Elektronski fakultet, Univerzitet u Nišu

Seminarski rad
Naziv teme: Ojlerovi grafovi

Studenti: Miloš Jeremić 12591 Aleksandar Simić 12750

Elektronski fakultet.Niš 2011 2 .Januar 2011.

......................................................15 4.......................................................................17 6....................3 1............................................................16 5................ PROBLEM KENIGSBERŠKIH MOSTOVA.................................................... LITERATURA.......................18 Elektronski fakultet.........................Niš 2011 3 .......................................... DOKAZ OJLEROVE TEOREME...Sadržaj: .....................................................0................................... EULERIAN FINDER V1...............................................................................................................................................................8 3................................................................................................... OSNOVNI POJMOVI O GRAFOVIMA............................................................................................6 ..............................................4 2................................................................... ALGORITAM FLERIJA...........................................................

Prema tome graf može biti orijentisan i neorijentisan.v} predstavlja neorijentisani poteg koji spaja čvorove u i v. i oni mogu izgledati kao : a) b) Ukoliko pogledamo ove dve slike. i mogu biti uređeni i neuređeni Grafovi predstavljaju veoma bitan matematički aparat.v} u tom grafu koji ih spaja. jer pomoću njih možemo jednostavno opisivati i rešavati složene sisteme.1. dok kolekcija E može biti prazna. računarske mreže itd.. gde je V neprazan skup a E skup parova elemenata iz skupa V koji mogu biti uređeni i neuređeni. možemo primetiti da se graf sastoji od : • • čvorova (temena) – koji su na slici označeni tačkama potega (lukova) – koji na slici povezuju čvorove. Skup V može biti konačan ili beskonačan. Dva potega f i e su susedna ako postoji čvor u tom grafu koji je njima zajednički.v) označava orijentisani poteg koji spaja čvor u sa čvorom v..Niš 2011 4 .). pri čemu e={u. Čvorovi i potezi u grafu G se mogu obeležavati malim slovima latinice (a. graf se sastoji od skupa čvorova i skupa grana. Preciznije. Definicija 1: Za čvorove u i v kažemo da su susedni.. kao što su saobraćajni putevi. Matematička definicija grafa: Graf je uređeni par G=(V. a e=(u.b.Osnovni pojmovi o grafovima Grafovi predstavljaju matematičke objekte. konačna ili beskonačna.E). gde se svaka grana može gledati kao uređeni par od dva (obično različita) čvora.c. ako postoji poteg e={u. električne mreže. Elektronski fakultet.

Međutim.1 možemo zaključiti da je ovaj ciklus prost jer se svaki čvor javlja samo jednom.3.Definicija 2: Orijentisani graf (orgraf. možemo primetiti ciklus 1.Ciklus može biti prost. ukoliko pogledamo ciklus 1.4.vn-1vn u kome su svaka dva čvora susedna i svi čvorovi različiti. niti jedan drugi čvor ne pojavljuje dva puta.Niš 2011 5 . Ojlerov ciklus je ciklus koji svaku granu grafa sadrži tačno jednom.2. Definicija 3: Put u grafu G je konačan niz čvorova v1 v2 v3…. naziva se direktnim(usmerenim) grafom. digraf) koji ne sadrži simetrične grane tj. Definicija 4: Ciklus je put čiji se prvi i poslednji čvor poklapaju.3.2.. ukoliko se sem prvog i poslednjeg čvora.5. Primer ciklusa Ukoliko pogledamo sliku 1.4. osim početnog i krajnjeg čvora.1 koji nije prost jer se čvor 4 dva puta javlja u ciklusu.5. Slika 1. Elektronski fakultet.Put se može označiti na sledeći način: v1 -> v2 -> v3 ->……->vn-1 -> vn Put u grafu G je prost ukoliko se svaki čvor pojavljuje u njemu samo jednom. koji ne sadrži iste grane suprotnih orijentacija.4.

