Međunarodno kretanje kapitala

SADRŽAJ

Uvo d.......................................... ........ Međunarodno kretanje kapitala............ Oblici međunarodnog kretanja kapitala Međunarodni krediti.............................. Međunarodna ekonomska pomoć........ Z a k lj u č a k....................................... Literatur a.....................................

..................................................................... ............................ ..................................................................... ........................... ..................................................................... ............................ ..................................................................... ............................ ..................................................................... ........................... ..................................................................... ........................... ..................................................................... ...........................

2 3 5 1 1 1 2 1 3 1 4

1

bez obzira na to da li. Tehnološki razvoj u realnoj sferi utiče i na tehnološki razvoj u finansijskoj sferi.Međunarodno kretanje kapitala UVOD Pod međunarodnim kretanjem kapitala podrazumijevamo transfer realnih i finansijskih sredstava između subjekata različitih zemalja sa odloženim kontratransferom za određeni vremenski period. tržišta Nijedna savremena privreda ne može se izolovati od potrebe da izvozi i uvozi kapital. 2 . usluga i sl. jer su realni i finansijskih tokovi međuzavisni. u međunarodnoj razmjeni objektivno je praćeno i kretanjem kapitala. Razvoj informatičke tehnologije omogućio je integraciju kapitala pojedinih zemalja u jedinstveno globalno tržište kapitala. Kretanje robe. tako da je kretanje kapitala između zemalja dvosmjerno. pri čemu se u jednom slučaju subjekti određene zemlje pojavljuju kao davaoci. sveobuhvatno gledano ima neto suficit ili neto deficit u kapitalu. a drugi kao korisnici kapitala. a u cilju ostvarivanja određenih ekonomskih i političkih interesa učesnika u tom transferu.

odnosno subjekata iz ovih zemalja. mada se neke od 1 Dr.1 Međunarodni finansijski tokovi u početku su samo pratili međunarodno kretanje robe i usluga. Privrede u razvoju (zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji) se kao grupacija uglavnom pojavljuju kao korisnici kapitala.. To je dovelo do ujednačavanja kamatnih stopa na svjetskom tržištu u cjelini. Najveći dio međunarodnog kretanja kapitala odvija se između razvijenih zemalja. jer su finansijeri mnogo brže reagovali na razlike u kamatnim stopama.Međunarodno kretanje kapitala I Međunarodno kretanje kapitala Pod međunarodnim kretanjem kapitala podrazumijevamo transfer realnih i finansijskih sredstava između subjekata različitih zemalja sa odloženim kontratransferom za određeni vremenski period. a u cilju ostvarivanja određenih ekonomskih i političkih interesa učesnika u tom transferu. Milorad Unković.Takođe se to dešava i sa kursevima nacionalnih valuta na svjetskom tržištu. a mnogo manje kao davaoci kapitala. str. Naučna knjiga. „Međunarodno kretanje kapitala i položaju Jugoslavije“. Na pojedinim svjetskim tržištima brzinu kretanja kapitala dovode razlike u kamatnim stopama. 1980. Brzina kretanja kapitala bila je znatno veća nego brzina trgovinskih tokova roba i usluga. nego trgovci na razlike u cijenama robe i usluga. Beograd. A bili su uslovljeni finansiranjem međunarodne razmjene.11 3 . koje su glavni davaoci i korisnici kapitala u svjetskim razmjerama. što dovodi do toga da međunarodne finansijske transakcije rastu mnogo brže nego međunarodne trgovinske transakcije.

Kretanje kapitala između subjekata različitih zemalja vrši se u raznim oblicima od kojih su dva osnovna i to međunarodno kretanje privatnog kapitala i međunarodno kretanje javnog kapitala. Brzi razvoj međunarodnih finansijskih tokova krije u sebi i određene opasnosti. To se desilo 2008. Takođe. Iz svega proizilazi da snažno povećanje efikasnosti međunarodnog kretanja kapitala snažno može da se poveća mogućnosti zarada. odnosno rizika da se bankrot nekog velikog subjekta međunarodnog finansijskog tržišta .Međunarodno kretanje kapitala njih. u poslednje vrijeme u određenoj mjeri. odnosno uzrokuje svjetsku finansijsku krizu. ΔZ – neto porast zaduženosti/ Zbog toga je nejednakost između štednje i investicija u pojednim zemljama osnovni uzrok međunarodnih tokova. 112 4 . povećao je i opasnost da se greške u međunarodnom finansijskom sistemu veoma brzo prenose iz jedne zemlje u drugu. globalizira i ugrozi svjetski finansijski sistem uzrokujući lančanu reakciju bankrota drugih subjekata. Ovakva kretanja kapitala među zemljama izjednačuju ne samo ponudu i tražnju. Za povećanje stope rasta u svijetu važna je ne samo dodatna ponuda štednje da bi se finansirale investicije. Tako brzi razvoj informatičke tehnologije koji je omogućio veliko ubrzanje transfera finansijskih sredstava širom svijeta i snažno povećao njihovu efikasnost. ali i mogućnosti gubitaka. kao npr. nego i cijenu kapitala u nekim zemljema. pojavljuju i kao relativno značajni davaoci kapitala. To bi značilo da zemlje koje imaju veće investicije od štednje pozajmljuju štednju drugih država kako bi finansirale svoje sopstvene investicije. da se globalizuju. godine bankrotstvom nekih velikih banaka u SAD. S – ukupna domaća štednja svih sektora. sistemskog rizika. tj. U nacionalnim računima otvorene privrede pokazuje se da je razlika između domaće štednje i investicija jednaka neto porastu zaduženja u inostranstvu. str. zemlje koje imaju veću štednju od investicija mogu taj višak štednje investirati u inostranstvu. Tako da se time povećava opasnost od tzv. nego i mogućnost njezina međunarodnog kretanja. Ovo možemo prikazati u sljedećoj jednačini: I = S + ΔZ /I – ukupne investicije u zemlji.2 2 Ibidem. neke velike banke.

