ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA

Sadržaj:
Broj 62/03, 64/03, 58/04

I. II.

OSNOVNE ODREDBE RAZVOJ, OBEZBEĐIVANJE I UNAPREĐIVANJE KVALITETA OBRAZOVANJA I VASPITANJA

1. 2. 3. III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X. XI. XII. XIII. I. OSNOVNE ODREDBE Predmet zakona
Član 1.

Nacionalni prosvetni savet Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Ministarstvo

USTANOVE I DRUGE ORGANIZACIJE ORGANI USTANOVE PROGRAMI OBRAZOVANJA I VASPITANJA OSTVARIVANJE OBRAZOVANJA I VASPITANJA PRAVA DETETA I UČENIKA NASTAVNICI, VASPITAČI I STRUČNI SARADNICI NADZOR NAD RADOM USTANOVE FINANSIRANJE DELATNOSTI USTANOVA ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA, AUTONOMNA POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE KAZNENE ODREDBE POVERAVANJE POSLOVA DRŽAVNE UPRAVE AUTONOMNOJ POKRAJINI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Ovim zakonom uređuju se osnove sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, i to: ciljevi obrazovanja i vaspitanja, način i uslovi za obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, vrste programa obrazovanja i vaspitanja, osnivanje, organizacija, finansiranje i nadzor nad radom ustanova obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ustanova), kao i druga pitanja od značaja za obrazovanje i vaspitanje.

Delatnost obrazovanja i vaspitanja
Član 2. Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja se kao predškolsko vaspitanje i obrazovanje, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje. Sistemom obrazovanja i vaspitanja obezbeđuju se: 1. dostupnost obrazovanja i vaspitanja; 2. mogućnost za obrazovanje i vaspitanje pod jednakim uslovima i na ekonomski nedovoljno razvijenim područjima, kao i u socijalno, odnosno kulturno manje podsticajnim sredinama; 3. kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje osigurava sticanje jezičke, matematičke, naučne, umetničke, kulturne, zdravstvene, ekološke i informatičke pismenosti, neophodne za život u savremenom i složenom društvu; 4. obrazovanje i vaspitanje koje odgovara stepenu razvoja i uzrastu deteta, odnosno učenika;

5. jednaka mogućnost za obrazovanje dece i učenika sa smetnjama u razvoju; 6. podsticanje učenika za sticanje što višeg nivoa obrazovanja i što većeg uključenja u proces doživotnog učenja; 7. maksimalna horizontalna i vertikalna pokretljivost u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja. Način obavljanja delatnosti obrazovanja i vaspitanja propisan je ovim zakonom i posebnim zakonima u oblasti obrazovanja i vaspitanja ( u daljem tekstu: posebni zakon).

Ciljevi i zadaci obrazovanja i vaspitanja
Član 3. 'Ciljevi i zadaci obrazovanja i vaspitanja jesu: 1. razvoj intelektualnih kapaciteta i znanja dece i učenika nužnih za razumevanje prirode, društva, sebe i sveta u kome žive, u skladu sa njihovim razvojnim potrebama, mogućnostima i interesovanjima; 2. podsticanje i razvoj fizičkih i zdravstvenih sposobnosti dece i učenika; 3. osposobljavanje za rad, dalje obrazovanje i samostalno učenje, u skladu sa načelima stalnog usavršavanja i načelima doživotnog učenja; 4. osposobljavanje za samostalno i odgovorno donošenje odluka koje se odnose na sopstveni razvoj i budući život; 5. razvijanje svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina; 6. omogućavanje uključivanja u procese evropskog i međunarodnog povezivanja; 7. razvijanje svesti o značaju zaštite i očuvanja prirode i životne sredine; 8. usvajanje, razumevanje i razvoj osnovnih socijalnih i moralnih vrednosti demokratski uređenog, humanog i tolerantnog društva; 9. uvažavanje pluralizma vrednosti i omogućavanje, podsticanje i izgradnja sopstvenog sistema vrednosti i vrednosnih stavova koji se temelje na načelima različitosti i dobrobiti za sve; 10. poštovanje prava dece, ljudskih i građanskih prava i osnovnih sloboda i razvijanje sposobnosti za život u demokratski uređenom društvu; 11. razvijanje kod dece i učenika radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i etničke i verske tolerancije, jačanje poverenja među decom i učenicima i sprečavanje ponašanja koja narušavaju ostvarivanje prava na različitost; 12. razvijanje i negovanje drugarstva i prijateljstva, usvajanje vrednosti zajedničkog života i podsticanje individualne odgovornosti.

Pravo na obrazovanje i vaspitanje
Član 4. Svako ima pravo na obrazovanje i vaspitanje. Građani Republike Srbije jednaki su u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, bez obzira na pol, rasu, nacionalnu, versku i jezičku pripadnost, uzrast, fizičku i psihičku konstituciju, socijalno i kulturno poreklo, imovno stanje, političko opredeljenje ili drugo lično svojstvo. Osnovno obrazovanje obavezno je i besplatno. Lica sa smetnjama u razvoju, odrasli i lica sa posebnim sposobnostima imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove posebne obrazovne i vaspitne potrebe, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Obavljanje delatnosti

Član 5. Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Na osnivanje i rad ustanova iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi o javnim službama.

Obrazovno-vaspitni rad
Član 6. U ustanovi obrazovno-vaspitni rad obavljaju: nastavnik, vaspitač, stručni saradnik, pomoćni nastavnik i drugo lice, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Lice iz stava 1. ovog člana, kao i drugi zaposleni u ustanovi dužni su da svojim radom i ukupnim ponašanjem doprinose ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja. Zaposleni u ustanovi ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju radni odnosi u državnim organima.

Upotreba jezika
Član 7. Obrazovno- vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku. Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na maternjem jeziku. Izuzetno on se može ostvarivati i na srpskom jeziku. Obrazovno-vaspitni rad može da se izvodi i na stranom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom. Obrazovno-vaspitni rad za lica koja koriste jezik znakova izvodi se na jeziku znakova i pomoću sredstava tog jezika.

Evidencija i javne isprave
Član 8. Ustanova vodi propisanu evidenciju i izdaje javne isprave, u skladu sa posebnim zakonom. Lični podaci upisani u evidenciju prikupljaju se, obrađuju, čuvaju i koriste za potrebe obrazovno-vaspitnog rada i dostavljaju ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo) za obavljanje zakonom utvrđenih poslova. Za potrebe naučnoistraživačkog rada i prilikom izrade statističkih analiza, lični podaci koriste se i objavljuju na način kojim se obezbeđuje zaštita identiteta učesnika obrazovanja i vaspitanja. Javna isprava i isprava izdata suprotno ovom i posebnom zakonu - ništava je.

Nadzor
Član 9. Nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo, u skladu sa zakonom.

II. RAZVOJ, OBEZBEĐIVANJE I UNAPREĐIVANJE KVALITETA OBRAZOVANJA I VASPITANJA 1. Nacionalni prosvetni savet
Član 10. Radi utvrđivanja pravaca razvoja i unapređivanja kvaliteta pred{kolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja obrazuje se Nacionalni prosvetni savet (u daljem tekstu: Savet). Rad Saveta je javan. Kad Savet razmatra pitanja koja čine deo politike Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika) u oblasti obrazovanja i vaspitanja, dužan je da obezbedi usaglašene stavove sa odgovaraju}im institucijama u čijoj su nadležnosti pitanja razvoja visokog i drugih oblika obrazovanja. Savet je dužan da Narodnoj skupštini Republike Srbije (u daljem tekstu: Narodna skupština) podnosi izve{taj o svom radu najmanje jedanput godišnje. Savet može da obrazuje stalne i povremene komisije iz reda nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i drugih istaknutih stručnjaka i naučnika, u skladu s poslovnikom. Administrativno-tehničke poslove za potrebe Saveta obavlja Ministarstvo. Sredstva za rad Saveta obezbeđuju se u budžetu Republike. Članovi Saveta i komisija iz stava 5. ovog člana imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Narodna skupština. Savet donosi poslovnik o svom radu.

Sastav Saveta
Član 11. Savet ima 42 člana, uključujući i predsednika, koje bira Narodna skupština na vreme od šest godina. Izuzetno od stava 1. ovog člana, polovini članova prvoizabranog sastava Saveta mandat traje tri godine. Predsednik i članovi Saveta biraju se, i to: 1. tri člana iz reda akademika - redovnih profesora univerziteta, sa liste kandidata koju podnosi Srpska akademija nauka i umetnosti i jedan član Matice srpske iz reda redovnih profesora univerziteta, sa liste kandidata koju podnosi Matica srpska; 2. četiri člana iz reda nastavnika Univerziteta u Beogradu, sa liste kandidata koju podnosi Univerzitet u Beogradu; 3. po jedan član iz reda nastavnika drugih univerziteta čiji je osnivač Republika, odnosno autonomna pokrajina: Univerziteta u Nišu, Univerziteta u Kragujevcu, Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici i Univerziteta umetnosti u Beogradu, sa liste kandidata koju podnose ovi univerziteti; 4. član iz reda nastavnika učiteljskog fakulteta, sa liste kandidata koju zajednički podnose učiteljski fakulteti čiji je osnivač Republika; 5. po jedan član iz reda stručnih udruženja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika: Zajednice vaspitača predškolskih ustanova, Saveza učitelja Srbije, Društva za srpski jezik Srbije, Društva za strane jezike Srbije, Društva matematičara Srbije, Saveza društava istoričara Srbije, Srpskog geografskog društva, Društva fizičara Srbije,

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Srpskog hemijskog društva, Srpskog biološkog društva, Srpskog filozofskog društva, Saveza društava muzičkih i baletskih pedagoga Srbije, Društva likovnih pedagoga Srbije, Saveza pedagoga za fizičku kulturu, Društva psihologa Srbije, Pedagoškog društva Srbije i Društva defektologa Srbije, sa lista kandidata koje podnose ova udruženja; četiri člana iz reda predstavnika zajednica srednjih stručnih škola, sa liste kandidata koju zajednički podnose ove zajednice, i jedan član iz reda predstavnika Zajednice gimnazija, sa liste kandidata koju podnosi ta zajednica; član iz reda Srpske pravoslavne crkve, sa liste kandidata koju podnosi ova crkva; član iz reda tradicionalnih crkava i verskih zajednica, osim Srpske pravoslavne crkve, sa liste kandidata koju zajednički podnose ove crkve i verske zajednice; član iz reda nacionalnih manjina, sa liste kandidata koju zajednički podnose saveti nacionalnih manjina; član iz reda nacionalne organizacije za zapošljavanje, sa liste kandidata koju podnosi ova organizacija; član iz reda reprezentativnih sindikata, sa liste kandidata koju zajednički podnose ovi sindikati; član iz reda udruženja poslodavaca, sa liste kandidata koju zajednički podnose ova udruženja.

Podnosioci lista iz stava 3. ovog člana dužni su da dostave liste kandidata za članove Saveta dva meseca pre isteka mandata članova Saveta kojima mandat ističe. Lista iz stava 3. ovog člana sadrži veći broj kandidata od broja članova koji se biraju. Ako podnosilac liste ne dostavi listu u roku iz stava 4. ovog člana, Narodna skupština bira članove Saveta iz reda propisane strukture. Najmanje polovina članova Saveta bira se iz reda stručnjaka iz oblasti obrazovanja i vaspitanja. Predsednik Saveta bira se iz reda stručnjaka iz oblasti obrazovanja i vaspitanja. Za člana Saveta ne može da bude izabrano lice koje je imenovano, izabrano ili postavljeno na funkciju u državnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave i lice izabrano u organ političke stranke ili organ upravljanja ustanove. Narodna skupština razrešava člana Saveta pre isteka mandata, i to: na lični zahtev, ako ne ispunjava svoju dužnost kao član Saveta, odnosno svojim postupcima povredi ugled dužnosti koju obavlja ili ukoliko nastupi uslov iz stava 9. ovog člana. U slučaju razrešenja člana Saveta pre isteka mandata, bira se novi član do isteka mandata Saveta, sa liste koja je podneta za izbor članova Saveta. Savet donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova Saveta. Sednicama Saveta prisustvuje predstavnik Ministarstva, bez prava odlučivanja.

Nadležnost Saveta
Član 12. U oblasti razvoja i unapređivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Savet: 1. utvrđuje pravce razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja; 2. prati i analizira stanje obrazovanja na svim nivoima iz svoje nadležnosti i usaglašenost sistema obrazovanja sa evropskim standardima; 3. razmatra, zauzima stavove i daje mišljenje Ministarstvu u postupku donošenja zakona i drugih akata, kojima se uređuju pitanja od značaja za oblast obrazovanja i vaspitanja;

4). za sticanje obrazovanja nastavnika. stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama. u skladu sa ovim i posebnim zakonom. za ostvarivanje posebnih programa stručnog osposobljavanja i obuke. znanja. Radi praćenja. osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju. . 6. prostora. 7) i 8) objavljuju se u "Prosvetnom glasniku". nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i osnove vaspitnog programa. stručnog osposobljavanja i obuke. osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja. 5. Član 13. posebne programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja. sedišta i statusnoj promeni zavoda odlučuje Vlada. Na statut i godišnji plan i program rada zavoda saglasnost daje Vlada. vaspitača i stručnih saradnika. kao i dopunskog obrazovanja nastavnika. utvrđuje standarde: 1.Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: zavodi). organizaciju i rad zavoda primenjuju se propisi o javnim službama. Za osnivanje i rad zavoda sredstva se obezbeđuju u budžetu Republike. u skladu sa zakonom. savetodavnih. 9. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Član 17. O promeni naziva. kao i za sticanje dozvole za rad. uključujući i osposobljavanje nastavnika i vaspitača za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju. Zavodi podnose izveštaje o svom radu Vladi najmanje jedanput godišnje. za ostvarivanje posebnih programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja. donosi: opšte osnove predškolskog programa. predlaže ministru udžbenike i nastavna sredstva. 10. utvrđuje listu obrazovnih profila. za obavljanje razvojnih. 9. obavlja i druge poslove. Savet najmanje jedanput godišnje dostavlja Narodnoj skupštini mišljenje o stanju u oblasti obrazovanja i vaspitanja i razvoja predškolskog. znanja. predlaže ministru: programe završnog i maturskog ispita u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju. za uvođenje u posao nastavnika. 6. 2. Brisani 2. obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja Republika osniva ustanove . 7. veština i sposobnosti za profesiju nastavnika i vaspitača i njihovog profesionalnog napredovanja. opreme i nastavnih sredstava. 8. Na osnivanje. istraživačkih i drugih stručnih poslova u predškolskom. 7. kvaliteta obrazovanja i vaspitanja po nivoima i vrstama i opšte i posebne standarde znanja. kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava. 4. Akti iz tač. 5. 8. 3.-16.4. vaspitača i stručnog saradnika. veština i sposobnosti za direktora. Akte o osnivanju zavoda donosi Vlada.

Zavod iz stava 1. ovog člana može da ima i druge organizacione jedinice. aktom o osnivanju i statutom. polaganje ispita za dozvolu za rad nastavnika. vaspitača i stručnog saradnika i ispita za direktora. 3. Centar za strateški razvoj Član 19. a koji se naročito odnose na: unapređivanje i razvoj sistema stalnog stručnog usavršavanja i profesionalni razvoj zaposlenih u ustanovi. sa stečenim invaliditetom. obolela od sistemskih bolesti. dece i učenika sa problemima socijalne adaptacije i drugim poremećajima u socijalnom ponašanju.centre. Centar za razvoj programa i udžbenika Član 20. strateške ciljeve i zadatke razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja u procesu doživotnog učenja. i to: 1. saradnju sa nastavničkim fakultetima. lica kojima je potrebna posebna društvena podrška. 2. obrazovanja učenika sa posebnim sposobnostima. obrazovanja odraslih. Centar za strateški razvoj obavlja stručne poslove iz delatnosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. a koji se naročito odnose na: razvoj obrazovanja i vaspitanja po nivoima i vrstama.učenika sa posebnim sposobnostima. Centar za profesionalni razvoj zaposlenih obavlja stručne poslove iz delatnosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. kao i druge poslove u skladu sa zakonom. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja stručne poslove u pripremi propisa iz nadležnosti Saveta i Ministarstva. pružanje stručno-pedagoške pomoći nastavniku. Centar za razvoj programa i udžbenika obavlja stručne poslove iz delatnosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. a koji se naročito odnose na pripremu programa: obrazovanja po nivoima i vrstama. Zavod iz stava 1. vrednovanje kvaliteta ostvarivanja programa stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih. Centar za razvoj programa i udžbenika. Centar za profesionalni razvoj zaposlenih Član 21. programe završnih i maturskih ispita. osnovnog obrazovanja u inostranstvu. vaspitni rad u ostvarivanju obrazovanja i vaspitanja. lica kojima je potrebna društvena podrška (lica sa smetnjama u razvoju. kao i na kvalitet i postupak odobravanja udžbenika i nastavnih sredstava. Centar za stručno i umetničko obrazovanje. vaspitaču i stručnom saradniku. 4. mrežu ustanova. mentalnim oštećenjima. Centar za profesionalni razvoj zaposlenih. telesni invalidi). metodologiju podučavanja i učenja. ovog člana u svom sastavu ima organizacione jedinice . obezbeđivanje prilagođenog obrazovanja i vaspitanja . univerzitetima i drugim stručnim institucijama u zemlji i inostranstvu. obrazovanja odraslih. u skladu sa statutom.Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Član 18. . Centar za strateški razvoj. usaglašenost obrazovnog sistema sa evropskim uporednim sistemima obrazovanja.

uz saglasnost Ministarstva. završni. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Član 23. Rad Saveta i zavoda Član 25. proverom rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva. bez stručne obrade zavoda. Savet. stručnog usavršavanja nakon završenog srednjeg obrazovanja. stručnog osposobljavanja i obuke. zadataka i opštih i posebnih standarda znanja na republičkom nivou. Centar za stručno i umetničko obrazovanje obavlja stručne poslove iz delatnosti Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. a koji se naročito odnose na: razvoj. po prijemu obrazloženog zahteva Saveta. stručnih saradnika i ustanova. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obavlja stručne poslove u oblasti praćenja i vrednovanja stepena ostvarenosti ciljeva. . realizacijom međunarodnih studija. Zahtev iz stava 1. ovog člana ne pripreme potreban materijal. Zavodi mogu da obrazuju posebne stručne timove iz reda stručnjaka u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili da angažuju naučnoistraživačke institucije. praćenje i osiguranje kvaliteta stručnog i umetničkog obrazovanja. odnosno ministra. ovog člana za vreme rada u stručnom timu miruje radni odnos na radnom mestu sa koga odsustvuje. Savetu i školama u domenu praćenja i vrednovanja stepena ostvarenosti ciljeva. pružanjem stručne podrške Ministarstvu. vrednovanjem rada nastavnika. ovog člana sadrži i rok za pripremu materijala. ovog člana naročito obavlja stručne poslove u vezi sa: predlaganjem opštih i posebnih standarda znanja. praćenjem učeničkih postignuća. odnosno ministar dužan je da donese odluku. Stručni timovi Član 24. Zavodi obavljaju stručne poslove u pripremi akata koji su u nadležnosti Saveta. zadataka i opštih i posebnih standarda znanja po nivoima i vrstama. Ukoliko zavodi po proteku roka iz stava 2. programe stručnog osposobljavanja i obuke. stručnu i umetničku maturu. vaspitača. ^lanu stručnog tima iz stava 1. odnosno ministar donosi akt iz svoje nadležnosti.Centar za stručno i umetničko obrazovanje Član 22. odnosno ministra. Savet donosi akt iz svoje nadležnosti i po dostavljanju obrazloženog zahteva ministra. aktom o osnivanju i statutom. zadataka i opštih i posebnih standarda znanja i praćenjem usaglašenosti sistema vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja sa evropskim uporednim sistemima vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Zavod iz stava 1. kao i druge poslove u skladu sa zakonom. odnosno akt najduže u roku od tri meseca od dana prijema materijala zavoda. specijalistički i majstorski ispit. Savet.

školske uprave. daje podršku razvojnom planiranju. održava i ažurira bazu podataka o obrazovanju i vaspitanju i stara se o nesmetanom protoku podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema Ministarstva. vaspitača. vrši nadzor nad radom ustanova i zavoda. 7. u skladu sa zakonom i drugim propisima. učestvuje u pripremama plana razvoja obrazovanja i vaspitanja za područje za koje je obrazovana školska uprava i prati njegovo ostvarivanje. ovog člana sadrži i rok za donošenje akta. Član 26. vodi registar i izdaje dozvole za rad nastavnika. 6. razvoju predškolskog i školskog programa i osiguranju kvaliteta obrazovanja. III. Ako Savet u roku iz st. 2. vrši proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva i zadataka obrazovanja na republičkom nivou. vodi bazu podataka o obrazovanju i vaspitanju. U oblasti obrazovanja i vaspitanja Ministarstvo. davanje podrške razvojnom planiranju i osiguranju kvaliteta rada ustanova i obavljanje drugih poslova utvrđenih zakonom. Školska uprava Član 28. 3. analizu i prenošenje stranih iskustava evropskih programa i dostignuća. Ministarstvo u okviru školske uprave: 1. koordinira i organizuje programe stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama. kao i poslove usaglašavanja sa evropskim obrazovnim sistemima. koordinira stručno usavršavanje nastavnika. 3. 6. obavlja stručno-pedagoški nadzor u ustanovama. 4. 5. Za obavljanje stručno-pedagoškog nadzora. USTANOVE I DRUGE ORGANIZACIJE . planira i prati razvoj obrazovanja i vaspitanja. naročito: 1. ostvaruje međunarodnu saradnju na planu razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja. u Ministarstvu se obrazuju organizacione jedinice za obavljanje tih poslova van sedišta Ministarstva . odnosno Vladi za rešavanje određenih pitanja iz svoje nadležnosti. odnosno zavodi mogu da podnesu inicijativu ministru. akt donosi ministar. direktora i sekretara ustanove. 3. i 6. Brisan 3. vaspitača i stručnih saradnika. 5. obavlja i druge poslove. 2. ovog člana ne donese akt iz svoje nadležnosti. planira. 4. Savet. u skladu sa zakonom. stručnog saradnika. Ministarstvo Nadležnost Ministarstva Član 27.Zahtev iz stava 5.

program stručnog osposobljavanja. u skladu sa posebnim zakonom. u srednjem obrazovanju i vaspitanju . Obrazovni programi ustanova Član 30. poseban školski program za obrazovanje odraslih. Ustanovu može da osnuje Republika. stručna škola. u osnovnom obrazovanju i vaspitanju . Broj i prostorni raspored ustanova čiji je osnivač Republika. koja je nastavna baza univerziteta. osnovna muzička. a može da ostvaruje i: prilagođen školski program za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju.srednja škola. poseban školski program za muzičko i baletsko obrazovanje. Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavljaju: 1. umetnička škola.osnovna škola. 3. Republika. u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Dečji vrtić ostvaruje predškolski program. jedinica lokalne samouprave. prema vrsti i strukturi. planira se aktom o mreži ustanova. 2. osnovna škola za obrazovanje odraslih. u skladu sa posebnim zakonom. a može da ostvaruje i posebne predškolske programe. a može da ostvaruje i: prilagođen školski program za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju. srednja škola za obrazovanje odraslih i srednja škola za učenike sa smetnjama u razvoju. odnosno baletska škola i osnovna škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. vaspitni program za učenike u školi sa domom i druge programe. . odnosno prilagođene programe za decu sa smetnjama u razvoju i druge programe. Osnovna škola ostvaruje školski program. stručnog i umetničkog obrazovanja. a srednja umetnička škola i škola za učenike sa smetnjama u razvoju i školski program osnovnog obrazovanja i vaspitanja. autonomna pokrajina. poseban školski program za muzičko i baletsko obrazovanje. vaspitni program za učenike u školi sa domom. drugo pravno ili fizičko lice.predškolska ustanova (u daljem tekstu: dečji vrtić). u skladu sa posebnim zakonom. mešovita škola. program specijalističkog i majstorskog obrazovanja. Mreža ustanova Član 32. poseban školski program za obrazovanje odraslih. Škola može da obezbeđuje smeštaj i ishranu učenika (u daljem tekstu: škola sa domom). Osnovna škola može da ostvaruje i predškolski program. i to: gimnazija (opšta i specijalizovana).vežbaonicu.Vrste ustanova Član 29. Srednja škola ostvaruje školski program opšteg. obuke i druge programe. autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. u predškolskom vaspitanju i obrazovanju . odnosno autonomna pokrajina može da osnuje posebnu ustanovu . Osnivanje Član 31.

u skladu sa zakonom i propisima kojima se uređuje ova oblast. obezbeđena sredstva za osnivanje i rad. finansijskih mogućnosti Republike. organizovanjem izdvojenog odeljenja. uz saglasnost Ministarstva. Saglasnost na akt o mreži osnovnih škola daje Ministarstvo. osim uslova iz stava 1. Bliže uslove iz stava 1. Ustanova obavlja delatnost u svom sedištu. Akt o mreži srednjih škola donosi Vlada na osnovu: 1. Akt o mreži dečjih vrtića i osnovnih škola donosi skupština jedinice lokalne samouprave. 2. opremu. 5. nacionalno mešovito područje). Ustanova čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice može da počne sa radom i da obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja ako. ovog člana. Ustanova može da se osnuje. Ustanova čiji je osnivač Republika. ovog člana propisuje ministar. . da počne sa radom i da obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja ako ima: 1. program obrazovanja i vaspitanja. Izdvojeno odeljenje ustanove Član 34. na osnovu kriterijuma koje utvrdi Vlada. obezbeđene higijensko-tehničke uslove. odnosno za godinu dana rada dečjeg vrtića. Uslovi za osnivanje. Na organizovanje i rad izdvojenog odeljenja primenjuju se odredbe ovog i posebnog zakona. prigranično. u skladu sa propisanim standardima. obezbeđenosti komunikacije. dovoljan broj dece. nedovoljno razvijeno. autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave može da obavlja delatnost van sedišta. broja i uzrasta učenika na određenom području. 6. 3. početak rada i obavljanje delatnosti Član 33. dostupnosti i jednakih uslova za sticanje obrazovanja i vaspitanja. 4. prostor. 4. specifičnosti područja (brdsko-planinsko. 5. Izdvojeno odeljenje nema svojstvo pravnog lica. razvojne specifičnosti područja na osnovu utvrđenih potreba za zapošljavanje. Osnivač ustanove ne može da bude fizičko lice koje je osuđivano za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci. ima garanciju poslovne banke da su obezbeđena i sredstva za tri godine rada škole. učenika. 2. vaspitače i stručne saradnike. nastavna sredstva i nastavnike.Ustanova se osniva u skladu sa aktom o mreži ustanova. odnosno učesnika u obrazovanju odraslih. 3.

Proširena delatnost ustanove može da bude davanje usluga. Odluka o proširenju delatnosti ustanove čiji je osnivač Republika. Ustanova može da vrši statusne promene. . uz saglasnost Ministarstva. proizvodnja. uz saglasnost osnivača. autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Škola ne može da vrši statusne promene. ovog zakona. uz saglasnost Ministarstva. jezik na kome će se ostvarivati obrazovno-vaspitni rad. program obrazovanja i vaspitanja. Rešenje o zahtevu za verifikaciju ustanove konačno je. razloge i opravdanost osnivanja i uslove koje obezbeđuje osnivač za početak rada i obavljanje delatnosti. Zahtev za verifikaciju sadrži: naziv. promenu naziva ili sedišta. Zabrana rada ustanove Član 38.Verifikacija ustanova Član 35. uz saglasnost osnivača. Učenici mogu da se angažuju samo u okviru praktične nastave. O zahtevu za verifikaciju ustanove odlučuje Ministarstvo najkasnije u roku od tri meseca od podnošenja zahteva. način angažovanja učenika i zaposlenih i način raspolaganja i plan korišćenja ostvarenih sredstava. Odluku o statusnoj promeni ustanove donosi organ upravljanja. Odluku o promeni naziva ili sedišta ustanove donosi organ upravljanja. Uz zahtev se dostavljaju akt o osnivanju ustanove i dokazi o ispunjenosti uslova iz člana 34. sedište i vrstu ustanove. Ustanova može da počne sa radom kada se utvrdi da ispunjava uslove za osnivanje i početak rada i dobije rešenje o verifikaciji. a kada je osnivač Republika. Statusne promene i promene naziva i sedišta Član 37. autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave sadrži i plan prihoda koji će se ostvariti i izdataka za obavljanje te delatnosti. Proširena delatnost ustanove Član 36. Odluku o proširenju delatnosti donosi organ upravljanja ustanove. u skladu sa propisima koji regulišu budžetski sistem. prodaja i druga delatnost kojom se unapređuje ili doprinosi racionalnijem i kvalitetnijem obavljanju obrazovanja i vaspitanja. a nastavnici ako se ne ometa ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada. Ustanova može da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: proširena delatnost) pod uslovom da se njome ne ometa obavljanje delatnosti obrazovanja i vaspitanja. promenu naziva ili sedišta u toku nastavne godine.

Isprava koju izda učeniku ustanova iz stava 1. stav 1. odnosno stručno-pedagoškog nadzora utvrdi da ustanova ne ispunjava propisane uslove za rad ili ne obavlja delatnost na propisani način. stručnog osposobljavanja i obuke. Kada ustanova čiji je osnivač Republika. 2. odrediće joj rok za ispunjenje uslova. a nadležni organ jedinice lokalne samouprave ne preduzme mere u skladu sa zakonom. Ako vršilac dužnosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja ne otklone utvrđene nepravilnosti u smislu st. odnosno imenovanja novog. ako je program akreditovan u inostranstvu.Kada organ nadležan za obavljanje poslova upravnog.nostrifikuje se. odnosno otklone utvrđene nepravilnosti. ni posle propisanog roka za otklanjanje nepravilnosti. Druga organizacija. Vršilac dužnosti direktora i privremeni organ upravljanja obavljaju poslove iz svoje nadležnosti do izbora. tač. kao i u slučaju obustave rada organizovane suprotno zakonu. Strana ustanova Član 40. ovog zakona i dobije odobrenje Ministarstva. u roku koji odredi Ministarstvo. ako ispunjava propisane standarde za ostvarivanje posebnih programa i dobije odobrenje Ministarstva. autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ne postupi po nalogu organa iz stava 1. ovog člana radi ostvarivanja prava na rad i dalje obrazovanje u Republici . odnosno fizičko lice. Druga organizacija Član 41. Ustanovu može da osnuje strano pravno ili fizičko lice radi ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja koji nisu doneti na osnovu ovog zakona. 2. razrešava dužnosti organ upravljanja i imenuje privremeni organ upravljanja. 3) do 5) i st. može da ostvaruje posebne programe u oblastima: predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Učenici škole koja se ukida imaju pravo da završe započeto obrazovanje u drugoj školi koju odredi Ministarstvo. Ministarstvo prethodno preduzima sledeće mere: 1. Ministarstvo zabranjuje rad ustanove. odnosno kada organ upravljanja ne obavlja poslove iz svoje nadležnosti. razrešava direktora i postavlja vršioca dužnosti direktora. odnosno vrši se njena ekvivalencija. 1. Vršilac dužnosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja dužni su da ispune uslove. i 3. do 3. ovog člana. odnosno otklanjanje nepravilnosti u obavljanju delatnosti i o tome će obavestiti osnivača. Ukidanje ustanove Član 39. ovog člana. ako ispunjava uslove iz člana 33. a najduže godinu dana. Registar . Ustanova se ukida u skladu sa zakonom. u skladu sa posebnim zakonom.

odnosno . U ustanovi se neguju odnosi međusobnog razumevanja i uvažavanja ličnosti dece. 2. uređivanje unutrašnje organizacije i rada stručnih organa. izbor zaposlenih i predstavnika zaposlenih u organ upravljanja i stručni organ. socijalnog i kulturnog porekla. oma-lovažavaju ili diskriminišu grupe i pojedinci po osnovu rasne. zaposlenih i roditelja. imovnog stanja. zaposlenih i roditelja uređuju se pravilima ponašanja u ustanovi. verske ili polne pripadnosti. Pod autonomijom ustanove podrazumeva se pravo na: 1. nacionalne. jezičke. Ponašanje u ustanovi i odnosi dece. Pravila ponašanja u ustanovi Član 45. donošenje statuta. vaspitača i stručnog saradnika. 5. odnosno učenika za vreme ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada i drugih akivnosti koje organizuje ustanova. ovog člana. 3. Zabrana diskriminacije i stranačkog organizovanja Član 46. Ustanova je dužna da sprovodi mere iz stava 1. uzrasta. saradnju sa drugim ustanovama. Autonomija ustanove Član 43. Odgovornost ustanove za bezbednost dece i učenika Član 44. učenika. ustanova koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja. Ustanova je dužna da propiše mere. akreditovanih programa stručnog osposobljavanja i obuke. drugih organizacija i fizičkih lica koja obavljaju poslove u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja ili ostvaruju akreditovane posebne programe stručnog osposobljavanja ili obuke. U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju. razvojnog plana. način i postupak zaštite i bezbednosti dece. programa obrazovanja i vaspitanja. u saradnji sa nadležnim organom jedinice lokalne samouprave.Član 42. učenika. 4. kao i proširenu delatnost. godišnjeg programa rada ustanove i pravila ponašanja u ustanovi. fizičke ili psihičke konstitucije. preduzećima i organizacijama. 2. Sadržaj i način vođenja registra propisuje ministar. Ministarstvo vodi evidenciju (u daljem tekstu: registar): 1. Zaposleni imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponašanjem doprinose razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi. planiranje stručnog usavršavanja i profesionalnog razvoja nastavnika. 3.

odnosno koja steknu ustanove čiji je osnivač Republika. Razvojni plan donosi organ upravljanja. zgrade i druga sredstva koja su stečena. kojim se bliže uređuju organizacija. Statut je osnovni opšti akt ustanove. isključivanje ili ograničavanje. odnosno učenika. Na osnivanje. Sredstva ustanove Član 49. kao i podsticanje takvih aktivnosti. Ustanova ima statut. kriterijume i merila za vrednovanje planiranih aktivnosti i druga pitanja od značaja za razvoj ustanove. jesu u državnoj svojini i koriste se za obavljanje delatnosti utvrđene ovim zakonom. Pod diskriminacijom deteta. čiji je cilj sprečavanje ostvarivanja prava. autonomna pokrajina. ovog člana shodno se primenjuju propisi koji se odnose na poslovna udruženja. organizaciju i rad udruženja iz stava 1. o udžbenicima i o . U funkciji unapređivanja srednjeg obrazovanja škole mogu da se međusobno povezuju u strukovna udruženja. učenika i zaposlenih. U postupku provere kvaliteta rada ustanove vrednuje se ostvarivanje razvojnog plana ustanove. plan i nosioce aktivnosti za svaku školsku godinu. za period od tri do pet godina.političkog opredeljenja. Statut ustanove Član 47. odnosno jedinica lokalne samouprave. upravljanje i rukovođenje u ustanovi i druga pitanja u skladu sa zakonom. Strukovna udruženja imaju pravo davanja mišljenja o obrazovnim profilima. Ustanova ima razvojni plan. odnosno učenika smatra se svako neposredno ili posredno pravljenje razlika ili njihovo povlađivanje. smanjenje prava ili prestanak jednakog tretmana deteta. Razvojni plan ustanove jeste strateški plan razvoja ustanove koji sadrži prioritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada. Zemljište. na predlog stručnog aktiva za razvojno planiranje. U ustanovi nije dozvoljeno stranačko organizovanje i delovanje i korišćenje prostora ustanove u te svrhe. način rada. Strukovno povezivanje Član 50. Razvojni plan ustanove Član 48. U ustanovi je zabranjeno fizičko nasilje i vređanje ličnosti dece.

u skladu sa ovim zakonom. tajnim izjašnjavanjem. uključujući i predsednika. roditelja i jedinice lokalne samouprave.drugim pitanjima od značaja za rad udruženih škola. IV. Članove organa upravljanja ustanove imenuje i razrešava skupština jedinice lokalne samouprave. Sastav i imenovanje organa upravljanja Član 53. sindikata i drugih zainteresovanih za rad škole (u daljem tekstu: socijalni partneri). Organ upravljanja ustanove čine po tri predstavnika zaposlenih. Školski odbor osnovne škole za obrazovanje odraslih ima sedam članova. Ministarstvo predlaže skupštini jedinice lokalne samouprave tri istaknuta predstavnika privredne komore. ORGANI USTANOVE Organi ustanove Član 51. uključujući i predsednika. Članove organa upravljanja iz reda zaposlenih predlaže vaspitno-obrazovno. a predsednika biraju članovi većinom glasova od ukupnog broja članova organa upravljanja. rukovođenja. Organ upravljanja ima devet članova. nacionalne službe za zapošljavanje. socijalnih partnera i jedinice lokalne samouprave. i to po tri predstavnika zaposlenih. Ustanova ima organe upravljanja. Za člana organa upravljanja ne može da bude predloženo ni imenovano lice koje bi moglo da zastupa interese više struktura. Organ upravljanja u dečjem vrtiću jeste upravni odbor. Organi ustanove čiji je osnivač Republika. odnosno nastavničko veće. dužnost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja. Organ upravljanja u školi jeste školski odbor. Za srednje škole od posebnog interesa za Republiku i unikatne škole. Školski odbor srednje škole za obrazovanje odraslih ima devet članova. od kojih tri iz reda zaposlenih i četiri predstavnika jedinice lokalne samouprave. osnivačkim aktom i opštim aktom. udruženja poslodavaca. uključujući i predsednika.savet roditelja. kao i lice koje je već imenovano za člana organa . obezbeđuje se ravnopravna zastupljenost roditelja. stručne i savetodavne organe. a iz reda roditelja . autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave Organi upravljanja ustanove Član 52. Prilikom utvrđivanja sastava organa upravljanja ustanove koju osniva drugo pravno ili fizičko lice. lice čiji su poslovi.

Kada se utvrde nepravilnosti u postupku imenovanja. uključujući i predsednika ili organ upravljanja ustanove. stav 8. Ako ovlašćeni predlagač ne sprovede postupak u skladu sa Zakonom. skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da odmah pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju. odnosno razrešenja organa upravljanja. Postupak za imenovanje članova organa upravljanja pokreće se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim članovima organa upravljanja. pravila ponašanja u ustanovi i druge opšte akte.upravljanja druge ustanove. Nadležnost organa upravljanja Član 56. pojedine članove. odnosno vaspitni program (u daljem tekstu: program obrazovanja i vaspitanja). Skupština jedinice lokalne samouprave razrešiće. . Mandat privremenog organa upravljanja ustanove traje do imenovanja novog. donosi predškolski. utvrđuje predlog finansijskog plana za pripremu budžeta Republike. školski. pre isteka mandata. godišnji program rada i usvaja izveštaje o njihovom ostvarivanju. Skupština jedinice lokalne samouprave odlučuje o predlogu ovlašćenog predlagača. 5. Članovi organa upravljanja imenuju se na četiri godine. Privremeni organ upravljanja Član 55. na lični zahtev člana i ako: 1. skupština jedinice lokalne samouprave određuje rok za usklađivanje sa Zakonom. ili predloži kandidata suprotno odredbama Zakona. razvojni plan. organ upravljanja donosi nezakonite odluke. donosi statut. član organa upravljanja neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemogućava rad organa upravljanja. 2. u postupku preispitavanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti. 2. 3. Ako ovlašćeni predlagač ni u datom roku ne postupi u skladu sa Zakonom. Ministar imenuje privremeni organ upravljanja ustanove ako članove organa upravljanja ne imenuje jedinica lokalne samouprave do isteka mandata prethodno imenovanim članovima organa upravljanja. 4. 3. Organ upravljanja ustanove: 1. skupština jedinice lokalne samouprave imenovaće članove organa upravljanja bez predloga ovlašćenog predlagača. ovlašćeni predlagač pokrene inicijativu za razrešenje člana organa upravljanja zbog prestanka osnova po kojem je imenovan u organ upravljanja. Mandat organa upravljanja Član 54. nastupi uslov iz člana 53. ovog zakona.

od proširene delatnosti škole. pitanja i stavove upućuje organu upravljanja. 2. razmatra namenu korišćenja sredstava ostvarenih radom učeničke zadruge. odnosno programe nastave u prirodi i razmatra izveštaj o njihovom ostvarivanju. bez prava odlučivanja. licencu za vaspitača. Način izbora saveta roditelja ustanove uređuje se statutom ustanove. odnosno učenika u organ upravljanja. Savet roditelja Član 57. daje saglasnost na program i organizovanje ekskurzije. 9. 6. a rad poslovnikom saveta. razmatra i druga pitanja utvrđena statutom. 7. Ustanova ima savet roditelja. Za direktora dečjeg vrtića može da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovanje. učestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta. od donacija i sredstava roditelja. učestvuje u postupku propisivanja mera iz člana 45. razmatra ishode obrazovanja i vaspitanja i preduzima mere za poboljšanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vas-pitnog rada. 4. odlučuje po žalbi. donosi finansijski plan ustanove. usvaja izveštaj o poslovanju. osim škole za obrazovanje odraslih. Za direktora dečjeg vrtića može da bude izabran i vaspitač koji ima više obrazovanje. ovog zakona. direktoru i stručnim organima ustanove. aktom o osnivanju i statutom. Sednicama školskog odbora prisustvuju i učestvuju u njihovom radu predstavnik učeničkog parlamenta i predstavnik sindikata u školi. Direktor rukovodi radom ustanove. 5. psihologa i drugog stručnog saradnika. položen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja. raspisuje konkurs i bira direktora. 3. Direktor ustanove Član 58. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti organ upravljanja odgovara organu koji ga imenuje i osnivaču. u skladu sa statutom. licencu za vaspitača. Savet roditelja škole čini po jedan predstavnik roditelja učenika svakog odeljenja. Savet roditelja svoje predloge. odnosno nastave u prirodi. predlaže predstavnike roditelja dece. 6. Savet roditelja dečjeg vrtića ima najmanje 15 članova. pedagoga. odnosno prigovoru na rešenje direktora. 8.4. 7. Savet roditelja: 1. 5. godišnji obračun i izveštaj o izvođenju ekskurzija. Organ upravljanja donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova. obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom. predlaže mere za osiguranje kvaliteta i unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada. 8. položen ispit za direktora i najmanje deset godina radnog staža u oblasti . razmatra uslove za rad ustanove.

organ uprave pred kojim se polaže ispit. po pribavljenom mišljenju nastavničkog veća. pedagoga ili psihologa. troškove polaganja ispita. obavezama i odgovornostima direktora odlučuje organ upravljanja. položen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Smatra se da je odluka organa upravljanja o izboru direktora doneta. licencu za nastavnika. Izbor direktora ustanove Član 59. ovog člana. ovog člana ili odbije da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev organa upravljanja. Izuzetno od stava 4. uz obavezu da položen ispit za direktora. stav 1. Za direktora škole može da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovanje. Odluka sa dokumentacijom o izabranom kandidatu dostavlja se ministru na saglasnost. naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita za direktora. Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje . O pravima. ovog člana. Direktoru ustanove prestaje radni odnos ako se u toku trajanja mandata utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 12. ako se i na ponovljeni konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa visokim obrazovanjem. Direktora škole bira školski odbor na osnovu javnog konkursa. Direktora dečjeg vrtića bira upravni odbor na osnovu javnog konkursa. Direktor ustanove bira se na period od četiri godine. Mandat direktora teče od dana stupanja na dužnost. 2) i 3) Zakona. Direktor ustanove mora da ispunjava uslove propisane članom 111. vrstu obrazovanja za direktora. koji ispunjava ostale uslove iz stava 4. za direktora osnovne škole može da bude izabran i nastavnik sa odgovarajućim višim obrazovanjem i najmanje deset godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Učesnik konkursa nezadovoljan odlukom o izboru direktora ustanove ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu. po pribavljenom mišljenju vaspitno-obrazovnog veća. Bliže uslove za izbor direktora. Konkurs za izbor direktora raspisuje se najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora. Troškove polaganja ispita za direktora snosi lice koje polaže ispit za direktora. na način i po postupku propisanim statutom. način i postupak za polaganje ispita za direktora. tač. Za direktora baletske škole može da bude izabrana i primabalerina ili baletski prvak sa srednjim obrazovanjem. propisuje ministar. odnosno da je ministar dao na nju saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost. obrazac uverenja o položenom ispitu.obrazovanja i vaspitanja.

u roku od sedam dana od dana saznanja za nastupanje razloga za postavljenje. organizuje pedagoško-instruktivni uvid i nadzor i preduzima mere za unapređivanje i usavršavanje rada nastavnika. 8. preduzima mere radi izvršavanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika. stara se o ostvarivanju razvojnog plana ustanove. Vršiocu dužnosti direktora ustanove miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je postavljen. za vreme dok obavlja tu dužnost. Vršioca dužnosti direktora postavlja organ upravljanja do izbora direktora ako direktoru ustanove prestane dužnost. Prava. 10. Ako ministar donese akt kojim se odbija davanje saglasnosti na odluku o izboru direktora ustanove. planira stručno usavršavanje zaposlenih. saziva i rukovodi sednicama vaspitno-obrazovnog. sarađuje sa roditeljima dece. planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja. vaspitač ili stručni saradnik u najvišem zvanju. ovog člana ili ne donese odluku po ponovljenom konkursu. bez prava odlučivanja. direktor: 1. obaveze i odgovornosti direktora ustanove odnose se i na vršioca dužnosti direktora. 3.delatnosti ustanove. odnosno pedagoškog veća. 6. odnosno učenika i sa drugim organizacijama. najduže šest meseci. 7. 9. Za vršioca dužnosti direktora ustanove ne može biti postavljeno lice koje u postupku izbora za direktora nije dobilo saglasnost. stara se o osiguranju kvaliteta i unapređivanju obrazovno-vaspitnog rada. Vršioca dužnosti direktora postavlja ministar ako organ upravljanja ne postavi vršioca dužnosti direktora u slučajevima iz stava 1. 5. vaspitača i stručnog saradnika. odnosno ministar ne da saglasnost na odluku po ponovljenom konkursu. raspisuje se novi konkurs. 4. . Direktor je odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti ustanove. redovno podnosi izveštaje o svom radu organu upravljanja. stara se o blagovremenom obaveštavanju zaposlenih. 11. Vršilac dužnosti direktora Član 60. usmerava i usklađuje rad stručnih organa u ustanovi. nastavničkog. Za vršioca dužnosti direktora ustanove može da bude postavljen nastavnik. Osim poslova utvrđenih zakonom i statutom ustanove. Direktor za svoj rad odgovara organu upravljanja i ministru. Nadležnost i odgovornost direktora ustanove Član 61. 2. stručnih organa i organa upravljanja o svim pitanjima od interesa za rad ustanove i ovih organa. a nije raspisan konkurs ili organ upravljanja nije doneo odluku o izboru ili je ministar doneo akt kojim je odbijeno davanje saglasnosti na odluku organa upravljanja. kao i u slučaju nedoličnog ponašanja zaposlenog i njegovog negativnog uticaja na decu i učenike.

Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove. ako ustanova ne obezbedi čuvanje propisane evidencije i dokumentacije. 6. ako direktor ne postupi po nalogu.Prestanak dužnosti direktora Član 62. na lični zahtev. prestaje radni odnos. ako je ustanova. 11. privredni prestup ili krivično delo u vršenju dužnosti. ako je nadležni organ utvrdio da ustanova ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja. u drugim slučajevima. odnosno meri nadležnog organa za otklanjanje utvrđenih nedostataka i nepravilnosti. ako direktor predlaganjem nezakonitih odluka. vaspitaču ili stručnom saradniku koji ne izvršava svoje redovne radne obaveze. 10. 12. Direktoru ustanove kojem je dužnost prestala razrešenjem. Smatra se da je odluka organa upravljanja o razrešenju direktora doneta. ako direktor ne preduzima odgovarajuće mere prema nastavniku. 9. ako u roku od 15 dana od dana njenog dostavljanja ne donese akt kojim odbija saglasnost. odnosno prestanak radnog odnosa i razrešenjem. 2. Ako nema slobodnog radnog mesta u istoj ili drugoj ustanovi. u skladu sa zakonom. ovog zakona. Direktor ustanove kojem je prestala dužnost zbog isteka mandata i na lični zahtev raspoređuje se na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja. ako ustanova zasnuje radni odnos sa nastavnikom. 4. 8. Dužnost direktora ustanove prestaje: istekom mandata. Prava direktora ustanove po prestanku dužnosti Član 63. vaspitačem ili stručnim saradnikom suprotno zakonu. školskim prostorom. ovog člana ostaje neraspoređeno i ostvaruje pravo na platu u visini koju je ostvarilo za mesec koji prethodi mesecu u kome mu je prestala dužnost. fizički kažnjava ili vređa ličnost deteta. nepotpunim. odnosno da je ministar dao na nju saglasnost. ako se u toku mandata utvrdi da direktor ne ispunjava uslove iz člana 58. 3. ako je nadležni organ utvrdio da direktor ne preduzima mere za ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja. Organ upravljanja može da razreši direktora dužnosti pre isteka mandata: 1. ako ustanova ne sprovodi mere za bezbednost i zaštitu dece. a koji ne može da se rasporedi na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja. opremom i imovinom ustanove na nezakonit način. ako se u ustanovi vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno ovom zakonu. neblagovremenim i netačnim obaveštavanjem ili sazivanjem sednica suprotno poslovniku ometa rad organa upravljanja i zaposlenih. . 13. a najduže šest meseci. sticanjem uslova za mirovanje. lice iz stava 1. ako nadležni organ utvrdi da direktor raspolaže sredstvima ustanove. ako organ upravljanja ne prihvati godišnji izveštaj direktora o radu škole. u skladu sa zakonom. odnosno direktor odgovaran za prekršaj iz ovog zakona. 14. Odluku o prestanku dužnosti direktora donosi organ upravljanja. odnosno učenika. odnosno učenika. 5. 7. uz isplatu otpremnine.

vaspitač ili stručni saradnik u najvišem zvanju u ustanovi. stručno veće za oblasti predmeta. Pedagoški kolegijum razmatra pitanja i zauzima stavove u vezi sa poslovima direktora iz člana 61. stručni aktivi za razvojno planiranje i za razvoj školskog programa i drugi stručni aktivi u skladu sa statutom. za svaku školsku godinu. stav 3. Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastavnika. Stručni organi dečjeg vrtića jesu vaspitno-obrazovno veće i stručni aktivi. stručnih saradnika. Škola sa domom ima i pedagoško veće. Pomoćnik direktora organizuje. u skladu sa rešenjem direktora. jedinice lokalne samouprave i saveta roditelja. koordinira rad stručnih aktiva i drugih stručnih organa ustanove i obavlja druge poslove.Pomoćnik direktora Član 64. u skladu sa normativom kojim se utvrđuju kriterijumi i standardi za finansiranje ustanove. Pedagoškim kolegijumom predsedava i rukovodi direktor. odnosno pomoćnik direktora. Stručni organi škole jesu: nastavničko veće. Stručna veća i stručni aktivi imaju predsednike koji čine pedagoški kolegijum. a nastavničko veće nastavnici i stručni saradnici. Ustanova može da ima pomoćnika direktora. vaspitača. Pedagoško veće čine vaspitači i stručni saradnici koji ostvaruju vaspitni rad u domu. a odeljenjskim većem odeljenjski starešina. Stručno veće za oblasti predmeta čine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih predmeta. Članove stručnog aktiva za razvoj školskog programa imenuje nastavničko veće. Nadležnost stručnih organa Član 66. u skladu sa statutom ustanove. odeljenjsko veće. Rešenjem direktora na poslove pomoćnika direktora raspoređuje se nastavnik. u skladu sa statutom. vaspitača ili stručnog saradnika. Stručni aktiv za razvoj školskog programa čine predstavnici nastavnika i stručnih saradnika. Vaspitno-obrazovno veće čine vaspitači i stručni saradnici. Članove stručnog aktiva za razvojno planiranje imenuje organ upravljanja. . rukovodi i odgovoran je za pedagoški rad ustanove. tač. Stručni organi ustanove Član 65. 2) do 5) ovog zakona. Odeljenjsko veće čine nastavnici koji izvode nastavu u određenom odeljenju. Pomoćnik direktora dužan je da obavlja i poslove nastavnika.

oblici i trajanje vaspitnoobrazovnog rada. Predškolski program donosi dečji vrtić u skladu sa opštim osnovama predškolskog programa. naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem stručnog ispita za sekretara ustanove propisuje ministar. način i rokove za polaganje stručnog ispita. preduzimaju mere za jedinstven i usklađen rad sa decom i učenicima u procesu obrazovanja i vaspitanja i rešavaju druga stručna pitanja obrazovno-vaspitnog rada. Upravne. vrste. prate ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se na osnovu predškolskog programa. a najduže za dve godine. za sekretara dečjeg vrtića i osnovne škole može da bude izabrano i drugo lice. staraju se o ostvarivanju ciljeva i ishoda obrazovanja i vaspitanja. PROGRAMI OBRAZOVANJA I VASPITANJA Program predškolskog vaspitanja i obrazovanja Član 68. Predškolskim programom utvrđuju se: ciljevi. ovog člana dužno je da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa položi stručni ispit za sekretara. vrednuju rezultate rada nastavnika. Lice iz stava 2. normativno-pravne i druge pravne poslove u ustanovi obavlja sekretar. V. ovog člana. ukoliko se i na ponovljeni konkurs ne prijavi diplomirani pravnik. organ uprave pred kojim se polaže stručni ispit i obrazac uverenja koji izdaje. Sekretar ustanove Član 67. ovog člana prestaje radni odnos. Kada se predškolski program izvodi prema posebnim pedagoškim načelima. U okviru predškolskog programa mogu da se ostvaruju i posebni programi prema mogućnostima ustanove.Stručni organi: staraju se o osiguranju i unapređivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada ustanove. potreban je dokaz da je taj program priznalo odgovarajuće međunarodno udruženje. Program. Nadležnost. obim. Lice koje ima položen pravosudni ili stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave ne polaže stručni ispit za sekretara. način rada i odgovornost stručnih organa uređuje se statutom ustanove. prate i utvrđuju rezultate rada dece i učenika. Licu koje ne položi stručni ispit u roku iz stava 3. troškove polaganja ispita. Poslove sekretara može da obavlja diplomirani pravnik sa položenim stručnim ispitom za sekretara. sadržinu. u skladu sa potrebama i interesima dece i roditelja i jedinice lokalne samouprave. Vrste posebnih programa i način i postupak njihovog donošenja utvrđuju se posebnim . vaspitača ili stručnog saradnika. Izuzetno od stava 2.

Učenik koji se opredelio za jedan od dva izborna predmeta versku nastavu ili građansko vaspitanje. 3. obrazovanja odraslih. 6. svrhu. opšte i posebne standarde znanja. 3. Školski program sadrži obavezni. ciljeve i zadatke programa obrazovanja i vaspitanja. Nastavni planovi i programi osnovnog i srednjeg obrazovanja i . izabrani predmet zadržava do kraja započetog ciklusa osnovnog. obavezne i preporučene sadržaje obaveznih i izbornih predmeta. 4. izborni i fakultativni deo. 2. preporučene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu. 2. škole i jedinice lokalne samouprave. godišnji i nedeljni fond časova po predmetima. kao i sadržaje i oblike slobodnih aktivnosti. Nastavni planovi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja sadrže: 1. Školski program Član 69. Jedan od obaveznih izbornih predmeta je verska nastava ili građansko vaspitanje. u skladu sa nastavnim planovima i programima. Osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje ostvaruju se na osnovu školskog programa. obavezne predmete po razredima u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju. Nastavni planovi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja Član 70. oblike obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni i izborni predmeti. Nastavni program osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja sadrži: 1. 4. Nastavni programi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja Član 71.zakonom. Obavezni deo nastavnog plana i programa sadrži osnovne predmete i sadržaje koji su obavezni za sve učenike određenog nivoa i vrste obrazovanja. 5. Fakultativni deo nastavnog plana i programa obuhvata predmete kojima se zadovoljavaju interesi učenika u skladu sa mogućnostima škole. učenika sa posebnim sposobnostima i obrazovanja na jeziku nacionalne manjine. odnosno do kraja sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja. druga pitanja od značaja za ostvarivanje nastavnih programa. način prilagođavanja programa muzičkog i baletskog obrazovanja. Školskim programom obezbeđuje se ostvarivanje nastavnih planova i programa i potreba učenika i roditelja. Školski program donosi organ upravljanja. obrazovanja i vaspitanja učenika sa smetnjama u razvoju. izborne predmete po razredima u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju. Izborni deo nastavnog plana i programa obuhvata izborne predmete i sadržaje programa po nivoima i vrstama obrazovanja od kojih učenik obavezno bira jedan ili više predmeta prema svojim sklonostima.

vaspitanja Član 72. Vaspitni program donosi ustanova u skladu sa osnovama vaspitnog programa. ciljeve i zadatke školskog programa. naziv. u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Vaspitni rad u školi sa domom i domu učenika ostvaruje se na osnovu vaspitnog programa. Program vaspitnog rada Član 74. trajanje i osnovne oblike izvođenja programa. obim i oblici rada i druga pitanja od značaja za vaspitni rad. 6. Nadležnost i postupak za donošenje nastavnih planova i programa . fakultativne nastavne predmete i njihove sadržaje. na način i po postupku utvrđenom ovim i posebnim zakonom. obavezne i izborne nastavne predmete i njihove obavezne i slobodne sadržaje. 7. 4.ostvaruju se na osnovu propisanih standarda. vrstu i trajanje školskog programa. fond časova za svaki predmet. donošenje programa završnih i maturskih ispita. fond časova za svaki razred. veština i obuke doneti prema propisima koji ne uređuju oblast obrazovanja i vaspitanja . Obukom se stiču veštine i sposobnosti za obavljanje određenih poslova ili operacija u procesu rada. Vaspitnim programom utvrđuju se: ciljevi. Posebni programi za sticanje znanja. 10. 3. vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu. vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. donošenje školskog programa u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju. 3. programske sadržaje i aktivnosti kojima se ostvaruje fakultativni deo školskog programa. vrste. 8. 2. 2. Posebni programi stručnog osposobljavanja i obuke Član 75. 5. Školski program sadrži: 1. Nastavni planovi i programi su osnova za: 1. način i postupak ostvarivanja propisanih nastavnih planova i programa. 9. svrhu. Sadržina školskog programa Član 73. Stručnim osposobljavanjem stiču se znanja i veštine za obavljanje određenih poslova za zanimanje.

Obrazovno-vaspitni rad škole ostvaruje se u toku školske godine. septembra. Donošenje programa obrazovanja i vaspitanja Član 77. a programe završnih i maturskih ispita. Objavljivanje programa obrazovanja i vaspitanja Član 78. stručnog osposobljavanja i obuke. . a završava se 31. avgusta naredne godine. po pribavljenoj saglasnosti nadležnog organa osnivača na planirana materijalna sredstva za njihovo ostvarivanje. VI. Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u dva polugodišta.Član 76. Učenici imaju školski raspust. Kada je osnivač ustanove Republika. OSTVARIVANJE OBRAZOVANJA I VASPITANJA Obrazovno-vaspitni rad Član 79. a donosi ih organ upravljanja. Školski program objavljuje se najkasnije dva meseca pre početka školske godine u kojoj će se primenjivati. propisuje ministar. školski i vaspitni program objavljuje se. u skladu sa opštim aktom ustanove. saglasnost iz stava 1. Opšte osnove predškolskog programa. u skladu sa ovim zakonom. Godišnji program rada Član 81. Obrazovno-vaspitni rad obuhvata nastavne i vannastavne aktivnosti ustanove kojima se ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja i postižu propisani ciljevi i ishodi. na predlog Saveta. nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Vreme i trajanje školskog raspusta utvrđuje se školskim kalendarom. posebne programe u oblastima predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Školska godina Član 80. juna. Predškolski. ovog člana daje Ministarstvo. osnove vaspitnog programa donosi Savet. na način kojim se obezbeđuje dostupnost svim zainteresovanim korisnicima. Predškolski. Školski kalendar propisuje ministar do 1. koja počinje 1. školski i vaspitni program pripremaju odgovarajući stručni organi ustanove.

Trajanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja Član 85. odnosno učenik može da se opredeli da se učenik upiše u školu čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice. Nakon prestanka razloga za prekid obrazovno-vaspitnog rada. škola nadoknađuje propušteni rad. po odobrenju ministra. Pripremni predškolski program je deo obaveznog obrazovanja i vaspitanja u devetogodišnjem trajanju. Obrazovno-vaspitni rad može da se prekine u slučaju više sile. ratnog stanja ili drugih vanrednih okolnosti. a u skladu sa posebnim zakonom. . Godišnji program rada ustanova donosi u skladu sa razvojnim planom i programom obrazovanja i vaspitanja. Pravo na besplatno obrazovanje Član 83. Program pripreme za polazak u osnovnu školu u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja (u daljem tekstu: pripremni predškolski program) u godini pred polazak u školu traje četiri sata dnevno. na način koji odredi škola. uz saglasnost Ministarstva. uputstvo o organizaciji i radu škole i određuje škole koje nastavljaju sa radom.Ustanova do 15. donosi ministar. ministar propisuje poseban program obrazovanja. Prekid obrazovno-vaspitnog rada Član 82. kojim se utvrđuju vreme. Osnovno obrazovanje i vaspitanje u inostranstvu Član 84. Roditelj. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se u trajanju utvrđenom programom predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Za decu građana Republike koji privremeno borave u inostranstvu može da se organizuje osnovno obrazovanje i vaspitanje po posebnom programu koji. Republika obezbeđuje besplatno obrazovanje za učenike osnovnih i redovne učenike srednjih škola. Vanredni učenik srednje škole plaća školarinu u visini koju utvrđuje škola. septembra donosi godišnji program rada. epidemije i drugim slučajevima koji onemogućavaju rad škole. način i nosioci ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja . U slučaju neposredne ratne opasnosti. na predlog Saveta. mesto. Odluku o prekidu obrazovno-vaspitnog rada donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave. najmanje šest meseci. u kojoj se plaća školarina.

Osnovno obrazovanje odraslih ostvaruje se od navršenih 16 godina. Osnovno obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju traje do osam godina i ostvaruje se u skladu sa školskim programom osnovne škole ili posebnim programom. Srednje obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju traje dve. Upis dece u dečji vrtić . Osnovno obrazovanje i vaspitanje traje osam godina i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa. Programi stručnog osposobljavanja i obuke traju do godinu dana. Trajanje stručnog osposobljavanja i obuke Član 88. Osnovno muzičko obrazovanje traje od dve do šest. u skladu sa posebnim zakonom. Prvi ciklus obuhvata prvi do četvrtog razreda. Srednje umetničko obrazovanje traje tri ili četiri godine. u skladu sa posebnim zakonom i školskim programom. u skladu sa akreditovanim programom. u skladu sa posebnim zakonom. a baletsko četiri godine i ostvaruju se u dva obrazovna ciklusa. u skladu sa nastavnim planom i programom i školskim programom. tri ili četiri godine. u skladu sa posebnim zakonom i školskim programom. u skladu sa posebnim zakonom. nastava stranog jezika. u skladu sa školskim programom opšte. za koje se organizuje razredna nastava. osim u slučajevima i u trajanju propisanim posebnim zakonom. Drugi ciklus obuhvata peti do osmog razreda. Srednje obrazovanje i vaspitanje traje dve. u skladu sa nastavnim planom i programom i školskim programom. Trajanje srednjeg obrazovanja i vaspitanja i stručnog usavršavanja Član 87. u skladu sa posebnim zakonom i školskim programom. Stručno usavršavanje nakon završenog srednjeg obrazovanja (u daljem tekstu: specijalističko i majstorsko obrazovanje) traje od godinu do dve godine. u skladu sa posebnim zakonom i školskim programom. tri ili četiri godine. za koje se organizuje predmetna nastava. izbornih i fakultativnih predmeta može da se organizuje i kao predmetna. srednje stručne škole ili srednje škole za učenike sa smetnjama u razvoju.Vrstu obrazovanja lica koja ostvaruju pripremni predškolski program propisuje ministar. u skladu sa posebnim zakonom i školskim programom. Srednje obrazovanje odraslih traje do tri godine. Izuzetno. Trajanje osnovnog vaspitanja i obrazovanja Član 86.

ovog člana. na zahtev roditelja. dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u dečji vrtić. roditeljima . Pohađanje programa iz stava 2. Upis učenika u osnovnu školu Član 90. U postupku ispitivanja pred polazak u školu i provere spremnosti može da se preporuči: 1. Dečji vrtić čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave. Roditelj. ukoliko je mlađe od šest i po godina u vreme polaska u školu. upisuju se deca pre polaska u osnovnu školu. o čemu podnosi zahtev izabranoj školi najkasnije do 1. Uz dokumentaciju potrebnu za upis. a prema uzrastu. Roditelj može da izabere osnovnu školu u koju će da upiše dete.Član 89. roditelj dostavlja dokaz o zdravstvenom pregledu deteta. Roditelj ima pravo da izabere dečji vrtić. a dete od šest do šest i po godina . dužni su da upišu dete radi pohađanja pripremnog predškolskog programa. U prvi razred osnovne škole upisuju se deca koja do početka školske godine imaju najmanje šest i po. Škola može da upiše i dete sa područja druge škole. autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. odnosno osnovnu školu u koju će da upiše dete. U dečji vrtić. školi . na zahtev roditelja. Ispitivanje deteta pred polazak u školu vrše psiholog i pedagog škole. može da se upiše u odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja i sposobnosti. u skladu sa posebnim zakonom. Proveru spremnosti deteta za upis u školu vrši psiholog škole primenom standarda i postupaka preporučenih od nadležnog centra.individualizovani rad sa učenikom. Ako dete starije od osam i po godina zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga nije upisano u prvi razred. u skladu sa prostornim mogućnostima škole. Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava školu i roditelje o deci koja su .nakon provere spremnosti za polazak u školu. ovog člana besplatno je.odlaganje polaska deteta u školu za godinu dana. odnosno osnovna škola čiji je osnivač Republika. U postupku ispitivanja pred polazak u školu i provere spremnosti deteta za upis. U prvi razred osnovne škole može da se upiše i dete starije od sedam i po godina koje zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga nije upisano u školu. odnosno staratelj. Osnovna škola dužna je da upiše dete koje ima prebivalište na području škole. škola može da uputi dete komisiji jedinice lokalne samouprave koja preporučuje program obrazovanja i vaspitanja. februara tekuće kalendarske godine u kojoj se vrši upis. odnosno osnovnu školu iz stava 2. a najviše sedam i po godina. primenom standarda preporučenih od nadležnog centra. Dete starosti od šest i po do sedam i po godina upisuje se nakon ispitivanja pred polazak u školu. 2.

u skladu sa ovim i posebnim zakonom. dokvalifikacije. Isprava izdata na osnovu školskog programa ogleda ima karakter javne isprave. način i uslove njegovog ostvarivanja i vrednovanja. Prednost za sprovođenje ogleda ima ustanova koja je podnela inicijativu. Ogled Član 93. specijalističkog i majstorskog obrazovanja. Program ogleda sadrži cilj. . trajanje.stasala za upis i koja su upisana u školu. Rezultat ogleda objavljuje se na način koji je dostupan široj stručnoj javnosti. Inicijativu za uvođenje ogleda sa predlogom programa može da podnese ustanova. u skladu sa posebnim zakonom. Upis učenika u srednju školu Član 91. Unapređivanje kvaliteta i osavremenjavanje obrazovno-vaspitnog rada. u skladu sa posebnim zakonom. Nakon završenog srednjeg obrazovanja u srednju školu može da se upiše lice radi prekvalifikacije. Sprovođenje ogleda prati i ocenjuje Zavod iz stava 4. ovog člana i prosvetni savetnik. Za vreme izvođenja ogleda u ustanovi se ne mogu vršiti statusne promene. uvođenje novih sadržaja programa obrazovanja i vaspitanja i organizacionih novina mogu da se pre njihovog uvođenja proveravaju ogledom. Za inicijativu koja uključuje značajne novine ministar pribavlja mišljenje Saveta. očekivane ishode. Savet. U prvi razred srednje škole upisuju se lica sa stečenim osnovnim obrazovanjem i položenim završnim ispitom. Inicijativu sa predlogom ogleda po pribavljenom mišljenju Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja razmatra ministar i po prihvatanju inicijative odlučuje o odobravanju ogleda i propisuje program ogleda. ovog člana jeste poznavanje jezika na kome se izvodi nastava. ovog zakona pod istim uslovima i na način propisan zakonom za državljane Republike. Ministar raspisuje konkurs za sprovođenje ogleda i po okončanju konkursa određuje ustanovu za njegovo sprovođenje. Poseban uslov za upis u školu lica iz stava 1. Upis stranih državljana i lica bez državljanstva Član 92. zavodi ili drugo pravno lice. a čiju proveru organizuje i sprovodi škola. Na osnovu rezultata ogleda ministar odlučuje o njegovoj daljoj primeni. Strani državljanin i lice bez državljanstva upisuje se u ustanovu iz člana 29.

ovog člana odnose se na kvalitet sadržine. Prava deteta i učenika ostvaruju se u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima. u roku od 15 dana od nastupanja slučaja. na osnovu odobrenja ministra. U postupku odobravanja utvrđuje se da li udžbenik odgovara standardima kvaliteta. 9. 2. 3. kao i i strani udžbenik. 5. u skladu sa posebnim zakonom. informacije o njegovim pravima i obavezama. Direktor je dužan da prijavu razmotri i. u skladu sa posebnim zakonom. koriste se udžbenici i nastavna sredstva u skladu sa posebnim zakonom. uvažavanje ličnosti. pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu ukoliko prava iz tač. 7. klubove i organizovanje učeničkog parlamenta. ovim i posebnim zakonima. Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine. odnosno učenika. 10. Ministar može da odobri više udžbenika za isti predmet u istom razredu. njegov roditelj. uz konsultaciju sa učenikom. u skladu sa ovim i posebnim zakonom. U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada koriste se udžbenici i nastavna sredstva koje na predlog Saveta odobri ministar. kvalitetan obrazovno-vaspitni rad. slobodu udruživanja u različite grupe. VII. blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od značaja za njegovo školovanje. Standardi iz stava 5.Udžbenici Član 94. 1) do 9) ovog člana nisu ostvarena. u roku od 15 dana od dana prijema prijave. . izrade i tehničke opremljenosti udžbenika. u skladu sa standardima koje utvrđuje Savet. a ustanova je dužna da obezbedi njihovo ostvarivanje. Zaposleni u ustanovi dužan je da prijavi direktoru. njegovim roditeljem. odnosno starateljem odluči o njoj. 8. Pripadnici nacionalne manjine u obrazovno-vaspitnom radu mogu da koriste udžbenike iz matične države. odnosno organu upravljanja kršenje prava deteta. odnosno staratelj može da podnese prijavu direktoru škole u slučaju neprimerenog ponašanja zaposlenih prema učeniku. Učenik. učestvovanje u radu organa škole. podnošenje prigovora i žalbe na ocenu i na ostvarivanje drugih prava po osnovu obrazovanja. U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada mogu da se koriste i druga neobavezna sredstva i pomagala. didaktičke obrade. zaštitu od diskriminacije i nasilja. 6. 4. svestrani razvoj ličnosti. PRAVA DETETA I UČENIKA Prava deteta i učenika Član 95. a naročito pravo na: 1.

u skladu sa zakonom. obaveštavanja učenika o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje. odnosno godine. Ovlašćenje i način rada odeljenjske zajednice učenika bliže se utvrđuju statutom škole. Disciplinski postupak protiv učenika ne može se pokrenuti ni voditi po isteku 60 dana od dana učinjene povrede obaveze. a za teže . vaspitača ili stručnog saradnika. 4. 2. školskom odboru. savesno radi na usvajanju znanja. blagovremeno pravda izostanke. čuva imovinu škole i čistoću i estetski izgled školskih prostorija.Odgovornost učenika Član 96. Učenik može da odgovara samo za povredu obaveze koja je u vreme izvršenja bila propisana posebnim zakonom ili opštim aktom. Učenički parlament Član 98. se pridržava školskih pravila. davanja mišljenja i predloga stručnim organima.u skladu sa posebnim zakonom. Učeniku može da se izrekne vaspitno-disciplinska mera za lakše povrede obaveza učenika u skladu sa opštim aktom škole. 5. Učenici jednog odeljenja škole obrazuju odeljenjsku zajednicu. U ostvarivanju svojih prava učenik ne sme da ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava. 3. slobodnim i vannastavnim aktivnostima. U poslednja dva razreda osnovne škole i u srednjoj školi može da se organizuje učenički parlament (u daljem tekstu: parlament) radi: 1. 2. redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze. razmatranja odnosa i saradnje učenika i nastavnika. Parlament čine po dva predstavnika svakog odeljenja u školi. . 3. ne ometa izvođenje nastave i ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika. Učenik.po tri iz svakog razreda. namerno ili iz krajnje nepažnje. veština i vrednosti propisanih školskim programom. nastavnika i ostalih zaposlenih u školi. odluka direktora. poštuje ličnost drugih učenika. Učenik ima obavezu da: 1. Parlament se bira svake školske godine i ima predsednika. a u umetničkoj . školskom razvojnom planu. 7. odnosno roditelj ili staratelj odgovara za materijalnu štetu koju učenik nanese školi. Odeljenjska zajednica Član 97. godišnjem programu rada. 6. nastavnika i organa škole. učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u školi i van nje. savetu roditelja i direktoru o pravilima ponašanja u školi.

uz obavezu plaćanja naknade stvarnih troškova . U ostalim razredima osnovnog i u srednjem obrazovanju i vaspitanju ocenjivanje je brojčano u toku školske godine. Zaključna ocena izvodi se po utvrđenim kriterijumima. ocenjivanje i zaključna ocena su opisni. Ocenjivanje u osnovnoj i srednjoj školi Član 101. Opterećenje učenika osnovne i srednje škole i trajanje školskog časa uređuje se posebnim zakonom. a iz vladanja u skladu sa posebnim zakonom.Program rada parlamenta sastavni je deo godišnjeg programa rada škole. Opterećenje učenika Član 99. U prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Učenik ponavlja razred ukoliko na kraju drugog polugodišta ima više od dve nedovoljne zaključne brojčane ocene. U toku školske godine učenik se ocenjuje opisno i brojčano na osnovu praćenja napredovanja učenika u savlađivanju školskog programa u toku školske godine. Učenički parlamenti škola mogu da se udruže u zajednicu učeničkih parlamenata. ovog člana završava razred ako položi popravni ispit iz svakog predmeta. Vladanje učenika ocenjuje se opisnom ocenom. u skladu sa posebnim zakonom. Učenik koji ima do dve nedovoljne zaključne brojčane ocene polaže popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku. Učenik se ocenjuje najmanje dva puta u polugodištu. osim učenika završnih razreda. Učenik se ocenjuje iz svih nastavnih predmeta i iz vladanja. Ocenjivanje je javno i svaka ocena učeniku mora da bude odmah obrazložena. Opšti uspeh učenika utvrđuje se na osnovu aritmetičke sredine pozitivnih zaključnih brojčanih ocena. Učenik iz stava 9. Ocenjivanjem u osnovnoj i srednjoj školi procenjuje se postignutost propisanih ishoda u savlađivanju školskog programa. Izuzetno. u skladu sa posebnim zakonom. Zaključna ocena jeste brojčana. na kraju prvog i drugog polugodišta. na osnovu standarda znanja. osim iz predmeta koje odredi ministar. učenik završnog razreda koji nije položio popravni ispit završava započeto obrazovanje u istoj školi polaganjem ispita. Ocenjivanje Član 100.

Opšta matura Član 104. propisuje ministar. zadataka i opštih i posebnih standarda znanja osnovnog obrazovanja i vaspitanja.koje utvdi škola. Žalba se podnosi direktoru u roku od tri dana. Završni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju Član 103. odnosno umetničkog obrazovanja i vaspitanja u stručnoj. u skladu sa posebnim zakonom. bez polaganja prijemnog ispita. odnosno roditelj ili staratelj u roku od tri dana od saopštenja ocene. ovog člana konačna je. Nakon položene opšte mature učenik stiče srednje obrazovanje. Nakon položenog završnog ispita učenik stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje o čemu se izdaje javna isprava u skladu sa posebnim zakonom.u roku od 24 časa od dana dobijanja đačke knjižice. Ocena komisije iz stava 4. Na osnovu položenog završnog ispita. način i postupak ocenjivanja uspeha iz pojedinačnih predmeta i vladanja i druga pitanja od značaja za ocenjivanje. Direktor škole u roku od tri dana. Pravo na prigovor direktoru škole na ocenu u toku školske godine ima učenik. Žalba i prigovor na ocenu u osnovnoj i srednjoj školi Član 102. osim ispita za proveru posebnih sklonosti i . Nakon završenog osmog razreda učenik polaže završni ispit. Ako direktor oceni da je prigovor osnovan i da je ocena izvedena suprotno zakonu. u skladu sa posebnim zakonom. odlučuje po prigovoru. Kriterijume. Opštu maturu može da polaže i učenik nakon završenog trogodišnjeg srednjeg stručnog. Program završnog ispita u osnovnoj školi propisuje ministar. odnosno svedočanstva. odnosno umetničkoj školi. učenik može da se upiše u odgovarajuću visokoškolsku ustanovu. Na osnovu položene opšte mature. pod uslovima propisanim posebnim zakonom. o čemu se izdaje javna isprava. njegov roditelj ili staratelj ima pravo da podnese žalbu na ocenu. u skladu sa posebnim zakonom. obrazuje komisiju za proveru znanja učenika. a za učenika završnog razreda . Nakon završenog srednjeg opšteg obrazovanja i vaspitanja u gimnaziji učenik polaže opštu maturu. u saradnji sa pedagoško-psihološkom službom. Učenik osnovne i srednje škole. u skladu sa posebnim zakonom. Završnim ispitom procenjuje se stepen postignutosti propisanih ciljeva. učenik stiče pravo na upis u srednju školu.

na način i po postupku propisanim posebnim zakonom. Nakon završenog srednjeg stručnog obrazovanja u dvogodišnjem trajanju učenik polaže završni ispit. stručne osposobljenosti i obuke Član 106. odnosno umetničke mature učenik stiče srednje stručno. u skladu sa posebnim zakonom. učenik može da se upiše u odgovarajuću visokoškolsku ustanovu. odnosno odrasli polaže ispit stručne osposobljenosti. odnosno umetničko obrazovanje i vaspitanje. Nakon završenog trećeg. o čemu se izdaje uverenje.specijalistički i majstorski ispit. Nakon savladanog programa učenik. Nakon položene stručne. odnosno odrasli polaže ispit za obuku u školi ili drugoj organizaciji koja ima odobrenje za rad. VASPITAČI I STRUČNI SARADNICI Nastavnici. u skladu sa posebnim zakonom. u skladu sa posebnim zakonom. . na način i po postupku propisanim posebnim zakonom. vaspitači i stručni saradnici Član 107. završenog prvog ili drugog razreda srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja učenik. Program stručne i umetničke mature propisuje ministar.sposobnosti. stručnog usavršavanja. VIII. Nakon završenog srednjeg stručnog obrazovanja i savladanog programa stručnog usavršavanja učenik polaže ispit stručnog usavršavanja . odnosno umetničke mature. programe završnog. o čemu se izdaje javna isprava. Nakon završenog stručnog osposobljavanja. u skladu sa posebnim zakonom. u skladu sa posebnim zakonom. Program opšte mature propisuje ministar. o čemu se izdaje javna isprava. NASTAVNICI. Vaspitno-obrazovni rad u dečjem vrtiću ostvaruje vaspitač. Na osnovu položene stručne. u skladu sa posebnim zakonom. odnosno umetničkog obrazovanja i vaspitanja učenik polaže stručnu. Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u školi ostvaruje nastavnik. u skladu sa posebnim zakonom. o čemu se izdaje javna isprava. odnosno umetničku maturu. Stručna i umetnička matura Član 105.propisuje ministar. specijalističkog i majstorskog ispita . Program srednjeg stručnog obrazovanja u dvogodišnjem trajanju. pred posebnom komisijom. Završni ispit i ispiti stručnog usavršavanja. u srednjoj stručnoj školi ili drugoj organizaciji koja ima odobrenje za rad. odnosno četvrtog razreda srednjeg stručnog.

roditeljima i nastavnicima. višim obrazovanjem. odnosno srednjim obrazovanjem. učenicima. 2. a u školi za obrazovanje odraslih .propisuje ministar. Zadatak nastavnika i vaspitača jeste da stručnim znanjem osiguraju postizanje propisanih ciljeva i zadataka i opštim osnovama predškolskog i vaspitnog programa uvažavajući predznanja i posebne mogućnosti dece i učenika. u skladu sa posebnim zakonom. Vrstu obrazovanja nastavnika verske nastave u školi. odnosno srednjoj muzičkoj ili baletskoj školi za predmete za koje se ne obrazuju nastavnici sa visokim obrazovanjem i za praktičnu nastavu u srednjoj stručnoj školi može da obavlja i lice sa: 1. Poslove nastavnika u školi. 4. andragog. u skladu sa posebnim zakonom. Zadatak stručnog saradnika jeste da svojim stručnim znanjem i savetodavnim radom unapređuje obrazovno-vaspitni rad u ustanovi i pruža stručnu pomoć deci. višim. Stručne poslove u dečjem vrtiću obavljaju pedagog i psiholog i drugi stručni saradnici. srednjim obrazovanjem i specijalističkim. Poslove pripreme laboratorijskih vežbi.andragog. Obrazovanje nastavnika. izvođenja i demon-striranja postupaka. ovog člana. poslove nastavnika u osnovnoj. po pitanjima koja su od značaja za obrazovanje i vaspitanje. na zajednički predlog ministarstva . vrstu obrazovanja nastavnika iz stava 4. srednjim obrzovanjem i scenskim zvanjem prvog soliste ansambla baleta. vaspitača i stručnog saradnika iz stava 2. Stručne poslove u školi obavljaju stručni saradnici: psiholog. Poslove vaspitača u dečjem vrtiću može da obavlja lice sa odgovarajućim visokim. obavlja pomoćni nastavnik. specijalizacijom u oblasti medicine. Zadaci nastavnika i vaspitača Član 108. izvođenja dela praktične nastave i drugih poslova. logoped. pod neposrednim rukovodstvom nastavnika. Zavisno od potreba škole i programa koji se ostvaruje. psiholog i bibliotekar. socijalni ili zdravstveni radnik. Vrstu obrazovanja nastavnika. vaspitača i stručnih saradnika Član 110. stručne poslove može da obavlja i defektolog. ovog člana. tehničkotehnološke pripreme.Vaspitni rad sa učenicima u školi sa domom ostvaruje vaspitač. stomatologije ili farmacije nakon stečenog visokog obrazovanja. Izuzetno od stava 2. ovog člana i pomoćnog nastavnika . odnosno majstorskim ispitom i odgovarajućom petogodišnjom praksom. pedagog i bibliotekar. Zadaci stručnog saradnika Član 109. vaspitača u domu i stručnog saradnika može da obavlja lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem. 3.

ovog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu. vaspitač i stručni saradnik . Za vreme trajanja pripravničkog staža.propisuje ministar. a lice iz tačke 3) do prestanka radnog odnosa na određeno vreme. pripravnik. ustanova pripravniku određuje mentora . pod uslovima i na način utvrđenim za pripravnike. radi savladavanja programa za uvođenje u rad nastavnika. ovog člana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada. vaspitača ili stručnog saradnika najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi. ima odgovarajuće obrazovanje. 1) i 2) ovog člana može da obavlja poslove nastavnika. Bez licence poslove nastavnika. vaspitača i stručnog saradnika Član 111. jeste lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u ustanovi i osposobljava se za samostalan obrazovno-vaspitni. Pripravnik. vaspitača i stručnog saradnika. U radni odnos u ustanovi može da bude primljen nastavnik. nije osuđivan pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili nije pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala. vaspitač i stručni saradnik. Nastavnik. lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme. fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima. u smislu ovog zakona. 3. vaspitni. 2. Uslovi iz stava 1. pomoćni nastavnik. 2. vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja: 1. Poslove nastavnika. vaspitaču i stručnom saradniku prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. 3. Lice iz stava 2. vaspitača ili stručnog saradnika. Pripravnički staž traje najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa. Uslovi za rad nastavnika. Nastavniku. Uslovi za prijem u radni odnos nastavnika. . vaspitača i stručnog saradnika Član 112. lice koje ispunjava uslove za nastavnika. vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (u daljem tekstu: licenca). sa radnim stažom stečenim van ustanove. tač. odnosno stručni rad savladavanjem programa za uvođenje u rad nastavnika.nadležnog za poslove vera i tradicionalnih crkava i verskih zajednica . 4. pod uslovima propisanim zakonom i ako: 1. ima psihičku. vaspitača i stručnog saradnika i polaganjem ispita za licencu.pripravnik Član 113.

propisuje ministar. Ministarstvo je dužno da. Licenca je javna isprava.prestaje radni odnos. Lice koje savlada program uvođenja u posao nastavnika. Na zahtev lica koje ima pravni interes. ovog zakona. način i postupak provere savladanosti tog programa . vaspitač ili stručni saradnik koji ima odgovarajuće obrazovanje iz člana 110. Član 116. vaspitača i stručnih saradnika kojima je izdata licenca. vaspitača i stručnog saradnika. ovog člana ministar će rešenjem odbiti zahtev za izdavanje licence.propisuje ministar.-117. Ministarstvo izdaje licencu i vodi registar nastavnika.Pripravnik ima pravo da polaže ispit za licencu posle navršenih godinu dana rada. Sadržaj i način vođenja registra. Brisani Suspenzija licence . u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva. Sastavni deo programa je i poseban deo koji se odnosi na osposobljenost za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju. izda licencu licu koje ispunjava uslove iz stava 1. na lični zahtev. Rešenje ministra iz stava 3. način provere savladanosti tog programa. troškove polaganja ispita i organ uprave pred kojim se polaže ispit za licencu .vaspitača i stručnih saradnika Član 114. Ministarstvo izdaje izvod iz registra. vaspitača ili stručnog saradnika i položen ispit za licencu. Izdavanje licence Član 115. kojim se odbija zahtev za dobijanje licence konačno je u upravnom postupku. ovog člana. Ustanova je dužna da blagovremeno dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika.propisuje ministar. vaspitača i stručnog saradnika. savladan program uvođenja u posao nastavnika. Pravo na dobijanje licence ima nastavnik. Program uvođenja u posao nastavnika. U registar se unose i podaci o suspenziji i oduzimanju licence. Licenca i registar nastavnika. kao i obrazac licence . Ako lice ne ispunjava uslove iz stava 1. Pripravniku koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne položi ispit za licencu . vaspitača i stručnog saradnika ima pravo na polaganje ispita za licencu. Program za sticanje licence. Registar je javan.

predloga i upozorenja u pisanom obliku. ni posle datih stručnih primedbi. vaspitač ili stručni saradnik ima pravo prigovora ministru na izveštaj prosvetnog savetnika. ovog člana može da se ukine suspenzija licence ukoliko položi ispit za sticanje licence. pa je na osnovu toga najmanje dva puta negativno ocenjen od strane prosvetnog savetnika. prestaje suspenzija licence ukoliko položi ispit za licencu. vaspitaču ili stručnom saradniku kome je suspendovana licenca iz razloga navedenih u stavu 3. Ministar donosi rešenje po prigovoru iz stava 5. ovog člana teče od narednog dana od dana isteka roka iz stava 5. Nastavniku. 2. Rešenje ministra konačno je u upravnom postupku. koji je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo: protiv dostojanstva ličnosti i morala. Licenca se smatra oduzetom narednog dana od dana prestanka radnog odnosa nastavnika. vaspitaču ili stručnom saradniku: 1. ovog člana. kome je dva puta suspendovana licenca. vaspitaču i stručnom saradniku kome je prestao radni odnos zbog izrečene mere za izvršenu povredu radne obaveze iz člana 131. Nastavnik.nema pravo na njeno ponovno izdavanje. Licenca se suspenduje na šest meseci nastavniku. Stručno usavršavanje i zvanja nastavnika. a za koga prosvetni savetnik utvrdi da nije otklonio nedostatke u svom radu. Oduzimanje licence Član 119. Lice kome je oduzeta licenca .Član 118. vaspitača i stručnog saradnika. vaspitača i stručnog saradnika. korupcije u prosveti. na način i po postupku kojim se omogućava postizanje propisanih ciljeva i zadataka programa obrazovanja i vaspitanja. odnosno dana dostavljanja rešenja iz stava 6. 10) i 11) ovog zakona. u roku od osam dana od dana prijema izveštaja. Nastavnik. vaspitač ili stručni saradnik dužan je da se usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja . vaspitača i stručnog saradnika Član 120. ovog člana. Suspenzija licence iz stava 2. U toku važenja licenca može da bude suspendovana. Licenca se oduzima nastavniku. 6). 7). falsifikovanja javne isprave koju izdaje škola i primanja mita u obavljanju poslova nastavnika. vaspitaču ili stručnom saradniku koji prema izveštaju prosvetnog savetnika ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad. a suspenzija iz stava 3. ovog člana teče počev od narednog dana od dana prestanka radnog odnosa. Licenca se suspenduje nastavniku. 2). odnosno od dana pravnosnažnosti presude. ovog člana. Nastavniku. vaspitaču ili stručnom saradniku kome je suspendovana licenca po osnovu stava 3. tač. ovog člana u roku 30 dana od dana podnošenja prigovora. a stekli su se uslovi za novu suspenziju.

mentor. Ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice radi: 1. Kandidat nezadovoljan odlukom o izboru može da podnese prigovor organu upravljanja u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. konačne odluke direktora o izboru kandidata po raspisanom konkursu. sticanje zvanja u toku usavršavanja nastavnika. vaspitač ili stručni saradnik može da stekne zvanja: pedagoški savetnik. uslove. vaspitač ili stručni saradnik ima pravo na uvećanu platu za stečeno zvanje. Direktor donosi odluku o izboru kandidata u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava. uz saglasnost zaposlenog. . zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana. Prijem u radni odnos u ustanovi vrši se na osnovu: 1. Raspored odsustva nastavnika. tačka 2) ovog člana zaposleni može biti preuzet iz ustanove ili Ministarstva. vaspitača i stručnih saradnika i obrazac uverenja o savladanom programu . instruktor i viši pedagoški savetnik. 2.propisuje ministar. U toku stručnog usavršavanja nastavnik. Programe i način organizovanja stalnog stručnog usavršavanja. Ako organ upravljanja u utvrđenom roku ne odluči o prigovoru ili ako je kandidat nezadovoljan drugostepenom odlukom. organ koji odlučuje o sticanju zvanja i postupak napredovanja.kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove. Direktor ustanove raspisuje konkurs za prijem u radni odnos. Nastavnik. vaspitača ili stručnog saradnika direktor ustanove pribavlja mišljenje organa upravljanja. Radni odnos na određeno vreme Član 122. vaspitač ili stručni saradnik ima pravo na odsustvo iz ustanove u trajanju od tri radna dana godišnje radi pohađanja akreditovanog programa stručnog usavršavanja. U postupku odlučivanja o izboru nastavnika. Nastavnik. 2. Prijem u radni odnos Član 121.i unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada. sporazuma o preuzimanju. do izbora kandidata . Posle donošenja konačne odluke o izboru kandidata direktor donosi rešenje o prijemu u radni odnos. Na osnovu sporazuma iz stava 1. vaspitača ili stručnog saradnika radi stručnog usavršavanja planira pedagoški kolegijum. a najduže do završetka školske godine. 3. može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana. do izbora kandidata po raspisanom konkursu.

4. obezbeđivanje i način isplate sredstava za plate i druga pitanja od značaja za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu . stav 1.propisuje ministar. uz mogućnost produženja. nastavnik praktične nastave i stručni saradnik 25. Nastavnika verske nastave upućuje u školu tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrđene liste za svaku školsku godinu. ovog člana učestvuje u radu stručnih organa škole bez prava odlučivanja. na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica. vaspitača i stručnog saradnika Član 125. posebne uslove za nastavnika. Ugovor o izvođenju nastave Član 124. Nastavnik upućen na rad u inostranstvo Član 123. . Ustanova prima u radni odnos na određeno vreme po raspisanom konkursu lice: 1. koje je zaposleno kod drugog poslodavca u slučajevima iz člana 123. Rešenje o upućivanju nastavnika na rad u inostranstvo donosi ministar. ovog člana ne stiče svojstvo zaposlenog u školi. izvođenja verske nastave. osim u radu odeljenjskog veća. Poseban program osnovnog obrazovanja i vaspitanja u inostranstvu. Lice angažovano po osnovu ugovora iz stava 1. utvrđuje ministar. Lice iz stava 1. ovog zakona. 2. na osnovu konkursa. U okviru nedeljnog punog radnog vremena nastavnik ima normu od 20 sati. radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana. Direktor škole može da zaključi ugovor o izvođenju nastave za najviše 30% od punog radnog vremena sa licem bez licence za nastavnika. način vođenja evidencije i izdavanja javnih isprava. u svojstvu pripravnika. odnosno učenicima. Pedagoška norma nastavnika. Nastavniku škole miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je upućen na rad u inostranstvo. Listu nastavnika verske nastave. Obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu izvodi nastavnik koji ima licencu i koji ispunjava posebne uslove za nastavnika. a vaspitač 30 sati neposrednog rada sa decom. Nastavnik se upućuje na rad u inostranstvo na vreme od godinu dana. Za izvođenje verske nastave nastavnik sa školom u koju je upućen zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.

vaspitač ili stručni saradnik koji je ostao neraspoređen. vaspitača ili stručnog saradnika. vaspitač ili stručni saradnik koji je raspoređen za deo propisane pedagoške norme. kao i drugih obaveza može da se utvrdi tako da struktura i raspored budu različiti u okviru svake radne nedelje. Ako škola ne može da obezbedi stručno lice za najviše šest časova nastave sedmično iz određenog predmeta. propisuje ministar. može da rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta do kraja školske godine. ostvaruje prava zaposlenog za čijim je radom prestala potreba u preduzeću. Nepuno i puno radno vreme Član 126. ovog člana. Godišnji odmor zaposlenih utvrđuje se na osnovu Zakona o radu i kolektivnog ugovora. vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje i godišnju normu. školski odbor dužan je da donese odluku o udaljenju iz stava 1. Udaljavanje sa rada Član 128. vaspitaču i stručnom saradniku svake školske godine direktor rešenjem utvrđuje status u pogledu rada sa punim ili nepunim radnim vremenom. Godišnji odmor Član 127. Zaposleni u školi. vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje utvrđuje škola godišnjim programom rada. u skladu sa zakonom. na osnovu programa obrazovanja i vaspitanja. Raspored obaveza nastavnika u pogledu neposrednog rada sa učenicima. Ako direktor ne udalji nastavnika. Nastavnik. Direktor ustanove pokreće. Nastavnik. Disciplinski postupak Član 129. donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog. Nastavniku. koristi godišnji odmor za vreme školskog raspusta.Strukturu i raspored obaveza nastavnika. po pravilu. Nastavnik. godišnjeg programa rada i podele časova. ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom. vaspitač ili stručni saradnik udaljava se sa rada zbog učinjene teže povrede radne obaveze do okončanja disciplinskog postupka. u skladu sa zakonom. Pedagošku normu svih oblika obrazovno-vaspitnog rada nastavnika. Lakše povrede radnih obaveza . vodi.

Radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom na osnovu rešenja direktora. izražavanje nacionalne ili verske netrpeljivosti. 8. odnosno rešenja. ugrožavanje ili povređivanje fizičkog ili psihičkog integriteta deteta. precrtavanjem ili izostavljanjem podataka. Teže povrede radnih obaveza Član 131. političko organizovanje i delovanje u prostorijama ustanove. 3. 4. izvršenje krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom. neovlašćena promena podataka u evidenciji. osim povreda propisanih zakonom. roditeljima. roditeljima. jesu: 1. učenika i zaposlenih koje se ponavlja ili utiče na proces obrazovanja. ili njeno omogućavanje. neblagovremeno i nesavesno vođenje evidencije. 7. podstrekavanje na upotrebu narkotičkog sredstva kod dece i učenika. pripremanje učenika škole radi ocenjivanja. odbijanje prijema i davanja na uvid evidencije licu koje vrši nadzor nad radom ustanove. 9. podstrekavanje na upotrebu alkoholnih pića kod dece i učenika. U ostalim slučajevima može se izreći novčana kazna u visini od 20% do 35% od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta. oštećenje.Član 130. u trajanju od tri do šest meseci. Na rešenje o ostvarivanju prava. od strane zaposlenog u toj školi. nošenje oružja u ustanovi ili krugu ustanove. ovog člana izriče se mera prestanka radnog odnosa ako je povreda učinjena umišljajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvrđene olakšavajuće okolnosti za zaposlenog. 10. skrivanje ili iznošenje evidencije. odnosno polaganja ispita. brisanjem. Za povrede radne obaveze iz stava 1. odbijanje davanja na uvid rezultata pismene provere znanja učenicima. Teže povrede radnih obaveza zaposlenog u ustanovi. 14. odnosno učenika (fizičko kažnjavanje. 12. uništenje. dodavanjem. seksualno ili na drugi način učinjeno zlostavljanje). vaspitaču ili stručnom saradniku u ustanovi prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navrši 40 godina staža osiguranja ili 65 godina života. nepotpuno. davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe. 6. 5. 13. odnosno starateljima. . odnosno školskoj ispravi. odnosno školske isprave. ili njeno omogućavanje. 2. moralno. vređanje dece. 11. Prestanak radnog odnosa Član 132. u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Lakše povrede radnih obaveze i mere koje se izriču zaposlenom u ustanovi utvrđuju se opštim aktom ustanove. davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe. obaveza i odgovornosti zaposleni ima pravo na prigovor organu upravljanja. Pravna zaštita Član 133. Nastavniku. odnosno starateljima.

vaspitača ili stručnog saradnika i direktora. kao i upravni nadzor nad radom zavoda.Organ upravljanja dužan je da odluči po prigovoru u roku od 15 dana. kontroliše ispunjenost propisanih uslova za sprovođenje ispita. vrši pregled ustanove u postupku utvrđivanja ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti i za proširenje delatnosti. Po žalbi protiv prvostepenog rešenja opštinske. Ako nadležni organ ne odluči po prigovoru u utvrđenom roku ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom. 2. Upravni i stručno-pedagoški nadzor nad radom ustanova. vrši Ministarstvo. odnosno gradska uprava. nadzorom nad zakonitošću rada ustanove. obavezama i pravnim interesima građana. može da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana. podnosi prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup. 3. nadzorom nad zakonitošću rada i akata zavoda. 3. kao povereni posao. 7. odnosno gradska uprava ne vrši. drugih propisa i opštih akata. Ministarstvo vrši upravni nadzor: 1. vrši pregled propisane evidencije koju vodi ustanova i utvrđuje činjenice u postupku poništavanja javnih isprava koje izdaje škola. Ministarstvo vrši neposredan inspekcijski nadzor ako ga opštinska. 6. nalaže rešenjem otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u određenom roku. obaveštava drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj . Poslovi inspekcijskog nadzora Član 135. 10. odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. nadzorom nad zakonitošću akata ustanove. 8. 4. 2. kad ona na osnovu zakona rešava o pravima. 5. nastavnika. odnosno gradske uprave donetog u vršenju inspekcijskog nadzora rešava Ministarstvo. Poslove inspekcijskog nadzora vrši prosvetni inspektor. 11. Inspekcijski nadzor nad radom ustanove. Prosvetni inspektor: 1. kontroliše postupak upisa i poništava upis u školu ako je obavljen suprotno ovom zakonu. IX. obavlja opštinska. zabranjuje rešenjem sprovođenje radnji u ustanovi koje su suprotne ovom i posebnom zakonu. NADZOR NAD RADOM USTANOVE Upravni i stručno-pedagoški nadzor Član 134. vrši kontrolu postupanja ustanove u pogledu pridržavanja zakona. preduzima mere radi ostvarivanja prava i obaveza učenika i roditelja. osim kontrole koja se odnosi na stručno-pedagošku proveru rada ustanove. naređuje rešenjem izvršavanje propisane mere koja nije izvršena. 9.

ispita i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada. 4. nedostataka i za unapređivanje obrazovno-vaspitnog. ostvaruje neposredan nadzor nad njihovim radom. ima sledeća prava i dužnosti: 1. savetuje i pruža stručnu pomoć nastavniku. ustanovi ili organima jedinice lokalne samouprave na poslovima obrazovanja i vaspitanja. traži izveštaje. u skladu sa zakonom. stručnog. 7. podatke i obaveštenja o vršenju poverenih poslova inspekcijskog nadzora. 5. sa najmanje pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja. oduzima ovlašćenje pojedinom inspektoru koji poslove ne obavlja blagovremeno. odnosno licencom za nastavnika. predlaže ustanovi. u odnosu na organe kojima je povereno vršenje inspekcijskog nadzora. procenjuje ispunjenost uslova za zvanje pedagoškog savetnika i mentora. 4. 2. kao i stručnim ispitom za rad u organima državne uprave.organ nadležan i obavlja druge poslove. vaspitača ili stručnog saradnika. vrednuje kvalitet rada ustanove. položenim stručnim ispitom u oblasti obrazovanja. stručno. obavlja i druge poslove. 7. za vršenje poslova i kontroliše njihovo izvršavanje. ministru i nadležnim organima preduzimanje neophodnih mera za otklanjanje nepravilnosti. 2. diplomirani pravnik sa položenim stručnim ispitom za rad u organima državne uprave ili za sekretara ustanove i najmanje tri godine radnog staža u državnim organima. Prosvetni inspektor Ministarstva (u daljem tekstu: republički inspektor). vaspitača. 3. 6. nastavnika. prati i vrednuje ostvarivanje ogleda. ostvarivanje razvojnog plana i programa obrazovanja i vaspitanja. u skladu sa zakonom kojim se na opšti način uređuje inspekcijski nadzor. Stručno-pedagoški nadzor Član 138. zakonito i savesno i predlaže utvrđivanje odgovornosti u organu kojem je povereno vršenje inspekcijskog nadzora. Prosvetni savetnik: 1. Poslove prosvetnog inspektora može da obavlja: 1. prisustvuje izvođenju nastave. odnosno doma učenika. 5. . 3. Poslove stručno-pedagoškog nadzora vrši prosvetni savetnik. odnosno gradske uprave donetog u vršenju inspekcijskog nadzora. Ovlašćenja Ministarstva prema organima kojima su povereni poslovi Član 136. stručnom saradniku i direktoru radi poboljšanja kvaliteta rada ustanove. 2. odnosno vaspitnog rada. odnosno doma učenika. ostvaruje neposredan uvid u rad ustanove. stručnog saradnika i direktora. organizuje zajedničke akcije sa inspektorima u organima kojima je povereno vršenje inspekcijskog nadzora. izdaje obavezne instrukcije za izvršavanje zakona i drugih propisa. priprema ministru predlog rešenja po žalbi protiv prvostepenog rešenja opštinske. 6. vaspitaču. Uslovi za prosvetnog inspektora Član 137. lice sa visokim obrazovanjem.

način vrednovanja rada prosvetnog savetnika i obrazac legitimacije za prosvetnog savetnika i inspektora . Način vršenja stručno-pedagoškog nadzora Član 140. 3. AUTONOMNA POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE Izvori sredstava Član 141. Program. ovog člana koje položi stručni ispit za rad u organima državne uprave i ispit za prosvetnog savetnika. autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave . ugovora i drugih poslova. sponzorstva.obezbeđuju se u budžetu Republike i budžetu jedinice lokalne samouprave. obrazac uverenja koji izdaje i druga pitanja u vezi sa polaganjem ispita . ovog člana obezbeđuju se u skladu sa kriterijumima i standardima koje propisuje ministar. Poslove prosvetnog savetnika može da obavlja lice koje ima odgovarajuće visoko obrazovanje i koje: 1. 1. evidentiranje i korišćenje sredstava iz stava 2.Uslovi za prosvetnog savetnika Član 139. u skladu sa zakonom. Način vršenja stručno-pedagoškog nadzora. Sredstva za finansiranje delatnosti dečjih vrtića obezbeđuju se u budžetu Republike i u budžetu jedinice lokalne samouprave. Sredstva iz st. Prosvetni savetnik dužan je da se stalno stručno usavršava radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja stručno-pedagoškog nadzora. vaspitača ili stručnog saradnika i šest godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja. način i rok za polaganje i organ pred kojim se polaže ispit za prosvetnog savetnika. školarine. X. Sredstva iz budžeta Republike . Poslove prosvetnog savetnika može da obavlja lice iz stava 1. 2. a za delatnost osnovnih i srednjih škola čiji je osnivač Republika. ima objavljene stručne radove. i 2. FINANSIRANJE DELATNOSTI USTANOVA ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA. učešćem roditelja dece u predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Ostvarivanje prihoda. Prosvetnom savetniku koji ne položi ispite iz stava 2. ovog člana vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem. ističe se u struci.propisuje ministar. merila za vrednovanje kvaliteta rada ustanove. ovog člana u propisanom roku prestaje radni odnos. u vreme zasnivanja radnog odnosa ima licencu za nastavnika. Ustanove mogu da ostvare i sopstvene prihode po osnovu donacija.propisuje ministar.

rad unikatnih škola i škola od posebnog interesa za Republiku. 4. 2. Na utvrđivanje i obračun plata. socijalne doprinose na teret poslodavca. 4. kao i učešće Republike u oblasti investicija. koje odredi Vlada. prevoz učenika osnovne škole koji su nastanjeni na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole. a za učenike ometene u razvoju bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole. osim onih za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike. uključujući sredstva za plate. ishrana. 4. socijalne doprinose na teret poslodavca. stručno usavršavanje zaposlenih. U budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja sredstva za: 1.u trajanju od četiri sata dnevno. prevoz učenika na republička takmičenja. 6. Ustanova može učešćem roditelja učenika. u skladu sa utvrđenim sredstvima. naknade i druga primanja. 7. 5. izgradnju i kapitalno održavanje zgrada i objekata i projektno planiranje.Član 142. nega i preventivna zaštita dece predškolskog uzrasta) u visini 80% od prosečne cene po detetu. naknade i druga primanja zaposlenih u državnim organima i javnim službama. stručnog usavršavanja zaposlenih i takmičenja učenika na republičkom. opremanje škola. opremanje dečjih vrtića. U budžetu jedinice lokalne samouprave u oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja obezbeđuju se sredstva za: 1. ostvarivanje predškolskog programa za rad sa decom sa smetnjama u razvoju. druge tekuće rashode. ostvarivanje pripremnog predškolskog programa u godini pred polazak u školu . stručno usavršavanje zaposlenih. Sredstva iz budžeta jedinice lokalne samouprave Član 143. ovog zakona. Obezbeđivanje višeg standarda obrazovanja Član 144. porez na fond zarada. donatora. 6. saveznom i međunarodnom nivou. a prema programima i kriterijumima koje propisuje ministar. razvojne programe i projekte ustanova. ako na toj udaljenosti nema škole. 3. otpremnine i pomoći zaposlenih u dečjim vrtićima i ostale tekuće rashode. jedinice lokalne samouprave. sponzora ili od proširene delatnosti da obezbedi sredstva za viši standard od utvrđenog pedagoškog . izgradnju i kapitalno održavanje zgrada i objekata i projektno planiranje. plate i dodatke zaposlenih u osnovnim i srednjim školama. 2. prevoz zaposlenih. 2. 5. naknada i drugih primanja zaposlenih u ustanovama primenjuju se propisi kojima se uređuju plate. ostvarivanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja (poludnevni i celodnevni boravak. odnosno učenika u skladu sa propisanim merama iz člana 44. U budžetu Republike obezbeđuju se sredstva za: 1. otpremnine i pomoći. 3. porez na fond zarada. U budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se i sredstva za zaštitu i bezbednost dece. 3. ostvarivanje predškolskog programa za rad sa decom na bolničkom lečenju.

ne postupi po rešenju prosvetnog inspektora (član 135. opreme i nastavnih sredstava. odnosno staratelj ako namerno ili bez opravdanog razloga ne upiše dete u osnovnu školu ili ako dete bez opravdanih razloga ne pohađa nastavu u osnovnoj školi (član 90. vaspitača ili stručnog saradnika zbog učinjene teže povrede radne obaveze (član 128). organizuje izdvojeno odeljenje. ovog zakona. do 3). za ishranu i pomoć učenicima. Član 147. primi u radni odnos nastavnika. Sredstva iz stava 1. ovog člana i direktor. osnovnog i srednjeg obrazovanja. stav 1. upotrebljava udžbenik ili nastavno sredstvo koje nije odobreno (član 94). 8. vaspitača ili stručnog saradnika koji ne ispunjava uslove iz čl. 11. 3. odnosno odgovorno lice ustanove. odnosno staratelj ako namerno ili bez opravdanog razloga ne upiše dete u dečji vrtić radi pohađanja pripremnog predškolskog programa ili ako dete neopravdano izostaje iz dečjeg vrtića (član 89. 1. tačka 9). Član 146. XI. 121.000 do 10. ne donese razvojni plan i godišnji program rada u roku propisanom ovim zakonom ili ih ne primenjuje (čl. 5. . st. ne propiše način i postupak za zaštitu i bezbednost dece. počne sa radom.000 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj.000 do 100. Novčanom kaznom od 30.000 do 30. obavlja proširenu delatnost. sprovodi ogled bez odobrenja ministra ili vrši statusne promene za vreme ogleda (član 93). 4. omalovažava ili diskriminiše grupe i pojedince po osnovu rasne. ugrožava. ovog člana koriste se za poboljšanje standarda obrazovanja i vaspitanja u pogledu prostora. 68.000 dinara kazniće se za prekršaj roditelj. 48. odnosno političkog opredeljenja i ako podstiče takve aktivnosti (član 46. jezičke. psihičke ili fizičke konstitucije. Novčanom kaznom od 1. i 122. ne upiše dete u dečji vrtić. Novčanom kaznom od 1. nacionalne. do 113. stav 2. 6. ovog zakona. stav 3). za ostvarivanje programa koji nisu delatnost ustanove. odnosno učenika (član 44). socijalnog ili kulturnog porekla. do 37. 2. 34. i član 96. odnosno osnovnu školu radi pohađanja pripremnog predškolskog programa (član 89). 7. Član 148. ne udalji sa rada nastavnika. 10. ovog zakona. do 74). 9. verske ili polne pripadnosti. KAZNENE ODREDBE Član 145.000 dinara kazniće se za prekršaj ustanova ako: 1. 110. i 81). izvrši statusne promene i promene naziva i sedišta ustanove na način i po postupku koji nije propisan čl. ovog zakona ili na način i po postupku koji nije propisan čl. tačka 1)). 12. stav 4). Novčanom kaznom od 5. ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja donet na osnovu ovog zakona (čl. 13.standarda u oblasti predškolskog.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. 14. dozvoli stranačko organizovanje ili delovanje u ustanovi i korišćenje prostora ustanove u te svrhe (član 46. zaključi ugovor o izvođenju nastave suprotno članu 124. ne upiše dete koje ima prebivalište na području škole (član 90).

stav 5.000 do 10. Pokrajinski organi sarađuju sa republičkim organima i organima lokalne samouprave u obavljanju poslova iz stava 1. Novčanom kaznom od 1. 7. stav 5. POVERAVANJE POSLOVA DRŽAVNE UPRAVE AUTONOMNOJ POKRAJINI Član 149. stav 3. članom 39. članom 83. Brisan Član 155. stav 2. tač. Poslovi utvrđeni članom 32. ovog zakona. odnosno Savetu u datom roku (član 25. i 8. 2. Ustanova je dužna da propiše mere. st. način i postupak radi zaštite i bezbednosti dece. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Član 150. Podzakonski akti doneti do stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom. članom 61. 4. ovog zakona. članom 53. članom 80. odnosno učenika iz člana 44. st. ovog člana utvrditi mrežu dečjih vrtića i osnovnih škola na svom području.000 dinara kazniće se za prekršaj zavodi ako ne pripreme odgovarajući materijal i dostave ga ministru. članom 35. odnosno organ autonomne pokrajine će u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrditi mrežu srednjih škola. u pogledu poverenih poslova državne uprave iz stava 1. stav 2. organizaciju i način rada sa ovim zakonom. članom 34. i 2. i 5. članom 36. članom 134. 4. Jedinica lokalne samouprave će u roku od dve godine od dana utvrđivanja kriterijuma iz stava 2. st. st. i 4. 3. Član 153. članom 55. stav 3. i članom 136. Vlada će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona utvrditi kriterijume za donošenje mreže dečjih vrtića i osnovnih škola. stav 3. ovog člana. 4. prava i dužnosti propisane zakonom kojim se uređuje državna uprava. poveravaju se autonomnoj pokrajini. st.000 do 50. Član 154. 5. do donošenja propisa na osnovu ovog zakona. ovog člana i direktor centra. 1) i 2) i st. i 3. članom 37. 1. članom 62. Vlada. stav 1. stav 2). ovog člana. XII. stav 3. XIII.-151. članom 38. članom 60. u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu .000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. članom 59. i 5. članom 82. Ustanova je dužna da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasi statut.Novčanom kaznom od 10. Ministarstvo ima prema autonomnoj pokrajini. stav 1. Brisani Član 152. stav 2. stav 2.

u skladu sa ovim zakonom. stav 1. do 4. Član 161. odnosno srednje škole imenovan do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljaće poslove iz svoje nadležnosti do isteka mandata. a čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave. prestaje mandat danom izbora novog direktora. Ustanova je dužna da donese pravila ponašanja u ustanovi u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. odnosno skupština grada imenovaće upravni odbor dečjeg vrtića u roku od dva meseca od dana usaglašavanja statuta i organizacije i rada dečjeg vrtića sa ovim zakonom. 2. Direktoru prestaje dužnost ako ne položi ispit u roku iz stava 1. Direktoru dečjeg vrtića koji obavlja dužnost u mandatu. odnosno izabrao direktora u roku propisanom zakonom koji je važio do dana stupanja na snagu ovog zakona. ovog zakona primenjivaće se počev od školske 2006/2007. Školski odbor koji nije raspisao konkurs. Odredba člana 68. raspisaće konkurs i izabraće direktora na osnovu ovog zakona u roku od 60 dana od dana njegovog stupanja na snagu. Direktor ustanove izabran do dana stupanja na snagu ovog zakona dužan je da u roku od godinu dana od dana donošenja podzakonskog akta iz člana 58. godine. Odredbe člana 89. ovog člana. Savet roditelja osnovne. s . Član 159. Školski odbor osnovne. a dečji vrtić . stav 11. ovog zakona primenjivaće se počev od 2004. ovog zakona položi ispit za direktora. Školski odbor osnovne škole doneće školski program za prvi razred prvog ciklusa osnovnog obrazovanja do početka školske 2003/2004. Ustanovi koja je pokrenula postupak za verifikaciju pre stupanja na snagu ovog zakona. Škola će doneti razvojni plan najkasnije do kraja školske 2005/2006. odnosno srednje škole izabran do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljaće poslove iz svoje nadležnosti do isteka mandata. Upravni odbor dečjeg vrtića izabraće direktora u roku od 60 dana od dana konstituisanja upravnog odbora.ovog zakona. Skupština opštine. godine. Član 160. Član 157. st. godine. utvrdiće se ispunjenost uslova po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.do kraja 2007. Član 156. godine. Član 158.

Zaposleni u ustanovi koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljao poslove sekretara ustanove. vaspitača i stručnog saradnika može da zasnuje radni odnos u ustanovi po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona. stručni ispit za rad u državnim organima ili za sekretara ustanove dužno je da ga položi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. od položenog stručnog ispita. ovog zakona u trajanju do 12 dana. Zaposleni iz stava 1. ovog člana koje na dan stupanja na snagu ovog zakona nije položilo pravosudni ispit. Član 163. a zasnovao je radni odnos do dana stupanja na snagu ovog zakona. Nastavnik u postupku obuke za školski program. godine. ovog člana koji položi stručni ispit smatra se da ima licencu. Nastavnik. uz njegovu saglasnost. prestaje mu radni odnos. Zaposleni ustanove koji obavlja poslove sekretara i koji je diplomirani pravnik. a nije diplomirani pravnik. ovog člana ima obavezu da stekne licencu u roku od dve godine od donošenja programa za licencu. Nastavnik. Član 166. Član 164. a ukoliko ga ne položi. Lice iz stava 1. a najduže do kraja školske 2005/2006. vaspitač i stručni saradnik iz stava 2. smatra se da ima licencu. može da obavlja ove poslove do kraja školske 2005/2006. za obavljanje administrativno-tehničkih poslova.tim da direktor savlada program obuke u roku iz stava 1. Član 165. od dana stupanja na snagu ovog zakona. Lice koje je na dan stupanja na snagu ovog zakona obavljalo poslove prosvetnog inspektora može i dalje da obavlja te poslove. Član 167. ovog člana raspoređuje se na druge odgovarajuće poslove. vaspitač i stručni saradnik koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona zasnovao radni odnos u ustanovi i ima položen stručni ispit. u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. vaspitač i stručni saradnik bez položenog stručnog ispita i pripravnik koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona zasnovao radni odnos imaju pravo da polažu stručni ispit. dužan je da položi stručni ispit u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Posle stupanja na snagu ovog zakona lice bez licence koje ispunjava uslove za nastavnika. godine. ovog člana. Lice koje odbije raspoređivanje ostvaruje pravo zaposlenog za čijim je radom prestala potreba. a ako takvih poslova nema raspoređuje se. Lice iz stava 1. Član 162. . Nastavnik. po programu i na način propisan do dana stupanja na snagu ovog zakona. stav 4. ima pravo na odsustvo iz člana 120.

do 92a. do 83.člana 2. tač. i 11. u delu koji se odnosi na rok. 31. 53/93. 4. 68. tač. do 33. 53/93. 8. 62/03 i 64/03) i propisa donetih na osnovu njega. čl. na osnovu ovog i posebnog zakona. 9. čl. čl. do 88a. čl. i 3. 48/94. čl. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe: • čl. 48/94.12. i člana 109. čl. Brisani Član 172. čl. ovog zakona primenjuju se počev od školske 2003/2004. Član 175. 25/96 i 29/01). 67/93. 70. U prvi razred školske 2004/2005. 24/96. br. čl. u delu koji se odnosi na predškolske ustanove i člana 77. 50/92. 24/96 i 23/02). do 62. čl. Odredbe člana 101.-171. 67/93. u delu koji se odnosi na predškolsko vaspitanje i obrazovanje. 6. Zakona o osnovnoj školi ("Službeni glasnik RS". 53/93. st. 49/92. 50/92. 29/93. do 108. 48/94. stav 2. . 24. 64. 85. do 4. čl. člana 36. br. školskog razvojnog planiranja i stručnog usavršavanja ili savetnika za nastavni plan i program u Ministarstvu. 3) i 4). 67. i člana 141. Član 168. 67/93. stav 1. Član 169. 115. 1a. 25/02. čl. člana 40. 7. Učenici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona stiču srednje obrazovanje i učenici koji se zaključno sa školskom 2005/2006. člana 23. 1. 23/02. 67/93. br. člana 4. i 8. i 68. može da obavlja poslove prosvetnog savetnika ako u roku od šest meseci od donošenja programa za prosvetnog savetnika položi taj ispit. 6) i 7) i st. br. godine upisuju se deca od šest i po godina do sedam godina i osam meseci. člana 6. čl. člana 25. člana 66. i 28. čl. i 10. do 122a. 89. 9. 4. 59. i 37. godine i na učenike koji imaju pravo da steknu obrazovanje po propisima donetim do stupanja na snagu ovog zakona. 3. čl. 48/94. Član 174. stav 1. čl. čl. 58. 53/93. godinu upis započet u prvi razred osnovne škole obaviće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona. čl. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". do 19. stav 1. do 53. tač. člana 140. 105. Zakona o srednjoj školi ("Službeni glasnik RS". • . stav 1. 35. 2. Zakona o društvenoj brizi o deci ("Službeni glasnik RS". 36. člana 11. do 11. do 39. 5.Lice koje je na dan stupanja na snagu ovog zakona obavljalo poslove školskog nadzornika. člana 7. do 22. stav 1. 47/94. 50/92. i 61. tač. stav 1. čl. Za školsku 2003/2004. 10. 29. 43. stav 2. 28. a od školske 2006/2007. i 44. člana 64. godine. Član 173. i 139. u delu koji se odnosi na predškolske ustanove. do 81. čl. 2. člana 11. stav 1. 67. st. a mogu da se upišu i deca sa šest godina i pet meseci. do 72. 45. 8. člana 3. 138. stav 1. 10. 66/94 i 22/02). čl. 2. i 11. 54. i 4. člana 3. 28/94. godinom upišu u prvi razred srednje škole stiču srednje obrazovanje na osnovu Zakona o srednjoj školi ("Službeni glasnik RS".

a od školske 2006/2007. Učenici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona pohađaju četvrti do osmog razreda stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje na osnovu Zakona o osnovnoj školi i propisa donetih na osnovu njega. prestaje sa radom danom stupanja na snagu ovog zakona.Izmene i dopune Član 64. 53/93. godine upisuju u prvi razred osnovne škole stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje. godine. Član 66. godine na osnovu ovog i posebnog zakona. reč: ''akreditovan'' u odgovarajućem broju i padežu zamenjuje se rečju: ''propisan'' u odgovarajućem broju i padežu. Izuzetno. Odredba člana 36. Član 67. 62/03 i 64/03). Učenici koji se počev od školske 2004/2005. br. Član 68. a od upisa u peti razred. godine. 2. godine u prvi razred osnovne škole stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje u osmogodišnjem trajanju. 67/93. odnosno srednje muzičko i baletsko obrazovanje i učenici koji se zaključno sa školskom 2005/2006. ovog zakona u roku od 60 dana od . 62/03 i 64/03) i propisa donetih na osnovu njega. na osnovu ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega. godinom upišu u prvi razred muzičke. 50/92. do upisa u peti razred stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje na osnovu Zakona o osnovnoj školi ("Službeni glasnik RS". Učenici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona stiču osnovno. obrazovan u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Učenici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona pohađaju drugi i treći razred. Član 65. na osnovu ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega. do 4. ministar će doneti nastavni plan i program za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. ovog člana u drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja. 66/94. Član 69. u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega. Savet će postupno propisati nastavni plan i program za svaki razred do upisa učenika iz st. 22/2002. ovog zakona primenjuje se počev od školske 2004/2005. U tekstu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS". Učenici upisani školske 2003/2004. Prosvetni savet. odnosno baletske škole stiču obrazovanje na osnovu Zakona o osnovnoj školi i Zakona o srednjoj školi i propisa donetih na osnovu njih. Narodna skupština imenovaće članove Saveta iz člana 2. br. Školski odbor osnovne škole doneće školski program za prvi i drugi razred do početka školske 2004/2005. 48/94. reč: ''ishod'' u odgovarajućem broju i padežu zamenjuje se rečju: ''zadatak'' u odgovarajućem broju i padežu.

prava i obaveze. Narodna skupština imenuje članove Saveta iz reda propisane strukture. Imovinu. Neutrošena sredstva za rad centara iz stava 2. Podnosioci lista kandidata iz člana 2. godinu. kao i zaposlene centara preuzimaju zavodi. ovog člana. Centri osnovani u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ukidaju se na dan stupanja na snagu odluka o osnivanju zavoda. . Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Centri će sačiniti završne račune sa stanjem na dan isteka roka iz stava 2. ovog zakona dužni su da dostave liste kandidata u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. stav 3. Član 71. ovog člana. Vlada će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona osnovati zavode iz člana 6. organizaciju i način rada sa ovim zakonom. Član 72. ovog člana. Član 70. opredeljena u budžetu Republike Srbije za 2004. Ustanova je dužna da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasi statut. Komisija koju obrazuje Vlada izvršiće popis imovine i deobni bilans centara iz stava 2. ovog člana.dana stupanja na snagu ovog zakona. Ako podnosioci lista ne dostave liste u roku iz stava 2. usmeriće se preko tekuće budžetske rezerve za rad zavoda. ovog zakona. u skladu sa delatnošću utvrđenom ovim zakonom.