2.Primer povezanog grafa Na slici 4 prikazan je povezan graf.Problem Kenigsberških mostova Elektronski fakultet. Primer Ojlerovog ciklusa Graf na slici 2 sadrži Ojlerov ciklus koji je predstavljen nizom čvorova 1-2-3-5–4–1–3–4–2–5-1 Definicija 5: Za graf G kažemo da je povezan.Primer nepovezanog grafa Slika 4 .Slika 2. jer u njemu postoji put od svakog čvora do ostalih.Na slici 3 to nije slučaj. Slika 3 . pa možemo zaključiti da je graf nepovezan. ako i samo ako postoji put između svaka dva čvora.Niš 2011 6 .

18. godine. U njemu. ili koje metode treba da se koriste pri njihovom rešavanju. niti kalkulacije koje se obavljaju njima.“ Elektronski fakultet. nisam imao sumnje da sam imao posla sa geometrijom pozicije. Ojler se bavio matematičkom formulacijom poznatog problema Kenigsberških mostova. kada sam naišao na problem. niti bi ikakvo računanje istih pomoglo. i koja je uvek privlačila najveću pažnju. a računanje nije bilo od ikakve pomoći. postoji još jedna grana.Niš 2011 7 . koji je rođen u Bazelu. Leonard Ojler (15. nazivajući je geometrijom pozicije. koju je prvi spomenuo Lajbnic. U narednim paragrafima se navode originalni delovi Ojlerovog rada: 1 „Osim grane geometrije koja se bavi vrednostima. Problem glasi: Da li je moguće da se prođe kroz Kenigsberg. septembra 1783. Ona se bavi samo određivanjem pozicija i njihovih svojstava i ne uključuje merenja. koje je razvio Lajbnic (17. koji je na prvi problem izgledao geometrijski ali je bio konstruisan na taj način da nije zahtevao nikakva merenja distanci. posebno zato što je rešenje uključivalo samo poziciju. .Ukoliko se osvrnemo na istoriju matematike. vek). Ojler je učio matematiku kod Johana Bernulija. Još uvek nije jasno određeno koji problemi su vezani za ovu geometriju pozicije. pa sve do teorije grafova. a živeo je i radio u Berlinu i Petrogradu. i koji je među prvima primenio nove tehnike računanja u proučavanju grafikona. kao i svaki drugi rad vezan za teoriju grafova deluje kao ništa više od interesantne zagonetke. prelazeći preko svakog od 7 gradskih mostova jednom i samo jednom? Ovaj problem Kenigsberških mostova. osamnaesti vek se uobičajeno naziva „Ojlerovim dobom“ kao priznanje ogromnom doprinosu koji je Ojler doneo matematici u ovom periodu. ranije skoro nepoznata. počevši od teorije brojeva i analiza u astronomiji i optici. aprila 1707. Stoga. Ojler je vrlo brzo prevazišao svog učitelja i znatno doprineo raznim matematičkim temama. Rad koji ovde ispitujemo se prvo pojavio Commentarii Academiae Scientiarum Imperialis Petropolitanae 1736. koji je bio jedan od vodećih matematičara Evrope u to vreme.) je švajcarski matematičar.

Dijagram Kenigsberških mostova Primetimo da Ojler počinje svoju analizu ‘prelaska mostova’ tako što najpre zameni mapu grada jednostavnijim dijagramom koji pokazuje samo najbitiniji deo. zvano Knajphof. Ove tačke i linije se drugačije nazivaju čvorovima i granama respektivno. f i g.Niš 2011 8 . d. Uzimajući ovo u obzir.2 „Problem. Stoga sam je ja odbacio i potražio drugi metod koji se bavi samo problemom nalaženja specifičnog puta. b. što je glavni razlog za težinu ove metode. dok su drugi sumnjali: ali niko nije mogao da dokaže da se to može uraditi. Kolekcija čvorova i grafova zajedno sa međusobnim relacijama između njih se naziva graf. da li neko može da sazna da li je ili nije moguće preći svaki od mostova samo jednom? “ Slika 5. a u drugim problemima sa većim brojem mostova. 3 „Kada razmatramo problem mostova u Kenigsbergu. Rečeno mi je da su neki ljudi izjavili da je to nemoguće. postoji ostrvo A. e. U slučaju kada grana povezuje čvor sa samim sobom. c. gde se svaka grana može gledati kao uređeni par od dva (obično različita) čvora.“ Elektronski fakultet. on se može rešiti pravljenjem iscrpne liste svih mogućih ruta. ovaj metod rešavanja problema bi bio previše težak i naporan. za koji mi je rečeno da je naširoko poznat. našli bi mnogo irelevantnih ruta. ako bi se na ovaj način problem rešio do kraja. dijagram se uprošćava još više kako bi prikazao samo tačke. Sada se vraćamo Ojlerovom originalnom radu. a zatim ispitivanjem da li neka od ruta zadovoljava uslove problema. formulisao sam opšti problem: Bilo kakav da je raspored reke u tokove. Zbog velikog broja mogućnosti. bio bi praktično nemoguć. a. da li neko može da obiđe ostrvo na taj način da pređe svaki od mostova jednom i samo jednom. gde paragrafi od 3 do 5 dodatno pojednostavljuju problem prelaska mostova. Pitanje glasi. reka koja ga okružuje je podeljena u dva toka. koje predstavljaju mostove. U modernoj teoriji grafova. Preciznije. graf se sastoji od skupa čvorova i skupa grana. glasi: U Kenigsbergu u Prusiji. kao što se može videti na slici. Ova dva toka su ispresecana sa sedam mostova. smatrao sam da bi ovaj način bio mnogo jednostavniji i praktičniji. i ma koliko mostova postojalo na njoj. tu granu nazivamo petljom. koje predstavljaju delove zemlje i linije. Štaviše.

