DOBROTOLjUBLjE

TOM I
NEKOLIKO RECI O "DOBROTOLjUBLjU"- Vladika Atanasije (Jevtic) PREDGOVOR - Sveti Teofan Zatvornik

SVETI ANTONIJE VELIKI
Nekoliko reci o zivotu i spisima Svetog Antonija Velikog
1.POUKE SVETOG OCA NASEG ANTONIJA O ZIVOTU U HRISTU, PREUZETE IZ ZIVOTOPISA KOJI JE SASTAVIO SVETI ATANASIJE I IZ 20 POSLANICA I 20 SLOVA PREPODOBNOGA (14-35 str.) 2. POUKE O DOBROJ NARAVSTVENOSTI I O SVETOM ZIVOTU U 170 POGLAVLjA 3. USTAV OTSELNICKOG ZIVOTA 4. IZREKE SVETOG ANTONIJA I KAZIVANjA O NjEMU 5. OBJASNjENjE NEKIH IZREKA SVETOG ANTONIJA KOJE JE POSLE NjEGOVE SMRTI SACINIO JEDAN STARAC

SVETI MAKARIJE VELIKI
Svedocanstva o zivotu i spisimaSvetog Makarija POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu, izabrane iz njegovih beseda
1.PRVOBITNO SVETLO STANjE 2.MRACNO STANjE PALOGA 3. GOSPOD, USTROJITELj SPASENjA 4. STVARANjE CVRSTE RESENOSTI ZA SPASENjE U GOSPODU 5. PODVIZNICKO STANjE 6. STANjE ONIH KOJI SU PRIMILI DEJSTVENOST DUHA 7. VISI STEPEN HRISCANSKOG SAVRSENSTVA 8. BUDUCI ZIVOT

PREPODOBNI AVA ISAIJA
Kratko svedocanstvo o prepodobnom ocu nasem Isaiji, avi Nitrijskom, i njegovim spisima 1.SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA 1.Zapovesti ave Isaije bratiji koja zivi sa njim 2. O prirodnom zakonu 3. O stanju pocetnika i keliota 4. O putovanju keliota i o savesti 5. O zapovestima vernima i o uredjenju zivota onih koji hoce da zive u miru jedni sa drugima 6. Savet onima koji zele da bezmolstvuju dobrim bezmolvijem da paze na sebe i da odbijaju lopove koji ih potkradaju, da ne trose svoje vreme u ropstvu i gorkim delima, niti da srce svoje predaju delima koja im ne prilice, zaboravljajuci na 1

grehe svoje 7. O vrlinama 8. Izreke 9. Zapovesti onima koji se odricu od sveta 10. Druga rec (onima koji se odricu od sveta) 11. O zrnu gorusicnom 12. O vinu 13. O onima koji se podvizavaju i koji su svoj podvig (dobro) svrsili 14. Dela placa 15. O odricanju od sveta 16. O radosti duse koja zeli da sluzi Bogu 17. O pomislima pri odricanju od sveta i stranstvovanju 18. O nezlopamcenju 19. O strastima 20. O smirenoumlju 21. O pokajanju 22. O delima novog coveka 23. O savrsenstvu 24. O bestrascu 25. Avi Petru, svom uceniku 26. Izreke koje je izneo ava Petar, ucenik Isaijin, navodeci da ih je cuo od njega 27. O [izreci]: "Pazi na sebe" (Pon.Zak.15,9). 28. O granama zla 29. Ridanja 2.PRAVILA I SAVETI MONASIMA POCETNICIMA 3.IZREKE AVE ISAIJE 4.O CUVANjU UMA 5.POGLAVLjA O PODVIZNISTVU I BEZMOLVIJU

SVETI MARKO PODVIZNIK
Svedocanstva o zivotu i spisima Svetog Marka POSLANICA MONAHU NIKOLAJU POUKE SVETOG MARKA IZVUCENE IZ OSTALIH NjEGOVIH SLOVA 200 POGLAVLjA O DUHOVNOM ZAKONU O ONIMA KOJI MISLE DA SE OPRAVDAJU DELIMA

AVA EVAGRIJE
2

Svedocanstva o zivotu ave Evagrija 1.POUKE EVAGRIJA MONAHA O PODVIZNISTVU 2.STO POGLAVLjA EVAGRIJA MONAHA O DELATNOM ZIVOTU 3.OBRIS MONASKOG ZIVOTA OD EVAGRIJA MONAHA U KOJEM SE IZNOSI KAKO SE TREBA PODVIZAVATI I BEZMOLSTVOVATI 4. 33 POGLAVLjA - POREDjENjA EVAGRIJA MONAHA 5. IZREKE EVAGRIJA MONAHA O DUHOVNOM ZIVOTU PO AZBUCNOM REDOSLEDU 6. DRUGE IZREKE EVAGRIJA MONAHA 7. O OSAM POMISLI, ANATOLIJU 8. NjEGOVE MISLI, POVEZANE SA IZLAGANjEM O OSAM STRASTI 9. POUKE BRATIJI KOJI ZIVE U OPSTEZICU I GOSTOPRIMNICAMA 10. NjEGOVE POUKE DEVSTVENICAMA 11. POGLAVLjA O RAZLICITIM RDjAVIM POMISLIMA 12. IZREKE EVAGRIJA MONAHA NEKOLIKO RECI O "DOBROTOLjUBLjU" "Jevandjelje Bozije to je poslanstvo Bozije ljudima kroz Sina ovaplocenog, Koji onima koji Mu veruju daruje nagradu - vecno obozenje". Ovim recima Sveti Maksim Ispovednik i Sveti Grigorije Palama izrazavaju sadrzaj Jevandjelja Hristovog: vecno dobro, blage i radosne vesti za svakog od nas ljudi i za citav rod covecanski. To i takvo Jevandjelje doziveli su i u sebi ostvarili Sveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola do Svetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Palame, i do nasih dana zive ga i ostvaruju svi istinski pravoslavni hriscani, svaki po meri vere" svoje, po "meri dara Hristova". Kao sto su Dela Apostolska nastavak Jevandjelja Hristovog, tako su i dela Svetih Otaca nastavak Jevandjelja i Dela i Poslanica Apostolskih. A sve sto su Sveti Oci napisali, najpre su sami ispunili i ispunjavajuci onda druge naucili, kako kaze Sveti Simeon Novi Bogoslov, potvrdjujuci tako jevandjelsku rec Spasiteljevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki je rekao: "Nema veceg bezobrazluka i drskosti nego traziti od drugih ono sto sam nisi ispunio". Zato su Sveti Oci pisali samo ono sto su sami u licnom i sabornom iskustvu doziveli i prakticno na delu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke, nasi stalni ucitelji i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju. Knjiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoljublje, jeste produzetak i ostvarenje Svetog Jevandjelja Hrista Covekoljupca, jedinog Spasitelja roda ljudskog i vecnog Obozitelja coveka. Sta sadrzi Dobrotoljublje? Evo odgovora jednoga od prevodioca Dobrotoljublja na ruski jezik, Svetitelja Teofana Zatvornika: "Dobrotoljublje sadrzi u sebi izjasnjenje (= izlaganje i tumacenje) skrivenoga u Gospodu Isusu zivota (Kol. 3,3). Skriveni u Gospodu nasem Isusu Hristu istinski hriscanski zivot zacinje se, raskriva se, i do savrsenstva dohodi, u svojoj za svakoga meri, po blagovoljenju Boga Oca, dejstvom prisutne u hriscanima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod vodjstvom samoga Hrista Gospoda, Koji je obecao da ce biti sa nama u sve dane neodstupno (Mt.28,20). U Dobrotoljublju je izneto i izrazeno sve sto se zbiva u duhovnom zivotu hriscanina: djavolski napadi i iskusenja, borbe i odolevanja (=pobede), padovi i ustajanja, zacinjanja i utvrdjivanja razlicitih projava duhovnog zivota, stupnjevi opsteg napredovanja i svojstveno svakom stupnju stanje uma i srca, uzajamno u svemu dejstvovanje slobode ljudske i blagodati Bozije, osecanje blizine i udaljenosti Bozije, osecanje promisaonog svedrziteljstva Bozijeg i svoga predavanja konacno i nepovratno - u desnicu Gospodnju, sa odlaganjem svih svojih nacina dejstvovanja, a pri stalnom, usiljenom dejstvovanju (= podvizavanju)". Kako to biva, to jest kako se hriscanski istitinski zivi i podvizava, i kako taj zivot napreduje i usavrsava se do mere rasta i

3

visine Hristove shodno Dobrotoljublju? - Pre svega: verom i molitvom, podvigom i dugotrpljenjem, smelom nadom i smernom ljubavlju, umrtvljenjem u sebi i svlacenjem sa sebe staroga paloadamovskog coveka i ozivljavanjem u sebi bogolika i oblacenjem u novog coveka koji se obnavlja po liku Hristovom (Kol.Z, 5.9.10), blagodacu Duha Svetoga Utesitelja, Koji se u nama moli uzdasima neiskazanim (Rm.8,26). "Nista silnije od vere, nista ravno molitvi", veli Sveti Jovan Zlatousti. "Vera je, veli isti Svetitelj, pocetak i temelj naseg novog bica i ipostasi u Hristu, jer smo njome postali u Hristu i sjedinili se sa Njime", a to sjedinjavanje i jeste istinski hriscanski zivot - zivot sa Hristom i u Hristu. Hristos je "Nacalnik (=3acetnik) i Savrsitelj vere" nase (Jev.12,2-3), a vera se, po Dobrotoljublju, ispoljava kao zivot i zivljenje, kao delo i delanje po Hristu i u Hristu, jer bez podviznickog zivljenja i delanja vera je mrtva (Jak.2,17-20). Vera, pak, po Dobrotoljublju, ispoljava se prvenstveno kroz molitvu, kao zivot u molitvi i molitvom. "Moliti se Bogu treba vecma negoli disati", veli Sveti Grigorije Bogoslov. A njegov kasniji imenjak, poznati ucitelj i duhovni vodj pravoslavnih isihasta na Balkanu u 14. veku (kada je i nastao zbornik svetootackih tekstova koji danas zovemo Filokalija = Dobrotoljublje), Sveti Grigorije Sinait, ovako opisuje sta je molitva Isusova, poznata u Dobrotoljublju kao umnosrdacna molitva: "Molitva je kod pocetnika: kao oganj radosti koji izbija iz srca, a kod savrsenih: kao miomirisna delotvorna svetlost. I opet: molitva je propoved Apostola, energija (=delovanje) vere, ili bolje reci sama neposredna vera, osnova i stvarnost onoga u sta se nadamo (Jev.11,1), dejstvujuca ljubav, pokret andjelski, snaga Bestelesnih Sila, njihova delatnost i radost, Jevandjelje Bozije, uverenje i ispunjenost srca, nada spasenja, znamenje osvecenja, obelezje svetosti, poznanje Boga, projava svetog Krstenja, banja ociscenja, zalog Duha Svetoga, radost Isusova, veselje duse, milost Bozija, znak pomirenja (s Bogom i ljudima), pecat Hristov, zrak duhovnog Sunca, zvezda Zornjaca u srcu, potvrda Hriscanstva, znamenje izmirenja s Bogom, blagodat Bozija, premudrost Bozija, ili bolje reci pocetak samomudrosti, Bozije javljanje, delatnost i zanimanje istinskog hriscanina, a osobito monaha, nacin zivljenja tihovatelja (=usamljenika, isihasta), povod molitvenog samovanja i tihovanja, dokaz andjelskog zivota na zemlji. I sta jos treba mnogo govoriti? Molitva je sam Bog, Koji cini sve u svemu (1.Kor.12,6), i Koji sve deluje u Hristu Isusu, jer je jedna energija i dejstvo Oca i Sina i Svetoga Duha" (Dobrotoljublje, Glave o molitvi, 113). Sastavljac i izdavac grcke Filokalije, Sveti Nikodim Svetogorac, naziva Dobrotoljublje: "riznicom duhovnog bdenja i trezvljenja, cuvarem cistote uma, mistickom skolom umne molitve, knjigom obrazaca prakse i podviga, neobamanljivim vodjom duhovnog sozrecanja, rajem Svetih Otaca, zlatnom pletenicom svetih vrlina, knjigom prepunom Isusovog radovanja i uzivanja, trubom koja nam ponovo doziva blagodat; i zbirno receno: samim organom obozenja" - blagodacu Duha Svetog (Predgovor Filokaliji). Sveti pisci Dobrotoljublja naglasavaju svuda u svojim spisima, sabranim u ovom cudesnom Saborniku-Zborniku rajskih cvetova i plodova: da je vera i molitva, prava (=pravoslavna) vera i iskrena umnosrdacna molitva istovremeno delatnost recju i mislju, srcem i umom, dusom i telom, voljom i snagom, "teorijom" {=duhovnim sozercanjem i prozrenjem) i praksom, tj. samozrtvenim zivljenjem i podvizavanjem, licnom askezom i delatnom ljubavlju, onom koja se ispoljava kao hristoljublje i bogoljublje i onom koja se projavljuje kao delatno bratoljublje i covekoljublje. Jer samo zivot i delo, u svezivotonom i svelicnom sabornom jedinstvu, cine punocu pravoslavnog duhovnog Predanja, zabelezenog i zasvedocenog u Dobrotoljublju. I jos nesto: Dobrotoljublje je nastalo u monaskim sredinama, ali nije ni iz daleka namenjeno samo monasima, nego svima hriscanima, pa ma gde oni bili i ma kojim se poslom bavili. Jer, po Svetom Pismu, svima nam je jedan posao i jedno delo i jedna sluzba: ziveti, raditi i sluziti Bogu na slavu i sebi i ljudima na spasenje. Zato je u Pravoslavnoj Crkvi na Istoku, od od Jerusalima do Mesopotamije, od Sirije i Male Azije do Balkana i do pravoslavnog Zapada, od Egipta do Moravske i Zavolozja, Dobrotoljublje bilo tako saborno, svepravoslavno prihvaceno i citano i praktikovano, kao primljeno Jevandjelje, kao nauka i

4

praksa Pravoslavlja, kao Ortodoksija i Ortopraksija. Rec filokalija (=dobrotoljublje) u hriscanskoj literaturi sretamo najpre kod Klimenta Aleksandrijskog (2-3 vek,) u njegovom Pedagogu, kojije u stvari oznacava Hrista: "Covek je po prirodi uzviseno i delatno zivo bice koje zeljno trazi dobro, jer je stvorenje Dobroga (Boga), i zato je istinskom dobrotoljublju i prelepim zadovoljstvima tudj onaj neslavni zivot u uzivanjima koji mnogi ljude provode" (Pedagog, 3,7). Ljubav, dakle, prema istinski lepom i dobrom jeste dobrotoljublje, jer u grckom i slovenskom jeziku lepo i dobro skoro su sinonimi. Istinska lepota uvek je i dobrota, i pravo dobro uvek je i lepo. Najveca Lepota i najvece Dobro i jeste Ljubljeni Sin Boziji i Sin Coveciji, Bogocovek Isus Hristos. Zato je On krajnja meta svakog dobrotoljublja. Medjutim, izraz Dobrotoljublje u znacenju zbirke lepih i dobrih tekstova upotrebljen je prvi put od Svetih Kapadokijaca, Vasilija i Grigorija, kada su, polovinom 4. veka, podvizavauci se kraj reke Irisa u Pontu, pravili knjizevno-bogoslovski izbor iz dela mudrog i ucenog Origena poletno se uceci na dobrotoljubivim delima mladog Aleksandrijca, no vesto izbegavajuci potmule jelinske zamke u filosofiji i zablude u nedelatnoj i nespasonosnoj praksi. Filokalija je, dakle, ljubav prema lepom i dobrom. No za Svete Oce Kapadokijce, a onda i za sve kasnije istinske hriscanske mislioce i podviznike, kao usotalom i za Jevandjelje Hrista Bogocoveka i Njegovih Apostola i Proroka, uvek su nerazdvojno spojeni i sjedinjeni slovensnost delatna i delo slovesno. Zato su za vodje i ucitelje hriscanskog zivota uzimani, citani, prepisivani i u zbornike sabirani, samo umno-srdacni, sozercateljno-prakticni podviznici misli i delatnosti jevandjelske i pravoslavne, kakvi su bili veliki Oci hriscanskog Istoka, kako oni uceni bogoslovi u svetu, najcesce na episkopskim sluzbama u narodu Bozijem po gradovima, tako i oni "gradjani pustinje", koji su svojim bogougodnim zivotom i podvizima pustinju "andjelima u telu" nastanili i "zemlju onebesili", kao sto su bili Sveti Antonije i Makarije i plejade egipatskih, palestinskih, sirijskih, maloazijskih, carigradskih i juznoitalijanskih podviznika, sve do svestenih isihasta Svete Gore i Balkana u 14. veku. Zbornici slicni nama danas poznatom Dobrotoljublju nastajali su vec u 4. i 5. veku, kao sto je Otecnik, pa sve do 11. veka, kao sto je tada nastali Evergetinos, sastavljen od monaha Pavla, osnivaca manastira Bogorodice Evergetide u Carigradu, onog manastira u kojem ce kasnije boraviti Sveti Sava Hilandarac, filokalijski molcalnik koji ce postati Arhiepiskop svih Srpkih i Primorskih zemalja i u sebi spojiti pustinju i grad, molitvu i praksu, lepo i dobro, umno delanje i delatno sozercanje. Danasnja, pak, Filokalija=Dobrotoljublje, kao bogata zbirka tekstova "svetsenih trezvenjaka", sastavljena je najvecim delom u vreme procvata pravoslavnog isihastickog pokreta u Svetoj Gori i Balkanu, narocito posle trijumfa isihazma, i kao pravoslavnog bogoslovlja i kao pravilne podviznicke prakse, na velikom saboru u Carigradu 1351. g. O tome svedoce brojni svetogorski i drugi grcki i slovenski rukopisi iz 14. i 15. veka (napr. u Hilandaru i drugde po Svetoj Gori i po bibliotekama Balkana, Rusije i Zapadne Evrope). Ovu zbirku je iz rukopisa prebrao, sabrao i prosirio Episkop Korintski Makarije Notaras (17311805), pa ju je godine 1777, kada je posetio Svetu Goru, predao tada jos mladom no ucenom i iskusnom podvizniku Nikodimu Svetogorcu (1749-1809) daje on sredi, dopuni i prepisane tekstove uporedi sa svetogorskim rukopisima, te tako pripremi za stampu, sto je Sveti Nikodim i ucinio u toku svega dve godine. Potom je tako sredjeni Zbornik Sveti Nikodim vratio Svetom Makariju Korintskom, a ovaj je, sretnuvsi u Smirni blagocestivog kneza Moldovlahije Joanisa Mavrokordata, uspeo da od njega dobije saglasnost i novac, te grcka Filokalija bude prvi put bude stampana u Veneciji 1782. g. Sa ovog grckog izdanja preveo je na slovenski jezik (verovatno koristeci i vec postojece slovenske prevode mnogih svetootackih tekstova koji su usli u grcku Filokaliju) ceo zbornik Dobrotoljublja (bez narocitih izmena) Sveti Pajsije Velickovski (1722-1794) i stampao ga u Petrogradu 1793. g. Nepun vek kasnije, 1876. g. veliki ruski bogoslov i profesor teologije, episkop i isihasta, Sveti Teofan Zatvornik (Govorov), preveo je na ruski i izdao I tom Dobrotoljublja, i dalje do 1890. svake godine izdavao po jednu knjigu ovog petotomnog prosirenog (skracenjima,

5

dejstvom blagodati Presvetog Duha koja je. nisu manje obilni i raznovrsni od projavljivanja obicnog zivota. Neka ovo stampano objavljivanje srpskog Dobrotoljublja nasih srpskih Svetogoraca. osecanje svedrziteljskog promisljanja i potpunog i nepovratnog predavanja sebe desnici Gospodnjoj. Njegovi oblici. padove i ustajanje.izostavljanjima i dodavanjima izmenjenog) kapitalnog dela. Domentijana. i to nerazdvojno. pod vodjstvom samog Hrista Gospoda. on ostaje potpuno nepoznata nauka. ne mogu ga odmah shvatiti. 1996 Man. dobrom. smatramo potrebnim da kazemo nekoliko reci o cemu se radi. Za one koji nisu stupili na njega. Time oci Hilandarci nastavljaju svesteno zivo predanje svetih Hilandaraca: Svetog Save. Ave Doroteja. borbu i protivljenje. Njihovi pojmovi i predstave postaju jasniji saglasno sa napredovanjem u putovanju i udubljivanjem u oblasti duha. i drugih Bogu poznatih svetih isihasta i dobrotoljubaca roda naseg krstonosnog i hristoceznjivog. Svoje zabeleske su ostavili i izabranici Boziji koji su u svom mnogotrudnom putovanju u raznim smerovima prohodili sve puteljke duhovnog zivota. itd. Blagodat Bozija sve priziva takvom zivotu. Silogisticke glave Kalista Katafigiota. Izabranici duboko ulaze u njega. Pa cak ni oni koji su stupili na njegovo poprise.dobila bi se koliko privlacna toliko i poucna slika. ono sadrzi objasnjenje sakrivenog zivota u Gospodu Isusu Hristu. ali je zato dodat velik broj dela Jefrema Sirina. Oni koji nemaju mogucnosti da putuju mogu da steknu priblizno tacne predstave o dalekim zemljama i ne pokrecuci se sa mesta. kao sto ni svi koji u njemu ucestvuju nisu njegovi pricasnici u istoj meri. tako nesto ne vazi za iskustvo duhovnog zivota. uz odricanje od svih vlastitih nacina delovanja i uz neprestano i napregnuto dejstvo . Tvrdos PREDGOVOR(1) Predlazuci ljubiteljima duhovnog stiva svima poznato Dobrotoljublje. kao ono Svetog Makarija i Nikodima Svetogorca bude na opstu polzu pravoslavnih hriscana. uzajamno dejstvo blagodati i slobode. Medjutim. vec je i obavezan. (Ukratko: u ruskom Dobrotoljublju. Recju "dobrotoljublje" prevodimo grcku imenicu "Filokalija". Saobrazno sa umnozavanjem licnih opita duhovnog zivota. nista manje znacajnog i cak obimnijeg od grckog i sloveskog. skracena su Poglavlja Maksima Ispovednika. Nasi vredni monasi Hilandarci. Teodora Studita i dr). uzvisenom. Starca Isaije. U njemu ne ucestvuju svi koji su pozvani. Sveti Ilarion Veliki 22. Svakako. Iz njega svako moze da shvati da postoje jos visi oblici zivota od onog na kome se covek moze 6 . koji je obecao da ce biti sa nama u sve dane. osecanje blizine i udaljenosti Bozije. Lestvicnika. krenuli su ovom prvom knjigom. u prevod sa ruskog i izdavanje na srpskom jeziku ovog Teofanovog Dobrotoljublja. 3. posredstvom citanja putnih zabeleski drugih putnika buduci da su oblici zivota citave tvorevine manje ili vise slicni medju sobom. za razliku od grckog i slovenskog. On ne samo da je svima dostupan. po meri svakoga ponaosob. koje sadrze svetootacki spisi. kod njih postaju jasnija i shvatljivija ukazanja svetih otaca. znacaj obe vrste putopisa nije podjednak. visoko se penjuci po njegovim stepenicama. prisutna u Hriscanima. nicanje i ukrepljenje raznih pojava duhovnog zivota. nije bez znacaja i za sve Hriscane uopste. razvija i usavrsava po blagovoljenju Boga Oca. buduci da se u njemu nalazi sustina Hriscanstva. koja znaci: ljubav prema prekrasnom. Uostalom. tj. slicna predstavi svetskog putovanja. ma u kojoj zemlji se projavljivali. izostavljeni: Petar Damaskin. Njega mogu da shvate samo oni koji i sami putuju. I kada bi bilo moguce jasno shvatiti i izraziti sve sto se u njemu desava i sve sto je nerazdvojno od istine zivota po Bogu: neprijateljske napade i iskusenja. Varsanufija i Jovana. Najneposrednije. Prakticna i teoloska poglavlja Grigorija Palame. stepene opsteg napretka i stanje uma i srca koje odgovara svakom od njih. Tajni istinski hriscanski zivot u Gospodu nasem Isusu Hristu se zacinje. kao i bogatstvo oblasti u kojima se on raskriva. prikazivanje raznih pojava duhovnog zivota. Putnici obicno pisu zabeleske prilikom putovanja o svemu sto je vredno paznje.

Kako se ne bi ucinila pogreska vrlo je vazno znati kako i gde stupiti nogom u odredjenom slucaju. kao na primer. potpuno rasudjivanje i kratke izreke o unutrasnjem duhovnom zivotu. to je delo od sustinske potrebe za napredak i dobro stanje naseg duha. Sada je jasno sta je to Dobrotoljublje. On cesto u njima hoce da udahne ozivljavajuci i obodravajuci duhovni vazduh. Slican postupak ce se primeniti i na ostale tomove Dobrotoljublja. Od Svetog Isaije Otselnika tamo se nalaze samo 27 poglavlja. Pruzajuci takvo shvatanje. Osecajuci primetne uticaje snaznih sagledavanja. svetloj i zivotvornoj atmosferi. Nas novi zbornik ide po tragu ranijeg Dobrotoljublja. kao sto onaj koji voli dobitak trci ka mestu gde ga moze steci. tokom rada on se ubedio da je nama korisnije da uvecamo Dobrotoljublje. ulazi svescu i srcem. privlaceci ka boljem od onoga sto covek poseduje. Da bi se pohvalnom osecanju takve potrebe izaslo u susret. u novom prevodu sa grckog. u svim njegovim pojavama i delima. Ta knjiga je sastavljena za duhovne potrebe revnitelja duhovnog razvijanja. Zbog toga su se i pojavljivala izdanja u poptunijem obimu.naci i sa kojim se njegova hriscanska savest inace moze miriti. dok se kod nas nalaze sva njegova poznata Slova. Uopste. i mnogih drugih. on zapaza da se nalazi u jednoj posebnoj. na primer. ono je duhovni rasadnik u koji verujuci. U takve zbornike. Svetog Makarija. znaju kakva se riznica duhovne mudrosti u njoj nalazi: oni je citaju i nasladjuju se. pak. mi smo nas zbornik obogatili i spisima drugih otaca koji su pisali o duhovnom zivotu. Slicno je ucinjeno i u vezi sa Evagrijem i prepodobnim Markom. Sve spise necemo navoditi u celini. Ponegde cemo ih navoditi u izvesnom sistematskom vidu. i kao sto onaj koji voli zadovoljstva iste mesto za uzivanje. Takodje. njihovi zbornici. spada i svima poznato Dobrotoljublje. To su utesni trenuci u kojima se obicno zacinju i sazrevaju razni izdanci na drvetu duhovnog zivota. i to najbolje. Svetog Isaaka. i to njegovim vlastitim recima. uz dopunu onih tekstova koji ce ljubiteljima takvog stiva pruziti potrebno rukovodstvo u zivotu po Bogu. Zbog toga je zbornik koji predlazemo znatno porastao po obimu. u prethodni zbornik Dobrotoljublja od Svetog Antonija ukljuceno jedino 170 poglavlja o dobroj naravstvenosti i svetom zivotu. Takav je nacin sastavljanja novog Dobrotoljublja. kada nedostaje odgovarajuce duhovno rukovodstvo. na onima koji su imali mogucnosti i sposobnosti za takav posao lezao je dug da pripreme svetootacke spise. tj. ono pruza neophodna ukazanja u sumnjivim i dvosmislenim slucajevima. Ono nam pruza reci i poglavlja svestenog trezvoumlja. naime da postoje jos visi stupnjevi savrsenstva kojima treba teziti i ka kojima se covek moze uspinjati. njegovih kratkih izreka. Za one koji su stupili na put ka boljem i savrsenijem. Tu zaista nema prazne znatizelje. I sta! Zasijavsi slicno svetlosti munje usred noci odredjena otacka izreka razgoni tamu. Medjutim. ukoliko smo primetili da ih odredjeni sveti otac poseduje. Tako je. Priredjivac sadasnjeg izdanja Dobrotoljublja je u pocetku imao u vidu jednostavno da proveri prethodne prevode i da prevede neprevedeno. kako bi citaocima ponudio celokupan tekst grckog originala. Svetog Jefrema Sirina. Sveti Makarije je bio izostavljen (ukljucen je bio jedino kroz 150 poglavlja. Oni koji su je citali. Medjutim. ipak ni ono ne sadrzi sve sto su nam sveti oci pruzili kao rukovodstvo za duhovni zivot i sto bismo hteli da pruzimo na korist i utehu onima koji vole takvo stivo. buduci da je mnogo lakse misli iznositi kroz izreke. ili kada i ono samo nailazi na neodlucnost koja ne omogucava da se da odlucno resenje koje bi odstranilo svako kolebanje kod putnika. Svetog Lestvicnika. Eto zbog cega je istinskim Hriscanima uvek bilo neophodno da u rukama imaju svetootacke spise o duhovnom zivotu. u stvari Metafrastova prepricavanja). Zbog toga nije cudno ako onaj koji je to osetio zuri da svaki slobodni trenutak posveti izucavanju iskusnih opisa duhovnog zivota. ukupno 27. Iako je grcko Dobrotoljublje potpunije od slovenskog. a 7 . citajuci pouke o pojavama duhovnog zivota. Ono ce ici po primeru prvobitnog. mi smo u njega uneli i tekstove koji se ne nalaze u prethodnom. Ne. ono ce svakako pobuditi na revnost ka napredovanju. ili. dok novi zbornik sadrzi i ostale njegove tekstove. dok je kod nas zastupljen u izvesnom sistematskom poretku.

Citaocima predlazemo prvi tom Dobrotoljublja u novom obliku. izmeni i dopuni . blagodat Bozija dobijena na krstenju slobodno delovase na izgradjivanju duha i bez posebnih napora sa njegove strane. Izreke iz Beseda Svetog Makarija. i zatim drugu: Ne brinite se za sutra (Mt. koji je smesten izmedju Evagrija i prepodobnog Marka. a ujedno i Bozije naredjenje i blagoslov za ispunjenje 8 . i imaces blago na nebu (Mt. 4. Pri takvom nastrojenju i poretku u zivotu. zadrzavajuci ga u domu pred ocima roditelja koji su ga cuvali kao zenicu oka. udaljavala ga je od decijih nestasluka i sala njegovih drugova. sve dok su mu roditelji bili zivi i izbavljali ga od neizbeznih zivotnih briga. Prirodnoje sto je on rano osetio sladost zivota po Bogu i sto se razgoreo bozanstvenom zeljom. on je bio duzan da preuzme brigu oko upravljanja domom i izdrzavanja sestre. buduci da su i roditelji bili istog duha. Nove okolnosti su mu odmah pruzile mogucnost da oseti razliku izmedju zivota po Bogu i mnogobriznog staranja o zitejskom.19. Zivot Svetog Antonija je opisao Sveti Atanasije Veliki. kako govori Sveti Atanasije. U takvoj odvojenosti od ljudi on je i odrastao. Sveti Antonije Veliki svojim zivotom predstavlja ideal bogougadjanja i ujedno put kojim i svaka voljna dusa treba da ide prema hriscanskom savrsenstvu koje je ljudima na zemlji dostupno. vec da i sam prvobitni grcki zbornik znatno prosiri. Isti redosled postoji i u grckom Dobrotoljublju. izlazeci iz kuce jedino do crkve. Ne nalazeci smetnju za takav zivot u kuci. u ovom kratkom predgovoru objasnjava razloge koji su ga naveli ne samo da prvobitni stariji slovenski prevod grckog teksta ucini razumljivijim i dostupnijim na ruskom jeziku. Medjutim. osetljiva narav. U njega ulaze: 1. Episkop Teofan NAPOMENE: 1. svoje mesto naci u drugom tomu. projavilo se jos u njegovom detinjstvu. Sveti Antonije nije pokazivao nikakvu nameru da se od njega odvoji. 3. 5. Bozije izbranje Svetog Antonija na delo koje je kasnije ostvario. Spisi Evagrija monaha.Prim. Sveti Teofan Zatvornik. same otacke pouke ce se uvek predlagati recima samih otaca. Tiha. Ovde cemo ukazati samo na njegove opste crte. Sa takvim nastrojenjem cuvsi u crkvi rec Gospodnju: Ako hoces savrsen da budes. njegova zelja se zapecatila bozanstvenim pecatom. U tim recima on je cuo Boziji odgovor na pitanja svoje savesti. Medjutim. Spisi Svetog Antonija. Pouke prepodobnog Marka Podviznika.34). Kod nas ce Sveti Kasijan. idi prodaj sve sto imas i podaj siromasima. kao stariji. SVETI ANTONIJE VELIKI Nekoliko reci o zivotu i spisima Svetog Antonija Velikog Polozivsi temelj usamljenickom pustinjackom podviznistvu. prev. kad su oni otisli Bogu. sto je u njemu brzo porodilo zelju da sve ostavi i zivi jedino za Boga. prevodilac i priredjivac Dobrotoljublja na ruskom jeziku.ponegde bez njega.6.21). sklona usamljenosti. 2. Slova prepodobnog Isaije Otselnika.

tako da posao iz njegovih ruku nije izlazio gotovo ceo dan". On je doneo tvrdo resenje i. po prostornom i brojnom sirenju Hriscanstva. 13): "Shvativsi da dobar zivot moze postati prijatan kada se pretvori u naviku. takav zivot ne moze proci bez borbe. Medjutim. on bi se kao sa nekim dobitkom vracao u svoje usamljeno prebivaliste. Kad u nama ne bi bilo greha i kad ne bismo imali neprijatelja. dodajuci novu silu revnosti. Moze se reci da je u bdenju provodio cele noci i da je na molitvi susretao dan.jedinstvenu hranu koju je koristio. postu. dok je od svih zajedno pozajmljivao jedan isti duh tvrde vere u Hrista Gospoda i bratske ljubavi prema svima. slicno mudroj pceli sa svih strana sabirao duhovni med. ili osobito napravljene omanje kelije. Osnova podviznickog zivota je poslusanje. radilo se o minutima. spavanje na goloj zemlji i dugotrajno bdenje. Njegova hranaje bio hleb sa solju. Od njih se on svemu ucio. a zatim nesto dalje. treci mu je bio primer trudoljublja. Ono je od svetih apostola dobilo prve temeljne zakone. Sveti Antonije ga se drzao. ostajali u svojim domovima. U takvoj delatnosti ga je utvrdio i andjeo Boziji koji mu se javio kada ga je jednom mucio duh uninija. molitve i razmisljanja o Bozanskim istinama Pisma. slazuci ga u svoje srce kao u kosnicu. pice . poceo da zivi jedino za Boga. gde mu je dolazio jedan prijatelj. Kako je tada tekao njegov zivot. on je izmisljao sve strozije oblike podviznickog opita. Bez provere svog zivota zivotom drugih i bez rukovodstva sa strane niko nije dostizao visi stepen podviznickog zivota. mnogi podviznici pocese da napustaju svoje porodice i da se udaljuju iz gradova i sela. Saznavsi sta kako da radi.skrivenih zelja i stremljenja svog srca. Poznatoje da se podviznistvo. Koristili su prirodne pecine. Na taj nacin on je. Sustina poslusanja se sastoji u utvrdjivanju srca hriscanskim vrlinama i u usvajanju poredaka podviznickog zivota pod rukovodstvom opitnih [staraca]. najpre u blizini.7. jedino bi se dobro razvijalo i nesmetano raslo. U pocetku su asketi . posto i jedno i drugo postoji. ziveci izvan sela u grobnici. zapustene grobove. Takvim tesnim putem je isao Sveti Antonije. a vreme obeda zalazak sunca. 1. seljak. bdenju i svim podvizima. Preostalo muje da sazna kakvi podvizi su neophodni onome koji je resio da revnuje u zivotu po Bogu. buduci da se Sveti Antonije izdrzavao trudom sopstvenih ruku. kako bismo mogli 9 . koja mu je sluzila kao postelja. vernosti pravilima i trpljenja. Potrebno je uciniti ih nemocnim i pobediti ih. paznji prema pomislima i bogomisliju. Vecinom je spavao na goloj zemlji. Sve svoje vreme on je delio izmedju rukodelja. provodeci zivot u usamljenosti. koje se sastojalo u odricanju od sveta i svih zitejskih briga i revnovanju jedino oko toga kako da se ugodi Gospodu (up. Hriscanske vrline je Sveti Antonije usvojio jos kroz [kucno] vaspitanje.Kor. U vreme Svetog Antonija su najrevnosniji podviznici ziveli bas na takav nacin. Pomenutim starcima Sveti Antonije je poveravao svoj zivot. kao sto primecuje Sveti Atanasije. knj. Seljak bi tada uzimao njegovo rukodelje. premda u pocetku i jeste tezak. Ako bi i odspavao.voda. bogomisliju. i donosio hleb .kako su se zvali ljudi koji su se posvecivali tom obliku zivota odvajajuci se od sveta. usamljujuci se u nekom sporednom kutku i predavajuci se molitvi. gl. razdavsi sve. Lenjost nije mogao da podnosi. On se starao da u sebi sakupi sve ono u cemu se svaki od otaca koje je video odlikovao ponaosob. svakim danom postajuci sve uzdrzljiviji. i kako da ih vrsi. Od jednoga je primao strogost u uzdrzanju od hrane. od drugoga se ucio neumornoj molitvi. Kao sto je poznato. neophodna je borba. On kao da je svagda tek zapocinjao. vidi se iz svedocanstva koje navodi Sozomen (Crkvena istorija. kupanje i druge ugodnosti da se telo ne bi raznezilo.32). Prve godine svog zivota po odricanju od sveta Sveti Antonije je provodio isto kao i drugi tada poznati podviznici. Tokom vremena. Njihovim rukovodjenjem on je bio upucivan na nepokolebivi put savrsenstva. kao sto ni svetlosti nema bez senke. Radi toga je odlazio kod tada poznatih podviznika. I on je pozeleo da im podrazava. podrazavajuci druge podviznike. Cesto bi po dva ili vise dana ostajao bez hrane. medjutim. Sebi nije dozvoljavao mazanje uljem. u Crkvi Bozijoj ustanovilo od samog njenog osnivanja kao nasusna potreba njenog ustrojstva. U tom poslusnickom vaspitanju on je proveo petnaest godina. Telesna zadovoljstva je obuzdavao trudom. dok se protiv dusevnih strasti naoruzavao bogomudrom mrznjom.

Zbog toga si i dostojan svakog prezira". Sveti Antonije ga je pitao: "Ko si ti?" On je odgovorio: "Ja sam duh bluda koji izaziva telesnu pohotu i podstice na telesni greh. neprijatelj je zamislio da ga.10). Tim podsecanjima neprijatelj je izazivao silnu buru pomisli. Njegovim neprestanim molitvama. koje su u njegovo srce privlacile najsladje duhovne utehe. Vrazije strele su. Prebivajuci u duhu Svetog Antonija. osecanja mrznje i odvratnosti prema strasnim pokretima jesu ognjene strele koje opaljuju neprijatelja. Zbog toga se javljao sa izgledom malog crnog decaka. Medjutim. a drugi se mislju uznosio na nebo. neprijatelj je bacen u prah. Vrag je podmetao neciste pomisli. Jer. a drugi ih hladio postom. Od tih reci necisti taj duh je pobegao kao paljen ognjem i vec se vise nije priblizavao 10 . privodeci mu na misao sa jedne strane prenebregavanje plemenitog roda. Tada je Sveti Antonije.slobodno ici dalje. a blazeni mu je suprotstavljao strasnu gorcinu muka u vecnom ognju i secanjem na neuspavljivog crva ostajao nepovredjen. odsustvo svih uteha i neprestano samoumrtvljavanje. bdenjem i svakovrsnim zamaranjem. Sveti je znao da se Bogu moze najlakse ugadjati ako je covek slobodan od svih zitejskih i vestastvenih briga. Na taj nacin je i u tome svelukavi bio pobedjen od mladosti koja nosi strasnu plot. cime bi pao u gordost i od sebe odbio Boga koji mu je pomagao. a kao decak . oni ce vezivati ruke i noge onome koji hoce da ide pravo. govori on. a Sveti Antonije ih je odbijao molitvom. odbijao. nego blagodat Bozija koja je sa mnom (1. Medjutim. Pobedjen sa te strane. covekomrzac jos nije istrosio svu svoju snagu. djavo je na mladog borca napadao sa druge. blagodareci Boga. zbrinutosti i utehe. nimalo se ne kolebajuci. navevsi ga na visokoumlje i nadmenost. nenaviknutost i neizdrzljivost tela koje. Neprijatelju je dat pristup. on je rekao: "Bog je dopustio da mi se javis crn radi obelodanjenja tame tvojih zloumisljaja. vec i oboren njegovom velikom verom da je sve sto je ostavio i sto trpi nistavno u poredjenju sa beskonacnim blagom koje je Bog pripremio podviznicima. sa koje je navikao da obara mladost: zapoceo je da ga iskusava telesnom pohotom. lisi nebeske pomoci. na svaki nacin se trudeci da izazove grehovnu primamljivost. necastivi je izazivao osecaj slasti koje dolazi od zadovoljstva. pak. i ja cu pogledati na neprijatelje svoje (Ps. medjutim. pa ma ko on bio. Borba je bila tako zestoka i dugotrajna da nije mogla da se sakrije od drugih. i sa druge strane . Spasitelja svog.7). nece podneti takva lisavanja i dugotrajnost takvog zivota kome se kraj ne vidi. koji se tvrdo drzao svoje namere i svog resenja. Medjutim. da se neprijatelj lisio mogucnosti cak i da mu pridje ili da ga izdaleka iskusava i uznemirava sa te strane. Najpre je vrag pokusao da ga pokoleba zaloscu sto je ostavio svet. On je odstupio posramljen zato sto je sluzi Bozijem sadejstvovao sam Gospod koji je radi nas poneo telo i u njemu satro svu silu vraziju. udaljenost od ljudi. sa pritvornim ponizavanjem govoreci Svetom Antoniju: "Pobedio si me".117. uzaludno napustanje znatnog bogatstva i beskorisno odbacivanje svih udobnosti zivota.tezinu i surovost zapocetog bezutesnog zivota. bile vrlo primetne. smucujuci ga nocu i uznemirujuci danju. i znajuci da on osenjuje samo smirene. Ti si. tako da sam oboren". Ja sam doveo do pada mnoge od onih koji su dugo vremena umrtvljivali svoju plot. prvi je raspaljivao udove. Svaki istinski podviznik stoga sa apostolom ispoveda: Ne ja. a podviznika podrzavala sakrivena pomoc. Time je mislio da svetoga navede na misao da pobedu pripise sebi. on ne samo da je bio odbijen nepokolebljivoscu Svetog Antonija. prvi je nocu na sebe uzimao zenski izgled. davsi prostor njihovom dejstvu. Hrabri borac ih je. razgonio varljivu obmanu.Kor. navodno. Sveti Atanasije je opsirno opisao tu borbu. Upornost i ruznoca napada najzad su u napadanom obrazovali takvu odvratnost prema svim necistim pokretima i takav gnev sa snaznom razdrazenoscu. Videci pokrov Boziji nad mladim borcem.radi izoblicenja tvoje nemoci. razvalio sve moje zamke i sve strele polomio. Pogledavsi zatim bez straha na neprijatelja. uskiknuo: Gospod mi je pomocnik. Sve dotle. sagledavao tamosnje krasote i podsecanjem na blagorodstvo kojim Gospod Isus Hristos udostojio nasu prirodu. a posebno napustenu sestru bez podrske. Ja sam prevario mnoge od onih koji su dali zavet celomudrenosti.15. blagodat Bozija je dopustala da se u njemu razvije borba kako bi ga ispitala kao zlato u ognju i utvrdila njegove naravstvene sile.

Medjutim. vecim delom neprimetno i za njega samog. Najvazniji momenat u kome se [projavila odlucnost] svetitelja pokazao se u zelji da i pored zestoke borbe sa demonima bude vracen u njegovo usamljeno prebivaliste. To je znacilo na delu umreti za Gospoda. do te zelje dusa dolazi sama po sebi. Desavalo se nesto slicno onome sto se desava sa gusenicom kada se uvije u larvu: niko je ne vidi i ona kao da je zamrla. Njegova gotovost je bila ocigledna. za kojim sledi duhovno vaskrsenje u slavi Gospoda Isusa. sabirajuci u sebi sve sile duha. Tezeci ka unutrasnjosti. sveozivljavajuca sila prirode deluje u njoj i u svoje vreme iz lavre izlece prekrasan raznobojan leptir. nadajuci se da mu naskode i da pokolebaju njegove dobre namere. po popustenju Bozijem. da bi je u Getsimanskom vrtu. Stradanja i krsna smrt su na delu ispunili ono sto je tu izreceno. Time je on izrazio da se predao na smrt radi zivota po Bogu. snabdevajuci ga ujedno i vlascu nad samim duhovima-kusacima. Ona se i smatra pocetnim nacelom podviznistva i snagom koja ga podrzava u celokupnom njegovom trajanju. on muje rekao: "Nosi me opet u moje usamljeno mesto". Zapravo.kao neko raspinjanje i subotovanje u duhu. Gotovost na smrt radi Gospoda i radi ugadjanja Njemu jeste svepobedno oruzje. Kao sto je ukazano. duse i tela. naime. U sve dane Svog zemaljskog zivota nas Podvigopoloznik. a i sam bi ponekad odlazio starcima ili do seoske crkve na bogosluzenje . Hleb mu je dva puta godisnje donosio njegov prijatelj. Posle toga je sledilo njegovo udaljavanje u najdalju pustinju i dvadesetogodisnje prebivanje u bezmolviju . za vreme molitvene borbe.blazenom Antoniju. Medjutim. Sveti Antonije je upravo stupao na njega. konacno pobedio Svojom covecanskom [prirodom]. Dosavsi sebi. Tu se nastanio u napustenom idolistu u kome se nalazio bunar sa vodom. sveti se uputio u pustinju udaljenu dva ili tri dana puta od naseljenih mesta. Isti put prolaze sve duse koje slede Gospoda. Sve se to ostvarilo u duhu Svetog Antonija. Njega su. zajedno sa sladosnim osecanjima. niti uplasiti. Mogucnost da projavi takav poriv Svetom Antoniju je pruzio slucaj otvorenog napada demona. u njemu izgradio novog 11 . da se javljaju vidljivo i da podvizniku podmecu iskusenja. U takvom stanju ga je nasao njegov prijatelj i doneo u crkvenu pripratu. dusevni.osobito na liturgiju. demoni pocinju da nastupaju u snu. priblizio se izdajnik moj. Tome je sledilo tridnevno subotovanje [smrtoliko mirovanje] pred slavnim vaskrsenjem. hodeci pravim putem podviznistva. brzo predstoji uspinjanje na krst. vidjase smrt pred sobom. bestrasce sa sobom donosi i dusevni mir. Do njega je retko dolazio prijatelj iz njegovog sela. bez ikakvih vidjenja i susreta. Ta neodoljiva unutarnja teznja ka Bogu predstavlja drugi stepen na putu duhovnog napredovanja. Mir. a raste i ta gotovost. koja dolaze sa molitvom i bogomislijem. niko ne zna. u srcu radja duhovnu toplotu koja. Svojim recima prijatelju da ga vrati tamo gde su ga izmucili. Tako je bilo i sa Svetim Antonijem. Tada se kod njega javlja snazna potreba da bude nasamo sa Bogom jedinim. Tek sto se oporavio od stradanja koje su mu priredili demoni. Sve je to bilo povezano sa svojevrsnim rasejavanjem. Lisivsi se mogucnosti da kroz pomisli deluju na dusu koja se ocistila. Kakav podvig i kakav trud je tu podneo i sta se sa njim desavalo. Blagodat Bozija je takve napade dopustala radi podviznikovog napretka. taj prevrat ubrzava i daje mu odlucujuci podsticaj izvestan snazan poriv samoodricanja. Duh Boziji je. coveka uvodi u njega samog. Gospod i Spasitelj. on je pokazao da je u njegovom duhu bilo isto kao u duhu Spasitelja u trenutku kadaje u vrtu rekao Svojim ucenicima: Hajdemo! Evo. Ma kako da je neznatno. a zatim duhovno subotovanje. sudeci po tome kakav je izasao iz zatvora. duh Svetog Antonija je zahtevao potpunu usamljenost. Ipak. Onome ko dodje do mere spremnosti koju je imao Spasitelj u vrtu. demoni pretukli do te mere da je izgubio svest. ma koliko se inace cuvao. ova gotovost jeste dusa samoodricanja. Prvi korak na tome putu je samoodricanje. Zatim samoodricanje raste. I do tadaje on vecinom bio usamljen. Onoga koji nju poseduje vise nista ne moze iskusati. Niko nije video sta se sa njim desavalo. ono uvek poseduje izvestan stepen gotovosti na smrt. pak. radi njegovog ushodjenja na visi stepen [duhovnog zivota]. U meri u kojoj se utvrdjuje. Medjutim. mora se zakljuciti da se radilo o vremenu njegovog izgradjivanja Duhom Svetim. Pobeda nad strastima priblizava bestrascu.

Njime je on svojoj maloj bratiji najobilnije posluzio. 1065 nalaze se Praecepta Antonii u 80 poglavlja. on je sve poucavao. Time se zavrsilo obrazovanje duha Svetog Antonija. i najzad kod prepodobnog Kasijana. Poglavlja od 1-15 su uzeta iz zivotopisa Svetog Antonija koje je sastavio Sveti Atanasije. I jedno i drugo je ocigledno dopuna pravila. koje su vec imale svoje zarucnike. Medjutim. zatim u Alfavitnom otacniku. sacinjavajuci izvestan pokretni podviznicki ustav. doslo 20 poslanica.Sveti Atanasije pise da je Bog Svetom Antoniju dao snaznu rec. razmestenih po raznim Otacnicima. Do nas je osim opsirnog slova koje se nalazi u zitiju. Buduci da su sve izreke iste vrste. Te izreke se vecim delom nalaze u Izrekama otaca. Po apostolu. i u njima izobrazavao opste crte zivota u Hristu Isusu ili lecio pojedinacne slabosti bratije. najcesce se on ogranicavao na kratke izreke. 20 kratkih reci o vrlinama i porocima. koja prodire do dubina srca. dar vlasti nad demonima. a zatim idu ostale. U ovom zborniku se paznji citalaca predlaze sledece: 1) Izvodi iz poslanica i slova. Ponekad se njegova rec izlivala kao obilan potok (kao sto se vidi u zivotopisu Svetog Atanasija). Te kratke izreke u velikom broju su zatim prelazile iz usta u usta. posetivsi ga. Sve sto je izaslo iz usta Svetog Antonija i sto je zapisano pruzice bogatu hranu dusi koja trazi pouku. pune smisla i sile. Migne. Pouke od 69-82 su uzete iz njegovih 20 slova monasima. da bi najzad usle u zbornike svetootackih bisera. U 40. Pouke od 16-68 su uzete iz pisama svetog oca. On je umeo sa takvom silom da govori na korist svakome da su mnogi od znatnih ljudi . najplodniji i najprimenjeniji bio je svakako dar reci. njegovo apostolstvo. dar vidjenja onoga sto se desava u daljini. postajao revnostan i odlucan u podvizima? Koji se od mladica koji su videli Svetog Antonija nije odrekao uteha i koji nije zavoleo celomudrenost? Koliko je devojaka. Posle njih slede Spiritualia documenta regulis adjuncta i Admonitiones et documenta varia. Treci period njegovog zivota predstavlja njegovo sluzenje Crkvi. obucen raznolikim blagodatnim darovima Svetoga Duha. Citav preostali njegov zivot nije bio nista drugo do donosenje ploda zacetog u prva dva perioda njegovog trudoljublja. On je i izasao. Ponekda je Sveti Antonije pisao poslanice svojim duhovnim cedima. izoblicavao.sa sebe zbacivali sve zitejske brige i postajali monasi. sledeci prirodan tok podviznickog zivota. i mnostvo izreka i povesti o njemu.vojvode i gradjani. Kao sto je Hristos ustao iz mrtvih u slavi Ocevoj. tako je sada Sveti Antonije izasao u zivot obnovljen duhom. ljudi sa znacajnim imetkom . Svako ko procita njegov zivotopis od Svetog Atanasija moze da se uveri koliko je to sluzenje bilo plodno. dar proziranja misli. pravilo za monahe sa dva dodatka. slicnom prethodnom. mi ih sjedinjujemo i razmestamo po odeljenim odlomcima. tomu Patrologije. Njemu su uglavnom i dolazili zbog toga da bi culi i primili rec istine i da bi nasli potrebno rukovodstvo. tomu Patrologiae graecae. 12 . I koje od njih on nije imao? Imao je dar cudotvorstva.coveka. On je sluzio svim blagodatnim darovima. Po isteku vremena izgradjivanja. 170 poglavlja o dobroj naravstvenosti. nad silama prirode i nad zivotinjama. Medjutim. na str. 3) Ustav otselnickog zivota. Najpre se navode izreke koje se odnose na napustanje sveta. preslo u cin nevesta Hristovih samo zato sto su izdaleka videle Svetog Antonija? Iz tog svedocanstva je ocigledno da Sveti Antonije nije zatvarao izvor svog Bogom darovanog znanja. i po sadrzaju i po obliku reci. po obrazu Onoga koji ga je sazdao. dar otkrivenja i vidjenja. uvek poucnih i dusekorisnih. a ponekad je izgovarao kraca slova (kao sto vidimo u njegovih 20 kratkih pouka). Njih cemo takodje dati u odredjenom poretku. 2) 170 poglavlja o dobroj naravstvenosti. Osim njih. po redu otselnickog zivota. bilo mu je naredjeno da izadje na sluzenje verujucim. monasima raznih obitelji. Ko se od onih koji su mu dolazili sa tugom nije vracao razveseljen? Ko od onih koji su mu dolazili sa suzama u ocima zbog smrti bliznjega nije odmah ostavljao plac? Ko od onih koji su mu dolazili sa gnevom nije svoju srdzbu pretvarao u krotost? Koji od nemarnih monaha nije. cime podviznistvo i pocinje. postoje i druge koje se nalaze u istom 40. 4) Izreke Svetog Antonija Velikog i izreke o njemu. molio.

Radi toga. i to [mozda] bas onima kojima bismo najmanje zeleli. Nemojmo padati u uninije. I vecina njih je u trudu i muci (Ps. Takvim mislima neka svako ubedjuje sebe da ne bi bio malodusan. i nemojmo misliti da smo dugo proboravili (u podvigu). racunajuci proteklo vreme (truda). hrabrost. da ne padate duhom trudeci se i da ne govorite: "Vec dugo vremena prebivamo u podvizima". Jer.15. iako smo pre toga pokazivali (trudoljubivost). napisano je: Dana nasih godina je . cak i da smo svet napustili kao gospodari nad celom zemljom. kao sto je napisano: onima koji ljube Boga sve pomaze na dobro (Rim. kao da svaki dan pocinjete. 5. PREUZETE IZ ZIVOTOPISA KOJI JE SASTAVIO SVETI ATANASIJE I IZ 20 POSLANICA I 20 SLOVA PREPODOBNOGA 1. Iz tog razloga niko ne treba da gaji zelju za sticanjem.4. treba pomisliti na to da bismo ono (sto imamo) u [casu] smrti svakako morali da ostavimo. Kao sto se rob ne usudjuje da kaze: "Posto sam radio juce. Isto tako. Evo sta znaci ta izreka: svako jutro kad se probudimo treba da mislimo da necemo docekati vece. I jos: ostavivsi trulezno telo.28). gledajuci na svet.31).Kor. ili da smo ucinili nesto veliko: stradanja sadasnjeg vremena nisu nista prema slavi koja ce nam se otkriti (Rim. umrece zbog bezakonja koje je ucinio (18.on ostavlja malo da bi dobio sto puta vise. ljubav. Tako je i Juda za jednu noc pogubio trud citavog proslog vremena. veru u Hrista. niti se zna koliku nam meru svakodnevno ostavlja 13 . vec na nebu. nemojmo misliti da smo se odrekli necega velikog.8). nase nasledje nece biti na zemlji. po pisanom u Jevandjelju. cak i da ga nismo napustili radi vrline. i sve nase je nista pred vecnim zivotom. Tako smo i kod Jezekilja culi: Ako pravednik odstupi od svoje pravde i ucini bezakonje te zbog toga umre. vec u vekove vekova. dobicemo netrulezno. onda. U ovom svetu se svaka stvar prodaje po ceni. On ne treba da se hvali. i pre nego sto legnemo u krevet treba da mislimo da se necemo probuditi. I tako. pocevsi. rasudjivanje. ipak ne bismo ucinili nista sto bi bilo ravno vrednosti Carstva nebeskog.5) Pitanja ucenika i odgovori [jednog] starca o pojedinim izrekama Svetog Antonija Velikog. slican je onome ko baca jednu drahmu od bakra da bi dobio sto drahmi u zlatu .26). umnozavate revnost svoju. kako jos Propovednik pominje (Prop. Svi zajedno imajte prvenstveno brigu da. a pri vecoj snazi osamdeset godina. iako smo se podvizavali na zemlji. ne bismo ostavili radi vrline. niti da je malodusan cak i ako bi ostavio i kucu i mnogo zlata. 2. Po prirodi [stvari] nije poznata granica naseg zivota. tako i mi svakodnevno prebivajmo u podvigu.8.sedamdeset godina. Svako treba da rasudjuje o tome da je sluga Gospodnji i da je duzan da sluzi svome Vladici. treba da se secamo i sledece izreke apostola: Svaki dan umirem (1. pokazujuci istu revnost da bi ugodio svom gospodaru i da ne bi dopao bede. latimo se podviga i nemojmo padati u uninije. Onaj ko se odrice cele zemlje kao gospodar nad njom. Kad ni sva zemlja nije vredna koliko nebo.89. ili cak i sto godina provedenih u podvigu mi necemo carovati jedino sto godina. bezgnevlje i gostoljubivost? [Vrline] koje ovde steknemo. vec. kako bismo nasledeli Carstvo (nebesko)? 3. dok se obecanje vecnog zivota kupuje za neku neznatnost. Jer. kakva je korist sticati ono sto se [po smrti] ne moze uzeti sa sobom? Zar nije bolje da sticemo ono sto cemo moci poneti sa sobom: blagorazumnost. i svi razmenjuju stvari iste vrednosti.8. Jer. Ceo zivot ljudski je veoma kratak u poredjenju sa buducim vekom.10). da ne budemo malodusni. mi necemo sagresiti ukoliko budemo ziveli kao oni koji svaki dan umiru. za osamdeset. Jer. POUKE SVETOG OCA NASEG ANTONIJA O ZIVOTU U HRISTU. siromastvoljublje. znajuci da nam (Gospod) nece oprostiti ukoliko jedan dan provedemo u lenjosti. vec se rasrditi na nas zbog nemarnosti. 4. ne slabite. celomudrenost. necu raditi danas". I tako. Zasto ga. Naprotiv. onda onaj koji ostavlja nekoliko desetina [zemlje]. ne prestaje (da se trudi) u ostale dane svakodnevno. Sa druge strane. ici ce pred nama i u zemlji krotkih nam pripremiti pristaniste. Zbog toga.18). kao da ne ostavlja nista. tj. buduci da je i cela zemlja mala u odnosu na nebo. Uz to. pravicnost. u tome nam pomaze i Gospod.

8. pruzajmo se ka onome sto je napred. buduci da je u nama i da se u nama obrazuje. pak.23). to delo nije daleko od nas i nije izvan nas. nije pripravan za Carstvo Bozcje (Lk. Jer.2. Jer. Svakodnevno ocekujuci smrt.3. vec u nama. Pohotu za zenom ili kakvo drugo necisto zadovoljstvo ni jednog trenutka necemo zadrzavati u sebi.20. 7. ukoliko je slovesna dusa u svom prirodnom stanju. govor o njihovoj prirodi i njihovoj raznolikosti bi bio veoma opsiran.Nav.11).24.12). oni su Jeline prevarili prividima. Jer. pocevsi (delo spasenja) i vec stupivsi na put vrline. Nama. I tako. kao Lotova zena. potrebno je jedino da se cuvamo od rdjavih pomisli. ni imati pohotu. a Jovan: Poravnite staze njegove (Mt.1. posto je [vrlina] u nama.10).6. steci cemo siromastvoljublje i svima cemo sve prastati. Gospod je pokazao da je to izlisno. Eto. On ce je priznati za Svoje stvorenje.15). Nemojte se cuditi slusajuci o vrlini i ne cudite se zbog tog imena.sa pravom ce nas nazvati zlim. (vrlina) nije neko tesko delo. Jelini idu u tudje krajeve i plove preko mora da bi izucili nauke. Dusa je pravedna kada joj je slovesnost [razumnost] sagalasna prirodi. kojim bismo mogli saznati koji od njih je manje zao a koji vise. Oni se u gomilama nalaze u vazduhu koji nas okruzuje i nisu daleko od nas. pisano je: Gnev covekov ne tvori pravdu Boziju. 9. Hriscanima zavideci. Ukoliko ostanemo onakvi kakvi smo sazdani. I mi jedan drugog treba da opominjemo u onome u cemu smo sami bili iskusani. te da svoju dusu pripremimo za Gospoda. kao sto je rekao apostol: Ne ratujemo protiv krvi i tela. Jer. Prema tome. vrline ce biti u nama.9. da bismo imali vrlinu.Kor. najpre znamo da demoni nisu sazdani u stanju po kome se nazivaju demonima. od nebeskog mudrovanja i vrteci se oko zemlje. Znajuci to. Otpavsi. 6. pogovo stoga sto je Gospod rekao: Nijedan koje metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad. niti se na koga gneviti. a greh ucinjen radja smrt (Jak. i vise bi prilicio onima koji su visi od nas. Delo (vrline) bi bilo tesko kad bi bilo potrebno da ga steknemo negde izvan sebe. Zlom u dusi se naziva njeno skretanje sa [puta] koji zahteva priroda. Jer. Jer. niti da plovimo preko mora zbog vrlina. (Dusa) se nalazi u svom prirodnom stanju ukoliko je onakva kakva je stvorena: veoma dobra i pravedna. 10. Medjutim.14).17. oni sve privode u pokret u zelji da nam sprece ushodjenje na nebo. zle demone. 14 . Obazirati se nazad znaci raskajati se (sto smo ostavili svet) i opet poceti razmisljati po svetski. Neka se niko ne okrece unazad.3. oni imaju mnoge zamke i njihovi napadi su prevrtljivi. kao zalog koji smo primili od Njega. odakle su oni otpali.62). I oni su sazdani kao dobri. naime. i blasti. Medjutim. Carstvo Bozije unutra je u vama (Lk. Borimo se (sa sobom) kako gnev ne bi gospodario nad nama i kako nama ne bi vladala pohota.12. nego protiv poglavarstava. i ja vama kao cedima govorim o (zamkama) koje sam sam delimicno iskusio. imamo strasne i svelukave neprijatelje. Ziveci svakodnevno sa takvim raspolozenjem mi necemo ni gresiti. Mi za sada imamo veliku potrebu da saznamo zamke koje nam spremaju. Mi. blazeni apostol i njegovi sledbenici su govorili: Njegove namere nam nisu nepoznate (2.promisao. niti gomilati bogatstvo na zemlji. o cemu se svaki od njih stara i kako je moguce da se savladaju i prognaju. potrebno je samo da je pozelimo. I tako. Zbog toga nam je potrebna velika molitva i podvig da bismo od Duha dobili dar razlikovanja duhova (1. govoreci: Gle.21). a nama nije potrebno da idemo u tudje krajeve radi Carstva nebeskog. veliki strah i bojazan od muka unistava prijatnost zadovoljstva i podize dusu koja je blizu pada.Fil.3). Mi sa njima vodimo borbu. kao sto je napisano: Vise od svega cuvaj srce svoje (Pric. Bog nije stvorio nista zlo. cvsto se drzimo trezvoumlja. i gospodara tame ovoga sveta. i: Zelja zatrudnjevsi radja greh. vec cemo ih brzo odbijati. Medju njima postoji velika raznolikost. a ukoliko zamisljamo zlo . uvek zauzeti (predsmrtnim) borbama i ocekivanjem sudnjeg dana. kako bismo ga i dostigli (up. Prema tome. Vodeci takav zivot.23). protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. bicemo u vrlinskom stanju. ukoliko vidi da je onakva kakvom ju je sazdao. medjutim.Kor. Zato je Isus Navin i govorio narodu: Privijte srca svoja Gospodu Bogu Izrailjevu (Is.4.

mogla da se ugleda na njihovu revnost. Narocito gledaj da ispunis apostolski savet: Sunce da ne zadje u gnevu vasemu (Ef. gmizavaca. oni se ne smiravaju. neprestano se moli. ko posle greha nece radije slagati. 12. citave vojske. cak i da nam govore o postu. a ako nije sagresio. Zbog toga ostavimo Gospodu neka sudi. postom i verom u Gospoda neprijatelji odmah savladjuju. Telu mozemo posvetiti samo neophodno vreme. Nemojmo slusati demone jer su nam tudji.26). osecajuci pri zapisivanju isti stid kao da nas gledaju. divova. dobro je da cujemo i sacuvamo apostolsku rec: Sami sebe ispitujte (2. Da bismo sacuvali sebe od toga. i iz misli progonili ono sto je 15 . sta cete jesti. i ne uznemiravajte se. a Otac vas zna da vama treba ovo. jer oni sve cine sa lukavstvom. tj. I vi ne istite sta cete jesti ili sta cete piti. Cim primete nekog Hriscanina. Sablazni.Kor. nego pazljivije gledajmo na cilj naseg podviznistva. Jer. cak i da nam prete smrcu. neka ne osudjuje bliznjega. stideci se otkrivanja. 15. i sve ovo ce vam se dodati (Lk. Ispitujmo sami sebe i popravimo se u onome u cemu smo neispravni. Uostalom. napadaju na drugi nacin: uzimaju na sebe izgled proroka i predskazuju sta ce biti kroz nekoliko dana. ne treba da se bojimo njihovih podmetanja s obzirom na to da se molitvom. nemojmo ih slusati cak i da nas podsticu na molitvu.5). Radi toga neka svako daje sebi racuna za svoje dnevne i nocne postupke. I neka to zapisivanje zameni prisustvo nasih satrudnika. Jer je i dobro i neophodno da nas ne osude. To i znace Spasiteljeve reci: Ne brinite se dusom svojom. izucavaj zapovesti koje su ti date u Svetom Pismu. ni takvih privida ne treba da se bojimo zato sto su nista i sto iscezavaju cim se ogradimo verom i znamenjem krsta. i pobedjeni. Ipak. Izbegavaj sujetu. Ako je sagresio. Nemojmo da nas varaju.2). Gospod vidi sve. i nosimo bremena jedan drugoga (Gal. pamteci zapovesti.6. neka se ne predaje nemarnosti. nego neka istraje u dobru. Nego istite Carstvo Bozije. ni telom svojim.12. Glavnu brigu treba posvetiti dusi. Da bismo se sacuvali od greha.24. tj. obratimo paznju i na sledece: neka svako od nas pazi i zapisuje svoje postupke i dusevne pokrete sa namerom da ih saopsti drugome. nego ni u bilo kakvom drugom grehu. ni sunce za dnevnu pogresku. dok sve ostalo vreme treba da posvetimo dusi i istemo ono sta joj je na korist. u sta cete se odenuti (Mt. neizostvano prestati da gresimo i cak da mislimo na bilo sta rdjavo. zverova. Medjutim.25).4. da bismo. nego odmah ponovo pristupaju sa lukavstvima i podmukloscu. No. Cesto puta je i od nas samih sakriveno ono sto radimo. drzi na umu primere svetitelja. ko je taj koji zeli da ga ostali vide kad gresi? Ili. Stoga oni. pak. zato sto su nemocni i zato sto ne mogu ostvariti nista vec jedino prete. pa cak ni za rdjave pomisli.29-31). da se ne povodi za telesnim strastima. da prebiva u trudu i napredovanju. a ne telu. Ukoliko srce ne mogu da obuzmu ocigledno necistim zeljama. stideci se od toga da postanu poznate. da bi dusa tvoja. koji ispituje tajne. jesu zle pomisli. ukoliko ih zapisujemo sa namerom da ih saopstimo drugome. Takodje se pokazuju kao veoma visoki. tako cemo lakse sacuvati sebe od necistih misli.11. dokle ne dodje Gospod (1. neka se ne hvali. Smatraj da je to receno uopste za svaku zapovest. 14. samo da prikrije svoj greh? Kao sto niko nece ciniti blud ako ga neko gleda.6. usled cega se pretvaraju u razne oblike i na sebe uzimaju izgled zene. ako mi ne vidimo. oni opet na drugi nacin napadaju: priredjuju razna prividjenja da bi izazvali strah.4. da nas zalazak sunca ne zatekne ne samo u gnevu. Ne treba ni da ih se bojimo. cak i da nastupaju na nas. neka sebe ne smatra pravednikom. 13. Jer sve ovo traze neznabosci ovoga sveta.13.ne pretovaruj stomak (Pric. oni najpre pokusavaju i smisljaju kako da mu na put postave sablazan. Veruj u Gospoda i ljubi ga! Cuvaj sebe od necistih pomisli i od telesnih zadovoljstava. samo da bi barem nekoga prevarili preko pomisli i ulovili prividjenjima. pobedjeni i u tome. Medjutim. a mi saosecajmo jedan drugome.15). ni mesec za nocne grehe.5). i utoliko pre monaha. citaj Psalme pre i posle spavanja. neka prestane gresiti. Budite uvereni da cemo.Kor. kao sto je napisano u Pricama . vec da sebi potcini telo. ili sta cete piti. oni su drski i krajnje bestidni.

i svaku drugu delatnost. ukoliko zelimo da bude plodonosno. oslabi u osecanjima i dopusti nemarnost u odnosu na zapovesti i naredbe o kojima je slusao. ponovo stane na stranu zapovesti i. u cemu je razvrat. da opsedaju citav sastav tela i da ga oskrnavljuju pokretima do te mere da izmucena dusa nece znati gde da se dene. On ih neprestano pobudjuje da opterecuju i telo i dusu. Um ce tada sa vlascu odredjivati i njegovo pice i hranu. 21. Druga vrsta pokreta proizilazi od obilne hrane i pica. sve dok ih ne dovede do savrsene obracenosti ka Bogu. pak. Duh Boziji mu pruza Svoju utehu i uci ga da se ne vraca nazad. I tek kada. On zapecacuje u njih kakve napore pokajanja da nose i odredjuje granice i ponasanje kako u pogledu tela. Ako se budemo srodili sa takvim navikama.34). i da se dovedu do prvobitnog stanja u kome su bili do pada. po primeru svetog apostola Pavla: Iznuravam telo svoje i savladjujem ga (1. Zbog toga i kaze Apostol: Ne opijajte se vinom. u stremljenju ka savrsenoj cistoti. 27). koji u stvari ne proizvode nista bez saglasnosti duse. Ukoliko. U tome lezi cilj obuke pod rukovodstvom Svetoga Duha: da se i dusa i telo potpuno ociste. i telo ce poceti da se u svemu pokorava zahtevima uma. njihovom Tvorcu. On im tek kasnije otkriva taj put u svoj istini (teskoci). O tome (da nista ne treba raditi nemarno. i podjednako postalo dostojno nasledja vecnoga zivota: telo (da obremenjuju) stalnim postom. Tada ce shvatiti da je duzna da spokojstvo trazi jedino u Bogu.duhovnim naporima i marljivoscu u izvrsenju svih sluzbi (poslusanja) koje se vrse telom.9. Sveti Duh im u pocetku pruza mnoge olaksice. a dusu . tako i u pogledu duse. uz iskorenjivanje svega sto je dodala djavolska zavist. ako se covek naoruza trpljenjem i nepokolebivom vernoscu zapovestima Bozijim.kako bi i jedno i drugo postalo nerazdvojno u pogledu cistote. preda sebe Duhu Bozijem. ili da skrenu sa puta one koji zele da udju na vrata cistote (tj. Sjedinivsi se sa umom (ili duhom coveka) radi resenosti za strogo ispunjavanje 16 . Treca vrsta pokreta dolazi od zlih duhova. trudom i cestim bdenjima. Tada u njima nece ostati vise nista djavolskoga. Poznato je da se u telu odigravaju tri vrste telesnih pokreta: Na prvom mestu dolaze prirodni. ona ce se iznova ispuniti spasonosnim nastrojenjem.9. i san. narocito su duzni da se vladaju tako da i oni sa apostolom mogu reci: Iznuravam telo svoje i savladjujem ga (1. i podizu borbu protivu duse. prizvavsi ih. Radi toga. vec sa marljivoscu i strahom Bozijim) treba da mislimo pri svakom telesnom delu. Uostalom. 20. u ocajanju ne videci pomoc ni otkuda. koji radjaju narocitu zazarenost u krvi. Treba saglasno i ravnomerno nositi pokajnicke napore i dusom i telom. urodjeni pokreti. Izvodeci pokajnika na podvig na koji ga poziva. i od samog pocetka resavaju da se drze cvrsto i da ne ustupaju djavolu ni u jednoj borbi sve dok ga ne pobede. kako bi se i jedno i drugo ravnomerno osvetilo. Isto tako i Gospod zapoveda Svojim ucenicima u Jevandjelju: Pazite na sebe da srca vasa ne otezaju prejedanjem i pijanstvom (Lk. uspecemo da ukrotimo svoje telo. nego samo daju da se osete prisutnim u telu. 19. navodeci je na necistu pohotu.rdjavo. da bi im osladio stupanje na podvig pokajanja. Radi toga On otvara oci duse i daje joj da uvidi krasotu cistote ka kojoj vodi pokajnicki trud. pomocu kojih uspesno pocinje da od duse odseca sve neciste pokrete. koji iz zavisti vas kusavaju i probaju da raslabe (monahe) koji teze ka cistoti. 18. Uostalom. Pomazuci im u svemu. 16. Izgleda mi da blagodat Svetoga Duha brze ispunjava one koji od sveg srca stupaju na podvig. Duh Sveti ce njegov um nauciti kako da ocisti dusu i telo od takvih pokreta. Monasi koji su resili da dostignu punu meru svetosti i cistote. uzevsi njihovo breme (ili shvativsi silu obaveze). zli duhovi ce poceti da ga pobedjuju. Kada se um udostoji blagodati da moze bez samozaljenja i popustanja sebi da stupi u borbu sa strastima. ugadjajuci Gospodu i kidajuci vrazije zamke. i da se ne priljubljuje ni za kakvu stvar ovog sveta. otreznivsi se. zagrevajuci u njoj revnost za potpuno ociscenje i sebe i tela .Kor. i da je jedino na taj nacin njoj dostupan mir. koji proizilaze od pohote srca.27). uputstva i potporu Duha.. 17.Kor. uceci se neprestano od Duha Svetoga. znaci da u sebi ima nadahnuce. da stupe u monastvo).

postali su Njegove sluge. to jos nije savrseno zvanje. tako i one koje su se uselile u dusu nezavisno od tela.15. jezik. Dusi koja mu se svom snagom preda. da su spremne na pokret jedino radi molitve i dela milosrdja i stedrosti. usi da slusaju u miru. Kao sto je receno. ovaj lezi da mnoge obori i podigne u Izrailju. i ne dopustajuci da mu se u govor umesa bilo sta necisto i strasno. I Duh ga uci da celo telo.Kor. nego ni da shvate sta im je svojstveno po prirodi i naznacenju. jer sve sto cuh od Oca svoga. i. osudjivanjem i uvredama. da budu revnosni u tome da i na delu postanu slobodni (od greha) silom dolaska Gospodnjeg. do osvecenja. nego ga je predao radi naseg izbavljenja od grehova i nepravdi nasih. koji ne prestaju da joj pletu zamke. Sin Boziji nas je iscelio od dusevnih bolesti nasih i omogucio nam spasenje od grehova nasih. uceci je da ne ide za njima i pruzajuci joj silu da ih savladjuje i da pobedjuje neprijatelje.15). koji i jeste Jedinstveni Lekar nas. Smirivsi Sebe radi nas. Svestedri Bog daje duh istinskog pokajanja i cisti je od svih tih strasti. telo se menja. uvek iduci na vrsenje dobrih dela. koji je uci pokajanju. usled strasnosti ploti i zlobe neprijatelja koji nas napadaju. nego sam vas nazvao prijateljima. a drugima miris zivota za zivot (2. do izvesne mere. kako one koje su se pomesale pomocu tela. poucavanja u Reci Bozijoj. sluzenja svima cistim srcem. Bog Otac po Svojoj blagosti nije postedeo (Rim. da je Bog Slovo radi nas u svemu postao slican nama osim u grehu. da stupaju pravo i da se hode po volji Bozijoj. koje preduzima sa svakom teskobom i nevoljom. neprestane molitve. saglasno potrebi odrazavanja tela i ne dopustajuci pohotu i slastoljublje. Videvsi da su Njegovi ucenici vec dospeli do sinovstva i da su ga poznali. Medjutim. Medjutim. unapred uzima ucesce u svojstvima duhovnog tela. ne nasladjujuci se povizavanjem. I ukoliko se ona pokaze odlucna u svom obracenju i u dobrom povinjavanju Duhu Svetom. mereci svaku rec. Nije vam nepoznato da se neprijatelji istine neprestano trude da potru istinu.32) Sina Svog Jedinorodnog. i da bude znak protiv koga ce se govoriti (Lk.16). starajuci se da je posredstvom iskusenja ponovo vezu za sebe. smirenja i siromastva duha). Onima koji su obdareni razumom prilici da ovo znaju razumno. ruke. objavih vam (Jn. da se drzi mere u primanju hrane i pica. noge.34).2. nego primismo Duha usinovljenja.2.ukazanih zapovesti. koja ce primiti prilikom vaskrsenja pravednih. medjutim.8. Kada.15). nauceni Duhom Svetim. ovaj Duh ga upucuje da progoni sve strasti iz duse. istraje u svemu tome. stomak. mrznja. Oni koji su ovo delo primenili kao sto treba. koje dolazi u svoje vreme. od glave do nogu. 21. neka zna da ce dolazak Gospoda Izbavitelja njemu biti na osudu. dusa ima vlastite strasti: gordost. navikava na svako dobro. Ukoliko. Gospod nas Isus Hristos im je rekao: Vise vas ne nazivam slugama. zavist. dobra stremljenja duse izgubila silu i kada ljudi ne samo da nisu mogli da se izbave od grehova i da se vrate u prvobitno stanje. dakle. kojim vicemo: Ava. Molim vas imenom Gospoda naseg Isusa Hrista da znate i uvek u mislima drzite to veliko delo Bozije. odricanja od svih svetskih uteha. izbavljajuci je od svih iskusenja i Svojom miloscu je izvlaceci iz ruku neprijatelja. da govori samo ono sto je dobro. Svestedri ce na nju pogledati milostivim okom. drzi u poretku: oci. kada su. gnev. uninije [camotinja] i slicno. tj. da se opet bojimo. cestih bdenja. Oce (Rim. 23. Bog je ucinio milost i naucio ih istinskom bogopostovanju kroz pisani Zakon. Onaj ko ne projavi punu i usrdnu spremnost da ustane (iz greha). da gledaju sa cistotom. Oni koji su poznali sta su postali u Isusu Hristu. 22. Potcinjavajuci se vlasti Svetoga Duha. Bog je odlucio da posalje Sina Svog Jedinorodnog. podigose glas govoreci: Ne primismo duha ropstva. Savrsenstvo dovodi do sinovstva. Zbog togaje u pocetku Simeon zapevao: Gle. Bog je od samog pocetka sazdanja sveta u svako vreme posecivao tvar Svoju i one koji su mu kao Sazdatelju pristupali od sveg srca ucio kako treba da ga postuju. ni to nije pomoglo i videci da se rana siri i da zahteva odlucno lecenje. 17 .8. milosrdni Tvorac ce se sazaliti nad njom radi njenih napora (dugih postova. Zatim su i apostoli uzviknuli: Mi smo jednima miris smrti za smrt. jer sluga ne zna sta radi gospodar njegov.

zbog cega je dolazak Gospodnji za njih postao izoblicenje. sve dok mi saucestvujemo u slastima svoje vestastvene ploti. raduju se. Shvativsi i poznavsi to.15). Molim vas imenom Gospoda naseg Isusa Hrista da budete marljivi za zivot svoj i spasenje svoje. 31.8. Gospod nas je izabrao apostole i poverio im blagovest Jevandjelja. zbacili sa sebe odecu blagocesca i postali kao beslovesni. 30. Medjutim. slicno pijanim od vina. Onaj ko iz sveg srca ne omrzne ono sto je svojstveno vestastvenoj i zemnoj ploti i svim njenim pokretima i dejstvima. Bog svima rukovodi dejstvom Svoje blagodati. 25. necemo da podrazavamo dela svetih i sledimo njihove stope. Kad nas. prezrevsi silu (svog zaveta). reci: Vise vas ne nazivam slugama. i da ne dozvolite ovom vremenu da zbog trenutka otme od vas vecnost kojoj nema kraja. duzni ste i da se bez lenjosti podvizavate u ime Onoga koji vas je posetio. Neki su. jer sve sto cuh od Oca svoga. nego sam vas nazvao prijateljima. kojim vicemo: Ava. Oni koji pristupe blagodati iz opita ce poznati pokrete Duha Svetog i shvatiti svoje duhovno stanje. pali duhom. Ipak. Zaista se smucuje dusa moja i obamire um moj zbog toga sto nam je data sloboda da izaberemo i cinimo dela svetih. Tada ce se naseliti u njemu Duh Gospoda naseg Isusa Hrista i ostati u njemu. Bez cistote.1.24. Svim svojim silama se molim Bogu za vas kako bi vam u srca polozio onaj oganj koji je Gospod nas Isus Hristos bacio na zemlju (Lk.49). jer sluga ne zna sta radi gospodar njegov. da se opet bojimo.131. a ponekad zalost ili cak plac.12. isto koliko i svedocenju i molitvama svetih. ponekad osecam radost. Ne dajte sna ocima svojima.15. kao Svojim apostolima. samo nekolicina od njih su to ucinili iz sveg srca. deluju po volji ploti i naklonostima svog srca. niko ne moze videti Boga. Oce (Rim. i da biste ga videli. uceci ga dolicnom poklonjenju Ocu. Medjutim. pak. To su oni zbog kojih se radujem. ni tom zemljanom telu da vas lisi Carstva svetlosti koje nema kraja i koje se ne moze opisati. vide da smo ispravni i da napredujemo u savrsenstvu. ostajemo neprijatelji Bogu. i u radosti i veselju ne prestaju da prinose Tvorcu molitve za nas. To nije ropstvo u kome se mi nalazimo. Zapovesti koje su nam oni dali ustanovile su prekrasno ropstvo u kome mi gospodarimo svim strastima i obavljamo prekrasno sluzenje vrlinama. 27. a mi. naime.12. 26. Njegovim andjelima i svima svetima. i da bi vam poslao pomoc odozgo radi poznanja onoga sta treba da cinite. revnujuci da prinesete sami sebe Bogu kao cistu zrtvu. Medjutim. vec zovite Boga dan i noc da biste umolili blagost Boga Oca. pomisljajuci na duzinu vremena podviga. I Gospod se tada tesi nasim dobrim delima. pak. vec pravednost koja vodi ka sinovstvu.14). Gospod nas Isus Hristos ce i nama. ni vedjama svojima dremanja (Ps. 29. svaki moreplovac moze da pomisli visoko o sebi i da se pohvali. i ko svoj um ne uzdigne gore ka Ocu svih .4). oni ce uzviknuti: Ne primismo duha ropstva. nego primismo Duha usinovljenja. opijeni strastima. Zbog toga se ne lenjite i ne predavajte uniniju. Mnogi su se u nasem pokolenju obukli u odecu blagocesca (monastvo). da biste mogli pravilno da upravljate svojim namerama i osecanjima i da razlikujete dobro od zla. necemo um svoj da uzdignemo gore i potrazimo visnju slavu. objavih vam (Jn. buduci da dolazak Gospodnji za njih predstavlja osudu. A nad trudom onog ko to ucini. najzad. To su oni zbog kojih sam zalostan. Medjutim.ne moze dostici spasenje. To su oni zbog kojih placem. kako biste 18 . ukrepljujuci nas raznim darovima. Sluga Boziji je onaj koji se Boji Gospoda i koji cuva Njegove zapovesti. kako bismo postali i naslednici njihovih dela i zajedno sa njima dobili vecno nasledje.15). Istoka s visine (Lk. kao sto veli apostol (Jev. 28. Vi ste se udostojili velikog dobra stekavsi blagodat koja je u vama. udostojivsi se da steknu izbavljenje koje je doneto dolaskom Gospoda Isusa. Svi svetitelji zale. kad se jos vise priblizimo blagodati. Gospod ce biti milostiv i dati mu nevidljivi i nevestastveni oganj koji ce u njemu sagoreti sve strasti i savrseno ocistiti njegov um. Kada vetar duva u jednom pravcu. Gledajuci na nase vreme i pobedjivan ljubavlju prema Isusu Hristu. Drugi.78). placu i tuguju kad nas vide da smo lenji i nemarni. tek se pri iznenadnoj promeni vetrova otkriva iskustvo opitnih krmanosa.

oni ne odustaju. primivsi te pomisli. uznesite k Njemu svoj um i srce. Telo njegovo ce se ispuniti sramotom. Otpavsi od svog nebeskog cina zbog gordosti. gordoscu i ljubavlju prema sujetnoj slavi. svestenici Vaalovi. da bismo govorili laskavim jezikom. buduci da njime vladaju demonske strasti koje on ne odgoni od sebe. 34. Demoni nisu vidljiva tela. na primer. prinesite na njega sve vase pomisli i rdjave savete. mi postajemo njihova tela kada nam duse primaju njihove tamne pomisli.13. kako je u poslednje vreme posetio preko Jedinorodnog Sina Svog. I tako. tj. [Zapazite] Njegove posete i spoljasnjeg i unutrasnjeg coveka i to posto smo. da opase Svoja bedra ubrusom.car. zlotvora i oca lazi. koji je vrhovni Nacalnik nasih prvosvestenika i istinski Lekar nas. u samoj stvari. svi koji hoce da budu primljeni u prvobitni cin. I pobojace se protivnici vasi. moleci ga da vam svise posalje Svoj oganj. Jer. jedini koji moze da isceli bolesti nase. koji ce spaliti i ocistiti sve sto se nalazi na njemu. vec ste upali u tu djavolsku bolest (nadmenost). da bismo se svadjali me:dju sobom i isli jedan nasuprot drugome. znajuci da je njihova sudbina konacno resena i da ce im ad pasti u nasledstvo. Jer. skrivenih zamki i pritajene zlobe. znajuci da onaj ko voli svog brata. Osim toga.mu postali sveta i neporocna zrtva. Koliko je milijardi zlih besova. s obzirom da je u pocetku pokret gordosti bio razlog svrgnuca 19 . On ga nam je na primeru tada pokazao. ohladnevsi za dela. premda je iznutra staniste zlog duha koji ga uci svakom zlu. koji se obukao u nase telo i samog sebe predao za nase grehe. kao od ruke Ilije proroka (3. Medjutim. 32. misleci da ste bliski Bogu i da boravite u svetlosti. ako ne [namera] da nas nauci smirenju? Da. da izbegavamo zla dela na koja nas navode. niti da progovorimo sa njim. To se moze desiti i medju vama ukoliko. mi primamo same demone. naspe vodu u umivaonik (Jn. jer mu je milo ono sto u njega seje neprijatelj i zato sto misli da se opravda samo vidljivim delima. Mi znamo kako je pala nasa priroda sa visine svoje u dubinu ponizenja i bede i kako ju je posecivao milosrdni Bog Svojim zakonima preko ruku Mojsijevih i ostalih proroka. Time nas napadaju demoni. da bismo vredjali jedni druge. skrivajuci u sebi otimacinu. I zaista. Njegovom smrcu smo mi spaseni. i time i drugim slicnim misle da nas odvoje od Boga. eto. djavo neprestano pokusava da navede na pad i sve one koji od sveg srca zele da pristupe Gospodu. skrivajuci gorcinu u svojim srcima.4) i opere noge onima koji su nizi od Njega. budete mislili da posedujete vrline. buduci da smo se privezali za volju neprijatelja.25). Umna i besmrtna priroda sakrivena je u truleznom telu nasem da bi kroz njega projavljivala svoja dejstva. i kako nam cine mnogo zla svakoga dana. premda slovesni. Tada cete ugledati coveka koji izlazi iz bozanstvene vode i koji ce uciniti da na vas sidje duhovna kisa. postavljajuci ih pred lice Gospodnje. nalazite u tami. Neka vam daruje bodro srce i duh rasudjivanja kako biste sami sebe prineli Bogu kao zivu i besprekornu zrtvu! Cuvajte se u svako vreme demonske zavisti i njihovih zlih saveta. oni u nasa srca polazu mrznju prema bliznjemu i to u toj meri da ne mozemo ni da pogledamo na brata svoga. zbog njihove prekomerene zlobe i otpadnistva (od Boga). i to istim putem kojim je i sam pao. Shvatajte i priljezno ispitujte naredbe naseg Tvorca. i poginuce od ruke vase.18. Sta je pobudilo Gospoda naseg Isusa Hrista da slozi Svoje haljine. te cinimo da se prepoznaju u telima. rosa Duha Utesitelja. cinivsi ovo telo kadionim oltarom. da sklanjamo svoje uho od rdjavih saveta koje nam dosaptavaju. Neka Gospod otvori oci srdaca vasih da vidite koliko su bezbrojne mreze demonske. tj. nego sa ocajnim naporom nastavljaju svoje delo. postali nerazumni. Svaki covek koji se nasladjuje grehovnim pomislima pada svojevoljno. iako se. da bismo osudjivali spoljasnjost bliznjega. uspece jedino preko smirenja. i kako su bezbrojni oblici njihovih zamki! Cak i kad vide da smo poznali svoje strasti i sramotu. prevrtljive lazi i hulnih pomisli i tananih nagovaranja koja svakog dana ubacuju u nasa srca! [Klonite se] gneva i klevete na koje nas oni podbadaju da bismo se borili medju sobom. sebe pravdajuci a druge osudjujuci. voli i Boga. ali su usled nerazumnosti opet pogubili sebe. 33. i. Desavalo se da su mnogi preduzimali zaista veliki trud u vrlini. sa zeljom da istrajemo na svome i da se pokazemo cestitiji od drugih.

svim duhom.23). dejstvuje saglasno sa svojom prirodom.i. i nebeska radost ce biti u vama dan i noc. Pomisljao sam u sebi sta bismo uzvratili Gospodu za sve sto je uradio za nas! Andjelima Svojim naredio je da nam sluze. postali dostojni nevidljivog nasledja.15. nema nama spasenja ni od koga do od Gospoda naseg Isusa Hrista. Onome ko sebe obradjuje na taj nacin (tj. Ako vi zelite da ga dobijete i da ostane u vama. Onaj ko sluzi Bogu i trazi ga iz sveg srca svog. dace vam se.i dace vam se. po duhovnome zakonu. ukazanim podvigom) dace se ovaj Duh za svagda i zanavek. zbog ove velike sile. jer taj Duh boravi u pravednim srcima. Na taj nacin su ga dobili Ilija Tesvicanin. Nas Gospod Isus Hristos jeste zivot svih slovesnih stvorenja. prinesite najpre telesni trud i smirenje srca. i osim toga vise nista ne treba zahtevati od nase vrline. 36.5). Pokazimo usrdnu gotovost za svoje dusevno i telesno ociscenje. sazdanih po Njegovom obrazu. i. u Hrista se obukoste. kako bi nas opet uzdigao do prvobitnog slavnog stanja. svom dusom i telom. Znajte da je Sveti Jovan Krstitelj i Preteca krstavao vodom radi pokajanja i radi pripremanja za krstenje Gospoda naseg Isusa Hrista. Od vremena kad je Gospod blagodacu Svojom probudio moj um od smrtnog sna. po recima apostolovim: Jer kao sto u Adamu svi umiru. istite sa iskrenim srcem dar Duha ognjenog . cuvajuci je na svakom putu njenom. Ja sam se molio za vas da se i vi udostojite da primite velikog ognjenog Duha. prorocima da predskazuju. kako bismo mu prineli sami sebe kao prijatnu zrtvu. duzan je najpre da zadobije strah Boziji. Neka vam Gospod da da shvatite sta je zivot koji ste prihvatili kako biste. zbog nasih rdjavih dela. Znajte. Mi smo dobili imena svetih i obukli se u njihovo odelo. daje nam silu da delujemo sveto. ali nemamo usrdnosti da ih podrazavamo u delima. ne sme ni 20 . pocece da donosi plodove u svemu. naime. covek nece naslediti Carstvo Bozije ukoliko se u njemu ne nadje krajnje smirenje. I tako. stekao sam prekomereni plac i neutesno uzdisanje. nasa umna snaga je oslabila. otkrice vam velike tajne. Sveti Duh ih uci kako da se poklanjaju Ocu u duhu i istini (Jn. Bog je privlaci sebi kao miris odabranog tamjana i zbog nje se raduje sa andjelima u svako doba.3. Prisavsi vam. Postavsi za njih zalog nasledja vecnog Carstva nebeskog. odagnace od vas strah od ljudi i zverova. delajuci u njegovom duhu. dok su dobre pobude nasih dusa zamrle.4. dostojan je prekora i kazne. Bojim se da se i na nas ne primeni ono sto je rekao apostol: Koji imaju izgled poboznosti. kojim se hvalimo pred nevernim. a sile njene su se odrekli (2. Zbog toga. zbog mnogih demonskih iskusenja. a od placa hrabrost. 38. 39.Z. Ako zelimo da se iskreno priblizimo svome Sazdatelju. Ako covek zeli da stekne ljubav Boziju. primivsi krstenje Gospoda naseg Isusa Hrista.27-28). koji krsti Duhom Svetim i ognjem. i ucinio nas dostojnim da dobijemo vecno nasledje. apostolima da objavljuju Jevandjelje. 35. kao sto veli apostol (Gal. muskarca i zene odmah prestaju cim se primi ova blagodat. zbog nasladjivanja strastima. podvizavamo da se dusa oslobodi od strasti. Sta vise.Kor. Duh Utesitelj. te uznoseci dan i noc svoje pomisli na nebo. Jer. Videvsi u dusi te divne plodove. Jelisej i ostali proroci. On i nju ispunjuje radoscu. Istrajte u molitvama sa upornim iskanjem iz sveg srca . Od straha se radja plac. poslao je Sina Svog Jedinorodnog radi naseg spasenja. zato sto [cini] ono sto je strano njegovoj prirodi. Videci kako je najvisi Cuvar opkoljava. primljen na krstenju. smirenje svim srcem. svojstveno nasoj prirodi. Ali. kojeg sam ja dobio.22). ognjem revnosti za dobra dela. tj.Tim. Mi smo duzni da saglasno svojim silama cinimo dela koja odgovaraju volji Gospodnjoj! To je. treba da se. Mi vec ne mozemo da poznamo lepotu (i potrebe) nase duhovne prirode zbog strasti u koje cesto upadamo. tako ce i u Hristu svi oziveti (1. Dusa u kojoj sve ovo sazre. koji se god u Hrista krstiste. Telesne razlike roba i slobodnjaka. budimo revnitelji dobrih dela. primajuci blagodat Svetoga Duha. Iznad svega.sa neba. pobudjujte srca svoja na strah Boziji. kako bi bez opasnosti dostigla mesto svog spokojstva. 37. U ovom telu cete biti kao oni koji se vec nalaze u Carstvu (nebeskom). djavo je vise ne napada. svim umom. a ko cini greh.

Vi. To su oni koji su dugim i marljivim podvigom svoja cula i namere obucili da [razlikuju] dobro i zlo. jer Bog ne gleda ko je ko. zeleci da ima udeo sa njim ili da ga potpuno odvoji od tih namera. poucih se iz svih dela Tvojih. razbuktavajuci u njoj bozanstvenu toplotu. misli da je puna slatkih plodova. i osladiti vam se sve Bozansko. 40. Sila Bozija ne dejstvuje u njima zato sto nisu istrajni u delima kojih se prihvataju. Protivite mu se i savladjujte ga. neka se potrudi da je stekne . Na njima se ispunjava rec Psalma koji govori: Bog rasipa koti covekougodnika (Ps. Isto tako postupajte i vi kako biste bili jednodusni u pripremanju srca. i iz tvorevine ruku Tvojih se naucih. David je bio krajnje zabrinut kad mu je srce otezalo. Zato sto na njima ne nalazi ni jednog dobrog ploda.6). po milosti Bozijoj. Bog udostojava takvom silom coveka koji iz zelje za svetloscu Bozijom i Njegovom silom prezire i uvrede i cast ovoga sveta. iako se. primetivsi da mu je dusa otezala i ohladnela. kada se pridje blize. Vidite. Podigoh Tebi ruke svoje. sve dok se opet nije razgoreo oganj u njegovom srcu. hladi . Mnogo je u nasem rodu onih koji nisu dobili silu koja daje sladost dusi. vec se na njih gnevi. Bog im je darovao 21 . njenu mirnocu i veselje. On ne trpi da neko postupa pravedno i protivi se svima koji zele da su verni Gospodu. Mnogi od monaha i devstvenica. rekao: Setih se drevnih dana. misljahu da poseduju sladost Bozanske ljubavi. pak.6). pa cete sva svoja dela vrsiti spokojno i lako. usled nemara i lenjosti. pak. onih koji mu pristupaju sa podeljenim a ne celovitim srcem. i iz dana u dan je ispunjava sve vecom radoscu i veseljem. Tada je on uzviknuo: Gotovo je srce moje. postali sinovi Carstva i izabrani za bozanstveno usinovljenje.52. ponistavajuci njihove plodove. 41. 14).pozurite da je probudite. taj zli duh odmah prilazi. mrzi sve svetsko i pokoj tela.i ona ce mu doci. Nju ce. Sladost Bozanske ljubavi je daleko sladja od saca meda. Nemojte prestajati da se protivite tom zlom duhu. stupivsi na podvig.5. on je ponovo vracen u svoj cin. Bog slusa one koji ga ljube i koji ga traze iz sveg srca svog i snishodi im u svim njihovim molbama. pak. zeleci da zagreju ulje. Boze. kada se gleda izdaleka.blizu da joj pridje. Molbe. Eto i David je. Kad covek pristupa dobrom delu ili prekrasnom podvigu. gotovo je srce moje (Ps. Tada ce On ispunjavati sve vase molbe. na njoj nista ne moze naci. Na isti nacin. danonocni plac i ciste molitve. te ce oni koji ga steknu izobilovati dobrim delima. svakako steci onaj ko se stara da je dostigne. a drugima se mesa u delatnost. prolivajuci suze nad njom. Oni ne poznaju bozanstvenu sladost. buduci da su im dela spoljasnja [samo da ih ljudi vide]. ukazace vam pomoc i ostati sa vama. a sta zlo. Neprestano se borite da vodite borbu protiv njega kako bi Gospod primio vase plodove koje prinosite pred Njegovo Lice. Vi se. koji su ziveli u zajednici. dize uvis i plamti kada ljudi duvaju u njega. iako ih uopste nemaju. Na osnovu takve danonocne brige i staranja. On ih uci da upraznjavaju vrline i cine dela milosrdja sa sujetom. i kako bi vam poslao silu koju daje izabranim Svojim.142. Bog ne samo da ih lisava neuporedive sladosti Svog Bozanstva. iako je nisu okusili. On ne slusa. i dusa moja ti je kao osusena zemlja (Ps. i dobiti smelost u obracanju Bogu. cisti srce svoje od svih rdjavih pomisli. Potrudite se da dobijete takvu silu. uz pomoc Bozanstvene svetlosti i ognja. neprestano prinoseci Bogu post. Pristupice vam sila Bozija. da biste jasno razlikovali sta je dobro. Bog im je nije podario buduci da nisu ulozili nikakav trud da bi je stekli. Oni lice na smokvu o kojoj se. Stecite ovu silu da bi vas se bojali demoni. Ona lici na oganj koji se razgoreva i poprima svoju prirodnu silu. O takvim ljudima misle da su bogati plodovima. vec ih i isusuje. Onaj medju vama koji uvidi da nije obdaren tom toplinom. starajuci se da se udaljavate od duha sujete. plodove trudova svojih prinosite pred lice Gospodnje. Bez sumnje je da ce doci taj oganj i sjediniti se sa vasim dusama. Mnogima on ne dopusta da pristupe vrlini. pa ce vam se olaksati napori koje preduzimate. starajte oko protivljenja duhu sujete. Molite se da vam Bog da blagodat da sve jasno vidite i razumete.5. U svako vreme ce vam pruzati revnost i toplinu. od koje nista nije dragocenije.107. medjutim. sa zeljom da dobiju slavu i pohvalu od ljudi.2). Kod apostola Pavla je napisano: Jaka hrana je za savrsene (Jev. Njih vara zli duh zato sto svoja dela vrse da bi se pokazali ljudima. ako uvidite da vam se dusa.

Omrznuvsi i svet i svoju sopstvenu dusu i noseci krst.15). a nemaju tog prozrenja i rasudjivanja. govori on. jer idu za svojim zeljama.12-13).Car.3. On hoce da se (pomilovani) sami secaju oprostaja grehova koje su do tada ucinili. Jer. i to tako da ih vise ni ne pominje. Kao sto drvece ne moze da raste ako se ne zaliva prirodnom vodom. oni idu za Gospodom. prorostva ne prezirite (1.43. Pogledajmo i na Davida proroka. vec je spomen na njih predao i potomstvu. slicno njemu. Naucicu bezakonike putevima Tvojim (Ps. Jer. grehe koje nam Gospod otpusta mi smo duzni da zadrzavamo i da ih se uvek secamo. vec ce ugasiti i vas zar. I tako. Saznavsi o tom bogatstvu razuma koje je odredjeno za verne i koje nema granica. i necu utvrditi lice svoje na vama.mudrost i rasudjivanje u svim delima njihovim. Jer. koje dusu hrane i obnavljaju. Samo one duse koje su primile Duha i koje su napojene nebesnom sladoscu mogu da rastu. kako bi se svi gresnici naucili iz njegovog primera i kako bi se. ako hocete da dostignete meru u kojoj se nalazi vrhunac savrsenstva. i kakvo je bogatstvo slave nasledja njegova u svetima (Ef. Ipak. kajali zbog grehova svojih. U svim slovesnim stvorenjima. 42. David ih nije zaboravio.. To je on cinio po Svojoj bezmernoj ljubavi prema nama.13). nikada ih ne zaboravljajuci. obnavljajuci i kajanje za njih. kod apostola Pavla je napisano: Duha ne gasite. On je blag i otpusta grehe svih koji mu se obracaju. Zbog toga se u njih useljava Bog.19-20). Zbog toga ce blagovoljenje Gospodnje biti sa vama i delovace u vama. zaboravivsi na milost. Samo vidi bezakonje svoje.kao sto se desilo sa slugom kome je gospodar oprostio sav dug koji mu je bio duzan. Mnogi od monaha i devstvenica koji zive u opstezicima ne dostizu do te mere. Zbog toga mu je prorok Natan rekao: Vec ti je Bog otpustio grehe tvoje (2. Jer.12. nalazi se organ ljubavi.25-26). Medjutim. Slicno je rekao sam Bog preko proroka Isaije: Ja sam Onaj koji zagladjuje grehe tvoje. To je ostavljeno na spomen svim pokolenjima. i razvratila si puteve svoje (Jer. i prosvetljenje oci srca vasega da biste znali u cemu je nada poziva njegova. Govorite da ste gresnici i oplakujte sve sto ste ucinili u stanju nemarnosti. da ih ne bi prevario ni covek ni djavo. Pomeni ih ti (Is. sumu koja je bila nistavna u poredjenju sa onom koja je njemu oprostena (Mt. Kod njih je hladnoca. bila muska ili zenska. 43. od roda u rod. nemojte se saglasavati sa njima kad dodju kod vas i povedu razgovor svetskim recima. On je i preko proroka Jeremije rekao: Obrati mi se dome Izrailjev. on se odmah pokajao i smirio.Sol. A vi. monastva i devstvenosti). Treba da znate da neprijatelj iskusava verne pod vidom dobra. saglasno sa svojim zeljama. i mnoge vara zato sto nemaju rasudjivanja i mudrosti. kad je.18. Prvi ciste svoja srca od svake necistote i od dela ovog prolaznog sveta. odstupite od svih koji nose takva imena (tj. gospodar je od njega trazio citav prethodni dug koji mu je vec bio oprosten. nece vam dati da napredujete. jer si prestupila Gospodu Bogu svome. cak i kad dobiju oprostaj. ukoliko stupite u opstenje sa njima. Trud ce im tada biti sladak u svako vreme. iako je dobio oprostaj. opet u svom ponasanju dopuste nesto zbog cega ce biti duzni da daju odgovor i za ona sagresenja koja su im vec bili oprostena . kojim su u stanju obuhvatiti i Bozansko i covecansko. ma ko oni bili. Cim ga je prorok Natan izoblicio za greh sa Urijinom zenom i za greh koji je sa samim Urijom ucinio. Boziji (duhovni) vole Bozansko. a telesni vole telesno.50.5. Otac slave. znajuci da oni koji to budu postigli nece imati nikakvog truda i da se nece nicega bojati. 1. blazeni Pavle je pisao Efescima: Da vam Bog Gospoda nasega Isusa Hrista.. 22 . daje im sladost i radost. Necu se gneviti na vas doveka.17-18). nepravedno postupio sa drugim slugom. te da ce ih radost Gospodnja tesiti dan i noc.23). To [se desilo] stoga sto se nije sazalio nad drugim slugom i sto mu nije oprostio sto dinara. jer sam milostiv. kako se ne bi desilo da. i necu ih pomenuti. u svemu vrseci Njegovu volju. dade Duha mudrosti i otkrivenja da ga poznate. Prema tome. zaboravivsi. Znajte da se Duh nicim tako ne gasi kao sujetnim razgovorima. tako ni dusa ne moze da napreduje bez nebeske sladosti. buduci da sami nemaju nikakvog zara.

54. prolazi kroz tri uzrasta. veru odrzah. kao sto se govori u Jevandjelju. naime: mladost. Ko zeli u njemu biti savrsen.Kor.. ne zbog toga sto nije znao. pisem vam mladici. Apostol Pavle ga je video ocima svoga srca i svojom jakom verom. kako bismo dostigli savrsenstvo koje je dostigao sam apostol Pavle. nego onima koji borave u svetlosti. cije oci srca je prosvetio poznavanjem zapovesti. i koji su sinovi svetlosti. nego da bi otkrio njenu veru. dusa se radja u Hristu. Videli su Gospoda i Pilat. U Psalmu pise: Proci cu do divnog naseljenog mesta.1. zrelost i starost. govoreci: Pisem vam. 45.8). Gospod je takodje rekao: Niko ne zna sina do Otac. On ne pisase telesnim prijateljima. granica savrsenstva. i dodaje: Iznuravam telo svoje i savladjujem ga (1. ne treba da robuje nicem rdjavom. opkoljen gomilama sveta.45-48). Onaj ko je rob bilo cemu rdjavome. a ti govoris: Ko je to sto me se dotace. 46. Videvsi ga ocima i poverovavsi da je On Bog. Vidimo da je i onom velikom proroku Iliji bilo receno: "Ustani. i u njoj nema mesta za svetlost kojom se vidi Bog. dok je ranije njen put bio jos vrlo udaljen od Njega.4. i Ana. Mnogi u gluposti svojoj govore: "Mi smo takodje videli Gospoda Isusa Hrista. kao sto su ga videli apostoli. jer se njegova dusa nalazi u telu. pisem vam. oni su se zapleli u samoobmanu i prevaru. Sveti Jovan apostol nam je naveo obelezja tog novog rodjenja. Apostol Pavle je video Gospoda kao sto su ga videli apostoli. Ako. kao uostalom i srednjeg stanja i savrsenstva. Sta predstavlja ta svetlost u kojoj covek vidi svetlost? To je ona svetlost koju Gospod nas Isus Hristos pominje u Jevandjelju. Kad u telu prestane da caruje greh.. Pavle nam savetuje: Tako trcite da. ali kao i svi ostali koji su gledali na Njega bez vere. Sad me ceka venac pravde (2. pak.. To "proci cu" oznacava dugotrajno prolazenje i ukazuje na izvrseni rast duse. dok u njemu boravi dusa. dakle. naime: pocetak vere.27). prolazi kroz tri uzrasta. raslabljenoscu i lenjoscu. iako nije bio samo covek. zena je sama kazala i priznala da se iscelila. dobijete. kao sto ga je videla krvotociva.5).8. Puno je slave duhovno podviznistvo. i nemaju oci da vide Gospoda.. nego verujucim.35..7).mi se nalazimo u duhovnom detinjstvu.10). idi u miru (Lk. 49. Po Svome nedostiznom smirenju. Medjutim. O toj duzini je i David rekao: Ko ce mi dati golubija krila da poletim i pocinem (Ps. Medjutim. Tada joj je Gospod rekao: Vera tvoja spasla te je. cak do doma Bozijeg (Ps. nego Bog koji se ocovecio. jer je tvoj put jos dug" (Z. krvotociva je sa verom dodirnula kraj Njegove haljine. koji su bili s Njim i koji su poverovali u Njega u vreme kad je hodio po zemlji. skrivena u telu. a ne kao sto su ga videli apostoli. kao sto je pisano: Slovo postade telo i nastani se medju nama (Jn. Zbog toga nisu imali nikakve koristi sto su ga videli. niti Oca ko zna do sin i ako kome sin hoce kazati (Mt. decice. David kaze: U Tvojoj svetlosti cemo videti svetlost (Ps. tako i dusa.Car. Apostol Petar je odgovorio: Narod te opkolio i gura te. nalazi se daleko od. koja je s verom dotakla Njegove haljine i dobila isceljenje. Nemojmo se cuditi sto je nas put vrlo udaljen . (a on hodjase ka bogovidjenju). oci (1Jn. Medjutim.7. Zbog toga ovaj put treba prohoditi sa paznjom i revnoscu. jedi i pij i okrepi se. pocinjuci da veruje. i Kajafa. carstvo greha zivi u telu. ne otkriva Oca Svoga sinovima tame. koji je na Njega gledao kao na coveka. On je pitao: Koje to sto me se dotace. Tu se ona vec priblizila Bogu. i odmah ozdravila od duge bolesti. kao i apostoli". 48. Sin.19.41.2.7). a ne sa nemarnoscu. Ucitelj vaseljene.9.. Gospod Svojim ovaplocenjem.11. U prvom. Tako da su svi na Njega gledali kao na coveka. koji govori: Dobar rat ratovah. covek ne moze videti Boga. ali ima mnogo protivnika. izobrazavajuci tri stanja 23 . napredak u veri i savrsenstvo.14).44.11.27). Trcimo. u dusi se javlja Bog i cisti je zajedno sa telom.36). Kao sto telo. Gospod nas Isus Hrvstos je Svoje Bozanstvo pokrio covestvom. dok imamo vremena u ovom telu. nije izisao izvan Svoga Bozanstva.12-14). koje mu je bilo neophodno radi domostroja naseg spasenja.Tim. pak. trku zavrsih. 47. Njome covek treba da bude osvetljen i da nema nikakva tamna uda (Lk.

ukoliko savladamo telo i predamo ga u ropstvo dusi.da podrazavamo one koji su voleli usamljenost. dobro koliko stete moze ljudska vreva da nanese onima koji hoce da ugode Bogu. na svoja usta polaze pecat a jeziku ne daje da govori prazne reci. usled cega je uvenulo i oslabilo njegovo telo. nego tek posto ih je izveo na goru. 32). tj. Zbog toga se starajte da se utvrdite u njoj kao sto treba. vec napolje . telesne pomisli ce biti umrtvljene. koje su snazne usled podrske neprijatelja. izgled zivota podviznika. a ne usred narodne gomile. Jer. Gospod nas nam je pokazao primer udaljavanja od ljudi i usamljivanja time sto je sam zasebno odlazio na goru radi molitve.koja prohode oni koji streme ka duhovnoj oblasti. I tako. On je mogao da ga pobedi i usred mnostva. kao preko pomocnika i saradnika. Svakako.na polju. opet. I Jovan Preteca je bio u pustinji sve do dana svog javljanja Izrailju.11). idi s njim dve (Mt. svojim usima ne dozvoljava da slusa osudjivanje. 50.22). koji se borio sa Jakovom. duzan da opase bedra svoja strogim uzdrzanjem. Ljubav prema telesnim pomislima jeste neprijateljstvo prema Bogu. Znajuci. tamo je i smucenje. da ostavim ljude svoje i da odem od njih? (Jer. onaj koji vidi Boga (Post. Svako ko zeli da bude istinski duhovan podviznik treba da se postara da se udalji od bucne gomile i da joj se ne priblizava. je onaj koji je obucio svoja cula i koji im ne dozvoljava da vladaju njime. a on nazvan Izrailj. i sila je njegova u misicima stomaka (Jov 40. ruke svoje pruza na vrsenje prekrasnih dela milosrdja i pomoci. 51. koje se obicno razgorevaju od preterane hrane i pica. on se nije suzdrzao.25. pobedio i djavola. vec je rekao: Ko ce mi dati poslednje staniste u pustinji. On ih drzi na uzdi i velikom cistotom ih podvodi pod igo Gospodnje. ili djavolske savete i pomisli koje podmecu djavoli. Zbog toga je svako ko se podvizava i naoruzava protiv ovih telesnih pohota. jer mu je Bog rekao: Izadji na polje i videces slavu moju (Jez.3. vodi borbu protiv vernih: neka bestidna zena moze kod njega biti veoma snazno oruzje. i spoljasnjim i unutrasnjim. napisano je radi toga da bismo se ubedili. njegove noge su brze na ispunjenje reci Gospodnjih: I ako te ko potera jednu milju. Onaj ko zavoli duhovni zivot treba da podrazava Josifovu cistotu i uzdrzanje. Dusa postaje snazna kada je telo izmozdeno.9. vidjenja i otkrivenja takve vrste bila su svetima pokazivana jedino na gorama i u pustinjama. da dostignu savrsenstvo i udostoje se punote blagodati. o kome Jov govori: Snaga je njegova u bedrima njegovim. prorok Jeremija je takodje rekao: Blago coveku koji od mladosti uzme jaram svoj. ne u gradu ili selu. Jezekilj nije bio u gradu ili selu. Sve ovo i slicno sto je bilo sa svetima. kako bi istrajao u cistoti. gde su ljudi. U pustinji je On takodje. Njihovo umrtvljenje se ostvaruje preko umrtvljenja tela. Jer. kako bi i telom i umom i srcem bio izvan smucenja i ljudskog vrtloga. ali je to ucinio [u pustinji] da bi nas naucio da je u usamljenosti i bezmolviju lakse pobediti neprijatelja i postici savrsenstvo. bratijo. On svojim ocima ne dozvoljava da vide sta lose. koja gamize na svom stomaku i grudima. sedne usamljen i zacuti (Plac Jer. zato sto ona i nas moze privesti Bogu. Znajuci kako je Bogu ugodna usamljenost. ili da sa zeljom gledaju na zenu. sto i jeste duhovno sagledavanje. Jer. 24 . koje siroko rasprostire svoje varljive zamke. kako bismo umrtvili i ugasili pohotu. On.5. tj. stanjimo tela svoja kako bismo imali snage da se drzimo u poretku. uvenuce tela nam daje mogucnost da dodjemo do savrsenstva u vrlini cistote. Duzan je da pocne da se dovodi u red sagledavanjem i da se naoruza protiv svih rdjavih pohota. Tada ce se dusa prosvetiti i postati hram Boziji.2728). Tu on preko nekih ljudi. stomak svoj i grudi drzi tako da ne padne na zemlju i da ne pocne da puze slicno zmiji. I uopste. I prorok Ilija se udostojio da hranu dobija od andjela u pustinji.32. koje je privukao i koji su mu poslusni. Napisano je da je andjeo. Na isti nacin i mi treba da ucinimo da uvene nase telo. da bi vas privela vidjenju Boga. Istinski duhovni podviznik je onaj koji se stara da je cist u svim udovima svojim. U svetu nas neprijatelj lakse pritesnjava svojim orudjima. Kada je video cetiri zivotinje koje su pokazivale slavu Boziju. koji se usudio da sa Njim stupi u borbu.2). snazno stegnuo zilu njegovog stegna.41). Takav je. Ni Svoju slavu Gospod nije pokazao Svojim ucenicima medju ljudima.3.

Tada se u njih useljava Duh Boziji. Najzad. Vidimo da dete raste primajuci u pocetku samo majcino mleko. kako bi vas prevario i obmanuo. koja je inace privlacna. Na isti nacin i nesavrsene vernike. hrabro.11. Tako i dusa covecija. zbog cega postaje slabo i svaki ga neprijatelj savladjuje i pobedjuje. Riba ne zna da je udica pokrivena mamcem. verne koji su nepazljivi. Jer. tako i u vrsenju poslusanja i nocnih bdenja. Ukoliko se lisi ovih krila. u kojoj nema radosti Bozije. buduci da se oni drugacije ne mogu da se probude u zivot osim toplotom. nego doplivava. ako vidi da se [verni] od svega toga cuvaju. kao sto veli apostol: A jaka hrana je za savrsene. Savrseni ih. znaju. i uzradovati se savrsenijom radoscu.5. On ce je prvo isceliti od strasti. Veliki uspeh postize on pomocu telesnog pokoja i onoga sto je sa njim povezano. i najzad svaku hranu koju obicno upotrebljavaju ljudi. 55. A krila duse koja se povinuje Bogu sastoje se od ceznje ognja Bozijeg. Demon dusi nudi mnoge strasti. dusa covecija lici na pticu jos i u tom smislu sto je toplota sredstvo radjanja ptica. I samo nosenje jarma Bozijeg postaje im slatko. On priprema razne prividnosti. i njegovo srce smelo izlazi u susret neprijateljima koji hoce da ga napadnu. pobudjujuci ih na duhovni zivot. Ka tome je usmerena sva njegova vestina. jer nema udela u ognju koji uzdize u visinu. i pobediti ih. koja se prilepljuje uz Boga i koja mu je poslusna. a njihove savete zgaziti. kao sto smo 25 . ozivljavajuci njihov razum i hraneci ih. Videci tako da je dusa. Cuvajte se od saveta zlog djavola koji prilazi kao pravdoljubiv. on dobro zna da vas ne moze pobediti sve dok je u vama taj oganj. Protivite se djavolu i starajte se da raspoznate njegove zamke. U toj radosti se i uznosi na nebo. Znajte da su vam zbog tog ognja koji vam se od Boga daruje. kako ne bi bio otkriven. 53. ukoliko ptice ne zagrevaju jaja. slicna ptici kojoj je toplota izvor postojanja. oseca slabost i prima mnoge rane. vise ne moze da leti. bez svake sumnje mu se ne bi priblizila. ali sasvim drugacije [po dejstvu]. Jer. nece se izleci zivi pilici. i da mu pridje sa predanoscu. zlim duhovima. Tako ono postaje snazno. Da bi ozdravilo i dobilo moc da odoli neprijatelju. Od svih stvorova samo ptice imaju krila kao nesto narocito. Njih neprijatelj ne moze prevariti. niti daju kakvog znaka da ce ga ikad poslusati. da nista ne primaju od njega. Tako i Bog obuhvata i zagreva duse koje su mu poslusne. Makar vam prisao i u obliku svetlog andjela. 54. Nesavrseni ne poznaju ta njegova lukavstva ni ono sto im uporno podmece. on sa stidom odstupa. cija su cula navikom izvezbana za razlikovanje i dobra i zla (Jev. dajuci im spokojstvo ili mir u svim delima njihovim. od djavola pripremljene mnoge borbe sa ciljem da ga se lisite. a zatim vaskrsnuti i nauciti kako ce. Tada ce se ona usprotiviti svojim neprijateljima. lisena svojih krila. po recima Jevandjelja: Naci cete pokoj dusama svojim (Mt. ni [kakvog] duha. ne verujte mu i ne slusajte ga. a zatim drugu kakvu [mekanu] hranu.14). on lako hvata i obmanjuje svojim navodno slatkim mamcem. vec bi bezala od njega. vise se ne gneve zbog ljudskih uvreda i ne boje se ni coveka. lepe na izgled. ni zvera. Hocu da vam kazem na sta lici dusa u koju se uselio oganj Bozanski. Tada postaju neumorni kako u vrsenju vrlina. kako bi njima ugasio bozanstveni oganj u kojem je sva sila. uz pomoc Boziju. guta mamac i pada u plen. On svoju gorcinu obicno skriva pod vidom slasti. nikako nemojte sebi dozvoliti da se lisite ovoga ognja. Osim toga. [Oni imaju pokoj] iako su uzeli i nose igo Njegovo. da se svima silama odupre svakoj dusi koja dobro sluzi Bogu. koji ima iskustva u duhovnom lecenju. On verne obicno ocarava privlacnom spoljasnoscu [navodne] istine. njegova ishrana i jacanje nisu dovoljno uspesni. tj. zadobiti radost koja je njena prava hrana. Medjutim.52. Kad bi riba znala da ce tim mamcem biti ulovljena. ako ga u detinjstvu snadje kakva bolest. zato sto radost Gospodnja prebiva u njima dan i noc. kojim se ona uzdize gore k nebu. slicno ribaru koji ribu lovi pomocu ostre udice pokrivene mamcem. da bi zavarao srca vasa lukavim oponasanjem istine. i postaje slicna ptici koja. pak. [Stoga ona treba] da se postara da nadje Bozijeg slugu. Tom radoscu dusa raste i postaje pogodna za sve ili savrsena. treba da nadje pomoc i brigu iskusnog lekara. ona nema sile kojom bi se uzdigla u visinu.29). Medjutim. Slicna je dvokriloj ptici koja se uzdize po nebesnom vazduhu.

uzrasli i postali ucitelji. Ponekad im nocu daje snove koji se danju ispunjavaju. da cujes rec iz usta mojih i da im zapretis od mene (Jez. I tako. umna zanimanja i bdenja. Takvi su slicni pticama koje su sagradile gnezdo na visini. uz pomoc Boziju. 25). te ona slece i postaje plen.11-12). zato sto su uvereni da vec sami sve znaju. vec idu za zeljama svoga srca. svim srcem svojim. Zbog toga su napredovali. razastire mreze. Iz straha da ne bude uhvacena na zemlji.17). i da su stekli blagoslov otaca svojih. i svim umom svojim. slicni sjajnom grozdju koje je nezrelo i oporo. znajuci da je niko ne moze dostici i uhvatiti. ponekad 26 . jer u svojoj samouverenosti dejstvuju uvek po naklonosti svog srca i ispunjavajuci svoje zelje. Pouke otaca njima su teske. pa zatim sletele na zemlju. 56. U onaj dan kad okusite otvorice vam se oci. cak i navodna cuda. Znajte nasigurno da necete moci ni da napredujete. pa cete postati kao bogovi (Post. i u svemu ih slusali. Tom hranom on mami pticu sa visine. i to iz potpuno istih razloga. ni da postanete savrseni. Oci nasi su i sami tako postupali: povinjavali su se ocima svojim i slusali njihove pouke. Tako djavo postupa sa nesavrsenim Hriscanima koji se. Njih su oci.2). jer su oni naucili od otaca svojih. Ja Hocu da vam ukazem na jedno delo koje jedino moze da utvrdi coveka u dobru i da ga odrzi u takvom [stanju] od pocetka do kraja: Ljubite Boga svom dusom svojom. oni ne [smatraju da je potrebno da] pitaju svoje savrsene oce koji umeju da razlikuju dobro od zla. naucili svemu cemu su se sami naucili od svojih otaca. Stoga su poznali istinu. i uopste. i baca zrnevlje na vidna mesta. Eva mu se predala srcem. po Pismu. I mnogo drugog slicnog cini. da postanete bezmetezni u srcu svom i da ni u cemu niste ismejani od vraga. Josif Jakova. ptica leti vazduhom i pravi sebi gnezdo radi odmora i sna na najvisim mestima. niti da jasno razlikujete dobro od zla. zadovoljavajuci se svojim rasudjivanjem i misljenjem. [Na taj nacin] nikada necete pasti. Od njih ces se nauciti razumu i u potrebno vreme dati odgovor (Sir. loveci neiskusne Hriscane svojim podvalama. Ona je okusila [plod] i dala i Adamu da proba i njih je zadesila velika nesreca: oboje su pali sa svoje visine.4-5). Jelisej Isaiju. ni da uzrastete. 57. on ih survava sa visine pomocu duha gordosti koji je njima ovladao. misleci da je to istina. Na slican nacin deluje i djavo. i da nemaju vise potrebe da se obracaju svojim ocima i da ih slusaju. puneci njihovo srce gordoscu. Tu ona spava bezbrizno. On se stara da ih drzi u ubedjenju da su duhovno postali veliki i slavniji od drugih. kao sto je napisano u Premudrosti sina Sirahova: Ne odvajaj se od povesti staraca.. Svi telesni napori. uostalom. i sva dela Bozija bice vam slatka kao med. Misleci da su dostigli savrsenstvo. neprijatelj lovi. ne razlikujuci dobro od zla. bice vam lak i sladak. vi ste duzni da podrazavate one koji su bili poslusni svojim ocima. misleci da je andjeo i da ga prime. Cuvsi te reci. upravljaju po svojim sklonostima. Pavle Ananiju.3. ukoliko se ne budete povinjavali svojim ocima. Sve on to cini da bi oni bili spokojni u vezi sa njim. I kod proroka Amosa pise: Sta vidis Amose?0n je odgovorio: Sasud (zamku) za lovljenje ptica (Amos 8. i Njemu jedinome sluzite. Iz ljubavi. medjutim. iako njegov kraj gleda u adovo dno (Pric. Tako je on uradio kad se sakrio u zmiju i kazao Evi: Necete vi umrijeti.. ako zelite da napredujete i da potpuno uzrastete. Jakov Isaaka. kao sto govori Solomon: Neki se put coveku cini prav. postavsi propovednici istine u svemu. kako bi ih pogruzio u vecu prelest. Slicno se desava i njima. povinujte se ocima svojim i u svemu ih slusajte. ne slusajuci svoje oce i ne savetujuci se sa njima. ceo jaram Boziji. sledujuci njihove savete. O tome nije razmislila kao sto je trebalo. Svi oni i njima slicni slusali su svoje oce i ispunjavali njihovu volju. poznato je kako se lovac mnogo dovija da je prevari: dolazi do tog mesta. Medjutim. Tada ce vam Bog dati veliku silu i radost. pale u zamku i postale plen. Prema tome. Timotej Pavla.8. Tako je Isaak slusao Avraama. I jos vise: ponekad im nocu pokazuje svetlost tako da mesto na kome se nalaze postaje obasjano.16. Djavo im stoga namesta razna vidjenja i privide. naucili se pravdi i najzad se udostojili Duha Svetog.rekli. kao sto je napisano kod proroka Jezekilja: Postavih te za strazara doma Izrailjeva. To su i predali svojim poslusnim sinovima. Oni su. i zbacujuci ih sa njihove visine.3. Cim ga prime na taj nacin.

Bez cistote tela i srca niko ne moze biti savrsen pred Bogom. otide od njega za neko vrijeme (Lk. neprestani i nepromenjivi mir. nego da bi istrajali u podvigu. Ako neko od njih ode u monastvo. kao sto pise u Jevandjelju od Luke: I kada zavrsi djavo sve kusanje. Od (prirodnog) dobra (srca) radja se poznanje Boga (strah Boziji) i svetost ili cistota duse od svih strasti (savest). boreci se sa time i pobedjujuci.45-46). koje je nasao jedan covek. 59. On je imao sest krila punih ociju.dusegupci. zatim cetiri lica koja gledaju na cetiri strane: jedno.na lice orla. i ne dajuci im mira ni na kakvom mestu. cas tastinom. i stupa u borbu sa nevidljivim demonima. pogadjajuci ih skrivenim strelama dan i noc. prodao sve i kupio ga. umesto radosti . I ko poznaje ovu prijatnost Duha i Njegovu sladost. postaje slican lavu. skrusenoscu. Njihova srca su zauzeta cas gordoscu. najzad. jer ce Boga videti (Mt.na lice teleta.laca. Tako i sve koji se. koje se podvizavaju da dostignu savrsenstvo.8). cas svadljivoscu i mnogim drugim strastima. Ali.uzbudjenje. lice coveka. I sam Gospod nas je. Iskusenja ni na koga tako ne napadaju kao na one koji su stekli Duha Svetog. osim onih koji su se udostojili da se On useli u njih? Duh Sveti ulazi u duse pokajnika. Mnogi monasi. te otisao i prodao sve svoje da bi kupio to polje (Mt. cas gnevom i jaroscu. bdenjem. Serafim koga je video prorok Jezkilj (Jez.tugu. Duh Sveti neprestano veje najprijatnijim i najsladjim blagouhanjem. sacinjavaju zapovesti Bozije. caru divljih zveri. Zato je i receno u svetom Jevandjelju : Blagzeni cisti srcem. Mnogo slicnog vidimo i u ovom svetu: drago kamenje se ne nalazi bez velikih napora. Ko izlazi u usamljenost. pomoci ce Gospod Svojom blagodacu i izbaviti ga od svih dusevnih strasti. ne cuvaju cistim oci svoje. u prici o trgovcu koji je.Gospod popusta i iznenadjenja na ljude da se ne bi velicali. koje ne moze da se izrazi ljudskim jezikom. U srcu se nalazi i prirodno dobro i neprirodno zlo. povodili za zeljama svoga srca.13). posto je pri krstenju na Njega sisao Duh Sveti u obliku goluba. Tada nemaju vise nicega rdjavog da se plase. trece . naoruzavsi se podvigom p. bore i pobedjuju. u svemu pobede. ni posle dugo vremena provedenog u devstvenosti i cednosti nisu stekli nauku o cistoti zbog toga sto su se. ni telo od pohote. Tada umesto hrabrosti oni osecaju teskoce i slabost. naisao na jedan mnogoceni biser. po prijemu Duha. On je onaj mnogoceni biser o kome se govori u Jevandjelju (Mt. Prvo lice serafimovo. 58. Od zla se radjaju dusevne strasti: osudjivanja. Njihov udeo ce biti sa pet ludih devojaka. Kada. trazeci dobre bisere. koje se vencavaju blagoslovom. umesto spokojstva i tisine .13. i cetvrto .5. siromastvom i mnogim molitvama. On ga je iskusao svim svojim iskusenjima. 9) jeste izobrazenje vernih dusa. oznacava verne koji zive u svetu i ispunjavaju zapovesti koje vaze za njih. ponovo ga sakrio. postom. Tako ce on postati u potpunosti duhovni serafim i naslediti vecno blazenstvo.2. Time ce postati slican orlu: njegov um ce tada videti sve sto sa njim moze da se desi sa sest strana. bio odveden Duhom u pustinju da ga djavo kusa.1. Duh Boziji pocinje u svemu da ih prati. Oni ne obuzdavaju jezik. ni srce od prljavstine i slicnih 27 . ali ni u cemu nije mogao uspeti protiv Njega. postajuci slican onim sestorim krilima . One su siguran put. cas necistom zaviscu. 44). O Njemu se govori i u prici o blagu u skrivenom polju. drugo . Duh Sveti ukrepljuje i daje im silu da pobede svako iskusenje.4. I Gospod Isus se vratio u Galileju u sili Duha.13. bice uzdignut na gore Duhom Svetim i videce bozanstvena vidjenja. oni sve vise jacaju. To i mnogo drugo slicno biva onima koji ljube Gospoda. zasto su nerazumno provodili sve svoje vreme. mrznja. Savrsenstvo se radja od cistote srca. prezrevsi savete svojih otaca. potpuno milosrdje i ostale prekrasne vrline. umesto sladosti . A kada pobedi nevidljive neprijatelje i zavlada nad strastima. 60. Coveku koji se resi da se ispravi i pocne da izbegava svako zlo.na lice lava. cas osudjivanjem. kojima ce oziveti duse vase. poprima izgled teleta stoga sto pocinje da nosi teze napore u ispunjavanju monaskih pravila i vrsenju telesnih podviga. Iz tog razloga njih su savladali zli duhovi . uzdasima. Starajte se da ispunite sve naredbe Duha. koje lici na lice coveka. i to posle mnogo ulozenog truda. Sveti su trazili ovog Duha i nalazili ga. Cistota.punih ociju. potcinivsi ih sebi.gorcinu. usavrsivsi se u poretku opstezica. samouverenost i tome slicno. i kojima primate Gospoda u sebe.

jer je verom ugasila plamteci oganj. Na isti nacin i Gospod. pokorio pod noge svoje. tastina. sam Bog uzvisio na kraju njenog podviga.Jn. Stedite ga i ne trosite ga u neradu. odolela pohoti dvojice bezakonih staraca. i porazio sve njene neprijatelje. krotak. Bozija pomoc ga je sacuvala. 28 . zato sto bez Njega nista slicno ne biva. i neka sve svoje preda Gospodu. ili buduci podvrgavani vredjanju od strane svojih satrudnika.25. kad su podlegli mrznji i prodali ga kao roba. neporocan dusom i telom. skorbima i nevoljama od blagosti Bozije. On je i bracu svoju. smirenom i pred Bogom i pred ljudima.slicno blazenoj Suzani koja je pokazala junacki otpor.cista nevesta Hristova. uvrede.15). da biste okusili radost svoga truda . da bi zbog njenih kleveta dopao i tamnice. zla zavist. Sva ova pomenuta lica i njima slicna nisu nikada u pocetku svoga podviga i borbe odbijali cast od Boga. ne bojte se i nemojte padati u uninije. Zbog toga se oni necisti zadovoljavaju samo jednom lanenom haljinom. Jer. reci: Zaista vam kazem. ni kidanja tela. kako veli apostol Pavle: Jer vas obrucih muzu jedinome.107. Neka su daleko od vas razdor. jer je On Zenik svih dusa. 63. neposlusnost. polazuci svu nadu na Gospoda. istina. ispituje ga i cini iskusnim u borbi srca kako se vise ne bi vracao na misli i secanja o nepravdama i ponizenjima kojima su ga ljudi podvrgavali. koji su ga mrzeli. ne poznajem vas (Mt. ni ognja. Ali. buduci svagda gotov na svako dobro delo pred Bogom. on je bio uzdrzljiv. a znate da nijedan covekoubica nema vecni zivot koji ostaje u njemu (1. kleveta. A ko okleveta bliznjega. sporovi. vec uznosite blagodarnost Gospodu za sve.mana dostojnih placa. I Bog ga je najzad uzvisio. 62. useljava se gnev Boziji. zena gospodara kod koga je sluzio ga je mnogo mucila. vec ih je strpljivo snosio.2). Jer. i posramila sve neprijatelje. kao sto je rekao prorok David: Gotovo je srce moje. U obitelj u kojoj se pojave takvi pokreti. koja je samo slika devstvenosti. podsmevanje. Imajte na umu da cete biti ispitivani izvesnom bratijom. Zenik im u svoje vreme nece otvoriti vrata Svoje bracne odaje.11. nedruzeljublje. stojte cvrsto. 61. kad vam se desi nesto slicno. Gospod im ukazuje cast Svojom Bozanskom pomocu.2). ocistio pomocu bede i patnje. Ko pretrpi klevete. slicno Josifu... neophodnog za paljenje svetilnika. Boze. i naucio kako treba biti istrajan za vreme borbe. 3. Istrajte u trpljenju i ne dajte da oslabe vasa srca kad naidje kakva beda. a njihove mrzitelje posramljuje i njima ih pokorava. cisti coveka mnogim iskusenjima. Oprastajte. po blagosti Svojoj. slicno Tekli koja je imala u sebi jos vise junackog duha. i nije se plasila ni rana koje su joj naneli njeni roditelji. Zlato se mnogo puta cisti ognjem kako bi postalo sto cistije. vec se smiravao pred Bogom i na Njega polagao svu svoju nadu. Ovo vam pisem iz zelje da se spasete. neka se raduje. Zapevacu i pevacu u slavi mojoj (Ps. Po Bozijem blagovolenju on nije pao pod pritiskom svih tih nezgoda.12). sve dok se ne navikne da istrajava u dobru u svim slucajevima . Stedite jedni druge da postedi i vas Bog. Za sve blagodarite da biste dobili nagradu od Gospoda. postavivsi ga glavom Egipta i svih njegovih oblasti. po Pismu: Svaki koji mrzi na brata svoga jeste covekoubica. Neka medju svima vama vlada mir. Zbog toga se i lisavaju nebeskog jeleja. koji je pravedni Sudija i Nagradodavac. Strpljivo podnosite bede i nevolje na koje god naidjete. i oprostice vam se (Lk. Tek posto je video da junacki podnose bedu i patnje polazuci nadu na Njega. posredstvom uvreda i nepravdi. ni zverova: njoj je najzad Bog darovao radost u srcu i nagradu za trud. uzajamna blagonaklonost. i da postanete slobodni i verni . da se ne biste ubrojali u covekoubice. gordost. zatvorila usta krvozednih lavova. mrznja.od Njega se nece udostojiti casti. Stoga. nego posle. ko ne bude ispitan iskusenjima. On to popusta zato sto je neophodno da sluge Bozije okuse borbu. i blagodarite za njih Gospodu sa velikim smirenjem. da djevojku cistu privedem Hristu (2. On ce im. trudom. gotovo je srce moje. kao sto je receno u priciici o ludim devojkama. Znajte da je nas zivot na ovom svetu veoma kratak.Kor. pretrpela mnoge bede i muke od njihovih kleveta: nju je. Pazite da vas smrtni cas ne zatekne u vreme kad se gnevite jedan na drugoga. najzad.6. Bog ga nije ostavio. posto ih je oprobao.37). ljubav prema Bogu. cist. koga su braca gonila iz zavisti sto im je bio pretpostavljen po zelji njihovog oca: kad su hteli da proliju njegovu krv. neka se pozuri da se smiri pred Gospodom.

u tome nema [prave] radosti.26). Usavsi u kovceg sa svojim sinovima i njihovim zenama.11-12). 64. prizivao na bolji zivot. druga od coveka. i oplakujmo sebe iz sveg srca dan i noc. Drzite bratstvo na jednom mestu i uredjujte ga u miru. poboznoscu. stenjanja. ne nadjose nikakve koristi jer je gospodar doma vec bio ustao i zakljucao vrata. ni dan ni noc mu ne dajuci mira. Te dve strasti poseduju najvece zlo. bice krepljen i pomagan. kao uostalom ni pet ludih devojaka. Uveravam vas da onaj ko ne ostavi volju srca svoga. Udjimo na uska vrata i podjimo tesnim putem koji vodi u zivot. iako njime idu samo malobrojni. da bismo se izbavili od onog strasnog mucenja. treca od Boga. i mnogo drugog pogubnog i stetnog ce navesti na njega. A on odgovarajuci rece im: Zaista vam kazem. i samo volju Boziju zavolite. strahu Bozijem i molitvama. vise nisu mogli da udju i da budu sa pravednima. ne odbaci od sebe sve svoje imanje i bogatstvo. krasite se verom. 29 . buduci da nije od Boga. Jer. Osim toga. Ona ce njegovu dusu uputiti na divna dela i pred njim pripremiti put koji je Gospodu ugodan. Zbog toga verujucem ili sluzi Bozijem ne prilici da ih ima. obucen je u bracnu odecu i hodi u zapovestima Duha. vec ce biti lisen i poslednjeg blagoslova. premda se probudise i rastrcase. kako spoljnjim. U onome sto lici na radost nema istine. Noje ih je tokom trista godina. Uklonimo se od sirokih vrata i prostranog puta koji vodi u pogibao. vec samo ona koja dolazi od Njega. Ko se. Zbog toga su i poginuli. govoreci: "Ja sam nadvladao tog brata i nema mu milosti". ko sve ovo ima. Zle pomisli koje vas muce sa korenom vadite iz srca. sve dok je gradio kovceg. Jer.i neka trazi oprostaj od svoga bliznjega. medjutim. tada ga nece moci kupiti. Onaj koji tako zamislja i govori neka zna da je predao svoju dusu u ruke smrti. kako se u vreme nevolje ne bi nasao bez jeleja. zato sto hodi po volji Bozijoj. odbacite sve sto je tudjinsko. 65. nadom. Volja koja dejstvuje u coveku jeste trojaka: prva je od djavola. Jer.25. Cuvajte se da vas zalazak sunca ne zatekne u gnevu. Ispitajte sami sebe. One su tada sa placem uzviknule: Gospodaru. mirom. vec ce biti ostavljen demonima koji ce se nastaniti u njegovo srce. vec se radi o prividu. kao sto je napisano. Ko bude hodio po volji Bozijoj. Djavo ponekad u njih unosi radost i veselje. jednomisliju. mrsko i Bogu i ljudima. Neka se niko od vas ne hvali po svojoj gluposti. Gospodaru! Otvori nam. ne poznajem vas (Mt.cu nasledivsi Carstvo. da bi ga Gospod postedeo. Njihov koren je mrznja i zavist. ljubavlju. tako i unutarnjim. smirenjem. i ne pokori se Gospodu kroz poslusanje svojim duhovnim ocima . i vise ih nije otvarao da sinovima ne bi dopustio da vide uzasan prizor kaznjavanja necastivih.nece moci da spozna volju Boziju. smirenju. nije mala stvar za coveka da stalno i u svemu upoznaje volju Boziju. po zakljucavanju vrata. U zdahnimo zbog sebe samih. placa i tuge kojima nece biti kraja. Probudimo se iz sna dok se jos nalazimo u ovom telu. Oni ce ga uciniti slabim i nemocnim u svim delima.4. koja je sladja od meda i puna svake radosti. i vi cete ga imati sa radoscu i veseljem. Isto tako ni zli. Istrajte u svakom smirenju i trpljenju. rasudjivanjem. Onoga ko jos nije sasvim spreman za [Carstvo]. Noje je zakljucao vrata zbog vode potopa koja je poslana na one koji cine zlo. Medjutim. neuspavljivog crva i neugasivog ognja. mada mnogi njime idu. Oni koji idu ovim putem pravi su poslenici i dobice svoju nagradu za svoj trud sa rados. molim da se ne predaje neradu sve dok jos ima vremena. ljubavlju prema bratiji. upravlja po svojoj volji. Tada mu se nece moci usprotiviti ni jedan neprijatelj. Njegovo nasledje bice mesto placa i skrguta zuba. To im se desilo jedino zbog lenjosti. da bi se od vas udaljile strasti. Tada ce se savrseno medju vama projaviti blago doma Bozijeg. ni u cemu nece imati Boziju pomoc. i sa svim ostalim sto je bilo sa njim. Jer. a oni ne marahu niti ga slusahu. ne odrekne se potpuno od samoga sebe. niti da je ispuni. Navescu vam i drugi slican primer. Prve dve Bogu nisu ugodne. vec samo tuge i zalosti. kao sto nas uci Pismo (Ef. vec su svi poginuli od vode zbog svoje lenjosti i nepokornosti. I potom. da biste istrebili svaki zametak nedruzeljublja. strahom. 66.

69. 68. Ne idite za pohotom ociju svojih. mrznju i slicne zle strasti. oskrnavljuje telo. 74. poslusni i pokorni svojim ocima Gospod ce vas nagraditi prekrasnim uzdarjem. Svetog Davida proroka (Ps. svojstvenom djavolima. 72. Jer. Sve se rane zalece. 70. nego da ce ovde biti iskusenja. da ne bi umnozio grehe. Ko je obuzet necistom pohotom. zla pohota razvraca srce i pomracuje um. 73. To je trud koji se pominje pred licem Gospoda. zamrzimo nepristojno oko i trazimo cistotu. ustanimo pokajanjem i pristupimo Onome koji je dosao da trazi ovcu koja je izgubljena u grehu (Lk. Idite dalje od nje da se na vas ne bi prognevio Duh Boziji koji zivi u vama. i da bi svaki od vas sa radoscu mogao reci: Primio si me zbog nezlobivosti i postavio me pred licem Tvojim zanavek (Ps. Nemojmo biti robovi necistih strasti i sramne pohote. treba da verujemo u Gospoda naseg Isusa Hrista da mu se poklanjamo i da smo mu poslusni.4). Ovaj zivot je pun podviga i iskusenja. On je otrovniji od zmijskog jezika. zato sto budi 30 .3). povinuje se i Gospodu. Podvizavajmo se za cistotu do smrti i na svaki nacin se cuvajmo od skverne pohote: narocito se cuvajmo gledanja zenske lepote. jer je ona slava andjela Bozijih. Stoga. Strah Gospodnji cuva i ogradjuje coveka.11. Visokouman covek je svima mrzak zato sto su mu dela razmetljiva. tvoreci Njegovu volju u svako vreme i u svakom trenutku. lici na onoga koji sipa vodu u probuseni sasud ili koji prica ptici u letu. niti se raslabljujte srcem Jer.13).2. Zavolimo smirenje da bismo mogli uzvikivati: Vidi smirenje moje i trud moj i ostavi sve grehe moje (Ps. Naterajmo se da postavimo jaku strazu oko svojih usta. pogubljuje dusu. sudeonik je djavola. zavist.67.11. uspostavi vlast nad jezikom svojim i ne mnozi reci. Ko je nezlobiv. Kao sto oganj sagoreva velike sume ukoliko se zanemari. da bi vas Gospod nas Isus Hristos primio kod sebe. u Jevandjelju Gospod nas govori: Naucite se od mene. Svi gresi su mrski pred Bogom. kao sto je pisano: Straha radi Tvoga primismo u utrobu. Ko urazumljuje ili savetuje gordoga.13).66.18). zato sto mnogoreciti covek u sebi ne ostavlja mesta Duhu Svetome. razdor. Pozurite da steknete nezlobivost i prostosrdacnost svetih . Strah Gospodnji iz duse iskorenjuje sva lukavstva i grehe.18). Ako te iskusenik u razgovoru zapita za nesto spasonosno za dusu. a tamo nagrada. kao sto nam je i nalozeno: Gradite spasenje svoje sa strahom i trepetom (Fil. odgovori mu. koje opterecuju telo i donose mu bolest. a smirena i skrusena srca nece poniziti. i prinosi mnogo neispravnih pomisli: pobudjuje na neprijateljstvo. steknite smirenje i nemojte hoditi sa gordoscu srca. savrsen je i bogopodoban. koja nam je sisla odozgo. Polozi prst na usta svoja i uzdu na jezik svoj. po nagovoru djavola i padnemo. Ljude gorde srcem Bog nenavidi. Ko se povinuje svojim ocima. 71.15.2). A. Bog preko proroka govori: Na koga cu pogledati ako ne na krotkog i cutljivog i na onoga koji se boji reci mojih (Is.24. a rana od jezika je neizleciva.26. Ime Boga napisite pred ocima srdaca svojih kako bi u vama neprestano odjekivalo: Vi ste hram Boga zivoga (2.2.40. pak. pobolesmo i rodismo duh spasenja (Is. kako ni o kome ne bismo govorili nista rdjavo. Prema tome. jer sam ja krotak i smiren srcem. Pre svega. Ko se ne boji Boga. i naci cete pokoj dusama svojim (Mt. Gospod nam nije rekao da cemo ovde biti nagradjeni. metez. smirila se do krajnjeg stepena. lako pada u mnoga zla. sve dok sa sebe ne zbaci ovo telo. A ko se povinuje Gospodu. On je ispunjen radoscu i u njemu boravi Duh Boziji. koje Bog nenavidi. pred Bogom je slican stoci lisenoj razuma. po reci psalmopojca. Ako budete trpeljivi. Sama ljubav Bozija.29). ali je od svih najmrskija gordost srca.Kor.12). budi kao gluv koji ne cuje i kao nem koji ne govori.48. neka se barem pobrine da nije mnogorecit (Jov. a ako pita o necemu od cega nema koristi. teskobe. 75. muke i patnje. Zbog toga on upada u mnoge grehe. Cuvaj se covece. tako i zloba koja se pusti u srce. Jezik neopreznog ogovaraca pokrece djavo. Ukoliko. Onaj koji hodi sa gordoscu srca. Hodimo u strahu Gospodnjem. ruzna rec je gora od otrova. Ko ne moze da cuva svoja usta i jezik. 16) i mesto obitalista Duha Svetog. i svojim ocima se povinuje.

i nemarni.103). da ne biste pali pod vlast neprijatelja.44). koji je svima odvratan i proklet. Ona coveka pobudjuje na veliki trud: post. da nas ne nazovu nemarnim i lenjivim.26.5. rekao: Nemam zapovesti Gospodnje (1. da se Onaj koji nas je sazdao ne bi prognevio.svadju i ogorcena neprijateljstva medju bratijom.22). dosavsi do rasudjivanja o devstvenosti. te on postaje mesto pokoja Duhu Svetom. Jer.5. ili reci mudrosti. rec Gospodnja ulazi u dusu verujuceg kao sto voda brzo tece po strmoj zemlji. Nemoj se stideti da cinis ono sto je saglasno sa voljom Bozijom. jer je razvaljen i zapusteo. da ne bismo zbog toga poginuli.23-25). i mnogo slicno tome. jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt. 81. 76. dakle.7. kako ne bismo bili dovedeni do pogibli. boravi blizu Boga i Njegovih andjela.138. na osnovu koga moze reci: Divim se Tvom poznanju o meni (Ps. U svoje vreme on ce biti proslavljen gore.18. podvizavajmo se do same smrti protiveci se tastini i odsecajuci njene ljute izdanke. 80. 77. na koju svaki zaseda bez njenog protivljenja. davanje milostinje pred ljudima. 78.10. Ko istinu propoveda nevernome. jer su mnogi pali zbog nje. Ne starajmo se da pokazemo na sebi bilo sta znacajno. kao i Lazar.Kor. Nad revnosnim i bodrim strasti nikad nece zavladati. i jos: Odluke Bozije su draze od dragog kamenja (Ps.25). 31 .3).6). Ono je. prekoreva ga ili poucava. sve dok se ne prevrsi njihova nepravda. osudjivanja drugih i pridrzavajte se cutanja. Jn. covek od svega toga ne postize nista osim sramote i prekora. i nemoj se stideti da otkrivas grehe svoje duhovnome ocu.3). lici na coveka koji dragocene perle baca u dubinu mora. Ukoliko on ponekad i posrne zbog zamki kusaca. i jos: Koji pretrpi do kraja taj ce se spasti (Mt. sve dok ne dostigne istinsko poznanje. seje pometnju i zlobu medju mirnima i rastura velikobrojne zajednice. Ta prekrasna revnost i briga coveka podizu od svih padova i povreda i stite ga. molitve. Blazenim treba nazivati samo onoga koji je pobedu stekao trpljenjem. O njemu se niko ne stara. Psalmopojac David je rekao: Slatke su grlu mome reci Tvoje. Pobudjen sazaljenjem prema nasim dusama. i nemoj kriti delo istine. On nije imao zapovesti stoga sto ne mogu svi poneti to tesko breme. Cuvajte se. Nemaran lici na razvaljeni dom ciji su stanovnici rasterani.13. ili se zapleli u mreze tastine. Gospod nas u Jevandjelju veli: Tesko vama kad stanu svi dobro govoriti o vama. Nasuprot tome. ucestana nocna bdenja. Istinski je blazen onaj koji bdi i ispunjava zapovesti Gospoda naseg Isusa Hrista. I tako. da bismo zasluzili onu slatku pohvalu Boziju: Blazeni siromasni duhom. a od drugoga proizilazi slava i blagodat (Sirah 4. revnost i bodrost ce ga odmah podignuti. Culi smo da je blazeni Pavle. skorpija i zverova. Jer. Sveto Pismo nas uci da ima dve vrste stida: od jednog se radja greh.118. i njegovo je mesto na visini. sladje od meda ustima mojim (Ps. Nad takvom vrstom ljudi djavo izvrsuje sve svoje prohteve i celokupnu svoju pokvarenost. On ce srecno dovrsiti svoj put i udostojiti se da u miru udje u pokoj svetih. koji nema revnosti za bogougadjanje. On ih vuce gde god hoce. On je slican ukrocenoj i zauzdanoj mazgi. Takvo je stanje nemarnog. ostavljeno slobodnom izboru onih koji imaju sile da ga ponesu. Ne boj se objavljivati ucenje Gospodnje. 79. pak. demona tastine ima neobicno mnogo. a stid iz koga se radja greh ometa ispunjavanje zapovesti Bozijih. i ne umru sa placem i jecanjem. Pobrinite se da ocuvate revnost i nikada je ne napustajte. Boj se neverja. Gospod nas Isus Hristos je u Svom Jevandjelju rekao: Trpljenjem svojim spasavajtpe duse svoje (Lk. nemojmo se hvaliti sve dok ne dospemo do prolivanja krvi. Bezi od tastine.21. buduci boraviste guja. Gospod je rekao da ce cuvati tvoje puteve ukoliko budes cuvao svoja usta (Pric.6. nece ni primeetiti kad padne po djavolskom iskusenju. zato sto je srce njegovo zestoko kao kamen. Bezbrizni. Ko voli cutanje. Budimo bodri i stalno zagrevajmo blagu revnost u domu uma svoga.10). a slavu koja je od jedinoga Boga ne trazite (Lk. Vise se trudimo da steknemo slavu svetih i njihovo siromastvo. nijedan umetnik se ne hvali svojim delom pre nego sto ga zavrsi. Medjutim.19). Stid od cinjenja greha jeste pravi i spasonosni stid. Sa kakvom onda samo revnoscu treba da se potrudimo i pretrpimo da bismo dostigli ono sto nam je pripremljeno na nebesima? Uostalom. naime.

Najgore strasti duse su pohota. Istinski slovesan covek ima samo jednu brigu: kako da bude poslusan i kako da ugodi Bogu svih.o robovima. 82. Devstvenost od sebe udaljuje zenska osecanja. kada se dusom priljubimo uza sve to i kada se upletemo u teskoce koje zbog svega toga nastaju. ni roptati. utoliko je srecniji. slavo[ljublje] i neznanje. devstvena duso. Ako se budemo vezbali u njima i uvek ih budemo imali pri ruci. kao sto govorimo u molitvama: Srce cisto ucini u meni. Mi obicno pogresno upotrebljavamo rec slovesan (razuman) prilikom primenjivanja na ljude. Boze. ili nepodnosljvim. o kojima je napisano: Blazeni su neporocni na putu. 3. odnosno sta je svojstveno i korisno dusi. ciji je um bogoljubiv. ma sta njega samoga zadesilo u zivotu. ona je zrtva bez poroka i skverni. Znaj da je vrlinsko i bogougodno zivljenje iznad bogatstva. nego oni koji imaju slovesnu dusu i koji mogu da razlikuju dobro od zla. u cistoti jezika. tj. nego da to nije lako. Jedino njih uistinu mozemo nazvati slovesnim ljudima. telesne pomisli. I zaista.118. Obican 32 . 4. gordost srca i ljubav prema svemu sto je djavolsko. to nije za sve lako. Ukoliko se. Budes li to neizostavno imao u secanju. Jer. na nasu korist. Ukoliko je covek umereniji u zivotu. On se samo jednom uci . budemo blagodarni za nase telesno zdravlje.1). Ne treba govoriti da coveku nije moguce da vidi vrlinski zivot. a sta joj je tudje. Ovoga se ne secaju oni koji su nerazumni dusom. onda ropcemo na Boga. buduci da ne mora da brine o mnogome . gledajuci na one koji su gori od tebe kako se oslanjaju na reci i novac. budes starala o mnogim jelima i ako se budes divila sebi (buduci zauzeta sama sobom). Slovesni nisu oni koji su izucili izreke i spise drevnih mudraca.50. 5. u cistoti usiju. I zaista. II POUKE O DOBROJ NARAVSTVENOSTI I O SVETOM ZIVOTU U 170 POGLAVLjA[1] 1. Uzdrzanje. kao ono sto je odvaja od besmrtnosti. Jer. Ona stomak kaznjava postom. sa ispravnim pomislima pred Bogom i u cistoti srca u medjusobnom odnosu. dobili smo od Boga kao velike vrlinske sile.12). celomudrenost. mrznju prema ljudima i svetsku slavu. u cistoti nogu. te ono sto je rdjavo i po dusu stetno izbegavaju. Pravedno hodimo putem kojim su isli sveti.kako da mu blagodari za Njegovo promisljanje i upravljanje svim sto postoji. Slovesan covek posmatra samog sebe i proverava sta mu prilici i koristi. a da Bogu zbog onoga sto nam izgleda neprijatno budemo neblagodarni i da ne shvatamo da se sve zbiva po Njegovom promislu na nasu korist. i oni koji ne shvataju da sve biva na dobar nacin. Tako on izbegava ono sto skodi dusi kao tudje. koji hode u zakonu Gospodnjem (Ps. One se suprotstavljaju i protive teskocama koje nas snalaze i pomazu nam. u cistoti ociju. uzdrzljivost. pak. poznanje Boga i vera u Boga jeste spasenje i savrsenstvo duse. seljacima i sticanju stoke. trpljenje i slicno. onako kako treba. nezlobivost. Vrlinski zivot imaju pobozni ljudi. u cistoti tela. niti ces ikoga koriti. da bi zablistale vrline i da bi nas Bog uvencao. vec cemo smatrati da sve sto dozivljavamo jeste ljudsko i da ce sve to pobediti vrline koje su u nama. 7. Ona daleko od sebe odgoni nepomirljivo roptanje. a mi ostajemo zabludeli u tami grehovnog zivota. ne prepoznajuci sami sebe. neces uzdisati. nista vise necemo smatrati teskim. Ukoliko ne budes cuvala svoj jezik. ili bolnim. koji nam daju i gorke i neprijatne lekove. bices posramljena u svim delima svojim. i tvoj veliki trud ce biti uzaludan. 6. bices pusta za sve vreme svog zivota. a ono sto je dobro i za dusu korisno usrdno istu i cine uz veliku blagodarnost Bogu. Iz nase samovoljne zelje napaja se smrt. Sticanje novca i njegovo izdasno koriscenje smatraj kratkovremenom mastarijom. buduci marljiva za bogosluzenje i uzdrzavog jezika. bilo bi neumesno da lekarima.Neka se niko od devstvenika ne hvali devstvenoscu zato sto je ona blagodat samog Boga. Ukrasena svim tim. i duh ispravan obnovi u unutrasnjosti mojoj (Ps. nego ces za sve blagodariti Bogu. u cistoti ruku. 2.

kaznjava zlo. pohlepnost. tako i oni koji se trude da zive dolicnim i vrlinskim zivotom treba da paze i da se staraju da zive dolicno i bogougodno. naprotiv. Oni koji su se saziveli sa zlom. oni. Bogoljubiv um. grabljivost. Uspevsi u tome. koje se u ljude useljava zbog samovoljne nemarnosti. cistom zivotu]. zahvaljujuci staranju i priljeznosti. treba reci da "stvara" ljude. ubistvo. nezasitu lakomost. onaj ko hoce i ko je shvatio da mu je moguce. po ugledu na umetnike. Za onoga ko je u stanju da pripitomi nevaspitane i da ih navede da zavole pouku i vaspitanje. Njegova priroda se menja i on je sklon tvaro [ljublju]. Kao sto kormilari pazljivo usmeravaju brod da ne udari o kakav podvodni kamen ili kakvu stenu. zabludu. Baveci se nekom vestinom. tako i oni koji se ne staraju da zive vrlinskim zivotom propadaju. treba da se pokazemo ljudi slovesnom dusom. jesu uzrok svih zala. pa i rob. a rdjava secanja neka odsecaju od svoje duse. Kad bi nas napustila slovesnost [umnostj.um je okrenut svetu i izmenjiv. covek ukrasava odgovarajuce vestastvo i tako pokazuje svaku vrlinu . Kao sto stranci lutaju po putevima. Jer. 16. krotost i uzdrzanje dusama ljudskim jesu sreca i dobra nada. Neka drze da su im istiniti i Bozanski zakoni na korist. uzrocnicu smrti medju ljudima. Bog promislja o onome ko ga svim srcem i svom verom postuje i [daje mu sposobnost da] pobedjuje gnev i pohotu. tako i oni koji su revnitelji vrlinskog zivota neka brizljivo razmatraju sta treba da cine. verujuci napreduje ka nepropadljivosti [tj. 12. Covekom nazivamo ili onoga ko je slovesan ili onoga ko se da popraviti. presazdaju ljude. kukavicluk. dakle. Ona ljubavlju umilostivljuje Boga i istinski mu blagodari. Takve treba izbegavati. slikare i vajare. koja u sebi sadrzi blud. 17. jer nepopravljivost i jeste necovecna. Oni. covek treba da se podvizava u naravstvenosti i da zivi kao sto prilici. Neka. zaborav Boga. Jer. nemoc. 13. od beslovesnih [zivotinja] bismo se razlikovali samo po drukcijoj telesnoj gradji i po drukcijem glasu. uzivanje. bes. on ce lako spoznati ono sto se o Bogu [da spoznati]. Tako i mi koji slusamo o dobrom. Sve njeno stremljenje i sav njen razum ka Njemu su usmereni. na neki nacin. ukoliko je ukrasen vaspitanjem i vrlinom u zivotu. zalost. bolest. 8. ne treba ceniti po izvestacenoj naravstvenosti ili laznom zivljenju. obmanu. nije drugo do nesrecnik. 10. misleci da ce mnogobrojnost zlih njih same osloboditi krivice. zavedeni zeljama. 15. lenjost. 11. Kao sto kormilari i kocijasi uspevaju u ispravnosti. nepromisljenost. a oni bi hteli da svi budu slicni njima. gordost. neznanje. na osnovu samih dela. a treci zlato i srebro. kao sto i slucajan siromah. laz. drugi bakar. To i tome slicno kaznjava bednu dusu koja se odvaja od Boga. a ne samo telesnim gradjom. Nepopravljivoga. 14. naprotiv. obicno nazivamo necovekom. ukorevanje. u stvari.jedan obradjuje drvo. posedujuci i dobre i rdjave misli. treba da pokazuju vrlinsko i bogoljubivo zivljenje i da se kao od zamki klone svih rdjavih uzivanja. naime. 9. Uistinu slovesna i bogoljubiva dusa odmah prepoznaje sve sto se tice zivota. Nevespitani i neznalice misle da su reci [o vrlini] smesne i nece da ih slusaju zato sto se pomocu njih obelodanjuje njihova nevaspitanost. gnev. One koji hoce da se podvizavaju u vrlinskom. zavist. a sta da izbegavaju. Slaba dusa propada i prlja se od zloce. 33 . ali bez vaspitane duse i bez ikakve vrline u zivotu. Zaista. Naprotiv. jeste srecan covek. mrznju. Pohota i gnev. Isto tako moramo da kazemo da stvaraju ljude i oni koji razvratnike preokrenu na vrlinski i bogougodni zivot. bogatas plemenita roda. roptanje. Slovesnost je nesto sto nam zaista pripada i cini nas dostojnim da se nazovemo ljudima. poboznom i [po Bogu] slavnom zivotu. bol. Isto tako se i oni koji zive raspusnim zivotom upinju da svi budu gori od njih. Po misljenju blagorazumnih ljudi. nikako se ne mogu naci medju besmrtnima. vrlinskom i bogougodnom vladanju. blagorazumni covek shvati da je [naznacen za] besmrtnost i neka omrzne svaku sramnu pohotu.

i to na osnovu cestitog zivljenja i delanja. Nema koristi od izucavanja nauka. A ko nije dobar. Sloboda i sreca duse jeste prava cistota i prezir prema onome sto je privremeno. i koji zadovoljstvom ne smatraju sticanje novca i propadljivih stvari. izbegavajuci zelju koja ga vuce ka gresnim uzivanjima. Ne treba. pa ces ustanoviti da nacalnici i vlastitelji imaju vlast samo nad telom. Njen bogoljubivi um. vec jedino na sebe. Dobar covek je onaj ko poznaje Boga. grabljivosti i slicnog. ne moze ostati nepobedjena. 21. Podsecaj samog sebe na to da treba neprestano da se pokazujes [slovesan]. To uvek imaj u vidu. dok je vrlina duse pouzdan i neukradiv imetak. Uz uporan trud i staranje covek to moze postici. nego one koji su slobodni po nacinu svoga zivota. Nacin da se dodje do bogopoznanja jeste dobro. Oni ne ogovaraju odsutne. odlucno sprecava ulazak rdjavim i sramnim secanjima. Onaj ko trazi Boga. obmana. i po opstenju. 30. Ona i po smrti spasava one koji su 34 . nazivati uistinu slobodnim zle ili raspusne nacalnike. Istrazivanje najboljeg zivota i staranje za dusu ljude cini blagim i bogoljubivim. zavisti. Slovesna dusa se trudi da se oslobodi raspustenosti. seti se da ljudi koji ispravno misle i koji zele da dolicno i bezbedno ocuvaju ono sto se njih tice. koji vode [poznanju] volje Bozije. Onome ko ne ume da razlikuje sta je dobro. Oni koji teze ka vrlinskom i bogoljubivom zivotu treba da se oslobode gordosti. To su dela demona i lukavog [covekovog] proizvoljenja. ne dolikuje da sudi o tome ko je dobar. 25. i po osmehu i po nacinu provodjenja vremena. pa makar zbog toga i mucili telo. prevare. ali ne na osnovu njihovih reci nego na osnovu njihovih spasonosnih i dobrotvornih postupaka. hvalisavosti. I bolesnici otkrivaju i prepoznaju u lekarima svoje spasioce i dobrotvore. oni lako pronalaze put ka Bogu. Jer. bogoljubivi i nepokolebivi um jeste uspon i put ka Bogu. 26. u svemu pobedjujuci pohotu i ne odustajuci od molitve. kad je rec o gresima koje smo ucinili. niti zapadaju u opasnosti niti imaju potrebe za cuvarem. i po glasu. Bogoljubiv um jeste svetlost koja obasjava dusu kao sto sunce obasjava telo. niti to dozvoljavaju onima koji od toga ne prezaju. naci ce ga. kao i svake prazne i lazne slave. slovesne ljude krasi stidljivost i celomudrenost vecma nego device. 28. Jer. nista ne zna. 23. a do detalja znaju sve sto treba ciniti da bi se zivelo najboljim zivotom. niti ce ga ikada [Bog] poznati. 19. dusa koja hoce da lenstvuje. Jer. Oni su robovi strasti [vezanih za] tvar. ukoliko izostaje dolicno i bogougodno delanje duse. Bogatstvo moze biti pokradeno i oteto od silnika. a sta zlo.u lice. nikada nemojmo bacati krivicu na prirodu ili na nekoga drugoga. Stoga se njima ne treba pokoravati ukoliko naredjuju da se ucini ubistvo ili neko drugo bezakonje i nepravda na stetu duse. i po hodu. 27. Tako ljudi ponovo dospevaju u zivot i u vecnu svetlost. U razgovorima neka ne bude nikakve grubosti! Jer. Takav covek se ne boji demona. Uzrok sviju zala jeste prelest. naime. Slovesnim ljudima nije potrebno da slusaju mnogobrojne razgovore. Prema tome. 20. kao trezvoumni vratar. i da se trude oko ispravke svog nacina zivljenja i misljenja. i nepoznavanje Boga. Jer. Slovesna i vrlinska dusa prepoznaje se i po pogledu. nadmenosti. 29. Dobri i bogoljubivi muzevi kore ljude za zlo samo kada su prisutni . Bog je dusu stvorio slobodnom i samovlasnom da cini dobro ili zlo. 22. Slobodnim ljudima nemoj da smatras one koji su nekim slucajem slobodni. 24. Oni koji zive sa malim i skromnim podvigom. 32. vec samo korisne.18. U svemu pobedjujuci svoju zelju. niti im je do toga stalo. Kad god te napadne neka dusevna strast. prolaze kao oni koji poseduju lekove i lekarske instrumente. Oni koji se zavaravaju ovozemaljskim nadama. ali niti umeju da se njima posluze. a ko rdjav. 31. u njoj se sve izmenilo i poprimilo pristojan izgled. vec pravu i istinsku slavu. Istrazi i ispitaj. ali ne i nad dusom.

kao ono sto je vestastveno. 41. a masta bogatstva je neizvesna i kratkotrajna. 35. 33. govori. ljudi. ili slugu. Ako i ne budu mogli da do kraja steknu spasenje na osnovu vrline. neprestano i izobilno cini sve sto je Bogu ugodno. A ni to nije mala korist za dusu. uostalom. prinude i sile. koji uistinu poznaje Boga. ili bolje reci vracanje. da bi njihov vrlinski zivot zasvetleo medju ljudima. On 35 . koja je stvorena samovlasnom. pak. Takvi ljudi se. Jer. bavljenjem. raspaljujuci se uzivanjima. prema bolu i neimastini . ali ne i proizvoljenje. staraju se da steknu dusevne vrline. Nestalnima i neobrazovanima ne dolikuje da poucavaju slovesne ljude. Nesposobniji ljudi ne treba da ocajavaju. blista i [izdaleka] se prepoznaje. koji je jaci od svake vlasti. dobrocinstvo. One za njih i jesu prava svojina i vecna sladost. Osobina je dobroga coveka da svoju slobodnu volju ne prodaje za novac. savrseni i slovesni ljudi. opet ga vracamo [Onome cije je]. napustajuci bozansko i besmrtno usinovljenje. poboznost i krotost obozuju dusu. 37. [sve u ovom] zivotu je slicno snu. vremenom. 40. Oni koji streme vrlinskom i bogoljubivom zivotu. Kao sto parce porfire. Slovesan covek u stvari jeste bogougodan covek. zahvaljujuci trudu i zelji postace bolji. pak. retko nalaze. Oni sve upotrebljavaju sa mnogo radosti i blagodarnosti. Nemoguce je da covek odjednom postane dobar i mudar. uzdrzanje.nezlobivost. jedino telo hrani. tako se i oni revnosno staraju da steknu dusevne vrline. Oni koji gubitak novca. sto i pokazuju svojim delima i vrlinskim zivotom.je stekli. pa da se pripremaju i suprotstavljaju napadima strasti. a nikako gori. Tako treba da bude i sa ostalim. nerazumni dusom. Oni mogu da vezu telo. 42. da odustaju od bogoljubivog i vrlinskog zivota niti da ga zanemaruju. naginju ka mrtvom. Dobar i bogoljubiv covek. prisiveno na belu haljinu kao ukras.strpljivost. 34. Kada. vec jedino upornim staranjem. 43. koja im je po prirodi od Boga podarena. Vecina. necim sto nije nase. jer ga je [takvim stvorio] Bog. u skladu sa unutrasnjom snagom. Dotle poznanje Boga. Onim sto je privremeno oni se sluze koliko je potrebno i koliko daje i hoce Bog. 38. dok je po svome telesnome [sastavu] u srodstvu sa zivotinjama. Razboriti ljudi treba da posmatraju koliko u sebi imaju snage i pripravnosti koju donosi dusevna vrlina. valja najpre da znaju da treba da budemo zadovoljni onim sto nam Bog daje. a prema poruzi i gnevu . Covek se po slovesnosti [svoje duse] sjedinjuje sa neizrecivom Bozanskom silom. ne treba da nam pada tesko. Oni dusu svoju zbog prohteva svlace sa nebesa u provaliju. samo ono sto je neophodno i Bogu ugodno. tj. Nikakvo lisavanje. smatraju za nesrecu. Posluzivsi se. vec treba da ispitaju svoju snagu i da se postaraju o sebi. trude se da i svojim misljenjem imaju srodnost sa Bogom i Spasiteljem. Ako ovako budemo razmisljali. 36. iskustvom. podvigom i ceznjom za delanjem dobra. naime. nesrecnom i kratkovremenom telesnom srodstvu: oni kao beslovesni misle ono sto je telesno. pa makar kolicina i bila znatna. Vlastodrsci koji prisiljavaju coveka da vrsi necasna i za dusu stetna dela ne mogu da zagospodare njegovom dusom. Jer. smatrajuci da je za njih nedosezan i nedokuciv. ili dece. cak i kada je posredi nesto veoma oskudno. i odvajajuci se od Boga. Slovesan covek je gospodar [svoje volje]. blagost. govori malo. Samo malobrojni. slovestan covek nikada nece zavoleti nista zemaljsko i nisko. ili nekog drugog imanja. koji ponajvecma cuti. raskosna ishrana. Misleci na zajednicarenje i opstenje sa Bozanstvom. nece nas obuzimati mastarenja o bogatstvu i o ostalim uzivanjima. Tako prema lepoti i svakoj po dusu stetnoj zelji [treba da pokazuju] uzdrzanje. a zatim i da dato (ukoliko se trazi od nas) treba rado i blagodarno da vracamo. 39. Istinski ljudi treba da se trude da zive bogoljubivo i vrlinski. nego ce mu um biti usredsredjen na ono sto je nebesko i vecno.

Kada naidjes na nekoga ko se rado prepire i protivi istini i ocevidnosti. dok onaj ko to ne razume . Jedne je stvorio da ljudima posluze za hranu. veruje Bogu i zna da sve sto postoji predstavlja tvorevinu Njegove volje. dusa poznaje Boga svih. Zasto je stvoren covek? Zato da. Takvi ljudi niti se mnogima dopadaju. Usled toga nerazumno mnostvo ne samo da ih mrzi. koji shvataju istinu. tj. Shvativsi to. pak. sama dusa se odvaja od Boga. onome ko hoce da se spase nista nije prepreka osim nemara i lenjosti duse. Smatramo da su koji ljudi tesko shvataju ono sto je za njih korisno i sta znace reci o dobru. otimanje. A od duse koja se uprljala zlom. 52. On. zlo voli onaj koji ga ne shvata.na preljubu. Nebeska bica su besmrtna usled dobrote koja u njima postoji. neka se ljudi potrude da ne pomru kao beslovesne zveri. Naprotiv. Bog se okrece ili. dusa ga mrzi kao kakvu najsmradniju zver. imaju umrtvljenu slovesnu [sposobnost]. a druge da im sluze. On je iz nebica sve sto je hteo sazdao i sve tvori Slovom Svojom ljudima na spasenje. Oporavivsi se od toga bremena. slovesna dusa sa sebe stresa breme vestastva. 51. na demonska dela. 46. tj. Postavsi svesna zla. Samog. Oni. a zli demoni se uvlace u pomisao i navode je na nepodobna dela . kao sto losa voda upropascuje izvrsna vina. 53. Smrt za ljude koji je [pravilno] shvataju jeste besmrtnost. ne videvsi i ne pojmivsi Boga i dela Njegova. coveka stvorio je za gledaoca i blagodarnog tumaca Njegovih dela.uopste i ne veruje da svet predstvalja delo Bozije i da je nastao radi covekovog spasenja. bica postala su smrtna dobrovoljnom zlocom koja u njima postoji i koja se u nerazumnima umnozava lenjoscu i neznanjem Boga. Svog ljubitelja ono zarobljava. Kao sto je nemoguce da telo postoji bez duse. Stoga. neznanja Boga. 44. misli da je zlo nesto sto ga krasi. drzeci ga kao suznja. svetotatstvo i tome slicno. 45. 48. A um koji privlaci ljubav Boziju jeste nevidljivo dobro koje Bog zbog blagog zivota daruje dostojnima. Taj nesrecnik i jadnik niti uvidja niti shvata sta mu je na korist. a prenebregavaju ovozemaljsko. 50. Njima je nacin [ponasanja] postao zverski i oni Boga ne znaju. tj. vec naprotiv. te pocinje da gleda na telo kao na neprijatelja i protivnika. Zlo je [postalo] strast vestastva. nije vidljiv. Oni koji poznaju Boga ispunjeni su dobrim i blagim mislima. znajuci da ono sto mnogima izgleda zlo za njih predstavlja dobro. ne treba se bojati te smrti. pak. Zemaljska. Bog je zivotinjske vrste proizveo Slovom Svojim za raznovrsne potrebe. ubistva. dakako. pak. Ali. 55. vec propasti duse. nije moguce da postoji telo bez zla. Cistu dusu kao dobru Bog obasjava i prosvecuje. To je za dusu strasno. A Bog se umom [poznaje]. Ljudi ispunjeni zlom i opijeni neznanjem ne poznaju Boga. dok je za neznalice koji je ne shvataju zaista smrt. 54. ali je ocigledan u vidljivoj [stvarnosti]. zla. tako i losi razgovori kvare ljude ciji zivot i misljenje krase vrline. rado trpe nemastinu. Njihova dusa nije prosvecena. te um tada razmislja o dobru i radja bogoljubive reci. utoliko vise moramo da se trudimo da izbegnemo dusevnu smrt. Oni. te se raduje. Prema tome. tako je nemoguce da sve sto se vidi i sto jeste postoji bez Boga. vec im se i podsmeva. 47. 36 . niti su trezveni dusom. pak. Kad ulazemo svako staranje i vestinu da bismo izbegli telesnu smrt.[zna] da je volja Bozija (kao uzrok svih dobara i izvor vecnih blaga za ljude) da se covek spase. odustani od prepirke i popusti mu buduci da mu je um okamenjen. te zele ono sto je nebesko. Tako Bog vencava dusu koja je pobedila strasti zla i vestastva. onaj ko ima na umu ono sto je nebesko. Jer. bolje receno. kao dusa u telu. ali se ipak bestidno prepiru. sagledava i proslavlja Sazdatelja koji je sve stvorio coveka radi. 49. vise mu se ne pokoravajuci. Covek treba da zna da Bog sve moze i da Svemogucem nista nije protivno. [u stvari] bolesni. shvativsi sve sto je Bog stvorio. Jer. niti im se mnogi dopadaju. Jer.

nego je greh gledati zavidljivo.a protiv volje Bozije . predaju se u ropstvo strastima koje uznemiruju dusu i unose u nju pomisli i mastarije. Delo neosetljivog coveka je da. Nalazeci se negde prinudno. gordo i nezasitno. svaki nas ud gresi kada po svom proizvoljenju . 60. nijedno mesto niti bilo kakva tvar. Odvojivsi se. Na isti nacin i ljudski plodovi blistaju tek posle podviga. nego na ogovaranje. Ako li nekim ljudima budes izgledao pobozan. dalje. I kao sto predugacke haljine ometaju takmicare pri trcanju. Blagodarnost Bogu i cestit zivot jesu plodovi kojima covek ugadja Bogu. zelja radja uzivanje. blagodarimo i ugadjamo Bogu koji je sve sazdao coveka radi? 64. Medjutim. tj. mozemo. Rec je tako silna da njome i blagodarenjem sluzimo Bogu. Ukoliko dusa ushte. mi osudjujemo dusu svoju. Zemaljski plodovi ne radjaju odjednom. protiv svoje volje. nije greh bezazleno gledati. ne obuzdavati jezik i ne podsticati ga na blagodarenje [Bogu] i na molitvu. ne dopustajuci dusi da se spase. buduci neblagodaran. i ko razboritoscu i celomudrenoscu gospodari nad svojim telom. Niko nikada ne moze da nas protiv nase volje prisili da 37 . premda nas i privlace. svaki telesni pokret se gasi. da ne izvrsimo rdjava dela. vec za ubistva i za pljacku. Ljudi nista ne smatraju casnijim od reci. staranja. vremena. pa makar to bilo i sasvim oskudno. Nisu gresi ono sto biva po prirodi. 58. Tako. upotrebljavajuci nepotrebne ili pogrdne reci. neosetno sam sebe kaznjavao. Greh je. Ako dodje do saglasnosti izmedju bogoljubivog uma i duse. Slobodan je onaj ko ne robuje uzivanjima. pa i da se spasu. sve vidi i mrak ga ne ometa. sta je belo i koje je crna boja. Njega Jelini nazivaju kucnim demonom. Buduci samovlasni. 63. po kojima ono sto se ima jeste lose. vec zahtevaju vreme. znaj da se pored tebe nalazi andjeo koga Bog odredjuje svakom coveku. Ljudi koji nisu zadovoljni onim sto imaju za opstanak. Ne postoji. citavo telo ce mirovati. nego streme ka vecem. u kojoj nije prisutan Bog kao Onaj koji je od svega veci i koji sve drzi u Svojoj ruci. 59. Zajedno sa njim i Bog je prisutan na svakome mestu. tako i zelja za prekomerenim imetkom sprecava duse da se podvizavaju. pak. Ako posumnjas u to da Bog vidi svaki tvoj postupak. naime. sa velikom blagodarnoscu se zadovoljavajuci onim sto mu Bog daje. Stoga budi zadovoljan onim sto jeste da ne bi. Tu postoji jedan jedini put . On nikada ne spava i ne moze se prevariti. Mozemo. Jer. 65. i kada ruke ne sluze za vrsenje milostinje. tako nam je darovao i slovesnost da mozemo da razlikujemo sta je korisno za dusu. niti da se sjedini sa Bogom. jelo sluzi tome da se telo odrzi u zivotu. istrajnosti. buduci covek i prah. Ako se staramo da uklonimo svoje telesne mane da nam se ne bi smejali oni koji su pored nas. cak i mimo svoje volje. samo ako hocemo. kisu i staranje. Kada zatvoris kucna vrata i ostanes u kuci sam. vec lukava [dela] koja cinimo po proizvoljenju. Nije greh jesti nego jesti bez blagodarnosti [Bogu] i jesti nepristojno i neuzdrzano. Vojnici cuvaju polozenu zakletvu vernosti kesaru zato sto ih on hrani. ne slusati mirno. uzdrzavanja i strpljenja. On je uvek uz tebe. vec gnevno. 61. neucutnim ustima. Koliko li tek to vazi za Boga koji sve vidi kao zrno gorusicno i koji sve ozivljava i hrani kako hoce. da ne bismo bili bescasni i porugani pred licem Bozijim na buducem sudu. dok samovlasno koristi rdjavu rec ili cini lukavo delo. 62. razmisli o tome kako ti. Koliko li tek mi treba da se trudimo da neprestano. 57.cini zlo umesto dobra.56. niti smatraj da si icim ugodio Bogu.prenebregavanje ovozemaljskoga. Kao sto nam je Bog dao culo vida da raspoznajemo vidljive stvari. da zivimo bogougodno. i u nasoj je vlasti. a ne da izaziva bilo kakve rdjave misli. nemoj verovati samome sebi dokle god si u telu. 66. za svoj greh okrivljuje svoje poreklo ili nekog drugog. od misli. mozes odjednom istovremeno da imas u vidu razna mesta i da razmisljas o njima. Znaj da coveku nije lako da se do kraja sacuva od greha. utoliko vise treba da se svom silom staramo da se iscelimo od dusevnih strasti. Isto tako. covek se oseca kao kaznjenik u zatvoru.

Slovesna i podviznicka dusa ne bi smela odmah da klone i da se uplasi zbog strasti kojima je podlegla. slep vodic i nerazuman savetnik. naprotiv. Uostalom.sve do poslednjeg daha. ipak. i to ne samo u odnosu na telesne strasti. treba pouzdano da znaju da je sve u ovome zivotu po prirodi propadljivo. 70. ziveci kao andjeli na nebesima. kao sto je ispred svih strasti stomakougadjanje i zelja za zitejskim [stvarima]. hteli . cije sticanje. radi same pravde. Gnev. i svako ko zeli da od Boga bude ovencan. Ko pobedi telesne strasti. ili dvojicu. svakog dana imamo smrt pred ocima nasim: sve sto je ljudsko neizvesno je. naime. Razboriti ljudi treba neprestano da se secaju da cemo se. nego ako pobede sve takmicare. i hranu. otudjivo. ne znajuci da je smirenoumlje ispred svih vrlina. bilo preko drugih ljudi. kao kakvi slepci. Duse onih koji ne vide sta im je korisno i ne znaju sta je dobro. pak. bogopoznanje i vrsenje dobrih dela. ne bi postojale ni vrline. Oni koji se takmice na olimpijskim [igrama] ne dobijaju venac ako pobede jednog. Telesni podvizi jesu dusespasonosna orudja vrlina. U nasoj je vlasti da celomudreno zivimo. imaju vise no sto im je potrebno. a ni venci koje Bog daruje dostojnim ljudima. da ne bi bila ismejana kao plasljiva. i ako hoces. posle smrti nasladjivati najvecim uzivanjem i vecnom sladoscu . naime. i niposto da ne ukoreva Boga zbog toga sto je sazdao telo. i poruge. Jedini bezbedan i neukradivi imetak jeste [imetak] duse. Jer. 76. Stoga vaspitana dusa treba da rado pokazuje uzdrzljivost i strpljenje u takvim stradanjima. Sta dakle? Zar treba da osudimo svoju dusu radi kratkovremenog privida bogatstva. ne treba da bude malodusan ako padne i ne treba da ocajava. 68. dakle. 77. pa i da ih. Ako hoces. a rasudjivanje im je pomuceno. bicemo ljudi dostojni Boga. Ne treba. bilo licno. ne smeju da padaju u malodusnost zbog onog sto se desava u zivotu. 75.cak ni onda kada njihovi postupci nisu nista drugo do zlodela koja zasluzuju kaznu.Stoga borac protiv strasti. izgubljivo i lomljivo.ne hteli. mozes biti slobodan i nepodlozan strastima. Zivotne muke cine da muzevi i dostojni podviznici od Boga dobiju venac. nikako ne treba da se na njih gnevimo ili ljutimo. Bog te je stvorio samovlasnim [slobodnim]. 67. ili . Duzni smo. Nemojmo se odluciti za cestit i bogoljubiv zivot radi pohvale covecije nego. neka se trudi da se dize . 72. da krivce vracamo [na pravi put]. i otimanje i zavist. tj. naprotiv. 71. 73. nego i odnosu na dobitak. uostalom. u zivotu nam valja umrtviti udove u odnosu ne sve zitejsko. Upropascuje svoju neosetljivu dusu onaj ko bogatstvo upotrebljava na zlo i na slasti. Tako se podvizavajuci. Bogatstvo je. opet. buduci da je trulezno i vestastveno. Uznemirena ovozemaljskim brigama i 38 . dejstvuje samo po strasti. i nije u nasoj vlasti.radi zelje za bogatstvom? O.cinimo zlo. I koliko god da se desava da pada. vencava se nepropadivoscu. Medjutim. treba da vezba dusu svoju u celomudrenosti. Znajuci to. kaznjavamo. ili trojicu. U stvari. mozes biti rob strastima. Jer. a ne radi vlastite strasti gneva. ali da se obogatimo vec nije. 69. starajuci se da se ovenca. vrlinski zivot izaberimo radi spasenja duse. ni da prihvatamo postupanje onih koji se [prema krivcima odnose] previse milostivo. zli treba da budu kaznjeni radi samog dobra i radi pravde. da i sami. Ukoliko. i ubilacke [namere] i ostalo ovakvo. Ljudi ne treba da poseduju nista izlisno. zasto li bezumno trcimo. naprotiv. ukoliko u zivotu pretrpimo male i kratkotrajne nevolje. vrlinski i bogougodni zivot. i praznu slavu. nepromisljeno ne bismo dospeli u isto stanje. 74. Ne treba se gneviti na one koji grese . da ne postoje strasti. pate od slepila. ostajuci u padu. ako zatreba. a ne po rasudjivanju i po pravdi. Jer. Tako. Stoga njima i ne treba poklanjati paznju. Mrtvac se. 78. vec da ustane i da se opet bori. nikad nece brinuti o bilo cemu zitejskom. koji zeli da dobije venac od Boga. Znaj da su telesni bolovi prirodno svojstveni telu.

celomudren. radost [u telesnom pokoju]. pak. nemoj nikome olako da pretis smrcu. Preko ovih pet cula bedna dusa pada u ropstvo svojih sopstvenih strasti. To znaju istinski slovesni ljudi te. vec zato sto ces. neukradivi imetak duse jeste ugadjanje Bogu pomocu slicnog. vec ce osetiti mir u dusi.mastarijama. Razmisljajuci o Bogu. Onaj ko nije stedar. smrt prihvataju bez. bilo zla. noseci samo svoj prtljag. Stoga bogoljubiv covek nikoga ne kori za ono u cemu i sam gresi. naprotiv. 86. Svi odlaze iz ovoga zivota kao iz krcme. On. vec samo dela ucinjena u zivotu . Shvatajuci to jasno. ali i osecanje za dobro. 79. Oni ne misle o patnji koju ljudima posle smrti nanosi zlo. Jer. Takve reci imaju malobrojne. ne odnoseci sa sobom nista od zivotnih uzivanja i bogatstva. koji je sagresio. 39 . Tako. u zoru ustaju i oni koji su imali postelju i oni koji je nisu imali. dakle. Ne trudi se da mnogima govoris reci o poboznosti i cestitom zivotu! Ovo ne govorim iz zavisti. cineci dobro. dvoumljenje. mrznja. krotak. imaju naklonost ka zlim delima. kada se telo posece. Takvo drzanje je znak duse koja se spasava. secajuci se njene neizbeznosti i izbavljenja od ovozemaljskih zala. oni propadaju u neznanju. uzdisanja. niti govoriti: "Taj covek. pitajuci se da li je Bogu ugodan. ukusa i dodira. nezavistljiv. A pobozan je onaj ko ne zeli tudje. tudje sve sto je stvoreno. Prihvativsi zlo kao dobro. lakomost. ne mareci za smrt niti za gubitak sopstvene duse. dobar. castoljublje. nisu drugo do bednici koji ne pogadjaju ono sto im je na korist. medjutim. znajuci da si i ti po prirodi podlozan smrti i da dusa svlaci telo kao svoju poslednju haljinu. dusa skrece sa dolicnog [puta]. Postoje cetiri dusevne strasti: tastina. Nemoguce je i neostvarivo izbeci smrt. pa cak i sasvim retke slusaoce. dok telo ne sastradava dusi. i neznanje. Isto se zbiva i sa svim ljudima koji dolaze u ovaj zivot: kako sa onima koji su proziveli umereno. Ono. jeste rdjav". 84. [Takovoga] Bog ovencava vencem pobednika. bezobzirnost. pri cemu nikoga ne treba osudjivati. 82. gnev i kukavicluk. nepromisljenima izgledati smesan. dok se dusa premislja. a kada je jako i zdravo . mirisa. zavist.i osecanja duse uzivaju zajedno sa njim. Ne treba mrzeti one koji su zaboravili dobar i bogougodan nacin zivota i koji ne misle u skladu sa pravim i bogougodnim dogmatima. Covek postaje obraz Boziji kada zivi ispravno i bogougodno. Neki od gostiju u ubogim krcmama dobijaju postelju za prenociste. jer premisljanje jeste bolecivo osecanje duse. stalno blagodari Bogu. Onaj ko ima bogoljubiv um zna koliku dusevnu korist i poboznost radja ovakav zivotni stav. 81. postupaj krotko i. izvezbani u vrlinama i bogoljubivim mislima. 85. 88. dok dobrovoljna ljudska zloca prouzrokuje paklena mucenja. prema njima treba biti milostiv kao prema [ljudima] obogaljenog rasudjivanja i slepog srca i razuma. Coveku je. vise nece biti napadan. ostaje po strani. Nase dusevne vrline nas vode ka vecnim dobrima. u sebi nema [nikakve] vrline.bilo dobra. straha i placa. Sta nas se tice da li je neko drugi rdjav? 87. bes. i dusa sastradava. prezire sve to. pomirljiv i tome slicno. gordost. ne moze da ostvari ukoliko se ne oslobodi [svega] zitejskog. 83. druzeljubiv. Istinski covek se stara da bude pobozan. Ima pet telesnih cula: culo vida. Sve se to desava u dusi. budi pobozan. tastina. tako i sa onima koji su proziveli u slavi i bogatstvu. [Tada] svi zajedno izlaze iz krcme. Imajuci vlast u rukama. To. Covek koji pomocu razboritosti i stalnog razmisljanja dobro vojuje u duhovnom boju i savlada i pobedi strasti. i oni hrcu u snu kao i oni koji spavaju na postelji. Dusa sastradava telu. uostalom. a neki u nedostatku postelje moraju da spavaju na podu. Medjutim. Otudaje bolje da cutis osim [u slucaju kad treba reci] o onome sto Bog zeli radi covekovog spasenja. telo se ne premislja. kao sto su to. Oni koji se svom silom upinju da steknu privremeni imetak i. neverovanje. 80. kao obraz Boziji. Ali. Naprotiv. Slovesnog coveka napadaju njegova telesna cula i to pomocu dusevnih strasti. Bolje je tragati za zlom u sebi i razmatrati svoj sopstveni nacin zivota. slicno se slicnome raduje. darezljiv po svojim mogucnostima. cini mi se. Ti triput okajani i dusom nerazumni [ljudi] ne poznaju Boga. sluha. Jer. A kada prodje noc.

Ukoliko ga. On zalosti telo. a u umu je slovo. Bog je. kao sto konji [ponekad] savladjuju kocijasa. pak. vec smesta pomisli na nebeska dobra. te propada. necu pobediti ukoliko budem hteo da ostvarim svoj prohtev". On je ljudima dao znanje i razumevanje. Zlo je strast tvari. Nemajuci u Sebi nikakve zavisti i buduci blag. poima ga i slavi. nepropadljiva i nevestastvena dobra. Bog je coveka sazdao kao samovlasnog [slobodnog]. postupajuci kao lekar koji sece ili sazize [delove] tela. Bog nas je nebeskim bicima podario besmrtnost. dusa se odmah pomracuje tugom i uzivanjem. pak. 99. deluje suprotno. kada ti demon bude u dusu ubacivao lukave pomisli. u ovome. pogibao i propast za dusu jeste nepoznavanje Boga. 90. tuge i uzivanja. koji je sve sazdao za coveka i darovao mu um i slovo. pak. do mene stoji da pobedim ovaj napad strasti. Medju ljudima dobra dela i vrline prepodobne i bogoljubive duse zadobijaju pohvalu. darujuci joj nepropadljivost i vecnu sladost. ni slucajnost ne drze u svojoj vlasti. tako ni Bog nije stvorio zlo. Dusa je u telu. jer ti to moze spasti dusu. 101. Najveca bolest. 100. Podvizavaj se. ona robuje telu kroz uzivanja. Stoga nemoj da se zavedis zitejskim mastarijama. Ali. Ali. Preko njih se poima i slavi Bog. On mu je dao mogucnost da mu ugodi. Dusa je besmrtna i gospodstvena nad telom. Njih Bog izbavlja od zala i kao bogopodobne ih cuva nepovredjene. naime . a umom shvata i sagledava ono sto je na nebesima i sto je oko Boga. Prema tome. savladjivanja i usmeravanja njihovih strasti. nalazi se izvan opasnosti i povredivosti. Tuga i uzivanje su kao zivotni sokovi tela. a zemaljska je sazdao promenjivim. 95. ne nazoves blazenim onoga koga vidis kako u obilju moci i bogatstva zivi srecno. Smrt. Um nije dusa. Svemu [ostalom] je darodao zivot i kretanje i sve radi coveka. naime. Neka ti odmah smrt izidje pred oci. Bogougodan um preduhitruje dusu i savetuje je da prezire privremeno. u kojoj nema zla. ni roditelji prljavljstinu. a sramna i lukava dela prezir i osudu. nije njihov nestanak. on se nece braniti pred onim koji ga ruzi. tako covek zivi u telu. ona se stara za telesno nasladjivanje. Bogoljubivi um. Covek ugadja Bogu kad u sebi nema zla. 91. naveden demonskim prividom. propadaju kao beslovesne zivotinje. Nasavsi se u telu. tj. Dusa. Ono. pazljivo da. dakle. sjedinjuje se sa Njime. Bog nije uzrocnik zla. dakle sto radja zle strasti jeste ljudski nemar i lakomislenost. Koliko pre ce to biti slucaj kod Boga koji svakome coveku zeli spasenje. govoreci u sebi: "Ako. Jer. vec dar Boziji koji spasava dusu. kao uostalom i vecina ljudi. duse i tela. covek sam navlaci na sebe. Covek dobija dobro od blagog Boga. Kod njih strasti za sobom vuku slovesni [deo duse]. kad je beslovesna [nerazumna]. niti ce negodovati zbog onoga sto se o njemu govori. Zbog toga ga je Bog i stvorio. Zla. Takve ni drski demon. a spasava dusu. Pomocu njih on uzlece ka Bogu. vec razdvajanje njihovog znanja. sposobnost razlikovanja dobra i zla i samovlasnost [slobodu]. Ako ga neko pohvali. ne shvatajuci da joj nasladjivanje tela nanosi stetu. u dusi je um. 97. 94. pak. Zlo prati covekovu prirodu kao rdja bakar i kao prljavstina telo. Zapavsi u neosetljivost i ludost. sve to Bog cuva i posle razdvajanja. ukoliko zeli. On je coveku dao znanje i rasudjivanje da bi izbegavao zlo. 98. kao sto majstor nije nacinio rdju. dakle. medjutim. 40 . Preko njih On obesmrcuje dusu. vestastveno i propadljivo. pohote i neosetljivosti.89.od sebe i od svoje zloce. Zivot je jedinstvo i sveza uma. Gledaj. neko pokudi. znajuci da mu ono nanosi stetu i muci ga. kako nikada ne bi pozeleo nista zlo ili zitejsko. Covek koji zivi pobozno ne dopusta da mu se zlo uvuce u dusu. Bog ni u kom slucaju nije njihov vinovnik. on ce se u sebi nasmejati onima koji ga hvale. hocu. a da ljubi vecna. svim stvorenjima darovao bice jedino po Svojoj blagosti. Demoni su postali zli svojim voljnim izborom. 92. 93. Duse koje ne obuzdava slovesnost i kojima ne vlada um putem zadrzavanja. bogoljubiv um je dobrotvor i spasenje covekove duse. Medjutim. 96.

Kao sto je nuzno da se telo rodi kada se dovrsi u utrobi. Ti. Niko ne vidi nebo. mi osecamo [sta znaci] uzivanje i radost. 113. nece snazno osetiti radost. Coveku nije mogucno da pronadje takve [stvari]. 103. pak. 106. slovesna i bogoljubiva dusa zivi pobozno da ne bi bila osudjena i da ih ne bi dopala. 111. Onaj. nepostojanost i kratkotrajnost zivota. 112. pa i ono sto je na nebesima. 108.102. niti se secajuci nepodmitljivosti i neminovnosti smrti. dosavsi do granice koju joj je Bog odredio. tako je i dusa 41 . Tako se necemo ni vecnim dobrima nasladjivati ukoliko ne prezremo kratkotrajna. 107. slicno kao sto covek izlazi iz majcine utrobe. Dusa pak. Bog je svuda i u svemu. naime. Zbog toga treba da mrzimo i obuzdavamo telo kao neprijatelja i protivnika duse. niti moze da uziva u svetlosti. Jer.pronalazak coveka koji se uzaludno trudi. izidje iz tela. 105. te ne vidi sunce kako obasjava svu zemlju i more. Starac koji je bestidan i bezuman nije pogodan ni za sta. spajajuci se sa telom. Oni. Tek iskusivsi tugu. nebo] je sazdao za spasenje i zivot coveka. On se pre smrti gnusa tela i ne dozvoljava da se ostvare rdjava osecanja. opet. kao sto ni recima nista nije neizrecivo. a covek lukav. A blagodarno slovo prineseno Bogu jeste covekovo spasenje. 110. crna zbog mnogih prestupa.kao da hoce sitom da zahvati vodu. kao sto se. Cistome nista nije neshvatljivo. buduci da govori nista ne misleci. postupaju bezbozno i grese. blagodari mu i pesmopoje ga. Cuteci mislis. pak. postati bolji i nepropadljiv. dok uzdrzanje trbuha smirava strasti i spasava dusu. 118. koji ne veruju. tako je nuzno da dusa. a dusevno culo vida jeste um. Ko nije zedan nece slatko piti. I kao sto je telo bez ociju slepo. Bog je blag. Zao covek voli lakomost. Kako si upotrebljavao dusu dok je bila u telu. vise ne seca [onoga sto je bilo] u njoj. 104. koji razmislja i proslavlja Onoga koji ga [tj. osim coveka koji se trudi da zivi vrlinskim zivotom. Stoga slovesan covek bira ono sto je bolje: poznaje Boga svih. Um sagledava sve. 109. u cutanju um radja slovo. [Takav covek] nadmeno i uzalud trazi ono sto nicemu ne koristi . tako se ne moze spasti niti sjediniti sa Bogom dusa koja izadje iz tela pre nego sto je kroz cestito zivljenje postigla bogopoznanje. Izisavsi iz tela. a umom i slovesnoscu besmrtan. Covek je telom smrtan. sam je sebi ucinio losu uslugu za [stanje] posle smrti. Umno i dusekorisno slovo je dar Boziji. niti icega dobrog na zemlji. a treca je. Njega ne pomracuje nista osim greha. Mnoga i slatka jela kod ljudi izazivaju zle strasti. Slovo je sluga uma. vec je kao gnjilo drvo. druga ukaljana mrljama sagresenja. On je kao bezumnik osudio svoju sopstvenu dusu. preziruci ono sto je sa one [strane]. [covek] se nece secati onoga [sto je bilo] u telu. Tvoje telo je po izlasku iz majcine utrobe postalo bolje i vece. Tako ces i ti. Nema nicega zlog na nebu. Spajajuci se sa dusom. niti ce slatko jesti ko nije gladan. Kao neogranicen. tako ce i ona upotrebiti tebe po izlasku iz tela. 116. 117. postaje zatocenica tame tela. izasavsi iz majcine utrobe. ne misleci na neizvesnost. gledaj sta ti je korisno da cinis radi spasenja duse. Dusa [u casu smrti] iz tela izlazi naga. ko je ovde na zemlji obasipao svoje telo dobrima i nasladom. Jedna je pritom cista i svetla. 115. prebivajuci na nebesima. telo iz mraka utrobe izlazi na dnevnu svetlost. a prezire pravednost. izidjes li iz tela cist i neporocan. 114. rec koja traga za razmerama i rastojanjima neba i zemlje ili za velicinom sunca i zvezda . niti ce slatko spavati ko nije veoma pospan. Slovo tumaci ono sto um hoce. kao sto je rec puna brbljanja. koji su nerazumni dusom. Ko nije najpre tugovao. Kao sto ne moze da bude othranjeno telo koje iz majcine utrobe izidje nerazvijeno. Jer. znajuci njihovu pogubnost i [rdjavo] dejstvo. Telesno culo vida jesu oci. Ko govori nerazumno nema uma. niti moze da razume ono sto je na njemu. a promislivsi govoris. takav bogoljubiv covek sasvim izvesno zna da bez Boga nema nicega. Secajuci se i pomisljajuci na zla posle smrti.

Onaj ko je dobar. Takav shvata i sta je dusa. nema uma. Kada hoce.bez blagog uma i cestitog zivljenja slepa. njemu je moguce. medjutim. Sazdatelja i Dobrotvora svega. cak i nedostojnima. besmrtna. vec bi. 126. Bogoljubiv um se nalazi kod celomudrenih. Bezosecajnost i ludost duse jeste nepoznavanje Boga. koja ne odabira dobro. a um shvata ono sto je nevidljivo. postajuci Njegov sabesednik. Dopusteno mu je i neverovanje i promasaj [istine] i misljenje suprotno istini. da je bozanstevna. cistih. milostivih i poboznih. sa Bogom. 123. 121.sebi cini. zivece ispravno i bogougodno. On i njih predaje sudu. ljudima biva od poznavanja Boga koje spasava dusu. Dobro. 124. Bogoljubivi um je svetlost duse. [Duhovan] covek je onaj ko je pojmio sta je telo. ne secajuci se zala koja ce te snaci posle smrti. poredak i promisao u onome sto je Bog ucinio i sto sada cini. Bozije opredeljenje je da se dusa utoliko vise ispunjava umom ukoliko raste telo. upinjes da ostvarujes svoje rdjave prohteve radi uzivanja . sve sto cini. 119. Bog. On je ushteo da postane svet i svet je postao. Kasnije. Onaj ko razume sta je dusa. ne bi. a ne zbog nemastine) cini nas naslednicima vecnih i nepropadljivih dobara. pak. skretali sa puta poboznosti. Samo je jedno coveku nemoguce . ali se za svaku dusu ne kaze da ima uma. Kao blag. i um ti je upravljen ka vrlinama ukoliko se trudis da ne postupas po svojim prohtevima. 120. Promisao je sve ono sto se zbiva po nuznosti koja je od Boga . ko nije dobar. poznali Onoga koji je sve cini radi coveka. ne [zivi] sramno. pak. [treba da] znas: kao sto gradovi izdrzavaju dzelate. Jer. iako ne hvale njihovo rdjavo proizvoljenje [naklono ubijanju]. odvajanje od privremenog. Buduci svagda blag i stedar. covek moze i da ubije. sagledavajuci svet i sto je u njemu. Bog cini radi coveka.pijan si od nepoznavanja Boga. prepodobnih. veruje i voli Boga. ne pokoravajuci se telu. Bog je coveku dao vlast da [bira izmedju] dobra i zla. Ukoliko se. pak. vec kao robovi sopstvene rdjavosti. tako i Bog zlim ljudima dopusta da vladaju kako bi bili kaznjeni bezboznici. te zivi cestito. kako bi covek izmedju dobra i zla izabrao ono sto mu je ugodno. blagih. svakako je zao i teloljubiv. On ce svojim umom gledati Boga i umno sagledavati vecna dobra koja Bog daruje dusi. On Boga gleda umom svojim. 125. 122. covek shvata. posmatrajuci krasotu. Prema tome. Dusa. svakodnevni izlazak i zalazak sunca i radjanje zemaljskih plodova.kao na pr. bilo dobro ili zlo . ne prestaje da daje zivot. dopusteno da hoce i da ne razume. Zlo se radja iz nepoznavanja. medjutim.da bude besmrtan. vec ih [drze] samo radi kaznjavanja dostojnih. Kad bi idolopoklonici znali i srcem videli sta postuju. Prva covekova vrlina jeste preziranje tela. te ne poznaje niti slavi Boga. i ne moze dospeti u nasladjivanje Njegovom nepropadljivoscu i vecnim dobrima. pak. podarivsi mu i znanje kojim moze da. samo ukoliko shvati da mu je to moguce. da je trulezno i kratkotrajno. 42 . Kao stedar i blag po prirodi. pozna Onoga koji je sve sazdao coveka radi. medjutim. propadljivog i vestastvenog (i to proizvoljno. 128. Sjediniti se. [Covek] sa bogoljubivim umom ima prosveceno srce. I on postoji radi coveka i radi njegovog spasenja. Da se ne bi cudio blagostanju zlih ljudi. Sve je to postalo radi coveka. Sve sto covek cini. tj. Trezvouman si i poznajes Boga. Tako se i zakonom naziva ono sto biva po ljudskoj nuznosti. sva tela imaju dusu. Prisustvo uma njima pomaze [da se priblize] Bogu. buduci da nanose patnju ljudima ne kao sluzitelji Boziji. 129. Tolika je covekova vlast u odnosu na dobro i zlo. pak. Kada je zao i nepravedan. i propasces poput beslovesnih [zivotinja]. tj. od Boga udahnuta i povezana sa telom radi covekovog ispitivanja i obozenja. Neprepodobnom je. 127. pravednih. jadnici. Onaj. Oko posmatra ono sto se vidi.

Onaj ko ima uma zna sta je. 141. ljudima na raspolaganju stoji mnostvo puteva ka spasenju. Drzeci se nepomicno svog dobrog proizvoljenja. 135. suzbijajuci i savladjujuci svoje beslovesne 43 . Jer. Bog je uvek Covekoljubac i Bog. te sama sebe ne shvatajuci. tako je i dusa bez uma nedelatna. svakoga casa se drzi neprestupivog zakona i misli u sebi: "Sada je [vreme] podviga i ispita". koji duse vracaju [Bogu] i uzvode ih na nebesa. ona propada. vino ce ih nadvladati. Oni koji su [u takvim prilikama] trezni . Um se pokazuje u dusi. Vera je dobrovoljni pristanak duse. zemlju i stihije. poznaje sve i zna da je sve tvorevina Bozija. zadobija dobre nagrade i ovde i po smrti. Sve je postalo radi coveka i njegovog spasenja. Ma gde bio. 138. Bog samo coveka slusa. ali od Boga posle smrti dobijaju sladost i vecni pokoj. Bog je za coveka stvorio nebo ukraseno zvezdama. pijani. Isto tako ce i dusa koja zapadne medju silne valove zivota koji je odvlace u dubinu i prete da je potope. um je iznad sveta.ne vidi se. te ne moze da nasledi Boga. dusa je u svetu. dok je raspadljivost priroda tela. Verom covek poznaje sve nevidljivo i duhovno. Budu li. ali svoju moc ne koristi na zlo. 131. Ali. biti privucena telesnim uzivanjem kao valovovima koji ce je odvuci u dubinu propasti. privezana za kratkotrajno. Sa dobrom se nista ne moze uporediti. Kao rodjena. mnogo puta uvlaci u neprilicna uzivanja. Kao nerodjen. Um je obozenje duse. postalo radi covekovog spasenja. Ljudi je obradjuju za sebe. te ce se naci ispod talasa i nestati iz [broja] zivih. tj. Onaj. 132. Smrtno je podlozno besmrtnome. Takav covek izvesno zna da oni koji preziru ovozemaljsko ulazu najmanji trud. Jer. a za sagresenja kazne. Svako telo ima prirodu. Nemajuci potrebe ni za kakvim dobrima. ko moze da naskodi. Siromah koji ne moze da naskodi drugima ne smatra se poboznim (na delu). Dusa koja razume svet i hoce da se spase. cak i da su po hiljadu puta do krajnosti izucili [vestinu] plivanja. Zlo je poput zemaljske [stvarnosti] vidi se. Duh u Sinu. Zato i ne dopusta da je preuzme Sudija. a Otac u obojici. Duse ljudske za vrlinu dobijaju nagrade. 140. 133. Bog se radi coveka preobrazava. Covek sa umom bira ono sto je bolje. pak. Sama sebe preziruci.130. 137. Onaj ko poznaje sebe. Sin je u Ocu. a priroda u telu. vec zbog poboznosti pred Bogom stedi slabije od sebe. Potrebe ili okolnosti katkada primoravaju ljude da plivaju i po najvecim rekama. Za coveka je i zemlja. Dobro je poput nebeske [stvarnosti] . stihije coveku. u covekovoj vlasti je da sve pojmi i da o svemu ispravno veruje. odnosno ne shvati da je bozanstvena i besmrtna. da je propadljiv covek. Po covekoljublju Boga koji nas je sazdao. ukoliko se ne otrezni od zla sto je u vestastvu i ne pozna sebe. Cak i ako se budu borili protiv silnih valova koji su gotovi da ih progutaju. a na nebu promisao i nuzdu. 142. Bog je na zemlji uspostavio radjanje i umiranje. besmrtno sluzi smrtnome. Telo nas. Oni koji ne osecaju toliko Bozije promisljanje o coveku imaju bezumnu dusu. spasce se cim se dohvate bilo cega sto raste na obalama. [Ona zna] da se dusa gubi ili spasava [saglasno svom odnosu prema] sitnom i sramnom uzivanju. 136. ali uma nema u svakoj dusi. mnogostradalno i smrtno vestastvo tela radi ispitivanja. 134. samo je coveku poznat Bog i Njegova stvorenja. Stoga se i ne spasava svaka dusa.spasavaju se. Bog se samo coveku javlja. Jedino je covek dostojan poklonik Boziji. Kao sto je telo bez duse mrtvo. i duhovnim neznanjem se opijajuci. medjutim. Pobedjujuci. po covekoljublju i prirodnoj dobroti Sazdatelja Boga. nasavsi se izvan [broja] onih koji se spasavaju. poput reke. Preko njih On im izdasno nudi svako nasladjivanje u dobrima. slovesna dusa svoj razdrazajni i zelateljni [deo] obuzdava kao konja. 139. 143. Bog je radi ljudi stvorio nebo. tj.

bestrasan i nepromenjiv. trpljenje. Pocetak. mi ne pridobijamo i ne menjamo Boga. oskudica pracena blagodarnoscu i smrt tela predstavljaju zivot i vecnu sladost duse. 150. jedinoga Cistoga za one koji su cistog srca. Jer.strasti. On. dok trud. pak. a odvraca od zlih. Pobozna dusa poznaje Boga svih.smrt je za dusu. tj. Ziveci po vrlini. starajuci se da ga ocisti od strasti i dobrovoljno izabranog zla. Prozlivsi se. 148. 44 . i zeleci da njegovu smrtnost preobrati u besmrtnost. Oni koji nose blatom ukaljanu odecu. Preziruci vestastvenu tvar i kratkotrajni zivot. vec se svojim postupcima i svojim obracanjem ka Bozanstvu isceljujemo od zloce. iako se On ne gnevi ni za sto. naime. isto je sto i reci da se sunce skriva od onih koji su liseni vida. sasvim zardja i postaje neupotrebljiv i ruzan. govoreci neprilicno preko sluha kao kakvim blatom kaljati dusu jednostavnih ljudi sa kojima dolaze u dodir. On nikada nikome ne skodi. 147. Mi. predstavljaju neko stradanje). sto se gnevi na gresnike. moze biti u nedoumici zbog toga [sto se kaze] da se Bog raduje dobrima. Kao sto zanemaren bakar. Zadobivsi razresenje od grehova kroz molitve i dobrocinstva. mi imamo [obraz] Boziji. vec je uvek isti. Poznanje Boga i strah Boziji jeste isceljenje od strasti vestastva. i neizvesnost zivljenja. 153. ili postajemo zli i odvajamo se od Njega zbog neslicnosti. 145. Um koji se nalazi u cistoj i bogoljubivoj dusi zaista vidi nerodjenoga. uopste. cinimo da On postaje nas neprijatelj. 144. istinski slovesna dusa se. Bog je blag i samo koristi ljudima. vec nas vezuju za mucitelje demone. prosvecuje. Takva dusa veruje da Bog nece prevideti da joj pruzi potrebnu hranu. celomudren. krotak. cineci je ruznom i neprikladnom za spasenje. bez potrebnog odrzavanja. 146. ne uznemirava. za razliku od nerazumnih. To je nagrada za pobedu i napore koju joj dodeljuje Bog koji ju je sazdao. Po svojoj dobroti Bog je coveka ispunio rasudjivanjem i znanjem. kada se [drzi] svega sto je ugodno volji Bozijoj. pak. To i jeste bogopoznanje. Zbog okorelosti u zlu ona trune kao od kakvog dugotrajnog cira. U pravu je i [poseduje] istinu onaj ko misli da se Bog ne menja. ona jasno zna i nepostojanost srece. Na isti ce nacin oni sa zlim proizvoljenjem i neispravnim zivotom. medjutim. ili smo dobri i sjedinjujemo se sa Bogom zbog slicnosti sa Njime. i nepotkupljivost Bozijeg suda. kada je [covek] bez zavisti. i vec se opet nasladjujemo Bozijom dobrotom. Njemu se ni darovima ne moze ugoditi. Nije ispravno na osnovu ljudskih stvari zakljucivati da Bozanstvo postupa dobro ili rdjavo. 151. reci da se Bog okrece od zlih. a miluje one koji se ispravljaju [Njemu] treba reci da se Bog ne raduje i ne gnevi (radost i tuga. Jer. Ona ga i dobija od Boga zbog cestitog zivljenja. jer bi [to znacilo] da je savladan uzivanjem. 149. slovesna dusa izabira nebesku sladost i vecni zivot. u nama samima. Bog nije vinovnik [takvog stanja] buduci da je ljudima darovao rasudjivanje i znanje. vec se kroz rdjava dela odvaja od pokrova Bozijeg) izjeda zlo koje nastaje u vestastvu tela od lenjosti. ona se ovencava i udostojava prebivanja na nebesima. spasenja i Carstva nebeskog za dusu jeste ljubav. druzevan. uprljace i haljinu onoga koga se dotaknu. kada izbegava prepiranja i. poboznost nije nista drugo do vrsenje volje Bozije. U dusi koja je ispunjena nepoznavanjem Boga strasti ostaju neisceljene. Prema tome. Zivot tela i uzivanje u velikom bogatstvu i u moci ovog zivota . 152. darezljiv prema mogucnostima. i kratkotrajnost zivota. 154. neizrecivoga Boga. Pocetak greha je zelja [pohota]. Videci srecu zlih i blagostanje nedostojnih i predocavajuci sebi njihovo uzivanje u ovome zivotu. Bog je blag. usled dugotrajnog nekoriscenja i zapustenosti. nesagledivoga. Nasi gresi ne dopustaju da nas Bog iznutra. pak. tako i zapustenu dusu (koja se ne brine o cestitom zivljenju i obracanju k Bogu. Zbog nje propada slovesna dusa.

tj. 162. Bezuman covek ide za zlom i dici se njime. Tako mi mozemo da bezimo od zla. koji je jedan i jedini. i da ga sagledas . sve sto pocinje da zivi jeste propadljivo). celomudrenosti. Poznanje Boga se sastoji u sledovanju Bogu putem smirenoumlja i drugih slicnih [vrlina]. 164. On ljudima koji su ga dostojni svakojako predskazuje i nagovestava buduca dobra. 167. Um. Takva dela su svojstvena umnoj dusi. Tako govore neosetljivi i ludi ljudi. Ni pred kim ne klevetaj neprijatelja svoga! Vezbaj su u ljubavi. Ali. Ukoliko prihvatis mastanje o nekom uzivanju. medjutim. Ne racunajuci na ono sto je posle smrti ona. podarivsi im um.gledaj na uredjenost i promisljanje o svemu sto je nastalo i sto se zbiva Slovom Njegovom. Druga. i to ne zato sto nema sredstva da ga sebi prusti. dusa ne zna za sebe. jer imaju duh i dusu. zbog toga sto se neki necastivo usudjuju da govore da biljke i povrce imaju dusu. To je Bogu ugodno. Medju zivim bicima razlikujemo cetiri vrste. tako i u stradanju ima zla. Zelis li. priseti se smrti i pomisli kako je bolje da budes svestan da si pobedio tu obmanu uzivanja. sto je ugodno Bogu svih. uzdrzanju i slicnome. Kao sto pri rodjenju postoji stradanje. [Rec] Bog oznacava Bespocetnoga. Nema ni jednoga mesta koje on ne obuhvata. 165. Covekov venac nepropadljivosti. Pohota za zlom predstavlja nedostatak dobra.imaju samo zivot. 159. Nije ni bilo potrebno da Bog odsece vestastvo. Bog je. Svetim se naziva onaj ko je cist od zla i greha. pak. [Covek] je blag kada izobilno cini sve sto je dobro. tj. trbuhom i uzivanjem. Najveci uspeh duse jeste odsustvo zla u coveku. jer ima um i jer je prijemciv za znanje. Svaka. 158. znanje i raspoznavanje. sa iscekivanjem dobrih dela. Premudrost i Promisao Boziji. Druga ziva bica na zemlji i u vazduhu imaju glas. 161. trpljenju. A cetvrta. zivotinje . tj.imaju dah i dusu. ljudi . Covek se naziva slovesnim zivim bicem.155. duha. jer zivi i raste. pak. ali ne i dusu. Sve je coveka radi. I nije moguce da tvar bude ukrasena bez razlucujuce sile Slova (Logosa). znajuci da nam nanosi stetu. Nista nije tesko onome koji veruje i koji hoce da pozna Boga. Treca. Covek postaje neodvojiv od Boga kada je dobar u svemu i kada se uzdrzava od svakog uzivanja. 166. posto spomenuta stradanja jesu stradanja vestastva. 160. ljudska dusa uvek je pokretljiva i prelazi sa jednog mesta na drugo. biljke . Istrajavajuci u prisecanju koje radja pohotu. Promisao Boziji odrzava svet. Zivot biljaka je zivot bez duse. vrlina i spasenje jeste u tome da blagodusno i blagodarno podnosi ono sto ga zadesi. Prva su besmrtna ziva bica koja imaju dusu. od ljudi odsekao zlo. Biljke imaju prirodni zivot. 157. [gledajuci] na korist. On se otima kao 45 . tj. jezikom. Cini dobro onome ko ti nanosi nepravdu i Bog ce ti biti prijatelj. hrliu greh. Jer. Ni druga bica ne mogu postojati bez zivota. Boga poznaje i poznat je Bogu covek koji se svagda stara da je svagda pored Boga.imaju um i dusu i duh. bezumna. Zelja [koja se radja] iz prisecanja jeste koren strasti koje su srodne sa tamom. Stoga je besmisleno misliti da Bog. ima drugo ime. koji je sve sazdao za coveka. a ne bilo kome. Najveca i neizleciva bolest za dusu jeste bezboznistvo i slavoljublje. Imenom se oznacava jedan od mnogih. zaboravljajuci da ju je Bog udahnuo [u coveka]. Sve sto raste i smenjuje se jeste zivo. ali ne znaci i da ima dusu. nemoj reci da Bog nije mogao da odsece zlo. i koje je Tvorac i Ureditelj svega sto nastaje. (naime. koji i jeste Obraz. cuvaj se i pazi da te ne obuzme odmah. Ovo poglavlje napisah da se upute prostodusni. Ogromna je pomoc dusi kada covek vlada gnevom. a danju preko uma. Odstranivsi ga na kratko. 163. vec po sopstvenoj volji i uzdrzanju. Bog je pravedan i covekoljubiv. Samo je covek sposoban da primi Boga. 156. andjeli. Promisao je samodelatno Slovo Bozije koje obrazuje vestastvo sto dolazi na svet. nauku. Zla dela koja primetis u sebi odsecaj od duse svoje. 168. uma i besmrtnosti. On je jedino zivo bice sa kojim Bog razgovara nocu preko snova.

prev. sustize bezumnu i okajanu dusu. 170. pak. Ne idi da vidis kako zive tvoji srodnici. Udaljivisi se od svetske guzve. Pri poseti brata. Kad podjes na zetvu. Oni treba da se povinuju ovim zapovestima. vec se sto pre vracaj u svoju samocu. buduci zlo. v) Kelijsna usamljenost 8. Sa blagodarnoscu [Bogu] legavsi na svoju postelju. pa ces se. NAPOMENE: 1. Kuda god da izidjes. koji je sve sazdao za covekovo spasenje i obozenje. Uopste. nemarnosti]. 4. iz sve tvoje duse i snage uzneti slavljenje Boga svih. a smrtnost. Tvoj telesni san ce se pretvoriti u trezvljenje duse.Jedino ovo poglavlje se nalazi u grckom izdanju Dobrotoljublja. za one koji zele da uzmu tesko igo otselnistva. uz uzdizuce osecanje. . Smrtna bica zavide buduci da predosecaju smrt. pomisli na sva dobrocinstva Bozija i na toliko promisljanje Njegovo. koja je kroz moja usta izrekao Gospod.19). ne zadrzavaj se dugo. I Spoljasnje drzanje i spoljasnji poredak zivota a) Udaljavanje od sveta i od sazivota sa ljudima 2. Onaj ko zivi u pustinji i bezmolstvuje. besmrtnost pripada prepodobnoj dusi. 6. 11. Ko hoce da se spase (u obrazu zivota van ovoga sveta) neka ne ostaje u domu svome i neka ne zivi u gradu u kome je gresio. ali nikada ne moze da pogleda navise. nemoj se dugo zadrzavati u njegovoj keliji. [tj. na neki posao]. 169. III USTAV OTSELNICKOG ZIVOTA 1. 10. Onaj. koji narusi makar jednu od njih nazvace se najmanji u Carstvu nebeskom (Mt. Sama blagodarnost coveka u kome nema zla.Prim. Predajem ova pravila. nemoj se vidjati sa njima. niti im dozvoljavaj da dolaze da vide kako ti zivis. Amin. buduci da je to stetno po dusu i narusava plodove zivota. 9. ugodnija je Bogu od bilo kakve skupocene zrtve.5. g) Kelijna zanimanja i poredak 46 . Za tebe ce sedenje u keliji biti jednako putovanju u tudju zemlju. postaraj se da se sto pre vratis u svoje usamljenistvo kako bi se predao svojim molitvama. progovorice tako sto ce se. usami se. Isto tako on ne treba da posecuje svoje roditelje i rodjake po telu. b) Izbor pustinjoziteljstva 5. Ne vracaj se u grad u kome si nekad gresio Bogu. 7. 3. Cuvaj se da te ne obmane pomisao da je pustinja mesto hladovine [tj. sklapanje tvojih ociju preobrazice se u istinsko vidjenje Boga. bremenito dobrom. ispunjen dobrim mislima.covek koji se upleo u mrezu. pa ces postati stranac. Njemu slava u vekove vekova. a tvoje cutanje. izbavljen je od tri borbe: od borbe [koja dolazi preko] cula sluha. Duhovni oci nasi tvrde da je pustinja najprikladnije mesto za razmisljanje o smrti i najpodesnije skloniste od svetskih stvari koje pruzaju pokoj telu. jos vecma radovati. Buduci dobro. od borbe [koja dolazi] preko jezika i od borbe [koja dolazi] od vidjenja onoga sto moze da rani srce. da ugleda i pozna Boga.

Monah koji sedi u svojoj keliji zatvorenih usta. izuzev subotom i nedeljom. a ne seca se Boga. 38. budi kao ptica koja lako i visoko uzlece. ili: Hvalim Te. Kad se molis. Gospode moj. d) Molitvoslovlja i kolenopreklonjenja 15. citanjem Psalama i molitvom. 47 . 19. 14. Nikada se ne lenji da to cinis.12. Prinucavaj sebe na trud rukodelja. Poucavaj se u tom imenu u srcu svome i hvali ga jezikom svojim. z) Hrana 31. ili: Gospode moj. 17. 25. casa[1]. [bez razmisljanja] ga tamo odnosi. posalji mi pomoc Svoju. Vrsi molitve u odredjene casove i ne propustaj ni jednu. 24. govoreci: Gospode moj. Boraveci u svojoj keliji bavi se sa ova tri zanimanja: rukodeljem. Jedno (i isto vreme) odredi (za hranu i obeduj) radi potkrepljenja tela svoga. Prebivajuci u keliji bavi se citanjem Pisma. 21. Odredi sebi neki umereni trud u keliji. nego ga neprestano drzi u umu svome. pa ce na tebe sici strah Boziji. Upotrebljavaj najprostiju i najjeftiniju hranu. Nemoj jesti do sitosti. razagnati neciste pomisli). Telo treba savladjivati i zamarati dugim trudom. U sredu i petak nemoj razresavati posta[2] 37. da ne bi umro zlom smrcu. Posle jela naizmenicno malo citaj. pomiluj me. Nemoj biti gramziv i lakom na jelo da se u tebi ne bi obnovili predjasnji gresi. Vrsi svoju nocnu molitvu pre nego sto podjes u crkvu. ne budi lenj. molitvom Bogu i rukodeljem. Isuse Hriste. dj) Citanje i bogorazmisljanje 22. da bi se u tebe uselio strah Boziji. 35. Svakog dana posti do 9. lici na razvaljenu kucu van varosi koja je svagda puna necistote. prioni na rukodelje. pomiluj me. Meso uopste nemoj jesti. cas udji u svoju unutrasnju odaju i pre jela satvori svoju molitvu. Pocesce padaj na kolena i nemoj se lenjiti da to cinis. On popusta rdjavim pomislima i zanosi se srcem . pazeci da tvoje sedenje (za stolom) bude skromno. a ne radi naslade. 16. Ne prilazi mestu gde se toci vino. Hleb svoj jedi u bezmolviju i sa uzdrzanjem. a umom masta. Budi priljezan na trudu rukodelja. 13. a ime Gospodnje ne pustaj od sebe. To ce te istrgnuti od necistote (tj. 36. 23. 34. Budi prizeljan u citanju Pisma. 20. 18. Isuse Hriste. Svako ko pomisli da iznese djubre iz svoje kuce. 33. e) Rukodelje i trud uopste 26. Sedeci u keliji. (To jest: on cuti ustima. 28. (Svagda) se moli u svojoj keliji pre nego sto podjes u crkvu. pre i posle molitve s bratijom svagda se moli u svojoj keliji. pa ce ti srce biti smireno. Kada nastane 9. (Uopste). Razmisljaj o delima Bozijim i ne lenji se za molitvu. 29. Bozije milosrdje ce biti sa tobom ukoliko se sa usrdjem budes zanimao citanjem Pisma i ispunjavanjem zapovesti. 30. Na molitvi i secanju na Boga. da ne bi dao odgovor za to. jer molitva lenjivca jeste praznoslovlje. 32.sto je sve grehovno djubre koje demoni bacaju u dusu). Isuse Hriste. malo se moli. 27. saglasno zavetu monastva i znacenju svog odela.

Vina ne pij vise od tri case. pa ces blagouspesno provoditi zivot svoj po volji Gospoda. 60. Sa smirenjem i placem moli oca svoga da te nauci onome sto jos ne znas.. Ukoliko si mlad. duhovnom ocu. Crkvene duznosti (tj. 48 . 48. k) Crkveno bogosluzenje 53. Nemoj odmah pruzati ruku prema onome sto se stavi pred tebe. U crkvi nikako ne govori. pa se neces postideti. ne skidaj svoj pojas [za vreme sna]. 62. 49. Svagda se secaj onoga. ma kakav bio. 58. Spavaj malo i odmereno. 40. i nedostatak (potrebnih) stvari nego izobilje. Kad si zdrav. 51. pa ce se u tebe useliti strah Boziji. Ne ostavljaj bogosluzenje. izuzev prilikom velike bolesti. Savrsenstvo tvog podviga sastoji se u poslusnosti. 55. umor tela nego odmor. opste trpeze) se ne zuri. 46. brigu o crkvi i bogosluzenju) treba poveravati vernom coveku koji se boji Boga. jedi umereno i prinesi blagodarnost Bogu. 61. Pred avom i pred vecima od sebe ne govori mnogo. inace ces postati orudje i sasud svih zala i nepravdi. l) Medjusobni odnosi aa) Prvo i glavno . Ne stici nista preko onoga sto ti je potrebno. Cuvaj svoju odecu da se na dan suda ne bi nasao nag medju drugima[3] j) Glavna crta imetka treba da je . Siromastvo monaha je umerenost u svemu ili takvo stanje u kome si zadovoljan sa malim. ne stavljaj ruke unutra (medju noge) da ne bi i ne znajuci gresio. ne brini se o tome kako ces urediti svoje zemaljske poslove).odnos prema avi. dok se ne posavetujes sa avom manastira. 65. 41. 64. 42. Stalno drzi u srcu svome da treba da slusas oca svog. Ako dodjes na mesto gde je pripremljenja opsta trpeza. 54. da se ne bi saplitao i pao u zamku. koji te napaja dobrim ucenjem. Vise voli ukoravanje nego postovanje. Blago coveku koji od mladosti svoje nosi breme Gospodnje. 52. i)Odeca 47. 43. Ne oblaci haljinu kojom bi se mogao ponositi i hvaliti. jer to nije skromno. Postaraj se da od njega saznas zivotvorne zapovesti. U crkvi ne sahranjuj svog mrtvaca (tj. 45. 57. z)San 44.15). 56. da se napredak tvoj pokaze u svemu (1. sluzi i povinuje se. Kad legnes.Tim. u ovome stoj. Na sabore i gozbe (tj. prema starcima i uopste prema iskusnim 59. Dan i noc budi u svom kukulju i u mantiji i u svoj odeci svojoj kao okovan i zatvoren. Nemoj se lenjiti da cim udari zvono odmah ides u crkvu. 63.39. Nemoj biti u crkvi kao na mestu gde se sabira mnogo naroda (da ti u dusi ne bi bila smutnja i gomila pomisli). Nemoj biti neposlusan.4.siromastvo 50. kao sto je iapisano kod blazenog apostola Pavla: Ovo proucavaj. pa ce te andjeli posetiti. Nikakav posao ne pocinji. nemoj pruzati ruke pre drugih.

Ne gledaj na lice i odlucuj recima istine. jer ce se od tebe traziti odgovor za njihovu osudu (tj. Budi tuzan sa svojim bratom i ukazi mu saucesce [u bolu]. onda govori u ime Gospodnje. Brini o tome da blagoslov manastirskih staraca pociva na tebi. Krajnje je ruzno preporucivati drugome nesto sto sam ne ispunjavas. tj. 49 . u svemu se smiri pred njim.66. Svakodnevno se uci dobroj naravstvenosti od svojih starijih. Budi skroman u svim svojim delatnostima. Ne govori pouke onome ko ih ne prima. 70. vv) Odnos starijih prema ostalima 79. jer su se svi ljudi. ako se prilepis uz Boga kao sin uz oca. lj) Uzajamno opstenje 94. nego samo onima koji mogu izleciti tvoju dusu. pazi da ih nikome ne pricas. pobrini se za bolne kojih ima medju vama. One. Ako ti ma koji brat dodje u posetu. 86. 67. Izoblicavaj i (popravljaj) nestedimice svoja (duhovna) ceda. 85. Svoje duhovne oce voli vise nego roditelje po telu zato sto se oni staraju o tebi Boga radi. nevolje i skorbi. podaj bolesnima u manastiru. cak i u nevreme. 89. Zemlja je puna sujete. koji su te duhovno rodili. Sve sto mozes. postaraj se da ostave svoja mrtva dela i da se udostoje da steknu [vecnu] slavu. gt) Odnos prema bolesnima 87. radi sa njim citav taj dan. za poslusnost koja je izvrsena sa ljubavlju. 88. 71. 92. primi ga radosno kako bi on zablagodario Bogu i kako se ne bi uvredio. 74. Ne odbacuj onoga koji iste veru u Hrista. Izaberi sebi jednoga brata koji se boji Gospoda. Nemoj svima otkrivati svoje misli. predali lukavstvu. nemamo koristi. 80. ali neka ti ne bude svako savetnik. 68. 93. 78. 77. 90. a zatim savesno izvrsuj ono sto ti je zapovedjeno. Tada uzmi na sebe radostan izgled. pa se sa njim druzi kao sa bratom. A najbolje ce biti. osim kad ti dodju braca . jer je svet pun lukavstva. Karaj ne stedeci. Zivi tako da bi oce manastira. Ako te ava odredi da posluzis bolesnima. dd) Odnos prema strancima 91. sve sto ti je suvisno. Ako si prestao da sluzis grehu. obradovao zbog svoje slave u saboru svetih. 82. onda pazljivo slusaj sto ti se govori. poucavajuci one radi kojih se huli ime Njegovo. Ustajuci izjutra svakog dana. 81. sa malim izuzetkom. ali sa strahom Bozijim. da vas Gospod obojicu spase. sa kojima se druzis najpre oprobaj i ispitaj kakvi su. 72. Ako koji brat dodje i otkrije ti svoje misli. ukoliko se pokazu dostojni osude na Strasnom sudu). da ne bi sablaznio svoga brata. 83. Od tudjih dela. Posto su oni mrtvi i odseceni od zivoga Boga.putnici. Izgled tvog lica treba da je tuzan. Ne postavljaj drugome pravilo koje ti sam na delu vec nisi ispunio. Ako si iskreno sagnuo vrat svoj pod breme poslusnosti. pokazi raspolozenje prema njemu Gospoda radi i boj se da se ne uzneses gordoscu. Ako te brat zamoli da mu pomognes. 84. Ako ti kakav brat dodje u posetu. 73. 69. nego se moli za sebe i za njega. pa ces od Boga dobiti dvojaku nagradu. potrudi se od sveg srca. Ne otkrivaj svima pomisli svoje. naime. bb) Uzajamni odnos 75. Posecuj bolesnike i njihove sudove napuni vodom. 76. Prema svkome budi prijateljski raspolozen. Nemoj od svog duhovnog oca sakrivati greh koji si ucinio. Nemoj se svima poveravati. Staraj se da dodjes do toga da te svi ljudi blagosiljaju.

Ne govori razdrazljivo. jer ce ti biti na saplitanje. Kad odes u posetu kod nekoga. Time ces postati dostojan da od Njega primis jos veca dobra. 10. Kloni se lazi. Ne govori mnogo da se od tebe ne bi udaljio Duh Boziji. a kamoli u sumnjivoj stvari. 111. Neka predmet tvojih razgovora budu dobrocinstva Svevisnjeg Boga. Secaj se da od govora dolazi ili slava ili sramota. nemoj ici sam. 120. ugledajuci se na Gospoda. Preziri puste razgovore o svemu sto je svetsko. On ne hita da govori. Ne raspituj se o zlim delima. Kada se nadjes u drustvu. 113.14). Jezik tvoj neka je potcinjen razumu. Ne pokreci prazne razgovore i one koji ih vode izbegavaj kako ti dusa ne bi primila zlo. Kada se sastanes sa vernima koji su ti slicni. Neka su ti ugled mudri oci nasi. upotreba jezika 101. 119. 121.95. 112. 99. jer su reci protivne razumu isto sto i bodljikavi siljci i igle. 117. 102. 114. koji je cutao pred Irodom bez obzira na njegovo zvanje. 50 . inace ce ona od tebe odagnati strah Boziji. 106. ne upravlja [jezikom] i ne zauzdava jezik. Kad si medju bracom. vise slusaj i pazi sta budu govorili sa gotovoscu da ispunis ono sto je spasonosno. nego da se i sam upleces u razgovor. Cuvaj se prepirki jezikom (obuzdavaj jezik). 103. 97. Tvoja pitanja neka budu kratka i [izgovorena] sa smirenjem. nego neka reci tvoje budu [obucene] u mudrost i u razum. m) Razgovor i uopste. Ne kuni se ni u nesumnjivoj. 118. 107. neuk covek ne cuva tajnu. Mudar covek dobro zna kako ce sobom vladati. Veliko delo je biti cutljiv. 105. Kad te potreba natera da ides u grad. 98. U svemu ponasanju tvome medju drugima drzi se kao siromah: ne uznosi se kad s kim razgovaras. izuzev u molitvama koje su ustavom naznacene. Ne vici i ne govori suvise jako i brzo. neka strah Boziji bude u srcu tvome i cuvaj usta svoja da bi se spokojan vratio keliji svojoj. 115. Reci tvoje neka su blage i poucne. Naprotiv. 104. da u tebe ne bi uslo zlo (zloca i prepiranje). 96. 108. n) U slucaju putovanja 122. cije reci behu pune mudrosti i razuma. Ne povisuj (ne pustaj) glas (tj. reci tvoje neka su proste. ne ulazi u krug ljudi koji se brinu samo o sujetnim [stvarima]. niti kada pevas himnu ili hvalebnu pesmu Bogu. niti se druziti. bilo da je stariji ili mladji od tebe. isto kao i njihovo cutanje. 116. Ako se slucajno nadjes u njihovom drustvu. 109. Usta tvoja neka uvek govore samo istinu. Nemoj uzimati za ruku brata koji stoji pored tebe. niti se dotici njegovih obraza. To ce biti mnogo bolje. Takve ne primaj u zajednicki zivot da ne bi djavolu dao mesta. Sa decakom uopste nemoj razgovarati. Svim silama udaljavaj se od ljudi koji oskudevaju u razumu i u savetu. 100. drzi sebe kao da te i nema medju njima. nego dobro meri kada treba govoriti a kada slusati. 110. ne govori suvise. jer je pisano: "Ko mnogo govori nece izbeci greha" (Knj. Ne budi uporan i ne nameci svoje reci. Uzdrzavaj se sto vise mozes od sale i zabavnih reci. Ako volis spokojan zivot. kao uostalom i tvoje cutanje. Sa decakom i mladicem nemoj razgovarati. cuti u keliji). prop. vec svoju paznju drzi daleko od njih.

51 . unekoliko se odvoji od njih da bi odrzao cutanje. Ne lezite po dvoje na jednu rogozu. 134. Ako se. 129. Iduci na put sa bratijom. g) Podsetnici . i sa decakom se ne druzi.podsticaji i podstrekaci revnosti aa) O zavetu i prvobitnom zaru 143. Budi revnostan u sticanju vrlina. pa makar se radilo i o tvome ocu ili bratu. Ni jednu ne treba da ostavljas da ti se dusa ne bi pretvorila u smetliste svih necistota. b) Pravilo zivota . Ne svracaj sa puta svog usamljenistva. Cuvaj se da ne ohladnis u ljubavi prema Bogu. te ces steci milost. osim u slucaju krajnje potrebe. Kao sto rusevine van grada sluze svima za [bacanje] smrdljive necistote. 141. 125.16). nego ljubi Gospoda do samog kraja. Ne dozvoli joj da udje u tvoju sobu. Ne ostavljaj napore koje nosis radi vrline da ne bi postao lenjiv i nemaran i da ne bi pogresio u poslednji cas. Nemoj se bratimiti sa stanovnicima mesta u kom se zateknes. izvrsuj sve Njegove zapovesti i sve sto ti se naredjuje vrsi marljivo. ako nesto budes propustao. Kad ides po vodu ili putujes citaj (Psalme na pamet) i razmisljaj. Neprekidno se staraj da se (preko tebe) proslavlja Otac tvoj koji je na nebesima (Mt. Kada se javi potreba da negde nocevas. jer za njom ide bura pomisli. II Ustrojstvo unutrasnjeg zivota a) Ishodno nacelo zivota . nista ne izostavljajuci. jer oni sve cinjahu samo da se istaknu. Zeni ne dozvoljavaj da ti se priblizi. Jer. 126. 135. 130. pak. Ako si poceo neki posao pa vidis da nije po volji Bozijoj.slava Bozija 142. Sa zenom nemoj nikada jesti. tako i dusa onoga koji lenjivo i mlitavo prohodi usamljenicki zivot biva smetliste svih strasti i grehovne necistote. nece ti se oprostiti predjasnji gresi tvoji. Iduci putem ne okreci se desno i levo. odmah ga napusti. Ako si se doista predao Bogu. Ne odstupaj od Boga radi truleznih stvari. 124. 128. 140. ali nemoj ni fariseje podrazavati. U manastirskim gostionicama ne sedi dugo. 136. 127.revnost 133. 132. nego se secaj sta si obecao kada je u tebi plamteo zar stremljenja ka bogougadjanju. Ne lezi na jednu rogozu sa mladjim od sebe. tvrdo resis da sve izvrsujes (do polaganja zivota) budi uveren da su svi predjasnji gresi tvoji vec oprosteni. v) Cilj . 137.5. oko cijeg izvrsavanja treba svim silama da se postaras. Pa i tada sa velikim strahom. 131. Tvoje misli treba neprestano da se bave zapovestima Gospodnjim. da se inace ne bi navikao na nemarnost. pazi da se ne pokrijes sa nekim drugim pod jednim pokrivacem. Ne odstupaj od dobrih dela koja si zapoceo.123.volja Bozija u zapovestima 139. U gomilu svetskih ljudi ne idi. 138. vec sa paznjom prebiraj Psalme svoje i umom se moli Bogu.

gg) O smrti i Sudu 151. Uklanjaj se od svetskih ljudi. i nikada neces sagresiti pred Bogom. dobices nasledje koje oko nije videlo. neces nikada sagresiti. Postaraj se. Seti se da je mladost tvoja prosla (da su se snage istrosile). 147. 150. 152. 161. 160. Pre svega izlivaj neprestanu molitvu i svagda blagodari Bogu za sve sto se s tobom dogadja. o kome uho nije culo i na koje srce ljudsko nije pomisljalo (1. Svagda se secaj izlaska iz tela i ne ispustaj misao o vecnoj osudi. 148. Nemoj prestati da prolivas (molitvene) suze i Bog ce se sazaliti na tebe. 145. dok jos ima vremena. Odbacimo sve sto pruza pokoj nasem telu.9). Ukoliko budes tako postupao. 159. stranstvovanje. pomisljajuci da je za tebe vec sve zavrseno i da ce vec udariti cas tvog odresenja od ovog sveta. Neprestano i iskreno se kaj i ni na minutu se nemoj predati nemarnosti i lenjosti. kako njima ne bi bio uvucen i u sama dela. da li smo zedjali i trpeli nagotu. da lice spusta dole. ni otac da izbavi sina. 154. Jesi li rad da ugodis Bogu. Seti se suza svog pokajanja koje si tada prolio i brzo odskoci od (losih) pomisli koje te tajno potkradaju. da nije uporan ni pred kim i da ne nastoji na svojim recima. siromastvo. Znaj da tamo ni brat nece moci brata da otkupi. da ne prigovara staresini. a oni nemaju nade na spasenje. niti im ima ko pomoci. da li smo se skrusavali. a ono ce ti doneti oprostaj grehova. Ne ugledaj se na one koji su slabiji od tebe. pa ces se sacuvati od grehova. Misli u samom sebi i govori: "Moze biti da ce mi ovaj dan biti poslednji u ovom svetu". vec na one koji su bolji od tebe. 163. da se cuva lazi. Neka bi nam Gospod nas Isus Hristos pomogao da cinimo sve sto mu je ugodno. da odlaze svoju volju. da trpeljivo snosi uvrede i da sebe prinudjava na blagodusno podnosenje svih teskoca i neprijatnosti u zivotu. brate.Kor. 158. Ovaj zivot ne precenjujmo da bismo ziveli u Bogu koji ce nas u dan Suda pitati da li smo gladovali radi Njega. vv) O obecanim dobrima 149. Svoju keliju pretvori u tamnicu. Potrudi se da prohodis podvige koje ti predlazem: trud.144. Upotrebi svetlost poznanja da se udostojis roda pravednih. kada ces imati da das odgovor za sva svoja dela. da ne izgovara prazne reci. Ukoliko ispunjavas sve (zapovedjeno). Za svaki dan pretpostavljaj da ti je poslednji u ovom svetu. Neka ti budu obrazac i primer oni koji ljube Boga od svega srca svog i stalno cine dobra dela. d) Uzrocnici uspeha . a da su nemoci porasle i da je vec blizu vreme tvog ishoda. 153. Tesko nebrizljivima. Pazi na sebe da ne bi bio odbacen u buducem veku.2. da ispunis ova pravila da tvoj zivot ne bi bio besplodan. Trudi se da izlivas neprestane molitve sa suzama kako bi se Bog sazalio nad tobom i sa tebe svukao starog coveka. stenjali iz dubine srca i ispitivali sami sebe o tome da li smo 52 . bb) O primernim revniteljima 146. jer im se kraj priblizava. Staraj se da ne zaboravljas znacenje svoje odece koju si obukao spocetka. lisenost (nesticanje) i cutanje. Nemoj se stideti da ih pitas za zivotni savet buduci da su savrseni u vrlinama. da smrt ima pred ocima. 155. koji svetski misle i govore samo o zemaljskih stvarima. 156. Oni ce te uciniti smirenim.blagodatna pomoc Bozija i licno usrdje i podvig aa) Pomoc svise privucena molitvom 157. da voli cutanje i da se ne racuna ni u sta. predaj se Gospodu Isusu Hristu i On ce te izbaviti i zastiti. olaksavsi ti nevolje (zbog kojih je tuzna dusa tvoja). bb) Licni podvizi i usrdnost uopste 162. Smirenje se sastoji u tome da covek sebe smatra velikim gresnikom i da misli da nista dobro ne cini pred Bogom.

Neka tvoja dusa bude sa Gospodom u svako vreme. pa ce se u tebe useliti smirenje. bezzivotno]. Neka ti lice vazda bude tuzno. bb) Trpljenje 173. 165. u sedenju. 168. Ne raduj se i ne nasladjuj se ako te pocnu hvaliti za tvoja dobra dela. Skrivaj svoja dobra dela sto vise mozes. u hodu. Nemoj sebi dozvoliti da ih kome iznosis i uopste. 172. 170. Pazi da ne budes malodusan. 180. kao [uostalom] i secanje na smrt i odvracanje od sveta i svega svetskoga. Budi bodar neprestano. Navikni jezik tvoj da govori: "Oprosti mi". Izaberi trud i on ce te zajedno sa postom. Budi blagodusan u svemu sto cinis po volji Bozijoj. Ma sta preduzimao . 169. 192. a ona cini da dusa prinosi plod. Sve svetsko zamrzi i odvoj od sebe. a telo tvoje na zemlji neka bude kao statua i kumir [tj. 164. bodrom paznjom i udaljavanjem od greha i sveta 166.dostojni Boga. kao da imas mrtvaca u svojoj keliji. Onoga koji je slabiji od tebe u dobrim delima. Neprestano placi zbog grehova svojih. 185. molitvom i bdenjem izbaviti od svake skverni. smatraj sebi ravnim. 189. Neka je strah Boziji vazda pred nasim ocima. Jer. 182. Telesni trud. Ne zavidi onome koji napreduje. 175. 187. Zavoli milosrdje. ne popustaj srcu da misli zlo. da bi se u tebe uselio strah Boziji. naime. vec sa smirenima. Omrzi sve sto je stetno za tvoju dusu. Budi smiren u svemu: u drzanju. To ce ti posluziti na napredak i blagodat Bozija ce ti pomoci. 167. Hrabrost nije nista drugo do nepokolebljivost u istini i protivljenje neprijateljima. smatraj savrsenijim. vec sve ljude smatraj boljim od sebe. 190. 186. kako bi sa tobom bio sam Bog. vv) Skrusenost i plac 178. smiri se i dobices venac. ko se boji Boga zivece u vekove. jer Gospod nece zaboraviti nikakav trud (preduzet Njega radi). obuci se u veru. Prezrimo telo da bismo spasli duse svoje. na postelji. 184. I danju i nocu tuguj zbog grehova svojih. gg) Smirenje 183. 176. Ne druzi se s gordima. da ne bi upao u lenjost i nemar. dj) Nastrojenje duse koje donosi uspeh aa) Prebivanje u Bogu sa strahom. Boj se da se ne procujes zbog nekog dela svog. 171. nego se predavaj placu zbog svojih grehova. Budi smiren u sve dane zivota svoga i pruzaj se ka svemu prekrasnom. Ne smatraj sebe necim [znacajnim]. Ako bi te ko nevina ukoreo za kakav greh. Umiri svaki dan da bi ziveo. prionimo skrusenosti i tugovanju zbog grehova kako bismo obreli Boga. 181. I tako. 177. pa ce ti Bog pomoci u svim delima tvojim. Ukoliko ne ustuknes. u svemu sto se desi sa tobom. donosi cistotu srca. 179. oni ce odstupiti i vise se nece pokazati. vec ga nagoni da za zlo vraca dobrom. 53 . potrudi se da te ljudi ne hvale. Zavoli smirenje i ono ce pokriti sve grehe tvoje. 188. u keliji i u citavoj njenoj opremljenosti. Zapali svoj svetilnik uljem suza. Stoj uvek pred licem Gospodnjim sa ispravnoscu.budi trpeljiv. 174. 191. ono ce tebe udaljiti od Boga. Ne tuguj zbog rdjavih pomisli koje te napadaju u keliji. U protivnom. te trazi blagost i revnuj za sva divna dela. u stojanju. u odevanju. a onoga koji je ravan tebi.

koja se u nasem umu ustolicuje usled sujetnih i prolaznih spoljasnjih dostojanstava.pa ces postici smirenje. Zavoli trud. 195. i zedj za pohvalama od drugih). pa ce te On pokriti desnicom Svojom. Neka stalni predmet tvog razmisljanja bude smrt. Navikni jezik svoj da u svim slucajevima. Cvrsto u umu svom drzi [misao] da si kriv za mnoge grehe. a svog ljubitelja predaju niskim i sramnim delima koja otudjuju od Boga. predavajuci se Bogu.sa slastoljubljem 209. u svako vreme i svakome bratu govori: "Oprosti mi". Pazi da se tvoj um ne bavi secanjem na ranije grehove. 194. Apostol Jovan sve pohote ljudske sazima u tri stvari: sve sto je u svetu: pohota telesna. 197. Telo svoje iscrpi tako da postane slicno telu koje lezi na bolesnickom odru. Pre svega sebe ne smatraj necim [vaznim]. Ne idi za svakom pomisli svojom. Oko [coveka] koji ih stekne postaje nadmeno i u njegovo srce se uvlace necisti likovi. svima budi pokoran. pak. moze se desiti da se oni u tebi obnove. Svuci sa sebe gnevljivost i obuci se u krotost. Zamrzi telo i njegove utehe zato sto su pune zla. 196. Pohota ociju se odnosi na vestastvena dobra. zato sto takvo smirenje rusi sve zamke djavolje.193. samohvalisanje. posle cega se javlja bludna necistota. nemoj govoriti: "Ja sam to cinio". i pohota ociju. 208.Jn. One. Smirenje ce poroditi nauku (iskustvo i zdravomislije). 211. 54 . a ljubav ce roditi povinjavanje. bb) Sa raznim porocnim zeljama 205. Telesna pohota jeste punjenje stomaka mnostvom raznih jela. 199. a narocito prejedanja. Znaj da smirenje nije nista drugo nego sve ljude smatrati boljim od sebe. ubrzo ces dostici smirenje. Daleko odgoni od sebe rdjave pomisli. da se ne bi zavezao u zamke svojih pohota. Ako budes uvek govorio: "Oprosti mi". 203. Nemoj biti slastoljubiv. vv) Posebno . Glava neka ti je spustena.16). Cak. Ne obnavljaj u umu svome predjasnje grehe svoje da se ne bi povratili u tebe. 210. a jezik neka ti je spreman da uvrediocu kaze: "Oprosti mi. jer te to moze saplesti. zato sto Bog ne slusa slastoljubive. 206. naime. Nadmenost zivljenja jeste ljubav ka svetskoj sumnoj slavi (visoko misljenje o sebi. Povinjavanje ce roditi nepromenjivu postojanost (cvrstinu u dobru). gospodaru moj". usta nek su ti zakljucana . ili: "To sam narusavao". privuci oprostaj svih tvojih grehova. 207. To ce u tebi poroditi smirenje. Nemoj se secati strasti kojima si se predavao u svetu da se pohota [koju one izazivaju] ne bi opet pojavila i sablaznila te. 200.ljubav. a nauka . 204. Odbaci od sebe razvratno oko i uzmi prosto (decije. 212. Budi spreman da pri svakoj reci (uvrede) koju cujes kazes: "Oprosti mi". i nadmenost zivljenja (1. Cuvaj se gramzivosti i neposlusanja. Prestani da se secas i da govoris o zadovoljstvima i uzivanjima kojima si se predavao u vreme svoje nemarnosti. iz srca izgone strah Boziji i uklanjaju stid sa lica. i uopste ne sumnjaj u to. kao uostalom i od svih grehovnih zelja.veru. Ne ispunjavaj svoje pomisli i prohteve. Smirenje ce. e) Podvig borbe sa grehom aa) Pre svega sa pomislima 198. nada .2. Inace. cisto) oko. 202. Budi uveren da su ti oni oprosteni u vreme tvog predavanja Bogu i pokajanja. 201. Vera ce roditi nadu. Budi daleko od gnjeva i cuvaj se od pohote. Slastoljubivi covek (koji samo prijatnosti trazi) nije pogodan ni za kakvo delo.

dvolican. revnostan i covekoljubiv. nego budi snishodljivo zalostiv prema ljudima i bices ziv. 222. Nikome ne cini zlo niti koga osudjuj. Ne vracaj zlo za zlo. Nemoj biti brz na gnev i ne pamti zlo onoga koji te je podstakao na gnev. 232. Nikome unapred ne govori o dobrom delu koje nameravas da ucinis. 221. 236. Ne prekorevaj brata svoga. postao je obitaliste necistih duhova. vec reci: "Ja sam dostojan da me sva bratija preziru". Dozivevsi uvredu. Ako te napadne gnjev. I tako.sa osudjivanjem 225. 237. trpeljiv. Ne budi licemer. Nemoj prezirati brata koji je sagresio. Takve misli disu sujetom. Onaj koji okrece drugi obraz onome koji ga udari po jednome. ako ovako budes cinio. nemoj ga se gnusati niti ga osudjivati. zz) Sa gordoscu 242. Ne ostavljaj volju Boziju radi ispunjenja volje ljudske. 216. 226. On im daje silu i krepost sve dok se ne utvrde u pokoju (od strasti). 219. 214. nemoj poroditi neprijateljstvo prema onome ko ti je naneo. Ucinivsi neko vrlinsko delo. buduci da te Gospod smirava. Nikoga ne osudjuj. Nemoj se cuditi ako neko o tebi rdjavo govori zato sto je to jedno od lukavstava nasih najvecih neprijatelja. 234. 224. 228. Ne ropci i nikoga ne vredjaj. Nikome i ni za sta ne iznosi na oci bilo kakve nedostatke. 218. raduj se kad na tebe nailaze nevolje i smucenja. pa ces se radovati kroz ceo zivot svoj. jer posle njih dolaze slatki plodovi. nemoj se nadimati i ne govori u sebi: "Ja sam to i to ucinio". 223. Ako te neko nepravedno prekori. blagodusan. 239. videci da se ti sam ne smiravas. dd) Sa ostalim porocnim pokretima srca koji podrivaju uspeh . U tome i tome sam napredovao". Ne uznosi se svojim delima. vec je obradovan u uvredi. Jer.gg) Sa gnevom i njegovim porodom 213. 231. 230. Nikoga ne prekorevaj zbog njegovih nemoci. ma kakva bila. Ko je njima ispunjen. Ne narusavaj zapovesti iz uvazenja prema ljudskom prijateljstvu. vec ga izvrsi [cuteci]. 217. djdj) Sa sujetom i uobrazenoscu 233. Neka se mole i mladji i stariji da ne bude popusteno da padnu pod tiraniju gneva. Ne objavljuj kada dajes milostinju. 215. krotak. 227. 229. jer ces inace sam pasti u ruke neprijatelja svojih. Nikoga od smrtnih ne osudjuj. 55 . Ni na koga se nemoj srditi i svima oprastaj. odmah ga goni dalje od sebe. 235. kojim oni pokusavaju da coveka ometu u poznanju istine. 241. Ne okreci svoje uvo da (o drugome) cujes zlo. vec i sam u sebi budi mudar. Gospod Isus Hristos ga nikada nece napustiti jer je blag i pomaze dusama koje trpe radi Njega i koje ga istu. neces biti mudar. a jos manje lazljivac. jer ces inace i sam pasti u ruke svojih neprijatelja. ee) Sa covekougadjanjem i licemerstvom 238. Nemoj se bojati uvreda od ljudi. Ne budi slavoljubiv i u srcu svom ne zadrzavaj samohvalisanje [koje] govori: "Ja sam to i to ucinio. jer se u tome sastoji pad. ni uvredu za uvredu. Ne hvali se ako se predajes duhovnim podvizima. nemoj se raspaljivati. Budi mudar i usta onih koji rdjavo o tebi govore zatvaraj cutanjem. 220. 240. Staraj se da budes pravedan ne samo pred ljudima. cak i ako vidis da narusava sve zapovesti. da se Bog ne bi uzgnusao tvojih molitava.

250. umrtvljavati se za ovaj svet. 3. a andjeli ce te pratiti. cast. Nagovestava se da treba ziveti u skladu sa znacenjem odece. Smatraj da su tvoji bliznji i svi ljudi bolji od tebe. slava i poklonjenje sa Sveblagim Ocem i Svetim Duhom. Nema veceg bezboznistva. Izvrsuj ove zapovesti pa ce Bog biti s tobom. prvv. Ako ih sacuvas. istinu ti govorim. sakrij ih u srce i znaj da te sa tim zapovestima predajem Tvorcu.21). u malome si bio veran. Ne odstupaj ni od jednog od ovih uputstava i Gospod nas Isus Hristos ce te upokojiti i u miru dovrsiti delo kome si pristupio. da na samom delu izadje iz njega i da svaku 56 . Dusa ce ti se ispuniti mirisom svetih i svetloscu blazenih zasijace lice tvoje. Amin. Ja. prev. da sva njegova dobra ostavi. treba u potpunosti da rascisti sa svetom. Ukoliko recenome hoces da dodas neko od dobrih dela . cak i ako ti dodju gosti nemoj ostavljati post na vodi do devetog casa. postali su savrseni ispunjavajuci ih. inace ce propasti trud tvoj i tvoj brod ce uzalud ploviti. Antonije. Ne smatraj sebe mudrim. smiravajuci se pred Hristom Gospodom kako bi On izgladio grehe tvoje i obnovio te. 246. Cuces onaj glas koji govori: Slugo dobri i verni. nad mnogim cu te postaviti. a Gospodu nasem Isusu Hristu neprestano uznosi blagodarnost. Tj. Svake noci oblivaj suzama svoj krevet i natapaj postelju svoju. Ko hoce da uspesno prohodi podvig monastva.25. 247. Postaces svetiliste Bogu. pobudice Boga na gnev. DOBROTOLjUBLjE SVETI ANTONIJE VELIKI IV IZREKE SVETOG ANTONIJA I KAZIVANjA O NjEMU 1. Ko se ne bude drzao svega sto je propisano.-Prim. 251. Ne smatraj sebe sveznalicom i mudrim (tj. Zakljucak 248. sada i uvek i u vekove vekova. Gordost daleko odgoni od sebe. 245. O odricanju od sveta 1. . Prema tome.243. likovaces sa andjelima. Nasi savrseni oci i oni koji ih podrazavaju. Tj.dodaj. po nasem racunanju vremena. do tri popodne. Umem sam da radim"). a sve zle duhove ces raniti tugom. ne govori: "Znam i sam. saslusaj ove moje reci. Nemoj se uznositi u gordosti i ne hvali se. NAPOMENE: 1. tj. kako bi ti dao pomoc za vrsenje dobrih dela i nasledje Svog vecnog Carstva.Prim. 244. 249. inace ce tvoja dusa postati gordeljiva i ti ces pasti u ruke neprijatelja svojih. nego drugoga zalostiti i uzdizati se nad drugima. udji u radost gospodara svoga (Mt. Njemu neka je hvala. 2. kao i svi sveti i najzad ces sresti Gospoda sa veseljem i radoscu.

koji mi sve nabavljaju. Evo sta je posle tog pitanja rekao avi Pimenu: "Delo slavnije od svih ostalih koje moze jedan covek da izvrsi jeste . Osim toga znaj da jedes hleb bednih i nemocnih ukoliko si zdrav. I odmah ga napodose psi. da bi nam dao primer. starac ga je pitao da li je ucinio sto mu je bilo nalozeno. nego da sebe damo vama za primer. Ne kao da nemamo vlasti.ispovedanje svojih grehova pred Bogom i svojim starcima. Eto zbog cega i mi. Jos jednom uceniku on je savetovao: "Gnusaj se svog stomaka i zahteva ovoga veka. Sacuvaj ove tri zapovesti i spasces se". radeci dan i noc. 6. da ne bismo bili na teretu nekome od vas. kao sto je pisao Solunjanima: Jer nismo ziveli neuredno medju vama. On je. Tu istinu je upecatljivo saopstio Sveti Antonije jednom bratu koji se odrekao sveta. I poce on govoriti: "Vise vredi onaj ko se podvizava u gradu ili selu i koji ispunjava sve sto je potrebno za duhovno savrsenstvo". kako ne bi bio u ovome svetu. Sveti Antonije ga je opet zapitao: "Kazi mi. ptice i strsljeni i ranama pokrise njegovo telo. Neko drugi je pitao: "Sta da radim da bih ugodio Bogu?" Sveti Antonije mu je odgovorio: "Kuda god ides. kupi mesa. kao sto govori Efescima: Sami znate da potrebama mojim i onih koji su sa mnom bili posluzise ove ruke moje (Dap. 5. mi bismo je rado prihvatili. podji do tog sela. pokazao svoje rane. po primeru apostola Pavla koji je i usred truda propovedi Jevadjelja svojim rukama sebi i onima sa njim obezbedjivao potrebno. ava Antonije govorio bratiji koji su mu dolazili: "Uvek imajte strah pred svojim ocima. te se neprestano bavim jedino citanjem i molitvom. niti smo zabadava jeli hleb u nekoga. 2. a zivis na racun drugih. da li se ti zalostis u njihovim zalostima i radujes u njihovim radostima". koje je sacuvao Kasijan (Razgovori. zaleci se. po pisanju Svetog Atanasija.Z. Sveti Antonije je poznao sta je [ucinio] starac koji je dosao kod njega. srce i stomak". premda i nije sasvim nepoznata. Tada mu je Sveti Antonije rekao: "Tako biva sa onima koji. obesi ga o grudi i ruke. izranjavljeni. Ava Pamvo ga je pitao o tome i on je odgovorio: "Ne uzdaj se u svoju pravednost. Secajte se Onoga koji umrtvljuje i 57 . On je siromasima razdao sve sto je imao.11). Onda dodji ovamo". iseci ga na male komade i. 7. skinuvsi odelo. obuzdavaj jezik. ne rasejavajuci duh nicim sporednim". uvek imaj Boga pred ocima. 4. koji je smatrao da nema nikakve koristi od napustanja sveta. Evo sta je. te mu je rekao: "Ako hoces da budes monah. Brat je ucinio kako mu je naredio starac. imaj potvrdu u Svetom Pismu. To me izbavlja od svih briga i staranja. dodje kod Svetog Antonija. pretpostavljamo da se izdrzavamo u znoju svoga lica. osudjivanje samoga sebe. premda imamo mogucnost da se koristimo pomocu od srodnika. Za tebe je put koji si izabrao stetan ne samo zbog toga sto se usled gotovo svakodnevne promene zivotnih slucajnosti tvoj um pogruzava u neprestane pomisli o zemaljskom. Evo njegovih odgovora: 3. istinski se kaj zbog ranijih grehova. i ne napustaj brzo mesto na kome zivis. sine moj. On je priznao da oseca i jedno i drugo. zle pohote i ljudske casti. no s trudom i mukom. ipak na mnogim svojim stranama izaziva pitanje: "Sta da se radi? Kako treba ziveti?" Svetom Antoniju su se cesto obracali sa tim pitanjem. 2. Tada mu je starac rekao: "Znaj da ces i u buducem veku imati udeo sa onima sa kojima si u ovom zivotu delio radost i zalost. izuzev neke sitnice koju je zadrzao za slucaj nevolje.pristrasnost prema stvarima odsece. vec i stoga sto te lisava ploda koji bi stekao da se svojim rukama trudis oko prehranjivanja. ostavljajuci svet.24). i gotovost za napade svakojakih iskusenja do poslednjeg izdisaja". Po povratku. Opsti odgovori na pitanje: "Sta ciniti?" Onaj ko napusta svet stupa u savrseno novu oblast zivota koja. Da je ta pomoc korisnija. da biste se ugledali na nas (2. ma sta da radis.20. pa ces obresti pokoj". Istog predmeta se dotice i sledece kazivanje.Sol. Sveti Antonije ga je pitao: "Gde i kako ti zivis?" On je odgovorio: "Zivim u domu roditelja. zadrzavaju makar i najmanji deo imanja: demoni ih pokrivaju ranama i oni. On je to cinio na nase nazidanje. 24. padaju u borbi". Jedan brat.8-9).

Starac je rekao: "Ako ne mozete da okrenete drugi obraz. i ukoliko se ne budes molio Bogu".. ukazace se dovoljno siroko popriste za podvige.u krajnjoj meri. Ima li monah ovu silu . On nikada ne dostize savrsenstvo zivota usled nedostatka postojanosti revnosti i trpljenja". Gladujte. barem podnesite udarac u jedan". 4. nemojte vracati udarac za udarac". 3. jedan prevazilazi ostale velikodusnoscu. secajte se onoga sto ste obecali Bogu. Postavlja se pitanje koja je to sila koja podviznika pokrece i podrzava u trudovima. a drugo necete. sta cu vam ja?" Potrebna je molitva (ili njihova ili drugih) da se u njima probudi duh revnosti. neki bdenjem.zbog toga sto ne poznajemo svoj poziv. Voznenavidite svet i sve sto je u njemu. Oni mu odgovorise: "Mi to ne mozemo da izvrsimo". necemo se sazaliti na tebe. Iz tog razloga on je savetovao da [monah] stalno prebiva u secanju na Boga i trezvoumlju. 9. okreni mu i drugi (Mt. bdite. .govorio je on. 10. te stajanje na strazi protiv svakog iskusenja do poslednjeg izdisaja. ukoliko se ti sam ne postaras o sebi. neki opet cutanjem ili trudoljubljem. ni Bog. "Ni to ne mozemo". prezirite telo da biste spasli duse svoje". a drugi milosrdjem. "Ako ni to ne mozete. tj.kao i da nista ne radi. 12.prisutni su i podvizi. nema li je . sto ne shvatamo sta zahteva delo koga smo se prihvatili. koji nije imao revnosti i koji ga je molio da se za njega pomoli Bogu. on je govorio da ne shvata svoj poziv i svoj cilj. "Mi ne postizemo uspeh. pa se opet podvizava i opet je nemaran . cim sretnemo iskusenje na svome mestu. i sto hocemo bez napora da steknemo vrline. odgovorio: "Ni ja. koji zeli da sastavi duhovno sace. Medjutim.sve je stalo. 11. hteli nesto da cujemo". On treba da je slaze u sud srca svojega. drugi uzdrzanjem. treci opet blagodacu prostote srca. oni su rekli: "Mi bismo i od tebe.kruzi divna pouka blazenog Antonija da monah. 8. ne obracajuci paznju sta kome nedostaje. Neuspeh kod monaha on je objasnjavao nedostatkom usrdja za podvig. ridajte. . treci je nepokolebiv u trpljenju.Car. Tada je Sveti Antonije rekao svom uceniku: "Pripremi im malo variva. Ako vi jedno ne mozete. ne daje sebi oduska. nagotujte. hvaleci kao veliku vrlinu neoslabno i trajno dozivotno sluzenje Gospodu. . odgovorili su oni. Stoga. misleci da negde ima mesta bez djavola. Dosli su jednom neka bratija Svetom Antoniju i rekli mu: "Daj nam pouku kako da se spasemo". vec se starajuci da usvoji njihove vrline".ozivljava (1. slicno mudroj pceli. Stoga je on jednom bratu.6). drugi je jak u zdravom rasudjivanju. duzan da. uzdisite u srcima svojim. Stoga je on [monahe] savetovao da sebi ne ustupaju ni u cemu.govori on. odrecite se ovog zivota da biste ziveli Bogu. Znamenita je rec o ovoj temi Svetog Antonija upucena onima koji jedno nece. Oni su bolesni. Bratija su rekli: "Ni to ne mozemo". Ta sila je revnost za spasenje. ispitujte da li ste dostojni Boga. Naprotiv. placite. jedan je obdaren znanjem. naravstvena energija. . a drugo ne mogu. onaj ko je poznao sta je borba. vec se stalno bori uz Boziju pomoc". O onome koji iste ustupke. svaku vrlinu pozajmi od onoga koji je najvise ovladao njome. jer ce On to od vas traziti na dan Suda. Zbog toga je monah. jedan se odlikuje smirenjem. . Omrzite svaki telesni pokoj.2. Starac im je odgovorio: "Slusali ste Pismo? To vam je dovoljno". tezeci ka vecem savrsenstvu. Medjutim. Slicno opsirno ukazanje na ono sto treba da cini monah navodi Sveti Kasijan. nije duzan da se ogranici na podrazavanje samo jednog od naprednih otaca. zato sto ni u kome ne mogu da se nadju sve vrste vrlina u savrsenstvu. koja je spremna na sve. "Od davnina. oce.5.rekao je starac. nego da sa trpljenjem cuvaju uvek isti duh revnosti: "Monah koji se nekoliko dana podvizava a zatim ugadja sebi. zedjujte. Sila koja podstice na podvig i podrzava ga Ako se nabroji sve navedeno. za slavu imena Bozijeg. Tada im je starac rekao: "U Jevandjelju je receno: Ako te ko udari po desnom obrazu tvom. Rukovodioci revnosti 58 .39)". prelazimo na drugo. 13.

prezirali svetske udobnosti do te mere da nisu ostavljali za sebe ni onoliko kolikoje potrebno za jedan dan. nikada nas nece privuci nasi klevetnici. a ako bude tamno. I jos: "Sveto Pismo govori: Koji nemaju vodjstva. govoreci: Bez saveta nemoj nista ciniti (Sir.na prekomereno uzdrzanje. videli smo da su mnogi iznuravali svoje telo prekomerenim postom. samovanjem u pustinji. mac ili sekiru. Neki su opet hteli dati prvenstvo milosrdju. monah je duzan da starce pita o svakom koraku koji cini u svojoj keliji i o svakoj kaplji vode koju ispija. usled cega priblizavanje Bogu postaje lakse. i sve telo nase bice tamno. te se lisavali ploda svih vrlina.21). A Sveti Antonije je rekao: "Sve vrline koje ste spomenuli veoma su spasonosne i vrlo potrebne onima koji traze Boga i koji gore zeljom da mu se priblize. onda ce sve nase telo (dela) biti svetlo. bas je to vrlina koja uci i pobudjuje coveka da ide pravim putem. Tako i mi treba da rasudjujemo kakvoj vrlini da pristupimo da se ne bismo uzalud trudili.22-23). 19. ni sa leve . 18. tako da moze da poprimi smer koji nije sagasan sa ciljem zapocetog zivota. Ono ne dozvoljava cak ni da se duhovno pice koje veseli srce coveka pije bez saveta. bezbriznost i lenjost. prica se da je ava Antonije dobio pismeni poziv od cara Konstancija da dodje u Carigrad. zato sto njima duh postaje spokojniji.kosu.14) i zapoveda da se nista ne radi bez savetovanja. da bi ispitali koja je vrlina najsavrsenija. Tako je on i svima drugima savetovao da cine.6. Medjutim. Zbog takvog neodobravanja putovanja. zato sto ce Gospod milosrdnima reci: Hodite blagosloveni Oca moga. da su usrdno revnovali u naporima. on je spokojno ostao na svom mestu. Zbog toga treba da bude ogradjena rukovodiocima. reci i dela.Zak.Sveti Antonije je smatrao toliko spasonosnim delom da se cak i kao ucitelj svih [cesto] sam obracao svome. Ukoliko idemo carskim putem. U tom smislu govori Sveti Antonije: "Znam monahe koji su posle mnogih napora pali i podvrgli se bezumlju zato sto su se ponadali na svoja dela i prezreli zapovest Onoga koji je rekao: Pitaj oca svog i on ce ti saopstiti (Pon. i odustaje od onih koji ga udaljuju od Boga. Uzrok tome nije nista drugo do odsustvo vrline rasudjivanja i blagorazumnosti.34). bices Antonije. Na isti predmet odnosi se i sledeca izreka: Uzevsi komad gvozdja kovac unapred gleda sta moze od njega da nacini . Bilo je jos i drugih predloga. govoreci: "Ukoliko je moguce. Tada se on obratio Pavlu Preprostom sa pitanjem: "Treba li da idem?" Ovaj je odgovorio: "Ako odes.11. Pa ipak se desavalo da su posle svega toga skrenuli ka zlu i padali. Oni nisu mogli da se koriste njenom pomocu. doprinose lakoci duha. bdenjem. a sta zlo". primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. Svaki je od njih rekao sta mu je izgledalo najbolje. cistiji i slobodniji od svetskih briga. tj. posto oni usredsredjuju pomisli.32. kao sto je rekao Gospod u svetom Jevandjelju (Mt. Jedni su hvalili post i bdenje. padaju kao lisce (Pric. kao sto su oci svetilnik telu: ako oko bude svetlo. bices ava Antonije". I kako bi ucenik rekao.Revnost sama po sebi ponekad biva slepa. a) Sopstveno rasudjivanje 14. Drugi su vise cenili siromastvo i preziranje zemaljskih stvari.32. 17. 59 . ni sa desne strane . I cak: Sa savetom pij vino.7)". voleli siromastvo. i da ne skrece u bespuca. doduse naprednom. tako bi svetitelj i postupio. Rasudjivanje je oko duse i njen svetilnik. postavsi dostojni osude. vec sve razdavali bednima. Rasudjivanjem on rastura i unistava sve zamke koje je djavo spremio protiv njega. a ako ne odes. Pomocu rasudjivanja covek shvata svoje zelje. Pitati druge . b) Savet iskusnih 16. uceniku sa pitanjem. Ja poznajem nekolicinu monaha koji su pali stoga sto su mislili da samostalno ugode Bogu". Jer. Jer. koja moze da sacuva monaha od svih djavolskih zamki.25. 15.na nemar. i olaksavaju covekovo priblizavanje Bogu. jasno razlikujuci sta je dobro. Ko su ti rukovodioci? Sveti Antonije ukazuje na dva: vlastito rasudjivanje i savet iskusnih. Covek koji bez savetovanja obavlja svoje delo lici na neogradjeni grad u koji ulazi ko god hoce i raznosi njegove riznice". Sakupili su se jedanput oci oko Svetog Antonija.

Znak po kome se to moze poznati jeste saglasnost njegovih reci sa Recju Bozijom. Secajmo se i reci Gospodnje: I ovce idu za njim jer poznaju glas njegov. on je rekao avi Josifu: "Sta ti kazes o toj izreci?" "Ne znam". Bogu se treba pokoravati vise nego ljudima (Dap. izleci se sam (Lk. Posle svih. cas slabi.4.21).5.19). A za tudjinom nece poci. cudeci se sa kolikim neprijateljima nam predstoji borba i sa kakvim naporom coveku 60 . on nije savetovao ni da se prema drugima ima neograniceno poverenje. Da bi u dusu svojih ucenika urezao tu misao. trazeci odgovor i ispitujuci da li Antonije u bilo cemu podleze njihovoj vlasti.1. vracanjem na misao o tome sta ce biti posle smrti. 22. ustavsi na molitvu Sveti Antonije oseti u sebi da se uznosi umom. [Tada] je ava Antonije rekao: "Ava Josif je nasao put rekavsi: "Ne znam"". Sveti Antonije nije odobravao poverenje u vlastito rasudjivanje. a zatim vec sa poverenjem primati njegovu rec i bez reci primati njegove savete. Uostalom. 5. nego ce pobeci od njega. on im je pricao o onome sto mu je samom bilo otkriveno. pod tim uslovom tuzitelji ga nisu mogli ni u cemu izobliciti. Stoga su. Zbog toga nam se vraca predjasnja slabost i potonje nam biva gore od prvobitnog. Ako neko od nas i ode u pustinju.23). nisi shvatio". Jedanput. Sveti Antonije oseti da se opet vraca u svoje telo.3). govoreci: Ali ako vam i mi ili andjeo s neba propoveda jevandjelje drukcije nego sto vam propovedasmo. 21. U vazduhu su stojala nekakva mracna i strasna lica pokusavajuci da mu sprece ushodni put. secanjem na smrt.5. Medjutim. Stoga su odstupili i put za Antonijevo ushodjenje je postao slobodan i bez prepreka. kako bi se i na nama ispunila rec apostolova: Pokoravajuci se jedan drugome u strahu Bozijem (Ef. cime je osim smirenja izrazio i nepoverenje u svoj um? To je bilo ovako: Kod Svetog Antonija su dosli starci sa kojima je bio i ava Josif. na ono sto se naredjuje. anatema da bude?(Gal. Povodom takvom slucaja on je imao obicaj da govori: "Drevni oci su odlazili u pustinju i svojim velikim trudom su lecili svoju dusu. cas hladni. Drugi povod je mogao biti taj sto su neki uzimali na sebe da rukovode druge bez licnog iskustva. jer ne poznaju glas tudjinaca (Jn. tada on vec zaboravi na jelo i ostatak dana i celu noc provede u molitvi i uzdisanju. da se ne bi sasvim ugasila. oko devetog casa [tj. i sto je najcudnije. Treba paziti.4-5). Time su naucili kako da lece i duse drugih. savetodavcu koji te upucuje na nesto protivno Bozijim zapovestima. Sveti Antonije je mnogo puta pokusavao da u umu i srcu svih ureze [misao] da je dan koji zivimo. Ono sto ti neko kaze u saglasnosti sa zapovestima Gospoda naseg. Povod za takvo ogranicenje su verovatno dali arijanci koji su druge privlacili pod vidom poboznosti. Najpre je potrebno uveriti se u pravovernost i iskustvo starca. Cime podgrevati revnost? U coveku se nista ne odrzava na jednoj meri. primi sa poslusnoscu. odgovorio je Josif. govori on. Medjutim. ali je starac odgovarao: "Ne. vide samoga sebe kao izvan tela. i oni su se spremali da izvedu racun. Bilo je neophodno popustiti. Posle toga.10. Antonijeve putovodje su im se protivile.29). a zatim ih napajali otrovom svog laznog ucenja. izgladio je Gospod kad je Antonije dao monaski zavet. kako pripoveda Atanasije Veliki u njegovom zivotopisu. Na isti nacin i blazeni Pavle ubedjuje. Ispitujte od dana kad se zamonasio i zavetovao Bogu". nas poslednji dan. on i pre nego sto ozdravi uzima na sebe brigu o drugima. ali su oni su prilazili kao sa pravom. U poslednjem slucaju ona treba da se zagreva. nego cas jaca. Nije li on zbog toga pohvalio avu Josifa koji je na jedno pitanje iz Pisma odgovorio: "Ne znam". Zbog toga se na nas odnosi rec: Lekaru. tri sata po podne].4. Cime i kako? Prvo. Naprotiv.20. govoreci: "Sta je bilo od rodjenja. starac im je predlozio izreku iz Pisma i zapocevsi od mladjih stao da se raspituje za njeno znacenje. kazi: Je li pravo pred Bogom da slusamo eas vise nego Boga (Dap. vrativsi se otuda. Zeleci da ih ispita. pred obed. Svako je govorio po svojim silama. Na taj nacin. I revnost cas gori. Drugo. i kao da ga neko uzvodi po vazduhu. postajali spasonosni lekari drugima. Njihovoj nameri da ispitaju [dela] Antonija sve od [njegovog] rodjenja su se usprotivili njegovi pratioci. i da je opet postao raniji Antonije.

Tako saopstava Sveti Atanasije. ne toliko uceniku. Kada su posle 30 dana dosli bratija iz Nitrije. on je samo skrgutao zubima. I premda nije primeceno da je Sveti Antonije negde pricao o tome. tj. i njemu nepokorne on ne moze da zadrzi: oni odlaze iznad njega. Uz to. 23. Strasni dzin je nas iskonski neprijatelj. Tada mu se otvori um i on razumede da se radi o odlasku duse sa zemlje. gledajuci ih kako se uzdizu ka nebu i kako ih primaju andjeli. Rastojanje od Nitrijskih gora do gore svetog Antonija iznosi 13 dana puta (650 vrsta). evo i utesnog vidjenja koje pobudjuje na revnost nadom na svetlo stanje. okruzenog ognjenim svetiljkama i mnostvo andjela kako ga cuvaju kao oko u glavi. pak. 24. buduci da je znanje o vidjenom bilo potrebnije drugima nego njemu. dok odozgo ka njemu u susret silazi zbor radosnih andjelskih likova. Antonije izidje (jer je znao ko mu je naredio). pogledao na nebo i video da se neko po ognjenom zraku uznosi na nebo. Revnosne. Kakvim uzbudljivim strahom su se ispunjavale duse slusajuci o tome! Ali. Jednima je dzin pregradjivao put. covek pada sam od sebe kad se preda lenosti i kad popusti svojoj pohoti i strastima". Ava Kronije govori da je jednom Sveti Antonije pricao o tom vidjenju pred velikim zboristem. Sveti Atanasije pise da je Sveti Antonije. U Latinskom otacniku u navedenoj prici se dodaje misao da je dzin udarao ptice i da su one padale u jezero jedino onda kada su se same zadrzavale u vazduhu ispod njegovih ruku. ogradjujuci ga svojim macevima. on je napomenuo da se Sveti Antonije pre vidjenja citavu godinu molio da mu se otkrije sta biva posle smrti sa dusama pravednih i gresnih. odgonimo svaku nemarnost. koje su imale snage da se podignu iznad njegovih ruku i glave. Jer.govorio je on. Sa tim ciljem. da bi se posramio djavo nemajuuci nista lose reci za nas (Tit. a druga su proletala kroz njega. .[predstoji] da prodje po vazduhu. . O drugom vidjenju koje se tice istog predmeta on je i drugima saopstavao.da mi pokaze u cemu se sastoji pokrov i zastita monaha! I video sam monaha. zapitali su ih o Amonu i saznali da se upokojio onog dana i casa u koji je starac video kako se njegova dusa uznosi na nebo. i o njenom buducem boravistu. starajuci se da im prepreci put? Zato nas i savetuje apostol: Uzmite sve oruzje Bozije. i on pada!" I dodje mi glas od milostivog Gospoda i ja cuh: "Djavo ne moze nikoga oboriti.2. Ja sam onda pitao: "Daje li se svakom monahu takav pokrov?" I meni bi pokazano mnostvo monaha ogradjenih takvom zastitom. "Molio sam se Bogu. Dzin je na njih skrgutao zubima. Na one. To vidjenje je Sveti Antonije shvatio kao opomenu te je poceo da prilaze jos vece staranje za podvige protivljenja svemu neprijateljskom. i prosavsi ga.2). Sa zemlje su uzletala neka krilata [bica]. To je vidjenje o Svetom Amonu. on vise nema nikakve sile. sedeci jednom na gori. on je objasnio sta je video i cuo o Amonu. govoreci: "Ustani. sto ima toliko milosrdnog i covekoljubivog Gospoda! Revnujmo za svoje spasenje.13). a zbog prvih se radovao. Sveti Atanasije pise: Jedanput Sveti Antonije povede razgovor sa bratijom koji su ga posetili o stanju duse posle smrti. Nevidljivi glas je primetio: "Antonije.2. [On je dodao] da su ruke dzina bile rasirene po nebu i da se pod njim nalazilo jezero velicine mora u koje su upadale ptice koje je on udarao rukom.6. Iduce noci pozva ga neko odozgo. on je poceo da se moli Gospodu da mu otkrije njegovo znacenje. nemajuci snage da se podignu navise. Medjutim. 61 . uzdize pogled i ugleda jednog dzina. djavo ima vlast da stupi u borbu sa prolaznicima po vazduhu. Ovaj Amon je do starosti proziveo u strogom podviznistvu. da biste se mogli odupreti u zli dan (Ef.8). koji zaustavlja lenjivce i one koji su se pokoravali njegovim nagovorima. Tada sam uzviknuo: "Blazen je rod ljudski. I cu on glas: "To je dusa Amona. Diveci se vidjenome. Tada se setio reci apostola Pavla o knezu koji vlada u vazduhu (Ef. koliko prijatelju i sabesedniku Svetog Antonija. Na pitanje bratije koji su se nalazili kod njega zbog cega se tako cudi. koji je glavom dodirivao oblake. on je o tom vidjenju pricao drugima. nema razloga za sumnju. Nakon sto sam ja primio ljudsku prirodu i srusio njegovu vlast. grdnog i strasnog. I sledece vidjenje o kome je pricao sam Sveti Antonije takodje ima snagu da razgoni lenjost i pobudjuje na revnost. Bio je on kod Svetog Antonija kao i sveti Antonije kod njega. izadji i razgledaj". a osobito monaska vojska. radi pobudjivanja vece revnosti za cisti zivot. Tada sam uzdahnuo i rekao: "Eto sta je sve dato monahu! Pa ipak ga djavo savladjuje. pak. mirno se uznosila navise. nitrijskog monaha". 25. shvati vidjeno".

podizati gorde palate. od kojih ce se razlikovati samo po odelu i kapi. Njega vrsi onaj ko neprestano hvali Boga u svojim cistim pomislima. 31. siromastvu. mnogi ce se gorditi golim znanjem bez dobrih dela koja odgovaraju znanju. me pobudjuje na [pobozno] drzanje). kako bi sa prorokom mogao reci: Bejah kao stoka pre tobom (Ps. 27. ljubav ce ohladneti. usavsi u srce covekovo. Od ovog secanja radja se potpuna ljubav o kojoj je pisano: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem 62 . gordost ce zameniti smirenje. Jer. kad su ga bratija pitali: "Cime je najlakse ugoditi Bogu?". Do toga srce dovode: 1) osecanje sladosti zivota po Bogu. I druge je on ubedjivao da iznad svega obrazuju u sebi ljubav prema Bogu. da bismo se udostojili Carstva nebeskog.1. umesto siromastva porasce ljubav prema sabiranju bogatstva. Potrebno je steci unutrasnje pokretace revnosti kako bi ona izvirala iz srca kao izvor vode. Videci mnoge monahe u pustinji ukrasene velikim vrlinama kako revnuju za savrsenstvo u svetom otselnickom zivotu. premda se i obrazuju unutra. Stoga je on na svaki nacin predupredjivao gubitak ovog straha. Drugi put je Sveti Antonije svojim ucenicima otkrio da ce zbog smanjenja revnosti oslabiti monastvo i potamneti njegova slava. kao sto umire riba koja se izvuce iz vode. on je odgovorio: "Najugodnije pred Bogom jeste delo ljubavi. secanjem na obecana dobra i na sve sto je On izvoleo da za nas ucini. mnogi od njih ce se brinuti o raskosnim jelima. vec se priklanja prolaznom. tako i strah Boziji. o smrti i o tome sta ce biti posle smrti. tako zamire strah Boziji u srcu monaha koji izlazi iz kelije i luta". Sve dok se u nama ne obrazuje to osecanje.4. nije se prilepio uz Boga svim srcem svojim.podnosimo usrdno napore. svi ti podsticaji revnosti deluju prinudno. kao i sami svetovnjaci. i onaj koji je mogao uciniti zlo. a nije ga ucinio (Sir. 30. Zbog toga su Noje. gde ce. Secajte se Onoga koji umrtvljuje i ozivljava". mnogosadrzajnom izrekom: "Uvek imajte strah pred svojim ocima. blazeniji je onaj koji je mogao zgresiti. 28. Avraam i Lot. Jer. a ja Apolov (1. Sveti Antonije je po sebi znao da je ljubav snaznija od straha. nema mnogo nade na nasu revnost. kojih se sada tako usrdno pridrzava mnostvo monaha?" Covek Boziji sa uzdisanjem i suzama odgovori: "Doci ce vreme. kao da se sva sila njihovog monastva sastoji u dostojanstvu njihovih prethodnika: oni ce se velicati svojim ocima kao Judejci svojim ocem Avraamom.31. Zbog cega ona nije postojana u njihovom trazenju.11). koja je nesavladiva i neuklonjiva sila. vuku spolja. Sve dok ne dostigne takvo savrsenstvo. da li ce dugo trajati taj zar revnosti i ta ljubav ka samoci. tj. Jednom. kad ce monasi ostaviti pustinju i poteci u velike gradove. Kao sto svetlost razgoni mrak i osvetljuje mracni dom u koji ulazi.pocetak svih vrlina i pocetak mudrosti. koje ce se moci porediti sa carskim dvorovima. govori on. sa pravom toliko proslavljeni u Pismu. jer ces izgubiti strah Boziji.72.12). truleznom i necistom?". . Osim toga oni ce se velicati govoreci: Ja sam Pavlov. a ne strah. koji je treci budilac revnosti. Na pitanje jednog brata: "Bog u citavom Pismu dusi obecava visa dobra.23). [covek] treba da sluzi Bogu iz poslusnosti Njegovoj svetoj volji. ljubljena moja ceda.Kor. kao sto smo vec videli. tj. buduci da je govorio: "Ja se vise ne bojim Boga. neki od njegovih ucenika ga zapitase: "Oce. sluzih Ti kao tegleca zivotinja". govorio je on. Takvim i drugim napomenama. a nije zgresio. ljubav izgoni strah napolje (1. umesto pustinjackih pecina i tesnih kelija. .Jn.18)". "Strah Boziji je. i pored toga sto ce ziveti pomesani sa svetom. smirenju. sveti Antonije je odgovorio: "Onaj ko jos nije okusio sladost nebeskih dobara. mesto uzdrzanja zavladace stomakougadjanje.iz kelije. blagodacu Gospoda naseg Isusa Hrista" 26. podgreva se strah Boziji. U drugoj kratkoj izreci on strah Boziji istice kao izvoriste gotovosti i sposobnosti za sve vrline. progoni tamu i podstice na revnost za sve vrline". Na strah Boziji je prizivao Sveti Antonije. 29. koji su provodili revnosan zivot medju zlim ljudima. oni ce sami sebe nazivati usamljenicima (monah znaci usamljenik). Medjutim. uzdrzanju i svim ostalim vrlinama. u to vreme ce biti i takvih koji ce se pokazati mnogo bolji i savrseniji od nas. nego ga volim" (tj. "Ne izlazi. Medjutim. podrzavanim secanjem na Boga. Zbog toga se i vraca na trulezno. ljubav. Jer. nego li onaj koji je bio vucen ka dobru mnostvom revnitelja. Stoga je 2) ljubav prema Bogu jos silniji podsticaj na revnost.

. Lovac mu odgovori: "Ako luk zategnem preko mere. Cuvsi to. Pricaju da je jedan lovac.6. 6. a mi idemo u svetovna kupatila". bolje su se sacuvale izreke i price u kojima se ukazuje na dusevne podvige ili raspolozenja srca koja dovode do uspeha. loveci u pustinji divlje zveri. Zbog toga je ponekad potrebno davati oduska bratiji". Kao sredstvo protiv (takvih pokreta tela) navodi se stanjivanje tela postom. Tako su jednom bratija svetom Antoniju hvalili jednog monaha. On mu opet rece: "Zategni jos". Jedino se.govorio je on. U kojoj meri je potrebno iscrpljivati telo svoje. Jer. ili golotinja. Oni koji govore sve sto im dolazi u glavu lice na dvoriste bez kapije u koje ulazi ko god hoce. pri tome. on je savetovao da u keliji treba [ziveti] tako strogo kako bi ona za monaha postala Vavilonska pec koja sazize svaku necistotu. prekorevajuci svako popustanje. Stoga se postarajmo da ispunjavamo zapovesti sa radoscu srca.41. Tu misao nije izrekao Sveti Antonije. ili glad. starac mu je rekao: "Uzmi luk i zategni ga". tako i monasi koji se dugo nalaze izvan svoje kelije i prebivaju sa svetskim ljudima . Sveti Antonije je ukazao u opstoj pouci o podvizima i u nabrajanju uzroka telesnih pokreta. te prilazi stali i odvezuje magarca. Prilikom njegove posete. ili mac? Niko (Rim. i svom dusom svojom. bratija su se vratili na svoje mesto. 38. Taj podvig je stavljao na istu visinu sa stranstvovanjem. ponekad je on dopustao izvesno popustanje u napornim podvizima. "Oci nasi. sveti Antonije je hteo da proveri da li ce pretrpeti uvredu. 37.gube ljubav prema bezmolviju. koja sa svoje strane postaje podsticaj revnosti. Starac mu rece: "Zategni jos". 63 .svojim. Sveti Antonije je zapovedao da prema telu treba biti vrlo strog. da bismo se uzajamno tesili u Gospodu. "Kao sto ribe. Trpljenje. Medju tim uzrocima se nalazi i pruzanje telu hrane onoliko koliko trazi. Boze (Ps.35)".2). 35. Tada mu je starac rekao: "Tako je i u delu Bozijem: sile bratije ce se rastrojiti ukoliko ih preko mere budemo naprezali. a kada ih ne ispunjavamo . Od nje ili zajedno sa njom dolazi 3) radost vrline i prebivanja u redu Bozijem. 34.umiru.nisu ni lice svoje nikada umivali.8. vec svu svoju nadu polazimo na Gospoda". Na ovo se odnosi sledeca izreka Svetog Antonija. tako zeli Tebe dusa moja.govorio je on.Zak. Uostalom. . Ukrepivsi se. Takvi su: 39. Zeleci da ga uveri da je ponekad potrebno rasteretiti bratiju. koje dugo ostanu na susi . kao sto se vidi iz jednog njegovog odgovora lovcu. on je veliki znacaj pridavao obuzdavanju jezika. kako bi se na nama ispunile reci apostola: Ko ce nas rastaviti od ljubavi Bozije? Zalost ili teskoba. Ovaj zategnu. kada ispunjavamo Njegove zapovesti sa radoscu srca. i svom silom svojom (Pon. ali ju je odobrio. ili gonjenje. Uopste. Jos veci znacaj je pridavao sedenju u keliji. i jos: Kao sto jelen stremi ka izvorima vode. 33. Njega su pitali: "Sta je radost u Gospodu?" On je odgovorio: "Na delu ispuniti neku zapovest sa radoscu u slavu Boziju predstavlja radost u Gospodu. na svaki nacin. Eto dela kojim mi treba da ugadjamo Bogu. On se nije blagonaklono odnosio prema onima koji su odlazili u kupatilo. On je tako ucinio.5). puci ce". treba da se veselimo. 36. kako ostajuci izvan nje ne bismo zaboravili na unutarnje bdenje". lovac je dospeo u umiljenje i od starca je otisao poucen. Podvizi i vrline pojedinacno Tako usmeravano i podgrevano usrdje ustremljuje se na telesne i dusevne podvige i na svaku vrlinu. 32. Posle smiravanja tela. ili opasnost.treba da se zalostimo. ugledao avu Antonija kako se sali sa bratijom i sablaznio se. govoreci: "Nase stranstvovanje se sastoji u tome da usta drzimo zatvorena". Ipak. Ono je u toj meri neophodno podvizniku da bez njega on nema nikakve vrednosti. . Zbog toga i mi treba da zurimo u keliju kao sto se riba otima ka moru. cuvajmo da nas radost ne dovede do gordosti.

Molitva. Ridajmo i placimo. Na pitanje brata: "Sta da cinim sa svojim gresima?". koji je. dobijamo pokrivalo. I Sveti Antonije je govorio: "Niko bez iskusenja ne moze uci u Carstvo nebesko. a od pozadi pokradeno razbojnicima". pokrivao Svojom desnicom i cuvao.sve zamke vrazije rasprostrte po zemlji i sa uzdahom rekao: "Ko ce ih izbeci?" Tada sam cuo glas koji mi je rekao: "Smirenoumlje"". sunce. po Bozijem ustrojstvu. Mi pre treba da placemo zbog onih zbog kojih se huli ime Bozije. Kada su ga ucenici pitali: "Da li mozemo ponekad da se nasmejemo?". Trpljenje je neophodno stoga sto su neophodna i iskusenja. premda ne znam da li ce dospeti do pristanista".6. njegov posao se ne bi uspesno odvijao. Starci su o tome rekli Svetom Antoniju. 46. udostojila da cuje da ce se o tome razglasavati zajedno sa propovedju Jevandjelja". On je govorio: "Kada mlinar ne bi pokrivao oci zivotinje. zato sto su svi znali koliko dugo se molio. verni monah ne treba da se smeje. ukoliko se uznesemo gordoscu. resko se pokazalo padom mladog podviznika posle cuda koje je ucinio. tako smirenje i krotost coveka uzvisuju od zemlje na nebo". on je odgovorio: "Gospod nas osudjuje one koji se smeju govoreci: Tesko vama koji se smejete sada. On ce povuci Svoj pokrov od nas i mi cemo poginuti". Da podvig ne bi doveo do gordosti. radi toga sto je suzama orosavala noge Spasitelja. Sveti Antonije je rekao ucenicima: "Sada je pao mladi 64 . Prozrevsi to.uzme podvig cutanja. 43. treba da se krajnje smiravamo pred Gospodom kako bi nas On. U takvom polozaju pomisao na nase dobro nema mesta. Pored mesta gde se podvizavao mladi podviznik prolazili su starci koji su isli Svetom Antoniju i krajnje se umorili. 44. pogordili i pogubili plod svih svojih napora. Kad bi izlazece sunce prekidalo ovu njegovu plamenu molitvu ushicenog uma. . Bez iskusenja se niko ne bi spasao". upavsi u visokoumlje. "Poznato namje. kako bismo zadrzali smireno misljenje o sebi. On je pozvao divlje magarce i naredio im da te starce na sebi odnesu do Svetog Antonija. I Marija se. Tako i mi. 40. Sveti Antonije je odgovorio: "Onaj ko hoce da se oslobodi od grehova.. 47. Smirenje. Mesta smehu u zivotu monaha Sveti Antonije nije nalazio. 42. Prema tome. 41. . on je kroz izvesno vreme pao.da se blazeni starac ponekad toliko udubljivao u mo-litvu da bi prestojao po celu noc. Drugi put je rekao: "Kao sto su gordost i uznosenje uma sa visine nebeske djavola survali u bezdan. Sveti apostol Petar je placem dobio oprostaj zbog greha odricanja od Hrista. vec i 15 godina zivota. Sveti Antonije je takodje napominjao da nas sam Gospod unutrasnje rukovodi tako sto od nas sakriva nase dobro. znajuci nasu nemoc. Koliko je pogubno samoisticanje. treba da place i uzdise. 49. . koje privlaci pokrov svise i stiti od svih napada. Od vrtoglavice bi zivotinja padala. I zaista. Suze.25). Njoj je on ucinio primerom. smetas? Kao da zbog toga i izlazis da bi me odvratilo od bozanstvene umne svetlosti". cara judejskog. a on je odgovorio: "Cini mi se da je taj monah ladja puna tovara. treba da usvoji plac i suze.38). Samo psalmopojanje jeste plac. Bozija sila je radi suza koje je prolio smrtno porazila 185 hiljada neprijateljske vojske koja ga je napala.govorio je on. 48. hvaleci se zbog njih. . jer prestupaju zakon Boziji i sav svoj zivot provode pogruzeni u gresima. gubeci sposobnost da radi". jer cete zaridati i zaplakati (Lk. . kao sto je napisano kod proroka Isaije (gl. vec neka u srcu smatra da cuti stoga sto nije dostojan da govori". mi bismo ga culi kako govori: "Zasto mi ti.govorio je Sveti Antonije.Uvidevsi da je nije podneo. on mu je rekao: "Ti licis na selo koje je spreda lepo. Prema tome. nase malo dobro se pokriva i postaje nevidljivo usled necistih pomisli. "Ako neko. Seti se Jezekije.govorili su njegovi ucenici. 45. Zbog toga je kasnije savetovao: "Podvizavajuci se dobrim podvigom. zbog cijeg prisustva cemo mi svakako osudjivati sami sebe. I ko hoce da uspe u vrlini. zbog placa dobio ne samo iscelenje od bolesti. Jer. neka ne misli da vrsi vrlinu. To se desava kada smo prepusteni napadima necistih pomisli. "Video sam jednom. on je savetovao da mu damo ponizavajuci smisao. kako ne bismo videli svoja dobra dela i kako se ne bismo. neprestano moleci Boga da ne dopusti da se ucvrste u gresima i da ih smrt zatekne pre pokajanja".

Njega su isterali i on je posao na Goru do ave Antonija. i svakodnevno peva Trisveto sa andjelima (tj. 50. ti jos nisi dospeo do mere obucara iz Aleksandrije". on je govorio: "Od bliznjeg dolazi i zivot i smrt. sta reci o poslednjima?" 54. ava Antonije ga je poslao u obitelj iz koje je izasao. To se vidi na primeru obucara. On potrebitima daje sve sto mu pretekne. Jer. obreli smo Boga. niko osim Boga nije dobar". Ovaj je rekao: "Ja ne znam da sam ikad u zivotu ucinio ista dobro. Saosecanje i snishodjenje prema onima koji padaju. Sveti Antonije je shvatio da zaista nije dospeo do takve mere. Meni je dovoljno moje"?" Sveti Antonije je odgovorio: "Ceda moja. Neki su prisli da mu pruze pomoc i pogruzili ga do samog vrata". samoukorevanje spasonosno. 65 . Idite i pogledajte". opet ga primili kod sebe. u 51. ja govorim: "Svi iz ovog grada od malog do velikog ce uci u Carstvo Bozije zbog svojih dobrih dela. Jer. gresimo Hristu". 7. placuci zbog greha koji je ucinio. Cuvsi da je brata poslao ava Antonije. Sveti Antonije je posao u Aleksandriju. Bratija su pitali svetog Antonija: "Da li je dobro ako neko kaze: "Ja nista necu uzimati od bratije. A vi hocete da potopite i ono sto je doslo do obale". kome je ukazao krajnju uslugu. Ava Antonije je na to rekao: "Eto zaista coveka koji moze da leci i spasava duse". brat je govorio da nista slicno nije ucinio. To isto sa svom iskrenoscu srca ponavljam i uvece pre nego sto legnem da spavam". Koliko je samoisticanje pogubno. Nije li to bio povod njegovog kasnijeg cestog ponavljanja sledece pouke: "Uvek i u svemu treba da se prekorevamo i osudjujemo.opravdava i proslavlja Bog". a kamoli oni koji smatraju niskim da posluze bratiji. Njega treba smatrati tudjim saboru dobrih ljudi". 55. On im je izrekao sledecu pricu: "Na obali reke sam video coveka koji je do kolena upao u blato. Desilo se da je tu bio i ava Pafnutije Kefalos. toliko je. Time je Gospod pokazao da prekor zasluzuju cak i oni koji odbijaju uslugu. a ako sablaznimo brata. a jedino cu ja zbog svojih grehova biti osudjen na vecne muke". Zadrzavsi ga neko vreme kod sebe. Jer. U jednoj obitelji su oklevetali brata zbog bluda i on je posao do ave Antonija.podviznik. bratija su ga opet isterali. Sveti Antonije se nalazio na molitvi u svojoj keliji kad je cuo glas koji mu je govorio: "Antonije. i kao sto je Gospod posluzio Petru. po savetu otaca. Medjutim. Braneci se. bratija su se poklonili bratu i. takav je zestok srcem i dusa mu je kao kod lava. Sam je Bog to pokazao Svetom Antoniju. i vrh savrsenstva. naprotiv. Cuvsi to. i to sasvim iskreno. o kome je Sveti Antonije imao ukazanje svise. kao sto je Gospod rekao Petru. 56. Oni su posli i videli ga gde sedi na rogozi. 53. iako je bio njegov Tvorac. Krajnji cilj i vrh savrsenstva 58. Dirnuti recima starca. Uzajamno sluzenje i pomaganje. Useljenje Boga ili zivot u Bogu jeste poslednji cilj svih podviznickih napora. ukoliko pridobijemo brata. bratija su ga odmah primili. U obitelji ave Ilije jedan brat je imao iskusenje. Ako prvi nece imati casti pred Bogom. Oni su poceli da ga izoblicavaju zbog toga sto je ucinio. niti cu im sta davati. Po zanimanju je lekar. oce!" Tada ga je starac poslao sa ovakvim recima: "Bura je zadesila brod na pucini. Znacajna je misao Svetog Antonija o tome ko ima istinsko bratoljublje. On se u pustinji udostojio ovakvog vidjenja: U gradu postoji jedan covek koji ti je slican. Ustajuci izjutra sa postelje i pre nego sto sednem za posao. 52. On je govorio: "Covek nikad ne moze biti iskreno dobar. nasao obucara i ubedio ga da mu otkrije sta je to tako posebno u njegovom zivotu. ma koliko zeleo. Drugi put su ga pitali: "Kako treba sluziti bratiji?" On je odgovorio: "Bratija koji hoce da sluze bratiji neka pruzaju usluge kao sto sluge sluze svojim gospodarima. Uopste. onoga koji sam sebe ukoreva . savrsenom ljubavlju prema bliznjem zivi u Bogu i hodi pred Bogom). On je opet otisao kod ave Antonija i rekao mu: "Bratija nisu hteli da me prime. ukoliko se u njega ne useli Bog. 57. Dosli su i bratija da bi ga izlecili i opet uzeli kod sebe. On je izgubio svoj tovar i sa naporom se spasao.

A sto je od svega grdje . Jedan sveti starac se molio Bogu da oce vidi (u nebeskoj slavi). cak ni one koji su poznati po dobroj naravi. To tudoljublje kod njih ne proizilazi od vrline poslusnosti. DOBROTOLjUBLjE SVETI ANTONIJE VELIKI V OBJASNjENjE NEKIH IZREKA SVETOG ANTONIJA KOJE JE POSLE NjEGOVE SMRTI SACINIO JEDAN STARAC 1. slepe i raslabljene. prazan]. osim ave Antonija. dok ih na telesna i svetska dela neprestano podsticu. sav njihov trud je sujetan [tj. dok rado primaju snazne mladice radi vrsenja raznih sluzbi u manastiru i radi spoljnjih poslova. 66 . gde su sabrani mnogi opsteziteljni [monasi]. U suprotnom. Takvo. Njemu su bili otkrivani i sadasnji i buduci dogadjaji sveta. 60. iskao da zivi pored njega: "Ako hoces da budes monah. Tim recima ovaj sveti pokazuje da u manastiru. izbegavajuci ljudsku guzvu. Oni ih ukorevaju. on o tome nije govorio. Usamljenost stalno pruza prilike za borbu sa najtananijim pomislima koje seju demoni. Jer. Pitanje: Zbog cega je ava Antonije rekao svom uceniku Pavlu: "Idi. Savrsenstvo Svetog Antonija i njegova slava na nebu 59. idi u manastir gde ima mnogo bratije koji mogu da podrze tvoju slabost"? Odgovor starca: Iz toga se ucimo da smo duzni da u manastir primamo i nemocne starce. nisu potrebni samo snazni telom za obavljanje raznih poslusanja. neprestano ih terajuci na rad. Onima koji su monastvo primili da bi se trudili oko vrlina oni ne daju odmora i pokoja od svetskih dela. Pitanje monaha: Kako treba shvatiti rec svetog ave Antonija izrecenu uceniku Pavlu koji je.bilo da su lenjivi ili marljivi. Naprotiv. Medjutim. i da ih volimo kada se oni sa radoscu i usrdnoscu posvecuju sticanju vrlina. premda zbog svojih nemoci ne mogu da ponesu sve napore. Prica se da je ava Antonije bio prozorljiv. pak. dok su za sticanje vrlina lenjivi. bolesne. Srce je cisto kad njime upravlja um. On je zapitao onoga koji ga je vodio: "A gde je ava Antonije?" On mu je odgovorio: "Antonije je tamo gde je Bog". Ava Pimenje rekao: "Sva tri opsteziteljna monaha od kojih jedan prekrasno bezmolstvuje (tihuje). Borba sa demonima biva kroz pomisli i prividjenja koja su u usamljenosti i bezmolviju snaznija. napustivsi svet. U njemu je. drze ih kao robove. savrsenstvo monaha se sastoji u navici da u sebi sve upravlja duhom. oni velikim pohvalama obasipaju one koji citav trud i staranje posvecuju na svetska dela. pak. svo duhovno savrsenstvo monaha i svakog Hriscanina). iako su drski i bestidni. 2. vec od toga sto vole da se zanimaju svetskim. Takve staresine blazeni tumac[1]) u knjizi O savrsenstvu upravljanja (manastirom) strogo izoblicava. premda i jesu brizljivi i usrdni za duhovna dela. (Primedba: Smisao odgovora. vec i nemocna bratija koja se predaje neprestanom bezmolviju. a umom neprestana molitva. Trajnost ovog duhovnog podviga uz raznovrsnost iskustava borbe uci duhovnom samorukovodjenju i obrazuje naviku u njemu. govoreci: Oni dozvoljavaju da im ucenici ostaju nemarni u delima vrline. sedi u usamljenosti da bi se naucio borbi koja dolazi od demona"? Odgovor: (Zeleci mu savrsenstvo). grde.8. ismevaju i osudjuju ukoliko oni ponekad. drugi u bolesti blagodari Bogu. Zbog toga su dostojni velikog prekora nastojatelji manastira koji ne primaju nemocne starce. da li zbog nemoci ili zbog oslabelog usrdja. ne zure osobito da ispune nalozeno im delo. a treci rado ispunjava poslusanje .vrse isti podvig". I vide ih on sve. samoupravljanje duhom dolazi zajedno sa cistotom srca.

Jer. neposredno. tako umire i monah koji. Jednom recju. buduci baceni u Vavilonu u ognjenu pec. 4. koju u njima podizu demoni. Pitanje: Ava Antonije govori: "Onaj ko zivi u usamljenosti. sve to ga navodi na blud i na druge strasti koje su istinska smrt i pogibao monaha. te ce se lisiti duhovnog zivota i umreti. postali savrseni u cistoti i udostojili se svetlih vidjenja. od kojih jedno opterecuje i uznemirava pocetnike u bezmolviju (cas krajnjim iscrpljivanjem. Cistota njegovog srca se muti usled likova koji mu prolaze [pred ocima]. monah koji se bude setao po gradovima. od iskusenja jezika. tako i bratiju koja zivi u usamljenosti i u pocetku podnosi tesku borbu sa strastima koju podizu demoni. zato sto se kod njih borbi srca prisajedinjuje i borba koja dolazi od telesnih cula. Jer. treba da se drzi cutanja i bezmolvija"? Kako se to (tj. tako i trpeljivo prebivanje u keliji ima dva dejstva. Azarija i Misail. dok su ziveli u usamljenosti. 5. cas je van manastira. Da je upravo kod onih koji zive u usamljenosti borba srca snaznija i zesca nego borba sa strane telesnih cula. Oci nasi su na bezmovlije odlazili radi toga da borba srca ne bi bila pojacana iskusenjima sa strane vidjenja. Pitanje: Sta znaci izreka ave Antonija: "Kao sto riba umire van vode. I tako. dodira. a drugo radosna svetlost. vec ih ocigleno posecuje i prebiva sa njima da bi ih. tako je i monah koji dugo prebiva izvan svoje kelije [u opasnosti]"? Odgovor: Zivot duse se sastoji u neprestanom ljubavnom bogomisliju. pobedjeni osnazenom borbom srca. To se pokazalo kod one bratije (otselnika) kojima su. a drugo raduje uspehom. tj. dobro je rekao blazeni Antonije: "Kao sto umiru ribe izvucene na suvo. tako lako padaju i monasi koji zive u bezmolviju i koje uznemirava samo borba srca. bezgnevlje) moze postici posredstvom bezmolvija? 67 . vida i sluha. i iz svog srca izgoni ljubav prema Hristu koju je stekao mnogim naporima bezmolstvujuci u keliji. u njemu slabi ljubav prema lisavanjima i teskocama i on se predaje ugadjanju telu i zadovoljstvima. iz nekog razloga dolazile zene. I tako. Pitanje: Sta oznacava sledeca izreka svetog ave Antonija: "Kelija monaha je vavilonska pec. Pitanje: Sta znaci sledeca izreka ave Antonija: "Ne treba vracati zlo za zlo. kao sto lako pada bratija (u osptezicima) koja cas izlazi. od kojih je jedno bolan zar. jezika i sluha. on se udaljuje od Boga i zaboravlja ga. bice rasejan vidjenim i razgovorima. A ukoliko monah jos nije dostigao do tog stepena. Osim toga. nisu izgoreli. i stub ognjeni iz kojeg je Bog govorio sa Mojsijem"? Odgovor: Kao sto oganj ima dva svojstva. oni pobudjuju i podizu raspustene monahe. sluhom i jezikom. posto pobede strasti i neprijatelje. ostavljajuci keliju. moze se videti i iz reci blazenog Evagrija koji govori da sa monasima koji zive u usamljenosti demoni sami vode borbu. cas ulazi. od kojih nema nikog zesceg. kojom se ostali iskusavaju vise nego oni borbom srca. Smisao pominjanja tri mladica koji su videli Sina Bozijegjeste sledece: kao sto Ananija. Odgovor: On to nije rekao da bi pokazao da je borba u bezmolviju i usamljenosti manja od borbe koja postoji kod bratije koja se iskusavaju gledanjem. ukoliko i njima pristupi borba sa strane telesnih cula. mesto tri mladica. padali. cas borbom). sluha. blagodatna pomoc Gospoda naseg Isusa Hrista nikad ne ostavlja. cineci spokojnim one koji su presli strasti. vreme provodi u gradovima i naseljima". medju kojima je bio Sin Boziji. dosadnijeg i lukavijeg. ukusa i mirisa. dok protiv onih koji zive u obiteljima i revnuju oko napretka u vrlinama. 6.3. pa cak ni opekli zato sto im je bio poslan andjeo Boziji da im skine uze i zastiti od razornog dejstva ognja. cas u manastiru. Objasni nam reci blazenog. udostojila blagodati savrsene ljubavi i svetle slave Svoje. Ono je zaista dostojno da se nazove zivotom duse. koji ulaze i izlaze kroz cula vida. On tim recima pokazuje da oni koji zive u usamljenosti nemaju borbu koja dolazi od cula. objedinjujuci u sebi i sjedinjujuci um i srce. slobodan je od tri borbe. Kod njega jedino ostaje borba srca". Tada se kod njih borbi srca prisajedinilo vidjenje tela i lepota lica i oni su.

posto je starac na zakljucku rekao da im je potrebna molitva. osim da se nahrane i otpuste. Oni su rekli: "Ni to ne mozemo uciniti". Medjutim. koji se zadrzi u keliji i uzdrzi od razgovora sa ljudima.14-15). moze se misliti da je pod hranom podrazumevao molitve staraca. potrebna vam je molitva. Oni ga ne mogu sputati"? 68 .39)". Kao sto je bolesnima potrebna posebna hrana zbog slabosti njihovog stomaka. ne uracunaj im greh ovaj (Dap.post. sramocenja i smrt radi ljubavi prema Njemu. ni drugo. Oni ga ne mogu sputati"". Tako. Monah koji sedeci sam u svojoj keliji bude tako rasudjivao. po Pismu. njegovo srce ce se prosvetiti i njegov duh ce se obradovati u Gospodu. vec za Njega koji je umro za nas (2. Sta znace te reci svetog oca? Odgovor: On je hteo da kaze da se sa njima nista ne moze uciniti. oprosti im (Lk.32). Oni su rekli: "Ni to ne mozemo ucini".2. stekavsi slobodu od strasti.12.8. ili kako da nam bilo sta otkaze? Hristova velika ljubav i milost pobudjuje nas ne samo da pomislimo da nikako ne treba da zivimo za svoje prohteve. i.Odgovor: Nemocnog brata koji jezikom vredja svog brata i u srcu gaji mrznju prema njemu. roptanja i pricljivosti. nego i da na Isusa gledamo kao na nacelo i obrazac trpljenja. Nemojte biti malodusni i ne slabite dusama svojim zbog toga sto trpite teskobu. On im je jos rekao: "Ukoliko ni to ne mozete. molitva. on ce se razgoreti ljubavlju prema Njemu. zastenjao sam i rekao: "Tesko rodu ljudskome! Ko se moze izbaviti od njih!" I rekli su mi: "Smirenje spasava od njih. nego ga je predao na smrt. Oni su mu odgovorili: "Mi to nikako ne mozemo ispuniti".60). potrebno lecenje i isceljenje duse. neka. ojacace duhom i u Gospodu ce zagospodariti nad svim strastima.17).Kor. Starac im je kazao: "Ukoliko ne mozete da okrenete drugi obraz. na Krst Gospoda naseg (Jev.12). Istite u molitvama svojim oprostaj onima koji vam cine pakosti. u krajnjoj meri. i ako nije u stanju da svoje srce zadrzi od takvih padova. koje su svojstvene bezmolviju. Eto do kakve naravstvene snage dolazi monah u svojoj keliji usled bezmolvija. buduci da je On za nas podneo krsnu smrt i pretrpeo takvu sramotu.16). celivajuci ga. kako da nam s Njim sve ne daruje (Rim. 8. kao sto se i Gospod molio za one koji su ga raspinjali. govoreci: Gledajmo. [najzad] ce posetiti blagodat mira. bratijo. On im je odgovorio: "U Jevandjelju je napisano: Ako te ko udari po desnom obrazu tvom. uvrede.2)? Vidi koliko je On podneo za gresnike koji su bili neprijatelji dusa svojih. podavljujuci u sebi zle pomisli i postojano pripadajuci molitvama i citanju Pisma. Pitanje: Dosli su jednom bratija kod ave Antonija i rekli mu: "Daj nam zapovest koju mozemo da ispunimo". ni vracati zlo za zlo.23. tako zavoleo svet da je Sina Svog Jedinorodnog predao na smrt za njega (Jn. On kao da je rekao: "Ukoliko ne mozete nijedno.5. stace da razmislja o tome kako je Bog.Tim. 7.5. da je Bog Svoju ljubav prema nama pokazao time sto Hristos umre za nas jos dok bejasmo gresnici (Rim. Zbog toga je blazeni ava Antonije vrlo dobro rekao: "Ako monah ne moze da uzdrzi jezik svoj od vredjanja. paznje prema sebi i trpeljivog ispunjavanja zapovesti Hristovih kao sto su . Zbog cega nas apostol Pavle savetuje. ukoliko sa Njim postradamo. okreni mu i drugi (Mt. tako je i vama. da bi opet seo s desne strane Boga na visini. Kako je sveti video te zamke: culno ili misleno? I ko su ti koji su mu rekli: "Smirenje spasava od njih. sa Njim cemo se i proslaviti (Rim. Potrebne su vam molitve otaca koje ce moci da vam ih isprose". nego ce se radovati velikom radoscu i smatrati za pocast kad mu se desi da pretrpi uvredu i sramocenje. koji ne moze da prima raznovrsnu hranu. sa Njime cemo se i zadariti (2. i to na sramnu krsnu smrt. On ne samo da nece nikoga vredjati niti se na koga gneviti. govoreci: Gospode. koji imate tako slabu pomisao da ne mozete ni najmanji deo zapovesti Gospodnje da ispunite.5. Kad Bog Sina Svog nije postedeo. barem nemojte uzvracati udarcima onome ko vas udari".3. Pitanje: Sveti ava Antonije je rekao: "Videvsi zamke djavola rasprostrte po zemlji. 8). i ukoliko sa Njim pretrpimo. Tada je veliki starac rekao svom uceniku: "Pripremi bratiji malo jela buduci da su bolesni". Pogledavsi na Krst Gospodnji. govoreci: Oce.34). bogomislije i druge vrline. barem trpeljivo podnesite udarac u jedan [obraz]". i kao sto je blazeni Stefan od Gospoda naseg trazio oprostaj onima koji su ga zasipali kamenjem.7. 8. pritice bezmolviju i cutanju".

9. Telo drugog je bilo pokriveno iznosenom odecom preko koje je bila prebacena nekakva zamka od praznih tikvi. Sveti Antonije je. Onaj koji mu ih je pokazivao je rekao: "Ava Antonije je tamo gde je Bog". I tako. porazen uzasom zbog svih tih zamki. Po Svojoj blagosti i covekoljublju. ukoliko u vreme borbe i podviga pribegavamo smirenju radi opasnosti i teskoca. Osim toga. samo u drugom obliku. Tu se nalazilo mnostvo zamki i mreza. Sveti Makarije je video demone u obliku dva coveka od kojih je jedan bio obucen u pohabanu odecu na kojoj su bile zakrpe raznih boja. zamku bluda. da se ne bi uznosio gordoscu sto je video sve oce. a u vreme mira i pokoja od borbe nas stiti od gordosti i zadrzava da ne padnemo. ulovi i omete da uspesno okoncaju svoj hod putem vrlina. I tako. tako i u vreme mira i spokojstva od borbe. U svako vreme nam je potrebno smirenje: u vreme borbe ono nam privlaci pomoc i daje snagu da podnesemo tezinu trpljenja. Pitanje: Ava Antonije je rekao: "Ukoliko se podvizavamo dobrim podvigom. Ispunjavajuci njegovu molbu i [pruzajuci mu] vidjenje. ili su mu sami oci dosli. treba da se stalno bojimo i neprestano smiravamo pred Bogom. gordosti i ostalih. znajuci nemoc nasu.Odgovor: Ava Makarije Egipatski. pak. andjeli su mu rekli: "Smirenje spasava od svih njih. pokrivao Svojom desnicom i cuvao. Antonija on nije video iz dva razloga: da bi se pokazala velicina slave Svetog Antonija.5). koje se lako kvari i propada. 10. monasima! Kako cemo se izbaviti i spasti od tih zamki? Kako se ne zaplesti u njih?". te je tamo video oce. i radi toga da bi se taj starac smirio. Jer. kojima demoni iskusavaju monahe. Mi treba da se smiravamo i zbog toga sto se lenjimo i padamo u bogozaborav. Bog ga je obavezivao da podrazava oce. Zbog toga je u svako vreme potrebno smirenje. kao sto se vidi vidjenje. kako bi nas.139. te cemo mi poginuti pobedjeni i ocajni. Nasa ocigledna nemoc u ovome ce nas sama po sebi povesti ka smirenju i naterati da odbacimo svaku gordost. Bilo mu je dato da vidi sve osim Svetog ave Antonija. unutarnji podvig uma. skorbi i borbe. Na svakom mestu i pri svakoj delatnosti mi na svaki nacin imamo potrebu za njim. kako u vreme teskobe. zastenjao i rekao: "Tesko nama. tastine. Medjutim. ukoliko se ponesemo gordoscu. ili mu ih je Antonije pokazao preko vidjenja. Bog nece da se mi uvak nalazimo u opasnostima i neprilikama. Ko ga stekne. Pod takvim vidom su se Svetom Antoniju pokazale sve telesne i dusevne strasti. kao sto je napisano: Gordi sakrise zamku za mene i uze. Sto se. Zbog vidjenog on se zadivio i uzasnuo. rastegose zamku po putu (Ps. 69 . pak. on je video da su zamke djavolske rasirene po zemlji isto onako kao sto lovci pripremaju svoje. tj. video sve zamke djavolove. oni nisu rekli da se jedino smirenjem pobedjuju strasti i demoni. On nas pokriva te prekida napade strasti i svirepost demona. Kako je on video sve oce i zasto nije video avu Antonija? Odgovor: Ili je um starca bio uznesen do raja. Smirenje samo po sebi nece doneti nikakve koristi. bezmolvije i neprestana molitva sa savrsenim smirenjem savladjuju sve strasti i demone. Potrebno je imati i druga dela i podvige zajedno sa smirenjem. Pitanje: Neko od otaca je molio Boga da mu pokaze sve oce. okom uma. Kada je. oni su mu pokazali svu prepredenost i lukavstvo pomocu kojih djavo priprema zamke i zasede kako bi sapleo bratiju. koje on uvek priprema monasima. On ce Svoj pokrov povuci i mi cemo poginuti". niti pasti". Kakav je smisao ove izreke blazenog? Odgovor: Mi treba da se uvek smiravamo. starajuci se da ih zaplete. Njih je telesnim ocima video ava Makarije. Uz njih se nalazio jos neko ko je bio pokriven krilima u obliku pokrivaca. nikada se nece zaplesti. Avu. telesni trud. kao sto ni dela bez smirenja ne znace nista. omci i okova da se ni zver ne bi mogla izvuci ukoliko bi u njih upala. Andjeli su rekli avi Antoniju da monahu koji to poseduje demoni ne mogu cak ni prici. zapetljao ih i zaustavio njihov hod na velikom putu ljubavi Bozije. zamku srebroljublja. Video je on svete andjele koji su mu poimenice oznacavali zamku svake strasti: zamku stomakougadjanja ili prejedanja. I tako. takodje je u unutrasnjoj skitskoj pustinji video sve djavolske zamke i to u isto vreme kad i ava Antonije. ucenik ave Antonija. a za vreme spokojstva i bezbednosti od borbe zaboravljamo Boga i nadimamo se gordoscu nesumnjivo je da ce On udaljiti Svoj pokrov. Dela bez smirenja su kao meso posuto zemljom a ne solju.

kao sto sam vec rekao. utvrdjuju u vrlini. s obzirom da nemamo previse zara ljubavi prema Bogu i revnosti za dobra dela. 13. kako ne bismo poceli da se smatramo blazenim i kako zbog toga ne bi propao nas trud.ne bilo toga! To. Jer. Nije potrebno da se slava svakog ko napreduje u vrlinama i ljubi Gospoda rasiri medju ljudima. premda ponekad i dopusta da im se demoni podsmehnu sejuci u njih sramne pomisli. i pruza cistotu srca. Oni cak ne vide ni dobro koje cine. Medjutim. 11. Podvig uma. medjutim. I tako.pak. zato sto je nemocan. pruzaju silu za odbacivanje pohote. Tako je ava Pavle.sve stoga da bi znali svoju nemoc i da bi svagda bili oprezni i pazljivi. Kako to da se tvoje ime vise slavi medju ljudima nego moje?" Sveti Antonije mu je odgovorio: "To je stoga sto ja vise volim Boga nego ti". navodeci na njih strah. te telu dostavljaju cistotu. Zbog toga ponekad padamo i u sramne pomisli da bismo se. djavo slabije napada na nas zbog nase slabosti i lenjosti. Kako to? Odgovor: Bog zali ovaj rod i ne dopusta da bude previse pritesnjen djavolom. I time se on podsticao da gazi gordost i da se smirava. neprestane molitve i bogomislija) um monaha uzdize u duhovno nastrojenje koje sacinjava duhovna molitva. Odgovor: Ne udostojavaju se svi svetitelji da vide vidjenja. ponekad Jovanom Krstiteljem. 12. divljenje Bogu. Njih Bog cuva zato sto su dobri delatnici i sto su priljezni u vrlinama. Pitanje: Jednom je kod ave Antonija dosao ava Amon devstvenik i rekao mu: "Vidim da imam vise dela nego ti. Sveblagi nece nista umanjiti od nagrade pripremljene dobrima . buduci da bi mula padala zbog vrtoglavice i rad se prekidao. Pitanje: Sveti ava Antonije je rekao da Bog djavolu ne dopusta da izaziva veliku borbu protiv ovog roda. Dostigavsi savrsenstvo. da se ne bi lisili dobara koja su im pripremljena i da ne bi postali tudji blagodati Bozijoj. Pitanje: Sta znace sledece reci ave Antonija: "Kada mlinar ne bi pokrivao oci mule. zacetnik pustinjackog zivota i prvorodjeni medju monasima (koga je ava Antonije ponekad nazivao prorokom Ilijom. dusu naoruzava protiv demona i pomisli koje oni seju. ovaj unutrasnji stav uma upravlja i odusevljava dusu monaha na savrsenu ljubav prema Bogu. 70 . videci ih. koja ga cini dostojnim vidjenja i otkrivenja slave Bozije. sagledavanje Boga i gledanje slave Gospoda Boga nasega. I to nije stoga sto se Bog ne raduje njihovim vrlinama ili sto se ne tesi njihovim dobrim delima. Kao sto ih pomisao na blaga koja su im pripremljena za dobra dela podrzava u revnosti i stalnom cinjenju dobra. a ponekad apostolom Pavlom) za zivota bio potpuno nepoznat medju ljudima.znacilo je da starac nema dovoljno snage da ga podrazava. ovi svetitelji su imali u vidu da medjusobnom saglasnoscu utvrde i svim monasima pokazu da je unutrasnje ustrojstvo uma vaznije od telesnih podviga. niti obecanja koja su im pripremljena. tako ih i svest o nedostacima i nemoci udaljava od gordosti i cini da su spremni na svaki oblik smirenja i da paze da ne izgube svoju vrlinu [u trenutku] kad vec imaju primiti dvostruku radost od Gospoda naseg Isusa Hrista u beskonacnom Carstvu nebeskom. sve dok su u ovom svetu. Covek koji sebe prekoreva nece izgubiti svoju nagradu"? Objasni nam. Samo srce silu zadobija od ljubavi. I mi u pocetku cinimo dobro i ne videci ga. Slicno tome i mi bivamo pokrivani po Bozijem dejstvu. kome slava u vekove vekova. Telesni podvizi monaha oslobadjaju od telesnih strasti. sta je korisno u ovoj izreci. njihov zivot je promenjiv i prevrtljiv. ne bi mogao nista da stekne. premda su prepuni dobrih dela i vrlina. nije udostojio da vidi Svetog Antonija . postajuci dostojno da bude upravljano Duhom. ili nanoseci im rane . Te sramne pomisli i jesu pokrivac neznatnog dobra koje cinimo. pak. niti ava Antonije svojom ljubavlju. Cilj njihovih reci je bio ovaj: Kao prvi osnivaci monastva i zacetnici pustinjackog zivota. On cini da se vrlinski ljudi ne bi poneli gordoscu (cime bi propala vrednost njihovih vrlina). oba oca su hteli da nas utvrde i nauce koji je nacin podviznistva prevashodniji . Jer.telesni ili duhovni. duhovno podviznistvo (koje se sastoji od unutrasnje sakrivene borbe uma. Amin. prekorevali. Sa kojom namerom mu je to receno? Odgovor: Niti se ava Amon hvalio svojim delima.

koji smo napustili svet i.17.14. susrecuci iskusenja i tamo gde su presli. Mi. kao neiskusni u borbi i nenaviknuti ni na kakav teret. nemojmo ostavljati Gospoda naseg u vreme iskusenja. I ne samo da On zivi u nama. ocekujuci da nadju spokojstvo od borbe i pribeziste od pomisli. i ja cu u vama (Jn. molitvi. ukoliko prebivamo u Bogu i ukoliko smo Njegovo obitaliste. brinuci se jedino o spasenju svoje duse. Pitanje: Ava Elenije iz Sirije je dosao kod ave Antonija. Sa svoje strane i on je avu Antonija nazvao svetlim stubom koji ukrasava vaseljenu. ostanimo na svojim mestima. pak. Ugledavsi ga. preklonimo kolena bijuci se u grudi pred Krstom Gospoda nasega. ja u vama obitavam. hodeci za Njim.4). demona i ljudi. i smirene duhom ce spasti (Ps. Zbog ljubavi prema Bogu i radi ispunjavanja volje Njegove (koje se sastoji u cuvanju Njegovih zapovesti) mi treba strpljivo da podnosimo sve borbe i iskusenja koja dolaze od strasti. Ava Antonije ga je nazvao Danicom jer je on svetloscu blagodati prevazilazio sve monahe svog vremena. govoreci: "Blagodarim Gospoda Isusa Hrista sto za mojih dana postoje tri bozanstvena svetila: blazeni ava Antonije. zure u druga mesta. Ava Elenije mu je odgovorio: "Zdravo. po zapovesti Gospoda naseg. 15. Smisao recenog Gospodom nasim: Carstvo Bozije unutra je u vama. Verovatno se radi o izrekama i pravilima uopste. Ukazivana knjiga nije dosla do nas. buduci da je Gospod nas rekao: Carstvo Bozije unutra je u vama (Lk. ava Antonije je rekao: "Dobro dosao. trazeci pomoc i pribeziste u mestima i zemljama.21)".. Njega je pohvalio car Konstantin Pobednik. cim susretnemo iskusenje na mestu u kome zivimo. sto ne znamo sta zahteva delo kome pristupamo.. oni se udaljuju na drugo mesto. Carstvo Bozije jeste Hristos. I tako. svetli stube. kao sto je napisano: Gospod je blizu skrusenih srcem. hoteci da pokaze da mu nije nepoznata visina savrsenstva i velicina svetlosti blagodati koja mu je dana. otkrivajmo svoje pomisli svojim ocima. vec i mi prebivamo u Njemu. Oni. uzeli krst svoj.16).Kor. Pitanje: Ava Antonije je rekao: "Mi ne uspevamo zbog toga sto ne znamo svoju meru i svoju duznost. Stoga. ava Elenije i ava Evhin. Hristos obitava u vama? (up. Medjutim. On je tako rekao stoga sto su oni mnogo prevazilazili sve monahe koji su ziveli i bili poznati u to vreme.15. koji uvek u nama prebiva. istuci kao pomoc njihove molitve. i kao sto je sam Gospod rekao: Carstvo Bozije unutra je u vama (Lk. sa suzama i srdacnim vapajem istuci pomoc i spasenje od Njega. Trpeci na svojim mestima. Pri tome. Ukoliko na nas naidje borba ili iskusenje. jeste da mi monasi. kao sto Danica velicinom i svetloscu nadmasuje sve druge zvezde. 33. Ko je taj Elenije? I zbog cega ga je blazeni tako nazvao? Odgovor: Taj Elenije je ziveo u vreme ave Antonija i bio mu ravan po stepenu savrsenstva i po delima. istrajno (svagde) vojuje uz Boziju pomoc. kao sto je sam rekao: Ostanite u meni. vec istrajmo na svojim mestima. treba da boravimo na jednom mestu. nevolja i borbe i nemojmo se preseljavati. svagda pribegavajmo pokrovu Spasitelja naseg i On ce nas nesumnjivo uciniti pobednicima u svim nasim borbama.21) tj. moleci Gospoda koji obitava u nama da nam pruzi pomoc i izbavi nas.1. onaj ko je poznao sta je borba. NAPOMENE: 1. medjutim.19). misleci da negde postoji mesto u kome nema djavola. 71 . Danico koji izlazis izjutra". Blazeni Pavle takodje govori: Ne znate li da. podnoseci svakovrsne borbe koje nas susrecu. Na sta on ukazuje ovim recima? Odgovor: Smisao njegovih reci je ovaj: [Monasi] prelaze sa jednog mesta na drugo u ocekivanju da ce naci mesto gde nema djavola. prelazimo na drugo. koji krasis vaseljenu". Jer. vec hocemo da dostignemo vrlinu bez truda. buduci da je On svagda blizu i obitava u nama. Medjutim. pribegnimo postu. Zato se i sele od mesta do mesta i od jedne zemlje do druge.17.Z.

vec i za sve Hriscanje. Zbog toga se u Besedama svetog Makarija ponekad doslovno mogu naci izvesne pouke Svetog Antonija.). Moze se smatrati da je veliki svetilnik. On bi sacinjavao izvestan poredak pouka Svetog Makarija. Ono sto je ucinio. iskvarenosti i mrtvila izidje na svetlost. cinimo i mi. ukazujuci im na poslednji cilj kome treba teziti. U nasem zborniku cemo napraviti izbor iz njih. A to je. Sveti Makarije se ne dotice detalja u podviznistvu. i svetovnjaci [Hriscani] su obavezni da se u izvesnoj meri odreknu sveta. Sve se to izlaze da bi se kod ljudi izazvala zelja za gradjenjem spasenja i da bi se 72 . 23. osvecenje duse blagodacu Svetoga Duha. Ono je zalog buduceg svetlog stanja. Jer. Medjutim.DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI Svedocanstva o zivotu i spisima Svetog Makarija Najneposredniji prejemnik uciteljskog dara Svetog Antonija bio je Sveti Makarije Egipatski. On je svoju misao cesto puta uzvodio do samog naseg pocetka. Bez njega nema zivota. To je glavna tacka prema kojoj su usmerene gotovo sve njegove pouke. Kakvo je on samo smirenje pokazao tom prilikom. Od spisa Svetog Makarija sacuvano je 50 Beseda i Poslanica. Oni kojima su upucene Besede i bez toga su vec bili usrdni podviznici. Zbog toga se on prvenstveno postarao o tome da pruzi usmerenje tim podvizima. premda treba smatrati da se ne radi o jedinstvenim slucajevima. tome su upravljene i sve spasonosne svestenoradnje Crkve. izlazeci iz svog usamljenistva. Zbog toga njegove pouke nisu vazne samo za monahe koji su se odrekli sveta. po uveravanju Kronija (Lavsaik. Zbog toga je i Gospod dolazio. da se isceli i ozivi. gl. Jer. kakvo samoodricanje. kakvu predanost volji Bozijoj! Te crte su zatim obelezile citav njegov zivot. sacinivsi iz njih sedam slova. Povest svedoci samo o dva slucaja posete Svetog Makarija Svetom Antoniju. kao sto smo vec pomenuli. On svagde kao uslov za uspeh postavlja odricanje od sveta [tj. Sveti Makarije stalno govori o paloj dusi i uci je kako da iz stanja tame. Slicno cini i Grcko Dobrotoljublje. To je isticao da bi se sto mracnijim pokazalo stanje palog coveka. ljubav prema svetu jeste neprijateljstvo prema Bogu. monastvo]. koje on opisuje u krajnje odbojnim crtama. Ono je bilo lestvica i ka onim visokim stupnjevima duhovnog savrsenstva i darova blagodati koje vidimo kod njega. izobrazavajuci u kakvom se svetlom stanju nalazio prvobitni covek. ponekad po citavu noc razgovarao sa onima koji su se okupili radi pouke i koji su ga ocekivali u manastiru. Verovatno je Sveti Makarije vise puta imao priliku da slusa dugotrajne besede Svetog Antonija koji je. zazezen od jos veceg . Hriscanstvo se i sastoji u tome da covek ustane iz palosti. Gde bi tu bilo spasenja? U izboru pouka drzali smo se poretka koji se sam od sebe pojavljuje u glavi kada citas Besede Svetog Makarija. Znameniti slucaj iz njegovog zitija jeste kleveta [da je napastvovao devojku koja je rodila dete] koju je pretrpeo dok se jos nalazio u blizini naselja.Svetog Antonija. Kazivanja o zivotu Svetog Makarija do nas nisu dosla u celosti. Samim tim se ociglednije predstavlja beskrajna milost Bozija. koja nam je javljena u spasenju kroz ovaplocenje Jedinorodnog Sina Bozijeg i blagodat Presvetog Duha. Simeon Metafrast je napravo izbor iz njegovih Beseda u 150 poglavlja. Cak je i satana glasno priznao da ga je pobedilo smirenje Svetog Makarija. one predstavljaju jednu celinu i znacajne su zbog toga sto podrobno izlazu glavni cilj Hriscanstva: osvecenje pale duse dejstvom blagodati Svetoga Duha. Sve sto se moglo saznati o njemu nalazi se u njegovom zitiju koje je objavljeno u izdanju njegovih Beseda. Sveti Makarije. Oduhovljenje je dusa duse. Jer.

Taj put stize do krajnjeg moguceg savrsenstva u Hristu Isusu. stupivsi sa njim u opstenje i u njemu pocivajuci. Gladno dete ne obraca paznju na bisere i dragocenu 73 . Slovesna i blagorazumna dusa nigde ne nalazi pokoja osim u jedinom Gospodu. nego i od nevidljivih. sve dok se ne dodje do primetnog dejstva blagodati. tj. I Gospod Svoje blagovoljenje ukazuje jedino coveku. Napisao je.. 1. Bog je blagovoleo da pocinje u njemu i covek nigde ne nalazi pokoja osim u Bogu. njegovoj besmrtnoj dusi. ni o arhangelu Mihailu. i da mu ljubljena dusa. ga po obrazu i po podobiju nasem (Post. 7. Na taj nacin. 4.. vec jedino u coveku. Pogledaj kakvi su nebo i zemlja. Svetlo stanje prvog coveka Mracno stanje paloga Nase jedinstveno spasenje . da se prohodi podvig u trudu samoprinudjavanja i samoprotivljenja. Jedino je prema coveku imao blagovoljenje. naime: Andjelske vojske su oko onih koji ga se boje (Ps. vec o umnoj prirodi coveka. sve dok se u srcu ne otkrije sila i dejstvo blagodati Duha Svetoga. stvorena po Njegovom obrazu. Medjutim. Gospodu nasem. tako je i telo i dusu covekovu sazdao za Svoje staniste. razne vrste zivotinja. ni u jednoj od njih On ne pociva. misli Svetog Makarija cemo sabrati pod sledecim naslovima: 1.podstakli na hrabro prohodjenje citavog tog puta. plodno drvece. da se useli i da pocine u njegovom telu kao u Svom domu. tj.33.26). 3. 3. Visoko je dostojanstvo coveka. 5. 5. Nijedna bliskost ni uzajamnost nije veca od bliskosti duse sa Bogom i Boga sa dusom. i zavrsava se dvojakim stanjem dusa u buducem zivotu. Tako se ni dusa nicim ne uspokojava sve dok ne dostigne savrseno opstenje sa Gospodom. sunce. Kao sto je Bog nebo i zemlju stvorio za staniste coveku. izabrane iz njegovih beseda 1. Bog je stvorio raznu tvar: nebo i zemlju.1. Sva tvar je u Njegovoj vlasti. Jer. sunce i mesec. PRVOBITNO SVETLO STANjE a) Poslednji cilj i vrhovno blago coveka jeste bogoopstenje. 6. niti je stupio u opstenje. Zbog toga je covek dragoceniji od svih tvari. Usudicu se da kazem . pa ipak ni u jednoj nije sacinio presto. 8. ili. Ovaj put zapocinje obrazovanjem tvrde resenosti da se ide za Gospodom sve do same smrti.Gospod Isus Hristos Stvaranje cvrste resenosti za spasenje u Gospodu Podviznicko stanje Stanje onih koji su osetili blagodat Najvisi stepen hriscanskog savrsenstva na zemlji Buduce stanje po smrti i vaskrsenju DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu. bude prekrasna nevesta. 4. vodu. tj. sve dok se ne ostvari bracni savez. ni o arhangelu Gavrilu Bog nije rekao: Stvorimo. 2. iako je obisla sva sazdanja.ne samo od vidljivih. duhova koji sluze.8). kako je govorio sveti. U takvom srodstvu stoji covek sa Bogom po prvobitnom naznacenju tvorevine. Bogata zarucena devojka se ne zadovoljava nikakvim darovima do braka. Vidis li kakvo je srodstvo Boga sa covekom i coveka sa Bogom? 2. pa ipak Gospod nije blagovoleo da u njima pocine. mesec.

10. on je pred Bogom propao. tako i Gospod u Svoj dom. i osecanje (blazenstva). Kao sto covek marljivo sabira u svoj dom raznovrsno blago. Bog je njenu prirodu stvorio bez poroka. da bude u jedinstvu sa Njim. Slicno rasudjuj i o dusi (tj. 12. medjutim. Do prestupa. gospodar svega. On se odvojio i pao. dusu i telo. v) Zbog toga su prvosazdani bili u Bogu i posedovali velika preimucstva i dobra. U Adamu je prebivalo Slovo i on je u sebi imao Duha Bozijeg. i jedino tada se uspokojava). on ju je sazdao [sa ciljem] da mu postane nevesta i da ima zajednicu sa Njim. vladalacki um. Naime. darujuci joj da dolazi i odlazi u jednom trenu. um je prebivao u svom poretku. On ju je stvorio po obrazu vrline Duha. Sazdatelj je sacinio cistim i prostim. Njemu je bilo pripremljeno bogatstvo i veliko nasledje. b) Takvom cilju je covek bio pripremljen od samog stvaranja. nekih od njih ka zlu proizislo je od njihove samovlasnosti [tj. i da sa Njim postane jedan duh. Kao sto je Bog slobodan i cini sto hoce. Pri stvaranju. Dok je drzao zapovesti.6. Adam je bio prijatelj Boziji. koje je prebivalo u njemu. blagorazumnosti. Skretanje. sagledavajuci svog Vladiku. oni su svojom voljom skrenuli od dolicne pomisli. niti imaju svoju volju. 17. ucinivsi je lako pokretnom.. i ucenje. vere.Kor. I Adam je. Dusa je veliko i divno delo. I u snu je na prvosazdanima prebivala slava. Sa Bogom je prebivao u raju.. ili da se odeli od njih. 16. i u njoj zacario i drugu veliku tananost.andjele. Ona ne moze da se primorava. i nasledje. 13.odecu. kao i pali duhovi. On je u nju polozio razum. poznanja. duse i demone. ljubavi. ostajuci u cistoti i blazenstvujuci. pocevsi od neba. sabira i polaze nebesko blago Duha. 7. po svojoj sopstvenoj volji. tako da oni ne vidjahu svoju nagotu. 8. imajuci [sposobnost da] razlikuje strasti. 74 . tudj demonima. tj. zeleci da okusi jedino Boga. Covek je bio slobodan da prebiva sa Bogom i blagodati. 14. tako si i ti slobodan.17). Samo Slovo. to obilje blagodati nije posedovalo nista prisilno. i za Boziju blagodat i za protivnicku silu. Sva slovesna bica . pokriven bozanstvenom slavom. da ona mimoilazi sve. neumornom. lakokrilom. da mu mislju sluzi kada to Duh ushte. oni su bili obuceni u slavu Boziju. 15. Nasa priroda je lako prijemciva i za dobro i za zlo. Ti si po prirodi lako izmenjiv. za njega bese sve: i znanje. 6. kao sto je receno: A ko se sjedini sa Gospodom. carevao nad svojim pomislima. pa do dole. vec samo na dojke koje mu mogu pruziti mleko. Covek je bio u casti i cistoti. cist od greha i poroka. 11. volju. Jednom recju. One ne mogu da izadju iz stanja u kome su stvorene. Vidljive stvari su svezane nekakvom nepokretnom prirodom. Prilikom stvaranja u njega je zalozen cilj. g) Medjutim. jedan je duh s Njime (1. obraz i podobije Bozije. 9. U pocetku cist. prestupio zapovest i poslusao lukavog. polozivsi u nju zakone vrlina rasudjivanja. Medjutim. slobode]. 18. Na taj nacin je Adam. stekavsi rdjave pomisli i misli. A ti si sazdan po obrazu i podobiju Bozijem.

Lukavi je citavu dusu.24). prvog coveka. odecu hule. telo strada u celini. niti da se moli koliko zeli. i jos: Ko ce me izbaviti od tela smrti ove? (Rim. On ju je obukao u porfiru tame.DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu. zemlja i sva tvar oplakivali su njegovu smrt i njegov pad. Adam mu se predao u ropstvo. kao sto i apostol govori. sa sazaljenjem rekao: "Kako si izabrao zlo pored tolikih dobara! Kakav stid te je pokrio posle tolike slave! Zasto si sada tako pomracen. 23. kao i drugu odoru carstva tame. Bog i andjeli su se sazalili na paloga. Onoga dana kada je pao Adam. Dusa nije od prirode Bozije. Govoreci: Svukoste staroga coveka sa delima njegovim (Kol. videvsi ga. carstvo tame) je oblozio i obukao dusu vlascu tame kao sto inace coveka oblace kad ga spremaju za cara.9). gordosti. Andjeli.7. vec je umna velika i divna tvar ispunjena lepotom. dusu i telo. 75 . vladalacki um koji sagledava Boga. ni pomisli. drskosti. Dusa se naziva telom lukave tame sve dok u njoj prebiva tama greha. izabrane iz njegovih beseda 2. i kako bi mu noge zurile na zlocin i ruke cinile bezakonje. Na taj nacin je telo postalo stradalno i trulezno. Lukavi knez je grehom obukao dusu. celu njenu prirodu. ne ostavivsi bez svoje vlasti ni jedan njen deo. ruke rukama i noge nogama. srebroljublja. 22. apostol misli na savrsenog coveka kod koga oci odgovaraju ocima. tj. i slusao lukavo. 20. bogobornim.6). on ga je napunio svakim zlom. Adam se prodao i prepustio djavolu. obukao u svoju zlobu. pominjuci grehovno telo i telo smrti: Da se unisti telo grehovno (Rim. i srce pomisljalo na zlo. tj. davsi mu svu carsku odoru i omogucivsi mu da od glave do noktiju nosi sve carsko. Kada je (bolesno). Stari covek je sa sebe skinuo savrsenog coveka i poneo odecu carstva tame. greh. Duhovi zlobe vezuju dusu okovima tame. tako da ona ne moze da voli Gospoda koliko bi zelela. tako da se lukavi obukao u dusu. a ne samo jedan njegov ud. uprljanim. ni telo. covekom koji se ne pokorava zakonu Bozijem. tako izoblicen. 21. 24. ni um. MRACNO STANjE PALOGA a) Poslusavsi lukavog. i celu je oskrnavio. lukavi je oskrnavio celog coveka. kako vise ne bi gledao kako je pozeljno za njega.6. tastine. lukavi knez (tj. Zavladavsi njime. Neprijatelj se i trudio da Adamovim prestupom rani i pomraci unutarnjeg coveka. vec kako bi i gledao lukavo. nebesa. 25. U pocetku zarobivsi coveka. Jer. Tako je i sva dusa postradala od lukavih strasti i greha. usi usima. prekrasnu tvar. Prestupivsi zapovest Boziju i poslusavsi lukavu zmiju. naime. pohote. neciste i skverne poderotine. niti da veruje koliko zeli. mi pri svakom [dobru] susrecemo ocigledno i tajno protivljenje.3. niti je od prirode lukave tame. obukao ga u greh i nacinio starim. Lukavstvo tamnih strasti u nju je uslo kao posledica pada. necistim. Njegove oci su progledale za poroke i strasti kada su mu vec postala nedostupna nebeska blaga. glava glavi. sve sile. prekrasni obraz i podobije Bozije. Bog je isao po raju i. koja je neophodni deo coveka. Od prestupa. neverja. b) Videci takvo pogubno stanje. tako trulezan? Kakva te je samo tama pokrila posle onakve svetlosti!" Tvorac se sazalio na Adama koji je pao i umro za Boga. 19. zato sto zivi i biva drzana u lukavom veku tame.

Zamisli jednog cara koji ima nasledje i ciji podanici su spremni da mu sluze. 27. razgnevivsi se na Judejce. Sa njegovim zarobljavanjem.Izrailj postao rob istinskog faraona. smrtnim i lukavim delima. puneci se necistotom i smradom. Cak su i sinove i cerke svoje prinosili na zrtvu demonima. da bi pripremao glinu i opeke. Jer. Oteta je njegova svetlost i on je obucen u tamu. Zlo je do te mere poraslo u ljudima da su pomislili da nema Boga. rasejale po ovom veku i pomesale sa vestastvenim i zemaljskim pomislima. Neprijatelji su prevarom ukrali njegovu slavu i obukli ga u sramotu. i plodove zemaljske. svi putevi koji su vodili ka njoj ispunise se divljim zverima. puni grehovnom tamom. sramnim strastima i svakim bescascem. i jos: "Zemlja koju obradjujes nece ti dati plodove svoje". desilo se da su ga neprijatelji zarobili. vrsio lukava dela njegova. koja je nasla pristup ka njemu. zemljanim. Udaljivsi coveka od nebeskog nacina misljenja. Adam je izgnan iz raja. lukave duhove da bi. sve dok citavo covecanstvo nije uskislo porocima. tako se prognevio i na dusu zbog prestupa zapovesti. vino i jelej. . Prestupivsi zapovest. tj. Medjutim. tako i oni koji se rodise od njega i citav rod njegov. Upravo je Adam onaj [covek] koga su izranjavili razbojnici i polumrtvog ostavili na putu iz Jerusalima u Jerihon. Postepeno uzrastajuci i umnozavajuci se. 29. porobljena je i citava tvar koja mu je sluzila i koja mu se pokoravala. Stoga oni pocese da se klanjaju bezdusnom kamenju. 76 .Jer. rasuli i razdelili njegove pomisli.3. on ga je nizvrgao ka vestastvenim. odvojivsi se od ljubavi Bozije. Pavsi sa svoje visine. po nasledstvu imaju udela u istom kvascu. Oni su mu ubili dusu. Tako je covek . Preko njega se smrt zacarila nad svakom dusom. te je nestalo i praznika i prinosa. 26. Kao sto je Bog nekada. bescasce i porugu. On je nad covekom postavio nadzornike i one koji su ga gonili. On je napusten kao ostavljeni dom. navukavsi na sebe gnev Boziji. kao i zivotinje. predavsi je neprijateljima. grehovne strasti su do te mere narasle da su se rasirile do preljube. te je nestalo svakog praznika. svukli um sa njegove visine. zato sto se nad njim zacario knez tame. [covek] je prinosio demonima. tvar je videla da je onaj koji im je dat za cara postao sluga suprotne i lukave tame. koje je Bog prekrasno sazdao. dusa je susrela covekomrzno carstvo i surove knezove koji je prinudjavaju da im zida grehovne gradove poroka. razvrata. tako se i dusa u kojoj ne likuje Vladika sa andjelima.na zemlji njegovog srca su se izrodili i izrasli trnje i cicak. demonima i strastima. i ka sujetnim recima. I kao sto je Adam. g) Zbog pada. koji je prestupio zapovest. a zatim je dopustio da mu pronikne u srce i da ovlada citavim njegovim bicem. Posto je covek zbog preslusanja primio kletvu na kletvu: Trnje i cicak ce ti davati zemlja (Post. Zbog preslusanja. oni su je potpuno ponizili. Od vremena Adamovog pada. u sebe primio kvasac stetnih strasti. Kvasac zlih strasti je do te mere obuzeo rod starog Adama da [ljudi] cak ni pojam Boga nisu mogli ni da prihvate. Kao sto se kuca u kojoj se ne zivi oblaci u tamu. On je postavljen za gospodara i cara sve tvari. Prevarivsi je. ona je toliko izopacila Adamov lik da su ljudi dosli i do poklonjenja demonima. Lukavu rec. Cim je on uhvacen i odveden. lukavi duhovi. citava tvar i sav ljudski rod su podvrgnuti tiraniji neprijatelja i strasti. hteo ne hteo. Jer. idolosluzenja. Na njihove oltare su stavljali hleb. pomislima i rasudjivanjima.18). tj. Adam je najpre primio spoljasnjim sluhom. i u njoj se ugnezdise gmizavci. Tako je on gorkom tamom obukao svoju dusu. Tako je i Adama Bog stvorio cistim da bi mu sluzio i za uslugu mu je data ova tvar. dusevne pomisli su se. v) Pravda ga je ipak podvrgla pravednoj kazni. 28. ubistava i drugih rugobnih dela. tamjana i prinosa koji je dusa pruzala Bogu. Jerusalim predao na sram neprijateljima. trebalo je da i njegovi podanici i sluge podju za njim. pa su oni koji su ih mrzeli zagospodarili nad njima.

Knez ovog sveta uznemirava svaku dusu koja nije rodjena od Boga [tj. jos u sebi imaju dejstvo slastoljublja.31-32). zemaljskim delima.svete andjele. Prestupivsi zapovest i postavsi gresan. sujetne i uznemirujuce pomisli. potcinjavanja duhu sveta i posle pokrivala koje je palo na njegovu dusu . lukavi knez je preuzeo vlast i sve sinove ovoga veka neprestanim prevarnim i kolebljivim pomislima prosejava i privodi u medjusobno suprotstavljanje u resetu zemlje. on mnogoobrazno uznemirava ljudske pomisli. obrazac je i slika za sve gresnike. ni iscedjenje ni zavijene ni uljem zablazene (Is.Hristos.6). A ja se molih Ocu svome da vera vasa ne prestane (Lk. On sve privodi u kolebanje. te kao sto se 77 . Zbog toga citav gresni rod Adamov tajno na sebi nosi onu osudu: "Stenjacete i trescete se nemirni u resetu zemlje u kome vas prosejava satana". privodi u smucenje i metez. Takvom neisceljivom ranom smo mi ranjeni. straha. uzrastajuci u svakome od mladosti i uceci ga [svemu] losem.4.nije video istinskog Oca nebeskog. Posle narusavanja zapovesti i podvrgavanja osudi gneva. Pokazujuci da oni koji idu za prevarama i voljom lukavog na sebi nose lik Kainovog lukavstva. takva nas je bolest postigla. tj. nego uboj i modrice i rane gnojave. neprestano varajuci i porobljavajuci sav gresni rod Adamov. d) Najprimetnija posledica pada je nered koji vlada u svetu. njegovog pada iz ranije slave. koja je bez pokajanja]. koleba ih. Nemocu kojom je postradao Adam. ni drugove i prijatelje svoje . sve do poslednjeg Adama .8. prosejava sav gresni rod ljudski. Na taj nacin i dusu i greh.Gospoda . tako ni posle Adamovog prestupa zapovesti.44). nemoj dozvoliti da ti um luta po gorama. buduci da ih je pokrivao mrak. Jer. navodeci na sujetne pomisli. koji je usao u dusu i ovladao njenim pasnjacima do najskrivenijih dubina. pri neprestanom kolebanju zemaljskih stvari. Lazar. Deca ovog veka su slicna psenici koja se sipa u reseto zemlje i prosejava kroz nepostojane misli ovoga sveta. zeljama. koga je vaskrsao Gospod i koji je odavao tako veliki smrad da se niko nije mogao pribliziti njegovom grobu. 35. zelja i zapletenih vestastvenih poimanja. Od vremena pada. isti smrad. Kao sto u Egiptu tokom tridnevne tame sin nije video oca. strahovima i smucenjima. pretvorio u naviku i predubedjenje. tako je i jedna strasna iskvarenost pronikla u citav gresni rod ljudski. 31. Slusajuci o Adamu. tako i knez lukavstva zemaljskim delima zaokuplja sve ljude. te je knez zlobe sam u stanju da u sve poseje kolebljive. svakovrsnih smucenja.blagodat Duha. Tako se i greh. bese obraz Adama koji je u svoju dusu primio veliki smrad i koji se napunio mraka i tame. brat brata. 34. kao sto govori Isaija: Od glave do pete nema nista zdravo. istu tamu.niko od ljudi. covekom je ovladao greh. loveci [ljude] svetskim prevarama. koji se privio uz nju. 33. usavsi unutar njega kao neki tanani i duboki bezdan gorcine i zavladavsi pasistem duse do najdubljih njenih skrivnica. vec se zatvori u svoju dusu zato sto i ti nosis iste rane. kao i presuda koju je Sazdatelj izrekao Kainu: Stenjaces i tresces se u nemiru na zemlji (Post.12). telesnim zadovoljstvima. raznovrsnim uzivanjima. razbojnicima i o Lazaru. Ljudi se kolebaju nepostojanim pomislima bojazni. jos potpadaju pod istu kaznu. vestastvene. jos nemaju oci kojima bi mogli da vide Oca. kojima se nisu otvorile dusevne oci da vide istinsku svetlost. svi mi imamo udela u tom smradu.1. ni blagu i dobru majku . o ranjenom. Gospod je apostolima predskazao buduce ustajanje lukavog na njih: Evo vas zaiska satana da vas veje kao psenicu. Ova rec. jos uvek ostaju pokriveni tamom greha. sa kojima je [covek] nekada radosno likovao i praznovao. stradamo i svi mi koji proishodimo od njegovog semena. mozemo uporediti sa velikim drvetom koje je prepuno grana i ciji je koren u dubini zemaljskoj. on bese covekoubica od pocetka. Slicno psenici koja se stalno okrece u resetu. i ne stoji u istini (Jn. I kao sto jedan vetar moze da uznemiri svo rastinje i svo semenje. 32. od Adamovog prestupa zapovesti. vec i sada oni kojima nije zasijalo Sunce pravde .30. citav rod Adamov je nevidljivo na sebe primio ovu sliku. Gospod je sa prekorom rekao: Zelje oca svoga hocete da cinite.22. I ne samo do poslednjeg Adama. Satana trese duse i resetom. prijatelj prijatelja. ni najsladjeg i najmilijeg brata Gospoda. Svi smo mi sinovi tog pomracenog roda. Kao sto se psenica koju prosejavaju neprestano prevrce i okrece u resetu. Kao sto se od jednog Adama po zemlji rasprostranio citav rod ljudski.

36. 43. Kada se razbojnik izvede na sud. covek postoji. oni koji u umu imaju mir Hristov i prosvecenje Njegovo znaju odakle se sve to podize. njima se saopstava: "Zar ne znate da postoji Bog koji upravlja tvarju?" 42. dj) Svi su zlo osecali. Postao je ranjiv. kao neka mislena tama greha i smrti. zalca smrti koji je dosao od Adamovog prestupa. Medjutim.jedna nocna tama prostire po svoj vaseljeni. knez postavlja pitanje: "Kada si cinio zlo. oni misle da je to prirodno i da ga cine po svom sopstvenom rasudjivanju. uzalud nadimaju. i u munjama i u gromovima sa neba. naime da je um zbog pada obucen u stid i da zbog slepila ociju srca vise ne vidi slavu koju je do prestupa video otac nas Adam. U njemu su ostale projave duhovnog zivota. treci su se istakli govornistvom. ipak. kojima je ovladala zmija koja se uselila u njih. Jer.20). Delimicno. greh. Medjutim. ni jedan od njih pri svem svom obilju nije mogao da shvati pomracenje i stetu koji su nastali u dusi kroz prestup prvog coveka. I po prestupu je ostalo poznanje (sto se narocito vidi u dejstvu savesti). smatrajuci ga gotovo prirodnim stanjem. dakle. Vidljivi svet. 39. Sloboda koja je coveku dostupna prostire se samo na protivljenje 78 . Koliko se pojavilo careva iz Adamovog roda koji su vladali citavom zemljom i koji su mnogo razmisljali o svojoj carskoj vladavini! Pa ipak. neki nepravedno tvrde da je covek konacno umro i da uopste nista dobro ne moze da ucini. Laznim ucenjem uvedeni u obmanu. i delimicno zivi.. Ti si slobodan.. 45. ali niko nije znao otkuda je. jer nije poznao promenu koja se desila u njoj. U svetu su postojali razni mudraci. umro. Kao sto nije bio vezan za dobro nekom neophodnoscu dok je bio savrsen.3. Oni postase zarobljenici i robovi lukave sile. pokorava se Bogu. zaslepljenosti i zaborava svaku dusu koja nije rodjena odozgo i koja se mislju i umom nije preselila u drugi vek. izvesnim skrivenim i surovim vetrom smucuje i obuzima citav rod ljudski na zemlji. 37. On je umro za Boga. misleci da ce sopstvenom slobodom udaljiti od sebe povod ka grehu. Coveku je ostala sloboda koju mu je Bog u pocetku dao. ne znaju da postoji Bog? Onoga dana nece moci da kazu da nisu znali da postoji Bog. Zar bludnik ne zna da cini zlo? Zar lopov ne zna da gresi? Zar ljudi i bez Pisma. ide putem pravde i vlada nad zeljama. Covek je poginuo zbog prestupa. unistio. Ukoliko hoces da pogines. Jedni su pokazali izuzetnu filosofiju. loveci ljudska srca kolebljivim pomislima i svetskim zeljama i puneci tamom neznanja. Naprotiv. 44. priroda ti je kolebljiva. drugi su opet bili gramatici i stihotvorci koji su pisali po prihvacenim pravilima istorije. Jer. Ne kazemo da se covek potpunio izgubio. ali zivi svojom sopstvenom prirodom. Satana mu je pomracio um. rasudjuje i ima volju. po prirodnom razumu. on nije vezan za zlo. tako ni pogruzen u greh i postavsi sasud djavolji. Ljudi i ne znaju da [zlo] cine pobudjivani nekom tudjom silom. 40. tako i knez lukavstva. 38. 41. ma koliko inace bilo veliko. Postojali su i razni umetnici koji su bili iskusni u svetskim umetnostima. zar nisi znao da ces biti uhvacen i predan na smrt?" Razbojnik se nece osmeliti da kaze da nije znao. nemajuci nikakve koristi od svog znanja i umetnosti. A ko hoce. Oni se. svi oni. posejao je svako zlo: on tajno deluje na unutarnjeg coveka i na um. ne poimahu greh koji zivljase u njima. boreci se pomislima protiv njega. e) Zlo od pada nije sasvim umrtvilo coveka. u borbi i niko od njih ne zna uzrok tog ociglednog zla. koji je dosao je kao neka razumna sila i satanina sustina. sav se nalazi u neredu i metezu. po recenome: Nase zivljenje je na nebesima (Fil. buduci da mu je to bilo poznato. drugi su zadivljavali vestinom sofistike. od careva do siromaha. [To nije mogao]. zato sto mu se um protivi i sto odlucnom pomislju moze da savlada porocna stremljenja i gnusne prohteve.

Svi koje su ujele zmije dobijali bi isceljenje po pogledu na bakarnu zmiju. I sunce koje sija i vetar koji duva imaju svoju prirodu i svoje telo. 49. ko bi mogao podneti da mu je bilo ugodno da dodje sa nepokrivenim Bozanstvom? Naprotiv. On je progovorio ljudima. I mrtvo telo je pobedilo i usmrtilo zmiju koja je zivela i gmizala u srcu. Svet lici na bogatog coveka koji poseduje velelepne i ogromne kuce. Jer. srusio sa prestola. Drugi put. I satana kao da postaje jedno sa dusom: oba duha za vreme bluda ili ubistva kao da predstavljaju nesto jedno. sa nama pomesano kao vino sa vodom. koji izobiluje srebrom i zlatom. Zbog toga se Jagnje Bozije smilovalo i doslo da Svojom silom sveze snaznoga. citav izvor ce postati mutan. uzneo na Krst. Tako se i greh priblizio dusi. opet.. koji su zaseli na telu. On je i lukave demone. Eto velikog cuda. Kako bi mogla dusa ciniti tako nesto kad uvek bila pogruzena u zlu? Jer.126. ne moze izbaviti od bolesti.i ne sacuva grad. place. te da otme sasude koje je zaplenio. kaje se zbog svojih postupaka.djavolu. Otkako je od Adama poceo da caruje greh. receno je: Ako Gospod ne sazida dom. kao surov. 47. rasprostro i prikucao na drvetu. 46. ili kao sto se u jednom domu posebno nalazi razbojnik. Isto tako ni dusu koja je pogruzena u greh ne moze izbaviti nikakva zivotna marljivost. tj. kako neki govore. izabrane iz njegovih beseda 3. pomisli i tela napravio presto. Izvor toci cistu vodu. razlicitim posedima i svakom poslugom. Jer. DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu. Gospod je Svoje telo.ko se sa bludnicom sveze jedno je telo s njom (1. GOSPOD. i samom sebi od uma. niti bilo sta drugo.. Jedino Hristov dolazak moze ocistiti dusu i telo.6. Svojom krvlju je oprao grehe nase.16). rod ljudski se zacinje u bezakonju i u gresima radja. tela. iznenada spopada bolest i nemoc. po recenome: Zaplenio si plen (Ps. Stoga . 48. koje je primio od [Presvete] Marije. Najzad. Gospod se smilovao i ovaplotio se radi naseg spasenja. pomocu tog orudja. Satana i knezovi tame su od prestupa zapovesti zaseli u srcu. da je podigne i prikuca na vrh drveta. ocistio savest. tj. umu i telu Adamovom kao na sopstvenom prestolu. zato sto je bila obraz Gospodnjeg tela. iako na njegovom dnu lezi mulj. moli se i priseca se Boga.19). uzalud bdi strazar (Ps. Zbog toga je dosao Gospod i na sebe primio telo od Djeve. 79 . ali ne i na vlast nad strastima. blagodacu Svetoga Duha je obnovio nasu ovestalu prirodu. Tako se i dusa mesa sa porokom kada je uznemirena. medjutim. od utrobe maternje se izopacujuci i od majcinog krila lutajuci.1). Ako se mulj uznemiri. vec kao sto na jednom polju odvojeno rastu psenica i kukolj. ali i on i ona imaju svoju posebnu prirodu. 51. i ucinio nas podesnim za Svoje nebesko Carstvo. samostalna dusa deluje sama od sebe. koga. premda i nije. USTROJITELj SPASENjA a) Za pale je jedino spasenje .Gospod.67. sa misli i pomisli kojima su oni upravljali. Jer. satana nikako nece da se ljudi okrecu pokajanju. 52. Bog je Mojsiju naredio da napravi bakarnu zmiju. U nama zlo deluje sa svom silom i primetnoscu.Kor. nasaptavajuci nam neciste zelje. Sva njegova rodbina stoji pored njega ali ga. ni bogatstvo. i pored sveg bogatstva. a posebno domacin. 50. Tako je mrtva zmija pobedjivala zive.

iscupao korov greha i sve rastinje greha sazegao ognjem. Jer. novim ljudima. Sva ta pravednost nije bila u stanju da izleci coveka. preobrazio i obnovio prirodu i dusu. nebeskog. savlada i prepliva gorko more greha. koji unistava i prevazilazi svako lukavstvo. blagoizvolevsi da se radjaju odozgo. U Zakonu je propisano da svestenik uzme dva goluba: jednog da zakolje. darom Duha Svetog. ali ni on nije mogao da pruzi savrseno isceljenje. a Njegova krv. Obradivsi je drvetom Krsta. zavolevsi rod ljudski kao Svoj sopstveni obraz. cini da dobijemo krila Duha Svetog kojim bez smetnje letimo u vazduhu Bozanstva. darovao im Utesitelja i uveo u Svoje Carstvo. ratar je duzan da uzme prikladno orudje i odelo. Oni koji su 80 . Hristos je zaklan. i to po ociscenju srca Duhom Svetim. Ovo dejstvo je bilo obrazac i senka istine. On ju je oslobodio od ropstva i izveo iz tame. od Njegovog Bozanstva. koja je zbog prestupa pregazena strastima. Gospod hoce da se svi ljudi udostoje tog rodjenja zato sto je za sve umro i sve prizvao k zivotu. 60. b) Izgradivsi spasenje. ucinio novom. svepaljenice i sva ostala pravda se vrsila po Zakonu ali se dusa nije mogla isceliti i ocistiti od necistog toka zlih pomisli. Dosao je Mojsije. premda nikog ne prinudjava.53. 61. dusa ne moze da zivi. Gospod nas Isus Hristos je dosao da bi izmenio. Potcinivsi sebi coveka. obukao u telo i umesto orudja poneo Krst. Jer. pomazavsi ga duhom greha i ulivsi u njega vino svakog bezakonja. izbavivsi ga od greha i pomazavsi ga Duhom Svetim. Gospod nas Isus Hristos je izvrsio sav domostroj. izveo verne duse. novim sluhom. ukoliko u sebe ne primi lakopokretnog. zato sto ce inace potonuti i poginuti. lakokrilog Duha Svetog. niti otaca. Uzevsi na sebe staranje o spasenju coveka. dosavsi ka covecanstvu koje je zapustelo od poroka. istinski Iscelitelj. oblozivsi ga stetnim strastima. sopstvena pravedna dela. Tako je i Gospod nacinio novog coveka. 54. Covek ce dobiti isceljenje i dostici zivot jedino silom nebeske i Bozanske prirode. 58. Kao sto se zemaljski ocevi zaloste kada ne radjaju [decu]. ne moze da predje. preko Zakona i proroka. prezrevsi krsnu sramotu i pretrpevsi smrt. patrijaraha. neprijatelj ga je za sebe nacinio novim. pranje. [Najzad] je dosao Spasitelj. darovi. brinuci preko otaca. 56. Kao sto u vidljivom svetu niko ne moze da prepliva i predje more bez lakog i pokretljivog broda koji je napravljen od drveta koje se lako odrzava na vodi.jednom recju. Hristos Gospod je Novi Zavet (ucinio) novom (stvarnoscu). I Hristos podnosi veliku tugu kad neki nece da prime takvo rodjenje i da budu rodjeni iz bedara Duha Bozijeg. Tako se i Hristos. tako ni dusa. da bi. 62. On je u njoj posadio predivan duhovni vrt koji Bogu kao Vladici prinosi raznovrsne slatke i omiljene plodove. novim ocima. ni proroka. sjedinivsi je sa Svojim Bozanstvenim Duhom. Postojali su svestenici. Krstom i smrcu je srusio vrata ada i greha.3). ne moze videti Carstva Bozijega (Jn. Kada krene da obradjuje zemlju. ushteo da ga porodi od Svog bozanstvenog semena. a drugog da pokropi njegovom krvlju i pusti ga da odleti slobodan. 57. Gospod hoce da se spasavaju oni koji zele spasenje. 59. subota. desetak. 55. On je dosao da verujuce u Njega nacini novim umom. Lekarstva koja su uzeta od zemlje. izbacio iz nje trnje i cicak.3. Dusu koja je u pocetku ranjena neisceljivom ranom pogubnih strasti nije mogao da isceli niko od pravednika. Sav Njegov trud i staranje sastojali su se u tome da iz Svoje prirode Duhom porodi ceda. On je izvrsio veliko i spasonosno izbavljenje i isceljenje duse. On je obradio zapustelu dusu. ni patrijaraha. koji leci na dar i koji sebe daje za izbavljenje roda ljudskog. novi mesec. tj. od samog pocetka. zrtve. nisu mogla da izlece i iscele dusu od takve nevidljive rane. neprohodni bezdan lukavih sila i tamnih strasti. On je za njih stradao i trpeo zbog njihovog spasenja. novim duhovnim jezikom . najzad i sam dosao. kao sto je rekao Gospod: Ako se ko ne rodi odozgo. bez tog rodjenja. kojom se kropimo. Jer. tako je i Gospod. sama po sebi. Car nebeski i istinski Poslenik. novom dusom.

i pice i vecni zivot. Medjutim. a) Nasa zelja se ocekuje kao neophodan uslov. On jedino ocekuje da covek pristupi i pocne da se trudi za spasenje. nacinivsi obitelj u nama. ali oni nece. Gospode Isuse Hriste. kao sto je ratar zalostan zbog oskudne njive. Vidis li da im je Gospod pripremio Carstvo i da ih zove da udju.nece imati nasledja sa svetima u Carstvu nebeskom. i da su se pozvani odrekli. Zbog toga On neprestano udara u vrata. Gospod je ostvario nase spasenje. tako se i Gospod skorbi zbog srca koje ne donosi plod. da shvativsi zavoli. 66. Medjutim. uci cu k njemu (Otk.19. Njegova hrana. On je blagovoleo da mnogo postrada. Jer. izabrane iz njegovih beseda 4. 63.Hristos prilazi bolesnom coveku. i najzad da pokrene volju. vec poceo da lekarstvima leci njegove rane. um stupi u dejstvo. Ti nas sam. i nece moci da udje u nebeski grad. ako ko cuje glas moj i otvori vrata. zeleci da udje kod nas. Kada [prinesemo svoju slobodnu volju] On . 20). Primimo ga. uvedi u njega! DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu. Gospod neprestano udara u dveri nasih srdaca. sve je pripremio za njega i zeli da se svako spase. prisli mu i udostojili se tog rodjenja. dakle. predavsi telo Svoje na smrt i izbavivsi nas od ropstva kako bi dosao u nasu dusu i u njoj nacinio obitelj.poverovali u Gospoda. zvanice su se otkazivale.3. premda bi i mogao. govoreci: Kupih pet jarmova volova.koja se sama ne uspokoji u Njemu . i odeca i pokrov i pocinak nalazi se u nasoj dusi. Bez volje [covecije] ni Bog nista ne cini. kao slobodan. vec delujuci savetima. pricinjavaju radost i veliko veselje na nebesima onima koji su ih rodili. i pice. Nijedna dusa koja ga sada ne primi u sebe i koja ga u sebi ne uspokoji. ne cineci nikakvu prisilu nad njegovom voljom. Covek po prirodi ima preduzimljivost koju Bog i ocekuje od njega. [zeleci] da mu otvorimo kako bi mogao da udje i pocine u dusama nasim.blagodat Gospodnja pruza onima koji zele i koji su poverovali. 65. Da.22. 64. Vidis li da je Onaj koji je pozvao gotov.20). i uvedimo u sebe zato sto On za nas predstavlja i hranu. ili da se ispuni delo . Zemljodelac po celoj [njivi] baca seme. ili: Ozenih se (Lk. 67.citavo delo pripisuje nama. Zbog toga je volja covecija sustinski uslov. prenevsi ga u svoj dvorac. Svi andjeli i svete sile se raduju zbog duse koja se rodila od Duha i koja je postala duh. ili bolje . Tako i Gospod hoce da se Njegova rec poseje u srcima ljudskim. Pri tome. STVARANjE CVRSTE RESENOSTI ZA SPASENjE U GOSPODU Pokret duse ka spasenju ostvaruje se obrazovanjem zelje za spasenjem i tvrde resenosti da se ono ostvari u Gospodu.4).divan i u svemu nepojmljiv .14. U Jevandjelju je napisao da je Gospod poslao sluge da pozovu zvanice i objave im: Evo sam obed svoj ugotovio (Mt. tako i nebeski car . za sta su sami krivi. On govori: Evo stojim na vratima i kucam. Zatim dolazi sa srpom i zalosti se ako ne nalazi ploda. On ga je uzdigao na takvu cast. Zbog toga ispunjenje dela Bogom zavisi od volje covekove. pak. Kao kad se car ne bi postideo siromasnog i bolesnog coveka. Jer. 81 . zeleci da svako donese plod. obukavsi u porfiru i dijadimu i ucinivsi ga zajednicarem svoje trpeze. Zbog toga On zapoveda da covek najpre shvati. ili da se podnese trud. isceljuje ga i priopstava Svojoj carskoj trpezi.

7. I ako covek produzi sa time (tj. stradanja i rane koje te snalaze po domostroju [Bozijem]. da se brzo i na pravi nacin Njemu obratimo.11. Gospod je milosrdan i dugotrpeljiv u ocekivanju naseg obracenja. Ako gresimo. po apostolskoj reci. premda svaki uspeh jedino od Njega dolazi. Premda je izranavljena sramnim strastima i oslepljena grehovnom tamom. postarajmo se da postanemo hrabri i spremni da idemo Njegovim tragom.4). ne stidi se da nas ponovo primi. kao sto rece prorok: Zar nece ustati onaj koji padne? I zar se nece vratiti onaj koji se udaljuje? (Jer. onaj ko po sopstvenoj volji i iz sveg proizvoljenja ne pristupi Gospodu i ko ga ne moli sa nesumnjivom verom . kada te susretnu nesrece. Iako se nije mogla izleciti. ponekad neposrednim dejstvom.6. Njoj je milo sto je dete sa naporom i placem trazi. Moze se desiti da.2). Gospod nevidljivo urazumljuje dusu. odreci cu ga se. trazeci je. nemar i lenjost. verujmo u Njega i istinski mu pristupimo kako bi On ubrzo na nama izvrsio istinsko isceljenje. Isto tako je i sa dusom. uzima ga sa velikom neznoscu. niti je svojim nogama u stanju da pridje majci. buduci da se njenim povodom pokazujes poslusan Hristovoj zapovesti. istuci Njegovu pomoc. krvotociva zena je ipak imala noge sa kojima je prisla Gospodu i dobila isceljenje. Tada ces poceti da rasudjujes o zapovesti 82 . jer ne znamo kada ce biti nas izlazak iz tela. Isto tako. krece. 72. on je dobio isceljenje kad je Gospod prisao i dao mu prozrenje. 71. Premda nista ne moze da ucini. To je obecao Onaj koji ne obmanjuje (Tit. da steknemo dobru misao. On prima plamenu ceznju nase volje (koja odgovara nasim silama).Kor.nece dobiti isceljenje. kao kod apostola Pavla. Isto cini i covekoljubivi Bog sa dusom koja mu prilazi i koja ga trazi. Ponekad je preobraca nesrecom. cujes zapovest: Prodaj sve sto imas (Mt. 10. Mi jedino treba da smo trezvoumni. Da slepi nije uzviknuo i da ona krvotociva nije prisla Gospodu. On je gotov da nas spase. podstican Njemu svojstvenom ljubavlju i blagoscu.13). mazi i hrani. b) Kako se obrazuje zelja? aa) Probudjenje od Boga. ona ipak ima volju kojom moze da zavapi Isusu i da ga prizove da dodje i da joj pruzi vecno izbavljenje. Zbog toga.1. ako si unekoliko izmenio svoj um u odnosu na vidljivo i udaljio se od telesnog opstenja. 73. Zbog toga. da oplakuje sebe) zbog svojih davnih sagresenja. Bog ga ponovo pobudjuje da place i prinosi pokajanje (kako bi sav svoj zivot u pojedinostima oplakao). ona sama.17). On je obecao da ce dati Duha Svetoga onima koji isipu od njega (Lk. [potrudi se da primis] kao nesto sto ti je korisno za dusu. svukavsi sa sebe svako predubedjenje. 69. Jer. Stoga ga On savetuje da place i da se pokaje. svestrani glasnik ka obracenju jeste rec Bozija. zove i place. Najzad.21).68. Ipak. ako padnemo. zbog cega su oni odmah bili isceljeni. Nemojmo to odlagati iz dana u dan zbog privlacnosti zla. da ce otvoriti vrata onima koji kucaju i da ce ga naci oni koji ga traze (Mt. Nevolje. dete se ipak. omrzni telesno opstenje i sluzi Bogu. Ipak. On nas ceka da se pokajemo. pobedjena ljubavlju prema njemu zbog njegovog dugotrajnog iskanja. On se jos vise prilepljuje za razumnu dusu i. kao i veru i spremnost koji proizilaze iz dobrog proizvoljenja. i poci cu da sluzim Bogu". i premda je ostajala sa ranom. pomiluj me (Mk. Najzad. onaj slepi je pustio glas koji je stigao pre vesnika: Sine Davidov Isuse. dolazi. 70. Bogu je ugodno da (coveka koji se nalazi u grehu) ponovo uvede u zivot. 19.7). Jer. I majka se najzad sazali na njega. posto dete ne moze da dodje do nje. Tada ces poceti da blagodaris za nesrecu u svetu. a ne kao nesto nepozeljno. premda nije mogao da pridje i pristupi Gospodu zbog slepila. postaje sa njom jedan duh (1. treba takodje da se umom udaljis od plotskog mudrovanja i da steknes nebesko razmisljanje.47). zbog toga sto ga ne volimo iz sveg srca i sto ne verujemo u Njega iskreno. Isto tako. a mi jos uvek ne nalazimo izlecenje od tajnih strasti? Mi ne dobijamo duhovno isceljenje i spasenje usled neverja naseg i usled razbijenosti nase.8. poceces da razmisljas u sebi: "Posto sam nesrecan u svetu. ne bi dobili isceljenje. dosavsi do te misli. Poverovavsi.

Sveti Makarije prvo istice ono sto je Bog ucinio za nase spasenje.1. da ti vrati prvobitnu cistotu Adamovu. 75. Naprotiv. ono ce ga podvesti pod osudu na smrt jer nije hteo da od nebeskog Cara primi dar zivota. Car koji hoce da [svojim podanicima] saopsti objavu i razdeli darove. bozanstvenu. uzaludno mu je citanje Pisma. dok je u njemu dejstvovao tiranski duh greha. Udarivsi ga u lice kao slugu. Covek ne postaje dostojan blagog udela cim cuje rec Boziju. jer On ne posla andjela. vec ga hvata. da umije njenu prljavstinu. Hriscanstvo nije nesto beznacajno. tako je i Pavle. vec predstavlja veliku tajnu. neprolazni i neprestani. posto je to cinio iz neznanja. stupa u borbu i uci se ratovanju. bb) Borba sa sobom da bi se volja sklonila ka prizivanje.4). 78. sa nje skine necistu odecu.Bog predlozio ljudima Bozanstvena Pisma kao kakvu poslanicu.9). koje su u stanju da podstaknu i oduseve.prvorodjeni. nebeski i istinski Car ga je udostojio da cuje Njegov glas.koju si cuo. 77. 79. Tvrdeci suprotno.. Tajna Hriscanstva je neobicna za ovaj svet. Vidis li kakva je blagost Vladike kada u jednom trenutku moze da obnovi duse koje su se prilepile za zlo i podivljale. on odnosi pobedu i postaje Hriscanin (tj. narod sveti (1. suprotstavljajuci se satani. i to u tolikoj meri da se sa verom i bogatstvom jedne duse ne moze uporediti ni sva slava i lepota neba i zemlje. Pogledaj na svoje blagorodstvo i dostojanstvo. pise poslanice u kojima svima daje na znanje: "Postarajte se da sto skorije dodjete kod mene da dobijete carske poklone". Vidljiva slava i bogatstvo cara su nesto zemaljsko. Hriscanska obecanja su velika i neizreciva. dao joj lekarstvo. Ljubljeni. On mu je dao slobodu. Mi. obukao je u carsku. Naprotiv. Onima koji ne dodju i ne prime darove. I tek posle dugotrajne borbe i sukobljavanja. ni ostala 83 . Besmrtna dusa je dragoceni sasud. Ako covek ne prilazi. Kao sto je On Prvorodjeni iz mrtvih. objavljujuci im da oni koji prizivaju Boga i koji su poverovali treba da istu da dobiju nebeski dar od Ipostasi Njegovog Bozanstva. da si prizvan u carsko dostojanstvo. U toj borbi sa sobom um sabira razne podsticajne i pokretacke predstave istine i ubedjenja. odevenu u rite i da. napisano je: Da. 76. a ono Carstvo i ono bogatstvo su bozanstveni.2. svukao sa nje zamrljanu odecu i sramotu poroka. po povlacenju blagodati po promislu radi covekove koristi. ne iste i ne dobija.Pt. ukrasi je svetlim haljinama i ucini ucesnicom njegove carske trpeze i slavlja. kao i obecanja koja je povezao sa ovim delom. Medjutim. Kako je Bog ulovio apostola Pavla? Kao sto tiranin zarobljava nekog [coveka] koga zatim oslobadja istinski car. saopstivsi im Svoju blagost i mir. Jer. da si rod izabrani. svetlozarnu i slavnu odecu. vec sam dodje da ti pomogne. postanemo pricasnici bozanske prirode (2. Bog nije pokazao [Svoje] blagovoljenje prema njima.. ali ces prihvatiti staranje i trud da steknes ono o cemu si slusao.Pt. ne ustrucavajuci se.. 80. prolazno. Stani cvrsto i shvati takvo promisljanje o tebi. Sam Bog je dosao da ti pomogne i da te izbavi od smrti. Jer. bez kojeg nije moguce steci besmrtan zivot. Na to se on cesto vraca. citanje poslanice nece nista koristiti. Pa ipak. trulezno. u nebeskoj Crkvi [Hriscani] sacaruju sa nebeskim Carem. nebeski. ranjenoga. Tako je i Gospod nasao izranavljenu dusu. gonio i mucio Crkvu. slavni. nebesku. iskreni sledbenik Hristov). 74. Bog ga ne ostavlja. polozio venac na nju i ucinio ucesnikom carske trpeze na [njenu] radost i veselje.. kazemo da onaj ko slusa rec dolazi do skrusenja i. Zamisli da car susretne neku siromasnu devojku. tj. nemoj gledati samo na umnu sustinu duse. da te prizove paloga. revnujuci za Boga i misleci da se trudi za istinu. Obasjavsi ga neizrecivo. Shvati svoje blagorodstvo. ti kod coveka ukidas volju i porices postojanje suprotne sile koja ga ometa. Tako je i Car . tako su i oni koji sacaruju sa Njim . oni ce potpasti pod osudu na smrt zato sto nisu hteli da dodju i da se iz carskih ruku udostoje casti. Pogledaj kako je veliko nebo i zemlja. pak. nego samo prema tebi. vv) Predstave i ubedjenja koja dejstvuju na naklonost volje. I neces jos obresti pokoj.

pristupi istinskom Arhijereju Hristu. mi se jos uvek ne odvajamo od svojih prohteva. da poginemo.njihova lepota i ukras. koji su obraz Njegovog tela i krvi. da ce apostoli i Hriscani primiti Utesitelja i da ce se obuci silom svise. kojim je nas preobracene preveo u zivot. da ce biti raspet. da se zrtvuje. Kad su nam takva blaga pripremljena.1. imajuci u vidu da cemo mu se nekada obratiti. tj. da se usmeri ka drugom zivotu i bozanstvenom opstenju. Gospodu. ni carevi. krasota i sladost vidljivog. On sam je dosao da se zastupi za tebe i da te pozove. a da si ti pozvan na usinovljenje. pokazujuci se malovernim ili nevernim.. te da osim Njega jedinoga nista vise ne volimo? Eto.. ona potpada pod osudu. da mu posvetimo sami sebe. po Jevandjelju. 84. ovci koju [ulovi] vuk. i ne poimas svoje blagorodstvo. i u srce coveku ne dodje. ukrasavajuci se svim vrlinama. ali mu oko pazljivo gleda srca ljudi koji borave na zemlji. u sebi ima grehovnu tamu. ili detetu koje pruzi ruku ka zmiji i biva ujedeno. Posle toga kod njega slede i druge pobude: biti sa sebi srodnim (sto i jeste nas cilj). sve nam je to darovano. I ako nije. 85. ne predajuci nas do kraja po gresima nasim poroku i prevarama sveta. receno: Stvorimo. postajuci pomocnik grehu. pak. po Svojoj velikoj milosti i dugotrpljenju. ga po obrazu i po podobiju nasem (Post. a ne za andjele. U ono vreme veliki pravednici. od rdjavih predubedjenja i navika. iznad svakog nacala i vlasti. Gospod prema nama ostaje milostiv. ne cuse.2. sa Gospodom. Medjutim. da ce se udostojiti sjedinjenja sa Duhom Svetim. nego se uporedio sa nerazumnim skotovima. vec pozurimo u vecni zivot. ali ne znadjahu.Kor. a da mu svetlost i zraci silaze na zemlju i da sva sila svetlosti i blistavosti stremi ka zemlji. Prema tome. i uho ne cu.9). beslovesne zivotinje su mnogo razboritije od nas.21). tj. a ovce sa svojim rodom. Sta znace reci: Sto oko ne vide.26). te da ce nebo i zemlja proci. pak. da se. kao ni bogatstvo. Ako podignes oci ka suncu videces da je njegov krug na nebu. Dusa koja zeli da zivi kod Boga u vecnom pocinku i svetlosti. treba da. 81. A ti se ne vracas svom nebeskom srodstvu. nemojmo biti nemarni i nemojmo zakasniti. Kao onaj koji je jos mrtav za Carstvo. Dusa se sjedinjuje voljom sa onim sa kime se spaja. od ljubavi prema svetu. Tako i Gospod sedi sa desne strane Oca. nista ne shvatas. treba da neprestano zalis. slicno ptici koju prozdire orao. Jer. da ce biti krstenje ognjem i Svetim Dugom. Tako se i tebi poverava sve sto je Gospodnje. da ce se proliti krv na Krstu. Zbog toga pravedno duhovnosac oplakuje tvoj pad: Covek koji je u casti nije razumeo. 26). Nama je jedino dobro kada sledimo za Gospodom i nema niceg goreg nego ne slediti za Gospodom. Ti. Prema tome. i ne dopustajuci. i jos kakva slava! Koliko je samo Gospod promisljao o nama preko proroka i otaca! Koliko je izreceno obecanja! Koliko podsticaja! Koliku je blagost Vladika imao prema nama od samog pocetka! Najzad je preko Svog dolaska Svoju neizrecivu blagost prema nama dokazao raspecem.48. carevi i proroci znadjahu da ce doci Izbavitelj. obrati paznju na to da li se i u tvojoj dusi zaista ostvarilo. vapij ka 84 . Medjutim. niti im u srce dodje da ce On postradati. vec se svojim pomislima saglasavas sa zlobom. Jer. ne shvatas li da je za coveka. i pored svega. 83. 82. Ipak. kako bi one koji ocekuju Njegovu pomoc podigao tamo gde sam prebiva. svecelo se posvetivsi ugadjanju Gospodu. kad su nam pruzena takva obecanja. ono pripremi Bog onima koji ga ljube (1. odreknemo i same svoje duse. To nisu znali ni proroci. da budes nevesta Careva? U vidljivom (svetu) sve sto pripada zeniku pripada i nevesti. da umre za raniju lukavu tamu. kao sto smo ranije rekli. Slusajuci o dostojanstvu duse i tome kako je dragocena ta umna sustina. kako da pored tolikih podsticaja i obecanja Gospodnjih ne pozelimo da u potpunosti pristupimo Gospodu. Ukoliko. ona ima udela u svetlosti spokojstva ukoliko u sebi ima svetlost Boziju i ukoliko u njoj zivi. Kada cujes o navedenom. niti im je to dolazilo u srce. da ce se u Crkvi prinositi hleb i vino. pored svega drugog. i upodobio im se (Ps. On govori: Gde sam ja onde ce i sluga moj biti (Jn. da ce oni koji se pricescuju vidljivim duhovnim hlebom [u stvari] kusati telo Gospodnje. Svaka od njih se sjedinjuje sa sebi srodnom prirodom: divlje sa divljima. nevidljivo nas cuvajuci i uspokojavajuci. na bratstvo. i kad Gospod ima takvo blagovoljenje prema nama.12. places i tugujes. zajedno sa njim ratujuci protiv sebe i predajuci se na hranu neprijatelju.

Oni ga izjedaju i gnezde se u njemu. tj. i sama cs se. od Njegovog vlastitog Duha. 86. nalazis u strasnoj grehovnoj bedi. pak. od Njegove vlastite svetlosti. Meso bez soli truli i puni se velikim smradom. ono ce se istrositi i propasti. beskrajno i nepostizno bogatstvo Hriscana. tj. Jer. Ako se ne bude hranila tom hranom. kako bi sve potrebno za zivot nalazio spolja i kako bi bilo nemoguce da zivi bez onoga sto postoji izvan njega. prima od Njegovog Bozanstva. Tesko telu koje se zaustavlja na svojoj prirodi zato sto ce se raspasti i umreti.37.18. ti zivis istinski vecni zivot i tvoja dusa vec sada pociva u Gospodu. receno je: Usmrdese se i istrulise rane moje (Ps. gnezde i gamizu u njoj. Oni se hrane. Jer. danonocno umoljavajuci Gospoda.15). tj. nasledje i udeo Hriscana jeste sam Bog. da zalis i da tugujes zato sto jos nisi stekao vecno i duhovno bogatstvo. Na isti nacin svaka dusa koja nije osoljena Svetim Duhom. U tome se i sastoji nebeski zivot duse. Ako je tvoj unutrasnji covek opitno i nedvosmisleno poznao sve ovo.8). proslaviti. Tela dusa koje su vec bile vaskrsle i proslavile se. Jer. nemajuci opstenja sa Bozanstvenim Duhom zato sto ce umreti ne udostojivsi se vecnog zivota Bozanstva. da duhovnu hranu i duhovno pice. 89. Isto se desava sa dusom koja u sebi nema svetlosti Bozije. Pravi prijatelji.5). uskoro ce obresti izbavljenje i nebesko bogatstvo. kad mi ne bismo provodili svoje vreme u bezbriznosti. prosvetiti i obuci u nerukotvoreni. Onoga koji je rekao: Ja sam hleb zivota (Jn. Ukoliko. crvi koji su se hranili mesom iscezavaju i crkavaju. kad bi covek makar stekao ovu zalost zbog svog siromastva! O. Tada si zaista stekao i primio od Gospoda [mogucnost] da zivis istinskim zivotom. Tesko i dusi koja se zaustavlja na svojoj prirodi. tj. i vodu zivu (Jn. To i sacinjava [njen] istinski zivot. Bog ga ne stvara iz njegove prirode. barem pocni da places. u zemlji. kazem vam da ce ih ubrzo izbaviti (Lk. nebeski stan. necistog duha i lukavih sila. kao i nebesko odelo. kao siti! Onaj ko zali i iste. Jer. Naprotiv. nalazeci sebi hranu. a smrad se zaustavlja.6. Tako i dusa treba jos ovde da se preporodi za onu zemlju zivih. da u ovom veku vaskrsne i ozivotvori celog coveka.15.7-8). Ukoliko se bude ogranicavalo na ono sto poseduje po prirodi. Da. u slavu bozanstvene svetlosti. takvi su domostroj i blagovoljenje Bozije o njenom vecnom zivotu. te se svi odvracaju od njega.35). Telo svoj zivot. da ga ocisti od svake necistote. 87. Tako Bog i sveti andjeli smatraju dostojnim suza one duse koje ne jedu od nebeske hrane Duha i ne zive netruleznim [zivotom]. i vino koje veseli srce coveka (Ps. Lice Bozije se okrece od duse u kojoj zivi strasni smrad sujetnih pomisli tame i strasti. u sebi ne prepoznajes nista takvo. da duhovno uzrasta. premda i jeste stvorena po obrazu Bozijem. i jelej radosti (Ps. Zbog toga sa svakom marljivoscu treba da pristupamo hriscanskom podvigu i da primamo ono bogatstvo. U gnjilom mesu pocinju da gamizu crvi. ko neodstupno moli Gospoda. priroda Bozija ima i hleb zivota.4.Gospodu i moli sa verom da te udostoji istinskog zivota. On ga je stvorio nagog. Ono bez onog sto postoji izvan njega ne moze da zivi. Medjutim. kao sto smo rekli. sto do sada nisi primio istinski zivot.6). Dolazak Gospodnji je u potpunosti bio radi coveka koji je lezao u grobu tame. tj. napredujuci u Gospodu.44. bez pica i bez odece. izjedajuci je i upropascujuci je. hranu. pice. ima u onome sto je izvan njega. lukavi duhovi i tamne sile. da se u njoj duhovno hrani. blagog i 85 .10). zavrsavajuci rec o nepravednom sudiji i udovici: Zar Bog nece odbraniti izabrane svoje koji mu vapiju dan i noc. srodnici i poznanici puni ljubavi placu i gube nadu zbog bolesnika koji vise ne mogu da primaju hranu. Jer. i svetlozarne nebeske rize koje dariva Bog. Ti se. U takvoj dusi se krecu zli i strasni crvi. da ga prosveti Svojom svetloscu i obuce u nebesku rizu Svog Bozanastva. 88. tj. niti mu dozvoljava da ima zivot. pri vaskrsenju. Medjutim. sila Bozija. a ne od svoje prirode. naime. odelo i obucu iz njega samog. buduci da so ima svojstvo da istrebljuje crve i unistava smrad. poveruje i isprosi so zivota. kojoj nedostaje nebeska so. receno je: Gospod je deo mog nasledja i case moje (Ps. tj. Stoga se skrusavaj zbog svog siromastva.103. [Potrebno je] da je Bozanstvo obuce u neizrecivu rizu nebeske lepote. kao sto je rekao Gospod. Vidis li kako je Bozija slava neizreciva i nepostizna! Nemoguce je izraziti ili opisati neizmerno. gnjili i puni se svakim smradom lukavih pomisli. cim se pospe so. O. Stvarajuci ovo telo. greha. tj. ona nece moci da zivi u netruleznoj sladosti i pokoju. i mnogorazlicnu hranu nebeskog Duha. bez hrane. cim dusa pribegne Bogu.

odvracajuci svoj pogled (Post. on se ipak stideo. Naprotiv. nastanjuju sove i demoni (Is. usled cega je pogibao neizbezna. po predanju otaca i svetih proroka. neobjasnjivo je Bozije dugotrpljenje prema ljudskom rodu. Medjutim.4-5). oni ne samo da ga nisu prihvatili. polozivsi ruku na svog Vladiku. U opustelom domu sebi nalaze mesto divlje kokoske.9. I prvi covek se postideo videvsi sebe nagog. On ih nije ostavljao. sve dok najzad nisu upali u veliki greh. dolaze misli da nece u tome uspeti i slabe zelju. Jer. radi njihove koristi.5). Treba samo da se otreznimo i da se postaramo da se potpuno obratimo Bogu. U vidljivom svetu onaj ko je nag trpi veliku sramotu i bescasce. dusa je ponovo pogodna za sluzenje i sluzbu nebeskom Vladiki. zeleci da nevoljom omeksa okorelost njihovog srca. shvatajuci svoje nistavilo i nagotu. vec ih je preko proroka prizivao obracenju. podsticao. srodnici od srodnika svojih ukoliko su obnazeni.2. kako bismo stekli spasenje. On ih je obracao.4). prevarena [navodnom] sopstvenom pravednoscu. Spasitelja. istrositi dutotrpljenje Bozije. psi i svaka necistota. po reci proroka. tako se i dusa.13. predavao iskusenjima. ili koja nema gospodara. na nju silazi nebeska so koja istrebljuje strasne crve. na smrtnu 86 . blagosti i krotosti umnozimo broj grehova i svojim nemarom i neradom sebi pripremimo najtezu osudu. u njoj prebiva Gospod sa Svojom duhovnom skrivnicom. i upravlja njome. Postavsi na taj nacin zdrava i nepovrediva [dejstvom] istinske soli. barem onoliko koliko se stideo Adam u svojoj telesnoj nagoti: i premda je nacinio odelo od smokvinog lisca. predali na krst. ciji su zaveti i bogosluzenje (Rim. koje se u sili i istini nisu obukle u Isusa Hrista. Tako se i Bog odvraca od dusa koje nisu sa punim osvedocenjem obucene u rizu Duha. Jer. Ona ce se srusiti. vremenom ne ispuni apostolska izreka: Ili prezires bogatstvo njegove dobrote i krotosti i dugotrpljenja. Koliko puta su skretali. od kojih su oci. On ih je svaki put rado susretao i covekoljubivo primao. On ih je. Ukoliko i pored Njegove dugotrpeljivosti. ispunjava svakom krasotom i blagoljepijem. ne znajuci da te dobrota Bozija na pokajanje vodi? (Rim. na nama ce se ispuniti apostolska rec: Nego svojom upornoscu i nepokajanim srcem sabiras sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga (Rim. 91. od kojih je Hristos po telu. te neka ne sacinjava sebi odelo od sujetnih pomisli. gg) Navedenim predstavama dusa je gotova na priziv da sleduje za Gospodom. Zbog toga neka takva dusa moli Hrista koji daje rizu i koji oblaci u slavu u neizrecivoj svetlosti. Tesko dusi koja ustaje od svog teskog pada i koja u sebi ima one koji je ubedjuju i prinudjavaju da ostane u neprijateljstvu sa svojim Zenikom. Cara i Proroka.21). da poseduje rizu spasenja.13). 2. Vidi samo koliko su gresili Izrailjci. Ako zelis da upoznas dugotrpljenje Bozije i Njegovu veliku blagost.covekoljubivog Duha. i kad su ponovo skretali. kojima su data obecanja. I mada su se mnogo puta udaljavali od Njega i obracali ka Njemu. Da bi se to oznacilo. Moze se. Bog je u Zakonu naredio da se svaka zrtva posoli solju (Lev. koji nameravaju da izopace misli koje joj dolaze od Hrista. u kojoj se nalazi njen Vladika i u kojoj On prebiva. 90. 93. Kad je dosao. tesko kuci ciji je domacin odsutan. koga su. Kao sto je dom u kome je prisutan domacin pun svakog reda. velika je i neizreciva blagost Bozija. Koliko je samo bescasca u nagoti! Ako telesna nagota podvrgava takvom stidu. 94. Bog ih nije potpuno ostavljao.2. Medjutim. dugo vremena pokazujuci trpljenje prema njihovim sagresenjima i spoticanjima. na krace vreme.9. i deca odvracaju svoj pogled da ne vide nago telo oca svoga: Prisli su gledajuci unazad i pokrili ga. obratimo se bogonadahnutom Pismu. unistava stetni smrad i cisti dusu dejstvom svoje sile. opusteti. On ih je rado primao. I svako ko je obnazen od one Bozanstvene slave treba da se stidi sebe samog i da shvata svoje bescasce. i napuniti svakom necistotom i neredom: tu se. 92. netljenu i duhovnu rizu samog Gospoda Isusa Hrista. Sveti Makarije ih odbija isticanjem opasnosti zbog odlaganja dela spasenja. naime. ocekivali kao Izbavitelja. Kada su mu se obracali. Prijatelji se okrecu od prijatelja. koliko ce se tek pokriti stidom i bescascem strasti dusa koja je obnazena od Bozanstvene sile i koja nije uistinu obucena u neizrecivu..23). krasote i velelepnosti. vec su ga. Bojim se da se na nama koji zivimo nemarno i koji se povodimo za predrasudama. Pa ipak. podvrgnuvsi ga velikoj poruzi. slao im proroke. Neka ne misli.

Tako i sada milostivi i prema svima blagi Bog projavljuje Svoje dugotrpljenje. te da prestanemo da ga zalostimo. kako se ne bi obratio Gospodu i kako se ne bi spasao. ne nalazuci kazne koje bi ih istrebile. ocekujuci pokajanje.2).33. On to cini da bi te vrgnuo u ocajanje. cas se obracajuci. 97.18. Pogledaj kakvim besnilom je ispunjena tvoja dusa. nego pokajanje. Isto je bilo sa Sodomljanima. hoteci da svoju zlu volju za muzelostvom ostvare na andjelima. jer govori: Radost biva pred andjelima Bozijim zbog jednog gresnika koji se kaje (Lk. Stoga se postarajmo da. Nemojmo ocajavati za svoje spasenje prilikom secanja na ranije grehe. u zivot koji nikad ne umire. Bog dugo bio milostiv. Mi smo. sto je dusa bliza resenosti da zapocne delo spasenja.kaznu. da prosveti one koji se nalaze u tami". po Bozijem sudu. i najmanjih. Desava se da satana sa tobom vodi razgovor u srcu: "Pogledaj koliko si zla ucinio. dodaje greh na greh. pojurivsi za narodom Bozijim. odgovaraj: "U Pismu Gospodnjem imam svedocanstvo: Necu smrt gresnika. cas raskajavajuci. nemaru i bezbriznosti. i na jednom sagresenju nazidjuje drugo . Zbog toga su najzad ostavljeni. Duh Sveti se udaljio od njih kad se razdrala crkvena zavesa. obrativsi se sa iskrenim srcem. pavsi u veliku nemarnost. spaljeni ognjem. naime. Tako su oni konacno predani neznaboscima. najzad odbaceni i. u netruleznu slavu.15. lenjost pripaja lenjosti. Medjutim. oni su najzad. kako bi se obratio od rdjavog puta i bio ziv (Jez. Jer. ljubljeni. Tada se on satire i gine. mnogo greseci pred narodom Bozijim. koji su mnogo gresili prema narodu Bozijem. Jer. 95. ni tajno ni javno. Po svoj zemlji su ih rasejali carevi koji ih porobise.24. po presudi Gospodnjoj: Nece ostati ovde kamen na kamenu koji se nece razmetnuti (Mt.10). dosavsi. otkako je kroz prestup usao greh. Ti mu. otreznimo i promenimo. Zbog toga su njihov hram neznabosci porusili i doveli do opustosenja. u trenutku kad je Bog preko Mojsija uz mnostvo cuda izveo narod iz Egipta. koji je milostiv prema nama i ocekuje da se potpuno udaljimo od svakog lukavstva i rdjavog predubedjenja. Premda vidi mnogobrojna saplitanja svakoga. On im je nanosio lake udarce. On je i sisao zbog toga da spase gresnike. u sveti mirni grad. upali u toliki greh da pokajanju vec nije bilo mesta. Padajuci mnogo puta i ne prinoseci pokajanje. 96. Mi jedino treba svom pocetku da pruzimo dobar kraj.11). dd) Medjutim. Mi smo se nesto opsirnije. zato sto mu je neprijatno tvoje pokajanje. on neprestano razgovara sa dusom kao covek sa covekom. i bese im naredjeno da se vise ne vracaju u svoju zemlju. zlopacenju. i jos: Tako nije volja Oca vaseg nebeskoga da propadne jedan od ovih malih (Mt. vremenom. neprijatelj na nju ustremljuje svoje poslednje raspaljene strele ocajanja i beznadja. oni su se pruzali do takvih grehova da su najzad razvratili celu zemlju.najzad ispunjava meru grehova i vec pada u greh iz koga ne moze da se izvuce. medjutim. Zbog toga ih je bozanstvena pravda najzad istrebila i pogubila. [bavili navodjenjem] misli iz Pisma da bismo potvrdili da je potrebno da se sto pre obratimo i pozurimo ka Gospodu. da ne prestajemo da molimo Boga i 87 . predajuci se lukavome. Ti si se toliko opteretio gresima da se vise ne mozes spasti". ocekujuci da se. On sa velikom ljubavlju i radoscu prima onoga koji se okrece od greha. vec samo poucile i navele na obracenje i pokajanje. ucinili veliki greh. pristupimo Gospodu. javljajuci Svoje dugotrpljenje i ocekujuci njihovo pokajanje. da sve vidi ali cuti. kako se ne bi u nama umnozavali gresi nasi. I zaista. da ga ne kaznjava za svako grehovno saplitanje. prevazisavsi meru grehova.14). On. sa velikom radoscu prima one koji se obrate. Oni su. 98. kazem. utvrdivsi se u drevnom neverju zlog proizvoljenja i obremenivsi poslovima narod Boziji. onaj ko [zna] da Bog prema njemu pokazuje veliko milosrdje i dugotrpeljivost. Jer. oni su najzad. nesto opsirnije [govorili] o tome kako iz dana u dan ne bi raslo nase prenebregavanje. cime bismo na sebe navukli gnev Boziji. Mnogo greseci i ne obracajuci se. On cuti. Tom velikom uvredom i prevelikim sagresenjem njihovi preterani gresi su se ispunili. Tako je bilo i u vreme Noja. da vaskrsne mrtve. pa ipak. da ozivi umrtvljene. Medjutim. ocajanje je nasaptavanje zla i podlosti koje coveka privodi raslabljenosti. da prebivamo u siromastvu. potopivsi ih vodom i priznavsi ih nedostojnim cak i vidljivog zivota. stranstvovanju. Tako je i prema Egipcanima. On nas je prizvao usinovljenju.

ona sve trpi i govori: "Necu ga (tj. Kao sto je telo blisko dusi. te da nam daruje nebesko bogatstvo. samo ako ga do kraja budemo trazili. Gospoda) ostaviti. 100. pak. 99. Jer. niti prineti Vladici na zrtvu svepaljenicu. zato sto je veoma milosrdan. obe sile mogu jedino da podsticu. Proizvoljenju se daje pomoc Bozija i ono borbom stice oruzje sa neba kojim pobedjuje i iskorenjuje greh. Jer. Ta resenost je snazna kao smrt. u obnovljenje uma.i obratiti. od Njega iste milost i ocekuje pomoc . Jer. Ukoliko nam izgleda neizvodljivo i nemoguce da se obratimo od mnostva grehova koji su nas obuzeli (sto predstavlja. Mi jedino treba da odstupimo od rdjavih predubedjenja. gotov da nam ukaze Svoju pomoc. izbavlja one koji prizivaju Njegovo ime. isceljivao raslabljene. mir pomisli. Isto tako je On stedar i u duhovnom. tako mu se i dusa suprotstavlja. prozrenje razuma. On je. Ma sta da joj se desi. kao sto su klali zivotnje prilikom zrtvoprinosenja. On je i dosao radi gresnika. ali ne i da prisiljavaju na zlo ili dobro.decaku. borba sa samim sobom radi podsticanja volje se zavrsava. i iz slepila. Onaj ko je sazdao telo. pa makar umrla". tako je i Gospod blizak i gotov da pridje i otvori zakljucana vrata srca. iz jednog coveka izagnao legion demona i onome koji je dosao do ludila vratio zdravi um. 104. Obrazovana je resenost da se sluzi Gospodu radi izgradjivanja svog spasenja. a dusa decaku . kad bi zaista postojala takva neravnopravnost. vaskrsavao mrtve koje je vec zahvatilo truljenje i raspadanje. bude 88 . te da ugine. a dusa . i privesti u radost bestrasca. dusa moze da se suprotstavi grehu. dati joj zdravlje. kao sto smo rekli. ukoliko ih jerej najpre ne preda zaklanju i smrti. dosavsi k nama po blagosti Svojoj. On je onima koji su mu prilazili i od Njega iskali pomoc i isceljenje. Ona se izrazava ovako: "Vise necu popustati grehu pa makar umro". izlecuje neisceljive strasti. 102. Tako je i dusa nasa duzna da. omrznemo lose poduhvate i prevare sveta. ta resenost je zaista prinosenje sebe Gospodu kao svepaljenice. slepima davao vid. i Njemu se ustremljuju [svom] svojom ceznjom i iskanjem. odvajaju razum od zemlje. koji se resava da pristupi izmeni samog sebe. (O zrtvovanju je postojao propis) da zrtvu napre jerej zakolje. bio bi nepravedan Zakonodavac koji je coveku dao zakon da vodi borbu sa satanom. Kao sto satana primamljuje dusu i lazima je privodi svojoj volji. Po Svojoj blagosti boraveci na zemlji. neprestano i neumorno istemo blagodatno zastupnistvo. usred hiljadu iskusenja. izbegavajuci da mu se u bilo cemu povinuje. lecio svaku bolest. Telesni covek. i koji se po svom proizvoljenju i po sopstvenoj volji. pak. stvorio je i dusu. Jer. srazmerno svojoj snazi. 103. ali bez Boga ne moze da pobedi i iskoreni zlo. Jer. djdj) Kada su sve protivne misli odstranjene. ee) Cesce se ova resenost izrazava zrtvovanjem duse. nagovor zla i smetnju naseg spasenja). stedro pruzao ono sto im je bilo potrebno. kako bi je zatim isekao na komade. Tako su i protivnicka sila i um jednake snage. i da isceli one koji poveruju U Njega. radi toga da mu se obrate.da neodstupno udaramo u vrata. Oni. On je blag i covekoljubiv i obecanja Njegova su pouzdana. 101. gluvoce i mrtvila neverja je uzvesti ka celomudrenosti vrlina i cistoti srca. da se odviknemo od lukavih i sujetnih pomisli. Svim tim nas On ubedjuje da neodstupno. da se uvek. Utoliko pre ce On dusu koja mu se obraca. udaljuju od svake svetske ljubavi. prilepljujemo uz Njega. i potom polozio na oganj. Predstavi sebi persijski i rimski oko i dva hrabra mladica iste snage koji izlaze iz njih na borbu. ovce se nece osoliti. te da. po meri svojih sila. u stanje svake vrline. kao blag i jedini Lekar. i greh bio slican divu. prema svojoj snazi. pristupajuci istinskom Arhijereju Hristu. Jer.rdjavo govore. Sveti Makarije govori o dusi u kojoj postoji istinska resenost. najpre mora da umre i postane neplodan za onaj raniji lukavi zivot. koji trvde da je greh slican silnome divu. osolio. setimo se i ne zaboravimo kako je Gospod. koji mu se obracaju. On ozivotvorava. gluvima otvarao sluh.

koji imaju jednu jedinu ljubav prema Jedinome Bogu i koji su se od svega odvojili. zeleci da tvore Njegove zapovesti. i mater. Mnogi dolaze do umiljenja. covek pocinje da nesto voli. ne dopustajuci mu da se sabere i vrati Bogu. i koja za njega postaje okov.. tj. u obiteljima. dostpunoj [ljudskom] proizvoljenju i htenju. covekov um se obremenjuje onim sto covek zavoli u svetu. blagodacu Svoje sile. bolje reci. za greh. i veliki podvizi i dugotrajno ispitivanje. da se nasladjuje jos nekim zadovoljstvima ili zeljama ovoga veka. [covek] se ne odrice u potpunosti svoje privrzenosti [prema svetu]. koji zaista nameravaju da do kraja prohode dobar zivot. Prema tome. tako i dusa umire za lukavi zivot kojim je zivela kada nebeski Arhijerej Hristos. receno je: Bog rasipa kosti covekougodnika (Ps.6.zaklana Njegovom [rukom] i da umre za svoje mudrovanje i za rdjavi zivot kojim je zivela. vracajuci se ka razlicitim i raznovrsnim svetskim zeljama. niti [vise] zivi u grehovnoj tami. Time se ispituje citav ljudski rod. i decu. Ne odrekavsi se sebe. 106. po blagodati izlazi iz nje. ostaje u svetu i pogruzava se u njegovu dubinu. Predragocena su blaga koja ocekuje covek koji zeli nebesko Carstvo. [tada] lukavstvo strasti. Jer. Kao sto su obecanja Bozija velika i neizreciva i neiskaziva. Vrlo je malo onih koji su sa dobrim pocetkom spojili dobar kraj. buduci da zaista nije hteo da se odrekne sebe. Bez saplitanja hode oni koji su se. poslova i koji imaju pred ocima jedino Gospoda. uza.16. kad iz njega izadje dusa i vise ne zivi zivotom kojim je zivelo. bivaju ranjeni nebeskom ljubavlju. Mnogi od ljudi koji zele da naslede Carstvo i vecni zivot ipak ne odustaju da zive po svojim prohtevima i da idu za svojom voljom. i nada. Ta ljubav se vezuje za nesto i vec nije u potpunosti usmerena ka Bogu. sto je pred Bogom ravno nepravdi i kradji i ostalim gresima. u gorama. drugi telesnim zeljama.sto nije moguce. veza. pa i dusu svoju. kao njena dusa.52. zbog plasljivosti volje ili zbog ljubavi prema necem zemaljskom. neka se odrekne sebe. On zeli da sa Hristom caruje u beskonacne vekove. buduci da svako ima zelju prema necemu u svetu. I apostol uzvikuje. niti govori. zadovoljstava. ili. i uzme krst svoj i. Jer. tako i ona treba da ostavi strasti. ne moze biti moj ucenik (Lk. i sva naravstvena nastrojenja proishode iz nedostatka samoodrecne resenosti da se sluzi Gospodu uz odricanje od svega. i napor. Zbog slabosti ili nemarnosti. jedan sluzi stomaku. te ona niti cuje. Ponekad se naizgled dobri poduhvati sprovode radi slave i ljudske pohvale. ne treba da dobrovoljno uz onu nebesku ljubav prihvataju ili mesaju nikakvu drugu ljubav i privrzenost. tesko breme koje ga potapa i davi u ovom lukavom veku. pak. nece resiti da sa marljivoscu za ovo kratko zivotno vreme do same smrti trpi borbu. buduci da je veoma raznovrstan i obmanjiv u svetskim zeljama. 105. [Ta veza] ovladava njime. u potpunosti odrekli sebe. ne cuje i ne hodi. radujuci se sve vreme.24). onda. 107. napor i iskusenja? Gospod uzvikuje: Ako hoce ko za mnom ici. mnogi postaju pricasnici nebeske blagodati. Istinita je rec Gospodnja. Sveti Makarije opsirno objasnjava da svi neuspesi u duhovnom zivotu. Zar se. Kao sto zivot ostavlja zrtvu. podvige. izbegavajuci ljubav prema Gospodu u punoj meri. drugi zlato i srebro. I prividno dobrim delima lukavi zeli da se okoristi. ne dozvoljavajuci mu da se sabere. tj. i zenu. ulovljen sopstvenom voljom. govoreci: Meni se razape svet i ja svetu (Gal.14). koji se odvracaju od svih svetskih zelja. i sestre. za mnom ide (Mt. koji su bez saplitanja dosli do cilja. svako skrece svojom sopstvenom voljom. oni hoce da naslede vecni zivot . zz) Da bi snaznije tu istinu zapecatio u secanju. jedan voli ucenu 89 . i bracu. jedan voli imanje. Greh coveka lovi preko neke zemaljske ili telesne ljubavi za koju se on veze po svojoj sopstvenoj volji. u dusi preda zaklanju i smrti zivot za svet. Jer. ali ne uspevaju da izdrze razlicitu borbu. Oni. buduci da pored one ljubavi ima naklonost jos prema necemu. Na primer. zabava. I jos: Ako neko. napore i iskusenja od lukavog koji ih susrecu na putu.. Od toga zavisi i ravnoteza i stremljenje i prevlast poroka. u poljima ili u pustim mestima. po Gospodnjoj zapovesti. svi padovi i otpadanja.6). svi Hriscani koji zive u gradovima. Kao sto telo umire. ne mrzi oca svoga.14. Jer.26). kako ne bi stvorili duhovnu smetnju i vratili se nazad i kako se najzad ne bi lisili zivota. da slede onog koji u njih seje sujetu. tako su i nama potrebni vera.

I Avraam se svukao i istinski odrekao sebe. i zemlju. pokazalo da nije imao nista osim Boga jedinog. i ne ide za prohtevima svog uma. [predstavi sebi] da neki plove morem i da ih sustize jaka bura. Vidis li pravu i potpunu ljubav koja se dobrovoljno predaje Gospodu? 111. svukao sa sebe sve sto je imao . da bi se. posto sazna za pozar.decu. kad je po obecanju i posle mnogih godina stekao jedinorodnog i toliko zeljenog sina. Istinski ga zavolevsi. suvise brzo predaje strasti). ne pobrinuvsi se jedino za svoju dusu. jedan voli spavanje i sale. imanja. on uspeva da se spase. pomocu svise. tim prinosenjem jedinorodnog [sina] on je pokazao da nista osim Boga nije voleo. Ako zelis da poznas pravu i savrsenu ljubav prema Gospodu iz svetog i bogonadahnutog Pisma. bezi napolje. zarobili ga i odveli u stranu zemlju. Jedan se. odmah dao u bekstvo. cim zavoli Gospoda. posto ga je Gospod ispitao. ona se vec ne lisava vecnog zivota. Kako bismo jasnije pokazali da mnogi po sopstvenoj volji ginu. ona se vezuje uz Njega jedinog svojim proizvoljenjem. odmah. ne dozvoljavajuci mu da se sabere. jedan slavu i cast ljudsku. odveden u ropstvo? 110. drugi vlast. premda se. da postane podesan za Carstvo i da nasledi vecni zivot. dusa se izvlaci iz zamki sopstvenom verom i velikim staranjem.1). Smatrali su da on ima mnoga imanja. Ostavivsi sve i resivsi da pobrine samo o dusi svojoj. Onaj ko namerava da se spase. pogledaj na Jova koji je. ide za lukavim. 108. on pliva po talasima i nalazi mogucnost da se izbavi iz gorkog mora. i kada je ziveo i trpeo uvredu u tudjoj zemlji . ne verujuci da idu neprijatelji. Kad je on sa takvom gotovoscu davao sina. Dusa koja zaista tezi Gospodu sva u potpunosti svoju ljubav ustremljuje ka Njemu. utoliko pre bi. Njima su slicni oni koji ne idu za zapovestima Gospodnjim. stoku. postaje njegovo okov i ometa ga da se obrati Bogu. prinudivsi ga da zivi u ropstvu. udostojila i vecnog Carstva. Koliko ima snage. da tako kazemo. da mu ugodi. Najzad. Tako i oni koji zele da budu sunaslednici njihovi ne treba da ljube nista osim Boga. odrice se sebe same. 109. Jedan se skida nag i baca u vodu. cim je do njega dopro sluh. spasavajuci dusu svoju. zeleci da spase i nesto od svoje odece. sluge i ostalo nasledje. i roditelje . ulazi u dom i pocinje da skuplja. Medjutim. Ona ovladava njime. plasljivosti i vezanosti za neke stvari. koji se nisu odrekli sebe samih i nisu zavoleli jedino Gospoda. u vreme kad budu podvrgnuti ispitivanju. Drugi je. Vidis li kako je on poginuo po sopstvenoj volji zbog ljubavi prema necem privremenom? Slicno tome. Na taj nacin. drugi se vara zaludnim pomislima. obremenjuje ga. da mu posluzi. vec su se dobrovoljno vezali zemaljskim uzama. pokazali spremni i iskusni. kako bi se.i kada mu je bila oduzeta zena. tonu u more i padaju u ropstvo.sledujuci jedino reci Gospodnjoj. drugi se predaje zemaljskim brigama. covek je vezan za svet necim malim ili velikim i to ga zadrzava. ili zeleci da nesto od svojih stvari uzme sa sobom. Na taj nacin. jedan se vezuje za odelo i haljine. Nosen valovima i lako se krecuci. ukoliko bi se to od njega trazilo. ni malo ne cekajuci i bez icega. drugi gnev i maniju (jer se. odelo koje je uzeo postaje teret koji ga potapa u dubinu morsku. Tako on gine radi male koristi. Vidis li kako je i on po sopstvenoj volji. jedan neblagovremeno sastajanje. i srodnike. drugi uziva u nemaru i raslabljenosti. i 90 . predstavi sebi kucu u plamenu. Drugi. Za to vreme oganj zahvata kucu i on zajedno sa kucom gori u plamenu. misli da ce uspeti da pliva odeven i da ce i tako uspeti da izidje iz mora.svetsku mudrost radi slave ljudske. Onaj. ko resi da sa sobom uzme izvesne kucne predmete ili odecu. Covek voli onu strast sa kojom se ne bori hrabro. buduci da on. jedan radi ljudske slave voli da je zakonoucitelj. Usred mnogih ispitivanja i iskusenja i u svim slucajevima .12.on je dokazao da je Boga ljubio iznad svega. pak. usled raslabljenosti. drugi psovke. Vidis li kako je on umro svojom voljom? Zamisli jos da se rasculo o nailasku inoplemenika. Bog od njega licno zahtevase da ga sa gotovoscu prinese na zrtvu. Jer. Dosli su neprijatelji. pak. drugi ljubomoru. resivsi da se sam spase. zbog zla koje je neodvojivo od nas i koje nas vara. Isto tako je i Avraam odmah sve svukao kad mu je Gospod naredio da izidje iz zemlje i roda i doma oca njegovog (Post. po sopstvenoj volji i uz Gospodnju pomoc. zakasnio sa bekstvom. [On je ostavio] i domovinu. jedan citav dan provodi u mastanjima i zadovoljstvima. sa svom gotovoscu i usrdjem ostavio i citavo svoje imanje ili ga odjednom podelio siromasima. U tome ona za sebe i nalazi pomoc. zbog ljubavi.

Zvog toga oni po pravdi ulaze u nebesko Carstvo. Mi hocemo da steknemo pocasti i dostojanstva koja su oni primili od Boga.i mi isto tako ublazavamo [svetitelje] i hocemo da se udostojimo jednakih darova i dostojanstava. odrekavsi se sebe samih. Podvig ce do kraja proci samo oni koji su po svojoj volji uvek ljubili jedino Boga i koji su se odvojili od svake svetske ljubavi. borbe i prolivanje znoja. 114. nova je tvar(2. 91 . da se pokaze kao bolji i nov covek. Tek tada ona moze postati pogodna za nebesko Carstvo. ali ipak. receno je: Ako je ko u Hristu. Jer. moze se naci vrlo malo ljudi koji su stekli takvu ljubav. U cemu se sastoji taj cilj? U tome da se blagodacu Duha Svetoga dodje do obnovljene prirode. bez napora i podviga. koliko su pretrpeli nevolja. Njoj treba odrediti cilj. iako po prirodi lako. oko koje se grupisu sve ostale. da joj trud ne bi bio besplodan. Tako nesto mozemo da postignemo jedno mi koji verujemo. traze istu platu sa onima koji su se strpljivo i marljivo trudili iz sve svoje snage. Dusa koja istinski veruje u Hrista treba da iz sadasnjeg porocnog stanja predje u drugo. dobro stanje i da sadasnju ponizenu prirodu zameni drugom. koliko su ostvarili vrlinskih dela i podviga . PODVIZNICKO STANjE a) Odlucnost je ishodna tacka. kazem ti da sve to zeli i prizeljkuje svaki covek: i bludnik. lenjivi i nemarni i ne trude se i ne iscrpljuju u kuci bogatasa. podvige. To. da bi se otkrili oni koji zaista iz sveg proizvoljenja i svim silama sve do smrti ljube jedinoga Gospoda. ili kao da tek postaje covek. nemajuci osim Njega nista drugo pozeljno. Za svoju krajnju ljubav oni ce biti nagradjeni najvisim nebeskim darovima. koliko su stradali radi Boga. rado zelimo da steknemo one slavne darove. medjutim. koje je po prirodi tesko. ali na sebe ne prihvatamo njihova iscrpljivanja. po reci Gospodnjoj. ispitivanja. U svetu ima [ljudi] koji odlaze kod bogatog coveka da bi kod njega radili za vreme zetve ili za vreme nekog drugog posla.Kor. trudove i podvige.5. ili o svim ocima. kako su postali prijatelji i naslednici Boziji.zaista zeli da sledi Hrista. i nepravedni ljudi bi hteli da naslede Carstvo na lak nacin. Neki od njih su. Citajuci Pismo. 113. na sebi iznese gvozdje. Na putu se i susrecu mnoga iskusenja. nije moguce. i koji su velikodusno pretrpeli napade i iskusenja lukavog. odlazuci. Medjutim. medjutim. i zavolevsi jedinog Gospoda iznad svog disanja. ili [povest] o nekom pravedniku. Drvo koje je Jelisej bacio u vodu. i da bi dobili ono sto im je potrebno za ishranu. bez prolivanja znoja. koji ga istinski ljubimo i koji ispunjavamo sve Njegove zapovesti. o tome kako je ugodio Bogu. kako je postao prijatelj i sabesednik Boziji. i carinik. na stranu njihove napore. bozanstvenom prirodom. Mnogi ljudi zele da se udostoje Carstva bez napora. 112. treba da prilazi sa ciljem da se promeni. izabrane iz njegovih beseda 5. bez podviga. postavsi nova silom Svetoga Duha. skorbi i stradanja.P). Onaj ko ima resenje sve svoje nastojanje treba da usmerava na to da ga Duh Sveti oseni silom i dejstvom. medjutim. Onaj ko prilazi Bogu i. koji u sebi ne zadrzava nista od onog sto je svojstveno starom coveku. kako bi oganj poceo da opaljuje sve necisto.kako bi savrseno ocuvali svoju ljubav prema Gospodu. kao da covek duhovno ozivljava. Medjutim. koji se odricu svih svetskih uzivanja i zelja. DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu. kao da su ispunili svoje delo. To je glavna misao Svetog Makarija. Pri tome kao da dusa ulazi u dusu. tj. nevolje.

118. neobicnim darom Duha treba da izagnamo iz sebe tu tudjost i da u sebi uspostavimo prvobitnu cistotu. 92 . tj. ukoliko ne bude osvecena onom ljubavlju Duha i mi do kraja ne budemo bez spoticanja. pretvorili gotovo u svoju prirodu. uz Gospoda. I opet. ispunjavajuci samo Gospodnju volju i savrseno se udaljajuci od svake telesne zelje. na neshvatljiv i neispitljiv nacin. koje smo. Ako tvoja dusa bude u zajednici sa Duhom. sa velikim trpljenjem napredujuci u molitvi. da li osecaju dobrocinstvo. kako bi ozivele duse nase jos dok smo u telu. Gospod je stoga i dosao da jos ovde dusi daruje zivot. Kao sto je telo bez duse mrtvo i ne moze nista da cini. Onaj ko se stara da poveruje i da pridje Gospodu treba da se moli da jos ovde primi Duh Boziji koji i jeste zivot duse. blagog i nebeskog Duha Svog da dusu. okrili i iznese u nebeske visine. neumornost. da neumorno i neprestano istemo da u potpunosti i savrseno primimo obecanje Njegovog Duha. 121. odmah susrecu darovi i uzdarja Duha Svetog. da se postaramo da napredujemo u svim vrlinama. u sebe primio tvoju slovesnu prirodu i zemaljsko telo. Medjutim. u sebe ne primi osvecenje Duha. da li ce do kraja istrajati u nepokolebivoj veri. Bog ne daje brzo blagodat. da uzvrate za darove. poneke. tj. Medjutim. Jedne odmah osenjuje. Nekima. 116. po Jevandjelju. napor i plod ljubavi svojom voljom i proizvoljenjem. pretvorivsi i promenivsi joj prirodu. Usled preslusanja prvog coveka. Jer. da sebe u celini predaju ljubavi Bozijoj. Bog je imao toliko blagovoljenje prema tebi da je sisao sa svetih nebesa. tj. Bog ne daje blagodat bez razloga. zbog velike vere i molitava. veru i molitvu i odvracanjem od sveta. Duha Svetog. b) Blagodat je prisutna vec kod onoga ko se sa pokajanjem obratio Gospodu kroz primanje tajne. Jer. u marljivosti i drugim vrlinama. i ne moze da cini nista sto je Bozije. ti ces postati savrseni covek u Bogu. kojaje potonula u vodama lukavstva. sjedinivsi ih sa Svojim Bozanstvenim Duhom. smatraju vernim i istinitim. koja im je saopstena bez ikakvih njihovih napora. iskanje. ne u nevreme i ne tek tako. oni su duzni da pokazu revnost. lakopokretnog. Treba. Duha Bozijeg. I ukoliko sada.stetne strasti. u sebe primio nebesku dusu. cim samo pristupe sa verom i molitvom. odricu od ovog veka. vec po neizrecivoj i neuhvatljivoj mudrosti. kako bi se projavili oni koji svim srcem vole Boga i koji radi Njega podnose svaku opasnost i svaki napor.necnjemo moci da steknemo nebesko Carstvo. olaksa. sa svom tacnoscu ziveci u zapovestima Gospodnjim . raznovrsno razdeljuje blagodat ljudskom rodu radi ispitivanja samovlasne volje. kako bi video da li su istinski poverovali u Njegovu rec. koji si od praha. ne u nevreme i ne slucajno. tj. dusa nece biti pogodna za nebesko Carstvo ukoliko jos u ovom veku. tako je i dusa mrtva za Carstvo bez nebeske duse. oskrnavljena grehom. On kasni i zadrzava dar i to ne bez razloga. premda se i udaljuju od sveta i. kako bi se ispitalo proizvoljenje i samovlasna volja onih koji brzo dobijaju blagodat. spokojstvo i duhovne darove. 115. ukoliko ne postane pricasnik Bozanstvene prirode. tj. kako bi video da li Njega. uz mnogo moljenje. kako bi i ti. i ukoliko se nasa priroda. 120. udostojivsi se [takvih darova]. dakle. 119. da bi najzad pokazala svoje dejstvo. naslednik i sin. Bezmerna i neuhvatljiva premudrost Bozija. jos dok zive u svetu i bez ikakvih napora i iznurivanja sa njihove strane. vec po Svojoj neizrecivoj mudrosti . u sebe ne primimo onu nebesku ljubav Duha. koji je obecao da daje onima koji istu i otvara vrata zivota onima koji u njih udaraju. milost koja im je ukazana i sladost Boziju.Utoliko ce pre Gospod jos ovde poslati lakog. i ukoliko se ne sjedini sa blagodacu pomocu koje moze da neporocno i cisto ispunjava svaku zapovest. navikom i dugotrajnim usvajanjem.radi ispitivanja samovlasnosti volje. 117. i ako u nju udje nebeska dusa. ne prilepi uz ljubav. da zavolimo Gospoda. ona se ne projavljuje kod svih na isti nacin. mi smo u sebe primili nesto strano nasoj prirodi . Jer. postu. a druge podvrgava dugim ispitivanjima.

netrpeljivost i ocajanje. oni se. Ispunivsi se mere ljubavi i duga. postoji granica i mera i stepen samovlasnom proizvoljenju i volji za ljubav i raspolozenju za. spasavajuci se kod neznabozaca od podmuklosti Saulove. da li imaju veru. pak. 123. nece lisiti darova Duha ukoliko do kraja sa svom usrdnoscu istraju uz Njega u sluzenju i trpljenju. u nameri da dobije blago. vec se stalno protiveci vastastvenim pomislima. mudroscu i tajinstvenim domostrojem uma. Naprotiv. Takvim dusama. svakodnevno dodajuci sve vecu ceznju. 127. 125. usled dugotrajnosti ispitivanja njihove volje i proizvoljenja. odricuci se svega. svagda cekajuci upokojenje i utehu od blagodati. Uz to on objasnjava na sta taj zakon obavezuje svakog verujuceg. prema svojim silama.33). poceo je da trpi zestoke nevolje. najzad. nevolja i teskoba! I tek kad je sve hrabro pretrpeo. usrdje. Gde je tu bilo Bozije pomazanje? Gde je brzo ispunjenje obecanja? Jer. ko. srazmerno mocima. Jasne primere ovog poretka navescemo iz bogonadahnutog Pisma. utvrdivsi [ispravnost] istinite reci: Bog je istinit (Jn. sveukupnost vrlina. kada se u svemu pokazao iskusan i veran sluga Boziji. da li se podvizavaju. v) O opstem zakonu blagodati. o kojima je davno bilo nagovesteno. nece li se predati lenjosti. i iscekujuci pomoc i podrsku samo od Boga. On ne slabi od porocnih pomisli koje se nalaze u dusi. gonjen Saulom. posle mnogostrukog ispitivanja. buduci da je jednom poverovao i ubedio se da je Bog veran i istinit. da se ne otkriva odjednom. i zastitu i potkrepljenje u svakom delu vrline. sam Gospod na tajanstveni nacin pruza podrsku i pomoc. ove duse se udostojavaju Carstva i vecnog zivota. staranje. glad i zedj. koliko Gospod odlaze i kasni. velikodusnog podnosenja i trpljenja nevolja. velikim trpljenjem i dugotrajnim i dugogodisnjim podvizavanjem. jos dok su u telu. ne uspokojavajuci se i ne teseci se i svojom voljom se ne vezujuci ni za sta od ovoga sveta. Ispitavsi se do detalja. da skita po pustinji. 124. U [coveku] se delo blagodati pokazuje savrsenim kada se njegovo samovlasno proizvoljenje. Saobrazno tome. niti se zbog zakasnjenja [dolaska blagodati] predaje raslabljenosti koju izaziva pomisao: "Kad cu. Preko proroka Samuila Bog ga je pomazao za cara. ne dobija brzo [blagodat]. sa gladju i zedju. tj. Sveti Makarije govori navodeci mnoge primere iz Bozanstvenog Pisma. ne pada u lenjost. proizvoljenje i trpljenje. naprezu i prinudjavaju da ugode Bogu. te kada vremenom ispolji iskusnost i trpeljivost. Ono sto tvrdim slicno je onome sto se desilo sa Josifom. Duhovno dejstvo Bozije blagodati u dusi ostvaruje se velikom dugotrpeljivoscu. nece li se mozda odvratiti od Njega zbog zlopacenja i straha. ljubav i ostale vrline. tj. kao istinit. steci blagodat Boziju!". po svojoj snazi. usled Bozijeg odlaganja i zadrzavanja. potpunog predavanja Bogu i uverenosti [u misao]: "Nesumnjivo ce se ispuniti ono sto je Bog na meni ucinio prorockim 93 . 126. Onaj. Verne duse Boga smatraju odanim i istinitim. da li se naprezu. da ce ih. koje pokazuju veliko staranje. oni sami sebe.3. upavsi u neverje i beznadeznost i ne pretrpevsi do kraja. da li se trude. cim je pomazan. bekstvom spasava od smrti.da li ce sa svom usrdnoscu iskati i traziti. Njega jedinoga ocekujuci sa silnom zeljom. isputuju da li u cemu imaju nedostatak. [ispunjavanje] svih svetih zapovesti Njegovih. poverovavsi jedanput da ih On. on utoliko usrdnije i marljivije treba neumorno i nepokolebivo da iste dar Boziji. Duhu pokaze kao blagougodno. ispitujuci veru i ljubav volje njegove. U takvim nevoljama je prebivao onaj koga je Bog pomazao za cara! Nakon mnogo godina ispitivanja i iskusavanja. nemajuci ni nasusni hleb. morao je da se. medjutim. postaje jos zagrejaniji i jos silnije zeli nebeska blaga. Slicno se desilo i sa Davidom. udostojiti nebeske blagodati i da ce naslediti vecni zivot. neumornost. Jer. i ranije navedenom pojmu vere. oni okrecu svu svoju ljubav prema Gospodu. Tada se ispunjavaju prorostva iz vidjenja i volja i promisljanje Bozije. 122. Po pomazanju. Na taj nacin. Posle koliko vremena i posle koliko godina se ostvarilo opredeljenje volje Bozije o njemu! [Posle koliko godina] su se ispunila vidjenja! I koliko je pre toga Josif iskusio napora. on postaje car Egipta i hrani svoj narod. kojom lukavi privodi nemaru. da je obecao da Svoju blagodat da onima koji je istu sa verom i sa trpljenjem do kraja.

treba da pocne sa time sto ce cvrsto da poveruje u Gospoda. pocni da se prinudjujes na svako dobro. pre svega. 128. da cisto i besprekorno ispunjava zapovesti Hristove . cime cemo postati dostojni vecnog Carstva i blazenstvovanja sa Hristom u sve vekove. Tada on vec bez napora i truda sa svom istinom 94 . Imajmo na umu da smo jedino Njime zauzeti. i da se protivis sebi u svemu rdjavome. na ispunjavanje svih zapovesti Gospodnjih. Ukoliko ni u cemu ne ozalosti Duha. posle iskusenja i ispitivanja. radi secanja na sve zapovesti Njegove i njihovog ispunjavanja. duhovnog bogatstva i razboritosti koja ne postoji u ovom svetu. zbog greha koji zivi u njemu. i kako svoje srce. da primi punotu duhovnog usinovljenja i mudrosti koja se imenuje u tajinstvu.29). zacario se David i tada je postala ocigledna rec Bozija. ljubavi. da se potpuno preda zapovestima Njegovim. uvek verujuci i proseci da Gospod dodje i useli se u njega. Tako. razboritost i mudrost ovoga sveta. dobar. postojano se navikavajuci na dobro i uvek se secajuci na Gospoda. on treba da se podvizava u smirenoumlju pred svakim covekom. da postanemo Hristovi pratioci. opstenje sa ljudima. kako se prinudjava u secanju na Njega. 131. kao sto govori Gospod: Budite dobri i blagi kao i Otac vas nebeski (Mt. Njegovu posetu i pomoc. ni pohvalu.pomazanjem kao i ono sto je rekao". vec da uvek pred ocima ima jedino Gospoda i Njegove zapovesti. g) Zbog toga svakome ko zeli da sluzi Gospodu predstoji na pocetku trud. najzad se ostvarila volja Bozija. da dospe do stanja da prinosi plodove Duha. 130. i to sa svim svojim raspolozivim usrdjem. 129. sto treba da mu postane neprestani cilj uma. Zbog toga se pripremimo da od sveg proizvoljenja i sa svim htenjem idemo za Gospodom. da se udostoji vecnog zivota. blag. da jedino o Njemu mislimo. on treba da se prinudjuje na svako dobro delo. Podvizavajuci se sa takvim umom i ispravnim razmisljanjem hodeci po putu pravde. da se ispuni Duha Svetog.5. radi ispunjavanja Njegove volje. ako si se resio. ka smirenoumlju. da se u svemu odrekne sveta i da mu um nije zauzet nicim vidljivim. Posle mnogo dugotrpljenja i posle mnogih ispitivanja. ispunjavajuci ga Duhom Svetim. Videci takvo njegovo proizvoljenje i dobro stremljenje. kao sto je napisano u Jevandjelju. potpuno se odvojivsi od ljubavi prema svetu i predajuci duse svoje jedinome Hristu. neprestano vodi ka dobru. kao sto se i pomazanje koje je izvrsio prorok pokazalo tvrdim i istinitim. postignucemo obecanje Duha Svetoga. barem umom nemojmo da se odvajamo od ljubavi. Gospod na njemu cini milost Svoju. te da sam postane obitaliste njegove duse. ono ce se udostojiti da dostigne slobodu od strasti. Amin. u nezaboravnom secanju kao obrazac treba da ima smirenje Gospodnje i Njegov zivot. jer sam ja krotak i smiren srcem. On treba neprestano da prebiva u molitvi sa verom i da ocekuje Gospoda. zatim da istrajava u molitvama. svagda pazeci na same sebe. tj. Zbog toga on sebe treba da poucava da bude milostiv.11. Ove primere iz Pisma smo naveli kako bismo pokazali da se dejstvo Bozije blagodati u coveku otkriva posle dugotrajne borbe i da se dar Svetoga Duha prima tek posle iskustva velikog trpljenja i velikodusnosti. Na taj nacin.48). posto je samovlasno proizvoljenje provereno raznovrsnim nevoljama. On. da ni od koga ne trazi cast. vec po blagodati u svemu bude saglasno sa zapovestima. krotost. Njemu jedinome zeleci da ugodi u krotosti srca. Takvi ljudi se u svemu razlikuju od onih koji imaju duh. razmisljanje. bez obzira na to sto srce sa tim ne saoseca. u kojoj ucestvuju samo istinski Hriscani. i jedino Njega istemo. i naci cete pokoj dusama svojim (Mt. krotosti. tj. da se smatra nizim i gorim od svakoga. Ukoliko zbog tela nismo toliko marljivi oko zapovssti i poslusanja Bogu. i blagodacu cemo se izbaviti od pogibli u tami strasti koje su ovladale dusom. on ce ono sto sada cini sa prinudjavanjem nevoljnog srca vec ciniti sasvim dobrovoljno. milosrdan. ceznje i zelje za Gospodom. Prema tome. da postane obitelj Hristova. na primer. i bez njegove volje. slaveci Oca i Sina i Svetoga Duga u vekove. kao sto govori Gospod: Naucite se od mene. ni slavu. da ga usavrsi i ukrepi u ispunjavanju svih zapovesti Njegovih. Ko hoce da pristupi Gospodu. neprestano ga ocekujuci sa velikom ljubavlju. Osim toga. stanje u kome on jedino silom razumne volje prinudjuje sebe na svako dobro delo i uzdrzava se od svega sto savest ne odobrava. izbavlja ga od neprijatelja njegovih i greha koji zivi u njemu.

ljubav. on nema smirenoumlja zato sto ga nije iskao niti se prinudjavao na njega.118. Prestupivsi zapovest i buduci izgnan iz raja.12). da se prinudjuje na krotost. istinsku dobrotu. ako nema duhovnu molitvu. ispunice ga plodovima Duha. po recenome: Ne cinite osvetu za sebe (Rim. da od Njega primi nebesku blagodat Duha. ko sa upornoscu ustremljuje svoju misao ka Gospodu. iako ce po svom ponasanju ostati isti kao i ranije. opkoljen i okovan uzama tame. O njoj ovako uci Sveti Makarije. prema telesnim uzivanjima i strastima. zeni i deci. on ce u unutrasnjosti biti sputan. ako nema krotosti. 136. 137. niti se pripremio da postane krotak. mestu i odelu . istuci molitvu. stice priliku da sazna da u srcu postoji druga borba. naredjuje da se po sopstvenom proizvoljenju odvoji od toga (buduci da se svako svojevlasno vezuje za vidljivo) kako bi. U suprotnom. drugo tajno protivljenje. po recenome: Zato sam se upravljao prema Tvojim zapovestima.6. druga borba pomisli od lukavih demona. po meri njegovog proizvoljenja i samovlasne volje i saglasno njegovom iskanju. tj. nema ove vrline i ko se na njih nije navikao i pripremio. i gospodara tame ovoga sveta. jos ovde 95 . cak i protiv svoje volje. ako nema ljubavi. 134.128). otadzbini. i rast Duha jesu smirenoumlje.tvori sve zapovesti Gospodnje. Jednom recju. krotost i ostale zapovesti Gospodnje. na ljubav i na ostale zapovesti Bozije. Nesumnjivom verom i prizivanjem Gospoda sa velikim trpljenjem. bolje reci. da bude velikodusan kada ga prenebregavaju. niti je za nju pokazao usrdnost. srodnicima. Bog ce mu dati istinsku duhovnu molitvu. ocekujuci od Njega pomoc. kojima lukavi duhovi vezuju dusu. biti dato da delimicno [okusi] blagodat molitve koja proizilazi iz pokoja i radosti Duha. da se podstice na trpljenje omalovazavanja. on ce. imanju. Videci da se covek toliko podvizava i protiv volje srca sa naporom sebe obuzdava. Ko.12. 132. protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. a u sakrivenim stvarima da se bori sa duhovima zlobe. istinsko milosrdje. treba da se prinudjava na ispunjavanje svih zapovesti Bozijih i da obuzdava srce. ili. cuvsi rec Boziju i stupivsi na podvig. nema ljubavi prema svima zato sto se. Onaj ko pristupa Gospodu treba da se prinudjuje na svako dobro: da se podstice na ljubav. 138. te da mu predstoji drugi podvig. medjutim. Ko istinski hoce da ugadja Bogu i da zaista omrzi suprotnu stranu zla. nego protiv poglavarstava. pak. Obitaliste. On nema krotosti zato sto se nije potrudio oko nje. Onaj ko. Druga je protiviti se sebi u [svemu] rdjavom. treba da se bori i podvizava na dvostruk nacin: da se u vidljivim stvarima ovoga sveta udaljuje od zemaljskih rasejanosti. Rec Bozija mu. istinsku krotost.19). On nece napredovati i uzrastati u blagodati koja mu je data zato sto se nije iz sveg proizvoljenja predao izpunjavanju zapovesti Bozijih. a on cisto prinosi plodove Duha. od ljubavi prema svetskim vezama i od grehovnih navika. ponekad ce. od sebe odbaci sve zitejske poslove i svetske veze. covek se vezao na dvojaki nacin dvema vrstama uza za ovaj svet: zitejskim delima i ljubavlju prema svetu. Onome ko se. medjutim. bogatstvu i slavi. mogao savrseno da ispunjava zapovesti. prinudjava da je stekne. usled nedostatka molitve. prema svemu vidljivom. zeleci njenu blagodat. tj. odvojen i slobodan.jednom recju. o njoj nije pobrinuo. niti dodaje staranje i trud da uspe u njima. da se podstice da postane milosrdan i da ima milostivo srce. pri cemu se ne podstice i na krotost. da se prinudjuje na molitvu. 133. da ne negoduje kada ga ponizavaju i bescaste. Stoga. sam Gospod u njemu tvori zapovesti Svoje. d) Prinudjavati sebe na svako dobro jeste jedna strana truda. [nece imati koristi] od molitvene blagodati. Ova druga strana jeste duhovna borba. buduci da ce je izgubiti usled visokoumlja. na smirenoumlje. i omrzoh svaki put nepravde(Ps. i vlasti. 135. ko hoce istinski da ugadja Bogu. da uzrasta i da se usavrsava u Duhu Svetom. o kojima govori apostol: Jer ne ratujemo protiv krvi i tela. istinsku ljubav.

trpljenjem. od dejstva tajnih strasti. Dusa treba da se suprotstavlja. Molitvom. Naoruzana Duhom Gospodnjim. dusa se uci da vodi borbu sa svojim neprijateljima. uz napor ne odrekne sveta i svim srcem ne odvoji od zemaljskih zelja i ne pozeli da se potpuno prilepi uz Gospoda. skriveni podvig i naprezanje. 143. Ono pada i ustaje. od nevidljivih strasti i zamki lukavog. vec ce ostati tudj samom sebi. 140.14-17). na delu nije tako. sve dok se silom Duha ne pripitomi putem iskorenjivanja i nestajanja greha koji u njoj obitavase. od obmane pomisli. ko se podvizava i sa sebe svaljuje zemaljsko breme. prebiva u trudu i nevolji. Onaj ko se istinski odrekao od sveta. U deset i dvadeset borbi on savladjuje i obara dusu. I opet. pak. najzad poceo da se postojano prilepljuje uz Gospoda. da vodis borbu sa svojim umom i da se ne saglasavas sa porocnim pomislima. produzujuci sluzenje grehu. da rasudjuje i odnosi pobedu nad grehom. Kada. vlastima i gospodarima ovoga sveta. Dok u sumi pase sa divljim zivotinjama. buduci da ce mu biti nepoznate vlastite rane. ne moze da se izbavi od protivnika. tj. pocinjuci da nadvladjuje. Neki govore da Bog od ljudi zahteva samo spoljasnje plodove. vec ce se svojevoljno vezivati za vidljivo i prilepljivati za svetske brige. odstranjujuci se od ovog sveta! O kad bi posle toga dosao u stanje u kome se poznaje unutrasnja borba strasti. slaveci Oca i Sina i Svetoga Duha. ukrocuje i pritesnjuje radi ispitivanja. 142. koje nabraja blazeni apostol: oklop pravde. da se bori i protivi. O kad bi covek. on ce. podivljavsi i postavsi nepokorna od vremena prestupa. Njemu slava i sila u vekove. od slave. a da sam vrsi ono sto je tajno. pak. toliko treba da se bori i sa pomislima. on nece poznati obmanu skrivenih duhova lukavstva i tajnih strasti zla. on postaje dostojan vecnog zivota.6. vestastvenih stvari i telesnih uzivanja. On na njega stavlja oklop. nevidljuve uze. telom i dusom. Tako ljudi sticu pobedu i postaju pobednici nad njim. naprsnik i sedlo. cuje rec Boziju i poveruje. postom i narocito verom stekavsi ova oruzja. niti da se nasladjujes sa njima. Onaj ko je vezan za vidljive stvari ovoga sveta. kacigu spasenja. ko se zavezao raznovrsnim zemaljskim uzama i koga obmanjuju zle strasti. ko se svim srcem udaljuje od svega [zemaljskog]. tj. pak. Naprotiv. on se naoruzava i postaje kadar da se suprotstavi tajnim zamkama djavola i njegovim lukavstvima. Tvoje proizvoljenje. posto se sa naporom izvuce i oslobodi od ovih vidljivih svetskih uza. prozbama. unutarnja borba i lukave pomisli! Ukoliko se. Gospod od tebe ocekuje da se sam na sebe gnevis. pregrade i tame lukavih duhova. nece poznati da postoji druga unutrasnja borba. Ova borba moze da se zaustavi blagodacu i silom Bozijom.u sebi nailazi na protivljenje. Zatim ga iskusni jahac vezba kako bi ga pripremio za borbu. u kacigu spasenja. u stit vere i mac Duha. Zatim se zlopati. te ce samim svojim rzanjem na njih da navodi strah. kome Gospod u spoljasnjem podvigu po meri odricanja volje od sveta pomaze tajno. u pustinji se zblizava sa zverima. Amin. utvrdio i postojano prebiva u sluzenju Gospodu . Medjutim. ako dusa stoji tvrdo i ni u cemu ne slabi. Medjutim. Kada ga. bitka i sukob. na tajne strasti. Greh ga iznova obara. pocece da stice preimucstvo. Ako jahac ne uspe da ga nauci. Slicno tome i dusa. On nece shvatiti da u sebi ima tajne strasti. covek. kao sto smo rekli. 144. konj se ne pokorava ljudima. Jer. Jer. ona se bori sa duhovima zlobe i gasi raspaljene strele 96 . odlaze svoju divlju narav i telesno mudrovanje. rukovodjena konjanikom Hristom. vlasti i ljudskih pocasti. 139. sa lukavim duhovima. ona. sve dok se ne nauci da ide strojno i pravo i dok se ne ukroti. obuzdana Duhom. zamki. boreci se. Na taj nacin. kako bi se privikao i izgubio strah. cim samo cuje zvuk bitke. i dusa povremeno u ponecemu pobedjuje greh. uhvate. dok prednju uzdu uteze i trese pred njegovim ocima. Pobedivsi protivne sile sadejstvom Duha i sopstvenim staranjem oko svih vrlina.steci unutarnje oslobodjenje od uza. nevidljivu borbu. odmah biti gotov da ide na neprijatelje. on je u stanju da se podvizava u borbi sa poglavarstvima. sam po sebi. ko se oslobodio od sujetnih zelja i telesnih uzivanja. a ako se nauci i privikne na borbu. ljudi na njega stavljaju tesku uzdu. tj. Izmolivsi od Gospoda i primivsi sa neba duhovna oruzja. tj. ko se svecelo. stit vere i mac Duha (Ef. on ostaje nesposoban za borbu. koliko se covek ogradjuje spolja. 141. obucena u oklop pravde.

nadahnjuje te skrivenim. tj. Ako je vest. 146. osim resenosti na nepostedni napor. ili se iseci o ostre maceve. Tada od samog glasa njene molitve padaju neprijatelji. pouke. gde i plamen sprecava put i gde su macevi isukani. odrzavsi pobedu u borbi.odecu tela. ili isprljati u blatu. Sinu bogatog coveka koji ima vaspitaca. Jer. One ce te vuci i privlaciti vidljivome. kazne i rane koje dobija od nastavnika. prekrasni i novi plast ce ubrzo da se osteti zbog njegove nepazljivosti. putnik ce sa velikom paznjom da prohodi ta teska mesta. izgledaju teske. posedujuci rasudjujuci deo. od nepristojnih reci i od svetskih i zlih poduhvata. usred blata. naime. Ispunivsi takav podvig i. u srcu se otkriva nekakva skrivena i tanana sila tame. imajuci oko za vodica. dj) Takav trud predstoji onome koji je resio da sluzi Gospodu. on vec pocinje da zahvaljuje vaspitacu. kako ga ne bi isprljao blatom i isekao macevima. Zamisli da neko ide kroz sumovito mesto. nemarnog. bezbriznog. Kada se uspokojis. koristeci se rasudljivim delom kao okom. Ipak. ona izlazi sa propinjanjem i uzvikom. a ukoliko ne bude obracao punu paznju na ukazanja oka. Na slican nacin. ona ce ti dati da je poznas. noseci na sebi kao neki prekrasni plast . koji upravlja i njome i telom. Tada ces podici borbu i protivljenje. da se ne bi povredio na nekom opasnom mestu. Telo za svog putevoditelja ima oko koje vidi i koje ga vodi pravim putem. bio u stanju da izbegava sjedinjenje i saglasnost sa nagovaranjima poroka. sa ranijim obicajima i sa navikama sa kojima si se saziveo. zauzetosti i rasejanosti zemaljskih. blagodat te jos ostavlja da se vaspitavas. cime ce se udostojiti bozanstvenog dara i postati dostojan Gospoda. dusa treba da se sa trezvoumljem. dusa odvraca oko da ne vidi lukavstvo. kao sto je receno kod Jova (Jov. bi izgoreo od plamena pohote. Jednom recju. Tako vesti i razboriti putnik. i kako bi. gde su provalije i mnostvo vode. dusu protiv duse. putnik ce i sam upasti u rov ili potonuti u vodu. brzo ce se poderati o granje i trnje. marljivoscu i pazljivoscu stalno uzdrzava i cuva. kako bi. pohote i uzivanja i ostalih neumesnosti ovoga veka. oprezan i neustrasiv. pak. nevestog i nedelatnog [coveka]. 97 . Njoj je. nebeskim pomislima i pocinje da te tajno uspokojava. zaraslo u trnje i blatnjavo. potrebni i rasudjivanje. Oko. iz kojeg si se izvukao. 149. koje sluzi kao svetilnik za celo telo. odvraca sluh da ne cuje osudjivanje. sve dok ne postanes savrsen covek. data volja da telesne udove uklanja i odvoji od zlih prizora.lukavog.25). te da rasudjujes. da stekne sposobnost da razlikuje dobro i zlo. moraces da zapodenes borbu sa svojom prirodom. i pokazace ti da je zbog tvoje koristi na tebe popustala borbu. Zbog toga su njemu. hrabroscu. Medjutim. cim stekne oruzje Gospodnje. omuza. da ne. ziveo pravilno i bez spoticanja. Onaj ko hoce da vodi savrsen hriscanski zivot treba da se najpre svim silama pobrine o razumnom i rasudljivom delu duse. uzdrzava jezik od sujetnih razgovora. 148. duh protiv duha. Da se telesni plast u koji je obucena ne bi pocepao na sumskim i trnovitim stazama ovoga sveta usled briga. ona ce sa velikom smeloscu primiti pobedne vence i uspokojiti se zajedno sa nebeskim Carem. promisljajuci o tebi i u nevoljama. Bez duhovnog oruzja ona ne stupa u sukob. 145. Kada. nemarnosti i lenjosti. ognja i strmina. u svakom slucaju prepoznavajuci sta je u cistu dusu uslo od onoga sto joj nije svojstevno. Odeca. um protiv uma. sa svom opreznoscu pridrzavajuci svoj plast. ostajuci nepovredjen i cuvajuci svoju odecu od plamena i ostrice. rukama i nogama drzeci svoj plast kako se ne bi poderao izmedju drveca i trnja. paznja i opreznost. cim cuje i oseti veliku borbu. uz pomoc Duha. Tako i blagodat po domostroju vaspitava. Gospod je blizu tvoje duse i tela i posmatra tvoju borbu. buduci da leprsa levo i desno i da putnik nema cvrstu odluku da je pridrzava. upotrebljavajuci pomisao protiv pomisli. Boreci se sa tim navikama. od rdjavog i sramnog slusanja. medjutim. te. i prolazeci kroz sumovita i trnovita mesta zivota. ruke i noge od rdjavih poduhvata. tj. koji nabasa na slicna mesta. ide pravo po ukazanju oka. susresces pomisli koje ti se protive i koje se bore sa tvojim umom. ili ogoreti od plamena.39. 147. lenjivog. Cim se udaljis od sveta i pocnes da istes Boga. njemu ukazuje put da se ne bi obrusio o strminu ili potonuo u vodi.

15. Ko uzima zenu. Tako i onaj koji se nada da mu se prosvete oci srca u Carstvu nebeskom napusta zitejska dela. Bog cuva onoga koji se u sumi ovoga sveta pri svakom slucaju cuva zamki i zaseda. Dusa treba da sabere i umiri pomisli rasejane grehom.zak.12). te da govori: "Ako ne budem izbavljen danas. ocekujuci da dodje Gospod. Cim uvidi da se neko hrabro odvaja od zitejskih uzivanja. ko sa svom opreznoscu zaobilazi zasede. I pre nego sto dodje do vina. Jos je receno: Pazi da u tvom srcu ne bude tajna rec bezakonja (Pon. i pre nego sto pristupi trudu. udaljavajuci se od svake svetske zelje. bicu sutra". 154. Ka Njemu treba da uznosi svoj um i pomisli. ona jos vise treba da se nada. Sa takvim mislima on se laca posla. vec ga je unistila usred prevara ovoga sveta. Ne govori u srcu svome: Ovaj narod je velik i snazan (Pon.9). Zbog toga se ona i izbacuje iz Carstva. Na slican nacin i domacin i zemljodelac rasipaju dosta svog imanja u nadi na buduci dobitak. blagodacu spase. Onaj ko nije u potpunosti uveren da ce se nasladiti od truda.21).150.2. ko se svojevoljno ne ustranjuje od svake svetske zelje i svom zudnjom ne trazi jedino Gospoda. divno sacuvala sebe i haljinu svog tela. U tom ocekivanju on trpi napor. Sveti Makarije se veoma cesto dotice tog predmeta i gotovo svaku pouku o trudu zavrsava upucivanjem na tu nadu. Nada i radost koji ga prate cine da se on trudi.9. od poslova i briga. Odeca tela onoga koji u neradu i nemaru prohodi ovaj zivot. ko sa strahom i trepetom gradi svoje spasenje (Fil. vreme provodi u molitvi i iskanju. pomagana Bogom. Svako vidljivo delo u svetu vrsi se sa nadom da se stekne korist od truda.10). treba u nadi da ore (1. da mu se javi i da ga ocisti od greha koji zivi u njemu. od zemaljskih veza i mastanja sujetnih pomisli. da ce se uveriti u vernost duse. beskorisno se trudi. njegova dusa nece imati smelosti. podsticuci pomisli da se uspravljaju 98 . da ce joj poslati Duha Svetog i da ce se sam sjediniti sa njom. [pocinje] da se cepa o trnje i drvece ovoga sveta. sta ce Bog sa onima koji se po svojoj volji predaju svetu. prekrasno polazuci uzdanje na svog Vodica. da se opaljuje ognjem pohote i oskrnavljuje prljavstinom uzivanja. koji iste pomoc od Gospoda i koji se nada da se.2). koji sa usrdnoscu svoj razum uvek usmerava ka Gospodu. prima na sebe breme i ide tesnim putem. trpi skorbi. Hriscanin treba da poseduje nadu. koji se odrice samog sebe i jedinoga Gospoda iste. u sebi ima radost i nadu. Tako i ovde covek nece moci da pretrpi nevolje i da na sebe primi breme i hodjenje tesnim putem ukoliko pred ocima nema radost i nadu da ce steci izbavljenje i zivot. on u umu vec zivo predstavlja cedilo i broji dobitak. i buduci da je. Nada i ocekivanje ga podsticu da se marljivo trudi i on cini velike izdatke u kuci. Onaj ko veruje treba da iste od Boga da mu se izmenom proizvoljenja preobrazi srce. Receno je: Ne boj se. neprestano sa postom i ljubavlju ocekujuci Gospoda koji ce ih Svojim dolaskom zaista sabrati u jedno. vec svojom voljom privucemo um. 152.2. Ukoliko se ne olenjimo i ako pasnjak svoje duse ne damo neprikladnim pomislima zla. e) Ohrabrenje za trud podviznik treba da crpi u nadi i nepokolebljivom uverenju da ce Gospod videti njegov usrdan podvig. nada se da ce imati naslednike.44. Onaj ko sadi vinograd. U dan Suda. radost i ocekivanje buduceg Carstva i izbavljenja. 155. Neka ih ona uvede u dom tela svoga. Bog i andjeli udostojavaju dusu nebeskih pohvala buduci da je. 153. zamke i pohote ovoga veka. ja cu pred tobom poci i izravnati gore. buduci svoje ruho sacuvala da nije neoskrnavljenim. kao sto se [sabiraju] zivahna deca. a trgovac koji se otiskuje na more i predaje se na gotovu smrt. Ratar seje sa nadom da ce sabrati plod. i da ne pomislja ni na sta drugo osim na ocekivanje da ga ugleda. Posto je buducnost neizvesna. po milosti Gospodnjoj. kao sto je receno: Koji ore. koji se varaju njegovim uzivanjima ili koji blude u mastanjima o tvarnom? On Svoju pomoc daje onome koji se udaljuje od vestastvenih uzivanja i od ranijih navika. koliko je to moguce.Kor.zak. ocekuje zaradu. medjutim. slomiti bakarna vrata i skrusiti gvozdene ovratnike (Is. Jer. 151. Bog pruza Svoju blagodatnu pomoc i dusu koja prekrasno stupa u ovom lukavom veku cuva od saplitanja. prekrasno prosla popriste ovoga sveta.

gordost od tastine. neverje od surovosti. trpljenju. ponekad je potrebno cutati. tako i jos vise se On prinudjava sopstvenom stedroscu i dobrotom da pridje tebi i da te uspokoji.66. ne rasejavajuci se i ne lutajuci pomislima. On ih samo ponekad nabraja. poslusanje od prostodusnosti. Onaj ko svakodnevno sebe podstice na istrajnu molitvu.postu. 160. kako silazi u dusu. vec u svakoj pitomosti i mudrosti. 2). i zavise jedne od drugih . Jer. i promatra da li ga trazis iz citave duse. Primecuejmo da su velicini Bozijoj sluzile mnoge trube i sile [u trenutku] kada se javljao Mojsiju i Iliji. satvorimo zrtvenik. kao sto je rekao prorok: Na koga cu pogledati? Samo na krotkog i cutljivog. pomisli i prisecanja. polozimo na njega svako nase secanje. Na taj nacin. O vidljivom podviznistvu i o tome koji je poduhvat najveci i prvi. uznesimo ovo telo. On ce ti se javiti i otkriti.44). i svi udovi pomazu jedni drugima. vera od poslusanja. radost od krotosti. krotost od smirenja. pak. uninije od netrpeljivosti. pruziti Svoju pomoc i pripremiti ti pobedu. 158. protivnicke sile. Oni koji pristupaju Gospodu treba da se mole u bezmolviju. tj. slicnu ljudskom tragu (3. Zbog toga. sa lenjoscu i nemarnoscu. Tako ce se na nama ispuniti obecanje Bozije o kome se govori kod proroka: Podignucu i sagradicu pali sator Davidov. Najvaznije u svim dobrim nastojanjima i vrh svih uspeha jeste istrajnost u molitvi. mozemo steci i ostale vrline. dajuci joj cistu. Oni koji su se toga udostojili sticu udeo u Bozijoj svetosti. u miru. ocekujuci ga uvek u unutrasnjosti. i raspolozenje njihovog uma se sjedinjuje sa Gospodom u neizrecivoj ljubavi. izbegavajuci neprilicne uzvike i smucenost.Car. tj. Jedino o molitvi on govori podrobnije buduci da je ona horovodja svih vrlina i podviga. ocekujuci da Gospod dodje i poseti dusu na svim njenim izlascima. Sluga Boziji ne treba da prebiva u neredu. sa srdacnim bolom i trezvoumnim pomislima. 159. I pasce svi svestenici Vaalovi. surovost od nemara. nemar od lenjosti. uzajamnom pomaganju. I ostali delovi poroka su takodje vezani medju sobom. telesnom trudu. Medjutim. Jer. vec da trezvoumno pazimo. poslusanju. i onoga koji se boji reci mojih (Is. primajuci blagodat osvecujuceg savrsenstva Duha.9. kao i poklonjenje u duhu i istini.prema Gospodu. nada od vere. I sa suprotne strane. te umolimo Gospoda da sa neba posalje veliki i nevidljivi oganj koji ce progutati zrtvenik i sve sto je na njemu.molitva od ljubavi. citavo ugadjanje i sluzenje [Bogu] zavisi od pomisli. Kao sto ti sabiras svoj um da bi ga trazio. z) Sveti Makarije se ne dotice pojedinacnih podviga zato sto su ih oni kojima se on obracao i ovako obavljali. ponekad uzvikivati i moliti se sa vapajem. Videvsi kako ga marljivo trazis. razdrazljivost od gordosti. tako i dusa treba da se svecelo posveti molitvi i ljubavi Gospodnjoj. ili. Ne treba da se molimo po telesnoj navici. kao i primjemnica nailaska Duha Svetog. treba da znate sledece: sve vrline su medju sobom povezane kao beocuzi duhovnog lanca. 157. Njom.11). usamljenosti. bezmeteznosti i 99 . ljubljeni. u duhovnoj dejstvenosti. On stoji i posmatra tvoj um. niti da po obicaju uzvikujemo. kao sto su i na dobroj strani vrline vezane jedan za drugu i zavise jedna od druge. ljubavlju] i plamenom ceznjom. ljubav od radosti. uceci je istinskom iskanju. govoreci o . i razruseno cu sagraditi (Am. pri cemu um treba da je utvrdjen u Bogu. miru i usredsredjenosti. duhovnu i Boga dostojnu molitvu. Stoga se staraj da ugadjas Gospodu. bozanstvenim racenijem [tj. cutimo ili preklanjamo kolena. kao sto se telo prilikom nekog posla usredsredjuje i u celini zauzima. preko svakodnevnih iskanja od Boga. a mi cemo ugledati nebesku kisu. rdjava dela zavise jedno od drugog: mrznja od razdrazljivosti. smirenje od sluzenja. izbavljajuci te od tvojih neprijatelja. bdenju.18. vec sve svoje ocekivanje polozuci na Hrista. dolazak Gospodnji se projavio i obelodanio u onome sto smo ranije naveli. lenjost od uninija. 156. U takvom slucaju sam Gospod ce je prosvetiti. nema sumnje je da ce nam Gospod prici Svojom voljom i zaista nas privuci Sebi. tastina od neverja. sluzenje od nade. trazeci ga u pomislima i podsticuci i prinudjavajuci svoju volju i proizvoljenje da se neprestano krecu ka Njemu. gori duhovnom ljubavlju prema Bogu. putanjama i culima. netrpeljivost od slastoljublja.

vec da sabira pomisli koje lutaju. Zbog toga se postaraj da zadrzis potok poroka kako ne bi upao u hiljade zala. On je put. Postoji necisti oganj koji raspaljuje srce. Kao kad se neko pozove na rucak i pred njega se iznesu raznovrsna jela: tako i greh nagovara da se sve oproba. ili na cestar pun trnja i drveca. da je prekoreva. tj. dok na srce ne obracaju paznju i Duha blagodati ne traze. suma] pomisli koje nasaptava protivnicka sila. tastini. da ne ispunjava prohteve pomisli. srce je bezdan. stranstvujem. Dusa koja je pod grehom lici na sumu na gori. bave se naukom i brinu o ispravnom zivotu. zivot. unutrasnji porok se postepeno razliva. Tek tada ces biti u stanju da se nazidas u ludosti propovedi (1. Kod onih koji se ne bore sa grehom. U udovima se nalazi koren unutrasnjeg uma zla. odbacis i svetsku mudrost. Covek koji se moli svo staranje treba da posveti pomislima. Svet strada od strasti zla i ne zna za to. tj. zlo lici na izvor koji stalno vri. razdelivsi sve svoje imanje. da odbijaju pomisli koje ustaju [na njih] i da hode u volji Gospodnjoj. da se protivi svojim prohtevima koji proizilaze iz navika. dospevajuci do ispravnog ponasanja. Jer. razdrazljivosti. 100 . kako nikog spolja ne bi sablaznio. Oni preduzimaju trud. koja se gnezdi i umrtvljuje te u takozvanim odeljcima i stanistima duse? Jer. Jer. vec u sili koja dejstvuje svetim Krstom. suprotna. Svaki covek. neki se na tome zadrzavaju. narastavsi. Treba da se molis u velikom bezmolviju i tisini. 163. pak. i Zakon i apostoli. razdadoh svo imanje svoje prema tome. z) Sveti Makarije preporucuje da se podviznik vise od svega pazi od zadrzavanja jedino na spoljasnjoj ispravnosti.19. siri se po svim udovima i ljude pobudjuje na razvrat i hiljade zala.1. vec sam svet". 164.spokojstvu. dver. Zar si umrtvio i iz sebe izbacio svaku necistotu koja se u tebi nalazase? Svi mudroljubivi. Kao sto si se odrekao spoljasnjeg coveka i svih vidljivih stvari. receno je: Evo glasa tananog vetra i u njemu bese Gospod (Z. ili na trske pri reci. Istinska osnova molitve jeste paznja u odnosu na pomisli. i na njemu ne treba ostajati. Medjutim. da se suprotstavlja pomislima i da se bori sam sa sobom. tako si duzan da. da se odrekne svoje duse. Isto razumi i o srebroljublju. ali nemaju ploda. i u kuci se krije razbojnik. Najglavnije oruzje za borca i podviznika sastoji se u tome da udje u srce i zapocne borbu sa satanom. istinskoj mudrosti koja se ne sastoji u lepoti reci. Trud sa spoljasnje strane ima svrhu da [podviznika] navikne na sve podvige i sve vrline. ne pronicuci u srce i ne primecujuci poroke koji vladaju dusom. ni u sta je ne racunajuci.21). Bez te istine niko ne moze spoznati istinu i spasti se. nadmenosti. dusa se obremenjuje [grehom]. koji se cine delom. Potrebno je veliko staranje i paznja uma kako bi se razlikovale tudje pomisli. coveka navlacio i na javne grehe. To je moguce jedino uz pomoc Onoga koji se raspeo za nas. Spoljasi trud treba obracati ka razvijanju unutrasnjeg zivota i sticanju dejstvava Duha. Nasladjujuci se. ljubomori. koje [seje] protivnicka sila. Jer. Tako i dusu okruzuje citava gradja [tj. da zamrzi samog sebe. 161. i Judejac i Jelin. smatraju da drugo coveku za savrsenstvo nije ni potrebno. Oni koji se raspaljuju i nasladjuju. 165. posedujuci znanje i silu slova. Svaladani od zla. Mnogi od onih koji strogo prate spoljasnjost. Time se pokazuje da je pokoj Gospodnji u miru i poretku. i dolazak Gospodnji . Sveti Makarije upravo ubedjuje da se toga [podviznik] cuva vise od svega. uzdrzanje od rdjavog jos ne predstavlja savrsenstvo. Stoga je potrebno ispitati kako i kojim sredstvima je moguce dostici cistotu srca. zivi i nebeski hleb. Oni koji nameravaju da prodju tim mestom moraju da pruzaju svoje ruke napred i da sa marljivoscu i trudom pred sobom razdvajaju grane. 162. unutra u srcu cine blud. da se gnevi na nju. Oni koji paze na pomisli sav svoj podvig vrse unutra. protivnicka i mislena sila.govore o cistoti kao svom cilju. Oni svojom razboritoscu i rasudjivanjem mogu da ostvare napredak. Zar si usao u ponizeni um i ubio zmiju koja se taji u nizinama uma i dubinama pomisli.Kor. razlikujuci rdjave od prirodnih. voli cistotu. Moze li bilo ko reci: "Ja postim. On treba da odseca ono sto hrani lukave pomisli i da se ustremljuje Bogu. istina. da bi. biser. oni najzad padaju i u javni blud.Car. iako ne moze da se ocisti.12).

a druga . i) Iz broja onih koji su slolja ispravni. tj. trud ratara nece imati nikakve koristi. cini blud pred Bogom. drze se mastanja i nadmenog uma. okus i dejstvo Svetoga Duha. ukrepljujuci se svim udovima. ili na coveka koji govori o sladosti meda iako ga sam nije okusio i premda ne zna silu njegove sladosti. sticu pocasti i dostojanstva. niti ce sa neba sici kisa koja ce orositi dusu. a iznutra cinis preljubu i blud. ili Bogu i andjelima. j) Prema tome. sa lukavim duhom koji zivi u njoj. 101 . napredovati i odstupati. dok mudri i oni koji do tananosti istrazuju slovo izbegavaju borbu i ne napreduju. iako su mu se usta i jezik osusili od zedji koja pali. Drugacije sam ja govorio. Onaj koji vodi razgovor o duhovnosti a sam je nije iskusio. a postoji i blud duse koja stupa u opstenje sa satanom. a druga . a druga . postoji telesni blud. Ako se ogranici na to i ne bude se nadao da primi nesto drugo. Vise puta smo navodili pricu o rataru koji posle polaganja semena u zemlju treba jos i kisu odozgo da iscekuje. 168. ako na dusu ne poduvaju vetrovi Duha Svetog . blagodat.licno i na delu se u unutrasnjem coveku i umu osvedociti i imati riznicu. U cemu se sastoji delatnost covekova? U tome da se odrekne. Slusajuci prvi put rec. da ljubi Boga i bratiju. Tako se [covek ne moze osloniti] na ono sto o savrsenstvu i radovanju. neznaveni je sa istinoljubivom pomislju ispunjavaju na delu i od Boga primaju blagodat Duha. ali se samog dela ne doticu. Tada covek nece moci Gospodu prineti vredne plodove. Ako se ne pojavi oblak i ne poduvaju vetrovi. tj. ona vec postaje nepodesna za nebeskog Zenika. Jer.28). da prebiva u molitvama.5. da se udalji od sveta. Isto je i u duhovnom: jedna je stvar znati i umom razjasniti uzroke. 167. pak. zbog cega od cara dobijaju nagrade i vence. Covek koji se ogranici samo na svoje i ne primi nista strano svojoj prirodi. sve tvoje zrtve i napori su nista i u cas ishoda tebe ce uhvatiti demoni i svuci u svoj bezdan. Istrajavanje u tome je njegovo delo. Jedna je stvar besediti o ratu. mucen zedju. mudri ljudi i velmoze se boje smrti i ostaju kuci. Napisano je: Svaki koji pogleda na zenu sa zeljom za njom. Jedna je stvar govoriti o slatkom picu. Onaj. 170. Isto biva i u duhovnom. primati i nanositi udarce i pobedjivati. Ako Njega nema. sam u sebi rasudjivati: "Nije se pokazalo onako kako sam ja pretpostavljao. i seme ce ostati ogoljeno. ostajuci iza onih koji ucestvuju u borbi i pobedjuju. a drugacije dejstvuje Duh". [znaj] da si preljubnik pred Bogom i da ti devstveno telo nece biti od koristi. govori o izvoru koji vri vodom i o sebi kako pije iz njega. kod koga ima Duha. Ako samo spolja cuvas svoje telo od razvrata i bluda. Sveti Makarije izdvaja knjizevnike koji su iz knjiga i razgovora saznali o cemu se radi (u podviznistvu] i govore o tome. Primeni to isto na duhovno. nece moci da Gospodu prinese vredne plodove. o hrabrim borcima i vojnicima. ukoliko se udostoji da barem delimicno pristupi tome. Dusa moze da bude sudeonica i sestra ili djavolima. pri cemu znatni ljudi ostaju iza njih. a u rat se pozivaju starci i siromasi i nerazumni. Vrseci preljubu sa satanom. postaje mrska svom zeniku zbog preljube.poci u borbeni stroj i stupiti u sukob sa neprijateljima. vec je ucinio preljubu u srcu svome (Mt. bestrascu govore oni koji na sebi nisu osetili njihovo dejstvo i koji se nisu osvedocili u njima. lici na coveka koji usred vrelog podneva ide pustim poljem i. na svaki nacin treba da se postaras da steknes Duha blagodati. Oni koji samo izgovaraju visoke reci. Jer. takav covek ce vremenom. Tako i besplotna dusa. u bdenju. Desava se da oni pobede neprijatelja i da ga prognaju iz okoline. Kada se objavi rat.jesti i irimati hranljivost hleba.166. opaljuje demone. 169. Jedna je stvar razgovarati o hlebu i trpezi. Devojka koju mladic lukavo prevari i upropasti.nece se pojaviti nebeski oblak. Zbog toga oni u duhovnom poznanju ostaju iza neznalica i njihova objasnjenja nisu ispravna. a druga poci i okusiti iz izvora i napiti se slatkog pica. koja stupi u opstenje sa zmijom.

4). Onaj koji joj se priblizi. koji je zivot duse. ni drvo ni trava. nece se otrezniti od opijenosti tvarju.umesto svetskog spokojstva ne obrete u sebi bozanstveno spokojstvo. neka se danonocno. izabrane iz njegovih beseda 6. tj. dusom prilepljuje uz ono sto ga povremeno rukovodi. i ako u njegovu dusu od Gospoda odozgo ne kane bozanstveni zivot. ako umesto ranijeg telesnog opstenja sa nesumnjivoscu u svojoj dusi ne pozna opstenje sa nebeskim. Ako onaj koji je radi Gospoda ostavio svoje. vec se svima podsmeva. ako u dusu. bilo koje delo ili poduhvat privesti savrsenstvu. ako sa nadom i trpljenjem ne poveruje da ce primiti blago koje je neuobicajeno za njegovu prirodu. ni lukavih zveri. treba da se moli da jos ovde primi Duha Bozijeg. budu staranje. u dusi ne oseti duhovnu sladost. Isto tako i dusa koja prebiva u duhovnom ognju i bozanstvenoj svetlosti nece pretrpeti nikakvo zlo ni od jednog lukavog duha.16.36). napustio svetska zadovoljstva. kroz umirenje pomisli. Ptica koja leti na visini nema briga. tj. onda je postao bljutava so i jadniji je od svih ljudi jer je i ovdasnjeg lisen. silu Duha Svetog. bol i svagdasnja skrusenost srca. visoko parajuci [nebo]. Njih nista. bice sazezen nebeskim ognjem Duha. oslanjajuci se na vlastite sile i bez sadejstva Duha. 102 . da jos ovde dusi da zivot . U krajnjem slucaju. Zlato i srebro postaju jos cistiji i vredniji kad se poloze u oganj.171. postao stranac. receno je: Dok svetlost imate verujte u svetlost (Jn. koji se odrekao od ovoga sveta. jednom recju. Onaj ko u sebi jos nema usadjenu i utvrdjenu blagodat Boziju.9. Onaj ko se stara da poveruje i pridje Gospodu. niti ce se probuditi od najdubljeg sna neznanja radi istinskog poznanja Boga putem bozanske sile i dejstva blagodati. ne primi bozanstvenu sitost kada mu se javi slava Gospodnja (Ps. Mnogo se vara dusa koja umislja da ce sama. nepodesna za Carstvo dusa koja umislja da bez Duha svojom sopstvenom silom uspe u savrsenoj cistoti.12. Ona se projavljuje kroz posebnu duhovnu toplinu u srcu. 173. DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu. tj. ako umesto ovog vremenskog nasladjivanja jos sada u dusi ne stekne zeljenu i netruleznu sladost. Duha bozanstvene svetlosti. neka u njemu. siromah. kao uz nesto prirodno. imanja. gubljenje naklonosti za sve tvarno i umanjenjem vrednosti onoga sto se na zemlji smatra dragocenim. ne mogu da izmene.15). zato sto postaju kao oganj i sazizu sve sto im se priblizi. odrekavsi se sveta. u njegovoj pomracenoj dusi nece zasijati prosvecenje Duha i sveti dan. koji se raspeo. ako umesto trulezne odece ne obuce rizu bozanstvene svetlosti po unutrasnjem coveku. On nece uci u Carstvo nebesko. kao nesto prirodno i nezamenjivo. Jer. bez igde icega . vec ce sa djavolom i njegovim andjelima imati kraj u geeni. 172. covek koji se nalazi pod dejstvom strasti nece osetiti istinski zivot. 174. buduci da u svom unutrasnjem coveku nije poznao Bozanstvene tajne koje se vrse po dejstvu Duha. Ukoliko ne pristupi Bogu. budi i pobudjuje ka dobru. STANjE ONIH KOJI SU PRIMILI DEJSTVENOST DUHA a) Sila i dejstvenost blagodati se otkriva kod onoga ko savesno i bez samozaljenja preduzima podviznicki trud. Neprikladna je za nebeske obitelji. Onaj ko jos ovde nije iskao i koji nije primio zivot duse. ne boji se lovaca. dolazi noc kad niko ne moze raditi (Jn. Tako se osmehuje i dusa koja je primila krila Duha i koja je zaparala nebeske visine. strah. ako umesto vidljive radosti ovoga sveta u sebi ne bude imao radost duha i utehu nebeske blagodati. u vreme izlaska iz tela bice poslan na levu stranu tame. i bozanstvenog se nece nasladiti.Duha Svetog. Zbog toga je i Gospod dosao. oca i majku. po napisanom.

od [polozaja] careva do siromaha . Oni Njega jedinog imaju pred ocima. ocekuje Gospoda i koja je u sebe primila onaj nebeski oganj Bozanstva i ljubavi Duha . 176.smatraju djubretom i smradom. vezuju se za onu krasotu. govoreci: Iskusi me. postajuci slobodna od svakog zla strasti. a porok spaljuje kao trnje i slamu. slicno onome koji govori: Otvori oci moje i shvaticu cuda zakona Tvoga (Ps. Ovaj oganj sazize trunje u unutrasnjem oku i um cini cistim. odstraniti od svake ljubavi prema svetu! Njima ce sve izgledati suvisno. sve . i cast. 177. njen zivot i pokoj su . i bice dvoje jedno telo (Ef. i slava i mudre reci jesu samo prolazna masta bez ikakve tvrde osnove. koga je primila u sebe. stekavsi tesnu zavisnost od nje. 175. Jer. Ovaj oganj je zagrevao srce Kleope i njegovog saputnika kad je Spasitelj po vaskrsenju razgovarao sa njima.najzad napusta svaku svetsku ljubav. Tamo su njihove zelje. I andjeli i sluzebni duhovi ucestvuju u svetlosti ovog ognja.Upravo je to seme duhovnog zivota. Gvozdje. buduci da su savladani onom nebeskom ceznjom. Jer. kako bi u srcima svagda imali samo jednu zelju i kako sa njom ne bi nista drugo mesali. Oni su ranjeni bozanstvenom lepotom i u njihovu dusu je kanuo zivot nebeske besmrtnosti. Sve sto postoji pod nebom. i ljubav prema telesnom opstenju [coveka] razdvaja od oca i majke i brace. zlato i srebro gube svojstvo cvrstoce kada se stave u oganj.tajinstveno i neizrecivo opstenje sa nebeskim Carem. tamo im se krecu pomisli. Kazem ti da ce se dusa odvratiti cak i od ljubljene bratije. Gospode. sve smatra izlisnim. raspali utrobu moju i srce moje(Ps. Hriscani koji su istinski okusili blagodat i koji imaju znak krsta u umu svom i srcu. razgorevanje duha ozivotvoruje srca. tamo svagda prebivaju umom pobedjeni bozanstvenom i nebeskom ljubavlju i duhovnom ceznjom. koja sa velikim srdacnim iskanjem. te mu vraca prirodnu prozorljivost kojom neprestano moze da gleda cuda Bozija. gledajuci jedino na Onoga koji je rekao: Dodjoh da bacim oganj na zemlju.29).12. za njih je beznacajno. Dostojanstvo i bogatstvo koje su 103 . ispitaj me.2). kao sto je receno: Toga radi ostavice covek oca svoga i mater i prilepice se zeni svojoj. Zbog cega? Zato sto je neobicno i divno ono sto je iznad nebesa. koji su joj pred ocima.Hrista. po recenome: Koji cini andjele Svoje duhovima i sluge Svoje plamenom ognjenim (Jev. Sve dok su u plamenu. Bog nas je oganj koji spaljuje (Jev. Ljudi na koje je kanula rosa Duha zivota Bozanstva i cije srce je ranjeno bozanstvenom ljubavlju prema nebeskom Caru . tope i menjaju svoju prirodnu cvrstocu. tamo oni zive. uspokojavajuci se jedino u nebeskom Zeniku. Stoga. usled sile plamena. i bogatstvo careva i knezova. zeleci da dobiju neizreciva blaga koja sozercavaju u Duhu. olovo. za nezamislivo bogatstvo istinskog i vecnog Cara . Jer. Podrazavaj [Presvetu] Mariju. zaceljenje rana koje su pricinile strasti.18). nu i recima mudrosti. Jer. tamo pomisli. Od sada pocinje oduhovljenje duse. oni za um postaju nesto spoljasnje. Ona sve odbija od sebe.1. ukoliko je ometaju u onoj ljubavi. i kako bih zeleo da se vec zapalio (Lk. u trudu i podvigu. 5. Delatnost ovoga ognja trazio je blazeni David. Zbog Njega se odvajaju od svake svetske ljubavi i udaljuju od svakih zemaljskih uza. menja svoje prirodne osobine i svoju grehovnu tvrdocu. ociscenje od strasti. ni u svetskoj slavi. svo raspolozenje on usmeruje na svoju suprugu. za netrulezno blagoljepije. i slavu. 180. Zbog toga oni ni u sta ne racunaju svu krasotu na zemlji. 178. oni se.118. 12. Zbog toga i zele jedino ljubav nebeskog Cara.25. 179. koliko ce se tek oni koji su se zaista udostojili da stupe u opstenje sa onim nebeskim i zeljenim Duhom Svetim. postajuci meka vestastva. Premda ih i voli. za neisrecivu slavu. i u neiskazanoj ljubavi prema Njemu. Oni se prepustaju zarobljenistvu ceznje i zelje i svecelo se ustremljuju Hristu. Kada telesna ljubav u toj meri suzbija svaku ljubav. Isto tako i dusa koja se odrekla sveta i zavolela jedinog Gospoda. cega nema u carskim riznicama. i blagoljepije. Nevastastveni i Bozanstveni oganj osvecuje duse i isusuje ih (kao sto se istinsko zlato isprobava u peci).31).Hristu. i mogu da shvate da citav zemaljski svet i carske riznice.7). neprestano sa uzdanjem i verom. Jer. ovaj oganj progoni demone i istrebljuje greh.49).

u ljubavi Svetoga Duha. Tako su mnogi bili dovedeni u zabludu usled samog dejstva blagodati. koja dolazi na iskanje coveka. sve dok ga ne ispuni u potpunosti. Tako i dusa koja nije preporodjena Duhom svise sve svoje pomisli ima na zemlji i njeno misljenje se rasprostire do njenih granica.5. pristupajuci Gospodu. Kada. u Njegovo nebesko i nerukotvoreno obitaliste. dobiti spasonosno isceljenje od neisceljivog toka strasti. On im odozgo pruza preporod u Bogu. kao sto je Gospod rekao: Oni su presli iz smrti u zivot (Jn. oslobodivsi se uza lukavog kneza -duha sveta. Istinski poverovavsi i dohvativsi se skuta haljine Gospodnje. Jer. ona sabira svoje pomisli i drzi ih kod sebe. Iako i u jednom trenutku moze da ocisti coveka i da ga ucini savrsenim. pustajuci korene u najdubljim njenim delovima i pomislima. Iz tog razloga Hriscani su visi i bolji od ljudi ovoga sveta. Medjutim.pomalo dobija pomoc. tj. 181. pomisljajuci da su dostigli savrsenstvo i govoreci: "Dovoljno nam je. blagodat je osenjuje samo delimicno. Usavsi u nju. [Da bi se ocistio]. Tada sama nebeska blagodat ovladava pasistem duse. zato sto u njoj jos ostaje veliko pasiste za zlobu. da li u svemu izbegava lukavog i da li se u potpunosti predaje blagodati. moze biti. greh je ovladao svim njenim delovima i pasnjacima srca. Medjutim. blagodat malo . b) To se projavljuje pri samom pocetku delovanja blagodati. Vise nam nije potrebno". ciste i svete. nebeskog rodjenja i opstenja sa Duhom. Hriscani u umu i razumu svagda imaju nebesko razmisljanje i jedinstvom i ucescem u Duhu Svetom sozercavaju nebeska blaga. Neko moze imati zdrava tri dela 104 . a neiskusni. ona nalazi ciste i bozanstvene pomisli. Blagodat. Udostojivsi se. Obnovljenjem uma. Njihov um i mudrovanje njihove duse nalaze se u Hristovom miru. kao na primer organ vida . udostojavajuci ih da u istini i sili postanu ceda Bozija. pocne da zalazi i da se povlaci u svoj dom. da li ljubav prema Bogu cuva celovitom. Nalazeci se u nebeskom vazduhu. pak. 182. Onaj istocnik ce silom jedinog Isusa presusiti i nestati. malo . sve dok je citavu ne obuzme i zacari se u njoj kao u [svom] sasudu. Na taj nacin. Isto tako ce i svaka dusa koja ima neisceljivu ranu greha i izvor necistih i lukavih pomisli. 183. sve njene pomisli postaju nebeske. medjutim. premda su mu drugi udovi osteceni. coveku je potreban jos veliki trud i napor. te je presusio tok necistog izvora krvi. Postavsi primetna. ovladava nad. To je samo pocetak. misli da je zauzela sve sastave duse i da je greh iskorenjen. Kroz mnoge borbe i napore. ljubavlju i nebeskim racenijem prema Gospodu. iako dusa prima pomoc svise. koji je saglasan sa blagodacu koja u njemu deluje. 186. bozanska blagodat pocinje dusu da prosvecuje postepeno kako bi ispitala ljudsko proizvoljenje. i koja sa istinskom verom i prozbom pridje Hristu.oko. I bolesnik ima izvesne zdrave udove. Tako biva i u duhovnom. On ih je doveo u stanje postojanosti. vec treba da se smiravaju dan i noc. tokom vremena i mnogih godina. Niko drugi ne moze isceliti tu ranu. premda nije ni svestan. Medjutim. Medjutim. preobrazivsi citavu unutrasnjost. u kome prestaje rasejavanje i uznemiravanje nepostojanim i sujetnim pomislima. I covek se obmanjuje.24). krvotociva zena se odmah iscelila. Gospod je i dosao radi toga da bi se oni koji su istinski poverovali u Njega udostojili tih duhovnih blaga. Suncevi zraci su [u podne] svi nad zemljom. opasno je misliti da se vec dostiglo savrsenstvo. umirenjem pomisli. Hriscani ne smeju da kazu da su postigli [savrsenstvo]. tesen blagodacu.stekli oni koji u unutrasnjem coveku imaju Gospoda i Tvorca svega jeste neprolazno i trajno imanje. Hriscani se kao nova tvar razlikuju od svih ljudi u svetu. 185. buduci da je Bog blagoizvoleo da coveka ucini pricasnikom Bozanstvene prirode. dusa postaje iskusna i. Dejstvo Bozije blagodati osenjuje dusu po meri vere svakoga. medjutim. Gospod je beskonacan i nepostizan. sa njim zahode i njegovi zraci. Dusa poseduje mnogo delova i veliku dubinu. ukoliko nicim ne zalosti i rastuzi blagodat. nepomucenosti i pokoja. veci deo duse je u vlasti greha.pomalo ovladava srcem. 184. dva dela duse. Nemoj misliti da se bilo kome ozaruje celokupna dusa. a jedan deo je pod blagodacu.

pretvarajuci gorcinu u sladost. utoliko sve vise osiromasuju pred samim sobom. dospevajuci u meru rasta [punoce Hristove] (Ef. one svakocasovno osecaju duhovni napredak u vezivanju za duhovnog Zenika. tako i istinski Umetnik rezbari nasa srca i tajinstveno ih obnavlja. Ukoliko se. i koji me piju ozednece (Sir. da ce se. zeli da se savrseno udostoji tajinstvenog i neizrecivog opstenja sa Njim u svetinji Duha. Isto tako. Istinoljubive i bogoljubive duse. pa da ipak jos nije savrsen. Vidis li koliko je duhovnih stepena i mera. Makar ucinila i hiljade pravednih dela. smatra da jos nista nije ostvarila. 189. u duhovnoj i neizrecivoj svetlosti sa potpunim osvedocenjem se sjedinjuje sa Njim. 4. Gospodu nasem. Hriscanstvo je hrana i pice. vec. postajuci naslednica nebeskog Carstva u Hristu Isusu. Onaj ko je 105 . sa verom i ljubavlju boraveci u molitvi. v) Zbog toga oni koji su okusili blagodat. [tacno] ono sto neki tvrde. I onaj ko sadi krusku nece odmah obrati plodove. I seme jecma ili psenice ne pusta odmah koren cim se baci u zemlju. Svecelo se prigvozdivsi na krst Hristov. 187. po zavrsetku. Nije. Zametak u majcinoj utrobi ne postaje covek odjednom. posle iskusenja i razlicnih napasti. U odredjeno vreme ono vec pusta stablo. 192. sa velikom ceznjom neprestano ocekuje svoju smrt za Hrista. i kako se postepeno. 190. 191. posle dugog vremena i marljivosti. po svom nenasitom stremljenju ka Gospodu. sa otkrivenim licem duse gleda na nebekog Zenika licem u lice. ne moguci da se nasiti blagodatnim tajnama i vrlinskim stanjem. vec posle mnogih ispitivanja. nemaju veliku potrebu za opominjanjem drugih i ne trpe ni najmanje umanjenje nebeske zelje i ljubavi prema Gospodu. vec tek posle zime i vetrova. nesumnjivo veruje da ce preko Duha primiti savrseno izbavljenje od greha i tame strasti. te ukoliko se vise duhovno obogacuju. 188. pak. uz pomoc blagodati neprestano u sebi podstice plameno stremljenje ka nebeskom Zeniku. udostojiti da postane cist sasud za primanje nebeskog mira i [da ce postati] obitelj istinskog Cara Hrista. ocistivsi se Duhom i osvetivsi se dusevno i telesno. tako i blagodat tajno u srcima proizvodi svoju ljubav. istinski bogoljubiva i hristoljubiva dusa. ona drzi da jos nista nije stekla. ona zadrzava osecanje kao da jos nije ni pocela da se trudi oko vrlina.13). Tako ona postaje dostojna nebeskog zivota.24. Kao sto kujundzija ili duborezac postepeno na tanjiru izradjuju [likove] raznih zivotinja. um se sve vise zagreva njegovom sladoscu.23). po svojoj bezmernoj i nenasitoj ljubavi prema Gospodu. da je [duhovni napredak] isto sto i svuci ili obuci [haljinu]. da bi. one silno i nenasito zude za ozarenjem Duha. a ne odjednom. niti se nadimaju. Kao sto pcela tajno pravi vosak u kosnici. kao sto govori Pismo: Oni koji me jedu ogladnece. Isto je i u duhovnom gde postoji tolika mudrost i tananost. zbog svoje vere. one se ne uzdaju u same sebe. sve vise i vise ceznu za njom. vec postepeno poprima ljudski oblik. Posle mnogih napora i podviga. vec su utoliko vise gladne i zedne pricesca i umnozenja blagodati ukoliko vise u sebi osecaju duhovni napredak. naime. Tada ce se tek videti krasota duse. iako se udostojila razlicitih duhovnih darova. Do ove mere dusa ne dolazi odjednom. i surovost u blagost. iskorenjuje i cisti zlo. Cak ako svoje telo iznuri postovima i bdenjem. koje sa velikom nadom i verom ceznu da se savrseno obuku u Hrista. [zadrzavajuci] nenasitu duhovnu zudnju za nebeskim Zenikom. Ranivsi se nebeskom ceznjom i zedju za pravdom vrlina. buduci da je jos ovde postala cisto staniste Svetoga Duha. [dete] se ne radja u savrsenom ljudskom obliku. Tada ona vec sa gotovoscu i hrabroscu istrajava u svakom iskusenju od greha. saobrazava se Njegovoj smrti. vec je potrebno da mnoge godine raste kako bi postalo covek. postajuci neuzdrzljiv i nenasit. naprotiv. sve dok se ne preselimo iz tela. Covek postepeno uzrasta i postaje savrsen covek. udostoje poznanja Bozanstvenih tajni ili ako postanu pricasnice radosti nebeske blagodati. otkrivenja i nebeskih tajni. Ona je ranjena ljubavlju nebeskog Duha.duha. duhovnih darova nebeskog bogatstva. Okusivsi od njega. udostojavajuci se velikih pocasti. dakle. [svoj trud] izneli na svetlo. svakodnevno gladuje i zedjuje. sve vise istuci i kusajuci. dusa duhovno uzrasta i napreduje sve do savrsene mere bestrasca.

da ne misle o sebi da su nesto i da imaju skruseno srce. Takva pomisao se usadjuje u njega i [postaje] [gotovo] prirodna. Buduci dragoceni pred Bogom. toliko vise se smatra neznalicom. On ce. To je obelezje Hriscanstva. 197. te da ne znaju da su stekli ono sto nisu imali. kada postajes nepodnosljiv i nadimas se kada ti se pruzi malo. premda toga i nije svestan.7). premda Boziji izabranik. Jer. a kada ga stekne. sladost Bozija je nenasita. pak. pak. Tako i onaj ko okusi od Duha stice neutoljivu zedj koja se sa pravom uporedjuje sa zeljom onoga coveka. Kako moze da bude siromasan duhom covek koji oseca da se promenio. Zamisli izvor i zednog coveka. 194. salje nevolje kako bi postao smiren i revnosnije ga iskao. koji je poceo da pije iz njega. premda i napreduju. za sebe su beznacajni. treba da imaju isto smirenoumlje. 195. utoliko se smatraju siromasnijim. ali ga odjednom zaustavljaju i niko mu ne da da je se nasiti. posto je okusio vodu. govori: Ja sam crv a ne covek. I David. imajuci Boga pred sobom. te da se proslave zajedno sa njima. Probavsi ga. Vise mi nije potrebno" . oni smatraju da nista ne znaju. Jer. te Da. Oni govore: "Nedostojan sam da me sunce ozari". Takvi ljudi gore od nezadrzive ljubavi prema Bogu. Jer. Sto vise ulazi u poznanje o Bogu. 193. da cini cuda i mrtve vaskrsava. Zbog toga ga zadrzava i popusta da je u neprestanoj vezbi i nevolji. Zar oni ne znaju da su primili ono sto nisu imali i da su dobili nesto neobicno za njihovu prirodu? Kazem ti da se smatraju neiskusnima i zaostalima. ko govori: "Ja sam bogat. Bog ti. sebe nazivao prahom i pepelom (Post. Zbog toga je smirenje osecanje koje se ukorenilo u njima. toliko vise smatra da nista ne zna. Onaj. svoju dusu smatra bezvrednom i ponizenom. ali ne smatra da je bescastan i ponizen dusom. 198. Gospod zna nemoc ljudsku i da se covek lako nadima. koji je pomazan za cara. covek nije siromasan duhom. vec o sebi misli visoko. Dovoljno mi je ono sto sam stekao. neko ga u tom ternutku odvaja i ne da mu da se napije koliko bi hteo. da je napredovao i da je dosao do poznanja i razboritosti koje ranije nije posedovao? Sve dok to ne stekne.18. vec sasud prelesti i djavola. obelezje Hriscanstva se sastoji u sakrivanju od ljudi svoje iskusnosti pred Bogom. vec da se smatraju krajnje beznacajnim. on jos snaznije stremi ka picu. oskudnijim i lisenijim. Takvome ne treba verovati. Ja sam siromah i onaj ko ga je polozio moze ga uzeti kad god ushte". vec dejstvo Svetoga Duha. Ako vidis da se neko nadima i oholi zbog toga sto ima ucesce u blagodati. Iako izabrani i iskusni pred Bogom. tvoju nemoc. Medjutim. [Hriscanin] ce ih drzati u tajnosti i govoriti: "To nije moje blago. vec ga je drugi stavio kod mene. Blagodat koja nishodi na njih uci ih da svoju dusu ne smatraju dragocenom. I to nisu prosto reci.21.nije Hriscanin. g) Zudeci sve vise za Gospodom. sta bi tek radio kad bi ti se odjednom dalo da se nasitis! Znajuci. sto vise uci. oni su sebi krajnje siromasni. Ne vidis li kako je praotac Avraam. Onaj ko je primio blagodat smatra se nistavnijim od svih gresnika. kao da nista ne zna i nista nema. premda je pravednik i Boziji izabranik. To dejstvo u dusi postaje prirodno zahvaljujuci blagodati koja joj sluzi. 196. postaje jos gladniji. Za njih je postalo prirodno i nezaobilazno da sebe smatraju nistavnim. Ukoliko se vise staraju da napreduju i sticu. Zbog toga. Ono i jeste uslov svakog daljeg napretka. ruglo ljudima i poruga narodu (Ps. Isto tako je i u duhovnom: neko je vec okusio i pricestio se nebeskom hranom. po Svom domostroju. Takva [misao] postaje prirodna i kao prirodjena umu covekovom. Onaj ko je okusi i proba. svakako jos vise goreti zedju i iskati da se napije. da je siromasan duhom i mrzak. To je smirenje. pa makar i cuda cinio. koji tajanstveno sluzi umu. Bogati za Boga. I pored svog napretka i poznanja Boga. [Hriscani] sebe smatraju najmanjima i krajnje neiskusnima. Makar imao sve skrivnice carske kod sebe. oni osecaju oskudicu i nedostatak u svemu. oni koji zele da budu njihovi sunaslednici i sugradjani u nebeskom gradu.27). sama blagodat ga uci da se [drzi] siromastva duhom. [znaj] da ga potkrada zlo. 106 .zedan postace jos zedniji ako mu se da slatko pice.

Kasnije je. predavsi se [samo]pouzdanju. Vidis li kako padaju oni koji nisu dospeli do mere ljubavi? Ljubav. on uze hleb i dade ga svom detetu. Gospod ce povuci Svoju blagodat i oni ce ostati onakvi kakvi su bili pre njenog primanja. pak. tj. ali nisu dostizali do savrsene ljubavi. Isto tako. U njemu kipljase blagodat. One vise napreduju u nadmenosti. Pozvan na molitvu. predavsi se nadmenosti i oholosti. prevaznosenja i osudjivanja. moleci se pored mene. I jedan drugi podviznik. On ce uvek sebe smatrati siromasnim. prodao svoje imanje. i kad zazeli. slavljahu. 205. zbog cega su i padali. uzece od mene". vec bese slavljen kao razuman i razborit zbog casnog zivota. on pade u najvecu dubinu greha. Jedan blagorodni covek. car ce od njega uzeti dragocenost i on ce ostati siromasan kao sto je i ranije bio. A bez blagodati je blizu pad. Medjutim. nasladjujuci se u sebi samom. Ispitan kroz mnoge nevolje.199. onoga koji je dostigne vezuje i opija.23.12). verna i istinoljubiva dusa i sebe i svoje staranje i svoj trud i podvig smatra nedostojnim spram neiskazivih obecanja Duha. trud i ceznju prema 107 . kao sto je receno: Koji se ponizi uzvisice se (Mt. I oni koji imaju blagodat Boziju na isti nacin treba da misle o sebi. moci ce da sacuva blagodat koju je dobio. i ne samo da izgonjase demone. Ako su se i udostojile nekog dara. d) Bez obzira na to. pri cemu on kao da ne oseca svoju prirodu. Onaj ko nema veliko smirenoumlje bice predan satani. bese tako bogat blagodacu da je. koji se odrekao sveta. Medjutim. dakle. dolazio u umiljenje. i uzoholivsi se. vec i one koji su imali oduzete ruke i noge i patili od zestokih bolesti isceljivase dodirom ruku. koga Gospod ublazava. one se nadimaju i padaju u nemar. Gledajuci na vecna dobra koja su pripremljena pravednima i na neizrecivo dobrocinstvo Bozije blagodati koja ce sici. te mu se srce ispuni nadmenoscu. Zbog toga onaj koji se bogati blagodacu Bozijom treba da prebiva u velikom smirenoumlju i srdacnoj skrusenosti. zanemaruju skrusenost i smireno misljenje. ako se oni koji imaju blagodat predaju oholosti. zbog kojih odstupa blagodat. ne smejuci da rasipa tudju riznicu. Takav je gladan i zedan pravde. svoju nagotu i okajanost. Primeti kako je i onaj koji je ima dar isceljenja pao. 202. 201. staranje. Oni koji su prihvatili takvo proizvoljenje. iako veran. Ukoliko se siromasan [covek] ponada na povereno mu od cara bogatstvo i pocne da se tudjom riznicom prevaznosi kao svojom sopstvenom. tj. 204. te da misli: "Ono sto imam. On imadjase dar isceljenja. 203. obnazivsi se od bozanstvene blagodati koja mu je data. 200. ceznji i duhovnoj sladosti. vec mi ga je poverio silni car koji ga moze uzeti kad god ushte". Njega. neka se smatra nedostojnim. Medjutim. da su smirenoumni i da priznaju svoje siromastvo. Takve duse ugadjaju Bogu i njih ozivotvoruje Hristos. Njemu su bile povredjene obrve zato sto je mucen silnim dimom. Drugi je za vreme gonjenja svoje telo predao [na muke] i postao ispovednik. najzad je pao u razvrat i u hiljadu zala. projavice on svoju nadmenost. niti se savrseno ispunjavaju blagodacu koju su prihvatile sa revnoscu i verom. uspokojavajuci se i zaustavljajuci se na maloj blagodatnoj utesi. [takve dusedj primaju blagodat Duha i nalaze utehu blagodati u pokoju. Ko se tako smirava pred Bogom i ljudima. zbog nemara i nerada i zbog nadmene oholosti i njega ce biti lisene. Tako one ne dostizu do savrsene mere bestrasca. i ako se srce njihovo nadme. Kazem ti da sam video ljude koji su imali sve darove i koji su postali pricasnici Duha. Tako je njegov um dosao u stanje u kome kao da nikada nije ni cuo za rec Boziju. drugi mi je dao. nego u smirenju. koji je ziveo sa mnom u jednom domu i molio se zajedno sa mnom. da se smatra nistavnim i siromasnim. neka osudjuje sam sebe. Takav je i skruseni srcem. bio oslobodjen i postao uvazen. i odvodeci kao zarobljenika u drugi svet. postavsi nemaran zbog sveta koji ga je proslavljao. Takav je siromasni duhom. za vreme mira. On stoga uvek u sebi rasudjuje ovako: "To bogatstvo ne samo da je tudje. Siromasan [covek] bogatstvo koje mu poveri car na cuvanje nece smatrati svojom sopstvenoscu. tudje je. oni se opominju da se vise od svega cuvaju od samomnjenja. Zaista. pogruzavajuci ga. robovima dao slobodu. zadovoljavajuci se. Iako izabranik Boziji.

postaje slican gradu bez zidina. premda osecaju kako u njima duva blagoprijatni vetar Svetoga Duha. u koji bez smetnje ulaze razbojnici otkuda hoce. 209. pak. [znajuci] da moze odjednom da dune protivni vetar. ni gresnike. Zbog toga je potrebno veliko staranje kako bismo usli u pristaniste spokojstva. ima jos mnogo razloga za strah od lukave sile koja mu na tom putu moze prirediti neki pad. u vecni zivot i vecnu sladost. makar ti se i cinilo da si ispitan i u samoj tajni blagodati. Ukoliko. Sa njim se nista ne moze uporediti. govoreci: "Ja vec imam duhovni dar". Covek pocinje da se nadima. da se ne ponosim (2. u nebeski Jerusalim. on ce se uveriti u veliku ljubav. tj. 211. premda se i plase da ga ne izgube. ipak jos uvek poseduju strah od vetra protivnicke sile. kada sa njega bude skinuto pokrivalo tame i kada svetlost Hristova zasija i uzdejstvuje u neizrecivoj radosti. neka svako sa paznjom neprestano ispituje svoju savest i proverava delo svoga srca.vrlini i koji do kraja ostanu takvi. da nekada ne oslabi i izgubi nesto od svog truda. kao sto se u Mojsijevom Zakonu govori o zeni koja je 108 . kako bi im uskoro preslo u nepromenjivu prirodu da nikog ne osudjuju. veoma slavan car. pustose ga i sazizu. bice izbacena sa bescascem i porugom. [Desava se] da neki bogati covek. Trudbenik ne ocajava zbog svog truda i svog zivota. da mi pakosti. trgovci se stalno nalaze u velikom strahu sve dok ne udju u pristaniste. niti da. i cista priroda moze da se nadima. iako dotle nije imala nista. Naprotiv. shvatajuci kakvo blago su dobili.12. ali ujedno i skrusava i boji nevolje od razbojnika i lukavih duhova. I tako sve dok ne udje u Carstvo nebesko. Isto tako i Hriscani. dj) Oni se zbog toga mnogo raduju. Moze li da padne covek koji ima blagodatni dar? Ukoliko postane nemaran. tj. Ploveci po moru i imajuci pogodan vetar i tiho more. rasejavajuci pomisli po ovome svetu.Kor. Prema tome. Tebi nije poznato sta ce sutrasnji dan uciniti sa bratom. 207. postace gospodja svih imanja koje poseduje njen muz. Jer. Onaj. Na koji nacin padaju oni u kojima dejstvuje blagodat Bozija? I najcistije pomisli po svojoj prirodi mogu da skliznu i da padnu. tj. napreduje u oholosti. cuvajuci ljubav prema njemu. koji u njihovim dusama moze da izazove metez i uznemirenje. sa kakvim staranjem i podvigom njegov um stremi Bogu. Veliko je hriscansko dostojanstvo. da osudjuje drugog i govori: "Ti si gresnik". Ko. Utoliko pre si ti duzan da ne prekidas svoje iskanje pred Bogom. Jer. dok sebe smatra pravednikom. ko postane rasejan i koga okrade zloba. 210. A kada okusi blagost Gospodnju. mnogo stete ti dolazi od nemarnosti. I ako ona pokaze raspolozenje prema svom muzu. imajuci Gospoda sa sobom. vec [ocekuje] ono cemu se nada. pak. nije prosao te stepene. da je zavoli i da pozeli da je uzme sebi za nevestu i suprugu. ponasajuci se neprilicno u domu svoga muza. prevaren lukavim. da dodje Gospod i da se naseli u njemu. bestrasce i spokojstvo u Duhu.12.ni javnu bludnicu. ako si i ti nemaran i nepazljiv prema sebi samome. u savrseni mir. kada se nasladi plodovima Duha. Stoga niko od bratije ne treba da se prevaznosi nad bratom. ni razvratne ljude. Zar ne znas sta govori Pavle: Dade mi se zalac u telo. ucini nesto protiv duznosti i obaveze. pasce zato sto neprijatelji uvek deluju i vode borbu.7). u gornji Jerusalim. 208. Ti ne znas kakav ce biti tvoj i njegov kraj. Hriscanima ne prilici da tako misle. on se raduje. starajuci se da svoje duhovno sluzenje obavljaju tako da ne ozaloste Duha blagodati i da On ne ode. da se more uzburka i da se brod nadje u opasnosti. Kao trgovac koji stekne zaradu. te ce poci polozivsi obe ruke na glavu. Jer. da se nicim ne gnusaju i da ne prave razliku izmedju ljudi.slobodu. ne predajuci se nemaru. doci ce lukavi duhovi da satru i opustose um. u svim culima i u svim duhovnim dejstvima. andjeo satanin. u grad svetih. ne uzdajuci se ni u kakav dar ili pravednost. vec da na sve gledaju sa prostodusnim proizvoljenjem i cistim okom. medjutim.23). i neka neprekidno i neumorno hodi. Neka svako ima u vidu krajnji cilj . Zbog toga Hriscani treba da upotrebe svo staranje da nikiga ne osudjuju . obrati svoje blagovoljenje prema nekoj siromasnoj zeni koja nema nista osim svog tela. 212. u Crkvu prvorodnih (Jev. 206. zaista ce moci da steknu zivot i vecno Carstvo.

Tako smo i mi duzni da svoje misli i pomisli iznosimo pred Vladiku i srceznalca Hrista. odsustva straha [Bozijeg] i nemarnosti ne bi skrenula sa puta i prekrsila volju Vladike. 215. vojvode i staresine oblasti obuzima veliki strah da kako ne pogrese u odgovoru i ne podvrgnu se prekoru i kazni. Oni. i kako joj proizvoljenje ne bi bilo nesaglasno sa blagodacu. I andjeli. Takva dusa se postavlja za gospodju nad svim dobrima Gospodnjim. podvrgnuvsi se bescascu zbog svoje nerazboritosti. pak. Tako i dusa. a sam ulazi bez icega. takva dusa ce biti kaznjena smrcu i placem. bez Njegovih sasuda. niti zalostite blagodat Duha. da mu ugodi i da u svemu ispuni Njegovu volju. Svi sveti i umni duhovi [ce tada] zazaliti. da povereno joj duhovno sluzenje ispunjava na dolican i prikladan nacin. tj. Navescu ti i drugi primer. Ipak. Tako i dusa koja se u blagodati i Duhu posvetila sluzenju Bogu ima potrebu za velikim rasudjivanjem i poznanjem kako ni u cemu ne bi pogresila prilikom prisluzivanja sasudima Bozijim. koji pomislima odlaze na Sud Hristov. premda i bese apostol Boziji? Stoga molimo Boga da svi mi. ako ne sledi za Njegovom voljom. koju je nebeski Zenik Hristos sebi obrucio za nevestu radi tajinstvenog i bozanstvenog opstenja. gde se nalazi Njegov presto.12).zak. On treba da ulozi mnogo razboritosti i opreznosti kako pri sluzenju ne bi ucinio nesto neprilicno.9. razmisljajuci o tome koliko je bogatstvo izgubila i kakve se slave lisila. i prosti ljudi prepustaju se bezbriznosti zato sto nikada nisu videli kneza. iz neznanja i nemarnosti bude neprilcno sluzio caru. i proroci i mucenici ce tugovati zbog nje. niko ne moze da sluzi Bogu. Seljaci. o cemu govori i bozanstveni apostol: Da propovedajuci drugima ne budem sam odbacen (1. tugovati i zaplakati zbog nje. ni u cemu . kako ne bi pogresila. Inace. iznosi po redu. ukoliko ne ucini ono stoje ugodno Hristu. i koji uvek stoje pred njim. brinu jedino o zitejskim stvarima. 219. i apostoli. i samo slavno Bozansko telo postaje njeno. da na carski sto ne stavi jedno jelo umesto drugoga. Pri ulasku u carsku palatu radi susreta sa carem. da na Njega polazemo nadu i uzdanje. tj. da upraznjava duhovnu sluzbu Gospodu.1). 217. i sile. ispravno se ponasajuci u domu nebeskog Cara i [istrajavajuci] u predanosti darovanoj blagodati. kako bi mogla da mu posluzi i da mu ugodi Duhom Njegovim koji je primila. zato sto je "On 109 .ni u malome ni u velikome ne postupajte sa prenebregavanjem. Dusa moze i sopstvenim sasudima. kako bi u svemu ugodila Bogu. 214. izbegavajuci privikavanje na misao koja prenebregava [duznost].27). tj. kako je zlo ni u cemu ne bi savladalo. koji ste postali pricasnici Duha Hristovog. sa strahom gradili svoje spasenje (Fil. mi cemo naslediti vecni zivot.nepokorna i neugodna svom muzu (Pon. pak. podvrcice se opasnosti i smrti. sopstvenim duhom u unutrasnjem tajnom coveku. borave u velikom strahu i trepetu kako u necemu ne bi pogresili u odnosu na Njegove svete zapovesti. ukoliko u svom sluzenju ne bude postupala po duznosti. Ako.2. da se ne biste lisili zivota kojim ste se vec pricestili. Stoga svi vi. kako nicim ne bi ozalostila Duha. postavsi nepotrebna i nesposobna za opstenje sa nebeskim Carem. kako zbog neznanja. Zbog toga treba da se podvizavamo i da sa svakom blagorazumnoscu budemo oprezni. bez blagodati. Dusi je potrebna velika razboritost i rasudjivanje kada primi blagodat. Sve to sam Bog pruza dusi koja ga moli. 216. tj. Pozivevsi na taj nacin bogougodno i odsluzivsi duhovno sluzenje. Tada ce patiti i gorko plakati. kako bismo. u duhovnom sluzenju. vec da sva jela. 218. retko se secajuci na Dan suda. prevashodno sluzimo sluzbu Duha po Njegovoj volji. Medjutim. ne poznajuci slavu Hristovu. ukoliko ne saradjuje sa blagodacu Duha koja je u njoj prisutna .ona ce sa porugom biti podvrgnuta sramnom bescascu i biti odvojena od zivota. Sluga koji dolazi u carsku palatu koristi sasude koji se nalaze kod cara. Isto tako i citav podnebesni svet.Kor. 213. pak. od careva do siromaha.24. koji smo primili blagodat Boziju. na dolican nacin cuvajuci savrsenu celomudrenost i ljubav prema Hristu. od prvog do poslednjeg. i koja je okusila nebesko bogatstvo. ukoliko u necemu sagresi. po napisanome. treba da sa velikim staranjem istinski ugadja Hristu koji ju je obrucio. Vidis li kakav je strah imao. Sluga kojn se nalazi blizu svog gospodara sve vreme boravi u strahu i trepetu i bez njega nista ne radi.

i slava moja". naci ces ga gde cini cuda.bogatstvo moje. plamen ce poceti da se smanjuje da bi najzad nestao. jer jos iz duse izgone carstvo tame koje se prokralo u grad. neki drugi otimaju molitvu. Hriscanin treba da se uvek seca Boga. vec i kada si na putu. Ako se budes molio i svoje pomisli budes predao ljubavi Hristovoj. u dusu. Bog je neopisiv i neobuhvatan. drugog grada. neprestano su zabrinuti da kako ne bi necim ozalostili cara. i ispod bezdana. 221. po kome misle samo na zemaljsko. i na moru. Oni svoju unutrasnjost drze u poretku kao krmanos svoje mornare. ne prelazeci sa mesta na mesto. ono sto je u njemu pocece da kuva i vri. [vatra] zanemari i ne podlozi drvima. bice kao 110 . da se muzevi mole na svakom mestu. i posebno pazi da nema nicega sto je ometa. i u nama i svuda. vec odmah sagoreva. i kada razgovaras. kao sto cine andjeli kada silaze sa neba na zemlju. Svetovni ljudi potpadaju pod drugi uticaj duha prevare. ne dozvoljavajuci mu da zavoli Boga ili da se seca Gospoda. naci ces da i tamo pomaze Svojim slugama.21). pomisli izlaze iz srca. On potkopava zid zlobe koji mu se protivi i dolazi do vidjenja i mudrosti do kojih ne mogu doci silni. drugi um. Medjutim. Imaj ljubav i naklonost prema Bogu ne samo kada ulazis u molitveni dom. I svetitelji Boziji su ponekad sedeli na pozornici sveta i gledali njegove prevare. preklanja kolena i umom ulazi u pokoj. [Ispituj] da li ti je molitva cista i da li ti je um obuzet Gospodom kao sto je zemljodelac zauzet zemljoradnjom. Jer. i da na Njega polaze uzdanje i nadu.zak. i kada jedes. ili kocijas konje. ako ga istes na gori. i iznad nebesa. Jer. Covekov bog je ono za sta je privezano njegovo srce i ka cemu ga vuce zelja.cist si. mudri i krasnorecivi. Oni ne mogu da poznaju tananost njegovog uma buduci da je zanet bozanstvenim tajnama.i na gorama. Bog je njegov Gospod ukoliko ga njegovo srce uvek zeli. Hriscani. [Utvrdi] da li ti. A ako nemas. pak. Stoga pristupi molitvi i obracaj paznju na svoje srce i um. pak. Demoni se opaljuju molitvom kao vosak ognjem.6. 225.6. imaju drugo proizvoljenje. kao i varvare koji su zavladali njenim pasnjacima. naci ces ga sa Ilijom i Mojsijem. I kada pocivaju. Ako Gospoda trazis u dubini. Tako je i blagodat nebeski oganj u tebi i izvan tebe. Jedino covek treba da je uvek prilepljen uz Gospoda.2. a po spoljasnjem je izgledalo da posmatraju ono sto se desava u svetu. I ti govoris: "Ja volim i imam Duha Svetog". Apostol govori: Hocu. racenije i gorenje prema Njemu? Da li si ti za Gospoda privezan danonocno? Ako imas takvu ljubav .i pod zemljom. Pozeli da uznosis cistu molitvu Bogu. e) Radi tog cilja oni se trude da umom ne odstupe od Gospoda. da li se zaista u tebi nalazi secanje na Gospoda. Isto je i sa onima koji su primili duhovno delo. dakle.6. pa makar bili silni kao tvrda gora. ako ga istes u ognju. oni kao da se ne odmaraju. naci ces ga kako cuva pravednog Danila od dva lava. 222. onde ce biti i um vas" (Mt. Zbog toga ti svagda u svojoj savesti treba da imas staranje i strah. zato sto Duh Boziji prebiva u opstenju sa njihovim dusama. Cesto puta prost covek pristupa molitvi. svetske pomisli rasejavaju um zemaljskim i truleznim. i Otac moj.8).Tim. U unutrasnjem coveku oni su besedili sa Bogom. zato sto. buduci da je napisano: Ljubi Gospoda Boga svog iz sveg srca svog (Pon. kad preklanjas kolena na molitvu. Oni su ljudi drugog veka. Oni su uvek zabrinuti. 224.5). Svagde je Gospod . 226. Isto tako i demoni odmah gore kada napadnu na coveka koji se udostojio darova Duha.5). ako ga trazis u jami. podizuci svete ruke bez gneva i lukavog dvoumljenja (1. muz zenom i trgovac trgovinom. da li se tvoja dusa otima ka ljubavi Bozijoj i da li je privrzena Bogu. po Jevandjelju. Napisano je: Ljubi Gospoda Boga svoga iz sveg srca svoga (Pon. Ako li se. Oni kojima je povereno upravljanje oblascu ili carska riznica. On govori: "Gde je blago vase. 223. 220. tj.zak. Granje koje se baci u oganj ne moze da se protivi sili plamena. Kada dodas drva u vatru iznad koje se nalazi bakarni sasud. onda obrati paznju [na sebe] kada ti dolaze zemaljske brige i skverne i lukave pomisli i [utvrdi] da li si zaista nepokolebiv. Njih opaljuje i istrebljuje bozanstvena ognjena sila. ali se javlja svagde .

Kada toga ne bi bilo. ima mnogo sastava. smrt od zivota. Ako se Duh i udalji i kao da je izvan tebe. i pomisli koje se osudjuju i opravdavaju. drugima ukazujuci sta treba da rade. um. jednima prigovarajuci. Tako i srce podviznika predstavlja jedno popriste na kome se lukavi duhovi bore sa dusom. pak. Upregnuvsi konje. pak. okusivsi od sladosti Bozije. Um. 229. 231.15). kad hoce. ljudi upravljaju kolesnicama i ustremljuju se jedni protiv drugih. ili sto Duh gasne. vec da se protivis umom i da vodis unutarnju borbu. 232. Stoga oni i skrecu i upadaju u hiljade zala. uspavljujuci prirodne pomisli koje nicu u njemu. Jer. kao sto i se i satana sprema protiv duse. opet dolazi greh.2. Ovde je ona jos tananija. Postepeno nailazi oganj koji gori i uspokojava dusu. da se ne nasladjujes sa njim u pomislima. Na brodu sa velikom posadom krmanos svima upravlja i rasporedjuje. Iskusni ratari po dugotrajnoj navici cak i kada bude rodna godina ne ostaju potpuno bezbrizni. tj. kao sto. a i zloba ih podmece.dao lozis drva. kao neiskusni. Zbog toga mera tvog podviga neka se sastoji u tome da ne bludnicis u pomislima. U dusi. Ljudska priroda je takva da i onaj koji se nalazi u dubini poroka i ko sluzi grehu moze da se obrati ka dobru. jos uvek potpadaju pod dejstvo protivnika. Mlada zena koja zivi u kuci sa mladim covekom. dusa ne bi mogla da razlikuje gorko od slatkog. koja se sa njim saglasi i najzad padne u blud . Cak i oni koji su vec okusili blagodat Boziju i koji su postali pricasnici Duha Svetoga moraju biti oprezni kako ne bi postali gori nego sto su bili kao svetovnjaci. pogruzivsi se u ceznju Boziju. sablaznjava je i nagovara. kao kocijas. 233. po svojoj volji i kad hoce juri krajnjom brzinom. Kocijas. cude sto i posle Bozije posete pomisli pokazuju svoje dejstvo. Dusa se priseca ranijeg pokoja. iznova pocinje snaznije da iste Boga i govori: "Preklinjem te. Um ponovo pocinje da se priblizava Bogu. upreze kolesnicu duse. i opet. i savest koja izoblicava. racunajuci i na glad i na oskudicu. dok Bog i andjeli gledaju na podvig. To se desava ne zato sto bi Bog bio izmenjiv ili nemocan. Jer. i koju on prevari. Gospode". uostalom. I ako Gospod u tebi nadje takvu revnost. kao sto i onaj ko je vezan za Duha Svetoga i ko je opijen nebeskim ima vlast da se okrene ka zlu. duh opsti sa duhom. pocinje da zali i da pocesce pati. cak i za vreme hriscanskih tajinstava. opet pocinje da mu se priblizava ranije spokojstvo. uzde. Otuda neprekidna borba sa pomislima i pokretima srca. zadrzava uzde pomisli i ustremljuje se protiv satanske kolesnice. kao sto udica postepeno izvlaci ribu iz dubine. koje stalno proizvodi i radja. Tako i sa dusom prebiva strasna zmija greha. On citavu kociju usmerava gde hoce i ona je u njegovoj vlasti. stremeci da jedni druge obore i pobede. dusa ima mnogo skrivenih pomisli. besplotna dusa ulazi u opstenje sa besplotnom zlobom duha. zadrzava kociju. tj. poslednjeg dana ce te primiti u Carstvo Svoje. Ukoliko se slozi. Mnogi od onih koji imaju blagodat ne znaju da ih potkrada greh. Poneki. naime. oni koji su ostareli u tom stanju ne cude se. bludnici onaj ko u svoje srce primi pomisao lukavog i saglasava se sa njom. 228. 227. svakog casa dusa proizvodi nove pomisli. Tako i srce ima krmanosa. Kod onoga. ni u vreme gladi ili 111 . niti da blagodari zivotodavnog Oca i Sina i Svetoga Duha u vekove. a um i savest ga opominju i usmeravaju. ipak prebiva u tebi i pokazuje se izvan tebe. zivotinje i sve ostalo. odevajuci dusu i prignjecujuci coveka. vec stoga sto se sami ljudi ne usaglasavaju sa blagodacu. Tako i srce ima mnogo prirodnih pomisli koje su tesno sa njim povezane. Tvoje pomisli ce postati oganj.biva prezrena. pa se. Osim toga. predajuci se pomalo svetskim stvarima ili rasejanosti. Prema tome. da se boris sa porokom i da ga ne slusas. premda i jeste jedna jedina. u cijim rukama se nalazi kocija. z) Iz toga je ocigledno da se borba sa grehom i neprijateljem ni ovde ne prekida. Medjutim. i kad ne bi okusila gorcinu i smrt. Takodje i zlo ima mnogo pomisli i poduhvata i svakog casa radja nove pomisli protiv duse. 230. apostol govori: Misli se medju sobom optuzuju ili opravdavaju (Rim. ko postane nemaran.

po dejstvu same blagodati. pa ipak neposejano raste trnje i mnozi se zato sto je Adamu po prestupu receno: Trnje i cicak ce ti davati zemlja (Post. cak ni u najmanjem. Buduci da neki tvrde da pri blagodati dusa vec nema o cemu da se brine. 238. trudi se. Rasudljivi. oni su imali slobodu da cine dela pravde. Sam Gospod i covek ponovo obradjuju zemlju duse. Shvati to duhovno. Ipak. Medjutim. Oni su bili obuceni u savrsenu silu Hristovu.oskudice ne gube nadu. Premda sapostoji sa nasom prirodom. Neiskusni u [duhovnim] stvarima misle da su pobednici i Hriscani cim u njima podejstvuje mala blagodat. Isto tako ni strela ne moze povrediti onoga koji ima oklop. zgusnjavajuci vazduh. Oni imaju prirodne pokrete. Ratar se iznova trudi. trnje i cicak se jos uvek umnozavaju.19). a ne sa strane poroka. 236. rastinje postane suvo. kojom izobiluju. I oni koji se u dubini duse drze dobra. Isto se desava i sa onima koji se nisu u potpunosti ocistili. krci trnje. kao sto. pokretao i oni izgarahu od zelje. Jedna saka kukolja koja se nadje u trideset mera psenice uopste se nece primetiti. Prebivajuci u blagodati Bozijoj. koji je u njima bio pritajen. Nezne stabljike psenice kukolj moze da zagusi. Medjutim. usled cega govorahu: "Otkuda posle toliko vremena da se u nama pojavi takva pohota?" Zbog toga se niko od razboritih nece usuditi da kaze: "Ja sam savrseno slobodan od greha buduci da u meni prebiva blagodat". Medjutim. Covek obradjuje zemlju. U vidljivom svetu zemlja najcesce izdaje trnje.18). ali i pomisli koje ih krepe u stremljenju ka Bogu. blagodati. najzad Duh Sveti pomaze ljudskoj nemoci. jos uvek ostaju robovi i zarobljenici lukavih pomisli. Zbog toga je coveku potrebno veliko rasudjivanje kako bi shvatio da se sve tako desava. cak i kad naidju oblaci i sakriju ga. tj. sa nastupanjem leta. presusuje i izvor i njegova okolina. uostalom. Drugi put oni potpadaju pod dejstvo lukavih pomisli i bivaju potkradeni grehom. i posto padne nebesko seme. Bog i od savrsenih zahteva dusevnu volju radi sluzenja Duhu. drzeci se molitve i pocinka u Bogu. 237. oni su u dubini duse jos obuzeti grehom. Sama blagodat ih je cuvala da ne skrenu. odjednom bi se porok. 234. Medjutim. on ima zastupnika koji mu pomaze. ja mislim da stvar stoji ovako: Sunce na cistom nebu sija [jasno]. sve dok ne nastupi leto.kada se dar Boziji i 112 . Tako su i apostoli ostajali nepovredjeni od zla koje im se priblizavalo. Zemljodelac kopa zemlju. nemaju smelosti da kazu da vise ne podlezu dejstvu sramnih i necistih pomisli samim tim sto u sebi imaju blagodat. niti je cini svojim pasnjakom. iako su imali Utesitelja u sebi. priljezno je obradjuje i seje. no jos uvek nicu i mnoze se sedam lukavih duhova i trnje.5. kako bi postojala saglasnost. Kazem ti da cak ni apostoli nisu bili potpuno bezbrizni. buduci da ljudi Boziji sada postaju veci od prvog Adama. isusuje i lukavu pohotu i prirodne zelje. a trnje lukavih duhova se sve vise umnozava. Oklop odbija strelu tako da i gvozdje i telo ostaju nepovredjeni. dok se ne umnozi blagodat i trnje se ne osusi od sunceve toplote. Lakomisleni i neznaveni misle da u njima vise nema greha posto je u njima delimicno podejstvovala blagodat. Nasavsi se u razlicitim iskusenjima. dusa se ne cudi i ne ocajava jer zna da Bozije popustenje dozvoljava da se ispita i vaspita zlom. Cak i kad se nalazi u dubini i bogatstvu blagodati. Kao savrseni. Mesto koje okruzuje izvor i samo jeste vlazno i mokro. jer ce postati neprimetno u mnostvu psenice. zemlja srca iznosi trnje i cicak. Po prestupu. Gospod obradjuje zemlju srca i u nju polaze nebesko seme. znajuci da se vremena menjaju. vec ocekuje promenu. Pored radosti i veselja. niti u svom bicu. ono ne gubi u svojoj svetlosti. Cesto susrecemo bratiju koji imaju toliku radost i blagodat da posle pet ili sest godina govore: "U nama se isusila pohota". Isto je i sa blagodacu . iako jos prebivaju u blagodati Bozijoj. on joj vec vise ne moze ni malo naskoditi. I kada su vec sebe smatrali potpuno slobodnim od pohote. covek jos uvek poseduje izdanke poroka. apostol govori: Duha ne gasite (1. cim nastanu vrucine. kada. u njima je postojao i strah i trepet. Jer. u umu deluju dva lica.3. zlo je ipak ne nadvladava. nalazeci se na strani poroka. 239. i oni koji su mudriji. Isto je i u duhovnom. ali ono se jos vise umnozava. Poneki u toj meri sticu spokojstvo u blagodati da postaju hrabriji od poroka koji u njima prebiva. ni pri velikom bogatstvu i pokoju ne postaje nemarna. Isto tako i kod slugu Bozijih blagodat Bozija. Stena na koju bace kamencic ostaje citava i nepokretna. Medjutim. 235. Naprotiv. pak.Sol. pri cemu jos nisu potpuno utvrdjeni u dobru.

kako bi Bogu posluzio duhom svojim i kako bi poznao kome se klanjas. neprijatelj se naoruzava spolja. Podvrgnuti tako cudnom. Sam Bog je sa njima. Zatim ce pomalo sasvim rastresti temelj i uci u vrt. Zamisli jedan vrt u kome postoji plodno drvece i drugo mirisno rastinje. kao nevesta sa zenikom. ukoliko hoce. rukovodeci ih i uspokojavajuci ih. Utvrdivsi se i osetivsi silno dejstvo blagodati Bozije. tako zapocinju i neprijatni napadi drugih ljudi. Takav covek misli da je nesumnjivo dostigao savrsenu meru. koji smo porobljeni. te pomisljahu da u Hriscanstvu nema mesta za pohotu. da im se usprotive. Ako je um unekoliko lakomislen i ako se preda necistim pomislima. Udostojivsi se ponovo izvesne blagodati i iz citave morske dubine primivsi samo neku kap. iznutra su obezbedjeni i neprijatelji ih ne napadaju. da um postaje celomudren i cedan i da se unutrasnji covek vec uznosi u bozanstveno i nebesko. odustati od borbe. buduci obuceni u savrsenu silu i imajuci u sebi nebesko oruzje.blagodat umnozi u coveku. niti pasu. receno je: Tajna je ovo velika. Uostalom. i kad covek se obogati u Gospodu. prenebregavajuci protivnicku silu. oslobodimo i postanemo pobednici smrti i greha. kako bi se svedocanstvo tvoje savesti pohvalilo Krstom Hristovim koji tvoju savest cisti od mrtvih dela. Poveri se Bogu koji te vodi i stupi u zajednicu sa Njim. poneki su nalazili da su im udovi osveceni. duhovi prevare ce vec naci pasiste za sebe. 244. ali se njemu neprestano priblizavaju i potoci greha. z) Osim ove borbe. ostetice njegov temelj i naci sebi prolaz. Neka pored njega tece mala reka. polomiti i iskoreniti svo rastinje. ali se krepe i umudruju u bitkama. Oni koji su obuceni u punu opremu. ali od njihove volje zavisi da li ce da upotrebe oruzje. Oni su u tome bez opasnosti zato sto su nepokolebivi i utvrdjeni u svom spasenju.4. I sama ljudska priroda. vise ne moze da mu naskodi. javlja se i spoljasnja. oni svakog casa i dana otkrivaju cudo koje se desava. ili ih i napadaju. ali takodje. koji je usao u nas. ima mogucnost da skrene od dobra koje joj je sapostojece. Ukoliko voda najpre lagano udara u zid. moze da. On je prekrasno obradjen i ukrasen. Trudi se da ispunis pravdu u unutrasnjem coveku gde je postavljen Hristov oltar zajedno sa precistim svetilistem. zbog samovlasnosti koja ostaje u njemu. izbegavajuci borbu. rukovodi. njega sustizu talasi i on opet sebe vidi usred mora. oni se dive i cude kako su se umudrili. 243. gde postoji samo voda. 240. koji delimicno ostaje u njemu. po recenome: Mi se klanjamo onome sto znamo (Jn. kao nemocna. Kada vec smatra da je stupio u bezbedno pristaniste. ili ce. Da li savrseni imaju nevolju i borbu. Tako greh. niti su zeleli. upavsi u jednu nevolju i nakon jedne borbe. proizvodi svaku zlu pohotu. neobicnom i bozanstvenom dejstvu. veseliti se i biti u miru sa njima. neizvezbani. gotovi da ga obore i povuku na svoju stranu. a ja govorim o Hristu (Ef. To postaje neophodan uslov da bi Hriscanin dospeo do savrsenstva u duhu. Jer. uzivaju sa satanom i da budu u miru sa njim. Ipak. porok. nebo i gotova smrt. 113 . koji imaju oklop i oruzje. Jer. unistiti sav trud i vrt uciniti beskorisnim. vise nad njim nema silu.22). ni u sta obratiti sve dobre pomisli i opustositi dusu. Izgnan iz unutrasnjosti. duzni i potcinjeni grehu. pak. ili su potpuno bezbrizni? Nema coveka bez borbe. ako ushte.32) i o neporocnoj dusi. Drugi. Oni su izvezbani i iskusni u borbi sa zlom. Da li su apostoli mogli da sagrese da su hteli. priroda [ljudska] je lako izmenjiva i covek. Gospodnji dolazak i promisljanje usmereni su na to da se mi. Bozanska i nebeska blagodat ih prosvecuje. postane i sin Boziji. da sa njima stupe u borbu i pobede. ili je blagodat bila jaca i od same volje? Oni nisu mogli da zgrese.5. Kako pocinje da se projavljuje blagodat Bozija u srce podviznika. i sin pogibli. On je ogradjen i jednim malim zidom radi zastite. Jer. vec tvrdimo da ona i savrsenim duhovnim muzevima dopusta da imaju svoju volju. 241. Satana je nemilosrdan i necovekoljubiv i ne lenji se da napada na sve ljude. ocigledno je da ne napada sve sa jednakom usrdnoscu. da mogu da cine sta hoce i da se usmere gde hoce. ne kazemo da je blagodat u njima bila nemocna. mogu da. progurati se i porusiti svu lepotu. odmah propadaju i ginu. U njemu postoje dobre pomisli. iako poseduju oruzje. opet. Poneki trpe silnu borbu i napade od greha. Tako i Hriscani. 242. umiruje i sve uredjuje na dobro. buduci da su se nalazili u svetlosti i tolikoj blagodati. Isto biva i sa ljudskim srcem.

bez popustenja. nije nista mogao uciniti. trpeci vredjanje. vec radi tebe. raspni! (Lk. 247.21.21). vec se nadimas i oholis. spoljasnje i unutrasnje borbe. Jer. buduci da je bio osudjen na smrt. dakle. gonio Njegov. koji je put i Bog! On nije dosao radi sebe. Avraam je bio bogat u Bogu. kad je bio revnostan i plamen u blagodati. vec se drzi onoga sto je stekla. Vidis li kako proroci behu gonjeni svojim jednoplemenicima. [pa ces videti] da li te nece u lice blagosloviti [tj. vec su jedino Hriscani postajali mucenici. nemoj prenebregavati dostojanstvo Bozije. a ne radi sebe. stavljanje trnovog venca i udaranje po obrazima? Jer. Slicno su i svi apostoli i proroci stradali. treba da budemo njihovi podrazatelji. Ostavi ga i predaj ga meni. i kad se skupljao narod. pobedjivali trpljenjem. iako je po spoljasnjosti kao jedan od ranjenih. Jer. lukave pomisli. Nije li prevazislo svaku meru ponizenja pljuvanje po licu. On donosi celebna lekarstva i leci ranjene. volis ljudsku slavu i hoces da ti se klanjaju.23. iako u njima delovase Duh? Vidis li kako je Gospoda. a ti neces da poneses trud i da postradas kako bi se iscelio od rana.7). a ti se ni radi sebe ne smiravas. On je takav postao radi nas. da postradas sa Stradalnikom.11). i isti djavo. I ma koliko se smiravao ti. od vremena Krsta. [pa ces videti] da li te nece u lice blagosloviti". primio mnostvo poruga. djavo i donosi joj hiljadu nevolja . I sada je isti Jov. On donosi nesrecu da bi dusu raslabio i odvojio od nade u Boga.27). Car i Sin Carev. i da tebi pruzi Svoj pokoj. a ne tudj narod? Njegovo pleme .kao senka . Ti treba da se raspnes sa Raspetim. Sin Boziji. Slava stradanju i dugotrpljenju Njegovom u vekove! 249. tamo se . Kao sto hrabri mladic izdrzava borbu i na udarce. Duh Utesitelj je dosao i preselio se kod Hriscana: vise niko od Judejaca nije bio gonjen. cime postaje sudeonica i sunaslednica Hristova.Kor. Bilo sta da joj se desi usred hiljadu iskusenja. Ukoliko. Pogledaj u kakvom je ponizenju dosao i sam Gospod. apostol govori Duhom Svetim: Ugledajte se na mene. koji je put i istina. ocajanje. Razmisli koliko se On smirio u trenutku kad su vikali: Raspni ga. dusa ni u nevoljama. ili koliko hoce? On se naoruzava ne samo na Hriscane. da bi za tebe postao obrazac svakog dobra. neces se niukoliko moci uporediti sa svojim Vladikom.pojavljuje gonjenje i borba. Gde je Duh Sveti. ruglo ljudima i poruga narodu (Ps. on. Bez stradanja i bez prohodjenja napornog. Razborita. Bas u vreme kad je Jov osecao pomoc Boziju.1. 248. Bog je. koje mu nanose.17). Zbog toga ne treba da se cudite: Istina mora biti gonjena. Tako su hodili i apostoli i proroci. pak. i isti Bog. vec i na idolopoklonike i na ceo svet. Medjutim. Jer. Prema tome. ne zaklonih lica svoga od poruge ni od pljuvanja (Is. videci da je po spoljasnjosti unizen kao jedan od nas. Dolazi. Prema tome. ona trpi i govori: "Makar me i smrt zadesila. Boga) ostaviti". 6). Nije tek tako napisano o Jovu da ga je iskao satana. Takav je put Hriscanstva.11. Boziji ljudi treba da se pripreme za borbu i podvig. On. tako i Hriscani treba da podnose nevolje. Sta djavo govori Gospodu? Daj mi ga u ruke.beznadeznost. Slicno je bilo i sa apostolima. Bog se radi tebe smirio. Ako i mi zelimo da budemo nazidani na temelju Gospoda i apostola. dakle. Jer. [znaj] da si skrenuo sa puta. Tako su i fariseji prezirali Gospoda u vreme raspeca. sam po sebi. 246. koji si prah i po prirodi smrtan. iste ga satana i govori Gospodu: "On ti sluzi posto mu pomazes i stitis ga. napisano je: Ledja svoja podmetah onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me sramocahu. na sebe uzima izgled sluge. Koliko se satani dopusta da nas napada: do izvesne mere. kako bi. Nad zlocincem kome je knez izrekao presudu gnusa se sav narod i ponizava ga. 114 . opsovati] (Jov.Izrailjci . izgleda da blagodat odstupa bas zbog toga sto se dusa tesi. uzvraca udarcima. Kad je i Bog na zemlji isao tim putem. stradanja i ponizenja. ali se u [odnosu] na svet nazivao prahom i pepelom (Post. necu ga (tj. nevesta treba da postrada sa Zenikom.245.18. primajuci udarce. Svi pravednici su ugodili Bogu iduci tesnim i uskim putem. pak. kako bi se proslavio sa Proslavljenim (Rim. kao i ja na Hrista (1. i ti si duzan da ga podrazavas. ni u skorbi ne gubi nadu.8. dostici pokoj i carevati sa Carem u beskonacne vekove. a i David je o sebi govorio: Ja sam crv a ne covek. koji je Bog. Tada se dusa predaje iskusenjima.su ga gonili i raspeli.1). uskog i tesnog puta niko ne moze uci u grad svetih. trazeci pokoj. On je dosao da na sebe uzme skorb i teret.50. 250.

zlato i srebro bi se istopili. ili druge zivotinje. koji zna snagu ljudskih sasuda i koji u raznoj meri popusta protivnickoj sili da deluje! i) Podnoseci sve ovo strpljivo i ni u cemu ne ustupajuci neprijatelju. koji su do Krsta prebivali uz Gospoda. Tada je na njih sisao Duh Utesitelj i stupio u jedinstvo sa njihovim dusama. Onome koji je jednom poverovao u Njega. Sama Istina se javlja u dusama vernih i nebesni covek prilazi tvom coveku. vec iz tablica srca na kojima blagodat Bozija ispisuje zakone Duha i nebeske tajne. koja ga je zavolela i koja je sedela pored Njegovih nogu. te covek postaje dvostruk. vremenom pristupaju poznanju same Istine zato sto se Gospod otkriva dusama njihovim i uci ih sazivotu sa Duhom Svetim. Sami apostoli.10. naime. Ovladavsi pasistem srca.. i um ljudski odmerava tezinu sa snagom teglece stoke.ciscenje gubavih. premda covek ne zna sta prima i u kojoj meri Bog obdaruje dusu. Jer. saglasno njihovom proizvoljenju. koji ga sa ljubavlju posmatra a ne obicno. kako bi jasnije zasijala rec Bozija. dobila isti dar. kako bi ti sve cisto bilo . Jer. Zasto? Zato sto je to njegovo delo i njegova volja. Grncar koji krcage stavlja u vatru odmereno zagreva pec. upucivanja. kad bi usilio vatru. Najzad. Bog hoce da uzvrati necim. vaskrsavanje mrtvih. ili Zakheju.kad bi mu bilo dozvoljeno da napada koliko hoce. Postaje ocigledno da dusa prilazi savrsenstvu. Gospod im je rekao: "Zasto se divite znamenjima? Ja cu vam dati veliko nasledje kakvo nema citav svet". Koliko tek [pazi] Bog. premda nisu znali kako bozanstvena sila pociva i deluje u srcu. sela pored nogu Gospodnjih i citavog dana blagosiljala Boga. da ce se sjediniti sa nebeskom dusom. Zlatar takodje priprema pogodnu vatru. Koliko od svojih udova ti Njemu prineses na dar. postale dusa u dusi.9). Mariji. otkriva i uci ih: Ja sam. koje je Gospod sa mirom izrekao Mariji.. 254.33. ta sila postaje neotudjivo nasledje. stupajuci sa njim u zajednicu. toliko ce i On od Svojih udova prisajediniti dusi tvojoj. Onome koji ga ljubi. koja su napisana mastilom. Marija je ostavila sve. Gospod govori: Marija je dobri deo izabrala (Lk. znajuci sta joj je darovao. 255. Zbog toga. postali zitki i propali.42). kako ne bi popucali. vec joj je darovao neku skrivenu silu od Svoje sustine. tj. u dusu svoju primila bozastvenu silu. ili gresnici koja je raspustenom kosom otirala noge Gospodnje. i bozanstvena sila je ispunila njeno srce. koja se najzad projvaljuje kroz ozarenja uma. Oni koji istrajavaju u sluzenju i koji usrdno sve cine iz revnosti i ljubavi prema Bogu. I Marta je vremenom. 251. kako ne bi ostali nedopeceni i kako ne bi propali. blagodat vec caruje nad svim udovima i pomislima. ili razbojniku. 252. istina (Jn. Te reci su usle u srce.14. On nije jednostavno dao nagradu. I ona je. 253. Dusi onoga koji ljubi Isusa i pravo na Njega gleda. Zbog toga oni ne treba da se osvedocuju samo iz Pisama. 115 . I Kornilije je od reci koje je cuo primio silu. kroz vidjenja. Njima su jos bile neobicne reci Gospodnje. Ovo okusanje je osvedocenje u dejstvenu silu Duha koja sluzi u srcu. On ih ne ostavlja ni preko vremena u vatri. srce gospodari i caruje celim telesnim sastavom. sinovi svetlosti i sluzenja Novome Zavetu u Duhu Svetome nicemu se ne uce od ljudi. Sama Istina im se. ili kamile. Vidis li sedenje u blizini koje proizilazi iz ljubavi? Cuj i sledece. sve dok On nije vaskrsao iz mrtvih i dok radi nas nije uzneo telo na nebo. zbog usrdnosti sa kojom je sluzila. pazi na tezinu koju mogu poneti. Receno je: Okusite i vidite da je blag Gospod (Ps. dusa se sve vise cisti i otvara prostor snaznijim dejstvima blagodati Svetoga Duha. i molitva. On dodaje nebesku veru. Oni ne znadjahu da ce se duhovno preporoditi. koji su sve ostavili i stalno prebivaju u molitvi. Utoliko pre je tada Duh Sveti dolazio u jedinstvo sa njihovim dusama. Najzad. vec samo od Boga. A i sada oni koji ljube Gospoda. Sama blagodat na njihovim srcima pise zakone Duha. behu Duh i sila. I zasto bi bilo cudnovato da oni koji prilaze Gospodu i koji se prilepljuju uz Njega telesno primaju silu? Nekada su apostoli besedili i Duh Sveti je silazio na verujuce (Dap. duh u duhu. Tamo gde se obrete. Utoliko pre se javljala sila kad je Gospod izgovarao reci Mariji. 10. Bog saopstava Svoju ljubav. kroz posebna utesna naravstvena stanja.6). Jer.i delanje. Same reci. on bi istrebio sve. Oni su voleli Gospoda radi cuda koja je vrsio. tajno uce stvari koje ranije nisu znali.44). da ce postati nova tvar. i ljubav. vidjahu velika znamenja . niti krace od neophodnog vremena. ili Samarjanci.

oblace u nebeska oruzja Duha. svakog coveka stavili u srce. kad bi mogli. kada bi moja dusa otisla zajedno sa molitvom". On za svakog zna iz kog izvora crpe rec. Jer. koji u sebi imaju Hrista koji ih prosvecuje i uspokojava. razveseljeni i opijeni Duhom. osecaju izuzetnu lakocu i krilatost. tako da se njegov um u potpunosti odstranjuje. nosen i zarobljen tamosnjim. ustaju na neprijatelje i sa njima vode borbu da bi ih pokorili pod svoje noge. 14). tako da jedno dejstvo sledi za drugim. Ima [ljudi] koji ulaze da preklone kolena [na molitvi] i srce im se ispunjava bozanstvenim dejstvom. savrseno se ocistivsi od strasti i u neizrecivom opstenju se spojivsi sa Duhom i sama postavsi duh. Za to vreme on zaboravlja na pomisli zemaljskog razuma. kao nesto jedno sa 116 . ispituje svakog coveka (1. Uzdignuvsi se ka savrsenstvu Duha. radujuci se neizrecivom radoscu i veseljem. ne razlikujuci zlog od dobrog. Ponekad lice na silnog vojvodu koji. Da bismo delimicno pokazali kako blagodat dejstvuje u njihovim dusama. nebesko. sva duh. kao sto govori apostol: "Duhovno duhovnim uporedjujuci". Ponekad se dusa uspokojava u nekom velikom bezmolviju. besprekornu i cistu privela Ocu nebeskom. na kakvom se stepenu nalazi. po reci proroka Isaije: Kao sto se raduje zenik zbog neveste. delujuci kao kvasac u coveku i uzrastajuci od mladih dana. Ponekad u smirenoumlju duha toliko umanjuju sebe da se smatraju poslednjima i najmanjim od svih. izlazi u borbu sa neprijateljima. Ponekad ih Duh postojano drzi u neizrecivoj radosti. Ova nabrojana dejstva Duha umnozavaju se kod onih koji su blizi savrsenstvu. postaju slicni Hristu. sva blagost i dobrota. dusa sva postaje svetlost. Ponekad ih Duh raspaljuje takvom radoscu i ljubavlju da bi. Jedino onaj ko ima nebeskog Duha Bozijeg moze prepoznati sebi slicnog. tako ce se Gospod obradovati zbog tebe (Is. covek postaje kao jedan od [obicnih] ljudi. 257. Medjutim. 259. kako bi obnovljeni Duhom mogli spolja proizvoditi plod zla? Naprotiv. pozajmicemo primere iz vidljivih naslada. snazno se podvizavajuci da ih pobedi. Ponekad. Kao sto je kamen u morskoj dubini sa svih strana okruzen vodom. kako bi je savrsenu. sto covecija usta ne mogu da izgovore. Ponekad blagodacu Duha postaje mudra nekom neizrecivom razboritoscu i mudroscu i neobjasnjivim duhovnim poznanjem. sva radost. Onima koji su se udostojili da postanu ceda Bozija i da se rode odozgo od Duha Svetoga. slicno njemu. te im se dusa veseli sa Gospodom kao nevesta sa zenikom. koje se ne moze izraziti jezikom i ustima. po napisanom. 256. potpuno se sastavsi sa Duhom. 261. ostajuci unutrasnje besprekorni. prebivajuci u duhovnoj sladosti. duhovni [ljudi] se.62. opijeni bozanstvenim duhovnim tajnama. ona postaje kao nesto prirodno i neodvojivo. divno. 258. koji imaju svetski duh. u neizrecivom pokoju i blazenstvu. Tada se njegov unutrasnji covek sa velikom sladoscu zanosi molitvenim stanjem. ponekad kao da placu i tuguju zbog roda ljudskog. Zbog toga blagodat i prodire u sve delove tela. ponekad kao da su pijani od pica. dok o njemu niko od ljudi. tisini i miru. bezgranicno. obukavsi se u carsko oruzje. U taj cas covek se moli i govori: "O. gde se zaustavio. neshvatljivo. Ponekad je takav po citav dan zauzet necim. da bi se zatim na jedan cas posvetio molitvi. Takav.5). ponekad lice na nevestu koja se uspokojava bozanstvenim pokojem u opstenju sa svojim zenikom. sva oko. 260. i vezbajuci je mnogoobrazno. ne moze nista znati niti suditi.Kor. sva veselje. nalazeci se jos u telu. stupivsi u jedinstvo i srastanje sa Duhom Utesiteljem. moleci se za celog Adama. neporocni i cisti. sva milosrdje. blagodat je neprestano prisutna i ukorenjena. ponekad kao besplotni andjeli. Jer. 262. na razlicite i raznovrsne nacine upravlja Duh i blagodat nevidljivo dejstvuje u njihovom srcu kroz duhovno spokojstvo.2. opet. Tako raznovrsno u ljudima deluje blagodat. nabrojana raznovrsna upokojenja blagodacu se razlicito izrazavaju recima i u ljudima se neprestano desavaju. uspokojavajuci je po volji Bozijoj. prolivajuci suze i placuci. beskrajnom dubinom onoga veka. Ponekad su oni veseli kao na carskoj veceri. tu je um i sve pomisli duse i njeno ocekivanje. nepromenjivo imajuci u sebi vrline sile Duha. i na mnoge nacine rukovodi dusu. u njima svagda i u svemu sijaju plodovi Duha. tako i ovi ljudi. sva spokojstvo. Jer. zapaljeni duhovnom ljubavlju prema covecanstvu. buduci nasicen i zarobljen pomislima na Bozanstveno.Jer. Prebivajuci u coveku. Da li se covek uvek nalazi u takvom stanju? Istina.

Sada. [izvlaceci pogresan zakljucak] iz dejstva blagodati u njima. zarobljen i nosen. kako sama ustrojava na korist coveka.njegovim bicem. Covek [tada] vise ne osudjuje ni Jelina. kao sinu i nasledniku. buduci slobodan i cist. i usled skrivenih tajni. Stoga se moze reci da je pregrada vec razrusena i razorena. 265. tako da je svetlost koja prebiva u coveku slabija. tako se i covek. posle krsnog znamenja. oni zbog svoje neopitnosti upadaju u obmanu. dvanaest stupnjeva da bi dostigao savrsenstvo. razgorevajuci se od opijenosti ljubavlju Bozijom. kao sto je Gospod. Kad bi sa njim uvek bilo tako. 266. na korist samom coveku. Medjutim. tvrdo veruje u Sina Bozijeg kao u Oca. Zbog toga mu se ne daje savrsena mera kako bi se postarao o bratiji i posluzio recju. sto se ne moze izgovoriti ustima i jezikom. Naprotiv. nekima se u svetlosti javljalo znamenje krsta i sjedinjavalo sa unutrasnjim covekom. dolazi do savrsene mere. Jer. posle stotine obitelji. niti da se. cak i u onome koji se uspokojava u blagodati. ni svetovnjaka. a ponekad slabije i tise. te dusa zbog velike radosti postaje slicna nezlobivom detetu. bogat blagodacu. kao da neko pokriva i natkriljuje svetlost. Ponekad se taj oganj razgara i raspaljuje snaznije. popevsi se na goru. a ponekad se umanjuje i povlaci. 263. Po meri njegovog ulazenja. jedno vreme se ova svetlost razbuktava i sija blistavije. Drugom prilikom je ta svetlost. pak. Zbog toga covek priznaje da jos nije savrsen i da jos nije potpuno slobodan od greha. prestajao da vlada sobom i za ovaj svet postajao kao lud i stranac. niti bilo kakvo drugo breme.jos uvek u unutrasnjosti prebiva i greh. Drugi. njemu se pokazuju nova cuda. usled neiskustva. svagda goreci i svetleci. I koliko ih on jedjase. Ponekad on. blagodat deluje tako da umiruje sve udove i srce. potpuno progutan onom sladoscu i onim sagledavanjem. premda je pregrada vec srusena i smrt pobedjena. on ulazi u drugu stotinu i bogati se. ni Judejca. Zatim blagodat opet pocinje da deluje slabije i covek silazi na drugi stepen. Pred njim se otvaraju vrata i on ulazi u mnoge obitelji. 117 . poverava ono sto ljudska priroda ne moze izreci. zbog cega bi covek. Svetilnik neprestano gori i svetli. kao carev sin. Zbog izobilne ljubavi i sladosti. najdublju i skrivenu svetlost. I srazmerno obogacenju. makar privremeno. a ponekad se umanjuje i mrkne. vise ne bi mogao na sebe da primi domostroj reci [tj. tesi i uspokajava coveka. nalazeci se na nizem stepenu savrsenstva. cudio i izumljivao. ni za sutrasnji dan. Ponekad covek za vreme molitve dostize do istupljenja. Reci nam na kome si ti stepenu. premda u ponecemu jos ne potpuno i ne za svagda. Na delu se desava sledece: slicno gustoj magli. ucinivsi ih munjezracnim. Ipak. Takvi ljudi. Medjutim. kad mu se cini da stoji u crkvi pred zrtvenikom na kome se nalaze tri hleba. da tako kazemo. shvatam zbog cega nema savrsenog coveka. koji kao da su uskisli zajedno sa jelejom. ovaj svetilnik je ponekad jasniji. on se ne bi saglasio ni da slusa. Blagodat bi tada bila samo delimicno vidljiva. ona svoja dejstva menja kako joj je ugodno. obucen u [slicne haljine]. uvek danonocno stoji na visokoj meri. On zeli da u punoj meri uspostuje i zavoli i Jeline i Judejce. do osecanja velike blagodatne sladosti . taj koji. kasnije se blagodat umanjuje i silazi pokrivalo suprotne sile. po obicaju. povremeno blagodat snaznije plamti. vec bi samo sedeo u jednom cosku u zanosu i u nekoj opijenosti. stojeci vec na jedanaestom stupnju. preobrazio svoje haljine. Njemu se. Tako do sada nisam video ni jednog slobodnog coveka. ni gresnika.na primer. Ponekad on zaista postize tu meru i dostize savrsenstvo. a u drugo vreme svoj sjaj odaje stedljivo. koji dolazi do tajni i otkrivenja. Covek treba da prodje. da poucava]. njemu se otvaraju nova vrata . Covek kome su pokazana ona cuda i koji ih je na opitu poznao. otkrivala unutrasnju. Ko je. Ipak. Unutrasnji covek na sve gleda cistim okom i raduje se zbog celog sveta. covek u to vreme dostize slobodu i savrsenu meru. pobrine za sebe. postaje cist i slobodan od greha. neka primracna sila pociva na [coveku] i lagano ga pokriva. toliko oni narastahu i podizahu se. Osim toga. javivsi se u srcu. medjutim. 264. Jer. A posto sam povremeno i sam delimicno dolazio do takve mere. okusa i iskustveno poznaje onaj vek? Ja do sada nisam upoznao ni jednog [potpuno] savrsenog i slobodnog Hriscanina. Ponekad se javljala neka svetla odezda kakve nema na zemlji u ovome veku i kakvu ne mogu da sacine ljudske ruke. sebe smatraju slobodnim i savrsenim zbog blagodati i svetlosti koja izobiluje u njima.

kao sto svako moze da vidi zvezde na nebu i da im se divi. (uostalom). i u tocku je bio duh. koja je postala oko i svetlost . osecanje). Svaka je imala krila tako da je bilo nemoguce odrediti sta je prednja a sta zadnja strana. kao tocak u tocku. dusa ne moze po svojoj volji da se uzdigne na nebo. Kao sto duhovne zivotinje nisu hodile po svojoj volji. da niko nije mogao da obuhvati broj ociju. sve jeste svetlost. volja. lav nad divljim zverinjem. premda ne moze da sazna i obuhvati broj svetih. krmaneci kako sam zna. izabrane iz njegovih beseda 7. receno je da je ruka covecija bila ispod heruvima (Jez. sva se ispunila ocima. sama svetlost ognja celovita i nema u njoj ni prvog ni poslednjeg. sva postaje svetlost. vo nad krotkim zivotinjama.1. ma gde On hocase. Na drugi nacin. Prorok Jezekilj saopstava o bozanstvenom i slavnom javljanju i vidjenju kome je bio svedok. Istinito i nesumnjivo je bilo ono sto je prorok video u zanosu. sva svetlost.DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu. tj. sva . One upravljaju dusevnom kolesnicom. da su bile prepune ociju. vec je Bog. ukazujuci put Duhom Svojim. koju je udostojio pricesca Svojom svetloscu i obasjao krasotom neizrecive slave Svoje. Svaka zivotinja je imala po tri tocka. um i sposobnost ljubavi (tj. i njegovo podnozje je bilo safirno. te nema nikakvu zadnju stranu. i prsa takodje. U njoj nema ni jednog dela bez duhovnih ociju svetlosti. ustrojio i duhovnom lepotom ukrasio Hristos.8). druga orla. Prorok je video nesto kao lik covekov.putuje i nosen je sedeci na njoj. vec gde je hteo i znao Onaj ko je na njima sedeo i upravljao. 118 . ni visinu. prilikom dolaska Hristovog. i podrzava i pridrzava. Kao sto je sunce sa svih strana isto. 268. VISI STEPEN HRISCANSKOG SAVRSENSTVA 267. Kao sto orao caruje nad pticama. predstavljalo praobraz neceg tajanstvenog i bozanskog. kao sto ju je pripremio. Dusa koju je Duh pripremio sebi za staniste i obitelj. neku tajnu sakrivenu od pokolenja i javljenu u poslednja vremena. kao. sva lice. na njima pociva Bog. koja je savrseno stupila u opstenje sa Duhom Svetim. On ga je opisao kao javljanje ispunjeno neizrecivim tajnama. sva postaje oko. sva slava. tj.tako i dusa koja je savrseno obasjana neizrecivom krasotom slave svetlosti od lica Hristovog. ni veceg ni manjeg . cetiri duhovne zivotinje. 269. sile) duse. treca teleta i cetvrta coveka. i kao sto je oganj. Kao sto prorok govori da je visina zivotinja bila ogromna. Prorok je sagledavao tajnu duse koja ima da primi Gospoda svoga i da postane presto Njegove slave. koji je i nosi. i vodi. ali niko ne moze da sazna njihov broj . Medjutim. nema nicega mracnog. Pod krilima heruvima prorok vide nesto kao ruku coveciju koja ih podrzavase i nosase.tako i u nebesku Crkvu svetih moze da udje i da se u njoj nasladjuje svako ko zeli da se podvizava. savest. sva duh. upravlja uzdama duha. Pleca su im bila ispunjena ocima. nego odasvud ima lice zato sto je na nju sisla i na njoj prebiva neizreciva krasota slave Hristove Svetlosti. tj. sva . Cetiri zivotinje koje su nosile kolesnicu simvolizuju vladalacke pomisli (tj. tako i u dusi postoje carske pomisli. Onaj koji sedi na kolesnici i na prestolu sveocitih zivotinja. kao sto nema ni jedan poslednji ili nedovoljni deo. i koja se udostojila da postane staniste i presto Boziji.oko. I zivotinje idjahu napred. vec se sastoji iz jednakih delova. Jer. Prema tome. one mogu da se objasne i kao nebeska Crkva svetih. ili u svakoj dusi koja je postala Njegov presto i staniste. i nije bilo mesta gde nije bilo ociju. zato sto o tome nije dato poznanje. jer to pripada jedinome Bogu. a covek nad svom tvari. Ona je u potpunosti postala svetlost i duh.lice. i sve u potpunosti blista svetloscu. Svaka je imala po jedno lice: jedna lava. vidjenje je ukazivalo na nesto drugo. Sam Hristos je nosi i vodi. Video je on na polju heruvimsku kolesnicu. Ta kolesnica je nosila Vladiku koji je sedeo. tako i ovde On sam upravlja i vodi.

gde joj On pokazuje otkrivenja i tajne. tako i um koji se savrseno ocistio uvek vidi slavu svetlosti Hristove.5. usmerava da mislju stremi na nebo. Zapovedajuci. To znaci: ne skrivajte dar koji ste primili od mene. Oni koji se pomazuju jelejem nebeskog rastinja. tj. pak. vec postaju tajnici nebeskog Cara. Ako. Udostojivsi se da dodju do mere savrsenstva i da postanu bliski Caru. I jos: Svetiljka telu je oko. jos dok zivimo na zemlji. uvek jasno vidi sunce. Pri kraju sveta. 119 . kako bi bili carevi i proroci nebeskih tajni. oblace se u novog i nebeskog coveka Isusa Hrista. nevolju i veliki podvig. oni se zalogom koji su primili ovde vec uveravaju o vencu i Carstvu. 271. raspinju. i bogovi. savrseni Hriscani se svagda posvecuju na dar Krstu Hristovom. samog Duha Svetog i Utesitelja (shvati da Utesitelj i tesi i ispunjava radoscu one koji su u nevoljama). Oni su i sinovi. posvecuju na dar.Isusa Hrista. Nacinivsi ih svetloscu. i gospoda.odbacivsi telo. Kad je pomazanje jelejem koji dobijamo od zemaljskog rastinja. sjedinjujuci se sa Duhom. sta ce tek biti sa tamom. 5. posluzili kao svetlost za verne. Ako li oko tvoje kvarno bude. Kad su one zdrave. u odecu vere. kada ovog svoda bude nestalo. njima nije cudno sto ce carevati sa Hristom? Zbog cega? Zato sto su jos u telu imali osecaj one sladosti i dejstvo one sile. mir. svetlost koja je u tebi tama. sve telo je osvetljeno. da bi kroz sedam godina postao car). tako da. imajuci smelost pred Svedrziteljem. u svetlosti i slavi. Gospod im je rekao: "Ukoliko vi. ljudi ne dolaze odjednom u tu meru. milosrdja. koji ste svetlost sveta. nade. Jer. radosti. oko tvoje bude zdravo. 270. Bog je ljubav. iako jos nisu obreli savrseno nasledje koje im je pripremljeno u onom veku. blagost. 6. ljubavi. pomracite. vec ga prenosite na sve koji zele. A ukoliko se vi. ako je cisto. sve telo se nadje u tami. sve ce telo tvoje svetlo biti. kad mu je ugodno. milosrdje. Ipak. sve ce telo tvoje tamno biti. tj. O. I opet. dakle.15-16). Tako su i apostoli postavljeni da budu oci i svetlost celom svetu. Oci su svetlost telu. istrajete i ne skrenete. nesto padne u oci i one se pomrace. koji svagda prebiva u slavi sa desne strane Oca. postavsi svetlost. od vidljivog drveca. kao sto telo Gospodnje. odvode u zarobljenistvo. gledaju sve tamosnje lepote i divote. koji se pomazuju nebeskim pomazanjem. svagda prebiva sa Duhom Svetim. i ulazeci u Njegov dvorac. Kao sto vidljivo oko. radost. zivota i neizrecivog pokoja. prebivajuci sa Gospodom dan i noc. citavo telo sveta ce se prosvetiti.14). udostojavaju se da dodju do mere savrsenstva. Imajuci obilje i smelost Duha. prosvetivsi im srca nebeskom svetloscu Duha kojom su sami bili prosveceni.22-23). vec uz veliki trud. ona hodi u telu i u pomislima. 274. blagog. dakle. ne gledajuci nista drugo osim Hrista. Kada. sta tek [da kazemo] za one ciji se um i unutarnji covek pomazuju osvecujucim i radostotvornim. postaju Hriscani po blagodati. Tako i oni koji su jos ovde zahvaceni i zarobljeni za onaj vek. gde su andjeli i duhovi svetih. Jer mi. i po Njegovoj volji prelazi ka zemaljskim predelima. Carstva i usinovljenja. Oni koji su sa sebe svukli starog i zemnog coveka. pravednici ce vec ziveti u Carstvu. tako i sada duhovni ljudi. zalog Duha. kolika je tek tama (Mt. 273. iako se jos nalaze u ovom svetu. te svetli svima koji su u kuci. blagosti i u sva ostala bozanska i zivotvorna ruha svetlosti. mira. nebeskim i duhovnim jelejem radovanja. Ako je. Tako da se svetli svetlost vasa pred ljudima (Mt. jedinog i istinitog Vodica! Na isti nacin ce se tela proslaviti pri vaskrsenju. dok se dusa jos ovde proslavlja. obaraju. Kao sto je (u vreme) proroka najvecu cast imalo pomazanje. sjedinivsi se sa Bozanstvom. i sa kojih je Hristos svukao odecu carstva tame. svi su priznavali da su oni postavljeni za cara: pomazani David se odmah podvrgao gonjenju i nevoljama. koji ste svetlost svetu. 272. imamo svoj zivot na nebesima kao stanovnici i zitelji onoga sveta po umu i po unutarnjem coveku. sa svetom?" Tako su apostoli. Gospod ih oblaci u odecu Carstva neizrecive svetlosti. stoga sto su pomazanici postajali proroci i carevi. I novi covek postaje sve to po blagodati. On im naredjuje da se preko njih prosveti svet: Niti se uzize svetiljka i mece pod sud nego na svecnjak. njih vezuju. imalo silu da su pomazani bespogovorno dobijali dostojanstvo (jer. drveta zivota . koji primaju pecat onog netruleznog Carstva i vecne sile. prevashodnog li. Sam Gospod je apostolima rekao da duse pravednika postaju svetlost: Vi ste svetlost svetu (Mt.

te da dodjemo do mogucnosti da mu sluzimo cistim srcem i da praznujemo praznik Duha Svetog. nista mi ne koristi (1. prilepljujuci se uz Gospoda i sluzeci mu. postepeno priblizava savrsenoj meri ljubavi. Blazen je onaj ko udje u ovaj pocinak. Bog je naredio da svi u subotu pocivaju i da niko ne radi. koja je sveza savrsenstva (Kol. ali jos nije postao njen suzanj. Jer. ko nije takav. 278.275. a ljubavi nemam. 279. 277. obukavsi se u telo. pocivajuci u vecnom Gospodnjem pokoju i radosti. lukavih i sujetnih pomisli. Ko je dospeo do takve mere. pak. Tako i Hriscani.. oni su unutra ogradjeni silom Gospodnjom i ne uznemiravaju se. oborice ga satana. Ko. 281. cas se nalazi u nevolji i borbi. tako se i Hriscani oblace u Duha Svetog i borave u spokojstvu.Kor. u prvobitnoj suboti.28). na njih se podizala borba i oni su. istinska subota jeste istinski pokoj duse. sticali darove isceljenja. premda se [nalaze] u svetlosti. Dusa je Njega nasledila na nebesima.u Jerusalimu. najsladjeg i mnogozeljenog Zenika . Duse koje se pokoravaju i prilaze. koja se udostojila da se izbavi od sramnih i necistih pomisli. On uspokojava od tih teskih. Cas se uspokojava u molitvi. pristupio je savrsenoj ljubavi Hristovoj i punoci Bozanstva. Misao i um cak i pomracenih 120 . Unutra kao da se pojavljuju dva lica . tako i oci dostojne i verne duse. bremenitih i necistih pomisli. jos unutra vodi borbu. dusa se ranjava bozanstvenom ljubavlju. Jer. [ljudi] su pocivali telesno. Misleno gledajuci zeljenu i jedino neizrecivu lepotu. To je bio obraz i senka istinske subote. praznuju duhovni praznik neizrecive radosti i veselja. Onaj. [najzad] padali. cas se u spokojstvu moli. Da li je on ista naskodio Gospodu kada ga je cetrdeset dana iskusavao u pustinji i kada je spolja prilazio Njegovom telu? U tom telu je bio Bog. u nebeskom gradu svetih . i ako predam telo svoje da se sazeze. i prepoznaju lice prijatelja ili voljenoga. ako jezike. Jer. vec postaje suzanj i zarobljenik blagodati. koja je prazna i cista od satanskih pomisli. subotuje istinsku subotu. On joj sluzi u gradu tela. ovi darovi samo privode ka savrsenstvu. Jer.1-3).3. i dusa nasledje Gospoda. Gospod ga vodi kroz borbu. Dokje covek jos mladenac. Oni koji su ih dostigli. Onaj koji u nebeskom gradu sedi na prestolu Velicanstva na visinama sav prebiva sa dusom u njenom telu. cistim srcem vrse cisto i bogougodno sluzenje. To je istinska i svetla subota. medjutim. ostajuci ispraznjena i slobodna od svih mracnih dela. ipak su jos mladenci.svetlost i tama. i pociva istinskim pokojem. tako je ugodno Gospodu. premda se iskusavaju spolja. posto nisu dospeli do savrsene ljubavi. i sluh koji je jos dublji od ovog sluha. Tamo.13. da se ispraznimo od sramnih. Gospod coveka priziva na pokoj govoreci: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja cu vas odmoriti (Mt. Telo duse ostaje na zemlji. On je njen obraz polozio gore. U senci Zakona koji je dat preko Mojsija. spokojstvo i borba. ako ih i napada satana.. vide i prepoznaju istinskog Prijatelja. Bog ukazuje milost dusi koja se prilepljuje uz Njega.. cas se nalazi u smucenju. Ako im i dolazi borba spolja. Njen razum vec neprestano prebiva u blagodati Gospodnjoj. 280. 11. Jer. buduci da mu preti borba i pad. a On je nju prihvatio kao nasledje na zemlji. Kao sto je Gospod ostavio svako nacalstvo i vlast. otkrivenja i prorostva. jedno jedinstvo. Ko se. prilazi joj i sam se prilepljuje uz nju. Mnogi od bratije su dostizali do ovoga stepena. I ukoliko se ne ogradi.14). Svako treba da zna da postoje oci koje su jos dublje od ovih ociju. pak. Zbog toga i mi molimo Boga da nam da da udjemo u taj pocinak. dostize do savrsene ljubavi. ali su im duse bile svezane lukavstvom i porocima. Medjutim. a [njen um] u potpunosti zivi u nebeskom Jerusalimu. andjeoske govorim. koju Gospod dariva dusi. ushodeci do treceg neba.. dok je sopstveni Obraz neizrecive svetlosti Svoga Bozanstva polozio u njenom telu. ugodnu i svetu subotu. Ne cujes li sta govori Pavle? Ako imam sve darove. Tada dusa i Gospod postaju jedan duh.. postavsi nemarni.Gospoda. Gospod postaje nasledje duse. 276. cim se dusa ozari Duhom kome se klanjamo. subotuju istinsku. jedan razum. ljubi je. prosvecene bozanskom svetloscu. okrece se ka svim duhovnim vrlinama i stice neizmernu i neiscrpnu ljubav ka Gospodu za kojim zudi. I kao sto ove oci vide culno. unutra ostaju ispunjeni (silom) Bozanstva i ne trpe nikakvu stetu. dusa.. a ona Njemu sluzi u nebeskom gradu. Ova. pak. jos uvek [nije slobodan] od straha. naime. One se isprazuju od svakog bezakonja.

gresnika mogu biti veoma daleko od tela. ako im se dusa potcinjavala i povinovala kao robinja u ovom zivotu i nalazeci se u ovom veku. i sebe posmatra kao da tamo zivi. Trgovac koji je u tudjini mnogo puta uvecao svoju imovinu obavestava svoje domace da mu kupe kuce. izabrane iz njegovih beseda 8. Oni koji su sa Gospodom primaju ih. govore: "Nasa braca koji su na zemlji. sluzeci Hristu. Jer. a svecelo i telom. opet ce vaskrsnuti u slavi zato sto su osvecena. I niko ne treba da se cudi zbog toga. istinski ce ziveti u vekove i nece umreti. Cesto im je telo prostrto na zemlji. Zbog toga smrt Hriscana nazivamo snom i usnucem. Ona svecelo sluzi Gospodu duhom. Slicno biva na duhovnom [polju]. utoliko pre ce biti zadrzana u njihovoj vlasti odlazeci iz sveta. i ona se ne vidi. duse im prihvataju andjelski cinovi i [odvode] u svoju oblast. 285. Gde ce se naci covek koji se predstavi iz sveta dok se jos nalazi u borbi i dok u njemu jos deluju i greh i blagodat? On ce se naci tamo gde je bio cilj njegovog uma i gde mu je bilo omiljeno mesto. i u duzinu. tj. duhovi svetih andjela prepoznaju one koji sebi sticu nebesko bogatstvo i. pripremivsi im obitelji. i ako za njen um nema smetnji da se nalazi na udaljenim mestima. Po izlasku duse iz tela. kako siri i rasprostire misli njenog uma i u sirinu. Cak ako se tela takvih privremeno i raspadnu. i u dubinu. To govori i apostol: Da biste. rdjavi andjeli i tamne sile. i koja je potpuno izbavljena od bescasnih strasti. Jer. a misao im sa druge strane boravi sa ljubljenim ili sa ljubljenom. ukoliko je kriva zbog grehova. [Nebeski] gradjani. i sveti duhovi ih okruzuju i cuvaju. << prethodna [ sadrzaj ] sledeca >> DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu.18). Njom umire unutrasnji covek. vrtove i raznu odecu. desava se neka velika tajna. diveci se. Kada odlaze od tela. da prohode udaljene zemlje. Imajuci Gospoda sa sobom. on donosi veliko bogatstvo i njegovi domaci i srodnici ga docekuju sa velikom radoscu. i u visinu sve vidljive i nevidljive tvari. postavsi cista po blagodati. te je uzimaju i vode u svoju oblast. ti treba da se samo protivis i da 121 . Kada te spopadne borba. Prema tome. takvi po svom odlasku sa velikom radoscu uzlaze ka gornjima. Dosavsi kuci.. ko je presao iz skrivene smrti u skriveni zivot. Razmatraj neispitljive tajne duse sa koje Gospod skida tamu koja je obuzela i otkriva joj se sam. Ona se toliko rasprostire mislju da biva svagde gde hoce i kada hoce. Ako je dusa gresnika tako laka i brzopokretna. predstavi sebi sledece: pored svetih slugu Bozijih jos sada prebivaju andjeli. mogu da imaju silu da u jednom trenu vremena prolaze velika prostranstva. 286. da biste se ispunili svakom punotom Bozijom (Ef. i poznati ljubav Hristovu koja prevazilazi svaki razum.3. stekli su veliko bogatstvo". u srcu. A sto se tice blagog udela.. BUDUCI ZIVOT 283. cije su umne oci prosvecene nebeskom svetloscu. 284. u cisti vek. mogli razumeti sa svima svetima sta je sirina i duzina. 282. kako je tek sa dusom sa koje je spalo pokrivalo tame silom Duha Svetog. vrtove i svetlu i skupocenu odecu. privodeci ih Gospodu. Istinska smrt je unutrasnja. prilazi gomila demona. i dubina i visina.

kao neko odelo proizvode i iz sebe iznedravaju lisce. gresnici ga drze u tamnom i strasnom mestu zbog greha koji zivi u njima. zato sto imaju nebesku. Isto primeni i na duhovno. Primivsi u sebe bozansko seme. pak. koja ga je dotle okruzavala. tj.4). Ukoliko se nisu potpuno ocistile. koji i jeste dan vaskrsenja.3). onaj koji je podigao Hristovo oruzje da bi se hrabro borio . cvetove i plodove. pak. Jer. imaju onu nerukotvorenu kucu. u svoje vreme ce ga pokazati otkriveno. tj. zemlju i sunce. vec ih vazdusni demoni odvode nanize. ali zavisi da li ces mrzeti. U isto vreme. on ce iz tame. kaze se. I ako se. po razresenju od tela. on je za Hriscane prvi mesec Ksantikos. duse pri izlasku iz tela nemaju ulaz u nebeske obitelji. Otvarajuci zemlju. da bi ih. Svacije telo ce u onaj dan biti proslavljeno saglasno meri svog pricesca Duhom Svetim kroz veru i ljubav. kad ih zagreje nevidljiva sila sunca i vetra.6. da bi se zivot Isusov javio u smrtnom telu nasem (2. on donosi radost svim zivotinjama. i primiti te u Svoje narucje i svetlost. cvrsto se nadaju i raduju sto. on medju njima siri veselje. duhovnu kucu. Kao sto ubiraci poreza sede u uskim prolazima i zaustavljaju i ispituju prolaznike. I drva posle zime. 287.12. 11) i da bi zivot progutao ono stoje smrtno (2. U njemu ce silom Sunca pravde iznutra zasijati slava Svetoga Duha.iz tame u tamu. svi istinski Hriscani imaju prvi mesec Ksantikos. Zbog toga se postarajmo da verom i vrlinskim zivotom jos ovde steknemo onu odecu. i kako onoga dana ne bismo bili liseni onoga sto proslavlja nase telo.Kor. koja pokriva i oblaci tela svetih. Gospod ce u jednom trenu udaljiti smrt od tvoje duse. Bog od coveka ocekuje delatnost. kao sto govori apostol: Onaj koji vaskrse Gospoda Isusa.2). kako se ne bismo obreli nagi telom. Oni ce u beskonacne vekove carevati sa Ocem i Sinom i Svetim Duhom. Ukoliko se.29). Ta kuca je sila Duha koja obitava u njima.oslabi. osim ako se obucemo da ne bismo bili nagi (2. Tada ce se van tela otkriti i javiti ono sto je dusa ovde sabrala u svoju unutrasnju riznicu. Zena koja je zacela u sebi. da tako kazemo. ona ista koju su oni imali sakrivenu u unutrasnjosti. najzad. Jer. Oni ce zajedno sa onima koji su zbog vrlinskog zivota stekli upokojenje otici Gospodu. On ce te u jednom trenu izvaditi iz celjusti tame i brzo postaviti u Svoje Carstvo. Svako treba da se podvizava i da se postara da napredovanjem u svim vrlinama stekne onu kucu i da veruje da se ona ovde stice. mladenac ce ugledati tvar koju nikada nije video nebo. nosi mladenca. Jer. andjeli i sve gornje sile primile sa veselim licima. kao i netruleznu slavu koja ce u dan veskrsenja sagraditi i proslaviti kucu tela. 5. dasi da zbog neke nepravilnosti dete umre u utrobi. nece imati gde da obitava nasa dusa. I odmah ce prijatelji i srodnici sa veselim licem uzeti dete u svoje narucje. kao sto je sam obecao: Gde sam ja onde ce i sluga moj biti (Jn. Njime se pokriva zemlja i trava. prvi od meseci u godini (Izl. tako i demoni posmatraju i zadrzavaju duse. Ovaj mesec je. On donosi radost citavoj tvari. Ukoliko. oni koji su zaista Hriscani. 26).12. brzo ce ga savladati neprijatelj. pak. sada i uvek i u vekove vekove! 289. odgovarajuci lekari ce pribeci ostrom orudju i ono ce iz smrti preci u smrt . Sve ovo sluzi kao uzor. zato sto je dusa udostojena da ima opstenje sa Bozanstvom. vreme vaskrsenja. 291. slicno krinovima o kojima je Gospod rekao: Ni Solomon u svoj slavi svojoj se ne odenu kao jedan od njih (Mt. u koje ce se njihova tela proslaviti neizrecivom svetloscu kojaje sada 122 . Bogu je lako da sve ucini u trenu. oni koji se jos nalaze u telu trudom i velikim usiljem mogu da steknu blagodat od Gospoda. on oblaci u odecu obnazena drva. 288.Kor.5. Medjutim. Ukoliko se ograde i sacuvaju seme. u svoje vreme. ako se razori nasa telesna kuca. Sve bogoljubive duse. Videci tvoj um koji se podvizava i da ga volis iz sve duse.14. u tami i.mrzis. u kome verna dusa jedino i moze da se uspokoji. ne zavisi od tebe da li ce nastupiti borba. obraz i podobije Hricsanina na dan vaskrsenja. najzad rodi. Po razresenju od tela. Oni se ne boje ako se razori telesna kuca. ukoliko ne budemo liseni opstenja i sjedinjenja sa Svetim Duhom. koji se jos naziva aprilom.Kor. niti mogu da predstanu svom Vladiki. necistoti. preci u drugu. vaskrsnuce i nasa smrtna tela Duhom koji zivi u nama. Prema tome. 290. jos strasniju tamu i pogibao. tj. samo ako ti imas ljubav prema Njemu. izlazeci iz ovog tela. iz unutrasnjih nedara zemlje nice poljsko cvece.4. tada ce se obelodaniti na telu ono sto sada dusa ima u sebi.

po Svetim Pismima. kako bi.Filip. i njihovi udovi ce postati sveti i svetlozarni. dusa postaje slobodna od skorbi i iskusenja zato sto vise nema briga. Ljudskoj nemoci i ljudskom razumu to izgleda nemoguce. On govori: Ovce moje slusaju glas moj (Jn. iako se priroda gvozdja ne unistava. pecat Duha. 296. koja se nalazi u svetima. zasijace i pokazace se tada i tela ce se obuci slavom. telesnu prirodu . Tada ce se njihova tela zbog dobrih dela obuci u bozanstvenu slavu. koja se uzvodi ka nebeskom nasledju. na njihova tela.11). zbog cega se iskusenja i popustaju na njih. Kad bi tvrdio da se priroda razlaze. jabuka. ni Pavla. koji se naziva Lekarem zato sto daje nebesko Carstvo. Telo Gospodnje se na gori proslavilo i preobrazilo bozanstvenom slavom i beskonacnom svetloscu. radovanje.27). stvorio neku novu prirodu. Jednom recju. Tada ce ih On sabrati iz svih naroda. ocistivsi se od skverni poroka. silom Duha koji ce tada biti njihova odeca. bozanstveno lekarstvo.Sol.22). kosti. koje u izvesnoj meri gospodare nad covekom. Tek kad udje u grad svetih. truda.2.svi koji na sebi budu imali znak prepoznati svog pastira. Sve ce postati blistavo. Tako se proslavljaju i tela svetih i postaju blistava. uzevsi prah i zemlju. sve ce se pogruziti i preobraziti u svetlost i oganj. da se marljivo upraznjava u svim vrlinama. izliti napolje. 293. Jer. kako inace neki tvrde. i vrt i svo drvece i lisce se menjaju i sticu novu prirodu. za njih postati lepota svetlosti i nebeska krasota. Svet ce se podeliti na dva dela. Tako ce se i ljudi izmeniti pri vaskrsenju. niti ce postati oganj.10. i kao sto igla koja se baci u oganj menja boju i sama postaje oganj. pokrov i vecni zivot.kruska. premda se nece razloziti. Medjutim. postavi sa Svoje desne strane.4. i: I slavu koju si mi dao ja sam dao njima (Jn. Pisano je. kada budu bila sabrana sva kolena zemaljska. ni savrseni nisu izuzeti od briga usled slobode i jos imaju strah. radost. vinova loza sa plodovima i liscem. Hristos treba da dodje sa nebesa i da vaskrsne sva plemena Adamova. Oni ce biti ispunjeni duhovnom slavom koju su jos ovde imali u dusama. veselje. te sve postaje blistavo. i Pavle . kao i Pastir Svoje stado. pri vaskrsenju imala u sta da obuce nago telo i da pokrije njegovu sramotu. koje ide u vecni oganj.10.14).17. a Filip . carujuci sa Njim u beskonacne vekove vekova. Isus je Car i Bog. Kao sto je Bog. vec u svemu i svagde Bog.mucitelj i zli knez.dobrocinstvo. Jedan deo ce biti tamno stado. naime: Jer i Onaj koji osvecuje i oni koji se osvecuju svi su od jednoga (Jev. i moje mene poznaju (Jn. oni se jos ovde svojim umom pricescuju Hristovim bicem i prirodom. i sto isceljuje dusevne strasti. mir i spasenje. poznajem svoje. Jer. jer ce za vreme Suda. Ono sto smo ovde stekli u svojim dusama. a drugi . sve koji su pocinuli od veka. tako ce pri vaskrsenju svi udovi biti vaskrsnuti po pisanome: Ni dlaka s glave vase nece propasti (Lk. 295. proslavljeni bozanstvenom svetloscu. Predstavi sebi vrt u kome se nalazi svakovrsno plodno drvece . starosti. Zbog toga. Sve dok prebivaju u telu. da ih podeli na dva dela. svagda cemo s Gospodom biti (1. tako ce se onoga dana unutarnja sila Hristova. tako da oni koji odlaze u geenu ne bi osecali kaznu. Da li ce pri vaskrsenju svi udovi biti vaskrsnuti? Bogu nista nije nemoguce. Zbog toga se najpre postarajmo da na sebi imamo znak i pecat Gospodnji. kojeg su se jos ovde udostojili.Pavle.naime.pokoj. na poziv Pastira . tj.koja je mnogorazlicna: kosa. zile. koza. niti oni koji odlaze u Carstvo . Jer. Svako ostaje u svojoj prirodi i sustini i kad se ispuni Duhom. 123 . tj.pastva ispunjena svetloscu. buduci da tada vec ne bi ostala ranija priroda. tada ce Duh Bozanstva. hrana.17). pice. mir. [Tamo postoji] samo . te da one koji imaju Njegovo znamenje. nevolja. Kao sto se unutarnja slava razlila i zasijala na telu Hristovom. i koja nije slicna za zemljom.u njima jos sakrivena . Tamo je medju njima Gospod koji se naziva Spasiteljem zato sto spasava zarobljenje. ceo Adam. Petar ostaje Petar. kada Bog bude vrsio razdeobu. vec ne bi bilo ni Petra. da ima cime da ga ozivi i na vekove upokoji u nebeskom Carstvu. verujuci i moleci Gospoda da njegov unutrasnji covek jos ovde postane ucesnik one slave i da dusa stekne opstenje u onoj svetosti Duha. satane i borbe.21. Jer. Njegovi ce cuti Njegov glas i poci za Njim. 292. Takvo je i Njegovo obecanje. svako od nas treba da se podvizava i da se trudi.18). 294. i uzneseni na nebesa u sretenje Gospodu u vazduhu. Na taj nacin. po pisanome. a satana . nazivajuci ih Svojima.

drugi preljubocinci. Nije poznato u kom uzrastu je on izabrao borbu monaskog zivota. i da nema stupnjeva.19). Ono sto cine. i onima koji cine dobro pruza pokoj i nagradu. koja obuhvataju razne dusekorisne teme i sacinjavaju citavu knjigu. i kao pravedni Sudija jednima priprema pokoj.30. i njegovim spisima Prepodobni otac nas Isaija Otselnik ziveo je u drugoj polovini cetvrtog veka posle Hrista (upokojio se 370). Koliko je sada svetskih ljudi koji su predani pozoristu i ostalom bescascu? I koliko je jos onih koji se mole i boje Boga? Bog gleda i na jedne i na druge. Gospod gleda i na jedne i na druge. Prepodobni Isaija je mnoge monahe rukovodio svojim savetima. i oni koji prebivaju u sluzenju. Oni su mu rado ukazivali savrseno poslusanje. i oni koji poste. i drugi koji su sagresili u malom. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA Kratko svedocanstvo o prepodobnom ocu nasem Isaiji. Rdjavo. kao savremenik ave Makarija Velikog. nedaleko od Aleksandrije. kao i iz njegovih 14 beseda . Jer. postoji i skromna mera. kao sto se to vidi iz njegovog placa i uvreda koje mu je upucivao njegov ucenik Jelisej. a dole pokrece noge. premda je po svojoj neizmerivosti i neobuhvatnosti i izvan tvari. ali se ne staraju da u ovom svetu prime Duha? Zar oni zbog takvog zivota nece uci u Carstvo nebesko? Ta stvar je tanana za rasudjivanje. gde su monasi provodili sagledateljni zivot u dubokom cutanju. To se vidi iz krotkog odgovora uceniku Jeliseju. koja na prepodobnog govore bezakonje. i one koje su nize od bezdana. treci otimaci. Mesto njegovih podviga bio je nizi Egipat. govore oni koji tvrde da je jedno Carstvo i jedna geena. neki smatraju da je jedno i Carstvo i geena. Kao pravedni Sudija. gordost i uvredu (Ps. Samo Bozanstvo pazi na ljude i u svemu premudro vodi racuna. carevi i naslednici. a drugima kaznu. Za prvog je on napisao dusekorisnu besedu (26. cije pazljivo citanje moze da smeksa i skrusi cak i kameno srce. Zna se samo da je bio sin siromasnih i skromnih roditelja. [s obzirom] da postoje i oni koji ne znaju sta istu. govorimo da postoji mnogo stupnjeva. Postoji izobilna mera. On je bio poznat tadasnjem patrijarhu aleksandrijskom. Bog svakoga nagradjuje po meri vere. rekao: Neka budu nema lazljiva usta. dok o poslednjem u Starecniku postoji dusekorisna prica. pak. 298. U svetu jedni su ubice. njegovim savetima i poukama rukovodili su se i mnogi drugi monasi. Prepodobni Isaija je bio krajnje smiren. ispunjavaju zapovesti.Delatnost placa. s tim sto gore dejstvuje. Neki [ljudi] prodaju imanje. u mozgu. oni vrse iz straha Bozijeg. nego i pismeno. razlika i mera u jednom i istom Carstvu i u jednoj i istoj geeni. koji ga je za vreme svog iskusenja nazvao covekom niskog porekla. Danonocno se poucavajuci u Svetom Pismu i pocrpevsi obilne struje duhovne mudrosti iz tog spasonosnog izvora. Po obicaju otaca koji su bezmolstvovali u Skitu. koja se obicno naziva Skit. a poneki svoje imanje razdaju nistima. on je postao pisac mnogih prekrasnih slova.sinovi. avi Nitrijskom. i svagde u potpunosti prebiva u tvari. tako i Bozanstvo obuhvata sve stvari . sa kojima je on vodio razgovore ne samo usmeno. posedujuci blagodat dubokog placa. Kao sto se dusa nalazi u svim udovima. koji ga je u vreme iskusenja vredjao i grdio. 124 . pustaju na slobodu robove. i nisu svi . U samoj geeni i kaznjavanju postoje trovaci i razbojnici. prepodobni Isaija je imao dva ucenika: Petra i Jeliseja. Osim ta dva ucenika. a i u samoj svetlosti i slavi postoji razlika. koji je.297. braneci prepodobnog od Jelisejevih uvreda.i nebeske. Mi. pustinja Skit.). medjutim.

U Dobrotoljublje je ukljucen i spis ave Isaije o cuvanju uma u 27 poglavlja. sacuvana kod ave Venedikta Anijanskog (poc. u njegovom zborniku monaskih pravila. ava je ostavio i pravila za monahe pocetnike. koji su ga samo povremeno posecivali. I ta poglavlja su takodje izvucena iz beseda. ona se u besedama ne mogu pronaci. Upravo u ovom zbornikuje napomenuto da su ta pravila izvucena iz avinih beseda. sva je verovatnoca da on ne sadrzi sva slova ave Isaije. 9. ovde predlazemo: 1. Neka od njih su od reci do reci jednaka sa onima koja se nalaze u tekstu Dobrotoljublja. Pravila za monahe pocetnike. kako da se u srcu drzi skriveno poucavanje. Svako i sam moze da uvidi da medju tim izrekama ima dosta takvih koje se nalaze i u besedama. Spomen prepodobnog oca Isaije Pravoslavna Crkva vrsi u subotu Sirne sedmice. u prevodu sa slovenskog jezika. Osim ovih beseda. aleksandrijskom patrijarhu. Jovan Damaskin. sadrzi 29 slova. kako da se sacuva cista savest. zatim Nikofor monah u svom slovu o cuvanju srca. i u broju tih 19 i u broju 27 poglavlja Dobrotoljublja postoje pouke kojih nema u besedama. 4.Prepodobni Isaija je nazvan Otselnik zbog ljubavi prema krajnjoj usamljenosti i podviznickom udaljavanju od svih. Ona su jednog duha i sadrzine sa pravilima Svetog Antonija Velikog. kako iz Izreka otaca. 3. Spis iz Dobrotoljublja o cuvanju uma u 27 poglavlja. koji je do nas dosao. nego kako su bila sapostena. 2. i to ne po poretku misli. Neka su od reci do reci istovetna. buduci da medju izvodima njegovih pouka ima i takvih koje se ne nalaze u poznatim besedama. Poslednjih godina zivota nije boravio cak ni sa najblizim ucenicima. Varsanufije Veliki. O njima se u predgovoru kaze da su izvucena iz njegovih beseda i da sadrze kratku pouku o tome kako da se odbijaju prilozi pomisli. Na taj nacin su ona bila sakupljena. sto se da videti iz 27. veka). Grigorije Sinait i Drugi. tako i iz Azbucnog starecnika. Zbog toga je moguce da su mnoga od njih uzeta ili iz avinih nesacuvanih beseda. sto je i navedeno u pomenutom izdanju. Na taj nacin. u 19 poglavlja na grckom. slova. i kako da se tridelnost duse razumno ocuva u potpunom bezmolviju. Poglavlja o podviznistvu i bezmolviju. Medjutim. zajedno sa avom Makarijem Velikim. predlazemo i njegove izreke. To je i bio razlog sto smo u sadasnje izdanje stavili oba spisa ave Isaije. a zatim prenosena od usta do usta. Zbornik beseda ave Isaije. Da ne bismo propustili nista iz avine ostavstine. ili su bila saopstena raznim licima u razlicito vreme. Medjutim. Njegove spise pominju episkop Amon u svom pismu Teofilu. Slova ave Isaije. posle beseda. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA 125 . Moze se pretpostaviti da je ava Isaija bio najblizi prejemnik uciteljskog dara ave Antonija Velikog. sve dok ih neko nije sakupio. Medjutim. stapman je slican spis pod naslovom: O podviznistvu i bezmolviju. tomu Grcke patrologije. U 40.

uvek ispitujte u cemu se saplicete. Brizljivo pomisljajte o tome kako cete izaci iz tela. ni zavist prema bliznjima. nemojte praznosloviti. Izbegavanje prepirki. i ni na koga ne ropcite. 11. Sto cujete od njega. Neka laz ne izadje iz usta vasih i nemojte zeleti da kazete ili cujete bilo sta nekorisno. 2. a drugo u srcu. recite sto je moguce manje reci sa smirenjem i poboznoscu. Neka svaki ide u svoju keliju sa strahom Bozijim. 7. Izlazeci na posao. Ukoliko zelite da zivite sa mnom. Nikoga ne osudjujte.4. Svakodnevno drzite smrt pred ocima. Onoga ko izvrsava moje zapovesti i tajno i javno. Pri rukodelju nemojte zagledati ko bolje radi . Molim vas. 6. Cuvajte srce svoje od stranih pomisli i nemojte nista pomisljati ni o ljudima. 3. suzama i zlopacenjem [iscrpljivanjem tela] da vam oprosti i ubuduce vas sacuva od istog pada. vec neka svaki sa strahom Bozijim pazi na sebe i svoj duh. 4. zato sto se Bog ne da obmanjivati (Gal. pruzajuci pogled i ka strasnom danu Njegovog Suda i uzvracanja svakome za dela. Bez velike potrebe nemojte nista govoriti ni u trapezi.i tajno i javno. ne ostavljajuci svoje pocavanje [tj. Naprotiv. sa verom se potrudite i da ispunite. nemojte sedati da pogovorite jedan sa drugim. zlopacenje (podvizi i lisavanja radi iscrpljivanja tela). kako cete uspeti da bez saplitanja stanete pred Boga. sirina (siroki put. Kada se zavrsi crkveno sabranje ili kada ustanete posle jela. 9. izgovaranje molitve]. zato sto (oprostite mi) u tom slucaju ne mozete ziveti sa mnom. ni jednu zelju svoju i nijedno podozrenje nemojte skrivati u sebi. vec slobodno otkrijte svom avi. neverovanje u svoju pravednost. ja cu za vas dati odgovor pred Bogom. Po zapovesti Gospodnjoj. zato sto vas Bog uvek slusa. svagdasnje drzanje svojih grehova pred ocima . Ukoliko se javi potreba da sa nekim pogovorite. On ce od vas traziti odgovor . niti dozvolite sebi slobodno (obracanje). (Pobrinite se) da se ne postidite pred Bogom i pred svetima koji su se. na poucavanje i molitvu u tajnosti [u kleti srca]. i nikoga ne ogovarajte. cak ni o recima Gospodnjim. osim ukoliko vas sam zapita o necemu. Znaj da (svaki) pokoj (tela). Neka niko ne ide u keliju svoga brata. Jer.i zbog vaseg nemara i zbog moje neplodnosti. Ne zadrzavajte u srcu svom ni zlobu.7). vec sve vidi . 5. smirenje i razumno odsecanje svoje volje u svemu. da ne bude uzaludno vase odricanje. ni u srcu. setite se zbog cega ste izasli iz sveta i pobrinite se za svoje spasenje.i tajnom i javnom. 8. ni mrznju. 15. starajuci se da se ispravite i moleci Boga sa bolom u srcu.u tebi ce poroditi vrline. ni u crkvi. Ni jednu pomisao i nevolju. ni o stvarima ovoga sveta. da li je bolje uradio brat ili ti. svojevoljnost) i sujeta upropastavaju svaki plod monaski. nikoga ne ponizavajte ni ustima. 13. pocujte Isusa radi.13). Bog ce sacuvati od svakog zla i pokriti u svakom iskusenju . Po nedelju dana sluzite u kuhinji sa strahom Bozijim. Nemojte ispravljati pojca. 10. dobro podvizavali.tj. nego neka svaki ide u svoju keliju i place zbog grehova svojih. 16. sve [je] obnazeno i otkriveno pred ocima Onoga kome cemo odgovarati (Jev. reci i pomisli. nemojte biti nemarni prema zapovestima mojim. bratijo moja. i nemojte zeleti da se pre vremena vidite. 126 . suociti se sa vlastima tame koje nas susrecu u vazduhu. Nemojte se medjusobno prepirati ni zbog cega.6. 14. 12. Nemojte biti nemarni prema svom poucavanju i neprestanoj molitvi. 17. Pazite. neobuzdanost u svemu. Ukoliko ih budete ispunjavali.PRVO SLOVO Zapovesti ave Isaije bratiji koja zivi sa njim 1. Nemojte da vam je jedno u ustima. nemojte ni rukodelje svoje zanemarivati. a ukoliko ih ne budete ispunjavali. odrekavsi se sveta Njega radi.

i on je udaljen od slave svoje. A zbog takvog visokoumlja Bog ljudima postaje neprijatelj. sin Eleazarov.26). kao sto se Fines. 21. on se kod nas promenio u drugi gnev . u revnost jednog protiv drugog.23).18. ono se kod nas izmenilo: mi smo se smirili pred neprijateljima. neka odseca sve svoje telesne prohteve. Tako je Ilija. i pomoc i moc u vekove vekova. U umu postoji prirodan gnev i bez njega covek ne moze steci cistotu. ona se kod nas promenila u protivprirodnu mrznju prema bliznjem i u gnusanje sa odvratnoscu. Slicno je postupio Samuilo sa Agagom. kada je poslusao obmanjivaca.Car. Postoji u nama prirodna ceznja [za Bogom]. i bez nje nema napretka. i sta se posle preslusanja u njemu izmenilo u toliko strasne strasti.u gnev na bliznjeg zbog raznih nepotrebnih i beskorisnih stvari. ranjavajuci se medjusobno i smatrajuci sebe pravednijim od drugih. ta revnost po Bogu kod nas se izmenila u protivprirodnu revnost. Amin. u kome gaje Bog sazdao. On u svemu nasem. koje ne smatrah dostojnim da budu sa psima moga stada (Jov 30. sve dok ne dodju u svoje prirodno stanje. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA 127 .7-9). Tako cemo obresti milost u cas iskusenja sto nailazi na svet (Lk. posle cega je prestao gnev Gospodnji na narod (Broj. U umu po prirodi postoji revnost po Bogu.40).Kor. svoje neprijatelje obasuo prekorom. oskudni od svakog dobra. Slovo postade telo (Jn. Bez mrznje prema neprijateljima cast duse se nece projaviti. Prema tome. Ucinivsi coveku takvu milost. 3. Pobrinimo se o sebi samima kako bismo ugodili Bogu po sili svojoj.time sto ga (palog) podize ([naravno]. postade savrsen covek kako bi nasu protivprirodnost promenio u prirodnost. Nju je neprijatelj [kod nas] izmenio u sramnu pohotu. Covek je tada imao zdrava osecanja. kad je ono naislo na njega. da se pobrinemo o napustanju (strasti) i da steknemo ono sto nam je pokazao Gospod nas Isus Hristos u Svetom Telu Svom: jer.9. Medjutim. Ne bih zeleo. bratijo. ukoliko on ide za Njegovim stopama i zapovestima koje namje dao kako bismo pobedjivali one koji su nas nizvrgli sa slave nase). Medjutim.15.33). Gospod nas je. po velikoj blagosti Svojoj. i time sto mu pokazuje sveto sluzenje i cisti zakon kojim moze da se povrati u svoje prirodno stanje.1). saglasna svom prirodnom ustrojstvu. moleci neprestano Njegovu blagost da saputstvuje nasem smirenju na spasenje od neprijatelja nasih.12. tj. njegova osecanja (cula) su postala protivprirodna. da nemate poznanje o sledecem: U pocetku je Bog stvorio coveka i smestio ga u raj. Postarajmo se. Eto sta je bilo sazdano sa covekom. Umu je svojstveno prirodno visokoumlje pred njegovim neprijateljima. u medjusobnu zavist i laz. ko zeli da dodje u svoje prirodno stanje i da se postavi u stanje [koje je u skladu sa] prirodom uma. a drzimo se visokoumlja u odnosu na bliznje.31). zaklao lazne proroke (Z.DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DRUGO SLOVO O prirodnom zakonu 1. Jov je. On je Svet i u svetima pociva.1. ukazao milost rodu covecijem. u pohotu za svakom necistotom. Postoji u umu prirodna mrznja. kada je ona naisla na njega. upraznjavajuci delatne sile svoje i (kao na vagi) utvrdjujuci sve udove svoje.14). Nju on nece postici ukoliko se ne bude gnevio na sve sto u njega seje neprijatelj. razgnevio i zaklao muza i zenu. osim greha. On ga opet vraca u raj . carem amalijskim (1. Medjutim. jer je Njegova sila.25. ljubljeni. Medjutim. 2. bez koje nema ljubavi: zbog toga je Danilo nazvan muzem zelje (Dan. Medjutim. Ova mrznja iz nas izgoni sve vrline. kao sto je napisano kod apostola: Revnujte za vece darove (1.Car. govoreci im: Bescasni i hulnici.

8. dok sedis u svojoj keliji. niti gledaj levodesno. bili spremni da kazemo: "Oprosti". Na mestu u kome predahnes nemoj biti smeo. 12. Ako te. 9. Ne pruzaj ruku svoju ka onome sto zelis ne rekavsi: "Blagoslovi". Nikako ne otvaraj usta radi smeha. satvori mnogo molitava u srcu svom. izuzev u krajnjoj nuzdi ili bolesti. dozvoli da ti se samo noge istrljaju. nemoj se zajedno sa drugim pokrivati istim pokrivacem. tj. zato sto se u tome krije odsustvo straha [Bozijeg]. udalji se unekoliko kako bi cutao. i ne ispunjavaj zelju svoju da im budes slican. Kad prestanu da jedu. Na mestu gde vam dopadne da prenocite. Medjutim. 7. Ruku svoju pruzaj samo ka onome sto je ispred tebe. te namazi ostalo telo". kako bi bio miran u pomislima svojim. ali ga pred stranim ljudima pokazuj u prijatnom izgledu. ne dozvoljavaj da ti grgoce grlo. 3. ponudi im potrebno sa srdacnim izrazom. nemoj se ustremiti protiv njega. smirenjem se rasipaju sve zamke neprijatelja. Kada sedis za trapezom sa bratijom od kojih si mladji. poseti strani brat. Jer. Ako medju onima koji jedu ima stranaca. 5. nemoj biti nemaran. kao sto cine prosti svetovnjaci. Iduci. 11. stideci se pri tome da ih otkrijes. nemoj im reci: "Jedite. ali se secajte svojih grehova. Kada podjes na neki put sa bratijom. nudi ga sve dok ga [radi uspokojenja] ne namazes celog. Prema onome sto se iznese pred tebe nemoj brzo pruzati ruku. vec se potrudi sa strahom Bozijim. 4. Kada pijes vodu. Tako ce tvoj greh proci. Nemoj se meriti ni u jednom svom delu. da ne bi pogresio iz neznanja. ne ukrasavaj je. vec ucini poklon i reci: "Oprosti mi". Dok obavljas rukodelje. 128 . Dobivsi knjigu. i uzmi ulje. nego se drzi skromnosti u svemu. ucini i ti isto. Ako ti se zeva. nemoj gledati levo i desno. Pre nego sto legnes. nego se poucavaj u pomislima svojim ili se moli Bogu u srcu svom. 2. 13. ni kukulj. Ne protezi se telom svojim pred drugima. Najpre nam je potrebno smirenoumlje kako bismo na svaku rec koju cujemo. ne usudjuj se da pruzis ruku svoju kako bi stavio [hranu] u usta drugog. Ne pozeli nista sto vidis kod brata svoga: ni odecu. da ne biste jeli sa nasladjivanjem". nemoj podizati na njega srce svoje. Ako si se umorio od puta i zelis da se malo namazes uljem radi pesackog truda. ni pojas. nego izadji i ocisti se napolju. Ukoliko on nece da rado prihvati ponudu. Ako si mladji. vec neka izgleda kao da te prinudjuju da jedes. Neka tvoja odeca pokriva tvoje noge i tvoja kolena neka budu tesno sjedinjena jedno sa drugim. Da li si ti upoznat sa tom stvari ili nisi?" Sve takvo jeste napredak za pocetnike. Ako pogresis u necemu. nemoj dozvoliti da ti se celo telo istrlja uljem. Kada jedes nemoj podizati lice svoje na onoga koji je nasuprot tebe. Ukoliko ti se pojavi tecenje u nosu dok sedis sa bratijom.SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA TRECE SLOVO O stanju pocetnika i keliota 1. 6. 10. nego ucini poklon i reci: "Oprosti mi. zato sto bi za njim brzo dosao i gnev. jer je i to strast. reci im dva ili tri puta: "Ucinite ljubav i jedite jos malo". nemoj lagati zbog stida (da priznas). a ne ka onome sto je ispred drugih. Vise necu teko ciniti. ne brisi se pred njima. ili pri svakom delu. kako bi se u tebe uselio strah Boziji. Ako ti neko kaze uvredljivu rec. istrljaj mu noge i reci: "Ucini ljubav. ne otvaraj usta i zevanje ce te proci. Neka ti lice nosi pecat sete (kad si sam). Ukoliko te neko iznenada ukori zbog neke stvari. nemoj ga zamarati. a ako je starac. nego pozuri da mu ucinis poklon pre nego sto se u tvom srcu rodi nezadovoljstvo na njega. Nemoj govoriti sujetne reci.

pak. ni sasud. Kada sedne. I ucini kao sto kaze. nemoj zeleti da si ravan sa njima u slavi. pitaj ga: "Gde naredjujes da nocim?" Navedi mu i ostalo sto ti je potrebno. nista ne dodajuci. pre nego sto se latis rukodelja. izasavsi. 129 . 25. 22. jer je velik onaj ko slusa. nemoj ga otpustati bez icega. Ako je jedan od lutalica. pitaj ga: "Sta hoces da ti spremim?" Ako on to ostavi tvom izboru. Ako pozelis da ostvaris nesto sa cime se onaj koji sa tobom zivi ne slaze. nemoj mu naredjivati ni u kakvoj stvari. Kada kod tebe svrati brat putnik. nego da ti je darovano od Boga. Ako je. ucini [kao sto zahteva]. znajuci da ono sto imas nije tvoje. 24. i radi svoj posao. pobedi svoju volju i ucini to.14. vec mu daj od blagoslova kojima je tebe blagoslovio Bog. Ako te (ava) posalje na put radi nekog posla. a na isti nacin postupi i kad ga ispracas. Ako napolju cujes neke reci. niti ih. ne uzimaj ih sa sobom. i ako se javi neki zajednicki posao. Neka tvoj pozdrav bude pristojan i sa strahom Bozijim. tvoj jezik nece pogresiti. 26. spremi ono sto nadjes. niti bilo sta otvaraj . Brzo i bez lenjosti se potrudi ako je neophodno da najpre nesto dovedes u red rogozu ili neki sasud. 21. 28. Kada se pojavi neko delo koje se nagradjuje. niti oduzimajuci. i zaustavi se na tome. ili nije". zajedno sa vernima koji su kod tebe. vec ga zamoli da se pomoli. Ako zivite u zajednici jedni sa drugima. nemoj ga otkrivati bez njega u zelji da saznas o cemu se radi. reci mu: "Daj mi to u ruke". Ako je on nemocan i ako mu je odelo prljavo. Ako je siromasan. Posto ga pozdravis. a o onom sto si cuo nemoj govoriti kao onaj koji je gledao. Svako jutro kad ustanes. a ja cu ovo sam da zavrsim". Ukoliko on u razgovoru pocne da upotrebljava neke neprilicne reci. ja sam slab i to ne mogu podneti". prepricavaj drugom. nemoj ga uvoditi kod njih. poslusaj ga. sa strahom Bozijim. Ako ti narede da ucinis nesto sto ne zelis. Ako budes ziveo sa bratom i on ti kaze: "Skuvaj mi nesto". Ako sacuvas usi svoje. a kod tebe se nadju neki verni.ni vratanca. Ali. 16. A ako se radi o nekom malom delu i brat ti kaze: "Podji. primi ga sa radoscu. 15. 19. 18. odreci se od svoje zelje da ne bi doslo do prepiranja i da se on ne bi ozalostio. kako ih ne bi ozalostio i kako ne bi narusio skromnost i miran zivot sa njima. ponesi mu prtljag koji nosi. I radi bez lenjosti ono sto ti bude dao. brate. Po zavrsetku trapeze udji u svoju keliju i izvrsi svoje poslusanje. 20. on brat koji prolazi Boga radi i koji je svratio da odahne. neka u njemu ucestvuje i brat tvoj. ako se radi o starcima koji govore rec Boziju. ti mu reci: "Daj mi da nesto radim dok se ne vratis". raspitaj se sta hoce i. Radi savesti ostalih nemoj stedeti svoje telo. Ako podjes u neciji dom i domacin te. govoreci: "Pripremi sta hoces". Ako zivis zajedno sa drugom bratijom. okrpi mu ga. vec mu ucini milost u ljubavi Bozijoj. Kad te pozove brat dok si za svojim rukodeljem. pitaj svog avu: "Da li da sednem da cujem ili da idem u svoju keliju?" I ucini ono sto ti on kaze. 27. Nemoj hvaliti ono sto nisi video. Ako se na putu premorio. ni knjigu. U njemu ucestvujte svi. pouci se u recima Bozijim. daj mu da odahne i operi mu noge. Cuvaj se da ga ne pitas za nesto sto za tebe nece biti korisno. 17. Ako je on prost i ako muje odelo pocepano. niti zeli da mu budes staresina. vrativsi se. Ako stupis (u neku keliju) da zivis sa bratom kao doseljenik. pokazi mu srdacno lice. operi mu ga. 29. jer ne treba da mu zavidis. zapitaj ga: "Kako si?". nemoj se stideti da tvom ucitelju cesto govoris: "Ucini ljubav i pogledaj da li je to kod mene dobro. Ako je to sto ostavlja kod tebe suvise dragoceno. ti ga sa ljubavlju zamoli: "Oprosti mi. Kad bude izlazio. Kad se ucis nekom rukodelju. nemoj podizati lice da bi video kakve stvari ima u kuci. Zatim mu daj knjigu i pusti ga neka cita i poucava se. potrudi se i sam. Ako brat kod tebe ostavi neki predmet. ostavljajuci svoje. Nemoj sedati da razgovaras sa onima od kojih ne ocekujes korist. kako on ne bi pretrpeo stetu. ostavi samog. 23.

40. pri cemu onaj koji nosi neka ide napred. da te ne bi potkrala tastina. niti da stojis na jednoj. Ako mozes. 130 . 33. Protivi se srcu svome kako ne bi lutalo za svojim zeljama. Ako ste obojica mladi. Na putu ne ostaj na konacistu u domu u kojem se plasis od pada u greh. 35. premda bez upornosti. nego se secaj da te Bog vidi. nemoj biti nemaran. Pomenite mu to dva ili tri puta. nemoj biti drzak da sednes. ili sedis za velikom. pustite ga da ide ispred. neka oblaci sandale. jer telo ima mnogo strasti sa kojima se i srce slaze. Pocetnik neka nikada ne nosi dobru odecu. kao sto cine nerazumni. Nikoga ne preziri zbog njegove odece. uopste ne gledaj cak ni na zensku odecu. Kada hodite po putu i medju vama imate nemocnog. Ako stojis na maloj nuzdi. da ne bi njima mahao kao svetovnjak. kako bi. 37. neka ruke svoje zadene za pojas. umesto da uzneses pohvalu Bogu. U vreme prinosenja [beskrvne zrtve] protivi se pomislima. Kada si na putu sa nekim starcem. imajuci pogled spusten ka zemlji. Noge svoje nemoj da siris. Kada pevate [sluzbu] nekoliko vas zajedno. [Na molitvi] stoj sa strahom Bozijim i nemoj da se naslanjas na zid. Kada ustanes u svojoj keliji da vrsis molitvu. Kada se stariji zaustavi da pogovori sa nekim. Kada koraca. nemoj biti nemaran da ne bi. 32. Ako ti zena na putu kaze: "Mir ti". sve dok ne dostigne uzrast odraslog: za njega je to lekarstvo. 31. nemoj dozvoliti da on nosi prtljag koji imate sa sobom. utvrdivsi svoja cula u strahu Bozijem. vec stoj sve dok ti ne da znak sta da radis. Kada ides u grad ili u selo. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA CETVRTO SLOVO O putovanju keliota i o savesti 1. a lice treba da spusta nanize sa poboznim stidom. Kada saznas da ce tamo gde si nameravao da jedes biti prisutna i zena za jelom. 39. neka ti oci budu spustene nanize. nemoj ih preticati. 41. a kada je u keliji. 38. 36. nikako ne treba da otkriva svoje zube. kako ne bi podigao borbu protiv sebe u svojoj keliji. neka se prepusti svakoj neurednosti u odnosu na svoje telo. Kada ides sa starijima od sebe. odgovori joj u srcu svom. Pazi da ti telo ne bude neuredno i prljavo. savijajuci drugu. Bolje ti je da ozalostis onoga koji te je pozvao. 34. Lezuci da spava neka ostaje prepojasan i neka se potrudi da svoje ruke ne stavlja unutra (pod odecu). jer za njega u tome ima koristi. medjutim. U vezi sa vinom neka sebi postavi kao zakon da u nuzdi koristi do tri case. nego da tajno u srcu svom ucinis blud. mogao da sedne i da se odmori. ukoliko zazeli. i njega sa ljubavlju zamolite da se pomoli. Pocetnik. nikako nemoj pristajati da sednes.30. Ako sa vama bude stranac. neka svako satvori svoju molitvu (po redu). Kada ga potreba natera da izadje napolje. neka se podvizava da ne nosi sandale. Prilikom smeha. izazvao Njegovu srdnju. kako bi Bog primio tvoju zrtvu. nosite naizmenicno. da bi se dostojno pricestio Svetim Tajnama i da bi te iscelio Gospod.

Ako. seti se svojih grehova pred Bogom. vec onima koji su dosli sa tobom ustupi mesto da govore o svojim pomislima. Zbog toga to ne mogu podneti". 12. Ako sa tobom budu ziveli bratija. 10. zajedno sa njima razmotri ono sto prilici. neka u svemu budu ispred tebe. Cuvsi za greh brata svoga. nemoj se postideti (da ga zaustavis). Ako podjes na put sa bratijom koju ne poznajes. Ako ste pocetnici i nadjete se na putu. ne pozeli da dolazis u dodir sa onima koji zive na tom mestu. jednom za stalno ustanovite poredak koga ce te se drzati u umivaonici. te se stidis da ih povedes kod svog prijatelja posto ih je mnogo. vec mu pokazi srdacno lice i raspolozenje prema sili svojoj. kako ne bi sagresio pred Bogom. Ako se nadjes na putu sa mnogo bratije. 9. nemoj ga pitati: "Zasto si to rekao?". 17. 5. svratite kod siromasnog brata. Naprotiv. Ako odes negde kao stranac Boga radi. vec mu sa smirenjem reci: "Oprosti mi. jer je molitva svetlost za tvoju dusu. 4. Iduci putem sa njima. Ako jedan jednom podje prvi.2. tako da cak nesto ostane i za njega. poslusavsi ih sa smirenjem. Ako tvoj prijatelj hoce da obedujes kod njega. znajuci da ces Bogu za njih dati odgovor. vec kupite sve sto vam je potrebno za potkrepljenje hranom. Ako podjes u goru da poboravis kod bratije u manastirima. pazi da ih ne prezres. zakonoprestupnik je". Ako znas da je starac kome otkrivas pomisli svoje veran i da ce sacuvati tvoje reci. ostani kod onoga kod koga prvo dodjes. brate. 16. sve mu otkrivaj potpuno slobodno. i u umivaonici. nemoj prisvajati visu meru i ne izbegavaj poslusnicke sluzbe. Ako podjes na put i hoces da svratis kod brata. nemoj ga ozalostiti sve dok ne odes odatle. niti mu poveruj. Naprotiv. jer bi inace bilo bolje da si sa svojim srodnicima. Nemoj slusati one koji govore o pomislima koje te napadaju. vec njima prepusti tu cast. 14. Ne prelazi kod drugog. i za stolom. ni ti se nemoj svetiti bratu svome. Jer. nemoj ga nikom govoriti. ali te on ne primi. ako ga ne pitas: "Da li da podjem ili ne?" Ako se on ne slozi. reci mu: "Sacekaj ovde". Ako svratis kod staraca koji su ti poznati i sa tobom budu i drugi. da ne bi stekao povod za borbu. 11. da ih ne ostavis i tajno odes. 6. te bez njih okusis hleba. jer je to smrt za tebe. potrudi se da sacuvas srce svoje i da se u tebi ne obnovi zloba. Ako se desi da svratis kod prijatelja svoga. bratijo. Nemoj da primete da su primljeni radi tebe. Ako neki brat uporno stane da ogovara pred tobom svoga brata. I uradi ono sto oni kazu. niti se razgovorom vezuj za njih. nemoj pred njima pokazivati narocitu smelost pred starcima. ukazuj im cast prvenstva u svemu. pobrini se o njima sa strogoscu ukoliko te budu slusali. Kad se zadesis na putu sa bratom svojim i hoces da svratis kod svoga prijatelja zbog neke potrebe svoje. kako biste izbegli zbrku u tim prilikama. 131 . 15. 13. 8. nemojte ga zalostiti nikakvom svojom potrebom. 19. Ja sam jadan i ono sto govoris vidim na sebi. te se pokaze da su mladji od tebe. Ako cujes da je neko o tebi rekao rdjavu rec. 3. I ako se pomolis Bogu za to. neka drugi put podje drugi. prilikom susreta negde na putu ili kad svrati kod tebe. u Pricama je napisano: "Ko se opominje zla. Ako ti brat ucini neko zlo i neko drugi pocne o njemu da govori pred tobom. Ako zelis da ti ih On oprosti. 7. Dovoljno je sto ste kod njega nasli krov [nad glavom]. nemoj prihvatiti sve dok ne pozoves i brata svoga da se utesi zajedno sa tobom. 18. Svakog dana razmisljaj o onome u cemu si pogresio. govoreci: "On je radi vas i meni ukazao takvu cast". ili kad sedate za sto. Prinudjavaj sebe da tvoris mnoge molitve. potrudi se da mu ukazes najsrdacnije raspolozenje kad ga budes sreo na putu ili kad iz neznanja svrati kod tebe. oprostice ti.

Ako bude potrebno da posetis nekog brata ili opstezice. kako ne bi trazilo da sto pre ode u keliju i kako ne bi postalo izdajnik sebe samog. Sedeci u keliji svojoj. Tako ce pomisao osvete otici od tebe. Ako ti. Jedi jedanput dnevno i pruzaj svome telu ono sto mu je potrebno. Ako se. ako se medju bratijom nadje neko nemocan i upadne u ljubomoru. i blagodat Bozija ce te opet primiti. posto ustanes sa stola. 27. Ako si se udaljio od srodnika po telu da bi bio stranac Boga radi. Jer. pak. zivi onde gde ti odrede i nemoj ulaziti u drugu keliju. tako da. [potrudi se] da ga odbijes da drugima ne bi dao povod za spoticanje. Ako te. bices kriv sto si mu dao povod da sagresi. pak. zasto ih ne ostaviti radi vrline? 25. pokaj se za svoje sagresenje. reci joj: "Nije li ova nemoc bolja za tebe od geene u koju ces poci?" Tada ce se ona uspokojiti. Ako bezmolstvujes u svojoj keliji i brat ti zatrazi neku stvar radi svoje potrebe. Ako dodjes kod bratije i jedan od njih ti kaze: "Ovde ne nalazim spokojstvo i hocu da zivim sa tobom". nemoj svom telu davati da do sita jede slatku hranu koju ti tamo ponude. 34. Dovoljno ti je da imas jednoga. 23. za slucaj nemoci.20. Posavsi kod neke [bratije]. uzmi sebi za pravilo da svom telu dajes ono sto mu je potrebno. Ako putujes sa bratijom i medju njima se nadje neko prema kome imas ljubav Boga radi. potrudi se da ne pokazes osobitu bliskost prema njemu pred svima. Reci svojoj pomisli: "Radi iscrpljenosti tela. Tvoje 132 . zablagodario Bogu. vec blagodari Bogu. a ne i suvisak. Na taj nacin neces narusiti smisao svog tudjinovanja. 29. dok bezmolstvujes. kako bi te nosilo i dozvoljavalo da vrsis svoje molitvene sluzbe i kako se ne bi javljao prohtev da ides kod drugih. jer je bolje da propadne jedan od udova tvojih. 21. ali mu ipak ne dozvoli da zivi sa tobom. jos pomalo budes gladan. bilo da se radi o dobroj ili obicnoj hrani. Ako nocu budes iskusan sramnim mastanjem. pripadni Bogu svim srcem svojim i On ce ti pomoci. 33. Ti si sve to ostavio. na svaki nacin cuvaj svoje pomisli. nemoj se uznemiravati sazaljenjem prema ocu ili majci. Nista nemoj jesti sa slascu. Sedeci u bezmolviju u svojoj keliji. omoguci mu da pobegne. 26. Oni obicno raspaljuju coveka na delo za koje on nema snage kako bi upao u njihove ruke i oni se obradovali zbog toga. ukoliko te prime. ispitavsi se. imas samo ono sto ti je potrebno. ustani i pomoli se od sveg srca da mu Bog oprosti. kako bi. ili secanjem na brata ili sestru. Bog gleda na mene okajanog". nemoj ocekivati da ce biti radi [da te prime]. secaj se svoga ishoda u cas smrti. Nemoj protivreciti onome koji te vredja sve dok ne zacuti. da se ne bi pricestio sebi na sud. Ako zatim. Posto ti niko od njih tada nece pomoci. u keliji uhvati nemoc. nemoj dati da se ne bi smutio. 35. 30. Neka se tvoje srce ne ponada na strogo podviznistvo kojeg se drzis. 28. Ukoliko. Naprotiv. Ako udjes u manastir koji ti je nepoznat. sve dok te sami ne pozovu. kaze: "Umire mi dusa zbog jedne skrivene stvari". nemoj popustati da sladosno saosecanje prema njima udje u tebe. nemoj mu odreci jer ces se inace ogresiti o zapovest u vezi sa bratom svojim. Naprotiv. 24. Kada podjes da se pricestis Tajnama koje se prinose. 32. Ako primetis da ti se dusa uznemirava zbog toga. nemoj padati u malodusnost. 22. kako se ne bi oskrnavio njihovom slascu i na sebe naveo ljuti gnev. trudi se da danju sacuvas svoje srce od pomisljanja na lica iz mastanja. Ako u tudjem kraju uzmes keliju sebi za zivot. nemoj dozvoliti da imas mnogo poznanika. nadjes u sebi ono sto si cuo od njega. setis nekoga ko ti je ucinio zlo. jer je milosrdan prema covecijoj nemoci. 31. ili slaboscu prema deci ili zeljom za zenom u srcu svome. bezmolstvujuci u svojoj keliji. nego da sve telo tvoje bude baceno u pakao. niti pomisljaj da te ono cuva. radi zadovoljenja pohote ukusa. nemoj ga pozivati da ti pomogne u radu da ne bi ponistio dobro delo koje si mu ucinio. Nemoj slusati demone kada pocnu da te podsticu na podvige koji prevazilaze tvoje sile. Ako ucinis dobrocinstvo siromasnome.

popravi ga ili napravi novo. 47. 42. 45. pak. vec ga daj za koliko bilo. Ako bude potrebno da u svom selu boravis zbog nekog posla. Jer. Ukoliko. 41. Ako ti brat koji krece na put ponudi da od njega kupis neku stvar. nemoj uzimati stvari koje su u njoj neophodne. 43. Ti ga. kako se zbog prevelikog bdenja ne bi pomracila tvoja dusa i pobegla sa poprista. neka izvoli. Ako zivis u gradu i iscrpljujes svoje telo Boga radi. Ukoliko si. Ako hoce da postane monah. Ako ga poklonis bratu svome. Nemaj biti nemaran u tome. zatim. pa vidis da ti ne moze vratiti. Medjutim. Zatim lezi. nemoj se prepirati oko cene kao svetovnjaci. ako zelis tu stvar. kako se ne bi sapleo u poznanju. provedi dva sata na molitvi i psalmopojanju. potrudi se malo [da das sto traze]. ako se on po sopstvenom izboru udalji iz nje.o novcu. vec pobedio tastinu. pocnu muciti pomisli: "Gde ces naci [potrebno]?". Ako si se odrekao sveta. znajuci da Bog blagonaklono gleda na ono sto cinis. govoreci: "Vise od ovoga ne mogu dati". ali je najzad posle izvesnog vremena ostavis. nemoj nista ostavljati kod sebe. Medjutim. sagresices pred Bogom. nemas dovoljno. ti ces biti cist od svake krivice. Tada bi ih On vec izvodio na sirinu". i u nju se nastani neki drugi brat. potrudi se da mu posudjeno sto pre vratis. a drugu posveti odmoru tela. nemoj se obazirati na ljude. nemoj to ciniti bez njihovog znanja i misljenja. kako ne bi porekao znacenje svoje kelije. vec ih ostavi za siromasnog brata. doci ce ti sila (bodrosti). nemoj je doticati pre nego sto mu kazes o tome. u vecoj meri zamori svoje telo rukodeljem da bi bezmolstvovao u svojoj keliji. Ili ga otpusti i neka ide. Kupujuci nesto sto ti je potrebno. ti odgovori: "Najzad sam postao slican svetima koje je Bog isprobao siromastvom.nemoj odbiti. reci mu: "Zar hoces ovde kratkovremeni pokoj. kako ne bi sagresio pred Bogom. sto si mu dao po svojoj moci. da ne bi ozalostio one koji zive sa tobom. 40. kako svoj trud ne bi ucinio besplodnim. Nemoj se stideti da svaku pomisao koja te napada saopstis svome staresini. Ako si u manastiru i imas roba. Pre odlaska na pocinak. nemoj mu dosadjivati i nemoj ga pritesnjavati. Sa razumom i sa merom tvori svoje molitve. Naprotiv. Ako u sebi vidis zelju da putujes. Ako imas potrebu za stvari koju je brat ostavio kod tebe. i Bog ce za tebe sve urediti tamo gde odes. ma o cemu se radilo . a tamo da budes vrgnuto u tamu najkrajnju?" Ako se tako pomalo budes obnavljao. 39. Nemoj se druziti sa ljudima zbog kojih se u tvojoj savesti radja strah da ih ne vidis drugacijima.bdenje neka bude sa poboznoscu i nemoj lisavati telo svoje onoga sto mu je potrebno. Kada te. Kada se udaljujes iz kelije. te se istrosis dovodeci je u red. 44. Ako dodjes na neko mesto i uzmes keliju za sebe. bile one dobre ili lose. koji ce te od nje rasteretiti. Ako primetis da tvoje telo postaje lenjo. sve dok nije utvrdio vernost njihovog proizvoljenja. Ako uzmes nesto od brata svoga na poslugu. napusti svoje mesto i izaberi drugo. ne ostavljaj kod sebe jer ti nece biti dusi na korist. 38. te ondasnji ljudi pocnu da te hvale zbog toga. Nemoj od njega traziti da ti nadoknadi stvari koje si ostavio u keliji. nemoj se prepirati. cuvaj se da ne dozvolis sebi preteranu slobodu u obracanju sa srodnicima po telu. ili ga oslobodi. nemoj pokusavati da ga isteras iz nje ukoliko pozelis da se opet u njoj nastanis. niti se mesaj u njihove razgovore. 49. duhovi nigde ne nalaze toliko mesta koliko kod coveka koji sakriva svoje pomisli. ukoliko si u mogucnosti . 36. vec potrazi sebi novu keliju. 37. Ako se radi o nekom orudju. i mirno jedi svoj hleb. Ako podjes u grad da prodajes rukodelje. 133 . ostavi je cuteci. pak. 46. Ako se ono kod tebe slomi. ako zivis sa drugima. odeci ili necem drugom. vrati ga cim zavrsis svoje delo. Ako siromasnom bratu posudis nesto u njegovoj potrebi. i koje je on upropastio. opet tvori molitvu sa usrdjem. 48. Polovina noci ti je dovoljna za molitvu. [znaj] da izvrgavas ruglu monaski cin. pak. A kada te Gospod podigne.

i daj mi to i to". 54. Nemoguce je da Bog ne slusa coveka koji Njega slusa. Pazimo na sebe u strahu Bozijem. Isceli dusu moju. Ti si. cuvajuci i ispunjavajuci delanje vrlina. tako da ona ostane bez pribezista. Amin". On bolje zna sta je za tebe korisno. jer ono unistava monosaki plod. stavljajuci tvoju bednu dusu izmedju sebe. Jer. Doveka se nece pokolebati onaj koji zivi u Jerusalimu (Ps. Jer. Tada ce savest tajno reci srcu tvome zbog kod dela te Bog ne slusa. cak i ako zelis da odbranis veru. Ne dopusti mi da idem za svojom voljom. jer sam nemocan.oni ce se podici protiv tebe. okajanom". Naprotiv. Gospode. 57. stoji iza njih. ukoliko se predajes pokoju nemoj mastati da ces dostici visoke vrline otaca o kojima slusas i za kojim stremis. Pazi da. stupivsi u borbu protiv njih. jer ces u takvom slucaju sam sebe prevariti.1). nista ne dodajuci niti odbijajuci. bice kao gora Sion. 53. Oni ostavljaju posebnu borbenu grupu u zasedi. drzi ono cime si prosvecen. vec se pruzi pred Bogom. Neka te niko ne prevari: kao sto zemlja ne moze da donese ploda sama po sebi. pa se ponovo obrati. jer sam zabludeo. i kada napustis grad . Preda mnom su svi koji me pritesnjuju i nemam pribezista osim Tebe. Neka se postide svi koji ustaju na mene. Kada im se ti. i oni. premda mu nase zelje ne dopustaju da nas uslisi. to bi bio znak gordosti. Jer.20. nemoj pozeleti da je procitas. ali ne napustaj ni bukvalni smisao. Stojmo. Od tada ce ona biti nas 134 . I uspokojices se. Ako ti se u recima Pisma otkrije neki prenosni smisao. Kazi dusi svojoj: "Ti se bojis da gresnici slicni tebi ne vide tvoje grehove. Cuvaj se od lazno nazvanoga znanja koje se protivi zdravoj nauci. Moleci Boga za nesto u vreme borbe. u strahu Bozijem. pocnu da uzmicu pred tobom. Ako se sramota poseje u tvoje srce dok sedis u svojoj keliji.50. vec se moli govoreci: "Gospode Isuse Hriste. Ne ostavi me. 62. govoreci mu od sveg srca: "Ja ne mogu da se izborim protiv toga. Pomozi mi. Ako si mlad i ako jos nisi potcinio telo. Zar ne bi jos vise trebalo da se [bojis] Boga koji sve tacno vidi?" Od takve opomene u dusi ce se pojaviti strah Boziji. koju ti ovi duhovi pripremaju. silan u svemu i preko Tebe slavimo Boga i Oca i Duha Svetog u vekove. naredjujuci joj da se ne pokrece. pristupajuci pricescu. ni u cemu ne gazeci savest svoju. nemas zlu [misao] prema svom bratu. Ne popusti da poginem u gresima svojim. 61.10). kao sto je rekao apostol (1. 60. bices nepokretan na strasti.6. iznemogla. jedni okrecuci se nazad. kako svoje srce ne bi napojio smrtonosnim otrovom. Ukoliko istrajes u njemu. Pomiluj Svoje sazdanje. tako ni covek ne moze doneti (dobra) ploda bez zlopacenja i smirenoumlja. te da je sve sto pomisljas u srcu svome otkriveno pred Njegovim licem. 56. kako otrov njihovih skvernih reci ne bi ranio tebe samog. 55. ljubljeni. 59. jer k Tebi pribegoh. bez semena i vlage. 52. Gospode. nemoj govoriti: "Uzmi od mene to i to. a drugi tebi sa ledja. Cuvaj se razgovora sa jereticima. Nemoj biti malodusan kad se podvizavas protiv neke strasti. 124. kada se tvoje srce uznese zbog toga sto si ih prognao. mozes ga prihvatiti. spasi me radi stedrosti Svoje. Pozuri da se setis Boga i toga da On pazljivo gleda na tebe. Taj grad oznacava covekovo srdacno pruzanje pred Bogom koji nas spasava od svih napada neprijateljskih. iza grada. koji istu da istrebe dusu moju. navodno pobedjeni. Od tada ce tvoje delo biti da ne prenebregnes ono sto ti ona govori. 51. gledaj da se usprotivis dusi svojoj kako ona ne bi ovladala tobom. pomozi mi i ne dopusti da sagresim pred Tebom. Nemoj biti malodusan ako te ne uslisi Bog kad se molis da od tebe oduzme borbu. 58. zlobna zamka. kako ne bi ispalo da vise verujes svom razumu nego li Svetom Pismu. Ako susretnes knjigu koja se smatra jeretickom. kao sto je napisano: Koji se nadaju u Gospoda. sve dok se i savest ne oslobodi zajedno sa nama i medju nama se ne ostvari jedinstvo. 1.Tim. Oni ti pripremaju borbu jos goru od prve. jer Ti sagresih. On je blizu coveka. Cuvaj se uninija. Nemoj prezreti brata koji se iz neznanja poveo za recima jeretika i udaljio se od vere. Jer. Ne prezri me. Gospode. bezi pred tobom. kod njega je to bilo delo neznanja. Neka se tvoje srce ne raduje kada uvidis da se u podvigu protivis neprijateljskoj sili i da ona. usprotivis.

Rahilja mu nije radjala sve dok za nju nije odradio i drugih sedam godina. Naselio ih je na Jeleju i Amoru. on ju je zavoleo. slobodno projavljenje). Ta oblast se naziva Mesopotamija zato sto se nalazi izmedju dve reke: prvoj je ime Tigar. Prestavsi na odredjeno vreme da radja. Ugledavsi Rahilju. Uzevsi zezal svoj i sasud jeleja. 64.22). dalje. kojije u svemu slusao svoje roditelje po Bogu i koji je.29. To se sa Jefremom dogodilo zato sto je savladao svog suparnika i sto je zgazio sud. istinsko sagledavanje u njemu nece naci slobodu (tj. Lija simvolizuje telesne napore. Evo sta to znaci: ako covek ne predje svo delatno popriste. vec je ime dobila po slobodnom toku u prostoru. On sebi nije zeleo decu od kceri hananejskih koje su bile nepokorne svojim roditeljima. Zbog toga je Jakov pozeleo da podje ocima svojima tek posto je ugledao Josifa (Post. po kojoj su uzlazili andjeli Boziji. Kada je. ushteo da ode u Mesopotamiju da sebi stekne decu. Iako su obe zene bile njegove. Tako je on dosao u Mesopotamiju da bi tu sebi nasao zenu. zatim. tj. posto je uvideo da mu se rodio car nad bracom. a nasilno odvodjenje Asircima oznacava nevoljnu potcinjenost neprijateljima. Car asirski je poslao deo svog naroda i naredio mu da zivi u Izrailjskoj zemlji. Uzmimo na primer ljubljenoga Jakova. rodila jos jednog sina kome je dala ime Asir.7.11). To se desava sa covekom koji se nalazi u Mesopotamiji i koji sa rasudjivanjem vrsi telesne napore.18. koji vec nece imati nikakve milosti. Radio je sedam godina radi nje. Pod Egiptom se podrazumevaju telesni prohtevi srca. ona ga predaje neprijateljima njegovim. ona ce odstupiti i ostaviti nas. I Bog ga je ukrepio.25-26). da bi. Tamo su oni ostali sve do danasnjeg dana. on otide na mesto Vetilj. I oni su tamo sve do danasnjeg dana (4. Jakov je ustao i polozio zavet sa Bogom da ce mu sluziti. To znaci da telesni napori coveka cuvaju od neprijatelja. Prva tece naspram Asiraca. trazase Egipat i bi nasilno odveden Asircima (Os. a mi cemo pasti u ruke neprijatelja svojih. neprijatelj obicno uz njegovo delo pridodaje covekougadjanje.30.cuvar. sto znaci bogatstvo. govoreci: Bicu sa tobom i sacuvacu te (Post. protiveci se asirskom neprijateljstvu. kojoj su oci bile bolesne.17).17. i tamo otpocinu. Govore da je savest suparnik zato sto se protivi coveku u momentima kada hoce da ostvari volju tela. Zbog toga Osija. on je ipak Josifa voleo vise od svih. bratijo. da te suparnik ne preda sudiji. pak. Medjutim. A Rahilja bese veoma lepa po izgledu (Post.5. 63. Bog se opomenuo Rahilje (Post. Jer. koji su slusali svoju svetu savest i nasledili nebesko Carstvo. Lija je svom muzu dala svoju robinju Zelfu.Car. cerku brata svoje majke. a imena njihova su postala nasledje svih pokolenja. a Rahilja predstavlja obraz istinskog sagledavanja. Pobrinimo se. ali da ga tek istinsko sagledavanje sjedinjuje sa Bogom. kao sto nas je naucio nas Vladika: Miri se sa suparnikom svojim brzo. 65. Tigar oznacava rasudjivanje. ne budemo slusali. udeo onih koji idu za svojom zlom voljom i koji gaze svoju savest.11).25).dom Boziji. oplakujuci Jefrema. a drugoj Evfrat. i koji preko smirenja ushodi ka istinskom sagledavanju. dok si na putu sa njim. Da li ste sada shvatili. a druga nema suparnika. on je vise voleo Rahilju nego Liju. I Gospod je na njoj pocivao. Zaista ti kazem: Neces izici odande dok ne das do poslednjeg novcica (Mt. a Evfrat smirenoumlje. To znaci da istinsko sagledavanje umu otkriva vlastitu slavu kada telesni napori ociste cula od strasti. da ne upadnemo u ruke telesne volje i da nas ona i protiv volje ne preda Asircima. ukazujuci nam na sve u vezi sa cim treba da odsecamo [svoju volju]. Svako od njih se upokojio kao neporocan u rodu svome. ali mu je nisu dali dok najpre nije uzeo Liju. Cujmo jednu gorku pricu: Dosao je car asirski u zemlju Izrailjsku i preselio Jefrema i Izrailja medju Asirce. i dok Lija nije izrodila svu svoju decu. premda mu se u pocetku i otkrio njihov lik.30. sto znaci . Ipak. a sudija da te ne preda slugi i u tamnicu da te ne vrgnu. Ukoliko je. Ona je onome koji hoce da sluzi Gospodu znamenje da nece dostici Boga ukoliko se ne potrudi oko vrlina. Premda su Lijini sinovi pomagali Jakovu. Kada je Lija prestala da radja. Rahilja je ostala besplodna sve dok za nju nije radio jos sedam godina. primivsi njihov blagoslov. Bolest ociju prve zene znaci da covek sve vreme prebivanja u telesnim (naporima) ne vidi slavu istinskog sagledavanja. govori: Savlada Jefrem neprijatelja svog i pogazi sud (Os. nego idimo za svetima koji su se opirali grehu sve do smrti. Eto sta znaci ta rec. kod Huzanskih reka. Te je noci u vidjenju sagledao obraz lestvice koja se prostirala od neba do zemlje.6-29).5. Svaki od njih je sebi napravio kumir i klanjao mu se.1-15). ljubljeni. ljubljeni. on ne treba da se obazire na to. preveo sav svoj dom preko potoka 135 . i sta ih je postiglo? Nemojmo im podrazavti. Ako je covek ne poslusa.

38).Car. posto njihova volja nije bila u Njemu. sto predstavlja spokojstvo (Z. govoreci: "Ja sam nemocan. zeleci da pribegne Bogu. Jer.Car. Besmrtnost znaci imati celoviti napor i ne vracati se na ono zbog cega istemo oprostaj. 67.24).15). najpre ustaje uninije sa namerom da ga vrati na njegove grehe. on je Bogu uzneo blagodarnost.32. u um koji gleda Boga. Prema tome. ali ih covek Boziji ne slusa. zatim. a Mojsije je pod gorom sacinio zrtvenik od dvanaest kamenova i tom mestu dao ime . Prosavsi kroz borbu u kojoj ga stiti Bog. dok na njega nije naslagao drva. mladi Ilija ce ugledati mali oblak. napisano je da on polozi lice svoje medju kolena svoja (Z. osmelio protiv neprijatelja svojih (Z. Tada njegovi neprijatelji nece moci istrajati pred njim. Ovo uninije se progoni priljeznim pribegavanjem Bogu. koja mu neprijatelj bese zarobio. 66. 126. govoreci: Ne boj se 136 . Pobedivsi Amalika. On je nazvan Jakov zato sto je protivio neprijatelju. Slicno biva svima onima koji idu za voljom Bozijom i koji cuvaju zapovesti Njegove. Oni su se podvizavali da steknu besmrtnost koja ih je sacuvala od svih strela neprijateljskih. Jer.Car.18. takvome Bog pomaze. Ime Amalik oznacava uninije. Kada ugledaju da u njemu nema njihovih prohteva.18.Car. Skverne proroke koji su mu se suprotstavljali on nije mogao da istrebi sve dok nije podigao zrtvenik od dvanaest kamenova. preimenovan je u Izrailja.42).18. steci ce besmrtnost koja ce ga privesti ka recima koje mu je otkrio Bog. ali si Ti moj pomocnih iz roda u rod". kao sto je napisano: Prizovite vi imena vasih bogova. uzalud bdi strazar (Ps. Njima se oslobadja Izrailj. Jer. neprijateljska zloba se boji uma koji je dostigao do gledanja slave Bozije. To ne zeli njegovo srce koje se nalazi u volji Bozijoj. Najzad je on dosao u Salim i kupio polje na kome je napravio zrtvenik Gospodu. Coveku koji je dostigao veliku slavu neprijatelj ne moze ciniti nasilje. Jer. Pokrov Boziji je za njih bio tvrdi grad. i ja cu prizvati ime Gospoda Boga moga. a sam je ostao na vrhu gore (u molitvi).33.. neprijatelji ne mogu da ispune svoju nameru. on ga je preveo preko Crvenog mora i video smrt svih svojih neprijatelja. Njegove ruke su pridrzavali Aron i Orom. nalik na trag muskog stopala. Kada ih je oslobodio. Oni su verovali da bez Bozije pomoci nisu sposobni ni za sta.43-44) Svetog Utesitelja.19-20). ako Gospod ne sacuva grad. cemu potpomaze uzdrzanje. Kada se. On je poslao Isusa da istrebi Amalika.. polozio na njih svetu zrtvu i sve oblio vodom. I onaj koji se odazove ognjem bice Bog (Z. oni ce sami isceznuti. Oni su se smestili pod krov Boziji. premda mu i zavidi. Bog ga ispunjava silom. vec. Za tadasnje ljude oni su bili uzori. covek dostize do stanja mira.17. covek ce se sacuvati od neprijateljske sile kad Bog primi njegov trud i ono sto on cini celovito. Tada covek uznosi blagodarnost Bogu. Jakov je primio radost blagoslova od Boga koji mu je rekao: Vise se neces zvati Jakov nego Izrailj (Post. I sacini Jakov zrtvenik u obecanoj zemlji od dvanaest kamenova i prinese na njemu (zrtvu Bogu) od trudova koje savrsi u Mesopotamiji. Smirenoumlje Jakova je pogasilo zlobu Isava koji mu je izasao u susret sav ogorcen. a napisano je za pouku nama koji smo resili da idemo za njihovim stopama. kako ne bi napustile oblik krsta. po recenome: Vrati se u zemlju svog rodjenja i ja cu biti sa tobom (Post. Izvevsi narod iz Egipta i spasavsi ga od faraona. jer se sa Amalikom borio Bog nevidljivom rukom. Najzad. (Tako se nazivao) sve dok se nije udostojio takvog blagoslova i dok nije od (porobljenosti) spasao svoja cula. koji iznosi vodu iz mora. pokrepljivano telesnim trudom. Isava nije savladao Jakov. (I prizivahu.Gospod je moje pribeziste (Izl. u onaj cas.18. uzalud se trudi graditelj. Videvsi da mu se um pokorio i da nije progutan nicim drugim do Njim samim. moleci se za Njegovu pomoc. Tada se. dok Bog nije poslao oganj koji je spalio zrtvenik i ono sto je na njemu. kao sto je napisano: Prizovite vi imena vasih bogova. i ja cu prizvati ime Gospoda Boga moga. vrati i primeti da se ni jedna od sedam strasti ne budi. Isus se vratio sa radoscu. Istrebivsi ih sve tako da nije ni jedan ostao. Takav je bio i ljubljeni Mojsije. Medjutim.28).3). sa smirenjem govoreci sa Psalmopojcem: Ako Gospod ne sazida dom. koji ga je uslisio u dan skorbi (Post. ukoliko um bude marljivo pazio na svoja cula. buduci da se nisu oslanjali na svoj trud. ali ne bi glasa ni uslisenja -26) Tako se desava sa svim sto neprijateljska sila seje u coveka: kod onih koji nece. govoreci: "Ti si u svemu ovome". na coveka koji pocinje da izbegava svoje zelje i da napusta grehe.31.1).Jamoha. Jer. tj. Salim znaci mir. i kad se nasao na drugoj strani. Takav je bio i veliki prorok Ilija. Jer. On ih ni u cemu nije uslisio. Oni naprezu svu silu svoju. vec njegovo prostiranje pred licem Bozijim. 68.

i reke te nece pokriti. i Bog ce ga uspokojiti. Amin. 5. Neka mi se priblizi. Medjutim. sacuvao. Bratu koji je skuvao ne bas tako dobro jelo nemoj reci: "Slabo si skuvao". niti naredjuje. buduci da takvo smirenje nije po Bogu. neka (ostane) bez nje. Medjutim. da li je potrebno na kratko odahnuti ili nesto pojesti pre vremena. Ni jedan ne treba da uci. neka svako od vas gleda samo na samog sebe.. Cuvsi takvu podsticajnu rec.1-3). 10. opominjite ga ukoliko on unapred kaze: "Ucinite ljubav i opominjite me (kada pogresim)". govoreci: Ko se to prepire sa mnom?. Krenuvsi negde na stranu zbog nekog posla. nemoj nikoga nista pitati bez potrebe. niti ga smucujte. Ako primetis da tvoj brat ne [vrsi kako treba] neko delo. vec mu ucinite po volji i postedite ga. ako on kaze: "Ucini ljubav i nauci me". i ako prodjes kroz oganj. a ne na brata svoga. u svemu pratite pomisao najslabijeg medju vama. [znaj] da u tebi nema ljubavi Bozije i da se drzis lukavstva. onda onaj medju vama koji zna ne treba da je lukav i da kaze: "Ni sam ne znam". um smelo ustaje na neprijateljsku silu. ostavite onoga koji radi da vrsi svoj posao kako hoce. 3. I ako prodjes kroz vodu. Jer. Ja sam Gospod Bog tvoj. Ko me ozlobljuje? Eto. 9. vec treba da precuti. 7.41. onaj od bratije koji je od nekog posetioca koji nije mogao da se uzdrzi cuo nesto sto moze da bude na stetu. jer ne znam (kako treba)". tj. Silan je Bog da ucini da se i mi nadjemo medju onima koje je On.43. vec neka radi Boga sve do smrti prinudjava sebe (ili da precuti ili da pojede). 4. jer je u tome smrt za tvoju dusu. nemojte nista govoriti. i opet: Ne boj se. Ono je za njih bilo kaciga koja ih je cuvala od svih strela neprijateljskih.14). 137 .Jakove. blagodacu Boga cija je sila i slava i moc u vekove vekova. Kada u trpezi jedete nesto i nekome od vas hrana nije po zelji. Medjutim. Ako si nesto i bez zelje cuo. Medjutim. neces se oprziti i plamen te nece opaliti. kako vam od njih u keliji ne bi ostalo smucenje. svi cete vi kao haljina ovestati i moljci ce vas pojesti (Is. Sveti Izrailjev. Onome koji pri zajednickom pojanju pogresi u recima. Jer. jer te izbavih i nazvah imenom mojim: Ti si moj. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA PETO SLOVO O zapovestima vernima i o uredjenju zivota onih koji hoce da zive u miru jedni sa drugima 1.8-9). 2. Ako vrsite neku popravku u keliji ili zidate ognjiste. ne treba nista da prepricava ostaloj bratiji. kako bi smucenje proslo kod njega jedinog. vrativsi se nemoj nista prepricavati bratiji svojoj. sa tobom sam. Gospod mi pomaze. nemojte se raspitivati ni o cemu sto bi moglo da vam posluzi na stetu. da bi se celovit opet vratio u svoju keliju. i kako srca otalih ne bi napunio smrtonosnim otrovom. i ti ga ne naucis. 6. neka ne govori: "Ja to ne mogu da jedem". mali Izrailju (Is. i uspokojices se.50. koji te spasava (Is. Ako kod vas svrati bratija. vec precutis. Ako cak i propusti rec. Iduci zajedno putem. 8. nemoj mu reci: "To si pokvario".. Kada izadjete zajedno na neki posao. kao obilne smirenjem. ako on kaze: "Ucinite ljubav i naucite me. Onoga ko pri zajednickom radu iz malodusnosti prestane (da radi) nemojte prekorevati. Bolje razmisli kako bi tebi bilo neprijatno da tako nesto cujes od drugog.

Ukoliko. naci ces da si pogresio ti (a ne brat). kako bi vam On darovao prostotu i deciju nevinost. ma kakvo bilo. odlucno zelis da povecas uzdrzanje. Ako vam predstoji da odete na neki manji posao. uopste nemoj nagadjati ko je vise uradio . 22. brate. Jer. sve te strasti (koje dolaze od smelosti u ponasanju) primecuju se u nemocnom bratu usled opustenosti njegovog srca i usled toga sto ne vidi sopstvene grehe. unutrasnjost] takvog jadnog coveka ce biti izbacen [napolje] da svako o njemu govori sta hoce. (izabrao) si smrt. demonsku mudrost. Narocito ne (popustajte sebi) u vezi sa tajnim i ociglednim cutanjem. Jer. 16. Pre budite cist zrtvenik Bogu. gazenje savesti. a svoga nemocnoga brata nemoj smucivati. Svrha svega toga jeste: ako se covek sa znanjem boji Boga i slusa svoju savest po Bogu.nalaze mesto u surovom srcu. na svaki nacin ce se usiljavati da mu se u onaj strasni cas ne zatvore usta. da ne biste postali slicni mestima na koja se odlazi da bi se ispraznila creva i u kojima je zbog toga veliki smrad. straha Bozijeg). koji ovde zivi. izuzev ako ti on sam kaze: "Ucini ljubav.ti ili on. 18. 24.11. Nemoj roptati na brata svoga ako imas potrebu da nesto uzmes. vec pod vlascu neprijatelja. to bi bio znak neukosti. 19. ne budes rekao. 12. nemojte postavljati nikakva pitanja o [toj strasti]. savesnost. Ne raspitujte se za stvari ovoga veka. nemoj biti tajno pobedoljubiv zeleci da ucinis bolje od njega. Ovaj zrtvenik nemojte nikada ostavljati bez tamjana. Onaj ko ocekuje Strasni sud na koji ima da izadje. Bratu koji svrati kod vas i o kome ste slusali da voli da se istice. onaj ko ga zna i ko ga shvata treba svoju volju da(zadrzi) iza svoga brata i da ga uspokoji u radosti. prinudjavanje sebe u svemu . vec se potrudite da se on neprestano (uznosi) pred lice Gospodnje sa svakom molitvom. 17. Sa radoscu pretrpi brata koji ti malodusno odvrati (neprijatnom) recju. kazi mu smelo i sa prostotom: "Daj mi to i to. radoznalost. Ako se medju vama povede rec o nekom mestu iz Pisma. i kako bi od vas uzeo ono sto je tome suprotno: lukavstvo. ti precutis. neka 138 . sve dok sam od sebe ne projavi taj nedostatak. Trudeci se na svom rukodelju. dok zivis sa bratijom. reci sam sebi: "Moj (nemocni) brat. Ako ti. ulozite napor da se uopste ne trudite da saznate koliko je ko od vas uradio za nedelju dana. Naprotiv. nemajuci sta da kazu kao opravdanje. Bratu koji ucini neku stetu prilikom nekog posla nemoj nista govoriti. odricanje od svoje volje. sve to unistava trud onih koji ih se drze. 20. tiha narav. dom [tj. nemoj zeleti da oni saznaju da si uradio vise od njih. kako bi oni koji vide vas poredak od vas stekli korist. ostavljajuci brata svoga da se muci savescu u keliji. Bog od coveka ocekuje da svako svoje delo cini u tajnosti. A ako tamo (unutra) ne bude onoga gospodara (tj. Rec koju iznad svega treba da trazite jeste: smiravati se pred bratom svojim. Ako u tvoju keliju udje brat dok sedis za svojim rukodeljem. Jer. prepiranje. pak. obezbedjujuci u sebi i svestenika koji ce izjutra i s vecera stavljati tamjan (na zrtvenik). nikako sebi ne dozvoljavajte slobodu [u ponasanju]. smatranje sebe vecim znalcem od brata. To i jeste sveta cednost (prostota) srca. ako bolje razmislis o (onome sto se desilo) na osnovu Suda Bozijeg. dok visokoumlje. (Znajte) da pomoc Bozija. niti govori: "Zasto se sam nije setio da mi to da?" Naprotiv. Ukoliko. Ako. Posavsi na posao sa bratijom. Kada ste negde na strani. 15. njegovo srce ne stoji pod njegovom vlascu. Radeci sa nemocnim. sam ces biti kriv. 23. neka niko ne prezire drugoga i neka ne ide sam. 21. pak. Pa i tada se cuvajte da ne ucinite bilo sta sto bi ga moglo ozalostiti.nalaze mesto u smirenoumnom srcu. uzmi sebi malu odvojenu keliju. jer mi je potrebno". 13. samoljublje i zlo srce. i nastavis da ropces u srcu. iako znas (sta je potrebno). nemarnost pred ozaloscenoscu brata i reci: "Sta me se to tice" . Jer. i pouci me". Jer. svemu recenom ce sam sebe nauciti u tajnosti. nada. pak. jeste moj gospodar". dodje pomisao da se (u hrani) stesnis vise nego sto je obicaj. 14.

Cuvajte se da se u bilo cemu protivite bratu. seti se da si pripadao njihovom bratstvu. nemoj se saglasavati da odes od njih. vec pokazi svoju ranu kako bi dobio lekarstvo. ako uvidi da brat nije spokojan toga casa ili da je nemocan telom. 28. Nemoj slusati neprijatelje svoje i ne preokreci njihova dobrocinstva u zlocin sa namerom da prekorevanjem brata sam izbegnes prekor. ili zbog udobnosti zivota. O svemu . 35. ili zbog uninija. a ne sa nekim sa strane. ili bilo sta drugo. ili zbog slave. Iznoseci svoje pomisli. 30. sa sebe zbaci nezadovoljstvo prema njima. nemoj uzimati keliju pre nego sto saznas poredak tamosnjeg zivota. tj. ili zbog toga sto nemas sve sto ti je potrebno. Ponudivsi bratu svoju keliju radi boravka na nekoliko dana. ziveci sa nekim ko je bolji od tebe. vec neka odlozi posao i neka podje u svoju keliju sa sastradalnom ljubavlju (prema bratu). nemoj da govoris da jos nisi ucinio po njihovom nagovaranju. Pazi da. ili da ne jedes kuvano. ili zbog obaveza (uzdrzanja). nema li tamo za tebe nekog saplitanja ili zbog mnogobriznosti. nemoj zbacivati breme i nemoj odlaziti sa ozaloscenoscu. pazi se da. nemoj biti licemer i ne govori jedno umesto drugoga. 25. za nekoliko dana ces saznati da li ces (tu naci) smrt ili zivot. Ako uzmes neku keliju na krace vreme. Ziveci sa bratijom. ili zbog toga sto zelis da se podvrgnes vecim lisavanjima. pasces u ruke neprijatelja svojih tamo gde budes otisao da osnujes [novi] zivot. Medjutim. ma koji razlog bio. govoreci: "Ucini na meni milost i daj ocima mojim da mi kazu ono sto Ti je ugodno". Ma koliko te pritiskala ozlojedjenost prema njima. Uopste. 26. ili zbog spoticanja sa strane tvojih prijatelja. Raspitujuci se kod staraca o borbi. I o nemocima dusevnim i o telesnim strastima (pitaj) jos dok te (pomisli) pritiskaju. Inace ces se sam sebi podsmevati. Posle toga. najpre se pomoli Bogu. 34. Raspitujuci se o pomislima. ili zbog nemogucnosti da trpis (neprijatnosti). ili zbog toga sto zelis bezmolvije. (a ne ti). nista u njoj nemoj rusiti. Ma kuda otisao. Ma sta podsticalo tvoje srce da odes od njih. sa verom ucini ono sto ti kazu oci. nekome ne kazes: "Oprosti mi. niti raditi bez blagoslova onoga koji ti je dao. ne cinis bilo koje dobrocinstvo siromasnima ukoliko ga nisi pitao. neka se ne prepire. raspituj se pre nego sto ih ispunis. Ziveci sa nekim ili privremeno se nalazeci kod nekoga. Radije potrazi vreme kada si miran i kada ti je spokojno srce. ja to ne jedem". o raskidanju takve zajednice slobodno pitaj. o ucenju rukodelja. ili zbog toga sto si nemocan i ne mozes da podneses trud. inace ces postupiti protiv savesti. 33. ili da ocigledno ili tajno narusis tu zapovest. 27. 36. 29. Time bi i sebe i njih poricao. ili zbog toga sto ne mozes da radis ono sto zelis. Raspitujuci se. nastojeci da svakako podju. o promeni rukodelja. jer ce citav tvoj trud 139 . Ziveci sa ocem svojim. Naprotiv. ili sa bratom. ne zeleci da o tome saznaju oni koji zive sa tobom. Dosavsi na neko mesto da bi se nastanio. Nemoj da izgleda kao da je neko drugi tako postupio. ili zbog udobnosti. kada izadjes negde i kada sednes za trpezu.mu kaze sa ljubavlju: "Hoces li poci? Hajdemo". kako ga ne biste ozalostili. o stupanju u zajednicu sa nekim. U tome se kriju i mir i poslusnost. 31. i to pre nego sto ucinis delo. nemoj se prema njemu odnositi kao da je pod tvojom vlascu. Ako budes mudar. Ko zivi sa ocem ili sa bratom.ili zbog rukodelja. ili zbog toga sto ne mozes da nosis breme (poslusnosti). Govori istinu i pripremi se da ispunis ono sto ti kazu. duzan je da se o svemu savetuje sa njima. a ne starcima koje pitas. ili zbog toga sto ces videti neke (koji ti nisu na korist). Nemoj odlaziti sa skrivenim osecanjem uvredjenosti i ne u vreme kada se u tebi nalazi roptanje i omalovazavanje. [moze se desiti] da ne nalazis spokojstvo iz razlicitih uzroka .o promeni mesta zivljenja. No. Govori o onome sto te trenutno napada. i ni u cemu ne osudjuj bratiju sa kojom si ziveo. nemoj slusati one koji u tebi govore vise od staraca. 32. pazi da nemas neko tajno prijateljstvo ili da nekome pises tajno. Ziveci u svojoj keliji [mozes] da odlucis da hranu uzimas u odredjeni cas. Inace. i Bog ce te uspokojiti. cuvaj se Boga radi da ne prezres neku zapovest koju dobijes od njega. Nista nemoj ciniti tajno.

Nemojte ostajati sa neobrezanim srcem vasim. ma sta culi nemojte se smucivati. nemoj otvarati svoja usta da ih izoblicavas. Ko voli svoj trud. medju vama ce biti zavist i sukob. u tome je smrt za tvoju dusu. mir. cast i poklonjenje sada i uvek i u vekove vekova. bilo izvan kelije. Eto. bilo neko delo. pazi da na njegov poziv ne kazes: "Sacekaj malo. bilo sa onima koji su se tu nasli pre tebe. odsecanje svoje volje i ljubav (prozivecete sebi na dobro). Ako sa tobom zivi bratija i ako se desi da rade citav dan. adom) u koje cemo dospeti zbog grehova nasih?" 44. da blagodacu Njegovom obretemo milost sa svima svetima koji su mu ugodili. u tome je pogibao tvoje duse. Radi prvoga je dosao Vladika nas Hristos. onda cete se i ovde namuciti. Imaj Boga pred ocima u svakoj stvari koju cinis. cuvajte se da se vas smeh ne razvije do glasnosti. jer bi to bio znak neukosti. koje bi mogle da rane brata. 43. 41. pazi da mu ne propadne uzalud. Jer. utesi ih tako sto ces im dati da jedu pre odredjenog casa. koje vise volimo nego Boga. ali svoj jezik sacuvaj od izoblicavanja. Ucinite ljubav i od sada stupite u podvig. biti odvedeni u ad. te cete u zlu proziveti svoje vreme. ja se naterah da vam napisem i ovo. za vernoga nije mala stvar ako ovo smatra nevaznim delom. Njemu slava. Ljubite svoju bratiju svetom ljubavlju i cuvajte jezik svoj da ne biste izgovorili neprilicne reci. 42. a ako ne ocuvate. bilo neki zanat. Ucinite ljubav Boga radi i iscitavajte (napisano) kako biste ga i ispunjavali. u pokoj Sina Bozijeg cete otici sa radoscu. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA SESTO SLOVO Savet onima koji zele da bezmolstvuju dobrim bezmolvijem da paze na sebe i da odbijaju lopove koji ih potkradaju. prepirka i visokoumlje. Dosavsi u neko mesto sa namerom da se na njemu nastanis. Ako sacuvate smirenje. 40. 38. Njega ne volimo toliko koliko volimo strasti. ili nesto nemonasko. da ti se ne bi desilo da ti se kad-tad otisne sa jezika i da je kazes bratiji. trpljenje. Nemoj misliti samo na sebe. Ako ovo ocuvate u prostoti i sa razumom. jer ono prethodno ne bese dovoljno. Amin. ali nas nasa ogrubelost oslepljuje zeljama srca naseg. po Pismima.pasti u ruke tvojih neprijatelja. 37. dok zavrsim jednu sitnicu". da ne trose 140 . buduci da se u tome nalazi smrt za tebe. 39. vec misli na Sud Boziji. i zaista cete poci u ad kada izadjete iz tela. odsustva straha Bozijeg i odsustva strazara u vama. idi na drugo mesto. Ako se medju vama pronese neka smesna rec. Jer. 45. bilo sam. da bi ti Otac tvoj uzvratio javno". Ako si nemocan i strastan. a ako ih ne sacuvate. Radeci zajedno sa drugim i primetivsi neku gresku kod drugih. i po izlasku iz tela. bilo u keliji. Posto je u nase dane gnev Boziji postigao citavu vaseljenu. Jer. roptanje i neposlusnost. budi mudar i ne zadrzavaj je u secanju. Ako ti dusi ne odgovara da ostanes. Vladika tvoj Spasitelj je rekao: "Delaj u tajnosti. vec odmah poslusaj. Silan je Vladika nas Bog da nam da da cinimo i da cuvamo [ono sto je na korist]. vec govorite u srcima svojim: "Sta je to u poredjenju sa onim mestom (tj. i primetivsi nesto stetno za dusu. Jer. cuvaj se da nekome ne dozvolis da ti otkriva strasne pomisli kao vernome. vec pomozite sebi u malobrojnim danima vasim. Ziveci zajedno sa drugim i radeci zajedno sa njim.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA SEDMO SLOVO O vrlinama 141 . Nemoj zeleti da si prijatelj onih koji su slavni u ovom svetu. niti da srce svoje predaju delima koja im ne prilice.svoje vreme u ropstvu i gorkim delima. krajnje je zarobljen i ima radoznalo srce. Onaj ko se trudi da nadje sa cime bi uporedio Boga. ne poznaje slavu Boziju i Njegovo bogatstvo. Ko se oslanja na svoj razum i ko se drzi svoje volje. vec samo ocima svojim. 10. ponizava i prema kome pokazuje zlobu. Takav je i ispunjava kao duznik. Nemoj svima otkrivati svoje pomisli. [u stvari] huli na Boga. otrov prolazi kroz celo telo i truje i samo srce. a u srcu svome lukavo drzi drugo. Sa svima budi cistog srca kako bi u sebi ugledao mir Boziji. Za monaha je greh ako. Onoga ko se sa lukavstvom odnosi prema bratu nece zaobici tuga u srcu. 8. 3. 2. a plac za grehe donosi mir. Bozije ce samo od sebe doci kada (primeti) neuprljano i cisto mesto. dakle. pak. sebe utvrdjuje na tumacenjima sopstvenog razuma. Nemoj biti zloban prema ljudima da ne bi ponistio svoj trud. Prostodusnost i semoporicanje cisti srce od lukavstva. On ne moze biti od Duha (Bozijeg) koji u srce donosi tugu (tj. tj. poznao je Boga (1. a ponizavanje sebe u smirenju u srce tvoje dovodi strah Boziji. Onaj. Isto cini i zloba u srcu: njen otrov ranjava dusu i ona se nalazi u nevolji od toga zla. zaboravljajuci na grehe svoje 1. Ko se drzi reci Bozije. da ne bi navukao tugu na srce svoje. neka se pozuri da iz sebe izbaci skorpiona. Ljubav prema ljudskoj slavi radja laz. voli da se pruza pred lice Bozije. 5. 4. privlaci mnostvo demona. Onome ko govori jedno. 13. ko bodro pazi da ga nista ne zarobi. i ne znam".2. medjutim. ko trazi kako da ga (savrsenije) uspostuje. 14. te uznosi slavu Bogu. Nemoj iskati vise (darove) Bozije sve dok se molis za pomoc i spasenje od greha. 9. sedeci u svojoj keliji. da te ne bi postiglo ono sto ne zelis. videci reci Bozije. sva molitva postaje uzaludna . Ko. voli cistotu u strahu Bozijem. skrusenost).Jn. pre nego sto se oslobodio od strasti). Sklonost ka ispitivanju Pisma radja sporove i sukobe. Kad skorpion ujede coveka. Idi sa nezlobivima da bi postao ucesnik njihove slave i cistote. zeli da postedi svoj trud. Cuvaj usta svoja da bi castan bio pred tobom bliznji tvoj. 12. i da ga ne izgubi ni za sta. Onaj. Priuci jezik svoj na reci Bozije sa razumom i laz ce pobeci od tebe. 11. Onaj ko svoje srce predaje (ispitivanju) zbog cega u Pismu pise tako i tako. pre nego sto je stekao samog sebe (tj. a onaj ko govori: "Covek sam. Nemoj prihvatati neraspolozenje prema bratu koga drugi kleveta.3). da se osecaj [stetnosti slave] u tebi ne bi pritupio. stice bogatstvo Bozije po sili svojoj i po pomisli svojoj.Nemoj da se priblizavas takvima da se ne bi oskrnavio njegovim skvernim otrovom. lukavstvo i zlobu. 6. 7. Onaj ko. ostavi svoja sagresenja i pocne da se bavi istrazivanjem Pisma.

vece od njih: ljubav. i kako bih zeleo da se vec zapalio (Lk. Protivljenje zaboravnosti ih sve cuva. pristrasce). 6.10. iako one cuvaju vrline: skrusenost.14). Cetiri vrline po Bogu pomazu mladosti: poucavanje svakog casa. 142 . govoreci: Hodite blagosloveni Oca moga. dobijajuci daleko vecu nagradu nego sto su ocekivali. bdenje i ne racunanje sebe ni u sta.25. Sa cetiri stvari se pomracuje dusa: mrznjom prema bliznjem. Pokazujuci novog coveka u Svom telu. cini dela starog coveka i gubi svoju dusu.12. drzanje zapovesti. 12.1. jedenjem do sitosti. i za gluvocom prema onome sto mu govore strasti. mir svoj dajem vam (Jn. Eto kako oni koji gube svoju dusu za ovo kratko vreme i opet je nalaze u vreme nevolje. svoju dusu u ovom gresnom veku. za pruzanjem pred licem Boga. Zbog cetiri stvari jaca gnev: pogadjanjem. Zaboravnost se sa covekom bori do poslednjeg izdisaja. 11. a koji izgubi dusu svoju mene radi. pozvace ih na Svoju desnu stranu.. druzenje sa zenom. govoreci: Mir vam ostavljam. jer su. 16. a ko voli udobnost (za telo) u ovome kratkom vremenu. koji su vrsili svoju volju.14. 13. cinice dela novog coveka. 2. 15. One umu ne dozvoljavaju da se sazivi sa vrlinama. Zbog cetiri stvari dusa postaje pusta: prelascima sa mesta na mesto. nas Gospod je govorio: Koji voli dusu svoju izgubice je (Jn. druzenje sa slavnim ovoga sveta i naklonost ka razgovorima sa srodnicima po telu. kako su oni koji su se postarali da pogube svoju dusu u ovom veku i koji su odsekli svoje zelje postali svete ovce [pogodne] za zrtvu Njemu. Pomocu cetiri stvari jaca bludna strast u telu: preteranim spavanjem. Tri vrline uvek daju svetlost umu: ne primecivanje lukavstva ni u kome. naci ce je (Mt. 3. podvrgavajuci ga bezplodnosti. pak. koji je Vladika sveta i koji je razrusio pregradu neprijateljstva (Ef. ali ce se u cas Suda obelodaniti sramota njihovog slepila. sve dok ona ne dospe do visoke mere: zaplenjenost (tj. Tri stvari projavljuju vlast nad dusom. 9. Te tri vrline radjaju druge tri. Eto dela novog i dela starog coveka! Ko voli dusu svoju i ne zeli da je pogubi. plac zbog grehova i drzanje smrti pred ocima. Um svagda ima potrebu za cetiri vrline: za molitvom Bogu i neprestanim pripadanjem Njemu. pristrascem prema stvarima i skrtoscu. neumornost. takodje govori: Nisam dosao da donesem mir nego mac (Mt. primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta. za neuznemirenoscu u odnosu na bilo kog coveka da bi izbegao sudjenje. mir i krotost. 34-35). usled cega imaju i mac duhovni kojim seku prohteve svoga tela. 14. smehom sa praznoslovljem i ukrasavanjem tela. Um ima potrebu za tri vrline koje svagda promisljaju o njemu: za [svojim] prirodnim stremljenjem.27). za hrabroscu i za marljivoscu. i dadoste mi da jedem. 7. Ono je snaznije od svih pomisli i radja svako zlo. Tri stvari covek tesko stice.49). I Gospod im daje radost. bezgnevlje. 4. Eto. 5. 10. lenjost i zaboravnost. predvidjanje svega pre vremena i neslaganje sa onim sto je strano. zaviscu i roptanjem. Kada se On bude javio u slavi Svog Bozanstva. drzanjem svoje volje. naklonoscu ka zabavama. dugotrpljenje i izbacivanje svakog semena greha.39). Cetiri vrline kao zidine ogradjuju dusu i daju joj mogucnost da spokojno uzdahne od nemira koje izazivaju neprijatelji: milost. Cetiri vrline dusu cine cistom: cutanje. Jer ogladnjeh. Cetiri stvari skrnave dusu: lutanje po gradu bez cuvanja ociju. poverovace da je dostigao besmrtnost: rasudjivanje koje verno odvaja jednu [stvar] od druge.25). Ako um u sebi ugleda tri vrline.12.34). njegovim ponizavanjem. cuvali su. 10. On. Oni koji idu za Njegovim svetim ucenjem imaju oganj Njegovog Bozanstva. (Mt. naravno. Oni.. dobrocinstvo onima koji nam cine zlo i trpljenje bez smucivanja svega sto dolazi. i Jos: Dodjoh da bacim oganj na zemlju. zeljom za poucavanjem i drzanjem sebe za razumnog. 2. Ono razara sve sto covek zida u sebi. (samo)pritesnjavanje (u svemu) i smirenoumlje. 8.

15).zaslepljeni tastinom bogatstva. gvozdja i gline. ako ne desne i leve sile? Ugledavsi na dusi znamenje ljubavi. vaskrsao je ljubljenog Lazara. Jer. silom svetih reci Njegovih.9. nije odgurnuo zenu gresnicu koja je mazala Njegove noge mirom i suzama. i ne posluzismo ti?(st. ni prema bogatom. a veliki po svojoj snazi.mali po svojoj skromnosti. bratijo. On iste (dobru) nameru.. O kojoj gori On ovde govori ako ne o Svojoj svetoj reci? Upotrebimo. Ko ce ih to po Njegovim recima poznati. (Mt. i gospodara tame ovoga sveta. a sve svete sile ce se obradovati sa njom. da bismo i mi culi radost sa svima svetima Njegovim kada se saberu pred licem Njegovim sa cetiri kraja zemlje. Pribegnimo.. Jer ogladnjeh. Gospod je ucinio milost sa cerkom staresine sinagoge vaskrsnuvsi je. pozvao je Petra i Jovana sa njihove ladje. i vlasti.41-42). Jer. ljubljeni. nego protiv poglavarstava. Gospod je rekao: Ne moze se grad sakriti kad na gori stoji (Mt. umio je noge ucenicima i Judi. zato sto gleda na nasu nameru.14. 19.34-35). da steknemo takav pecat. da biste se mogli odrzati protiv lukavstva djavolskoga. podstakao je Filipa u Samariji radi evnuha etiopskog. da bismo ispunili Njegove reci. podigao je sina jedinca majci udovici. koji nas recju Bozijom cuva od ruku svih neprijatelja nasih. i na Kornilija je poslao Njega sa smeloscu. kao sto je napisano.23). 44). neprijatelji ce se sa strahom povuci. razvejace se svi neprijatelji nasi. kao sto je i zapovedio Svojim ucenicima: Po tome ce svi poznati da ste moji ucenici ako budete imali ljubav medju sobom (Jn. Podvizavajmo se. Nemojmo u srcu svom dati mesta uniniju kako nas zavist ne bi odvojila od Boga. vec ispunjavajmo sluzbu po svojim skromnim [snagama]. pod Njegov pokrov da bi nam bio pribeziste i da bi nas spasao od te cetiri zlobne vlasti.4.. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA 143 . podstakao je Ananiju u Damasku Pavla radi. meni je ucinio". Ispitajmo sebe. protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. koje saopstavaju: Ako me neko ljubi. Jer. 17.srebra. na apostole je poslao Duha Utesitelja. Ocu i Sinu i Svetome Duhu. sada i uvek i u vekove vekova. Jer. i ispunjavanje Njegovih zapovesti i ljubav prema svima. trud svoj sa usrdnoscu i razumom. bakra. i veru u Njega. Oni koji su stavljali darove u hramovnu riznicu bili su bogati. Amin. Neka nam takav trud bude kao nepovrediv i ogradjeni grad. i ne dadoste mi da jedem. ne praveci razliku. govoreci: Hajdete za mnom (Mt. pomilovao je Hananejku iscelivsi njenu cerku.14). ukoliko steknemo smelost. radi svetog imena Njegovog.35). Gospod je bio vise obradovan zbog udovice i njene dve lepte. Njegovo ime je mocno da prebiva sa nama i da nas krepi. Pa ipak. kako bismo i mi obreli milost sa svima koji su se udostojili da steknu Njegovo blazenstvo. Njihovu vlast je satrla rec Bozija.6. bratijo. sve dok ne susretnemo Njega. 18. ni prema bednome.. pozvao je Mateja koji je sedeo na carini. ni prema velikom. Ove cetiri vlasti su onaj cetvoroclani lik koji predstavlja neprijatelje. u oganj vecni koji je pripremljen djavolu i andjelima njegovim. Eto sta ce biti pecat duse kada izidje iz tela. radi njenih suza.19). No On ce im zatvoriti usta govoreci: "Ko je ucinio dobro jednome od ovih koji veruju u mene. Njemu prilici slava. mi smo svi duzni da ih ispunjavamo po sili svojoj . nije prezreo Mariju koja je mazala Njegove noge mirom. jer je kamen koji je satro lik postao velika gora i ispunio svu zemlju (Dan. zaobilazili zapovesti Bozije.25. kao sto je rekao apostol: Obucite se u sve oruzje Bozije. Jer ne ratujemo protiv krvi i tela. cast i poklonjenje. Zbog toga ce biti kao proklete koze i cuce strasnu odluku Sudije: Idite od mene prokleti.5. da nas sacuva i da (nam da) da po svojoj sili podnesemo sve sto nailazi na nas. kada te videsmo gladna. i kada svaki od njih cuje sopstveno blazenstvo koje odgovara delima njegovim. da ne popusti nasem srcu da se vara usled zaboravnosti neprijateljske. oni ce reci: Gospode. da li svako od nas ispunjava zapovesti Gospodnje po sili svojoj ili ne. iscelio je slugu kapetanovog zbog njegove vere.2. rec moju drzace (Jn. kod Njega nema licemerja ni prema malom. Njihova usta ce se zatvoriti i oni nece naci sta da kazu zbog svoje nemilostivosti i siromastva.11-12). pomilovao je krvotocivu koja je sve svoje potrosila na lekare pre nego sto je poznala Njega. ocekujuci da ce beskrajno prebivati u ovom veku. ljubljeni. Doduse. kako nas ne bi uhvatili neprijatelji nasi. govoreci: On mi je sasud izabrani (Dap.13. koje su ona gora od koje se odvalio kamen bez ruku i satro zlatni lik od cetiri sastojka .

Pre dolaska Gospodnjeg u telu. Gospode. Tvoj trud je. a strah Boziji ne nalazi onda kada je postavljen u okolnosti u kojima mu je potreban: kada je neohodno da pogovori sa nekim i kada oseca ili napad gneva i drske neuzdrzljivosti. covek je bio i slep. svi njegovi napori su uzaludni". ili projavu ostalih strasti. dok ga je onaj sa leve strane prekorevao. A ukoliko uzmes i kamatu. oni ga presecaju udarcima da bi zacutao". ono se ne zanima ni za sta osim za svoje grehe. Evo sta hocu da kazem: niko ne treba da se predaje nemaru do poslednjeg izdisaja". lovi ga drugi i seda na njega". Gospod nas Isus Hristos podigne iz nemara i da mu da progleda i sve jasno prepozna.42). postupices po Isusovoj prirodi. Takav je i onaj koji govori: "Bojim se Boga". da nemi govori. Ava Isaija je rekao: "Ponekad sebi licim na konja koji luta bez gospodara i na koga seda svako ko ga susretne. Ko ide mimo ovog puta. 7. Evo sta to znaci. ili zelju da postane poznat medju ljudima. kada povuce nit. a ne zbog prijateljstva. prema svim ljudima je mirno. da gluvi cuje. i umrtvljen svim protivprirodnostima. Ukoliko precutis kada te neko optuzi zbog neke stvari koju si ucinio ili koju nisi ucinio. pak. nema usi da cuje [stvari] koje su nekorisne za dusu. Pre nego sto se podigne iz nerada. zatrazis. Takvim vidim i sebe. [ucinices delo] koje je protiv Njegove prirode. decko je opet povlaci dole. da slepi vidi. i hrom. Sa Njim su razapeli i dva razbojnika. Rekao je opet: "Ja licim na onoga koga su uhvatili neprijatelji. Sluzbe koje vrsis sa smirenjem i kao nedostojan ugodne su Bogu. slobodnog od svake nemoci. u ocekivanju da ga mozda odvoji od Njegove nade. Opet je rekao: "Ja licim na pticu koju je mali decko vezao za nogu. i to po zapovesti Bozijoj.23. medjutim. radi koga je i dosao na zemlju. On je vaskrsao mrtvog. kad dodjes u Carstvo svoje (Lk. Kada ga. I ako on zavapi Gospodu svome. neprijateljska sila pocinje da ga prekoreva teskim recima u ocekivanju da se ce raslabiti. I tada je vec uzisao na Krst. misleci da se odvezala.SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA OSMO SLOVO Izreke 1. Takvo je znacenje dvojice razbojnika. 3. premda je bas zbog toga nabavio. Kazao je opet: "Bices podrazavalac Isusove prirode ako nekome das nesto na zajam. Posto u to vreme ne nalazi u sebi strah Boziji. odstupiti od napora i vratiti se ranijem nemaru. 2. Medjutim. Ako. od kojih ga je onaj sa desne strane proslavljao i molio govoreci: Seti me se. a 144 . svezali ga i bacili u blatnjav rov. besplodan ako pri tome u tvoje srce udje pomisao da drugi u isto vreme spava ili je nemaran. Opet je rekao o smirenoumlju: "Ono nema jezika da o bilo kome kaze da je nemaran. ili da prezire druge. mozda ne bi ni dosao do Krsta. ono nema oci da vidi nedostatke drugih. neces biti podrazavalac cak ni Adamove prirode". ptica odmah poleti. Ako budes odgovorio: "Sta sam ucinio?". ucinio da hromi hoda. 6. ili poziv da poucava onome sto sam nije ostvario. 4. 9. koje je Gospod nas Isus Hristos razdvojio i od kojih je jedan prekorevao [Gospoda]. 8. bice mu uzalud cak ako bude postio i po sest dana u nedelji i preduzimao i druge velike napore". i nem. pak. Kada ga pusti jedan. pa mu oprostis. Da Gospod nas Isus Hristos nije najpre iscelio sve bolesti covekove. On je podigao novog coveka. Kada je ucinio milost i dosao kod nas. ili pokret covekougadjanja. [tvoj postupak] nece biti po Njegovoj prirodi. Opet je rekao: "Covek je uzalud stekao neku stvar ako je ne nalazi kada mu je potrebna. i raslabljen. i prokazen. A ako budes protivrecio. Kada decko otpusti (nit). bices podrazavalac Adamove prirode. 5. um je jedno sa neprijateljskim silama. i gluv.

Svrha svega jeste . Veliko je (delo) ako covek ostavi svoju pravdu. te on opet dodje kod tebe govoreci da uopste nije uspeo u onome o cemu si mu govorio. kada se i sam nalazim u pokajanju zbog grehova svojih? Jer. On je dosao na zemlju i postradao da bi izmenio nasu okamenjenu prirodu. Bezi i ne slusaj. ocigledno je da on to nije ispunio na delu. castoljublje i [telesni] pokoj. Sada. I o Kainu i Avelju su govrili: "Ko ih je naucio da rade ovako ili onako. iako se oslanjas na svoje navodno znanje. da bezeci telom ne pozelis da saznas o cemu se radi. ja. Neko od staraca mu je rekao: "Zbog cega oni ne kucaju. medjutim. i covek Boziji. a covek je svoju izmenio. cak i da si cuo samo neku sitnicu. i lazno znanje koje je ovladalo nasom dusom. Opet je rekao: "Iz onoga sto vidim [jasno je] da koristoljublje.drugi nije prestajao da ga moli sve dok nije cuo: Zaista ti kazem. da bi odsekao nase zelje. kad nije jos bilo ni Zakona. tastine ili mrznje. bezi do kraja".Bog). niti da u srcu svom ostavlja neprijateljsku zaoku. treba da se odstrani od ljudi u svemu: niti koga da porice. citav vas trud je uzaludan: Bog ga nije primio". ne treba da imam ni svoje volje. 145 . "Onaj ko hoce da stupi u kelijno spokojstvo i da ne bude plen neprijatelja. niti da gleda tudje nedostatke. O Svetom Pricescu je rekao: "Njega nazivaju sjedinjenjem sa Bogom. niti svoju volju zbog nerazumnoga. Beslovesne zivotinje su sacuvale svoju prirodu. Tada ces poznati samog sebe i shvatiti sta je stetno za tebe. niti da gubi svoje znanje zbog onoga koji ne razume. nekome ko te je zamolio da ga poucis rekao kako da se oslobodi (od strasti). covekougadjanja. bojeci se da ga ne ozalostis. niti da nadje pokoj. koji je video slavu Boziju. Opet je rekao o poucavanju bliznjega zapovestima Bozijim: "Kako ja mogu znati da li me je Bog prihvatio. Nemoj se stideti njegovog lica i nemoj. jeste nepokretnost u srcu tvom svega onoga u cemu si nekada gresio. Jer. ni Pisma?" (Naravno . Pazi. u pokajanju se nalazi covek koji je bilo kad sagresio. iako misli da je ona po Bogu. ako hocu da dodjem u svoje prirodno stanje. niti da hvali. ava Nisteroj. kao i zivotinja. predavsi dusu svoju na smrt. kako ce dati ploda? Protivprirodnosti (tj. Pogledaj koliko te zivotinja prevazilazi. pak. Jer. svaki covek treba da se potcinjava svome bliznjemu Boga radi. niti da opravdava. trpeti da ti se to govori. Kad izadje iz tela tesko da ce naci milost.43). vec im ostavljase njihovu volju. Onaj koji se nada u svoju pravednost i koji se drzi svoje volje. da ne bi pogubio dusu tvoju. niti da ublazava. Zbog toga. Gde je onda nase sjedinjenje sa Bogom?" 11. 13. danas ces biti sa mnom u raju (Lk. pak. zavisti. plakati i moliti Boga za pomoc i milost". Bog hoce da mu covek u svemu bude podoban. Ocigledno je da je prema tebi ucinjena milost ako ti uopste ne prepoznajes o cemu se radi kad ti neko govori o tome. 15. Ti nisi bolji od prvosazdanoga koga je Bog stvorio Svojom rukom. Zbog toga se odvoji od njega jer ti umrtvljuje dusu. nemoj tako govoriti. nego ce (time) ubiti dusu tvoju. strah je i trepet i smrtna muka da si nemaran o tome sve dok ne predstanes prestolu Bozijem. Tako sam duzan da cinim ne samo u odnosu prema onome koji je sa mnom. Nemoj misliti: "Ja srcem to ne primam". coveka napadaju do smrti". Rekao je opet: "Nemoj slusati kad neko pocne da ti govori nekorisne stvari. Jer. imati milosrdje prema svima. niti da vidi sta mu nedostaje. oce?" Starac je rekao: "Posejana zemlja daje plod kada na nju padne kisa. Medjutim. A ako to jos zivi u tebi. i na [osnovu toga] reci drugome: "Ucini to ili to". placi i davi ga u sebi.23. pomisao protiv drugoga. I ti ne mozes da imas cvrsto uverenje (o svom udelu) sve dok ne poznas da su ti gresi oprosteni. strasti) se vise ne krecu u onome ko se potrudi da ih izbaci iz svog srca. niti da istice tudju ispravnost. 10. tj. i kome je bila stetna zla beseda. 14. 12. On je postao otimac raja i sada kusa od drveta zivota. vec i prema onome koji ide protiv mene: takva je volja Bozija". Znak toga. mi smo daleko od Boga ako nas savladjuju strasti gneva. niti da drugoga zalosti. A ako nije posejana. Ako si. "Ako se posle vasih sluzbi u srcu vasem podize neka od (pomenutih strasti). Ne. i ako drzi rec onoga koji ga uci po Bogu? Eto. kao sto se zivotinje potcinjavaju coveku: zbog toga je Gospod i dosao. Bezeci. demoni nece ostaviti ono sto je receno i sto si cuo. ni znanja. uopste nista ne naredjivase sinovima svoje sestre koji su ziveli sa njim. ne moze da izbegne neprijateljske (zamke).biti pored Boga svim srcem i svom silom. ne brinuci da li su dobri ili rdjavi. covek se uzalud trudi ako ga Bog ne nauci".

ako ga nikad ne zalostis i ako. tj. Opet je rekao: "Svi mi kao da se nalazimo u bolnici. 25. Svako se od onih koji leze u bolnici kod lekara cuva da ne pojede nesto sto moze da povredi njegovu ranu". kada im je Gospod poslao pomoc. placuci pred Njim. Neke od ovih stvari su kasnije upotrebljene za pravljenje skinije". ako si adsku muku stavio pred sebe. Covek koji je pao u greh ne moze biti ravnodusan. 24. osudivsi ga. pobedio je i drugoga. razara svoje pokajanje. ava) je rekao: "Srebrni i zlatni sasudi i odeca su cula koja sluze neprijatelju. ko je pobedio jednoga. zeleci da podignes tudji". od sluzenja strastima). ili da je nesto pojeo tajno. Zbog toga joj je potrebno veliko trpljenje i blagodarnost za sve. i svim umom svojim. ili da se spotakao u neki od drugih grehova. 18. Jedan je bolestan od ociju. ali se opet pozledjuju ako se pojede nesto stetno. 19. Desava se da neke rane zarastu. pa makar nosio i velike (pokajne) napore. Tek kad je u potpunosti bila zavrsena. ja ne bih gledao na drugog gresnika. svaku put kad ucis bliznjega svog: "Ucini ovo ili ono". buduci da se i on nalazi u pokajanju. Jer. ako svagda zelis da imas pred sobom svog Pomocnika. Ni oblak nije osenio skiniju sve dok joj je nesto nedostajalo. drugi mu nece reci: "3asto kukas?". Zeleti podici (bliznjega) u dobro stanje predstavlja veliko rastrojstvo duse. inace cu poraziti tvog prvenca". Stoga. pobedice ga i u velikim". Jer. Opet je rekao: "Tesko dusi koja je sagresila posle svetog krstenja! Takav covek ne moze biti bezbrizan u svom pokajanju. Tada je oblak osenio taj dom. buduci da zapocinje delo koje je iznad njegove mere i buduci da nije iscelio svoja cula. dok u njega nisu bili uneseni krv i salo svepaljenica i dok Bog nije osetio njihov miris. oce?" On je rekao: "Kao sto je neprijatelj prevario onoga koji je prokopao zid i uzeo novac. Kada jedan od bolesnika koji leze u bolnici pocne da kuka. Jer. Ti se nalazis ispod Adamove prirode ako smrad (strasti) deluje u tebi i ako imas saosecanja za njega. "Tesko dusi koja hoce da izbegne svaki greh! Podnece mnoge nevolje od onih koji joj zavide i koji joj se protive. ako je posedovao sve znanje i mrtve vaskrsavao. drugog boli ruka. ako ugleda nekog ko gresi ili prebiva u nemaru i ponizi ga. Takodje. ili da je okom pogledao strasno. Kada je narod (Izrailjski) bio u Egiptu. Tada ga je neko zapitao: "Zar je to tako vazna stvar. ili da je ukrao. kad bi bol mojih grehova bio pred mojim ocima. da bi se oslobodili od faraona. Isto je bilo i sa hramom koji je kasnije sagradjen: oblak ga nije osenio sve dok nije bio sasvim zavrsen.2). I pored svih rana koje je Bog naveo na faraona. on je odbacio ud Hristov. Opet je rekao: "Uciti bliznjega znaci ispasti (iz svog poretka). ne ostavivsi sud Sudiji Bogu. ili da je radoznalo zeleo da sazna sta se nalazi u monaskoj odeci koju je neko odlozio. odmah su podvrgnuti teskim naporima i osetnim zlopacenjima. te ne bolujes srcem i ne zalostis se zbog toga. Koga pobedjuju u malim stvarima. Tek kad je doslo vreme i kad je Bog rekao: Jos jednu ranu cu navesti na faraona i ti mu kazi: "0tpusti narod. Isto se desava i sa onima koji se kaju: onaj koji osudjuje ili ponizava drugoga.11. Medjutim. 22. svi su jeli i pili do sita. (Posle toga. Opet je rekao: "Na um koji hoce da uzidje na krst pre nego sto cula odustanu od svoje nemoci (tj. Mojsije je najzad stekao smelost. ili ako saradjujes sa onim sto ga radja. 17. Mojsije se jos nije sa punom uverenoscu usudjivao da govori o njihovom izbavljenju od muka. okrecuci se kako ga neko ne bi video. 21. I polozite ih na vratove ceda vasih i ogulite Egipcane (Izl. govoris: "Delo Tvoje milosti je da me 146 . 23. onaj koji tako postupa. Mojsija. I rece mu Bog: Govori tajno u usi ljudima i neka svaki covek iste od suseda i svaka zena od susetke srebrne i zlatne sasude i odecu. bilo da je pao telom. oblak ju je osenio.16. Pokrov Boziji nece doci na coveka sve dok on ne zavoli Boga svom silom svojom. Ako je tvoje srce pobedilo greh i ako se odvojilo od onoga sto ga radja. cak ako je [prethodno] cinio i velika cuda i isceljenja. i dok se ne prilepi uz Njega svim srcem svojim". dolazi gnev Boziji. Ne misli li svako od njih samo na svoju bolest? Isto tako. tako je prevario i ovoga. pomisljaj o sebi i shvati da si uzeo malj i da rusis svoj dom. treci ima povredu ili neku drugu nemoc. iako su sluzili faraonu kao robovi. vredja Isusa". 20. sve njegovo pokajanje je uzalud. Receno oznacava da pokrov pokoja Bozijeg nece sici na coveka sve dok ih ne odvoji od neprijatelja i dok ne pocnu da prinose plod Bogu.

isto tako. pa i tada sa strahom. Evo sta da cuvas do smrti i da nikako ne prenebregavas: Ne jedi zajedno sa zenom. jer ti inace On nece oprostiti ni ranije grehe tvoje. Cuvaj se da te ne zapleni ono cime si ranije gresio. izuzev sa bratom svojim ili sa avom. Otkrivaj pomisli ocima svojim kako bi te pokrila blagodat Bozija. da se u tebi ne bi obnovili (gresi tvoji). Nemoj ziveti na mestu gde si gresio pred Bogom. da ne bi pao u ruke svog neprijatelja. 14. 11. nemoj dopustati pomisli da te smucuje tugom u vezi sa tvojim ranijim gresima. Nemoj biti nepazljiv sa svojim ocima cak i kada oblacis svoje odelo. 2. kao sto [prilici] Njegovoj prirodi. sa mladicima se ne druzi. Potrudi se da se ne vrednujes ni u jednom svom delu. 19. Svakodnevno pomisljaj: "Samo cu danasnji dan provesti u ovom svetu". i nemoj biti nemaran prema svojim sluzbama.5. 17. da se u tebi ne bi obnovili stari gresi. Nemoj ugadjati stomaku. Sacuvaj se od lazi. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DEVETO SLOVO Zapovesti onima koji se odricu od sveta 1. Prinudjavaj se na svoje rukodelje i strah Boziji ce ziveti sa tobom. da ne bi pao u ruke neprijatelja svojih. 3. Zavoli smirenje i ono ce te pokriti od grehova tvojih. 21. da ne bi spotakao bliznjega svoga. o poucavanju (tj. Predaj svoje srce na poslusanje ocima i blagodat Bozija ce obitavati u tebi. Ako si se odrekao od sveta i predao Bogu na pokajanje. Nemoj biti malodusan u trudu. ali.Isus ce te sacuvati od svakog zla. Zavoli svako zlopacenje telom. inace ce od tebe otici strah Boziji. 18. da se u tebe ne bi uselilo dejstvo neprijatelja. 147 . i smirenje ce sici na tebe.16). 6. 4. da se u tebe ne bi uselilo lukavstvo. o citanju i razmisljanju) i o molitvi. nemoj biti ni nemaran za zapovesti Gospodnje.spases. Ugledavsi spotaknuce brata svoga koje nije na smrt (1Jn. vino uzimaj do tri case? Ovu zapovest ne narusavaj radi prijateljstva. 9. i neces sagresiti pred Bogom. dok si mlad ne lezi ni sa kim na jednu rogozu. Nemoj pred svima otkrivati svoje pomisli. 16. tj. pa ces steci slobodu da places za grehe svoje. Gospode. To ce te sacuvati od obuzetosti vonjem (strasti). kao sto je razvaljeni dom van grada staniste smrada. Nemoj biti mudar sam za sebe. Nemoj voleti prepirke. 10. 13. 7. Sam sam i bez Tvoje pomoci sam nemocan da pobegnem iz ruku neprijatelja". Prinudjavaj sebe na poucavanje. 20. pa ce se smiriti tvoje strasti. i pokoj Boziji ce ti brzo doci. Podstici se na citanje Psalama. 12. ako pazis na svoje srce i ako [pazis] da ne ozalostis onoga koji te poucava po Bogu . Sedeci u svojoj keliji imaj svagdasnje staranje o tri stvari: o rukodelju. a ne sa bezbriznoscu. nemoj ga ponizavati da ne bi upao u ruke neprijatelja svojih. tako je i dusa lenjivog pocetnika staniste svake necasne strasti. kao da neces dobiti oprostaj zbog njih. Ako je potreba. 15. 8. Priuci jezik svoj da govori: "Oprosti". Jer. 5.

5. ali ipak nije uspeo u potpunosti posto je to delo prevazilazilo njegove snage. zlopacenjem tela i cutanjem. da svoje srce odrzi mirnim pred svojim neprijateljima. 2. Silan je nas Blagi Vladika Bog da nam daruje silu da poznamo (neophodno) i da ucinimo (potrebno). Coveku kome se osvetilo srce svaki covek postaje svet. Covek se u srcu svome smatra prijateljem Bozijim sve dok je nemaran prema sebi. Amin. vec za njega svaki covek ima one strasti koje se nalaze u njegovom srcu. premda i nije uspeo da u potpunosti ispuni naredbu. cas je spavao. 23. Jedan od njih je svu svoju silu upotrebio da bi ispunio naredbu svog gospodara. da ni u jednom svom delu ne veruje pohvalama. vec place zbog svojih). vec je legao da spava. Prinudjavaj se na mnoge molitve sa suzama. Srodi se sa sledecim (delima): sa trudom. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA 148 . trudeci se iz sve duse. A onome cije je srce u strastima. on se nije postarao o poslu. da ne dozvoli da mu gorka rec izadje iz usta i da ih ne prekori. 3. predao ocajanju i u uniniju rekao sebi: "Ko moze zavrsiti toliko delo za jedan dan?" Prezrevsi (naredbu gospodara). stranstvovanjem. On treba da se cuva od onih koji mu prinose svetske reci. da se seca grehova svojih. nego i u srcu svom. Moze biti da ce te Gospod pomilovati i sa tebe skinuti starog gresnog coveka. uvidevsi nemogucnost uspeha. dok je lenjivoga isterao iz svoga doma. 24.15). monah treba da zakljuca sva vrata svoje duse i da cuva svoja cula kako dusa ne bi pala preko njih. cas se prevrtao sa strane na stranu. on se odmah gnevi u srcu svome. Bog je svetom apostolu Petru pokazao da ni jednog coveka ne treba da smatra skvernim ili necistim (Dap. Drugi se. Cak i kad cuje da je neko dobar covek. on se stidi da podigne oci svoje na nebo pred Bogom. i tako je citav dan proveo u neradu. kao sto se krecu vrata na svojim sarkama. Tako ni mi ne treba da padamo duhom ni na kakvom poslu i ni pri kakvoj nevolji. Od njih se radja smirenje. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DESETO SLOVO Druga rec (onima koji se odricu od sveta) 1. da se ne vredja zbog prekora. siromastvom.22.10. Neki covek imadjase dvojicu slugu i posla ih na polje svoje da zanju psenicu. vec da upotrebimo svu svoju silu. I verujem da ce nas Bog primiti kao i svete Svoje. A kada se oslobodi od strasti. oni su otisli svome gospodaru. niko nije svet. 4. da izbegava da smatra da je bilo sta dobro ucinio. Blazen je onaj kome su dovoljni njegovi gresi (tj. pak. gospodar je priznao delo marljivoga sluge. Razmatrajuci (postupak) obojice. a smirenje donosi oprostaj svih grehova. Cas je zevao. Kada je nastupilo vece. kako bismo obreli milost sa svetima koji su sacuvali Njegove zapovesti. koji se ne raspituje o tudjim. cak ni pred prijateljima svojim. Najzad. Svaki covek treba da tvori mnoge molitve pred Bogom sa velikim smirenjem srca i tela. naredivsi im da svaki od njih nazenje sedam stogova na dan. Cuvajte se od ponizavanja drugih ne samo ustima. videci da je vrlo daleko od Boga.

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA

JEDANAESTO SLOVO O zrnu gorusicnom
(Postoji) tajna (u prici) o zrnu gorusicnom, kao sto su rekli oci, da bismo se mi podstakli da istrazjemo njeno znacenje, sudeci po onome sto je napisano: Carstvo nebesko je kao zrno gorusicno koje uzme covek i poseje na njivi svojoj. Ono je, istina, najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, vece je od svega povrca, i bude drvo da ptice nebeske dolaze i nastanjuju se na granama njegovim (Mt.13,31-32). Takvo je zrno gorusicno, takva su njegova dobra svojstva! (Gospod) zeli da mu covek podrazava u svemu. Rekavsi da je najmanje od sviju semena, On nam nagovestava smirenje, kako bismo se i mi stavljali nize od svih ljudi; (govoreci) o tome da je izraslo, On napominje o krotosti i dugotrpljenju; njegova plamena boja nas podstice na cistotu i da nemamo nikakvu telesnu necistotu; njegova gorcina nam savetuje mrznju prema strastima, jer oni koji zele svet osecaju gorcinu; njegov prijatan ukus se ne otkriva ukoliko se ono ne isitni, sto nas upucuje na zlopacenje; kad se sitni ono stipa oci, sto ukazuje na napor delanja; njega takodje upotrebljavaju za premazivanje mrtvih udova, kako ne bi trulili. Shvatimo njegovo znacenje i sledimo njegova svojstva, a svoje povredjene udove namazimo kako ne bi istruleli i napatili crve. Ocoveciti i izobraziti u sebi Gospoda Isusa - znaci da se po svojoj sili pobrinemo da po njemu nastrojimo sebe za Njega. Mi treba da ispitujemo da li smo od tog zrna ili ne, da li smo od njegova sastava i od njegovog smirenog srca, da li smo isitnjeni (u prah) kao ono, da li imamo gorcinu njegovu i ukus njegov. Delo milosti Bozije jeste da nas ispuni snagom za tako nesto, po volji Njegovoj. Njemu, Ocu i Sinu i Svetome Duhu slava u vekove. Amin.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA

DVANAESTO SLOVO O vinu
1. Tajna vina. (Ono je obraz) ljudske prirode (ili coveka) koi zeli da sretne Boga. On svoje telo cuva cistim kako bi Bog njegovo (delo) primio sa radoscu. 2. Sud (za vino) se premazuje smolom na odredjeni nacin. To je izobrazenje neporocnosti tela koje je u svakom svom udu zdravo (i cisto) od sramnih strasti. Jer, nije moguce da sluzi Bogu onaj ko sluzi bilo kojoj (telesnoj) slasti. 3. Kao sto nije moguce uliti vino u sasud koji nije premazan smolom ili koji ima bilo kakvu pukotinu, tako ni mi ne mozemo ugoditi Bogu ako u sebi imamo mrznju ili neprijateljstvo. Ispitajmo sebe (da bismo videli ima li ih u nama), buduci da one ometaju delo pokajanja. 4. Vino na pocetku svog nastanka previre. To je slika pocetnika koji se smucuju, sve dok ne omuzaju i ne uozbilje se. 5. Vino nece postati (dobro) ukoliko se u njega ne stavi sadra, kao, uostalom, i kvasac pod meru. Tako ni pocetnik ne moze da napreduje ako (ostaje) pri svojoj volji,

149

ako od svojih otaca po Bogu ne primi kvasac, i ako mu ne ukazu put, tj. ako mu Bog ne daruje da sam vidi taj put. 6. (Vino) ostavljaju u prostoriji (gde ga i prave) sve dok ne odstoji. Tako i bez bezmolvija, zlopacenja i svakog truda po Bogu, pocetnik ne moze da dodje do (nepokolebivog) stanja. 7. Vino u kome ostane zrnevlje i peteljke postaje kiselo. Tako i pocetnici gube prvobitnu narav koju su dobili od svojih otaca po Bogu ukoliko se krecu medju svojim srodnicima po telu, ili medju ljudima koji se ne drze istih napora i podviga kao i oni. 8. Na vino stavljaju zemlju da ne bi izvetrilo i da ne bi propalo. Tako ce i sav trud pocetnika biti uzaludan ako ne steknu smirenje. 9. Vino koje se cesto proba vetri i gubi svoj ukus. Isto se desava i sa covekom koji iznosi na videlo delo svoje: tastina ponistava citav njegov trud. 10. U sasud vina koji se ostavi otvoren ulaze mrski komarci i kvare ga. Tako pricljivost, sale i praznoslovlje (kvare dobro nastrojenje pocetnika). 11. Vino koje ostave na vetru gubi svoju boju i ukus. Tako i gordost unistava svaki plod covekov. 12. Vino se smesta u podrum i cvrsto zatvara. Tako (slugu Bozijeg sakriva) bezmolvije i nipodastavanje sebe. Bez bezmolvija i ovog samoporicanja, covek ne moze da sacuva svoj trud. 13. Tako se postupa sa vinom sve dok ne postane ugodno svom sacinitelju, i dok se on ne poraduje zbog svog ploda. Tako sve treba da cini i covek dok njegovo delo ne postane ugodno Bogu. 14. Kao sto se ne moze verovati na rec o kakvoci vina sve dok se ne otvori i ne proba, tako covek ne moze imati smelosti u srcu svome i zaobici strah za sebe sve dok ne stane pred Boga i dok Bog ne prizna dela njegova kao savrsena. 15. Kao sto ce vino iscuriti iz suda koji je napukao ako je domacin nemaran i ne zna za isticanje, tako ce i neko malo i neznatno (neprilicno) delo pogubiti plod coveka koji je nemaran. 16. Upotrebimo svu svoju snagu, bratijo, da bismo se sacuvali od svega sto je stetno, i milost Gospodnja i blagodat ce nam pruziti smelost da u onaj dan kazemo: "Po nemoci svojoj mi smo upotrebili trud da sacuvamo ono sto nam je napominjala savest nasa, ali je Tvoja sila, i milost, i pomoc, i pokrov, i oprostaj i trpljenje. Jer, ko sam ja? Do sada sam bio u rukama zlih, od kojih si me Ti spasao. Nemam nista da Ti dam. Gresan sam i nedostajan Tvojih darova. No, Ti si me sacuvao od ruke neprijatelja mojih. Ti si Gospod moj i Bog moj. I Tvoja je slava, i milost, i pokrov, i pomoc, i sila u vekove vekova. Amin". DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA

TRINAESTO SLOVO O onima koji se podvizavaju i koji su svoj podvig (dobro) svrsili
1. Evo znamenja koja je ucinio Gospod Isus pre nego sto se popeo na Krst. Idite, govori, i kazite Jovanu sto videste i custe: slepi progledaju, hromi hode, gubavi se ciste, gluhi cuju, mrtvi ustaju, siromasnima se propoveda jevandjelje. I blazen je onaj koji se ne sablazni o mene (Lk.7,22-23). 2. Prema tome, mnogo je cuda koje je ucinio Gospod Isus. (Mi, medjutim, treba da znamo da svako od njih, osim bukvalnog, ima i prenosni smisao). Da slepi progledaju

150

znaci sledece: slep je onaj ko polaze nadu na ovaj svet; ukoliko, pak, nju napusti i pogled uperi u nadu koju ocekujemo, on ce progledati. Isto tako, da hromi hode znaci sledece: hrom je onaj ko cezne za Bogom, ali voli telesna mudrovanja srca; ako ih, pak, ostavi i zavoli Boga iz sveg srca, on ce poceti da hodi pravo. I opet, da gluhi cuju znaci sledece: gluv je onaj ko je rasejan i zaboravan (za dela spasenja); ako se, medjutim, oslobodi toga, on ce da procuje. Najzad, da se gubavi ciste znaci sledece: u Mojsijevom Zakonu je napisano da necisti, tj. onaj ko pokazuje neprijateljstvo, ili mrznju, ili zavist, ili osudjivanje prema bliznjemu, ne moze da udje u dom Gospodnji; ukoliko, pak, to ostavi, on ce postati cist. 3. Prema tome, kada progleda slepi, kada pocne da hodi hromi, da cuje gluvi, kad se ocisti prokazeni, covek koji je dotle bio mrtav za vreme nemara svoga, ustaje i obnavlja se. Zatim, on svojim culima, koja su bila oskudna svetim vrlinama, [pocinje] da blagovesti svoje prozrenje, svoje hodanje i slusanje, te svoje ociscenje. Takvo opravdanje ti treba da ponudis onome koji te je krstio. 4. Evo sta je krstenje: zlopacenje sa smirenjem i bezmolvijem. Jer, o Jovanu je napisano da je imao odecu od kamilje dlake i kozni pojas koji je opasivao njegova bedra dok je bio u pustinji (Mt.3,4). To je znak zlopacenja. Ono prvo cisti coveka. Ko se potrudi, steci ce ga. Onome, pak, ko ga stekne, otvara se put ka krstu (krst je znamenje buduce besmrtnosti), posto je prethodno zatvorio usta farisejima i sadukejima (sadukeji predstavljaju obraz neverja, a fariseji - lukavstva, licemerja i tastine), kao sto je napisano: Niti smede ko od toga dana da ga zapita vise (Mt.22,46). 5. Najzad je poslao Gospod Petra i Jovana da pripreme Pashu. To izobrazava pripremanje uma za besmrtnost. Uvidevsi da nije nicim savladan, on sva cula sabira u jedno i cini ih jednim telom kroz hranu od Gospodnjeg Pricesca. 6. I opet, Isusova molitva: Ako je moguce, neka me mimoidje casa ova u ovaj cas (Mt.26,39), odnosi se na nas. Jer, um koji ushte da se popne na krst ima potrebu za mnogim molitvama i suzama, za svecelim predavanjem Bogu. On [tada treba da] iste pomoc od Njegove blagosti kako bi ga krepila i cuvala, sve dok ga ne podigne svetim i neoskudnim obnovljenjem. Jer, velika opasnost [okruzuje coveka] za vreme krsta. Moleci se, on ima potrebu da sa njime budu Petar, Jovan i Jakov, tj. zdrava vera, srce hrabro od nade i ljubav prema Bogu. 7. Evo i znacenja onoga sto je bilo sa samim Vladikom, ljubljenim Gospodom Bogom nasim, Isusom, koji je za nas bio obrazac u svemu, kao sto je rekao apostol: Da poznam Njega i silu vaskrsenja njegova i udeo u njegovim stradanjima, saobrazavajuci se smrti njegovoj, da bih kako dostigao u vaskrsenje mrtvih (Fil.Z, 10-11). Zuc koju je okusio radi nas upucuje nas da iz sebe istrebimo svaku zlu pohotu, da joj ne damo da izlazi iz naseg tela i da se na delu vrsi; ocat koji je okusio radi nas, podstice nas da suzbijamo svaku samovolju i svaku sujetnu uznemirenost; udaranje koje je pretrpeo radi nas - podstice nas da u sebi gasimo svako covekougadjanje i svaku zelju za slavom ovoga sveta; trnov venac koji su spleli i polozili na Njegovu glavu - podstice nas da podnosimo uvrede i to svakog casa, i da bez smucenja trpimo svake pogrde; trska kojom su ga bili po glavi - podstice nas da uvek na svojoj glavi nosimo slem smirenoumlja i da gasimo svaku neprijateljevu gordost; predaja Gospoda Isusa na sibanje pre raspeca podstice nas da ni u sta ne racunamo ljudske prekore i sramocenja; razdeljivanje Njegove haljine sa bacanjem kocke, pri cemu je On ostao miran - podstice nas da preziremo sve svetsko pre nego sto uzidjemo na krst, po reci apostola: Jer ste... s radoscu podnosili otimanje imovine vase, znajuci da vi imate bolje i neprolazno imanje na nebesima (Jev.10,34). 8. Sve ovo covek treba da uradi da bi mogao da se popne na krst. Ukoliko ti kao covek, po svojoj sili, ne budes ucinio ono sto je On ucinio, neces moci da se popnes na krst. To sto je bio sesti cas dana kad su ga surovi srcem raspeli radi naseg spasenja znaci da smo i mi duzni da se svom silom naoruzamo protiv uninija i malodusnosti sve dok u nama ne umre greh, po napisanome da je On na Krstu potro neprijateljstvo. To da je bio deveti cas kada je Isus uzviknuo velikim glasom: Ili, Ili, lima savahtani (Mt.27,46), znaci da i mi, nakon trpeljivog preduzimanja napornih podviga protiv strasti sve dok se ne ugase, treba najzad da prihvatimo smelost da sa smirenoumljem vapijemo Bogu. To

151

sto je On posle pomracenja sunca predao duh Svoj - znaci da ce u tebi umreti greh ako ti se um oslobodi od svake nade na ovaj vidljivi svet. To sto se crkvena zavesa rascepila na dvoje od vrha do dna - znaci da ce nestati pregrada izmedju Boga i uma koji se oslobodio (strasti). To sto se kamenje raspalo i sto su se otvorili grobovi - znaci da ce se svaka tezina i zaslepljenost i sve sto se protivi dusi unistiti kada se u nama desi smrt (greha), i da ce umrla cula, koja su prinosila plod smrti, ustati nepobediva i poceti da zaceljuju. To sto je On bio zavijen u novo platno sa mirisima - znaci da posle smrti (greha) svetost biva povijena i da je netruleznost uspokojava. To sto su ga polozili u novi grob, u kojem niko nije bio pogreben i sto su polozili veliki kamen na njegovom ulazu - znaci da se um nalazi u drugom novom veku, da misli o novome, da obraca paznju na ono u cemu nema nicega truleznog i da o misli neprolaznom kada se oslobodi od svega i kada se uspokoji. I ostalo - Gde je trup onamo ce se i orlovi sabrati (Lk.17,37), sto je vaskrsao u slavi Oca Svoga, sto se vazneo na nebesa i seo sa desne strane Velicanstva na visinama (Jev.1,3) takodje je primer za nas, po reci apostola: Ako ste, dakle, vaskrsli sa Hristom, trazite ono sto je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga. Mislite o onome sto je gore, a ne sto je na zemlji. Jer umreste... (Kol.3,1-3). 9. Ime Njegovo je casno i cini milost. Ono je svetima obrazac u svemu i mocno je da podrzi nasu nemoc, te da nam, zbog nase okajanosti, oprosti grehe nase, kako bismo i mi obreli milost sa svima dostojnima. Amin. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA

CETRNAESTO SLOVO Dela placa
1. Tesko meni, tesko meni sto se jos nisam oslobodio od ada! Oni koji me vuku u njega u meni jos prinose plod i sva njegova dela se krecu u srcu mome. Oni koji me pogruzavaju u oganj jos dejstvuju u telu mome, zeleci da mu prinesu plod. Ja jos nisam poznao gde cu otici odavde. Jos mi nije pripravljen prav put. Jos se nisam oslobodio od dejstava (tamnih sila) u vazduhu, koje ce mi pregraditi put zbog zlih dela njihovih u meni. Ja jos nisam ugledao Izbavitelja koji je dosao da me spase od njih, zato sto njihova zloba u meni jos donosi plodove. Jos nisam ugledao smelo zastupnistvo izmedju mene i Sudije. Jos mi nije dano svedocanstvo da nisam duznik smrti. Ja se jos nisam odvojio od zlotvora. 2. Zlocinac koji je zatvoren u tamnici se ne raduje; ne moze da cini svoju volju onaj ko je svezan gvozdjem; ne poucava druge onaj ko je svezan u klade; ne seca se odmora onaj ko je na napornom trudu; ne jede sa slascu onaj kome je svezan vrat, niti smislja o novom zlu zato sto se nagresio na sve moguce nacine, vec sa srcem koje se razdire oplakuje svoja zla dela, i o mukama, koje mu se pripremaju, govori: "Da, ja sam ih dostojan". 3. Onaj ko uvek pomislja na svoj kraj i koji vidi muke (kojih je dostojan) zbog grehova svojih, nema potrebe da se mnogo napreze da nikoga ne osudi u srcu svom. Bojazan od muka (koje ga ocekuju) izjeda njegovo srce. Gorcina je svagdasnji predmet njegovog skrivenog razmisljanja. On ne hrabri druge da se ne predaju uniniju; briga o hrani ne ulazi u krug njegovih staranja. On priznaje milost onih koji mu je ukazuju, ali zbog toga sto se nagresio na sve moguce nacine, ne oseca njen ukus. On ne odgovara gnevno onima koji ga vredjaju i trpeljivo snosi velike napore, govoreci: "Dostojan sam ih". Smeh zuba (Sir.19,27) je odstupio od njega. On mase glavom svojom sa stenjanjem, secajuci se prestola sudnice pred koji ima da stane. Na tudje reci ne govori: "Dobro", ili:

152

"Lose", bez obzira da li su dobre ili lose, jer ih njegov sluh ne prima. Njegove vedje izlivaju potok suza zbog bola koji ga je snasao. Ako vodi poreklo od blagorodnih roditelja, jos vise se zalosti, privodeci na um stid pred onima koji ce ga videti osudjenog na sudjenju. Drzeci na umu sud koji mu se sprema, on ne obraca paznju na to da li su ljudi dobri ili rdjavi. On cak ne obraca paznju ni na druge koji su zajedno sa njim svezani, niti sa njima razmatra sta im valja raditi. Jer, svako koga vuku na smrt nosi svoje breme. Njegovo lice je mracno. Ni jedan covek se ne zauzima da govori u njegovu zastitu zbog straha od muka. On sam ispoveda sta je ucinio i [smatra] da je opravdano odgovoran sudu zbog onoga sto je sagresio. 4. Dokle cu biti pijan i bez vina? Dokle cu biti nemaran, iako pred sobom imam takve stvari? Zestokost mog srca je osusila moje oci, a opijenost od sujetne mnogobrizljivosti je isusila moju glavu, dok je zanos mog srca na mene naveo zaboravnost do pomracenja. Telesna nevolja me je svezala i pogubnost (tj. ocajanje) me nagovara da ostavim put (zivota). Ja nisam stekao prijatelja koji bi pogovorio za mene, i nemam dar koji bih mogao da posaljem gradjanima. Vest o mojim rdjavim delima ne dozvoljava im da me priznaju. Ako ih zamolim, nece obratiti paznju na mene, jer vide da jos nisam odustao od svojih (naravstvenih) bolesti i da ih ne molim sa sirokim srcem (2.Kor.6,11). 5. Zaoka mojih grehova jos nije prestala da neprestano ranjava moje srce. Breme mojih grehova jos nije otezalo nada mnom. Jos nisam poznao silu ognja kako bi trebalo. Inace bih se svakako podvizavao da ne upadnem u njega. Moje usi cuju glas da mi predstoji ad, buduci da jos istinski nisam ocistio srce svoje. Rane na mom telu su postale opasne, ali se jos nisu dovoljno usmrdele da bih potrazio leka. Ja sakrivam od ljudi rane od strela, i ne mogu da podnesem da ih se dotice lekar. On ce mi predloziti da na njih stavim obloge, ali ja nisam [dovoljno] jak srcem da bih izdrzao njihovu jedkost. Lekar je dobar i ne trazi da mu platim, ali sam ja lenj da odem do njega. On sam dolazi kod mene da me leci i zatice me kako jedem ono sto povredjuje rane. On me savetuje da od sada prestanem (sa time), ali mene primamljuje slast ukusa. Kada pojedem, kajem se, premda moje kajanje nije istinsko. (Lekar) mi salje svoje jelo, govoreci: "Jedi, da bi ozdravio", ali mi zla navika ne dozvoljava da ga primim. Na kraju svega, ja ne znam sta da radim. 6. Zaplacite sa mnom, bratijo, koji me poznajete, da bih dobio pomoc koja bi ovladala mnome, kako bih i ja postao dostojan da budem Njegov ucenik, jer je Njegova moc u vekove vekova. Amin. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA

PETNAESTO SLOVO O odricanju od sveta
1. Ljubljeni, postarajmo se o sebi, jer je ostalo malo vremena (1.Kor.7,29). Ne moze se starati o dusi onaj ko se stara o telu. Kao sto je nemoguce jednim okom gledati na nebo, a drugim na zemlju, tako je nemoguce da se um stara i o Bozijem i o svetskom. Sramno je da se brines o onome sto ti nece biti od pomoci kada izadjes iz tela. 2. Imaj na umu da te Bog gleda pri svim delima koja obavljas. Imaj na umu da Bog vidi svaku pomisao tvoju. 3. Stidi se da pomisljas tajno na ono cega se stidis da cinis pred ljudima. Kao sto se drvo poznaje po plodu, tako um, po svom sagledavanju, poznaje pomisli svoje, i slovesna dusa po svom sagledavanju poznaje samu sebe.

153

da primi svaki ono sto u telu ucini. 10. 9. Nemoj se smatrati bestrasnim sve dok te privlaci greh. Postaraj se da obnovis secanje na to da Bog gleda na tebe i da je pred Njim otkriveno sve sto pomisljas u srcu svome. a lose izbace napolje (Mt. 14. Isto cine i vera u Boga i strah Boziji. vise ne razmislja o onome sto je protivprirodno cinio. Staraj se kao onaj koji ima da vaskrsne i da da odgovor Bogu. Kao sto se staras da izlecis telo kada je ranjeno. sloboda ne dolazi sve dok tvoje srce ima pohotu prema bilo cemu svetskom. po sili kojom On moze sve uciniti i sebi pokoriti (Fil. kao sto je napisano: Oni koji se uzdaju u Gospoda jesu kao gora Sion. ili gonjenje. Nemoj se smatrati slobodnim sve dok zalostis Gospoda svoga. Jer.35). Kad se napuni. bilo dobro ili zlo (2. Kao sto zemlja ne moze doneti ploda bez semena i vode. tako da bude saobrazno telu slave njegove.Kor. 12. Pri pogodnom vazduhu nice semenje? Tako i covek cveta kroz zapovesti. Reci. Onaj kome je darovana sloboda (od strasti). kako bi postao izabrani sasud. Vise te nece prisiljavati strasti. Onaj koji veruje da ce predstati Sudu po izlasku iz tela. 11.47-48). napisano je: Koji ce preobraziti nase ponizeno telo. Gledaj da se suprotstavis pomisli svojoj ako se. kome zajedno sa bespocetnim Ocem i zivotvornim Duhom [pripada] slava sada i uvek i u vekove vekova. kako bismo zajedno sa njima obreli milost silom Gospoda naseg Isusa Hrista. Staraj se o telu svome kao o hramu Bozijem. tako se pobrini da se ono javi bestrasno pri vaskrsenju. predstoji da predstanemo sudu Hristovom. u tebe poseje bludna slast i [pazi se] da te ne zavede. naime. Nama. Onaj ko veruje da ce njegovo telo vaskrsnuti u svojoj prirodi na dan vaskrenja. 13. Boj se Boga kao onaj koji ima da da odgovor za sve sto je ucinio. ili opasnost. dok sedis u svojoj keliji. ili mac (Rim. 8. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA 154 . ne moze da osudjuje bliznjega ni za kakvo delo. kada se ne gazi savest. treba da se pobrine da ga ocisti od svake skverni.10). trudi se da se sacuva (neporocnim) cak i u malim i nistavnim stvarima. 124. izvukuje na obalu i. Mocan je Bog da ucini da se i mi nadjemo u broju onih koje nista svetsko nije odvojilo od ljubavi Hristove. kao sto je napisano: Ko ce nas rastaviti od ljubavi Hristove? Zalost ili teskoba.8. ili golotinja.1). ili glad. dakle. 7. kao sto je pisano.13. nece se doveka pokolebati onaj ko obitava u Jerusalimu (Ps. izaberu dobre u sudove. Jer.21). Amin. kao sto je napisano: Jos je Carstvo nebesko kao mreza koja se baci u more i sabere ribe od svake vrste. 5. 6. Onaj koji veruje da Carstvo pripada svetima.5. Svakodnevno ispituj koju si strast pobedio pre nego sto Bogu uzneses svoje prozbe. Onoga u koga se uselila ljubav prema Bogu vise nista svetsko ne moze odvojiti od Njega. buduci da ce sam dati odgovor Bogu za sva svoja dela.4. posedavsi. dusi svojoj: "Kad se stidis slicnih sebi gresnika (i staras se) da te ne vide kada gresis. koliko tek treba da se (plasis da gresis) pred Bogom koji vidi cak i ono sto je sakriveno u srcu tvome!" Takvim rasudjivanjem srca strah Boziji ce se obnoviti u tvojoj dusi i postaces nepokretan (na strasti). tako ni covek ne moze da se pokaje bez smirenoumlja i telesnog napora. kada mu je um (usmeren) na njihovo ispunjavanje.3.

SESNAESTO SLOVO O radosti duse koja zeli da sluzi Bogu
1. Najpre te pozdravljam sa strahom Bozijim i molim: budi savrsen kao sto je Bogu ugodno, kako ne bi bio besplodan trud tvoj i kako bi ga u celini sa radoscu Bog primio od tebe. Ukoliko stekne dobit, trgovac se raduje i ni u sta ne smatra sav trud koji je podneo; covek koji se ozenio i koga zena uspokojava i dobro pazi, radostan je u svom srcu i u svemu se oslanja na nju; onaj koji je stupio u vojnu sluzbu, prezreo smrt i dobro se borio za cara, dobija venac i (raduje se) sto je imao uspeha. Takva su dela ovoga sveta koji prolazi: oni koji ih cine raduju se kada imaju uspeha. Medjutim, sta mislis, kakva ce biti radost u dusi onoga koji je zapoceo da sluzi Bogu, i koji je uspesno okoncao svoje delo? Pri njegovom ishodu iz ovog sveta, takvo delo ce uciniti da se sa njim raduju andjeli koji ce videti da se on oslobodio od vlasti tame. Posto izadje iz tela, dusu prate andjeli, a u suret joj izlaze i sile tame, zeleci da je uhvate i istraze da li u njoj ima neceg njihovog. I ne bore se tada andjeli za nju, vec je njena dela ogradjuju kao zidine i cuvaju od njih i njihovog dodira. Kada njena dela odnesu pobedu, andjeli (idu pred njom) i pevaju, sve dok ne predstane Bogu sa radoscu. Toga casa ona zaboravlja na sva dela ovog sveta i na sav trud svoj. 2. Upotrebimo svu svoju silu kako bismo se dobro potrudili za ovo kratko vreme, (cuvajuci) svoje delo cistim od svakog zla, i kako bismo se spasli od ruku knezova (tame) koji ce nas susresti. Jer, oni su zli i nemilostivi. Sve svetsko je prevrtljivo - i trgovina i brak i sve drugo, kao sto sam ranije rekao. Brate ljubljeni! Placimo svom silom pred Bogom. Moze biti da ce se na nas smilovati Njegova blagost i poslati nam pomoc kako bismo onim sto smo dobro ucinili pobedili nacalnike zlobe koji ce nas susresti. 3. Pobrinimo se o sebi krepkim srcem i steknimo ceznju prema Bogu, koja ce nas spasti od ruku zlobe kada nam tamo bude izasla u susret. Zavolimo siromahe da bismo se spasli od srebroljublja, kada nam bude izaslo u susret. Zavolimo mir sa svima, sa malima i sa velikima, jer ce nas on sacuvati od mrznje kada nam bude izasla u susret. Zavolimo sve kao svoju bratiju, ne zadrzavajuci ni najmanje neprijateljstvo ni protiv koga, i nikome ne vracajmo zlo za zlo, sto ce nas izbaviti od zavisti kada nam bude izasla u susret. Zavolimo smirenoumlje u svemu i pretrpimo rec bliznjega koja nas vredja ili ogovara, jer cemo se tako sacuvati od gordosti kada nam izadje u susret. Istimo cast bliznjega i ne dozvolimo da se ona umanjuje u nasem shvatanju ako ga ponizavaju, ma ko on bio, jer ce nas to sacuvati od klevetanja kada nam bude izaslo u susret. Prezrimo ugodnosti sveta i njegovu pocast da bismo se izbavili od zavisti, kada nam bude izasla u susret. Priucimo jezik svoj na poucavanje u pravdi Bozijoj i molitvi da bismo se sacuvali od lazi kada nam bude izasla u susret. Ocistimo srce svoje i telo od pohote da bismo se izbavili od necistote kada nam bude izasla u susret. Sve ovo pokusava da uhvati dusu koja je izasla iz tela, a vrline joj pomazu, ukoliko ih ima. 4. Ko od mudrih nece hteti da svoju dusu preda na smrt da bi se izbavio od svega ovoga? Prema tome, ucinimo po snazi svojoj. Sila Gospoda nasega Isusa Hrista je velika i pomoci ce nasem smirenju. Zna On da je covek jadna tvar i dao mu je pokajanje sve dok je u telu, do poslednjeg izdisaja. Imaj jednu pomisao - ka Bogu, da bi te sacuvao. Nemoj obracati paznju na blaga sveta, niti [misliti] da na njih polazes nadu, kako bi mogao da se spases. Sve sto je od ovoga sveta ti ces ostaviti i otici. Ono, pak, sto ucinis za Boga pruzi ce ti dobru nadu u cas nevolje. 5. Omrzni svetske reci da bi ti srce ugledalo Boga. Zavoli da se cesto molis kako bi se prosvetilo tvoje srce. Nemoj voleti lenjost da ne bi zazalio kad dostignes u vaskrsenje pravednih. Cuvaj jezik svoj da bi se prosvetilo srce tvoje. Nemoj voleti lenjost i strah Boziji ce se useliti u tebe. Daj onome kome je sada potrebno bogatim okom, da se ne bi postideo pred svetima i njihovim dobrim delima. Zamrzi zelju za jelima, da ti Amalik ne bi preprecio put. Nemoj zuriti za vreme svojih sluzbi, da te ne bi progutale zveri. Nemoj voleti vino do pijanstva, de se ne bi lisio radosti Bozije. Zavoli verne kako bi preko njih stekao milost. Zavoli svete da bi njihova revnost i tebe obuzela.

155

6. Opominji se Carstva nebeskog da bi te zelja za njim malo-pomalo obuzela. Pomisljaj na geenu da bi omrzeo dela njena. Budeci se svakog jutra seti se da ces Bogu dati odgovor za svako delo, pa neces sagresiti pred njim i strah Njegov ce se useliti u tebe. Pripremaj se da ga susretnes i ispunices Njegovu volju. Ispituj svakog dana u cemu nisi ispravan i neces biti u teskoci u casu smrtne nevolje. Neka njihove [tj. demona] oci vide tvoja dela i neka ih tvoja revnost izjeda. Ispituj svakoga dana samog sebe, tj. koju si strast pobedio, ali ne misli visoko o sebi, buduci da [dobro cini] milost i sila Bozija. Nemoj sebe smatrati vernim sve do poslednjeg izdisaja. Nemoj umisliti da si dobar, jer sebe ne mozes poveriti neprijateljima svojim. Ne uzdaj se u sebe sve dok si u ovom zivotu i dok ne prodjes sve vlasti tame. 7. Budi bodar, brate, protiv duha koji na coveka navodi tugu, zato sto su kod njega mnoge zamke kojima hoce da te raslabi. Tuga po Bogu je radostotvorna, jer ti daje da vidis kako stojis u volji Bozijoj. A govor: "Gde bi da pobegnes? Nema tebi pokajanja!", dolazi od neprijateljske strane [sa namerom] da te podstakne da ostavis odluku da ubuduce vodis uzdrzljivi zivot. Tuga po Bogu, medjutim, na coveka ne natovaruje (teret), vec mu govori: "Ne boj se! Opet pridji (Bogu). Jer, On zna da je covek nemocan i daje mu silu". 8. Imaj rasudljivo srce pri pomislima (koje ti dolaze), pa ce oslabiti. One onog ko ih se boji raslabljuju svojom tezinom. Onaj ko se boji (neprijateljskih) poduhvata pokazuje da nema vere u Boga. 9. Onaj koji sebe ne racuna ni u sta i koji sebe smatra neznatnim pokazuje da ne popusta strastima i da ne tvori volju njihovu, vec volju Boziju. Onaj ko zeli da svoje misljenje iskaze pred mnogima, pokazuje da u njemu nema straha Bozijeg. Strah Boziji je strazar i pomocnik dusi, koji cuva njeno vladalacko (nacelo - tj. um) na delu istrebljenja svih njegovih neprijatelja. 10. Onaj koji iste cast Boziju postarace se da od sebe odagna necistotu. Razumno staranje o sebi odseca strasti, jer je napisano: Staranje ce naci mudrog coveka (Pruc.17,12 - Staranje ce naci mislenog coveka, a bezumni razmisljaju o zlu). Bolestan poznaje vrednost zdravlja. Ovencani prima venac, jer je pobedio careve neprijatelje. Postoje strasti, postoje i vrline. Ako smo lenjivi, ocigledno je da smo slicni izdajicama. Hrabrost srca jeste pomoc dusi posle Boga, kao sto je uninije pomoc zlu. Sila onih koji zele da steknu vrline sastoji se u tome da nisu malodusni kada padnu, vec da opet preduzimaju staranje (o spasenju). Orudja vrlina su telesni napori sa razumom. Porod strasti se javlja od nemara. Neosudjivanje bliznjeg jeste stena (tj. ograda) za one koji razumno vode borbu, dok osudjivanje nerazumno rusi tu stenu. Briga o jeziku obelodanjuje delatnog coveka, a neobuzdanost jezika otkriva da unutra nema vrlina. Milostinja koja se sa razumom vrsi radja prezir (prema bogatstvu) i rukovodi ka ljubavi, a nemilostivost pokazuje da u coveku nema vrline. Blagost radja cistotu, a zabavljanje radja strasti, i ogorcenost radja gnev. Mrzeti razonodu jeste dusevni podvig, a oskudica jeste telesni (podvig). Ljubav prema zabavljanju jeste pad duse, a bezmolvije za razumom njeno ispravljanje. Sitost u snu jeste uznemirenje strasti u telu, a umereno bdenje jeste spasenje srca. Mnogo spavanje deblja srce, a umereno bdenje ga stanjuje. Bolje je spavati u cutanju sa razumom, nego biti bodar u praznoslovlju. Plac izgoni sve zlo bez uznemiravanja. Cuvanje savesti bliznjega radja smirenoumlje. Ljudska slava, malo-pomalo, radja gordost. Ljubav prema sirini (prohteva) izgoni poznanje, a uzdrzanje stomaka smirava strasti. Prozdrljivost u jelu budi ih bez truda. Ukrasavanje tela jeste razaranje duse, a briga o njemu sa strahom Bozijim je dobra. 11. Obracanje paznje na Sud Boziji radja strah u dusi, a gazenje savesti iz srca cupa vrline. Ljubav prema Bogu proganja nemarnost, a odsustvo straha je pobudjuje. Cuvanje usta i cutanje sa znanjem podize um ka Bogu, a pricljivost radja uninije i pomahnitalost. Povlacenje pred voljom bliznjega pokazuje da um brine o vrlinama, a upornost na svojoj volji pred bliznjim pokazuje neznanje. Poucavanje u strahu (Bozijem) dusu cuva od strasti, a izgovaranje svetskih reci je pomracuje, odvajajuci je od vrline. Ljubav prema stvarima uznemiruje um i dusu, a odricanje od svega ih obnavlja. Cutanje koje se upraznjava da bi se sakrile pomisli, pokazuje da se iste svetska cast i sramna slava. Pomisli, pak, odgoni onaj ko ih sa smeloscu saopstava svojim ocima.

156

12. Ono sto je kuca koja nema vrata i prozore i u koju slobodno ulaze gmizavci, to je covek koji se trudi i koji ne cuva svoj trud. Kao sto rdja jede gvozdje, tako i cast jede srce coveka koji joj je naklonjen. Kao sto brsljan unistava plod vinograda ako se splete oko loze, tako i tastina unistava trud monaha koji joj naginje. Ispred svih vrlina (stoji) smirenoumlje, a ispred svih strasti (stoji) stomakougadjanje. Kraj vrlina je ljubav, a kraj strasti samopravdanje. Kao sto crv unistava drvo, izjedajuci ga, tako i zloba u srcu pomracuje dusu. 13. Pruzanje duse pred Bogom radja trpljenje uvreda bez smucenja, i njene suze su tada bez icega ljudskog. Neprekorevanje sebe kao posledicu ima nesposobnost da se [ukroti] gnev. Na svetski nacin vodjeni razgovori uznemiruju srce i postidjuju ga na molitvi, buduci da ga lisavaju smelosti. Ljubav prema svetskim ugodnostima pomracuje dusu, a prezir prema njima donosi poznanje. Ljubav prema trudu jeste mrznja prema strastima, a lenjost ih poradja bez napora. 14. Nemoj se vezivati za stanovnike grada i tvoja pomisao ce bezmolstvovati kod tebe. Nemoj se nadati na svoju silu i pomoc Bozija ce te pratiti. Ne budi u neprijateljstvu sa covekom inace nece biti primljena tvoja molitva. Budi miran sa svima da bi imao smelost na molitvi. Cuvaj oci svoje i srce tvoje nece videti zla. Onaj ko na drugu osobu gleda sladostrasno vrsi preljubu. Nemoj zeleti da slusas o steti koju je pretrpeo onaj koji te je uvredio, da ne bi [ispalo] da se svetis u srcu. Cuvaj svoj sluh da ti preko njega ne bi dosla borba. Trudi se u svom rukodelju da bi i siromah (kod tebe) nasao hleba. Nerad, naime, jeste smrt i pad duse. 15. Priljezna molitva razresava zanetost (tj. pristrasce prema bilo cemu), a nemarnost za nju, cak i mala, jeste majka zaborava. Onaj ko ocekuje blisku smrt, ne gresi mnogo, a ko je ocekuje kroz mnoge godine, zaplice se u mnoge grehe. Put onoga koji se sprema da da odgovor Bogu za sva dela svoja, sam Bog cisti od svakog greha, a onaj koji je nemaran i koji govori: "Jednom cu stici tamo", jeste sused lukavih. Pre nego sto krenes na bilo koje delo, svakog dana se seti gde si i gde ces poci po izlasku iz tela, i ni jedan dan neka ti ne prodje bez brige za dusu. Pomisljaj na cast koju su primili sveti i zelja da im podrazavas ce te, malopomalo, povuci (za njihovim tragom). Pomisljaj i o sramoti koju su iskusili gresnici, pa ces se uvek cuvati od zla. 16. Uvek sledi savete otaca svojih, pa ces sve vreme svog zivota provesti u spokojstvu. Pazi na sebe i nemoj prezirati pomisao koja te pritiska zbog toga sto se tvoj brat zali na tebe, vec (podji) i pokloni se bratu sa molecivim glasom, (te ne odstupaj) sve dok ga ne ubedis (da se izmirite). Pazi da ne budes surov prema bratu, (secajuci se) da nas neprijatelj [sve] pritisce. Ziveci sa bratijom, nemoj naredjivati da bilo sta urade sami, vec se potrudi zajedno sa njima, da ne bi izgubio svoju nagradu. Demonima koji te budu smucivali u vezi sa hranom, odecom ili velikim siromastvom, navodeci ti da te zbog toga vredjaju, nemoj nista odgovarati, vec se predaj Bogu iz sveg srca svog i On ce te uspokojiti. Pazi da ne prenebregavas svoje (molitvene) sluzbe, buduci da ti one dusi donose prosvecenje. 17. Nemoj se hvaliti ako si ucinio nesto dobro (kao sto, sa druge strane, ne treba ni da se preko mere ozalosti tvoje srce ako si pocinio mnoga zla, vec stani ispred srca i ne dozvoljavaj mu da se ubuduce slaze sa time), pa ces se, ako si mudar, sacuvati od gordosti. Ako trpis napade od bluda, drzi svoje telo neprestano u zlopacenju sa smirenjem pred Bogom, ne dajuci srcu svome da se uveri da su mu oprosteni gresi - pa ces se uspokojiti. Ako pocne da te pritisce zavist, seti se da smo svi mi udovi Hristovi, te da je cast i sramota naseg bliznjeg ujedno i nasa (cast i sramota) - pa ces se uspokojiti. Ako je na tebe podiglo rat stomakougadjanje putem zelje za jelima, seti se njihovog smrada - pa ces se uspokojiti. Ako te uznemirava zelja da osudis brata svoga, opomeni se da ce se on ozalostiti ako sazna, i da ce te biti sramota da se posle toga sretnes sa njim - pa ces se uspokojiti. Ako pocne da te savladjuje gordost, seti se da ona unistava citav tvoj trud, te da nema pokajanja onima koji se sloze sa njom - pa ces se uspokojiti. Ako tvoje srce napada zelja da ponizis bliznjega, seti se da ce te Bog zbog toga predati u ruke neprijatelja tvojih - pa ces se uspokojiti. Ako telesna krasota privlaci tvoje srce, seti se njenog smrada - pa ces se uspokojiti. Ako je zenska slast za tebe nesto najsladje, seti se gde su otisle (zene) koje su umrle - pa ces se uspokojiti.

157

18. Sabirajuci i promisljajuci sve takvo, rasudjivanje unistava (borbu). Medjutim, ti neces moci dostignuti rasudjivanje ukoliko se u pocetku ne posluzis bezmolvijem. Bezmolvije radja podviznistvo; podviznistvo radja plac; plac radja strah Boziji; strah radja smirenje; smirenje radja prozrenje; prozrenje radja ljubav; ljubav dusu cini bezbolnom i bestrasnom. Tada covek shvata koliko je daleko od Boga. 19. Posle svega ovoga, onaj ko zeli da dostigne sve ove svehvalne vrline treba da je bezbrizan u odnosu na svakog coveka i da se priprema za smrt. Tada ce na svakoj svojoj molitvi poceti da razumeva sta ga udaljava od Boga. Zbog toga ce omrzeti zivot (koji ga udaljava od Boga) i poceti da ga potire. Stoga ce blagost Bozija ubrzo da mu daruje (navedene vrline). 20. Znaj da covek koji nepazljivo jede i pije i koji voli bilo sta od ovoga sveta nece doci do vrlina, vec sebe vara. Molim svakoga coveka koji zeli da prinese pokajanje Bogu da se cuva od velike kolicine vina, zato sto ono obnavlja strasti i iz duse izgoni strah Boziji. Naprotiv, svim silama se postaraj da umolis Boga da ti posalje strah Svoj kako bi on, uz pomoc tvoje silne zelje za bogoopstenjem, iz tebe istrebio sve strasti koje se bore protiv tvoje jadne duse, i koje hoce da je odvoje od Boga, nacinivsi je svojim nasledjem. Na to i neprijatelji upotrebljavaju svako usrdje, boreci se protiv coveka. 21. Prema tome, ne obracaj paznju, brate, na pokoj (od strasti) sve dok si u ovom telu, niti veruj sebi ako uvidis da si privremeno miran od strasti. Jer, one se ponekad utisavaju na [odredjeno] vreme sa lukavim ocekivanjem da ce covek raspustiti svoje srce, drzeci da se sasvim izbavio od njih. Tada ce one iznenadno skociti na bednu dusu i uloviti je kao kakvu pticicu. I ako se pokazu snaznijom od nje u svakom grehu, ponizavace je bez milosti, podvrgavajuci je gresima koji su strasniji od ranijih, za koje je ona vec molila oprostaj. 22. Stojmo u strahu Bozijem i cuvajmo ga, vrseci dela svoja i cuvajuci sve vrline koje sprecavaju zlobu neprijateljsku. Napori i znoj ovog kratkog vremena ne samo da nas cuvaju od svakog zla, vec dusi pripremaju vence i pre njenog izlaska iz tela. 23. Znajuci za veliku nemilostivost nasih neprijatelja i zaleci rod ljudski, nas Sveti Ucitelj, Gospod Isus je sa kreposcu srca zapovedio: "Buduti spremni svakog casa zato sto ne znate u koji cas ce doci lopov. [Pazite] da ne dodje iznenada i da vas ne zatekne da spavate" (Mt.24,43-44). I drugi put uceci Svoje, On je zapovedio: Pazite na sebe da srca vasa ne otezaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga zivota, i da Dan onaj ne naidje na vas iznenada (Lk.21,34). Znajuci da nas lukavi (duhovi) u velikoj meri prevazilaze i pokazujuci Svojima da je moc (suprotstavljanja njima) Njegovo delo, zbog cega nemaju cega da se plase, On im je rekao: Eto, ja vas saljem kao ovce medju vukove (Mt.10,16). Pri tome im je zapovedio da sa sobom ne uzimaju nista za put (Lk.9,3). Jer, vuci ih nisu mogli progutati stoga sto oni nisu imali nista sto im pripada. Kada su se vratili zdravi ispunivsi zapovest, On se obradovao sa njima i zablagodario Bogu i Ocu za njih. Krepeci njihova srca, On je rekao: Videh satanu gde pada s neba kao munja. Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vraziju, i nista vam nece nauditi (Lk.10, 18-19). Prema tome, On ih je slao [ukazujuci im] na bojazan i opreznost. Medjutim, kad su ispunili zapovest, On im je dao vlast sa silom. 24. Te reci se ne odnose samo na njih, vec i na sve koji ispunjavaju zapovesti. Zavolevsi ih savrsenom ljubavlju, On im je rekao: Ne boj se, malo stado, jer bi volja Oca vasega da vam dade Carstvo. Prodajte sto imate i dajte milostinju; nacinite sebi kese koje nece ovestati, riznicu na nebesima koja se nece isprazniti (Lk.12,32-33). Posto su ispunili i tu rec, On im je rekao: Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam (Jn.14,27). Uveravajuci ih u to, On je rekao: Ako me neko ljubi, rec moju drzace, i Otac moj ljubice njega; i njemu cemo doci i u njemu cemo se nastaniti (Jn. 14,23). Hrabreci ih da se ne boje sveta, On im je rekao: U svetu cete imati zalost; ali ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn.16,33). Krepeci ih da ne padaju duhom u nevoljama, i ulivajuci radost u srca njihova, On je rekao: A vi ste oni koji ste se odrzali sa mnom u iskusenjima mojim. I ja vama zavestavam Carstvo, kao sto Otac moj meni zavesta. Da jedete i pijete za mojom trpezom u Carstvu mome (Lk.22,28-30). 25. On to nije rekao svima vec onima koji su ga sacekali u iskusenjima. Medjutim, ko su ti koji su sacekali Isusa u iskusenjima, ako ne oni koji se suprotstavljaju

158

protivprirodnim (strastima) sve dok ih ne odseku? On im je to rekao iduci na Krst. Zbog toga, onaj koji zeli da jede i pije za Njegovom trpezom, neka zajedno sam Njim podje na taj Krst. Jer, Krst Hristov jeste obuzdavanje svake strasti, sve dok se sve ne odseku. Odsekavsi ih, apostol se usudio da kaze: Sa Hristom se razapeh. A zivim - ne vise ja, nego zivi u meni Hristos (Gal.2,19-20). U onima, dakle, koji su istrebili strasti zivi Hristos. Uceci svoja ceda, isti apostol je rekao: A koji su Hristovi, razapese telo sa strastima i zeljama (Gal.5,24). Pisuci svome cedu Timoteju, onje takodje govorio: Ako s Njim umresmo, s Njim cemo i ziveti. Ako trpimo, s Njim cemo i carevati; ako li se odreknemo, i On ce se nas odreci (2.Tim.2,11). 26. Ko su ti koji Njega odbacuju, ako ne oni koji cine svoju telesnu volju i time sramote sveto krstenje? U ime Njegovo nama se daje oprostaj grehova. Medjutim, neprijatelj nas iz zavisti opet porobljuje kroz greh. Znajuci od pocetka da je zloba njegova velika, Gospod nas Isus Hristos nam je ostavio pokajanje do poslednjeg izdisaja. Kad ne bi bilo pokajanja, tesko da bi se bilo ko spasao. Znajuci da ima onih koji grese i posle krstenja, i apostol je rekao: Kradljivac neka vise ne krade (Ef.4,28). 27. Prema tome, imajuci na sebi pecat svetog krstenja, postarajmo se da ostavimo grehe svoje, kako bismo obreli milost u onaj dan. Jer, priblizio se i dolazi Gospod, sedeci na prestolu slave Svoje. Pred Njim ce se sabrati sva plemena. Tada ce se svako pokazati po sopstvenom svetilniku koji ce drzati u ruci. Onome koji ne bude imao jeleja, svetilnik ce se ugasiti. On ce biti vrgnut u tamu. Onaj, pak, ciji svetilnik bude svetleo, zajedno sa Gospodom ce uci u Carstvo. 28. Postarajmo se, ljubljeni, da svoje sasude napunimo jelejem jos dok smo u telu, kako bi nas svetilnik svetleo i mi usli u Carstvo Gospodnje. Sasud jeste pokajanje; jelej koji se nalazi u njemu jeste dejstvenost svih vrlina; svetilnik koji svetli jeste sveta dusa. Prema tome, dusa koja se delima ucini svetlom moze uci u Carstvo zajedno sa Gospodom, dok ona koja je pomracena sopstvenom zlobom odlazi u tamu. 29. Podvizavajte se, bratijo, jer je nase vreme blizu. Blazen je onaj ko brine o ovome. Plod je sazreo i vreme zetve je stiglo. Blazen je onaj ko je sacuvao plod svoj zato sto ce ga andjeli sabrati u vecnu zitnicu. Tesko onima koji [su prineli] plevu, jer ce naslediti oganj. 30. Nasledje ovoga sveta jeste srebro i zlato, kuce i odela. Oni nas samo u grehe uvode. Mi ih, pak, odlazeci odavde, ostavljamo. A Bozije nasledje je bezmerno. Njega ni oko nije videlo, ni uho culo, niti je na srce coveku doslo. I to je darovao Gospod onima koji ga slusaju za ovo kratko vreme, Ono se stice za hleb, vodu i odecu koje dajemo nistima; za covekoljublje i cistotu tela; za izbegavanje da se bliznjemu cini zlo; za nezlobivo srce i za ispunjavanje ostalih zapovesti. 31. Oni koji ovo ispunjavaju i u ovom veku imaju pokoj, koristeci se postovanjem od ljudi, i kada izadju iz tela nasledjuju vecnu radost. A lica onih koji tvore volju svoju u gresima i ne kaju se, vec u slastoljubivim zabavama i samovaranju zadovoljavaju svoje rdjave prohteve, [koji upraznjavaju] pricljivost i brbljivost, prepiranje i svadljivost, nemilostivost prema bednima i nemarnost prema Sudu Bozijem, i druge grehe - u ovom veku ce biti ispunjeni sramotom i ljudi ce ih prezirati, a kada izadju iz tela, sram i stid ce ih pratiti u geenu. 32. Mocan je Bog da nas udostoji da uspemo u delima Njegovim i da se sacuvamo od svakog lukavog dela, kako bismo mogli da se spasemo u godini iskusenja koja ce doci na sav svet. Jer, ne kasni Gospod nas Isus Hristos, vec ce doci zajedno sa nagradom. Necastive ce poslati u oganj vecni, a Svojima ce dati nagradu. I oni ce zajedno sa Njim uci u Carstvo Njegovo i uspokojiti se u Njemu u vekove vekova. Amin.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA

159

Delatnik (Boziji) odlaze telesne strasti i sva sagresenja svoja kroz pokajanje. jer je postao Njegov. buduci da ne moze cesto da udovoljava svojim zeljama. tela i duha. One koji trpe lisavanja stranstvovanja. i u kome nestane prevara tela. (neprijatelji) ce poceti da u tebe seju jos teze pomisli plasljivosti. cineci svoju dusu casnom pred Bogom. sve dok ne dostignes pokoj bestrasca. pak. Ukoliko istraju u tebi. ljubav) pred Bogom. i dok (ih) se ne oslobodis. nazvace se sin mira. Ako se njemu prisajedini plac i ostane sa njim. ostavis svoje i podjes na drugo mesto. 4. Obuzetost (tom strascu) ce poceti da te gnjeci. [navodno]. nazvace se sin mira i u njega ce se useliti Duh Sveti. Prvi od svih podviga jeste podvig stranstvovanja. pobedivsi svakog (od njih) u borbi u svoje vreme. Onaj. Jer. vec u njemu obitavaju ljubomora i zavist. 160 . sve dok ti srce ne iznemogne od malodusnosti. iz njegove duse ce se izagnati demoni. preduzmi podvig radi sticanja dugotrpeljivosti koje ce pobediti gnev i ljubavi koja ce isceliti uvredjenost. nemaju ljubavi.SEDAMNAESTO SLOVO O pomislima pri odricanju od sveta i stranstvovanju 1. Takav je u stanju da uvek cuva mir duse. Veliko je [delo]. Njegov kraj je pogibao. Na kraju svojih zala. imajuci u sebi plac i smirenoumlje. kako bi se udostojila da postane Njegov hram. zajedno sa (pokajanjem). te on trpeljivo podnosi sve sto dolazi. noseci savrsenu veru i nadu i krepko srce protiv svojih zelja. ka Bogu ce u tebi sacuvati (te vrline). govoreci: "Coveka ne spasava usamljenistvo. Jer. udaljivsi se u samovanje. Prema bliznjemu ces. cini mi se. 2. on ce upasti u zlu gordost i u [narucje] lazi. vec ispunjavanje zapovesti". pricinjavajuci ti bol zbog onoga sto si cuo i tugu zbog onoga sto si rekao. a nada ih cuva od (iskusenja) tela. Onaj ko je upao u sramotu lukave strasti tastine postaje tudj miru i ogorcuje se srcem protiv svetih. velikim siromastvom i bolestima. verni slugo. To te blagost Bozija ispituje da bi se projavila tvoja revnost i ljubav prema Bogu. i pripremajuci mu je kao neporocni prinos. 7. poceces da se gnevis na demone. Plac ce je nahraniti svojom casnoscu i svojim svetim vrlinama. Onaj u kome ovo troje stupe u saglasnost medju sobom. vec da bi se pripremio da preduzmes trud borbe sa neprijateljima i da bi se naucio da svakog od njih odbijas u svoje vreme. a ne na bliznjega. skorb privodi ka nadi. Ljubav i dugotrpljenje unistavaju prirodni gnev. narocito ako. tada ce te okruziti (neprijatelji) sa mnogih strana. ukoliko u tvom srcu ostanu nerazdvojni ljubav i nada. Medjutim. Onome ko je stekao smirenoumlje Bog otkriva grehe. kakva uvreda moze da dotakne (njegovo srce) kad se on smatra tako posramljenim pred Bogom i kada pred licem svojim ima grehe svoje? 6. pak. da ti ga ne bi oteo i predao tvojim neprijateljima. 3. te da vise volis Boga nego pokoj svog tela. njihova zloba ti nece nista nauditi. pobediti tastinu i napredovati u poznanju Boga. Oni ce te saplitati pitanjima sta ces da radis ako padnes u njih. Medjutim. sakrivaj svoj trud. biti miran. Ako ne budes mogao da podneses rec bliznjega svoga i osvetis mu se. pak. Tako ce se otkriti tvoje racenije (tj. i poceti da te plase iskusenjima. Onaj koji uzmogne da podnese grubu rec surovog i nerazumnog (coveka) radi Boga i radi mira pomisli. pak. kako bi ih priznao (i pokajao se). u kome prestanu (pomisli) koje ustaju protiv zakona uma. u srcu tvom ce se podici borba. I On nece odstupiti od njega. 5. Ako se najzad trajno naselis u usamljenoj keliji. Sa srdacnim bolom obuzdavaj jezik. Jer. Oni ce ti pri tome u secanje prizvati neke bliske [ljude] po telu i govoriti: "Sta? Zar oni nisu sluge Bozije?" Potom ce u tvoje srce polagati pomisli o skodljivosti i stetnosti vazduha (na tom mestu) za telo. podsticuci te da blazis one koji bezmolstvuju u usamljenosti i ogorcavajuci tvoje srce prema bliznjima koji. nemajuci nikoga ko bi se o tebi postarao ili te poznavao. Ti. Molitva. Takav je svoju dusu predao mnogim iskusenjima. Takav se ne brine zbog ljudskih uvreda. ti se nisi tek tako udaljio u tudji kraj. ko voli ljudsku slavu ne moze da postane bestrasan. Neprestano secanje na sopstvene grehe kod njega postaje oruzje koje ga cuva od gneva i osvetoljubivosti. i njegovo srce kolju demoni.

skrenuce u ono sto je protiv prirode. malodusnost i ljubav prema pokoju istu mesto na kome se mogu proslaviti. predaj sve srce svoje na poslusnost Bogu. (I ti budi takav prema Gospodu). A evo sta je to: malodusnost je zla majka greha. (Neces moci da se sacuvas od greha). On se nece pobrinuti o tebi ako mu se svecelo ne predas na poslusanje. i savetujuci ti: "Ako se predomislimo. 12. Oni gube skriveno (poucavanje) zbog rasejanosti uma i blagostanja (u svemu). koji coveku pripremaju spoticanje pri svakom dobrom delu. (shvati) da ti je delatnost takva da ga navodi na kolebanje. Ti se protivi (neprijateljima mojim). jer ja bez Tvoje pomoci nisam u stanju da izbegnem iz ruku (mojih neprijatelja)". ne bi li ga [predstavom o] trudu odvratio od tog puta. Takva je protivprirodnost Adamova. uznoseci Bogu blagodarnost za mesto koje im je dao da u trljenju provode svoje dane. Ukoliko se o zapovestima brines sa gorucim srcem. unoseci u tebe malodusnost [i podsticuci te] da izaberes drugo mesto koje u sebi nema nicega (zbog cega bi ga trebalo pretpostaviti onome na kome boravis). vec i oni koji su osiroteli svakim zlom i koji su svagda gladni secanja na Boga. Ova (raspolozenja) ce dusi tvojoj doneti vence. Ni ti se neces moci sacuvati od greha ako se ne ocistis od telesnih zelja. 13. ukoliko budes cinio ono sto je po Njegovoj prirodi. ali ne stekne poslusanje. vec ispunis samo jednu zapovest. pazi se od demona tuge. 15. Na um coveka. bestidniji. Medjutim. ako si pred sebe stavio (vecne) muke sa znanjem. radja [zelju] da se sluh okrece ka onome koji osudjuje (brata). ako si se odvojio od svega sto vuce ka (grehu). od bolesti strastima).8. vec placuci pred Njim i govoreci: "Delo Tvoje milosti jeste da me izbavi. ako se sa razumom molis svom Sazdatelju da bude sa tobom. lenjost) radja svojevoljnost. 11. 10. Polje ne protivreci zemljodelcu koji ga cisti od korova i seje prirodna semena. nailazi gnev Boziji. Ti. ako se potrudis da ih steknes.onda cinis ono sto [odgovara] Isusovoj prirodi. naime. jer ja ne shvatam njihovu podmuklost". Blazeni su oni ciji su napori razumno uspostavljeni. Ako je tvoje srce svom svojom prirodom omrznulo greh i odstranilo se od onoga sto ga poradja. 161 . videces lopove koji pokusavaju da ga pokradu. moleci mu se i govoreci: "Gospode. upoznace one koji hoce da udju i da ga oskrnave. on nalaze lenjost. Ako kod tebe secanje bude mirovalo. 16. Udostoj me (poznanja) Tvoje volje. oni su na taj nacin izbavili sebe od svakog pretovarivanja i zaobisli lukavost demona. Ako si ostavio sve vidljivo vestastvo. Oni ce primiti venac vrlina. covek koji sve ispuni. Nisu siromasni samo oni koji su se odrekli svega i koji su osiroteli u vidljivim [stvarima]. shvatices na koje nacine te smucuju oni koji proizvode metez (u tvojim pomislima). i ako (pri tome) pazis na svoje srce kako ne bi ozalostio onoga ko te uci po Bogu . Sveti je jos rekao: "Na um koji hoce da se popne na krst pre nego sto se cula uspokoje od nemoci (tj. tj. uninije (tj. vraticemo se". Jer. trpljenje. zato sto je zapoceo delo koje prevazilazi njegove sile. Korov je. ja sam ne znam sta mi je korisno. Oni koji su poznali njihovu podmuklost ostaju neuznemireni. hrabrost i ljubav prema trudu i znoju jesu zahvalni. medjutim. i sto najpre nije iscelio svoja cula". Jer. ako se najpre ne sacuvas od onoga sto ga radja. i ne znas kako da ga ukrotis. narocito (demona) straha. Prirodno seme ne moze da raste zajedno sa protivprirodnim. Oni smucuju um kako bi mastao i ostao prazan. 9. koji se predao neuspavljivoj paznji prema Bogu. Jer. Jer. Njihova cula. radja zelju za neprilicnim i nekorisnim. nicim ga ne zalosteci. Ako ti se srce koleba. vec oni koji se staraju o unutarnjem coveku i koji seku svoje prohteve. jer ce biti zaguseno. svojevoljnost i [naklonost] ka sirini radjaju prezir (prema duznosti). Onaj koji strogo pazi na pomisli. Bestrasce ne sticu oni koji imaju vidljivu nevolju. 14. da se zbog oskudnosti (u svemu) i teskobe (zivota) ne lisis mogucnosti da uspes u velikim vrlinama kao sto su: ne racunanje sebe ni u sta. a lenjost. smirenje i trpljenje. trpljenje uvreda i odsustvo zelje za znamenitoscu u bilo kom svetskom smislu. Isus nece dozvoliti da u bilo cemu zabludis. ja sam pred Tobom. Stoji pred srcem svojim i pazi na cula svoja. postaju nemocna i plen strasti ih ugnjetava. usled slave koju im mnogi [ukazuju]. hteo ti to ili ne hteo. srce koje zeli da gospodari radja ljubav prema svetskim razgovorima.

. ko 162 .4. Ucinivsi milost svetima Svojim. Njemu cast i slava u vekove vekova. 17.4. Medjutim. Oni se ne mogu spasti bez te milosti. Ni Jailja.6). zena Evera Keneina.21). on nece videti grehe svoje sve dok se od njih ne odeli gorkim odvajanjem (tj. iznoseci joj sve nepravde kakve joj je ucinila protivprirodnost za sve vreme dok je bila pomesana sa prirodnim. jasno ce poznati grehe svoje. pokajanjem).radja naviku da se slusaju i prenose razgovori.25). radja iskanje onoga sto je od ovoga sveta. 19. Onaj sa leve strane se smutio. radja zelju da se povredi bliznji. Jer. Mocan je Bog da ukrepi one koji se tajno trude oko smirenja. um postaje glava duse i (uci je) da ne prima nista sto je protivprirodno. obreli su plac i molitvu. videvsi da se raskida njegovo necisto prijateljstvo sa onim sa desne strane.7. Onaj ko se podvizava da vidi (grehe) i njihovu gorcinu. sebi priprema ad. ti govoris Onome koji ispituje srca: "Ostavi mi grehe moje". i sa smirenjem i strahom rekao: Seti me se.11. Strasna je ova rec Gospodnja. secajuci se svog lukavog druzenja sa strastima. Primivsi na takav nacin gospodstvo. Oni koji su dospeli do ove mere.. slicno onome sa desne strane. sve dok na njih ne dodje milost Bozija. pa ce gresi sami od sebe oslabiti. Ni covek nece ugledati svetlost Bozanstva ukoliko ne prezre telo svoje. milosrdnost.23. Ono radja i mnoga druga zla. Njenom silom on [se bori] sve dok protivprirodnost ne odvoji od onoga sto je prirodno. i mir Boziji neka vlada u srcima vasim (Kol. koja gasi sve strasti ploti i tela (buduci da poseduje dugotrpljenje. Onaj ko se boji telesne iscrpljenosti (od podviga) nece dostici prirodno stanje. i stid pred Bogom.19). Da Gedeon nije naredio da se polupaju zbanovi. Prema tome.3.15). Smirenoumlje ce dati snage da se podnese ponizenje. Bog je silan da ga uspokoji ako mu pripadne sa svim trudom svojim. oprosti vama sagresenja vasa (Mk. Iz ovoga je ocigledno da oni vise nisu prijatelji i da levi svojim lukavim nagovaranjima ne moze desnoga da privuce na svoju stranu. da mrzi zavist i gordost. Vladika nas Isus je i razbojnike podelio na krstu.42). vec jedino ustima u neznanju. Amin. inace vredjas Boga. 21. 20. Um koji ojaca i koji se pripremi da sledi ljubav. Ona znaci da ne treba nista da istes od Boga ako primetis da ti srce nije cisto prema svima. Prema tome. I Gospod u Jevandjelju od Marka govori Svojim ucenicima: Prastajte sve grehe duznicima svojim. radja zelju da se poucava i onaj koji ne trazi. 18. ne bi srusila gordost Sisara da nije iscupala kolac od satora (Sud. A onaj sa desne strane se obratio Isusu. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA OSAMNAESTO SLOVO O nezlopamcenju 1. i On medju njima. da u svom srcu ne misli nista sto je nize od prirode i da ne dozvoljava da umom zavlada bilo sta protivprirodno). pocinje da se protivi protivprirodnosti. ko je napredovao ili zeli da napreduje neka se cuva sa razumom od svega onoga sto radja grehe. potrebno je sa strahom i smirenjem doci sebi. Onaj koji se odvoji od leve strane. nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvalnoscu kazujte Bogu zelje vase (Fil. kad dodjes u Carstvo svoje (Lk. Buduci gresan i imajuci zalbu na slicnog tebi coveka. Gospode. Bila su dvojica. da i Otac vas. ali ne brine (za spasenje). Sveti apostol je zapovedio svojim cedima: Ne brinite se ni za sto. Jer. ne bi se ugledala svetlost sveca (Sud. nagomilane pred Gospodom. Jer. Oni koji jos nisu dospeli do tog stadijuma puta padaju i ustaju. Takav se ne moli umom.

Ukoliko u sebi imas strah od geene. Posle toga mozes pomisliti: "U meni nema niceg rdjavog [prema njemu]". Ako ti je. ko se vidi sa prirodom Isusovom i koji ide za Njegovim svetim stopama. pak. Sve to hrani slast pohote koju je zmija polozila u usta Evina. Ako nisi dosao do toga. da bi govoreci: "Oprosti mi". srce lukavo i zestoko prema bliznjemu. I tako. i ti sam previdjao (svom bliznjem). mir. buduci da niko ne slusa njegovu (molitvu). ispitaj najpre svoj um.6. Nece ti biti tesko da je izlecis ukoliko svagda budes pred ocima svojim imao grehe svoje. (znaj) da se jos nisi setio Boga.12). bilo da se ustremi ka smrti ili ka zivotu. posetice te milost od Boga. sakriveno u srcu. Nista nije upornije od volje.zeli da se istinski umom moli Bogu u Duhu Svetom i sa cistim srcem. Vesti da ti je neko ucinio zlo suprotstavi svoju dobru zelju da mu ne uzvratis u srcu svome. pre nego sto pocne sa molitvom ispituje srce svoje. siromastvo. oprastao. Oprosti mi. ne spoticu. castoljublje. Tada se ne moli tvoj um. Zbog toga um treba da se hrabro podvizava i da omrzi sve sto covek primecuje (kao protivprirodno). i oprostice vam se. Prema tome. Protiv toga treba da neprijateljuje najogorcenijom mrznjom do kraja. Sejuci svoja semena. Ja sam nistavan i posramljen gresima. 4. njegovo srce obuzima neprestana zalost. Preko tih zlih pomisli koje su nas nacinile neprijateljima Bozijim i mi poznajemo da smo sinovi Adamovi. Kod Svetog Luke je receno: Oprastajte. Ocigledno je da se nisi pokajao za grehe svoje kad u srcu svom nemas nikakvog snishodjenja (prema bliznjem)". kako ne bi dozvolio da njena strela rani tvoje srce. Jos je Gospod u molitvi u Jevandjelju od Mateja rekao: I oprosti nam dugove nase kao sto i mi oprastamo duznicima svojim (Mt. svaki covek sam sebe vuce u geenu. potrebno je da se podvizavas u trudu i znoju. zavolevsi vecni zivot. i sam sebe razresava od nje. da bi govoreci: "Ne opominji se mojih sagresenja". da bi govoreci: "Ne pominji zla koja sam voljno ili nevoljno ucinio". sta je u njemu. Medjutim. A u Jevandjelju od Luke je rekao: Ako oprostite ljudima sagresenja njihova. Evo glavnih (strasti. podnosenje uvreda. Ti si to duzan ciniti ukoliko si ocistio srce svoje prema svakoj (slovesnoj) tvari (Bozijoj) i ukoliko nemas zlopamcenja ni prema kome: jer. i ti sam zaboravljao grehe svoga bliznjega. a ti svoga bliznjega sa gnevom bacas pred svacija usta. ko je umro. tj. i ti sam milovao onoga koji te moli. I tako. saglasno svim Pismima. 2. bezbriznost 163 .37). hvalisanje zbog napustanja (necega) u potpunosti). vec se po navici obavljaju ustanovljeni casovi. sa stidom pokrivam lice svoje u srcu svom. 8. [iskanje] pokoja. da bi govoreci: "Pomiluj me". tj. Svi napori covekovi su uzaludni ukoliko ne dostigne do prirodnog stanja Sina Bozijeg. 3. da li je bez zalbe u odnosu na sve ljude ili nije. Pisuci ovo. nesticanje. blazen je onaj ko se raspeo. koji je raspet u Rimu. zeleci da cisto vrsis delo (molitve). da ga ne vredjas. (Time kao da je rekao): Ja ti svu ljubav predadoh. ne razglasavas i ne predajes u svacija usta. ako naidje stetni vetar. 6. prastanje. kojima je isao dok je bio Covek (na zemlji) radi Svojih svetih delatnika. koje su protivprirodne za coveka) i koje su ovladale svim sinovima Adamovim: koristoljublje. 7. ti cak ne treba ni da pomisljas nista u odnosu na druge ljude. trazenje dobrog odela. ne osudjujes. tvoja molitva je uzaludna: Bog te. Ti ces biti oslobodjen od svojih (grehova) saglasno sa merom u kojoj si ti ljudima oprastao. Oprosti mi. ukrasavanje tela kako bi bilo cisto i lepo. onda se on obmanjuje (kada se moli). ne slusa. Prema tome. ako se smeksa srce tvoje i ti se sacuvas od svake zlobe. Taj strah ce ti govoriti: "Nesrecnice! Molis se zbog svojih grehova i Bog te sve do danas trpi i ne otkriva ih (pred svima). Njegove crte su: smirenoumlje. ukazujuci na tajnu protivprirodnosti koja je ovladala svakim covekom. jer mu je propalo i seme i trud oko obradjivanja zemlje. (Time) on (kao da) je rekao da se svaki krsteni obavezuje da razapne zlu protivprirodnost koja je postigla Adama i koja ga je svrgla sa njegove slave u zlu sramotu i vecni stid. jadnice. a ne samo reci jezika. protiv pomisli koja te muci. Sveti apostol Petar. i ti sam. pobedices zle (pomisli) koje te podsticu da uzvratis bliznjemu.14). 5.6. Blazeni su oni koji se. trazase da ga obese glavom na dole. oprostice i vama Otac vas nebeski (Mt. pogreben i vaskrsao u obnovljenju. Prema tome. I ako nije. (Lk. Ako je potrebno. kako bi i ti (svome bliznjemu) ucinio ono sto sebi zelis od Boga.6. zemljodelac ocekuje da ih sakupi u mnogo vecoj kolicini. Bog je istina.

po reci apostola: Da vam Otac nebeski da da ojacate Duhom njegovim u unutarnjem coveku. koji se ne rodise od krvi. onde. da li je Isus Hristos u vama? Sem ako u necemu niste valjani (2.7).1. da biste. 3. nije ovde ili. da je od Sina Bozijeg. dok ima i takvih.3. na kojima se ispunila rec Spasitelja . pak. ondaje telo mrtvo za greh (Rim.Kor. dade vlast da budu ceda Bozija..6). jeste znanje svih dogadjaja unapred i dugotrpljenje prema ljudima sa krotoscu.. odsustvo straha pred napadima zlobnika. ali ne sa (dovoljnom) paznjom.. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DEVETNAESTO SLOVO O strastima 1. tako ga oni koji su primili blagodat Duha Svetoga nose i srcima svojim. tako je radost obuzela [Presvetu] Mariju i sve njeno seme do sada. mada su retki i tesko se nalaze.. Oni su se izbavili od zalosti koje su postigle Evu: U bolovima ces radjati decu (Post. u srcima nasim (radi prosvetljenja) znanja (slave) Bozije (2.. pak. Kao sto smo nekad bili sinovi Eve i prepoznavali njeno prokletstvo na sebi kroz svoje bescasne pomisli.1. 35).Z.11. 17.18) i ako se na tebi ispunila rec apostola: I mir Boziji neka vlada u srcima vasim (Kol. Kao sto je Presveta Deva Njega nosila u telu. (sve dok) se ne isusise i istrebise (Is.35). I ja bih zeleo da sa prorokom Isaijom kazem: Trpeh kao porodilja. Oni. tj.16). a ne od nas (2. u taj isti lik. kao sto je rekao Spasitelj nas: Carstvo Bozije. Oni su se izbavili od gorke presude izrecene Adamu: Prokleta zemlja u delima tvojim (Post. Tako je i Isaija uzvikivao: Radi straha Tvoga Gospode...da je unutra u njima. kako ti se ne bi 164 . Najvece. raspoznaju da su Njegovi sinovi kroz Duha Svetog koji u njima zivi.3. 12. i: Ako je Hristos u vama. I kod Eklisijasta je napisano: Put Duha je kao kosti u utrobi porodilje (Prop. da se Hristos verom useli u srca vasa. 3.. ako si dostigao i ono o cemu govori sledeca rec: Iz tame zasija svetlost. Jer. kod apostola je napisao: Sami sebe ispitajte.8. da preizobilje sile bude od Boga. ni od zelje telesne. Amin.5). primismo u utrobu. treba sebe da vidimo rodjenim od Boga.4.16-18).10). i dubina i visina) (Ef.42..21). 2. Ako si dostigao ono o cemu se kaze: Svi se mi. i odbolovasmo i rodismo duh spasenja (Is. Kao sto je zalost postigla Evu i sve njeno seme do sada.Kor.14). nego od Boga (Jn. Ima (ljudi) koji govore o delima Carstva. ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi.13.Kor.prema telu. Znamenje da su se u tebi isusile i istrebile (strasti) jeste istocnik Svetoga Duha koji kljuca u tebi.5). Onaj ko je to dostigao i ko je sastrugao sa sebe protivprirodnost. i ako se na tebi ispunila rec: Neka budu bedra vasa opasana i svetiljke zapaljene. koji su se obukli u obraz Nebeskoga. a vi slicni ljudima koji cekaju gospodara svoga. 18). iz slave u slavu (2. Na takve je sisao Duh Sveti Boziji i na njima se ispunila rec jevandjeliste Jovana: Onima koji veruju u ime njegovo. da je brat Isusa. tako sada. jasno pokazuje da je Hristov.17). Dok smo nosili obraz zemljanog.26. ni od zelje muzevljeve. nego unutra u vama (Lk. strastima.. I opet on govori: A ovo blago imamo u zemljanim sudovima.15). raspoznavali smo da smo njegovi sinovi po necasnoj tvari njegovih pomisli koje zive u nama.12-13).4. kroz pomisli Duha Svetog i kroz stradanja Hristova. preobrazavamo. kome prilici slava i poklonjenje u vekove vekova. ima i takvih koji ih cine. 3..Kor. ukoliko ih zaista ima u telu nasem.. ali ih ne cine... mogli razumeti sa svima svetima (sta je sirina i duzina. Oni su primili radost kakvu je primila [Presveta] Marija: Duh Sveti doci ce na tebe (Lk. kada ce se vratiti sa svadbe (Lk.

kao sto je rekao apostol (2. ocekuj zalost i gorko stenjanje. Znaj da sveti imaju veliku brigu i danju i nocu. Jos nije pronadjen ni jedan koji ide po oba puta . staje pred ogledalo da bi videla da li mozda na licu ima neku mrlju koja se ne bi dopala njenom zeniku. koji su stekli duhovni mac i oslobodili dusu svoju i cula svoja od svake skverni strasti. ako si osetio da su ti duh. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DVADESETO SLOVO O smirenoumlju Sta je smirenje? Smirenje se sastoji u tome [da covek] misli da je gresnik i da nista dobro nije ucinio pred Bogom.14) . pre svakog drugog dela. brate. drzanje smrti pred ocima. a drugi .put smrti. odsustvo sklonosti za prepirku. po reci Spasitelja: Pustite decu. Mocan je Bog da pomogne nemoci nasoj da se udostojimo (da budemo) sa svetima Njegovim. Dela smirenja su: cutanje. ako znas da je u tvom sasudu jelej kao i kod mudrih devojaka. jer je takvih Carstvo nebesko (Mt. brate. Amin.i po 165 . prinudjavanje sebe na trud i izbegavanje da se drugi ogorci. 5. Jedan je put zivota. ako te savest ne izoblicava i ne opominje. povinovanje. A ako nije tako. da u naporima srca i tela i sa razumom steknes onu vecnu radost. mrznja prema pokoju. ne racunanje sebe ni u sta. Pitali su avu Isaiju: "Sta je pokajanje ili sta je bezanje od greha?" On je odgovorio: "Postoje dva puta. ne dozvoljavati sebi praznoslovlje.Kor. kako bi mogao da udjes u svadbenu dvoranu i da ne ostanes napolju.7. Jer. i ne branite im da dolaze k meni. Ef. I tako. kako ti dusa ne bi postala stanista svake strasti i da svoj zivot ne bi zavrsio besplodno za vekove. retki su koji se nje udostojavaju. jer ce ti stid i sram biti prethodnica pred svetima. protivrecenje starijem i nastojanje na svom misljenju.onda si zaista postao Njegova nevesta i Duh Sveti te je uveo u nasledje. 4.zatvorila usta medju svetima.17). da sa svom tacnoscu ovo ispunis. usrdno se podvizavaj. ne idu po drugome. kao sto i devica koja ustaje izjutra. podnosenje uvreda. 19. cuvanje od lazi. jos dok si u telu. dusa i telo besprekorno sjedinjeni i da ce u dan Gospoda naseg Isusa Hrista ustati bez mane. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DVADESET PRVO SLOVO O pokajanju 1. odmah. Postaraj se. nemajuci sta da kazu u svoje opravdanje. ako si postao dete. gledanje u zemlju.1.6. Amin. Oni koji idu po jednome. i da ispituju svoje delanje i svoje pomisli kako bi spoznali da li se nalaze pod igom Boga i Svetoga Duha ili ne.

Ko zeli da udje u Carstvo. Jer. napisano je: Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u poslusnost. 13. ako ne poznas svoje nedostatke? Kako ces poznati glupost smeha. u njemu jos nije umro greh i vrline sa desne strane nisu u miru sa njime. onaj sa kime se raduju andjeli zbog dela koja cini. koje ga cuva. ako ne poznas slatko blagouhanje ciste nevinosti? Kako ces poznati sramotu osudjivanja. svet je hvaljenje onim sto ce se (na kraju) ostaviti. poznao je kako su se radovali demoni kad je cinio njihova dela. a onaj koji tvori volju Boziju ostaje vavek (1. ljubljeni. ali njihove posmisli ne nicu. ko je poznao cistotu. jos nije (sin) Carstva nebeskog. poznao je i mrznju. ako ne steknes krotost? Kako ces poznati meteznost gneva.15-17). poznao je i geenu. On jos treba da se. Zbog toga apostol i govori: Ne znate li da oni sto trce na trkalistu. koji poseduje milost".9. niko da vas ne vara: koji tvori pravdu pravedan je. greh nije jedan. nego je od sveta. vec se citav stari covek naziva grehom.. onaj koji tvori greh od djavola je. 166 . svet je misao da ce se u ovom svetu uvek ostati. Neprijatelji svakako seju. vec apostol Jovan kaze: Ne ljubite sveta ni sto je u svetu. ko je poznao plod vrlina. Pobrinimo se.9.16). Kao znak onome koji se stara da sazna da li se trudi (oko toga) ili ne. poznao je i mrznju prema svetu. Svemu ovome uci nas Duh Sveti. a ne zauzdava jezika svoga.onom koji (vodi) u Carstvo. i nadmenost zivljenja. ko je poznao ljubav. Jer. Ko to nije prosao. Opet su pitali (ovog avu): "Sta znaci bezmolstvovati u keliji?" On je odgovorio: "Bezmolstvovati u keliji znaci pruzati se pred Bogom i svu svoju snagu naprezati kako bismo se oduprli svakoj lukavoj pomisli koju (seje) neprijatelj. pokajanje se sastoji u udaljavanju od greha. Koja je to prava potreba ako ne da se pruzimo pred blagost Gospoda nasega Isusa Hrista (moleci ga da nas zastiti od neprijatelja). Ko je poznao slavu Boziju. To i jeste bezanje od sveta".6. a drugi voleo.Jn. poznao je i plod zla. bratijo. telo i krv. Jer. strah Boziji je majka svih vrlina. poznao je i smrad necistote. neka posluzi sledece: sve dok leva strana projavljuje svoje dejstvo. Covek je. trce svi. nego o dusi. On je silan protiv njih i moze da presece njihova zla stremljenja protiv nas. i jedan izbegavao. jer sve sto je u svetu: pohota telesna. ljubavi Oceve nema u njemu. Ako neko ljubi svet. Apostol je jos rekao: A svaki koji se bori od svega se uzdrzava (1. 2. i ne dopusta da se smucuje (pomislima ili strastima). svet je radionica protivprirodnosti. I opet: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u necemu niste valjani (2.25). jer djavo gresi od pocetka (1. Kako ce onaj ko se ne odrekne svega i ne istraje u velikom siromastvu Boga radi poznati sta je srebroljublje? Kako ces poznati gorcinu zavisti. 6. 3. pokazujuci nam kako da se odvojimo od protivprirodnosti i kako da se cuvamo od nje. sluge ste onoga koga slusate: ili greha za smrt. i sve ostalo vreme (zivota) ces provesti u spokojstvu. i po onom koji (nizvodi) u ad. I opet Jakov govori: Ako ko od vas misli da je pobozan. njihove strele vise ne dolaze do njega. ako ne pobegnes od njih.3. njegova je poboznost uzalud (Jak. ako ne steknes dugotrpeljivost u svemu? Kako ces poznati bestidnost gordosti. medjutim. ako te tvoja muka ne dovede u poredak i ako ne poznas svetlost Boziju? 4. Uostalom. ko je poznao Carstvo. Pitali su ga jos: "A sta je svet?" On je odgovorio: "Svet je prostor greha. poznao je i gorcinu neprijateljsku. neces spoznati njihovu gorcinu.24). Jer.1. kao sto sam ranije rekao. Stekni ga. a vrline imaju jednu majku koja se zove strah Boziji. a jedan dobija nagradu? (1. podvizava. vec ga zaokuplja svojim sagledavanjem kako bi razlikovao dva puta. kao sto je On pravedan. malo-pomalo.Jn.2. ako ne steknes tisinu smirenoumlja? Kako ces poznati smrad bluda.7-8). Ne govorim ja sam tako. kad um dostigne do sagledavanja sladosti Bozanstva. svet je ispunjavanje telesnih prohteva. Jer. ko je poznao ceznju za Bogom.26). on u cistoti radja vrline i sece grane zla.Kor. ako ne poznas plac zbog grehova? Kako ces poznati smucenost uninija. stara se o njemu brizljivo. svet je vece staranje o telu. 5. No. I svet prolazi i pohota njegova. nije od Oca. cak i (kad bi postojao takav). pohota ociju. Sve (zle strasti) imaju jednu glavu koja se naziva zlobom neprijateljske sile. ili poslusnosti za pravednost (Rim. o sebi. sve dok ne odsece svaku od navedenih strasti.Kor. posto je (tada) obucen u sveoruzje vrlina. Kod onog koji ga je stekao.. vrsi dela njegova: Carstvo jeste istrebljenje svakog greha.5). sud nad njim bi bio delo Boga. Koji je to ako ne onaj koji se hrabro drzi i bori sa (svima). Decice.Kor.

Prema tome. On izbacuje onoga koga treba da izbaci i ostavlja one sa kojima treba da je u miru. Onome koji te udari po obrazu.14. Teseci one koji umiru slicno zrnu. dakle.2. U um koji postane visoki svetilnik useljava se svetlost Bozanstva. koje vojuju na dusu (1.28-29). To On govori onima koji su ostavili svet. imena moga radi. primice sto puta onoliko.11). sve ce telo tvoje svetlo biti. kao sto je napisano u Jevandjelju: A niko ne poklapa sudom svetiljku kad je zapali. da se cuvate od telesnih zelja.4. sirotne. I svaki koji je ostavio kucu.4-5). Izmedju nas i Njega nema nicega osim strasti.22-23).14. 27-30). ko zeli da On obitava u njemu. um nas u sebi ne moze imati svetilnik Bozanstva. Zeleci da svoja ceda otudji od greha sveta. i apostol Petar govori: Ljubljeni. ili mater. ako li umre. 9. Ako. Znajuci da je grehovni svet mucan teret za coveka.16). Zbog toga je Gospod ucio one ciji je um bio prosvecen Njegovim zapovestima: Ali govorim vama koji slusate: Ljubite neprijatelje svoje.uzdrzanje od strasti sve dok se ne odseku i um najzad ne postane nepobediv. hajdemo odavde (Jn. dobro tvorite onima koji vas mrze. vec sebe varas. nama biti? (Mt. ne isti (Lk. kazes da si se odrekao od sveta kada se pokazuje da cinis svetska dela? [Naprotiv]. ili zemlju. Prema tome. Jer. Ostanite u meni. Kako se dusa gubi ako ne odsecanjem telesnih prohteva? I jos: I ko ne nosi krsta svoga i za mnom ne ide. Iz kog sveta ih je uzeo. a vi loze. niti je mece pod krevet.. Isus Hristos je hrabrio Svoje.31). sve dok se nalazi u protivprirodnosti.4). On nece videti sladost Bozanstva ako se ne udalji od njih.27). ili sestre. sve dok ga ne napusti. I On im je pokazao sta ce biti: Zaista vam kazem da cete vi koji podjoste za mnom. Kao sto loza ne moze roda roditi sama od sebe ako ne ostane na cokotu.12. Jer. sesti i sami na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih. doci cu k vama (Jn. ili oca.39).19.. Zbog toga On govori.10. I opet [je receno]: Svet sav u zlu lezi (1. onaj ko je zavoleo Boga. i koji hoce da ti uzme haljinu. i nasledice zivot vecni (Mt. kako se ne bi sislo sa krsta? Ili . ili zenu. brate.26). u novom zivotu. govoreci: Dolazi knez ovoga sveta. On im je rekao: Ustanite.12. tako ni vi ako u meni ne ostanete (Jn. te on prepoznaje one koji se nalaze u domu. ti se nisi odrekao. neka se najpre postara da ispuni ono sto mu je zapovedio Isus. Necu vas ostaviti. zato sto u njihovim srcima zivi Duh. Ovo je On rekao onima koji su pobegli od sveta zato sto su ostavili sve i pripremili se da idu za Njim. On nije daleko od nas. podaj. neka bezi od strasti. kada sedne Sin Coveciji na presto slave svoje. i molite se za one koji vas vredjaju.8. molim vas kao putnike i strance. naci ce je (Mt. i ko ne (zeli) da ostane sirotan. ili decu.15.15. I tako. Gde sam ja onde ce i sluga moj biti (Jn.27). um ne moze videti svetlost Bozanstva ako ne bude zdrav od zla. Kako ti.Jn.19).30). Jer. svojim Spasiteljem. 167 .6.19. rod mnogi donosi (Jn. blagosiljajte one koji vas kunu.18). Ako li oko tvoje kvarno bude. Za Svoje je rekao da ih je uzeo od sveta (Jn.5.14. 8. A svakome koji iste u tebe. Gde ih to On vodi. Govore da krevet predstavlja nepravdu sveta. oni sticu smelost da pred Njim kazu: Eto mi smo ostavili sve i za tobom posli.14. hrabreci ih: Ja sam cokot. okreni i drugi. govoreci im: Ustanite. oko tvoje bude zdravo. i u meni nista nema (Jn. Koji je to krst koji mi treba da nosimo ako ne svagdasnja budnost uma i stojanje u vrlinama. podaj i kosulju. ako ne iz potoka greha? 7. i ja cu u vama.Prijateljstvo prema svetu (jeste) neprijateljstvo prema Bogu (Jak. sta ce dakle. onda jedno ostane. ljubljeni Gospod nas. Onima koji su se razbudili.. Tada ce On obitavati u njemu.19). 24)..6. izgubice je. i koji tvoje uzme. ne moze biti moj ucenik (Lk. hajdemo odavde! To On uzima njihov um iz ovoga veka i uspokojava ga u Carstvu Svome. govori. Kako oni sluze Isusu ako ne mrznjom prema strasnom svetu i ispunjavajuci zapovesti Njegove? Posto su ih ispunili. On govori: Ko meni sluzi tome ce dati pocast Otac moj. ili bracu. Zavolevsi ih savrsenom ljubalju. zlo za um postaje mracna stena i dusu cini praznom. ko hoce da bude ucenik Isusov. Jer. On je sam rekao: Svetiljka telu je oko. Gospod one koji su se odrekli sveta opisuje ovako: Koji cuva dusu svoju.Pt. Prema tome. nego se postavlja na svecnjak da oni koji ulaze vide svetlost (Lk. On je dao znamenje: Ako zrno psenice padnuvsi na zemlju ne umre. on ne moze da bude staniste Boga ukoliko ih ne odsece. a koji izgubi dusu svoju mene radi. sve ce telo tvoje tamno biti (Mt.

15. Pokazujuci nam da ne voli one koji ispunjavaju svoje telesne zelje. a izbacuju se koji nemaju dela (hriscanskih). 11. ukoliko sacuvamo Njegove zapovesti i ucinimo ono sto mu je ugodno. Gospod je rekao da je car.15. ljubljeni nas Gospod Isus je rekao: Mnogi ce traziti da udju i nece moci.Jn. jer seme Njegovo ostaje u njemu. "Ja sam ih uzeo iz sveta" (Jn. i osusice se.10. zatvorivsi vrata.. Ko u meni ne ostane. kao ti. Zbog toga je rekao: Nijedan koje mentnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad. otvori nam!. Savetujuci nam da se ne oslanjamo samo na veru bez dela koja joj odgovaraju. o robovima koji su poslani da zovu zvanice i o zvanicama koje se zbog ljubavi prema necemu u svetu nisu odazvale. nego i za one koji zbog reci njihove poveruju u mene: Da svi jedno budu. i decu. i u oganj baciti. dobrota.. sacuvaj ih. 2. ugledao coveka neobucena u svadbeno ruho (Mt.2. I jos: Svaki koji ne tvori pravdu nije od Boga. bratijo. (Granu) koja donosi dobri plod (Otac) cisti da vise roda rodi (Jn.Jn. Gospod nas. taj donosi mnogi plod. 2). 9).24-25). jer ljubimo bracu (1. i On im odgovara: Ne poznajem vas.9). jer je od Boga rodjen (1. dugotrpljenje. uzdrzanje. Najzad govori: Oce sveti. 62). i sestre.14. da ne bismo bili izbaceni napolje. On govori u molitvi: Ne molim se za svet. Znajuci da covek ne moze istovremeno da voli i ono sto je Bozije i ono sto je svetsko. a vi loze.9. Ako se ko i bori. Jer. jer je rekao: Ne molim pak samo za njiih. Pokazujuci nam da ce se u onaj dan obelodaniti plod nase delatnosti. Od sveta nisu(]n. Znajuci da onaj ko se probudio od mrtvih strasti vise nema protivnika. Mi znamo da smo presli iz smrti u zivot.1'J. Medjutim. Zbog toga je apostol i rekao svojim cedima: Oni koji tako nesto cine nece naslediti Carstva Bozijega (Gal. i bracu.16). kaze. Timoteju: Nijedan se vojnik ne uplice u poslove obicnog zivota. 168 . On nam je jos ukazao na (udeo) onih koji imaju veru. apostol je pisao cedu svome. I opet: Da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja (Jn. nego za one koje si mi dao.22-23). bratijo.Z.Jn.2). Znajuci da covekov um ne moze da se popne na krst ukoliko ne stekne ravnodusnost prema svemu. Hrabreci ga u nadi da nece propasti njegov trud.17. krotost. onoga dana nece biti nikakvog licemerja.Kor. pa i zivot svoj.5. on je govorio: Ko je neozenjen brine se za Gospodnje. I opet on (govori): Ne cudite se.13). blagost.22. nisu znali za vrlinu. da li smo od sveta ili ne. ako vas svet mrzi. Oce. jer svet ljubi svoje. On je sa zaloscu rekao: Ako neko dodje meni i ne mrzi oca svoga. a ko je ozenjen brine se za ovosvetsko.17. i mater. 12.5. ici cu za tobom.15. bicemo slicni Njemu (1. izbacice se napolje kao loza.Z. radost..3. mir. Ko ostaje u meni i ja u njemu. Shvatimo kakvom nas je ljubavlju zavoleo . 2. i zenu. Gospode.Tim.26). ne moze biti moj ucenik (Lk. Kada mu je neko prisao i rekao: Gospode. vera.10).Z. kako ce ugoditi Gospodu.4-5). Ispitajmo. I opet: Svaki koji je rodjen od Boga ne cini greh. On ce nas sacuvati od zla.9. i apostol Jovan govori: Znamo da kada se otkrije. On ovo govori uceci nas da onaj koji zeli uci u Njegovo Carstvo mora najpre da omrzi sve sto njegovo srce vuce ka svetu. nije pripravan za Carstvo Bozije (Lk. da bi ugodio vojvodi. 24). (Na svadbu) dolaze sa imenom hriscanskim. sto si u meni i ja u tebi. nema zakona (Gal. najsladji Isus je zapovedio da ostavimo sve sto um moze da svuce sa krsta. 61). I jos: (Ako znate da je On pravedan. ali prvo mi dopusti da odem da se oprostim sa domacima svojim (Lk. ali ne i dela: Ja sam cokot. i skupice je. Upotrebimo. Pisuci drugima.6).Tim.7. on im je pokazao plod Duha: Ljubav. ni onaj koji ne voli brata svoga (1. Jer. ljubljeni nas Isus nije dozvolio. sav napor kako bismo se obukli u odecu vrlina. usavsi da vidi goste. Zar mozemo reci da Bog nesto ne zna? Nikako. on mu je govorio: Zemljoradnik koji se trudi treba prvi da okusi od plodova (2. Onaj ko ima takve brige.Jn.11) i naredio da ga bace u tamu najkrajnju.22. (I posle price o svadbi carevog sina). znajte da je) svaki koji tvori pravdu od njega rodjen (1.29). znajuci da ce se njegovo srce opet prikloniti onome tamo i da ce ga razne slucajnosti zadrzati.Jn.13. cuce strasni glas koji govori: Uzmite (ga) i bacite u tamu najkrajnju. i spaliti (Jn.32-33).5-6).13-14). Ako nismo od sveta. ljubljeni. Za takve.21). ne dobija venac ako se ne bori po pravilu (2.19).20.. posto oni koji su kucali i koji su govorili: Gospode. i ne moze gresiti. Domacin ce reci onima koji kucaju: Ne poznajem vas (Lk.ljudi koji su se podvizavali u ovom svetu i koji su omrznuli svoje telesne prohteve sa Njim ce carevati u vekove! Sagledavajuci onu veliku slavu. jer su tvoji (Jn. onde ce biti plac i skrgut zuba (Mt. kako ce ugoditi zeni (1.

Pt. Slicno je onaj koji je dosao u ponoc prisiljavao svoga prijatelja: Daj mi tri hleba u zajam. ako hocemo da mu se obratimo. I ovaj mu je dao sto je trazio jer nije prestajao da lupa. Obratimo mu se svim srcem i nemojmo klonuti (Lk. a u bratoljublju ljubav. A vec i sekira stoji drvecu kod korena. Gospode. Moze biti da ce se na nas smilovati blagost Gospoda naseg i da ce nam poslati silu da sa sebe zbacimo teret ovog necistog sveta. kao sto je napisano u Jevandjelju.20. tako je i vera bez dela mrtva (Jak. kad je pokucalo kod njega). 19.3-5). a sada ste svetlost u Gospodu: vladajte se kao deca svetlosti. Uceci nas i pokazujuci nam da dela spasavaju coveka.11.15. pokajanje kosnulo njegovog srca (tj. On je to rekao da nasa dusa ne bi pala u uninije i govorila: "Kada ce me Bog uslisiti?" Jer. Jer. kao sto i dolikuje svetima. ili ko je mocan pred njim. I videci nase trpljenje. Opet i Jakov govori: (Ali hoces li da znas). iskali i kucali. Jer koji se god u Hrista krstiste.Kor. a u uzdrzanju trpljenje.5. Jer..7. Jer nekada bijaste tama. imajuci utehu u takvim svedocanstvima. Jos vise potvrdjujuci ovu rec. sa nama je Gospod nas Isus koji ga sprecava silom Svojih svetih reci. trazite.12.. Ispitajmo.. I opet: Nece svaki koji mi govori: Gospode.7. koji je idolopoklonik. vec se (odmah) vratio ocu svome sa smirenjem. I Gospod nas Isus govori: Jer se po rodu drvo poznaje (Mt. Blagost Bozija je takva da sa radoscu odmah prima coveka. cim se obrati od svojih grehova. dakle. uci u Carstvo nebesko. Jer plod Duha je u svakoj dobroti i pravednosti i istini (Ef.5-9). on je opet govorio: Niko da vas ne zavarava prazim recima.. 16..1. On je sam rekao: Istite. Bog ce nam dati ono sto molimo. Ucinimo po snazi svojoj.31). 169 . dobicemo ono sto istemo ili sto molimo od Njega.5-6). sto ih vise cini.6-9). kao ija na Hrista (1.2.21). plodove dostojne pokajanja. a u trpljenju poboznost. prsten) (Lk. cak i kad covek ne zna za to. da li smo se obukli u Hrista. i apostol (Pavle) strogo zapoveda. Eda li se bere sa trnja grozdje. dakle. bratijo. Prema tome. najzad je pasao svinje i pozeleo da se nahrani svinjskom hranom. i dace vam se.15. bratijo..4. u Hrista se obukoste (Gal. nego prestankom da cinimo zlo koje smo cinili. jer je cist i u cistima obitava.3. no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt. verovao je da je njegov otac milostiv i da mu nece zameriti zbog onog sto je ucinio. ako budemo prosili. Medjutim. Jer kao sto je telo bez duha mrtvo. Najmladji sin. on nije odlagao. i naci cete.8-9). zaboravivsi svoje ociscenje od starih greha (2. Ugledajte se na mene. I opet: Svaka gorcina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom. Kada se. govoreci: A blud i svaka necistota i lakomstvo da se ne spominje medju vama. jer mi dodje prijatelj s puta (Lk. Jer. a u znanju uzdrzanje. govorio je jos. kratkovid je. ili nismo. Tada ce nas On primiti. On zna vreme kada onaj koji moli postaje dostojan da bude uslisen.33). i otvorice vam se (Mt. ostavivsi sve svoje telesne zelje.3. bratijo. i svako drvo koje dobra roda ne radja sece se i u oganj baca (Lk. Jer. lenjost i pripremimo se za takvu bestidnost. kucajte. neka su daleko od vas (Ef. 15. jer zbog toga dolazi gnev Boziji na sinove protivljenja. Jer kad ovo sve imate i umnozava se u vama to vas nece uciniti neradnim za poznanje Gospoda nasega Isusa Hrista.. 14. da je vera bez dela mrtva?.7). koji je bludno rasuo svoj udeo.. Jer. bratijo. 26). zeleci da ulovi duse nase. On je milostiv i zeli da mu se covek obrati. ne pominjuci ranije grehe. saucesnici njihovi.. vec da se covek sve vise raspaljuje.. a u poboznosti bratoljublje. Utvrdjujuci svoja ceda u tome da vera ima potrebu za delima.13. Na kraju se pokajao za ono sto je ucinio i shvatio da u gresima nema sitosti. kao sto je napisano: Kazem vam da ce tako biti veca radost na nebu zbog jednog gresnika koji se kaje (Lk. ili necist. Jer znajte ovo. Opet i Jovan Krstitelj govori: Rodite. ako ne reci koje je protiv njega izrekao Bog? One mu se protive i satiru silu njegovu. ukoliko ih mi sami ispunjavamo. i drhte. Ne budite.11-32). te ce nas On ubrzo uslisiti. vec nas neprestano prati. dakle.16). jer smo postali cisti.7. Odbacimo od sebe. apostol Petar govori: Projavite u veri vasoj vrlinu. ili sa cicka smokve (Mt.18. nema nasledja u Carstvu Hrista i Boga (Ef. nego radije zahvaljivanje. Jer ko ovoga nema slep je. 11. Zbog toga je i otac odmah naredio da mu daju odecu cistote i zalog sinovstva (tj. I djavoli veruju. A kako se postaje cist? Ne drukcije. 1) moleci ga. ili lakomac. a u vrlini znanje. Ovo je Gospod Isus Hristos ispricao (zeleci da naglasi) da je potrebno najpre da ostavimo svinjsku hranu.5.27). nas neprijatelj ne drema. ko ometa neprijatelja. da nijedan bludnik.7).1). Hristos se prepoznaje po cistoti. I tada ga On brzo uslisuje.

um povezan mnogim povojima svojih zelja. Blazena je dusa koja je dostigla takvu ljubav: ona je tada bestrasna. protiv lenjosti. Steknimo Martu i Mariju. Pocnimo. ili kimval koji zveci. I njihova slava i cast je On. u njemu ce se poroditi gnev koji je svojstven prirodi. Medjutim. ne nadima se. a ako se vratimo nazad. Time nam je pokazao da se spasenje sastoji u odsecanju svoje volje. kao i sa svima svetima Svojim. koja nas je zadesila. Jer. kao apostol: Ja sam gotov ne samo da budem svezan nego i da umrem. krst je istrebljenje svakog greha i radja ljubav. i ako predam telo svoje da se sazeze. Dati svoje bednima jeste jedna vrlina. Ako se budemo podvizavali. 18.21. cuvsi to. znamo u kakvom se stanju nalazimo i da je milostiv Gospod nas Isus. I verujemo da ce On u vreme gladi.1-5). pa hajde za mnom. i dobrim i rdjavim. Njemu je On odgovorio: Prodaj sve sto imas i razdaj siromasima. tela sacuvamo bezgresnim. ipak ce svako u njemu naci svoje mesto i [dobiti] svoje delo. nasledicemo vecnu radost. kao oci nasi. zlopacenje i plac. bratijo. a Marija pomazuje noge Gospodnje mirisom iz posude alavastra koju je donela. Mi smo. premda je jedna slava sunca.17.2). koliko nositi krst. nista mi ne koristi. Prema tome. 19. kako zahteva Gospod. a ljubavi nemam.Kor. izasli iz sveta. upotrebimo svu usrdnost da makar. Tada ce zakon (tj. ljubav se ne gordi. on postade zalostan i udalji se (Lk. za ime Gospoda Isusa Hrista (Dap. tj. i premda se zvezda razlikuje od zvezde u slavi. Podvizavajmo se. blagotvorna je. koji ce poceti da se protivi svemu sto seje neprijatelj. i uzmi krst svoj. od sada i do veka. onda sam kao zvono koje jeci. Ljubav dugo trpi. te da ce svakoga upokojiti po delima njegovim..22-23). Medjutim. kao sto je rekao: U kuci Oca mojega stanovi su mnogi (Jn. i Bog ce nam pomoci zbog velike milosti Svoje. i covek je vrsi da bi (lakse) nosio krst. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DVADESET DRUGO SLOVO O delima novog coveka 170 .. I ako razdam sve imanje svoje. Ako nismo uspeli da sacuvamo srca svoja. nas zivot brzo tece. bicemo slicni mladicu koji je Gospodu Isusu postavio pitanje kako da se spase. bratijo. Bez ljubavi i nema krsta. a ljubavi nemam.13).. i kroz njega ce se u njemu projaviti ljubav. bratijo. ali je dalje vec njihovo delo da ga odvezu i puste (da ide). ne razdrazuje se. da se podvizavamo po silama svojim. Kada najzad (jedna) zelja za Bogom ostane u njegovom srcu. 20. ljubav ne zavidi. apostol je rekao: Ako jezike covecije i andjeoske govorim. On je znao da nije toliko tesko razdati svoje imanje nistima. imajuci takvu milost Njegovu i takvo bogatstvo Njegove stedrosti.14. odbolujmo pred Njim svim srcem dok se jos nalazimo u ovom telu. Marta sa usrdjem i radoscu vrsi svoje sluzenje. Ne cini sto ne pristoji. Tada ce takav covek govoriti sa smeloscu. Amin. ni savrsenstva dobrodetelji. cak i malog po njegovom malom (trudu). strah) Boziji u njemu obresti sebi pasiste.13. zbacimo sa sebe platno tame i ugledajmo svetlost pokajanja. 18. I premda je Carstvo jedno. a druga meseca. Evo sta se vidi posle toga: Lazar bezbrizno lezi pored Isusa. bratijo. tj. Prema tome. On im cini milost i budi ga.. i na nama uciniti milost. koje placu pred Spasiteljem da bi vaskrsao Lazara. Znajuci da ima i prividnih vrlina u kojima nema ni ljubavi. Po oslobodjenju Lazara pokazuje se marljivost Marije i Marte. ne trazi svoje. ne misli o zlu (1. ko zeli da stupi na put ljubavi neka postane spokojan u odnosu prema svim ljudima. Jer. ipak se svi nalaze na jednom svodu.

Gospod nas Isus Hristos je subotovao istinskom subotom i naucio je Svoje kako treba da subotuju. nemilosrdnost. kako bi drevnu (truleznost). Pashu. po reci apostola: "On je Krstom ubio neprijateljstvo. Krv je znamenje krvi Gospoda naseg Isusa Hrista i toga da ce oni koji su se pripremili i koji su pomazani Njegovim znamenjem biti primetni kada On bude dosao i kada sinove Izrailjeve bude uveo u Svoje nasledstvo.2. I jos: da umrete grehu. placuci zbog svog naroda. Zatim su ga skinuli (sa Krsta) na zemlju. tj. 14). jer nije ocuvao Zavet koji je uspostavio Gospod Isus Svojom svetom krvlju. I opet: Da vi odbacite raniji nacin zivota staroga coveka. 4. visokoumlje. Jer. Ko ga nema.11-12).1).31. Jer govori: Jedite (Pashu) sa gorkim zeljem. Neobrezani. Obuca napominje o spremnosti i o bekstvu od svake ranjivosti koja povredjuje savest i koja smeta umu da svoje sagledavanje obavi u cistoti. i ukinuo Zakon sa 171 .17. I o suboti nam predstoji da mnogo toga kazemo. To su dusevne (strasti). Jer. sazdanoga po Bogu u pravednosti i svetosti istine (Ef. tako je napisano u knjizi Postanja: Neka se svako dete u osmi dan obreze. posto je zavrsio svaku pripremu. Ispituj. Tesko meni. govorio: "Ne nosite teret u dan subotni i ne izlazite na vrata Jerusalima noseci teret u dan subotni"(Jer. zavist. koji propada u zeljama varljivim. u Njemu ste i savaskrsli kroz veru u moc Boga (Kol. osudjivanje. mrznja.9-10).10). da li si se oslobodio od svake zemaljske pomisli i da li si se pripremio da hodis bez straha i udjes u obecanu zemlju. jer je pocinuo od svih dela kojima je ukinuo ljudske strasti. naredjivanje. A sedmi dan je subota (tj. obuca neka vam je na nogama i zezal u rukama (Izl.28-30). (Prvo je obrezanje.14). Zezal je hrabra nada. I to je delo onih koji su se udostojili istinskog obrezanja. Sve njih i njima slicne strasti unistio je Gospod Isus u telu svetih i u Svom svetom telu. Zbog toga je i Jeremija. jer je vec istinski subotovao. A svaki sluga vas kupljen za novac moze da jede kad ga obrezete. 17. On se popeo (na Krst) u petak. videli ih gde su potonuli u Crvenom moru. ranjavanje i vredjanje. O tome je apostol rekao: U Njemu vi i obrezani biste obrezanjem nerukotvorenim. premda i jesam umro sa Hristom. 3. tastina. koji ne subotuje. Nije receno: "Opasavsi se po bedrima vasim". pogreben sa Njim i subotujem.24). On je rekao: Svrsi se! I preklonivsi glavu predade duh (Jn. prineli su mu sundjer sa octom. smatranje sebe pravednim. Neka su vam bedra opasana.22). Uzimanje sveznja isopa znaci zlopacenje. po Pasci i suboti. koji sam prestupio tako svete zapovesti i koji nosim teski teret u dan subotni.43. pocinak) Gospodu Bogu tvome (Izl. teloljublje.20. i obucite se u novoga coveka. da li si obrezan. U jednoj kuci neka se jede (Izl. odbacivanjem tela grehovnosti obrezanjem Hristovim. Okusivsi. jer ne odrza Zavet moj (Post. i pozivite pravdi (1. A telesne su: stomakougadjanje. Istrebice se svaka dusa koja bude radila u subotu (Izl. posto je [pretrpeo] uvrede kojima se podvrgao i koje je podneo za nas. kojeg je u Svom svetom telu projavio Gospod Isus. tj. da se pogubi od roda svoga. drugo . ukrasavanje. prepiranje. obrezao i odbacio.4. 46). Dosljak ili najamnik da je ne jede.4. On se vise nije pokretao. pecenje ispeceno na ognju. Kada je uzviknuo: Zedan sam. da li si vrata svoje kuce namazao krvlju neporocnog jagnjeta. To i jeste istinska subota! Prema tome. posto se s Njim pogreboste krstenjem. (Bog) govori Mojsiju: Sest dana radi. svadljivost. i zasubotovali od njihovog gorkog ropstva. kao sto je rekao apostol: Jer ko je usao u odmor njegov i sam je pocinuo od dela svojih. i domace i kupljeno.12. koji su se oslobodili od Egipcana.1. nije Judejac. Mojsije govori: Ovo neka bude zakon za Pashu: Ni jedan tudjin da ne jede od nje.Pt. On je onima drevnim ponudjeni praobraz novog coveka. brate. Koji je to tezak teret koji nosim? (To su strasti) po kojim dejstvujem: gnev. koji jedu Svetu Pashu. Avraam se prvi obrezao i oznamenovao da je umrla njegova leva (strana). a da se obnavljate duhom uma svoga. pak. nije obrezan i nije Jevrejin. da bi se pokazalo da se govori o cistoti koja je slobodna od svake strasti i dejstva sjedinjenja u necistoti. trece subota). kojom se bez straha hodi putem da bi se uslo u obecanu zemlju.21). samoljublje. On se raspeo na Krst i nije pristao niti se razresio na bilo kakvu utehu sve dok je disao. To su oni koji subotuju. slastoljublje. koja je pokrivala muski pol. da neko ne bi rekao da se tu radi o pojasu.2. Ljubljena bratijo moja! Jevrejin se prepoznaje po tri stvari: po obrezanju. Tako je najzad Gospod Isus pocinuo u sedmi dan i blagoslovio ga. ne treba jesti bez beskvasnog hleba i gorkog zelja. pohota.Pasha. kao i Bog od svojih (Jev. 2. jadnome. Toliko o obrezanju.12.19. Jer. O svetoj Pashi treba mnogo toga reci. vec: "opasavsi bedra vasa".12.

Ako se radujes sa onim koji te hvali. da im se oprosti.28-29). On je ziveo u siromastvu. ljubljeni brate. 8. sta cu reci u onaj dan kada ugledam proroke. ili spaljivali. a ti si nadmen i prema mnogo boljim od sebe. Kakva je smrt kojom je On umro? Pokazi mi svojom naravi da ides za Njegovim stopama. buduci da se od Njega odrice delima svojim. Eto sta je On tebi dao! A kako si mu ti uzvratio? Poznaj ga iz Njegovih dela. ili kamenjem zasipali. koji sam voleo pokoj. on ponovo podize. Ono sto je Gospod ubio. [ne cinis nista vise] od Judejca. Razmotri sebe samog. mir na njih i milost. On je bio miran kada su ga ponizavali. mucenike i ostale svete koje su vredjali ali koji nisu vracali (zlo).(jedino) je njihova krv vapijala (Bogu): "Osveti nas na onima koji zive na zemlji". oni znadjahu da ih na to ne podstice volja covecija. [ne cinis nista vise] od mitara. i ono sto je On sahranio.2.6. 7. Jer.20). Ljubljeni! Pazimo dobro na Njegove svete zapovesti. ko onda (u tebi) cini takve grehe? 6.16). znajuci ko ih podstice da to rade. On je bezgresan i tebi se poka-zuje kao obrazac u svemu.11.njegovim zapovestima i propisima" (Ef. On je trpeo uvrede svake vrste. ko nosi taj tezak teret i dejstvuje po njemu. Vidis li ko su Izrailjci Boziji? To su oni koji imaju obrezano srce. On. [vidi] sta radis i shvati svoju pomisao. on ponovo vaskrsava. ne znajuci da je u nama nas neprijatelj koji nas vara i koji nas neprestano udaljava (od neophodnog). ako volis samo onog koji te slusa? To i on cini.8. iako si sam drugima na teret. i koji subotuju i koji su ukinuli greh. pak. a ti se uznemiravas i bez vredjanja. Kako ces se ti ovencati u dan Slave Njegove ako nemas venac pobede nad strastima. Ispitaj zivot svih svetih. koje je Car tvoj vec pobedio. Jer. a ti ni jednu uvredu ne podnosis. On se nije gnevio u stradanjima. a ti se gnevis. Ako si umro sa njim. medjutim. On je sa radoscu podnosio sve sto su mu cinili. I ja. On je bio krotak prema gresnicima. Ako se zalostis na onoga koji te je oklevetao [ne cinis nista vise] od mitara. bratijo! Dokle cemo upraznjavati trud i ponistavati ga svojim neradom. Prema tome. 5. koje je On sabrao iz svih naroda. a ti ne podnosis siromastvo. i na Izrailj Boziji (Gal. a ti i one koji te vole ranjavas recju. [ne cinis nista vise] od neznabosca. oni se ne gnevljahu. nego djavolja nepravda. Kada dodje u slavi Svojoj. niti ce volja coveka moci 172 . Medjutim. Opet govori (isti apostol): Jer nije ono Judejac sto je spolja. onoga casa neces nista moci sakriti. Sta znacajnije cinis ti koji si umro grehu i koji si oziveo u Hristu? Sta ti cinis vise od gresnika.2. On je bio smiren i prizivao je gresnike. koji si se krstio u Hrista i u Njegovu smrt. apostole. i jos: I koji god budu ziveli po ovome pravilu. razmotri da li ti dela lice na ona u kojima je On sebe javio. ili potapali. nego je ono Judejac koji je to iznutra i obrezanje je obrezanje srca duhom a ne slovom (Rim. Car careva i Gospodar gospodara ce biti vidljiv za sve narode na zemlji i nosice znamenje stradanja za nas. neces na svom telu imati nista od Njegovih stradanja. On se predao za one koji su sagresili pred Njim. i sam sebe poznaj iz dela svojih. vec su trpeli bez gneva. Tamo ces ugledati sve svete koji su umrli za ime Njegovo i koji nose Njegovo znamenje. te ces se postideti da se pojavis pred njihovim licem. I ti koji si se krstio u ime Gospodnje. Odsecimo svoju volju i ugledacemo svetlost zapovesti! Sta mi cinimo vece od neznabozaca ako volimo samo onoga koji nas postuje? Moleci se za one koji ti dobro cine. a ti se smucujes cim cujes i malu uvredu. a ti ne podnosis stranstvovanje sa radoscu. ko te ne slusa i koji se svadja sa tobom. Zbog toga ce ti On reci: "Ne poznajem te". a ti ne mozes da ne uzvratis zlo. niti je obrezanje sto je spolja. kao sto i apostol govori: Dio Izrailja otvrdnu. ostavivsi ti uzor? Kada se javi u slavi Svojoj. dok ne udje pun broj neznabozaca (Rim. Ako mrzis onoga koji ti pricinjava neprijatnost. Ocigledno je da takav nije istinski Jevrejin. kako moze reci: "Ja sam istinski Judejac"? Takav sam sebe vara. pa ces naci da su trpeli zlo. on jedino takvo ime nosi. vec se moljahu za mucitelje. tj. On nije imao gde glavu zakloniti (Mt. da nije obrezan i da ne subotuje. tj. ali da nisu vracali zlo . da bi ih iskupio. jadnice. na telu. kakva je pred Bogom. ne dajuci ocima nasim da ugledamo svetlost Bozanstva? Ispituj sebe. a ti se ne mozes zrtvovati ni za one koji te vole. vec lazni.25).16. treba se moliti za takvog da mu se oprosti (ono u cemu je sagresio). nista nece dobiti od Gospoda Isusa. Jer. Ti. On nije vracao zlo (za zlo). Gospod Isus ce u Svoje vecno Carstvo uvesti samo istinske sinove Izrailjeve. 15). Dok su ih ubijali. Pazimo na sebe. sve koji su u Njemu obrezani. udovoljavajuci mu i u subotni dan. sto i jeste sveta subota.

Njegova je cast i slava u vekove vekova. I Bog koji ne obmanjuje (Tit. Siromastvo je . Sluzeci kao orudja neprijatelja. Neosudjivanje ukazuje na ljubav. stalno se upraznjavajte u odsecanju svoje volje buduci da ona upropascuje sve vrline. svaki ce da stane odeven u svoja dela kao u odelo .mir. po Svojoj stedrosti.da nas obrati ka sebi. odsustvo mrznje prema bilo kome.nezlobivo srce. Cistota jeste molitva Bogu. koji je sa sebe svukao ono sto bi ga povuklo u geenu. i dok ne uteknu sa tog (rdjavog) poprista. Njegov je pokrov . Ono sto [strasti] srcu predlazu kao Bozije. vec po podsticanju sa strane. Podnositi (sve) jeste . kako se ne bi istrosilo vase vreme pre nego sto dospete u pokoj Sina Bozijeg. pak. nece moci da dostigne pokoj Sina Bozijeg.bilo gresima. Pobrinite se. naime. Bezmolvije znaci . bojeci se prepirke kao zmije zato sto rusi dom duse i pomracuje je. Vreme naseg zivota je nistavno i mi se varamo (misleci na drugi nacin) sve dok nas ne sustigne cas (nas) i dok se ne ozalostimo vecnim placem. 11. Ono stvara mir medju vrlinama. Ni Gospod nas Isus Hristos nije uzisao na Krst pre nego sto je Judu uklonio iz broja Svojih ucenika.ne zanimati se za ono sto nas ne tice. um) cini bezmeteznim. za smirenje u svemu. tj.5. ni jedan covek koji ne odsece ovu bescasnu strast. Nemojte biti nemarni za svoj zivot. 12. imamo zdanje od Boga. (Bozije) jeste da (nas) cuva. Amin. razrusi. A (njega sacinjavaju): smirenje u svemu. oni su tudji Bogu. zato sto je priroda ljudska lukava i kolebljiva. sve dok ne budu pozvani. moleci svakog casa blagost Boziju da nam pomogne. Sve ovo radja odsecanje svoje volje. Ozbiljnije ispitajte ovu prokletu strast koja se prikrada vrlinama kako bi ih upropastila. Vladati svojim culima jeste .da nas sacuva od ruke neprijatelja nasih. a napustanje svoje volje radi bliznjega sa razumom pokazuje smirenje. Njegova je zahvalnost . bilo pravdom.da kaze nesto drugo (od onoga sto jeste).krotost. kad se ostvari vaskrsenje. Kraj svega toga nije nista drugo do ono sto vidim u svim Pismima: Bog od coveka ocekuje samo da se smirava pred bliznjim u svemu. ako se dusa ne oznoji oko svake vrline. bratijo. Delo. Nemojmo se gneviti na bliznje zbog reci koje govore iz nerazumnosti i ne po svojoj volji.1).da ogradi nistavnost nasu. 10. Bogoljubivo srce znaci . Apostol govori: Jer znamo. drzanje svojih grehova pred sobom. vec ucinimo sve sto je u sili nasoj da bismo ga sacuvali. Njegova je sila da nam da (silu) da se sacuvamo. prepricavanja. sa krotoscu odseca svoju volju. Za njom. ide sve zlo: netrpeljivost i tastina. i koji se obukao u ono sto ce ga povuci u Carstvo. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA 173 .prastati. Amin. Posle svega ovoga. ljubljeni. Njegovo je obracenje .2) [moze] da pomogne nasoj nemoci. ne moze da ugodi Bogu. trpite uvrede i sve sto nailazi. ako se nasa zemaljska kuca. nepristrasnost prema bilo kakvoj stvari koja nije Bozija.ne vracati zlo (za zlo). telesni sator. Nemojmo popustati svome srcu. 9. nezlobivost. da odseca svoju volju u odnosu na sve. Onaj cije su pomisli ispravno usmerene. dvolicnosti. umrtvljavanje svakog zlog dela.1. vecnu na nebesima (2. Uostalom. Dusa onoga koji ovo poseduje postaje besplodna u vrlini. Naprotiv. i neka um vas ne nalazi razne izgovore za zlu lenjost.Kor. Blazen je onaj koji se podvizavao. Smirenoumlje dolazi od osudjivanja samog sebe. Isto tako. nastojanja na svom misljenju. Dugotrpljenje podrazumeva da se nista ne pomislja protiv bliznjega. Ta dela ce govoriti i svaki ce sam poznati gde mu je mesto. U dusi onoga koji voli da se prepire i koji se drzi visokoumlja zivi sve ono sto Bog ne voli.da nam je daruje. po svim Pismima jeste laz. Ono vladalacko (nacelo. kucu nerukotvorenu. Milostinja je . Njegov je pokrov . da se uvek moli Njemu za pruzanje pomoci coveku. i da cuva oci od sna zaborava i od zanosne varke. Njegovo je da nam daruje blagodat da mu zahvaljujemo. te ona ne vidi nista od svetlosti vrlina. neuzdrzanosti. prepiranje koje nemilostivo obara dusu radja se od pricljivosti. praznoslovlja.

Ako. odsustvo nade na svoja dobrocinstva ili sluzenje. ne spavaju. ni mesec nocu (Ps. poucavanje sa gnevom. Neko od otaca je rekao da covek ne moze da se spase ako ne stekne veru u Boga. covekoljublje. U tom slucaju. klevetanje pred bilo kim . Onaj ko je istinski predao srce svoje na pobozno iskanje Boga ne moze imati misao da je ugodio Bogu. Ko iste bezmolvije. 6. izostaje sloboda. Jer. Stoga je potrebno da nismo nemarni prema onome sto sve to priprema i cuva. 4. po milosti Bozijoj. upropascujuci njegove dobre plodove. sator se ne moze zaustaviti ukoliko se On. Jer. Zlopacenje sa razumom zamenjuje prethodni nemar. vredjanje prilikom svakog slucaja. sve dok ga savest izoblicuje zbog bilo cega protivprirodnog. priprema pomoc Boziju koja te cuva. a trudi se da ispravi drugoga.coveka cine tudjim milosti koju dobijaju sveti.6). buduci da se vise ne boris sa svojim culima. Jer. Osudjivanje bliznjeg. nemoj zanemarivati svoju savest. ali i (njegov) cuvar. 9. dugotrpljenje. kako govori Pismo. vec da u tome umom prebivamo do kraja: da neprestano gledamo svoje grehe i da ni u cemu ne verujemo sebi sve dok se nalazimo u zlom ropstvu. Dok ima onog koji izoblicava. uvidis da te za vreme molitve ne izoblicuje nikakvo zlo. 8.16-23). nezlobivost. koja pobedjuje nevidljive neprijatelje. neobracanje paznje ni na sta sto dolazi. cistotu. a cini nesto od navedenog. On ce hoditi pred njim i ukazivati na njegovo staniste. Evo prave hrabrosti: protiviti se ranijim gresima. Prisustvo blagodarnosti (u srcu) u vreme iskusenja potiskuje unazad dolazeca iskusenja. Nerazuman je onaj ko govori: "Ja oplakujem grehe svoje". neobaziranje unazad. ima i onog koji osudjuje. izbegavanje da zlom vraca za zlo. a dok postoji osudjivanje. Neprijatelji tvoji.(znaj da) si od Boga dobio pobedu. slep je u delu izgradjivanja vrlina. odricanje od svega.120. sator]. uz molitvu da se vise ne upadne u njih ni u srcu svom.DVADESET TRECE SLOVO O savrsenstvu 1. zlopacenje. ni culima. i On ce oseniti sator. kao i casnim vrlinama. 7. ukorevanje i ponizavanje brata u srcu. uceci [svemu] protivprirodnom. i iskanje Bozije pomoci povodom svega sto ga svakodnevno snalazi. povlaceci se u [svom] lukavstvu. ne zaustavi na zeljenom mestu (Br. a vidljiva cistota cuva vrline. plac cula leci rane od unutrasnjih neprijatelja. Zbog toga imamo potrebu da strah pred Njegovom blagoscu staresinuje nad nama. i sveto smirenje gospodarilo nad srcem nasim svakog casa. istinsku ljubav. 3. za ciji oprostaj se [covek] vec molio. [sve] to unistava trud koji covek preduzima. smirenje. jer je Njegov. Tvoje izbegavanje da smatras da ti je trud ugodan Bogu. ako su protivnici odstupili od tebe sami od sebe. skrivena cistota. Covek je u velikoj opasnosti sve dok jasno ne uvidi da u njemu vise nema niceg (od njegovih neprijatelja) koji se usiljuju da razbiju monasko delanje. ni na delu. kako bi nas secanje (na smrt i Sud) neprestano porazavalo. ako je oblak osenio tvoju skiniju [tj. a ne trudi se da istovremeno odsece strasti. i ako je u tebi sve pripremljeno za sator. covece. po volji Njegovoj. [Covek] ne moze da zaustavi svoje grehe. krotost. Ko je ostavio svoje grehe. 2. tako da ga sunce ne zeze danju. za njegovo postavljanje i odrzavanje. po volji Bozijoj . Onaj ko govori: "Ja placem zbog grehova svojih". 5. onda si istinski slobodan i usao si u Njegov sveti pocinak. da se zadovolji (staranjem) samo o njima i da odustane od osudjivanja tvorevine Bozije ukoliko secanje na [njegove] grehe ne bude stalno gospodarilo njegovim srcem i ukoliko ga ono ne odvoji od svega sto je u 174 . tudj je molitvi od sveg srca i razumnom iskanju od Boga. a ima nesto od recenoga . Nemoj biti nemaran. neprestanu ceznju za Bogom. priprema za pokoj Sina Bozijeg. savrsena ljubav prema Bogu po Njegovoj volji suprotstavlja se nevidljivim borcima. neprestanu molitvu Bogu sa srdacnim bolom. na kraju. nemoj verovati da si dostigao nesto dostojno Boga sve dok vidis da se (jos nalazis) na strani svojih neprijatelja.vara sebe. Ako vidis da se dobri plod utvrdio u tebi i da ga korov neprijateljski vise ne davi. Poznanje je roditelj (svega recenog). on je tudj slobodi.

Jer. 12. vise neumire. Biti sklon ka necemu svetskom iz tastine. Onaj ko deluje po Bogu treba da ima umne oci kako bi poznao sabe (i shvatio) da postaje neprijatelj Boziji kada (popusta) svojoj volji. ili je sada pobedjen. sve dok ne stane pred Sud. Samo nerazumni. postavsi jedno dejstvom Svetoga Duha.Sol. zeleci njihovo drustvo. s obzirom da ostaje strah (i pitanje) da li je ugodio Bogu. 14. neznanje i zlu prevaru ako zeli da sazna za stvari koje ga se ne ticu. Ono je vec dobilo venac i ne uznemirava se zbog udela tri razdeljena (dela) koji su se zajedno uspokojili u Bogu. Tako i Hristos. U tebi nema (straha Bozijega) ako se zalostis kada prezru tvoje reci.9). Stidno je za nekoga reci da je dobar ili rdjav. a sutra [ce mozda] pobediti. takodje je daleko od njega. Njegova smrt je bila nase spasenje. Sve to obelodanjuje starog coveka koji jos zivi i vlada nad tobom. jadni covek nema smelosti. to je delo onih koji imaju istinski plac.6. Pobeda onoga koji je sluzio (Bogu) obelodanice se tek kad on. zato sto [sam covek] svakako zna da je necistiji od njega. 10. koji se zadovoljavaju tugom zbog sebe. 13. a ne pritvorno i sa lukavstvom. Jer. Jer. kao sto apostol negde u Poslanici govori (1. koji su shvatili slavu Njegovu i koji se staraju da najpre vrse Njegovu volju. telo i duh. koji placu zbog sebe. Blazen je onaj koji se toga udostojio istinski. Ukoliko budes ispunjavao zapovesti Bozije i svako svoje delo sa razumom obavljao Boga radi. smrt vise ne vlada njime (Rim.svetu i sto bi moglo da vlada njime. bilo u snu. sve dok se nalazi na popristu. Uostalom. Gledajuci izdaleka (na kraj). navodno. i Njegovo vaskrsenje je zivot za sve koji snazno veruju u Njega. ugodili Bogu. 11. 9.tvoji gresi.daleko je od njega. U tebi nema straha Bozijega ako se rastuzis kada pretrpis gubitak u nekim zitejskim poslovima.5. bilo dok si budan. a sutra ce [moze] biti pobedjen. dok protivljenje (pomislima) sa zdravim trezvoumljem cuva cula uma. iako pada svakog dana. drzeci u srcu da ne mozes ugoditi Bogu srazmerno slavi Njegovoj . sjedinivsi se sa Bogom. zeleci da bude po tvojim recima. U tebi nema (straha Bozijega) ako se sporis sa onim koji razgovara sa tobom. Ta tri dela su: dusa. Borba steze srce. (I jednim i drugim) On je (Svoje) iscelio od strasti kako bi ziveli u Bogu i donosili plod pravde. umrevsi i vaskrsnuvsi. ne brinuci o (ostaloj) tvorevini Bozijoj kojoj ce On sam suditi. Medjutim. Zaliti zbog toga sto nisu prihvatili tvoju sklonost. Tada ces shvatiti da si se poznao i u kakvom (se stanju) nalazis. Ipak. Oni ce ti sacuvati zdanje koje je u tebi sacinio plac. koji su poznali nemoc svoju. on nema poverenja u dela svoja. On ce u knjigu zivih biti upisan kada andjeli nebeski posvedoce da je mimoisao nacalnike sa leve (strane). (tj. [opet] je daleko od njega. a bestrasce je neoborivo. Prema tome. Vracati zlo za zlo jeste daleko od placa. Od tada ce njegov spomen biti sa nebeskim (stanovnicima). covek ne moze da veruje [sebi]. posto je On Svojom smrcu umrtvio greh. njih troje vec vise ne mogu da se razdele. dok ne cuje (konacnu) presudu o sebi i dok ne sazna gde mu je mesto. zbog odsustva takve nade na svoje delo. Nemoj smatrati da si umro (grehu) sve dok trpis pritisak od neprijatelja svojih. U tebi nema (straha Bozpjega) ako se smutis kada ti kazu o necemu sto cak i ne poznajes.23). stide da susretnu Boga. koji se. Tuga po Bogu koja izjeda srce moze da zadrzava cula. skonca po Njegovoj volji. jer nema onoga sto bi mu se suprotstavilo. protivice se lukavom (duhu) koji hoce da te obori kroz mnjenje da si pravedan. jer danas pobedjuje. Za [coveka predstavlja] stid. Zbog toga treba da se stalno trudi sve dok se nalazi u telu. te neces poverovati svome srcu da si pobedio. obuzetost vlastitim gresima udaljuje od grehova bliznjega. Blazeni su oni koji se ne nadaju drsko na svoje delo kojim su. straha Bozijeg) i istinskog placa. U tebi nema (straha Bozijega) ako prihvatas kada te proslavljaju. U tebi nema (straha Bozijega) ako se zalostis kada te napadnu. 175 . misli da pobedjuje zato sto (kod njega) i nema borbe na popristu. cak i u mislima. koji ti se nalaze pred ocima. Ciniti svoju volju . U tebi nema (straha Bozijega) ako obilazis slavne ovog sveta. covek se (time) ne zadovoljava i ne moze da veruje sebi. U tebi nema istinskog placa ako se ozalostis kada te zanemare. sve dok tece borba. koji preko ovog vidljivog um i cula (podstice) da ne osudjuju bliznjeg. covek se nalazi u strahu i trepetu.

bilo da se radi o zmiji.1).4. Vladika Gospod Isus je dosao (na zemlju) da bi u nama. koji ne zivimo po telu nego po Duhu (Rim. nasa bestidna i jadna dusa prima sve sto je umrtvljuje i ne bezi od toga. On treba da je pod strahom sve dok ne cuje reci: Ljubav nikad ne prestaje..8. Zemljodelac je zalostan zbog svog truda ukoliko seme koje je posejao ne donese ploda. A mi. ili o necem drugom sto poseduje smrtonosni otrov. onima koji gube svoje vreme. pak. koji ne poznajemo dugotrpljenje Bozije po kome On ostavlja kukolj zajedno sa dobrim plodom. umrtvio strasti.10). koje su svesne svojih grehova i koje se mole za njihovo otpustanje. penjuci se na odar kod decaka i silazeci do sedam puta.10.17. ne zeleci da ih ona privodi skrusenosti. Ona cak ni ne odstupa. Blazene su oci koje se razumno stide da se pruze prema Bogu. tesimo se time sto (navodno) ne mozemo da nosimo breme o kome je On rekao: Uzmite jaram moj na sebe i naucite se od mene. jadni. 18. 16. Sta cemo reci mi. pa makar znao sve tajne i imao sva poznanja. misleci da su bezgresni. Medjutim. i ti ne primaj blagoslov ni od koga (4. makar istrajavao u raznim zlopacenjima i nagotovao bez odece. o guji. Tesko. Svako ko vidi bilo sta otrovno. 17. rekao: Nemoj blagosiljati coveka koga sretnes. otvorio oci. Zbog toga je Gospod. nemarni i strastoljubivi. i takav ce naci da nije dostojan da svojim ustima izgovori ime Bozije. On ga smatra propalim jer nije donelo plod.7. svemu se nada.11. Jer jaram je moj blag. decko je. ostanite kod njega (Lk. covek Boziji je zatvorio vrata za sobom i sa svakim culom izvrsio podvig i dejstva. koji vise volimo slavu ovog sveta od slave Bozije. i naci cete pokoj dusama svojim. Uceci Svoje ucenike. sve veruje.29). bezi sa strahom .15. I kada su se zagrejala cula. O. makar cinio mnoga znamenja i isceljenja. 7). i po kome ne salje da se sakupi kukolj sve dok dobri plod ne sazre? I Gijezije je presao put.. Zbog toga ona uzalud trosi svoje vreme i ostaje bez poroda i ploda. Dosavsi i ugledavsi decaka gde lezi na odru. o skorpiji.13. sve trpi (1. i slaze se srcem sa time. i malo ih je koji ga nalaze (Mt. i koji znaju da postoje grabljivci koji su spremni da ih pokradu. on je znao da on nece oziveti decaka i da nema sile da ga podigne. saljuci Svoje ucenike na propoved. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA 176 . jer sam ja krotak i smiren srcem. On je govorio: Tako i vi kad izvrsite sve sto vam je zapovedjeno.Kor. I tamo ce ostati mir vas.14). I ako bude onde sin mira. ali nije uspeo da podigne decaka. Jer. rekao: Nikoga ne pozdravljajte na putu. i breme je moje lako (Mt. pokazavsi nam svu volju Oca. saljuci Gijezija. koliko je naporan put Boziji. I Jelisej je. koji gaze svoju savest. vec se nasladjuje sa time. kao sto je On sam rekao: Jer su uska vrata i tesan put sto vode u zivot. Tako i covek ne treba da se oslanja na svoju savest sve dok je okruzen neprijateljskim lovcima i klevetnicima.Car. 19. jer smo ucinili sto smo duzni uciniti (Lk.29-30). Ima li u broju onih koji su mudri po Bogu i koji se boje (Boga) nekoga da se ne podvizava svom silom da ponese zlopacenje u svakom trudu i udaljavanju (od sveta). vec samo u kuci. koje se staraju da razumno iscele svoje rane.8. To je On govorio onima koji su podneli trud i cuvali ga.4). govorite: Mi smo nepotrebne sluge. zato sto je vise zavoleo slavu ljudsku od Bozije slave. koji ne znamo da vodimo borbu ali zurimo da udjemo u pokoj. u bezmolviju. po volji Duha. i koji ne priznaju da je velika [stvar] biti mali. cuvanju (srca) i staranju (za spasenje)? Ipak.

nema vise ni padova. Ti si mi napisao: "Hteo bih da Bogu prinesem pokajanje za svoje grehe. Mamon oznacava svako delo ovoga sveta. To je put kojim se dostize nada. zato sto postoje neprijatelji. [Covek] je daleko od njega sve dok ima strah od bilo koje strasti. postoji nedostatak.DVADESET CETVRTO SLOVO O bestrascu 1.26). Znajuci da i nad jednim i nad drugim caruje volja. Ono je telo koje je primio Gospod Isus. sve su to mracne stene koje ogradjuju bednu dusu koja zbog svega toga ne moze cisto da sluzi Bogu. 4. ni sramnu slast u nasim udovima kada ga se secamo. postoje promene. covek ne moze da sluzi Bogu ako ih ne napusti. postoji obilje i mera. postoji prinudjivanje. 4. postoji bol srca i skorb. Njegova vrednost je velika i neizrecivo slavna. ni nespokojstva zbog bilo cega neprijateljskog. Ono nema neprijatelja. ono je u Bogu i Bog je u njemu. Medjutim. ukoliko me Gospod izbavi od gorke svetske brige u koju sam upao". 3. Jer. 5. ni neverja. 2. ni mrznju kada mu se klanjamo. ni zlu zavist koja nam stvara prepreku kada smo pored Njega. 3. Oprostite mi. svom uceniku 1. u prijatnosti srca i sa svetom zeljom. 2. Sve to joj polaze prepone u vazduhu i ne dozvoljava joj da sretne Boga. On nece moci da se postara da to odsece ukoliko ne postane bezbrizan za dela ovoga veka. da ne [osecamo] pohotu kada mu se molimo. od spoljasnjeg dejstva. koje prave smetnju vrlinama. 14. zbog cega su skrenuli od neophodnoga. Prema tome. i dok iz njegovog srca izlazi osuda. postoji tuga i radost. Zbog toga je Gospod Isus rekao da niko ko se ne odrekne od svoje volje ne moze biti Njegov ucenik (Lk.6. Na putu vrlina postoje padovi. Boga radi. Jer. um se uvek pomracuje i ne moze da napreduje po Bogu. postoji pokoj srca i napredak. iako su strasti jos zivele u njihovim dusama i premda im telo jos nije bilo sasvim ocisceno. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DVADESET PETO SLOVO Avi Petru. ni straha od strasti. ni truda oko cuvanja. Jedna (briga) je usmerena spolja. dusa ne vidi ovu unutrasnju brigu pre nego sto se oslobodi od spoljasnje. na (zadovoljenje) strasti. da ga u tajnosti blagoslovi. da mu se pomoli sa sladoscu ljubavi. sto bi joj donelo prosvecenje od Njega. Bestrasce je daleko od svega toga i ni u cemu nema potrebe. ni pohote za bilo kojom stvari. Zbog toga sto se ne trudi da razumno odsece [sve] to. nije moguce da um brine i o jednom i o drugom. Gospoda nas Isus Hristos je 177 . a druga unutra.24). a unutrasnje. Dobro si rekao: "Ako se izbavim od dela ovoga veka". Sta bi drugo bilo sluzenje Bogu ako ne da na umu nemamo nista sto je strano (Bogu) kada ga blagosiljamo. Mnoge neznalice su pomislile da su ga dostigli. Spoljasnje staranje [dolazi] od proizvoljenja. Jer. Ono je ljubav kojoj je On naucio Svoje i koju oni sa radoscu projavljuju na delu. kao sto je Gospod rekao: Ne mozete sluziti Bogu i mamonu (Mt. na stvari ovoga sveta koje sluze na uspokojenje tela. ni zlobu kada mu pevamo. izmene.

kroz Svoje ovaplocenje. ona odmah u strahu ostavlja ono sto je radila i pocinje da se o svemu stara po volji muza. rukovodeci je. Ako vise postuju njegovog drugara.. Stoga.3). ako li joj umre muz. necete uci u Carstvo nebesko (Mt.7. on se stara o dusi i neprestano je cuva. ali svoj zivot ne mogu da uskladim sa time". po recenome: A ko se sjedini sa Gospodom. Bogu prilici da se useli u coveka koji ima dela koja su Njemu svojstvena. Nju on preporadja kroz krstenje i kroz nadahnuce Duha Njegovog..Jn. Tada on vaspitava njenu decu i oni postaju jedno srce. 8. To su oni koji se Bogu mole u cistoti.11. kao sto govori apostol: Tako se s njim pogrebosmo kroz krstenje u smrt. jedan je duh s Njime (1.16-17). Koja dela su svojstvena detetu? Dete place kada ga biju i raduje se sa onima koji se raduju.4). Jer nije muz od zene. jedan je duh s Njime (1. pak. u dusi. ako li muz umre. neka [posmatra] svoje pomisli. dakle. Hristos ne moze da prebiva zajedno sa grehom. I opet: Zarko zelite razumnoga i pravoga mleka. i necastivi ga se ne dotice (1Jn. To su oni koje je Bog prosvetio. ako se u tebe uselio Hristos.4). kao sto je napisano kod apostola: Muz je glava zeni. Cuj. kao i od svega sto je On. Prema tome.19) . tj.5. razresi se od zakona muzevljeva.. dusa poslusa reci Isusove i odsece svoje prohteve. kako kaze apostol. Vidis li. sve dok ne rodi od njega. po odlasku muza na put. svaka protivprirodnost se naziva bludnicom. 9. Ukoliko. u Gospodu niti je muz bez zene. coveku prilici da je u Bogu kada mu se dusa oslobodi (od strasti). ako mu ostave nesto malo u nasledstvo. koja mu se neprestano klanja i koja se prilepljuje uz Njega. Zato. A ko se sjedini sa Gospodom. ni zena bez muza..Kor. da vise ne robujemo grehu (Rim. a zena je slava muzevljeva.7-12). ne gnevi se. ako uzmu nesto od onoga sto mu pripada. ne prevaznosi se. a Duh je zivot za pravednost (Rim.6. Posto muz ne bi sazdan radi zene. Tada se budi um i stoji sve dok ih ne izbaci iz svoga doma.naredio da je odsecamo.15. i ja cu u vama (Jn. Jer. Prema tome. 5. tako je i muz kroz zenu. ne proverava i ne tuzi se ni sa kim. u uzlazenju Bogu). pocinje da prebiva u Bogu i da prima od Duha Njegovog.8.Kor. i zivecu u njima (2. da bi se unistilo telo grehovno.na njih se odnosi. uci kako da se moli. nego zena radi muza.10). da On najpre zeli da mi postanemo deca u Njemu. 6. On neprestano pazi na dusu i cuva je kako se ne bi vratila na ono sto joj je predstavljalo iskusenje. nego zena od muza. da o njemu uzrastete za spasenje (1.9). Dusa mu se pokorava.2. brate. dok joj je muz ziv bice preljubnica ako podje za drugoga muza. uspokojavajuci je i otkrivajuci joj Svoje neizrecive pocasti i darove. reci ce neko: "Ja sam se nasao u Njemu kroz krstenje. Bog se jos nije uselio u njega i Duh jos u njemu nije nasao pokoja. Jer. On prebiva u njoj. Jer je udata zena vezana zakonom za zivog muza. 178 . Takav je i um. slobodna je od zakona da ne bude preljubnica ako podje za drugoga muza (Rim. kad se dusa oslobodi i kada zaobidje sve sto joj preprecuje put u vazduhu (tj. On hoce da njegovi budu cisti od svega vestastvenoga . um se umrtvljuje i strasti vec svoja dejstva projavljuju bez (zadrzavanja). Zato zena treba da ima vlast na glavi radi andjela. 7.Kor. ljubljeni! Onaj ko se krstava prima oprostaj grehova. kao novorodjena deca. Jer kao sto je zena od muza.2-3). Dosavsi.16).Kor. 10. [svakako] je umro greh. jerje od Boga rodjen (1. kao sto je rekao apostol: Ko se sa bludnicom sveze jedno je telo s njom. Tada ce i On biti u nama. Prema tome.i vidljivo.16-17).6.6. Medjutim. To su oni koji Boga blagosiljaju u svetom srcu. Svojim telom unistio.6. Kada se probudi. Kad joj se vrati muz. kao sto je napisano: Rodjeni od Boga ne gresi. Isto tako. ne brine sa (dolicnim) strahom i stidom o stvarima u kuci. i nevidljivo. I jos: Ali muz ne treba da pokriva glavu svoju. Ova rec se odnosi na one koji su se udostojili da postanu jedno sa Gospodom i koji vise nemaju (raniji) obraz. a ako ga hvale. I u Jevandjelju On govori: Ako se ne obratite i ne budete kao deca. on se stara o svim domacim stvarima saglasno potrebama. Ipak. Kada se dusa stara o spoljasnjem.. Ono sto je On rekao da ce dvojici koji se medju sobom sloze sve biti ispunjeno (Mt. To su istinski poklonici koje Bog trazi. Ako ga vredjaju. radi cistote po sili nasoj.2). a sve je od Boga (1.. ne zavidi.18. kao sto je rekao: Ostanite u meni. ko zeli da sazna da li se u njega uselio Hristos. jer je slika i slava Bozija.Pt. On nju.Z. To su oni o kojima je On rekao: Uselicu se u njih.18. ne smucuje se. pocece da mrzi svako delo ovoga sveta. Sve dok mu greh vuce srce. Dusa je slicna mladoj udatoj zeni koja se.18).

Gospod je. Ova rec je teska za one koji se drze svoje volje. ni sa kim nije u zavadi. videci zenu ne oseca pohotu.2. umesto neprijateljstva . I opet: Bezi od mladalackih zelja (2. Prema tome. ne izbezumljuje se pri gonjenjima. u cemu se sastoji delo (istinskih) mladenaca u Hristu? Po recima apostola Petra. Takav je onaj o kome je Gospod nas Isus rekao: Ako se ne obratite i ne budete kao deca. i koji su to odsekli od svojih dusa.4. Nego je pod starateljima i upraviteljima do roka koji je otac odredio. 12. u meru rasta punote Hristove (Ef. i zavist i sva ogovaranja.22). posto im je dunuo u lice.3)? Ova rec je nabijena strahotom zato sto ju je Gospod nas izrekao sa zakletvom: Zaista (tj.20. nikome ne zavidi. napominjuci im da ih je kroz duvanje Duha Svetog ucinio decom. sta znaci rec Gospoda naseg Isusa: Zaista vam kazem. rekao: Primite Duh Sveti (Jn. I 179 . Postarajmo se da od svog srca odsecemo ono o cemu govori veliki apostol.13). nikoga ne osudjuje. kako ne bi bio izbacen iz Carstva? Jer. necete uci u Carstvo nebesko (Mt. umesto malodusnosti .41).Pt. ne uznemirava se ni zbog koga. Kada dete malo odraste.1415). ako se ne obratite i ne budete kao deca. ne boji se gladi ni zlocinaca. slast pohote i mnogobriznost ne vladaju njime.Kor. Onima. i da [ih] izbavi (Jev.ne prepire se radi svojine. privodeci u pokret zlo secanje na ono sto nam je ucinio bliznji kako bi nam dusu pomracio gnevom i mrznjom . ili uvredio.1-3). u sledecem: Odbacite svaku zlobu i svako lukavstvo i licemerje. zakle se samim sobom govoreci: Zaista cu te bogato blagosloviti i obilno te umnoziti (Jev. on je rekao: Braco.ljubavi. brate. nego da budemo istinski u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onoga koji je glava (Ef. na koje sidje.22). ili oklevetao. ne nadima se ako je bogato. kada bijasmo deca. umesto mrznje . On sam jeste Amin. koju ljulja i zanosi svaki vetar ucelja.pozurimo da se setimo reci Gospoda naseg koje je izrekao sa zakletvom: Zaista vam kazem. 13. to jest djavola.2. obmanom ljudskom.18. Sa cijim telom i krvlju je On uzeo najprisniji udeo ako ne sa telom i krvlju onih koji ostavise svako lukavstvo i dostigose meru svetog deteta? I oni su opet postali savrseni. Zbog toga je apostol rekao: Nemajuci ni u koga vecega da se zakune.smirenoumlju. Ko se nece uplasiti kad cuje ove reci? I ko od mudrih. nas Gospod je rekao odlucnom recju: Ako se ne obratite i ne budete kao deca.24. kada necisto ogorcenje pocne da nas tisti. necete uci u Carstvo nebesko. ne trazi pocasti ovoga sveta.2. Shvatimo ispravno ovu rec i na svaki nacin se starajmo da je sa strahom i trepetom ispunjavamo svakog casa. i On uze najprisnijeg udela u tome. Jer. ne budite deca umom. Oni koji su se o tome postarali. a umom budite savrseni (1. ne voli da se prepire. ne mrzi ni jednog coveka. amin) vam kazem. cim nam se ukaze prilika. necete uci u Carstvo nebesko. pak. I opet govori: Mlekom vas napojih a ne jelom jer jos ne mogoste. Uceci nas da odbacujemo takvu mladost. nije drsko.. bijasmo porobljeni stihijama sveta (Gal. Tako i mi. nije srebroljubivo. i lukavstvom radi dovodjenja u zabludu. Javivsi im se na moru Galilejskom. imate li ovde sta za jelo? (Lk.1314). On je rekao: Ceda. iako po telu nisu bili deca. u coveka savrsena. ne trazi da sabira bogatstvo. govoreci: Da ne budemo vise mala deca. ni nad kim ne vlada. ne zali se ako je siromasno. po reci apostola: Dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Bozijega.1). da smrcu satre onoga koji ima moc smrti. Ostavimo to da bismo dosli do mere deteta. Ali ni sad jos ne mozete (1. koji zele da spasu svoju dusu. I jos govori: Za vreme dok je naslednik dete se nista ne razlikuje od roba. tj.14). 11. ili sto se sa nama prepire i ocekuje ustupak.3.20). ne drzi svoju volju. ne govori sa samohvalisanjem o onome sto ne zna. Vidis li.miru. kao novorodjena deca (1.Tim.4. ne ismeva bliznjeg zbog njegovog spoljasnjeg izgleda. Takvi su oni koji su se udostojili preporoda. kasnije su opet dosli do svetog velikog uzrasta i savrsenstva. ne poucava sa strascu. ne strasi se zveri ni rata..Kor. nego zlocom detinjite. ne tuguje ako ga razodenu. ne pretvara se. Kada nas neprijatelj rani strelom nezadovoljstva prema bliznjem ili stoga sto nas je ozalostio. Zbog toga ga prekoreva apostol. nece iz svoga srca izbaciti svako nezadovoljstvo koje ima prema bliznjem? I ko od onih koji se boje da ne dopadnu u geenu nece iz svog srca iscupati svaku mrznju. ako i jeste gospodar svega.4. ako se ne obratite i ne budete kao deca. necete uci u Carstvo nebesko. umesto prepiranja . 14.6. A posto ta deca imaju zajednicuu krvi i mesu. umesto gneva krotosti.dugotrpljenju. On daje zaborav svakog zla i uci ih Svbme.2-3). u njemu pocne da zivi zlo. I opet je napisano: Evo ja i deca koju mi dade Bog. koji vole svet i ne poznaju dar Duha Svetog.

Takva je i dusa: dok prebiva sa Bogom i nalazi se pored Njega. koja je i bila njena prvobitna svojstvenost. i ptice se dobro osecaju dok su u vazduhu. da podsticu oci nase na zelju za telima. on govori: A mi koji smo sinovi dana budimo trezni i obuceni u oklop vere i ljubavi i s kacigom nade spasenja (st.. kao David. Tako oni koji se podvizavaju verom krepe svoje srce protiv neprijatelja. da nam ne daju da podnesemo gnev na bliznjega koji cini nesto neprilicno.. tj. kao pleva pred vetrom. Ovo je svojstveno onima koji su svoj um podigli od mrtvih dela. mladici. blagost. da ne bi nekad rekao neprijatelj moj: Nadjacah ga. i ona se vec ne nasladjuje nicim svetskim..3-6). Jer. (Taj oganj) je cini cistom i obnovljenom. Jer. Prosveti oci moje da ne bih nekad zaspao na smrt. Onaj koji je napredovao u Duhu Svetom govorase: Boze. i neka znaju. Napuni im lica sramotom.. isto tako. postaje i kao oganj i cisti se kada ga poloze u vatru . ili da raslabljuju nasu dusu pohotnom slascu. ako ne danas. zlobe? Oni su zatim postali i oci i dostigli u meru savrsenstva. koje apostol naziva nocu. buduci da su takve osobine krotosti.. Apostol Jovan takvima pise: Pisah vam. on je govorio: Jer koji spavaju. Ucinimo sve i budimo trezvoumni u odnosu na mrtva dela. na Njega cu se nadati. i nece izbeci (st. da ne budemo malodusni zbog velike (duhovne) gladi koja se rasirila po zemlji.5). a ovaj je rdjav". 19).82. koja nisi nasla utehe (Is. tako da im se poveravaju i otkrivenja i tajne. Oni dostizu mudrost. jer ste poznali Oca. i koji se opijaju. neprijatelji Tvoji se uskomesase i oni koji Te mrze podigose glavu.. ucini da budu kao vihor. Tako i savrsena dusa koja napusti svoju prirodu .2-5). Oni koji mi dosadjuju ce se obratovati ako se sapletem (Ps. medjutim. tj. potistena i kolebljiva. ljubljeni brate. i uznese me: Sada uznese glavu moju nad neprijateljima mojim (Ps. uninijem. [on kaze]: Telo raste na izgradjivanje samoga sebe u ljubavi (st.Sol.13-14).16). jer ste pobedili. ona je kao oganj i opaljuje sve neprijatelje svoje koji su je doveli do rdjanja za vreme njene nemarnosti. Postadose lukavi prema Tvojim ljudima. da nas pobudjuju da ponizavamo reci drugog. kao i gvozdje. koji su svoj um podigli iz strasti. 14. i jos: Dan Gospodnji [ce] doci kao lopov u noci. necastivoga (1. On me sakri. Ako neprijatelji pocnu da nas savladjuju. uzviknimo govoreci: Boze. po reci proroka Isaije: Milostiv ti je Gospod. nocu spavaju. ako na mene podignu rat. nece se uplasiti srce moje.. dusa lici na gvozdje koje rdja ukoliko se zanemari. vec sa kreposcu srca. da hoce da nas navuku na jedenje slatke hrane. pak.14. ..12. Neprestano umoljavajmo blagost Boziju da ne dopusti da se prevarimo prelescu neprijatelja i zavidnika koji tvori zlo bez milosti i bestidno navaljuje. Pisah vam.opet. a ono svakako sutra nadvladati i da nece odustati.. pazeci dusom svakog casa kako ne bismo cinili nista sto je protivprirodno. 180 .Jn. Zbog toga se neodstupno molimo..odmah umire. oni sebe utvrdjuju na svetom kamenu koji je Hristos.26.. 16.5. jedinstvo. Zivotinja umire ako se spusti u vodu zato sto je zemljanje prirode.2-3) zato sto su u noci.10).tada ga niko ne moze dotaci jer i samo postaje oganj. Jer. i riba umire ako se nadje na zemlji zato sto je iz vodene sredine. Primetivsi da su nas neprijatelji okruzili svojim lukavstvom.8). govoreci: "Nemojmo ostaviti spomen o Izrailju" (Ps.. da si Ti jedini Svevisnji nad svom zemljom (Ps.4-6). a na zemlji se boje da ih ne uhvate.. Samo jedno trazih od Gospoda: da zivim u domu Gospodnjem sve dane mog zivota. Podvizavajmo se. Jer. deco. Ona. buduci da su se obnazili od njegovog orudja.7). 15. 12). govoreci da ce nas.117. Oni su oni koji su proslavili Hrista u telima svojim. ali.2. uzviknimo: Gospod je zastitnik zivota mog! Ako se na mene naoruza puk. nasa priroda je nestalna.ne treba da smo malodusni. krotost i cistotu. nocu se opijaju (st. govoreci u kreposti srca: Opkolise me kao pcele sace i raspalise se kao vatra u trnju i imenom Gospodnjim im se protivih (Ps. Da li si sada saznao da su oni koji su postali deca zlobom postali borci protiv neprijatelja. eto. da nas nagovaraju da pravimo razliku medju bratijom i da govorimo: "Ovaj je dobar. Pre nego sto stupe u borbu. da gledam krasotu Gospodnju i da posecujem Njegov sveti hram. umire kada ostavi svoju prirodu.82. da nam reci drugoga predstavljaju kao otrov. nego se uspokojava u svojoj prirodi.54. Izoblicavajuci one koji su nemarni. govoreci kao Sveti David: Pogledaj i uslisi me Gospode Boze moj. govoreci: Nismo [sinovi] noci niti tame (1. 17. ko se moze uporediti sa Tobom? Nemoj precutati i nemoj biti krotak (prema neprijateljima). Onima..

Zak. sacuvaj se od svake zle reci. najzad blagost svetog i velikog Cara Isusa salje pokajanje. Kao sto novac koji na sebi nema carevo izobrazenje niko od trgovaca ne prima i ne daje. 19.29. ako Boga trazi. niti rukavice. teske zakone i postavlja svoj lik. Neprijatelj koji udje u carski grad i kome ljudi (u gradu) iz straha pruze ruku. cak i od suvog (grozdja) (Broj. Prema tome. Medjutim. Zak. zbog cega se ona raduje. niko od merilaca ne meri. U knjizi Postanja je napisano: I rece Bog Noju: Tebe jedinog videh pravednog u rodu ovom i savrsenog (Post.. ne mogu se odupreti neprijateljima. rekao: Neka te Bog moj ukrepi da bi mogao da ispunis svu volju Njegovu (Post. pak. ni monah ne moze da se suprotstavi neprijateljima svojim ukoliko je njime ovladala bilo koja strast. nego Bozanstveno Pismo.16). Kao sto ptica ne moze poleteti sa jednim krilom ili imajuci nesto obeseno o sebe. ukoliko zele da udju u grad. 1). zato sto (u slucaju) potrebe ne mogu da plivaju ako nisu nagi. tako ni dusu koja nema obraz Velikog Cara Isusa.. Uceci one medju nama koji govore: "Da li ces ih brzo istrebiti kad ih je toliko" da nisu malodusni. unistio njenog neprijatelja. Isaak je.13. Kao sto vojnik koji krece u borbu protiv carevih neprijatelja ne moze da opstane ako nema svo potrebno oruzje. Tako biva sa dusom po milosti Bozijoj! 18. te izmenjuje zakone. Na tajno. Njoj. a voli svet. tako ni dusa ne moze da prepliva valove neprijateljskih duhova zlobe ukoliko ne bude obnazena od svega svetskoga.20.6. medjutim. Ako se u gradu koji je okruzen zidinama razvalila samo jedna mala stena.1). On joj je predao Svoje zakone i njena cula naucio da se bore. zivi u njemu i krepi ga. i umesto lika Cara postavivsi svoj lik i svoje zakone. Ne govorim ovo ja. ucinio je slobodnom i u njoj postavio Svoj sveti obraz. vecan zavet (Post. gradjani mu sa radoscu otvaraju vrata i on ulazi. neprijatelji ce. Grad se raduje i istinski car. ni andjeli ni sam Car ne pustaju (da udje u pokoj Njegov). cak i da hoce.7. koju je on nagnao da se stara o delima ovoga sveta.. da dejstvuje nemarno i necastivo. a one koji zive u njemu uci da se bore. Zatim uvodi druge.35).17. Nemoj ostaviti daha ni u jednom od ovih sedam naroda da te ne bi naucili da gresis preda mnom (Pon.. Oni koji su postali dostojni i koji su se udostojili onih darova. ni cizme. Najzad. vec je odguruju govoreci: "Kako si ti usla ovde nemajuci moj obraz?" Obelezje ovog obraza jeste ljubav. tako ni dusa ne moze da prepliva more strasti ako nema nikakvih vrlina. tako ni monah ne moze da se suprotstavi strastima ako mu nedostaje neka od vrlina. svu svoju paznju usmeriti bas na tu razvalinu. kako vise niko ne bi mogao da zavlada njime. Kao sto mornari ne nose skupocena odela. tako ni dusa ne moze napredovati u Bogu ako je svezana bilo cime svetskim. ukoliko se ne popravi razvaljeno mesto. Jer.9). istinski car se rasrdjuje na svog neprijatelja i dolazi sa svojom vojskom. mi ne mozemo imati Njegovu ljubav ako nam je dusa podeljena. I Avraamu je On rekao: Budi neporocan preda mnom i ustanovicu zavet sa tobom. kad se umnozis i porastes. ponizivsi je raznim svojim zamkama. kako bi bez straha istupili pred svakog svog neprijatelja. na svet gledaju kao na tamnicu i nece da se mesaju sa njim da ne bi umrli? Takva dusa vec ne moze da zavoli svet. I u knjizi Brojeva je napisano: Svako koji je uzeo zavet neka se uzdrzi od vina i vinskog sirceta i sikera i od svega sto ishodi (iz vinograda). On pociva u toj dusi jer je postala Njegova. I 181 . niti car prihvata u svoju riznicu. Pokajanje je otvorilo ulaz i veliki Car Hristos je usao. te svo mnostvo naroda primorava da mu sluze. On tada ne moze da dostigne meru savrsenstva. postavivsi ponovo svoj lik i svoje zakone. I premda strazari stoje kod vrata.28. Takva je i dusa kojom je. ubija svog protivnika i svrgava lik koji je on nasilno postavio. dusa ne moze uci u pokoj Sina Bozijeg ukoliko nema obraz carev. Isto tako. vec malo po malo. blagosiljajuci svoga sina.1-4). [zato sto se seca] sta joj je svet ucinio i kako ju je napravio pustom. obavestenje i vapaj gradjana: "Dodji i pomozi nam". po zlobi svojoj odmah zuri da ukloni lik cara i da njegove zakone izmeni. Kao sto ladja ne moze da plovi ukoliko nema sve sto joj je potrebno za plovidbu.1).17. uklonio njegov lik i njegove necastive zakone. opet nasilno zavladao neprijatelj. Cuvsi o tome. zato sto se seca svog ranijeg stanja u kome je boravila dok nije pocela da prebiva u Bogu. i koju je on ucinio kakvom je hteo. On sam je rekao: Po tome ce svi poznati da ste moji ucenici ako budete imali ljubav medju sobom (Jn. sve dok ti neprijatelj ne bude predan u ruke (Pon. tj. posle svetog krstenja. On je rekao: Ne mozes da ih istrebis za jednu godinu da ne bi zemlja opustela i da se ne bi umnozile divlje zveri protiv tebe. A u Ponovljenim zakonima [je receno]: Ako stupis u borbu protiv neprijatelja tvoga.

ako ne oprostite bratu svojemu od srca svojih sagresenja njihova. 4-5). i mnogo ih ima koji njime idu.13-16). Jer.7. govori: Jer koji sav zakon odrzi a sagresi u jednome. Tako ce i Otac moj nebeski uciniti vama. i zar se ne vraca onaj ko zaluta? Zbog cega se odvratise ovi ljudi moji u Jerusalimu sramnim odstupanjem. Bog Izrailja nije poslusao onog dana kada je Jonatan umocio zezal svoj (u sace meda) i stavio ga u usta svoja (1.uvecace Bog oblast tvoju (Pon.. Zak. mozda. Ananija i njegova zena. I jos. ne mogavsi da se suprotstavi neprijateljima usled kletve koja se na njemu nasla zbog sitnice kojuje ukrao Ahar. Jezekilj takodje govori: Onoga dana kada pravednik skrene sa puta svoje pravde i ucini nepravdu.2. Podsticuci nas da se okrenemo ka Njemu.32-35)..1). 14-15). mnogo puta zapovedao govoreci: Pazi da nikad ne polozis zavet sa Hananejcima koje nameravam da istrebim pred licem tvojim (Pon.Car. Posto je Isus Navin posao i okruzio Jerihon.3). i predade ga muciteljima dok ne vrati sve sto mu je dugovao. a iznutra su vuci grabljivi.2). i malo ih je koji ga nalaze. Obratite se najzad. i obraticu vam se (Mal. Bog kod Jezekilja govori: Od dana kad se bezakonik obrati od svog puta i ucini sud i pravdu. govori Gospod (3.. moze da cini zlo pod vidom dobra. takodje. I opet Jeremija govori: Obrati se meni. izbegavajuci da se obrate. Cuvajte se laznih proroka. i posto ga je srusio. 11). dome Izrailjev (33. govoreci: Zli slugo. Zbog toga nas je nas Spasitelj naucio da smo bodri pred (neprijateljima). A apostol govori: Malo kvasca ukiseli sve testo (Gal. I opet Jakov govori: Braco. kao i ja na te sto se smilovah? I razgnevi se. I opet: Zar onaj ko padne ne ustaje.5.6.3. 36.1). iako delo bese malo. Dok je Isus nameravao da stupi u borbu sa (stanovnicima) Gaja. 20. u sebi nemamo zlobu prema bliznjem. Tada je Isus pao na lice i zaplakao pred Gospodom. Sapfira.. Siroka [su] vrata i sirok put sto vode u propast. ti ne mozes da se usprotivis neprijateljima svojim jer je kletva na tebi (st.17). ni Otac vas nece oprostiti vama sagresenja vasa (Mt. Uceci nas da najmanja strast unistava silu vrlina. vise necu pominjati njegova bezakonja i pozivece zivota (18. Takodje. ako ne oprostite bratu svojemu od srca svojih sagresenja njihova (Mt. On sam je neke takve strogo prekoreo.Nav.6. ili gnev i ne prastamo mu. Bog je rekao: Prokuni njega i sve njegovo (Is. seti se reci Gospoda Isusa: Tako ce i Otpac moj nebeski uciniti vama. Bog im je.12. U srcu se ubedi u istinu reci da covek koji cini zlo ne moze ciniti dobro.13). Jer. neka zna da ce onaj koji obrati gresnika sa puta zablude njegove.7. Izrailj se dao u begstvo. opet. brate. oni su svelukavi zlotvori. svakodnevno ako zelis da upoznas srce svoje i sta je u njemu pred Bogom . medjutim. Tako ona strasna odluka nece pasti na njega. jer necu smrti gresnika. kriv je za sve (Jak. I Isus ne ode vise u borbu sve dok nije istrebio Ahara. Ako li ne oprostite ljudima sagresenja njihova. nego da se obrati i da bude ziv. I apostol govori: Ako i upadne coveku kakvo sagresenje.6. vidimo da je Bog od Saula oduzeo carstvo usled kletve kojoj se podvrgao zbog Amalika. Koji su to plodovi ako ne svaka 182 . 14.da li osudjivanje (brata). 21. 7. pa ga neko vrati. sto bi upropastilo trud nas.7). 10). sav dug onaj oprostio sam ti. i budi bodar prema svojim neprijateljima. Jakov.8).22). 22. Obratite mi se. pusticu bolest na lice njegovo i necu pomenuti pravdu njegovu (Jez. Eto. I Gospod Isus je rekao: Jer ako oprostite ljudima sagresenja njihova. Uzevsi od prodate njive i slagavsi. Nije li trebalo da se i ti smilujes na svoga drugara.9). ili mrznja. Nav. Ko se plasi da ne dopadne u ad neka iz svog srca izbacuje svaku zlobu.. trudeci se. oprostice i vama Otac vas nebeski. Ako se u tvom srcu nadje takav otrov. govori Gospod (8. ili drskost.20. vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti (Gal. U tom slucaju i Gospod nas Isus Hristos nam nece pomoci u casu kad nas budu vredjali neprijatelji nasi. i Eklisijast govori: Mrtve muve kvare sladost jeleja (10.18. Zbog cega umirete. odmah su pali pred noge apostola i ispustili duh. ili zavist. govoreci: Jer su uska vrata i tesan put sto vode u zivot.5. 23. ako ko od vas zaluta sa puta istine.21). i zbog cega su uporni u svojoj volji. sva ta svedocanstva Pisma nas pobudjuju da ispitujemo sami sebe i da utvrdimo da li. pa cu vam se smilovati. spasti dusu od smrti i pokriti mnostvo grehova (Jak.16). Ispituj sebe. brate. Pazi na svoje srce. jer si me molio. koji vam dolaze u odelu ovcijem.Zak.. Sta cu da cinim?I rece mu arhistratig sile Gospodnje: Izrailju. Po plodovima njihovim poznacete ih (Mt. govoreci: Okrenu Izrailj vrat svoj pred neprijateljima svojima (Is.24). Covek.18. dome Izrailjev. 19-20).

ili gonjenje. I rece (mu): "Spusti ga na zemlju".20. kusajuci ga i govoreci: Ucitelju.7. 38-39). ili golotinja. Jer sam uveren da nas ni smrt. ni otrova.19. Ovaj praobraz je prihvatio Gospod nas Isus Hristos da bi ponistio otrov koji je Adam primio iz usta zmije. Zbog toga. On nije rekao grube reci. Vidis li da se oni koji pitaju a ne ispunjavaju nazivaju kusacima? To je stoga sto nece da poveruju u bakarnu zmiju koja ih moze spasti od otrova nevidljive zmije. jer nisu poverovali reci Bozijoj. Bakarna zmija je po izgledu slicna neprijatelju Bozijem. To i znaci slediti za Njegovim stopama i biti zdrav kroz Njega. tako treba da se podigne Sin Coveciji. po reci apostola: Ko ce nas rastaviti od ljubavi Hristove? Zalost ili teskoba. savrsen covek u svemu. ali nema zle pomisli. A druga je kao i ova: Ljubi bliznjega svoga kao samoga sebe. osim u grehu. Slicno tome (Bog) govori Mojsiju: Sta je to u ruci tvojoj? A on rece: "Zezal". ili opasnost. I tamo je bilo mnogo onih koji su umrli od zmija. Ne smucuj se (ako u sebi ugledas nesto takvo). iako je ranije bio neprijatelj i zmija. i kako vise niko od neprijatelja ne moze da mu se suprotstavi? Ovo je velika tajna. vratila se u prirodnost. On pruzi ruku i uze je za rep.49). niti poseduje neprijateljski dah. niti gamize. Vidis li da je (Bog) coveku dao [mogucnost] da se menja kroz pokajanje i da preko njega postaje potpuno nov? 183 . te da udari u kamen (zbog cega bi voda potekla) (Izl. vec bi ujedeni pogledao na nju i postajao zdrav.. da svaki koji veruje u njega ne pogine. ili uvreda.15. koja je postala protivprirodna. Sve su mu to ucinili radi nas. 26. ili neki drugi otrov koji zmija uliva u nase srce..2-4). vec je ostao nepokretan kao bakarna zmija. (Zmija) je neprijatelj koga je poslusao Adam i postao neprijatelj Boziji. ako zmija poseje svoj otrov u nas.35-36.35-40). ili glad. ili mac?. pozurimo da pogledamo na Onoga koji se popeo na Krst. ni dubina. ili kuca. I polozi ga na zemlju i postade zmija. nego da ima zivot vecni (Jn. koja je zapovest najveca u Zakonu? A Isus im rece: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim. one koji vole Boga iz sveg srca lazni proroci ne mogu da ubede ni u sta svoje. i od zmija izgibose (1. pokajanje obnavlja. Kako mi postajemo zdravi? Ako verujemo da je On mocan (da nas nacini zdravima).bilo zlato. I rece Gospod Mojsiju: "Pruzi ruku i uzmi je za rep".4. Gospod nas Isus Hristos je uzeo na sebe obraz ove bakarne zmije. ne izmenivsi se i ne ogorcivsi se na one koji su ga mucili. Sila i pomoc je od Njega koji je kazao: I kao sto Mojscje podize zmiju u pustinji. ni poglavarstva. i svim umom svojim. Vidis li kako se onaj koji ide za stopama Gospoda naseg Isusa Hrista preobraca u zezal. zakonik. po recima apostola: I kao sto nosismo sliku zemljanoga.protivprirodnost kojom oni navaljuju na nas. Zadrzavaj srce svoje i nemoj se predavati uniniju govoreci: "Kako mogu ispuniti vrline kad sam gresan covek?" Coveka koji ostavi svoje grehe i obrati se ka Bogu.8). zeleci da nase srce navedu na nju? Medjutim. ili mrznja.10.14-15). Znas li. kao sto neki od njih kusase. da se sve do sada u dusi nalazi zmija koja zeli da iskusa Isusa? Sta drugo znaci iskusavati ga ako ne raspitivati se za Njegove zapovesti i ne ispunjavati ih. I On je sve pretrpeo. Broj. ni visina. kakvi su oni koji vole Boga iz sveg srca i kako ih nista svetsko ne moze odvojiti od ljubavi Bozije! 24. ili da uzme zezal koji mu je u ruci i kojim je udario po moru. Jer. I ustuknu Mojscje od nje. ili rec koja ranjava srce.8.9). kao sto je napisano: I upita jedan od njih. Vidis li.Kor. brate. ili srebro. niti sisti. ni zlobe. ni andjeli. On ju je postavio na drvo na vrh gore kako bi je svako koga je zmija ujela mogao da vidi i da se isceli. i nadje se zezal u ruci njegovoj (Izl. I priroda. tako cemo nositi i sliku nebeskoga (Kor. ili da njime udari po Crvenom moru (na sta je ono iscezavalo).3. vec se pozuri da svoj pogled ustremis na bakarnu zmiju koju je po reci Gospodnjoj sacinio Mojsije. ni buducnost. bakarna zmija nije dolazila kod onih koji su bili ujedeni u pustinji. niti ikakva druga tvar nece moci odvojiti od ljubavi Bozije (Rim. 14. i svom dusom svojom. Kasnije mu je Bog u razlicito vreme govorio ili da uzme zezal (koji se pretvarao u zmiju) i da njime udari po egipatskoj reci pred licem faraona (na sta bi se voda pretvorila u krv). brate. 0 ovim dvema zapovestima visi sav Zakon i Proroci (Mt. ili slast zadovoljstva. 25.16.22. Gospod nas Isus Hristos je radi nas postao slican Adamu. ni zivot. kao sto rece apostol: Niti da kusamo Hrista. Ovo je prva i najveca zapovest. ni sadasnjost. ni sile. Pazi da te nesto od pogubnih [stvari] ne odvoji od ljubavi Bozije .

Sacuvajmo se od svake nepravde. on se hvata u kostac sa drugom [decom]. [bese] mladic koji nikako ne izlazase iz satora (Izl. jer zna da je jos dete. ako omrzi roditelje i odrekne poslusnost njihovom blagorodstvu. (prinudjavajuci se) da ostanemo pod pokrovom pokajanja. A ako se posle svih napora kojima su se roditelji potrudili oko njega. 28. slicno Iliji Tesvicaninu. da ne bismo izgubili njegovo sveto nasledje. Zavolimo zlopacenje u svemu. sazaljevajuci se na plod svoje utrobe. I majka ga blagodusno trpi sve dok. kao Navutej Izrailjac. te se udruzi sa njihovim neprijateljima. I mi se. Ne pozelimo nista pogubno da ne bismo bili istrebljeni. ne odraste. da nas (pokajanje) ne bi istrebilo od svog lica. tj. da nas ne bi odgurnuli od lica Oca nasega. koje je car vavilonski sazegao u ognju. kao Raav. da bi nam (pokajanje) pomoglo u casu nevolje. kao Ahiju i Sedekiju. 11). malo-pomalo. kao sinovi Ilija. pokajanje) hteli ubiti. kao Saula. za koga se kaze: Sluga Isus. kao i da istrebi zle. kao Solomona. Nemojmo dati mesta uniniju u srcu svom da nas ne bi ostavilo bez nasledja u obecanoj zemlji. Nemojmo biti lukavi. nego da ostavi molitvu koju je svakodnevno vrsio. slicno Isusu. kao Suzani. kao Sunamicanku. kao slobodan od svake pohotne slasti. koji su roptali na verne. kao na Jeliseju. Ne prezrimo ga da nas ne bi zapostavilo. Ako ga neko i obori. kao i Avraama. kao svom sinu. Jer. pocinje da se projavljuje njegovo raspolozenje. Sacuvajmo njegovu cistotu kako bi nas uzvisilo u zemlji neprijatelja nasih. kao i Mojsije. Ako se ono zbog toga zaplace. pokaze kao kuga prema njima. Ako se uhvatimo u borbu sa neprijateljima nasim i oni nas obore kao nedorasle. zato sto je jos mali i sto ne moze: noge ima. Zavolimo potpuno odricanje od svega i obuzdavanje svojih udova od svakog mrtvog dela. kao Davida. ona ga. na nama ostao njihov blagoslov. tesi. sve dok se nalazi u njenim rukama. Ispunjavajmo svoje (molitvene) sluzbe. tj. Tada mu otac poverava svoje poslove. koji je pre pozeleo da umre. kao Isava. oni ga lisavaju svoje naklonosti. sinu Navinovom. ljubi i ljulja sve dok ponovo ne uzme njenu sisu. Nemojmo voleti nasladu grla koju pruzaju neka jela. Ne pozelimo razlicita jela. kao Ahava. Nemojmo voleti zlu zavist prema drutima da nas (pokajanje) ne bi odbacilo. sin Navinov. kako bismo stekli hrabro srce protiv neprijatelja nasih. kao Danilo. U svemu zavolimo smirenje i potrudimo se da udjemo u zemlju u kojoj tece med i mleko. Odrastavsi malo. kao Samuilo koga savest nije izoblicavala. Nemojmo biti srebroljubivi i lazljivi covekougodnici. kao Vavilonjani. kao Gijezija.ZZ. Tako je vera pravednog (Danila) po Bogu zveri ucinila 184 . Potcinimo se pod njegovu ruku. Omrzimo prohteve srca svoga. ustao na one koji su njega (tj. Nemojmo biti strasni posmatraci sramnih dela. ali ne moze da drzi oruzje. da nas ne bi postigla kazna. koji je bio sacuvan pod njegovim pokrovom i koji je. Bog je mocan da sacuva od iskusenja one koji ga vole. Odsecimo svaku zelju srca svoga i zavolimo stranstvovanje koje ce nas spasti. da bismo primili blagoslov od Oca naseg. Omrzimo greh sve do smrti radi duse svoje. da bi se (pokajanje) obradovalo zbog nas. Tek kad omuza. Otac se ne svadja sa njim zbog toga sto ne radi ili sto ne ide u borbu protiv njegovih neprijatelja. Kada on zaplace. zaplacimo pred njim da bi umolilo Oca naseg da se osveti onima koji su nas povredili. ruke ima. kao one koji su primali hranu sa Navuhodonosorove trpeze. kao Avesaloma. Podvizavajmo se do smrti. ona mu daje svoju sisu i nezno ga udara po obrazu da bi ga uplasila i naucila da mleko uzima sa strahom i da ne bi stekao drsko srce. kao u Halevu. Majka mladenca neprestano cuva od svakog zla. da nas ono ne bi ostavilo. izgone iz svoga doma i odricu mu njegovo nasledstvo. Nemojmo biti slastoljubivi i pohotljivi da nas (pokajanje) ne bi istrebilo. zbog naseg savrsenog potcinjavanja. brate. Nemojmo voleti hvalisanje i tastinu. Imajmo ga svagda kao dobar pokrov.27. odsecajuci svoju volju da bi. Naprotiv. Budimo u svemu poslusni ocima nasim po Bogu. ali ne moze da stoji na njima. kako ne bismo nista zlo ucinili bliznjem. otac se ne ljuti na njega. da bi nas (pokajanje) sacuvalo od zla. Neka nam omili da ne vracamo bliznjemu zlo za zlo. zavolimo smirenoumlje i casnost da bi nas (pokajanje) pokazalo osvetnicima prema svim neprijateljima Oca naseg. Zavolimo u svemu verne (ljude) i to vise od samih sebe. pobrinimo o sebi. kao Jakov. da ne bismo bili istrebljeni. Prezrimo sve vidljivo da bi se nasim ustima osladilo njegovo mleko. Primajmo mleko iz njegovih dojki da bismo se nahranili. kao zbog onih koji su bili sa Azarijom. da bi nas (pokajanje) blagoslovilo. da li je neprijatelj neprijateljima svog oca. ne popustajuci pred lenjoscu tela. Ponesimo breme njegovih zaruka kako bi se ono (usrdnije) pobrinulo o nama.

vec sve ono od cega ocekuje dobitak. On se raspituje za cenu kojom ce prodavati ili kupovati stvari kod onih koji su se obogatili i koji se odmaraju u svojim domovima. Trgovina ovog Cara je daleko od svake manjkave stavari. vec one koji su se obogatili i koji (spokojno) borave u svojim domovima. kao sto je napisano o Reveki. Njoj se. a pokajanje ih cisti i cini svetim devstvenicama. skretanje ka samopravednosti ga kolje. govoreci: Ko je ona sto ide gore iz pustinje naslanjajuci se na dragoga svoga. (Pes. dok nam ne dodje ljubav Njegova. kako bismo bili dostojni Njega i cisti od svakog poroka.11). Ukoliko imaju takve stvari u svojoj radnji. Umreti znaci otpasti od sagledavanja i saglasiti se sa onima koji zele da oskrnave cula. a koji nemaju zavisti prema njemu. za pazljivim trezvoumljem na svim svojim putevima. oni mu ne mogu ugoditi. 30. hvalisanje. Ona je kao ladja koja trguje u dalekim [zemljama] i sabira bogatstvo (Pric. tvoje oci varaju slascu zadovoljstva? Da li tvoj jezik biva pobedjivan drskoscu? Da li primecujes da se tvoje srce nasladjuje ljudskom cascu? Da li tvoje usi raduje kleveta? Sve je to stetno za um. Dvostruko odelo sacini ona svome muzu. 32.31. ciste duse.13.22. Jer. tj. naklonost ka zabavljanju. da je bila vrlo milolika i da nije poznala muza (Post. sada sebe nazvao trgovcem Isusovim? Potrudi se da to postanes. da bi. koja poseduje svoje sveto ogledalo.5). najzad.44. Kao nezamenjivo pravilo njemu sluzi da opet kupi ono od cega je stekao dobitak. 29. On se uklanja od svake stetne stvari. Upotrebimo svu silu svoju sa suzama da bismo se postepeno podvizavali. a koja naginju ka grehu.12). a onda cemo licem u lice (1. kao sto im je rekao (prorok): Pocuj kci i vidi.8. blagosloven je pred Njim i onaj ko je zavoleo (pokajanje) i ko je priklonio svoj vrat pod breme njegove volje. I tako. Oni koji su postali Njegove neveste u cistoti. na vezivanje uz Njega. Da li si ti. da ne bi umro (Lev. Ispitaj brate sta se nalazi kod tebe. a pozajmljuje onu sa kojom moze steci dobitak. Od dela za koje je cula da je pogubno.15). Zbog toga je (Bog) naredio da pre prinosenja ispitamo [zrtvu]. dok se od nas ne oduzme obraz zemljanog i nasem srcu se ne pruzi obraz nebeskog. Postarajmo se da ga shvatimo iz ovih reci. Neka tvoj um utvrdi koja od tvojih cula prinose plod Bogu. koje su zaboravile na svaku hudost i koje i ne pomisljaju o njoj. Jer. zbog cistote kojom ju je ocistilo pokajanje i kojom ju je sjedinilo u jedno telo sa Gospodom. covek ima veliku potrebu za rasudjivanjem. drskost.druge njene. gordost. On ne oponasa one koji su pretrpeli stetu. osudjivanje gresnika ga odgoni. U knjizi Levitskoj je napisano: Ovako reci Aaronu: Nemoj na moj zrtvenik prineti cistu zivotinju koja ima manu. Ono [sto se kaze] . i nagni uho tvoje. I prorok govori: Dovesce se caru devojke (iduci) za njom. samopravednost. Takva je i dusa koja bez saplitanja zeli da sretne Boga. kako ne bi zabludeo i upao u ruke neprijatelja svog (pokajanja). po reci apostola: Svi mi pak koji otkriveni licem odrazavamo slavu Gospodnju. kao od Duha Gospoda (2. Evo stvari koje su stetne za njega: ljudska slava. kao sto 185 . gramzivost. 31. On iste devstvenice. Sve je to stetno za Isusove trgovce.pes.18). za odsecanjem svake svoje telesne zelje. vec se stara o svakom delu koje doprinosi (spasenju). reci ogorcenja. trgovac ne bira samo jednu vrstu (tovara).jaganjcima. ukazuje na Njegovo sveto covestvo. Tovareci brod. Neprijatelj (obicno) svoje zlo mesa sa pravednim namerama. ona bezi. druge njene dovesce ti se (Ps. dive sve sile nebeske. brate. Blagosloven je Bog pokajanja. Ona se ne zadovoljava samo jednim delom.18). kako ne bi pretrpela stetu. koje nemaju poroka. O njemu je napisano u Pricama: Tesne su staze doma njenog: ona brasno ne jedjase sa lenjoscu. I pozelece car lepotu tvoju (Ps. da se ne bi desilo da umremo.Z. jer ce se preporoditi svise voljom Bozijom. u zagonetki. mozda.n. Preporod u svetom krstenju ih je obnovio od svake ovestalosti. ponizavanje lenjivih ga preseca.27).16). Takve su reci onih koji su zavoleli Isusa i koji su stekli nadu u Njega! Njihova dusa je postala nevesta ukrasena svakom vrlinom.Kor. sve dok ne svucemo dela starog coveka i dok se ne sacuvamo od svakog pogubnog dela.24. a . i sam kupio takvu stvar. i zaboravi ljude svoje i dom oca svoga. Da li se. ne bi li otkrili kakav porok koji se ne bi dopao njihovom Zeniku.dovesce se. Aaron je obraz uma. brate. iz slave u slavu.44. gledaju na sebe same kao u ogledalo. preobrazavamo se u taj isti lik.Kor. Jer sad vidimo kao u ogledalu.

Kor. i dubine Bozije (1. od mesa njegova. Pleva je izrasla zajedno sa psenicom.5).12. govori on. zapovesti Gospoda naseg Isusa Hrista. i bice dvoje jedno telo. ali mu prinese radost samo oni koji su ga udvostrucili.14. Mi. ucinivsi (verne) bracom i prijateljima (Jn. On se stara o njima. i dace vam drugog Utesitelja da prebiva s vama vavek.17). zagradjuju [nam] sluh od svake zmijine reci i napominju [nam] gorko ropstvo u koje smo ranije bili pali. Svi su bili 186 . brate.3.. kao sto je rekao apostol: Toga radi ostavice covek oca svoga i mater i prilepice se zeni svojoj. srcem u tajnu po kojoj svaka vrsta na zemlja radja [porod] od sebi srodnih. kao sto je Eva od Adama i kao sto mu je u svemu slicna. I nije moguce da Duh Sveti ne obitava u takvoj dusi. Uklonivsi obveznicu ropstva Krstom (Kol.5. Oni postaju od Njegove sustine kroz preporod.31). hocu da i oni koji si mi dao budu sa mnom gde sam ja.13. uzevsi od rebra njegovog. 34. da On zeli da mu covek bude slican. Ova tajna je velika i kod onih koji postaju neveste Hristove. Vidis li. 20. ali su one koje nisu donele plod bacene u oganj.16). zdrav od svake protivprirodnosti.5. bilo da se radi o stoci. u vreme zetve.17. takodje. ali su u Carstvo primljene (samo dobre). gmizavcima ili pticama. I apostol govori: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u necemu niste valjani (2.30). Takve duse ne odgovaraju Njegovim delima. Isto govori i apostol: A nama Bog otkri Duhom svojim. I ja cu umoliti Oca.10. I opet: Oce. jer ih ti ljubis.15. Vidis li sta On hoce? Da covek u svemu postane slican Njemu.. ukoliko imamo nesto od skotske beslovesnosti. Stoga je i rekao da ostavimo dela onoga koji je prestupio zapovest i da prionemo uz dela. I nije se naslo nista zato sto nisu bili njegove prirode.Kor. stvorio zenu.20. ocigledno je da Duh Sveti obitava u njoj. koji je ucinio milost i poneo ropstvo ljudsko da bi nas uveo u skriveni raj i darovao nam Svoje svete vrline. i od kostiju njegovih (Ef. pokazao da to ne govori o svima. zato vas mrzi svet (Jn. Dela (Duha) preporadjaju dusu i cine je bestrasnom. 2. Apostol je znao da nema coveka bez greha od kako je ucinjen prestup i da pokajanje opet moze coveka da vrati bezgresnom obnovljenju. i Bogu mome i Bogu vasem (Jn. a ja govorim o Hristu i o Crkvi (Ef. On namje. kao sto je rekao Gospod: Jer necete vi govoriti. ali je On samo ovce poveo sa sobom. Tajna je ovo velika. imamo um Hristov (st. brate. jer Duh sve ispituje. ali je obradovan samo onim koje je izraslo na dobroj zemlji.17).15.14). 23). kako se ne bismo opet vratili u njega.5). i koji su od sebe odsekli svaku zelju ovoga sveta. zverima.20). a ne od druge vrste.24. Jer. ili otrov gmizavaca. Vidis li da su se oni koji su ostavili svet udostojili da budu neveste Gospoda Isusa? Oni prebivaju u jedinstvu sa Njim.. Zbog toga. ili zversku pohlepu.14. deljase bez licemerja. Duha Istine (Jn.15-17). kao sto govori apostol: Svi smo jedno telo u Hristu. Ovce su pasle zajedno za kozama.Kor. koji je poznanje Njegovih svetih reci.10). zapovesti moje drzite. ali su one koje nisu imale dela ostale iza vrata. kako bi se udostojio da mu bude nevesta? Dusa poznaje svoje pomisli po svojim delima. dok su koze izbacene napolje.2.15. koje [nas] svagda stite. Sejac je podjednako sejao svoje seme. On je rekao: Uzlazim Ocu mome i Ocu vasem. nego ce Duh Oca vasega govoriti iz vas (Mt. I opet: Jer smo udovi tela njegova. Sve loze su ostale u vinogradu. tj.. a pojedinacno udi smo jedni drugima (Rim. ne mozemo biti devstvenice-neveste Njegove. Vidis li da onaj ko ne stekne dela Isusova nije iskusan i ne moze biti nevesta Njegova? Sve devojke su pripremile svoje svetilnike. Onaj koji je delio srebro. kao sto mene ljubis (Jn. vec o onima koji su ostavili svoju volju i idu za Njegovom svetom voljom. Mreza koja je bacena u more sabrala je (ribe svake vrste). Bog ih je sve priveo Adamu da bi video da li ima neceg slicnog njemu. tako cemo nositi i sliku nebeskoga (1. I opet on govori: Da neznabosci [postanu] sunaslednici i sutelesnici i sudeonici obecanja njegova u Hristu Isusu kroz jevandjelje (Ef. izlivsi Duha Svetog na njih po blagodati i uspokojivsi njihova srca. svezana u snoplje i bacena u oganj. Vidis li da u onima koji su se udostojili da postanu jedno telo sa Gospodom obitava i Njegov Duh Sveti? On im pomaze. od Njegovog svetog Tela. Ako tvori dela (Duha). On je govorio: Kako niste od sveta nego vas ja izabrah od sveta. ili pticju nestalnost.19). dao nam da okusimo od drveta zivota koje je cistota koju je On projavio u sebi i umirio heruvima sa plamenim macem koji je cuvao put drveta zivota. Pronikni. i koje nas uce da neprestano blagodarimo Onoga koji nas je izbavio Svojom krvlju.49). I kako bi um Hristov mogao da pomislja o nekom grehu? 33. kao sto je rekao Gospod: Ako me ljubite. Tada je On. ali je.je rekao apostol: I kao sto nosismo sliku zemljanoga.6).

oni sto su preostali ne govore: "Potonimo i mi u pucini". kada se na moru desi bura i mnogi brodovi potonu. Veran je Bog da i sada da ruku (pomoci) Mojsiju da bi spasao Izrailja (tj. i mene izbrisi iz knjige zivih (Izl. Setimo se onih koji su sav svoj trud stratili na pastenje oko propadljivih (dobara) i koji su ipak sve ostavili i zbog njih nasledili geenu. ako se lepimo za svoje neprijatelje i ako se svojom voljom okrecemo ka Egiptu. Amin. koji nam je dao pokajanje. pre vekova. A kada ih je vec preveo. zeleci da joj cula zadrze na grehu. Medjutim.22. ovo. Medjutim. potrudi se i oko ispunjenja da bi te Gospod pokrio u cas iskusenja. Ono. koji su svojim zavidnim lukavstvom nasledili obecanu zemlju. govoreci: Jer su mnogi zvani. ali je car naredio da onoga koji nema svadbeno ruho bace u tamu najkrajnju.1). kako mi mozemo reci: Jer se slavno proslavi. tj. Ne gledajmo na one koji ispunjavaju telesne prohteve svoga srca. kao sto je napisano: Rece Gospod Mojsiju: Zasto vapijes k meni? Zapovedi sinovima Izrailjevim da se pripreme. stavi ga u vodu morsku i . a ako ne. jer se slavno proslavi. Njegova mudrost. sa srdacnim bolom i skrivenim uzdisanjem pred Bogom. da nas opet vrati sebi i da ukrepi Mojsija da se pomoli za nas recima: Ako im ostavljas grehe. Procitavsi. On je Gospod Isus Hristos u nama. (Znajmo) da se covek ne moze spasti iz tog valovitog mora ako se ne obnazi od svake propadljive stvari. Na svaki nacin se terajmo na trud i vapijmo ka Gospodu. kako bi razbio rogato tele kojim smo prognevili Boga. koji bi nas poveli u Egipat (Izl. i kad su postali sasvim slobodni. Videvsi da se bestidne strasti ustremljuju na dusu. Njegov pokrov. To je Njegova sila.pozvani na svadbu. on je uzviknuo: Pevajmo Gospodu jer se slavno proslavi: konja i konjanike vrze u more (Izl. Ispitajmo sebe. Njegova zastita. pruza Svoju pomoc i sve ih istrebljuje. kako bi Izrailj primio svoje nasledje i u njemu nezavisno ziveo u vekove vekova. um) iz ruku Egipcana.15. pak. prohteva koje smo ispunjavali. vec hrabre jedni druge da ne budu malodusni i mole Boga da im pomogne. Bog umu. 32) i da privremeno obuce u silu Isusa. koje cemo morati da ostavimo prezrimo kao neprijatelja. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA 187 .nestace (Izl. Jer.32.1). zeleci tamosnja jela i prinudjujuci Aarona: Napravi nam bogove. Te reci se i nas ticu jer svi mi govorimo da verujemo. da ne bi (dopustio) da upadnemo u takvu sramotu. bratijo. I krmanos za vreme bure uvek i medju mornarima i medju putnicima nalazi ponekog ko ce ga hrabriti.14). On ce one koji nemaju dela Njegovog Bozanstva izbaciti napolje. Mocan je Bog da nam Mojsija vrati sa gore. koji se u tajnosti neprestano nalazi uz Njega. 36. i ako smo toliko pritisnuti malodusnoscu da hulimo na duhovnu hranu. Podvizavajmo se da ga steknemo. Podvizavajmo se sa suzama. govoreci: Pevajmo Gospodu. I ti uzmi zezal koji ti je u ruci. u slavu i cast Boga Oca i Svetoga Duha. brate. da bismo se i mi udostojili da zapevamo novu pesmu. i sada i u vekove vekova. buduci da nisu hteli da idu za stopama Gospoda i da se udostoje da mu budu neveste. stub sagledavanja ce dusu odvojiti od telesnih zelja. Amin.15-16). da bi istrebio sedam naroda.14. Njegova pomoc. Zaista je velika bura na zemlji. alije malo izabranih (Mt. da ne bismo poginuli. Mocan je Bog. Kada um bude izbavio cula duse od zelja ploti i kad ih mimoidje. Ni Mojsije nije mogao da zapeva pesmu Gospodu sve dok nije presao more i dok nije ugledao smrt onih koji su njegov rod hteli da zadrze u egipatskom ropstvu. ostavi ih. kako ne bismo izgubili bogatstvo koje nas ocekuje u casu nevolje. i razmotrimo svoja dela pre nego sto susretnemo Gospoda.32. Amin. 35.

sve dok potpada pod njihovo ropstvo.DVADESET SESTO SLOVO Izreke koje je izneo ava Petar. Moj otac je rekao: "Budi hrabar i obnovi ono sto je potrebno ispraviti. drzi Njegove reci.bestrasce". 6. Strah Boziji i pritesnjavanje (u svemu) donose ostavljenje grehova.Kor. jer su i one casnije od nas. podnosenje reci bliznjega bez teskoce . stidecemo se cak da pogledamo na lice prisutnih. plac bi nam. navodeci da ih je cuo od njega 1. Jos je rekao: "Bezmolvnik treba da se svakoga casa ispituje da li je mimoisao one koji ce ga susresti u vazduhu. buduci da ne zna kakva ce ga strast susresti pre izdisaja. Nemoj zeleti da pitas za savet ili pouku (o delima) ovoga vremena.50). i kakvom je sujetom svezana!" 9. 8. Jos je rekao: "Bezmolvnik treba da ima strah od susreta sa Bogom u tolikoj meri da on prethodi njegovom disanju. a mi smo verni pa ipak se nasa srca slazu sa gresima". da se neprijatelju ne bi dalo da se umesa. ucenik Isaijin. Jer. i povinovanje zapovestima sa smirenjem donosi ljubav. [Jedino] se cistota moze moliti Bogu. a u srcu bezakonje i zlo". zar niste telesni i zar se ne vladate po coveku?(1. on je rekao: "Ako hoces da ides za Gospodom nasim Isusom Hristom.Z. Kada sam ga pitao o tome. covek ne treba da popusta svom srcu sve dok dise. Prema tome. a pod kakvom vlascu sada stoji. Ako hoces da sa Njim razapnes starog coveka. ne popustaj srcu svome. Ja sam ga pitao: "Oce. da cutis i da nikog ne osudjujes u srcu". Kada nam bude dano da istinski vidimo svoje grehe. pa cak i na bestidne zene. Evo sta je jos govorio: "Avaj! Avaj! Avaj! Dokleje dospela dusa! Kako je samo cista stvorena. one sa takvom drskoscu cine grehe svoje ne znajuci Boga. pokazuje coveka-delatelja. Jos je rekao: "Nece susresti ljubljenog Isusa sa radoscu onaj ko se ne podvizava do smeri da svoje telo ucini slicnim Njegovom. da se kako nasao u nama. duzan si da se odvojis od onih koji te skidaju sa krsta. Opet je rekao: "Blazen je onaj koji je stekao novog coveka pre nego sto je susreo Hrista. I jos: Jer sve dok je medju vama zavist i nesloga i razdori. 11. Takodje je rekao: "Sve dok si u telu. Jer. 3. Ucini napor da ti se ne desi da ti usta govore jedno.Kor.15. a ljubav . ko ima bodar um i ko se sa razumom nalazi pod nogama Gospoda Isusa. 12. Jer. Opet je rekao: "Pruzanje pred Gospoda sa razumom. da se smiravas. On jos nije slobodan od gorkog ropstva". 13. nije ih se jos oslobodio. Zbog toga ga ocekuje trud sve dok ne bude pomilovan". vec da uvek vapije Bogu da mu [ukaze] pomoc i milost". 4. i sto nismo razumno ispitali plac. Jer. i da li ih se oslobodio jos dok se ovde nalazi. otkrio grehe nase. Uzalud se moli covek koji u svom srcu ima zlobu i [zeli] osvetu. 7. da umirujes srce onih koji te kinje. 5. da se pripremis za podnosenje uvreda. a da ti je drugo u srcu".3). taj strah se u njemu nije ostvario i od njega je milost jos daleko. Rekao je opet: "Podnosenje uvreda i ustupanje volji bliznjega po Bogu. Neprestano slusaj one koji govore u tebi i moli Boga da ti da dar da poznas cije reci treba da poslusas. Jer. trpljenje uvreda. molim te. sta je smirenoumlje i sta ga radja?" On mi je rekao: "Poslusanje. postarace se da odsece svoju volju 188 .eto sta je smirenoumlje". Tako on ne moze da popusta svom srcu sve dok je disanje u njegovim nozdrvama (Jov 27. Opet je rekao: "Mi se nalazimo u tolikim teskocama od nasih neprijatelja stoga sto nismo kako treba spoznali grehe svoje. Opet je rekao: "Zalosno je sto mi u ustima imamo bestrasce. sve dok se nalazi u polju. odsecanje od svoje volje u smirenju bez napora. 10. cistota. Covek ne moze da veruje nikakvom plodu. 2.3)". buduci da ne zna sta ce se desiti sa njim pre nego sto ga zatvori u svoje zitnice. Opet je rekao: "Daleko je od milosti Bozije covek koji u srcu svome ima osudjivanje". niti ih sam pruzaj ljudima koji te pitaju. To je i apostol rekao: Telo i krv ne mogu naslediti Carstva Bozijega (1. sve dok greh privlaci njegovo srce". da vladas nad svojim prohtevima.

da se savetuje sa njom. niti kad ga izvode. ima strah Boziji. 189 . dusa kojom one ovladaju ne moze da napreduje". ni sa vernima ne moze biti u miru. Jer. grehe ostavlja smirenoumlje. 22.vec i zbog toga da ne bude odvojen od svog ljubljenog Gospoda. Ko. cim pogresis [znaci] da ne mozes da poucavas". Onaj ko govori: "Nije nista ako pogovorim. govoreci: "Ja sam pogresio". 24. buduci da se ime Bozije ne moze svetiti u nama koji smo obuzeti strastima". ako sam ja svet. Takodje. 20. Upitao sam ga: "Sta je strah Boziji?" On mi je rekao da covek koji se veze za bilo sta sto nije Bozije nema u sebi straha Bozijeg. 17. Kao sto se covek bori protiv neprijatelja. Ako govoris: "Bog prima srdacnu sluzbu koju sam odsluzio u cutanju". tako i mi treba da se borimo protiv svog tela i da mu ne pruzamo pokoj". koji voli Boga. Opet je rekao: "Omrzi sve sto je u svetu i telesni pokoj. No. [seti se] svojih grehova i zakljuci da ih je vise nego kod tvog bliznjeg. nesazaljivost prema telu) i secanje na smrt". pri tome. Ko ne uzdrzava svoju volju u svemu. Jer. tj. Rekao je opet: "Delatnik. stara se o vrlinama i [trudi se] da ni jedna od njih ne propadne". Opet je rekao: "Kada sedis u keliji i dodje ti (pomisao) da osudis bliznjega. eto kakve reci mi govorimo: "Svetinje svetima". 25. Pitao sam ga: "Sta znaci rec iz Jevandjelja: Da se sveti ime tvoje!" On je rekao: "To se odnosi na savrsene. Opet je rekao o miru sa bliznjima: "Bog ne obitava tamo gde nema mira. vidi i mir. 23. govoreci: "Mi imamo nesto (zajednicko)". Opet je rekao: "Znaj da sluzba Bogu koju vrsis u keliji u cutanju nije istinska ako ti se u isto vreme srce priklanja ka necemu sto nije Bozije. Pavsi u greh sa Urinicom. te mu sastradava. Opet je rekao: "Covek koji uvek gleda na svoje grehe nema jezika kojim bi mogao da pogovori sa nekim covekom". 18. Onaj ko prezire (smirenje) smatra u srcu svome da je mudar i da nikad nikoga nije vredjao. On je sluga onoga koji njime vlada". David nije nasao nista sto bi prineo Bogu na zrtvu zbog grehova svojih.29)". ko su onda ovi koji deluju u meni?". i ti. 14. a onaj ko je stekao smirenoumlje na sebe prenosi ponizavanje bliznjega. Svaki snazni deo tela pomaze bolesnom i stara se o njemu. posto te cine neprijateljem Bozijim. lici na slepca koji ne vidi svetlost ni kad ga uvode. pak. O poucavanju je rekao: "Ono u sebi krije veliku opasnost da se ne pogresi u onome sto se poucava: jer. ako opstim sa neprijateljima Bozijim? Tako se ja pricescujem na sud i na osudu. Jos sam ga pitao: "Koje sluga Boziji?" On mije rekao: "Sve dok sluzi strastima covek se ne moze smatrati slugom Bozijim. Medjutim. Ko vidi svoje grehe. treba da pazi na svaku svoju pomisao. svetima prilici da primaju Svete (Tajne). Rekao je opet o pricescivanju: "Tesko meni! Tesko meni! Kakvoje moje opstenje sa Bogom. gnev i ogorcenje svagde pratiti njegovo srce. a ne mesto zivota. ako pomislis da cinis pravedna dela. Jer. 27. castoljublje i telougadjanje. on mi je odgovorio da onaj ko ne nalazi pomoc u borbi. Srce skruseno i smireno Bog nece poniziti (Ps. Na moje pitanje. 28. ni miru ne moze da veruje. i da rasudjuje da li su od tela ili ne. 26. Jer. 19. Shvatite sta biva sa suncem . Ogrubeli govori u srcu svome: "Nikada nisam gresio". jer ce malodusnost. 15. on se ne moze smatrati devstvenikom sve dok protivprirodnost jos uvek ima izvesnu silu u njegovim udovima". 16. Rekao je opet: "Malodusnost i ponizavanje bilo koga smucuje um i ne dozvoljava mu da ugleda svetlost Boziju". osim reci: Zrtva je Bogu duh skrusen. mislis da to nije greh. to vide samo oni koji imaju prozrenje". Opet je rekao: "Ucini napor da izbegavas one koji slede tri strasti koje ponizavaju dusu: koristoljublje. onda je svakako greh pred Bogom ako se tvoje srce slaze sa zlom u cutanju". Rekao je opet: "Nasi drevni oci su rekli da udaljiti se (od sveta) znaci bekstvo od tela (tj.50. 21. ili ako cujem". smatraj da nisu Bogu ugodna.i najmanji oblak sakriva njegovu svetlost i toplotu.

postao nas primer. 36. 34. 32. Posetio sam ga [jednom] kad je bio bolestan i nasao ga kako tesko strada. kako bih stekao milost. koje se svakodnevno zaliva nece se osusiti i nece prestati da donosi plod". Tesko meni! Tesko meni sto imam tuzioce.15. kad neko zakuca. i koje ne mogu da poreknem. da bismo mi. osiromasio. Tesko meni! Tesko meni sto jedem hranu koje se gnusa Bog moj.8). Najzad. ni sta hoce. Oni treba da se staraju o dusi sa strahom. a ja sluzim neprijateljima Tvojim. ni odakle je dosao. Opet je rekao: "Covek mora imati hrabro i veliko srce da bi se postarao oko ispunjavanja zapovesti Bozijih". kako bi je. slobodni od svega svetskog. On se podvrgao i smrti sa velikom sramotom radi nas. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DVADESET SEDMO SLOVO O [izreci]: "Pazi na sebe" (Pon. Telesno zdravlje nije korisno [za takvu nameru]. zbog cega i nece da me isceli". Rekao je opet: "Tesko meni! Tesko meni sto se nisam podvizavao da se ocistim. Od uza i od suda uze se (Is. mase prolaznicima kako mu se ne bi priblizili". on je rekao: "Tek na osnovu ovih teskih muka ja mogu da se setim onog gorkog casa. A starac koji ga je pitao odgovori: "A ja licim na onoga koji je napravio ogradu u krug i zakljucao je gvozdenim rezama. i pretrpevsi mnoga i sramna ponizenja. On je odgovorio: "Ja licim na onoga koji se nalazi na kuli i koji. Stoga mu ne otvaram sve dok ne ode".2. 1. budi smeo i veruj da je Gospod nas Isus Hristos. rado podnosili ako nas neko pravedno ili nepravedno 190 . O avi Spiridonu je rekao: "Jedan starac ga je zapitao: "Kazi mi kakvim vidis samog sebe". 35.Zak. po sili svojoj. Opet je rekao: "Gospod ce uslisiti one koji ga traze sa bolom u srcu. Pazi na sebe marljivo. Tesko meni! Tesko meni sto se nisam podvizavao da savladam neprijatelje svoje u borbi da bih carevao sa Hristom. kako moze da se priblizi Caru svome onaj koji drugima sluzi! Tesko meni! Tesko meni sto na meni lezi Tvoje ime. pak. Opet je rekao: "Covek koji bezmolstvuje mora da se cuva da ne cuje ni jednu nekorisnu rec zato sto ona [moze] da ponisti njegov trud". Bog koji ima neizrecivu slavu i velicinu. svagdasnja molitva i da stalno izbegava da popusta srcu". Gospode. kao sto je napisano: Kao jagnje na zaklanje vodjen bi i kao ovca nema pred onim koji je strize ne otvori usta svojih. Videvsi tugu mog srca zbog njegovih stradanja. Jer. po Njegovoj zapovesti i radi sopstvenih grehova. da bismo isli Njegovim stopama (1. gledajuci napolje. On se radi nas smirio prevelikim smirenjem koje prevazilazi svaku meru. Drvo. na Sud Boziji izneli bez saplitanja". brizljivo [ga] trazeci sa bolom u srcu. Pitao sam ga: "Sta treba da cini bezmolvnik?" On mi je rekao: "Bezmolvniku su potrebne tri vrline: neprestani strah [Boziji]. Telo trazi krepko zdravlje kako bi buntovalo protiv Boga. tako da.9).Pt. Opet je rekao: "Tesko meni! Tesko meni sto imam pred sobom tuzioce koje poznajem i koje ne poznajem. ni u sta ne racunajuci uvrede. ni kakav je. Oni treba da [ga] mole sa razumom. primio oblicje sluge. I kako cu susresti Gospoda mog i Njegove svete kada mi neprijatelji nisu ostavili ni jedan ud zdrav pred licem Njegovim?" 33.21).7.29. 30. ne mogu da saznam ko je. 31.53.

ili da pojedes nesto. ili barem. Kao nedostojan i idiot. Pazi na sebe marljivo da nesto ne progovoris kada te brat uvredi i kad primetis u sebi tugu ili gnev. uvek cuti i uopste ne govori bez potrebe. Ne dozvoljavaj sebi da ista pojedes van odredjenog vremena. 5. i misao da si nesto [znacajno]. odsecaj svaku sramnu pohotu i najmanju telesnu slast. premda opet ne kao onaj koji izoblicava. donose veliko bogatstvo. Pazi na sebe marljivo i svakog dana ocekuj iskusenje koje na tebe nailazi. zelju za slavom. Oni koji traze Gospoda nece se lisiti nijednog dobra (Ps. Pazi na sebe marljivo kao onaj koji uvek stoji pred licem Bozijim.bilo da nesto kazes. nego kao onaj koji napominje. nemoj se zalosti. i kao onaj koji ni od koga nista ne ocekuje. cascu i ljudskom pohvalom. 8. tj. ili da podjes nekome. Pazi na sebe marljivo znajuci da je Gospod nas za nas umro i vaskrsao da ti vise ne bi ziveo sebi nego Onome koji je za nas umro i vaskrsao (2. 7. Tek kad molitvom ukrotis srce svoje. ako mozemo. verujuci od srca da ti je to korisnije od sve ljudske mudrosti: jer. 12. i kako bi stekao vecu smelost pred Njim. da se molimo. 6. smirava se i stenje. da cutimo sa velikim smirenjem. tada treba. 2. izbegavaj nepotrebna poznanstva i dodire tudjeg tela. [Osim toga].Kor. Njegova zapovest jeste zivot vecni.od Njega jedinog. Isto tako. u krajnjem slucaju. Za sve sto imas uvek blagodari Bogu kao Onoga koji ti je sve darovao. pomisljajuci da nam kroz mnoge nevolje valja uci u Carstvo Bozije (Dap. vec se priljezno staraj da doznas volju Boziju i da je u potpunosti izvrsis. bilo da se radi o smrti. Pazi na sebe marljivo u svemu da ne istes svoju volju i svoj pokoj ni u recima. ni u delima. kao uostalom.najpre doznaj da li je [stvar] po Bogu i raspitaj se za uzrok zbog koga hoces da je ucinis. 9. Ukoliko se lisis necega. nego za jednog od zivih. verujuci da je za dusu mnogo korisno i spasonosno da [se podvrgava] nevoljama i bescascu radi Boga i da ih rado i bezmetezno podnosi. pa tek onda postupi onako kako prilici pred Bogom. da si ostvario neku vrlinu ili da si bolji od bilo koga. 10. 11. vec se od duse pomoli za njih svaki put kad ih se setis. Pazi na sebe marljivo kako pred licem Boga svih ne bi radio ni nesto najmanje bez Njegove volje. Kada primetis da ste i jedan i drugi u dobrom raspolozenju. onaj ko prezire malo. Pazi na sebe marljivo i od duse i istinski smatraj sebe najmanjim i najgresnijim od svih Hriscana. i to sa svakim smirenoumljem. cuvajuci se u malom. osim . 3. i da barem jednim delicem mozes postati podrazavalac stradanja svoga Boga.nevolje. I kada dodje. i to sa svom zeljom i verom. Sve podnesi i ispuni Carstava radi nebeskog. Pazi na sebe marljivo. 14.sa verom . naime.33. 4.22). bilo o nevolji. ili da se napojis. moli Boga da bude po Njegovoj volji. postepeno upada i u veliko. Tako ces.15). kao pogibao duse i vecnu smrt preziri i na svaki nacin izbegavaj vlastoljublje i slavoljublje. onda nista ne govri da ne bi doslo do veceg nemira. treba da smo kao ovce i kao nerazumna stoka koja uopste ne protivreci. pogovori sa bratom i to samo ono sto prilici. niti ropci. Uvek ocekuj velika i strasna iskusenja koja dolaze na tebe . Pazi na sebe. Ma sta ushteo .5. ili da legnes da spavas . Pazi na sebe marljivo i svagda budi gotov da se povinujes volji Bozijoj.vredja i kleveta. Tako se u svim delima i recima ispovedaj Bogu kako bi mu se vise priblizio. izbeci da padnes u teske (grehe).11). mozes da mu se obratis. pomisljajuci u sebi: 191 . ili o velikoj bedi. te primetis u sebi gnev ili nesredjenost. te pre smatraj sebe za jednog od tamosnjih. pomisli da i sam mozes ponesto poneti za Gospoda. smatrajuci da je dostojna da jos vise postrada. Budi smeo i veruj da se uvek nalazis pred Njegovim licem i da On vidi tvoje srce. Neka ti dusa uvek place. ni u pomislima. uvek se secaj i pred ocima imaj vecni oganj i vecne muke i osudjenike. Ako bude potrebno da [opomenes] brata. Nemoj roptati na one koji su te uvredili. Cak ako nas neko i do smrti bude dovodio. Pazi na sebe marljivo i kao veliku smrt. nemoj se nadati na coveka. vec sve podnosi blagodusno i bez smucenja. podnosi ga rado i bez smucenja. Jer. cak i kad bude izgledalo tesko. Oni ti. mucenja i najgorcu smrt. Ma u cemu imao potrebu. Sta vise. bilo da se radi o smrti ili zivotu ili nekoj nevolji. ili ucinis.

15. gledanje na samounizenje kao na sablazan. ljubav prema ljudskoj slavi a ne prema slavi Bozijoj.25. bez odece vrlina i bice baceni u tamu najkrajnju. izuzev kad postoji opravdani razlog. Uostalom. ili borbe. Amin. smeh. lazno svedocenje. gnev. nego li velike riznice bez straha (Pric. sve dok ne uzmogne da ih sasvim svuce sa sebe. Neophodno je [nesto] reci i o granama zla. neukorevanje sebe. niti beskorisne razgovore. Citajuci ovo. ljubav prema svetskim obicajima. ako neko ushte da pogovori sa tobom. Blazen je covek koji ih je svukao. ljubav prema raskosnim jelima. u casu nevolje ce se pokazati nagi.16). jezika i dodira. prigodna za zrtvenik Boziji. To i jesu grane (zla). 192 . covekougadjanje. kao sto se uzdrzavas od bluda. Ako. vidis da je od nepravde. ili lukavstva i licemerja. nesavesnost. laganje brata. nadimanje znanjem. secajuci se da je bolja sitnica sa strahom Bozijim. pak. Bog me moze pomilovati ako hoce". 13. kako bi te Bog pokrio u casu iskusenja. 14. Tada prihvati sa svakim mirom. kao i mnoge njima slicne: neuzdrzanje. koji nece da se iscele svetim lekarstvom pokajanja i da postanu cisti. nad mnogim cu te postaviti.21). u malome si bio veran. gordost. onda je bolje da se pogovori nego da se cuti. Nemoj ih okretati prema drugom coveku. neobaziranje na Sud Boziji. tj. srebroljublje. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DVADESET OSMO SLOVO O granama zla 1. tastinu. udji u radost gospodara svoga (Mt."Dostojan sam jos vecih skorbi zbog grehova mojih. kako bi ti Bog darovao silu da se boris i podvizavas. Na zenu ili na lepog coveka uopste nemoj da gledas bez potrebe. lazno znanje. Najzad. razmetljivost. Neka tvoje oci uvek gledaju samo tebe samog i tvoje rukodelje. Svojim usima ne dozvoljavaj da slusaju osudjivanje. i dalje ne govori.da mu izadje u pomoc i da mu da silu (da se bori sa njima). zato sto ce biti slovesna ovca. pohotu. poslusno odgovori samo neophodno. zavist prema bliznjem. Oni koji hoce da vrse svoje telesne prohteve. mrznja prema bliznjem. 15. Ukoliko te nesto zapitaju. i ti u sebi osetis da je razgovor opravdan i da je po Bogu. bestidni pogled. gde prebiva djavo koji je odeven u odecu strasti. 2. On ce ispuniti svaku tvoju potrebu. silno se pobrini da (ispunis) ono sto si cuo. lice okrenuvsi ka zemlji. blud. zabavljanje. vrsenje telesnih strasti u srcu. Pazi na sebe marljivo da se ne saglasis ili da ne primis nesto pre nego sto se uveris da ti to Bog salje od pravednog truda. da bi covek znao sta je strast i sta ga odvaja od Boga. isticanje svojih dela radi slave ljudske. 16. zavist. Radi ljubavi se nemoj upustati u dug razgovor. sluha. slugo dobri i verni. odbij i odbaci ponudjeno. i sto ce cuti radosni glas Gospodnji: Dobro. Jer. Pazi na sebe marljivo i trudi se da sacuvas cutanje. te otvori svoja usta sa strahom Bozijim i trepetom. zelja za uciteljstvom. netrpeljivost. vec ubrzo zacuti. Neka tvoja usta cute i nemoj govoriti bez potrebe. Ako se budes tako ponasao. ljubljeni. ogovaranje. Pazi na sebe marljivo i uzdrzavaj se i od pohote ociju. Neka ti rec bude sa postovanjem i prikladna. lenjost. ukrasavanje tela. malodusnost. te da bi molio blagost Njegovu povodom svake od njih . one su rane na dusi koje je odvajaju od Boga.

Pocnimo da se podvizavamo. kako bismo stekli takvu smelost prema Njemu. Umesto casti koju istu od ljudi. 3. zavrsavaju telom (Gal. kao sto je napisao: Ne mozete ucestvovati u trpezi Gospodnjoj i u trpezi demonskoj (1. O tome je on rekao: Jer ako zivite po telu.23-24). smatranje sebe razumnim i mudrim. trpljenje nevolja. O njima se i govori: On uze nemoci nase i bolesti ponese (Is. 13). govoreci: Neka sidje brat moj u vrt svoj i neka jede plod svoga povrca (Pes. ko zatvara usi da ne cuje o krvoprolicu i oci da ne vidi zlo. On ce obitavati na visinama i njegovo pribeziste su nepristupne stene. ako ga ljubav ne ucini bezbriznim prema svemu. kad je bio izbacen iz raja. nastojanje na svojoj volji. lisavajmo telo svoje sitosti da ne bi zahtevalo da udovoljavamo strastima. gledanje na brata kao na nerazumnog i ponizavanje brata. To je korov koji je iznedrila zemlja Adamova. Eto onoga sto niko ne moze postici ako ne svuce sa sebe starog coveka. Sveta Jednosus(t)na i Bespocetna Trojica moze da ucini milost na nama. One su povoji kojima je bio povezan Lazar. Eto puta na kome su mnogi sveti nosili trud sve dok ga nisu presli.10). pomrecete (Rim. znoja i bola. Njih je Gospod nas Isus Hristos usmrtio Krstom.Kor. govoreci: Proklet (svako) ko delo Gospodnje obavlja sa nemarnoscu (Jer. Zbog toga ih prekoreva prorok Jeremija. 4. jer sleduju volji Bozijoj? Oni koji slede za svojim prohtevima i zele da ih ispune premda i pocinju duhom. 4).3). vec svakodnevno merimo svoj um. 14-16). 8. sveto rasudjivanje. niti: "Ovo je moje". ako se ne oslobodi (od njega) i ne stekne ljubav. u dan Suda. zato sto zbog te zelje ne mogu da se protive svojim neprijateljima. 5. Njemu ce se dati hleb i njegova voda nece presusiti(Is. kao sto Ti volis mene. krotost. te da i mi cujemo rec koju je rekao: Hocu da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja. Vidis li da Bog ne snishodi onima koji pozele da mu sluze. te da i mi nadjemo pokoj sa svima svetima Njegovim. smirimo telo pred dusom. ali se podjarme strastima? On ih ostavlja njihovoj volji i predaje u ruke onima koji ih mrze. Jer. uzdrzanje od strasti. [Zbog toga] im Bog ne dolazi u pomoc i ne smiruje (neprijatelje) njihove. po svim Pismima. ne pomisljajmo u srcu svom zlo ni o kome.1).10.8. gledanje na sebe kao na stranca u svetu.svadljivost. po zapovesti apostola. gledajuci dokle je dostigao i cuvajuci ga da ne pomislja o onome sto je necisto. i koji kroz trpljenje nevolja sa sebe skidaju teret sveta? Vidis li kako pomoc Bozija prati one koji su odsekli svoje prohteve i kako u njima potire sve strasti.pes.17. Sve ovo dejstvuje u dusi koja je odvojena od Boga. bez truda. One su demoni koje je Hristos poslao u svinje. Oni svoj trud cine nistavnim i uzaludnim. One su stari mehovi u koje se ne sipa novo vino. 6. oni [nalaze] sramotu jer nisu istrajali pred neprijateljima svojim. koja treba da nosimo po zapovesti Hristovoj. covek nece [doziveti] da ga Bog uslisi. blagost.48.21). ljubav prema svima.53. 193 .5. ko prezire korist od nasilja i ko uzdrzava ruke od darova. Vidis li kakvu cast Bog ukazuje onima koji se podvizavaju za ovo kratko vreme. Prema tome. To su teska bremena koja je uzeo na sebe Adam kada je okusio od drveta. One su stari covek koga. Amin. radost duha. ja sam ih zavoleo. Ja u njima i ti u meni (Jn.n.ZZ. Medjutim. Hristovo je breme lako: bezgnevna cistota. nikome ne vracajmo zlo za zlo. Njemu slava i moc u vekove vekova. zelja da se izadje iz tela i da se susretne Hristos. ova ljubav ne moze da obitava u nama sve dok volimo bilo sta od ovoga sveta.3. 7. smiravajmo se pred bratijom nasom kao pred onima koji su razumniji od nas. treba da svucemo. ne govorimo o telesnim potrebama ovog sveta. sa suzama i zlopacenjem. I Isaija govori: Ko od nas moze da zivi pored ognja koji prozdire? Ko od nas moze da zivi pored vecnog plamena? Onaj koji hodi u pravdi i govori istinu. nepokolebiva vera. a dusu pokorimo umu i ucinimo je nevestom koja je cista od svake skverni i koja zove svog zenika. povinujmo se svakom coveku Gospoda radi. Molimo blagost Boziju sa srdacnom priljeznoscu. bratijo. vec prebivajmo u jednomisliju. Eto lakih bremena.

ucinili obitalistem vecne tame! 9. Tesko nama sto pravi srcem Sudiji predlazu svoje duse neporocne i svoja tela sveta i neuprljana. bez stida zurimo da druge ucimo delatnoj vrlini! 17. Tesko nama sto na druge polazemo teska i nepodnosljiva bremena. Tesko nama sto urazumljujemo i poucavamo one koji su daleko bolji od nas.15. koji je jednosus(t)an Bogu Ocu i koji se radi nas ovaplotio u nama nema gde da zakloni Svoju glavu. cije su duse oskrnavljene i tela necista. dok smo sada postali telesni! 19. Tesko nama sto ocekujemo pocasti svetih. jer zbog privremene bezakone telesne pohote necemo ugledati slavu Gospodnju! 2. tj. dok smo mi okreceni grobovi koji u sebi nose smrtonosni greh! 5. Tesko nama sto telo nase. navodno ne videci svoje grehe. pitamo da li smo ih cinili! 20.DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DVADESET DEVETO SLOVO Ridanja 1. Tesko nama sto smo telo nase. Tesko nama sto smo malodusni za dobro i revnosni i brzi na zlo! 8. Tesko nama sto preko neuzdrzanja u hrani i slastima u sebi sabiramo semenje koje klija i pobudjuje nas na bezakono telesno sjedinjenje! 6. Tesko nama sto smo se toliko pogruzili u neciste pomisli da se. iako smo osudjeni i krivci za mnoge grehe! 13. kao neporocni pokrecemo sud i gnevimo se zbog najmanjih sagresenja nase brace! 15. buduci oskudni u bozanstvenom monaskom delanju. Tesko nama sto smo dobro zapoceli uz blagodat Boziju. Tesko nama sto smo zaboravili na svoje davne grehe. a sami. dok mi. ne bojeci se ni ognja koji ce nas vecno muciti. Tesko nama sto ne uporedjujemo truleznost sa netruleznoscu i sto se ne bojimo Bozanstvene i strasne pravde! 7. koje je sposobno da postane obitaliste vecne svetlosti. iako smo puni pohote za nepravdom i svakom necistotom! 12. Tesko nama sto. prezrevsi neraspadljivo.50)! 3. odbijamo da ih se i dotaknemo! 16. premda smo ispunjeni sagresenjima! 14. Tesko nama sto. Tesko nama sto svoje telo. Tesko nama sto Sin Coveciji. kao nemocni telom.Kor. dok su lisice. Tesko nama slastoljubivima i kratkovremenima. Tesko nama sto jeduci i pijuci ne pomisljamo na borbu koja nam se desava zbog prejedanja! 194 . koje je oskrnavljeno necistotom. ni neuspavljivog crva! 4. Tesko nama sto se krecemo medju svetima i nezlobivima kao cisti i slobodni. koje ce pojesti crvi i gnoj. Tesko nama sto. nezadrzivo stremimo raspadljivome. hranimo u gresima. mozemo jedino da ocekujemo osudu na vecne muke! 11. imajuci brvno u oku. hristoljibivi ljudi postuju poklonima i celivaju. i sto se ni zbog novih ne mucimo i ne placemo! 18. zli i lukavi duhovi u nama sebi napravili jazbinu! 10. iako raspadljivost ne nasledjuje neraspadljivost (1.

volimo i otimamo pohvale svetih. Tesko nama sto je kod nas vladalacka sila duse potcinjena njenom robu . ali ne i njihove podvige i dela! 30. ni usrdje i blagorazumnost najamnika.18. svoje dane provodimo u pustim mastanjima i praznoslovlju! 23. prepiremo kako bi nas svrstali na isti nivo sa bogatim i slavnim! 34. dok svoje duse strahom Bozijim ne cistimo sa marljivoscu od zlih i necistih pomisli koje stete svetim vrlinama! 40. i bez obzira na to sto u vreme neizbeznog preseljenja odavde necemo imati mogucnosti da bilo sta ponesemo! 41. Tesko nama sto se prema svakom coveku ne odnosimo kao sto prilici. Tesko nama sto se nismo isticali. Tesko nama sto upotrebljavamo mnogogodisnje staranje radi zemaljskih i truleznih stvari. znajuci da smo od siromasnih i neznatnih roditelja. premda neprestano gresi. Tesko nama sto su nam srca okamenjena do te mere da. Tesko nama sto smo gotovi da se slozimo sa pomislima cim demoni u nama probude bludna secanja! 22. sto rasudjujemo i ucimo o njima. ne obaziruci se na ono sto je nepravedno! 32.telu. preko ociju primajuci strele lukavog u svoja srca i preko doticanja tela postajuci puni pohote za zenama slicno konjima. Tesko nama sto marljivo cistimo zemlju od trnja i siblja i od drugog rastinja koje steti plodovima. i premda je Bog rekao: Umrece dusa koja sagresi(Jez. vec kako hocemo i kako nam se dopada! 38. ne nalazimo uspeha zbog krajnjeg nemara i lenjosti! 24. premda [znamo] da demoni okruzuju one koji se ne boje Boga i koji prestupaju Njegove zapovesti. bez obzira na to sto treba da se preselimo sa zemlje i sto na njoj zivimo kao dosljaci. Tesko nama sto se trudimo da se dopadnemo bogatim i silnim kad se sretnemo sa njima i kad pogovorimo sa njima. kada smo prizvani na uzdrzanje. Tesko nama sto se stidimo ljudi kada gresimo. i pored cestog napregnutog iskanja skrusenosti i suza. i pored zaveta siromastva i smirenja Bogu. prinudjeni siromastvom. Tesko nama sto se svrstavamo u demonsku gomilu. dok smo od cinjenja dobra daleko odstupili! 39. sto gospodari losije nad boljim. Tesko nama sto smo u svetu. Tesko nama sto. Tesko nama sto u izvrsavanju zapovesti Bozijih ne projavljujemo ni strah slugu. Tesko nama sto iz ugadjanja ljudima ne odbijamo da govorimo i cinimo razne [stvari]. iako nerazumni i nerazboriti.21. iako [znamo] da cemo za svako delo u 195 . Tesko nama sto se zbog stradanja i bolesti tela mnogo uznemiravamo i stenjemo. Tesko nama sto se ni malo ne staramo o dusi. Tesko nama sto smo nemarni za svoje duse i sto se [ponasamo] kao da necemo dati odgovor za sve vreme svog zivota. a andjeli one koji se boje Boga! 36. dok smo za rane i neizlecive bolesti duse neosetljivi! 27. te sto ne sluze oboje sa jednom zeljom Bogu koji nas je sazdao! 28. dok se od siromasnih odvracamo kao od dosadnih kada dolaze da prose od nas! 37. dok se sada. vrlo mnogo staramo za sitost stomaka i pokoj tela! 35. Tesko nama sto svoje grehe ponavljamo kroz zle i neciste pomisli. te sto ne prepoznajemo kad se Bog od nas udaljava i kad prilaze necisti duhovi! 29.4)! 25. ni ljubav sinova! 31. dok na vecni stid ne obracamo nikakvu paznju! 33. Tesko nama sto svoja prava tacno odredjujemo. bili uzdrzljivci. Tesko nama sto je zbog sitosti i uteha nase telo lako pokretno na greh i sto mi do pohote razgorevamo neciste i skverne pomisli. dok se. ostavljajuci bozanstvene molitve i citanje sa razmisljanjem. ne pomisljajuci o svom slovesnom dostojanstvu i ne bojeci se vecnog mucenja! 26. Tesko nama sto.

vec i zbog prezira prema obecanjima Bozijim i zbog neverovanja u njih! 43. Tesko onome koji je napisao ova ridanja sto nije na sebe uzeo ni najmanji uzdah pokajanja. Jao nama ne samo zbog nase necastivosti i bezakonja koja smo pocinili. predavsi se tastini. iako smo imali mogucnost da se kroz jevandjelski zivot spojimo sa nepropadljivoscu! 44. Tesko nama sto se stidimo i bojimo da gresimo pred ljudima. zaboravili na borbu sa djavolom! 56. Tesko nama sto u zemlji prognanja i stranstvovanja volimo prokleto veselje. iako nam dela zaudaraju! 65. i vecna sramota pred tvari koja je visa i niza od nas! 57. nego da pobedjujemo svako slastoljublje. ostali daleko od vecne netruleznosti. Tesko nama sto nam nase staranje o sujetnom srce cini zapustenom zemljom i pritupljuje njegovo (osecanje za duhovno)! 67. za zle i neciste pomisli i secanja duse biti duzni da pruzimo odgovor strasnom Sudiji! 42. daleke od poboznosti! 48. Tesko nama sto zelimo da nas smatraju svetima i da nas postuju njihovim imenom. Tesko nama zato sto san i uninije cine da demoni kradu umiljenje iz nasih srdaca! 50. Tesko nasoj nerazboritoj i neraskajanoj dusi zato sto ce po vaskrsenju mrtvih sa vapajima i skrgutom zuba plakati i stenjati u gresnom telu svom. Tesko nama sto smo nepropadljivosti pretpostavili odvratnu truleznost! 45. Tesko nama sto smo se kao nerazumni prilepili za truleznost. iako podlezemo osudi i mukama za ono sto smo ucinili! 64. a mi se jos ne staramo da i sami postanemo milostivi! 196 . govoreci: "Gospode. Tesko nama ako nas Gospod ispita na zemlji i ako nas uzme na sud sa neispravljenima! 53. Tesko nama sto nas Bog dugo trpi. Gospode". iako za to imamo mogucnosti! 46. zbog ljubavi prema zemaljskom. Tesko nama sto strastima prevazilazimo svetovnjake iako smo se odrekli sveta! 51. iako sami imamo veliku potrebu za obucavanjem i poukom! 52. i sto smo. Tesko onome koji pati zbog drugih ali se lisava tugovanja zbog samog sebe! 63.zemaljskom zivotu. Tesko nama sto iz samougadjanja pre biramo da nas pobedjuju nase strasti. Tesko nama sto dan i noc uznosimo molitvu Bogu. buduci pogodjena ocajanjem zbog gorkih i bolnih mucenja u vecnom ognju! 58. a ne cinimo ono sto je On zapovedio! 61. najkrajnja tama. i sto ne drhtimo pred Strasnim sudom Bozijim. Tesko nama sto se po nemilosrdju upodobljavamo ludim devojkama i sto preko dobrocinstava bliznjima ne otkupljujemo jelej koji je potreban za osvetljenje svetiljki! 60. neuspavljivi crv. Tesko nama sto se radujemo zbog ljudskih pohvala. zato sto ce nas tamo docekati neugasivi oganj geenski. ne bojeci se osude! 49. Tesko nama sto se ne stidimo iako nas savest neprestano izoblicava i svedoci protiv nas. plac i skrgut zuba. te nas ne pogadja smrcu koja odgovara nasim delima. Tesko nama sto smo. usled cega nas pobedjuju slastoljublje i gordost! 54. vec uvek bliznjem govorimo beskorisne reci. Tesko nama sto svoje reci ne zacinjujemo bozanskom solju. za svaku praznu rec. a ne treptimo i ne bojimo se da gresimo i da smo bescasni pred Onim koji vidi i sakriveno! 47. Tesko nama sto ne pazimo na ono sto se nalazi u nasem stomaku. iako svagda svoje duse skrnavimo necitim pomislima! 55. Tesko nama koji ovde gresimo bez straha. premda je kriv za sve sto je napisao! 62. rasejanost i zaborav oduzimaju strah Boziji iz nasih srdaca! 66. Tesko nama zato sto bludjenje uma i srca. lukavstvom i prevrtljivoscu. Tesko nama sto sa ljudima razgovaramo koristeci se lazju. Tesko nama sto ispravljamo druge kad grese u sitnicama. dok se ne secamo sladosti raja i preziremo nebesko Carstvo! 59.

kako bismo za svoja zla dela odjednom dobili vecno mucenje u geeni! 84. Tesko nama sto pristupamo strasnim Tajnama Bozijim. onaj ko Bogu pristupa sa necistim pomislima. Tesko nama koji smo napisali ove vapaje. uopste ne stitimo niti sakrivamo! 82. Tesko onima sto grese u slastima. 88. Tesko nama sto nam predstoji da prodjemo kroz oganj koji kljuca snaznije od morskih valova. zato sto su se udaljili od blazene ljubavi! 76. zato sto su na strani odstupnika djavola! 80.9. 70. sud sebi jede i pije. gorcinu pretpostavih 197 .Kor. dodajemo jos veca i nepodnosljivija zla i jos teze grehe. a zatim i vecnog mucenja i beskrajne sramote. iako se jos nismo pokajali ni zbog zlih dela svoje mladosti! 85. vec se gojimo u gresima i sa prezirom (prema duznosti). ugledati sve njih . proniknuti svojom necistotom. Tesko meni. trulezno i privremeno je zamenilo nebesko.11)! 87. dok ce jaru i mrak ostaviti u ognju radi necastivih i gresnika. izabrah stid i sramotu umesto smelosti i pohvale. mrsko i dostojno mrznje pokazalo se sladjim i omiljenijim od istinske ljubavi Hristove i casti. Tesko nama sto sada ne pamtimo svoje grehe. Tesko gordima. debljamo svoja skverna i gresna tela! 86. sebe cini dostojnim mnogih bolesti tela i nemoci duse. Tesko meni sto ovo pisem prolivajuci gorke suze. Tesko nama sto ujede i ugrize buva. ne razlikujuci tela Gospodnjega (1. netrulezno i vecno.11. gnjida. Tesko onima koji se ne boje Gospoda. Tesko meni sto govorim istinu. niti o tamosnjem vecnom gorkom placu i skrgutu zuba! Jer. niti bolujemo srcem.2)! Jer. Tesko covekougodnicima. po obnazenju duse od tela.5. Tesko nama sto se ne stidimo cak ni najtezih stradanja i raznih bolesti tela. Medjutim. Bog ce od nas oduzeti svetlost u plamenu. odjednom. oplakujuci sebe. Tesko nama sto ne prolivamo mnoge suze. Tesko meni koji dobro poucavam. i delom i pomislima. iako odstupnistvo traje tako mnogo godina i premda su mnogi ostavili Pravoslavnu veru. vasi. koji nas guta kao na pojilu i koji nas je probio smrtonosnom zaokom. niti se od svojih strasti uzdrzavamo. vec naprotiv.ucinjene i recju. dok jos nisam zapoceo dela pokajanja! 71. zemaljsko. te sa punim neuzdrzanjem i raspustenoscu. zabluda je istinu izbacila iz moje duse. dok se od napasti velikog drakona. Tesko nama sto ne pomisljamo o onom mracnom i nevestastvenom zezenju ognja. Tesko nama sto nas djavo iscrpljuje i slastima i bolestima i nevoljama i svakakvim svetskim prevarama. bedna duso! Vrlo mi je zao i srce me moje bez prestanka boli (Rim. smrt je pobedila zivot. dodajemo greh na greh. zato sto ce se uplesti u mnoge grehe. Tesko onima koji vredjaju i omalovazavaju. sa porocnim ocima.Kor. sto u starosti svojoj. i sto ce biti bicevani i ovde i tamo! 81. sa oskrnavljenim telom. dok cemo. zato sto su otpali od istine Bozije! 79. ali rdjavo postupam! 73. bilo dobro ili zlo (2. bez obzira na opomenu apostola da koji nedostojno jede i pije. Tesko onima koji drugima ne zele dobro i koji zavide. jer su postali tudji blagosti i milosrdju Bozijem! 77. kad nam je vec dosao kraj. Tesko onima koji se zaloste zbog nepotrebnih stvari. a ne cinim dobra dela! 72.29)! Mi se pravdamo da smo to ucinili u nocnom mastarenju i u skvernim pomislima. izobrazene i napisane u secanju nasih srdaca! 69. komaraca i pcela ne trpimo. jer su se lisili dusekorisne tuge pokajanja! 75. sa bolnim i gorkim raskajanjem.68. sa skvernim stremljenjima duse i tela. da bi svaki primio ono stoje u telu ucinio. Tesko licemerima. osudivsi je na izgnanstvo. zato sto ce primiti gorak kraj sa vecnom sramotom! 74. zato sto ne mogu Bogu ugoditi! 78. a mi necemo da prestanemo sa zlom! 83. ja sam duzan da kazem: "Zlo mi je pomracilo razum i pokrilo istinu. muva.

premda sam u mogucnosti. i uporno molite blagog i nezlobivog Gospoda mog Hrista da se smiluje nada mnom i da otera strasnu maglu dobromrsca djavola sa uma moga.19. od kolike nade i dobara ti otpadas i kakvih mucenja ces uskoro postati nezamenjiva i neutesna naslednica! Zbog toga. Ne budi svadljiv. sa gorcinom i skorbi proci. ne spavaj na istoj postelji sa mladicem. Cuvaj se lazi koja razgoni strah Boziji. pozuri i dodji te padni moleci i proseci Darodavca vecne svetlosti da te izbavi od sveobuhvatnog plamena i od potpune tame. koji smo nedostojni Njegove milosti. 2. Ili je mozda moje skraceno vreme preseklo svaku nadu za mene? Nema bolesti koja bi bila vece od moje. Prinudjavaj se na rukodelje i u tebi ce obitavati strah Boziji.68. i uvidi privremenu sadasnjost. Ne jedi sa zenom. 6. Trudi se koliko mozes da razmisljas o sadrzaju Psalama. kako bi obreo pomoc od njihovih saveta. 89. 9.20). 90. pomilujte me. umorih se. posle kratkog vremena. Njemu slava i moc u vekove vekova. 25). pa neces prestati da oplakujes svoje grehe. sa kakve visine me oborise dole! Hodeci. 198 . da ti ih ne bi oteo neprijatelj.sladosti.te se pogruzih u dubinu blata. Molitve propisane u odredjeno vreme ne tvori nepazljivo. Ako te ponude vinom.Z. saplevsi me. Ne osudjuj brata koji je zgresio i ne preziri ga. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA II PRAVILA I SAVETI MONASIMA POCETNICIMA Brate ljubljeni! Ako si vec ostavio ovaj sujetni svet i posvetio sebe Bogu. 3. jer ce te to spasti od necistog zivota. Nemoj o sebi imati visoko misljenje. kako bih mogao da vidim u kakvom blatu lezim i kako ne ustajem.5). 8. Ne slusaj pomisli kada pocnu da ti dosadjuju govoreci: "Nece ti biti oprosteni raniji gresi". kako bi se stisale tvoje strasti. Moje rane nisu rane od maca i moji mrtvi nisu mrtvi od bitke. Zavoli smirenje i ne oslanjaj se na sopstveno misljenje. jer bezakonja moja prevazidjose glavu moju (Ps. duso. i moj znoj me uzalud oblivao. Kada skines odelo. da se u tebi ne bi nastanilo zlo. pre nego sto nad tvojom glavom nestane svetlost. Strah kojeg se uzasavah. nema rane kao sto je moja rana. da ne bi pao u ruke svojih neprijatelja. tama dobromrsca djavola usla je u moje srce i pomracila svetlost vidjenja u mom umu". ne pij vise od tri male case. pomilujte me.37. Neka ti budu dragi rad i samoogranicavanje. Tako ce na tebe sici smirenje.3). 7. Tesko meni! Tesko meni! Kakve zamke djavolje su me zaplele i. Pomisli. kao i ono strasno sto dolazi. zemlju i pepeo zavoleh vise od neba i njegovog Carstva. Otkrivaj bolesti svojim ocima. nego ispunjavaj sledeca pravila: 1. nema razdiranja srca kao sto je moje. i pokri me tama smrtna (Ps. o prijatelji (Jov. i ono sto ce. kaj se za svoje grehe i drzi se svoje odluke. inace ces pasti u ruke svojih neprijatelja. Njegovo je da oprosti grehe i da daruje dobra nama. Raspaljene strele neprijatelja zabile su se u mene i oslepele mog unutrasnjeg coveka . Navikni svoj jezik da neprestano govori: "Oprosti". tako da nema opstanka (Ps. braneci uporno svoje misljenje.43. Amin. dodje mi (Jov. 10. Jer. Ne otkrivaj svima svoja dobra dela.21). 4. Tesko meni! Pogledaj duso. Ko da me ne oplace? Ko nece gorko zaplakati zbog mene koji sam se iscrpeo u sujetnom trudu koji sam u pristanistu pretrpeo brodolom? Pomilujte me. Ovo pravilo ie narusavaj cak ni radi prijateljstva. ne sklapaj bliska prijateljstva sa decacima. 5. ne gledaj na svoje telo.

Uvek pazi na stidljivost i skromnost u svemu i ne posezi rukom za onim sto ti nude. dobices ga. razveseli se sa njima da bi u tebi obitavao strah Boziji. inace ce se pokazati da u tebi nema straha Bozijeg. pomoli se. zatim se udubi u rec Boziju. Ne protezi se i ne zevaj dok si sa drugima. 31. 21. dok te ne zamole. Ne govori ni sa kim i bez potrebe ne slusaj sta drugi pricaju. brate?". neces zgresiti ni svojim jezikom. stupaj na izvesnom odstojanju od drugih. Ukoliko neko pokuca na vrata tvoje kelije dok si zauzet svojim delom. reci: "Kako ti je zdravlje. Ne osvrci se unaokolo. Kada sedne. ostavi sve i uspokoj brata svoga. i da svima govori: "Oprosti". 27. Ne pij vodu pohlepno i uz klokot u grlu. 15. uzdrzanje i cutanje privode smirenju. donosi oprostaj svih grehova. 14. Ne pozeli tudje stvari. 28. Prinudi se da places za vreme molitve i Bog ce se nad tobom smilovati . pa ces se izbaviti od greha. da se odrice svojih prohteva. Ako te i napadne zevanje. da bi cuvao cutanje. Smirenje. da podnosi uvredu. Medjutim. Ukoliko budes ziveo sa sabratom. 16. Neka ti kolena ne budu rastavljena. Ako on tebi naredi nesto sto ne zelis.i. 12. Kada udje. Ako budes ziveo sa sabratom i on ti kaze da skuvas nesto. ustani i udovolji svoju potrebu na maloj udaljenosti. Ako te tvoj nastavnik posalje na put. nego klekni. 24.11. nego najpre reci da se pomolite. Ako je 199 . 29. 20. ne otvaraj usta. Ne otvaraj usta kad se smejes. nego reci: "Oprosti". pitaj ga sta zeli. i cini kako ti zapovedi. 26. 22. 17. Ne stidi se da se svome savetniku obracas sa pitanjima. sa strahom Bozijim. o udubljivanju u Psalme i o rukodelju. Misli u sebi: "Danasnji dan mi je poslednji u ovom svetu". Trudi se da proniknes u Psalme . ispovedi svoj greh i zamoli oprostaj . raspitaj se kako treba da se ponasas. Ako te nuzda natera da smrknes dok sedis sa bratijom. ne stidi se da priznas i ne trazi lazna izvinjenja. Budi uvek tuzan. da se ne bi pomutio mir medju vama. Znaj da trud. 30. Sedeci u svojoj keliJi. i masaj se samo onoga sto lezi pred tobom. pak. i tek onda se marljivo prihvati rukodelja. tebi prepusti izbor. ne jedi sa nasladom. Ne podizi oci prema drugima. siromastvo. Smirenje se sastoji u tome da covek sebe smatra gresnikom i nepravednim. Ako u necemu pogresis. Ma kuda dosao. ne postavljaj mu nepotrebna pitanja. Ako sa bratijom negde podjes. Kada sedis za stolom sa bratijom. Ne budi oblaporan. 13. Nemoj se gneviti ako neko u tvom prisustvu slaze. da mrzi pocasti i pokoj. neka ti bude kao stranac. Ne dozvoli da ti bilo ko maze telo uljem. prikloni svoju volju i ne zalosti ga odbijanjem. Dugo se moli pre sna. 33. osim ako si zaista tesko bolestan. ne obracaj se sa preteranom bliskoscu sa mesnim zitelji-ma. da nije uporan na svojim recima. 32. kada ti dodje bratija. Ustavsi od sna i pre nego sto bilo sta zapocnes. 19. 18. da uvek obara svoj pogled. Ne spavaj sa drugim pod jednim pokrivacem. Ako steknes knjigu. Ako budes pazio na svoje oci i usi. Snagom smirenja neprijatelji se nagone u bekstvo.pa ce na tebe doci mir Boziji. ne ukrasavaj je. Nista mu nemoj naredjivati i ne cini se vecim od njega. skuvaj sta nadjes. 23. Znaj da je veci onaj ko se povinuje. makar i bio umoran od puta. Ne prepricavaj ono sto si cuo. 25. nego razmisljaj o Psalmima i u umu svom se moli Bogu. jer se na takav nacin u tebi otkriva strast prema njoj.i skinuti sa tebe starog coveka. a onda mu daj neku knjigu da cita. Ne budi lenj. Stranca radosno docekuj i pozdravljaj kako vas susret ne bi bio na obostranu stetu. Ako. pak. staraj se o trima stvarima: o neprekidnoj molitvi. da se u tebi ne bi ponovili predjasnji gresi. pa ce proci.

34. da se nasladjivanjem ne bi oskrnavilo tvoje srce. reci mu: "Oprosti brate. 43. Na molitvi stoj sa strahom i trepetom. ne dozvoli mu da udje. Ako nocu (u snu) pretrpis napad pohote. ma o cemu se radilo. zasij je. vec se secaj smrti i Suda. 38. reci: "Zbog vas mi je ukazao takvu pocast". setis nekoga ko ti je naneo zlo. pazi da se tokom dana u mislima ne vracas na sramne slike. Ne moli se lenjo i nemarno. ako se radi o nekoj lutalici. Ako pocne da praznoslovi. 39. Onoga koji ti nesto trazi na zajam nemoj odbiti. da ono sto bi mogao videti ne bude povod za borbu kada ostanes sam u keliji. kako bi dostojno primio Telo i Krv Hristovu. Ako ti pred njima neko ukaze pocast. 200 . Ukoliko neko ko je od tebe stariji ustane da sa nekim razgovara. Pre nego sto izadje reci mu: "Daj mi neki posao. samo ako si uveren da ce sacuvati tvoje tajne. Dok si mlad. Kada te neko ostavi u svojoj keliji i izidje. Ali. 46. 49. pa ce ti ih On i oprostiti. daj mu da se odmori i umij mu noge. da poradim dok se ne vratis". 44. jer time. sedeci u keliji. Ukoliko prtljaga ima malo. brate. i ostali treba da sednu sa njima. 35. pa makar i onoga koji tebe osudjuje. On poznaje ljudsku nemoc. Kada oni sednu da se odmore. kao i nemocni. Prinudi samog sebe da se dugo molis nocu. Onome ko u tvom prisustvu pocne da osudjuje sabrata. 40. menjajte se svaki sat. umesto da ugadjas Bogu. operi je. ne daj da on bilo sta nosi sam. 48. Na taj nacin ces brzo iskoreniti strast koju imas prema njemu. Razmisljaj o svojim gresima i moli se Bogu. kao sto zapoveda Gospod nas. da ne bi umesto koristi naisao na stetu i da se ne bi umnozile tvoje strasti. 42. nego ko je ovencan znanjem i duhovnim iskustvom. A ako znas da se neko ljuti na tebe. 50. ni njene odezde. Pozdravi ga kako prilici i otpusti ga da ide. ako je siromasan. nego mu ponudi sta je Bog poslao. spusti pogled. I sta ti odredi. Starcu koga budes pitao za savet povodom svojih pomisli sve slobodno otkrivaj. a odeca mu se isprljala. Nemoj razgledati stvar koju sabrat ostavi kod tebe. Ako si na put krenuo sa starcem. ne naslanjaj se na zid i ne premestaj se sa noge na nogu. reci sa smirenjem: "Oprosti mi. Ne jedi sa zenom i ne gledaj je. Ako je slab. Udjes li u grad ili naselje. da ga Bog pomiluje. nemoj ici ispred njega. U svemu sebi pretpostavljaj sabracu. 51. 45. I sam sam kriv za ono o cemu govoris. padni pred Gospodom i On ce te pomilovati. Ako mu je poderana odeca. Ako se. postaraj se da izmolis oprostaj. ne otpustaj ga bez utehe. 41. 37. Ako su svi putnici mladi. ne podizi svoje oci da posmotris sta se u njoj nalazi. Kada si na liturgiji dobro pazi na svoje pomisli i osecanja i stoj sa strahom pred Svevisnjim Bogom. ne treba da nosis lepa odela. Naprotiv. nemoj ni ti ostati da sedis. 47. ako mozes. osim u njegovom prisustvu. i toga da ti niko od njih tada nece moci pomoci. i njima izlecio svoje strasti. pazi da ti srcu ne ostane gnev ili mrznja prema bilo kome. cini sa usrdnoscu. Jer. Ako putujes sa nekim starijim od sebe. tj. Medjutim. nego ustani i stoj sa njima dok ti se ne kaze da sednes. onako kako je. Nemoj nocevati tamo gde postoji opasnost da zgresis srcem. pa cak. kako bi tvoja molitva bila uslisena. neka svaki nosi svoj deo. Zbog toga ne mogu da slusam". navlacis na sebe Njegov gnev. odmah ustani i srdacno se pomoli za njega. Ja sam gresan i slab. Zeleci da se pricestis Hristovim Telom i Krvlju. a kod tebe u to vreme sede sveti ljudi. ja sam slab i ne mogu da slusam takve stvari". Prilikom izbora starca nemoj gledati ko je u dubokoj starosti. Ne secaj se cesto na one koje si ostavio radi ljubavi Bozije. Onaj koji nosi neka ide napred. 36.umoran od puta. ne bi li se prosvetio tvoj razum. Suprotstavaljaj se pomislima i ne daj im da te uvuku u brige o telesnim stvarima.

Nemoj je drzati kod sebe . nego veruj da ce se Bog smilovati na zlopacenje tvoga tela. Nemoj slusati djavole koji te nagovaraju da zapocnes posao koji je iznad tvojih snaga. 59. ali ne do sitosti. Padni pred lice Bozije i reci: "Pomozi mi. i daj mi ono". 55. Nicemu se djavoli tako ne raduju. Potrudi se da stvar koju ti neko pozajmi na poslugu vratis odmah posle obavljenog posla. Jedi jednom na dan. 61. Primivsi monaski cin. Jednu polovinu noci odvoj za molitveno bdenje. 63. kupovinu obavi u njihovom prisustvu. Ako sa tobom budu i druga braca.52. nemoj se protiviti. Ako zazeli da krene za tvojim primerom i stupi u monastvo. Cuvaj se od bogatstva i ljubavi prema njemu. Tebi slava i hvala u vekove vekove. 65. jos vise se cuvaj. Ti znas sta je korisno za moje spasenje. I Bog ce ti pomoci ukoliko tvoja molitva bude izlazila iz cistog srca. osim ako ti on dozvoli. ono unistava plodove monastva. da se na tebe ne bi naljutio Bog. odmah popravi. da bi tamo. 58. narocito ako ti nije potrebna. Ne ocajavaj i ne padaj duhom ako se razbolis. Ako napustis keliju. Pomozi mi i ne dopusti da gresim pred Tobom i poginem u gresima svojim. Ako pobedis u borbi. 57. Sve sto oni zapodenu jeste bez mere i reda. Ako se nesto na njoj pokvari. kako cine svetski ljudi. imalo vecni pokoj?" Tada ce te ostaviti lenjost i pristupiti Bozanstvena pomoc. sa svetima. nemoj se sporiti oko cene. i od toga nikako ne odstupaj. jer sam slab i ne mogu da izdrzim ovu borbu". kao kada neko skriva svoje pomisli od duhovnika. jer sam gresan i slab. ne hvali se i ne uzdaj se u sebe. Daj telu onoliko koliko tvoj sastav zahteva. pa se posle izvesnog vremena vratis u nju i u njoj zateknes nekog drugog. a onda pruzi odmor telu. Ukusnu hranu koju ti van kelije ponude nemoj uzimati do sitosti. onda treba da se vratis. 53. Ako te sabrat zamoli da mu nesto kupis kada budes isao u grad. nego zablagodari Bogu sto i kroz ovu bolest zeli da ti donese korist. ne dopusti mu da zivi sa tobom. 68. uzmi od mene ovo. Odredivsi sebi strogi post i pocevsi da obavljas dugo molitveno pravilo. Prodajuci rukodelje. jer neprijatelj nece dugo cekati da zapodene novu borbu. ako on sam zazeli da je ostavi. Ako sam pozajmis neku stvar. Izbavi me. a drugu za telesni odmor. Ali. da bi ga zatim bacili u malodusnost i izrugali se nad njim. Amin". 62. jer si Ti krepost moja i nadanje moje. 67. 66. Oni obicno gledaju da oduseve coveka za nesto sto nije u stanju da uradi. Isto tako postupaj i kada kupujes. Moleci se Bogu. Nemoj diraj stvar koju je sabrat ostavio kod tebe cak i ako ti zatreba. otpusti svog roba. Ukoliko pri tom on sa sobom uzme nesto od stvari koje su bile u keliji. ne trazi je natrag ukoliko vidis da sabrat ne moze da ti je vrati. niposto ga ne teraj. Nemoj misliti da ces se upodobiti ocima ako ne budes cinio njihova dela. te ce te Bog pomilovati ma kuda posao. Jer. Pre nego sto legnes u postelju dva sata stoj na molitvi i u pevanju Psalama. Gospode. sve dok ti je ne zatraze natrag. Daj svome telu onoliko koliko je neophodno da bi moglo da obavlja molitve i sluzbu Boziju. Naprotiv. nego reci: "Gospode. Ziveci u keliji. jer Tebi pribegoh. Nemoj me predati neprijateljima mojim. Nemoj popustati kada se boris protiv nekog iskusenja koje ti mnogo dosadjuje. odredi sebi meru i cas obroka. nemoj govoriti: "Gospode. ne uzimaj sa sobom nista od stvari koje joj pripadaju. 56. 60. Boze moj. nemoj misliti da ces se njima spasti. 64. Znaj da te oskudica priblizuje Bogu. nemoj ga odbiti. 54. vec sebi potrazi drugo mesto. nego ih prepusti nekom siromasnom sabratu. Zeleci da napustis svoju keliju. Svome telu koje se razlenji da ustane na molitvu u odredjeno vreme reci: "Zar da zbog ovo malo odmora kasnije odes na beskonacne muke? Nije li bolje da se ovde malo potrudis. 201 . tezu od predjasnje. Gospode. i da ce pomoci tvojoj nemoci.

vec samo na svoje grehe. Kada i kako se postaje smirenouman? Kada [covek] nema jezik da drugome kaze da je nemaran. Onaj ko nesto cini da bi se pokazao pred ljudima. kada nema oci da vidi sagresenja drugog. Ko hoce da je slavan medju ljudima ne moze biti slobodan od zavisti. niti sluha da cuje nesto sto mu nije od koristi za dusu. Bog prihvata sluzbu koja se vrsi sa smirenoumljem. koju [covek] vrsi kao nedostojan. Samoukorevanje jeste mesto unutarnjeg pokoja. pa neces osuditi svoga bliznjeg. Takav je svoju dusu predao neprijateljima svojim koji ga vuku u mnoge grehe i pogubljuju. Nemoj verovati da je dobro koje ti se cini da vrsis ugodno Bogu. 9. On najzad pada i u visokoumlje i gordost. 2. I tako. vidi i ne sazize ga. a zatim i nezlobivost. ava Isaija ga nije izoblicio. Brat je upitao sta znace reci: "Da se sveti ime Tvoje". ko sam ja da ga prekorevam?" 14. vec je rekao: "Ako Bog. 3. Jer. 8. 7. pomisli u sebi da si ti gresio vise od njega.znaj da ti je uzaludan trud. 12. nepravda i necastivost. Veliko je delo pobediti tastinu. koji ga je sazdao. vec da zivi u opstenju sa sebi slicnima. nedruzeljubivost. cistotu. Bezi od sujetne slave. u krajnje zlo i majku pogibli. Covek nije sazdan da bi se usamljivao. da bi i Bogu bio mio. ne treba misliti da se nesrece desavaju samo zbog nekih ranijih grehova". Ako na sluzbi u tvoje srce udje gorda pomisao i ti je primis. od koga se radjaju odvajanje. a ko ima zavist ne moze steci smirenoumlje. Covek je pre svega duzan da stekne veru u Boga i nepromenjivu ljubav prema Njemu. Kao sto se covek bori sa svojim neprijateljem. lisava se svoje nagrade. buduci da su te oni napravili neprijateljem Bozijim. Tvorcem svega. [vrlinu] neuzvracanja zlom za zlo. Gospode! Kako si se 202 . Oni koji sve cine radi sebe samih sluge su samoljublja. ili da odgovori uvrediocu. a iznad svega sa Bogom. podviznicki zivot. Kod onoga ko smirenjem odbija laz uzrasce strah Boziji. 11. Ava Isaija je rekao: "Od ljubavi prema ljudskoj slavi radja se laz. najvecem od svih zala. da se od tebe ne bi udaljila slava Bozija". covekoljublje. Opet je rekao: "Vise voli da cutis nego da govoris: cutanje sabira a pricljivost rasejava". 10. Opet je govorio: "Secajmo se Onoga koji nije imao gde glavu da skloni.DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA III IZREKE AVE ISAIJE 1. Ko upadne u tu lukavu strast postaje tudj umiljenju i zestok srcem prema svemu. smirenoumlje. koliko je neizrecivo Tvoje covekoljublje. kada nema ruke da drugog savlada. nije moguce da se u nama sveti ime Bozije sve dok nad nama vladaju strasti". Ako ti dodje pomisao da osudis bliznjeg zbog nekog sagresenja. O. nedruzevnost. 13. Ava Isaija je govorio: "Posto iste okolnosti postizu i gresnike i prevednike. tako i mi treba da se borimo sa svojim telom i da mu uskracujemo pokoj. slovesan covek treba da je drustven i bogoljubiv. Ko je On i sta je postao radi tebe? Vladika svega je stranac i nema doma. Shvati to covece i nemoj visoko misliti. Nemoj voleti slavu ovoga sveta. Starac je odgovorio: "To se odnosi na savrsene. 4. 6. da bi se udostojio slave Bozije u buducem veku. Zamrzi sve svetsko i telesni pokoj. ljubav prema svima i poslusnost. Videvsi jednom brata koji je gresio sramnim grehom. kao sto je rekao Gospod. Drzi u tajnosti svoje delo i sa srdacnim bolom se potrudi da radi covekougadjanja ne pogubis nagradu svog uzdrzanja. 5. ako se setis onoga koji spava i koji je nemaran i osudis ga u svojoj misli . kada ne svaljuje na drugog krivicu za bilo sta.

Kakav je to oganj? Pocujte rec Pisma koja glasi: Bog nas je oganj koji spaljuje (Jev. satire uninije. Tajno poucavanje ranjava demone. zavoli Hristovo smirenje. Dosavsi do tog saznanja. uzdrzljivosti i podseca na geenu. bezmeteznu molitvu. izbegavaj te strasti. Shvatajuci stvar. kao i citanjem Bozanstvenog Pisma u usamljenosti. bogatas sakriva svoje bogatstvo u unutrasnjost kuce zato sto riznica koja se pokazuje izaziva zavist i pohlepu knezova. ukida gordost. u kojima nema nikakvog dobra i koji ne vredite ni koliko psi sto cuvaju stoku" (Jov 30. od sujete. Jov je izoblicio svoje neprijatelje. Ono je udaljeno od svega skvernog. Demoni se mnogo uznemiravaju i smucuju kad se monah naoruza tajnim poucavanjem. toliko mislis o sujetnom? Zasto si slep nenasitoscu?" 15. koja cisti telo. radja umiljenje. 16. od gizdanja i od prejedanja. Venac mudrosti je . pomiluj me gresnog". donosi suze. molitvom: "Gospode Isuse Hriste. od mnogog spavanja. Oni koji su stekli smirenoumlje uzimaju na sebe krivicu svoga brata. venu dusevne strasti. Bez gneva covek ne moze imati cistotu. odseca sve svoje prohteve. umesto gizdave odece. Vise od svih zna onaj koji govori: "Ne znam nista". tj. svezi se uzdrzanjem i postom. zasto ti. vec se svaki cas prekoreva. odgoni lenjost. govreci: "O necasni i pokvareni. Ono je negde daleko od svega takvog. umilno bdenje. umesto mnogog spavanja ogradi se bdenjem. upraznjavajuci se u tajnom delanju. umesto tastine. Ono um cini sabranim i bez mastanja. I vrlinski i smirenoumni monah sakriva svoje vrline kao bogatas svoje blago. tj. Onaj ko se smatra mudrim prezire i prekoreva svoga brata. misao postaje jasna i srce ispunjava radoscu. Ono je molitvena riznica koja odgoni neprilicne pomisli i pobedjuje demone. okajani covece. odgoni zle pomisli i prosvecuje unutarnjeg coveka.12. Skriveno poucavanje je ogledalo uma i svetilnik savesti. i u poucavanju mome razgore se oganj (Ps. slicno beocuzima na lancu. naoruzaj se psalmopojanjem.38. odgoni gnev. Onoga ko se naoruzava tajnim poucavanjem i Bog krepi. Ono uci dugotrpeljivosti. a onaj koji sebe prekoreva nikada ne izoblicuje svoga brata. Ako hoces da izbegnes bludnu borbu. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA IV O CUVANjU UMA 1. Sine Boziji. po reci Pisma: Zagreja se srce moje u meni. 203 . Tajno poucavanje i citanje jeste dom duse u koji se ne moze uci. Skriveno delanje je ispunjeno svakim dobrom i ukraseno svakom vrlinom. On ne cini svoju volju. Ono monahu donosi istinsko smirenoumlje. useljuje strah Boziji. Ono isusuje blud.4). udaljuje uvredljivost. govoreci: "Ja sam sagresio".ukorevati samog sebe i stavljati se nize od svih. Ne hvali se svojim razumom.1). Cuti sa razumom i govori sa razumom. nosi poderotine i zakrpe. 17. Umesto praznoslovlja. prosvecuje um.toliko smirio radi mene? Ako Onaj koji je sve stvorio recju nema gde da skloni glavu. Onaj ko hoce da dospe do prirodnog gneva. ukoliko se ne razgnevi na sve ono sto neprijatelj seje u njega. umesto prejedanja. 18. ukrocuje jarost. Mudrost se ne sastoji u govoru nego u tome da se poznaje vreme kada je potrebno govoriti. podsticuci ga da misli samo na smrt. strasti se drze jedna za drugu. tako se od tajnog poucavanja suse skverne pomisli. jeste nepomicni stub. Kao sto se od ognja topi vosak i susi zabokrecina skvernih necistota. Pre nego sto pocnes da govoris.29). Skriveno poucavanje prosvecuje vladalacki um. Bludna borba jaca zbog pet uzroka: od praznoslovlja. tiho i bezmetezno pristaniste u kome se spasava dusa. razmisli sta ces reci da bi dao ispravan odgovor. sve dok ne dospe do prirodnog [stanja] uma. Gnev protiv strasti jeste prirodna osobina uma. i andjeli osnazuju i ljudi slave. Jer.

sve dok ona ne oslobodi i nas i sebe i dok se izmedju nas i nje ne uspostavi jedinstvo. novom veku i razmisljace o novim i nepropadljivim [stvarima]. svi cete vi kao haljina ovestati. cedo moje Jakove. ne bi li covek raspustio svoje srce misleci da je vec spokojan. Dakle. dakle. 17. jer ne znate cas u koji ce doci razbojnik. koji te spasava (Is.41. pobedilo je one koji radjaju greh i odbranilo se od njih. Demoni se podmuklo privremeno povlace. Neka se ne raduje srce tvoje kada. niti mrznju 204 . Grad predstavlja molitva. ona ga predaje neprijateljima njegovim. A kako se sluzi Bogu? Tako sto u umu svome nemamo nista strano dok mu se molimo. naredjujuci da se ne pokrece. Oni zapravo pripremaju jos gori napad. I ako prodjes kroz vodu. te napustis grad. sva cula svoja da preko njih ne bi pao u greh. i bicete kao odeca koju moljac izjeda (Is. Vladika nas Hristos ucio nas je govoreci: Miri se sa suparnikom svojim brzo. a drugi spreda. uvidis da je oslabio i da bezi nazad. I opet: Ne boj se.37).5. Nemocne su ruke moje da bih pobegao od neprijatelja mojih bez pomoci Tvoje". zloba [necistih] duhova ostaje iza njih. Ukoliko je srce tvoje po prirodi omrzlo greh. sa tobom sam. Stoj. jedni ce navaliti odostrag. Monah je duzan da zatvori sva vrata duse svoje. Sveti Izrailjev. pobecice u nemoci od lica tvoga. Pazite da ne dodje i zatekne vas na spavanju" (Mt. Kazu za savest da je suparnik jer se protivi coveku koji hoce da postupi po svojoj telesnoj volji. 6.34). cuvajuci i drzeci vrlinsko delanje. 12.. Ako um poslusa ove ohrabrujuce reci. ali ga zadrzavaju iza grada. niti zlo dok mu pojemo. Ja sam Gospod Bog tvoj. ponizice je bez milosti svakim grehom. znaci da je u tebi umro greh. dakle. te cemo pasti u ruke neprijatelja svojih koji nas vise nece pustiti. Osnova toga jeste gnev. ne nalazeci utocista. Pazi i na srce svoje i On ce te sacuvati od svakoga zla. prepoznace one koji nameravaju da ga uprljaju: oni smucuju um i cine ga rasejanim i nemarnim. Medjutim. Nicim ga nemoj zalostiti. sabirajuci sva osecanja svoja u jedno i cineci od njih jedno telo. uklonjena je pregrada koja je stajala izmedju njega i Boga. Tada ce nam ona postati cuvarka koja nam ukazuje na sve ono u cemu gresimo. 9. 10. pak. Postavi pakao preda se i znaj da je Pomocnik tvoj stalno uz tebe.1-3). 11.43. Ako li je covek ne poslusa. sa strahom Bozijim. naci ce se u drugom.24. u strahu Bozijem i cuvajmo srca. dakle. ukrepljuje ga govoreci: Ne boj se.50. Uvidevsi da niko i nista nad njim ne gospodari. sto ne osecamo nikakvu drugu nasladu dok ga blagosiljamo. Kada se um oslobodi svih neprijatelja svojih i uspokoji se. malobrojni Izrailju (Is. I opet: Pazite na sebe da srca vasa ne otezaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga zivota. jer te izbavih i nazvah imenom mojim: Ti si moj. preuznese srce tvoje stoga sto si ih odagnao. Ako se um oslobodi. ostaju spokojni u molitvi Gospodu.. nego placi pred licem Njegovim govoreci: "Tvoja je milost. i to gorim od onih na pocetku. Cuvajmo vrline kojima se odbija neprijateljsko zlo. Ako ti se um oslobodi svake nade na svet vidljivog. a otpor protivrecenje [neprijatelju] u Hristu Isusu. 13. Ako je nadvladaju. budno pored srca svog i pazi na cula svoja! Ako budes mirno u umu zadrzao secanje na Boga.25). dok si na putu s njim. i reke te nece pokriti. Jer. i da Dan onaj ne naidje na vas iznenada (Lk. Covek ne moze sluziti Bogu ako ne omrzne svaku stvar ovoga sveta. Ostanimo. Onaj ko sa tacnoscu prati svoje pomisli. Ako li je ne poslusamo. Gospode. primetices razbojnike koji pokusavaju da ti ga ukradu. tj. odstupice od nas. ljubljeni. Ucitelj nas Isus Hristos najstroze nam je zapovedio: "Budite spremni svakoga casa. 3. postace neustrasiv pred neprijateljima i reci ce: Ko je onaj koji me napada? Neka stane protiv mene! Ko ce mi naneti zlo? Gle. oni koji su poznali demonsko zlo. Jer.8). gde je trup onamo ce se i orlovi sabrati(Lk.21. 8. 5. tako da ce se tvoja jadna dusa naci u sredini. 13). za ciji se oprostaj molila. Znajuci kolika je nemilosrdnost demona i sazalivsi se na rod ljudski.42-44). Tvoje je izbavljenje. a zatim naglo napadaju na jadnu dusu i hvataju je kao kakvog vrapca. neces se oprziti i plamen te nece opaliti. izvrsujuci svoje delanje. um se priprema za besmrtnost. 7. i ako prodjes kroz oganj. Stojmo. Kada Bog vidi da mu se um covekov potcinio svom svojom snagom i da niotkuda nema pomoci osim od Njega. protiveci se neprijatelju. (Mat. ne saplicuci svoju savest i pazeci na sebe u strahu Bozijem. 4. Ako li se. Ako im se ti usprotivis.2.

po moci svojoj. dakle. nedostupno borbi. dokle god ga savest kori za bilo sta sto je protiv prirode. 17. Umu koji izbavi cula duse od telesnih prohteva. 120. Onaj ko je svoje srce posvetio istinskom trazenju Boga u poboznosti. Verujmo da ce On u vreme [duhovne] gladi. od grehovnog zivota]. koja joj ne dozvoljava da ga susretne. medjutim. vidis da prilikom molitve u tebi nema nikakvoga zla koje bi te optuzivalo.dok ga izabiremo. na srce svoje. Borba mu steze srce. dakle. 15. i pred [licem] Bozijim istrazuj srce svoje. izbegavajuci da se trudi da presece sve to sa duhovnim znanjem. a gde postoji optuzba. covek ne treba da raspusti svoje srce sve do onoga casa. i nama ukazati milost Svoju. ridaju. ako je oblak Boziji osenio [tvoj] sator. kao sto Bog trazi. govoreci: Uska su vrata i tesan put sto vode u zivot. i njenom silom ne dozvolivsi da ista sto je protivprirodno ovlada srcem. i Bog ce saradjivati sa nama po obilju milosti Svoje! Ako vec ne ocuvasmo u cistoti srca svoja. 22. ni mesec nocu (Ps. kao sto ucinise oci nasi. dejstvom Duha Svetoga. niti rdjavu zavist koja nas ometa dok mu se obracamo i dokle ga se secamo. za njegovo postavljanje i odrzavanje . 20. i ako je u tebi sve pripremljeno za sator. i da li ce sutra biti pobedjivan ili ce pobedjivati. Bestrasce Je. da ga tajno blagoslovi i proslavi u sebi i da mu se pomoli sa sladoscu u srcu. buduci da ne zna sta se sve moze desiti. brate. secajuci se predjasnjeg zlog prijateljstva sa strastima. pritiskuju neprijatelji tvoji: jadni covek ne moze imati smelosti sve dok se nalazi na popristu.6). vec da svagda vapije Bogu da mu pomogne i da ga pomiluje. ne moze cedno da sluzi Bogu. Jer. Budi uveren srcem svojim u izreku: Covek ne moze da ucini dobro dok cini zlo. Pazi. 19. da si umro za greh sve dok te. dakle. dakle. covek ne vidi svoje grehe dok se ne odvoji od njih gorkim rastankom. One su joj smetnja na putu prema Bogu.da li ce danas pobediti ili biti pobedjen. koje nas je zateklo. ulazuci sve svoje snage. Jer. Dok traje rat. postanu jedno. Stoga se podvizavajmo. ni u mir ne moze poverovati. Jer. bratijo. oni su prepredeni u zlu svome.7. Zatim je izbaci iz srca svoga da te ne sustigne rdjava presuda! 21. Jer. znaci da si slobodan i da si. da bi utvrdio koja se od strasti nalazi u njemu. Kada njih troje. vise se jedno od drugog ne mogu odvojiti. ima i onoga koji optuzuje. koji ih upravi bestrascu i koji dusu odvoji od telesne volje. 16. Svaki dan ispituj sebe. bilo na javi bilo u snu. Zbog toga se um uvek pomracuje i ne moze da napreduje po Bogu. covek je u strahu i trepetu . Ako vidis da je dobri plod ojacao u tebi i da ga vise ne gusi neprijateljski kukolj. postarajmo se barem da. Molim te da ne raspustis srce svoje sve dok se nalazis u zivotu. ako te sunce ne zeze danju. Stoga nas je Spasitelj nas ucio da bdimo. sve ove mracne [strasti] jesu zid koji ogradjuje jadnu dusu tako da ona.14). kao i svetima Svojim. Odvojivsi se od levog [puta. Gde postoji onaj koji kori. U tom slucaju i On ce oseniti sator. Ono je primilo nagradu i ne mora vise da brine za tri razdeljena dela [coveka]. Posto ne zna koja ce ga strast napasti do poslednjeg izdisaja. Ko ne iskusi pomoc za vreme rata. i budi budan pred neprijateljima svojim. 14. nema slobode. po volji Bozijoj. mole se i stide pred Bogom. jer je Njegov. i to ne po svojoj podmukloj zavisti. Ojacavsi i pripremivsi se da sledi za ljubavlju koja gasi sve telesne strasti. Ta tri dela jesu dusa. kako bi je prosvetio. Na tajni i neprestani vapaj uma Bog odmah satire bestidne strasti koje napadu dusu sa namerom da cula navedu na greh. on je tudj slobodi.onda si od Boga dobio pobedu. i malo ih je koji ga nalaze (Mt. tj. na sebe da te stogod od onoga sto [vodi] u propast ne otrgne od Boga ljubavi! Vladaj srcem svojim i nemoj sa uninijem da govoris: "Kako da ga sacuvam 205 . sa njima u sebi. Ako. ocuvamo tela svoja bez greha. tako ni covek ne sme da ostavi srce svoje bez zastite sve dok dise. Pazi. usao u Njegov sveti pokoj. kao sto zemljodelac ne moze da bude siguran za svoje plodove sve dok ih ne sakupi. Ne misli. ako vise ne ratuju sa tvojim culima. 18. buduci da su se oni vec medjusobno izmirili uz [pomoc] Boziju. telo i duh. ne moze prihvatiti misao da je ugodio Bogu. Jer. Bog salje Svoju pomoc. brate. ako su neprijatelji odstupili od tebe. um se suprotstavlja protivprirodnome sve dok ga ne odvoji od onoga stoje po prirodi. Oni koji su dospeli do ovog stupnja. covek tacno shvata sva svoja sagresenja pred Bogom.

26. Ono sto razmisljas u srcu svom otkriveno je pred Njim. a koju da vrsimo nasamo. gledaj da se usprotivis zlu.Kor. kako vrlinske tako i rdjave. Potrudi se da se setis Boga. [da znamo] koja je strast dusevna. Prilog [tj. Monah koji [svoju] volju potcini zakonu Bozijem. a koja telesna. Gospodar nad strastima.kad sam gresan covek?" Coveka koji ostavi grehe i obrati se Bogu. bure i olujne nepogode iziskuju krmanosa. od nas trazi: tajno delanje. kazu. da stalno vodi podviznicku borbu. On je duzan da u bezmolviju. nad pokretima duse. Mi smo. a od koje moze da se javi tastina. koja zatim radja prirodni gnev. 124. hrabrost i marljivost. Iz nje se radja ceznja za Bogom. Jer. kome i kada se ono obraca. Ima kod njega i mnogo drugog slicnog. 27.4. i ciji um saglasno sa njim pocne da vlada nad svojim podanicima (tj. Sta se. A o onima koji sujetno razmisljaju kaze: Rece u srcu svome: Bog je zaboravio (Ps. 25. pokajanje preporadja i svecelo obnavlja. prijemcivi za priloge pomisli. Monah je duzan da razumeva nameru Svetog Pisma. da znamo koju vrlinu da negujemo u prisustvu brace i otaca. kako se ne bi ispostavilo kako usnama razgovaramo sa Bogom.10. umiranje za svakog coveka i svaku stvar [u svetu]. [da znamo] od koje vrline moze doci gordost koja zadaje udarac nasem umu. Moramo cistiti pomisli i obarati svaku oholost koja ustaje protiv poznanja Bozijega (sr. koja druga. a srcem razmisljamo o onome sto je neumesno. a koja telesna i koja je vrlina dusevna. Ovim savetom ce se tvojoj dusi otkriti strah Boziji. Bog od bezmolvnika ne prima mutnu i nemarnu molitvu. pa nikada neces sagresiti. U svemu sto cinis imaj pred ocima Boga i znaj da On vidi svaku tvoju pomisao. Sveto Pismo nam svagde svedoci da treba cuvati dusevna cula. a gnev okrece protiv djavola i greha.2. 24. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA V POGLAVLjA O PODVIZNISTVU I BEZMOLVIJU 1. koji sve vidi". nece se doveka pokolebati onaj ko obitava u Jerusalimu (Ps. nasrtaj] pomisli treba od srca odbiti poboznim protivrecenjem u vreme molitve. koliko tek treba da se bojis Boga. jeste pobozna i bogoljubiva pomisao. 206 . tj. ostvaruje vrlinu i ispunjuje pravdu: zelju usmerava ka Bogu i Njegovoj volji.1).10). Njemu slava u vekove! Amin. 23. da kao krmanos na ladji savladjuje valove. koji se suprotstavlja svakom naletu neprijatelja. sa nerasejanim pomislima i neradoznalim umom. a kroz njega se projavljuje ljubav. kako ne bi ovladalo tobom. Tada strah Boziji nalazi staniste u coveku. tj. a posebno nad gnevom i zeljom poslusnicima slovesnosti). Ostanes li uz njega. Mi bezmolvnici treba da misleno i trezvoumno razlikujemo i razlucujemo i vrline i poroke. dokle cete biti otezalih srca? (P. Tri vrline svagda cuvaju um: njegovo prirodno stremljenje. Bozanstveno Pismo i Starog i Novog Zaveta svagde govori o cuvanju srca. Prva vrlina je bezbriznost. Vreme od nas iziskuje molitvu kao sto vetrovi. [da znamo] koja je vrlina prva.5. naime. ne skrecuci sa puta i obracajuci paznju samo na sebe.5). bices nepokretan u odnosu na strasti.s. kao sto je napisano: Oni koji se uzdaju u Gospoda jesu kao gora Sion. Reci dusi svojoj: "Kad se plasis od gresnika slicnih sebi i zelis da oni ne vide grehe tvoje. da se pazljivo cuva neprijateljskih napada. 0 tome najpre pesmopojac David uzvikuje: Sinovi coveciji. I opet: Srca su njihova sujetna (Ps. jer On te posmatra. Ako sta sramno bude posejano u srce tvoje dok sedis u keliji. besedi sa Bogom. a koja treca. dakle.3). [da znamo] od koje moze da nam se primakne gnev i od koje moze da nastane stomakougadjanje.32). upravljajuci blagodacu kao kormilom.9.

siromastvo. Ukoliko je pobede. uzima ga drugi i seda te jase". Sedeci u keliji. ukoliko ne prezre telo svoje. Svaki ko ga nadje.2. Brate. 4. ljubljeni. Ava Isaija je rekao: "Ja na sebe gledam kao na konja lutalicu koji nema gospodara. Trud. greholjubivog coveka. 9. 12. seda na njega i jase ga. [ocigledno] je da te neko tvoje delo. Svoje srce daj na poslusanje svojim ocima i blagodat Bozija ce se useliti u tebe. krotost i mir. neprijatelji ce. koje su jos vise od njih: ljubav. Podstici se da se dugo molis sa placem. seti se smrada (u grobu) i uspokojices se. Nemoj biti malodusan ni u kakvom trudu. samopritesnjavanje i smirenoumlje. vrsenje zapovesti. Stojmo u strahu Bozijem i cuvajmo sebe. stranstvovanje. Ni covek nece ugledati svetlost Bozanstva. a sutra . svu svoju paznju usmeriti bas na tu razvalinu. kako se u tebi ne bi obnovili raniji gresi. 8. Nemoj biti mudar sam za sebe. 10. da se ne bi podvrgnuo neprijateljskom napadu. da ne bi upao u ruke neprijatelja svojih. demoni se cesto taje privremeno kako bi. Prinudjavaj se na (tajno) poucavanje i ubzo ce te posetiti pokoj Boziji. Izbegavaj stomakougadjanje da se u tebi ne bi obnovili raniji gresi. jer je vreme blizu. Isto tako. odjednom napali na bednu dusu i uhvatili je kao malu pticu. Cuvaj se da se ne nasladjujes onim cime si ranije gresio. Ako telesna lepota ili pohota prema zeni pocne da privlaci tvoje srce. On tada ne moze da dostigne meru savrsenstva. ne mogu se odupreti neprijateljima ukoliko se ne popravi razvaljeno mesto. ni monah ne moze da se suprotstavi neprijateljima svojim ukoliko je njime ovladala bilo koja strast. moze biti. Svakodnevno misli: "Danas se valja potruditi u ovom svetu. koje tanano razlikuje jednu strast od druge. kad covek zanemari svoje spasenje. DOBROTOLjUBLjE SVETI MARKO PODVIZNIK 207 . produzavajuci da vrsimo svoje delo i da cuvamo sve vrline koje predstavljaju prepreku neprijateljskoj zlobi. Nauci svoj jezik da trazi oprostaj i osenice te smirenje. 5. zlopacenje i cutanje radjaju smirenje.7. koje donosi oprostaj svih grehova. Nemoj mu verovati kad vidis da je spokojno od strasti. Cetiri vrline ciste dusu: cutanje. Trud i napor u sadasnjem veku ne samo da nas cuvaju od zlih dela. gladovanjem. 7. ukoliko zele da udju u grad. bez smucenja podnositi sve sto se desava i ciniti dobro onima koji nam cine zlo. koji imamo pecat svetog krstenja. Podvizavajmo se. vec i vence pripremaju dusi pre ishoda iz tela. zedju i smiravaj se pred svima. Jer. Da Gedeon nije naredio da se polupaju zbanovi. Ako te napadaju bludne [pomisli]. 3. pa neces sagresiti pred Bogom. 6. 11. pomilovati Bog i sa tebe svuci starog. da odustanemo od svojih grehova kako bismo imali smelost u dan Suda. Ove tri vrline radjaju druge tri. oni je bez milosti smiravaju svakim grehom. Zavoli smirenje koje ce te pokriti od grehova tvojih. Postoje tri vrline koje uvek pruzaju svetlost umu: ne poznavati zlobu ni jednog coveka. ne bi se ugledala svetlost sveca (Sud. pazi na tri stvari: na rukodelje. Ako primetis da ti je srce rasejano i da ne znas kako da ga ispravis. Kada ga jedan pusti.ne znam". I premda strazari stoje kod vrata. Um se uverava da je dostigao besmrtnost kada u sebi ugleda tri vrline: rasudjivanje.19). navlaci na njega. dok se nalazis u ovom zivotu nemoj davati pokoja telu svome. obremeni se bdenjem. Ako se u gradu koji je okruzen zidinama razvalila samo jedna mala stena. bogomislije i molitvu. predvidjanje svega pre vremena i neslaganje ni sa kakvom tudjom pomislju. te ce te. hteo ti ili ne. Postarajmo se i mi. Blazen je onaj koji se o tome stara dan i noc.

20. U nas zbornik uneli smo ono sto se nalazi u Dobrotoljublju. on je mnogo poucavao i pisao. Ziveo je i opstio sa prvim prejemnicima zivota i ucenja Svetog Antonija. Medjutim. da je znao naizust Stari i Novi Zavet. Ti si se i ranije mnogo starao za svoje spanjenje. 4. 3. One su nastavak saveta datih u Poslanici. Strogost zivota i cistota srca postavili su ga na visok stepen duhovnog savrsenstva. medjutim. 226 poglavlja o onima koji misle da se opravdaju delima. koji ga je licno video (Lavsaik. DOBROTOLjUBLjE SVETI MARKO PODVIZNIK POUKE MARKA PODVIZNIKA O DUHOVNOM ZIVOTU I POSLANICA MONAHU NIKOLAJU Ljubljenom cedu Nikolaju. pripisuje jos trideset dva (Crkvena istorija. opit zivota i izucavanje reci Bozije ucinili su ga dubokim poznavaocem tajni duhovnog zivota. na plamen njegove ljubavi prema Gospodu i na njegovo krajnje smirenje. Pouke. 1. pog. pocetkom petog veka. Poslanica monahu Nikolaju. 200 poglavlja o duhovnom zivotu. Upokojio se. Ne skrivajuci taj talenat. Sveti Marko je ziveo vise od sto godina. uzdrzanjem i raznim drugim umrtvljivanjima. To ukazuje na veliku silu vere Svetog Marka. U velikoj brizi za zivot po Bogu. dodajuci pouke izvucene iz svih ostalih njegovih slova. 13). Sveti Makarije Aleksandrijski svedoci o osobitoj milosti Bozijoj na njemu za vreme pricesca Svetim Tajnama.Svedocanstva o zivotu i spisima Svetog Marka Sveti Marko pripada broju najznamenitijih egipatskih otaca. govori daje bio vrlo tihe i krotke naravi. On je od mladih godina voleo da izucava Sveto Pismo. do nas je dosla samo nekolicina njegovih spisa. 2. O okolnostima njegovog zivota. zatim kakva se borba i mnostvo plotskih strasti (od grehovnog zakona koji se suprotstavlja zakonu uma) raspaljivala kod tebe u telu i ustajala na dusu.). Ti si narocito plakao zbog toga sto te mnogo pritiscu strasti gneva i 208 . poznato je vrlo malo. Patrijarh Fotije navodi osam njegovih slova. Ona se stavlja na prvo mesto jer iznosi pregled podviznickog zivota od pocetka do kraja. izvucene iz ostalih slova Svetog Marka. Blagodat Bozija. Paladije. U tome se niko nije mogao porediti sa njim. kao i primrema za kratke pouke koje slede. Iznosimo ih u sledecem redosledu: 1. kako izgleda. podvizavajuci se u bdenjima i priljeznoj molitvi. ako ne i sa samim Antonijem. ti si nam sve ispricao o sebi: sa kakvim si plamenim stremljenjem resio da se prilepis uz Gospoda strogim zivotom. knj. a Nikifor Kalist mu. osim njih. Tako ga je dobro upoznao.

pak. odsekao raslabljenost. usmerava i prinudjuje na svaki dobar podvig vrline i na svako delo pravde. kakvih ce me tek dobara i duhovnih darova udostojiti kad se najzad neporocnim zivotom i ispunjavanjem svih vrlina svecelo predam na sluzenje Njemu? [Nece li] me tada ukrepiti na svako dobro delo. ni oskrnavljen saglasavanjem sa bludnim pomislima. i posto otidoh u pustinju ka istinskim delatnicima i borcima Hristovim. kao mracnim oblakom. [Tako] ces ti ono sto sam ti ranije govorio licno. ako ima dobrom savescu rukovodjenu misao i ako razmislja o svemu tome. 4. niti lenjoscu koja sprecava hod. kako bih. sada moci pazljivo da citas u ovom kratkom spisu punom saveta i stices duhovnu korist. i nemoj sebi dozvoliti da. koliko je bilo moguce. odbacio lenjost. ranjavaju srce i podsticu ga svagda na ispovedanje. tvojoj ljubavi sam predlagao dusekorisne misli i savete. kako je covekoljubivi Vladika dugotrpeljivo previdjao njena sagresenja i cuvao je. onaj ko ima takvu pomisao. navedemo vrstu truda i podviga potrebnog da se savladaju navedene pogubne strasti. ocekujuci njeno ispravljenje. osujecuje um i odvaja od dolicnog zivota. takva secanja.3). a narocito navedene strasti. uvek prebivati u srdacnoj skrusenosti? Imajuci takav zalog u ranije primljenim dobrima. od cega treba da zapocne tvoja po Bogu spasonosna korist. na blagodarnost sa skrusenom dusom. ljubljeno cedo. i pored mnogih bezakonja i dobrovoljnih sagresenja. ne zaboravljajuci nikada Bozija dobrocinstva. kao nekakvo bodilo. posto sam se telesno odvojio od tvog lica. niti povucen svezlom nemarnoscu. najzad. budes pokriven pogubnom zaboravnoscu. iako je svojevoljno strastima sluzila neprijateljima i zlim duhovima. svagda ostajuci revnosan i uvek buduci gotov na vrsenje volje Bozije. 2.pohote. kako ne bi besplodno i neblagodarno provodio ostalo vreme zivota. usmenom poukom. Sada. ni pobedjen gnevom koji radja mrznju prema bratu (ukoliko iz nekog jadnog i okajanog razloga zalosteci ili se zalosteci pocnes da 209 . cedo moje. ukazujuci na vrstu truda i podviznicki napor kojim razborita i slovesnim poznanjem prosvecena dusa. 5. U to vreme. potrudih se da tvojoj iskrenosti pismeno izobrazim kratku pouku i dusekorisne savete. Evo. niti pomracen u pomislima neznanjem uzrokom svih zala. kao da sam zajedno sa tobom. savlada zla koja bujaju u srcu. Trazio si da ti. udaljio od sebe nemar i stekao revnost i svako staranje. 3. stavivsi joj u srce ljubav prema podviznickom zivotu. nije pravednim sudom bila predana duhovima koji su je prevarili na pogibao i smrt.nece li. zbog vere pomagana blagodacu. nego me je pomilovao takvim darovima i blagodacu na spasenje. makar malo se podvizavajuci i boreci zajedno sa bratijom koja se protivi neprijateljskim poduhvatima i hrabro suprotstavlja strastima. ili zbog lenjosti. premda ne i srca. kako. ziveci po Jevandjelju. sve dok ne potcini telesne i beslovesne pokrete srca. Jer. i uredivsi da je sveti oci prihvate u sastav bratstva . upucujuci me i prateci me?" Na taj nacin. ni porobljen u umu zeljama. na spremnost za uzvracanje dobrim obicajima i svakom vrlinom po Bogu. stitio je. Kada se dusa seti svih dobrocinstava koje joj je covekoljubivi Bog ucinio od rodjenja. Nikako nemoj sebi dozvoliti da zbog pomracenja zlom zaboravnoscu. prestanes sa prisecanjem na Njegova mnoga i velika dobrocinstva. odusevivsi je da sa radoscu ostavi svet i svu varljivost njegovih telesnih uteha. Dusa treba da preduzme neprestani i marljivi podvig protiv strasti koje su je obelezile usled prisecanja i navike. podstice sebe. na smirenje. ni prevaren telesnim uzivanjem. pokrivao je i na svaki nacin o njoj promisljao. vec se valjao u telesnoj necistoti i u mnogim drugim gresima. kako je. svagda u sebi cuvaj takvo dobro razmisljanje. moze da. imajuci po blagodati Hristovoj prirodnu razboritost. i koje su je snaznije privlacile. kao i na sva Njegova dobrocinstva radi spasenja tvoje duse. od kolikih je nevolja mnogo puta bila izbavljena. ni pobedjen stomakougadjanjem. kojima je ranije bila potcinjena i porobljena kroz unutrasnje saglasavanje pomisli. usmeravajuci se ka bogougadjanju. cesto strasno prisecanje i zlo bavljenje. nece li [covek] zauvek steci krepku nadu i govoriti sam sebi: "Ako mi On nije ucinio po gresima mojim i uzvratio po bezakonjima mojim onda kad nisam cinio nista dobro. I tako. Nezaboravno i svagdasnje treba da je tvoje secanje na sve sto se desilo i sto se zbiva sa tobom po promislu covekoljubivog Boga. blagim podsticanjem upucivao na put spasenja. uz svagdasnje razmisljanje na prorocku rec: Sta cu uzvratiti Gospodu za sve sto mi je dao (Ps 115. na staranje za svoje dobro.

gnevom.Kor. roptanjem. nepogresivi Sudija koji se ni bogatog ne stidi. dobromrznom revnoscu. borba i venci. One koji zive sa dobrom savescu. ukoliko su ih imale . spoljasnju ispravnost i izvesne darove. snom. ogorcenjem. neznanja i lenjosti. uninijem. te su cak imale i nesto ulja u svojim sasudima (tj. prezir.Z. u prisustvu andjela. On ce skinuti spoljasnji pokrov i objaviti unutra skrivenu istinu. pune plotskog mudrovanja. koji se samo oblace u obraz poboznosti i pred ljudima pokazuju [ispravan] zivot. svadljivoscu.5). prosvecen svetloscu jevandjelskog poznanja.5). sve dok um. 6. Zbog toga su se njihove misli kvarile dejstvom neprijatelja. ponizenje. sve sa radoscu podnoseci radi Gospoda i ne trazeci nista ljudsko . i ostalim tananim dejstvima zla. telesnom pohotom. drskoscu. one su i dobre postupke mesale sa lukavim i plotskim mudrovanjem. od svega gorim beznadjem. samoopravdavanjem. niti su kako treba poznale gomilu strasti koja se krila unutra. ako nam predstoje takvi podvizi. tastinom. koje samo imaju izgled poboznosti. posle mnogih trudova u molitvi. koje si slusao. sladostrascem u pomislima. gordoscu.pred svom Crkvom i pred svom vojskom nebeskom. buduci iznutra tajno privlacene i pobedjivane zlom zaviscu. ne dobije razresenje grehova. nadutoscu. ostajuci izvan nebeske loznice. nadmenoscu. kvareci ih i cineci necistim i neugodnim Bogu. imadjahu izvesne vrline. licemerjem. sa svakim smirenjem. a drugim se otkrivamo pred Onim koji poznaje i sakriveno. ni [krasno] odelo . javno izobliciti i sa krajnjim stidom poslati u tamu najkrajnju. covekougadjanjem. bescasce. zlopamcenjem. rasipnistvom. mi ne marimo za takvo [stanje]. bestrasjem [prema Bogu]. On ce. i koji se sujetno na njega oslanjaju. Time sto nas mnogi smatraju svetim. ostajuci slepi umom. ni ukusno jelo i pice. mi pokazujemo da smo jos po naravi zveri. besom. Povodeci se za drugim strastima. Medjutim. nenasitoscu. zbog prethodnih grehova.ne moze biti istinski Hriscanin. jer su im svetiljke gorele izvesno vreme).4. i one su opstile sa njima kroz saglasavanje u pomislima. umom se varajuci . [Takvi su slicni] ludim devojkama koje su sacuvale spoljasnju devstvenost. na poucno nakazanje.predavale duhu tastine i covekougadjanja. koji su vodile pred ocima ljudi koji su ih hvalili. Dokle cemo hoditi sa sujetnim umom. ni pohvalu. a mi se pred Onim koji zna tajno skrnavimo necistim saglasavanjem sa bludnim pomislima. dok ce pritvorne. ne usvajajuci jevandjelsko razmisljanje i ne prihvatajuci dobrosavesni zivot. I dok je jos vreme pokajanja i obracenja. kao i same duhovne darove. one se nisu pobrinule o unutrasnjoj strani. Pa ipak. i. i da. slicno Kainovoj zrtvi. a koju su pokretali zli duhovi. strasljivoscu. po blagodati Bozijoj shvata da onaj ko se svecelo ne preda na krst sa smirenim misljenjem i samoporicanjem. Jer. neverjem. niti odvojen od ciste molitve Bogu.Tim. 9. Zaista ce doci Onaj koji otkriva tajnu tame i objavljuje namere srca (1. Prema tome. usled nemarnosti. ovencati pred Ocem Svojim. sa resenoscu da marljivo idemo njegovim putem kako bimo stekli smelost savesti. vec se jos uvek varamo navodnom pravednoscu spoljasnjeg coveka i sami sebe (zbog lisenosti istinskog poznanja) lazemo spoljasnjom ispravnoscu. istinski i bez primesa plotskog 210 . srebroljubljem. samougadjanjem. podsmeh i porugu. istinske podviznike i borce. dokle cemo sebi dozvoljavati da smo ismejani pritvornim vidom poboznosti i da sa lukavoscu sluzimo Gospodu? Jednim se mi pokazujemo sveti pred ljudima. hvalisanjem. ni cast. popustljivoscu. koja je zakljucana pred njima. niti siromasnog miluje. Tako on pocinje da se opet trezni. cast i pohvale? 7. zbog takve beslovesne naravi. potpuno osiromasen i progutan tugom i uninijem usled gubitka napretka u Bogu. 8. tugom. ponovo ne pocne da. kaljajuci se dejstvom strasti. shvaticemo i poznacemo u kakvom se stanju sami nalazimo. zbog svog krajnje pritvornog podviznistva i zbog ljudskih pohvala. one su lisene radosti sa Zenikom. ispravimo se i postarajmo da dobra dela vrsimo cisto i savrseno. Mnogi nas smatraju devstvenicima i cistima. pohlepom. Razmisljajuci o tome sa rasudjivanjem i ispitivanjem.ni slavu. hoteci da ugadjamo ljudima i od njih istuci slavu. dok silu njenu nisu stekle (2. bio bi svezan savescu i privremeno predan zlim duhovima.sabiras u secanju zle pomisli protiv bliznjega). niti odveden u ropstvo umom. u kome bi zverskim pomislima posmatrao brata koji je jedne duse sa tobom. ko se svima ne preda na gazenje. svenocnih bdenja i smirenog ispovedanja Bogu i ljudima. Zbog svega toga. preduzima put spasenja. One su i cinjenje dobrih dela i castan zivot.

postaraj se da u neprestanom secanju drzis dobra koja si primio od Boga. jedino silom i darom Duha Svetog. bdenja. svoju mladost potcini reci Bozijoj. Iznad svega. 10. i svega sto se nama cini velikom pravednoscu. tako da su svi koji su se nalazili na brodu. po apostolskom glasu. takodje. ali su ih.102. Eto cemu ce te privuci secanje na dobra koja si dobio od blagog i covekoljubivog Vladike. cak se ni time ne zadovoljava onaj ko je iz snazne ljubavi [prema cistoti] odlucio da u svoje telo useli andjelsku i precistu devstvenost.12. pogodnom recju. nemoj zaboravljati dobrocinstva covekoljubivog Boga. tj. sa kojim si. raspni telo svoje sa strastima i pohotama (Gal. i ti ces moci da mu uzvratis strogim zivotom. ucinili neugodnim Bogu i uzaludnim.5). to se postize samo pomocu svise. da se sav predas Bogu. uz veliku privrzenost Bogu i raspitivanje kod jednodusnih i jednomislenih slugu Bozijih.2). samorukovodjenjem. onaj ko postupa samostalno i hodi bez jevandjelskog poznanja i rukovodstva. trudi da umrtvi i sam pokret ove strasti. Tada se nocu podigla strasna bura sa velikim morskim talasima. prizivajuci te u vecni zivot? Pravednost zahteva da vise ne zivis sebi. vec se. Takvim secanjem na dobrocinstva. Jer. Shvativsi da si Hristov. sa tvoja dva druga.118. neoskrnavljene i savrsene devstvenosti svoj podvig ne prostire samo dotle. kao sto sam ti vec na pocetku ove poucne reci rekao. ukoliko uopste ima onih koji se udostojavaju takve blagodati. kako je [Gospod] ustrojio tvoj put u Ankiru. On nije ucinio cudo koje je Svojim neizrecivim covekoljubljem pokazao na tebi. nerasudjivanjem i izbegavanjem obracanja bliznjem za savet. I tako. zatim. kao svoje slovesno sluzenje (Rim. Onaj ko zeli da se udostoji venca istinske.1). 13. 24). vec se moli da iscezne i prosto secanje na pohotu koje se javlja u trenutku. pak. Medjutim. poboznom savescu. vec Hristu koji je umro za tebe i vaskrsao. kako bi i ti od srca mogao da kazes: Postadoh kao meh na slani.12. Duzan si da stremis ka svakoj vrlini pravednosti i ispunjavanju svake zapovesti. uz neprestano ispitivanje pomisli i mnogo staranje za spasenje. izgledati kao manjkava zrtva. cedo moje. jer ce mu. U suprotnom. 11. Ti. dok si jedino ti. dostojnijima. cedo ljubljeno. zajedno sa moreplovcima i tvojom majkom. I tako. 12. buduci da drugima. kako ne bi bila odbacena kao manjkava zrtva usled odsustva straha. i umrtvi udove koji su na zemlji (Kol. cedo moje. 211 . Mnogi su prolazili kroz velike podvige zlopacenja i muka radi Boga.83). cesto se saplice i upada u mnoge rovove i zamke lukavog. Sta imas da uzvratis za sva blaga koja ti je dao Bog. kako se ne bi desilo da idemo bez poznavanja cilja i bez sjajnog svetilnika. Narocito se secaj velike blagodati i divnog dobrocinstva o kome si mi kazivao. posta. ispravnom verom. Pa. sav podneti trud devstvenosti. gde si sa ocinskom blagonaklonoscu primljen od jednog milostivog [coveka] i ljubavlju se povezao sa najpoboznijim cedom Epifanijem. vec i necistotu koju zli duhovi bude u telu. poginuli u dubini. smirenim misljenjem. istuci svagda "dobru i ugodnu i savrsenu volju Boziju" (Rim. razmisljajuci o njima i poucavajuci se po recenome: Ne zaboravljaj sva uzdarja Njegova (Ps. po rukovodstvu jednog iskusnog prepodobnog muza. kome se poklanjamo. bio izbacen na obalu i preslavnom silom Bozijom bio spasen. [Secaj se]. ne samo bludno delo. tj. Nemoj da te od tog prisecanja udaljuje neprijateljska zloba i lenjost. Svaku vlagu telesne pohote ohladi i osusi uzdrzanjem u jelu i picu i svenocnim bdenjem. sledeci apostolsko ucenje. usled navedenih strasti. onaj ko hoce da uzme krst i podje za Hristom iznad svega treba da se postara o poznanju i razboritosti. srce ce se lako podstaci na strah Boziji i ljubav. jednom recju. Na taj nacin. bez pokreta i dejstva telesne strasti. uz sadejstvo pomoci svise. vec polozi pred oci svoje sva dusevna i telesna dobrocnstva koja su ti ucinjena od rodjenja do danas.5. kao sto ona i zahteva: daj telo svoje u zrtvu zivu. nece prihvatiti Nebeski Svestenik.2). tvoje srce ce biti ranjeno ljubavlju i ceznjom [prema Bogu]. kada si zajedno sa majkom plovio od Svetih Mesta za Konstantinopolj. svetu. stupio na put spasenja i bio primljen kao pravo cedo kod slugu Bozijih. i trudeci se svesrdno daje ispunis. vrlinskim drzanjem.mudrovanja. gostoprimstva i istrosenih dana. koji su se podvizavali istim podvigom. ugodnu Bogu.3. usled nemara i nedostatka istinskog poznanja. i odredbe Tvoje ne zaboravih (Ps. ne znajuci gde ce se na kraju naci. uzdrzanja. skrecuci i podvrgavajuci se velikim nevoljama.

gneva i razdrazljivosti ce razrastati. svoje mladicko telo. gneva i razdrazljivosti. on uzrasta u ljubavi. prosvecuje se poznanjem i razboritoscu. Ova strast se snazi.15). prema tome.ne bi razgorelo uzivanje tela i izagnalo duhovnu sladost bolnog umiljenja. po jevandjelskoj reci. shvata umnu i neizrecivu krasotu Vladicnjeg podobija. i koji prebiva u ljubavi. Mladost cak ni vodu ne treba da koristi do sitosti kako bi sacuvala duhovnu zelju. osnovane i neosnovane predloge na osnovu tvarnih stvari i reci. zedj . ostavljajuci tvom slobodnom proizvoljenju da cini sta hoce. vec se smirio. oblaze se strahom Bozijim.12. Ispitavsi to na delu. i od svih ostalih neimenovanih umnih sila.13. upodobivsi nam se u svemu osim u grehu. oblaci se u blagost. predstavlja odliv duha? Mladost ne bi trebalo ni miris vina da omirise.On silazi u dubinu ljudskog smirenja po Svojoj neizrecivoj blagosti.Kor. i nalazimo se u ropstvu kod neprijatelja zbog Adamovog prestupa i zbog strasti koje deluju u nama? 17. ako hoces da se to drvo bezakonja.Andjela.8). Buduci bogat. Sve sto je. glad. kao sto nagovestava apostol (Ef. Gospodstava. te proizvelo smucenje i okamenjenost srca. Ognjem telesnih uzivanja kolje se dusa. rukovodi se smirenoumljem. trud.1.1. um u sebe prima crte bogolikog obraza. Jer. da bismo i mi postali ono sto je On. umrtvljuje udove koji su na zemlji. I tako. vec ti iz ljubavi savetujem i predlazem ono sto ce ti pomoci da sacuvas istinsku devstvenost i strogu celomudrenost.prihvatio je i On. dostizuci meru savrsene ljubavi koja izgoni strah i koja vise ne moze da padne. zbog greha prestupa na coveka bilo nalozeno: smrt. u svemu se upodobivsi nama koji sedimo u tami i senci smrti. ne da bih ti natovario nezeljeno breme. kako se dvojnim pozarom . zato sto je Bog. tj. a raspaljenoscu zle pohote pleni se um. Pogovorimo ukratko i o beslovesnoj strasti gneva. te da. lakse obnovio unutrasnji covek. utvrdjuje i cini nesavladivom od gordosti. da se baci u oganj. koji ne moze da se suprotstavi slastima tela. Iz dana u dan napredujuci ka boljem. od kako je dosao Hristos. ogorcenja. kako govori Jovan. ako hoces da to zdanje zlobe u dusi razoris i raskopas . postaje slicno tovljenom vepru. tj. kako bi se. ukrasava se krotoscu. ljubav. Ovo zdanje lukavog u dusi ostaje nerazorivo sve dok ima potporu i podrsku u podlozi gordosti. udostojavajuci se bogatstva samouke i samoznane mudrosti unutrasnjeg zakona. Mladicko telo. koja. postavivsi mu kao tvrd temelj pomisli gordosti. Stoga. 212 . tj. onaj ko pozeli da stekne venac ciste. Nacala. smucuje je i pomracuje. po Vladicnjem opredeljenju. spremnom za zaklanje.21) . a spoljasnjim od vina . On radi nas osiromasi. nevestastvene i neoskrnavljene devstvenosti. upravlja se milostivoscu. Arhandjela. Ko je On i sta je postao radi nas? Sa kakve visine svetlosti Bozanstva. cineci coveka slicnim zveri koja se lako razdrazuje. koje se delimicno otkriva gornjim bicima i koje se slavi na nebesima od svih slovesnih bica . Ovaj djavolski koren gorcine (Jev. osim u strastima bescasca. iscrpljuje ga i cini starackim i kostanim. isusi u telu i ucini besplodnim. pocinje da se obnavlja blagodacu i silom Duha Svetoga.unutrasnjim od strasti. sabirajuci u pomislima odasvud. uverices se iz sopstvenog iskustva. 16. sadejstvom Svetoga Duha. Tim i slicnim vrlinama obnovljen Duhom Svetim. Na taj nacin. pustosi svu dusu. postavsi ono sto smo mi. 15. koje lukavi na zlo gradi u dusi. radi vere i podviga. ja ti to nalazem i uzakonjujem. cija imena nisu dosla do nas. I Slovo postade telo (Jn. [razrusis]. da mu pridje sekira Duha i da ga posece. cvetati i donositi obilan plod bezakonja sve dok se napaja rdjavom vodom gordosti. Vlasti. Heruvima i Serafima. da bismo se Njegovim siromastvom obogatili. Vladika sve vidljive i nevidljive tvari nije se postideo nas koji se nalazimo u bednom ropstvu i nad kojima vlada nevidljiva i gorka smrt. kako bismo mu se i mi upodobili svakom vrlinom. raspinje svoje telo podviznickim naporima. 14) da bi telo postalo slov[esn]o. Jer. covek koji je stvoren po obrazu i podobiju Bozijem. Iz velikog covekoljublja On nam se upodobio. veseli se duhovnim radovanjem. napornim i trpeljivim uzdrzanjem stanjuje spoljasnjeg coveka. dejstvom blagodati. kad se podigne.14. buduci da oskudica u vodi potpomaze celomudrenost tela. Stanji. a svoju dusu udebljaj i um svoj obnovi navedenim vrlinama. ugojeno raznim jelima i vinom. od Hrista prima zalog mira. primivsi [prirodu] coveka koji je zbog bescasnih strasti i pohota po Vladicnjem opredeljenju bio osudjen. Prestola. kao kamenje. ako hoces da to zdanje bezakonja. obasjava se mudroscu. cedo moje.usvoj nezaboravno secanje na Gospodnje smirenje u srcu svome. jer: Ljubav nikad ne prestaje (1. iscezne sa svakom zlobom. Priliv krvi.

citavo zdanje bezakonog gneva. bescasce. i darova mu Ime koje je iznad svakoga imena.. predstavsi Gospodu kao savrseni i sa savrsenom privrzenoscu citavog zivota sledujuci Hristu. izrugivanje. presudu staresina. Ukoliko je dusa pokrivena svezlom zaboravnoscu. pa cemo verovati u njega" (Mt. Takav mnogima moze izgledati celomudren. ne bude prineo dostojno pokajanje. kad se ukloni njihova podloga. cuveno ili dodirnuto. podvizavali u vrlini. iako je pred Onim koji vidi sakriveno oskrnavljen. sedenje sa desne strane Oca. uzvike bezakonih jednoplemenih Judejaca: Uzmi. postao istovetan ljudima. slicno njima. cak i bez opstenja sa zenom. Zato i Njega Bog visoko uzdize. Krst. devstvenik i cedan. zaborav ovih spasonosnih i zivotvornih pomisli. 18. klince. vredjanja. vaznesenje na nebo.21). Medjutim. uzmi. vidi zensku lepotu i odmah se ranjava plotskom strascu. slavlje neznabozaca.5. silazak u ad. On. prihvatanje covecije [prirode]. Unizio je sebe i bio poslusan do smrti.28). lako od takvih prisecanja pokrece strast i cini ono sto mu je svojstveno. cast i slavu i poklonjenje od svih andjela [kao] Prvorodjenom iz mrtvih zbog stradanja. Korisno je cak da zive odvojeno od svih ljudi. navedena stradanja uzdigla coveka Gospodnjeg. bludnik i preljubocinac.Jn. raspni ga (Jn.16). pljuvanje.15). pa cak i svet. Neprestano i nezaboravno drzi na [umu] smirenje koje je iz neizrecivog covekoljublja i ljubavi prema nama pokazao Gospod. Primivsi strasno i sa nasladom vidjeno. podsmeh prolaznika koji su govorili: "Ako je car Izrailjev. oskrnavljuje strasni i jadni um. osobito 213 . useljenje Boga-Slova u utrobu. ponizenje. porfiru. ukoliko ne bude plakao i ridao.1.4. udarce. napajanje octom i zuci. gneva i razdrazljivosti nece tobom ovladati.neznanje. Zbog toga ce borba postati znatno laksa i napredak biti veoma primetan. telo koje je ugojeno. po pravdi Bozijoj. jadni i slepi um se lako vezuje za svaku vidljivu. Zbog toga je za mlade veoma korisno da ne vidjaju zene. kad se istrebi strast gordosti putem poniranja u Hristovo smirenje. secanje zatim crta unutrasnje slike i kroz obnavljanje misli i zlo bavljenje. Koje se grubo i kameno srce nece skrusiti i doci do umiljenja i smirenja ako stalno na umu bude imalo takvo smirenje radi nas Bozanstva Jedinorodnoga. Takve mere su se udostojili apostoli i svi koji su se.17. vec je ucinio preljubu u srcu svome (Mt. 19. nije smatrao za otimanje to sto je jednak sa Bogom. jarosti i tuge samo od sebe ce se lako razoriti. postepenost telesnog uzrastanja. Jer. iznad svakog nacalstva i vlasti i svakog imena koje se moze nazvati (Ef. i ostala stradanja koja je pretrpeo radi nas: raspece. bdenjima i neprestanim molitvama i izlecivsi i ispravivsi um svetim secanjem i poucavanjem u reci Bozijoj. po apostolskoj reci: Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu. neka sidje sad s krsta.42). makar se smatrale i svetima. opustosenje ada i smrti izvodjenjem dusa koje su se sabrale oko Njega. Eto na kakvu slavu i visinu su. nego je sebe ponizio uzevsi oblicje sluge.2. uz sadejstvo duhova bluda. trnov venac.5-10). mislenu i cujnu [stvar]. psovke. radjanje od zene.. i to do smrti na krstu. pred cijim licem je pomisljao i cinio zlo. i izgledom se nadje kao covek. upraznjava necistotu.19. Prema tome. gaze svi ljudi? Kakva razdrazljivost moze da ovlada dusom koja se smirila i skrusila gledajuci na Hristovo smirenje? Koji ce se gnev ili ogorcenost njoj pribliziti? 20. Najzad. dozvoljavajuci svim strastima da se slobodno usele u dusu i bez stida u njoj deluju. na primer. kao i njihova saradnica i srodnica . On ce u onaj dan pravedno biti osudjen. prekore. a zatim i plodove stradanja: vaskrsenje iz mrtvih. strast ogorcenja. a ponekad i na javi. koji buduci u oblicju Bozijem. 21. varaju i pomracuju dusu nezadrzivom radoznaloscu i postaju uzrok dejstvovanja i ukorenjivanja u njoj svih ostalih strasti: one izgone strah [Boziji] i izazivaju nemar prema svemu dobrom. po Pismu. izmozdivsi telo postovima. istinitje zivi glas koji je rekao: Svaki koji pogleda na zenu sa zeljom za njom. i koje se priseti nabrojanih Njegovih stradanja? Zar ono nece rado postati zemlja i pepeo koje. i ukoliko Bogu. podsmeh. Ponekad u snu. krecuci se ka pohoti. smrt. tj. tridnevni pogreb.u Bogu prebiva (1. mlado ili suvise ispunjeno vlagom. pogubnom lenjoscu i majkom i hraniteljnicom svega zlog neznanjem. i njegova sestra lenjost. Jer. ukoliko sa toplim raspolozenjem bez zaborava budes u srcu svome cuvao takve pomisli. tj. Da se u Ime Isusovo pokloni svako koleno sto je na nebesima i na zemlji i pod zemljom (Fil. te najteze unutrasnje bolesti duse koje se tesko prepoznaju i jos teze lece. koplje.

zaboravnost.. od kojih hraneci se. vec silom Bozijom i sadejstvom Svetoga Duha. dajuci im samostalnost..stranca. Zatim. je na dobru glasu. kako bi. Moja rec cilja na tri silna i krepka diva . grabe i kvare one koji hode bez umnog svetilnika Bozanstvenih reci. njena sestra. pri nadzoru uma i uz pomoc svise. sto. Kada se silom delujuce blagodati obrazuje u dusi i marljivo uscuva (trojicni) savez istinskog poznanja. [Korisno ce im biti]. koje je neprijatelj svagde rasejao. silom Duha Svetog. sto je pohvale dostojno (Fil. prosvecenim nebeskim poznanjem unistices pogubnu tamu neznanja. je cisto. najzivljom revnoscu izgnaces bezboznu lenjost. zanemocace sva sila lukavih demona.potrazi u sebi ona tri silna diva djavolova. prognaces svezlu zaboravnost. Ove vrline ne mozes steci jedino svojim proizvoljenjem.. sto. pokazacu ti divan nacin i duhovno otkrice. ne moguci da opstanu jedno bez drugog. sabravsi se u sebi molitvom i pomocu Bozijom i sisavsi u dubine srca .. paznju razuma i sadejstvo straha i ljubavi Bozije. oni su snazna potpora neprijatelja i glavni nacalnici lukavog. koju zlo ukorenjuje u dusi. sto je vrlina. kako bi sa najtoplijom verom prohodio najsavrsenije jevandjelske zapovesti i postao pricasnik stradanja Gospodnjih putem zelje i molitve. 24. majka svih zala. uz veliku paznju i molitvu. tj. On ne zahteva telesni trud. neznanja i lenjosti. podvizavajuci se u uzdrzanju od jela i pica i istrajavajuci u dugotrajnim bdenjima. a spremnom na svako dobro. vrlo zazeleo jevandjelski put. i koja utvrdjuje i ukrepljuje prve. potrebno starati se i truditi se da se zivi zajedno sa muzevima kojima je poznato duhovno delanje i cesto razgovara sa njima. dejstvuju. koliko je moguce.vec pomenuto neznanje. Ona cini da zlo u nemarnoj dusi postane ukorenjeno i uporno. drugima nepoznate i nepodozrevane. secanja na reci Bozije i dobre revnosti.. prosvecenim znanjem (kojim bodra dusa od sebe progoni tamu neznanja) i zivom revnoscu (koja dusu pobudjuje i vodi ka spasenju) pronaci ces te.4. Ti navodni silnici. sine moj.. zaborava i neznanja dobijaju na snazi i uvelicavaju se osnove svih ostalih strasti.ukoliko budu strogo pazili na sebe i ukoliko budu prebivali u molitvi. ni podvig. krijuci se u tami. sa svakom molitvom i moljenjem.. kome slava i moc u vekove vekova.. sto.. Gospodu nasem. saradnica i pomocnica. tri diva lukavog su . uz nadzor uma.8). kako bi bez saplitanja mogao hoditi u najdubljoj noci ovoga veka i kako bi tvoje stope ispravljao Gospod (Ps. zaboravnost. i lenjost. je dostojno ljubavi. Ukoliko oni budu oboreni i ubijeni. na kojima pociva sva sila mislenog Oloferna. ili da zivi sa onima koji nisu iskusni u duhovnoj borbi. Jer. secanjem na dobro (uzrokom svega dobrog). ti ces odvazno i hrabro pobediti pomenuta tri diva mislenih inoplemenika: sa izvrsnim secanjem po Bogu i svagda pomisljajuci na ono sto je istinito. bez svedoka. obukavsi se u ova orudja pravde. 23.133). Uz njihovu pomoc vojska lukavih duhova u dusi plete svoje zamke i uspeva da privede u delo svoje zamisli. je pravedno. najpogubnije zle strasti. naime. vec bolan dusevni napor. Zbog toga je. koja od mracne vune dusi sije tamnu odecu i pokrov.118. ubio jednog inoplemenog diva i samim tim naterao u bekstvo hiljade neprijatelja sa njihovim narodom. Ako hoces da odneses pobedu nad strastima i da lako obracas u bekstvo gomilu mislenih inoplemenika. tj. sa verom i nadom na Boga. tj. da steknes i u sebi imas vlastiti svetilnik umne svetlosti i duhovnog poznanja. a u dusi ce najzad poceti da caruje blagodat u Hristu Isusu. Tim otkricem lako mozes da obrces u bekstvo pukove neprijatelja. po prorockoj reci. Oni ce se obratiti u nista. Pri velikoj paznji. sto. takodje. je posteno. lenjost i neznanje. koji je. kako i onaj ko usled mladosti i nesavrsenstva duhovnog uzrasta nema sopstvenu svetlost istinskog poznanja ne bi dopadao mislenim zverima koje. od lenjosti. zamki zla. moci ces da se izbavis od tri navedena najveca diva lukavog. 22. sto. mnogo je skrivenih zaseda i raznovrsnih klopki. slicno blazenom Davidu. zive i krepe se u slastoljubivim srcima i nevaspitanim dusama sve ostale strasti. Jer. da opste sa opitnim duhovnim ocima i da se koriste njihovim rukovodstvom. Mnogo je. Stekavsi ih na taj nacin. Medjusobno se pomazuci i. krajnje je opasno da [monah] zivi sam i po svojoj volji. Amin. 214 .. nestace iz duse i sam trag zaboravnosti. Ukoliko hoces. orudjem pravde.

Ni posle krstenja nasu volju ne prisiljavaju ni Bog ni satana. Ipak.8. svakako znaj da je i ta pomisao proizasla od nas samih. (Cilj podviznistva je najpredanije ispunjavanje zapovesti). a ne greha. Sveto krstenje pruza savrseno razresenje (od ropstva grehu. Naime. ne obaras pri prvom naletu. kako bi posle krstenja svaki od nas prinudjavao sebe da se ne prikloni zlu. Podvizi nisu nesto sto je odvojeno od zapovesti. kako se ne bi vratili unazad. nego da istraje u dobru.10. 6. imajuci sili protiv njih. U krstenju mi se tajinstveno oslobadjamo od ropstva grehu. opet padamo u ropstvo grehu) iako ne zelimo. 8. 7. a ne u prinudi. Svezati sebe opet pristrasnoscu ili prebivati razresen kroz vrsenje zapovesti stvar je samovlasnog proizvoljenja. Ako ukazes na molitvu . ako [navedes] post i bdenje. i imas silu i oruzje da obaras pomisli (2. 2. On. Uzrok zadrzavanja pomisli u grehovnoj slasti nalazi se u samovlasnom pristrascu. 11. kao neki razbojnik. premda se i krstio. ne znaci da je krstenje bilo nesavrseno. Gospod zapoveda kao vernima da se podvizavaju u njima. nego prijateljska beseda uma sa njom. znaci] da je prisutno nase zlo ucesce. Nas je zarobio neprijatelj zbog toga sto ne ispunjavamo zapovesti.3. vec da smo nemarni za zapovesti i da prebivamo u samougadjanju po sopstvenom proizvoljenju. Oni su zapovesti. Ti si se obukao u Hrista krstenjem (Gal.12). Govoreci da podviznici zadobijaju Carstvo nebesko (Mt. imamo vlast da obaramo pomisli (2.radi se o zapovesti. Kada po krstenju ne ispunjavamo zapovesti. 4.DOBROTOLjUBLjE SVETI MARKO PODVIZNIK POUKE MARKA PODVIZNIKA O DUHOVNOM ZIVOTU II POUKE SVETOG MARKA IZVUCENE IZ OSTALIH NjEGOVIH SLOVA 1. neocekivano napada na nas i nasilno nas um zadrzava kod sebe. [ukazaces] na zapovest (o odricanju od sebe).2). ili smo mi posle krstenja predavali sebe toj zloj pomisli. po Pismu. Pokazi mi podvige izvan zapovesti. ako ukazes na samoumrtvljavanje. Ukoliko smo i posle krstenja potcinjeni grehu. vec i u ispunjavanju Njegovih zapovesti. Ponekad bez nase saglasnosti neka skverna i mrska nam pomisao.4). premda ne cini savrsenim onoga ko ne ispunjava zapovesti. sloboda] ne prisiljava. iako smo u mogucnosti. 5. usled cega se i utvrdjuje u nama lukavi. opet [pominjes] zapovesti. Ma kakvo delo podviznicke vrline naveo.Kor. mi potpadamo pod dejstvo greha. Ukoliko ih. Mi. koji nas 215 . Covek po svojoj volji prebiva tamo gde voli.Kor. Vera se ne sastoji samo iz krstenja u Hrista. 3. zasto se zadrzavamo na njoj? Nije moguce da nesto sto iz [sveg] srca mrzimo dugotrajno razgovara sa nasim srcem. i dok On ne istrebi greh naseg samovlasca. Ako je ne volimo. Zbog takvog dejstva si sam kriv.27). kao uostalom i pokajanje). Onima koji su dobili silu za ispunjavanje zapovesti. nama ovladava greh (tj. usmeravajuci se ka svim zapovestima Njegovim. Obaranje lukave pomisli u unutrasnjosti jeste znak ljubavi prema Bogu. Pismo cilja na volju [covekovu]. buduci da greh nije pojavljivanje pomisli. ocigledno je da si slastoljubiv zbog neverja i da se saglasavas i udruzujes sa njima.4). Sveto krstenje je savrseno i saopstava nam savrsenstvo. po pisanome: Zakon Duha zivota u Hristu Isusu oslobodi me od zakona greha i smrti (Rim. sve dok pokajanjem ne umolimo Boga. zato sto se [njegovo] samovlasce [tj. premda je i nismo ispunjavali na delu.10. samo ces [imenovati] zapovest. Usled nemarnosti za vrsenje zapovesti Onoga koji nasje ocistio. [Ukoliko se to ipak desi. ili po sopstvenoj volji u sebi drzimo semena zla.opet imamo zapovest (budite trezveni i bodri). ako pomenes obaranje pomisli .

kako ce izbeci razdrazljivost i gnev? 12. mi sami ga zalostimo i gasimo u sebi. i svakoga iskusava sopstvena zelja. prilikom prvog dodira. zatim. Medjutim. odmah bile istrebljene. ko nece biti svezan nemilosrdnoscu.1.7. darovana savrsena blagodat Bozija za ispunjavanje svih zapovesti. neka veruje da je od ranije vec bio primio silu za tako nesto. Izbavivsi nas od svakog nasilja (blagodacu u krstenju). a druge. nemoguce je da hodi po duhu onaj ko je zavoleo ljudsku pohvalu i ugadjanje telu. Medjutim. Ukoliko posle tajinstvenog primanja [blagodati] ne izvrsujemo zapovesti. iz utrobe njegove poteci ce reke vode zive. a od njega proizilazi izvrsavanje saobraznog dejstva. ko moze izbeci gordost ako je ispunjen tastinom? Ili.22). Duh Sveti se daje odmah na krstenju. ostajale. krotost. 22-23). buduce pretpostavlja sadasnjem. Kada uvidis pomoc u svome srcu. To ne znaci da je svaki onaj ko je krsten i koji je primio blagodat samim tim nepokolebiv i da nam vise nije potrebno pokajanje. nasladjuje svim time. 138. iako imamo silu da ih vrsimo.38-39). vera. njena ljubav . blagost. dugotrpljenje. Jer. duzni smo da savrseno verujemo Hristu i da ispunjavamo Njegove zapovesti. Plodovi.4. uzdrzanje (Gal. Oni koji se krste u Sabornoj Crkvi kroz krstenje tajinstveno primaju blagodat koja u njima zivi sakriveno. ispunjavamo zapovesti Bozije. brzo ili postepeno. pak. [covek] pada pod uticaj greha. pak. unutarnje. verujuci. mi se po meri njihovog napustanja nalazimo pod uticajem greha.19). Onima koji cvrsto veruju. kako govori rec. jedna pomisao ga isporucuje svom bliznjem. kao omrazene srcu.. kojim ste zapecaceni za dan izbavljenja (Ef. A ovo rece o Duhu koga trebase da prime oni koji veruju u ime njegovo (Jn. vec da nam je od krstenja.Sol. po reci Gospodnjoj: Koji u mene veruje.ili prema trudu radi blagodati. Ona je podejstvovala u meri u kojoj si zamrzeo pomisao i odvojio se od nje. od kojih ce i bez naseg htenja u nama nici lukave pomisli. toliko Duh Sveti u nama pokazuje Svoje plodove. ako se predao gramzivosti? Ko se. nece otici sve dok ih ne odbacimo. ne samo tajnih i duhovnih nego i javnih vrlina. jedno sa drugim.5. Kao nekakvo zlo srodstvo. Zbog svog maloverja. a greh ucinjen radja smrt (Jak. uznemiravajucu pomisao sam si kriv. 15. Zadrzavsi se u svom ljubitelju. Prema tome. kao sto je nemoguce da zivi po telu onaj ko. Prema tome.uzrok svega dobrog. Duha po svetom Pavlu. saglasno njima. bice izgnana kada prinesemo Bogu trud koji zahteva pokajanje. 11. Ona se. znaj da se nije javila izvan. I posle primanja blagodati. Neka niko od vrlinskih [ljudi] ne pomislja da jedino svojom silom ucini bilo sta dobro. ili prema pomislima zbog samougadjanja. Od vlastite pohote se radja misleni greh. odmah ga obuzima greh. Ako. (Ona je dolazila na ugrejano mesto. prijatelju). Cim neko odstupi od (obaveza krstenja).14-15). Hristos Gospod nije zabranio da se pomisli prikradaju srcu nasem. koja ga mami i vara. 13. buduci da dobar covek. obreo neko duhovno dejstvo. ziveci po zapovestima. Zbog toga treba da omrznemo ljudsku pohvalu i ugadjanje telu. ako je neko od vernih. iako si imao tu vlast. dobrota. kao starom poznaniku. buduci da je nisi odagnao i ocistio um od nje na pocetku.30). premda je i nisi ispunjavao na delu. iznosi dobro iz dobre 216 . pak. i da iskreno kazemo Gospodu: Savrsenom mrznjom ih omrzeh: postase mi neprijatelji (Ps.. Zbog toga apostol zapoveda: Duha ne gasite (1. po daru Hristovom. vec si rado sa njom razgovarao. i to da bi jedne. 16. Skverna pomisao koja u nama prebiva zbog cinjenja zla. kao omiljene. nasa pohota i napadi pomisli dejstvuju zajedno. ko nece biti pobedjen od pomisli bluda ako se nasitio sna i predao nasladjivanju? Ili. 9. mir. Tada zelja zatrudnevsi radja greh. zelimo da budemo savrseni.5. po meri vrsenja zapovesti i mislene nade otkriva u verujucim. on je u krstenju primio blagodat Duha .lukavim semenjem zadrzava. buduci da zbog nemarnosti ne vrsimo dela. tako da covek koga navika snazno privlaci ka prvome. I koliko mi. do naseg proizvoljenja stoji da li cemo hoditi po telu ili po duhu. Jer. ka drugom vec i bez svoje volje biva privlacen. i ne zalostite Svetoga Duha Bozijega. tj. nego da je proradila blagodat koja ti je tajinstveno bila data na krstenju. 14. Time se obnaruzava i blagodat Hristova i volja covekova. za nenamernu. radost. 10. jesu: Ljubav. buduci da smo primili silu za takvo delo.

govoreci: Ko ce nas rastaviti od ljubavi Hristove? (Rim. guraju dusu i telo u ponor sladostrasca i u bujicu necistota. ako savrseno odstupimo od svakog sladostrasca. prezreli sve sadasnje i zavoleli Boga do smrti. premda svako po meri cistote oka prima njegovu svetlost. On samo ima vlast da nasoj prvoj misli jednolicno podmece svoje izopaceno ucenje kako bi iskusao nase unutrasnje raspolozenje. tako i Duh Sveti one koji veruju u Njega od krstenja cini sposobnim za primanje svih Njegovih dejstava i darova. kroz blagu misao.15. Bog je onaj koji cini u vama i da hocete i da tvorite po njegovom blagovoljenju (Fil. i ispovedi Bogu svoju raniju krivicu. ni tada djavo nema vlast da pokrece nase pomisli.8.ni o nevoljama tela. a ne od sebe.22). Dobra koja ce verni dobiti po vaskrsenju. po reci apostola. Takav prilog stoji nepokretno na mestu jednolican. sa svom opreznoscu. u kom je smeru upravljeno . 22. Carstveni um svakoga iz sakrivenog hrama srca uzima najpre dobre i blage namere od Hrista koji zivi unutar njega. odmah nestaje samo iskusenje i on iznova stice vlast da pazi na srce i da ga. Zbog toga apostol nije rekao: "Imate da pristupite".23). ima isti smisao.ka njegovom savetu ili ka zapovesti Bozijoj (koji su jedno drugom suprotni). Recju po blagovoljenju apostol pokazuje da dobra volja za vrlinu zavisi od naseg samovlasca [slobode]. buduci savrseno. ukoliko um odstupi od srca i od zapovesti da se ni o cemu ne brinemo osim o cuvanju srca sa svakom opreznoscu (Pric. i ne dopustajuci da pomislimo bilo sta dobro. ostavivsi sve stvari sveta. u sebi od krstenja ima skrivenog Hrista. Ipak. Receno: Bez mene ne mozete ciniti nista (Jn. molitvom cuva. Dostigavsi tu ljubav. dok njihovi zalozi i prvine vec od sada duhovno dejstvuju u njihovim srcima kako bismo.riznice (Mt. od svetog krstenja svi smo mi postali sposobni za to.4. Jer. Jerusalimu nebeskome (Jev. Ona se nasem umu priblizava jedino zbog naseg maloverja. 20. i privodi ih u vrlinski zivot. iz sebe svima izliva savrseno.13). stremim da volim kao sto mene zavoli Hristos. Medjutim. uvereni u buduce. koji svaki dan umiru radi ljubavi Hristove. koji ponovo. Jer. privodi Hristu koji mu ih je i darovao. premda se toga udostojavaju samo oni koji cvrsto veruju. u srcu. ni o lepoti tvorevine. 19.12.4. pokazujuci meru nase prijemcivosti. buduci da mu negodovanje srca sprecava da se razvije i predje u strast. Pod riznicom se podrazumeva Duh Sveti koji je sakriven u srcima vernih. u ljubavi Hristovoj). tj.35). nastojeci da udje u najunutarnjiju i neuznemirivu klet srca. koji vara one koji idu po njemu. Nju istuci pre svega. cinjenja dobrih dela i vere u Hrista. odmah se daje mesto djavolskom prilogu i lukavom savetu. prosto i podjednako blagotvorno dejstvo. tj. Satanski prilog se sastoji u javljanju lukave stvari (dela) kroz jednu pomisao. Kao sto sunce. a ne od naseg novog raspolozenja. 8. vec se svakome daju po meri ispunjavanja zapovesti. gde vec nema nikakvih lukavih pomisli koje. u svemu postoji i nas udeo. 23. tj. niti ce osudjivati nasu savest koja ocekuje buduca dobra. cista unutarnja klet duse i dom 217 .23). Prebivanje unutra i zadrzavanje priloga pomisli omrazenog zavisi od ranijeg prihvatanja. Nerazvijena pomisao koju mrzi onaj koji pazi na sebe. te da istemo Carstvo nebesko koje se nalazi u nama. on ni o cemu vise nije hteo da pomislja . inace.12). Jer. apostol Pavle govori: Stremim ne bih li to dostigao. dok delanje vrlina ili iskorenjivanje greha bez Boga nije moguce. Onaj ko je iskreno spoznao da.5). 18. Apostol je rekao da u sebi imamo prve darove Duha (Rim. cak i ako su veoma mudri. Kada um spozna bezuspesnost svog protivljenja ranijim predstavama.3. nema sile da um uvuce u siri razgovor. iako oni ne deluju u svima podjednako.35). Naime. navodeci na nas prinudno svaku zlu misao. vec samo da prebiva tamo (tj. ni pojava jednolicnih predstava vise nam nece stetiti. inace nas ne bi postedeo. nalaze se gore. koji stoje iznad svake misli o sadasnjem zivotu i koji pomisljaju jedino na to kako da dostignu savrsenu ljubav Hristovu. nego: Pristupiste Gori Sionskoj i Gradu Boga zivoga.23). kao sto mene dostize Hristos Isus (Fil. Vise ni o cemu nije hteo da pomislja. cuvajuci ga sa svom opreznoscu (Pric. Mi puno dejstvo Duha mozemo primiti jedino kroz savrsenu zapovest. osim ako je srce sladostrasno.2. 17. ukrasenog recima i likovima svetskog mudrovanja. Prema tome.12. vec je sve javno ostavio. 21. i gde vise nema sirokog i prostranog puta. prebiva u srcu svom.

tj.Kor. bilo ono opravdano ili neopravdano. kao neverne ostavlja bez pomoci da ih pritisnu nadolazece pomisli. pak. Izvesno znaj da Gospod gleda na srca svih ljudi. kada se sve sabere. padajuci i ustajuci. a djavo hoce suprotno. On ih ne udaljava videci da volimo njihov prilog i da ih ne mrzimo pri prvoj pojavi. vec se njima nasladjuju. Medjutim. One koji mrze prvu pojavu lukave pomisli On odmah pokriva. 28. nije prilog greh. pomracivsi se slastoljubljem i tastinom. 218 . vec da pazi na srce i da napreduje ka unutrasnjosti. I tako. govoreci: Onoga dana kada pojedete.13.bilo Bog. Posto je. mi ih tako volimo da radi njih ne samo izdajemo vrlinu. vec ih je opomenuo.Hristov primaju jedino um koji je obnazen i koji ne unosi nista od ovoga sveta. Onaj kome po slobodnoj volji sluzimo . Stoga. Nasavsi ulaz u njih. kad se radujemo zbog navedenih priloga.17). ni prirodni sled. ona ne moze da bude slobodna ni od dejstava koja su im svojstvena. niti ka zlu.13). nadu i ljubav (1. a oni koji se okrecu samougadjanju pokazali dostojni osude radi neverstva. i saglasno svemu. pala u dubinu neznanja. dok one koji verom i nadom na Boga ne obaraju prvi zacetak pomisli. sve dok ih iz srca ne zamrzimo. I tako. Po meri u kojoj se nasladjujemo pomislima. po Bozanstvenom Pismu. zalimo zbog navedenih priloga. Prvine stvari su dva nepromisljena priloga: ljudska pohvala i ugadjanje telu. I uopste. 27. izuzev ono troje. ne dopustajuci da mnostvo pomisli ustane na njih i oskrnavi njihov um i savest. priblizavajuci se Bogu. moze da se. osetivsi stetu ili korist. ocigledno je da. ne povodi ranije prihvatanim predstavama. nalazeci ulaz u njih. ne javlja se ni porok ni vrlina. Zadrzavajuci u sebi te uzroke zla.2. kao sto je receno. I Adam je bio izlozen satanskim prilozima. tj. Kada. Po meri vere u Gospoda i [Njegovo obecanje] o buducim dobrima. Uopste ne! I premda nam on nevoljno pokazuje stvari u jednoj pomisli. Gradja za tastinu. Nikakva vlast nas ne prinudjuje nasiljem niti ka dobru. 26. vec sledi jedino za svojim mislima. Ukoliko se nasa volja ne saglasava sa njima. zadrzava pomisli i postaje utoliko spokojniji od sladostrasnog. pocinjemo da trazimo i gradju koja ih umnozava. i uzivanje jeste srebroljublje. Gospod hoce da trpimo uvrede i zlopacenja. kad nam se priblize. vec iz naseg raspolozenja. [covek] prezire ljudsku slavu i sladostrasce. On jedino ne treba da zanemaruje trud oko molitve i zivota [po Bogu]. da bi se oni koji naginju ka zapovestima udostojili venaca radi vernosti. Prilog pomisli nije ni greh. vec tek posto citav zivot budemo trpeli priloge. 10). umrecete (Post. i po mislima i po zivotu. lutajuci i poucavani na dobar put. bicemo osudjeni ili pohvaljeni. Tek na dan ishoda. nasa dusa vise ne slusa ni zapovesti Pisma. Kada se. vec ih i medjusobno zamenjujemo.6. on ne prestaje da nam ih dodaje. Treba da znamo da se ne izvodimo na sud posle svake promene kao iskusni ili neiskusni. ne poslusavsi Gospoda. koren svih zala (Tim. 29. vec provera samovlasnosti nase volje. on im predlaze svoje zlo. cemu smo naklonjeni. koje pominje apostol: Veru. sa njima saglasimo bez ikakve zalosti. mi smo od Gospoda primili vlast duhovnog delanja i do naseg samovlasca stoji da li cemo pri prvoj misli. koje je. pak. pobedjivani i pobedjujuci. ni savete iskusnih. Njemu je dozvoljeno da nam se priblizava. radi slastoljublja trpimo bescasce. ne nasilno. Isto shvati i o suprotnom: oni koji vole ljudsku slavu i ugadjanje telu omogucavaju ulaz djavolu. ja cu vas umrtviti". ni pravednost. ne samo spoljasnje vec i iznutra. bilo djavo. vec se samo proverava sklonost nase volje. kao sto je obecao. jasno je da naginjemo Bogu i da volimo tesan put. um njihov upravljao ka istini. podstice nas na sve sto predstavlja njegovu oblast. Gospod Adamu nije rekao: "U dan kada pojedete. odbaciti ili prihvatiti pomisli koje se umnozavaju. buduci da ne moze da ne boluje srcem onaj koji pazi na lutanje pomisli i telesna uzivanja koja ga okruzuju svakog dana. dok ih covek [ne moze izbeci]. Tim prilozima je i dopusteno da se javljaju ljudima kako bi oni koji vole zapovest Boziju priklanjali svoju volju pred Hristom i kako bi On. ko voli istinu i zeli da se trudi srcem. 24. ali je imao vlast da ih poslusa ili ne poslusa. 25. Zbog toga se mi i razlikujemo jedan od drugoga. naginjemo ka slastoljubivom duhu. pak. Priloge zla ne oseca jedino nepromenjiva priroda.

Veliko je delo ako onaj ko ima novaca daje (milostinju) ubogima. koju izbegavaju oni koji tvrdo veruju i koji se u potpunosti odricu sadasnjih dobara. Medjutim. dobro ili zlo. ukoliko budemo odbacivali necije pokajanje. i predade ga muciteljima dok ne vrati sve sto muje dugovao.13). i ne osudjujte.. sebe osudjujes (Rim. Pokajanje se. i [Bog] ce nas odbaciti kao gresnike. Nikako. ne ogranicava vremenom.6. prati odgovarajuca nagrada na prirodan nacin. i nece vam se suditi. i njegova majka .32-3 5). po reci Gospodnjoj. govori (Gospod). kad su tako postradali? Nisu. smatrajuci ga gresnikom. [covek] moze da se bogati i bez imanja. [Isto tako]. Gospod rekao: Zli slugo. i oprostice vam se (Lk. vec se vrsi posredstvom Hristovih zapovesti i srazmerno je njima. i koji su. govori Gospod (Pon.32. stostruko primili u ovom zivotu. kao sudeci se po zakonu. posedniku ne pricinjava stetu bogatstvo koje mu je dao Gospod. kazem vam.. vec zbog vere u Hrista koji zapoveda da tako postupaju i koji im podmiruje sve dnevne potrebe. a i drugi prorok u ime Bozije govori: Moja je osveta. On. Njemu je. kako mi se cini. drzeci pohlepno neku rec ili poznanje koje je svima darovano. nego stoga sto necemo da se kajemo i da poznamo cudesa Hristova. po Pismu. jer si me molio. Treba da se secamo da ce Bog da nas nenavidi kao zle ukoliko budemo nekog od jednovernih zamrzeli kao zlog. koliko je dusa po svojoj prirodi casnija od tela. apostol je javno govorio: U cemu sudis drugome.24). ja cu uzvratiti. One mnoge sastavke poroka odsecaju 219 . Znajuci za ovaj zakon.1). Vidis li da bivamo osudjeni zbog toga sto nemamo pokajanja? 34. i ako zbog toga ovde nismo pretrpeli nikakvo zlo. 30. mislite li da su oni krivlji bili od sviju ljudi sto zive u Jerusalimu? Nisu. buduci da u njihovom broju postoje i oni koji su zaista umeli da raspolazu bogatstvom po volji Boga koji ga je dao. On time ne okrivljuje sve bogatase. Ne mozes da cinis dobro telesnom rukom? Onda cini dobro ispravnim proizvoljenjem: A ako ti sagresi brat tvoj.13. oprosti mu (Lk. Takvi su bili blazeni Avraam i pravedni Jov. Ili onih osamnaest sto na njih pade kula u Siloamu i pobi ih. niti izvesnim delima. Zakonodavac nas. Ako mi mnogo puta dobijamo oprostaj (grehova) koji trazimo od Boga.3). duzni smo i sami da slicno postupamo pri svakom sagresenju u odnosu prema nama. 2-5). dok bliznje svoje necemo da ucinimo ucesnicima tog dara. i oprostice vam se (Lk. Objavljujuci ovaj zakon. sav dug onaj oprostio sam ti. Jedne zapovesti su opstije i u sebi sadrze mnoge pojedinacne. oprastajte. pa ces uciniti dobro. kazem vam. mozda ces ti reci: "Ja nemam novca. ni mi necemo dobiti oprostaj za nasa sagresenja.2. kao sto smo vec kazali. nego ako se ne pokajete. ocigledno je da postajemo slicni onom zlom sluzi koji je od svog gospodara primio oprostaj duga od deset hiljada talanata. kao milostivi. iako ih je primio da bi ih predao onome koji nema.nemilosrdnost. Znajuci za to. vec dobit koja se stice nepravdom. toliko je znacajnije za primanje oprostaja grehova. kao i ja na te sto se smilovah. 31. nego ako se ne pokajete. Ukoliko ne budemo oprastali sagresenja bliznjemu.35). Medjutim.37). ako ne oprostite bratu svome od srca svojih sagresenja njihova (Mt. koji su se. Hristos je rekao: I ne sudite. Kod proroka Danila se kaze: Grehe svoje iskupi milostinjama. svi cete tako izginuti. 61. Gospod je rekao: Tesko vama bogatima (Lk. i prorok uzvikuje Bogu: Jer ces ti svakome uzvratiti po delima njegovim (Ps.24). i to ne stoga sto nerazumno mrze tvorevinu Boziju. da su ti Galilejci bili gresniji od sviju Galilejaca.Gospodje ustanovio da svako delo. prisvajaju darove Bozije i koji nece da budu milosrdni prema bliznjemu od svoga imanja ili od razlicitih Njegovih milosta.6. 32. I to ce za tebe predstavljati veliku milostinju. Odreci ih se. a koji svom bliznjem nije oprostio dug od samo sto dinara. 18. I razgnevi se gospodar njegov. svi cete tako izginuti (Lk. i necete biti osudjeni. i nepravde svoje stedroscu (Dan. 37). kako bi se desilo ono sto se govori (u Jevandjelju): Oprastajte. I On iz toga izvodi zakljucak. obogatili jos vise i ovde i u buducem veku. Nije li trebalo da se i ti smilujes na svoga drugara. Kako cu biti stedar prema ubogome?" Nemas novca. govoreci: Tako ce i Otac moj nebeski uciniti vama. Jer. milovati bliznje kada nam grese.4. ali imas prohteve. prekoreva one koji. Ukoliko istemo ostavljenje grehova od Boga. Oni koji su sagresili ne treba da ocajavaju. imajuci gramzivu narav. Osim toga. a ne po narocitom naznacenju.zak.6. 33. kao sto svedoci sama Istina: Mislite li.17. mi ne bivamo osudjeni zbog mnostva zala. kao sto misle oni koji ne poznaju duhovni zakon. Medjutim. Jer.

ne znajuci da ona biva priprema i uzrok krupne [stvari].1).6). svakako ce biti prevaren i drugim strastima. vec i u umnom delanju. i gresnima i pravednima.Tim.10. protivnost ce u njemu uzrasti i traziti da se sjedinji sa njim. koje se povremeno susrecu. i istraje u njemu bez pokajanja. u sebi dopusti nesto malo od protivnog. koja ustaje protiv poznanja Bozijega (2. i uz pomoc [covekovog] proizvoljenja u njemu nasavsi sebi mesto. Zbog toga bogoljubivi i oni koji tvrdo veruju prinudjavaju sebe na opste zapovesti. vodeci borbu protiv neprijatelja koga je iz neznanja ranije stitio. opet usrdno cinili ista sagresenja. pretpostavimo da ima nekih koji su cak i bez tih slabosti. ponekad i bez njegove volje . pa ces videti da i takvi ljudi imaju potrebu za njim. on se tada moli Bogu. sa zlom) stupi u borbu posredstvom molitve. ubrzo ce pasti (Is. ako sada i nije takav. a savrseni se u njemu utvrdjuju. Ko obara pomisli. Ti ces mi na to uzvratiti: "Kakvo je jos pokajanje potrebno [ljudima] koji su istinski ugodili Bogu i dostigli savrsenstvo?" Da je bilo i da ima takvih ljudi i ja priznajem zajedno sa tobom. Pod krstom se podrazumeva trpljenje nevolja koje nas postizu. i da je veoma korisno prebivati u pokajanju.. on ce ga odbiti i ostati na stupnju svog duhovnog uzrasta.odjedanput. Znajuci nasu prevrtljivost i ravnodusnost. podaj. srednji napreduju u njemu. on se najzad lisava Bozije pomoci i biva uveden i u veca sagresenja. pak.19. Medjutim. Medjutim. pak. A opsta.5. koja ih sadrzi u sebi jeste: Prodaj sve sto imas i podaj siromasima (Mt.6. smatram da je potrebno u svako vreme i svima koji zele spasenje.Sir. 36). prepiruci se zbog njega sa ljudima. ne odreci mu (Mt. ne ubi. Na primer. Isto se desava i sa dobrom i sa zlom! Osilivsi se. 35. ali je prenebregao malenkost i sopstvenom voljom je primio u sebe. Ako.Sol. Takodje je receno: Ne cini preljubu. Nemoj govoriti: "Kako moze pasti duhovan [covek]?" Ako ostane takav. Otuda pretpostavljam da se delo pokajanja vrsi sa sledece tri vrline: ociscenjem pomisli. To su pojedinacne zapovesti. Medjutim. Shvativsi svoju nevolju.19.30). i ko se nikada nije bezrazlozno razgnevio na bliznjega.. ne moze vrsiti bez tri navedene vrline.38). ne isti (Lk.28. te je s obzirom na pokajanje duznik do same smrti. strast se vec i bez njegove volje i nasilno podize na njega. ko se pokazao nevinim u praznoslovlju .podsticanjem onoga sto je njime vec ovladalo.8). I ukoliko sa njim (tj.6. blud. te: Koji hoce od tebe da pozajmi. buduci da nema mere savrsenstva kojoj ne bi bile neophodne navedene vrline.kako ne bi imao potrebe za pokajanjem? Jer. i jos: Molite se bez prestanka (1. Uz pomoc njih pocetnici stupaju u pobozno zivljenje. I tako. nece pasti. A ako usled skracivanja borbe i truda molitve bude srusen sa svoga (stepena) rastucim usiljem onoga sto je njime ovladalo.5.17). 36. dok (Gospod) kaze uopsteno: Udji u klet svoju i.4. postepeno odvlacen svakom [strascu] po meri njene privlacnosti.5). i da su od redjenja tudji svakom poroku. gnev na bliznjeg je uporedio sa ubistvom. neprestanom molitvom i trpljenjem nevolja koje nas susrecu. on ne dobija pomoc zato sto ona ne dolazi onako kako covek zamislja. kako bi oni koji se u tome dugo trude najzad stekli bestrasce. buduci da je receno: Ko zanemaruje malenkosti. On nam pomaze nevoljama da ne bismo. posto se delo pokajanja.2.10. kao i uopsteno: Obarajte pomisli i svaku oholost. pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti (Mt. Onaj ko je sve razdao siromasima i uzeo svoj krst ispunio je odjednom sve navedene zapovesti.42).Kor. ti ces mi reci: "Zar on na pocetku zla nije mogao da umoli Boga da ne upadne u krajnje zlo?" I ja kazem da je mogao. Sve to treba da se obavlja ne samo spoljasnje. da se muzevi mole na svakom mestu. Ko. kao sto je ranije ukazalo nase slovo. a rekao je da cemo i za svaku praznu rec dati odgovor (Mt. ali je bio ranije. ne ostavljajuci ni pojedinacne. 12.21) i uzmi krst svoj i podji za mnom (Mt.5. kako ni duhovni i napredni ne bi zanemarivali ovu potrebu i kako ne bi ostavljali bez paznje ni najneznatnija sagresenja. Gospod svima zapoveda: Pokajte se (Mt. u Pismu je receno: A svakome koji iste u tebe. Zbog te malenkosti on se nije molio. Pogled na zenu sa zeljom Gospod je ubrojao u preljubu. postavio je pregradu svim navedenim porocima. dugovremenom privezanoscu privlaceci ga prinudno kao nekom uzom. Medjutim. pak. i slicno. i koji tvoje uzme. Zbog toga i naglasavamo da je neophodno trpeti ono sto nam se desava. 17). podizuci svete ruke bez gneva i dvoumljenja (1. Ponekad. dakle. vec kako udesava Bog na nasu korist. Na isti nacin i apostol govori: Hocu. iako tako nesto nije 220 . i buduci uslisen od Gospoda. lako se izbavivsi. Onaj ko se neprestano moli ispunjava [zapovest] da se moli u svakoj prilici. ne zna za pohotu ocima. kako kazu. pocuj razborito.

jer svaki koji iste. premda i jesu bili savrseni. Nadmeni se. umrli ljutom smrcu. Uostalom. drzi pokajanjem. nadati na sebe i prezirati pokajanje? 41.24). gotovo citava njihova pesma se sastoji iz pokajanja. Ko govori da nema potrebe za pokajanjem. bez obzira da li je uvreda opravdana ili ne. kao sto jedemo. tako smo po prirodi duzni i da se kajemo. Ko sebe prinudjava i drzi se pokajanja do same koncine. 37. ne ispunjavamo. da bi.9). smiravajuci se. zaboravivsi svoje ociscenje od starih greha (2. te bi i oni bili rodjeni pod grehom prestupa i. Ako je pokajanje iskanje milosti. buduci da ne mogu biti savrseni bez delatne ljubavi. najzad. na svakom mestu i pri svakom delu treba da imamo jednu nameru . Ako ce onaj ko miluje (druge). biti pomilovan. dok je Sodomljane.ukoliko ne od svega. Ocistivsi se. bili osudjeni na smrt. Ako smirenoumlje uopste ne skodi savrsenome.4. onda neka ne ostavlja ni njegov uzrok . Onaj. u svako vreme. Posredstvom pokajanja Bog je spasao Ninevicane. Posto djavo ne prestaje da se bori sa nama. Saul i Ilije sa svojim sinovima. kad bi i postojali takvi. Mi smo se krstenjem ocistili od greha . pijemo. on se u neznanju vezuje sa uzivanjem [tj. Pri tome. prima (Mt. Verni Avraam i pravedni Jov su.da se pri razlicitim uvredama od ljudi radujemo a ne da tugujemo.8). koji nema. kada jedni druge brizljivo potpomazemo. pod izgovorom pravednosti. govoreci da su gresili i bezakonovali. strastima]. Ni oni se ne bi mogli spasti bez Hrista. a i zbog same namere [za kajanje Gospod] nas obasipa velikom miloscu. po zakonu ubijaju. Sveti se prinudjavaju da ga prinose i za bliznje. Zbog toga je pokajanje neophodno svima.5). vec su delimicno stekli svetinju. i to da se ne radujemo prosto i bez rasudjivanja. ispovedahu se usred plamenog ognja. a opravdavaju se darom. ne moze spasti zato sto Pismo govori: Nadmeni i prezrivi i naduveni covek ne moze ni u cemu uspeti (Av. Tri mladica. znajuci da ni jedna vrlina nije veca od vrline prastanja. i da se kaju zbog starog zla. koristili pokajanjem sve do same smrti. Gospod je tako obecao u Jevandjelju. pa makar ne zapostavljao nista od zapovedjenog.2. Niko nije bio osudjen ukoliko ga nije prezreo.3.8). i niko nije bio opravdan ukoliko se nije pobrinuo o njemu. ipak bi i oni proizilazili od Adama. treba da. pak.moguce po reci Svetog Pavla: Jer svi sagresise i liseni su slave Bozije. spasce se zbog samoprinudjavanja. Ukoliko zbog greha koji nas je savladao nismo u stanju da prastamo. Treba da oprastamo onome ko nas je uvredio. onda onaj ko je bogat treba da se postara da ne cuje: Vec ste se nasitili (1. pak. Bez pokajanja u delatnom [zivotu] ne mozemo uciniti nista znacajno. Misleci da je pravedan i da je zavrsio sa pokajanjem. zbog svog nedostatka treba da iste. onda se citav svet. ko se moze. ko ogranicava pokajanje. mi skrnavimo krstenje.Pt.7. ako su se i oni koji su veoma ugodili [Bogu] i koji su se pokazali savrseni u delima. govorimo ili slusamo. 40. primili smo zapovesti. sadrzajnije od svakog poznanja.zivi verom radi pokajanja. ako u necemu i pogresi.Kor. Onaj. Ukoliko se budemo cak do smrti podvizavali u pokajanju. ni pokajanje ne treba da se napusta.predao ognju. Nekadasnje voljne grehe ono cini nevoljnim. bdijuci i zlopateci se.pokajanje. okrece se unazad i obnavlja stare grehe. Sampson. Prema tome. tri zaista velikodusna i velika mucenika. usled mrznje prema strastima i izbegavanja stvari [koje ih izazivaju]. pak. molimo Boga da se smiluje na nas i da nam da takvu sposobnost. Ako ih. Njega Pismo naziva zlim porodom. koji su bili nemarni za njega . Razmisli o onima koji su ovaj zivot prosli od pocetka sveta pa ces naci da se kod onih koji su ugodili [Bogu] tajna poboznosti ostvarila kroz pokajanje. po odredjenju Bozijem. 39. Te reci su znak smirenoumlja. buduci da nismo ucinili nista sto je dostojno Carstva nebeskog. Onoga ko jednom zasluzi smrt. Jer. po isteku vremena odlaganja. vec stoga sto imamo priliku da oprostimo onome koji gresi (u odnosu na nas) i da dobijemo oprostaj sopstvenih grehova. pak. kako mi se cini.1. Jer. njime se pokazuje nasa vera u Hrista. 38. od kojih niko nije slobodan ni jedan dan. njime uzimamo 221 . a ko zivi . ali su zanemarili pokajanje i izgubili ga. u tome se sastoji istinsko bogopoznanje. Ono je plod vere. Jer. sebe nazivali zemljom i pepelom. blagodacu njegovom (Rim. buduci da su nadmenost i nadutost strasti. necemo jos nista ispuniti od onog sto smo duzni. U stvari. kojim mozemo da umolimo Boga i da budemo usliseni. smatra da je pravedan. a ono od greha prestupa [Adamovog].

kako bi se nase srce i unutarnje raspolozenje otvorili i primili ga u sebe.molitvu i smirenoumlje. makar bilo i dobro. i uz to. vec i onu koja se bezmolvnom mislju prinosi Bogu.Z. Medjutim. a tastina je dodala: Bicete kao bogovi i znacete sta je dobro a sta zlo (Post. ako se jedno do njih (tj. vec se staraju da slede misao Hristovu. izbegao muke i stekao spasenje. da prebivamo u bdenju i da pritesnjujemo svoje telo.u najvecoj mogucoj 222 .krst svoj i sledimo Hrista. govoreci: Svakom molitvom i prozbom molite se u Duhu u svako doba. po meri svog staranja. Ako one koji su ovo culi od Gospoda i poverovali. 47. Ko se sam sveti za sebe. Kako padaju monasi koji se drze tog poretka? Ne padaju oni koji ga se drze.18). a ne spoljasnja i niko od ljudi nam ne moze pomoci.6. 46. koji buduci u oblicju Bozijem. sami sebe prekorevaju sto uvrede ne trpe sa radoscu i stoga sto [znaju] da neprijatnost dolazi od njihovog ranijeg sagresenja. kako bi savladao te strasti.6. telo ili misao) neblagovremeno odvoje. i obecao je da ce onima koji ga istu dodati i sve ostalo sto je potrebno za telo (Mt. Prastajuci bliznjemu njegova sagresenja. i kako ga vise ne bi ostavljali.5.Sol. On ce nam pomagati u toj borbi ukoliko budemo po svojoj sili ispunjavali Njegove zapovesti. koji je nepobediv i kome je sve poznato. nego se preobrazavajte obnovljenjem uma svoga da iskustvom poznate sta je dobra i ugodna i savrsena volja Bozija (Rim. koja nam je tajanstveno data na krstenju. Monasi se ne drze misljenja koje bi bilo suprotno Crkvi. Mi treba da postimo. ukazujuci ujedno i na nerasejanost uma: Ne saobrazavajte se ovome veku. kao da osudjuje Boga za nedostatak pravosudja. bdite sa svakom istrajnoscu i moljenjem (Ef. Tako nas i apostol poucava savrsenoj volji Bozijoj. zeleci da uopste ne potpadnemo pod sud. a ko podnosi nevolju koja je naisla na njega kao svoju sopstvenu.17). ono je majka prvih i velikih zapovesti. Gospod je rekao da je ono u nama (Lk. blazeni Pavle govori: Molite se bez prestanka (1. jedno je izabirati vreme i po okoncanju svetskih razgovora i zanimanja . Mudri na recima samo uvredioce smatraju krivcima. A nasi protivnici su. zanemaruju najvaznije . ta borba je unutrasnja. Naravno. dok umudreni Duhom i kada ih drugi vredjaju. Zatim stupi u borbu sa svojom voljom. on ne prestaje da nas mnogo puta i na razne nacine podstice na nju. kako bi svako. samo da bi nas udaljio od molitve i smirenoumlja. nego oni koji ga ostavljaju i koji. 43. i koji se trude da po silama svojim to ispune nazivamo onima koji ne deluju po prirodi. da bismo se potom postarali da je steknemo.12. ispoveda zlo koje je ranije pocinio i za koje sada podnosi teskoce.21).17. po recima apostola: Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu. nego za jelo koje ostaje za zivot vecni (Jn. Molitva moze biti razlicita: jedno je moliti se Bogu razumom bez maste i cistim umom.5-7). pokradeni od tastine i brige za zitejskim [stvarima]. rekavsi: Trudite se ne za jelo koje prolazi. a ne Bogu.6. 5-6). ugledacemo blagodat. Znaj da je takav nacin misljenja i zivota darovan Bogom i da radja veliku vrlinu . kao sto je ranije receno . Ovu vrlinu [prastanja uvreda] ometaju dve strasti .tastina i uzivanje.27). kako deluje osetljivo i primetno za nasu svest i cula.2. on zna da ce ono sto se se vrsi bez njih dvoje. 42. Djavo nas ne ometa da pomisljamo i cinimo sve zitejsko. Bog nam je dao razlicite zapovesti. 44. onda ce i ono sto ostane samo predstati svojoj volji. on na kraju ipak oteti. Jer. znaci da poricemo Boga koji je to zapovedio. Zeleci da ne budemo nemarni za molitvu.uzivanje koje je sjedinjeno sa telom. Zbog toga je najpre potrebno da ih se odreknemo u umu. a drugo . Pod molitvom ne podrazumevam samo onu koja se vrsi telom. Zbog naseg maloverja i nemoci. Gospod je zapovedio da se ovo delo izvrsuje u Crkvi.smirenoumlje. Jer. buduci da njime mozemo da zavolimo Boga svim srcem i bliznjeg kao same sebe. Koje je to delo? Ono se sastoji u tome da se molitvom iste Carstvo Bozije i pravda njegova. i tastina koja je obuzela i mene i tebe. Imacemo samo jednog Pomocnika koji je u nama tajinstveno sakriven od vremena krstenja Hrista.33). prvo sagresenje je lakse od drugog. 45. Oni su prevarili Evu i izigrali Adama: uzivanje je prikazalo drvo kao vrlo dobro za jelo i da ga je milina videti. nije smatrao za otimanje to sto je jednak sa Bogom nego je sebe ponizio uzevsi oblicje sluge (Fil.pomoliti se.2). Znajuci da molitva potpomaze ispunjavanje svih zapovesti. a drugo je biti prisutan telom dok razum masta.

I blazeni Petar je govorio: Budite. prinesimo Bogu ispovedanje svojih nedostataka.Pt. dakle. 50. Moze biti da nas time Gospod priziva i ka vecoj veri: ko. a koliko misao uzdrzi od mastanja. I opet. Potrazite. dakle. vec da. potrebno nam je veliko urazumljenje od Boga. Bozijem domostroju sluzi bez ispitivanja. a ne ka samougadjanju. Gospod je rekao: Koji je veran u najmanjem i u mnogome je veran (Lk. nece poverovati Bogu i kada se radi o vecnom blagu? Otkrivajuci to. pozna istinu i neka se po sili svojoj pruza napred.4. nego i tvrda vera i nelicemerna ljubav. Dela koja su neophodna i koja nas po domostroju susrecu jesu neizbezna. izbegava i odbacuje od sebe ono sto ga susrece po izvesnoj potrebi i po domostroju Bozijem. poznavajuci razliku (izmedju molitve i ostalih zanimanja).. bolje je biti prekoren zbog cestog propustanja.16.. jer. Nego istite najpre Carstvo Bozije i pravdu njegovu. i blagodatni darovi. Onaj. i ljubav prema bratiji. Znajuci da se sve utvrdjuje molitvom. 118. nego da jedna od njih u svoje vreme treba da se pretpostavi drugoj. vec je dopustio da se o danasnjem danu pobrinemo. Prema tome.31. Zbog toga mi i treba da je pretpostavljamo zanimanjima koja nisu neophodna. niti da ih bez potrebe i tek tako uzima na sebe. svako ko se bavi omiljenim zanimanjem misli da vrsi dolicno sluzenje. vec i trpljenje nevolja koje nas susrecu. celomudreni i trezveni u molitvama. ali se u potpunosti ne moze zanemariti. toliko ce misao uzdrzati od rasejanosti. Zapocnimo. po slovu apostola: Gospod je blizu. i trpljenje.128) koje susrece po promislu Bozijem.4.7.7). govoreci: sta cemo jesti. [molitva ne pruza] samo nabrojano. Cemu se iz toga mozemo nauciti? Tome da je za ljude koji ne mogu da prebivaju u molitvi dobro da sluze. 49. ljudima koji su obuceni u telo nije moguce da zaobidju brigu o onome sto se tice zivota tela: kroz molitvu i uzdrzanje mnogo toga moze da se skrati do neznatnosti. svaka sluzba se vrsi samo u svoje vreme. toliko ce dati mesta cistoj molitvi i pokazati iskrenu veru u Hrista. kako se ne bi lisili i jednog i drugog. a ne u svako vreme. braco. izmedju vas sedam osvedocenih ljudi.3-5). ne veruje da po Pismu jedna zapovest biva visa i vaznija od druge i nece. po Pismu. kako bismo stekli rasudjivanje kojim bismo znali kada i kakvo zanimanje da pretpostavljamo molitvi.6. Jer. naci da od nje vernima dolazi ne samo nada u Boga. Narocito treba odbacivati ona koja nas uvlace u velike izdatke i u sabiranje izlisnih imanja. i srdacno ispovedanje i usrdne suze. svi apostoli su govorili: Ne dolikuje nama da ostavivsi rec Boziju sluzimo oko trpeza. onaj ko. sam Gospod je prvi rekao: Ne brinite se. Ne brinite se ni za sto. ne treba da molitvi pretpostavlja razlicita sluzenja. i ovo ce vam se sve dodati (Mt..13). po reci proroka. i izbavljenje od iskusenja. i nezlopamtljivost. dok sluzba molitve treba da je neprestana. ili sta cemo piti. prekorevajuci se zbog nedoraslosti. ostavivsi svako staranje o privremenom i ne trpeci nikakvu oskudicu. A mi cemo u molitvi i u sluzbi reci priljezno ostati. ali neblagovremena zanimanja treba da odbacujemo. 33). I rec ova bi ugodna svemu narodu (Dap. 5. zeli da dostigne u coveka savrsena. u krajnjoj meri.4. i cistu 223 . jer se On stara za vas (1. pak. Ukoliko. Jos je teze shvatiti da ni te neophodne i neizbezne zapovesti nisu uvek iste.6. veoma bogodolicno i covekoljubivo naredjujuci da se ne staramo i za sustrasnji. 10). neka. ili cime cemo se odenuti?. i unutarnje poznanje. Gospod nije odsekao dnevna staranja. napredujuci postepeno.meri molitvu pretpostavljati svim svetskim brigama. dakle.. u meru rasta punoce Hristove (Ef. Uceci narod o toj razlici i zeleci da ga privuku ka sluzenju. Medjutim. pod izgovorom molitve. da se "upravlja prema svim zapovestima" (Ps.6). 51. Koliko ih ko u Gospodu ogranici i odsece njihovu suvisnu gradju. te cemo. dakle. ko zbog maloverja ili zbog neke druge nemoci nije u stanju da to ucini. ne budemo u stanju da to u potpunosti ispunimo. Znajuci da je neophodno da se svakodnevno brinemo o telu. naime. pretpostavljajuci im molitvu. punih Duha Svetoga i mudrosti. nikako ne ostavljajuci priljeznost za molitvu. Ko drugacije razmislja. pak. koje cemo postaviti na ovu sluzbu. U svemu sto smo rekli o molitvi i o neizbeznom sluzenju. Jer. nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvalnoscu kazujte Bogu zelje vase (Fil. a da oni koji mogu da se bave boljim ne treba da zanemaruju preteznije. nego li za potpuno napustanje. Postarajmo se da nadom i molitvom od sebe udaljimo svaku svetsku brigu. ne znajuci da mi sva svoja dela treba da upravljamo ka blagougadjanju Bogu. delo molitve. Sve svoje brige polozite na Njega. 48. Jer. i uzdrzanje. on ne treba ni da.

laz. izoblicava laskajuci sve dok ga ne prihvati neprijatelj koga ukoreva. dok stetu koja se nalazi u tome .6). izuzev ako Bog. Jezekilj. ponizava prostotu da bi se istakao kao premudar.3. pak. svadljivost. Kakva je prevrtljivost covekougadjanja? Majka sve prevrtljivosti i prva od njih jeste neverje. zbog cega se privode placu i smirenoumlju.14). Najpre prorok David govori: Bog rasu kosti covekougodnika: postidese se jer ih Bog ponizi (Ps. drugi. hvaleci jednog. i jos: Ili trazim ljudima da ugadjam? Jer kad bih jos ljudima ugadjao. spolja vidljivo sluzenje. a koji sebe ponizuje uzvisice se (Lk. tako da ljudi kojima ono vlada tesko uvidjaju njegovu prevrtljivost. da se place ukoliko nedostaje trpljenje nailazecih nevolja. 54.52. mrznja. a svoja otkrivaju pred Bogom. a kada mu kazu. vec po pravednom sudu Bozijem. Istinski monasi ne postupaju tako. kako sam zna. Zanemih i ne otvorih usta svoja. I apostol govori: Ne radeci samo prividno kao da ugadjate ljudima (Ef.75). ukoliko ga procitas. a drugi za bliznjeg. ljubomora. Postoje tri oblika blagocestivosti: prvi. i darivanje duhovne riznice. Jer. Kratko receno. Jedni trpe za svoja zla dela. Covekougadjanje se. kleveta. obelodanjujuci izobilnu strast covekougadjanja i pokusavajuci da sakrije svoja zla dela raspitivanjem o tudjima. kao i poznanje duhovnog zakona. uceci bliznjeg. 53. i ovde i u buducem veku. lukavi covek priprema zamku drugome. Ako hoces. ponekad ugadjajuci Bogu. a kada su prisutni . treci.Car. ono sto ovde nije ispravljeno dolicnim nacinom izmirenja [sa Bogom]. Medjutim.1. da se po sagresenju trpe nevolje koje nailaze i. Nista od onog zalosnog sto nam se desava ne biva po nepravdi. i iste ucitelje da bi ih ukorio. Svojom svesilnom blagodacu. ubedjuje siromastvoljubive da mu kazu sta im je potrebno.9-10). objavljujuci im ujedno i njihovu krivicu i nevolju. on na svaki nacin lovi vreme i ponizan je pred ljudima. nego da bi se osvetio neprijatelju. i jos: Dao si me na porugu bezumnome. kao njegov porod. razglasuje kao da oni sami traze. Pocuj kako Pismo porice covekougadjanje.6. 56. pristrasnost. O kako je varljiva i neprimetna strast covekougadjanja: ona savladjuje i mudre! Jer. Jednom recju. ne staraju da ugode ljudima. obraz Boziji covek u sebi ne moze obnoviti bez blagodati Bozije i vere. vec suprotno: iz osecaja milosrdja ostavljaju bez paznje tudja zla dela.hvali ih u oci. buduci da se izrazavaju ovako: zbog toga sto su govorili i cinili to i to. 16. i tome slicne neprimetne i mracne strasti. pak. 224 . a ponekad ponizavajuci sebe. licemerje. I tri mladica iz peci uce nas tom nacinu misljenja govoreci da su [u oganj] baceni svojom krivicom (Dan. bez prebivanja umom u nerasejanoj molitvi i bez velikog smirenoumlja. svakako na nas navlaci tamosnji sud. vec Bogu.11). postiglo ih je to i to. ponizava drugog. premda su na sebe i uzeli lice drugih. kada hvale vrlinske [ljude]. i da si me zaista smirio (Ps. slede zavist. uzima ucesce u sudjenju ne da bi sudio po pravdi. hvali sebe. zapocinjuci drugi razgovor. jer Ti ucini (Ps. zloba. pak. klevece. Danil i drugi proroci predvidjahu narodu (Izrailju) i plemenima (neznabozackim) da ce ih postici nevolje u buducnosti. navodno sa namerom da im to pruzi. da se ne gresi. saglasno sa njihovim gresima. a njihove propuste pamti. I tako.28) i po naredbi Bozijoj. i sve sto je Bog obecao vernima. i Jeremija. lazna a ne istinska poboznost.ljubav prema bliznjemu. izruguje se nad smirenoumnima. odstranjuje pohvalu. Gospode. Mnogo takvog ces naci u Bozanstvenom Pismu. prikriva recima i izgledom poboznosti. osudjuje upravitelje kada su odsutni. otkricu ti pojedinacno i njihovo lukavstvo: savetujuci jednog. i obretenje pravde Bozije. Zbog toga ih i ocrnjuju ljudi koji ne poznaju njihovu nameru. ne navodeci imena kako bi sakrio klevetu. Kada ga grdjase Semej.6). Isaija. a za njim. pred neiskusnima se hvali.prikrivaju. da su pravedni sudovi Tvoji. izgladi nase grehe. i nishodjenje Duha Svetog. Objasnjavajuci to. Oni se. loveci pohvalu i od jednih i od drugih. vrline svih bliznjih ostavlja bez paznje. videci nas kako placemo i smiravamo se. gore od svega jeste sto neki sve ovo hvale vestim recima. oni i za jedno i za drugo ocekuju nagradu od Boga koji je rekao: Koji sebe uzvisuje ponizice se.10). a pred iskusnima govori smireno. dejstva ostalih strasti lako uvidjaju oni koji ih vrse. 55. negoduje i. i blazeni David govori u Psalmu: Shvatih.38.118. 52.18. Sveti David ispovedase da se zbog svoje krivice i naredbe Bozije podvrgao vredjanju (2. ne bih bio sluga Hristov (Gal.

Upravo odlaganje vremena i nesaglasnost nevolja koje nas sustizu sa nasom krivicom mnoge privodi u neverje u pravdu Boziju. pohlepni. ocima. da bi zatim sa nasim recima i delima (i sa nasim bliznjima) obrazovale zajednicu. probadanje kopljem. kusac. pojenje octom i zuci. kao sto govori Pismo: Ko jemci za svog prijatelja. Kroz opstenje mi prihvatamo jedan drugog. na sebe ce ga navaliti (Pric. mi se smucujemo zbog nevolja koje nam se desavaju.3. Prema tome. premda u duhovnom pogledu cuvaju svaku pravdu. Shvatimo. a zatim i svaku bolest i slabost. Kao sto vojnici koji su uhvaceni u nekom prestupu bivaju kaznjeni bijenjem. 59. jedne od ranije naucivsi Duhom Presvetim. a za tim prihvatanjem slede nevolje. Misao prethodi. On je predao isti zakon i apostolima i ucenicima. nego i prema onima koji nepromisljeno ropcu protiv njih? 61. onog koga ogovara. a drugima pokazavsi Svojim Precistim Telom. i u srce coveku ne dodjose (1. Objavljujuci to 225 . koji je najpre iscelio nase dusevne nemoci. niti mozemo steci tvrdu uverenost za buducnost. Mogao bih reci da su vinovnici i reci i dela. ali kako im oni ne prethode. Mi [cesto] ne znamo za veliko zlo koje se krije u nama i samo je savrsenima svojstveno da se secaju svih svojih nedostataka.onaj koji cini nepravdu prima odgovarajuca iskusenja onog kome cini nepravdu. onog koga kusa. O tome svedoci i bozanstveno Pismo koje govori: Pravedni izbegava zamku koju mu je pripremio neprijatelj. probadanje klinovima. ne poznamo tacno. na druge rusili kulu? Ili. 60. cak i one koje ne poznajemo. Prihvatanje iz ljubavi nam je predao Gospod Isus.Kor. druge plenili na pokajanje? Nije tako sa kaznom. Nevolje i izoblicenja koja nam se desavaju. po apostolu. Uz to nam je darovao i trpljenje kroz zajednicu Svetoga Duha. i ko navaljuje kamen na drugog. sta cemo reci medju nama? Zarje Bog nepravedan kada pokazuje gnev (Rim. predavanje. medjutim. Sjedinivsi se sa nama i telom i duhom. Ako ga. zato sto jemci za njega. pak. onoga koga prezire. Vinovnici svake nevolje koja nam se desava jesu pomisli svakog od nas. onoga koga klevece.27). onaj ko klevece. Ne znajuci za veci deo zla koje se krije u nama. kao slovesni. i u nju se zaplice necastivi (Pric. ja sve pripisujem pomislima.1). svako trpi ono sto ga postize ne samo radi sebe. sam ce upasti u nju. 58. Zar su oni koji su poginuli ispod kule u Siloamu koja se srusila. kao i buduca dobra koja oko ne vide. Ako i svoje ocigledne nedostatke tesko primecujemo. onog koga pretovara.57. neprijatelju predaje ruku svoju (Pric. Prihvatanje zbog zla jeste nevoljno. da Gospod radi nase koristi popusta nevolje na nas i da nam preko njih cini mnoga dobra: najpre nam preko njih otkriva (zle) misli koje tajno vladaju nama. I da ne bih navodio svakog pojedinacno . najzad nam dariva i izbavljenje od sujetnog uznosenja i savrseno otkrice svakog zla koje se taji u nama. prezirac. trpi uvrede. Nasigurno znajte da necemo poznati zlo koje se krije u nama ukoliko ne budemo sa verom i blagodarnoscu podnosili nevolje koje nas postizu. onaj koji pretovara. ne odgovaraju nasoj krivici. Opstenje moze biti dvostruko: jedno proishodi iz zlobe.2. i primivsi stradanja za nas. udarce po obrazima. ruganje. onda utoliko vise nase pomisli ostaju neprimecene. obnavljajuci one koji tvrdo veruju u Njega i cisteci njihovu prirodu.3). zavestao im bogopostovanje. a ne zlom koje su pocinili. vec i radi bliznjeg. Ako li.16. tako se i svi mi kaznjavamo nevoljama koje nam se desavaju u svoje vreme i saglasno pokajanju. a drugo iz ljubavi. zatim nam.33). koji nam pomaze da tacno razmotrimo svoje misli i da se ispravimo. a kod Gospoda je sve pravedno (Pric. On je darovao izbavljenje od smrti. nasa nepravda objavljuje Boziju pravednost. dariva istinsko i iepritvorno smirenoumlje. patrijarsima.5) ne samo prema onima koje vaspitava nevoljama. naucio ih poboznosti. pokazujuci da smo duzni radi ljubavi da se zlopatimo do smrti. prorocima. po njihovom otkrivenju. Onoga koji nas prekoreva treba da primamo kao Bogom poslanog oblicitelja nasih skrivenih zlih misli. pak. ni iskati ociscenje od ranijeg zla. To mozemo poznati i iz Svetog Pisma. zar su zarobljenici koji su odvedeni na pokajanje u Vavilon 70 godina. na prvi pogled. vezivanje. ogovarac. prima iskusenja od onog od koga otima.9). I opet: Nepravednim se [sve nepravde] vracaju u nedra. i uho ne cu.26. Zbog toga i prima iskusenja za nas. raspinjanje. a ne u istom vremenskom periodu i sa istim stvarima. Ono se desava na sledeci nacin: onaj ko krade kao da zeli da na sebe primi iskusenja onoga od koga krade.11. onda ni prisutne zle pomisli ne mozemo odbaciti. I drugde: Ko kopa jamu bliznjemu svome.6.

za vasu je utehu(2. 67. kao oni koji poste vise od drugih. i jos: Nosite bremena jedan drugoga. budemo dolazili do sitosti. vredjani.13). zavrsivsi jelo. u svakom vremenu. Ukoliko. objasnjavali Pismo. Oni koji su zapoceli podvig treba i da ga dovrse. pa makar samo hlebom. ne slazuci se sa lazju. uninije ce nas. spasenje. I blazeni Pavle je rekao o njima: Telo zeli protiv Duha. vec i gladovanje. Stupivsi tako u opstenje sa nama. propovedali da se On raspeo za nas i da je ovaploceno Slovo jedno. prihvatajuci smirene. I oni su nama predali isto. premda ga i poimamo u dve prirode koje su nesliveno i nerazdeljivo sjedinjene. moleci nas. O njima i blazeni Petar govori: Ne cudite se ognju koji vam biva radi kusanja vaseg. uveravajuci nas da smo duzni da mu sluzimo kao Sinu Bozijem po prirodi. Preko misli su nam predlagali Pismo. Mladima i starima. mestu i delu odsecajuci zloverje. buduci da je on bog za one koje je savladao. kao da vam se nesto neobicno dogadja (1. ubrzo cemo pozeleti i druga jela. a ne pruzimo mu reci molitve. ne boraveci sa tastima. bacani u tamnice.15. Jer. govori: Sada se radujem u svojim stradanjima za vas.. za vase je. tj. Zbog toga i zapoveda: Po Duhu hodite. ispovedali Hrista.12). prihvatanje koje biva po nevolji i ono koje proistice iz ljubavi. ukoliko mi u toku mnogih dana ne kusamo hranu. da ko zivot svoj polozi za prijatelje svoje (Jn. Volja ploti jeste prirodni pokret tela sa raspaljenoscu koja mu sledi i koja se snazi snom i pokojem tela. Zbog toga i treba da ga trpimo. recju i delom stupili u opstenje sa nama. govoreci: Ako On za nas zivot svoj polozi. pocecemo da visoko mislimo o sebi i da ponizavamo slabije. bili gonjeni. nasavsi mesta kod nas. ubijani.. Ukoliko nerazuman zemljodelac sa mnogim izdacima obradi polje. lisavani.2). nije opasno samo nasicavanje. tumacili vreme.Kor. a Duh protiv tela. prekorevali zbog maloverja. da ko zivot svoj polozi za prijatelje svoje (Jn. prigrljavajuci pobozne i uceci nas da cinimo isto. napadati i nase nocno bdenje ce preobratiti u san. savetujuci nas da verujemo Hristu kao Izbavitelju. Upoznavsi. podrazavajuci Gospoda. 65.Pt.17). i tako ispunite zakon Hristov (Gal. saglasno sa njima nemojmo biti radoznali u vezi sa iskusenjima koja se desavaju. uvek cemo biti gladni i zelecemo jedino da se nasitimo. oni su prihvatili i nasa iskusenja. da pod meru uzimaju hleb i da povremeno piju vodu. vec cemo pretrpeti vecu stetu od telesnih pomisli. Mi samo treba da verujemo pravdi Bozijoj i da znamo da sve sto nam se nevoljno desava biva ili radi ljubavi ili zbog zla. koji imaju zdravo telo i koji se ne strase truda ni zlopacenja. potrudice se sebi na stetu. pretili nam. Tako mi necemo steci nikakvu korist zbog sna. Tako cemo se i mi potruditi protiv samih sebe ukoliko telo pripremimo sa velikom trudom. sto je gore od svakog pregresenja. i pohotu telesnu necete ciniti (Gal. za telo njegovo. i mi smo duzni polagati zivot za bracu (1Jn...24).poznaje jedino Bog. koje je Crkva (Kol. izoblicavali. kako ne bismo dodali greh na grehove nase. 64.Z. Osim toga. ne razgovarajuci sa onima koji se hvale telom.prihvatanje. ucili nas. navodeci prorostva. Apostoli su to rekli zeleci da se mi ne saglasavamo sa takvim pokretima. i kako im nasladjivanje hranom ne bi ometalo sluzenje Bogu. poricali nase neznanje. a ne dva. tj.16). kako bi. dakle. ili preko koga nas susrecu. Nemoguce je da nije kriv onaj ko mu se povinuje.5. 63. a ako se ne budemo nasicavali. 62. On govori: Od ove ljubavi niko nema vece. a ne da ga odbijamo. i u svome telu dopunjavam sto nedostaje Hristovim patnjama.1. jeduci naznacenu hranu. ono sto je prigodno za svakog od nas. Medjutim. Zbog toga i Sveti Pavle.4. a dnevnu molitvu u telesne pomisli. Na delu su pak. Ukoliko siromasan 226 . uzevsi na sebe iskusenja radi nas. Hoces li jasnije da shvatis kako su apostoli mislju. zagonetno ukazujuci na prihvatanje iz ljubavi.1. porugani. ili kada. dva vida opstenja jednih sa drugima. prolivajuci suze i cineci sve sto je moguce vernima uciniti mislju. na razne nacine stradajuci za nas. korisno je da sa svom usrdnoscu zavole svagdasnji post. kako. buduci da govore: Ako li se mucimo. ako li se utesavamo. pobedjujuci lukavog.6). ne bojeci se gordih.6. 66. ali ga ne poseje. Jer.13). Recima su nas molili. Oni su primili zakon od Gospoda koji je rekao: Od ove ljubavi niko nema vece. jos uvek osecali izvesnu glad i zedj. Nije lako ovladati bestidnim stomakom. vreme u koje ce nas bespogovorno zakaciti i sadejstvo citave tvari u njemu .15.

premda jos spadaju u red [spoljasnjeg] dobrog ponasanja. ukoliko telu koje ne iscrpimo postom pruzimo reci molitve. Zbog toga oni koji se staraju za korist od posta treba da se cuvaju stete koja moze doci od njega (tj. govori kao blazeni Jov: Ranije samo usima slusah o Tebi. Sada Te. ali da zlo. oni ga i znaju. Jer. niti da umisli da je nesto posebno. ostavili dom. pak. Naime. stranstvovanje. bdenje. napadaju sa ledja. utoliko ce pre na nas biti popusten sam satana da nas satire sve dok se ne smirimo. Tako ce se nasa nerazboritost umudriti Njegovom mudroscu. koga je odnegovala. Zatim. prate ih. ali su ujedno. Ko zna Boga. pa ipak nam se rugaju demoni zbog nase nadmenosti. On se zadovoljava ovim nacinom [delatnosti] za spasenje usled svoje nedoraslosti. videh ocima svojima. prekorevajuci samog sebe. svo zlo i svaka zalost koja nam se desava dolazi zbog nase nadmenosti. Jer. a oni koji ga vide. kako ce poznati Boziju premudrost. Ono se namerno sakriva i ne deluje kako bi on pomislio da mu se um ocistio i kako bi pao u visokoumlje. zlo razbojnicki napada na njega. imali bogatstvo. ukorevajmo sebe i drzimo se smirenoumlja. bez kojeg niko nikada ne moze ugoditi Bogu. te da se ne zadovoljava sa njima. od koje je dalek i kojoj je tudj. umro kad je vec zamuzao. njemu je zaista takav pocetni udeo blagodati bio dat da bi poneo trud. Tako cemo i mi doneti plod greha. ubijaju. Jer. ne bi bilo potrebe da budemo kaznjavani. Dobra [dela] su post. okruzavaju ih i. i brinuli se o zeni i deci. smiren]. Kad bismo se mi starali za smirenoumlje. koje je staro toliko hiljada godina. Cak i ako postane pricasnik blagodati. vec cemo se i nasladjivati Njime. ume da vrsi svoje delo koje se sastoji u pogubljivanju dusa. ko ne poznaje sebe. posto covek pomisli da je slobodan i posto postane nemaran. ma koliko pravednih [dela] ucinio. prinoseci Bogu na zrtvu beslovesna dejstva strasti. i. Osecam se kao prah i pepeo (Jov 42. Ukoliko pozelimo da vidimo Boga. Ko ispunjava zakon u spoljasnjem zivotu i ponasanju. Nasi praoci su vladali domovima. i nasa slabost osnaziti silom Gospoda naseg Isusa Hrista. ne bi se nadimao. koliko tek zlo. Jer. Zbog toga prekorih sebe i iscezoh. poznjece cicak umesto psenice. pak. 71. kad dvadesetogodisnji razbojnici ili vojnici umeju da pripremaju zamke i zasede svojim neprijateljima. tastine). Osnova Hriscanstva se sastoji u tome da covek bude siromasan duhom. Prema tome. vec [dostojnim] placa i ridanja. i stekavsi blagodat. kuje zaveru. 227 . i ne bi trebalo da se oslanja na ove [telesne vrline]. Ukoliko ga ne obradimo sa istom marljivoscu kao i zemlju. on ne treba da pomisli da je nesto postigao. kako moze poznati Boga? Kad on nije spoznao svoju nerazboritost. Jer. uzimajuci svakodnevno po malo. Jer. kako bismo. Kad je na apostola popusten andjeo satanin da mu cini pakost kako se ne bi ponosio. pak. kako bi bio nenasit [u svom stremljenju] i kako se ne bi smatrao pravednim i bogatim blagodacu. [tj. glad i zedj. Provodeci uzoran zivot u velikom postu. 69. zbog svog neizvestacenog smirenoumlja. sozercava Njegovu uzvisenost. slicno majci kojoj je sin jedinac. Ono ume da u srcu stvori tajnu zasedu i da izvesno vreme ne deluje kako bi dusu navelo na nadmene [misli o svom] savrsenstvu. u tajnosti mu priredjuje zamku. 68. Onaj ko je nadmen ne poznaje ni samog sebe. niti da pocne da poucava. prezreli bogatstvo. misleci da je savrsen Hriscanin. koje se jos krije u njemu. napustili svet. i telo je od iste zemlje. Na taj nacin cemo silom Bozijom biti sacuvani od nadmenosti i sve dane svog zivota se postarati da provedemo u smirenoumlju. koji se u nama nastanio i pocinuo. on ne treba da misli visoko o svojoj dusi. pokorili mudrovanje svoje ploti i srce utvrdili u korisnoj molitvi. niti da smatra sebe necim velikim. iskusava ga i survava u dubine zemlje. dok steti onima koji mu nerazumno pristupaju. stranstvovanju i molitvi. Mi smo. ono nikada nece doneti plod pravde. Onaj.5-6). Hleb koji jedemo nakon okoncanja posta koji smo sebi nalozili treba da razdelimo na dane u koje ne okusamo hranu do sitosti. desava se da [covek] bude pricasnik blagodati.zemljodelac poseje seme po neobradjenom polju. najzad. a ne pravednosti. oni koji podrazavaju Jova vide Boga. razgovarali sa Bogom. Tada ne samo da cemo ga videti pred sobom. slobodan je samo od izvesnih posledica lose naravi. 70. Post donosi korist onima koji mu razumno pristupaju. kad bi poznavao sebe i svoju nerazboritost. hriscanski poredak se vise tice unutrasnjosti.

isteravsi njihove misli iz oblasti svoje duse. Tajna. koja hrani dusu. nasa vrlina nece postati nepromenjiva. neka bude lud da bi bio mudar (1.72. Tada nam prirodan zivot uopste nece smetati u odluci da sa Bogom budemo neipisivi po prirodi. Strah od ada cini da pocetnici [u podvigu vrlinskog zivota] izbegavaju zlo. (po Pismu) postaje dom pribezista za razume koji mu se priblizavaju. Buduci da ljubav jaca ne samo kroz dobrovoljni podvig. u kome se grade idoli greha kojima se vrsi poklonjenje. Podvig poboznosti se sastoji u ispunjavanju zapovesti Hristovih. postao je neopisiv. te da se. pokazujuci im Bozanstvene [stvari]. svako ko se. 81. Carstvo nebesko je kao kvasac koji uzme zena i metne u tri kopanje brasna dok sve ne uskisne (Mt. 77. postavivsi se raspolozenjem zaista iznad svih culnih i mislenih [stvari]. ponovo upada u ropstvo strasti. Izbavivsi se od svakog nespokojstva koje proizilazi od dejstva strasti.34.12) jeste ono koje pred Boga stavlja potpuno bezvidno i bezoblicno secanje i koje je spremno da primi Njegove obraze. da se savrseno izbavi od zlih pomisli. jeste neuporedivo iznad svega i ne dozvoljava mu da se veze za bilo sta sto je posle Boga. sakrio u tridelni podmet tela. Mesopotamija. sabrao u jednu kopanju vere.50. Postavivsi svoj sator izvan puka.ljubav koja. on se nenasito nasladjuje jedino nadom na buduca dobra. vec sve trpi (1. iako je jos u telu.145. Onaj ko je bozanskom ceznjom pobedio dusevnu naklonost prema telu. slicno drevnom Izrailju. u nevidljivo i nevestastveno mesto poznanja. Prema tome. pak.33). Gospod jedino one koji su postali slepi za sve sto je posle Boga cini mudrima (Ps. dok ceznja za nagradom [buducih] dobara naprednima pruza usrdnost u vrsenju dobra. ona ne moze da osudi onoga koji joj cini nepravdu.4) jeste zivot u strastima. i umom buduci slobodan od borbe sa njim. Zemlja Haldejska (Dap.7. koji privlaci ceznju onoga koji za Njim cezne. ali i koliko dela ljubavi izostavljamo zbog nemarnosti. Tek kada ljubavlju dospemo do tog dostojanstva. po apostolu. vraca na svoju staru naviku.20. koje je primio u sebe. tj. Zbog toga apostol govori: Niko neka se ne vara: Ako neko medju vama misli da je mudar u ovome veku. po daru blagodati. istrebio je i pocetak i kraj svoje zlocudnosti. naime. veliki Mojsije je poceo da se klanja Bogu (Izl. iako njenu punotu niko ne dostize. 75. Posvecen u svestene tajne. on je usao u primrak (Izl. vec i kroz nevolje koje nam se desavaju. ali zatim. koji se sastoji iz naravstvenih. Prema tome. ne misli o zlu.18).9) jeste stanje koje je ispunjeno svakim dobrom. Jer Bog. Ovim se oznacava da je razum slovo Gospodnje. Onaj ko je hrabro pobedio telesne strasti i ko se umesno borio protiv necistih duhova. Srce cisto (Ps. po reci Pisma. Jer.Kor.11.8). Cineci tako. pak.13.Z. cineci ga slepim za sve sto je posle Boga. Tako je Gospod slovo istine upodobio zrnu gorusicnom koje je malo kada se seje u srca onih koji slusaju. tj. lisivsi se dane mu slobode. 80.13. treba da se moli da mu se da cisto srce i da mu se prav duh obnovi u unutrasnjosti (Ps. poznacemo silu Bozijeg obecanja. kojima postaje vidljivo ono sto je prirodno. proslavljanja Boga]. Na taj nacin ce postati svetao i veliki misleni svet Boziji. Najzad. zazelimo Boga svom kreposcu svog stremljenja i potrudimo se da nase proizvoljenje ne bude vezano ni za sta telesno.8).5-7).12). Ovom ljubavlju mi se razlikujemo jedni od drugih. prirodnih i bogoslovskih sagledavanja. Sve dok razumom potpuno ne izadjemo iz obicne prilepljenosti za nasu sustinu i sustinu svega sto je posle Boga. od Boga su nam neophodni veliko trpljenje i krotost.50. Dostojni. 78.Kor. 73. 76. jeste zivot koji uzima ucesca u obe suprotne naravi. nemojmo odustajati da cinimo ono sto je u nasoj moci. rastuci odgovarajucim delanjem i upodobljavajuci se ogromnom drvetu koje stoji na uzvisenom mestu. ispuni bozanskim mislima. Ko je istinski zavoleo jevandjelski zivot. Ocekujuci da blagodat Hristova dopuni nase nedostatke. Bog zna koliko smo nemocni. 74. delom i recju prohodeci svaku vrlinu i prinoseci zrtvu hvale i ispovedanja [tj. 79. ljubavi uzvisuje um iznad svega stvorenog. koja je bila rasejana u pomislima kao brasno. treba da veruju da je nepokolebiva utvrdjenost tamo gde je um ljubavlju utvrdio 228 .21). obecana zemlja (Jev. utvrdivsi misao i um izvan vidljivog. od kojih je prva i najveca . duha i duse i svu njegovu tananost. ocekujuci da se u svemu upodobi slovu koje deluje u njemu.

Presavsi Jordan (Post. bez dejstva cula. 10. 8. zatvorivsi cula kao vrata i primajuci Slovo Bozije koje dolazi na nepoznat nacin. 2. On im daje vlast nad lukavim duhovima i pokazuje znamenja Svojih tajni.18. a nadahnucem . vec pomocu sredstava koje nalaze duhovni zakon. molitvom i nepokolebivom nadom. Dobro moze da postane delatno i u njega se moze verovati samo u Isusu Hristu i u Duhu Svetom. i da uvidis korist molitve i citanja koje se iskustvom razumeva.31) jeste dusevni pokoj slovesne duse koja je um odvojila cak i od svih bozanskih slova koja su skriveno zakljucana u postojecem. znamo da je Bog pocetak.20. um se ne moze osloboditi od promenjivosti koja je svemu [svojstvena]. Naduveni ce ga. 7. Pre svega. 83. resih da vam ponesto kazem po svojim mogucnostima. iz straha od lukavih duhova. Posto ste mnogo puta izjavili zelju da saznate sta znaci da je. izgubiti zbog nadmenih pomisli. i sta treba da znaju i (da) cine oni koji zele da ga ispunjavaju. tim saosecanjem cuva svoj dar. zakon duhovan (Rim. sve sto cita u Bozanskom Pismu dovodi u odnos sa sobom. Prizivaj Boga da ti otvori oci srca tvoga. Oni koji zbog straha od Judejaca (Jn. Subota subota (Lev. Ne budi ucenik hvalisavog. 5. on prelazi na stranu poznanja u kojoj um. Onaj ko jevandjelski provodi sesti dan. Ne uznesi se srcem zbog toga sto poznajes Pisma. sredina i kraj svakog dobra.16. Cvrsta vera je jaka tvrdjava. a onaj koji protivreci istini slican je sluzi koji je udario Gospoda po licu(Jn. saopstavanjem mira darujuci im bestrasce. 82. tajinstvenim bogoslovljem ga cineci potpuno neodvojivim od Njega. i u zanosu ljubavi ga svecelo obukla u jedinog Boga.19). 3. DOBROTOLjUBLjE SVETI MARKO PODVIZNIK POUKE MARKA PODVIZNIKA O DUHOVNOM ZIVOTU III 200 POGLAVLjA O DUHOVNOM ZAKONU 1. 6. Svako dobro ljudi po ikonomiji (domostroju) primaju od Gospoda. zive bezopasno u strani otkrivenja. cistog od svakog zla. da ne bi umom pao u zamku duha hule.svoju silu.7. Ne pokusavaj da resis bilo kakav problem posredstvom spora. 4. da se ne bi naucio gordosti a ne smirenoumlju.14). nikada ga nece izgubiti. po apostolu. 229 . Svakim tvojim poduhvatom neka rukovodi Onaj koji upravlja svakim dobrom. 12. tj.darove Duha Svetog.32. da bi bilo po Bogu ono sto si zapoceo. medjutim. Usta smirenoumnog (coveka) govore istinu. 84. Smirenoumni i onaj koji cini duhovna dela. i ne utvrdivsi se u cutanju koje je iznad misljenja. Onaj koji ima neki duhovni dar i saoseca sa onima koji ga nemaju. na visini bozanskih sagledavanja. strpljenjem.22). Ko tako veruje. 11. tj.22). a ne sa drugim. Za verujuceg (coveka) Hristos je sve i sva. u Duhu postaje staniste Bozije. najpre je umrtvio pocetne pokrete greha i dostize do stanja bestrasca. subotujuci umom cak i od najtananije predstave strasti. sede iza zatvorenih vrata u gornjoj odaji u Galileji. 9. Ne izasavsi iz sebe i svega sto se moze misliti. tajinstveno izgradjivan mirom.

bio sprecen [da ucini zlo]. ali je cilj pocinioca dobar. 19.13. zakona slobode) u ljudskim vrlinama. shvati smisao koji je u njemu sakriven: Sto se ranije napisa za nasu se pouku napisa (Rim. bez stedrosti Bozije ljudi ga ne mogu savrseno ispunjavati. po ugledu na slepog.11. pomiluj me (Lk. Ko je istrajan u njima. 26. Njegovo savrsenstvo je sakriveno u Krstu Hristovom. 21. nemaran. bivsi slepac mu se vise nije obracao kao Sinu Davidovom. i ko ih razdvaja. Ne trazi savrsenstvo ovoga zakona (tj. 29. i da ga izvrsavamo pomocu svojih dobrih dela. 20.stedroscu Hristovom. Uzdrzanje. Pismo veru naziva "osnovom svega cemu se nadamo" (Jev.50-51).nenormalna i pogubna. Ne uznosi se zbog toga sto si u molitvi prolio suze. Medjutim. Zbog toga je mnogo blagodario Bogu (1. 33. 22. Oni koji ne smatraju da su duzni da izvrsavaju sve Hristove zapovesti. medjutim. 17. obresce pomoc i u ostalome. ni sta tvrde (1.12. a postoji i druga . zakon Boziji citaju telesno. Po [Bozijoj] ikonomiji. Samo onaj koji. Zakon slobode (tj. 14.Tim. pak.25). obrazuju neskodljivu i korisnu skrusenost. umnozi svoje molitve. slican je slepcu koji vice: Sine Davidov. i poklonio mu se (Jn. sa nadom istrebljuje zlo i skrusava srce. skine svoju odecu i priblizi se Gospodu. ne razumeju ni sta govore. u vreme ishoda ce osetiti neizdrzljivu patnju. 230 . a ispunjava . Zbog toga i misle da ga ispunjavaju svojim delima. Mnogi ga citaju razumom. Postoji delo koje je naizgled dobro. 25. jer se Hristos dotakao tvojih ociju. a ne o molitvi. te si duhovno progledao. premda cilj pocinioca nije dobar. molitva i trpljenje nevolja. Postoje mnogi nacini molitve. Onaj ko se moli telesno i koji jos nema duhovnog znanja. vec ga je ispovedio kao Sina Bozijeg. tj. 31. 32. po svom obicaju. ko se zlopati i skrusava. jedan covek se. ali je malo onih koji ga razumevaju kroz izvrsavanje zapovesti. predstavljaju neosetljivo srce. David se seti bozanske nagrade i odustane od svoje namere.4). postaje Njegov sledbenik i propovednik najsavrsenijih dogmata (Mk.13."neiskusnim" (2. pak. jer neces uspeti. Ko je. Suprotno od ovoga ce izazvati suprotne posledice. Postoji i delo koje je na izgled zlo. 18. Slastoljubivo srce u casu ishoda postaje tamnica i oklop duse. Zakon slobode se cita istinskim znanjem. Nijedan nacin molitve nije stetan. kada ga budes zaboravio. 35. da bi se i tebe Bog setio. Postoji mirna i korisna skrusenost srca. Kao sto se delima i recima otkriva zamisao. koja ga dovodi do umiljenja. Kada citas Sveto Pismo. tako se usrdnim dobrocinstvom otkriva buduca nagrada. Ocigledno je da ce stedro srce biti pomilovano. 34.5). samo ukoliko njihovu ravnotezu ne presecemo pohlepom. Kada se secas Boga. 23.Kor. Progledavsi i videvsi Gospoda. 38). koji se medjusobno razlikuju. osim ako se ne radi o satanskom delu. 27.18. ona se. shvaticemo da je zakon Gospodnji neporocan. kao i Petru.10. On nije prestajao sa cinjenjem greha sve dok ga prorok Natan nije priveo secanju na Boga.1. 15. "Gvozdena vrata koja vode u grad" (Dap. Onome. 16. 30.7).1). 28. Jevandjelje) uci svakoj istini.35-38). Pozelevsi da ucini zlo. Kada nas nasa savest bude prinudila da izvrsavamo zapovesti Bozije. Mi takodje znamo sta se desilo kada je zaboravio na Boga. Bdenje.9.15. a trudoljubivo otvorena vrata. pak. Hoteci da ubije Navala Karmilskog.Car. Isto se dogadja ne samo sa delima. poima se izvrsavanjem zapovesti. sama otvaraju. Zlo koje se zadrzava u pomislima ogrubljuje srce. koja ga ranjava. a one koji ne znaju da je Hristos u njima . 24. zbog cega je potom bio mnogo blagodaran.10). prethodno razumom pomolio.

a postoji i zbog straha Bozijeg i istine. Jer. 48. pobedjuje demone.13). onda pred njim prvo otkri svoje grehe. ali ona dolazi". ocekuj zalost. Jer. nego demoni. ranjavaju demoni. Isto biva i sa vrlinom. Onoga. Svako dobro delo dolazi od Gospoda po ikonomiji. Preovladavsi. po meri vere rado trpi svaku nepravdu.5). pa ti nikada nece nedostajati pobude za pokajanje. opet. Ad je neznanje. u Onoga koji govori o nagradi. 57. Ucini svako dobro delo kojeg se setis. ono tajno napusta neblagodarne. kao sto i dnevna svetlost proizilazi od sunca. 52. Svaka vrlina proizilazi od Boga. Ovde ono govori o neznanju i zaboravosti koji se radjaju u nasem srcu. koji Gospodu ugadja. Medjutim. a svaka vrlina duhovnoj utesi. jer njome gubimo ono sto smo imali.15. Postoje i drugi koji to ne cine i sticu korist svome razumu. 60. Kada ti se ne desava nikakva nedaca. Slican njemu je i onaj koji svoju sujetu krije u svom skromnom izgledu. greh raspaljuje [pokrece] sebi srodno. Nemoj govoriti: "Sta da radim? Ja ne zelim. 42. 61. 41. tesko se kaje. a u stvari se brane od bliznjeg. 45. vise ne izoblicavaj. Kada cinis kakvo dobro delo. Coveku se kroz stradanje pripremaju blaga. Ako ga izoblicavas po Bogu. jer covek gleda u lice.nego i sa recima. sa poboznim ciljem. Medjutim. 56. Nista nemoj misliti niti ciniti bez cilja koji je po Bozijoj volji. Ne dozvoli svome umu da padne u nepromisljenu zaboravnost. Kada gresis tajno. 51. Posto treba da das odgovor (Jev. 58. oni najzad bivaju razobliceni delima. Onaj koji veruje u Hrista. Tada ce ti se otkriti i ono cega se ne secas.zla. Otkri svoj razum Vladici. Neki predstavljaju delo u drugom svetlu zbog neiskustva ili neznanja. Zaboravnost sama po sebi nema nikakvu snagu. Svaki nezeljeni jad neka ti bude ucitelj secanja [na Boga]. ko besciljno koraca. ali jaca srazmerno sa nasom nemarnoscu. Onaj. 50. A kada se osmeli. Onaj koji cini greh bez neke nuzde. a neki. Onaj ko se moli za one koji mu nanose nepravdu. dok onome koji Boga zaboravlja prouzrokuje odgovarajuce jade. seti se Onoga koji je rekao: Bez mene ne mozete ciniti nista (Jn. 36. 55. tj. a kroz tastinu i uzivanje . jer su i jedno i drugo neprozirni.4. Krijuci dugo vremena istinu u lazi. 46. pak. 38. 47. 37. jer pravda Bozija ne pravi greske. drugi iz zle namere. Pismo kaze: "Ad i pogibao su otkriveni pred Gospodom" (Pric. Onoga koji je prestao da gresi i vec se kaje. 59. Onoga koji u svojim pohvalama skriva klevete i osude. ona je uzrok cednosti za onoga koji je podnosi. 39. 43. dok si [o Bogu] mislio. ne pokusavaj da se sakrijes. Bolan dogadjaj razboritog coveka privodi secanju na Boga. a Bog u srce. 53. Svaki greh privodi zabranjenom uzivanju. Postoje ljudi koji naizgled cine nesto dobro. 40. nisi ucinio sve ono sto si bio duzan da ucinis. 62. i saobrazno stradanju dobija pomoc. prosti ljudi tesko mogu da otkriju (razumeju). jer je sve obnazeno i otkriveno pred ocima Onoga kome cemo odgovarati (Jev. on jos vise umnozava postojece zlo.13. pak. Postoji izoblicenje iz zlobe ili iz odbrane. Onaj ko trpi nepravdu od ljudi sacuvan je od greha. bezosecajne i nemarne.15. Zaboravnost je pogibao.17). uzalud se trudi. 44. odbaci pohlepu. Neznanje cini da covek protivreci onome sto je korisno. pobedjuje i jedne i druge. 49. Bolje ti je da ti ljudi nanesu nepravdu. kao sto tvrdis. 231 . 54.11). koji im se suprotstavlja. Ljudska uvreda pricinjava srcu bol.

Ukoliko covek coveku ucini dobro recima ili delima. koji ce mu. 87. nadimajuci se tananim mislima. Nemoj reci: "Ja ne znam sta treba ciniti.Kor. od mnogih ce biti stostruko proslavljen. Milostinja. 85. pak.8.1) i sve trpi (1. 86. smirenoumne na delu. nije neznalica samo na recima. Bog je svima darovao znanje o onome sto je korisno. u toku rata.13. vec se stade diciti svojim neznanjem i stece gordost. 68. 78. Ono sto je tajno u coveku poznato je Bogu i savesti. Kao sto je mudrost na recima jedno. 75. Bog. Ko licemerno hvali svoga bliznjeg. saznas drugo. te ce se hvaljeni postideti. 77. 232 . Cuvsi da hvale prethodne. ali za nas licno nista nije prikladnije od naseg misljenja. Ista stvar moze da se misli i prosto i pristrasno. Od slastoljublja proizilazi nemar. povedi racuna o svojoj savesti. lako biva zaklan. i molitva ispravljaju one koji su zanemarili cinjenje dobra. Reci Bozanskog Pisma citaj delima i ne prepustaj se pricljivosti.7). u prednosti je nad onim koji to ne razume. a ko ne poznaje uzroke strasti. a ljubav izgradjuje (1. umesto noza sa dve ostrice. Onaj ko napusta dobra dela i oslanja se na puko znanje.6). 66. vremenom ce ga osuditi. pa ti demoni nece pokrasti tvoju misaonu radionicu. tako je i neukost u reci jedno. Neka se svako popravlja uz njihovu pomoc. Ne koristi ti da. zavoli najpre da te izoblicavaju za grehe.Kor. da si cinio dobro koje znas. i bice ti na korist. i stoga ne gresim ako nista ne cinim". a nerazboritost drugo. a u onome koji slusa Bog dejstvuje saglasno njegovoj veri. 69. Ako zelis bez osude da primas pohvale od ljudi. 80. 82. pa ces pronaci ociscenje od greha. nego i razumom. Kao sto poboznom uopste ne skodi nepoznavanje izrazavanja. istinska ljubav se proverava suprotnostima. Jer. 64. 84. Bog sudi i vaze svaku nasu pomisao. po Pismu (Is. Onaj ko omalozava razboritost i hvali se neznanjem. 73. Videh proste ljude. tako smirenoumnom ne skodi mudro izrazavanje. Mnogi saveti drugih bivaju nam na korist. Ne govori da si stekao vrlinu bez muke. Jer. Ucini ono sto ti ona kaze. Ispituj svoje grehe.36. probosti ruku i u nju ubrizgati otrov nadmenosti i to pre njegovih neprijatelja. drzi stap od trske. a od nemara zaborav. postepeno bi ti se otkrilo i ostalo. obojica treba da ispovede dar Boziji. 83. Nemarnost u cinjenju svakog dobra prema nasim mogucnostima tesko se oprasta. 81. 76. na primer ides iz jednu kuce u drugu. a razboritost drugo. 74. Onaj ko dobrovoljno pretrpi ponizenje radi istine Hristove. Najbolje je da covek svako dobro cini radi buducih dobara. pre nego sto ispunis prvo. medjutim. drugi neznalica ne htede da ih podrazava u njihovom smirenoumlju. Ako trazis da se izlecis. 79. 72. Jer. rezultat njegovog dela izvodi po pravdi. znanje nadima usled nemarnosti. 67. lako pada. 71. Pazi na ucinak nezeljenje patnje. Ko ne poznaje neprijateljske zamke. Svako stradanje po Bogu jeste istinsko delo poboznosti. a ne grehe svoga bliznjega. Covek se trudi po svojoj volji koliko moze.63. 65. jer [dobro] koje si stekao olako nije provereno. Covek savetuje svoga bliznjeg saglasno svom znanju. Onaj koji ovo razume. Jer. 70. koji postadose mudriji od svih mudraca. kao sto.

Uzrok svakog zla jeste tastina i uzivanje. 90. Na taj nacin on ce ili navesti na trud pokajanja onoga koga je savladao. ali bez molitve i pokajanja niko nije izbegao bedu. buduci da nijedna misao nije skrivena pred Bogom. 93. Zbog ta tri zla smo dobili zapovest da ne ljubimo svet i ono sto je u svetu (1. I opet. Treba. 97. 108.15) . dakle. Kada primetis da ti pomisao obecava ljudsku slavu. 105. Nijedan se vojnik. 233 . tastinu i uzivanje kao majke poroka i macehe vrlina. ne znajuci njihov cilj. Na isti nacin se i dobro umnozava snagom dobra. i u casu izlaska ga. 95. 89.4). ili ce ga. ukoliko se ne pokaje.33. Zlo od zla dobija snagu. misleno uzivanje. Neprijatelj poznaje pravilo duhovnog zakona i zato trazi samo misaono saglasavanje. uzdrzljivac koji stice novac jeste brat po razumu onom prethodnom. 96. ratovi. Male grehe djavo predstavlja beznacajnim. da mrzimo srebroljublje. 100. Ljutnja.. 10). 110. potpora nase (ljudske) prirode. Cuvsi reci Gospodnje: Svaki od vas koji se ne odrece svega sto ima. govori [Pismo]. sada cini bez icega. jer se ljubav prema Hristu proverava suprotnostima. kao sto je (koren) celomudrenosti izoblicavanje zla. vec i o svim zlim delima. Biva da ga navede i da negoduje zbog nevolja.Tim. onaj ko uplitanjem u svetsko hoce da pobedi strasti. 92.Tim. Korenom svih zala naziva se srebroljublje (1.Jn. ove (strasti) su tri cerke pijavice. lici na coveka koji slamom hoce da ugasi vatru. nego da bismo presekli povod za ta tri poroka. ne zna da Bog svime upravlja pravedno. pokazujuci nevernim. Po Pismu.88. nije mene dostojan (Lk. Ko ne poznaje istinu. usled netrpeljivosti. ne moze istinski verovati. znaj da ti sprema porugu. 91. Jer. 94. Mnogi su se uspesno suprotstavljali nevoljama. Nikakve koristi od odricanja od sveta nema onaj ko nastavlja da zivi sladostrasno. slave ili uzivanja. 111. Mt. 99. hvale.6. tastine i uzivanja). kroz njih (tj. i to ne samo kada ga slusamo. gnjev.. Nemoj nikada potcenjivati niti zanemarivati svoje pomisli. ne uplice u poslove obicnog zivota (2.ne u smislu da bez razlike mrzimo tvorevinu Boziju. nece pobediti ni jednu strast.14. ova tri zla) mnogo ojacase medju ljudima. Onaj ko se zbog novca. i ovde mu umnozavajuci stradanja. jer drugacije [coveka] ne bi mogao uvuci u vece zlo. samo zbog njih obolese.2. prirodno je da znanje prethodi veri. 109. 107. Koren sramne pohote jeste ljudska pohvala. Jer. buduci da se radi o drugoj strasti. 106. Moze da se desi da ni oni sami ne znaju da postupaju beskorisno. Isto je ucinio i sa ljudskim mislima. tastinom i uzivanjem. Bog je svakoj vidljivoj stvari dao odgovarajuce prirodne osobine. jer ono sto je nekada cinio sa novcem. Postoje ljudi koji odsecaju jednu strast radi veceg sladostrasca. Ko ispunjava zapovest[i]. Um se oslepljuje trima strastima: srebroljubljem. 102. tj. Znanje i vera. Ko ih ne zamrzi. I jedno i drugo coveka koji u njima ucestvuje podsticu da napreduje.2. koje voli njihova mati nerazboritost. ubistva i druga zla. hteli mi to ili ne. gnevi na bliznjega svoga. nemoj misliti da se govori samo o novcu. neka ocekuje iskusenje. Sa njim ima istu majku. pritisnuti teskim nevoljnim patnjama. dok mu je otac razlicit. nego i kada ga prihvatamo. 98.10. ali se ono ocigledno sastoji od pomenutih (tj. koje drugi. 103. 104.38). 101.

113.7). 128. ismejavaju nerazboriti.3. pogrdu ili gonjenje. Kada dobrovoljno sejemo zlo i zatim nevoljno zlo i zanjemo. lukaviji je od onih koji javno cine nepravdu.19). jeste preljubocinac. to je znak njegove bogougodnosti. prima Boga Slova. jeste zmija "koja sedi na putu i ujeda konja za petu" (Post. 122. tako je nemoguce da obrete milost onaj koji podmuklo radi protiv bliznjega svog. Jer. jer da um nije prethodio. ono ce i poznjeti (Gal. Ako hoces da se spases.27.4. Lk. Onaj ko se razborito moli. 121. ko ima zlopamcenje. telo ga ne bi pratilo.suditi bez milosti. izoblicenja] promenila je "rod aspidin" i pokazala mu kako da izbegne "gnev koji ide" (Mt. makar bio i sasvim mali. u stanju je da zameni ostalih jedanaest. I jedna od njih. tako je i izopacenima korisno da pretrpe gorke nevolje. nemoj razmisljati o sadasnjem. Ako sagresis. Onoga ko se iskreno kaje. Ako ne zelis da se zlopatis. zavoli istinitu rec i nikada nepromisljeno ne izbegavaj izoblicenje. 123. da te ne bi odvukao u vece zlo. Ne ostavljaj greh neizgladjenim. mene prima (Mt. Posto izmedju setve i zetve postoji vremenski razmak. 114. podnosi nevolje koje ga sustizu.17). Kao sto onima koji imaju problema sa varenjem pomaze gorak pelen.32-33). Ko prima reci istine. nego i u buducem veku.2. 115. Zbog toga ce se teze muciti. 133. Podnoseci uvredu. po Pismu. a drugima za pokajanje. 117. Ko istovremeno hvali i kudi bliznjega.5. treba da se divimo pravdi Bozijoj. i zbog svog bezumlja ce pretrpeti patnju i sramotu (Pric. Paralizovani koga su spustili kroz krov pred noge Isusove jeste gresnik koga po Bogu izoblicavahu verni. Bolje je da se pobozno molis za svog bliznjeg. Onaj. ukoliko je dobrovoljno zavolis. 116.112. opsednut je tastinom i zaviscu. ne pozeli da cinis zlo.25) i nece prestati sve dok Gospod ne istrebi seme iz Vavilona (Jer. Pohvalama on pokusava da prikrije zavist. nemoj osudjivati delo vec misao. Medjutim. 118.40).10. od svega se uzdrzava (1. Znaj da ce se onome ko javno gresi i ne kaje se. Ko moli za oprostaj.Kor.9. Jer. 127. 119. 126. a osudjivanjem prikazuje sebe boljim od njega. 134. Kao sto je nemoguce da zajedno pasu ovce i vukovi. kao sto je receno u Pricama [Solomonovim]. Pretpostavi da postoji dvanaest bescasnih strasti. zapecacuje svoje zlo. jedno neizbezno prati drugo: Sto covek poseje. nego ocekuj buduce. Prvima lek sluzi za ozdravljanje.6. 129.49. ne moze se cisto moliti. 130. 120. mi sumnjamo u rod. Rec istine [tj. pak. Onaj ko spletkari i tajno cini zlo. 131. i videces da ce ti to [stradanje] biti uzrocnik mnogih dobara.7). 135. 124. i ko ostane bez ikakvog stradanja sve do svog ishoda .16). i koji zbog njihove vere dobi oprostaj grehova (Mk. Kao sto je nemoguce udruzivanje vode i vatre.6. 125. Onaj ko zapovestima svojevoljno nesto doda. kaze se: Ko vas prima. tako su suprotni samoopravdanje i smirenje. Ko se podvizava. Ko tajno cini zlo. voli smirenoumlje. ne samo u sadasnjem. nego da ga osudjujes za svaki greh. 132. Ko osudjuje drugog. 234 .

Onaj koji sve ispituje. Krotkom coveku koriste reci o veri. Greh je oganj koji gori. 149. uskoro ocekuj i osudu. 148. ocigledno se tako ponasa po predupredjenju. 144. Jer. Bez secanja na Boga ne postoji istinsko znanje. koji su iskusni [borci] prethodno zauzeli kao neki klanac. 139. toliko ce oslabiti. Onaj koga. 155. Ako se zbog pohvala pogordis. Smenjivanje dobra i zla primaj spokojno. 152. nevoljno podesava sa voljnim. Sadasnju svoju nevolju unapred zameni buducim dobrima. Ko trazi slavu. ako lukavo slusas. toliko ce se rasplamsati. Dugotrpeljiv covek je veoma razborit (Pric. Predubedjenje jeste nevoljno secanje na ranije ucinjena zla. Jer. nego na sebe. vodi poreklo od gresnih pomisli. Coveku okorelog srca koristi rec tananog znanja. a ko ih je vec pobedio. 161. ocekuj sramotu. jer je receno: Koji se uzdize. Strasti]. Slican mu je i onaj koji napreze uho da bi cuo reci [duhovne] mudrosti. Ko se zalosti u nevolji. Pokret bez izobrazenja jeste prilog bez greha. pak. 151. kasnije ce ti izgledati kao rdjav.136. dobrovoljno se predao strastima. Cuvsi ruzne reci. ipak volis uzroke stvari [tj. jer ga privodi strahu. 137. samim tim se uklanja od svakog zla (1.29). Ako [covek] upadne u drustvo ljudi koji praznoslove. a drzi se dobra. Ne pozeli da slusas o tudjim lukavstvima.Sol. naime. 154. odbacuje ga na nivou priloga. a ono svakako zbog svojih ranijih grehova. lukavo ces i odgovoriti. jesu sluzitelji dobra. naime. 235 .21-22). Mocnog coveka ne izoblicavaj zbog njegove slavoljubivosti. prisutno je saglasavanje. Od onoga ko licemerno hvali. 153. 156. Duhovno znanje bez secanja na Boga jeste kopile. pohvalis kao dobrog ukoliko ti telesno pomogne. i koliko mu dodas goriva. Ko se jos bori sa strastima. 142. Onaj. Razborit covek rado prima takvo izoblicenje. 160. 146. Svako dobro dolazi od Gospoda po ikonomiji. Na taj nacin Bog otklanja nedostatke stvari. inace ce ti se urezati [u pamcenje] njihove osobine. ko voli da ga izoblicavaju.14. ne gnevi se na onoga sto ih je izrekao. voli uzivanje. 143. a ima i onih koji se ne vracaju nazad dok se vatra ne raspali. 138. Nemoj govoriti: "Prilog dolazi iako ja ne zelim". Koliko mu oduzmes goriva. Prilog je pokret srca bez izobrazenja. neka se smatra odgovornim za njihove reci. vec mu radije ukazi na tezinu buduceg bescasca. 158. Bog. 157. A oni koji ga donose. 159. a ponekad se bori sa bliznjima svojim i protivreci im da bi se domogao uzivanja. bez straha nerado prihvata trudove pokajanja. jer on ne iskusava dugotrpeljivost Boziju i ne grize ga savest zbog cestih sagresenja. 140. i nemarnost nikada nece oslabiti tvoje podvige. Ko mrzi da ga izoblicavaju. Pomisao sladostrasnog je nemirna kao da se nalazi na terazijama: on ponekad place i rida nad svojim gresima. moci cemo da se borimo i protiv strasti predubedjenja. Ima [ljudi] koji beze od njih kao ugarak iz vatre. Tek kad iz naseg razuma odagnamo svaki voljni greh. on je duzan ako ne zbog sadasnjeg. ponizice se (Mt. zaboravljajuci Boga. 141. vodi racuna da se ono ne razvije u strasti. Sve sto nam se desava. Jer.5. Culno je porod umnog i po odluci Bozijoj donosi ono sto je potrebno. 150. 145. obuzet je strascu.23.12). cak i da ne volis [prilog]. On. Gde postoje slike pomisli. 147.

vec si njime savladan. Gospod ce ti dati po srcu tvome. po Pismu (Ef. 187. 167. koje se obrazuju putem pomisli . 185. Ko se povodi za svojim mislima. Ko se u nju malo zaplete. Nemoj misliti da svaka nevolja dolazi na ljude zbog greha. nemoj reci: "Nece me pobediti". 178. 169.12). a druge se vrse na delu. onda ce se. Nasavsi se na pocetku zla. Ne pozeli da slusas o nesreci svojih neprijatelja. Istraj u razumu i neces se namuciti u iskusenjima. podvrgnuce se tezim nevoljnim mukama. 175. 183. a ne kao tudje.2. 171. Postoji i zlo koje vojuje pomislima putem svakodnevnih stvari. Ako se ono sto se u tebi nalazi kao utvrdjeno pokrece. 173. jos ne poznaje savrseno samoga sebe. Ko govori da poznaje sva djavolska lukavstva. Savest je prirodna knjiga. ono trazi ono sto vec ima u sebi. one prelaze iz jednog oblika u drugi.36. Bez duvanja vetra ne stvara se oblak. 184. po meri [oslobodjenja].Z. ni telesne trudove iz poboznosti ne prihvata lako. Jer. Postoji zlo koje se nastanilo u srcu usled dugotrajnog predubedjenja. Ako ipak dodje. Ako vise ne ispunjavamo zelje tela. On vidi dejstvo greha. 177. razboriti su samo oni koji zadrzavaju svoje zelje. Bog nasa dela vrednuje na osnovu nasih namera. 186. 176. sabira plodove svog zlog nastrojenja.162. pak. Moli se da ne dodje na tebe iskusenje. Ima [ljudi] koji prividno ispunjavaju [Bozije] zapovesti. Onaj ko slusa takve reci. Oslobodivsi se telesnih briga.5). Najjace i najlukavije su one slike koje su urezane u um. 174. Jer. doveden u pokret i da ga je stavio u srce. 163. 180. ali njegov uzrok ne moze da sagleda. Kao sto jedne zmije susrecemo u sumama. a druge po kucama gde se gnezde. kaze Pismo (Ps. 182. tako se i medju strastima jedne oblikuju pomislima. a u stvari robuju strastima. i hraneci se postepeno.Tim. povecava se. i zlim pomislima unistavaju dobro delo. Ako se udaljis odande. trpi ono sto te zadesi. Medjutim. Pre nego sto odbacis zlo. 166.3). Iz sladostrasnog srca radjaju se pogubne pomisli i reci. steci ce iskustvo pomoci Bozije. U vreme bola pazi na prilog uzivanja. Slike. 181. niti se strast radja bez misli. Svakako. vidi podmuklost neprijatelja. 236 . Sve sto nastaje pocinje od malog. Prestani da mislis na bilo kakvu pohlepu. um. Pismo kaze: Bezakonici ce biti rasterani i potomstvo bezboznih ce biti istrebljeno (Ps. biva zaslepljen. Ima i bogougodnih ljudi koji trpe iskusenja. 179.19. 164. primi ga kao svoje. i izaziva miran um na neku strast. 168. buduci da se tada lako prihvata kao uteha.prethode im i prouzrokuju ih. Po dimu prepoznajemo tvar koja gori. Jer. znaj da je nekada um time bio zanet. Neki nazivaju razboritima one koji rasudjuju o culnim stvarima. 170. 165. nemoj slusati svoje srce. Medjutim. Ko je cita delom. pa ces moci da vidis postupke djavola. uskoro ce se potpuno zaplesti. i preda se nemaru. [pomocu] Bozijom lako ugasiti i one koje smo prethodno imali u sebi. Onaj ko nerado preispituje svoju savest.28). ono takodje govori: Svi koji zele da zive pobozno u Hristu Isusu bice gonjeni (2. 172. cim si se nasao u zlu. Metod zla jeste gusto ispletena mreza. Ko ne prihvata dobrovoljna stradanja radi istine.

16. slugo dobri i verni. vec ugadja kao duznik. kako kaze Pismo (Pric. govorite: Mi smo nepotrebne sluge. Blagodacu. nego blagodat Vladike. Zeleci da pokaze da je usinovljenje ljudima darovano Njegovom krvlju. i onima koji mu verno sluze dariva slobodu.15. ne samo da ih nece odagnati. premda svaka zapovest za nas i jeste obavezna. pak.25. Jer kaze: Dobro.188. vec onaj koji poslusanjem veruje Hristu. kaze izreka. 189.10).17. 192. nad mnogim cu te postaviti. vec ce se vecma u njih zaplesti. kao sto je napisano: Naucice Gospod krotke putevima Svojim (Ps. i njegov trud. 4. a drugo vrlina. Svagda cini dobro po svojim mogucnostima. Vrlina je. ne okreci se ka manjem: Nijedan koje metnuo ruku ne plug pa se obazire nazad. mnogo si puta nasao poznanje sa pravdom. 191. 193. Jer.9. Nemoj govoriti: "Ispunjavao sam zapovesti i nisam nasao Gospoda". Gospod je skriven u Svojim zapovestima. 196. 190. ocekujuci je po blagodati. 198. 237 . Onaj ko mudruje i prica bez dela. po Pismu. Oni koji Njega istinski traze. 199. Sve se pokorava zlatu. Jedno je ispunjavanje zapovesti. I Gospod krotkom daruje poznanje istine. U sledecem (poglavljima) manjkavost vere onih koji samo spolja ispravno zive izoblicice oni koji osvedoceno veruju i koji su upoznali istinu. Jos nije verni sluga onaj koji se oslanja samo na golo znanje. Gospod kaze: Tako i vi kad izvrsite sve sto vam je zapovedjeno. DOBROTOLjUBLjE SVETI MARKO PODVIZNIK POUKE MARKA PODVIZNIKA O DUHOVNOM ZIVOTU IV O ONIMA KOJI MISLE DA SE OPRAVDAJU DELIMA 1. pak.9). 200. pripremljena vernim slugama. u malome si bio veran.24.23). Kada predstoji da ucinis vece. koji se ne nalazi bez delovanja Duha Svetoga. Dobra savest stice se molitvom. koji je dao zapovesti. 195. Po svojoj prirodi. udji u radost gospodara svoga (Mt.5. jer smo ucinili sto smo duzni uciniti (Lk. nije pripravan za Carstvo Bozije (Lk. ulazi u tudju kucu (Pric. Kao sto postoji jedno bogatstvo koje se stice na razne nacine. Ko bez molitve i trpljenja zeli da pobedi iskusenja. Mir je izbavljenje od strasti.62). Izvrsavanje zapovesti je ostvarivanje na delu onoga sto nalaze [bozanski zakon]. Onima koji ga traze. 3. one zavise jedna od druge. ali su razliciti nacini njenog delovanja. Jakov je za Josifa sasio sarenu odecu.Kor. 194. Hristos umre za nase grehe po Pismu (1. On se otkriva po meri [u kojoj ih ispunjavaju]. 2. a cista molitva savescu. tako je i vrlina jedna. Zbog toga Carstvo nebesko nije nagrada za dela. bogati se nepravdom. malim trudom ce izbeci veliki. delo koje se dopada istini. 5. naci ce mir.10). Bozijom sve misleno se ispravlja i dovodi u red. Rob ne trazi slobodu kao platu. mada jedno drugom sluzi kao povod za dobro.8). Ko je spoznao volju Boziju i ispunjava je po svojim mocima.3). 197.

Gospodar nije duzan da da platu slugama. jasno je da smo se obavezali da mu sluzimo do smrti. raduju. Hristos ce. Primetno ispunjavajuci zapovest. mi dobijamo odgovarajucu nagradu od Gospoda. Jer. Pismo nam savetuje da upoznamo Boga razumom kako bismo mu pravilno sluzili delima.8).Kor. poslusan od prepiranja. 8. a ne nesto cime se moze zadobiti Carstvo. Naprotiv. Ni oni. golo znanje nadima coveka. Cesto se zbog nemarnosti prema delu pomracuje i znanje. Hristos. 19. kao Bog Sazdatelj i Iskupitelj nas. dok ih drugi ispunjavaju i ocekuju Carstvo kao obaveznu nagradu. on ono sto naidje na njega trpi kao zasluzeno. 7. Drugi su se. ukoliko ih pretrpimo uz molitvu. Uklanjanje od greha jeste stvar prirode. Hristos je Vladika po prirodi i Vladika po domostroju (spasenja): On nas je sazdao iz nebica. onaj koji sam sebe ukoreva od licemerja. Nevolje koje snalaze ljude. Ako si ljubitelj znanja. pak. ispunjava Njegove zapovesti. bezmolvnik od praznoslovlja.61. 10. opet. koji ne sluze ispravno. Covek jedva uspeva da sacuva ono sto muje darovano putem prirode. Vidis li da svaka vrlina koja se vrsi do smrti nije nista drugo do uklanjanje od greha. umrle grehom. Krstom daruje usinovljenje. 20. 14. Um i bez tela cini mnogo toga i dobrog i rdjavog. Na isti nacin se i molitvenik udaljava od beznadja. celomudren od bluda. Kada cujes reci Pisma da ce Gospod "dati svakome po delima njegovim" (Ps. cisti od pristrasca prema culnim zadovoljstvima.15). siromastvoljubiv od naklonosti ka sticanju. te dao blagodat onima koji tako veruju. Jer. Ako pogresi ili se oglusi o nesto. 26. 238 . i mi ne zivimo vise sebi. 25. Udostojivsi se banje preporoda (tj. dok korist primamo saglasno sa ciljem svog proizvoljenja. Kako onda mozemo usinovljenje smatrati nagradom koja nam se duguje? 21. posledica su njihovih rdjavih dela. 9. Jer. pak. krotki od gneva. izobliceni za greh. Pred srceznalcem Bogom je onaj koji nesto zeli da ucini. Medjutim. mi cinimo dobra dela ne radi nagrade. krstenja). Neki [ljudi] misle da pravilno veruju iako ne izvrsavaju zapovesti. Jer. 17. dobrovoljno siromasan od velikog imanja. po Pismu (Rim. potvrda svega jeste delo. koji se oslanjamo na golo znanje i preziremo one koji malo znaju. pa makar bilo i istinsko. Svojom krvlju iskupio. a zatim nas je. 12. umnozicemo dobro. svakako misle da se opravdaju spoljnim delima. svakome dati po delima neverja ili vere u Njega. slobodna odluka prethodi delu. nego Onome koji je za nas umro i vaskrsao (2. 23. I jedni i drugi grese protiv istine. 18. 24. Uzdrzljivac se udaljava od stomakougadjanja. Mi. mucenik od idolosluzenja. 15.5. Iskusenja koja se neocekivano desavaju po Bozanskom domostroju. nasli uvredjeni smatrajuci taj korisni bol dejstvom zlobe (neprijatelja). mnogo smo nerazumniji od njih. Oni koji se zbog svojih podviga uznose nad nemarnima. vec zbog ocuvanja darovane nam cistote.5. ispovednik od bogoodricanja. buduci pohvaljeni za vrlinu.6. uce nas da budemo trudoljubivi te nas i bez nase volje vode pokajanju. Ako je Hristos. nemoj da mislis da dela (sama po sebi) zasluzuju pakao ili Carstvo.13). budi i trudoljubiv. misleci da je ta slast tastine uteha (svise). jednak onome koji je to ucinio. Ima [ljudi] koji se. vremenom iscezava cak i secanje na one stvari koje zanemarujemo. Dobro delo koje cinimo svojim prirodnim mocima udaljava nas od protivnog mu zla. ali nam bez blagodati ne moze pridodati osvecenje. 16. 11. dela i nagrada). ali nema dovoljno snage. To vazi i u odnosu na dobro i na zlo. Znanje bez vrlinskih dela jeste nesigurno. 13. smirenoumni od tastine. nece dobiti slobodu. umro za nas. a ne kao Merilac stvari (tj. onaj koji je zadovoljan onim sto ima od srebroljublja. 22. Ko postuje Gospoda. dok telo bez uma ne moze nista slicno da uradi.

nece ispunjavati zelje tela (Gal. 37. Ne treba da se mnogo zagledamo u takva dejstva da ne bismo pali u zabludu. cak i ako su korisne. bdi. Nemoguce je da neko od sveg srca drugom oprosti uvredu ukoliko ne poseduje istinsko znanje. Kada te obuzme uninije [tj.5. 31. Um koji se nerasejano moli. ne suprotstavlja svoj trud predjasnjim gresima. 48. vec sve zajedno. 41. niti treba da ih proklinjemo.50. Nije uzdrzljiv onaj koji se hrani pomislima. 34. 44. Jer. Kad cujes da ce prvi biti poslednji i poslednji prvi (Mt. mi necemo nadoknaditi svoj raniji nemar. bolje je da se sa molitvom i nadom priljubis uz Boga. iako je prva po dostojanstvu.17). 47.44). potpuna) zapovest. nece biti uslisen. Onaj ko se pravilno kaje. uzdrzava se. Srce skruseno i smireno Bog nece poniziti (Ps. cime cemo onda uzvratiti Bogu za svoje predjasnje grehe. Jednom se zapoveda da se daje onome ko nema (Lk. iako je mati svih vrlina. 42. jer se moze desiti da su istinita. Telo zeli protiv duha. 28. pa makar ona bilo i korisna. niti bez tisine i molitve moze ukloniti prepreku koja ih razdvaja. skrusava srce. Smrtni greh je onaj za koji se covek ne kaje. 40. ono svakome pokazuje da ono sto ga je snaslo licno njemu i pripada. 43. Zato sve treba prinositi Bogu sa nadom. i da. one ne mogu biti korisnije od nade. Ukoliko se sjedini sa molitvom i sa one cetiri vrline. ona ih radja kroz sjedinjenje sa Hristom. a upokojava telo (tj. Ona ostavlja iza sebe sve vrline koje su se pre nje rodile.5. 46. Znak nelicemerne ljubavi jeste oprastanje uvreda. Jer. buduci da ga nece moci preplivati. Ukoliko pokusa da ga prepliva bez ove cetiri [vrline]. Jer. 49. 35. vec njime umilostivljava Boga. Postoji posebna i postoji opsta (tj. razumi da se ove reci odnose na one koji imaju vrline i ljubav. a oni koji zive u duhu. 239 . samo ce smutiti svoje srce. Onaj ko zeli da prepliva misleno more . Onaj ko se skrusava dusom (zbog grehova). buduci da On zna koristi i jednog i drugog.16). Ako smo duzni da svakodnevno cinimo dobra koja moze da ostvari nasa priroda. malodusnost] za vreme molitve ili zbog raznovrsnih pritisaka neprijatelja. koji bi se pomolio za taj greh umesto njega. po recima Gospodnjim (Mt. ljubav je po redu poslednja od svih vrlina. Velika vrlina jeste da trpimo ono sto nas snadje. postoji i dejstvo zla nalik na istinu. nego da se secas spoljasnjosti.5. ljubimo bliznjega koji nas mrzi. Cak ni svetitelj. 14.11). a umom se rasejava. 38. a duh protiv tela (Gal. slican je onome koji se telesno zlopati. Um ne moze da bezmolvstvuje bez [umirenog] tela. 30. deluje povratno: telesna na dusevnu i dusevna na telesnu. 45. kasnije se pokazuje kao stetno ili [barem] nesavrseno. vec cemo samo obelodaniti njegovu prisutnost u proslosti. 33. Bezmolvije je udaljavanje od svakoga zla. Postoji dejstvo blagodati nepoznato pocetniku u duhovnom uzrastanju. Dobrovoljna obostrana muka .33).3. smirava se. postace najkraci put ka bestrascu. 39. 32. 29. 19. Njihovo razdvajanje biva jos mucnije.i telesna i dusevna.30). a drugom da se [covek] odrekne svega sto ima (Lk. Tako je Gospod zavoleo svet. Gospod cuje um koji nerasejano vapije. Sve sto radimo bez molitve i bez dobre nade. Nijedna od vrlina ne moze sama po sebi da otvori nasa prirodna vrata. I molitva se naziva vrlinom. Jer. 36.dugo trpi. Uostalom. seti se smrti i uzasnih muka. ukoliko po redosledu zavise jedna od druge. nista mu ne uskracuje).19). Bez umnog prizivanja ne postoji savrsena molitva. Sa danasnjim umnozavanjem svoje vrline.27.

54. ne moze da izbegne kaznu. Neko je prihvatio jedno misljenje i zadrzao ga bez provere. Ako. kada dodje. nego svojoj volji. 70.5.14-30). Oni koji su samovljno svagda skloni uzivanjima.ne sluzi Bogu. Kao sto se neiskusno tele. po Pismu. 74. tesko zaustavlja. Ne odrici se ucenja.44). 66. To mozemo da saznamo na osnovu Bozanskog zakona i savesti. Delima pokazi sebe mudrim u odnosu na ljudsku volju i na zahvalnost Bogu. 71. 59. u takvim i slicnim slucajevima ne budemo skrivali svoj talant. nalazi i znanje. izuzev ako se pokaje po meri greha. Ako. prati razum za vreme citanja i pomocu prirodnih zakljucaka poucava um svojoj istini. 67. a drugi ga je prihvatio i uporedio sa istinom. 55. 62. 63. Pitanje je ko je od njih dvojice postupio poboznije.7). Seme ne raste bez zemlje i vode. U zavisnosti od pomisli. Ko je shvatio da nevolje koje ga snalaze dolaze po Bozijoj pravdi. Ni bez ciste savesti nije moguce ugoditi Bogu. Blagodat ne prestaje da nas pomaze tajno. 61. Kada ti ljudi ucine kakvu sramotu. Ni covek nece obresti korist bez dobrovoljnog truda i Bozijeg zastupnistva. podrobnost odgovarajucih unutrasnjih iskusenja poznaje samo Bog. trazeci travu. rec nije mudrija od dela. malo-pomalo.50. U pocetku ona bogodolicno budi savest.25. Jer. 51. 52. trazi da mu zajedno sa uplatom novca za njegov otkup potpisu i dokument o slobodi.104. Blagodat se tajanstveno daje onima koji se krstavaju u ime Hristovo. Nekada. Zbog toga i zlocinci koji se pokajase ugodise Bogu. 68. Neki govore da ne mozemo da cinimo dobro dok delotvorno ne primimo blagodat Duha Svetoga. Jer. Nije moguce da kisa pada bez oblaka. 69. 56. te za ucinjenu ti sramotu neces osetiti tugu i smucenost. Ko cini dobro i trazi nagradu . nadje na ivici ponora. obmanjuje pomislima. Onaj ko pre nego sto ispuni i izvrsi zapovesti trazi da zadobije delotvornu [blagodat] Duha Svetoga. Nista neces izgubiti od onoga sto si ostavio oprastajuci radi Gospoda. dakle. pod izgovorom da nemaju pomoci odozgo. 73. Kada um zaboravi cilj poboznosti. kako ne bi zbog izmene doziveo suprotno. vidno delo vrline postaje beskorisno. tako se i dusa. 72. ne pokusavaju da ucine ni ono sto mogu. 64. utoliko pre onima koji prihvataju da zive ispravno. slican je robu kupljenom za novac. 57. svako dobija ono sto zasluzuje. koji tek sto je otkupljen. zaista cemo uci u radost Gospodara svoga (Mt. Ko gresi. odmah se seti da ce ti doci i slava od Boga (Jov. Pomereno sa mesta trudoljubivosti zbog nekog uzivanja. U svoje vreme ono ce ti se vratiti mnogostruko. pak. ostati veran i besprekoran. Zao savet je svakom coveku stetan. 240 . srce se. Istinsko znanje sastoji se u trpljenju nevolje i neosudjivanju drugih zbog svojih muka. 53. Kada te po Bozijem blagovoljenju hvali mnostvo. Medjutim. u svom trazenju Gospoda. kao tezak kamen pokrenut po strmoj padini. nemoj dodavati Gospodnjoj ikonomiji nista radi pokazivanja. pa makar bio i veoma mudar. ali od nas zavisi da li cemo da cinimo dobro po svojoj snazi. 60. svaka ce ti nevolja biti ucitelj bogopoznanja. 65. nego ces i u slavi. ali deluje srazmerno ispunjavanju zapovesti. 58. zajedno sa pravdom. ikonomija Bozija je korisnija od nase razboritosti. Ponekad je ona skrivena u pouci naseg bliznjeg. Zbog truda oko poboznosti sledi nagrada. budes imao na umu da su po svoj zemlji sudovi Gospodnji (Ps.

odvraca dusu od dugogodisnjeg predubedjenja. kako udesi pravda Bozija. buduci da nista ne mozes uciniti bez pomoci [Bozije]. vrline on ne zeli da spreci velikim napadima. Kada um. Um. i bez nase i protiv nase volje nasilno nama vlada. 77. Za svaku stvar se moli uporno. Pa ipak. i svoje grehe ispoveda Bogu. zbog nade u dobit. kao sto. 81. One koji su ga prihvatili. 88. jer ga um i strasti vuku. 86. 87. Krtica koja rije pod zemljom ne vidi zvezde. 241 . A otpavsi odatle. molitvom). protivprirodno i natprirodno. 79.9). Bezanje u zimu ili u subotu (Mt. Uvidevsi da je um poceo da se moli iz srca. ali se ne isceli (Jer. Strast koja se nasom voljom upraznjava na delu. ohrabren u Gospodu. jer je slepa. 83. 89.75. 94. A kada su hotimicne pomisli u pitanju. Niko nije toliko dobar i milostiv kao Gospod. Kao sto oni koji ploveci po moru. 80.24. srce kao da trpi muku od dzelata. on pada u greh i strasna iskusenja koja slede. svaki na svoju stranu. koji zaboravlja istinsko znanje. 82. djavo ga napada sa velikim i lukavim pomislima. istinsko znanje ljudi dobijaju od Boga.51. 90. ako ne odmah. on nalazi plodove Duha Svetoga na koje je ukazao apostol: ljubav. i jedno i drugo biva u svoje vreme. tajinsteno prima svu blagodat. Jer. On ne oprasta grehe. saobrazno bolu srca daruje utehu. tako i oni koji mrze zlo vole izoblicavanje. Kada se zatekne u protivprirodnom mestu. Znanje coveka je istinito u meri u kojoj ga potvrdjuju krotost. Male. premda njihove uzroke prihvatamo sa velikim zadovoljstvom.20) povredjuje telo i skrnavi dusu.22). od ljubavi Bozije nema niceg uzvisenijeg. Svako ko je pravoslavno krsten. Kao blagodat pre blagodati. radost. kasnije. 91. mir (Gal. 96. Isto biva i sa onim koji ne veruje u ono sto je prolazno . bori se sa ljudima za stetno kao za nesto korisno. 76. I on zna da tu nece moci da ostane ukoliko bude pretpostavljao telesne brige. Kada se nalazi u prirodnom mestu. Mi volimo uzroke nehotimicnih pomisli. Pomisao koja se dugo zadrzava u coveku otkriva njegovu pristrasnost. A kada dospe u natprirodno mesto. Nadmenost i hvalisanje su uzrocnici hule. 92. ono prvenstveno uci da veruju u Boga kao njegovog Darodavca. on zaboravlja pravdu Boziju i vojuje sa ljudima kao vinovnicima nepravde prema njemu. sigurno je da volimo i same predmete [na koje se one odnose]. 84. ne moze da veruje ni u ono sto je vecno. Njeno. andjeli za nju kazu: Lecismo Vavilon. naime. Uostalom. pak. 78. a drugi sa strastima.on. 93. Zapovest Hristova koja se ispunjava savesno. 85. Postoje tri mislena mesta u koja ulazi um posle izmene: prirodno. onome ko se ne kaje. za sticanje blagovoljenja Bozijeg od nje nista nije korisnije. svaki bogoljubac je istovremeno i trudoljubac.5. rado podnose suncevu zegu. Isto [se desava] kad se probude strasti u ostarelom telu i dusi posvecenoj (Bogu). Dobrovoljni trud je po prirodi neprijatelj pohote. a srebroljublje i tastina nemilosrdnosti i licemerja. pak. brzo odstranjenje ukazuje na borbu i suprotstavljanje. a ono u svoje vreme. 95. smirenost i ljubav. Zbog toga nam i dolaze. Kada gresna dusa ne prihvata [sa smirenjem] nevolje koje je zadese. tako i sramna misao ne zivi u bogoljubivom srcu. Mnogi smo koji tugujemo zbog grehova. uostalom. Jedni se bore sa vetrovima. Kao sto vatra ne moze da gori u vodi. Za dobijanje pomoci [Bozije] nista nije jace od molitve. U to on se osvedocuje po meri ispunjavanja zapovesti. Jer. Svako vrsenje zapovesti je obuhvaceno njome (tj. on sebe smatra uzrokom zlih pomisli i strasti.

pomaze i sebi i svome bliznjem. Od svih zala prvo je neznanje.11). Stvari u kuci su posudje i jela. 103. nije svojstveno da smirenoumno razmislja. 108.Sol. daruje vrlinama odgovarajuca dejstva.2. 106. tj. 16. Jer. Jer. i smiren u srcu je jaci od najjcih.63. vec ispovedanje blagodati Bozije i poimanje [Njegove] snishodljivosti.Kor. A stvari uma su tastina i uzivanje. slicno suncu. 112. Sve sto govorimo ili radimo bez molitve. Kao sto kisa koja pada na zemlju daje hranu biljkama. biva od propovedi (Rim. dakle.odeca.17). sve nevoljno ima svoj uzrok u [svoje]voljnom.nemoj da mislis da u Duhu biva razdeljivanje. I koliko stvari uneses u kucu.5. zednome. ili se zalosti (Ef.30).4.11. Vera. po Pismu. Ali.Kor.12. 100. 113. znak je bogoljubivosti onoga ko se moli. On ostaje jedan i isti. delatni je pricasnik Duha Svetoga. Blagodat Duha je ista i neizmenjiva. samo ce ga ukrepiti.13). umornome . a da se drugi ispunise Duha Svetoga (Dap. ali je ipak dobrovoljno istrajan. Dobro je da pomazemo recima one koji pitaju. ispravnu veru i na trpljenje onoga sto nam se desava.10.17.97. Pazljiva molitva. saobrazno njihovim potrebama: slatko-slatkim.19). i onaj ko za vreme molitve oseca teskobu. pak najsladja voda. ali u svakome dejstvuje kako hoce (1.8. Sto je culna kuca za vazduh. Dap. Ako zelis da sa malo reci pomognes onome ko je zeljan znanja. da je nepromenjiv. i svakome bogodolicno daruje ono sto mu prilici.1). mi se vise necemo prepirati sa svojim bliznjima.telesna briga. 102. ili se zesti (Is. ili da je sisao na proroka (1. 115. 116.11. toliko vazduha izadje napolje. on jaram Hristov (Mt. Zbog stvari koje smo [sa verom] prepustili Bogu. Smirenoumlje nije osuda savesti.3).11). ili se gasi (1.Car. Iskusenje izbegavaj trpljenjem i molitvom. ili da jedni imaju prve darove Duha (Rim. 105. na kraju se pokazuje kao pogresno ili stetno.23). svecelo izliva na krstene. Ona je osnov svega cemu se nadamo (Jev. 114. da Duh Sveti sidje na svakoga apostola (Dap. mnogi postaju pravedni. Ako. dok kroz veru. 118. Cuvsi. ubrzo ce primiti pomoc [od Boga]. 107. onome koji se moli uslisenje. Ko bez zalosti bdi i dugotrpi i moli se. Po delima. pretvaranje ili izmena. 111. 110. Jer. recima i pomislima samo Jedan je pravedan. prema njoj i rasejanost. Zapovest se od zapovesti razlikuje. i bez naseg znanja nas izoblicava na delu. gorko-gorkim. On se. blagodat i pokajanje. neizmenjiv i svemoguc. reci Pisma. 104. Tako i vera jednoga biva cvrsca od vere drugoga. znak je slastoljubivosti. blagodat postaje hrana. nagome koji zebe . koja ne luta tamo-amo. a zatim neverovanje. ali je mnogo bolje da ih pomognemo molitvom i vrlinom. 109. onome koji place . ali se svako od nas prosvecuje (osvecuje) u meri u kojoj je 242 .2. 101.12. nepromenjivo ulazeci u srca verujucih.11. onaj ko sebe pomocu njih prinosi Bogu. onda niko nije veci neprijatelj coveku od njega samoga. ili da dela (1. Kao sto onome koji se kaje nije svojstveno da se gordi.uteha. 99. 98. po apostolu. Sirina srca jeste nada u Boga. pak. tako i onome koji dobrovoljno gresi. 117. Prema tome.16).4) . Krotak po Bogu je mudriji od svih mudraca. nego veruj kao sto smo ranije rekli.10. Onome koji Hrista radi gladuje.29) nosi sa znanjem. Nemarnost. ukazi mu na molitvu.odmor. tako i blagodat. Ko se bez njih bori protiv iskusenja.6. to je slovesan um za Bozansku blagodat. pomocu njih sticemo svako drugo dobro delo. Koliko stvari izneses iz kuce. toliko vazduha udje u kucu. i kada dejstvuje. a njegova teskoba .

nogama i ustima. Onaj ko trpi uvredu i pri tome se ni recima. Secanje na Boga postaje bol srca zbog poboznosti. a da ne voli njene uzroke.1). tako Gospod postupa sa nasim gresima. A ko je naklonjen njihovim uzrocima. nego i da ne razmisljamo o onome sto je zabranjeno. tako i zlo dolazi posle dobra. 139. ali Bog svakome daje po pravdi. pa makar bile i nepravedne. 138. 135.30).10. 131. kako mi postupamo sa nasim vrlinama. stekao je istinsko znanje i pokazuje tvrdu veru u Vladiku. On ce stostruko primiti u sadasnjem zivotu i zivot vecni naslediti (Mk. srebroljublje i uzivanje ne dozvoljavaju da dobrocinstvo ostane cisto. neprijatelj spretno upotrebljava zakon greha. Ako zelis da se neprestano secas Boga. ako ne tuguje za samim sobom. Onaj ko trpi nepravdu. medjutim. da li ce pretrpeti sramotu onaj ko u razumu besedi sa tastinom? I da li ce onaj ko se uzbudjuje kad ga bescaste voleti da bude prezren? Da li ce onaj ko prihvata telesno uzivanje imati skruseno i smireno srce (Ps. a odbacivanje nedaca umanjuje misaonu razboritost srca i kroz lagodnost prouzrokuje zaboravnost. Nije moguce da neko u svom razumu razgovara sa nekom strascu.zamrzeo i odstranio od sebe strasti koje ga pomracuju. Staresina je duzan da poslusniku kaze sta mu je duznost. stostrukim mukama i nevoljama ce platiti njihovo izobilje.31. odseca i njihove uzroke. pokazuje da veruje u Hrista. Kada nas muce zle misli. 23). Ko mrzi strasti. Tastina. Svaki ko zaboravlja Boga postaje samougodljiv i bezosecajan. 121. 123. Jer. i ako se onaj koji trpi nepravdu ne lisava. 122. U nevoljnim mukama skrivena je milost Bozija koja onoga koji pokazuje trpljenje vodi ka pokajanju i spasava od vecnog mucenja. 243 . nemoj da se nadmes misleci da si dobro postupio. ne odbacuj nedace koje te snalaze. 136. 119.19)? Da li ce onaj ko veruje u Hrista brinuti i boriti se za ono sto je prolazno? 124. 133. Prikupivsi u svoje ruke mnogo zapisa o gresima koji su zaboravljeni. Jer. ni mislima ne prepire sa uvrediocem. Ako zelis da Gospod pokrije tvoje grehe (Ps. a ne praroditeljski greh. prinudjavajuci duznika da iste grehe cini i u secanju (Rim. duzan je da tuguje za svojim bliznjim. nemoj otkrivati ljudima da imas vrline. Jer. on se pomracuje. trpljenje u svakom slucaju podstice secanje na Boga. znaj da je prepun pomisli tastine i da sada sa nezadovoljstvom zanje ono sto je posejao u svom srcu. Jer. Jer.38. 128. Ako prikrijes svoju vrlinu. 134. treba da mu saopsti kakvo ce ga zlo zbog toga snaci. 129. Jer. Po meri. 132. i uzalud se uzbudjuje (Ps. vec ih podnosi. Ne govori da onaj ko nema strasti ne moze tugovati. 120.7. Kada vidis da je neko krajnje ogorcen zbog nanesene mu uvrede. a ne pokusava da uzvrati istom merom. 125. Korenje pomisli su javna zla koja cinimo rukama. nego kada bez zlopamcenja podnosis neprijateljstvo zbog dobra koje si ucinio. Ako onome koji nanosi nepravdu ne pretice. svoje naklonosti prema njima. Onaj ko se preko mere nasladjuje u telesnim uzivanjima. treba da osudjujemo sami sebe. izuzev ako prethodno ne nestanu zbog straha Bozijeg. 127. Ne raduj se kada nekome cinis dobro delo. Ukoliko ga ne poslusa. 137. vrlina nije samo da krijemo ono sto je dobro. 126. Ljudi varaju na vagi (terazijama) da bi naneli nepravdu.50. i ne hoteci biva mucen od strasti. 130.7). onda covek prolazi kroz ovaj svet kao senka sna. kao sto noc dolazi za danom. smatrajuci da te pravedno sustizu.

Ko se podrobno seca ranijih grehova. niti zbog toga sto je ovde sva nagrada. jeste li u veri. Ovo smo rekli. 156. ne zbog toga sto iskljucujemo buducnost. Jedno je poznavanje stvari.17. Ako se ponovo pojavljuju. Jer. 152. koji ne veruje. To. 150. 146. njihove slike dolaze bez tuge. 149. pak. Isto je rekao i apostol: Vera je osnov svega cemu se nadamo (Jev. u slikama prikazuje njegove predjasnje grehe sa ciljem da mu tajno naskodi i ozivi strasti koje su po Bozijoj blagodati bile zaboravljene. a poznanje istine po meri nade u Hrista. progonice te demonska nacala i vlasti. pak.11). vec stoga sto najpre treba da u srcima steknemo dejstvenu blagodat Svetoga Duha i da potom. 142.1). a drugo je istinsko poznanje. neminovno ce se pomraciti i smutiti zbog svojih predjasnjih grehova. povredjuje dobru nadu. Zakon obrazno naredjuje da se sest dana radi. Jer. Apostol Pavle nas bodri da udjemo u taj pocinak. Onaj. Ukoliko je. 147. 151. trudi se uvek da pobedis cula. cak i onaj ko je jak i mrzi strasti. nasladjuje se sadasnjim i postaje bezosecajan. delo duse se sastoji u dobrocinstvu putem novca i stvari. i jos: Sami sebe ispitajte.12). nego kao vezivanje za prethodne grehe. [covek] ce praznovati u mislenoj nadi.2. ispoveda se Bogu. Kada um kroz samoodricanje stekne nepokolebivu nadu. prebacice se u ono vreme i strasno baviti neprijateljskim prilozima.1).4. Koliko se sunce razlikuje od meseca. i u pomislima se moze pohotno ziveti gore [nego na delu]. Zapitajmo se koje je od ta dva misljenja pravilno. 154. pak.140. 143. pak.5). i sa nadom se prilepljuj Jedinome Bogu. govoreci: Postarajmo se. Ko veruje u buduci zivot vrlo se rado odrice sadasnjih naslada. saobrazno tome. nije od nas.6. primices Boziju blagodat koja ce te izbaviti od buduceg gneva. pobedjujuci ih molitvom. Strah od geene i ljubav prema Carstvu nebeskom podsticu na trpljenje u nevoljama. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u necemu niste valjani (2. tako da ce se secanje pokazati ne kao ispovedanje. tastina i bezosecajnost obicno sluze grehu i to sa opravdanim izgovorom. Posto pocine kroz takvo odricanje. praceni tugom. Ako zelis da se spases i dodjes u poznanje istine (1. Otkrivajuci ovo. 145. Ali. ne obecavaj da ces se pokajati pomocu drugih vrlina. nemoj spominjati pojedinacno svoje predjasnje grehove. 141. 244 . Ko poznaje istinu.18. onda ubacuju staru prljavstinu. 144. Znanje stvari se stice po meri ispunjavanja zapovesti. po recima Gospodnjim. sami sebe isprobajte. nego trpljenjem nevolja koje ga postizu. dakle. Ako zelis da prineses Bogu besprekorno ispovedanje. jer zna da ga vode ka strahu Bozijem. Neprijatnosti dolaze na nas zbog grehova koje smo ranije ucinili i sobom donose ono sto odgovara svakom grehu. udaljavaju nas od nade. nego od Onoga koji poznaje nase misli. Onaj ko ima znanje i poznaje istinu. a da se sedmi dan pocine (Izl. 148. 153. Jer. Neki [ljudi] ocekuju da im ispunjavanje zapovesti na terazijama (Bozijeg pravosudja) posluzi kao protivteza njihovim gresima.13. razumece i Gospodnju pricu o neprestanoj molitvi i istrajnosti (Lk. Jer. 21). misle da time umilostive Onoga koji je umro za nase grehe. Odbijajuci bol i prezir. udjemo u Carstvo nebesko.Tim. vec hrabro trpi njihove posledice. opet. da udjemo u taj pocinak (Jev. U tom slucaju. Dan pocinka se. neprijatelj mu. Ukoliko. i dalje pomracen i opsednut strastima. 155. i Gospod je rekao: Carstvo Bozije unutra je u vama (Lk.11.4). ne kroz secanje na ono sto je ranije ucinio. ne protivi se tuznim okolnostima. sastoji u tome da se. Drugi. proda sve imanje i razdeli siromasnima (Mt. Nemoj pitati kako moze siromasan da zivi u nasladama kada nema neophodne uslove.21).9).18. Onaj ko je razumeo tajanstvene reci Pavlove da nasa borba biva protiv zlih duhova (Ef. dakle. ako se nehoticno povedes za culima. toliko je drugo korisnije od prvog. pod izgovorom ispovedanja. i imajuci nadu na Boga.20.Kor.

onaj ko bez molitve cini nesto ili brine o necemu. 161. nemoj prihvatati znanje o stvarima koje ti u taj cas nudi neprijatelj. te da se ni za sta drugo ne brinemo niti molimo. nalazi znanje istine i uspesno se izbavlja gneva i tuge. ali se ne smucuj vidljivo. dovija da nas odvrati od molitve protiv njega. da ne bi izgubio ono sto je vece. kao glavu. 160.157. Jer. spotice se o svoja dela i dopada u ruke svojih neprijatelja. 175.Tim. Svako plotsko uzivanje proizilazi od prethodnog odmora. ni uzroke odvojeno od pomisli. Onaj ko zeli da spreci svaku nesrecu. te da koliko god moze prezire brigu o culnom. Bogoljubivi slusalac sa dve strane prima koristi: kada govore pohvalno o njegovim vrlinama. da zivimo. prvo mu oduzima dar znanja. a odmor radja neverje. bices iskusan u istoj stvari. Jer.5). 171. ali te ne slusaju. Ako se ikad udostojis da zauzmes ogradjeno mesto ciste molitve. Kao sto se vrline obicno radjaju od truda i [podnosenja] uvereda.9).33). duzni smo da se i za svaku od njih molimo. Znanje stvari pomaze coveku za vreme iskusenja i uninija. Ako imas dar od Boga da druge ucis. ne dovodi uspesno do kraja svoje delo. negoli da razgovaras sa njim. dakle. predlazuci nam nistavne stvari. A ko bez ovoga pokusa da pazi na srce. 172. Videvsi dvojicu gresnika koji imaju uzajamnu ljubav. 173. dakle. prelascuje se umom i pada u iskusenja i vrazije zamke (1. izuzev za Carstvo [Bozije]. Onaj ko prenebregava zapovest o molitvi. jer u svojim udovima ima neugasivu raspaljenost. Dobro je da.6. 163. 174. Tokom objasnjavanja nemoj skrivati od prisutnih ono sto je potrebno. okovan je u lance (Dap. odseca nadu na Boga. i. i da u svom umu drzi cvrstu nadu na Njega. 170. on postaje jos revnosniji.u zagonetkama. znaj da se uzajamno pomazu u [gresnim] prohtevima. 158. 177. jer se on. jer tek sticanjem pomoci mogu da se bore protiv losih navika.28. duzanje da Bogu u molitvi sve proveri. kada samo jedno od njih odbacimo. 164. bolje je da ga molitvenim strelama ustrelis zatvorenog negde dole. brinemo o svakoj potrebi. bivamo pogruzeni u oboje. Ko se iz straha da ne pretrpi kakvo zlo ili uvredu prepire sa ljudima. To je ono sto je rekao Gospod: Bez mene ne mozete ciniti nista (Jn. po recima Gospodnjim (Mt. pokazuje mislenu borbu. a zatim mu.6. pomocu drugog.15. ispunjavamo najglavniju zapovest. Onaj ko zbog istine prihvata porugu i prezrenje. Jer. Jer. ili ovde u nevoljama strada ili ce u buducem veku bez milosti biti mucen. Treba. 245 . Ko svoju volju ne potcinjava volji Bozijoj. noseci krst. 159. Gord hvali tastog. a kad ga izoblicavaju zbog grehova. Onaj ko se poslusnoscu i molitvama bori protiv [plotskih] prohteva jeste borac koji koristi dobar metod i koji. ne moze sam da pobedi telesno mudrovanje. udaljavanjem od culnog. 168. dok tasti velica gordog koji ga neprestano hvali. 165. koraca apostolskim putem. Mi ne mozemo da pobedimo ni pomisli odvojeno od njihovih uzroka. primorava se na pokajanje. Onaj koji se nalazi pod vlascu greha. 176.20). 166. a sto je ostro . ako samo tugujes. 169. jer se pred njim ponasa ropski. 167. 162. Gord [covek] i tast [covek] se medjusobno vrlo dobro slazu. Ako. ali mu obicno skodi za vreme molitve. Strasni treba da se mole i da budu poslusni. pada u jos neumesnija preslusanja. a ako se smutis. u skladu sa zivljenjem. koja ga jedna drugom predaju kao zatocenika. uskoro. Bogu prinosimo svoje molitve. Ono sto je prijatno izlazi jasno. tako se i gresi radjaju od uzivanja i tastine. tuguj misleno. neces biti osudjen zajedno sa onima koji ne slusaju. u skladu sa svojim napretkom i da. Kada djavo vidi da se covek bez potrebe zanima telesnim [stvarima]. Ko zbog ocekivanog buduceg blaga prihvata postojece nevolje.

kada se zasiti -postaje drzak. kada je siromasan .stupa u raspravu. jer je to vise delo vlasti negoli saveta. da te ne bi Bog ostavio i da ne bi ucinio suprotno. obmanjuje ga i priprema da prekrsi zavet poslusnosti. Onaj ko ne poznaje sudove Bozije. 197. Nehoticne pomisli se radjaju od greha koji im prethodi. Po apostolu (Gal. Tudje zlo nam ne dodaje greh. boji se Zakonodavca. Ne budi dvolican. po Pismu . 15). a kada ga osudjuju .nadima se. 195.26.2. Svevideci Bog nasim delima daje odgovarajucu nagradu. 191.razdrazuje se. 187. vec Bogu koji dela. kada je bogat razmece se. Onome ko ti nije potcinjen. 196. umom koraca putem koji sa obe strane ima ponor i od svakog vetra se lako survava: kada ga hvale . jedan na recima. a drugi u svojoj savesti. ko je zlopamtilo i zlurad. Medjutim. Onaj ko od Hrista ne primi blagodat da stekne poznanje istine i straha Bozijeg.14). 180. Onaj.23). 199. on ce preko malih patnji izbeci velike muke. pak. Onaj ko se protivi neprijatnim dogadjajima. buduci da takvog Pismo stavlja pod kletvu (Prem. duzan je da veruje da je od Boga primio ono sto govori. 188.Sir. ukoliko ga ne prihvatimo sa rdjavim pomislima. menjajuci jedno za drugo. kada strada . 192. kada dobro pojede . biva ozbiljno ranjavan ne samo od strasti. 198. Sa onima koji ti nisu polozili zakletvu (o) potcinjenosti nemoj da se prepires kad se protive istini.178.ceka Gospoda (Ps. 193. 194. kada nesto shvata .smatra nerazumnim. a bogoljubac kada ga hvale i kada ga [okruzuje] izobilje. 28. pak. dok one koji mu oprastaju . One. jer ce Gospod u svoje vreme svakom dati ono sto je zasluzio. Bojeci ga se.dvolici. 246 . Kada naidje iskusenje. jer se svakome prikazuje kao sadrzina njegove savesti.ponasa se kao da zna. Slastoljubac se zalosti kada ga prekorevaju i kad se zlopati. 179. tj. Isto cini i u odnosu na nase pomisli i namere. nego i od svih nedaca koje ga pogadjaju. kada posti postaje tast. Onaj ko svome poslusniku dopusta da se prepire tamo gde ne treba. po duhovnom zakonu pada u istu strast. Sva tvorevina sluzi stvarima koje su bogougodne. 181. zatrazi prvo ono sto je Bogu ugodno. i zbog toga brzo i iscezavaju. Dakle. Ono sto se govori u mnozini svima biva korisno. misli koje dolaze nasom voljom prati radost i zbog toga je tesko otarasiti ih se. sa onima koji ga izoblicavaju . Istina ne [pripada] onome koji govori. 182. nego uz pomoc Svevideceg Boga. pa ces naci korisno resenje. a kada ne zna . nego ga rado i bez tuge i zlopamcenja podnesi. Cuvaj reci svoje od samohvalisanja i pomisli od uobrazenosti. duzan je da rado podnosi sadasnje. a hotimicne od samovlasne volje. 186. Zeleci da resis neku zamrsenu stvar. druge su uzrok prvih. pak. kao sto kaze Pismo (2. nijedna od tih nagrada nije dugotrajna. Onaj.Tim. da ne bi izazvao mrznju. 184.4.16). Jer. on se uklanja od svakog zla. ko ih prihvata sa istinskim poznanjem. Onaj ko govori ispravno. postoji (covek) koji govori istinu i nerazumni koji ga mrze. Jer. kao sto se protivi onima od kojih se On odvraca. 185. stice vrline suprotnu prestupu.namece se. 183. Onaj ko zeli da izbegne predstojece nevolje. 189.postaje bestidan. Zle misli koje naviru bez nase volje prati tuga. 190.place. postoji i licemer koji zbog toga biva voljen. ne trazi odakle i zbog cega je doslo. i ne znajuci bori se protiv Bozije naredbe. Onaj ko sa strahom Bozijim poucava i kaznjava onoga koji gresi. dobro covek ne cini sam. ne govori u lice o prestupima. Onaj ko je dobro naucio Zakon.

203.5. odbacujuci pomisli koje se podizu. blagodat Bozija ga istrebljuje. ipak im uvek oprosti da bi primio platu Onoga koji je rekao: Oprastajte i oprostice vam se (Lk. jos pre njihovog postanka. 206. Jer.9. i to ne trenutno. Ukoliko se proteraju cim se pojave. 204.200. i ono ce porasti. 247 .13-7. tj. jer to se desava po ikonomiji. On ga je vec poznavao. Onaj ko zna da trguje. pak. niti bi video Boga. 7. A ako te ne poslusaju. Kao sto se lav ne priblizava teletu prijateljski. 211. Bez skrusenosti srca nije moguce izbaviti se od zla. izobilje u njima donosi sladostrasce koje prima zle pomisli koje se protive molitvi i dolicnom sluzenju.5). da nije bio oklevetan kao hulitelj (Dap. nego u svako vreme. oni koji ostase pri prvom znanju. 213. cuvaj svoj cin i govori neophodno. iako postoje oni koji protivrece. 207. Niko ne moze imati bol i zalost po Bogu ako prethodno ne zavoli njihove uzroke.6. opsta vrlina je bolja ol licne. Kada se [duhovna] bolest jednoga prenosi i na druge. 218. Jer. Mudrost se ne sastoji samo u upoznavanju istine na osnovu prirodnih posledica. Onaj ko se dobrovoljno podvizava u mukama. I ako te poslusaju. pak. Ko. vec se raduj.6. nece biti pobedjen od nehoticnih pomisli. stekose smirenoumlje. naduse se od gordosti. I kada se mi borimo. vec stekni dobitak koji je on izgubio. na svakom mestu i u svakom delu.36).37). 205. 209. i vez svoje volje ce njima biti porobljen. tvoja nezlobivost ce ti biti korisnija od njegovog popravljanja. tako se i sitost ne spaja sa bolom srca da bi se porodila vrlina. Kao sto se ovca ne sparuje sa vukom radi poroda. 212. Strah Boziji nas primorava da se borimo protiv zla.Kor. od spavanja i od telesnog pokoja. 210. drzi se dusevnog [samo]ponizavanja i telesnog napora. Kao sto se delanje po Bogu naziva vrlinom. opet ce lako pasti u istu zamku. pomisli opstanu. Srce se skrusava ovima trima uzdrzanjima: od hrane. Jer. nemoj tugovati. Iznenadna nevolja se naziva iskusenjem. 216. Jer. i Pavle ne bi progledao duhovno da nije telesno oslepeo (Dap. znaj da sa njima nestaje i zlo. ne primoravaj prepiranjem. 201. da li naginje na desno ili na levo. tj.8). ne zna. onda treba da zahvaljujemo Bogu za sve ono sto nas snadje. gubi. 214. pak. dok oni koji postigose drugo. primices nagradu zbog njihove vrline. ne prihvata [telesni podvig]. Ukoliko. 217. 208. Petar ne bi imao uspesan lov u toku dana da mu nocno ribarenje nije bilo neuspesno (Lk. Onaj ko padne u neki greh i ne pokaje se srazmerno velicini prestupa. tako se i neocekivana nevolja naziva iskusenjem. Ako ti je udeljeno da upravljas bratijom. 202. vec ono sto mnogima sluzi na spasenje. Onoga ko te ne poslusa od prve reci. Bog je na Avrama poslao iskusenja. tako i bestidnost nerado prihvata zalost koja je po Bogu (2. 215. zaradice mnogo. ne treba biti dugotrpeljiv. Ko. kao sto zna i sve ostale stvari.10). Ako hoces da te ne uznemiruju zle pomisli. a ne da bi saznao kakav je. Svaki zivotni dogadjaj lici na pazar. Ako ne postoji covek koji je bez iskusenja ugodio Bogu. Kada se zbog nepravde razdrazuju utroba i srce tvoje. kao sto se ni Stefanu ne bi otvorila nebesa. jer iskusavanom otkriva njegove skrivene namere. niti gledati licnu korist. ozalostio ga radi njegove koristi i da bi mu dao povod za savrsenu veru. Svaka nedaca proverava nastrojenje nase volje. nego i u tome da zlo koje nam nepravedno nanose trpimo kao svoje sopstveno.

Treba. nego su i Ucitelja razapeli.13. za sutra (Mt. 222. i javicu mu se sam (Jn. koji je tama i magla duse.26. pravdu i mudrost Boziju.31. koji potice od porocnih pomisli i dela. Ne pokusavaj da izoblicavanjem pomognes onoga koji se hvali vrlinama. nastojeci da nadjemo (ovaj) dom. Ako i to ne prihvati.3). Zbog toga. nemilostivi i nepravedni koji su je culi sa neraspolozenjem. Gospod nam zapoveda: Ne brinite se.16). dakle. bice siban konjskim bicem i magarecim bodilom (Pric. 226. Svaka rec Hristova projavljuje milost. Ko se ne uci zapovestima i savetima Pisma. Zbog toga. Uzdrzanje i bdenje udruzeni su sa bolom. i silu njihovu prenosi u duse onih koji je rado slusaju.14.2) savetuje da ih neprestano ucimo i ispunjavamo mi.219. 224. koji su ga zbog nepaznje cesto puta gubili. ali ne primorava. 1. a covek slastoljubljem i tastinom rado razgovara sa njim. i kako nam zbog nase nemarnosti ne bi rekao: Ne poznajem vas otkuda ste (Lk. Veliki psalmopojac (Ps. Ko lako biva pobedjen malim iskusenjima. ipak se na delu nasladjuje njime i prihvata ga.Z. koji pevamo u Gospodu nasem Isusu. 221. jevandjelskim i apostolskim (Zah. Mi. te da molitvom uporno "kucamo".. Duzni smo ne samo da trazimo i da primamo.ako smo mi. nego i da sacuvamo sve ono sto nam je dano. Amin.37. Kako ce onaj ko nije video sadrzaj glavnog greha znati kada se treba pomoliti da bi se izbavio od njega? Kako ce naci mesto ciste prirode (Jez. izdvojismo nesto malo od velikog broja zapovesti iz Duhovnog zakona. Jer. Djavo iskusava pomocu priloga. Pazimo dakle i rado slusajmo Onoga koji je rekao: Ako me ljubite. ima nekih koji su izgubili ono sto su primili. kako ce se izbaviti od porocnih pomisli onaj ko se nije odrekao tvarnog i brige o njemu? I kako ce onaj ko je okruzen pomislima otkriti stvarni greh koji pokrivaju pomisli. Jer. dom Boziji? 225. dakle. prosto znanje ili slucajno iskustvo o navedenim stvarima mogu imati odrasli pocetnici i mladici. I mi ne treba da prestanemo da tako cinimo.Kor.14. Jer.34)? I pravo je.. Onaj ko prezire mala (iskusenja). 220. po recima prorockim. sada i u vekove. onda ga uzdom i djemom treba obuzdavati (Ps. Vidis li kako je Svoje javljanje sakrio ispod zapovesti? Najsveobuhvatnija. dakle. dobrovoljnim trudom. jos lakse ce biti pobecen velikim. DOBROTOLjUBLjE AVA EVAGRIJE Svedocanstva o zivotu ave Evagrija 248 . isti (covek) ne moze istovremeno voleti samoisticanje i istinu. vrlina jeste ljubav prema Bogu i prema bliznjem. Jn. 21). ponovo trazili i nalazili. cak ako ga po rasudjivanju nece. pobedice i velika. Jer.27) onaj ko se nije ocistio? I kako ce onaj koji ga nije nasao videti unutrasnji dom Hristov . 223.15. i ja cu ga ljubiti. da bi ga.2. zapovesti moje drzite.6. uz pomoc Gospodnju. Strah Boziji i samoispitivanje izazivaju tugu. kako bi nam sada ili na samrtnom casu Vladika otvorio. i toga ce ljubiti Otac moj. sve dok ga ne steknemo za uvek. ali postojano i trpeljivo delanje sticu tek pobozni i mnogoiskusni starci.25). da se pridrzavamo onoga sto smo prethodno rekli.9). vec ukazuje na pocetak. ne samo sto nisu shvatili mudrost Boziju. dakle. kome pripada slava i poklonjenje.10. Znajuci ovo. Ona se radja od odricanja od svega tvarnog i od bezmolvija pomisli.23.1.

pomoliti Gospodu da ti produzi dane radi pokajanja i is pravljenja srca". on je rekao: "Oce djakone. Oni koji su ga posecivali nisu mu govorili o uzroku zatvaranja. 249 . uhvatio ga i poveo na sud. donecu Jevandjelje. Zbog svog mesta rodjenja ili zbog sposobnosti. a bila je iz ugledne kuce. neka me podvrgnu jos vecoj kazni". u mladosti je ostvario kontakt sa velikim svetiteljima tog vremena Vasilijem Velikim. Za to vreme se iscrplo njegovo telo. raspaljena strascu. njegov ucenik. Time se zavrsilo vidjenje. Evagrije se usrdno molio Bogu da omete nameru zene. Pod njihovim rukovodstvom uzrastao je i razvijao se u duhu i poznanjima o veri i zivotu u Hristu Isusu Gospodu nasem. Medjutim. Ti ces se na njemu zakleti da ces se udaljiti iz ovoga grada i postati monah i ja cu te izbaviti iz ove bede". ona se pomolila. Prijatelj mu je rekao: "Ako je tako. koja se. Grigorijem Niskim i Grigorijem Bogoslovom. Bojeci se Boga i stideci se svoje savesti. Dosavsi. pa cu se ja. Kada su ga napustili lekari. iako gresnica. trudila da ga navede na greh. Ni malo ne caseci. Pretpostavljam da me je iz bezumne ljubomore tuzio neki eparh. i ako me ti zatim vidis u Carigradu. Tada je andjeo uzeo oblik njegovog bliskog prijatelja i dosao da ga poseti. zna se da se rodio oko polovine 4. nije korisno da zivis u njemu". groznicu i tesku bolest za citavih sest meseci. Kad joj je obecao. Njegov navodni drug mu je rekao: "Ako hoces da poslusas svog druga. On joj je priznao sve sto se desilo u Carigradu. Medjutim. mucen savescu. njegov brat. koji je stekao apostolsku slavu. stavivsi mu vrat u zelezne uze i svezavsi mu ruke gvozdenim lancima. samo me izbavi iz ove mracne rupe". Njemu se cinilo da se tu sprovodilo sudjenje i drugim licima zbog istog prestupa. Desilo se da je ovaj muz. Ustavsi u uzbudjenju. pomisljao da ga je zenin muz predao sudu zbog njihove [veze]. Zbog toga se on nalazio u krajnjem smucenju i strahu. Obukavsi se u njega. bestrasan i veoma znamenit ucenoscu. kesarijski episkop ga je postavio za cteca crkve u Argosu. ne nalazeci nacina da ga izlece. Sveti Vasilije. I poce se on proslavljati u velikom gradu. koje mu je sprecavalo da ide vec zapocetim putem. Evagrije se na Jevandjelju zakleo da ce u gradu ostati samo jedan dan da bi svoje stvari preneo do broda. Bojim se da je on potkupio gradonacelnika i da ce me podvrci teskoj kazni". sin prezvitera. te predstavljajuci sebi skvernu poroka i zluradost jeretika. Evagrije muje rekao: "Ako me Bog oslobodi ove bede. Evagrije je rekao: "3aklecu se kao sto hoces.O Evagriju Pontijskom. skitskom monahu i avi. On je hteo da se odvoji od nje. u gradu Ivoru blizu Ponta Evksinskog. Bog koji sve udaljuje od pogibli. on je sve sto je imao preneo na brod i otplovio u Jerusalim. djavo je opet pomracio njegovo srce i pokolebao ga do te mere da je opet promenio odelo. ona mu je sama nabavila monasko odelo. po Sokratu u Lavsaiku pise sledece (gl. blazena Melanija muje rekla: "Cini mi se da tvoja bolest nije jednostavna . on je rasudjivao: "Iako je data u vansebnom stanju. a zatim se udaljio u pustinju. kao sto je sam pricao posto se vec bio oslobodio iskusenja. Zatim ga je bacio u tamnicu. kako vidim. sa njim na veliki Carigradski sabor. Blazena mu je rekla: "Daj mi pred Bogom rec da ces se resiti na monaski zivot. savetovao bih ti da se udaljis iz ovog grada zato sto ti. Prijatelj je zatim doneo Jevandjelje i trazio zakletvu. a sam je. posla na njega drugu nevolju. niski episkop. koga su svi u gradu uvazavali zbog casnog zivota. I Evagrije ozdravi za nekoliko dana. Sveti Grigorije. Kratko vreme posle molitve kojom je predupredio greh na delu. Kazi mi da li imas sta na dusi". on se uputio u Egipat gde je dve godine proziveo na Nitrijskoj gori. bese obratio paznju na sposobnost Evagrija i rukopolozi ga za djakona. zatim. Tu se obukao u monasko odelo i bio primljen kod blazene Melanije Rimljanke. zakletva je ipak zakletva". sveti episkop Grigorije ga ostavi kod blazenog episkopa Nektarija kao veoma iskusnog u pobijanju svih jeresi. Usavsi navodno vrlo zalostan i oskorbljen zbog toga sto njegov drug trpi okove i sedi zakljucan medju cetrdeset prestupnika. cedo moje. Zasto te tako bescasno drze medju prestupnicima?" On muje odgovorio: "3aista ne znam. ali su ga zadrzavale duznosti. Njegov um je obuzela retorska sujeta. Po prestavljenju svetog episkopa Vasilija. veka. pred njega je u vidjenju stao andjeo u odeci eparhovog vojnika. Paladije.78): "Rodom je bio iz Ponta. bio ranjen strasnom ljubavlju prema jednoj zeni. mudar. Po ozdravljenju. iz grada Ivora. I zena se bila strasno zaljubila u njega.

Cetrnaest godina proziveo je on u takozvanim Kelijama, hraneci se hlebom i vodom i, ponekad, malom kolicinom jeleja, ne dozvoljavajuci sebi nikakvu utehu. Nije jeo ni zelenis, ni plodove, ni grozdje. Nije pio vina niti je prao telo. Tako je mucio sebe covek koji je ranije ziveo u izobilju. Medjutim, iskusenja ga nisu ostavljala. Ponekad je na njega ustajao demon bluda, kao sto je sam govorio. Tada bi po celu noc sedeo nag u potoku, cak i u zimsko vreme, tako da bi mu se telo ukocilo. Drugi put mu je dosadjivao duh hule. Tada on, muceci sebe, cetrdeset dana ne bi ulazio pod krov. Uopste, on je stalno trpeo iskusenja od razlicitih demona koje je tesko i izbrojati. Demoni su ga cak i tukli. Umrtvljujuci svoje telo i trpeci, blazeni se unutrasnje ozivotvorio Duhom Svetim, ocistivsi um i udostojivsi se dara poznanja i razlikovanja duhova. Ovaj hrabri podviznik Hristov je pred smrt govorio: "Vec tri godine me nije uznemiravala telesna pohota". Kada i posle tako strogog zivota, posle tolikih neumornih podviznickih trudova i neprestanog bdenja na molitvi, mrzilac dobra i demon pogibli tako napada pravednika, koliko tek od njega i od svog nemara trpe lenjivi ljudi! On je sastavio sto molitava; napisao tri knjige, takozvane Ogihire, tj. kratke izreke u vidu stihova ili prica; [spis] Monah ili delatne pouke, i Preporecnik, tj. o borbi sa demonima i strastima". Kod Sokrata (4. knj. 23. gl.), osim toga, nalazimo da je Evagrije bio ucenik oba Makarija, i Egipatskog i Aleksandrijskog. Pod njihovim rukovodstvom je on, bivsi filosof samo na recima, stekao delatnu filosofiju. Dosavsi iz Carigrada u Egipat, on se susreo sa pomenutim muzevima i poceo da podrazava njihov zivot. Sokrat, recima samog Evagrija, navodi dve okolnosti iz njegovog zivota, iz kojih se vidi kakvi su bili njegovi odnosi sa Svetim Makarijem Velikim. Prva opisuje pitanje koje je ava Makarije uputio Evagriju o razlici izmedju dejstava na dusu secanja na ljudske uvrede i na demonske uvrede. Druga navodi slucaj kad je Evagrije, umoran od puta po vrucini, dosao kod ave Makarija i zatrazio malo vode i - bio odbijen. I jedno i drugo se navodi u njegovim delatnim poglavljima Anatoliju (gl. 94, 94). Dalje Sokrat pominje da Evagrije u svojoj knjizi Gnostik (Znalac) o sebi pise: "Od pravednog Grigorija smo se naucili da ima cetiri vrline i rasudjivanja o njima: razboritost, hrabrost, uzdrzanje i pravednost". Ko je taj Grigorije? Po Paladiju - Grigorije Niski, a po Sokratu - Grigorije Nazijanzin, koji ga je navodno i rukopolozio za djakona u Carigradu. Nije li Sokrat zamenio Nazijanzina sa Niskim? Paladiju je lakse bilo da zna istinu. Najzad, kod Sokrata susrecemo sledece kazivanje. Divni Amonije je zajedno sa Atanasijem Velikim bio u Rimu i osim crkve Petra i Pavla nista ne hocase da vidi. Posle toga ga je iz Egipta pozvao Teofil Aleksandrijski na episkopsku sluzbu, ali je on sebi odsekao desno uvo, kako bi zbog nedostatka izbegao rukopolozenje. Posle nekog vremena, aleksandrijski episkop Teofil je uzeo Evagrija za episkopa, ali je i on pobegao, premda nije unakazio ni jedan deo svog tela. Susrevsi se sa Amonijem, Evagrije mu je nezno rekao: "Rdjavo si ucinio sto si odsekao sebi uvo. Za taj postupak ces odgovarati pred Bogom". Amonije je odgovorio: "A ti, Evagrije. Zar neces odgovarati zato sto si odsekao jezik i sto se iz samoljublja nisi posluzio blagodacu koja ti je darovana?" O Evagrijevim delima Sokrat pise: "On je napisao vrlo dobre knjige. Jednu od njih je nazvao Monah, ili o delanju; drugu Gnostik, ili o coveku koji se udostojio znanja, koja je podeljena na pedeset poglavlja; trecu Preporecnik, koja predstavlja izbor [izreka] iz Bozanstvenog Pisma protiv demona-kusaca, podeljena na osam delova, saglasno broju pomisli. Osim toga, on je ostavio 600 pitanja o buducnosti i jos dve knjige napisane u stihovima - jednu za monahe koji zive u opstezicima, a drugu - devstvenici. Onaj ko bude citao te knjige, videce koliko su divne". Sozomen (6. knj. 30. gl.) o pomenutom Amoniju navodi da je pripadao "Dugoj braci", da je dostigao visinu mudroljublja i da je bio veoma ucen, procitavsi knjige Origena, Didima i drugih duhovnih pisaca. Zatim dodaje da je sa njim cesto razgovarao mudri Evagrije, "muz ucen i silan umom i recju, i osobito sposoban da razlikuje pomisli koje vode ka vrlini i poroku, te da podstice na razvitak prvih i udaljavanje od drugih. Uostalom, kakav je bio na podrucju ucenosti, pokazace dela koja je ostavio. Njegova narav se, kako govore, odlikovala umerenoscu. On je bio toliko dalek od sujete i gordosti da ga zasluzene pohvale nisu nadimale, kao sto ga ni nezasluzene uvrede nisu

250

ogorcavale. Mudroljublju i Svetom Pismu on se ucio kod nazijanskog episkopa Grigorija. Sve dok on bese predstojatelj Carigradske crkve, Evagrije mu prisluzivase kao arhidjakon. Licem je bio prijatan i voljase da se raskosno odeva. Primetivsi njegovo poznanstvo sa svojom zenom, jedan od velmoza se zapali ljubomorom i hocase da ga ubije. Kad je zamisao vec bila blizu dela, Bog Evagriju za vreme sna salje strasno ali spasonosno vidjenje". Dalje Sozomen ne predlaze nista osobito. Lako se primecuje da se Sokrat i Sozomen ne slazu sa Paladijem u tome koji Grigorije bese Evagrijev pokrovitelj i pomagac u obrazovanju. Paladije imenuje Grigorija Niskog, a oni Grigorija Nazijanzina. Mozda se oni ovako mogu usaglasiti: za djakona ga je rukopolozio Grigorije Niski, ali je bio poznat i Grigoriju Nazijanzinu, koji mu je davao casove. [U medjuvremenu] je Grigorije Bogoslov pozvan na patrijarsijsko mesto u Carigrad. Na Sabor, koji je bio za njegovo vreme, bese dosao i Grigorije Niski sa Evagrijem. Tu je Evagrije sluzio kao protodjakon kod Nazijanzina, da bi posle Sabora, po savetu obojice, ostao u Carigradu. Sokrat i Sozomen govore o njemu dok bese u Carigradu, a Paladije pre toga. Svakako, Paladiju, kao uceniku Evagrijevom, moze se vise verovati, jer je on iznosio ono sto je cuo od samog Evagrija. Smrt Evagrija PATROLOGIA (t. 40) povezuje sa 399. g. Tu se navode i odzivi na Evagrijeve spise. Medju ostalim, blazeni Jeronim je pisao da se "knjige Evagrija citaju ne samo medju Grcima po celom Istoku, vec i na Zapadu medju Latinima, u prevodu Rufina, njegovog ucenika". U Patrologiji se nalaze svi sacuvani Evagrijevi spisi. Na prvom mestu: Poglavlja o delatnom zivotu Anatoliju. Mozemo pretpostaviti da je to zapravo ostatak knjige koju istoricari nazivaju Monah. Poglavljima prethodi kratko pismo Anatoliju kao uvod. Zatim sledi 71 poglavlje - pouke iz delatnog podviznistva. Posle njih sledi Delatno slovo u 100 poglavlja. Medjutim, kako je veci deo tih poglavlja identican sa onih 71, mi cemo navesti samo one koje su razlicite. Ukupno njih ima 100. Dalje u Patrologiji sledi spis koji se kod nas u Dobrotoljublju jasnije naziva: Obris monastva kojim se izlaze kako se treba podvizavati i bezmolstvovati. Isto je i u grckom Dobrotoljublju. Zatim slede 33 poglavlja Posledovanje. Njihov sadrzaj je ogledavanje duhovnog u vidljivom. Pa 25 poglavlja po azbucnom redu. To su aforizmi o duhovnim predmetima. Uz njih idu drugih 27 izreka, premda ne po azbucnom redu. Posle toga sledi spis O 8 porocnih pomisli, jedan deo drevne knjige Preporecnik. Najzad se navode kratka pravila monasima u opstezicu i devstvenici. Sve se to ovde predlaze u prevodu.[1] Ako bismo, posle navodjenja svih ovih dela, pokusali da ukratko damo Evagrijevo ucenje, onda bismo najpre trebali reci da kod njega ima nesumnjivo dosta elemenata iz zdravog monaskog iskustva Egipatskih monaha. Medjutim, to je iskustvo kod njega uklopljeno u jedan zaokruzen spekulativni sistem, koji ima svoje filosofsko i bogoslovsko poreklo u Origenovom sistemu. Evagrijeva misao je inace sinteticna, mada ju je on izrazio u svojim "glavama" i "izrekama" na izvestan analitican nacin. Ta spekulativna sinteza kod njega deformise i samo monasko iskustvo. Cinjenica je opet i to da Evagrije svoje misli cesto izlaze enigmaticno, nekako ezotericno, pogotovu kad se radi o najvisim istinama. On sam kaze u svome "Gnostiku" (146): "Treba neke stvari ikazati nejasno, neke u enigmi, a neke otkrivati radi spasenja prostih". Njegov posebni metafizicki i teoloski sistem, medjutim, boluje od Origenove neoplatonske i gnosticke zablude. Zbog ovakvog svog ucenja Evagrije Pontijski je i osudjen sa Origenom i Didimom na V Vaseljenskom Saboru 553. godine u Carigradu. Poznatih 15 antiorigenistickih teza iz te osude tacku po tacku pogadjaju Evagrijevo ucenje, osobito pak one koje se ticu njegove Hristologije, sto i cini jezgro njegovog zabludnog ucenja. Jer, ni Evagrije, kao ni Origen, nije osetio centralno mesto u Hriscanskoj veri i zivotu upravo Hrista Ovaplocenog, i to na svu vecnost. Ova je osuda, razumljivo, imala veliki znacaj za dalju sudbinu Evagrijevih dela i njegovog daljeg uticaja. Ipak, izvesni uticaj njegov postojao je i dalje, i na Istoku i na

251

Zapadu, ali to nije bio presudan uticaj. Daleko je bio veci uticaj napr. Makarijevskih spisa i uticaj asketike i mistike Kapadokijskih Otaca. Od Evagrija je ostajalo i uticaj vrsilo samo ono sto je u njegovoj asketici i mistivi bilo zdravo i korisno za duhovni zivot, kao sto se to najbolje vidi napr. kod Svetog Maksima Ispovednika, koji ima origenovskoevagrijevskih motiva, ali nema ni jednu njihovu nastranost ili zabludu. Evagrijeva osnovna zabluda je bila u svojevrsnoj prenaglasenoj "mistici uma", u intelektualizmu i spiritualizmu, koji su vise jelinski negoli hriscanski. Zato je pravoslavna monaska tradicija na Istoku Evagrijevu cistu "molitvu uma" preobratila u "Isusovu molitvu" cistoga srca (umno-srdacna molitva Isusova), u kojoj je, kao i u svemu ostalome, po pravilnom zapazanju o. Jovana Majendorfa, Licnost Hrista Bogocoveka jedini kriterijum i jedina norma hriscanske duhovnosti i duhovnog zivota i svega uopste u Hriscanstvu.

NAPOMENE:
1. Dovde je predovor Episkopa Teofana. Radi punije istine u nastavku nevodimo jos neke podatke o Evagriju iz "Patrologije" jeromonaha Atanasija Jevtica, Pravoslavni Bogoslovski fakultet, Bgd. 1984,- Prim. prev.

DOBROTOLjUBLjE AVA EVAGRIJE

POUKE EVAGRIJA MONAHA O PODVIZNISTVU

I POGLAVLjA O DELATNOM ZIVOTU, UPUCENA ANATOLIJU
Pre kratkog vremena pisao si mi, voljeni brate Anatolije iz Svete gore[1] u Skit, istuci da ti razjasnim simvolicko znacenje egipatske monaske shime, smatrajuci da ona sa razlogom ima obelezje koje se razlikuje od svih drugih formi ljudskog odela. Ja cu ti rado preneti ono sto sam o tome saznao od svetih otaca. Kukulj je simvol blagodati Spasitelja naseg Boga koji osenjuje um monaha i svojim pokrovom stiti njihovo mladenastvo u Hristu od onih koji neprestano pokusavaju da im nanesu udarce i pricine rane. Oni koji ga nose na svojoj glavi sa snaznom i delatnom verom pevaju: Ako Gospod ne sazida dom i ne sacuva grad, uzalud se trudi graditelj i bdi cuvar (Ps.126,1). Takvi vapaji radjaju smirenje i iskorenjuju gordost, tj. duhovno zlo koje je na zemlju svrglo Lucifera koji je jutrom isijavao. Obnazenost ruku[2] kod njih pokazuje nelicemernost zivota. Jer, sujeta ume da se prikriva i odaje privid vrline svagda loveci slavu kod ljudi i odgoneci veru, kao sto govori Spasitelj: Kako vi mozete verovati kad primate slavu jednan od drugoga, a slavu koja je od jedinoga Boga ne trazite (Jn.5,44)? Dobro ne treba da postoji radi neceg drugog, nego naprotiv, sve drugo treba da postoji radi njega. Ako to ne bude tako, jasno je da je ono sto nas podstice na cinjenje dobra za nas dragocenije od samog dobra. Bilo bi, medjutim, krajnje neumesno zamisljati bilo sta visim od Boga i tako govoriti.

252

Analav (paraman), koji krstoliko obavija njihova pleca, jeste simvol vere u Hrista, koja prima krotke i koja odstranjuje prepreke i cini da se delatost odvija bez ometanja. Pojas koji obavija njihova bedra odstranjuje svaku necistotu i saopstava: Dobro je coveku da se ne dohvata do zene (1.Kor.7, 1). Kozuh imaju, buduci da uvek nose na telu umiranje Gospoda Isusa (2.Kor.4,10), da bi podavljivali sve nerazumne strasti, da bi ucescem u dobru presekli dusevno zlo, i da bi, ljubeci siromastvo, bezali od bogatsta kao od idolosluzenja. Zezal je drvo zivota. On sve koji ga uzimaju u ruke i koji se o njega opiru obavezuje da se utvrdjuju na Hristu. Eto ukratko sta simvolizuje shima. (Oblaceci bratiju u nju) sveti oci uvek govore sledece: "Ceda, veru cini tvrdom strah Boziji, njega uzdrzanje, njega nepokolebivim cine trpljenje i nada, od kojih se radja i bestrasce. Porod bestrasca jeste ljubav, a ljubav je dver za prirodno poznanje koje prethodi bogoslovlju i vrhovnom blazenstvu". Za sadasnju priliku je dovoljno receno o svetoj shimi i o poukama staraca. Sada cemo, pak, govoriti o delatnom i spoznajnom zivotu, i to ne samo o onom sto smo videli (kod staraca) i slusali (od njih), nego i o onom o cemu smo dobili zapovest da i drugima saopstimo. Izlaganje o delatnom zivotu cemo razdeliti na 100 poglavlja, a o spoznajnom - na 650, ponesto sakrivsi i ponesto prikrivsi, da ne bismo dali svetinju psima, niti bacali bisere pred svinje (Mt.7,6), sto ce, pak, biti jasno onima koji idu za ocima po istom putu. 1. Hriscanstvo je ucenje Spasitelja naseg Isusa Hrista koje u sebi sadrzi [sve] ono sto se odnosi na zivot, poznanje stvari i bogopoznanje. 2. Carstvo nebesko jeste bestrasce duse sa istinskim poznanjem Onoga koji jeste. 3. Carstvo Bozije je poznanje Presvete Trojice. Ono se siri saglasno stanju uma, koga ispunjava beskrajno blazenim zivotom. 4. Sta ko ljubi, to svakako i zeli, a sta zeli, to se trudi i da dostigne. Svakom uzivanju prethodi zelja, a zelja se radja iz osecanja. Sta nije vezano za osecanje, slobodno je i od strasti. 5. Sa otselnicima demoni samo licno stupaju u borbu, dok protiv onih koji vrlinski zivot provode u opstezicu ili bratstvima oni podstrekavaju nemarnu bratiju. Ova druga borba je neuporedivo laksa od prve zbog toga sto je nemoguce na zemlji naci ljude koji bi bili gori od demona, ili koji bi na sebe primili svo njihovo zlo. 6. Um koji luta zaustavljaju - citanje, bdenje i molitva. Plamtecu pohotu gase glad, trud i otselnistvo. Uzburkani gnev utisavaju - psalmopojanje, velikodusnost i milostivost. Sve to projavljuje svoje dejstvo kada se upotrebljava u svoje vreme i u odgovarajucoj meri. Sve, pak, sto se vrsi u neodgovarajuce vreme i bez mere nije dugotrajno, a sto nije dugotrajno pre je stetno nego korisno. 7. Kada dusa zeli razna jela, tada treba da je pritesnimo hlebom i vodom, kako bi bila blagodarna i za tanku krisku. Jer, sitost zeli raznovrsna jela, a glad i nasicenje hlebom smatra blazenstvom. 8. Celomudrenosti, tj. cistoti tela mnogo pomaze oskudnost u vodi. Neka te u to ubede trista Izrailjcana koji su sa Gedeonom pobedili Madijam. 9. Kao sto je nemoguce da se smrt i zivot u istom trenutku nadju kod istog coveka, tako je nemoguce da se ljubav i novac nadju kod nekog u isto vreme. Ljubav ne samo da trosi novac, nego i sam privremeni zivot svoj prinosi na zrtvu. 10. Ko bezi od svetskih zadovoljstava lici na kulu koja je nedostupna demonu tuge. Jer, tuga je lisenost zadovoljstva, ili sadasnjeg ili ocekivanog. Od tog neprijatelja ne mozemo se izbaviti sve dok imamo pristrasnost ka bilo cemu zemaljskom. On svoju zamku za pobudjivanje tuge postavlja na onu stvar za koju nas vidi najvise vezanim. 11. Gnev i mrznja umnozavaju razdrazenje srca, a milostinja i krotost ga stisavaju. 12. Sunce da ne zalazi u gnevu vasem da ne bi demoni, napavsi nocu, uplasili dusu i ucinili um strasljivim za borbu sledeceg dana. Strasni sni obicno bivaju posle gnevnog uznemirenja. Nas um nista toliko ne prinudjava da istupi iz stroja (tj. da dezertira) koliko uzburkani gnev.

253

13. Kada zbog nekog govora razdrazajni deo nase duse upada u uznemirenost, demoni nam predlazu otselnistvo, tj. usamljenistvo, kao dobru stvar, kako bismo se, odstranjujuci uzroke ogorcenja, oslobodili od smucenja. Kada se, pak, razgoreva pohota, oni se staraju da nas ucine covekoljubivim (da nas zadrze medju ljudima), nazivajuci nas surovim i divljim zbog toga sto se udaljujemo, kako bismo, pohotstvujuci telom, sretali tela (ostajuci u zajednici). Njima ne treba verovati, nego ciniti upravo suprotno. 14. Ne predaji se pomisli gneva, misleno vodeci borbu sa onim ko te je ogorcio, niti, opet - bludnoj pomisli, dugo zadrzavajuci sladostrasna mastanja. Ona pomracuju dusu, a ovo vodi ka obodrenju strasti, - oboje, pak, skrnave um. Tada ces se za vreme molitvoslovlja, ispunjavajuci uobrazilju