577.856. Javni kapital (državni budžet. Izvor: IMF „Global Finance Stability Report.658.3 Ali.145. uglavnom se u kategoriju kratkoročnog kapitala ubrajaju plasmani sa rokom do godinu dana (ali bi se to prije moglo podvesti pod međunarodno kretanje novca.50 22.90 144. U pojednim slučajevima se 3 Dr.. Posebna vrsta javnog kapitala su zajmovi međunarodnih organizacija.143. Međutim. ne postoje u svemu usaglašeni i striktni kriterijumi za ovu podjelu.808. a ne kapitala).323. EBRD.60 16. str. komercijalne banke) kreće se prvenstveno u obliku direktnih investicija. Beograd.917.1 5.540.00 SAD 75.270.40 57.20 razvoju 0 Napomene: Rezerve-ukupne rezerve zlata. 1994. Pr imjer Međunarodno tržište kapitala u 2004.708. Septembar 2005.10 49.115. dok je srednjoročni kapital onaj koji je plasiran na period od 1 do 5 godina (a negdje je rok i 3-7 godina).162.678.90 5. dok je dugoročni kapital onaj sa plasmanom preko 5 godina (a pojednim slučajevima i preko 8-10 godina). str. Po pravilu.70 9.844.90 22. privatne kompanije.261. a srednjoročni i dugoročni kapital za investicione namjene. IFC i druge institucije sa sličnim profilom angažovanja. portfolio investicija. IMF.60 8.90 40.937. kao i u formi kredita i depozita.3 37. kao što su: IBRD.168. „Međunarodno poslovno finansiranje“.30 7.108 5 . IDA.70 Japan 833. Aktiva banaka-podaci o aktivi komercijalnih banaka su za 2003.90 7.00 3.171.90 22.90 16. kratkoročni kapital se koristi za finansiranje tekućeg poslovanja.239.godinu.672. Ekonomski fakultet..962.30 19. Međunarodni tokovi kapitala se prema ročnosti dijele na kretanje kratkoročnog.Međunarodno kretanje kapitala Privatni kapital (pojedinci.Predrag Gavrilović Jovanović. Izvoz opreme i druge robe).10 9.247. Godini (vrijednosti u milijardama USD) Rezerve Kapitalizaci Instrument Aktiva Ukupno ja tržišta i duga banaka akcija Svijet 3. centralne i državne banke) kreće se prvenstveno u obliku bilateralnih zajmova i kredita.90 50. Kapital se može transferisati u novčanom obliku ili transferom realnih vrijednosti (kao npr.30 Privrede u 1. portfolio investicija i u formi bespovratne ekonomske pomoći.50 0 EU 281. srednjeročnog i dugoročnog kapitala.