bilo bi korisno da se sazna da li je uopšte moguće organizovati slova na taj način. C i D. 6 „Problem je zatim redukovan ka pronalasku niza od osam slova. u kome se različiti parovi slova pojavljuju određeni broj puta. polazeći iz A. ovaj prelazak se zapisuje kao BD.“ Pošto je preformulisao problem prelaska mostova u funkciji niza slova (čvorova).“ 5 „Slično tome. a u opštem slučaju. što znači da putnik. Tako. ako putnik ide od D do C preko mosta g. Jednostavan primer koji je Ojler ispitivao Elektronski fakultet. ja to zapisujem kao AB – gde prvo slovo predstavlja oblast koju putnik napušta. Pošto je svaka od oblasti odvojena od druge tokom reke. Dalje.Niš 2011 9 . ide dalje u D i konačno stiže u C. Ako putnik krene od A ka B preko mosta a ili b. a dva prelaska AB i BD kombinovano predstavljam sa tri slova ABD. a drugo slovo predstavlja oblast do koje putnik dolazi prelazeći most. sukcesivni prelazak četiri mosta bi bio predstavljen sa pet slova. Pre nego što pređem na problem pronalaska takvog niza. Stoga sam pokušao da nađem pravilo koje bi bilo korisno u ovom slučaju. C. jer ako je moguće pokazati da ne postoji takav raspored. ako putnik odlazi iz B i prelazi u D preko mosta f. prelazi u B. a i u drugima. njegov put je predstavljen sa brojem slova koji je za jedan veći od broja mostova. Stoga prelazak sedam mostova zahteva osam slova za njegovu reprezentaciju.“ Slika 6. Ojler se sada okreće pitanju određivanja da li za dati problem postoji rešenje. ma koliko mostova prešao putnik. sačinjenog od slova A. putnik je morao da pređe tri mosta. D. gde srednje slovo B označava oblast u koju smo ušli u prvom prelasku i koju smo napustili u drugom prelasku. B. za određivanje da li uopšte postoji takav raspored slova. B.4 „Moja kompletna metoda se oslanja na delimično pogodan način na koji se može predstaviti prelazak mostova. onda je svaki rad usmeren ka njegovom pronalasku uzaludan. Za ovo sam iskoristio velika slova A. za svaki od delova zemlje koji su odvojeni vodom. ova tri sukcesivna prelaska predstavljam sa četiri slova ABDC.

Slično tome. a zatim pokušao da vidim koliko puta se slovo A mora pojaviti. i ako putnik pređe sva tri. Pogledajmo sada samo prvi most a koji vodi u A: ako putnik prelazi most. ipak. pošto tri mosta vode u B. kao u našem primeru. zato što pet mostova (a.b. Ako je zbir brojeva pojavljivanja svakog slova za jedan veći od broja mostova. slovo A se mora pojaviti tri puta u predstavljanju puta. ako pet mostova vode u A. pošto sam posmatrao samo oblast A. ako. slično tome. b. Ako. uvek kad je broj mostova koji vode u određenu oblast neparan. b. ipak. jer ako dva mosta vode u A. Uopšteno. ili je došao u A posle prelaska.“ U ovom paragrafu. pa će u bilo kom slučaju slovo A biti prisutno u opisu prikazanom iznad. c. D se pojavljuje dva puta. onda se u opisu puta mora uzeti u obzir da li je putnik započeo ili nije svoje putovanje iz A. broj pojavljivanja je veći od jedan od broja mostova. onda će broj pojavljivanja A biti polovina od tog broja. Ojler izvodi pravilo za određivanje koliko puta čvor mora da se pojavi u reprezentaciji puta za dati problem sa mostovima za slučaj kada neparni broj mostova vodi u oblast predstavljenu datim čvorom. on je ili bio u A pre prelaska. onda se takav put nikada ne može izvesti. ili da su došli iz različitih oblasti. u koju vodi mnogo mostova a. ipak.7 „Kako bi pronašao takvo pravilo. i ako ga povećamo za jedan. itd (slika 6). putnik započne svoj put iz neke druge oblasti. reprezentacija puta preko njih će imati tri slova A. jednom da predstavi odlazak preko jednog. Dalje. takođe i C. onda će se u predstavljanju njegovog puta slovo A pojaviti dva puta. Ako tri mosta ( recimo a.“ 10 „Ako je. a slova B. d.c.Niš 2011 10 .“ Elektronski fakultet. prema mom modelu reprezentacije puta. Iz ovoga sledi da se takav put ne može izvesti preko sedam mostova Kenigsberga. posmatram samo oblast A. takav put se može izvesti. Pravilo koje sam formulisao za pronalazak broja pojavljivanja slova A od broja mostova koji vode u A se može primeniti bilo da su svi mostovi došli iz oblasti B. jer će ta jedna pojava predstaviti i dolazak u A i odlazak odatle. stoga. i c ) vode u A. A se mora pojaviti tri puta. ako je broj mostova bilo koji neparan broj. bilo da on započinje svoj put iz A ili ne. 8 „U slučaju Kenigsberških mostova. broj mostova koji vodi u A paran. onda se slovo A pojavljuje samo jednom. Tako u skupu od osam slova.d. onda se A mora pojaviti dva puta. a putnik kreće iz A. slovo B se mora pojaviti dva puta.e) vodi u oblast A. C i D po dva puta – ali se ovo ne može dogoditi u sekvenci od osam slova. a drugi put da predstavi povratak u A preko drugog mosta. za bilo koji raspored mostova.“ 9 „Moguće je reći da li se put može izvesti prelaskom svakog od mostova jednom.

Ako je. ako je broj pojavljivanja jednak broju mostova plus jedan. ukupan broj slova za jedan manji od ukupnog broja mostova plus jedan. i mora početi iz neoznačene oblasti ako je zbir jednak zapamćenom broju. traženi put će biti moguć. slova A. a pored svakog neparnog broja. Posle toga. B. a ako ne kreće iz A. C itd. Ako šest mostova vode u A.“ Možemo primetiti da je Ojlerova definicija koja se odnosi na broj pojavljivanja slova koje označava određenu oblast zavisi od toga da li je broj mostova (grana) koji vode u tu oblast (čvor) paran ili neparan. Ojlerova definicija broja pojavljivanja v se može definisati na sledeći način: • • Ako je deg(v) paran broj.Niš 2011 11 . Dalje. onda će broj pojavljivanja slova A biti polovina od tog broja ako put nije započet iz A. a ako je broj mostova paran. koji je broj mostova plus jedan. C itd. pojaviće se tri puta. i moraće da započne iz oblasti sa neparnim brojem mostova koji vode u nju.“ 12 „Pošto se put može započeti iz jedne oblasti u bilo kom putovanju. B. označim različite oblasti koje su vodom odvojene jedna od druge. onda se v javlja ½[deg(v)+1] puta 13 „Dakle. U savremenoj terminologiji. Mora se zapamtiti da ako je zbir za jedan manji od broja zapisanog iznad. pišem polovinu te vrednosti plus jedan. uopšteno. dodam jedan i zapamtim taj broj (zapišem ga iznad). Zatim zvezdicom označim ona slova koja imaju paran broj pored njih. onda putovanje mora započeti iz jedne od oblasti označene zvezdicom. ipak. Ako je deg(v) neparan broj. broj grana koje su incidentne čvoru v se označava kao stepen čvora v. sledeća metoda će odrediti da li je ili nije moguće preći svaki od mostova tačno jednom: Najpre slovima A. jer je broj slova time uvećan za jedan. jednak je polovini broja mostova. problem se rešava na sledeći način: Elektronski fakultet. broj pojavljivanja slova koje označava datu oblast će biti jednak polovini broja mostova plus jedan. onda se u predstavljanju celog puta. ako je broj mostova paran. ako započinje svoj put iz druge oblasti. Stoga. onda se v javlja ½[deg(v)] puta. definisaću.11 „Ako četiri mosta vode u A i ako putnik kreće iz A. Zatim sabiram te brojeve i ako je njihov zbir manji ili jednak od broja upisanog iznad. Zatim uzimam ukupni broj mostova. u analogiji sa brojem mostova koji vode u svaku oblast. pored svakog parnog broja upisujem polovinu te vrednosti. a broj pojavljivanja će biti za jedan veći od polovine mostova ako put kreće iz A. zapisujem u koloni i pored svakog slova napišem broj mostova koji vode u datu oblast. ako je broj mostova neparan. onda će se A pojaviti dva puta. Tako u Kenigsberškom problemu. onda je put moguć ako krećemo iz oblasti sa parnim brojem mostova koji vode u nju. slovo A mora javiti tri puta ako se svaki most prelazi samo jednom. ma kakav bio raspored reke i mostova na njoj. onda će se A pojaviti četiri puta ako put kreće iz A. smatram da je zahtevani put moguć. Tako. Neka deg(v) označava stepen čvora v u grafu G.

Sada zvezdicom obeležim ona slova koja imaju pored sebe paran broj. pošto oni nisu obeleženi zvezdicom. E. traženi put nije moguć. itd. b. Primer u kome postoji Ojlerov put 14 „Pretpostavimo da imamo dva ostrva A i B okružena vodom kao na slici 7. četiri u B i tako dalje. E. B. D. B.Broj mostova je 7. broj koji pamtim je 8 A. Najpre imenujem sve oblasti odvojene vodom kao A.Niš 2011 12 . sledi da se dati put može preći ako se kreće iz oblasti D ili E.) presecaju reku i povezuju susedna ostrva. Potrebno je da odredim da li se može organizovati put tako da se svaki od mostova pređe tačno jednom. C*. Put se može obići na sledeći način: Elektronski fakultet. B*. C itd. Mostovi 5 3 3 3 8 3 2 2 2 =9 Pošto je broj koji dobijamo na kraju veći od 8. c. Posle toga u trećoj koloni upisujem polovinu vrednosti od parnih brojeva. Petnaest mostova (a. povećavam broj mostova (15) sa jedan i upisujem rezultat (16) iznad kolone sa kojom radim. B. D. A*. sabiram sve brojeve iz treće kolone i dobijam sumu od 16. d. D.“ Slika 7. upisujem slova A. tako da osam mostova vode u A. pošto je ona jednaka broju 16 koji sam zapisao iznad. C. F*. F tako da ih ima ukupno šest. C. u koloni i pored svakog od njih upisujem broj mostova koji vode u odgovarajuću oblast. 8 4 4 3 5 6 16 4 2 2 2 3 3 =1 6 Zatim. ili polovinu od neparnih brojeva plus jedan. Zatim. Zatim.

ili ako su tri neparna. ipak. svi brojevi koji stoje uz slova A. Ako su. parni. ipak. gde sam zapisao mostove koji se prelaze između odgovarajućih velikih slova. onda mora postojati paran broj njih. i tako dalje. Ojler sada koristi zapažanja iznad da razvije uprošćena pravila za rešavanje problema prelaska mostova. B. Stoga ako je broj mostova koji su dodati slovima A. da se odredi da li se put može isplanirati prelaskom svakog mosta jednom i samo jednom. pošto je polovina tog broja jednaka ukupnom broju mostova. C itd. svaki most se broji dva puta. Ovo će se takođe desiti u problemu Kenigsberga ako putnik prelaz svaki most dva puta. Ovo je nemoguće ako je samo jedan od ovih brojeva neparan.“ Elektronski fakultet. Ja ću. imaće paran broj mostova koji vode u nju. neparan. Razlog ovoga je da u računanju gde se broji svaki most koji vodi do da date oblasti.“ Rezultat opisan u paragrafu se ponekad naziva „Teorema rukovanja“.“ 15 „Na ovaj način biće lako. jednak dvostrukoj vrednosti broja mostova. ili pet. Zasnovana je na ekvivalentnom problemu brojanja broja rukovanja koji se dese tokom nekog društvenog skupa na kome se svaka osoba rukuje sa svakom drugom osobom tačno jednom. jednom za svaku od dve oblasti koje most spaja.Niš 2011 13 . C itd. B. Rezultat opisan u ovom paragrafu se može definisati kao: Svaki konačni graf sadrži paran broj čvorova sa neparnim stepenom. Najpre. C.EaFbBcFdAeFfCgAhCiDkAmEnApBoElD. jasno je da ako se suma poveća za dva a zatim podeli sa dva. postojali su neparni brojevi uz slova A. 17 „Pošto je ukupna vrednost brojeva pridruženih slovima A. B. D itd. zajedno sa njima daje broj duplo veći od ukupnog broja mostova. onda će se dobiti broj koji se zapisuje iznad problema koji rešavamo. kao što je i traženo. pošto sam napravio par zapažanja.“ 16 „Sledi da ukupan broj mostova koji vode do svake oblasti mora biti paran broj. a u poslednjem primeru u paragrafu 15. onda će suma ovih brojeva biti za jedan manja od broja zapisanog iznad. Moderna definicija teoreme rukovanja bi glasila: Suma stepena svih čvorova u konačnom grafu jednaka je dvostrukom broju grana u grafu. pošto se svaki most može tretirati kao da je podeljen na dva dela. C itd. Ma koja oblast da obeležava početak puta. C i D kao što se može videti u paragrafu 14. B. primetio sam da je broj mostova koje pišemo pored slova A. čak i u najkomplikovanijim slučajevima. a broj mostova koji vode u svaku oblast će zbog toga biti paran. Tako. uz D i E. B. samo dva broja su neparna. a polovina od njih je uzeta kako bi dobili brojeve u trećoj koloni. opisati mnogo jednostavniji način za rešenje ovog problema. u Kenigsberškom problemu.

ipak. ako se parni brojevi prepolove. onda će put koji se traži uvek biti moguć ako počinje iz oblasti sa neparnim brojem mostova koji vode u nju.. Posledica: Konačni graf G sadrži Ojlerov put ako i samo ako je G povezan i sadrži najviše dva čvora neparnog stepena. onda je put moguć ako počinje iz jedne od te dve oblasti.“ 20 „Kada se odredi da li je traženi put moguć. Jer. a ostali su parni. i stoga jednaka broju koji smo zapisali iznad.18 „Dalje. dati problem se uvek može rešiti. tri. ili šest. posle toga je lako konstruisati tražni put preko ostalih mostova.. ako su samo dva broja koja su pridružena slovima A. broj mostova neparan za tačno dve oblasti. B. Za ovo koristim sledeće pravilo: neka parove mostova koji vode iz jedne oblasti u drugu uklonimo. Ako je.. Stoga nisam smatrao bitnim dalje komentarisanje pronalaženja puta. može se lako odrediti da li se ili ne može izvesti traženi put. naziva se Ojlerov graf. ne postoje oblasti do kojih vodi neparan broj mostova. suma njihovih polovina će biti za jedan veća od broja mostova. mora se odrediti kako organizovati takav put.“ 19 „Dakle. Definicija: Ojlerov put koji počinje i završava se u istom čvoru naziva se Ojlerov ciklus. čime značajno smanjujemo broj mostova. što će postati jasno posle malo razmišljanja. ili osam. Iz ovoga se dalje može videti da ako se četiri. Definicija: Graf u kome postoji Ojlerov ciklus. Ako..“ Glavni rezultat Ojlerovog rada se može definisati na sledeći način: Teorema: Konačni graf G sadrži Ojlerov put ako i samo ako je G povezan i ne sadrži čvorove neparnog stepena. a graf u kome postoji Ojlerov put. neparnih brojeva pojave u drugoj koloni. Sa ovim pravilima. obično se naziva polu Ojlerov. ma kakav problem sa mostovima imali. C itd. prateći sledeća pravila: Ako postoji više od dve oblasti sa neparnim brojem mostova koji vode u njih. dva. kao što se zahteva. Elektronski fakultet. prelaskom svakog mosta tačno jednom.Niš 2011 14 . onda će zbir brojeva u trećoj koloni biti veći za jedan. onda je traženi put nemoguće izvesti. onda je put moguće izvesti polazeći iz bilo koje oblasti. a mostove koje smo uklonili neće značajno izmeniti put koji smo pronašli. neparna. konačno. a neparni brojevi se uvećaju za jedan. od broja zapisanog iznad i put će biti nemoguće izvesti.

što je kontradikcija jer je d(v)=0 prema tvrđenju za stabla. pođimo od pretpostavke da je graf G acikličan. pre svega potrebno je dokazati sledeću teoremu.Dokaz Ojlerove teoreme Da bi smo uspešno dokazali Ojlerovu teoremu. a zatim nastavljamo obilazak po stazi s. U tom slučaju imamo da je graf G šuma. a svaka njena komponenta povezanosti H je stablo. s2…sk ima bar jedan zajednički čvor sa zatvorenom stazom s. svaka od staza s1. Prema prethodnoj lemi. pa zaključujemo da graf G sadrži ciklus. iz tog čvora skrenemo i obiđemo celu stazu si . Elektronski fakultet. da i za povezani multigraf sa m grana i svim čvorovima parnog stepena postoji Ojlerova kontura. kod kojeg su svi čvorovi parnog stepena. Kako je multigraf bio povezan. Ojlerova teorema: Povezan multigraf. dobijamo da su stepeni svih čvorova parni. postoji ciklus s u ovom grafu. Svaka od komponenti povezanosti Hi po induktivnoj pretpostavci sadrži Ojlerovu konturu si. i da pomoću matematičke indukcije po broju grana dokažemo da taj multigraf sadrži Ojlerovu konturu.Sada izbacimo iz multigrafa G grane iz s. Traženu zatvorenu Ojlerovu stazu dobijamo tako što se krećemo po stazi si kad god naiđemo na neki čvor u koji se nalazi u zatvorenoj stazi si koju nismo obišli. moramo koristiti neku drugu granu koju još nismo koristili da izadjemo iz tog čvora. Ali kako u svakom netrivijalnom stablu treba da važi d(v)> δ >2.Kako kod Ojlerove konture moramo proći kroz sve grane. Posledica prethodne teoreme je i sledeće tvrđenje: Povezan multigraf sa bar jednom granom je poluojlerov ako i samo ako sadrži 0 ili 2 čvora neparnog stepena. pa po principu matematičke indukcije ovaj smer teoreme važi za svaki multigraf koji ispunjava uslove. Ako pretpostavimo da je stepen svakog čvora u povezanom multigrafu paran. Teorema: Ako je u grafu G najmanji stepen čvora δ ≥ 2. Dokaz: Ukoliko se krećemo po Ojlerovoj konturi. i na kraju se vratiti u polazni čvor. tada uvek kada nekom granom uđemo u neki čvor.3. Dobijeni podmultigraf H ne mora biti povezan. onda graf G sadrži ciklus.Sada pretpostavimo da je tvrđenje tačno za sve multigrafove sa manje od m grana i posmatrajmo povezani multigraf G sa m grana. U tom slučaju dobijamo kontradikciju sa polaznom pretpostavkom da je δ > 2. Dokaz: Da bi smo ovo dokazali.Niš 2011 15 . Ovim smo dobili. ali mu svi čvorovi imaju paran stepen. sa bar jednom granom je Ojlerov graf ako i samo ako sadrži sve čvorove parnog stepena. da u svakom stablu postoje bar dva čvora stepena 1. Za povezani multigraf sa dve grane tvrđenje je tačno.

Algoritam Flerija Algoritam Flerija (Fleury) predstavlja postupak za nalaženje Ojlerove konture u Ojlerovom grafu. Organizatori velikih izložbi moraju (ako hoće da posetioci vide sve eksponate i da prelaze što manji put) da odrede jedan Ojlerov put u grafu određenom izložbenim prostorom i stazama kroz njega. tj. Izbacivanjem grane e iz ove Ojlerove konture.Niš 2011 16 . Ukoliko povezan multigraf G ima dva čvora neparnog stepena (u i v) onda od njega možemo napraviti multigraf H. Ulaz za ovaj algoritam je Ojlerov graf G. Ovaj problem je u literaturi poznat kao “Problem kineskog poštara”. Elektronski fakultet. Naime. Nalaženje Ojlerovog puta je od interesa za organizacije koje u velikim gradovima vrše neke usluge. Poštar će najracionalnije razneti pisma u svom reonu ako kroz svaku ulicu prođe tačno jedanput. poštar ujutru uzima pisma. samo ako nema drugog izbora.v}. U pošti. Ako povezan multigraf ima 0 čvorova neparnog stepena onda zadovoljava uslove Ojlerove teoreme. godine).U tom slučaju graf H prema Ojlerovoj teoremi sadrži Ojlerovu konturu. 4. sem možda početnog i krajnjeg ukoliko su različiti. Najpoznatiji ovakav problem je “Problem kineskog poštara” (dobio takvo ime jer ga je prvi razmatrao kineski matematičar Kuan 1962. a izlaz je niz čvorova i grana W koji predstavljaju Ojlerovu konturu. obilazi ulice u svom reonu i na kraju radnog dana vraća se u poštu. tada analogno kao i u prethodnoj teoremi dobijamo da svaki čvor ima paran stepen.Dokaz: Ako multigraf poseduje Ojlerov put tj. zatvorenu Ojlerovu stazu ili Ojlerovu stazu. a u ostalim slučajevima se traži optimalno rešenje. ovaj algoritam konstruiše Ojlerovu konturu tako što u svakom koraku bira most. tako što ćemo grafu G dodati još jednu granu e={u. dobijamo Ojlerov put koji polazi iz čvora u i završava se u čvoru v. pa sadrži Ojlerovu stazu. To je moguće samo ako je odgovarajući graf Ojlerov. da poštar odabere maršrutu kojom će hodati što je manje moguće.

ei+1.vi+1} ei+1 nije most u H (izuzev ako nema drugog izbora) W := W.0 i koristi napredne grafičke kontrole WPF fondacije.net framework-u 4.Eulerian Finder v1.vi begin izabrati ei+1 € E(H) tako da važe uslovi: 1. Upustvo o korišćenju programa možete dobiti klikom na dugme "Pomoć" u samom programu. // tj. ei+1 je susedna sa vi .ei.v1. Program je rađen u . Program pronalazi Ojlerov ciklus za grafički unet graf i ukoliko on postoji.…… . Elektronski fakultet. ei+1 ={ vi . a u stazu W dopišemo ei+1 i vi+1 end endprocedure 5. 2.procedure Flerijev algoritam(G) v := v0 // pretpostavlja se da je izabran proizvoljan čvor v0 koji pripada V(G) W := v0 H := G while E(H) ≠ 0 // neka je do sada izabrana staza W = v0.vi+1 H := H – ei+1 //iz H izbacimo ei+1 .Niš 2011 17 .0 Program koji smo realizovali tokom rada na ovom projektu jeste Eulerian Finder. ispisuje ga na ekranu.e1.

0 koj se nalazi na disku. 2000. 2008 Elektronski fakultet. Vladimir Baltić. I. Diskretna matematika. E.Napomena: -Da bi program radio potrebno je instalirati Microsoft framework 4. 2. Milovanović. Teorija grafova. Milovanović. Niš.Literatura 1. Janet Heine Barnett. Early Writings on Graph Theory: Euler Circuits and The Konigsberg Bridge Problem 3.Niš 2011 18 . -Da bi ste videli Source Code morate imati instaliran Microsoft Visual Studio 2010 6. Beograd.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful