koja će proslaviti Bila Gejtsa.
kalnim ili personalnim zahtevima. Bili smo GNU Početkom devedesetih osećali smo da stvari ne idu u
pristalice i pre nego što je takav koncept postao je- dobrom pravcu, ne zato što je MS Windows – tada u
dna od važnih orijentacija u kompjuterskom svetu. ranoj verziji 3 – loš, nego zato što je Microsoft
previše pohlepan, da mu je to presudan motiv.
GNUzilla: Smatrate li da je GNU orijentacija i u ta Posebno nas je zanimao softver za Internet, za raz-
vremena bila dobro polazište za razvoj sofverske menu pošte ili povezivanje računara na daljinu. U
tehnologije? ona vremena Microsoft je tu imao malo šta da ponu-
Novica Milić: Ona je tada bila de facto na sceni. Mo- di; Gejts je dugo mislio da je Internet stvar akadem-
rali ste se služiti njenim principima, jer, kako rekoh, skih mreža, što već prilično govori o njegovoj “viziji”
morali ste “otvoriti” kod i prilagoditi ga sebi, tj. po- u svetu računarstva. Već smo bili eksperimentalisali
našati se slobodno u odnosu na već napisan pro- sa SCO Unixom i ranim verzijama BSD-a. Pojava Li-
gram. Nije tu reč o kršenju prava na tzv. intelektual- nuxa je značila da se rađa nešto novo, ne samo po
nu svojinu – to je inače vrlo problematičan i osetljiv tipu, nego po praksi, i ne samo u užoj sferi tehnolo-
pojam, i veoma zloupotrebljen od strane velikih gije, već u načinu na koji tehnologiju shvatate, a to
kompanija koje su zapravo njegovom redefinicijom znači u vrsti kulture. Za šta smo koristili Linux sre-
upravo u godinama o kojima govorim zaradile mili- dinom devedesetih? U prvom redu je ljude privlačilo
jarde dolara. Reč je o slobodi na distribuciju i samu to što su sa Linuxom mogli da do tančina upoznaju
upotrebu sofvera, a ta je sloboda, u ime zgrtanja šta se dešava sa vašom mašinom kad je deo neke
enormnih profita, a ne u ime zaštite intelektulanog mreže. Mogli su da podese sve parametre koje su
rada, vrlo rano bila ograničena. Sećam se da sam, važne za komunikaciju i uopšte za rad, da vlastiti
negde oko 1987. ili tako nekako, u Parizu kupio je- hardver imaju pod kontrolom. Negde oko 1995. do
dan program za crtanje i bio šokiran dok sam u avio- mene je došla jedna vrsta tzv. mini Linuxa, mislim
nu prekraćivao vreme čitajući njegovo uputstvo, da je sačinio neki Portugalac, i to mi je dalo ideju da
preciznije tzv. disclaimer. Disclaimer je danas uo- napravim naš mini Linux, nazvan YUCCA Linux,
bičajen uz svaki program, ali moje čuđenje je ostalo koji staje na 3-4 diskete veličine 1.44 Mb. U stvari,
isto kad god pročitam da vam neka softverdžinica bile su to 3 diskete, gde običnim raspakivanjem arhi-
prodaje nešto od čega se unapred ograđuje u pogle- ve, na DOS-ovoj particiji, sa UMSDOS fajl sistemom,
du funkcionisanja. Ono uobičajeno: “Kompanija ne instalirate za par minuta Linux i možete početi da se
snosi nikakvu odgovornost ako ...” i to “ako” obu- igrate sa njim. Ta se distribucija može i danas naći na
hvata sve moguće i nemoguće slučajeve. Ukratko, je- nekom od Sezamovih servera. Ali pored toga što je
dini ostaje odgovoran korisnik, tj. kupac. A taj isti ovaj minimalni YUCCA Linux na 3 diskete mogao
kupac ili korisnik nema prava, po ozakonjenom be- da posluži ljudima da se bezbolno upoznaju i igraju
zakonju koje su veliki kompanijski lobiji uspeli da sistemom – kao danas mnoge od live CD derivacija –
ugrade u legislaciju, da išta promeni, čak i ako se po- postojalo je i nešto drugo. To je bila četvrta, tajna
kaže da jedino tako može da sebe ili svoje podatke disketa koju smo moji prijatelji i ja pripremili za
sačuva od pogrešnog rada softvera. Kao da vam slučaj da nam ondašnja vlast Slobodana Miloševića
neko prodaje automobil i unapred se ograđuje, ne pozatvara preko noći čvorišta na domaćoj mreži --

Septembar 2005 / GNUzilla / 39

 Sloboda

recimo Sezam, kasnije SezamPro gde smo se oku- tehnologije, i to je jedino važno.
pljali, ili računar Osmeh na FON-u, nešto kasnije ser- GNUzilla: Hvala na vremenu koje ste nam posveti-
ver B92, i tome slično. Tada bismo aktivirali ovu če- li.
tvrtu disketu i za par sati bismo uspostavili, na Novica Milić: Bilo mi je zadovljstvo.
ovom mini Linuxu koji je svako brzo mogao da
instalira kod sebe, alternativnu komunikacionu mre- ~Ivan Jelić
žu, dovoljno decentralizovanu i sasvim efikasnu za
razmenu podataka i informacija. Na sreću, takva si-
tuacija se nije dogodila, ali smo bili spremni i za nju.
Linux je za tako nešto tada bio nezamenljiv.

GNUzilla: Ukoliko biste povukli paralelu izmedju

prvog Linuxa sa kojim ste se sreli i neke savremene
GNU/Linux distribucije, šta možete reći o napretku
GNU/Linux operativnog sistema?
Novica Milić: Stvari su iste, a ipak tako različite! Isti
je duh koji pokreće sve te hiljade ili desetine hiljada
ljudi uključenih u razvoj Linuxa, ne samo putem
programiranja, već preko distribuiranja, dokumen-
tovanja, negovanja GNU ideja itd. Različite su, na-
ravno, same distribucije, paketi, aplikacije. Nekad je
Linux bio na par desetina disketa, na 50-ak megabaj-
ta (zapravo je sve bilo u par Mb, ostalo su bile dopu-
ne). Danas je već reč o gigabajtima sofvera, za sve
moguće namene i svrhe. Ipak, uprkos tom ogro-
mnom rastu, i danas, kao i nekad, ako ste tzv. na-
predni korisnik, vi imate punu kontrolu nad
sistemom i njegovim aplikacijama. Možete ih podesi-
ti za sve svoje potrebe, prema svojim željama. Danas
je to mnogo lakše nego ranije, odnosno brže nego ra-
nije (manje morate čitati man i info stranice, na pri-
mer). Čini mi se da je pojava live CD distribucija i
derivacija – koje omogućuju ljudima da prosto ubace
CD ili DVD u drajv i pokrenu kompjuter pod Linu-
xom, a da ne moraju da se petljaju u particije, što je
još uvek za mnoge prekomplikovano i preopasno –
danas jedan od izvrsnih načina za širenje samog Li-
nuxa, a sa njim i ideja GNU zajednice, slobodnog
softvera i programa otvorenog koda.

GNUzilla: Čime se sada bavi tadašnja ekipa?

Novica Milić: Kao i u drugim ad hoc zajednicama,
svako je otišao svojim putem. Jedan je u Americi,
bavi se nekim raketnim sistemima za NASU, drugi u
Kanadi radi za veliku Internet kompaniju. Od nas
ovde, jedan ima svoju programersku firmu, drugi je
ostao haker, i dan-danas se kači na Internet preko
neke stare 386-ice. Za mnoge druge ne znam više
gde su. Ali vidim mnoge mlade ljude koji na svoj na-
čin otkrivaju svet slobode u oblasti ove, komjuterske

40 / GNUzilla / Septembar 2005

 Sloboda

Događaji koji su obeležili avgust '05

NetBSD toster!
Možda vam je do sada izgledalo kao dobra šala onda je, kao u svakom dobrom horor filmu, nešto
kada su ljudi iz NetBSD tima govorili da im je sistem krenulo naopako. Iz Upravnog odbora su u potpu-
tako portabilan da radi i na tosteru. Šali je došao nosti isključeni ljudi koji čine programerski tim.
kraj, NetBSD je konačno portovan i na toster. Da, Ljudi koji su zapravo spona između zajednice i firme
dobro ste čuli. Na toster! Technologic Systems je, ko- Miro. Bez previše objašnjenja ni jedan od članova ra-
risteći jedan od svojih TS-7200 kompjutera, dizajni- zvojnog tima nije ušao u centralni organ koji će od-
rao toster koji radi pod operativnim sistemom NetB- lučivati o tome kako valja razvijati Mambo. Je-
SD. dnostavnije rečeno, zajednica je apsolutno isključena
Toster je prikazana na LinuxWorldExpou u San iz bilo kakvog odlučivanja.
Francisku. Ovaj toster uključuje LCD ekran od 4 lini- No, duh zajednice se nije dao lako uništiti. Čitav
je, 10/100 eternet port i RS232 serijski port za ekster- razvojni tim i svi regionalnu koordinatori su tog 17.
nu konzolu. Unutrašnje kolo tostera je spojeno na avgusta napustili Mambo. Za par sati je jedna zaje-
CPU ploču pružajući mogućnost NetBSD-u da dnica nestala a druga se rodila. Kako je Mambo iz-
upravlja funkcijama tostera. Toster dat pod Opštom javnom licencom to je dozvolilo da
sadrži u USB tastaturu i 4x40 se razvoj nastavi i da jedan fantastičan CMS ne ne-
LCD ekran preko kog se pristupa stane za sva vremena. Ekipa programera, pravnika,
sistemu. TS-7200 takođe kontroli- lingvista, grafičara i mnogih drugih se (re)ogranizo-
še proces pečenja. Za razliku od vala i okupila oko novog projekta. Novi CMS zasa-
dosadašnjih pokušaja, koji su bili da nema ime, ali kako stvari stoje ime će biti iza-
ništa brano dok ovaj tekst još ni ne prođe prelom. Vrlo
drugo do je verovatno da ćemo vam već u sledećem broju
kompjuter- prikazati novi CMS koji će biti baziran na kodu
ska kućišta koja Mamba 4.5.3. Ukoliko želite da budete u toku sa
su modifikovana da liče ovom pričom pratite informacije na: http://www.o-
na toster, ovaj toster stvarno može da peče hleb. pensourcematters.org/ i http://www.mamboserbi-
a.com/

Raskol u Mambo zajednici Prodaja imena

Iako su mnogi zadrhtali kada je na nekolicini saj-
tova osvanula vest da će se korišćenje imena Linux
od sada naplaćivati, jako brzo su se stišale sve stra-
Kod nas se kaže da ono što je dobro obično ne traje sti. Kako su mnogi do sada već čuli tvorac kernela
dugo. Na veliku žalost to se ispostavilo kao tačno za Linux, Linus Torvalds, je odlučio da počne da na-
Mambo zajednicu i MamboCMS. Skoro svako ko se plaćuje korišćenje imena ovog kernela. Mnogi su
bavi razvojem aplikacija za Internet zna za fanta- ovu odluku iskoristili da ga dodatno napadnu,
stični Mambo sistem za upravljanje sadržajem međutim ispostavilo se da se dotična odluka odnosi
(CMS). Ovde je trebalo da se nalazi tekst o nagradi samo na firme. Kao što svi znamo, dobar deo najpo-
koju je Mambo dobio pre dve nedelje. Prestižnu na- pularnijih distribucija Linuxa prave velike firme. Li-
gradu za najbolje softversko rešenje na polju otvore- nus je došao do zaključka da se firme bogate kori-
nog koda. No, to se neće desiti. Priču dobijate iz prve steći njegovo ime i ime njegovog proizvoda, te da bi
ruke. to valjalo da im naplati. Cena koju će morati da plate
Sve je počelo stvaranjem Mambo Fondacije od stra- iznosi 5000$ što je, složićete se, sitnica za većinu njih.
ne firme Miro iz Australije koja je i stajala iza celog
projekta. Stvaranje Fondacije je prvo naišlo na tople
pozdrave čitave zajednice. Takav jedan projekat i
zahteva iza sebe dobro organizovano pravno lice. A

Septembar 2005 / GNUzilla / 41

 Sloboda

Microsoft u Linux vodama Linux 2.6.13

Možda će vam naslov delovati čudno ali je istina. Linus Torvalds je objavio da je nova verzija 2.6.x
Velika kompanija iz Redmonda je otvorila laborato- kernela postavljena na servere. Kao što je rekao, naj-
rije za proučavanje Linuxa i softvera otvorenog veći broj prepravki dotiče x86 PCI kod, ali iako je do-
koda uopšte. Iz dobrih namera? Ne bi se reklo. Labo- sta toga sređeno u toku beta testiranja postoji mogu-
ratorije nisu otvorene da bi se pripremila nova distri- ćnost da će neki korisnici ipak imati problema sa
bucija Linuxa, već da se pruži "realan" uvid u pitanje svojim hardverom. Svi zainteresovani mogu preuze-
Windows vs Linux. To ide dotle da su ljudi iz Red- ti novi Linux sa http://www.kernel.org/
monda kontaktirali članove Open Source Develop-
ment Laboratory (OSDL) pod izgovorom da zaje- Dani slobodnog i otvorenog softvera u Šri
dnički načine ovo istraživanje i da se na tržište izbaci Lanki
jedna "realna" studija. Stjuart Koen iz OSDL-a je, na- Vlasti Šri Lanke su donele odluku o uvođenju Ne-
ravno, skeptičan povodom ponude. To se dalo za- delje otvorenog koda. Praznik je organizovan u sara-
ključiti i iz njegove izjave na datu temu:"Što se tiče dnji za FOSS zajednicom Šri Lanke i počinje 5 sep-
rada sa Microsoftom na studiji, oni mogu naći jednu tembra. Završiće se Danom slobodnog softvera ne-
grešku u Linuxu u istraživanju od 100 strana, i po- delju dana kasnije. Predviđeno je da se tih 7 dana u
trošiti 10 miliona dolara na reklamiranje toga zane- Šri Lanki održavaju kongresi, predavanja i mnoge
marujući ostalih 99 strana. druge manifestacije vezane za slobodan i otvoren
softver.

~Marko Milenović

42 / GNUzilla / Septembar 2005

 Radionica

Mala škola BASH-a

Bash skripte
za neupućene, II deo

U OVOM BROJU NASTAVLJAMO SA MJESTA GDJE SMO STALI primjer.

U PROŠLOM. POZABAVIĆEMO SE NAČINIMA CITIRANJA I Spomenuli smo escape znak. Sada ćemo navesti i
IZLAZOM IZ SKRIPTI. TREBALO BI I NAUČITI NEŠTO USPUT. escape karaktere:
PA, DA KRENEMO... \n – nova linija,
\r – povratna vrijednost,
Načini citiranja \a – “uzbuna ”, tj. čuje se system bell,
Pod citiranjem podrazumijevamo “ograđivanje” \t – umetanje tab-a (vodoravnog),
niza znakova pomoću navodnika. Cilj je da se saču- \v – vertikalni tab,
va doslovno značenje specijalnih znakova. Imamo \b – backspace, briše jedno mijesto unazad,
dva načina do to postignemo: koristeći puno i djeli- \0xx – prevodi oktalni u ASCII ekvivalnet,
mično citiranje. U prvom slučaju koristimo sta- $ echo -e “\077”
ndardan način, dok u drugom se služimo jedno- ?
strukim navodnicima. Uzmimo sljedeći primjer: \” – daje navodnicima njihovo stvarno značenje,
$ echo "$KDEDIR" $ echo “\”Pozdrav\””
/usr/kde/3.4 “Pozdrav”
$ echo '$KDEDIR' \$ – stvarno značenje znaka $,
$KDEDIR $ echo “\$varijabla”
$ echo "KDEDIR" $varijabla # a ne njena vrijednost
KDEDIR \\ – stvarno značenje backslash-a.
Možemo vidjeti da je djelimično citiranje osjetljivo Escape može biti upotrijebljen na stvarno mnogo
na određene specijane znakove, između ostalih i na načina. Kako se “\” interpretira zavisi od toga da li je
“$”, pomoću koga dobijamo vrijednost promjenjive. primjenjen na samog sebe (vidi iznad), pod navodni-
Tu su još i “´” (backquote), kao i “\” (escape). Kao cima ili se upotrebljuje u sklopu zamjene komandi. O
što vidimo, sve što se nalazi između “apostrofa” se zamjeni komandi ćemo reći nešto u jednom od slje-
tretira kao niz znakova i nije osjetljivo ni na kakve dećih nastavaka. Evo par primjera (za escape):
specijalne karaktere. Djelimično citiranje koristimo i $ echo \z # z
za spriječavanje razdvajanja argumenata. Tako reci- $ echo \\z # \z
mo: $ echo '\z' # \z
$ varijabla=”ovo je argument” $ echo '\\z' # \\z
$ grep -r $varijabla ./folder $ echo "\z" # \z
javlja grešku, jer će komandi grep biti proslijeđena $ echo "\\z" # \z
tri argumenta (ovo, je, argument), a što nije dozvo- ...postoje mračni uglovi u Bourne shellu, i ljudi ih koriste
ljeno. Međutim, ovo je ispravno: sve do posljednjeg.
$ grep -r “da, $varijabla” ./folder Chet Ramey, čovjek koji trenutno održava Bash
jer će se koristi samo jedan argument, tj. rečenica Do sada smo valjda shvatili da se znak “#” koristi
“da, ovo je argument”. Naravno, ovo je samo pogo- za navođenje komentara. Treba naglasiti da se znak
dno ako naredba ne može da primi više od jednog “\” ne može sam dodijeliti varijabli, nego samo u
argumenta, ili ako mi tako ne želimo. Kod punog sklopu nekog niza znakova. Tako da će nam sljedeća
citiranja ne možemo koristiti ugniježđene jedno- komanda
struke navodnike, jer onda dobijemo sljedeću situa- $ varijabla=\
ciju: $ echo "$varijabla"
$echo 'ovo bi treb''o bit jedan niz' neće uraditi ništa, ako ne unesemo vrijednost varija-
|-prvi niz-| |--drugi niz--| ble ručno poslije prve naredbe. Još jedna česta primje-
Nije baš gramatički ispravno, ali može poslužiti kao na je spajanje više linija u jednu, što posebno zna biti

Septembar 2005 / GNUzilla / 43

 Radionica

pogodno kod zadavanja putanje nekog direktoriju- # da bi provjerili, otkucajte "echo $?" nako
ma koji u sebi sadrži 2 odvojene riječi. Naprimjer: izvrsenja skripte
$ cd /mnt/d/My\ Music/mp3 Kako izvršiti skriptu (i učiniti je izvršnom) možete
Eto, sa ovim bi završili prvi dio današnje lekcije. naći u prethodnom broju.
Pogađate, ima toga još jako mnogo, ali ovo su neki Sada nam još preostaje da objasnimo naredbu true,
osnovni pojmovi vezani za ovu temu. koja uvijek vraća tačnu vrijednost. Ukratko rečeno,
true uspiješno radi “pod milim bogom” ništa. Poznato
Izlaz i status izlaza nam je da svaki programski jezik podržava operaciju
Za izlaz iz skripe se koristi naredba exit, isto kao po imenu negacija (jedina unarna operacija, ostale su
u C programskom jeziku. Ona može vratiti i binarne). Obično se koristi znak “!” (C jezik), što nije
(povratnu) vrijednost, koja zatim postaje dostupna izuzetak ni kod programskog jezika ugrađenog u Ba-
parent procesu, tj. procesu koji je pokrenuo (“krei- sh. Pa evo jedan primjer na kome ćemo sve to objasni-
rao”) datu skriptu. ti:
Bitno je znati da svaka komanda vraća neku vrije- #!/bin/bash
dnost. Uspiješno izvršena daje 0 kao povratnu vrije- true # ugradjena vrijednost
dnost, dok neuspješne vraćaju neku drugu. Znači echo "izlazni status \"true\" = $?" #
bilo koja vrijednost osim nule se tretira kao greška. vraca 0
Ako želite da vidite status zadnje izvršene naredbe ! true
otkucajte: echo "izlazni status \"! true\" = $?" #
$ echo $? vraca 1
Ovo važi za većinu UNIX naredbi i programa, ali # izmedju "!" i "true" mora biti razmak
ipak se nađe poneki rijetki izuzetak. Iz gore nave- !true
denog možemo zaključiti da svaka funkcija i nared - # !true javlja "command not found" gresku
ba u sklopu skripte ima nekakvu povratnu vrije- E, tu ima jedna jako zanimljiva stvar. Ako koristite !
dnost, odnosno, status izlaza. Odavde zaključujemo naredba u skripti, to je greška. Ali ako otkucate di-
da će povratna vrijednost skripte biti ona dobijena rektno u konzoli, aktiviraćete takozvani “Bash history
izvršavanjem poslednje komande. E, zbog toga na mechanism”, odnosno biće vam prikazna data naredba
kraj skripte stavljamo: i izlaz koji je ona dala prilikom posljednjeg izvršava-
exit nnn nja. Naprimjer:
jer tako mi određujemo koju će povratnu vrijednost $ pwd
imati. Broj nnn treba da bude u rasponu od 0 do /home/mladen
255. Ako komanda exit nema nikakav parametar, $ cd ./music
status izlaza se preuzima od prethodno izvršene $ !pwd
naredbe. Očigledno da u tom slučaju možemo sta- pwd
viti i echo $? na kraj, ili potpuno izostaviti datu na- /home/mladen
redbu. Nismo napomenuli, ali trebalo bi da bude ja- Na kraju moramo napomenuti da su određene
sno da “$?” čita izlazni status neke naredbe, nakon povratne vrijednosti rezervisane i ne bi ih trebalo ko-
što se izvrši. Evo jedan primjera ovoga o čemu smo ristiti. To su redom:
govorili: 1 – generalne greške, kao dijeljenje nulom;
#!/bin/bash 2 – pogrešno korištenje ugrađenih naredbi, ali
echo pozdrav uglavnom se koristi varijanta iznad ;
echo $? # vraca 0 jer je prethodna ko- 126 – naredba se ne može izvršiti;
manda uspijesno izvrsena 127 – naredba nije nađena;
blah # nepoznata komanda, javlja 128 – nepravilan argument;
gresku 128+n – fatalna greška, signal “n” (od 128 do 160);
echo $? # vraca vrijednost u rasponu 0- 130 – skripta prekinuta sa Control+C;
255 255 – izlaz izvan opsega.
echo #osiguramo se da prethodna komanda Sa ovim bismo i završili “za danas”. Vidimo se za
slucajno ne vrati 113 mjesec dana.
exit 113 # vraca 113 ~ Mladen Marić

44 / GNUzilla / Septembar 2005

 Radionica

Inicijalizacija sistema
U PROŠLOM BROJU GNUZILLE, UPOZNALI SMO SE SA služi za njegovo pokretanje i on zapravo govori initu
BOOT PROCESOM: BIOS-OM I POST-OM, MBR-OM, da izvrši odgovarajuću /etc/init.d skriptu sa start ar-
BOOTLOADEROM I UČITAVANJEM KERNELA. U OVOM BROJU gumentom. K link služi za zaustavljenje servisa i go-
ĆEMO SE UPOZNATI SA POSTUPKOM INICIJALIZACIJE UNIX vori initu da izvrši istu /etc/init.d skriptu kao i S,
SISTEMA. samo sa stop argumentom. Na taj način se u datom
runlevelu pokreću i zaustavljaju samo željeni sistem-
Mali podsetnik ski servisi.
Da rezimiramo: kada se PC računar uključi, BIOS Koji je način inicijalizacije bolji, teško je reći. BSD
proverava prisutan hardver i učitava u memoriju inicijalizacija je jednostavnija, ali je linearna i zato se
MBR. U MBR-u je zapisan način podele hard diska obično prednost daje metodu System V i njegovim
na particije i početni deo koda bootloadera – pro- runlevelima, koji pružaju znatno veću konfigurabil-
grama koji u memoriju dalje učitava jezgro opera- nost sistema. Ipak, ne zaboravite da Linux koristi oba
tivnog sistema – kernel. načina, pa tako neki jednostavni konfiguracioni "za-
Kada se kernel učita, on pokreće prvi proces na hvati" mogu da se upišu i u rc.local skriptu, bez do-
sistemu – init (proverite PID komandom ps ax). Init datnih komplikacija.
je odgovoran za inicijalizaciju, odnosno konfiguri- Da pomenemo i da oznaka "rc" potiče od "run com-
sanje celokupnog sistema. To podrazumeva pokre- mand" i konačno, da vidimo kako to sve praktično iz-
tanje određenih sistemskih servisa – daemona – i gleda.
dovođenje sistema u stanje spremno za prijavljiva-
nje korisnika. Hands on ...
Sadržaj /etc/init.d direktorijuma može da se pri-
BSD vs. System V kaže komandom:
Na UNIX-u postoje dva načina inicijalizacije – $ ls -la /etc/init.d
BSD i System V. Linux (naravno) kombinuje oba! Primetićete da se u njemu nalaze pomenute skripte
BSD sistem je takav da rc skripta poziva rc.system za kontrolu pokretanja dostupnih sistemskih servisa.
i rc.local skripte, u kojima su zapisane sve globalne Nazivi skripti su obično isti kao i nazivi servisa. Uko-
odnosno lokalne komande, potrebne za celokupnu liko nisu, na scenu stupa komanda:
konfiguraciju sistema. $ grep naziv_servisa /etc/init.d/*
System V ima nešto složeniji mehanizam. On koja će pokazati iz koje skripte je neki servis, ili ko-
dovodi sistem u jedno od 10 mogućih stanja – tzv. manda, pokrenuta.
runlevela. U svakom runlevelu pokrenuti su samo Probajte da pogledate (analizirate) sadržaj jedne od
neki, potrebni servisi, koji se pri prelasku iz jednog skripti komandom:
u drugi runlevel ažurno pokreću, odnosno zausta- $ less /etc/init.d/naziv_servisa
vljaju. Način na koji se postiže takva konfigurabil- Vidi se da su to jednostavni sh skriptovi koji prihva-
nost je relativno jednostavan. taju: start, stop, restart, status, ... argumente i na osno-
U direktorijumu /etc/init.d se nalaze skripte po- vu njih preduzimaju odgovarajuću akciju.
trebne za kontrolu svih raspoloživih sistemskih ser- Šta se sve pokreće, odnosno zaustavlja u runlevelu
visa (za pokretanje, zaustavljanje, restart, ...). Skrip- 1 npr. može da se vidi komandom:
te su pisane tako da svaka od njih mora da prepo- $ ls -la /etc/init.d/rc1.d
zna barem start i stop argument. Dalje, postoje / Primetite da K i S linkovi u nazivu sadrže i broj, koji
etc/init.d/rcX.d direktorijumi (gde je X broj koji predstavlja prioritet, odnosno redosled kojim init po-
označava runlevel) u kojima se, za svaki potreban ziva adekvatne /etc/init.d skripte.
servis u tom runlevelu, nalaze tzv. K i S linkovi pre- Sada, pošto znamo kako to sve izgleda, možemo bo-
ma pomenutim /etc/init.d skriptama (K i S potiču lje da se upoznamo i sa runlevelima.
od Kill i Start).
S link, prema /etc/init.d skripti nekog servisa,

Septembar 2005 / GNUzilla / 45

 Radionica

Linux Runlevels Upravljanje servisima

Na Linuxu postoji 10 runlevela, označenih cifra- Direktna kontrola se uvek obavlja komandom:
ma od 0 do 9, pri čemu se poslednja tri – 7. 8. i 9. – # /etc/init.d/naziv_servisa argument
ne koriste. Poznavanje runlevela je ključan uslov za gde argument može da bude: start – za pokretanje,
uspešno konfigurisanje sistema! stop – za zaustavljanje, status – za informaciju o tome
Na većini Linux distribucija, smisao runlevela je da li je servis aktivan ili ne i restart – za ponovo po-
isti: kretanje servisa.
Runlevel 0 – označava gašenje sistema. Kada Ipak, sve Linux distribucije dolaze sa nekakvom
Linux prelazi u runlevel 0, znači da se računar gasi. podrazumevanom (default) konfiguracijom, o tome
Efekat je isti kao i kada se otkuca komanda shut- koji se servisi pokreću u određenim runlevelima, a
down -h. koji ne. S obzirom na to da servisa na sistemu ima
Runlevel 1 – naziva se i "Single User Mode". Na puno, direktna manipulacija je zgodna samo kada se
većini sistema označen je i kao runlevel "S". Name- upravlja jednim servisom i to privremeno! Za složeni-
njen je za logovanje root korisnika, u slučaju opo- ju i trajnu kontorlu pokretanja servisa, koristi se ko-
ravka sistema. manda chkconfig. Evo zašto:
Runlevel 2 – označava text mode, bez mreže. To Ako je npr. potrebno da se neki servis uvek pokreće
znači da će sistem da se pokrene bez potrebnih u runlevelima 2, 3 i 5, kucamo:
skripti za inicijalizaciju mreže i bez X servera. Može # chkconfig naziv_servisa 235
da se koristi prilikom zaustavljanja nekog kraker- Treba primetiti da prethodna komanda praktično
skog napada na neki veći mrežni server npr. – tada dodaje K i S linkove u /etc/init.d/rc... direktorijume,
je zgodno brzo preći u runlevel 2 i na taj način za runlevele 2, 3 i 5 i na taj način obezbeđuje njihovo
prekinuti svu mrežnu komunikaciju, bez prekida- stalno, automatizovano pokretanje u tim runlevelima
nja rada servera. (ručno pravljenje potrebnih linkova, sa ln -s ... nije
Runlevel 3 – označava text mode, sa mrežom. preporučljivo).
Sistem će preći u tekstualni režim rada, sa Tabelarni pregled statusa svih servisa po runleveli-
podrškom za rad mreže. ma, može da se dobije komandom:
Runlevel 4 – obično nije definisan! Naziva se još i # chkconfig -l
"User Define". Korisniku sistema je ostavljeno slo- Naravno, pre bilo kakve upotrebe komande chkcon-
bodno "mesto" za konfigurisanje sistema, odnosno fig, treba pažljivo pročitati njenu man stranu!
izbor servisa po volji. Pored pomenutih komandi koje pružaju potpunu
Runlevel 5 – označava grafički režim rada, uz manipulaciju nad servisima i kompletno konfigurisa-
mrežnu podršku. Znači da će na sistemu biti pokre- nje runlevela, zbog velikog broja servisa, zgodno je
nut X server i logovanje će biti omogućeno i u gra- koristiti neki runlevel editor. U tekst modu obično
fičkom režimu. To je podrazumevani runlevel na postoji program ntsysv, dok je za GUI varijantu pre-
većini Linux sitema. poručljivo koristiti ono što vaša Linux distribucija
Runlevel 6 – označava restart sistema. Efekat je pruža (na slici: SuSE-ov SysV-Init Editor).
isti kao i kada se otkuca komanda shutdown -r. Da pomenemo i to da ukoliko želimo da dodamo
Iz jednog runlevela u drugi, prelazi se koma- sistemu neki svoj servis, potrebno je da napišemo sh
ndom: skriptu koja prepoznaje start i stop argumente i sni-
# init X mimo je u /etc/init.d direktorijum. U tu svrhu može
gde je X oznaka runlevela u koji sistem prelazi. Na da pomogne /etc/init.d/skeleton fajl, ako ga na
primer, ako zelimo da ugasimo računar, ne mora- sistemu ima. On predstavlja lokalizovan kostur za pi-
mo to uvek da radimo iz menija nekog grafičkog sanje ove vrste skripti. Zatim je, nekom od prethodno
okruženja – dovoljno je da otkucamo komandu init opisanih metoda, novu skriptu, odnosno servis, po-
0. trebno uključiti u željene runlevele.
Osim poznavanja smisla runlevela, esencijalno je i
poznavanje servisa koji se pokreću u podrazumeva- A šta je sa initom?
nom runlevelu. Potrebno je znati šta ti servisi rade, Naravno i init ima svoju konfiguracionu datoteku –
da li su potrebni ili ne i kako se njima manipuliše. čuveni /etc/inittab fajl! U njemu je zapisano dosta bi-
Vreme je da se upoznamo i sa time. tnih stvari, ali mi ćemo se usredsrediti samo na dve –

46 / GNUzilla / Septembar 2005

 Radionica

podrazumevani runlevel u kom se sistem podiže i pravite 7. i 8. virtuelnu konzolu (Linux ih obično ima
kreiranje virtuelnih konzola. šest), upisivanjem potrebnih instrukcija u /etc/inittab
Pre nogo što bilo šta počne da se radi sa initta- datoteku. Samo ne zaboravite – X server login (xdm,
bom, trebalo bi napraviti rezervnu kopiju! Koma- kdm ili gdm), omogućen je na prvom slobodnom
nda: "mestu" – u tom slučaju na Alt+F9!
# cp /etc/inittab /etc/inittab.original Instrukcija za podrazumevani runlevel sistema, u
će napraviti datoteku inittab.original, koju treba ču- kom se Linux uvek podiže, može da se vidi sa:
vati u slučaju da se nešto pogeršno uradi sa initta- $ grep initdefault /etc/inittab
bom. i ukoliko je to potrebno, može da se promeni bilo ko-
Sadržaj datoteke inittab može da se analizira ko- jim tekst editorom.
mandom:
$ less /etc/inittab Za kraj
Vidi se da su instrukcije u njoj zapisane u formatu: Daleko da smo u ova dva nastavka u serijalu o
id:runlevels:action:process podizanju sistema uspeli da se upoznamo sa svim de-
Id predstavlja jedinstveni identifikator instrukcije. taljima tog procesa. Dual boot, snimanje bootloadera
U segmentu runlevels se navode runleveli za koje u MBR, opis funkcije pojedinih Linux servisa (daemo-
instrukcija važi, action govori o tome kako se in- na), otklanjanje problema, ... i mnogi drugi detalji,
strukcija primenjuje, a process predstavlja konkre- ostali su nepokriveni. Ipak, ne zaboravite – sve doda-
tnu komandu koja se izvršava. Na primer, pokreta- tno što vas zanima, zapisano je u man stranicama!
nje 3. virtuelne konzole obavlja instrukcija: Zato, tastaturu pod šake, i istraživanje beskrajnog
3:2345:respawn:/sbin/mingetty tty3 Linux univerzuma može da počne.
To znači da je identifikator instrukcije 3, da se iz-
vršava za runlevele 2, 3, 4 i 5, da će po prekidu biti ~ Nenad Trajković
ponovo pokrenuta (respawn) i da se koristi pro-
gram /sbin/mingetty koji zapravo "pravi" konzolu
(u ovom slučaju tty3).
Za rekreativnu vežbu možete da probate da na-

Septembar 2005 / GNUzilla / 47

 Radionica


USB eksterna memorija
Napredni mount USB Mass Storage uređaja

DOBRO, SVI ZNAMO DA LINUX PRISTUPA USB MASS USB Mass Storage device found at 2

STORAGE ( U DALJEM TEKSTU UMS) UREĐAJIMA TAKO ŠTO Obratite pažnju na deo ispisan masnim slovima. To
IH KAČI NA MESTA SCSI DISKOVA (/DEV/SD*) I ZNAMO
je oznaka uređaja kako ga vidi Linux kernel. Sada na-
KAKO DA TO ISKORISTIMO DA BISMO IM PRISTUPILI. OVDE
pravite direktorijum /mnt/usb i dodajte sledeći red u
ĆETE NAĆI UPUTSTVO KAKO NAPRAVITI CEO TAJ SISTEM
/etc/fstab fajl.
MALO SOFISTICIRANIJIM.
/dev/ 1 /mnt/usb vfat de-
faults,rw,user,noauto 0 2

Sistemski zahtevi Pokrenite naredbu 'mount /mnt/usb'. Ako vam pri-

Prvo, na računaru morate imati USB port. javi grešku, umesto /dev/sda1 stavite /dev/sda i
Drugo, morate imati neki UMS uređaj tipa USB probajte ponovo.
Flash memorije, eksternog USB
hard diska ili digitalne kamere koja Problemi
podržava UMS standard (većina Problem sa prethodnim principom nastaje kad ima-
današnjih kamera ga podržava). te više uređaja zakačenih na razne portove koji dobiju
Treće, za stvari o kojima će dalje /dev/sda, /dev/sdb... oznake, onim redom kojim ste
biti reči potrebno je imati kernel iz ih priključivali na računar. Ako sledećeg puta prome-
serije 2.6. koji ima ugrađenu nite redosled kačenja, kamera koja je do sada bila na,
podršku za UMS uredjaje (većina na primer, /dev/sda i koja je bila montirana na /
današnjih distribucija ima odgovarajući kernel). mnt/usb1, sad će biti na /dev/sdb (montirana na /
I četvrto, morate imati administratorske privilegi- mnt/usb2) i moraćete da kažete programu za organi-
je na sistemu. zaciju fotografija da je kamera premeštena.
Ideja ovog članka je podesiti sistem tako da se svaki
/dev/sd* uređaj kači na svoje mesto, na primer, da se kamera
Za one koji se trenutno ne mogu setiti stvari koje uvek kači na /mnt/usb/camera (ili nedge drugo, po
sam naveo da svi znamo, evo kratkog uputstva za vašem izboru).
osposobljavanje UMS uređaja. Prikačite vaš uređaj
na usb port, pokrenite omiljeni vam terminal i uku- UDEV
cajte sledeće komande: U ovom trenutku nam u pomoć stiže sistem UDEV.
$ su Kad se bilo koji uređaj priključi na računar, udev rea-


Password: [unesite root lozinku] guje i pravi elemente u /dev direktorijumu. Priključi-
# dmesg | tail te vaš UMS uređaj i saznajte njegovu oznaku na način
Dobićete izlaz sličan sledećem: naveden u prethodnom pasusu. Sada pokrenite sle-
scsi0 : SCSI emulation for USB Mass Stor- deću naredbu (kao root korisnik):
age devices # udevinfo -a -p /sys/block/sdb/sdb1 | less

Vendor: OLYMPUS Model: C755UZ Nađite podatke koji identifikuju vaš uredjaj - na pri-
Rev: 1.00 mer SYSFS{manufacturer} i SYSFS{serial}. Obratite
Type: Direct-Access pažnju da se svi podaci koje ste uzeli moraju naći u
ANSI SCSI revision: 02 istom bloku ispisa ili UDEV neće shvatiti pravilo koje
SCSI device : 256000 512-byte hdwr sec- napišemo. Sledeći korak je pravljenje fajla /
tors (131 MB) etc/udev/rules.d/ahead.rules (samo ime možete i
sda: assuming Write Enabled promeniti, jedino je važno da se pri abecednom poret-
sda: assuming drive cache: write through ku taj novi fajl nalazi ispred ostalih u datom direkto-
/dev/scsi/host0/bus0/target0/lun0: p1 rijumu).
Attached scsi removable disk sda at scsi0, Dodajte sledeću liniju u taj fajl (vrednosti za BUS,
channel 0, id 0, lun 0 SYSFS{manufacturer}, SYSFS{serial} i SYMLINK pri-
lagodite svom uređaju):

48 / GNUzilla / Septembar 2005

 Radionica

BUS="usb", KERNEL="sd?1", SYSFS{manufac- cut -d: -f3 )

turer}="Proizvodjač", SYSFS{serial} umount -l $target
="10000E000A112B21", NAME="%k", rm -f /tmp/$base
SYMLINK="usb_camera" fi
Sada dodajte sledeću liniju u /etc/fstab ("usb_ca- To bi bilo to. Restartujte računar ili pokrenite nared-
mera" zamenite sa vrednošću koju ste uneli u bu udevstart i uživajte u vašem ličnom automount
SYMLINK polje u prethodnom koraku) sistemu.
/dev/usb_camera /mnt/usb/camera Napomena: Pre isključivanja eksterne memorije sa
vfat defaults,rw,user,noauto 0 vfat fajlsistemom, preporučeno je pokrenuti komandu
2 sync ili može doći do gubitka podataka ako ste nešto
Sada za svaki uređaj ponovite ove korake i "na snimali na nju.
konju ste". Problem može da nastane kad uređaj ne
prijavljuje uvek isti skup podataka prilikom ude- Zaključak
vinfo naredbe u dva različita priključivanja na raču- Kad koristite neku manje user-friendly distribuciju
nar (meni se tako ponašala digitalna kamera). Reše- poput Debiana, morate se malo potruditi da bi vam
nje se samo nameće - napravite još jednu stavku za sve radilo kako želite, ali zato mnogo više naučite o
uređaj sa tim novim, izmenjenim podacima i istom vašem sistemu. Na Internetu postoje uputstva za sko-
SYMLINK vrednošću. ro sve, ali ponekad nije dovoljno pročitati samo jedno
zbog nedostataka koje nosi. Ako želite da potpunije
Automount razumete kako se pišu UDEV pravila, iskreno prepo-
Poslednji korak je dodavanje automount mogu- ručujem da pročitate uputstvo na adresi <2>, dok
ćnosti ovom našem sistemu. Standardni automount skript za bilo_sta.dev možete naći na adresi <1>.
radi tako što montira uređaj kad ga koristite, a
demontira kad ga ne koristite neki određeni vre- Korisne adrese:
menski period. Bilo bi mnogo lepše da se UMS <1> http://floatingsun.net/articles/howtos/howto-usb-
uređaj montira kad ga prikačite na port, a da se automount.html
demontira kad ga otkačite. To je moguće izvesti na <2> http://www.reactivated.net/udevrules.php
sledeći način - napravite direktorijum /
etc/dev.d/block (ako ne postoji) i u njemu fajl ~ Ivan Čukić
bilo_sta.dev kome morate da stavite privilegije za
izvršavanje. Prekucajte sledeće naredbe u njega:
#!/bin/bash
base=$(basename $DEVNAME)
if [[ $base != sd[a-g][1-9] ]]
then
exit
fi
if [ "$ACTION" == "add" ]
then
target=$(for i in $(find /dev/ -type l);
do file $i | grep $base | cut -d: -f1 ;
done)
mount $target
mpoint=$(cat /etc/mtab | grep $DEVNAME |
cut --delim=' ' -f2)
echo "$DEVNAME:$target:$mpoint" > /
tmp/$base
elif [ "$ACTION" == "remove" ]
then
target=$(cat /tmp/$base | grep $DEVNAME |

Septembar 2005 / GNUzilla / 49

 Radionica

Uklopite slova uz vaše slike

GIMP: Pisanje teksta i par fora pride

TRUDIĆEMO SE DA VAM POKAŽEMO NE SAMO KAKO DA za sve potrebe. Odaberite najpre font (klikom na
NAPIŠETE SLOVA NEGO I KAKO DA IH UČINITE LEPŠIM, aa.png) i veličinu slova koja vam odgovara, bilo u mi-
POMERITE NA ODREĐENO MESTO, ROTIRATE, I JOŠ MNOGO limetrima (mm) ili pikselima (px). Zatim imate opcije
TOGA .
KADA ZAVRŠIMO SA SLOVIMA I LAYERIMA MOŽEMO Hinting koju koristimo za lepši prikaz malih fontova i
SE BACITI NA JEDNOSTAVNE GIF I MNG ANIMACIJE , ALI Antialiasing koja "glača ivice" slova pa fontovi izgle-
POLAKO , TIHA VODA BREG RONI... daju daleko lepše. Odabe-
rite još i boju slova kli-
Kratak uvod, da kraći ne mož' biti kom na “Color” i način ravnjana teksta i gotovo.
Ovo je jedna jako jednostavna lekcija, koju morate Ukoliko vam ikad zatrebaju, sle-
da savladate jer vas u suprotnom simpatično deće opcije određuju prored i koli-
kučence, Vilber, neće pustiti u svoj svet. Šalu na ko će pasus biti uvučen. Zanimljiva je opcija obeleža-
stranu, to je nešto što će vam i te kako koristiti bilo vanja putanje od teksta (Create selection from text),
da želite da napravite omot za vaš CD, nalepnicu kojoj ćete nekada naći jako korisne primene. Podsetite
za svesku ili mali web baner. Trudićemo se da Vam se teksta iz letnjeg dvobroja GNUZille. Trebalo bi da
pokažemo ne samo kako da napišete slova nego i ste na kraju dobili nešto nalik na sledeću sliku.
kako da ih učinite lepšim, pomerite na određeno
mesto, rotirate, i još mnogo toga. Kada završimo sa
slovima i Layerima možemo se baciti na jednostav-
ne GIF i MNG animacije, ali polako, tiha voda breg
roni...

Osnove
Polećemo, vežite vaše miševe za podlogu i otvo-
rite novi 'papir' (File,
New ili Ctrl +
N). Najpre ćemo
da napišemo prost
tekst, uzmite Add text
to image alat i klikni-
te negde na sliku. U Pomeranje teksta
novootvorenom pro- Ukoliko vam slova nisu baš tamo gde ste vi želeli da
zoru ispišite bilo ka- budu uvek ih možete pomeriti alatom Move layers &
kav tekst kao što biste selections. Ukoliko ste ovo učinili, da biste se
pisali u bilo kom text ponovo vratili u mod za izmenu teksta morate
editoru i pritisnite ponovo odabrati alat Add text to image i dva
Close. Imate crna slo- puta kliknuti na ranije ispisana slova. Ponovo
va na belom papiru. U vam se otvara prozor za pisanje teksta, koji
tool options (koji dobi- možete menjati. Ponovo su vam dostupne i opcije iz
jate dvostrukim kli- tool options-a nad ranije ispisanim tekstom.
kom na Add Text to
image alat) možete Par korisnih alata koji stižu uz Gimp
prepraviti slova onako
kako vama odgovara.
Opcije su zai-
sta dovoljne Prvi alat u nizu (Rotate the layer or selection) služi
za rotiranje nekog dela slike. Odaberite taj alat, i sle-

50 / GNUzilla / Septembar 2005

 Radionica

deći klik na maločas napisani tekst otvoriće vam thodnih metoda. Ne brinite, procedura je jednostav-
prozor u kome možete preko tastature upisivati po- na. Boja fonta biće ona koju od-
trebne vrednosti (zgodno za preciznije uglove). Istu aberete kao Foreground Color,
ulogu ima pomeranje kvadratića koji su se pojavili mi ćemo koristiti crnu. Nakon
na ivicama teksta i središnjeg kruga koji predstavlja što odaberete boju, u glavnom
tačku oko koje roti- Gimp prozoru odaberite Xtns,
rate tekst. Sledeći Script-Fu, Logos, Text Circle i
alat iz niza (Scale pojaviće se krajnje jednostavan dijalog. U polje tekst
the layer or selecti-
on) vrši povećanje
ili smanjivanje dela
slike, ali ga nećemo
koristiti za tekst jer
je mnogo preciznije da povećamo veličinu fonta iz
tool options. Na redu je alat Shear the layer or se-
lection koji, barem kad su slova u pitanju, radi sli-
čan posao kao i alat za rotiranje, a i način upotrebe
je sličan. Ukoliko želite da slova iskosite u per-
spektivi, koristićete Change perspective of the layer
or selection, koji daje najzanimljiviji efekat iz ove
grupe alata. Jednostavno kliknite na slova i
razvlačite četiri kvadratića koji su se pojavili u
ćoškovima dok ne dobijete željeni efekat. Ukoliko
na ovaj način povećate tekst on će biti ružan, pa
vam savetujem da prvo povećate malo sam font iz
tool options, a onda ga ovim alatom doterate kako
želite. Ostao nam je poslednji alat iz niza (Flip the
layer or selection) koj preslikava slova kao u ogle- upišite ono što želite da bude ispisano na kružnici,
dalu. Možete slova preslikati po vertikali ili ho- podesite veličinu kruga (Radius), stepen od koga
rizontali, što se bira u tool options ovog alata. Lepo počinju slova teksta (Start angle), dužinu luka kružni-
ukoliko želite da napravite senku od vaših slova ka- ce, u stepenima, na kom će biti ispisana slova (Fill an-
kvu je napravljena na sledećoj slici. gle), veličinu fonta (Font Size), i sam stil fonta. Narav-
no čekirajte Antialias da bi slova što lepše izgledala i
pritisnite OK. Već i sami uviđate da bi preview opcija
ovde i te kako koristila, ali može i ovako.

Postavljanje senke
Zadržaćemo se na tri efekta senke koje se nalaze u
<Image>, Script-Fu, Shadow meniju. Drop-Shadow je
najobičnija senka. Odaberite koliko će piksela senka
biti pomerena po X (Offset X) odnosno Y (Offset Y)
osi, koliko će biti razlivena (Blur radius) i njenu boju,
što bi trebalo da je
dovoljno za lep efekat.
Tekst na kružnici Perspective ima sličan
Da biste ispisali tekst koji se formira krug, ili ide efekat kao i Drop-Sha-
polukrugom, ne možete koristiti ni jednu od pre- dow, ali stvara efekat kao da svetlost pada pod od-

Septembar 2005 / GNUzilla / 51

 Radionica

ređenim uglom. Najbolje da sami podešavate ugao

(Angle), Relative distance of horizon i Relative light
of shadow da bi-
ste videli kako ra-
de. Treći shadow
efekat će postaviti
senku kao i Drop Shadow, i istaknuti slova Highli-
ghtom. Treba podesiti Highlight X offset, Highlight
Y offset (pomeraj highlight efekta po X i Y osi) i Hi-
ghlight color (boja highlihta), a ostale opcije opcije
podesite kao za Drop-
Shadow efekat. Ovo
ne bi trebalo da Vam
bude teško, a nadamo
se da ste ranije i sami probali neke od navedenih
skripti.

~ Miloš Popović

52 / GNUzilla / Septembar 2005