Milorad Unković.str. 6 . pri čemu su države te koje traže kapital za programe. S obzirom na globalnu prirodu programa. „Međunarodno kretanje kapitala i položaju Jugoslavije“. pored projekata.34. Projekti više odgovaraju davaocima kapitala. opredjeljenje za projekte i za programe vezano je za dostignuti nivo razvoja zemlje i za svojevrstan odnos plana i tržišta u alokaciji resursa u svakoj pojedinoj zemlji. Takođe postoji i podjela na finansijske kredit.Međunarodno kretanje kapitala kod odobravanja finansijskih kredita kao uslov postavlja da se njegova sredstva koriste za kupovinu robe i usluga od određenih isporučilaca i tada se govori o vezanim kreditima. 32 5 Dr. Beograd. Inostrani kapital se može plasirati u tačno određene projekte ili u ostvarivanje širih razvojnih ciljeva. Naučna knjiga. Naučna knjiga“. Posebna vrsta kredita čija je upotreba vezana za određene namjene su izvozni krediti koje odobrovaju isporučioci opreme – krediti isporučilaca. jer pružaju veće garancije za rentabilnu upotrebu sredstava i lakše vezivanje transfera kapitala za isporuku robe. Privatni investitori gotovo isključivo plasiraju kapital u određene projekte. prihvata da se angažuje i u realizaciju programa. Zbog toga je potrebna pravilna kombinacija projekata i programa da bi se zadovoljili mikro i makro interesi u korišćenju međunarodnog kapitala. pogotovu onim privatnog karaktera.. pri čemu je ugovorom o kreditu određena namjena za koju se kredit može koristiti.Milorad Unković. „Međunarodno kretanje kapitala i položaj Jugoslavije“. dok je druga vrsta izvoznih kredita – krediti kupcu koje odobrovaju finansijske institucije zemlje izvoznika inostranim kupcima za finansiranje njihovih isporuka na kredit iz zemlje kreditora mnogo bliža klasičnim vezanim kreditima. str. zajmovi za programe više odgovaraju korisnicima. što se pokazalo u brojnim programima javne pomoći za razvoj. Suštinski. ako su ovi projekti strateškog privrednog i razvojnog značaja. odnosno kredite koji se daju radi finansiranja kupovine robe ili plaćanja usluga. ali nose u sebi rizik nedovoljno namjenskog i efikasnog korišćenja sredstava. odnosno kredite koji se daju i vraćaju u novcu i robne kredite.4 Kapital za realizaciju određenih projekata najčešće traže pojedinačna preduzeća. Beograd. odnosno programa. ali to mogu biti države. usluga i tehnologije. dok javni kapital.5 II Oblici međunarodnog kretanja kapitala 4 Dr. 1980. jer predviđaju manji stepen vezivanja.

a zatim i zahvaljujući procesu sekjuritizacije – preduzeća emituje različite finansijske instrumente i na taj način. 6 Dr. Klasični bankarski zajmovi sve više gube na značaju. Međunarodno kreditiranje ima dva oblika: strano kreditno tržište i evrokreditno tržište. umjesto da uzimaju kredite od banaka. Beograd. Tokom sedamdesetih godina dolazi do naglog širenja poslova na međunarodnom finansijskom tržištu. uloga klasičnih kredita je sačuvana zahvaljujući u velikoj mjeri evrokreditnom tržištu i sindikalizovanim zajmovima. Engleska banka kreditira japansko preduzeće u funtama). preduzeća prodaju obveznice invesitorima i na taj način dolaze do kapitala.Međunarodno kretanje kapitala Nailazim na mišljenje da postoje tri osnovna oblika međunarodnog kretanja kapitala. Najzaduženije zemlje u razvoju nisu više imale pristup međunarodnom finansijskom tržištu. I to: međunarodno kretanje zajmovnog kapitala. Ekspanzija kredita je trajala sve do polovine 1982. 2007. Povjerenici postaju oprezniji pri odobrovanju novih kredita.godine otplate po osnovu ranije uzetih zajmova premašile su iznos novih pozajmica. kada izbija kriza prezaduženosti zemalja u razvoju. 7 . tako da dolazi do neto odliva sredstava iz zemalja u razvoju u pravcu međunarodnih komercijalnih banaka.6 Međunarodno kretanje zajmovnog kapitala predstavlja odraz klasične finansijske funkcije-posredovanja bankarskog sektora u realizaciji viškova jednog sektora u finansiranju potreba drugog sektora – na međunarodnom planu. Ipak. u kratkoročnom i srednjoročnom finansiranju poslovnog sektora. Već 1986. Dr. naročito zahvaljujući velikim prilivima koje su imale zemlje OPEC (izvoznice nafte). najprije usljed ekspanzije obveznica kao načina prikupljanja sredstava. Strano tržište čine transakcije odobrovanja kredita u nacionalnoj valuti inostranim rezidentima (npr. a i Kina počinje naglo da se otvara prema svijetu. „Međunarodna ekonomija“.godine. Socijalističke zemlje Istočne Evrope koriste kredite za uvoz savremene opreme i tehnologije. portfolio investicije i strane direktne investicije. zaobilaze bankarski sektor. Vladimir Vučković. Razvojem finansijskih tržišta dolazilo je do promjene metoda i instrumenata finansijskog posredovanja. pa je u svjetskim razmjerama u ukupnim međunarodnim kretanjima kapitala dominirao zajmovni kapital.. Branislav Pelević. U ovom slučaju kriterijum za međunarodni karakter kredita jeste to što su banka i dužnik rezidenti različitih država. Drugim riječima. U prvim decenijama posle Drugog svjetskog rata nisu bili ispunjeni uslovi za potpuno funkcionisanje tržišta.

Tako postaje evrofunta (britanske funte deponovane izvan Velike Britanije). Svaka konvertibilna valuta se karakteriše kao evro valuta. Pored banaka. banka locirana u Engleskoj odobrava dolarski kredit). Evro banke sa viškom fondova pozajmljuju sredstava evrobanaka sa manjkom fondova. pa se često ističe da je evro tržište pretežno međubankarsko tržište. Bankama odgovara evrotržište iz sljedećih razloga: prvo. dok je međubankarska pasivna stopa kamatna stopa koju je banka spremna da plati za međubankarske depozite. u inostranim bankama. Obično velike poslovne banke osnivaju posebnu organizacionu jedinicu koja se bavi poslovima na evro tržištu. drugo. porez i troškovi su niski. ukoliko se nalazi na računima banke u inostranstvu. Banke u kojima se drže evrodepoziti (depozit u stranoj valuti) nazivaju se evrobanke. Pretpostavka za funkcionisanje evro tržišta (tržišta evro novca i evro kredita). Valuta jedne zemlje deponovana je u drugoj zemlji jeste evro valuta. odobrovanje kredita iz inostrane banke (npr. nakon toga. ostali zakonski troškovi evrobanaka su niži (osiguranje depozita i sl. Evrobanka je finansijski posrednika koji prima depozite i odobrava kredite u valuti različitoj od valute zemlje u kojoj je locirana. lokacija već funkcija. evrojen (japanski jeni deponovani van Japana). Pretpostavka za evrokreditno tržište jeste. Vrijednost pozajmica je rijetko manja od milion dolara i to je tržište naveliko. dakle. evrodolar (dolazi deponovani izvan SADa). Kriterijum za razvrstavanje banke na evrobanke i druge poslovne banke nije. na račune banaka i u inostranstvu. evrodepozita. jeste postojanje evro valuta tj.Međunarodno kretanje kapitala Evrokreditno podrazumijeva seljenje novca van granica van matične zemlje. U ovom slučaju kredit je međunarodni zbog toga što banka odobrava kredite u stranoj valuti. ograničavanje plasmana obavezu kupovine državnih hartija od vrijednosti). pa i evroevro (evro deponovan izvan evro zone). trškovi finansijskog posredovanja su niži jer banke najčešće nisu u obavezi da drže obavezne rezerve po osnovu primljenih depozita u stranoj valuti. četvrto. U prenosu kapitala između banaka formira se međubankarska kamatna stopa. Preko polovine na evrokreditnom tržištu se obavlja između evro banaka. da se određeni iznos kapitala nađe izvan granica matične zemlje. Kamatna stopa koju banka naplaćuje za ustupanje sredstava drugoj banci je međubankarska aktivna stopa. na 8 .). banke na evrotržištu nemaju različita zakonska ograničenja (npr. koja umanjuju profit.

da su nastanak i razvoj evrotržišta izuzetno zanimljivi. Evrokreditno tržište nastaje nakon Drugog svjetskog rata i prva evrovaluta je bio evrodolar. odnosno kako uporedu funkcionišu i postoje i domaće i međunarodno finansijsko tržište? Vjerovatno zato jer postoje dodatni rizici na međunarodnom tržištu (kontrola kretanja kapitala. što naravno odgovara zajmotražiocima. profit banke će se i pored niže naplaćene kamate. Zbog svih navedenih ušteda. pa i međunarodne finansijske institucije koje se zadužuju na ovom segmentu globalizovanog tržišta. Banka može ponuditi kredite po nižoj kamatnoj stopi. kamatne stope na evrotržištu su povoljnije. postavlja se pitanje: zašto se svi poslovi ne presele sa domaćeg na međunarodno tržište. koji poskupljuju poslovanje. nego na domaćem tržištu i za kreditore i za dužnike.Međunarodno kretanje kapitala evrotržištu učestvuju i preduzeća. različite svjetske sile su željele da ostvare unutrašnju ravnotežu. troškovi i profiti na nacionalnom finansijskom tržištu i evrotržištu KAMATNA STOPA NACIONALNOM TRŽIŠTU STOPA NA EVROTRŽIŠTU PROFIT PROFIT TROŠKOVI TROŠKOVI KAMATNA Ako su ispunjene pretpostavke za pojavu i razvoj međunarodnih tržišta i ako su kamatne stope na ovom tržištu povoljnije i za kreditore i za zajmotražioce. Kamatne stope. koje na evrotržištu pronalaze izvore za finansiranje privrednog razvoja. Takođe. da ograniče odliv kapitala iz svojih privreda. koje se mogu jeftinije zadužiti na evrotržištu. a zahvaljujući niskim troškovima poslovanja. velike korporacije. određene nepovoljnosti poslovanja na međunarodnom tržištu van domašaja domaće zemlje). Iz svega navedenog vidimo. jer je očigledno da je sve povoljnije. ali sve više i manje firme. biti veći nego na nacionalnom tržištu. 9 . ne mogu se svi kreditori i zajmotražioci pojaviti na međunarodnom tržištu (veličina aktera i njihov kreditni rejting mogu biti nepovoljni). Nastanak evrotržišta je neposredno iniciran mjerama državne kontrole kretanja kapitala. rizik deviznog kursa. To su i države (vlade). prvenstveno. Zbog želje da ostvare unutrašnju ravnotežu. U to vrijeme.

njenih organa i drugih institucija. Iznos marže će biti veći ukoliko je kreditni rejting zajmotražioca niži i obrnuto. Ukoliko država ograniči jednu vrstu posla. ako se kupuju akcije. Kamatne stope koje su ugovoraju na evrotržištu mogu biti fiksne i varijabilne. Fiksne kamatne stope se najčešće koriste u kratkoročnim ugovorima. Vlasnici kapitala (investitori) kupovinom obveznica (portfolio investicijom) stiču pravo da u određenom roku povrate uložena 10 .Međunarodno kretanje kapitala sovjetske banke su u ustrahu od zamrzavanja ili oduzimanja njihovih dolarskih depozita u SAD (koje su ostvarile prodajom zlata za konvertibilnu valutu). Osnovni razlog za portfolio investiranje jeste diversifikacija rizika ulaganja. zbog mogućnosti veće zarade. naročito u dvije sovjetske banke u Londonu i Parizu. Varijabilna kamatna stopa će biti jednaka zbiru odgovarajuće referntne kamatne stope i marže. bonove i uopšte efekte izdate od strane inostranih vlada. vrlo brzo se finansijskim inovacijama subjekti (banke i preduzeća) snalaze i zaobilaze ograničenja. državne institucije.Izbor hartija od vrijednosti koje invesitor kupuje zavisi od očekivanja investitora u pogledu prinosa i rizika hartije. dok je motiv sticanja kontrole isključen. Da bi prikupili sredstva. sada ih evropske banke zadržavaju i plasiraju na području Evrope. Ništa novo nije bilo to što su banke prihvatile depozite u dolarima. banke i preduzeća emituju obveznice koje plasiraju (prodaju) na finansijskom tržištu. pošto je procenat stečenog vlasništva skroman. Dakle. prebacivale ove depozite u evropke banke. inostranih banaka ili kompanija koje su izdate radi prikupljanja sredstava na nekom međunarodnom tržištu kapitala. Dužnik zna koliki će fiksni iznos morati dati da plati o roku dospjeća obaveze. Osim akcija investitori u portfolio mogu uključiti i obveznice koje su emitenti plasirali na finansijskom tržištu. Iz navedenih razloga za nastanak evrotržišta možemo da zaključimo da se teško može strogom zakonskom regulativom sputati razvoj finansijskog tržišta. Možemo reći da su to investicije kao oblik ulaganja kapitala kod koga se ulaganje vrši u obveznice. Druge centralne i poslovne banke iz čitave Evrope su takođe polagale svoje dolare i dolarska potraživanja na ovaj način. portfolio investiranje investitoru ne daje pravo odlučivanja i kontrole nad subjektima u koje je uložio. ali umjesto da ih vraćaju u SAD (kupovinom američkih hartija od vrijednosti). Portfolio investicije (portfolio investments) se definišu kao ulaganja kapitala u različite hartije od vrijednosti (obveznice i akcije). Hartije od vrijednosti koje investitor posjeduje čine njegov portfolio.

ugovori po sistemu „ključ u ruke“. bez obzira na uspješnost korišćenja prikupljenih sredstava. New York and Geneve. 268. Portfolio investicije mogu biti u vidu ulaganja kapitala u određenom inostranu kompaniju. franšizing. institucionalni investitori ili pojedinci prvenstveno zainteresovani za dobit po osnovu kamate ili dividende bez intencije da neposredno učestvuju u upravljaju poslovanjem kompanijom ili poduhvatom u koji su uložili kapital. U ovom kontekstu bi trebalo pomenuti i tzv. 11 . sporazumi o podjeli proizvodnje. bez kupovine akcija ili udjela. rok investiranja kraći. nevlasničke (direktne) investicije putem kojih strani direktni investitor može da stekne efektivni glas u upravljanju poslovanjem druge kompanije. da bez obzira na ostvareni poslovni efekat na bazi korišćenja putem emisije dobijenih sredstava. itd. licenciranje.Međunarodno kretanje kapitala sredstva zajedno sa odgovarajućom kamatom. „World Investment Report 2000“.. a to su ugovori o upravljanju. Diversifikacija predstavlja uključivanje u portfolio više instrumenata čiji se 7 UNCTAD/United Nations. str. Portfolio investicije se razlikuju od direktnih investicija i po tome što je kod njih po pravilu.7 Portfolio investicije se nalaze između nižeg rizika i nižeg prinosa na bankarske depozite i zajmove i višeg rizika i višeg prinosa na kapital direktno investiran u kontrolisano preduzeće. Investitori ne mogu uticati na način upotrebe uloženih sredstava jer njima pripada unaprijed utvrđeni prihod u vidu kamate.Manjinskim ulaganjem u veći broj odabranih subjekata vrši se diversifikacija rizika uz očekivanja da će ukupan prinos ipak premašiti prinos od poslovanja u obliku zajmovnog kapitala. bez obzira na ostvarene rezultate. vrati ova sredstva sa pripadajućom kamatom koja može biti fiksna ili što je u poslednje vrijeme mnogo češće promjenljiva i koja se formira dodavanjem određene marže na baznu kamatnu stopu. Emitent obveznica je dužan. Emitent obveznice odlučuje o upotrebi kapitala i snosi rizik. kao i da se kod portfolio investecija kao investitori javljaju uglavnom finansijske institucije. on je dužan da u predviđenom roku vrati pozajmljena sredstva zajedno sa pripadajućom kamatom. Pravo kontrole i pravo upravljanja osnovni su element u definisanju razlike između portfolio i direktnih investicija. 2000. s tim da takvo ulaganje ne daje pravo upravljanja i kontrole nad njim ili je tako ograničeno da bitno ne utiče na poslovanje kompanije u koje je izvršeno ulaganje.

Najčešći je osnivanje kompanije afilijacije matične kompanije u drugoj zemlji koja je u potpunom vlasništvu investitora ili kupovinom kompanije. tako da se razlike u individualnim prinosima kompenziraju držanjem portfolija.8 Zajedničko 8 Dr. Motivi za preduzimanje stranih direktnih investicija podudaraju se sa motivima za poslovanje transnacionalnih korporacija. Poseban vid direktnih investicija je zajedničko poslovno ulaganje u kojima učestvuju partneri iz različitih zemalja koji ulažu sredstva sa ciljem zajedničkog rada. Finansije. Direktno investiranje može biti izvršeno na dva načina. kontrole i upravljanja po osnovu uloženog kapitala. Rizik portfolija biće manji od rizika svakog instrumenta pojedinačno. M&A vremenom sve veći. odnosno profita. već je dovoljno da stepen kontrole i upravljanja bude takav da može da utiče na poslovnu politiku preduzeća i drugog pravnog lica u koji je uložen kapital. On odlučuje gdje će uložiti kapital i pojave gubitaka. a tada je riječ o ulaganjima „od ledine“ (greenfield investment). Strane direktne investicije predstavljaju vid ulaganja u preduzeće u cilju sticanja vlasničke i upravljačke kontrole nad njim. str. posljedice snosi preduzeće koje je sredstva uložilo. Ovo su preduzetničke investicije. Ove investicije imaju za svrhu stvaranje nekog permanentnog ekonomskog i pravnog interesa i to tako aktivnog interesa u kome je sadržana težnja investitora da kroz kontrolu i upravljanje uloženim kapitalom ostvaruje profit. a tada se radi o preuzimanju (akviziciji). Prvi je kupovina već postojećeg preduzeća u inostranstvu. dok se investiranje u postojeću kompaniju ostvaruje putem spajanja (mergere) i kupovine (axquisition).734 12 . Direktne investicije u inostranstvo ili strane direktne investicije predstavljaju takav oblik ulaganja kapitala koji obezbjeđuje stranom investitoru sticanje prava svojine. Miloš Kastratović. Direktne investicije u inostranstvu mogu se ostvariti u različitim vidovima. s tim što je značaj ovog drugog modela tzv. odnosno dijela kompanije. Drugi je izgradnja potpuno novih kapaciteta. Strane direktne investicije su dakle. za koje nije nužno da uticaj investitora bude potpun i apsolutan. narizičniji vid ulaganja ali istovremeno donose i najveću mogućnost zarade. „Internacionalno kretanje kapitala“. U oba slučaja vlasnik kapitala zadržava punu kontrolu nad plasiranim sredstvima.Međunarodno kretanje kapitala prinos kreće u različitom smjeru. snošenja rizika i podjele ostvarenog profita. Osnivanje nove kompanije u inostranstvu se definiše „greenfiled“ investicija.

Međunarodno tržište vlasničkih hartija od vrijednosti čine akcije kompanija koje su kotirane na berzama izvan matične zemlje kompanije. Za međunarodne vlasničke hartije od vrijednosti je karakteristično da se kotiraju. One podliježu regulativi zemlje na čijoj berzi se kotiraju i zato imaju nepovoljni tretman od obveznica koje uživaju povlašćeni neregulisani tretman. Iskustvo zemalja u tranziciji pokazuje da je sektorska distribucija FDI veoma neujednačena. kada domaći i strani partner zajednički ulažu sredstva. energetici. preduzimaju proizvodnju. Ona odslikava kako atraktivnosti pojedinih industrijskih grana za strane investitore. snose rizik i dijele profit. Iz iskustva zemalja u tranziciji očigledno je da u najpropulzivnijim industrijskim granama (elektroindustriji. tako i različite odnose prema privatizaciji u zemljama u tranziciji. osim na nacionalnim i na tržištima izvan matične zemlje. Poseban oblik direktnih investicija predstavljaju zajednička ulaganja (joint ventures). onda je jasno da su najpropulzivnije grane napredak doživjele u velikoj mjeri zahvaljujući FDI. Ako imamo u vidu da su zemlje u tranziciji povećale izvoz upravo u sektorima u kojima su FDI najprisutnije. pića. U kasnijoj fazi tranzicije u nekim zemljama jačaju greenfield investicije. proizvodnji saobraćajnih sredstava. odnosno može se realizovati i u nekorporativnoj formi. duvana. čiji su pozitivni efekti direktniji i neposredno uočljiviji .Međunarodno kretanje kapitala poslovno ulaganje se realizuje na bazi ugovora i nije nužno povezano sa ulaganjem u određeno preduzeće jednog od partnera ili formiranjem zajedničke kompanije. proizvodnji saobraćajnih sredstava i opreme) postoji veza: priliv FDI9 – porast proizvodnje – porast izvoza. III Međunarodni krediti 9 FDI – strane direktne investicije 13 . proizvodnji električnih i optičkih uređaja. telekomunikacijama. FDI su bile izrazite u proizvodnji prehrambenih proizvoda. U prvoj fazi procesa tranzicije FDI su bile vezane za proces privatizacije i kupovinu državnih preduzeća.

u kom slučaju se govori o direktnom ili neposrednom kreditnom odnosu ili posredno preko bankarsko-finansijskog posrednika. a u određenoj mjeri i dugoročne kredite prevashodno zajmoprimcima sa visokim bonitetom. kontrolom korišćenja i naplatom kredita. u kom slučaju se radi o posrednom kreditnom odnosu. Zaštita od standardnih rizika (kreditni rizik. Veća cijena koštanja zajmovnog kapitala uslovljena je visokim troškovima u vezi sa: emisijom i plasmanom hartija od vrijednosti zajmovnog karaktera. Za međunarodno kretanje zajmovnog kapitala bitno je međunarodno finansijsko tržište preko koga se vrši plasman i angažuju slobodna finansijska sredstva. a posebno kada su u pitanju manje razvijene zemlje. koja je bila potpomognuta tada relativno niskim kamatnih stopama. a samim tim ima i veću cijenu koštanja.Međunarodno kretanje kapitala Međunarodni krediti i zajmovi su tradicionalni i značajni vid međunarodnog kretanja kapitala. „Tržište kapitala – teorija i praksa“. ali kada su veliki suficit zemalja izvoznica nafte obezbjedili znatan priliv svježeg novca. visokom troškovima utvrđivanja kreditnog boniteta zajmoprimca. Velike svjetske banke igrale su značajnu ulogu u finansiranju svjetskog privrednog razvoja. Komercijalne privatne banke pretežno odobravaju kratkoročne i srednjoročne. 14 . a vlasnik kapitala u kome se korisnik kapitala javlja u ulozi dužnika. Privredni pregled. a vlasnik kapitala u ulozi povjerioca. kao i putem terminskih i opcionih poslova. ali i razvijenim 10 Dr.10 Zajmovni kapital koji se plasira preko tržišta kapitala na duže rokove nosi veći stepen rizika. Organizovani dio tog tržišta čine komercijalne banke i druge finansijske institucije koje se bave kreditiranjem i kupovinom i prodajom hartija od vrijednosti.. kursni rizik.41-42. Života Ristić. 1990. što je pogodovalo mnogim zemljama u razvoju. Ovaj kreditni odnos može se ostvariti u neposrednom kontaktu između vlasnika kapitala – povjerioca i korisnika kapitala – dužnika. str. Zajmovni kapital predstavlja takav oblik korišćenja kapitala u kome se korisnik kapitala javlja u ulozi dužnika. Beograd. rizik kamatne stope) ostvaruje se obično ugovaranjem promjenljivih kamatnih stopa. troškovima u vezi sa odobravanjem. kao i visokim troškovima unovčanja potraživanja iz ovih kredita u upravljanju imovinom koja služi kao realno pokriće za naplatu kredita. one su počele da vode ekspanzivnu politiku kreditiranja. U tome su banke bile relativno oprezne sve do sedamdesetih godina prošlog vijeka. koji se preko Evrotržišta našao u fondovima velikih svjetskih banaka.

OECD-a. 15 . IV Međunarodna ekonomska pomoć Specifičnu kategoriju međunarodnog kretanja kapitala čini ekonomska pomoć koja je u početku podrazumijevala bespovratna davanja. U ovom domenu je posebno značajno angažovanje Komiteta za razvoj (DAC). sa serijom reprograma i otpisa dugova koji su pogodili bilanse banaka. u pogledu rokova otplate. da putem bankarskih kredita finansiraju svoju platnobilansu neravnotežu. pogotovu posije Azijske krize 1997-1998. Godine. što je enormno povećalo obaveze zemalja dužnika i dovelo do krize spoljnih dugova koja je kulminirala 1982. poklon da bi se kasnije u ovu kategoriju uključili i zajmovi koji se odobrovaju pod povoljnim uslovima od tržišnih. koji odobrava sredstva pomoći nerazvijenim zemljama. čak i kod onih koje spadaju u kategoriju novoindustrijalizovanih zemalja u razvoju. Međutim. na bazi međudržavnih sporazuma i multilateralni.Međunarodno kretanje kapitala zemljama.. perioda početka i kamate. koji odobravaju međunarodne finansijske organizacije. krajem sedamdesetih godina dolazi do rasta nivoa kamatnih stopa i kursa USD. bilo da je ona u vidu poklona. tj. tehničke pomoći ili zajmova pod vrlo povoljnim uslovima. Poseban oblik međunarodnih zajmova su međunarodni javni zajmovi koji mogu biti bilateralni. Od tada su svjetske banke postale mnogo opreznije u odbrojavanju novih kredita i relativan značaj bankarskih kredita kao ekstremnog vida finansiranja zemalja u razvoju je opao.

Međunarodno kretanje kapitala Z A K LJ U Č A K Iz prethodno izloženog seminarskog rada dolazimo do zaključka da pod međunarodnim kretanjem kapitala podrazumijevamo transer realnih i finansijskih sredstava između subjekata različitih zemalja. Kratkoročni kapital se koristi za finansiranje tekućeg poslovanja. Značajno je napomenuti i da su vid međunarodnog kretanja kapitala i međunarodni krediti i zajmovi. portfolio investicije i strane direktne investicije. Oko 80 % svih međunarodnih kretanja kapitala obavljaju rezidenti tri finansijske sile: SAD. evrozone i Velike Britanije. srednjeročnog i dugoročnog kapitala. a srednjoročni i dugoročni kapital za investicione namjene. Međunarodni tokovi kapitala se prema ročnosti dijele na kretanje kratkoročnog. Kretanje kapitala između subjekata različitih zemalja vrši se u raznim oblicima od kojih su dva osnovna i to međunarodno kretanje privatnog kapitala i međunarodno kretanje javnog kapitala. Najveći dio međunarodnog kretanja kapitala odvija se između razvijenih zemalja. Brzina kretanja kapitala je velika. Takođe saznajemo da postoje tri osnovna oblika međunarodnog kretanja kapitala: međunarodno kretanje zajmovnog kapitala. Možemo reći i da se nijedna privreda ne može izolovati od međunarodnog kapitala. a na pojedinim svjetskim tržištima brzinu kretanja kapitala dovode razlike u kamatnim stopama. SAD je najveći svjetski dužnik tj. Zajmovni kapital predstavlja takav oblik 16 . neto uvoznik kapitala.

Beograd.dr. - Dr.dr. - Dr. Vladimir Vučković. prof. dr.Međunarodno kretanje kapitala korišćenja kapitala u kome se korisnik kapitala javlja u ulozi dužnika. „Tržište kapitala“. „Međunarodna ekonomija“. „Međunarodna ekonomija i finansije“. Bogdan Ilić. a vlasnik kapitala u ulozi povjerioca. Veliko povećanje efikasnosti međunarodnog kretanja kapitala može mnogo da poveća mogućnost zarada. Beograd.. 17 . prof.dr. Žarko Ristić. Miloš Kastratović. doc. LITERATURA - Prof. Beograd. 2007. 2008. Banja Luka. Radovan Klincov.1990. - Dr. „Internacionalno kretanje kapitala“. ali i mogućnost gubitaka. Dr.. Branislav Pelević. prof.. Finansije. Predrag JovanovićGavrilović. Života Ristić.dr. Jovan Savić.

Milorad Unković. 18 . Beograd.Međunarodno kretanje kapitala - Dr. „Međunarodno kretanje kapitala i položaj Jugoslavije“.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful