You are on page 1of 37

Sadržaj

GNUzilla GNUzilla
Magazin za popularizaciju
Oktobar 2005 Slobodnog softvera, GNU, Linux i
*BSD operativnih sistema
Uvodna reč: ...............................................................3
Kolegijum
Ivan Jelić
Distribucije Ivan Čukić
Slackware 10.2..........................................................4 Marko Milenović
Petar Živanić
Aleksandar Urošević
Hardver
Linux na IPAQ-u.......................................................7 Saradnici
Miloš Popović
Borislav Tadić
Softver Dejan Popadić
GNOME 2.12............................................................10
GKrellM 2.2.7...........................................................13 Lektura
Dia(grami)................................................................15 Petar Živanić

Jabber......................................................................17
Slog i tehnička obrada
Download.................................................................21
Ivan Jelić

Sloboda Priređivač
Vesti.........................................................................23 Mreža za Slobodan Softver
http://www.fsn.org.yu

Radionica URL adresa


Programi u .deb pakovanju.......................................24 http://gnuzilla.fsn.org.yu
GIMP – pravljenje omota za CD...............................30
GIMP – rad sa slojevima...........................................32 Kontakt adresa
Rešite se neželjene pošte...........................................35 gnuzilla.kontakt@gmail.com

IRC kontakt
#gnuzilla na irc.freenode.org

Sav materijal u ovom časopisu je objavljen pod GNU licencom za slobodnu dokumentaciju. Autorska prava pripadaju autoru.

2 / GNUzilla / Oktobar 2005


Uvodna reč

Deseti, jubilarni NAGRADNA IGRA


Pošaljite na našu adresu kontakt
email, podatke i odgovor na pita-
BROJ PO BROJ, STIGLI SMO I DO DESETOG IZDANJA NAŠEG I nje:
VAŠEG OMILJENOG ČASOPISA. MALI JUBILEJ ĆEMO ISKORITITI
KAO PRIPERMU ZA PROSLAVU IZLASKA DVANAESTOG BROJA, Kako se zove predstavnik
KOJI ĆE OBELEŽITI PRVU GODINU POSTOJANJA GNUZILLE. Fondacije za slobodan
softver Evrope, koji je u
Deseti broj donosi nekoliko vrlo zanimljivih tema. Primili smo nekoliko aprilu posetio Beograd?
emailova čitalaca koji su izrazili želju da vide tekstove posvećene dže-
pnim računarima, pa smo od ovog broja krenuli u priču prikazom distri- Šest najvernijih čitalaca očekuju
bucije namenjene baš takvoj vrsti računara. Sve veći broj korisnika distri- vredne nagrade.
bucija baziranih na Debianu je istakla potrebu objašnjavanja procesa ma-
nipulacije paketima karakterističnim za ovakve distribucije, pa će svi čita- NAPOMENA:
oci koji do sada nisu znali kako da instaliraju pakete na svom sistemu, u Iz tehničkih razloga, nismo u mo-
GNUzilli 10 pronaći upustvo koje će im biti od pomoći. Slobodna komu- gućnosti da nagradnu igru reali-
nikacija bi trebalo da bude imperativ svakog društva svesnog značaja slo- zujemo van teritorije Srbije.
boda pojedinaca, pa se u ovom broju dotičemo Jabbera, najkvalitetnijeg

Oktobar 2005 / GNUzilla / 3


Distribucije

Slackware 10.2
Geeky kao i uvek

NAKON ODSTRANJIVANJA OKRUŽENJA GNOME, DISTRIBUCIJA SLACKWARE za korisnike.


JE IZGUBILA DOSTA KORISNIKA. TAKVA POJAVA JE DONEKLE I LOGIČAN SPLET Kao i obično, mnogo toga je potreb-
DOGAĐAJA, JER JE KORISNIČKA POPULACIJA OVE DISTRIBUCIJE MAHOM no podesiti nakon instalacije, da bi
NAPREDNIJEG NIVOA ZNANJA I ZA NJU SE VEZUJE STEREOTIP KORIŠĆENJA Slackware bio doveden u optimalno
GNOME OKRUŽENJA. POKAZALO SE DA JE DOBAR BROJ KORISNIKA ZAISTA stanje. Nakon logovanja na sistem u
PROMENIO DISTRIBUCIJU, DOK SU SE VERNI PRATIOCI SLACKWAREA konzolnom režimu, potrebno je učini-
PRILAGODILI NOVONASTALOJ SITUACIJI. U SVAKOM SLUČAJU, SLACKWARE ti nekoliko zahvata na konfiguracio-
NASTAVLJA SVOJIM PUTEM I POJAVLJUJU SE U NOVOJ VERZIJI SA OZNAKOM nom fajlu X servera kako bi grafika
10.2. dobro radila. Ukoliko postoji potreba
za logovanjem u grafičkom režimu,
Slackware je ranije bio poznat po tome da se distribuira na je- broj 3 treba zameniti brojem 4, u sle-
dnom CD-u, no to se promenilo. Slackware 10.2 se isporučuje na 4 dećem redu fajla /etc/inittab
diska koji donose puno zanimljivih paketa koji mogu biti potrebni u id:4:initdefault:
svakodnevnom radu. Prva dva diska su instalacioni mediji na ko- Na test računaru je bilo problema
jima se nalazi osnovni set paketa potrebnih za instala- sa monitorom, iako se radi o monito-
ciju sistema. Druga dva diska sadrže extra pakete ru koji pokriva širok opseg frekvenci-
i izvorni kod softvera. Pored softvera, na disko- ja osvežavanja, pa je prvi korak ka
vima se može naći dokumentacija kao i zip- dobijanju funkcionalnog okruže-
slack, koji se nalazi na četvrtom disku. Ova- nja bilo podešavanje osvežava-
kav raspored sadržaja je veoma zanimljiv, jer nja monitora. Treba pogledati
su diskovi vrlo dobro iskorišćeni. Ipak tu je da li postoji drajver koji podrža-
moglo biti mesta za Openoffice, na primer, va grafičku karticu na sistemu,
koga nema na diskovima. Extra paketi obuhva- jer se po podrazumevanim
taju programe koji su potrebni većini korisnika, podešavanjima koristi vesa drajver.
poput alata za narezivanje diskova (K3B i XCDRoast), Nakon ovih korekcija, X server je pro-
Jave ili GRUB boot loadera. radio i na radnoj površini se ukazalo
grafičko okruženje KDE, koje je pod-
10.2 na stolu razumevano i jedino složeno grafičko
Instalacija ovog izdanja ne razlikuje se puno od prethodnih, pa se okruženje na sistemu. Ipak, podeša-
nećemo mnogo zadržavati na ovom segmentu priče. Po ko zna koji vanja X servera se ovde ne završava-
put ćemo ponoviti važnost pažljivog odabira particija i particionisa- ju, jer je za rad scroll točkića potrebno
nja diska, ukoliko particije nisu spremne, kako bi se izbegla mogu- imati sledeće redove u fajlu /
ćnost gubljenja podataka na disku. Ostatak posla je, manje više, ru- etc/X11/xorg.conf
tiski, pri čemu preporučujemo automatsku instalaciju svih paketa, Option "Protocol" "IMPS/2"
za šta je potrebno nešto više od tri gigabajta prostora na disku. Option "ZAxisMapping" "4 5"
Podrazumevani kernel na sistemu je verzije 2.4.31 verzija, čime Tek nakon unosa ovih redova u
Slackware nastavlja trend korišćenja provereno stabilne i dovoljno konfiguracioni fajl, scroll točkić će ra-
istestirane 2.4 serije Linuxa. Ovo je donekle razumljivo, ali treba diti kako valja.
imati na umu da je serija 2.6 već uveliko stabilna i pouzdana. Na- Sam KDE dolazi u verziji 3.4.2, sa
ravno, postoji opcija čijim odabirom se instalira kernel u verziji svim aplikacijama koje su karakteri-
2.6.13, što se preporučuje korisnicima koji imaju noviji hardver po- sktične za ovo okruženje. Pored KDE-
put sistema sa SATA kontrolerima koji neće raditi na 2.4 kernelima. a, moguće je koristiti i XFCE 4.2.2,
Za pohvalu je činjenica da se na diskovima mogu naći izvorni kod i koje se sve više približava vodećoj
hederi za ove verzije kernela, što omogućava kompajliranje drajve- dvojci takozvanih "velikih" grafičkih
ra za softverske modeme i grafičke kartice, a od velike je važnosti okruženja. XFCE pokazuje prisustvo i

4 / GNUzilla / Oktobar 2005


Distribucije

podršku za aplikacije bazirane na GTK bibliotekama. Sve bitnije sfe- interneta pokriveno je sa bar dve
re računarskog života su pokrivene programima karakterističnim aplikacije. Pregled web strana je mo-
za KDE, sa nekoliko izleta ka aplikacijama koje jednostavno moraju guće činiti podrazumevanim KDE-
biti prisutne. ovim browserom Konqueror, dok je
Slackware 10.2 je veoma dobro multimedijalno potkovan, pa je za familija Mozilla prisutna sa oba svoja
slušanje muzike nadležan KDE-ov pulen Juk, dok je video playback člana. Firefox je prisutan u verziji
prepušten već proverenom rešenju u vidu XINE media playera. 1.0.6, a Mozilla Suite (u punom sasta-
Može se koristiti i GTK frontend XINE-a - GXINE. Bitno je napome- vu) u verziji 1.7.11. Za čitanje ele-
nuti to da sistem nije konfigurisao DVD uređaj na test računaru, pa ktronske pošte zaduženi su Kmail ili
je gledanje dvd filma bilo moguće tek nakon intervencija u fajlu / Mozilla Thunderbird, dok je instant
etc/fstab. Ostatak poslova koji se tiču slušanja i kopiranja audio poruke moguće razmenjivati pomoći
diskova, snimanja zvuka ili manipulacije jačinom zvuka se obavlja Gaima ili Kopetea. Jedini grafički alat
alatima iz okruženja KDE koji posao rade više nego dobro. za povezivanje na internet je KPPP, a
Već pomenuti nedostatak OpenOffice paketa se može navesti kao preuzimanje fajlova sa interneta mo-
prvi veći minus ovog izdanja, za čije poslove je namenjen paket Ko- guće je vršiti pomoću Kgeta, dok se
ffice, koji u svom okviru poseduje sve alate koji mogu biti potrebni kao IRC klijenti pojavljuju XChat i
za kancelarijski rad. Naravno, program za rad sa bazama podataka KSirc.
koji postoji u paketu OpenOffice 2, u Kofficeu ne postoji. Drugi Sistem se tokom testiranja pokazao
minus ove verzije je nepostojanje valjanog alata za rad sa vektor- izuzetno stabilnim, u šta se nije ni su-
skom grafikom, dok je druga sfera obrade grafike opskrbljena lo- mnjalo. KDE je radio kako treba, dok
gičnim izborom u vidu GIMP-a. Svakako, moglo je da se nađe me- je sitnijih problema bilo sa Kofficeo-
sto paketu sa nekim programom za manipulaciju vektorskom grafi- vim alatom za obradu slika. No, pita-
kom na na nekom od diskova. nje je ko će pored GIMP-a koristiti
Izbor internet softvera ima smisla. Većina aspekata korišćenja ovaj alat. Instalacija drajvera za soft-

Oktobar 2005 / GNUzilla / 5


Distribucije

verski modem i nVidijinu grafičku karticu je protekla bez problema,


pa je potencijalno problematičan hardver proradio bez problema.
Treba pomenuti podršku za naš jezik koji omogućava korišćenje
KDE-a na srpskim. Paketi koje treba instalirati, kako bi se dobilo
okruženje na srpskom, nalaze se na drugom disku.

Slackware je oduvek bio distribucija koju su koristili oni koji znaju


malo više o instalaciji i podešavanju sistema. Problemi koje većina
distribucija rešava na vrlo elegantan način, na Slackwareu još uvek
postoje. Čak i distribucije koje su nekada važile za "teške", kao što je
Debian, mnoge poslove obavljaju automatski, što sa Slackwareom
nije slučaj. Jednostavno, neki problemi mogu biti toliko banalni da
je dosadno rešavati ih iz verzije u verziju. U svakom slučaju, insta-
lacijom Slackwarea se dobija vrlo stabilan i pouzdan sistem, što je
ovu distribuciju i rangiralo tamo gde jeste. Nedostatak GNOME-a
je, po mišljenju autora teksta, ogroman nedostatak kojim je Slack-
ware puno izgubio, no kvalitet ovog izdanja pokazuje da je za
Slackwareov tim GNOME jedna briga manje, pa ostavljamo korisni-
cima da prosude da li je GNOME trebalo izostaviti ili ne.

Korisna adresa:
http://www.slackware.com

~Ivan Jelić

6 / GNUzilla / Oktobar 2005


Hardver

Juriš na još jedan Microsoftov bastion

Instalacija Linuxa na IPAQ


Puni Linux sa mainstream kernelom se može pokrenuti i na Pocket PC dlanovniku. Slijede detaljna
uputstva za instalaciju distribucije Familiar, te iskustva i savjeti iz prve ruke.

PRELISTAVAJUĆI CENTRALNOEVROPSKE FORUME POSVEĆENE OPENSOURCE IPAQ h3630 dlanovniku proizvedenom


SOFTVERU ZAINTRIGIRAO ME JE JEDAN SPECIFIČAN POST. JEDNOG NIJEMCA 1999. godine
ZANIMALO JE KOJE MINIMALNE USLOVE MORA ISPUNITI POCKET PC DA BI Na startu upozorenje za neiskusne en-
POGONIO LINUX I UJEDNO KOJI JE NAJJEFTINIJI MODEL KOJI SI POSEBNO ZA tuzijaste – čitav niz koraka instalacije je-
OVU SVRHU MOŽE KUPITI. UBRZO SAM UVIDIO SAM DA ON NIJE JEDINI – dnostavno nije moguće poništiti i vratiti
NEKOLIKO SRODNIH TEMA PRONAŠAO SAM NA SLIČNIM OKUPLJALIŠTIMA se unazad. Zato oprez, da ne biste umje-
*NIX EUNTUZIJASTA. SVE NJIH NIJE ZANIMALA POSLOVNA PRIMJENA U sto Linuxa dobili poptuno neupotrebljiv
POSLJEDNJE VRIJEME SVE MOĆNIJE I PRISTUPAČNIJE (ČITAJ: JEFTINIJE) dlanovnik! Takođe, ne bi bilo loše da na
POCKET PC PLATFORME , VEĆ ISKLJUČIVO POKRETANJE ŠIROKOG SPEKTRA adresi [1] provjerite listu kompatibilnog
LINUX APLIKACIJA NA DLANOVNICIMA. U GLAVI SAM VEĆ IMAO hardvera da vam recimo, GPRS CF kar-
PREDSTAVU : OPERACIJA “PINGVIN NA IPAQ-U” MORA SE PROVESTI tica koju ste „masno“ platili ne bi bila
ODMAH . neupotrebljiva na novom operativnom
sistemu. U drugom koraku pobrinuo
Izvrsni sajt http://www.handhelds.org polazna je tačka za ovu sam se da preko serijskog kabla sinhro-
tematiku. Izuzetno jaka komu- nizujem organizator
na kojoj je ovaj sajt baza rado h3630 sa mojim stonim
će pružiti informacije o svim računarom i sačuvam
fazama tranzicije dlanovnika sve podatke iz Flash
na pingvinoliki OS. Projekat RAM-a koje sam sma-
Familiar od 2001. godine razvi- trao bitnim. Isti raču-
ja relativno mala grupa pro- nar i kabl sam upotri-
gramera, pokušavajući da iz- jebio za proceduru
gradi stabilnu, potpuno funk- instalacije. Moram na-
cionalnu Linux distribuciju i glasiti da mi je stalna
niz upotrebljivih aplikacija za Internet veza “u real-
ručne računare bazirane na Po- nom vremenu” i pri-
cket PC hardveru. Radi se o stup pomenutom ha-
zrelom proizvodu, uglavnom orijentisanom na Heweltt-Packard ndhelds.org sajtu pomogla da
iPAQ seriju (h3100, h3600, h3700, h3800, h3900, h5400, h5500). To prevaziđem neke probleme na koje sam
ne znači da (ne)će funkcionisati na modelima drugih pro- naišao, pa vam je tokom ove polusatne
izvođača, ali je za njih bolje pronaći
posebno prilagođenu distribuciju ili kom-
pajlirati posebnu varijantu kernela (pri-
mjer LOOX Linuxa). U trenutku pisanja
članka aktuelna verzija Familiara, 0.8.2,
nudi izbor između dva korisnička
okruženja GPE i Opie (obe sa ličnim or-
ganizatorom i dodatnim aplikacijama) sa
podrškom za ipkg paketni menadžment,
implementaciju sistemskih programa na
busyboxu (ušteda memorije) i Dropbear
SSH server. Dosta uvoda: pred vama su
iskustva koja sam imao sa instalacijom i
prvim utiscima Familiar distribucije na

Oktobar 2005 / GNUzilla / 7


Hardver

procedure toplo preporučujem. Sve


vrijeme instalacije Pocket PC bi tre-
balo da bude povezan na struju, da
se baterija ne bi ispraznila, a onda...
znate već.
Detaljne instrukcije pod [2] će se
pobrinuti da instalacija prođe bez
većih nedoumica. Kod preuzimanja
instalacionih datoteka neophodno je
izabrati stabilnu ili release verziju,
željeni model Pocket PC-a za koji je
OS prilagođen, te jedan od 3 paketa
aplikacija. Ponuđeni su GPE (GTK-
bazirani grafički interfejs) i Opie
(baziran na Qtopia-i) za “normalne”
korisnike, te bootstrap komandna li-
nija za programere. Nakon preuzi-
manja 14MB velike tar.gz arhive, ne bi bilo loše da provjerite njen gasite ili resetujete. No, testirani h3630
MD-checksum kako vas u kasnijem toku ne bi dočekala neprija- je isprva prihvatio bootloader, pa sam
tna iznenađenja. Moj izbor je bila stabilna verzija i Opie okruže- prešao na sljedeći korak – reset.
nje (ne pitajte zašto :). Nakon kratkotrajnog gašenja ekrana
Sljedeći korak u kojem ćete sa Interneta preuzete datoteke kopi- čekaće vas vjerovatno prvi pingvin ko-
rati na Pocket PC, može se obaviti na nekoliko načina: ja sam se jeg ćete ugledati na Ipaqu. Na stonom
odlučio za korištenje SynCE softvera pod Linuxom (konfigurisa- računaru pokrenite terminal (minicom
nog za vezu preko ttyS0) za kopiranje bootloadera na dlanovnik. ili kermit), unesite “115200 8N1 serial
On se sastoji od dvije datoteke: programa "BootBlaster" čija je za- configuration, no flow control, no
daća da prepiše boot sektor u flash memoriji dlanovnika sa boo- hardware handshaking” kao parametre
tloaderom "bootldr" koji može da ini- i pritisnite dugme sa ikonicom
cijalizuje i Windows Mobile (WinCE) kalendara (krajnje lijevo). Kada
i Linux. Zatim na dlanovniku po- dobijete boot> prompt znači da
tražite navedenu izvršnu datoteku i ste na pravom putu i da bootloa-
pokrenite je. Poziv opcija Flash > der očekuje da mu (koristeći
Save Bootldr.gz i Save Wince.gz for- ymodem) pošaljete preostalu da-
mat snimiće trenutni bootloader i sli- toteku sa ekstenzijom jffs2 sa sto-
ku trenutnog stanja operativnog sis- nog računara. Ta procedura će
tema dlanovnika, nakon čega je trajati dvadesetak minuta nakon
možete prebaciti na neku memorij- čega bi proces trebalo da počne
sku karticu ili hard-disk. Ovaj korak sa erasing sector 00140000 i
možete preskočiti SAMO ako vas završiti sa verifying ... formatting
povratak na MS WinCE (Mobile) ili ... done. Kada ponovo ugledate
recimo Sharpov Zaurus ne zanima. prompt, od pune Linux funkcio-
Računajte da će transfer trajati dese- nalnosti na dlanovniku vas dijeli
tak ili više minuta. samo zadavanje komande boot.
Zatim pozovite opciju Flash > Program i tokom ovih 15 sekundi Moram napomenuti da sam ovaj kom-
ne dirajte vanjsku dugmad za reset ili paljenje dlanovnika, inače pletan korak (bezuspješno) pokušao na
će ostati u neupotrebljivom stanju. Ako je korak protekao u naj- drugom računaru pod Windowsom XP
boljem redu, Flash > Verify će to potvrditi; u suprotnom pokušaj- SP2 sa Hyperterminal i Mtty klijentima,
te flashovanje ponovo ili programirajte svoj flash sa sačuvanim pa ih u ovu svrhu ne savjetujem. Prije
WinCE bootloaderom. Takođe, autori Familiara savjetuju da ih nego što vas prsti i dlan zabole od tip-
kontaktirate ako i dalje ne budete imali sreće i da dlanovnik ne kanja po ekranu, još vam preostaje da

8 / GNUzilla / Oktobar 2005


Hardver

promjenite root lozinku (predefinisana je prazna), te da se


povežete na Internet, pozovete sinhronizaciju vremena (ntpdate
-b time.handhelds.org) i preuzimanje svježe liste paketa i osv-
ježenje samog package managera (ipkg update/upgrade).
Korisne adrese:
U osnovnom paketu dočekaće vas standardna konzola i konzol- [1] http://www.handhelds.org/moin/moi-
ne aplikacije, softver za organizaciju (DrawPad, TextEditor, Con- n.cgi/IpaqHardwareCompatibility i
tacts, Calendar, Today, ToDo), file manager (fm) i spomenuti http://familiar.handhelds.org/releases/v0.
package manager (ipkg), te alat za automatsku sinhronizaciju i 8.2/install/prerequisites.html
backup unesenih podataka. Na kraju napomena da Familiar nije [2]
osakaćena verzija Linuxa – baziran je na mainstream kernelu http://familiar.handhelds.org/releases/v0.
2.4.x. To opet znači da se sve aplikacije mogu direktno portovati 8.2/install/
na iPAQ bez potreba za ponovnim pisanjem koda (osim ako veli- [3] http://www.handhelds.org/moin/moi-
čina ekrana ili ograničenje memorije predstavlja problem). n.cgi/DeveloperDocuments
Oni koji se već vide kao developeri za ovu verziju Linuxa, po- [4] http://www.handhelds.org/moin/moi-
zvani su da se pridruže, bilo u radu na Familiaru ili na programi- n.cgi/FrontPage
ma [3]. Znatiželjni će nakon posjete handhelds.org sajtu primjetiti [5] http://www.handhelds.org/handhelds-
i Intimate distribuciju, pa faq/handhelds-faq.html
ćemo je i ovdje kratko spo-
menuti. Intimate je puna ~ Borislav Tadić
Linux distribucija za Com-
paq Pocket PC-e bazirana
na Debianu. Nastala je
spajanjem aktuelne verzije
Familiara i hiljada posto-
jećih debianovih ARM pa-
keta. No, za korištenje ove
verzije zaboravite na Flash
memoriju i pronađite
medij na koji će stati 140
MB, koliko je težak Inti-
mate. Iako bi se čitavo iz-
danje Gnuzille moglo
posvetiti samo ovoj tematici vrijeme je za tačku. Aplauz
dobrodošlice za pingvine koji su se „dogegali“ na naš dlan, pa se
zaputite na Familiarov Wiki [4] i FAQ [5].

Oktobar 2005 / GNUzilla / 9


Softver

Patuljak u novom odelu

GNOME 2 epizoda 12
Kao i uvek, na vrhu

NAKON PODOSTA NOVINA KOJE NAM JE DONEO GNOME okviru “list view” načina pregleda sadržaja direkto-
2.10, MOGLO SE OČEKIVATI DA ĆE POLA GODINE KASNIJE rijuma, koja omogućava preged direktorijuma di-
SPISAK NOVOTARIJA BITI KRAĆI. 2.12 NASTAVLJA SA rektno, klikom na marker pored ikonice direktoriju-
POBOLJŠANJIMA , DONOSEĆI NEKOLICINU PROMENA KOJE ĆE ma, bez potrebe za otvaranjem, prikazujući poddri-
NAM OLAKŠATI ŽIVOT U NAREDNIH ŠEST MESECI. rektorijume i fajlove koje lokacija sadrži. Nautilusov
alat za rezanje diskova sada podržava umnožavanje
Po svemu sudeći, dužina liste sa novinama nije bila audio diskova, pored diskova sa podacima.
imprativ programera GNOME-a kada je u pitanju iz- Panel je, nalik fajl menadžeru, pretrpeo nekoliko
danje 2.12. Nekoliko poboljšanja će zaista pružiti još sitnijih, ali veoma korisnih promena. Sada je moguće
lagodniji rad nego što je to slučaj sa prethodnim ver - postaviti panel vertikalno prilikom čega će i nazivi
zijama, kako običnim korisnicima, tako i admistrato- menija biti prikazani vertikalno. Kada smo predsta-
rima. Već smo navikli da se svako novi GNOME vili GNOME 2.10 govorili smo o ponašanju novoo-
odlikuje povećanom stabilnošću i brzinom, što je tvorenih aplikacija koje se od te verzije otvaraju u
slučaj i sa verzijom 2.12. GNOME je još brži, stabilni- pozadini ne ometajući rad u drugim prozorima koji
ji i lepši nego ranije. su već aktivni. Ova opcija je doživela malu inovaciju,
pa će sada prozori koji se otvore u pozadini treptati
Radno okruženje u listi prozora, skrećući pažnju korisniku da je apli-
Prvi pogled na radnu površinu nove verzije ne kacija pokrenuta. Dijalog za dodavanje apleta u pa-
ukazuje ni na šta novo. No, prva aktivnost na radnoj nel je sada drugačiji i poseduje polje za pretragu, pa
površini će pokazati i je posao dodavanja ovih
prvu novinu. GNOME programčića olakšan. Meni
sada ima novu podrazu- za kreiranje novih fajlova
mevanu temu, koja svo- sa radne površine je dobio
jim kvalitetom već duže ikonice pored imena tipa
vreme skreće pažnju, dok fajla, dok alat za pretragu
je neke distribucije odav- fajl sistema iscrtava uma-
no koriste kao podrazu- njeni prikaz pronađenih
mevanu na ovom okruženju. U pitanju je tema Cle- slika umesto ikonica.
arlooks, koja je unapređena i sada ostavlje veoma lep Dugo očekivana i priželjkivana mogućnost pamće-
utisak na korisnika, pokazujući da GNOME nije nja materijala u clipboardu nakon isključivanja pro-
ružno pače kakvim ga mnogi korisnici smatraju. Sle- zora iz kojeg je prenet je konačno dostupna. Ova mo-
deći korak bi mogle biti ikonice pošto je trenutni set gućnost ne utiče negativno na brzinu rada, što je ra-
prisutan već duži niz verzija. GNOME je pored zvojnom timu okruženja GNOME bio imperativ pri
estetske intervencije dobio i nekoliko zanimljivih op- implementaciji ove opcije.
cija kada je podrazumevani fajl menadžer u pitanju.
Sada je moguće prevući tekst iz editora direktno u Aplikacije
prozor Nautilusa čime će se napraviti novi tekstualni Unapređenja nisu zaobišla ni podrazumevane apli-
fajl. Kretanje kroz direktorijume je olakšano posta- kacije, pa je sada dostupno nekoliko vrlo korisnih
vljanjem menija sa dugmadi koji predstavljaju mogućnosti. Totem je dobio mogućnost prikazivanja
posećene direktorijume, kao u dijalozima sa odabir liste fajlova (playlist) kao i još bolju podršku za DVD
fajlova. Ovom opcijom, ali i mogućnošću da se doda- menije i titlove, a moguće je istovremeno slušati i
ju prečice u levi panel menadžera (Places), postiže se kompresovati muziku sa audio diskova, čak i na
sličnost između radnog prostora fajl menadžera i di- računare u mreži.
jaloga za odabir fajlova utvrđujući jedinstven "usabi- Epiphany web browser je u novom izdanju kona-
lity" utisak. Posebu pažnju privlači i nova inovacija u čno dobio mogućnost pretraživanja u okviru poseb-

10 / GNUzilla / Oktobar 2005


Softver

ne trake na dnu prozora. Ova opcija u velikoj meri eksplozije, dok je Pasijans pametniji, sugerišući kori-
olakšava pretraživanje, a prisutna je u Firefoxu od sniku gde bi trebalo postaviti kartu.
njegovog prvog izdanja, te je mogla i ranije biti
uključena. Epiphany sada koristi GNOME-ov sistem Podešavanja i prilagođavanje
za štampanje što predstavlja još jedan korak ka boljoj Daleko najkorisnije i najobimnije inovacije pretrpeli
integraciji sa okruženjem. su alati za podešavanje i prilagođavanje sistema. U
Od ove verzije okruženja GNOME, podrazumeva- ovoj verziji je uveden novi program koji obezbeđuje
ni alat za pregled PDF fajlova je Evince, koji predsta- potpunu konfiguraciju profila korisnika. Jednom
vlja daleko bolje rešenje od prethodnih programa podešeni parametri će biti korišćeni u svim progra-
ove namene koji su dolazili uz GNOME. Evince mima u kojima će biti zatraženi, što će skratiti posao
omogućava prikaz svih strana dokumenta u bočnom podešavanja. U skladu sa specifikacijama FreeDesk-
panelu (thumbnails), dok je ovim alatom moguće se- topa, meniji u GNOME-u će sada prikazivati sve
lektovati i kopirati tekst iz PDF fajla. Slobodno se prečice ka programima, bez obzira u kom okruženju
može reći da je GNOME dobio alat za pregled ele- se programi instaliraju. Saradnja između FreeDesk-
ktronskih dokumenata kakav zaslužuje. topa je sve bolja i potpunija, pa GNOME sada koristi
Yelp je program koji služi za pregled help doku- Cairo API koji omogućava nove efekte i bolje iscrta-
menata za GNOME, i u novoj verziji donosi una- vanje. Sami meniji su puno konfigurabilniji nego što
pređeno prikazivanje help fajlova u skladu sa lokali- su bili do sada, zahvaljujući novoj aplikaciji za ovu
tetima, što zajedno sa sistemom za prevođenje obez- namenu koja je sastavni deo okruženja. Standardiza-
beđuje kvalitetnu infrastrukturu za prevodioce. cija menija je donela mogućnost pisanja zasebnih
Igre u novom GNOME-u su pretrpele nekoliko iz- aplikacija za ovu namenu, pa su se alternativne apli-
mena, pa sada Mine bolje prikaziju otkrivena polja i kacije već pojavile.

Oktobar 2005 / GNUzilla / 11


Softver

GNOME sada poseduje novi alat za manipulaciju Za šest meseci očekujemo 2.14, koji će doneti neko-
servisima koji omogućava selekciju servisa koji će se liko bitnih poboljšanja. Nadamo se da će zahvaljuju-
pokretati prilikom podizanja sistema. Pored servisa, ći projektu Ridley, koji za cilj ima konsolidaciju broja
na red su došli i sistemski logovi jer je, pored aktuel- eksternih biblioteka koje mogu biti problematične, i
nih, moguće pratiti i arhivirane logove. još boljoj optimizaciji kôda, GNOME biti još brži i
Ispod haube je GTK u verziji 2.8 koji donosi nekoli- memorijski manje zahtevan. Do tada ćemo uživati u
cinu unapređenja koja predstavljaju sitnija poboljša- aktuelnoj verziji koja je već postala dostupna na ne-
nja funkcionalnosti, kao što je prikazivanje teksta koliko distribucija.
prilikom prevlačenja. Naročito je značajna integraci-
ja sa Cairo API-jem, koja će u budućnosti podići gra- Korisne adrese:
fičke sposobnosti GNOME-a na znatno viši nivo. http://www.gnome.org
http://www.prevod.org
Nakon korišćenja nove verzije u realnom radu,
možemo dati sve preporuke. GNOME je kao i uvek
~Ivan Jelić
bolji i brži, i kada se tome dodaju nove mogućnosti
kojih uistinu nema mnogo kao pri predstavljanju
verzije 2.10, dobija se razuman razlog za upgrade.
Kao i uvek, GNOME tim nas nije izneverio, donoseći
nam još bolji i korisniji GNOME.
Podrška za naš jezik je urađena na visokom nivou,
pa se i ova verzija može koristiti na srpskom jeziku,
na ćiriličnom ili latiničnom pismu. Ekipa koja radi
na lokalizaciji okružanja posao obavlja na visini za-
datka i njene aktivnosti možete pratiti na adresi
http://www.prevod.org.

12 / GNUzilla / Oktobar 2005


Softver

GKrellM 2.2.7
Kvalitetni monitor hardvera i procesa

KADA VOZITE AUTOMOBIL VEROVATNO VIŠE VOLITE DA bama:


ČUJETE KAKO MOTOR „REŽI“, NEGO DA NJEGOV RAD ZAGUŠI # make install DESTDIR=/tmp/gkrellm-2.2.7
JAKA MUZIKA, JER JEDINO TAKO ZNATE U KAKVOM SE # cd /tmp/gkrellm-2.2.7/usr
STANJU TRENUTNO NALAZI VAŠ MEZIMAC . ISTA JE SITUACIJA # makepkg -l y -c n ../gkrellm-2.2.7-i686-
I SA RAČUNARIMA. DA BISTE ZNALI KAKVO MU JE 1.tgz
„ZDRAVLJE“, MORATE NEPRESTANO PRED SOBOM DA IMATE I ostaje još da se instalira napravljeni paket:
DIJAGNOZU . POSTOJI VEĆI BROJ RAZLIČITIH ALATA KOJI TO # upgradepkg --install-new /tmp/gkrellm-
OMOGUĆAVAJU , ALI SU ONI UGLAVNOM NEPOTPUNI I 2.2.7-i686-1.tgz
NEDORAĐENI, ILI PREGLOMAZNI I PREZAHTEVNI. IPAK, Ceo ovaj proces traje nepunih 10 minuta.
POSTOJI I ZLATNA SREDINA - GKRELLM. OPET JE U
PITANJU *NIX AKRONIM OD „GNU KRELL MONITORS “, More informacija
KOJI OMOGUĆAVA NADGLEDANJE RAZNIH PROCESA I STANJA U samom GKrellM-u se krije 13 ra-
HARDVERA. P OSTOJE SERVERSKI (GRELLMD) I KLIJENTSKI znovrsnih monitora, i to:
(GKRELLM) MODUL. ZA SERVERSKI MODUL OD ZAVISNOSTI - naziv hosta i verzija kernela;
JE POTREBAN SAMO GLIB2, DOK ZA KLIJENTSKI TREBA - datum i vreme;
OBEZBEDITI JOŠ GTK2 I GDK2. IPAK, NAJVIŠE SE KORISTI - grafik zauzetosti procesora koji
KLIJENT NA DESKTOP MAŠINAMA , A MOGUĆE JE može da prikaže poseban grafik za
NADGLEDANJE RESURSA UDALJENOG RAČUNARA TAKO ŠTO svaki procesor (ako ih ima više) ili
SE KLIJENT POVEZUJE SA SERVERSKOM INSTANCOM kumulativni grafik za sve procesore;
PROGRAMA (DAEMONOM) NA UDALJENOM RAČUNARU - informacije o temperaturi proce-
(RECIMO, DA VIDITE SA POSLA KOLIKA JE TEMPERATURA sora i ploče, broju obrtaja ventilatora
PROCESORA I HARD DISKA NA VAŠEM KUĆNOM RAČUNARU ). hladnjaka, jačine napona i druge in-
PODRŽANO JE PROŠIRIVANJE MOGUĆNOSTI PRIKLJUČCIMA formacije koje pružaju senzorski či-
KAKO KLIJENTA, TAKO I SERVERA, KAO I PRILAGOĐAVANJE povi na matičnim pločama (potrebni
VIZUELNOG IDENTITETA PROGRAMA SKINOVIMA. lm_sensors ili mbmon), kao i tempe-
ORGANIZOVAN JE KAO USPRAVNO ORIJENTISANI STUB rature hard diska (potreban hdd-
SASTAVLJEN OD NIZA MONITORA I GRAFIKONA ČIJA SE temp) i procesora NVidia grafičkih
ŠIRINA MOŽE MENJATI. karti (potreban nvidia-settings);
- grafik broja pokrenutih procesa i
Instalacija prijavljenih korisnika;
Pošto je objavljen pod GNU GPL licencom, primar- - grafik upotrebe diskova (poje-
no se distribuira u obliku paketa izvornog kôda, ali dinačno za svaki disk ili kumulativni
postoje i binarni paketi za GNU/Linux distribucije za sve diskove);
Debian, Mandriva, RedHat, Yellow Dog, Slackware i - grafik internet saobraćaja (http,
SuSE, kao i za *BSD sisteme FreeBSD, NetBSD i ftp, ...) koji prikazuje saobraćaj preko
OpenBSD. Naravno, postoji i port u binarnom pa- određenog tcp porta;
ketu za Windows. - poseban grafik saobraćaja za sva-
Instalacija iz izvornog kôda se svodi na pomalo ne- ki rutirani mrežni uređaj sa količi-
standardan način (nema ./configure koraka): nom poslatih i primljenih podataka,
$ tar xvjf gkrellm-2.2.7.tar.bz2 brzinom prenosa i statistikim količi-
$ cd gkrellm-2.2.7 ne prenetih podataka po danu, ne-
$ make delji i mesecu;
$ make install - indikatori zauzetosti sistemske
Umesto četvrtog koraka možete napraviti paket za memorije i swapa;
svoju distribuciju. Na Slackwareu se to radi nared- - informacije o fajl sistemima koji
mogu da pokazuju kapacitet i slobo-

Oktobar 2005 / GNUzilla / 13


Softver

dan prostor na particiji/disku, kao i mogućnost (kontrola plejera


XMMS), GKrell-
Kam (prikaz sli-
ka sa web kame-
re), gkrelltop
(pokazuje tri naj-
aktivnija CPU
procesa), Ne-
wsticker (prika-
zuje naslove ve-
sti preuzetih sa
sajtova poput
Slashdota), SE-
TI@home (ime
sve govori),
GKrellM-Wire-
less (nadgleda
kvalitet bežične veze) i mnogi drugi.

Upotrebljivost
GKrellM nije zahtevan, brz je i stabilan i ne zauzi-
montiranja izmenljivih uređaja (CD, DVD, USB...);
ma previše mesta na ekranu. Dijalog sa podešava-
njima se dobija pritiskom na taster
F1 kada je aktivan prozor GKrellM-
a, ili izborom stavke Configuration
iz priručnog menija koji se dobija de-
snim klikom na okvir programa.
Može se sakriti iz linije alata (taskbar
i pager), a podrazumevano ne koristi
dekoracije menadžera prozora zbog
zauzimanja što manje prostora na
ekranu. Može se postaviti iznad svih
drugih prozora, ili iza prozora iste
klase. Pozicija na ekranu se pamti pri
zatvaranju programa i pri sledećem
pokretanju otvara se na istom mestu.
Iako ovim programom nećete zara-
diti novac svakako vam isti može
uštedeti, a kada se jednom naviknete, GKrellM će
- praćenje lokalnih i udaljenih sandučića e-pošte postati sastavni deo Desktopa.
(podržani su mbox, maildir, MH, POP3 i IMAP);
- nadgledanje statusa baterije na laptop računarima
preko APM-a sa alarmom za obaveštenje o statusu Korisna adresa:
oslabljene baterije;
http://members.dslextreme.com/users/billw/gkrellm/g
- statistiku trajanja sesije OS-a (uptime).
krellm.html

Pored ovih ugrađenih monitora, postoji veliki broj


~Aleksandar Urošević
dodataka koji proširuju mogućnosti GKrellM-a, a
neki od najzanimljivijih su cpuspeed (brzina proce-
sora), Volume (kontrola jačine zvuka), GKrellMMS

14 / GNUzilla / Oktobar 2005


Softver

Dia(grami)
Nacrtajte šeme, procese...

OVAJ TEKST SE NEĆE BAVITI MP3 MUZIKOM, D IVX-OM I se baciti na rad bez problema.
DVD-OM. PA O ČEMU JE REČ? O PROGRAMU UZ ČIJU
ĆETE POMOĆ NAPRAVITI NOV RAZMEŠTAJ U STANU, Virtuelna tabla za crtanje
NAPRAVITI TOK PODATAKA ZA NEKI PROCES, DEFINISATI Proces crtanja je vrlo jednostavan, kliknete na želje-
RAČUNARSKU MREŽU , NAPRAVITI ŠEMU VODOVODNE nu opciju, preselite se na svoju virtuelnu tablu za cr-
INSTALACIJE U SVOJOJ ZGRADI... P OKAZAĆEMO VAM DA tanje, kliknete na mesto gde želite da započnete lini-
LINUX IMA NEŠTO DOBRO ZA VAS! ju (mnogougao, Bezijeovu krivu,tekst...) i vučete
mišem do željene dužine (veličine). Vidite da se teh-
Dame i gospodo, Dia v.0.92.2 (trenutna verzija je nologija crtanja ne razlikuje od drugih programa sli-
0.94), program baziran na gtk+ i objavljen pod GPL čne namene. Unos gotovih simbola na crtež funkcio-
licencom. Dia bi trebalo da podseća na mnogo po- niše po principu klikni, prevuci i spusti, a Vama
znatiji komercijalni program "Visio" za win32 OS, ostaje da iste postavite u željeni položaj. Možete
predviđen je da obavlja isti posao. Dia je implemen- umetnuti i grafiku u vaš crtež ako to želite. Dia
tirana u okruženju GNOME (možete je koristiti i u pruža opciju crtanja u slojevima, što Vam značajno
okruženju KDE), pod čijim se pokroviteljstvom i olakšava rad pri izradi složenih procesnih šema,
razvija, a postoji verzija programa i za Windows. kada treba neki proces učiniti "nevidljivim" i olakšati
Dia se nalazi u meniju sa kancelarijskim aplikacija- crtanje drugog procesa i/ili odštampati samo jedan
ma u sekciji Flowchart. sloj crteža. Primer za to su instalacije sa više cevovo-
Kada pokrenete program dobijate dva prozora na da različitih namena. Dia dozvoljava menjanje
radnoj površini. Prvi (Diagram Editor) sadrži po- osnovnih karakteristika entiteta kao što su: debljina
trebne alate za izradu crteža, a drugi prozor je linije, boja linije, boja popune, da li će entitet imati
površina za crtanje. pozadinu ili će biti providan (transparentan), vrsta
linije (puna, isprekidana...) i obrtanje objekta po ver-
Diagram Editor tikalnoj ili horizontalnoj osi. Upravljanje izgledom li-
Diagram Editor možemo podeliti u šest zona: nije nije ograničeno samo na debljinu, boju i tip lini-
1.Meni paleta je, možete izabrati jedan od tridesetak tipova
2.Polje sa alatima za crtanje i upravljanje objektima završetka linija, naravno po potrebi. Podržana je i
3.Padajući meni sa bibliotekama objekata opcija grupisanja delova crteža i njihovo "podizanje"
4.Polje u kome su ikone sa objektima koje unosite i/ili "spuštanje" u odnosu na druge entitete. Kod
na crtež unosa teksta, Dia pruža osnovne mogućnosti uređi-
5.Polje sa alatima za definisanje boje objekata i de- vanja. Zastupljene su opcije poravnanja teksta, izbor
bljine linija fonta, izbor boje i veličine kao i stila (bold, italic). Bi-
6.Polje sa alatima za definisanje tno je napomenuti da tekst možete uneti bilo ćirili-
izgleda linije čnim, bilo latiničnim rasporedom tastature, Dia ih
To je Vaš RAP za uspešan rad na prikazuje i štampa bez ikakvih problema. Pomoć pri
projektima za koje ste zaduženi. crtanju vam pruža opcija Snap, koja lepi objekte na
Program je predusretljiv prema preseke pomoćne mreže ili čvorne tačke već nacrta-
korisniku, dozvoljava Vam da nih ili unetih entiteta. Opcija Snap je, u stvari, opcija
promenite osnovna podešavanja i za precizno crtanje. Dodatnu pomoć pri crtanju Vam
podesite ga prema svojim potre- pružaju horizontalni i vertikalni lenjiri, na kojima se
bama. Kada podesite mrežu za cr- nalaze dve pokretne strelice koje u svakom trenutku
tanje i margine, položaj i format prate miš dok crtate.
papira, boju pozadine, spremni
ste za crtanje. Jedno objašnjenje, i
bez dodatnih podešavanja možete

Oktobar 2005 / GNUzilla / 15


Softver

Za kraj
Prvo male zamerke na račun radne površine.
Mnoštvo površina za crtanje koje se oslanjaju jedna
na drugu mogu zbuniti korisnika. Može se desiti da
crtež pređe granice formata i "preseli" se na drugu
stranicu. Iako je veličina stranice definisana gra-
ničnim linijama, dolazi do greške pri crtanju koja za-
tim povlači i grešku u štampanju, koja se manifestuje
štampom crteža na više listova. Druga zamerka se
odnosi na odsustvo opcije za rotaciju entiteta slična
opciji programa Inkscape. Nemogućnost direktnog
prebacivanja dokumenta u PDF format već je pome-
nuta.
Pomoć pozivate pritiskom na funkcijski taster F1 ili
kucanjem man:dia u traci za unos lokacija u web
pretraživaču Konqueror. Dia, sasvim svojim biblio-
Snalaženje sa datotekama tekama, automatski se integriše u 'vizioliki' Kivio,
Nakon pozivanja komande Save, Vaše je da date tako da i u tom programu možete korisiti svoje bibli-
ime datoteci a Dia se pobrinula za ekstenziju. oteke simbola, ukoliko ih Vi lično instalirate u odgo-
Osnovna ekstenzija je .dia, a druga je .shape (o .sha- varajući direktorijum. Sve u svemu, solidan alat za
pe će biti više reči u daljem tekstu). Osim .dia forma- izradu šematskih prikaza procesa, toka podataka i
ta, datoteku je moguće izvesti u preko dvadeset for- jednostavnih mašinskih i građevinskih crteža.
mata, a pomenućemo samo neke - dxf, png, svg, tex,
eps, fig, ps. Datoteku nije moguće direktno sačuvati Korisna adresa:
kao PDF dokument, moraćete je prvo sačuvati kao http://www.gnome.org/projects/dia/home.html
neko_ime.ps datoteku, a zatim u terminalu koma-
ndom ps2pdf neko_ime.ps konvertovati datoteku u
-Dejan Popadić
pdf format.

U se i u svoje kljuse
Već je rečeno da Dia dozvoljava da je maksimalno
prilagodite sopstvenim potrebama, a jedan od nači-
na je pravljenje sopstvenih biblioteka simbola. Šta je
potrebno da bi se kreirala sopstvena biblioteka? Pa,
osim definisanja sopstvenih potreba, potrebno je da
simbole koji nedostaju nacrtate. Kada nacrtate sim-
bol morate ga izvesti, u dijalogu Export Diagram
izaberite direktorijum u koji smeštate simbole, a eks-
tenzija u kojoj se snima datoteka je .shape. Tu radnju
ponovite onoliko puta koliko Vam simbola treba.
Možda deluje naporno? Krajnji rezultat će vam iz-
mamiti osmeh olakšanja. Sledeći korak je otvaranje
prozora File > Sheets and Objects u kome kreirate
svoju biblioteku simbola. Osim definisanja biblioteke
simbola, možete urediti svaki simbol posebno tako
što čete mu dati ime/objašnjenje koje će se pojavlji-
vati u balonu kada mišem stanete na isti. Imate i mo-
gućnost da postojeće simbole koje često koristite, iz
drugih prebacite u svoju biblioteku simbola.

16 / GNUzilla / Oktobar 2005


Softver

AKO JE DONEDAVNO NAŠ INTERNET ŽIVOT BIO NEZAMISLIV Jabber.


BEZ ELEKTRONSKE POŠTE, ONDA JE SADA POTPUNO Jabber je decentralizovan - arhitektura Jabbera je
NEZAMISLIV BEZ RAZNIH SISTEMA ZA RAZMENU KRATKIH slična emailu; kao rezultat toga, bilo ko može da po-
PORUKA . TAKVIH SISTEMA JE TOLIKO DA PROSEČAN krene svoj lični Jabber server i time omogući poje-
KORISNIK IMA REALNIH OSNOVA ZA GLAVOBOLJU. U MORU dincima ili organizacijama da kontrolišu svoje IM
PROTOKOLA I PROGRAMA POSTOJI JEDAN KOJI SE SVOJOM prisustvo.
FILOZOFIJOM I NAČINOM RADA IPAK IZDVAJA OD OSTALIH I Jabber je bezbedan - svaki Jabber server može biti
KOJI, ČINI SE DOSTA USPEŠNO, POKUŠAVA DA SVE TE izolovan sa javne Jabber mreže, robusna bezbednost
SISTEME OBJEDINI U JEDAN, DOBRO UREĐEN. SASL-a i TSL-a je integrisana u XMPP specifikacije.
Jabber je proširiv - zbog činjenice da koristi moć
Protokol Jabber predstavlja verovatno najzanimlji- XML-a, Jabber ostavlja svakome mogućnost da na-
viji sistem za razmenu kratkih poruka u realnom piše dodatke koje može dodati na jezgro protokola.
vremenu koji postoji. On je fuzija ideja koje su stvo- Jabber je fleksibilan - Aplikacije koje podržavaju
rene oko slobodnog softvera i otvorenog koda, i Jabber prevazišle su instant messaging (IM), i sadrže
predstavlja jedinstveno rešenje za sve trenutne po- sindikaciju sadržaja, kolaboracione alatke, deljenje
trebe korisnika. Zašto je taj Jabber tako bolji od reci- datoteka, igre, nadgledanje udaljenih sistema...
mo ICQ-a, MSN-a, Yahooa ili nekog drugog proto- Jabber je različit - veliki broj kompanija i projekata
kola? Za početak, slobodan je i otvoren. To je već otvorenog koda koriste Jabberove protokole da bi
dovoljno dobar razlog da se nađe na listi naših po- gradili aplikacije i servise.
treba. Ipak, nećemo se zadržati samo na tim činjeni- Verujemo da je ovo i više nego dovoljno da probate
cama, jer mnogima one neće biti dovoljne. Pokušaće- Jabber. Ali nećemo biti površni prodavci i zaustaviti
mo da vam na što jasniji način prikažemo koncept se ovde. Sada kada imamo vašu pažnju, predlažemo
rada servera Jabber, i ubedimo vas da je baš to pravi da se proizvod raspakuje i pogleda kako on radi.
proizvod za vas i vaše potrebe.
Kao kakvom trgovcu automobila, naša dužnost je Brzi pregled rada sistema Jabber
da vam na što koncizniji način objasnimo zašto je Arhitektura Jabbera umnogome podseća na najte-
naš proizvod bolji od konkurentskog. Ipak, kako je stiraniju tehnologiju svih vremena: email. Ipak, ima
vaše vreme dragoceno i kako je naša konkurencija fi- puno bitnih razlika, te ćete pogrešiti ako izjednačite
nansijski moćnija, ne preostaje nam ništa do da po- Jabber sa sistemom elektronske pošte. Ako želimo
kušamo i ubedimo vas da ostanete, i čujete kako Ja- da razumemo kako Jabber zaista radi, pođimo od je-
bber radi, u nekoliko rečenica: dnog jednostavnog primera: Romeo i Julija u čuve-
- Jabber je slobodan i otvoren - Jabberovi protokoli noj sceni sa balkonom.
su slobodni, otvoreni, javni i laki za razumevanje, U svetu Jabbera, Julija neće slati poruke direktno
omogućavaju mnogostruke implementacije za posto- Romeu. Julija ima nalog na Jabber serveru, a njena
jeće klijente, servere, komponente i biblioteke koda. Jabber identifikacija (JID) dosta liči na email adresu -
- Jabber je standardizovan - Jabber teži standardi- njen JID je juliet@capulet.com gde je capulet.com
zaciji te je shodno tome IETF (Internet Engineering njen porodični server. I Romeo ima svoj nalog, samo
Task Force) formalizovao XML protokole kao po- na svom serveru, i njegov JID će biti romeo@monta-
tvrđenu tehnologiju za instant poruke i prisustvo gue.net.
pod imenom XMPP, a XMPP specifikacije su publi- Kada se jednom Julija prijavi na capulet.com ona
kovane kao RFC 3920 i RFC 3921 svom ljubljenom može slati poruke. Budimo sada
- Jabber tehnologija je potvrđena - prve Jabber teh- malo precizniji oko toga šta se tu tačno dešava kada
nologije su razvijene 1998. i sada se smatraju stabil- Julija sa svog laptopa započne slanje poruka sedeći
nim; stotine programera radi na njima, desetine hi- na balkonu:
ljada Jabber servera radi na Internetu u ovom mo- 1. Julija šalje poruku na adresu romeo@montagu-
mentu, milioni zadovoljnih korisnika upotrebljava e.net

Oktobar 2005 / GNUzilla / 17


Softver

2. Za poruku se stara Jabber server na capulet.com bude "instant".


3. capulet.com server otvara vezu prema montagu- Jabber kombinuje ove standardne IM karakteristi-
e.com ukoliko ista već nije otvorena ke sa još tri specifičnosti koje čine Jabber tehologije
4. Ukoliko uzmemo za pretpostavku da mame i jedinstvenim. Prva specifičnost su protokoli koji su
tate nisu isključile komunikaciju server-server iz- otvoreni, dobro dokumentovani i laki za razumeva-
među capulet.com i montague.com, Julijina poruka nje. Druga je to što su Jabber protokoli 100% XML,
se preusmerava na Jabber server montague.com. omogućavajući nesmetanu komunikaciju kako iz-
5. montague.com server vidi da je poruka namenje- među ljudi tako i između aplikacija. Treća spe-
na korisniku "romeo", i dostavlja je na Jabber klijent cfičnost je to da Jabber koristi adrese bazirane na
koji radi na Romeovom PDA uređaju koji se pak na- DNS i prepoznatim URI šemama, što za rezlutat ima
lazi podno balkona. adrese istog formata kao i one koje se koriste za
6 . Poruka se pojavljuje na Romeovom ekranu, i email (korisnik@host).
Romeo se raspamećuje što od sreće što je stigla poru-
ka, što zbog činjenice da je upravo shvatio kako mu Klijent/Server
se iza leđa nalaze dva oveća rotvajlera porodice Ca- Jabber tehnologije su bazirane na principu
pulet. klijent/server. To znači da ne koriste direktnu ko-
munikaciju kao neki drugi sistemi već da poruka
koju šaljete mora proći kroz barem jedan server. Ja-
bber klijent se povezuje sa serverom preko porta
5222 dok se serveri međusobno povezuju preko por-
ta 5269. Ova veza je stalna dokle god je klijent pove-
zan sa serverom. Prosto rečeno, klijent ne mora kao
kod emaila stalno da traži poruke, već se svaka po-
ruka poslata vama bukvalno istog trena preusme-
rava na vaš klijent. Server vodi računa o tome da li
ste povezani ili ne, te u onom trenutku kada više ni-
ste na vezi on počinje sa čuvanjem svi poruka koje
vam pristižu i dostavlja ih onog trena kada se pono-
vo povežete na njega.

Kao što se da primetiti u ovoj više nego ozbiljnoj si- Otvoreni protokoli
tuaciji ima dosta događaja: različiti klijenti na različi- Jabber tehnologije su stvorene u zajednici otvore-
tim operativnim sistemima, komunikacioni kanal iz- nog koda i samim tim omogućile razvoj za sve
među dva servera i dvoje ljubavnika. Jabber pokriva postojeće platforme. Jedna od stvari koju je Jabberov
sve sem ovog poslednjeg. Evo kako bi to slikovito iz- razvojni tim uradio jeste definisanje otvorenog pro-
gledalo: tokola za slanje XML podataka preko "žice". Od
Kao što se na slici može videti, arhitektura Jabbera početka rada do danas protokol je nastavio da se
je istovetna arhitekturi email sistema. Obe vrste ko- razvija kako u dubinu tako i u širinu. Dubina u su-
munikacije su omogućene putem distribuiranih mre- štini potiče od posla koji je XMPP Radna Grupa od-
ža servera, koristeći zajedničke protokole. Poseban radila sa IETF (Internet Engineering Task Force); srž
klijent se povezuje na server kako bi primio poruku XML sistema protokola je objavljen kao "Proširivi
od drugog korisnika, i poslao poruku korisnicima na Protokol za Poruke i Prisutnost" (XMPP - Extensible
istom serveru ili na bilo kom drugom serveru koji je Messaging and Presence Protocol), a IETF ih je
povezan na mrežu. odobrio kao RFC 3920 i RFC 3921. Širina dolazi
Ipak, razlika je evidentna. Sistem elektronske pošte uglavnom od rada Softverske Fondacije Jabber u de-
je baziran na čuvanju i prosleđivanju podataka, dok finisanju proširenja samoj srži protokola dodava-
Jabberovi serveri rade skoro u realnom vremenu. njem niza pogodnosti za korisnike.
Ovo je moguće jer Jabberov klijent zna kada ste na
vezi. To njegovo saznanje se naziva dostupnost, i to XML format podataka
je ključni aspekt koji omogućava da slanje poruka XML je integralni deo Jabber tehnologija. Možda će

18 / GNUzilla / Oktobar 2005


Softver

neko pitati zašto? Odgovor je jako jednostavan. XML najzanimljivija karakteristika Jabber servera je mo-
omogućava da Jabber tehnologije budu potpuno gućnost njegove nadogradnje dodacima koji mu
proširive i u mogućnosti da prikažu skoro svaku vr - onda zauzvrat omogućavaju funkcije kao što je rad
stu strukturisanih podataka. Kada se klijent pove- kao server za ostale sisteme poruka (ICQ, MSN, Ya-
zuje na server, on otvara jednosmeran XML kanal a hoo...). To omogućava proširenje mogućnosti Jabber
server odgovara svojim jednosmernim XML kana- sistema bez narušavanja njegove jednostavnosti i bez
lom prema klijentu. Dakle, sva komunikacija se od- potrebe da se dobija "blagoslov" od razvojnog tima
vija kroz ta dva kanala u obliku malih komada (sta- Jabbera. Dakle, fleksibilnost je ključna reč projekta
nze) XML-a, kao što je to poruka Julije Romeu: Jabber.
<message from='juliet@capulet.com'
to='romeo@montague.net'> Jednostavni klijenti
<body>Wherefore art thou, Romeo?</body> Jedan od uslova Jabber sistema je bila i mogućnost
</message> da se lako pišu klijenti. I zaista, jako je malo ogra-
Kao što se vidi, Jabberove stanze mogu biti jako je- ničenja koja nameće Jabber pri pisanju klijenata:
dnostavne. No, zbog korišćenja XML-a ostavlja se - Komunikacija sa drugim Jabber serverima preko
mogućnost proširivanja komunikacije i prilagođava- TCP-ja.
nja sistema sopstvenim potrebama. Ovo omogućava - Raščlanjivanje i interpretacija dobro formiranih
da Jabber platforma može da šalje bilo kakve struk- XML "stanzi" putem XML kanala.
turisane podatke uključujući XML-RPC i SOAP, pro- - Razumevanje osnovnih Jabber vrsta podataka
ceduralne pozive, RSS sindikaciju i SVG slike. (poruka, prisutnosti itd.).
Cilj Jabbera je da se kompleksnost prebaci sa kli-
Distribuirane mreže jenta na server. Ovo znači da je relativno lako napi-
Kao što smo ranije videli, arhitektura Jabbera je sati Jabber klijent, kao i ažurirati isti. To je svakako
jako slična onoj koju koriste email sistemi. Svaki ko- dovelo do niza fantastičnih klijenata koji pokrivaju
risnik se povezuje na svoj "domaći" server, koji za potrebe svih nas. Vama ostavljamo da izaberete koji
njega prima informacije, a serveri međusobno, u ime
korisnika, razmenjuju podatke. Zbog toga bilo koji
domen može da pokreće Jabber server, pošto svaki
server funkcioniše nezavisno od ostalih i održava
sopstvene liste korisnika. Kao dodatak tome, Jabber
server može da komunicira sa bilo kojim Jabber ser-
verom koji je dostupan putem Interneta. Određeni
korisnik je povezan sa određenim serverom, a Jabber
adrese su u istom obliku kao email adrese. Rezultat
je fleksibilna mreža servera koja može da skalira
mnogo više nego monolitni centralizovani servisi
koje pružaju kompanije kao što su AOL, Microsoft,
Yahoo...

Modularni servisi
Jabber server igra tri glavne uloge:
- Stara se o vezi sa klijentima i direktno komunicira
sa Jabber klijentima.
- Komunicira sa ostalim Jabber serverima.
- Koordinira različite komponente koje su u vezi sa
serverom.
Jabber serveri su dizajnirani da budu modularni sa
specifičnim internim paketima koda koji se staraju o
funkcionalnostima kao što su registracija, provera
identiteta, kontakt liste, čuvanje poruka i sl. Možda

Oktobar 2005 / GNUzilla / 19


Softver

ređenom Domenu.
Treći neobavezni identifikator
je Identifikator Izvora. Svi Izvori
pripadaju Čvoru. Unutar Jabbe-
ra Identifikator Izvora služi da
prepozna određeni objekat koji
pripada korisniku kao što su
uređaji ili lokacije. Izvori omo-
gućavaju da korisnik može si-
multano da održava nekoliko
veza sa Jabber serverom npr. ju-
liet@capulet.com/balcony vs. ju-
liet@capulet.com/chamber.

Jabber, pravi proizvod za


Vas!
Naš proizvod je pravi pro-
izvod za vas. Jabber vam nudi
elegantan, moćan ali jednosta-
van način komunikacije sa sve-
tom. On će vas lištiti mnogih
problema (ne garantujemo da će
vas spasiti rotvajlera) u komuni-
kaciji sa prijateljima, poslovnim
saradnicima, rođacima. Jabber
predstavlja sistem za komunika-
ciju koji je pre svega slobodan i
otvoren, a nadasve izuzetno
bezbedan. Ukoliko se dvoumite,
da li je to pravo rešenje
predlažemo da probate neki od
JID elementi su definisani na sledeći način: navedenih klijenata. Izbor servera je zaista fanta-
- Identifikator Domena je primarni identifikator. stičan ali ćemo vam ipak preporučiti jedini domaći
Predstavlja Jabber server na koji se entitet povezuje. Jabber server - jabber.elitesecurity.org, koji nudi sve
Svaki upotrebljiv Jabber server treba da usmerava važne Jabber usluge kao što su SSL komunikacija,
na potpuno kvalifikovano ime domena. komunikacija sa ICQ, MSN, Yahoo protokolima,
- Identifikator Čvora je drugi identifikator. On konferencijska veza i sl.
predstavlja "korisnika". Svi Čvorovi se nalaze u od-
~Marko Milenović

20 / GNUzilla / Oktobar 2005


Softver

Download
Firefox 1.5 beta 1
Još jedan u nizu audio plejera nastalih da zamene
zastareli XMMS. Koristi XMMS/Winamp skinove, a
organizacija samog prozora je apsolutno identična
pomenutim programima. Prednost BMP-a u odnosu
na XMMS je podrška za ID3 v2 tagove u mp3 fajlovi-
ma, kao i to da je BMP GTK2 program tako da su
prozori za podešavanja znatno uglađeniji od XMMS-
a.

Licenca: GPL
Adresa: http://beepmp.sourceforge.net/

NKRecnik 0.85

Ako želite malo da zavirite u budućnost i vidite šta


vas čeka u sledećoj inkarnaciji najpopularnijeg web
pretraživača za platforme otvorenog koda, preuz-
mite Firefox 1.5 beta 1 sa sajta fondacije Mozilla i
uživajte. Kada ga budete prvi put pokrenuli, sače-
kaće vas čarobnjak za ažuriranje (update) ekstenzija
koji će pogledati da li postoje nove verzije koje su
modifikovane da rade pod Firefoxom 1.5.
Sam Firefox u novoj verziji ne donosi skoro ništa
vidljivo novo. Kada ga pokrenete, dočekaće vas ap-
solutno isti prozor kao i ranije. Što se samog okruže-
nja tiče, malo veće izmene je doživeo samo dijalog za
podešavanja (Preferences) koji je pravljen po specifi-
kacijama Gnome User Interface Guidelines. NKRecnik je domaći dvosmerni englesko-srpski re-
Glavni razlog za povećavanje broja verzije sa 1.0 čnik pisan za okruženje KDE. Ne može se baš po-
na 1.5 je bio novi Gecko koji sada još bolje podržava hvaliti nekim dobro dizajniranim prozorom, kao ni
standarde propisane od strane organizacije W3C. brzinom pretrage baze, ali služi svrsi. Velika mana je
CSS2 je skoro u potpunosti podržan, a dodati su i nemogućnost traženja dela neke reči - ne možete
neki elementi iz predloga za CSS3 standard (specifi- ukucati "prec" i očekivati da dobijete prevod reči
kacija CSS3 još nije finalizovana). "precious".

Licenca: MPL i NPL Licenca: GPL


Adresa: http://www.mozilla.org/ Adresa: http://nkrecnik.sourceforge.net/

Beep Media Player 0.9.7 LGeneral 1.2beta3


LGeneral je potezna strategija inspirisana igrom
Panzer General, čije scenarije može i da učitava. Cilj
igre je standardan - napravite vojsku, zauzmite ne-
prijateljsku teritoriju i, na kraju, uništite neprijatelja.
U svakom slučaju, vredi pogledati.

Oktobar 2005 / GNUzilla / 21


Softver

Licenca: GPL
Adresa: http://lgames.sf.net/

Joomla! 1.0
Projekat Joomla! je nastao na ruševinama Mambo
CMSa (o čemu ste mogli da čitate u prošlom broju
magazina GNUzilla). Programeri koji su radili na
Mambu su se odvojili od matične kompanije i na
osnovu poslednje verzije Mamba napravili su "po-
tpuno novi", "više puta nagrađivani" CMS.

Licenca: GPL
Adresa: http://www.joomla.org/

~ Ivan Čukić

22 / GNUzilla / Oktobar 2005


Sloboda

Vesti
GNOME 2.12
Jedna od lepih vesti koja je označila koju je objavila Mozilla Fondacija i koja je najavila presta-
septembar je svakako izlazak nove ver- nak rada na Mozilla Suite softveru. No, zajednica to nije
zije popularnog grafičkog okruženja mogla da dozvoli, te je rad na ovom fenomenalnom pre-
GNOME. Neko će reći da GNOME traživaču ipak nastavljen pod nazivom SeaMonkey. Da je
poslednjim verzijama ne donosi ništa revolucio- rad bio uspešan govori i činjenica da je na servere posta-
narno. Valjda se GNOME tim samo zagreva za vljena 1.0 Alfa verzija novog pretraživača. Razvojni tim
verziju 3 o kojoj se već dugo tako puno priča. Mozilla SeaMonkeyja napominje da je ovo jako nestabi-
Ipak, ko je redovno ažurirao pakete u verziji lan softver, ali vas poziva da ga testirate.
2.10 mogao je da primeti lagano širenje aplikaci-
ja, i činjenicu da GNOME lagano postaje kom- KDE 3.5 Beta 1 - Kanzler
paktnija celina. Nova verzija će biti prepoznatilj- Izgleda da će ovo biti mesec pun noviteta na
va po novom izgledu GNOME okruženja pošto polju grafičkih okruženja. Dve nedelje pošto je
je Clearlooks, jedna od najpopularnijih tema za izašao novi GNOME i razvojni tim KDE-a je ob-
GNOME, uključena u njega. Dosta je urađeno i javio prvu beta verziju ovog prelepog grafičkog okruže-
na polju rada sa datotekama, čitanja dokumena- nja. Ipak, razvojni tim upozorava sve one koji namerava-
ta i sl. Ukoliko ste ljubitelj GNOME okruženja ju da probaju ovo beta izdanje da usled činjenice da su
preporučujemo vam da probate verziju 2.12. Qt biblioteke verzije 3.3.5 izašle u poslednji čas, adaptira-
nje KDE 3.5 Beta 1 na njih nije baš najbolje završeno, te je
Debian i robna marka moguće da ćete imati probleme ukoliko koristite nove Qt
Od kako je gospodin Torvalds pokre- biblioteke i novi KDE.
nuo pitanja robne marke i zaštite autor-
skog prava na Linuxu, čini se da su svi Slackware 10.2
odjednom za trenutak ostavili rad na I pored mnogih problema kroz koje je pro-
softveru i počeli da prelistavaju svoje pravne ak- lazio, Slackware Linux, najstarija Linux distri-
te. Branden Robinson, vođa projekta Debian, je bucija, nastavlja da se razvija i živi. Sredinom
nedavno izjavio da će dokument koji se odnosi septembra je objavljena verzija 10.2 ove distri-
na Debian kao robnu marku uskoro biti ažuri- bucije. U pakovanju od 4 diska dolaze Linux 2.4.31 i
ran kako bi obezbedio zažtitu od potencijalnih Linux 2.6.13, Mozilla Suite je zamenjen Firefoxom i
pravnih pretnji. Jedno od najvećih pitanja koja Thunderbirdom. Kao što je ranije najavljeno verzije 10.x
se postavljaju u Debianovoj zajednici jeste da li su poslednje izgrađene na starim principima. Slackware-
Debian uopšte treba da ima robnu marku ili ne, ov razvojni tim je najavio ozbiljniji rad i velike prepravke
kao i da li bi ona mogla da se koristi u sankcio- u verziji 11. Ostaje nam samo da čekamo i vidimo šta je
nisanju svih onih koji "vrebaju" zajednicu. to razvojni tim ove distribucije smislio.

Opera 8.5 Završen Google Summer Of Code (SOC)


Po mnogima jedan od najboljih Bilo je ovo jedno vrelo programersko leto.
pretraživača je doživeo svoju 8.5 Google je organizovao zaista zanimljiv do-
verziju. To i nije tako začuđujuća gađaj - Summer Of Code. I pored nekih organizacionih
vest. Ipak, nova verzija donosi problema SOC je privukao ogroman broj studenata iz či-
nešto što ranije nisu imale. Tačnije ne donosi. tavog sveta kao i veliki broj projekata. I pored uspeha
Opera 8.5 dolazi bez reklama, potrebe za plaća- programa ostaje da se vidi hoće li se ovaj događaj pono-
njem i registracijom. viti i naredne godine.

Mozilla i dalje u sedlu ~Marko Milenović


Mnoge poštovaoce standardnog iz-
danja Mozille je zaprepastila vesto

Oktobar 2005 / GNUzilla / 23


Radionica

Instalacija na više načina

Programi u .deb pakovanju


Kako instalirati programe na Debian sistemima

KVALITET NOVOG STABILNOG IZDANJA DISTRIBUCIJE nekom programskom jeziku (source) se mora preve-
DEBIAN POMEŠAN SA OKOLNOSTIMA KOJE SU SE NA SCENI sti na jezik razumljiv računaru (binarni kod) da bi se
DOGODILE U VREME OBJAVLJIVANJA, USLOVIO JE PORAST uopšte mogao izvršavati i korisiti. Ovaj proces se na-
KORISNIKA OVE DISTRIBUCIJE. POVEĆANJEM BROJA ziva kompajliranje (eng. compile), ili prevođenje, što
KORISNIKA PORASLA JE I POTREBA ZA DOKUMENTACIJOM je za sada jedini adekvatan izraz u srpskom jeziku.
KOJA BI MANJE ISKUSNIM KORISNICIMA OLAKŠALA ŽIVOT. U skladu sa filozofijum slobodnog softvera, javno su
KAKO SE ISPOSTAVILO, NAJVIŠE PROBLEMA SE JAVLJALO OKO dostupni i paketi sa izvornim kodom programa.
INSTALACIJE PAKETA, PA ĆEMO SE OVOM PRILIKOM DOTAĆI GNU/Linux, kao i ostali POSIX kompatibilni
DATE TEMATIKE U POKUŠAJU DA ŠTO BOLJE PRIBLIŽIMO sistemi, su poznati po međuzavisnostima paketa,
INSTALACIJU SOFTVERA NA DEBIAN SISTEMIMA MANJE odnosno pojavama da program neće raditi ukoliko
ISKUSNIM KORISNICIMA. na sistemu nemate određenu verziju potrebne biblio-
teke ili nekog drugog programa na koji se željeni
Nivo znanja, kao i afiniteti korisnika uzrokuju sim- program oslanja. Softver od kog zavisi rad željenog
patije ili averzije ka konzoli kao najvažnijem alatu na programa se takođe mora instalirati i tu nastaje po-

stavlja jedan od prvih binarnih formata koji se poja- mogu obaviti bez problema.
vio na sceni, pored RPM-a naravno. Instaliranje ovih
paketa se može obaviti na više načina, u zavisnosti Kako naći programe
od želja i mogućnosti korisnika. Debianovi paketi se Kao što je već pomenuto, .deb paketi se u većini
nalaze na instalacionim diskovima distribucije koja slučajeva nalaze na diskovima kojima se distribuira
se koristi ili na serverima sa kojih se paketi preuzi- sistem (Debian Sarge se distribuira na 14 CDROM-
maju ili instaliraju, nekim od alata sa kojima ćemo se ova ili 2 DVD diska) ili na repozitorijumima ("skla-
sresti u nastavku priče. Distribucija softvera u obliku dištima") namenjenim distribuciji koja se koristi.
binarnih paketa je puno praktičnija za korisnike, jer Zvanični repozitorijumi se postavljaju na serverima
je proces kompajliranja softvera umesto korisniku koje održava distribucija, i pristupa im se preko
prepušten razvojnom timu distribucije, koji umesto interneta. Na njima su smešteni praktično svi dostu-
izvornog koda isporučuje iskompajlirani softver u pni paketi, odnosno aplikacije, koje postoje za od-
binarnom obliku, pa se ovakvi paketi nazivaju binar- ređenu distribuciju u binarnom obliku. Postoje i ne-
ni. Za neupućene, izvorni kod programa, napisan u zvanični repozitorijumi na kojima se nalaze paketi

24 / GNUzilla / Oktobar 2005


Radionica

za čiju stabilnost ne odgovara razvojni tim distribu- koriste biblioteku APT prilikom manipulacije paketi-
cije. Suština repozitorijuma je da se paketi organi- ma, a u svakodnevnoj praksi se najčešće koriste apt-
zuju prema određenim pravilima čime se obezbeđu- get i apt-cache, dok se za manipulaciju diskovima sa
je standardizovan sistem pristupa i korišćenja pa- paketima koristi apt-cdrom.
keta. Bilo da se radi o repozitorijumu ili diskovima, Kao što je već pomenuto, apt-get je konzolni alat
obezbeđeno je potpuno prisustvo svih paketa po- koji koristi biblioteku APT za rad sa paketima i odli-
trebnih za zadovoljavanje međuzavisnosti koje se kuje se velikim brojem vrlo korisnih opcija. Postoji
mogu javiti prilikom instalacije željenih programa. nekoliko sučelja za apt-get koja bi trebalo da olakša-
Tipična adresa repozitorijuma može izgledati ovako ju korišćenje ovog alata, kao što su dselect ili aptitu-
deb http://www.bootsplash.de/files/debian/ de u konzoli, ili Synaptic, GNOME-APT ili Kynaptic
unstable main koji koriste grafički interfejs. Konzolne front-end ala-
i ovakve ili slične adrese služe za pristupanje i ko- te nećemo pominjati ovaj put, jer je korišćenje alata
rišćenje paketa koji se na njima nalaze, pomoću ne- apt-get veoma lako. O grafičkim apt alatima će biti
kih od dostupnih alata za instalaciju paketa. reči u narednom broju.
Diskovi mogu biti lakša varijanta kada je instalacija Da bi se bilo koji program instalirao, potrebno je da
paketa u pitanju, naročito korisnicima koji imaju sla- informacije o paketima, odnosto programima postoje
bu internet vezu. Diskovima se pristupa malo dru- u apt bazi. Prvo korak ka postizanju cilja je pružanje
gačije, što zavisi od alata za manipulaciju paketima informacije odakle se paketi instaliraju, odnono da je
koji se koristi. Globalno je lakše koristiti diskove u pitanju instalacija sa diskova ili preko interneta.
ukoliko se izuzme slučaj sa 14 CDROM-ova distribu- Ukoliko se koriste diskovi, presudnu ulogu igra alat
cije Debian, čije menjanje prilikom instalacije može pod nazivom apt-cdrom. Prilikom instalacije sis-
biti prilično dosadno. Naravno, veliki broj diskova, a tema, svi diskovi će biti dodati u bazu od strane
samim tim i paketa ima i svoje prednosti, naročito instalera. Ukoliko je nakon instalacije potrebno do-
korisnicima koji nemaju brzu vezu ka internetu. dati novi disk u apt bazu, potrebno je ukucati u kon-
zoli
Konzolni alati #apt-cdrom add
Instalacija paketa iz konzole je način kojem pribe- i pritisnuti enter, nakon čega će sistem zatražiti da se
gavaju pre svega napredniji korisnici jer pruža od- disk ubaci u drajv i ponovo pritisne enter, kako bi
ređen nivo kontrole koji grafički alati ne pružaju, što informacija o disku bila zapisana u fajl /etc/apt/so-
se pre svega tiče otklanjanja potencijalnih problema urces.list. Isti postupak je potrebno uraditi za ostale
do kojih može doći. diskove ukoliko ih ima, nakon čega je potrebno iz-
U osnovi, pojedinačni .deb paketi se instaliraju po- vršiti komandu
moću alata dpkg, komandom: #apt-get update
#dpkg -i ime_paketa.deb kako bi informacije o paketima sa medijuma bile za-
Instalacija paketa na ovaj način se ne preporučuje jer pisane u apt bazu.
može izazvati probleme ukoliko zavisnosti nisu pri- Ukoliko se instalacija paketa obavlja preko interne-
kladno zadovoljene. Ovakav način instalacije se kori- ta, potrebno je uneti adresu/e repozitorijuma u po-
sti kada željeni paket nije moguće naći ni na jednom menuti fajl /etc/apt/sources.list i upisati informacije
dostupnom repozitorijumu ili na diskovima na ko- o paketima komandom
jima se sistem distribuira, ili ukoliko je .deb paket #apt-get update
potrebno napraviti iz izvornog koda programa, Adrese repozitorijuma se skoro uvek mogu naći na
usled nepostojanja binarnog formata željene aplika- sajtu distribucije koja se koristi, ili na sajtu aplikacije
cije. Za sve ostale namene treba koristiti neki od ala- koju korisnik želi instalirati, ukoliko ta aplikacija ne
ta koji obezbeđuju zadovoljavanje zavisnosti. postoji u oficijelnim repozitorijumima. Uvek je pre-
APT (Advanced Package Tool) je jedan od najsa- poručljivo koristiti instalaciju paketa preko repozito-
vršenjih sistema za menadžment paketa današnjice. rijuma, zbog zadovoljavanja međuzavisnosti.
Slavu je stekao na distribuciji Debian, mada se kori- Nakon uspešno završenog popunjavanja apt baze
sti i na distribucijama baziranim na alatu RPM, što informacijama o paketima, moguće je pretraživanje
dovoljno govori o njegovoj pouzdanosti i kvalitetu. baze paketa u potrazi za željenim programom. Uko-
Postoji nekliko vrlo kvalitetnih konzolnih alata koji liko treba instalirati Inkscape, na primer, potrebno je

Oktobar 2005 / GNUzilla / 25


Radionica

izvršiti komadu dpkg, već apt-get ako se radi u konzoli. Ukoliko je


#apt-cache search inkscape potrebno deinstalirati inkscape, na primer, treba iz-
nakon čega će na ekranu biti izlistana imena svih pa- vršiti sledeću komandu:
keta koji imaju veze sa pomenutim programom. #apt-get remove inkscape
Instalacija Inkscapea se obavlja komandom Na ovaj način će biti uklonjeni i paketi koji su di-
#apt-get install inkscape rektno vezani za inkscape, čime je sistem deinstalaci-
pri čemu će automatski biti instalirani svi paketi od je vrlo dobro automatizovan. Uklanjanje programa
kojih zavisi uspešno korišćenje ovog programa. APT se uvek može uraditi alatom dpkg komandom
će korisniku prikazati spisak paketa koji će biti do- #dpkg -r inkscape
datno instalirani, radi zadovoljenja zavisnosti, kao i Treba primetiti da je prilikom instalacije pojedina-
spisak preporučenih paketa koji bi mogli biti korisni čnih paketa potrebno navesti potpuno ime paketa
za rad željenog programa. Ovi paketi se u većini koji se instalira, dok to nije slučaj sa deinstalacijom.
slučajeva tiču proširenja mogućnosti željenog pro- Kada uklanjate program, dovoljno je uneti ime pa-
grama i ne instaliraju se automatski, jer program keta u obliku u kom se dobija kada se izvrši koma-
može da funkcioniše i bez njih. Obično je dobro nda
instalirati i ove pakete jer se time postiže potpuna #apt-cache search
funkcionalnost željenog programa. Ukoliko se insta- Ukoliko je potrebno ukloniti sve podatke koji su
lacija vrši preko interneta, preuzeti paketi će biti vezani za određeni probram zajedno sa njim,
smešteni u folderu /var/cache/apt. Brisanje paketa uključujući i konfiguracione fajlove, treba koristiti
iz ovog foldera se obavlja komandama opciju "purge" alata dpkg
#apt-get clean ili #dpkg -P inkscape
#apt-get autoclean Isti efekat se može postići i pomoći alata apt-get, pri
sa razlikom što će korišćenjem opcije autoclean biti čemu će na isti način biti uklonjeni i paketi koji zavi-
obrisani samo paketi koji više ne postoje u repozito- se od programa koji se uklanja, komandom
rijumu pa su stoga beskorisni. #apt-get remove inkscape --purge
Deintalacija paketa se takođe može isvesti na neko- Još jedan od razloga zbog kojeg je bolje koristiti
liko načina. Ponovo je preporučljivo ne koristiti apt-get je otklanjanje problema. Najčešće teškoće se

26 / GNUzilla / Oktobar 2005


Radionica

javljaju usled lošh medija sa kojih se instaliraju pake- rati paketi sa većim prioritetom, o čemu opcija
ti ili loših pgp potpisa samih paketa. Apt-get će na- upgrade ne vodi računa. Opciju dist-upgrade treba
jčešće javiti grešku i upitati korisnika da li treba koristiti prilikom prelaska na novu verziju sistema.
instalirati ne-autorizovane pakete ukoliko se radi o Na ovaj način je moguće obaviti prelazak sistema na
lošim potpisima. Ukoliko je paket koji se instalira iz novu verziju veoma bezbolno, gotovo bez ikakvih
bilo kod razloga napravio problem, može doći do problema. Postoje sistemi na kojima je pre nekoliko
pojave nemogućnosti instalacije ostalih paketa. Ova- godina instaliran Debian Potato preveden u Sarge,
kav problem se rešava komandom zahvaljujući odlično rešenom sistemu za nadogra-
#apt-get -f install dnju.
prilikom čega će loši paketi biti uklonjeni a problem
rešen. Ovo je vrlo bitno upamtiti jer može doći do si- Grafički APT alati
tuacije da je problem moguće rešiti jedino na ovaj Iako je terminal neizbežan, mnoge distribucije se
način, bilo da se koristi neki konzolni ili grafički alat trude da izbegnu kontakt korisnika, koji su navikli
za instalaciju. na potpuno grafičko okruženje, i crnog ekrana sa
Pored pomenutih, apt alati imaju puno opcija i mo- vrištećim zelenim slovima. Različiti aspekti posma-
gućnosti koje nude potpunu kontrolu nad sistemom tranja ovog problema nas dovode do opravdanja ili
paketa. Pomenućemo još jednu, koja većini korisnika negiranja pravilnosti ovakvog pristupa. Činjenica da
može zatrebati, a tiče se nadogradnje sistema. Apt- GNU/Linux sistemi današnjice pružaju potpuno
get poseduje opcije upgrade i dist-upgrade koje komforna grafička rešenja kojima se može pokriti
omogućavaju instalaciju novih paketa i nadogradnju većina potreba "običnih" korisnika je veoma važna.
sistema bez potrebe za ponovnom instalacijom. Pre Takav slučaj je i sa korišćenjem alata baziranih na
nadogradnje je potrebno dodati izvore sa novim pa- APTu, za koje postoje programi koji interpetiraju nji-
ketima, bilo da se paketi preuzimaju sa interneta ili hov rad u grafičkom okruženju. Daleko najpoznatiji i
se instalacija vrši sa optičkih medija distribucije koja najpouzdaniji program ovakve vrste je Synaptic.
se koristi i obaviti osvežavanje apt baze komandom Većina poznatijih distribucija koja je bazirana na
#apt-get update paketima u Debianovom formatu se isporučuje sa
Sam upgrade sistema se vrši komandama ovim alatom. Igrom slučaja, Synaptic je baziran na
#apt-get upgrade ili GTK bibliotekama i zahvaljujući pojavi da distribuci-
#apt-get dist-upgrade je bazirane na KDE-u češće uključuju aplikacije iz
Opcijom upgrade se instaliraju nove verzije već "suprotnog" tabora od sistema zasnovanih na GNO-
postojećih programa, dok će se korišćenjem opcije ME-u, Synaptic postoji skoro na svakoj distribuciji.
dist-upgrade "inteligentno" ustanoviti nove zavi- Velika zastupljenost ovog programa nije slučajna.
snosti koje su uzrokovane novim verzijama paketa. Sve opisane operacije u tekstu je moguće obaviti i
Pored zavisnosti, korišćenjem ove opcije će se instali- pomoću Synaptica. Naravno, Synaptic je baziran na

Oktobar 2005 / GNUzilla / 27


Radionica

aptu, stoga njime nije moguće instalirati pojedinačne Dodavanje novih izvora paketa se obavlja unoše-
deb pakete. Dodavanje izvora paketa, instalacija i njem adresa repozitorijuma u konfiguracionim dija-
deinstalacija istih su poslovi koje Synaptic izvršava lozima za ovu namenu, koji se dobijaju odabirom
bez greške. Pri tom, sve što treba uraditi je nekoliko opcije Settings->Repositories, dok je za dodavanje
klikova. novog optičkog medija potrebno odabrati opciju
Prozor menadžera paketa Synaptic je podeljen na Edit->Add CD-ROM. Nadogradnju sistema je mogu-
tri dela. Sa leve strane se nalaze oblasti odabira pa- će obaviti veoma elegantno klikom na opciju Edit-
keta koje je moguće menjati klikom na određeni ta- >Mark All Upgrades, nakon čega se dobija dijalog u
ster u dnu ovog polja, dok je desni deo podeljen na kom je potrebno izabrati metod nadogradnje. Kori-
dva dela, pri čemu gornji sadrži spisak paketa, a do- snik može izabrati 'Default' ili 'Smart Upgrade', što je
nji širi opis paketa. Na listi paketa je moguće videti ekvivalentno već pomenutim opcijama upgrade i
da li je isti instaliran ili ne, koja verzija je dostupna i dist-upgrade kod alata apt-get.
kraće obaveštenje o paketu. Instalacija se obavlja Synapticom je moguće reinstalirati ili popravljati
obeležavanjem samog paketa klikom na kućicu po- loše instalirane pakete, pretraživati bazu pa čak i
red paketa i odabirom opcije 'Mark for installation'. instalirati pakete po tematskim grupama (Dektop,
Da bi se selektovani paketi instalirali potrebno je pri- Database, Web Server, Print Server, DNS Server...).
tisnuti dugme Apply i apt-get će obaviti svoj posao. Bitno je da Synaptic sav posao obavlja besprekorno i
Deinstalacija paketa se obavlja na isti način, prilikom da za kvalitetnu manipulaciju paketima terminal uo-
čega je moguće odabrati opciju 'Mark for Removal' pšte nije potreban.
za uobičajeno uklanjanje, i 'Mark for Complete Re- Synaptic je daleko najbolji alat ove vrste. Ostali ala-
moval' za potpuno uklanjanje paketa, kao pri ko- ti koji se mogu naći na sceni su siromašniji opcijama.
rišćenju komade Treba pomenuti Kpackage i Kynaptic, koji je relativ-
#dpkg -P no nov alat na ovom polju i isporučuje se uz distri-
Ovom prilikom je moguće obaviti i reinstalaciju pa- buciju Kubuntu. Interfejs pomenutih programa je
keta upotrebom opcije 'Mark for Reinstallation'. Ak- prijateljski nastrojen prema korisnicima, ali je, kao
cije se izvršavaju pritiskom na dugme Apply. što je već pomenuto, Synaptic daleko na vrhu kada

28 / GNUzilla / Oktobar 2005


Radionica

su funkcionalnost i lakoća korišćenja u pitanju. Či- Opisane mogućnosti u ovom tekstu predstavljaju
njenica da je Synaptic u većini slučajeva dostupan i mali deo onoga što apt alati mogu. Pomenute opcije
na distribucijama zasnovanim na KDE-u nameće ga predstavljaju većinu onoga što prosečnom korisniku
kao logično rešenje za sve korisnike koji ne žele da može zatrebati, pa su zbog toga i pomenute u tekstu.
koriste terminal. Ukoliko vas zanima šta apt alati mogu, google i man
strane su vaši prijatelji. Prijatan apt-get!
Biblioteka APT i alati bazirani na njoj predstavljaju
jedan od najsavršenijih sistema za manipulaciju pa- Korisne adrese:
ketima na planeti. Pouzdanost, brzina, lakoća i kraj- http://www.apt-get.org
nji rezultati su pokazatelji koji APT nameću kao veo- http://www.nongnu.org/synaptic/
ma logičan izbor. Prisutnost odlično rešenih gra- http://lnix.net/~froud/kynaptic/C/
fičkih interpretatora alata baziranih na aptu zao-
kružuje celu priču, približavajući manipulaciju pro- ~Ivan Jelić
gramima i neiskusnim korisnicima koji takođe treba
da dobiju šansu da lako i brzo urade ono što žele na
svom sistemu.

Oktobar 2005 / GNUzilla / 29


Radionica

Sve uz pomoć Gimpa

GIMP: Pravljenje omota za CD


Više vam nisu potrebni Nero Cover Desinger i slične aplikacije

IAKO U GNU OPERATIVNIM SISTEMIMA, KAO I U bor. Na kraju treba dodati jednu tanku crnu liniju po
NESLOBODNIM SISTEMIMA POSTOJE RAZNE APLIKACIJE ivicama naše slike kako bismo znali gde da isečemo
SPECIJALIZOVANE ZA PRAVLJENJE OMOTA ZA VAŠE DISKOVE, budući omot. Najlakše je koristiti Script-Fu > Decor
GIMP JE GOTOVO SAVRŠEN ALAT KOJ SLUŽI OVOJ SVRSI. > Add Border skriptu. Odaberite vrednost 1 za Bo-
NEĆETE MORATI DA UČITE KAKO SE DRUGI PROGRAMI rder X i Border Y Size (veličina ivice horizontalno i
KORISTE , A JEDNOM NAPRAVLJEN ŠABLON ĆETE UVEK MOĆI vertikalno) i crnu kao Border color (boja ivice) kako
DA ISKORISTITE. POKAZAĆEMO VAM JEDNOSTAVNE PRIMERE bi se lakše videla. Stavite da vam novonastali sloj
NA NAJOBIČNIJIM DISKOVIMA OD 12X12 CM I "SLIM" bude na samom vrhu (iznad ostalih). Možda nećete
KUTIJAMA , ALI JE POSTUPAK SLIČAN I KOD PRAVLJENJA videti ivicu, ali ona postoji, samo je isuviše tanka, i
OMOTA ZA MANJE DISKOVE. nalazi se ispod linije koja obeležava granicu sloja. Ne
brinite, videće se prilikom štampe. Jednom na-
Omot za slim kutiju pravljeni šablon možete snimiti kao Gimpov XCF
fajl, i kasnije koristiti uz zamenu slike i teksta onim
što Vama treba.

Kružna nalepnica za CD

Veličina slike za tanke Slim kutije je 120x120mm,


pa treba otvoriti i nov papir ove veličine. U Advan-
ced Options možda ćete želeti da stavite X,Y resolu-
tion 300x300 pixel/in ili više pošto štampači najčešće
koriste rezoluciju od 300dpi, 600dpi... Ako vam je la-
kše imate ponuđen i templejt (Template) veličine
običnog CD-a prilikom otvaranja novog papira. Prvi
sloj (Layer) tog papira treba da predstavlja sliku koju
uzimamo kao pozadinu, naziva se Backgorund i na- Postoji nekoliko načina da se napravi kružni omot
lazi se ispod svih ostalih slojeva. Nađite, dakle, želje- za CD, ali ćemo ovde izneti najjednostavniji. Kao i
nu sliku i dodajte je u ovaj sloj kao što smo to učinili kod slim kutije potrebno, je uzeti papir 120x120mm,
u gornjem tekstu. Naravno, omot obično sadrži možda nešto manji kako bi se lepše uklopio. Odmah
tekst. Kao što je u prethodnom broju GNUzille opi- napravite novi sloj (Layer), i isključite vidljivost po-
sano, možete dodavati tekst sa raznim efektima ili je- zadine (sloja Background). Selektujte celu površinu
dnostavna jednobojna slova, a jedino na vama je iz- preko Select > All i skupite selekciju za oko 5-10 pi-

30 / GNUzilla / Oktobar 2005


Radionica

ksela sa Select > Shrink kako biste dobili pravilan sa Select > Shrink. Kako je poluprečnik omota
krug. Odaberite još Select > Rounded Rectangle, 60mm, potrebno ga je skupiti za 52mm da bi u sre-
podesite vrednost na 100, i dobili ste krug željene ve- dini ostala kružnica prečnika 16mm, koliki je i otvor
ličine. Potrebno je podebljati liniju preko Edit > Stro- na disku. I sada odaberite Edit > Stroke Selection da
ke Selection, odabirom vrednosti 1 za Line Width. biste podebljali liniju na mestu gde ćete je seći, i be-
Po ovoj liniji ćemo docnije iseći omot. Sloj Backgro- lom bojom ofarbajte prostor unutar te linije. Ukoliko
und će biti slika za omot. On treba da se nalazi ispod želite da označite i centar, samo skupite liniju za još
ostalih, a upravo napravljeni sloj treba da prekriva 7mm i ofarbajte prostor unutar selekcije u crno. Na-
prostor van podebljane linije. Odaberite Select > In- ravno postavite sada i sliku u pozadini, dodajte tekst
vert, uzmite belu boju i kanticu (Bucket Fill), pa kli- koji vam se svidi i napravili ste omot. Pazite samo
knite na prostor van linije (naravno u novom sloju, kod sečenja omota - mora biti perfektno isečen kako
ne Backgroundu). Sada treba da napravimo i mali ne bi narušio ravnotežu diska i pokvario vam CD či-
kružni izrez po sredini omota za otvor na disku. Po- tač.
novo odaberite Select > Invert kako biste vratili sliku
u prethodno stanje. Sada treba da skupimo selekciju ~ Miloš Popović

Oktobar 2005 / GNUzilla / 31


Radionica

GIMP: Rad sa Slojevima (Layerima)


Sve što treba da znate

U TEKSTU KOJI SLEDI NAUČIĆEMO ŠTA SU SLOJEVI, ČEMU bela pozadina sa plavim krugom i on se nalazi na
SLUŽE , KAKO SE ONI KREIRAJU I UREĐUJU. SLOJEVI SU TU DA dnu što znači da ga bilo koj drugi sloj prekriva.
NAM OLAKŠAJU RAD SA GRAFIKOM. BEZ NJIH BILO KAKVA

SITNA INTERVENCIJA NA SLICI BILA BI MUKOTRPNA I TEŠKA, Prozor Layers, Channels & Paths
A NAJPROSTIJE SLIKE BI VAS KOŠTALE NEKOLIKO DANA Od verzije 2.X ovaj dijalog je smešten u desnom
PROVEDENIH ZA RAČUNAROM. POMOĆU SLOJEVA MOĆI prozoru Gimpa, a sama kartica Layers je prva i od-
ĆETE BILO KOJI DEO SLIKE DA IZMENITE TAKO DA NE mah je uključena po pokretanju programa (gornja
UTIČETE NA SLIKU KAO CELINU. slika). Sada ćemo da objasnimo njene osnovne opci-
je. Prva opcija, Mode, određuje način na koji će pi-
Šta su slojevi kseli layera u pozadini biti preklapani sa pikselima
Kada govorimo o slojevima možete ih zamisliti kao layera ispred. Blending Modovi će biti objašnjeni u
providne listove papira koji se ređaju jedan preko nekom od narednih brojeva. Sa desne strane je Keep
drugog. Ukoliko je na svakom od tih listova nešto is- Transparency check-box. Sledeća opcija je Opacity.
crtano, krajnji rezultat biće suma svih crteža na pro- Opacity određuje stepen transparencije (providnosti)
vidnim papirima - pogledajte sliku: slojeva. Naredna opcija koja se nalazi u samom dnu
prozora jesu dugmad. Više o njima pročitajte dalje u
tekstu. Glavna stvar dijaloga Layers je takozvana pa-
leta slojeva (Layera). To je deo gde je prikazan uma-
njeni izgled (preview) slojeva, i neke osnovne opera-
cije nad njima. Naša slika ima četiri sloja. Svaki od
slojeva u paleti slojeva ima sa leve strane ikonicu u
obliku oka. Ukoliko je ona uključena sloj će biti
vidljiv u prozoru Image (prozoru u kojem je slika
otvorena), odnosno biti sačuvan tokom narednog
snimanja slike. Sledeća je ikonica lančića koja simbo-
lizuje link. Kada uključite ovu ikonicu na dva ili više
Layera oni će biti pomerani zajedno dok koristite
alat Move. Mala slika u paleti slojeva predsta-
vlja umanjeni prikaz (preview) sloja, a desno od nje
je ime sloja. Ime sloja najlakše menjate dvoklikom na
njega. Primećujete da je sloj pod nazivom Backgro-
und uokviren plavo. Ovaj sloj je takozvani aktivni
sloj. Bilo šta da radite u prozoru Image biće urađeno
samo na aktivnom sloju. Na taj način radite na je-
dnom sloju a druge ostavljate netaknutim. To je kao
da ste izvukli jedan od providnih papira o kojima
smo pričali maločas i docrtali nešto na njega, a onda
ga vratili u celokupnu sliku. Umesto da vadite i
vraćate papire, ovde možete menjati aktivne slojeve
tako što jednom kliknete na njih. Ispod palete slojeva
nalaze se par korisne dugmadi. Prvo dugme s leva
kreira novi sloj, sledeće podiže aktivni sloj za jedno
Imamo četiri sloja prikazana u Gimpovom prozo- mesto naviše u paleti, a sledeće radi suprotno. Tu je
ru Layers, Channels & Paths, i izgled konačne slike zatim dugme koje pravi duplikat aktivnog sloja, du-
koju ti slojevi sačinjavaju. Prvi sloj na vrhu (Vilber) gme koje "usidrava plivajući sloj" i dugme koje briše
se nalazi iznad svih ostalih slojeva. Poslednji sloj je aktivni sloj. Treba još znati da se desnim klikom na

32 / GNUzilla / Oktobar 2005


Radionica

sloj dobija meni. Najvažnije opcije se nalaze na po- kopiramo sloj (kod nas je to bila slika Vilbera) i jedan
menutoj dugmadi dijaloga Layers, a par njih je ob- prazan papir na koj ćemo da ga dodamo. Kopiranje
jašnjeno dalje u tekstu. sloja vrši se tako što se sloj koji kopiramo učini aktiv-
nim i odabere se opcija Copy (Edit > Copy ili Ctrl +
Plivajući sloj (Float selection) i usidrava- C). Sada treba da pređete u prozor Image slike na
nje (Anchor) koju želite da prenesete ovaj sloj, i odaberete Paste
Plivajući sloj se javlja prilikom nekih operacija u (Edit > Paste ili Ctrl + V). Preneti sloj će se pojaviti
Gimpu. Kada on postoji ujedno je i jedini mogući ak- kao Floating Selection (plivajući sloj). Plivajući sloj
tivni sloj na slici, dok je rad na ostalim slojevima možemo pomeriti tamo gde želimo alatom Move, i
onemogućen. Ipak, bilo koja operacija se može zatim ga „usidriti“ kao što je već objašnjeno.
preduzeti na ovom sloju. Kada napravite neku selek- Primećujete kockastu crno-žutu liniju u prozoru
ciju - obeležite deo slike (pogledajte letnji dvobroj Image oko novog sloja. Ova linija ograničava svaki
GNUZille) i pomerite ga na drugo mesto, on će auto- sloj, ali mi to obično ne vidimo jer su slojevi uglav-
matski postati novi plivajući sloj. Takođe, kada želite nom iste veličine kao i prozor Image. Ukoliko vam
da neki sloj kopirate iz jednog u drugi prozor Image ova ivica nekada zasmeta, možete je isključiti iz me-
(primer dat u tekstu ispod) pojaviće se plivajući sloj. nija prozora Image View > Show Layer Boundary.
Ukoliko sami želite da napravite plivajući sloj to Takođe, ivice sloja možete uvećati na veličinu prozo-
možete učiniti tako što prvo obeležite neki deo slike i ra Image. Kliknite desni taster na sloj koji želite da
odaberete Select > Float iz Image prozora - obeleženi povećate, pa odaberite Layer to Image Size. Slično
deo je postao novi plivajući sloj. možete i sami povećati ivice sloja na željenu veličinu
Kada napravite plivajući sloj moraćete da ga se ne- preko Layer to Boundary Size (odaberete vrednost i
kako otarasite da biste mogli da radite sa ostalim kliknete Resize dugme), ili povećati ceo sloj (ne samo
slojevima. Ovaj postupak se naziva Anchor (Usi- ivice) sa Scale Layer.
dravanje, nalepljivanje...), i cilj mu je da se plivajući
sloj pretvori u običan. Prvi način je da ga zalepite za Pomeranje slojeva
prethodno aktivan sloj. Možete to uraditi preko du- Za pomeranje slojeva je potrebno da sloj koji pome-
gmadi koja se nalazi ispod palete slojeva u dijalogu rate bude aktivan. Osnovno pomeranje vrši se ala-
Layers, birajući pretposlednje dugme sa leve strane tom Move, što je već rečeno. Potrebno je da uzmete
u obliku sidra, pritiskanjem desnog tastera na pluta- alat Move, kliknete i držite levi taster na neki deo
jući sloj i odabirom Anchor Layer iz menija, ili Ctrl + aktivnog sloja (koji mora biti transparentan od 0%
H prečicom sa tastature. Drugi način je da plivajući do 50%) dok pomerate sloj na željeno mesto. Kada
sloj usidrite na novi sloj umesto na poslednji aktivni ste ga namestili, samo pustite levi taster i izvršili ste
sloj. To se radi preko prvog dugmeta sa leve strane pomeranje. Kao što je već rečeno, ukoliko više sloje-
ili desnim tasterom na plivajući sloj i odabirom opci- va želite da pomerite odjednom, možete uključiti
je New Layer. Ova varijanta je bolja, što ćete i sami ikonicu u obliku lančića (link) u paleti slojeva.
uvideti kada naučite nešto više o primeni slojeva. Možda ćete sada poželeti da veličinu sloja prilagodi-
te veličini same slike (prozora Image) na način koji je
Jednostavan primer korišćenja (n)ovog znanja već opisan.
Pokušaćemo da dodamo neki sloj (Layer) jedne sli- Ponekada se pomeranje ne može izvršiti precizno
ke u drugu. Morate da otvorite sliku sa koje ćemo da ukoliko ne koristimo neke graničnike. Osnovni gra-
ničnici su granične linije (Guides), ali se i mreža
(Grid) može koristiti u istu svrhu. Da bi ovi granični-
ci bili vidljivi, morate imati označenu opciju View >
Show Grid i View > Show Guides. Sada, iako vidlji-
vi, oni još uvek ne služe svojoj svrsi. Da bi se pome-
reni sloj „zalepio“ za granične linije ili mrežu, opcije
View > Snap to Grid i View > Snap to Guides moraju
biti uključene. Mreža vam obično služi kao orjentir
prilikom rada sa slikom. Prored i izgled mreže
podešava se u opcijama (Preferences) Gimpa ili za-

Oktobar 2005 / GNUzilla / 33


Radionica

sebno, preko menija Image > Configure Grid. Gra- (Rotate), alat za širenje (Scale), alat za iskošavanje
nične linije postavljete sami na mesto koje želite. Oni (Shear), alat za menjanje perspektive (Pesrpective) i
se nalaze u lenjirima prozora Image(leva i gornja alat za preslikavanje (Flip).
strana Image prozora) i izvlače se tako što kliknete
na lenjir i držite levi taster, prevučete graničnu liniju Spajanje slojeva
tamo gde želite da je ostavite i pustite levi taster. Spajanje slojeva radimo na kraju obrade slike kako
Možete postaviti onoliko graničnih linija koliko Vam bismo je mogli snimiti u nekom od formata koji ne
je potrebno. Liniju uklanjate tako što je ponovo podržava slojeve. Spajanje se vrši na nekoliko nači-
prevučete sa prozora Image na lenjir. Granične linije na. Prvi način je spajenje aktivnog sloja sa onim is-
možete postaviti i preko menija Image > Guides. pod njega. To se radi odabirom opcije Merge Down
Prva opcija New Guide (By Percent) postavlja gra- iz menija koji se dobija desnim tasterom na aktivni
ničnu liniju uzimajući procentualne vrednosti veliči- sloj. Drugi način je spajanje svih slojeva odjednom
ne slike. U dijalogu je dovoljno odabrati da smer (Di- odabirom Image > Merge Visible Layers iz prozora
rection) bude vertikalan ili horizontalan i meru u Image ili prečicom Ctrl + M sa tastature. Treći način
procentima, tako da će npr. 50% postaviti liniju po Image > Flatten Image, pored toga što spaja sve slo-
sredini slike. Opcija New Guide iz menija radi isto jeve, vrši i popunjavanje transparentnih delova po-
što i prethodna, ali vrednosti nisu date u procentima zadinskom bojom, tj. uklanja Alfa kanal boja. Manje
već u pikselima. Opcija New Guides From Selection važno je što on primenjuje Maske na svim kanalima.
postavlja granične linije na ivicama obeleženog dela Ukoliko ne snimite sliku u Gimpov XCF format, iz-
(selekcije). Opcija Remove All Guides uklanja sve gubićete podatke o slojevima jer će oni biti spojeni.
granične linije sa slike. Da biste videli kakav je efekat Ukoliko na primer snimite u JPEG, ne samo da ćete
pomeranja sloja sa uključenim opcijama Snap to izgubiti podatke o slojevima već će i transparentni
Grid i Snap to Guides, moraćete da ih sami isproba- delovi biti uništeni (Flatten). Znači sliku obavezno
te. Prilikom pomeranja nekog sloja, njegove ivice će snimite i u XCF format da biste je kasnije mogli do-
se zalepiti za graničnu liniju ili mrežu. Ovo je, na rađivati.
primer, korisno kada želite da vam tekst bude napi-
san jedan ispod drugog. ~ Miloš Popović
Takozvana transformacija slojeva može se uraditi
sa nekoliko Toolbox alata. Tu su alat za rotiranje

34 / GNUzilla / Oktobar 2005


Radionica

Spamuj me jednom, sram te bilo, spamuj me dva puta, sram me bilo

Rešite se neželjene pošte


Postoji li iole dobro rešenje za problem neželjene pošte?

UBRZAN RAZVOJ I NTERNETA I IT-A JE, KAKO SE TO MOGLO ranjem neželjene pošte. Taj neko biva plaćan za svu
I OČEKIVATI, IMAO I SVOJE NUS -PRODUKTE. OVOM PRILIKOM dostavljenu poštu, a sve to ispaštaju krajnji korisnici
ĆEMO ZAOBIĆI PROBLEMATIKU TROJANACA, CRVA I OSTALOG Interneta. Zar ne bi bilo sjajno kada bi, bez nekih na-
MALICIOZNOG KODA. ZAOBIĆIĆEMO I SVE ONE " HOĆU DA prednih programa i znanja, mogli da vratimo milo
BUDEM HAKER " KLINCE KOJI BUKVALNO OPSEDAJU MREŽU. za drago kriminalcu jer spamer to i jeste. O da, to bi
JEDAN OD ZASTRAŠUJUĆIH I, SVAKAKO, VEOMA IRITIRAJUĆIH bilo zaista divno.
PROBLEMA KAKO KORISNIKA TAKO I ADMINISTRATORA

SERVERA JE SPAM TJ . NEŽELJENA POŠTA. Vaš verni prijatelj BSD


Prosto je fascinirajuće šta se sve može postići uz
Šta je uopšte spam? pomoć parčeta kanapa, tri šibice i kante napalma.
Skoro me je neko pitao šta se sve podrazumeva Verovatno mnogo toga ukoliko vam se spamer na-
pod spamom i moram da priznam da nisam umeo lazi pri ruci. Međutim, ukoliko je to neko NN lice
da dam potpuno precizan odgovor na, naizgled, koje se nalazi tamo negde, dotične alatke vam neće
prosto pitanje. Neželjena pošta može biti veoma re- biti od koristi. Možda je bolje da upotrebite malo
lativan pojam jer ono što za mene jeste neželjeno za svoju maštu i svoj BSD sistem, i napravite sjajan
nekog trećeg ne mora biti. A opet, u svetu neželjene posao, mada šibice i napalm zaista zvuče sjajno kada
pošte ipak postoji šablon kako izgleda klasična poru- ste iznervirani.
ka. Verujem da se svakom ko čita ovaj tekst desilo Za akciju koju ćemo sprovesti će vam biti potrebne
neznano puta da dobije email poruke sa informaci- alatke koje svi korisnici BSD sistema imaju na svojim
jom kako je primalac iste dobio milion dolara, kako mašinama. Krenimo redom.
može prateći određeni link iz poruke da dobije po-
tpuno nov iPod i ko zna šta još. Možda vam ovakve Lažni SMTP serveri
poruke samo idu na nerve. Možda ih čak ni ne vidite Svim korisnicima UNIX-a i sistema sličnih UNIX-u
jer ste lepo podesili svoj program za elektronsku je poznata aplikacija spamd. U pitanju je lažni SMTP
poštu, te on sve to lepo filtrira. A možda je vaš pro- server koji zapravo ne prenosi poštu već drži otvore-
vajder toliko revnosan, pa je lepo podesio server te nu vezu prema klijentu i odgovara jako sporo. Ako
se neželjena pošta filtrira na samom ulazu. je klijent dovoljno strpljiv da završi SMTP dijalog,
Ma koliko vam izgledalo bezazleno to što vam koji može potrajati 10 i više minuta, lažni server če
neko šalje tu vrstu poruka, one ipak predstavljaju mu poslati obaveštenje o privremenoj grešci i obave-
veliko opterećenje za Internet infrastrukturu, te u stiti ga da pokuša kasnije. Ukoliko se pokušaj ponovi
mnogome otežavaju saobraćaj. I što je najgore, neko procedura se, naravno, ponavlja. Posle nekoliko po-
tamo biva plaćan da distribuira sav taj spam. Ne mi- kušaja spamer će uzalud trošiti svoje resurse i kona-
slite valjda da se te poruke šalju same od sebe? čno odustati. Ovo nam oduzima ziasta malo resursa,
Kao što sam već rekao, noćna mora svakog admini- te je jako dobro rešenje.
stratora nisu toliko virusi i "hakerski" napadi koliko
neželjena pošta. Krajnji korisnik je zadovoljan kada Crne liste
mu sa servera ne stiže neželjena pošta no nije ni sve- Crne liste proskribovanih ljudi su bile popularne u
stan koliko resursa može da oduzme filtriranje iste. vladajućim krugovima raznih država u različitimm
Server mora da proveri poštu koja pristiže, pa ako se epohama. Ukoliko vam se neko ne dopadne, a vi ste
radi o spamu on će ga ukloniti. I tako u nedogled. na višoj lestvici u hijerarhiji podele vlasti, stavite ga
Spamer će nastaviti svoju aktivnost, server će trpeti lepo na crnu listu i završite s tim. Mislim da ne treba
opterećenje a administratora će boleti glava. U ta- ni da napominjem kako je i sama ideja poprilično za-
kvim trenucima pomenuti administrator može da strašujuća i neprijatna, ali zar nije čitava istorija čo-
dobije kojekakve sumanute ideje, gde bi jedna od večanstva bila prepuna nebuloznih ideja ludaka koje
njih svakako bila osveta onome ko se bavi distribui- su bile sve sem lepe i prijatne.

Oktobar 2005 / GNUzilla / 35


Radionica

Pošto sam održao kraći monolog na temu ljudskih * ^X-Spam-Status: Yes


prava krozi istoriju oduzimanja istih, valjalo bi da se in-x-spam
vratim na našu glavnu temu. Crne liste u svetu
Interneta predstavljaju baze podataka provajdera i :0c
korisnika koji su poznati po lošem ponašanju, pre | /home/dhartmei/bin/relaydb -w
svega slanju neželjene pošte, te je istima ograničen Dakle, otkriveni spam prolazi kroz relaydb -b (crna
saobraćaj, usluge ili nešto treće. Crne liste za spame- lista), a regularna kroz relaydb -w (bela lista). Ovde
re su jako fine samo što u večini slučajeva ne za- valja primetiti da samo kopije poruka prolaze kroz
dovoljavaju naše potrebe. Obično je potrebno dosta relaydb, program ih nikada ne modifikuje ili odba-
vremena dok se novi hostovi dodaju na liste, ili su cuje. Sve što radi je da pravi listu hostova koji nam
pak liste previše agresivne za naš ukus. Neke liste šalju poruke razdvajajući pri tom neželjnu poštu od
uključuju pojedinačne hostove dok neke sadrže regularne.
kompletne mreže čime prisiljavaju Internet provaj- Kada se ova procedura ponavlja neko vreme re-
dere da reaguju i u lokalnoj mreži suzbiju spamere. laydb će napraviti i crnu i belu listu. Nešto što ćete i
Ovo može da bude nezgodno, jer tako zbog pojedin- sami primetiti jeste da su regularne poruke uglav-
ca stradaju nedužni korisnici. No, ako i pretpostavi- nom veće od spama. Zbog toga relaydb pravi iz-
mo da ste vi diktatorski raspoložen manijak koji će veštaj samo kada je brojač neželjene pošte tri puta
izabrati najagresivniju crnu listu koja postoji apsolu- veći nego brojač regularne. Zbog toga server neće
tno zanemarivši 99% korisnika koji sa tim nemaju završiti na crnoj listi ukoliko šalje regularnu poštu.
veze, ipak ostaje dosta prostora da vam se neželjena Ali kada nam dođe pošta sa servera koji nikada pre
pošta ipak provlači. ništa nije slao biće istog trena stavljen na crnu listu(1
Ako ste, pak, razuman čovek i smatrate da se o >= 0*3).
svom serveru ipak vi možete najbolje starati, onda
ćete kao opciju izabrati da sami pravite crne liste te Šlag na tortu
da sami određujete šta i kako se tu dešava. Pretpo- Sada imamo svoju crnu listu pošiljalaca neželjene
stavimo da vam je podešavanje procmaila sledeće: pošte, klasifikovanih na način na koji mi to želimo i
:0fw po našim kriterijumima. Nema razloga da verujemo
| /usr/local/bin/spamc nekim drugim serverima da li je nešto neželjena
:0: pošta ili ne. Hajde da sada našeg kriminalca pošalje-
* ^X-Spam-Status: Yes mo tamo gde mu je mesto. Upotrebićemo PF (Packet
in-x-spam Filter) o kome sam pisao u ranijem broju i cron.
Sva dolazeća pošta će biti propuštena kroz de- $ pfctl -sn
tektor spama. Ukoliko spada u neželjnu poštu biće rdr inet proto tcp from <spammers> to any
prebačena u posebnu datoteku. Ovo bismo mogli da port 25 -> 127.0.0.1 port 8025
obrišemo, ali je daleko bolje da umesto toga proveri-
mo dolazeće poruke za pogrešan spam. Kada se kla- $ relaydb -lb | pfctl -t spammers -T re-
sifikovanje jednom podesi kako treba skoro sva ne- place -f -
željena pošta će biti detektovana. Ono što će se ovde dešavati zavisi samo od vaše
Upotrebimo sada alatku relaydb da napravimo mašte i volje da se igrate. Umesto da relaydb preu-
bazu podataka neželjene pošte. Ovo se radi posle smerava na spamd možemo to iskombinovati sa spa-
klasifikacije pošte kako bismo u bazu podataka upi- mhaus. Ili možemo promeniti belu listu da ljudi sa
sali da li korisnik šalje regularnu poštu ili pak onu nje ne budu slati na spamd itd.
neželjenu. Ovo je skripta koju sam ja upotrebio za generisanje
Dodajemo sledeći red u konfiguraciju procmaila: crne liste za relaydb i eksterne RBL, a potom dodao
:0fw realydb belu listu.
| /usr/local/bin/spamc #!/bin/sh
:0c
* ^X-Spam-Status: Yes # assemble blacklist from relaydb, SBL and
| /home/dhartmei/bin/relaydb -b CBL
:0: relaydb -lb >~/spammers.tmp

36 / GNUzilla / Oktobar 2005


Radionica

cat ~/rbl/sbl/SBL.cidr | grep -v '#' | cut ber:9002178/347=0D


-f 1 >>~/spammers.tmp Sep 21 23:04:45 spamd: 216.27.68.125: Body:
cat ~/rbl/cbl/list.txt | grep -v '#' | grep rs:214/879/551/CM44.=0D=0ASir/Madam,
-v '^:' >>~/spammers.tmp =0D=0AWe are pleased
pfctl -t spammers -Tr -f ~/spammers.tmp Sep 21 23:06:56 spamd: 216.27.68.125: Body:
f the result of the Lottery Winners Inter-
# use relaydb whitelist to remove/negate national programs
entries Sep 21 23:09:43 spamd: 216.27.68.125: Body:
relaydb -lw | \ th August, 2005 that your e-mail address
pfctl -t spammers -vvTt -f - | \ attached to ticket
grep "^M " | grep -v "/" | \ Sep 21 23:10:13 spamd: 216.27.68.125: dis-
awk '{ printf("%s\n", $2); }' | \ connected after 2864 seconds.
pfctl -t spammers -Td -f - Pošiljalac se zaglavio skoro sat vremena. Spamd je
relaydb -lw | \ podešen da prima međumemoriju veličine jednog
awk '{ printf("!%s\n", $1); }' | \ karaktera, primoravajući pošiljaoca da šalje po jedan
pfctl -t spammers -Ta -f - TCP paket za svaki bajt podataka, čak i ako je u pita-
Na ovaj način će desetine, pa i stotine konekcija biti nju nestandardni "dump and disconnect" program.
preusmereno u našu zamku, i većina pošiljalaca ne- Naravno, on će gotovo istog momenta pokušati da
željene pošte će trošiti desetine minuta po konekciji, pošalje neželjenu poštu opet. I tako u nedogled.
nekoliko pokušaja i tako nekoliko dana. Uticaj na Ova igra mačke i miša se može primeniti na sve
naše resurse je minimalan. Evo primera: BSD sisteme iako je primarno namenjena OpenBSD-
Sep 21 22:22:29 spamd: 216.27.68.125: con- u. I jednom dobro podešena rešava jedan od glavnih
nected (9) problema na serveru. Upamtite, kada spamer je-
Sep 21 22:38:08 spamd: 216.27.68.125: dnom prođe on je kriv. Ali kada prođe i drugi put
<s.robertson@laposte.net> -> <pf@ben- krivica je vaša.
zedrine.cx>
Sep 21 22:52:12 spamd: 216.27.68.125: Sub- ~Marko Milenović
ject: =?iso-8859-
1?Q?CONGRATULATIONS!!!_YOU_HAVE_WON_THE_LOT
TE
Sep 21 22:54:57 spamd: 216.27.68.125: From:
"=?iso-8859-1?Q?s.robertson@laposte.net?="
<s.robertson
Sep 21 22:55:21 spamd: 216.27.68.125: To:
"=?iso-8859-1?Q?s.robertson?=" <s.robert-
son@laposte.net>
Sep 21 22:56:52 spamd: 216.27.68.125: Body:
--
_=_XaM3_Bdry.1061517084.2A.222095.42.21084.
52.42.1010.609
Sep 21 22:57:44 spamd: 216.27.68.125: Body:
Content-Type: text/plain; charset=iso-8859-
1
Sep 21 22:58:25 spamd: 216.27.68.125: Body:
Content-Transfer-Encoding: quoted-printable
Sep21 23:00:05 spamd: 216.27.68.125: Body:
=0D=0A AGENCY (ACCREDITED LICENSED AGENT
TO GLOBAL LOTTER
Sep 21 23:03:16 spamd: 216.27.68.125: Body:
L).=0D=0A =0D=0A=0D=0A=0D=0AReference Num-

Oktobar 2005 / GNUzilla / 37